Igor Bojovi

BA ELIK
junaki mjuzikl
Protok 1. KOCKARSKE SKLONOSTI CARA PRESVETLOGA
Protok 2. VUK DLAKU MENJA ili ZLO JE OPET NA SLOBODI
Protok 3. LEPE REI PRED VRATIMA OD GVOA
Protok 4. NA JEZERU VILINSKOME
Protok 5. DOE SNAGA U RUKE PRAVEDNE
Protok 6. KO SE MAA LAA ili MEGDAN ODLUKE
Protok 7. VELIKO VENANJE NA CARSKOME DVORU
O autoru
Komad je raen prema istinitim dogaajima iz "Ba elika", "udotvornog
maa" i drugih bajki.
LICA s lica i iz profila:
CAR PRESVETLI, otac Jefimijin, s lica -- angrizalo sklono kockanju, iz
profila -- poteni vladar Carstva svekolikog;
ILIJA STARAC, slepi Nebojin deda, s lica dvorski mudrac sumnjivih
kvalifikacija, omiljena izreka: " U se, na se i poda se", iz profila -- starina
dobrog srca i britke pameti;
JEFIMIJA PRINCEZA, princeza s obe strane!
OGNJILO, Nebojin roak, pokvarenjak, jednom reju vaka!
BA ELIK, tiranin velik, zlo okivano i raskivano i s lica i iz profila;
NEBOJA PASTIR, estiti junak ove prie, s lica -- olienje dobrote i vrstog
ljudskog karaktera, iz profila -- lakoveran i naivan;
DIV NOSONJA,
Ba elikovi divovi, glupi -- kako god okrene;

DIV TRBONJA,
ZANOSNE VILE sa jezera vilinskoga; da je tada za to kole postojalo zvale
bi se balerine.
PROTIE U VREMENA DAVNA.

Protok 1.
KOCKARSKE SKLONOSTI CARA PRESVETLOGA
(Dvori cara presvetloga. Na sredini je veliki sto. Za stolom Car i Ilija starac
igraju karte.)
ILIJA STARAC: Daklem mis'o prva glasi: "Vuk dlaku menja, ali ud nikada".
Mis'o druga po stolu se vrti: "Zlatna re i gvozdena vrata otvara".
CAR PRESVETLI: A mis'o trea?
ILIJA STARAC: Mis'o trea duboka ko vrea: "Ko se maa laa od maa i
plaa!"
Car zavrti glavom.
CAR PRESVETLI: O, Ilija stare, moj dvorski mudrae, zar samo tri misli
ulae naspram moja tri od zlata dukata?
ILIJA STARAC: Svak' se ee gde ga ponajvie svrbi.
CAR PRESVETLI: More, nisu tu meni ista posla. Ti za moje dukate moe
svilu i kadifu nabaviti, a ta ja siromaak kukavni da radim sa tvojim umnim
mislima?
ILIJA STARAC: Kroz dela ih primeni, nek' ti kao nauk slue u trenucima
iskuenja ivotnih.
CAR PRESVETLI: Ali te su misli svima dostupne. Ko god hoe uzeti ih
moe!
ILIJA STARAC: Samo retki primenit' ih znaju. O, presvetli care, veruj, da je
drugaije, ove prie bilo ne bi.
CAR PRESVETLI: Ajd' neka ti bude. Od kad je na vekovni neprijatelj
surovi Ba elik u okovima bar dukata imam. Kolike e karte?
ILIJA STARAC: Tri pa jednu.
CAR PRESVETLI: I kae, tvoj unuk, onaj estiti pastir Neboja hoe moju
ker Jefimiju princezu izozbilje da zaprosi.

ILIJA STARAC: Moj unuk, presvetli care, nita kobajagi ne radi.

