OSNOVNE KOMPONENTE IVOTNE SREDINE

- -

, 2011.

SADRAJ

UVOD
Kada prijeti opasnost od stvarne i nepopravljive tete po ivotnu sredinu, nedostatak
potpune naune ispitanosti ne moe se koristiti kao razlog za odgaanje preduzimanja nunih
mjera da bi se sprijeila dalja teta po ivotnu sredinu. Korienje prirodnih resursa ivotne
sredine se organizuje i obavlja na takav nain da: rezultira najniim moguim stepenom
optereenja i korienja ivotne sredine; spreava zagaivanje ivotne sredine; spreava tetu
po ivotnu sredinu.
Pri korienju prirodnih resursa ivotne sredine mora se potovati naelo
predostronosti, tj. paljivo upravljati i ekonomino koristiti komponente ivotne sredine;
osim toga, i produkovanje otpada mora se svesti na najmanju moguu mjeru, uz primjenu
reciklae nastalog otpada, odnosno ponovnog korienja prirodnih i vjetakih materijala. U
cilju prevencije, primjenjuju se najbolje raspoloive tehnologije prilikom korienja prirodnih
resursa ivotne sredine. Korisnik ivotne sredine koji izaziva opasnost po ivotnu sredinu, ili
uzrokuje tetu po ivotnu sredinu, duan je odmah obustaviti radnju koja predstavlja opasnost
ili uzrokuje tetu. Ukoliko je teta nastala kao rezultat djelatnosti korisnika ivotne sredine,
onda je korisnik duan da otkloni i popravi tetu koja je nastala u ivotnoj sredini.
Svaku djelatnost koja bi mogla imati tetne posljedice po ivotnu sredinu potrebno je
zamijeniti drugom djelatnou koja predstavlja znatno manji rizik od opasnosti, ak i u
sluaju da su trokovi takve djelatnosti vei od vrijednosti koje treba zatititi. Zagaivanje
ivotne sredine treba ograniiti na izvoru, na nain propisan prethodnim stavom. Visok nivo
zatite ivotne sredine i poboljanje kvaliteta ivotne sredine su zahtjevi koji moraju biti
sastavni dio svih politika koje imaju za cilj unapreenje ivotne sredine, a koji se osiguravaju
u skladu sa naelom odrivog razvoja. Cilj odrivog razvoja moe se postii samo kroz
usaglaeno zajedniko djelovanje relevantnih uesnika koji su duni da kroz zajedniki rad sa
organima Republike, organima uprave jedinica lokalne samouprave, fizikim i pravnim licima
i drugim institucijama, ostvaruju saradnju u cilju zatite ivotne sredine na osnovu podjele
odgovornosti. Pravo na saradnju i obaveza saradnje odnosi se na sve faze postizanja
odreenih ciljeva zatite ivotne sredine.

1. POJAM IVOTNE SREDINE

2. OSNOVNE KOMPONENTE IVOTNE SREDINE

ivot se odvija na malom prostoru Zemlje, koja se sastoji iz etiri osnovne sfere, i to:
atmosfere, litosfere, hidrosfere i biosfere. Atmosfera je vazduni omota Zemlje i prua se u
visinu, tj. uspravno iznad Zemlje do 3.000 km i ostvaruje funkciju zatite Zemlje od
prekomernog zagrevanja i hlaenja, kao i od tetnog dejstva ultraljubiastog zraenja.
Sastavni slojevi atmosfere su: troposfera, stratosfera, mezosfera, termosfera i egzosfera.
Litosfera je vanjski, kameniti i vrsti omota Zemlje i, u stvari, to je zemljina kora ija se
debljina kree od 6 do 10 km. Hidrosfera podrazumeva vodeni sloj na Zemlji i obuhvata sve
vrste prirodnih voda, bez obzira na njihovo poreklo i kvalitet. Biosfera je onaj deo Zemlje u
okviru kojeg se odvija ivot ljudi, ivotinja i biljaka i gornja granica biosfere dostie do oko
11 km u atmosferi, a donja u litosferi preko 3 km i u hidrosferi u dubini ak i preko 10 km.
Kada se razmatra problematika ugroavanja ivotne sredine, bitno je ukazati i na
sledee prirodne elemente koji su od uticaja na pojedine oblike njenog ugroavanja.
Geografski poloaj jedne drave odreuje njen poloaj prema drugim dravama i moe,
u pojedinim situacijama, da predstavlja izvor ugroavanja pojedinih resursa ivotne sredine.
Posmatrajui geografski poloaj Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, moe se
konstatovati da taj poloaj utie na odreene promene, pre svega u odnosu na pojedine
prirodne faktore u bliem ili daljem okruenju, s tim da se te promene ispoljavaju i u domenu
pojedinih drutvenih inilaca.
Teritorija, u stvari, predstavlja geoprostor, kao bitan elemenat suverene drave prema
tradicionalnim shvatanjima, i obuhvata ljudski faktor, odnosno stanovnitvo koje ivi na tom
prostoru, zemljite, vodu, vazduh, floru i faunu i sve one vrednosti koje je ovek svojim
radom stvorio, kao i one prirodne vrednosti koje je izmenio ili ak i unitio. Pored toga,
teritoriju Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine odlikuje veoma izraziti
geografski i bioloki diverzitet, koji je redovno povezan sa specifinom prirodnom
fenomenologijom, koja tu raznolikost stvara i obogauje, ali ponekad i ugroava.
Klima je sastavni element prirode, pored toga to ostvaruje odreeni uticaj na ivot i rad
oveka i razvoj drutva, pojavljuje se i kao izvor ugroavanja pojedinih resursa ivotne
sredine, tim pre to ona, u odreenoj meri, utie i na zadovoljavanje odreenih ljudskih
potreba, bilo u vodi, hrani ili nekim drugim potrebama. Postoji vie vrsta klima koje su
zastupljene u raznim delovima Zemlje, pa su stoga u nekim dravama prisutne elementarne
nepogode u vidu ciklona, sua, ekstremnih temperatura, cunamija, zaleivanja, otopljavanja
lednika i si., to se pojavljuje kao izvor uroavanja odreenih resursa ivotne sredine. Na
prostorima Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine klima je raznolika u zavisnosti
o kom delu teritorije se radi, tako daje prisutna kontinentalna, planinska i primorska klima. U
zavisnosti od godinjeg doba i dela teritorije, karakteristine su jake kie, poplave, olujni
vetrovi, magla, zaleivanje, visoke temperature i si., to se svakako negativno odraava i na
ivotnu sredinu.
ivotna sredina moe biti ugroena prirodnim katastrofama, tehniko-tehnoloskim
akcidentima koji mogu nastati kao posledica umiljajnog ili nehatnog delo van ja oveka i
usled vie sile, kao i umiljaj nom i nehatnom delatnou oveka koji postupa suprotno
propisima o zatiti ivotne sredine.
Rizici od prirodnih katastrofa koje mogu da za posledice imaju ljudske rtve,
materijalnu tetu, unitenje flore i faune, zagaivanje voda i zemljita i si., prisutni su i u
Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine i razliito se ispoljavaju u pojedinim
delovima njihove teritorije. Zemljotresi su se deavali na ovim prostorima u prethodnom
periodu i odreena podruja su trusnog karaktera i izloena su seizmikim opasnostima.
5

