KANALI - MERIDIJANI I VREME

DELOVANJA
KANALI - MERIDIJANI I VREME DELOVANJA
Napisao Milan Stani

UENJE O MERIDIJANIMA CIN-LO

Uenje o meridijanima (kanalima) je osnovni deo istone medicine, tesno povezane se
uenjem o ivotnoj energiji i.
U dalekoj prolosti primeeno je da na se telu bolesnog oveka mogu pronai delovi,
ijim se pritiskanjem javlja bol. One su smetene po linijama koje su
nazvane meridijanima ili kanalima. Zatim je otkriveno da take i kanali odgovaraju
glavnim unutranjim organima. Istona medicina izdvaja u organizmu oveka dvanaest
sistema koji vre 12 osnovnih fiziolokih funkcija. Oni nose naziv meridijan.
Svaki meridijan se zove prema organu koji odreuje njegovu funkciju. U skladu sa
teorijom. Jin-Jang, meridijani formiraju 6 parova. Tako postoji 6 jin-skih meridijana i 6
jang-skih.
Jin meridijani odgovaraju organima koji vre funkcije sakupljanja, uvanja i prerade
materija i energije u organizmu. To su puni organi: plua, slezina, srce, bubrezi,
perikard i jetra.
Jang meridijanima odgovaraju uplji organi koji vre funkcije razmene materija,

izluivanja. To je debelo i tanko crevo, mokrana beika, trostruki greja, una kesa.
Tako 12 kanala pokrivaju povrinske i unutranje delove ljudskog tela. Glavnih 12
meridijana se poklapaju sa sistemom pet elemenata U-Sin.
Svaki par, koji se sastoji od jednog Jin i jednog Jang-meridijana, odgovara odreenom
elementu ciklusa U-Sin.
Stanje svakog meridijana-sistema moe se karakterisati, u skladu sa teorijom Jin-Jang,
viak ili manjak. To se ogleda, sa jedne strane u funkciji organa-sistema, a sa druge
strane u sposobnosti sprovoenja meridijana kao kanala.
Ako se organ nalazi u granicama normale, to jest u ravnotei, energija protie kroz
kanal koji njoj odgovara bez zadravanja u skladu sa dnevnim ritmom. Ali ako je
funkcija poremeena, meridijan se zaepljuje, tok energije u njemu je poremeen, on
moe da postane podloan bolestima, miine grupe kroz koje prolazi postaju
napregnute, to oteava protok energije.
S druge strane, ako poboljavamo stanje kanala, postiemo u njemu normalni prolaz
energija, mi samim tim moemo uticati na funkciju fiziolokog sistema kojem taj
meridijan odgovara. Du linije meridijana smeten je sistem bioloki aktivnih taaka.
To su mesta kroz koje je meridijan energetski povezan sa tokovima energije koji
okruuju oveka. Delujui na te take prema odreenom pravilu, mi moemo postii
poboljanje stanja meridijana.
Energija cirkulie sistemom meridijana u skladu sa dnevnim ritmom. Svaka 2 sata
energija u odreenom meridijanu dostie svoj maksimum. U to vreme najaktivniji je
odgovarajui fizioloki sistem i taj meridijan je najosetljiviji za spoljni uticaj.
Isto pravilo se odnosi i na godinji ciklus. Svakog od 12 meseci odreeni meridijan
dostie svoju maksimalnu aktivnost
Unutranja energija cirkulie u 12 osnovnih meridijana i stupa, s jedne strane, u
kontakt sa organima, a s druge, preko taaka na meridijanu, sa spoljnom sredinom.
Zato od stanja taaka umnogome zavisi stanje meridijana i kretanje energije po njemu,
prijem energije spolja i njen prenoenje do unutranjih organa. Energija i cirkulie po
meridijanu i zahvata organe po strogo odreenom redosledu.
Kruenje energije poinje od meridijana plua. Energija redom prolazi kroz svih 12
meridijana (2 jin i 2 jang itd.) za 24 asa, odnosno u toku jednoga dana. Tako,
poinjui da cirkulie od meridijana plua na kome se maksimum energije zapaa u 35 asova ujutro, energija prelazi u meridijan debelog creva (5-7 asova) itd.
Svih dvanaest parnih kanala je povezano naizmeninim prolaenjem vitalne energije
i kroz njih. Ti kanali su neodvojivi deo anatomsko-funkcionalnog pojma organ,
svojstvenog istonoj medicini. Unutranja i cirkulie u zdravom organizmu kroz
stalnih dvanaest kanala zavravajui krug za 24 asa. Prema tome, svaki kanal ima
periode maksimalnog i minimalnog napona energije.

Vreme maksimalnog napona traje dva sata i predstavlja najbolji period za

delovanje na ovaj ili onaj meridijan - organ. U procesu cirkulacije i deava se
interakcija i meusobna regulacija organa, a u vitalnim takama interakcija
sa okolinom, sa makrokosmosom.