CAR PRESVETLI: Ali, ona je Ognjilu obeana.
ILIJA STARAC: Onom leptiriu areniu? Onoj ulizici preispoljnoj? Onom
pokvarenjaku to ne bira nain da do cilja doe? Koliko je meni do uma
doprlo ona Ognjila nee, a ti je voli ko to ivot voli te joj nita odbiti ne
moe.
CAR PRESVETLI: Vaistinu tako je. Ama da l' e i Neboju hteti? Ta, on je
ipak, obian pastir. Nego, je li on njoj kakvog dara pripremio?
ILIJA STARAC: Ovcu kojoj zlatno runo raste.
CAR PRESVETLI: (Obradovan.) Zlatno runo? A raa li ta ovca i zlatnu
jagnjad?
ILIJA STARAC: Po troje odjednom.
CAR PRESVETLI: Ako je tako, Ilija stare, moda e se tvoj unuk svideti
Jefimiji princezi. Sve u svemu poklon je zanimljiv i...
ILIJA STARAC: Rano si se poradovao, o presvetli care. Moj je unuk stado
izgubio, pa sad obilazi umu, sve u nadi da e runo za princezu nai.
CAR PRESVETLI: Je l'? A tako znai. Pokai karte! Pik il' karo?
ILIJA STARAC: Pokai ti! Herc il' tref?
CAR PRESVETLI: Na licu ti vidim blef!
ILIJA STARAC: Var'o si me zabadava!
CAR PRESVETLI: Vadi keca iz rukava!
ILIJA STARAC: Jare jedan carski, hteo si mudre misli na kvarno da dobije!
CAR PRESVETLI: Matori prevarantu jedan, dopadaju ti se moji od zlata
dukati, je li? Da nisi tako mudar, dao bih da te okuju ba kao ljutog Ba
elika!
ILIJA STARAC: More, da nema tu krunu na glavi, sad bih ti oupao tu
jareu bradicu, i iscepao na komade taj areni ogrta to se u njemu ko' paun
epuri! Straa! Dr'te me, zgromiu ga!
CAR PRESVETLI: Dr'te mene! Napraviu palainku od njega, ako me ne
spreite!
(Ulazi Jefimija princeza.)

JEFIMIJA PRINCEZA: Tata, obeao si da se vie nee kockati i tui sa

mudrim ika Ilijom.
CAR PRESVETLI: Jefimijice, duo tatina, samo smo seli da odigramo jednu
partijicu, onako nate srca, sabajle pred doruak. I ne bih se ja sa njim svaao,
ali tvoj prepametni ika Ilija je (Pobesni.) jedan obian prevarant! (Unese se
Iliji u lice.) ta e tvoj unuk pokloniti mojoj Jefimiji princezi kad je zlatno
runo izgubio?
ILIJA STARAC: Lepe rei.
(Car jedva suzdrava bes. Kriom od princeze mune Iliju u rebra. Govori mu
prigueno, trudei se da ga princeza ne uje.)
CAR PRESVETLI: Ha, ha, ha. Ti si najgluplji mudrac na svetu! Hi, hi, hi,
pui u od smeha. Stvarno misli da e joj se dopasti zarad lepih rei?
JEFIMIJA PRINCEZA: Dopasti rad lepih rei? Da li ja to dobro ujem, neko
e doi da me prosi.
CAR PRESVETLI: Jest', keri, samo taj dukata ne nudi.
JEFIMIJA PRINCEZA: Nije sve u dukatima, o presvetli oe. Pare ljude
kvare.
CAR PRESVETLI: Je li te to on nauio?
ILIJA STARAC: Molim, ja sam mudrac i ja samo radim svoj posao.
CAR PRESVETLI: Dete mi kvari, prevarantu nijedan!
JEFIMIJA PRINCEZA: Oe!
CAR PRESVETLI: Izvini, keri. Od njegovih mudrolija krv mi se uzburka pa
gubim kontrolu nad ponaanjem svojim i...
JEFIMIJA PRINCEZA: Odoh hitro da se za taj grandiozni in pripremim.
Oe, naredite kazandijama da podloe kotlove i vodu ugreju i poaljite
slukinje da mi nokte podseku...
CAR PRESVETLI: Ali, keri...
JEFIMIJA PRINCEZA: ...frizere da mi sjajne vlasi po poslednjoj modi u red
dovedu...
CAR PRESVETLI: ...Keri, da ti kaem...
JEFIMIJA PRINCEZA: Ni rei vie, oe! (Zaneseno.) Konano prosac! Ko
eka taj i doeka! Bie da je neki princ oiju garavih na belome hatu!