Pored seizmike opasnosti, prisutna su i klizita, bilo u uim ili irim razmerima, koja takoe
u odreenoj meri ugroavaju pojedine resurse ivotne sredine. Treba uzeti u obzir i ekstremne
meteoroloke pojave koje se periodino ispoljavaju na ovoj teritoriji, kao to su jaki i olujni
vetrovi, obimne padavine koje izazivaju poplave, snene lavine u planinskim predelima,
visoke temperature, sua i dr.
U kontekstu razmatranja ove problematike treba ukazati i na injenicu da je uoljiv
porast prirodnih katastrofa koje su posledica klimatskih promena i da su prirodne katastrofe
izazvale u 2009. godini ukupno 34,6 milijardi evra tete. Znaajnije prirodne katastrofe u
2009. godini jesu: zemljotres u Italiji sa 295 rtava i 2,5 milijarde dolara tete, tajfun
Marakot" u Kini, Filipinima i Tajvanu - 614 rtava i 1,6 milijardi dolara tete, zemljotres u
Indoneziji - 1.198 rtava i 2 milijarde dolara tete i tajfuni Katsana i Parma sa 1.163
rtava.
Oigledno je da su rizici od prirodnih katastrofa po ivotnu sredinu evidentni, te da se
pojedini prirodni fenomeni pojavljuju kao izvori ugroavanja ivotne sredine u manjem ili
veem obimu. Meutim, svi ovi prirodni fenomeni ne deluju nezavisno od ljudske volje i
delatnosti. U tom kontekstu razmatranja, zemljotres nastaje us led vie sile, tj. nezavisno od
ljudske volje i radnje, pa ne moe biti reci o bilo kojem ekolokom krivinom delu, jer ga
ovek nije prouzrokovao, to ne znai da ne moe da postoji krivina odgovornost odreenog
lica koje nije preduzelo sve propisane radnje i mere da se smanji negativno dejstvo
zemljotresa. U odnosu na neke druge prirodne pojave, ovek moe da utie svojom
delatnou, kao npr. na pojavu odrona, klizita, pa i na ekstremne temperature, na oteenje
ozonskog omotaa, pa e i njegova krivina odgovornost biti razmatrana u sklopu oblika
njegove vinosti, uz voenje rauna da e ta odgovornost da postoji ukoliko odgovorno lice
nije preduzelo adekvatne mere zatite od elementarnih nepogoda koje su predviene
odgovarajuim propisima.
Tehniko-tehnoloki akcidenti su veoma znaajni izvori ugroavanja ivotne sredine, ali
oni za posledicu mogu imati i ljudske rtve i unitenje materijalnih dobara.
Najkarakteristiniji oblici ovih akcidenata ispoljavaju se u vidu poara i eksplozija koje mogu
da nastanu u naftnoj i hemijskoj industriji, na elektroenergetskim postrojenjima,
hidrotehnikim objektima, u transportu i skladitenju eksplozivnih i radioaktivnih materija,
kao i u vidu havarije brana na akumulacijama otpadnog materijala i jalovine i si. Sa stanovita
procene uticaja moguih akcidenata na ugroavanje ivotne sredine na podruju Republike
Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, svakako treba uzeti u obzir vee industrijske objekte
i druga postrojenja u kojima su smetene opasne materije i u kojima u sklopu tehnolokog
procesa moe da doe do odreenih havarija sa ekolokim posledicama, kao i skladita
privrednog eksploziva u preduzeima i drugim pravnim licima koja se bave miniranjem, pri
emu se ne smeju zapostaviti akumulacije sa otpadnim materijama i rizik od opasnosti u
sluaju pucanja brane.
Veoma je bitno poznavanje osnovnih oblika i izvora ugroavanja ivome sredine, kako
bi se shvatila sutina ekolokog kriminaliteta koji svakako obuhvata najtee oblike
zagaivanja, ugroavanja i degradacije ivotne sredine i blagovremeno preduzele mere na
spreavanju ugroavanja ivotne sredine, odnosno na otkrivanju, razjanjavanju i dokazivanju
izvrenih ekolokih krivinih dela.
Zagaivanje treba posmatrati u irem smislu i pod njim podrazumevati sve promene,
bez obzira na to u kom obliku se ispoljavale, ukoliko tetno utiu ili mogu izazvati tetne
posledice za zdravlje ljudi i uslove ivljenja drugih ivih bia. Ako se poe od prirodnih
vrednosti, odnosno osnovnih elemenata ivotne sredine (vazduh, voda, zemljite, ume),
moe se zakljuiti da se zagaivanje odnosi na nepoeljne i negativne promene u prirodnim
6