Tabela 5
Unutranji bioloki sat

Meridijan

Vreme (h)*

maksimalne
aktivnosti energije

minimalne
aktivnosti
energije

plua

03 05

15 17

debelog creva

05 07

17 19

eluca

07 09

19 21

slezine i pankreasa

09 11

21 23

srca

11 13

23 01

tankog creva

13 15

01 03

mokrane beike

15 17

03 05

bubrega

17 19

05 07

perikarda

19 21

07 09

trostrukog grejaa

21 23

09 11

une kese

23 01

11 13

jetre

01 03

13 15

* Za raunanje se uzima astronomsko vreme

Kada postoji viak vitalne energije i u 12 meridijana, ona se mora preliti u 8

udotvornih meridijana da bi se tamo uvala rezerva. Kada postoji manjak i u 12
meridijana, unutranja i iz 8 udotvornih meridijana treba da tee nazad u 12
meridijana. 12 meridijana lie na reke, a 8 udotvornih meridijana lie na mora. Tako
se funkcija osam udotvornih meridijana sastoji u odravanju i regulaciji 12
meridijana.
Sistem udotvornih meridijana u stvari vri funkciju usmeravanja i regulacije energije i
realizuje na sebi sistem koeih i podstiuih veza ciklusa U-Sin.
Ako u osnovnim meridijanima energija protie u tano definisanom pravcima,
potinjavajui se dnevnom ritmu, u sistemu udotvornih meridijana , ako se organizam
nalazi u ravnotei, energija uopte ne protie. Taj udotvorni sistem poinje da radi
samo ako se pojave neke energetske greke u sistemu 12 organskih meridijana.
Odatle proizilazi ogromni znaaj normalnog funkcionisanja sistema udotvornih
meridijana. Ma koji patoloki faktor da deluje na organizam oveka, on izaziva
energetske greke u funkcionisanju u sistemu 12 meridijana, koje odmah otklanja
udotvorni sistem koji normalno funkcionie.
Tako, kada je ovek bolestan, meridijane u njegovom telu treba proistiti
odgovarajuim merama. To je terapija lekovima, masaa, vebe disanja i fizike vebe,
kao i sistem psiholoke samoregulacije i meditacije.

Tabela 6

Stanje meridijana

Meridijan

Viak

Manjak

I meridijan Bolovi u oblasti lea i ramena, Bolovi u oblasti kljune kosti i

PLUA toplota u oblasti lea, napetost
grudnog koa, oteano udisanje,
miia ramenog pojasa, dlan
oseaj obamrlosti i hlaenja ruku
topao na dodir, poviena
i lea, poviena osetljivost na
temperatura, tonzilitis, zvonki
hladnou, suvo grlo, promukli
kaalj, sluzaste izluevine,
kaalj, hladni znoj, drhtavica,
bronhijalna astma, priliv krvi u koni poremeaji, svrab,
glavu, retko mokrenje, povieni vrtoglavice, slabost, snieni
arterijski pritisak, tikovi i grevi arterijski pritisak, obilno
lica. Nesanica sa uznemirenou, mokrenje, paralize u oblasti lica.
nenost, maznost, euforija; snovi: Nesanica sa melanholijom,
let, sletanje.
iznenadna depresija; snovi:
anksioznost, pla, jecanje.

II meridijan Bolovi u prstima ruku, podlaktici, Obamrlost u oblasti podlaktice,

DEBELO ramenu i ramenom pojasu,
ramena, slabost u prstima i
CREVO napetost miia vratno-potiljane gornjim ekstremitetima, zavijanje
oblasti, bolovi, nadimanje
u stomaku, bronhijalna astma,
stomaka, spastini zatvor,
faringitis, poremeaj tankog creva
drhtavica, vrtoglavice, glavobolja. (atonija sa dijarejom), slabost
trbunog zida.
Uznemirenost, razdraljivost, kod
dece plaljivost.
Emocionalna nelagodnost, oseaj
anksioznosti, nedostatak bodrosti
i ivosti; snovi: neobraena polja
i njive, seoski pejsa, rodni kraj.

III meridijanBolovi u grudnom kou, bolovi i

ELUDAC grevi u oblasti eluca, bolovi po
prednjoj povrini natkolenice,
potkolenice i kolena sa
ogranienom pokretljivou
zglobova nogu, nadimanje
stomaka, ispucalost i suvoa
sluzokoe usta, oseaj gladi.

Obamrlost i hlaenje u oblasti

natkolenice i potkolenice,
usporeno varenje, oseaj
prepunjenog eluca, odsustvo
apetita, povraanje, proliv,
zavijanje u stomaku, sputeni
uglovi usana, otok lica, oticanje
sluzokoe grla.