(Odjuri u sobu.)
CAR PRESVETLI: Boe Savaote, to me kanjava! Ne smem ni da joj
kaem ko e da je prosi. I to mauih ruku, sa lepim reima!
ILIJA STARAC: O, presvetli care, "lepe rei i gvozdena vrata otvaraju!"
(Peva song o lepim reima.)
ILIJA STARAC: Ako neko nekad hoe
u dobru da nas sprei,
mesto svae darujmo mu
samo lepe rei!
Jer i duu ogrezlu
od zla znajte, lei,
malo nenih pogleda,
malo lepih rei.
(Kraj songa. Car pobesni. Krevelji se, rugajui se Samuilu starcu.)
CAR PRESVETLI: Lepe rei, lepe rei! Koga ti, matori prevarantu, zaluuje
tvojim mirnodopskim idejama! Kome prodaje kuglice za klikere! E sad mi te
je dosta! Pik il' karo?
ILIJA STARAC: Herc il' tref?
CAR PRESVETLI: Na licu ti vidim blef!
ILIJA STARAC: Vadi keca iz rukava!
CAR PRESVETLI: Var'o si me zabadava!
ILIJA STARAC: More, kome ti to, jare jedan carski!
CAR PRESVETLI: Videe ti ija ovca zlatnu vunu prede. Evo ti!
(Udari ga. Ilija uzvrati udarac.)
ILIJA STARAC: Evo i tebi!
(Besomuno se potuku. Gaaju se svim to im se pri ruci nae. Polete erpe i
tanjiri, jedna cipela i jedno ezlo carsko.)

Protok 2.
VUK DLAKU MENJA
ili
ZLO JE OPET NA SLOBODI
(uma neka daleka. U umi proplanak, na proplanku izvor hladan, kraj
izvora bunje. Iz bunja se uje potmulo jeanje. Proplankom, dostojanstveno

proe braon-zelen s rogovima jelen. Za njim zec protri. Zacvrkuu ptice.

Prhnu krilima i odlete. Jeanje utihne. Hodajui na prstima, kao kakav
baletan, pojavljuje se Ognjilo. Vrhovima prstiju, kao da se plai da e ih
polomiti ako jae stegne, dri nategnut luk i strelu. Kosa mu se zalizana
presijava. Kao poplaen osvre se oko sebe.)
OGNJILO: Korak levo, a dva desno,
zeca lovi Ognjen vrag...
(Osvrne se oko sebe. Potom odahne i popravi frizuru. Nastavi dalje. Dok
hoda zanosi kukovima. Podsea na tetu.)
OGNJILO: Zemlju njuim sasvim svesno,
Ognjen lovac prati trag...
Uh, al' se bojim. Koji me andrak terao da idem ovako daleko od kue! Svi
znaju da su ume pune raznovrsnih ala i bauka, a ja zapeo u lov pa u lov! K'o
da je lov sve na svetu! More, da Jefimija princeza ne voli zeca peenoga u
paradajz sosu, ne bih ja mrdnuo iza pei. Uh, ma sve mi se ini ko' da ujem
nekakvo jeanje... Dobro ree Ilija starac -- u strahu su velike ui.
(Iza njegovih lea zaklepeu ptice. Ognjilo poplaen skoi. Sa druge strane
hukne sova. Zagrmi. Seva i zemlja se trese. Ognjilo se, prestravljen, osvre
oko sebe.)
OGNJILO: Brrrrr! Beim ja u bunje!
(Potri prema bunju. Iz bunja se zauje jeziv urlik.)
BA ELIK: Vodeeeeee! Vodeeeee, avaj, vodeeeee!
(Ognjilo potri koliko ga noge nose.)
OGNJILO: Jao majko moja, beim ja na drvo!
(Ognjilo se popenje na drvo. Posle nekoliko trenutaka urlik utihne. Sa drugog
kraja se zauju zvonki zvuci pastirske frule. Neko pone da dovikuje.)
NEKO: (Iz ume.) Ehej, ohooooj,
da l' vas ima, da l' me neko uje,
od udara groma i oluje.
(Pojavi se Neko. Neko je pastir Neboja. Osvre se traei izgubljeno stado.
Kosa mu je raupana, a na sebi ima kouh.)
NEBOJA PASTIR: Eheeej, ohoooj,
ima l' emu pastir da se nada,
ima l' igde moga izgubljenog stada!
(Ognjilo plaljivo proviri iz kronje stoletnjega hrasta.)