svojstvima vazduha, vode, zemljita i uma koje mogu tetno da se odraze ne samo na uslove
ivljenja ivih bia na Zemlji, ve i na kulturno istorijske vrednosti, zatiena prirodna dobra,
javna prirodna dobra, pa ak i na pojedine oblike proizvodnje. U tom kontekstu treba ukazati
na injenicu da su zagaivanje voda, vazduha, zemljita, urbanizacija i eksploatacija
zemljita, krenje uma i njihovo pretvaranje u oranice, kao i podizanje naselja i irenje
gradova na zemljitu namenjenom poljoprivredi, dopri-neli ugroavanju ivotne sredine i
posebno biljnog i ivotinjskog sveta, gde su mnoge vrste znaajno ugroene i preti im
potpuno ieznue.
Svojom aktivnou ili pasivnim odnosom ovek zagauje, ugroava i degradira ivotnu
sredinu na razliite naine i razliitim intenzitetom. Dijapazon zagaenosti kree se od
najblae, koja je ak u granicama tolerancije, do najteih oblika zagaenosti izraenih u
veem obimu, gde se posledice manifestu ju u vidu ekolokih delikata. Ekoloka krivina dela
i drugi ekoloki delikti ugroavaju odreena drutvena dobra i vrednosti, konkretno ivotnu
sredinu i negativno utiu na ivot i zdravlje ljudi, ivotinjskog i biljnog sveta. U razmatranju
uticaja pojedinih oblika ugroavanja ivotne sredine, otvara se i pitanje u kojoj meri ekoloki
kriminalitet ugroava ivotnu sredinu. Opte je poznato da je ova ugroenost nesumnjivo
ispoljena u svakom drutvu, a u kom obimu i intenzitetu e se ona ispoljavati, zavisi od
spremnosti drutva da blagovremeno prcduzima odgovarajue mere na zatiti ivotne sredine i
u domenu suzbijanja ekolokog kriminaliteta.
Prema definiciji koju je dala Organizacija ujedinjenih nacija, zagaivanje nastupa kada
supstanca ili energija, direktno ili indirektno, ugroava zdravlje oveka, opstanak pojedinih
ekosistema, prirodne izvore i proizvode, ili se moe pojaviti izvor opasnosti za ivotnu
sredinu. Zagaivanje ivotne sredine predstavlja unoenje zagaujuih materija ili energije u
ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima, koje ima ili moe
imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi. Zagaujue materije su one
materije ije isputanje u ivotnu sredinu utie ili moe uticati na njen prirodni sastav, osobine
i integritet, a meu njima posebno mesto zauzimaju opasne materije koje predstavljaju
hemikalije i druge materije koje imaju tetne i opasne karakteristike.
Zagaujue materije su sve prirodne i vetake materije, kao i pojave i delovanja koja
remete prirodni sastav, osobine ili integritet ivotne sredine u celini.
Ugroena ivotna sredina jeste odreeni deo prostora gde zagaenje ili rizik od
zagaenja prevazilazi kapacitet ivotne sredine, pod kojim se podrazumeva sposobnost
ivotoe sredine da prihvati odreenu koliinu zagaujuih materija po jedinici vremena i
prostora tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini.
Degradacija ivotne sredine jeste proces naruavanja kvaliteta ivotne sredine koji
nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnou ili je posledica nepreduzimanja mera radi
otklanjanja uzroka naruavanja kvaliteta ili tete po ivotnu sredinu, prirodne ili radom
stvorene vrednosti.
Zagaiva moe biti pravno ili fiziko lice koje svojom aktivnou ili neaktivnou,
odnosno posrednim ili neposrednim delovanjem zagauje ivotnu sredinu.
injenica je da je ivotna sredina izloena raznim vidovima zagaivanja i ugroavanja,
pa je sasvim logino da se preduzimaju i odgovarajue mere u cilju njene zatite, tako da
postoji normirani sistem zatite ivotne sredine koji sadri mere, uslove i instrumente za
odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta
prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia na Zemlji, kao i za spreavanje,
kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivome sredine.
7

Pitanje zatite ivotne sredine je poslednjih decenija postalo veoma znaajno pitanje za
mnoge drave, kao i deo svakodnevnih mnogobrojnih javnih rasprava. U velikom broju
drava su formirana posebna ministarstva, s tim to su prisutne i mnogobrojne nezavisne
agencije koje se bave zatitom ivotne sredine, a postoji i veliki broj odreenih drutvenih
interesnih grupa koje se bave pitanjima u vezi sa ivotnom sredinom.1
Komponente ivotne sredine moraju biti zatiene pojedinano i u sklopu ostalih
komponenti ivotne sredine, uzevi u obzir njihove meuzavisne odnose. U skladu s tim
utvruje se i nain optereivanja i korienja komponenti ivotne sredine.
Zatita komponenti ivotne sredine podrazumijeva zatitu kvaliteta, kvantiteta i njihovih
zaliha, kao i ouvanje prirodnih procesa unutar komponenti i njihove prirodne ravnotee.
Sveobuhvatnim pravilima ureuju se posebne oblasti zatite i ouvanja komponenti ivotne
sredine i zatite od uticaja koji predstavljaju opasnost po ivotnu sredinu koji se donose u
okviru posebnih zakonskih propisa.2
2.1. Zemljite
Pored svog opteg znaaja, zemljite ima poseban znaaj i za poljoprivredu, kao jedan
od veoma bitnih oblika ljudske delatnosti, s tim to treba istai da je poljoprivredno zemljite
namenjeno poljoprivrednoj proizvodnji, ali se pod odreenim zakonskim uslovima moe
privremeno ili trajno koristiti i u nepoljoprivredne svrhe. Pod poljoprivrednim zemljitem
uglavnom se smatraju oranice, bate. vonjaci, vinogradi, livade, panjaci, movare, bare, kao
i drugo zemljite koje, po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima, moe da slui optim
interesima, s tim da se moe koristiti kao poljoprivredno zemljite. Prilikom korienja
poljoprivrednog zemljita, njegovi korisnici su obavezni da, pored ostalih mera na
poboljanju kvaliteta zemljita, preduzimaju i mere zatite i ouvanja ivotne sredine u skladu
sa posebnim propisima, to se u praksi uvek ne potuje, pa dolazi i do zagaivanja takvog
zemljita. U tom kontekstu razmatranja potrebno je ukazati i na injenicu da procesom
industrijalizacije i urbanizacije dolazi do prekomernog pretvaranja poljoprivrednog u
graevinsko zemljite i u industrijske zone, te da promena namene poljoprivrednog zemljita
moe dovesti do izgradnje objekata i isputanja tetnih i opasnih materija u koliinama koje
mogu ugroziti kvalitet zemljita, odnosno otetiti ili promeniti proizvodnu sposobnost
obradivog zemljita.
Zagaivanje zemljita je sve izraenije, a posebno je karakteristino zagaivanje
poljoprivrednog zemljita, gde su specifini odreeni destruktivni procesi, i gde je erozija
znaajan faktor koji doprinosi njegovoj degradaciji. Uporeivanjem sa zagaivanjem voda i
vazduha, moe se konstatovati da je proces zagaivanja zemljita sporiji, ali daje zagaenost
stabilnija, pa su i posledice dugoronije.3
Zatita zemljita obuhvata povrinu i ispodpovrinske slojeve zemljita, formacije
stijena i minerala, kao i njihove prirodne i prelazne oblike i procese. Zatita zemljita
obuhvata zatitu produktiviteta, strukture, ravnotee vode i vazduha, te biote4 zemljita.
1