Uznemirenost sa visokom
temperaturom, noni komari,
nestrpljenje, nervna
razdraljivost.

Psihika depresija, povuenost,

otuivanje; snovi: obilne gozbe,
obilno pia, e, oseaj gladi.

IV meridijan Bolovi u zglobovima nogu,

SLEZINA bolovi u stopalu, ogranieno
kretanje nonog palca, bolovi sa
oseajem teine i podrebrenoj
oblasti i grudima, intoksikacija
hranom, nadimanje stomaka,
oseaj prepunog stomaka, zatvor,
podrigivanje, munina.

Bolovi u epigastralnoj oblasti,

loe varenje sa oseajem umora
posle jela, povraanje, proliv,
zastoj u venama nogu, slabost i
pareza donjih ekstremiteta, koni
poremeaji, usne pepeljaste boje,
mravljenje. Poremeaj panje,
rasejanost, usporenost, umna
lenjost, tromost, dosada; snovi:
stenoviti klanci, ogromna jezera,
Tromost uma, nedostatak
samopouzdanja; snovi: pevanje, ruevine na vetru i kii.
muzika.

V meridijan Bolovi u oblasti srca, bolovi u

SRCE
ramenu i podlaktici, oseaj
vruine na dlanovima, crveno
lice, oseaj prepunjenosti eluca,
suvoa sluzokoe usta.
Laka euforija, poveana
razdraljivost; snovi: hrabrost,
smelost, podsmehivanje
opasnosti.

VI meridijan Bolovi na zadnjoj povrini ruke,

TANKO bolovi u oblasti pupka i donjeg
CREVO dela stomaka, bolovi u uretri,
zatvor, glavobolje, grevi miia
vrata i potiljka, crvenilo lica.

Oboljenja srca i jetre, lupanje srca

i oteano disanje pri fizikim
naporima, bledilo lica,
vrtoglavica, hlaenje unutranje
povrine ramena. Teskoba, strah,
tuga, snebivljivost, bojaljivost,
poveana stidljivost, sklonost
zbunjivanju; snovi: poar, grudi
koje gore, dim.

Smanjen apetit, munina,

povraanje, proliv sa nesvarenom
hranom, oteenost donje vilice i
oblasti vrata, slabost u udovima i
oseaj hladnoe u njima, zvonjava
u uima, slabljenje sluha.

Euforija, radost.
Saaljenje, kajanje, patoloka
gria saveti, teskoba; snovi;
putevi, uski prolazi i hodnici,
prelazi.

VII
meridijan

Bolne i spastike pojave sa strane Oteenost i naduvenost oblasti

urogenitalnih organa, bolesti i
polnih organa, hipotonija miia

MOKRANA naprezanje miia lea (du

BEIKA kime). Bolovi i spazam miia
nogu, glavobolja u eonopotiljanoj oblasti, bol u oima,
suzenje, krvarenje iz nosa, esto
mokrenje.
Uznemirenost, odlunost,
lukavost, vrstina karaktera,
zajedljivost, kategorinost,
mudrovanje, surovost.

du kime i potiljka, oseaj teine

i poremeaj pokretljivosti nogu,
ograniena pokretljivost krsnog
dela, slabost lea, slabost malog
nonog prsta, vrtoglavica,
hemoroidi, retko mokrenje,
slabljenje sluha.
Polna nemo, astenija,
neodlunost, slabost volje,
prostodunost.

VIII
Oteano mokrenje, anurija, oseaj Nemogunost zadravanja
meridijan vreline i nogama, stopalo toplo na mokrae, obilno mokrenje,
BUBREZI dodir, bolovi u oblasti krsta,
mokraa bistra, oseaj hladnoe u
unutranje povrine butine,
nogama, stopalo je na dodir
suvoa sluzokoe usta i jezika, hladno, oseaj obamrlosti i
munina, bolovi u grlu. Poveanje slabost nogu, obilno znojenje,
seksualne potencije, oseaj
poremeaj tankog creva, zujanje u
unutranje uznemirenosti; snovi: uima, slabost, oseaj obamrlosti
oseaj sputanosti, nemogunost u kostima, bolovi u oblasti
da se odvee pojas, krsni deo
temena.
odvojen od itavog tela.
Smanjena seksualna potencija,
strah, neodlunost, poremeaj
govora (nepovezan, isprekidan);
snovi: poplave, izlivanje, drvee u
vodi, stajanje na ivici provalije,
beskraj.

IX meridijan Bolovi u gornjim ekstremitetima i Slabost ruku, oseaj teine u

PERIKARD napregnutost miia ramena,
grudnom kou, utilo beonjae,
bolovi u grudnom kou,
proliv, lupanje srca.
glavobolja sa oseajem navale
krvi, crvenilo oiju, zatvor,
Depresivno stanje, iscrpljenost.
poremeaji rada srca. Poveana
osetljivost, naprasistost.