OGNJILO: Ju, kakav grubijan. Ko li to ide? Ala je ovde uestao promet, ko

na stanici koijakoj.
(Neboja ponovo zasvira. Ognjilo padne s drveta i pone da igra. Neboja
prestane da svira. Ne primeuje Ognjila.)
OGNJILO: Ah, to je onaj pastir Neboja to arajue svira. Kako on u sviralu
dune tako svi zaigraju. Odoh ja opet na drvo. Ako me ugleda zvae da mu, ko'
ispomo, stado traim.
(Ognjilo se ponovo zavue u kronju drveta..)
NEBOJA: Eheeej, je li neko video moju ovcu sa zlatnim runom? Je l' nije?
(Publika reaguje.)
NEBOJA: To sam runo pripremio Jefimiji na dar, jer...
(Peva song.)
NEBOJA: U tom runu ko u bunu
tajna je ivota,
ko ga ima njemu blago,
njemu i divota!
(Ognjilo proviri iz kronje drveta.)
OGNJILO: Sluaj skota!
Jefimija i meni prija,
na nju, eto, mislim i ja!
(Peva song.)
OGNJILO: Jer dok bee dete
od godinu dana
Jefimija je meni
vrsto obeana!
Kraj songa.
OGNJILO: Sad u da ga sredim, da se ratosiljam bede konkurentske! O,
Nebojaaa!
NEBOJA: Gle! Roae Ognjilo! Otkud ti u umi ovoj mranoj i dalekoj?
OGNJILO: Eto, malo izaao u etnju da nove opanke razgazim. Silnih sam ih
dukata platio, a opet me jednako uljaju i po tabanima podbijaju, pa ko
rekoh...

NEBOJA: Pobogu roae Ognjilo, a ta radi tamo po drveu?

OGNJILO: Pejzae razgledam. Ti zna da sam ja ljubitelj lepih umetnosti, a
odozgo sva su brda na mrtvu prirodu nalik. I dive' se tako delima iste
ugledah...
NEBOJA: Ugleda?
OGNJILO: Tvoje stado i u njemu ovcu zlatorunu!
NEBOJA: Moje stado? Rei e mi gde je?
OGNJILO: Vrlo rado! Tamo, u onom, kraj izvora, bunju.
(Pokae mu na bun u kojem je okovani Ba elik. Neboja krene prema
bunu.)
NEBOJA: Tamo?
OGNJILO: Po sred srede!
NEBOJA: O roae, o Ognjilo, do neba ti hvala! Ovog trena idem da ih kui
teram!
OGNJILO: ekaj! Stani!
NEBOJA: Da ekam?
OGNJILO: Da ja malo pomaka nainim niz staze i bogaze.
NEBOJA: A zato?
OGNJILO: Da se bolje iznenadi. Ajd' u zdravlju, estiti roae!
(Ognjilo hitrim koracima nestane u nepoznatom pravcu. Neboja zbunjeno
gleda za njim.)
NEBOJA: Ko bi rekao da je ovaj Ognjilo takva dua od oveka. A ja jo
smatrao da je rav i pokvaren. Prosto mi doe da se postidim rad' takvih misli
klevetnikih. Ree u bunju?
(Krene prema bunju. Iz bunja se zauje jeanje. Neboja zastane.)
NEBOJA: Da l' se varam, neko jei?
BA ELIK: Vodeeeeee, vodeeeeeeeee, vodeeeeeeee!
NEBOJA: Neto udno bleje ove moje ovce. Bie da se nisu dobro napasle i
naplandovale.