Zakon o zatiti ivotne sredine Republike Srpske preieni tekst (Slubeni glasnik Republike Srpske, broj
02/3-446-1/07 od 28. mart 2007. godine)
3

biota -skup svih biolokih (ivih) organizama u biotikoj sredini. Biotika sredina je sistem u kome pored
fizikih i hemijskih zakonitosti vladaju i specifine bioloke zakonitosti

Na povrini zemljita ili ispod povrine mogu se vriti takve vrste djelatnosti i odlagati
takve vrste materija koje ne zagauju ili oteuju kvantitet, kvalitet, materijalne procese
zemljita i komponente ivotne sredine.
U toku, kao i prije sprovoenja projekata (izgradnje, eksploatisanja ruda, itd.), mora se
osigurati adekvatno razdvajanje i zatita povrinskog zemljita, kao i korienje tog zemljita
kao poljoprivrednog zemljita. Korisnik takvog podruja e osigurati obnovu tog podruja
prema utvrenom planu, odnosno razvoj, nakon zavretka djelatnosti koje ukljuuju
korienje zemljita, a tamo gdje postoje uslovi za to i ponovni razvoj ak i ranije u toku
samog korienja prirodnih resursa ivotne sredine ukoliko se to zahtijeva zakonskim
propisima ili odlukom nadlenog organa.
U novije vreme dolazi, u cilju poveanja stepena otpornosti i dobijanja veeg prinosa,
do obimnije primene raznih hemijskih materija, meu kojima prednjae vetaka ubriva,
pesticidi, uvozna fosforna ubriva snabdevena odreenim hemikalijama, kao i druga sredstva
namenjena stimulisanju rasta i razvitka biljaka, a koje materije zagauju zemljite. Pesticidi
su posebno karakteristini kao zagaivai zemljita, jer se sporo raspadaj u, to prouzrokuje
njihovo due zadrava nje u zemljitu koje itavo to vreme zagauju, a samim tim svoje
tetno dejstvo prenose i na zasade koje ovek koristi za hranu.
Otpadne industrijske vode, povrinski kopovi uglja i mineralnih sirovina, deponije
smea i raznog drugog materijala, gradska i seoska vikend naselja, aerodromi, otrovni gasovi
iz industrijskih postrojenja i neodgovarajue odlaganje radioaktivnog i drugog opasnog
otpada, ta kode su znaaj ani izvori zagaivanja zemljita.
Materije koje zagauju zemljite dovode do veeg prisustva radioaktivnih nuklida u
zemljitu, a prekomerna primena azotnih mineralnih ubriva posebno doprinosi zagaenosti
zemljita i biljaka nitratima i nitritima, to opet ima za posledicu ubrzanje procesa
zaslanjivanja i alkalizacije, kao i zagaivanje podzemnih voda.
Za dui vremenski period ili ak trajno zemljite mogu zagaditi teki metali, naroito
ako se upotrebljavaju u nekontrolisanim koliinama, a meu njima su najzastupljeniji arsen,
olovo, iva, bakar, cink, hrom i nikl. Pored navedenih materija koje zagauju zemljite,
poveane su koliine i ostalih hemijskih nusproizvoda koji ta kode hitnije zagauju zemljite
(hloroform, fenoli, ulja i masti, cijanidi, hlorovani ugljovodonici i dr.)
Zatita zemljita obuhvata povrinu i ispodpovrinske slojeve zemljita, formacije stena
i minerala, kao i njihove prirodne i prelazne oblike i procese. Zakonskim odredbama je
propisano da se na povrini zemljita ili ispod povrine mogu vriti samo one delatnosti i
odlagati takve vrste materija koje ne zagauju ili ne oteuju kvantitet, kvalitet zemljita i
komponente ivotne sredine.
U cilju zatite poljoprivrednog zemljita od tetnog dejstva erozije i bujica i od
zagaivanja opasnim i tetnim materijama, veoma je znaajno da se blagovremeno
preduzimaju adekvatne mere od strane nadlenih organa. U odnosu na zagaivanje zemljita
opasnim i tetnim materijama, potrebno je zabraniti isputanje takvih materija u koliinima
koje mogu da negativno utiu na kvalitet zemljita i njegova proizvodna svojstva, kao i na
kvalitet poljoprivrednih kultura. Takoe je potrebno propisima regulisati nain upotrebe
vetakih ubriva i sredstava za zatitu bilja, kako se njihovom prekomernom upotrebom ne
bi izazvalo zagaivanje zemljita. U cilju utvrivanja prisustva koliine tetnih i opasnih
materija u poljoprivrednom zemljitu potrebno je od strane nadlenog pravnog lica vriti
ispitivanje kvaliteta i plodnosti zemljita i u zavisnosti od utvrenog stanja preduzimati i mere
u vidu zabrane ili ogranienja proizvodnje odreenih poljoprivrednih kultura kao i upotrebu
sredstava koja zagauju zemljite.
9

U planiranju mera na zatiti zemljita od raznih oblika zagaivanja treba predvideti