X meridijan Bolovi u oblasti ramena, pleki, Obamrlost i slabost u oblasti

TROSTRUKI vrata i potiljka, poremeaj

GREJA mokrenja, poliurija, crvenilo lica,
zujanje, zvonjava u uima,
nepodnoenje vruine, groznica.

ramena i vrata, gluvoa,

nepodnoenje hladnoe, umerena
groznica, poremeaj disanja,
bledilo lica. Poveano umaranje,
dosada, seta.

Razdraljivost, nesanica, teskoba.

XI meridijan Bolovi po unutranjoj povrini

Slabost u nogama, oticanje
UNA noge, spoljna povrina stopala
stopala i jamice ispod kolena,
KESA
topla na dodir, glavobolja,
povraanje ui, ona oboljenja,
oticanje vrata i podbratka sa
utilo beonjae, vrtoglavica,
crvenilom koe, oboljenja grla, nono znojenje.
goruica, munina, povraanje
ui. Poviena nadraljivost,
Depresija, poremeaj sna; snovi:
poremeaj sna; agresivnost, elja tua, burna svaa, rasprava,
za mirom i tiinom, bezrazloni kidanje sopstvenog tela.
strahovi i anksioznost, oseaj nie
vrednosti.

XII
meridijan
JETRA

Bolovi po unutranjoj povrini

nogu, bolovi u krstima,
glavobolja, utilo koe,
poremeaj menstrualnog ciklusa,
esto i obilno mokrenje.
Emocionalna nelagodnost,
nezadovoljstvo, naprasitost;
snovi; jako razoaranje,
nezadovoljstvo.

Slabost nogu, tendencija ka

sputanju materice, vagine,
vrtoglavica, bleda boja koe,
miina slabost, anurija,
predispozicija za ekceme, astmu,
migrenu i koni osipi.
Strah, depresija, apatija, poveana
iscrpljenost, gaenje, dosada,
razdraljivost, ljubomora; snovi:
planine, drvee, uma.

Dvanaest stalnih kanala, jedan u produetku drugog, formiraju zatvoreni krug koji
obilazi ceo organizam. Odnos energije i krvi u meridijanima je neravnomeran. U
meridijanima velikog Jang obino ima mnogo krvi, ali malo energije; u
meridijanima malog Jang obrnuto. U meridijanima svetlog Jang je mnogo krvi i
energije. U meridijanima malog Jin je po pravilu malo krvi, ali mnogo energije. U
meridijanima kraj Jin je mnogo krvi, ali malo energije. U meridijanima velikog Jin
je mnogo energije, ali malo krvi.
Zakljuak je sledei: tamo gde je mnogo krvi i malo energije treba rasejavati samo
krv i uvati energiju, a tamo gde je mnogo energije i malo krvi postupati obrnuto.
Kruenje energije u 12 glavnih meridijana obuhvata ceo organizam, pri emu se

cirkulacija vri po njemu svojstvenim zakonima gde na svakom od delova postoji

savreno odreeni odnos energije i krvi.
Bolesti koje se javljaju zbog spoljnih ili unutranjih patogenih faktora i poremeaja
vezenih za njih u cirkulaciji energije izazivaju patoloko stanje meridijana i
odgovarajuih organa. Ovakvo stanje se manifestuje poveanom osetljivou na bol
aktivnih taaka kanala. Delovanje na te take daje terapijski efekat. Dole emo navesti
meusobnu vezu patolokih manifestacija u raznim oblastima/organima i
meridijanima.
Poremeaj cirkulacije energije u meridijanima se odraava na stanje organa koji su sa
njima povezani.. Tako se prema stanju organa i sistema moe suditi o stanju meridijana
i obrnuto.
Tako meridijan vri sledee funkcije: upravlja kretanjem krvi i ivotne energije i,
ostvaruje harmoniju Jin i Jang, oivljava miie i kosti, olakava rad zglobova. On
slui za prenoenje energije od unutranjeg organa ka telesnom omotau, zahvaljujui
emu unutranji signali bolesti stiu na povrinu tela.
Znaaj meridijana u kineskoj medicini je teko vrednovati. G. Bachmann (1961.) je
govorio da sistem meridijana i njihovo meusobno delovanje, u poreenju sa otkriem
pojedinih taaka, treba smatrati veim dostignuem. U traktatu Huan Di Nej-cin u
poglavlju o meridijanima se govori: Namena kanala se ogleda u tome to, sa jedne
strane, oni odraavaju normalnu fizioloku funkciju i patoloke promene u organizmu,
a sa druge strane, prema njima se moe suditi o njegovoj vitalnosti, odreivati svaka
bolest, normalizovati odnos ispunjenosti i praznine, koristiti ih kao uputstvo za
lekarsku praksu, i zato se kanali moraju poznavati.