(Neboja polako razgrne bunje. Iz bunja iskoi okovani Ba elik.

Grozomorno arlaukne. Neboja odskoi u stranu. Ba elik padne na kolena
i rasplae se.)
BA ELIK: Avaj, avaj ima l' rei koja bedu moju lei? Ne plai se, o
obanine, nita ti ne mogu! Nemam vie snage zlo da inim. Pola veka
okovan sam kraj studenca ovog.
Izvor voda protie,
mene se ne dotie,
a ja edan uzdiem!
NEBOJA: Ja se zovem Neboja
i nieg se ne bojim,
ve ja hrabro, zveri,
sad pred tobom stojim!
BA ELIK: Vodeeeee, vodeeeee, vodeeee!
Avaj, avaj, avaj,
vode meni davaj,
vodeeeee, vodeeeee, vodeeee!
NEBOJA: Ajde popij, kad si navalio!
(Neboja doda Ba eliku svoju uturicu. Ovaj je naiskap ispije. Uz silan
prasak popuca mu treina lanaca. Neboja ustukne korak unazad.)
NEBOJA: Auuu, ta bi ovo iznebuha!
BA ELIK: Jo, jo, jo! Vodeeeee, vodeeeee, vodeeeeee!
NEBOJA: ta! Ni u stanju somnabulnom! Ko si ti kad ti izvor takvu snagu
daje?
(Ba elik peva song.)
BA ELIK: Ja sam tiran
grozan, velik,
po imenu ba Ba elik!
Rei u ti skoro prozno
oseam se sasvim grozno!
Za nedela raznorazna
stigla me je strana kazna!
Kraj izvora hladne vodeeee,
uspeli su da me veu,
korak jedan od slobodeeee,
okovi mi telo steu,
NEBOJA: Nek' te sindir ee
ako zao bee!

BA ELIK: Nekad bejah grozna zlica,

opak i naprasit,
negativni lik iz vica,
ceo svet me bee sit!
Ali nisam vie, znaj,
zato vode meni daj,
da mukama doe kraj,
avaj, pomagaj!
(Kraj songa.)
NEBOJA: Ne smem, zlo e da iri!
BA ELIK: Promenio sam se! Promenio sam se! Zato mi ne veruje? Zar
nisam dovoljno kanjen? Ja elim da pomaem ljudima, da im bude lepo to
je meni runo, da im bude veselo to je meni tuno!
NEBOJA: Ako zao nisi, a ta e ti onda kande tolike?
BA ELIK: Njive da orem, ito da sejem! O, Neboja, voli li da ivi?
NEBOJA: Oboavam!
BA ELIK: Ba elik e onda
dobro da ti plati,
daj mi malo vode,
ivot u ti dati!
NEBOJA: ivot? More, sumnjiva mi je ta tvoja dareljivost nenadana, da ti
tu neto...
BA ELIK: obanine, poklonu se u zube ne gleda! Daj mi gutljaj jedan,
dobro delo uini!
(Neboja zahvati vr vode sa izvora. Peva song.)
NEBOJA: Onaj samo
to ivot ne ceni,
sad bi mog'o
zameriti meni!
Daju' vode tebi,
ivot dajem sebi!
Deder ljuta zveri,
dobro se naderi!
(Ba elik srui i hlapui naiskap ispije vr vode. Uz varnice i prasak
popuca mu i druga treina lanaca. Istovremeno, Neboju obasja neka udna,
beliasta svetlost. Potom svetlost nestane. Ba elik zadovoljno kandom
obrie bradu niz koju mu curi voda. Peva.)