preiavanje otpadnih voda i zabranu njihovog nekontrolisanog isputanja, zabranu
prekomerne upotrebe mineralnih i organskih ubriva, odrediti odgovarajue lokacije za
bacanje i odlaganje vrstih i tenih opasnih i tetnih materija, kao i pravilno deponovanje
smea i industrijskog otpada.5
2.2. Voda
Zagaenost voda je svakim danom sve izraenija, mada stepen zagaenosti nije nita
manji nego kod meunarodnih reka. Odnos prema zagaivanju se sporo menja, pa su prisutne
pojave uginua ivotinjskog i biljnog sveta, a voda postaje neupotrebljiva ne samo za pie i
kupanje, nego ponekad i za industrijske potrebe. U mnogim sredinama vode smatraju
najpogodnijim mestom za bacanje jednog dela otpadaka koje ovek proizvodi. Nekada su
bioloki ciklusi vode efikasno obezbeivali resorbovanje tih otpadaka, tako da su, pod
uslovom da se izbegne kontakt sa odvodnim kanalizacionim cevima i korienje prljave vode,
vode reka i mora kraj obala mogle biti smatrane dekontamiranim i preienim. Danas u reku
i na morsku obalu ne pristiu samo organski otpaci, i to relativno razgraeni, ve i sve vee i
koncentrisanije mase hemijskih proizvoda s mnogostrukim kodljivim dejstvima. Oni
direktno unitavaju neke oblike ivota, izazivaju pomor riba, ali i unitenje vodenih algi i
bakterija.
Voda kao jedan od bitnih faktora ivotne sredine predstavlja univerzalnu materiju koja
je izvor ivota i sastavni element prozvodnje. Stoga je interesantno pogledati stanje i raspored
ukupne koliine vode na Zemlji. Ukupna koliina vode iznosi 70%, od ega je u morima i
okeanima 97,3%. Od ukupne koliine vode, na slatke vode otpada svega 2,7%, od ega je u
lednicima 77,2%, a ostatak slatke vode iznosi 22,8%. Ako se ozbiljno sagledaju navedeni
pokazatelji, a njima jo doda i podatak da se od koliine slobodne slatke vode svega 0,01%
nalazi u vodotocima, onda je jasno sa kakvom racionalnou ovek mora da se odnosi prema
korienju i upotrebi vode. Ovaj odnos racionalizacije posebno dolazi do izraaja kada je
poznato da jedan kubni metar otpadnih voda moe da zagadi 10 kubnih metara iste vode,
odnosno potreban je jedan litar nafte da bi se uinilo neupotrebljivim oko 1.000 kubnih
metara vode, ili jedan kilogram fenola da bi se zagadilo petsto miliona litara vode. Navedeni
podaci ukazuju na malu koliinu pitke vode i na mogunosti njenog zagaivanja u ogromnim
koliinama upotrebom male koliine zagaujuih materija, iz ega se moe zakljuiti da pitka
voda nije prisutna u onim koliinama kako se to esto misli, ve da e se do nje sve rede
dolaziti i uz sve veu cenu.
Zagaivanje voda pre svega izaziva nagla industrijalizacija, neadekvatno prostorno i
urbanistiko planiranje, nekontrolisani transport nafte i naftinih derivata u delu vodenog
saobraaja. Pored toga, zagaivanje voda moe da bude uzrokovano i komunalnim otpadnim
vodama iz naselja i od industrijske proizvodnje, od raznih hemijskih agenasa koji se koriste u
poljoprivredne svrhe i u umarstvu, kao i od termalnog i nuklearnog zagaenja. Zagaivanje
voda obuhvata i zagaivanje obalnog i otvorenog mora mineralnim uljima i njihovim
derivatima iz obalnih fabrika i drugih postrojenja, kao i iz brodova i drugih plovnih objekata.
Zagaivanje vode moe biti i posledica prekomernog korienja pesticida u poljoprivredi, i to
u zoni izvorita, kao i prodiranjem otpadnih voda u dovode za pijacu vodu ili zagaenjem
izvorita usled odreenog akcidenta koji se desio u izvorinoj zoni, kao i bacanjem odreenog
otrova u izvoritu, to moe izazvati katastrofalne posledice.
5

10

U odnosu na poreklo zagaivanja, voda moe biti zagaena prirodnim putem

(zemljotres, aktivnost vulkana, velike poplave) i delovanjem oveka, bilo na hemijski,
bioloki ili fiziki nain. Veoma su karakteristina havarijska ili akcidentna zagaivanja vode,
jer se ta vrsta zagaivanja moe utvrditi putem materi jalnih tragova koji, u stvari, potiu od
zagaujue materije, kojim putem se moe otkriti i zagaiva. Ova zagaivanja se najee
otkrivaju uoavanjem odreenih promena svojstava vode, kao. npr. boje, mirisa, ukusa, kao i
izazvanim posledicama, npr. u vidu uginua riba. Meutim, takve promene vode ne moraju
uvek da budu posledica zagaivanja usled neke havarije, ve mogu da budu prouzrokovane i
odreenim meteorolokim uslovima, kao to su npr. jako sunce, obilne kie, sua i si., pa je
potrebno ukljuiti institucije iji je zadatak praenje stanja vode. U takvoj situaciji
hidrometeoroloki zavodi mogu da utvrde da li su uoene promene na vodi prouzrokovane
nekom havarijom, ili su posledica neke prirodne pojave.
S obzirom na stepen zagaenosti vode i njenu namenu, izvrena je klasifikacija vode u
etiri osnovne klase. Prva klasa podrazumeva vode koje se mogu koristiti za gajenje
plemenitih vrsta riba i koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije mogu koristiti za
snabdevanje stanovnitva. U drugu klasu spadaju vode koje se uz odgovarajue metode
preiavanja mogu koristiti za snabdevanje stanovnitva i za potrebe prehrambene industrije,
a podesne su i za rekreaciju i za uzgoj manje plemenitih vrsta riba. Treu klasu ine vode koje
se mogu koristiti za navodnjavanje i industriju, osim u prehrambenoj industriji. etvrtu klasu
ine vode koje se mogu koristiti samo posle posebne prerade. Postoji i voda koja je van svih
kategorija, pa se ona esto svrstava u petu kategoriju voda. Kako se iz prethodnog moe
zakljuiti, voda za pie se moe koristiti samo iz prve i druge kategorije, s tim to voda iz
druge kategorije mora da bude podvrgnuta odgovarajuem fizikom i hemijskom
preiavanju.
Nauna istraivanja u oblasti zagaivanja i ugroavanja voda ukazuju da, ako se nastavi
s ovakvim intenzitetom zagaivanja i nesavesnim odnosom prema zatiti voda, u skoroj
budunosti nee biti dovoljno vode za normalno snabdevanje stanovnitva. Ovakvo stanje u
oblasti zagaivanja voda nuno navodi na potrebu organizovanog preduzimanja
odgovarajuih mera, i to pre svega preventivnog karaktera, kako bi se otklonilo ili umanjilo
dejstvo faktora koji izazivaju zagaivanje voda, odnosno spreilo unoenje u vode tetnih
materija koje mogu da prouzrokuju promenu fizikih, hemijskih ili biolokih svojstava vode u
meri koja ograniava ili onemoguava njenu upotrebu i iskoriavanje. U tom kontekstu
posebno je znaajno da se blagovremeno vri izgradnja odreenih postrojenja za
preiavanje otpadnih voda, ugradnja ureaja za kontrolu stepena zagaenosti voda, zamena
zastarele i prevaziene tehnologije, zabrana prekomeme upotrebe pesticida, zabrana upotrebe
odreenih hemijskih sredstava, odreivanje adekvatnih lokacija za smetaj otpadnih materija,
odreivanje zatitnih zona i pojaseva u kojima je zabranjeno ili ogranieno vrenje odreene
delatnosti, zabrana unoenja u vode odreenih opasnih materija i isputanja zagaenih voda,
zabrana deponovanja ili unoenja otkopanih otpadnih ili slinih drugih materija na obale i u
korita vodotoka, jezera i akumulacija, zabrana isputanja vode sa temperaturama koje bi
mogle nakoditi biljkama i ivotinjama u vodama, zabrana unoenja u vode radioaktivnih
materija i izbacivanja mineralnih ulja i dr.
Zatita voda obuhvata zatitu izvorita povrinskih i podzemnih voda, regulisanje
kvaliteta i kvantiteta vode, zatitu korita i obalnih podruja kopnenih voda. Utom cilju
zakonskim odredbama je propisano da se prirodan protok, struktura protoka, uslovi protoka,
korito i obalna podruja mogu menjati samo uz obezbeivanje ouvanja prirodne ravnotee
vodenih ekosistema i njihovog funkcion i sanja. Korienje i optereivanje vode je dozvoljeno
kao i isputanje u vode otpadnih voda i kanalizacije, samo ako se to vri na nain koji ne
predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i kvantiteta voda. Meutim, u
11

stvarnosti se esto ne potuju navedena pravila, pa dolazi do zagaivanja voda isputanjem

otpadnih voda i kanalizacije, to utie na kvalitet voda.
Potpunu zatitu voda od zagaivanja nije mogue sprovesti, jer je prisutan znatan broj
nesavesnih subjekata koji na razne naine zagauju vodu, pa je stoga potrebno vriti kontrolu
kvaliteta vode, i to vodotokova od strane hidrometeorolokih zavoda, a posebno vriti
odgovarajuu kontrolu vode iz gradskih vodovoda namenjene za pie stanovnitva, i to od
strane odgovarajue institucije u iju nadlenost spada zatita zdravlja.
Zatita i korienje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama
sprovoenjem mera za ouvanje povrinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i
koliina, kao i zatitom korita, obalnih podruja i slivova, u skladu sa odgovarajuim
zakonskim odredbama. Pored spreavanja i ograniavanja unoenja u vode opasnih, otpadnih
i drugih tetnih materija, merama zaute voda treba da se obezbedi praenje i ispitivanje
kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo
preiavanje.6
Zatita voda obuhvata zatitu izvorita povrinskih i podzemnih voda, zaliha,
regulisanje kvaliteta i kvantiteta vode, zatitu korita, obalnih podruja kopnenih voda i
akvafera. Prirodan protok, struktura protoka, uslovi protoka, korito, obalna podruja mogu se
mijenjati samo uz obezbjeivanje ouvanja prirodne ravnotee vodenih ekosistema i njihovog
funkcionisanja. Uslovi za ekstrakciju i korienje vode se propisuju za svaku vrstu vodnih
resursa u skladu sa uslovima tog podruja prema utvrenim standardima za korienje.
Posebnim propisima utvruje se redosljed za ispunjavanje zahtjeva u vezi sa vodama.
Vode se mogu koristiti i optereivati, a otpadne vode i kanalizacija mogu se isputati u
vode uz primjenu odgovarajueg tretmana na nain koji ne predstavlja opasnost za
prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i kvantiteta vode. Ekstrakcija i povrat otpadnih voda
u vode, kao i prenos voda, vri se na nain koji ne utie nepovoljno na rezerve, kvalitet i biotu
voda iz kojih se vri snabdijevanje ili u koje se vri povrat, i koji ne predstavlja opasnost za
njihovo samopreiavanje. Planiranje zatite voda, zatita voda i vodnih ekosistema,
organizacija zatite voda, nadzor, uee javnosti i finansiranje zatite voda su propisani
posebnim Zakonom o zatiti voda.7

2.3. Vazduh
Od svih oblika zagaivanja pojedinih vrednosti prirode, odnosno bitnih elemenata
ivotne sredine, zagaivanje vazduha je jedan od najstarijih vidova zagaivanja ivotne
sredine, koji se pojavljuje uporedo sa pojavom prvih zanatskih delatnosti jo u antiko vreme,
da bi danas vazduh bio ugroen raznim vidovima zagaivanja koje prevazilazi njegove
kapacitete u odreenom prostoru i vremenu, veoma esto sa ostavljenim tetnim posledicama.
tetni uticaj zagaenog vazduha se odraava, pre svega, na zdravlje ljudi, pa potom na floru i
faunu, s tim to nisu poteena ni odreena materijalna dobra.
Razvojem nauke i tehnika i primenom novih tehnologija u nagloj industrijskoj
ekspanziji, pogrenim planiranjem i neadekvatnom urbanizacijom, dolazi i do novih vidova
zagaivanja vazduha, koji se manifestuju sve jaim intenzitetom i tendecijom obimnijeg i
6

Zakon o zatiti ivotne sredine Republike Srpske preieni tekst (Slubeni glasnik Republike Srpske, broj
02/3-446-1/07 od 28. mart 2007. godine)

12

permanentnijeg zagaivanja. Zagaivanje vazduha je posebno karakteristino za hemijsku