BA ELIK: Hanga, hanga,

haranga!
Jo, jo, jo!
Sve to vie pijem
e se vea budi,
za jo jednim vrem
eludac mi udi!
NEBOJA: Malo maku glava govea! Oseam da zlo u tebi ko' bujica raste!
Prosto trepti uzdu i popreko!
BA ELIK: O obanine, ne grei duu, jo malo mi na volju uini, jo kap
jednu!
Posluaj me, shvati,
Ba elik e
dobro da ti plati,
daj mi vode,
ivot u ti dati!
NEBOJA: Jo jedan ivot?
BA ELIK: S tri ivota sve initi moe! S tri ivota i carske keri e te
hteti.
NEBOJA: I Jefimija princeza?
BA ELIK: S tri ivota tri pameti ima. S tri pameti lake e joj prii! Daj
mi vodeeee, ne oklevaj vie!
NEBOJA: O, smiluj mi se gospode, ako sam ti grean, rad ljubavi to inim.
(Neboja zahvati vr vode sa izvora. Peva song.)
NEBOJA: Samo onaj
to udi da strada,
kao i ja ne bi
postupio sada!
Daju' vode tebi,
ivot dajem sebi!
Deder ljuta zveri,
dobro se naderi!
(Ba elik srui i hlapui naiskap ispije vr vode. Uz varnice i prasak
popuca mu ostatak lanaca. Neboju ponovo obasja snop beliaste svetlosti.
Ba elik zadovoljno kandom obrie bradu niz koju mu curi voda. Grozno
arlaukne i zapeva.)
BA ELIK: Hanga, hanga,
haranga!
Nek' sad uju moji znanci,

ne steu me vie lanci!

Zlo je opet na slobodi,
zverski ivot e da vodi!
Sluaj vamo,
sluaj dobro,
zelen bostan
sad si obr'o!
Daje se na znanje,
daje se na znanje!
Nisam zao vie,
al' nisam ni manje!
Iz budaka, orsokaka,
sa tavana, iz podruma,
ne smetnite nikad s uma,
i iz zemlje i sa neba,
Ba elik e da vas vreba!
NEBOJA: Da nas vreba?
BA ELIK: Uh, to volim da ne volim,
uh, to mrzim da ne mrzim,
uh, to hou da te neu,
da ti kvarim mir i sreu!
Ja sam tiran grozan velik
po imenu ba Ba elik!
NEBOJA: Ja se zovem Neboja,
i pastir sam mlad,
to ti vode dadoh,
ve se kajem sad!
(Kraj songa.)
BA ELIK: Nema kajanja
posle napajanja!
Sluaj me sad dobro, lakoverni obanine! Odoh ja da po svetu traim vojsku
svoju divovsku! Sazna li neko da si me oslobodio, strana kazna e te stii!
NEBOJA: Obeao si da zlo initi nee!
BA ELIK: to je za tebe zlo za mene je dobro! Ha, ha, lakoverni obanine!
(Ba elik peva song.)
BA ELIK: Znaj da posla ima
s preispoljnim skotom,
oprosti se smesta
sa jednim ivotom.
U reima ovim mojim
istina je sva,