industriju (koja ujedno zagauje vodu, zemljite i radnu sredinu), i moe se konstatovati da je
poslednjih godina u pojedinim urbanim industrijskim sredinama zapaeno zagaivanje
vazduha u veem obimu, sa tetnim posledicama za ivotnu sredinu, a posebno za zdravlje
ljudi koji ive u tim sredinama. Na osnovu pokazatelja zasnovanih na merenjima zagaivanja
vazduha, moe se konstatovati da se industrija, grejanje, motorna vozila, zanatska postrojenja,
komunalna postrojenja, nuklearna energija i izbacivanje radioaktivnih i drugih tetnih
otpadaka, pojavljuju kao najei, ali i najvei izvori zagaivanja vazduha. Takoe,
zabrinjavajue je i zagaivanje vazduha gasovima, pepelom, au i drugim tetnim
materijama, a tom zagaivanju doprinose i kuna, veinom nedovrena loita, koja izbacuju
u atmosferu dim, a, ugljenmonoksid, sumpor dioksid i ugljenovodonik, pa se kao goriva
kunih izvora emisije mogu koristiti samo vrsta i tena goriva utvrena standardima
nadlene organizacije. Energetika je znaajan uzrok zagaivanja vazduha i bazira se na
tenom gorivu i domaim ugljevima koji sadre visok procenat sumpora.
Izvori zagaivanja vazduha, prema svojoj lokaciji i pokretljivosti, uglavnom se mogu
klasifikovati u dve osnovne grupe: statini i pokretni izvori zagaivanja. Statini izvori
zagaivanja mogu biti oni kod kojih se zagaujue materije isputaju u vazduh kroz odreene
ispuste ili otvore koji su namenjeni za tu svrhu, kao to su npr. odgovarajua postrojenja,
industrijski pogoni, razni ureaji i si., kao i oni kod kojih se zagaujue materije ne ubacuju u
vazduh kroz odreene ispuste ili otvore, kao npr. odreene povrine, posebni ureaji i si.
Pokretni izvori, kao to im i sam naziv kae, predstavljaju razna pokretna sredstva koja
isputaju zagaujue materije u vazduh, a to su najee motorna vozila, plovni objekti, lokomotive i si. Najefikasniji nain zatite od zagaivanja vazduha iz navedenih izvora jeste da
ti izvori budu konstruisani i napravljeni, kao i opremljeni, korieni i odravani na takav nain
da u vazduh ne isputaju zagaujue materije iznad graninih vrednosti emisije, odnosno u
koliinama koje mogu ugroziti zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, kojim preventivnim merama bi
se i smanjio broj ekolokih krivinih dela izvrenih prekomernim zagaivanjem vazduha.
U veim gradovima zapaeniji izvori zagaivanja vazduha su upravo pokretni izvori
zagaivanja, a to su saobraajna sredstva, tako da su pojedini delovi gradova posebno
ugroeni sumpordioksidom, ugljenmonoksidom i au, te esto koncentracija ovih gasova
iznosi dva do tri puta vie u odnosu na dozvoljenu granicu. Odgovarajuim propisima
predviene su tetne materije i odreena njihova gornja granica dozvoljene koncentracije u
vazduhu. U zavisnosti od prisutnosti zagaujuih materija u vazduhu i njihovog uticaja na
stepen njegovog zagaivanja, postoje i naselja koja su izloena veem ili manjem intenzitetu
zagaivanja vazduha. Na osnovu toga su i propisane izvesne norme koje slue da se izvri
odreena klasifikacija naseljenih mesta, upravo u zavisnosti od intenziteta zagaenosti
vazduha.
Zakon o zatiti vazduha Republike Srpske sadri odredbe o vrednosti kvaliteta vazduha,
merenju kvaliteta vazduha i o merama u sluaju prekoraenja graninih vrednosti, kao i mere
u sluaju nastupanja stanja izuzetnog zagaivanja, ali na osnovu nivoa zagaenosti vazduha i
graninih vrednosti ne vri kategorizaciju vazduha.
Kada se govori o zagaivanju vazduha, treba ukazati i na efekat staklenog zvona ili
staklene bate. U vazduhu se, pored kiseonika i azota, nalazi i izvesna koliina ugljendioksida,
koji omoguava biljkama da vre fotosintezu, odnosno da troei ugljendioksid istovremeno
oslobaaju odreenu koliinu kiseonika. Meutim, u poslednje vreme vazduh je sve vie
zagaen ugljendioksidom, to dovodi do remeenja u odnosu stvaranja i troenja
ugljendioksida, pa prekomema zagaenost vazduha ugljendioksidom slabi hlaenje zemljine
kore, s jedne, odnosno suneva energija sve vie zagreva povrinu Zemlje, a ugljendioksid ne
13

dozvoljava da se ta toplota vrati u atmosferu, s druge strane, to se figurativno moe predstaviti kao daje Zemlja zatvorena u stakleno zvono.8
Takoe, u ovom domenu izlaganja, treba ukazati i na negativan efekat tzv. ozonskih
rupa nastalih na ozonskom omotau Zemlje. Sunce zrai veoma tetne ultraljubiaste zrake
koje mogu izazvati niz negativnih posledica za sva iva bia na, pa se Zemlja od negativnih
posledica takvog zraenja titi ozonskim omotaem, budui da ozon ima sposobnost da
apsorbuje ultraljubiaste zrake, i to u gornjim slojevima atmosfere, ime spreava da oni
prodru ka zemljinoj povrini. Pojedina hemijska jedinjenja, meu njima posebno poznati
freoni, laka su od vazduha, to im omoguava da se taloe u gornjim slojevima atmosfere i
deluju razarajue na ozon, to za posledicu ima stvaranje rupa na ozonskom omotau kroz
koje prodiru sunevi ultraljubiasti zraci. Smanjenje ili zabrana upotrebe freona dovelo bi i do
efikasnije zatite ozonskog omotaa Zemlje, a samim ti i do adekvatnije zatite od
ultraljubiastog zraenja.
Zakon o zatiti vazduha propisuje ciljeve zatite vazduha kojima se obezbeuje:
zatita kvaliteta vazduha radi izbegavanja, spreavanja ili smanjivanja tetnog uticaja
zagaivanja vazduha na ljudsko zdravlje, klimu i ivotnu sredinu u celini;
kontrola zagaivanja vazduha koji potie od ljudskog delovanja i ograniavanje
intenziteta zagaivanja vazduha na izvorima zagaivaa,
odravanje postojeeg stanja kvaliteta vazduha na podruju nezagaenog (istog)
vazduha;
poboljanje vrednosti kvaliteta vazduha u zonama u kojima je vazduh zagaen;
informisanje stanovnitva o vrednostima kvaliteta vazduha i merama za ouvanje i
poboljanje kvaliteta vazduha;
uee javnosti u procesu zatite vazduha.
Zatita vazduha obuhvata zatitu atmosfere u celosti, sa svim njenim procesima, kao i
njene strukture i klimatskih obeleja. U tom smislu vazduh mora biti zatien od optereenja
bilo koje vrste vetakih uticaja koji se vre na vazduh ili na druge komponente ivotne
sredine putem transmisija radioaktivnih, tenih, gasovitih ili vrstih materija ukoliko postoji
opasnost da e tetno uticati na kvalitet vazduha ili se tetno odraziti na ljudsko zdravlje.
Upravo zbog toga, Zakonom o zatiti vazduha su regulisani planiranje zatite vazduha, izvori
emisija, zatita vazduha, nadzor, uee javnosti i finansiranje zatite vazduha.9
Na planu zatite vazduha od zagaivanja mnoge planirane preventivne mere se uopte
ili nepotpuno primenjuju u procesu izgradnje velikih industrijskih postrojenja i urbanizacije
naseljenih mesta. Pored toga, ne potuju se uvek mere nadlenih inspekcijskih organa, kao ni
mere iz planova o istoi vazduha. Zbog toga je bitno pred uzeti tehniko-tehnoloke mere
(preventivne i sanacione), prostorno-planske mere (adekvatna urbanistika reenja) i
organizactono-administrativno-upravne mere (odgovarajua normativnopravna regulativa).
Potrebno je sistematsko praenje kvaliteta vazduha i smanjivanje zagaivanja vazduha
zagaujuim materijama ispod graninih vrednosti i preduzimanje mera za smanjenje emisije.
Takoe treba iz upotrebe izbaciti one tehnologije koje prekomerno zagauju vazduh i koristiti
8

Zakon o zatiti ivotne sredine Republike Srpske preieni tekst (Slubeni glasnik Republike Srpske, broj
02/3-446-1/07 od 28. mart 2007. godine)

14

one tehnologije koje ne dovode, ili pak dovode do blaeg stepe na zagaivanja vazduha, kao i
pred uze ti mere na adaptaciji ili ugradnji odgovarajuih filtera koji u odreenoj meri
spreavaju tetne gasove i prainu da prodru u vazduh.
Veoma je bitno da se stalno i kontinuirano prati nivo zagaenosti vazduha, i to
merenjem i procenjivanjem nivoa zagaenosti vazduha u nenaseljenim i naseljenim
podrujima i u industrijskim podrujima, kao i u okolini lociranih izvora zagaivanja
vazduha. Takoe je potrebno vriti merenja i procene nivoa zagaenosti vazduha koja je
posledica regionalnog i prekograninog daljinskog prenosa zagaujuih materija u vazduhu i
padavina na teritorij u Republ ikc Srpske, kao i merenja meteorolokih uslova na lokacijama
gde se meri kvalitet vazduha i merenja i zapaanja odreenih promena koje su posledica
delovanja zagaenog vazduha.
2.4. ume
Pod umom se podrazumeva povrina koja je obrasla umskim drveem, odnosno na
kojoj se uzgaja umsko drvee zbog njenih prirodnih osobina i ekonomskih u slova, ali isto
tako pod umom se moe smatrati i povrina koja je u neposrednoj prostornoj i ekonomskoj
vezi sa umom i ijim korienju slui, a prostornim planom je odreena za te namene.
ume predstavljaju prirodno bogatstvo i dobro od opteg interesa i njihovo
obnavaljanje, odravanje i korienje obavlja se shodno zakonskim i drugim propisima na
nain kojim se obezbeuje trajno ouvanje i uveanje njihovih prirodnih vrednosti i ekolokih
funkcija, kao i zatita od tetnih posledica u cilju trajnog funkcionalnog korienja uma.
Uglavnom, ume se koriste za proizvodnju drveta i drugih umskih proizvoda, mogu da
se koriste kao zatita privrednih i drugih objekata, zemljita, naselja, izvorita i dr., a mogu da
imaju posebnu namenu kada predstavljaju prirodne vrednosti ili slue za odmor i oporavak ili
su pak namenjene za nauna istraivanja.
Pored korienja u drvnopreraivakoj industriji, u naunoistraivakoj delatnosti i za
opravak i rekreaciju, kako se iz prethodno izloenog moe zakljuiti, ume imaju i zatitnu i
ekoloku funkciju uvanja i pozitivnog uticaja na ivotnu sredinu. U tom smislu, ume
pozitivno utiu na podzemne vode, atmosferske pa-davine, ublaavanje ekstremnih
temperatura, spreavanje erozija i umanjenje snage vetra.
Uzroci koji negativno deluju na rast uma su raznovrsni i mogu se klasifikovati u tri
grupe. U prvu grupu spadaju uzronici koji negativno utiu na rast i razvoj uma ili ih svojim
dejstvom unitavaju, i protiv kojih je nauka uglavnom iznala efikasne metode
suprotstavljanja. Tu spadaju razni tetni insekti i razno-vrsne biljne bolesti. tetni umski
insekti mogu da budu prisutni u manjem ili veem broju, s tim to u manjem broju ne mogu
znaajnije da ugroze umsko drvee, dok - ako su prisutni u veem broju - mogu da proizvedu
ozbiljne negativne posledice za umsko drvee. U mnogim sluajevima na umsko drvee
negativno deluju zajedniki insekti i gljive, to moe dovesti do mehanikog oteenja drvea
ili do izazivanja odreenih bolesti od strane gljiva.
U drugu grupu spadaju uzronici koji dovode do suenja uma, od kojih su mnogi za
sada jo uvek nepoznati, mada je kod odreenog broja domaih i stranih strunjaka prisutno
miljenje da je bitan uzronik suenju uma upravo zagaeni vazduh. Ovakvo miljenje
naunika upravo ukazuje na meusobnu povezanost prirodnih vrednosti, odnosno osnovnih
elemenata ivotne sredine i na njihov meusobni uticaj u oblasti zagaivanja. Meutim, treba
ukazati i na injenicu da do suenja uma u odreenim uslovima moe dovesti i tetno dejstvo
nekih insekata, kao to su leptiri gubari i hrastovi savijai koji su prisutni na odreenim
15

prosto rima i u duem vremenskom periodu mogu da izazovu suenje liarskih, odnosno
hrastovih uma.
U treu grupu spadaju poari, koji mogu biti izazvani ljudskom umiljajnom ili
nehatnom radnjom ili viom silom (grom, zemljotres), kao i krenje i pustoenje uma kako
bi se dobilo zemljite za oranice ili za gradnju graevinskih objekata, kao i ncobn a vijanje
uma novim zasadima.
U kontekstu ugroavanja uma treba ukazati i na njihovu povezanost sa ugroavanjem
flore i faune i na prisutnost invazivnih biljnih vrsta, kao to su ambrozija, ameriki jasen,
cigansko perje, negundovac i dr., koje se veoma brzo razmnoavaju i nekontrolisano ire,
tetno deluju na razvoj domaih biljnih vrsta i izazivaju kod ljudi razne alergijske reakcije.
U cilju zatite uma od ugroavanja, potrebno je optim i posebnim m era ma
predviene obaveze preduzea i drugih subjekata koji gazduju umama kao i sopstvenika
uma, kao i mere na obnavljanju i unapreivanju uma, a posebno na zatiti uma od poara,
od biljnih bolesti i od tetoina, kao i preduzimanje mera na zatiti zemljita pod umom od
nastanka i razvijanja erozionih procesa zbog see i krenja ume. Zakonom o umama je blie
ureeno planiranje zatite uma, znaaj uma, organizacija zatite uma, nadzor i druga
pitanja od znaaja za ugroavanje i zatitu ovog vanog prirodnog resursa.

16

3. ZAKLJUAK

17

LITERATURA

18