s tri ivota moe mnogo,

dosta su ti dva!
NEBOJA: Ali zato?
BA ELIK: Tako treba!
NEBOJA: Ali emu?
BA ELIK: Menjaj temu!
Opomene radi,
obanine mladi!
(Ba elik digne kande prema nebu. Zagrmi i bljesne munja. Zemlja zadrhti.
Neboja padne i ostane da lei. Ba elik opet zamahne prema nebu.
Grmljavina utihne. Ba elik peva song.)
BA ELIK: Uskoro e cela zemlja
biti zgaen cvet,
jer odlazim po divove
da unitim svet!
Hanga, hanga,
haranga!
(Kraj songa. Ba elik digne ruke prema nebu. Zagrmi i zemlja se zatrese. Uz
grozomoran smeh, Ba elik odlazi u nepoznatom pravcu. Grmljavina utihne.
Zacvrkuu ptice. Iz ume se zauje glas Ilije starca. Trai Neboju dozivajui
ga.)
ILIJA STARAC: O, Nebojaaaaa! O, junaino dedinaaa! Gde si mi se mlaan
zaturio! O, Nebojaaaa!
(Ilija starac izae na proplanak. Slepo pipa okolo. Spotakne se o Neboju koji
lei.)
ILIJA STARAC: Neboja! Uzdanice dedina, zanovetku cvete, to si mi se
mlaan prevrnuo nauznak i popreko. Da mi te kakva munja sa nebesa oprila
nije! Neboja!
(Drmusa Neboju. Neboja ne reaguje.)
ILIJA STARAC: A lepo sam te setovao da kad grmi pod drveem sklonita ne
trai! Malo vode moda e pomoi!
(Pljusne Neboju vodom sa izvora. Neboja se promekolji.)
ILIJA STARAC: Bogu hvala to mi mudrost podari pa se u trenu setih kako
da mu ivot vratim.

(Pljusne Neboju jo jednom. Neboja se jo vie promekolji.)

ILIJA STARAC: Trea srea.
(Pljusne Neboju po trei put. Neboja skoi na noge lagane.)
NEBOJA: Poplava! Poplava! Gde sam ja to! ta mi se to zbiva?
ILIJA STARAC: Primiri se veiti nemire! U umi si mranoj i dalekoj.
NEBOJA: Ah, sad se svega seam.
ILIJA STARAC: Ne bee te dugo, pa se zaputih da te potraim. Priaj hitro,
ta se dogodilo.
NEBOJA: Ovaj... nita malo bejah umoran od traganja za runom zlatnim pa
prilegoh da odmorim i...
ILIJA STARAC: Nisi ga pronaao?
NEBOJA: Nisam.
ILIJA STARAC: Gde e sada na nogama bosim?
NEBOJA: Jefimiju da prosim.
ILIJA STARAC: Avaj, avaj,
re utehe nemam,
par stihova bar,
jer to runo bee
za princezu dar.
Sad se nee oeniti
propala je stvar!
NEBOJA: Zar ljubav se krije
u ovaca stadu?
Da to tako nije
ja ne gubim nadu!
(Ilija starac poinje da peva song.)
ILIJA STARAC: Sauvaj me boe,
obanina luda,
umislio da e
za nj'ga da se uda
princeza to sjajni
biseri je krase!
O, ene vole zlato,
zlato vole, zna se!

NEBOJA: Lepa je ko sunce kada svie,

ka njoj hitam na nogama bosim,
veruju' da, ipak, moja bie,
ja joj srca iskre u grudima nosim.
ILIJA STARAC: obanine, stani, kud si kren'o,
sa nevoljom dua ti se bori,
zar ti ne zna da ljubav je ko seno,
zaas plane i zaas izgori!
(Kraj songa.)
ILIJA STARAC: Ostar'o sam silno,
i tek korak jedan
deli me od groba,
al' se seam dobro
da u moje doba...
(Pojavi se Ognjilo s vreom prepunom blaga.)
OGNJILO: Dosta! Neka proba!
ILIJA STARAC: Gle Ognjila, bogatoga brata!
OGNJILO: Gle Neboje, siromanog svata!
NEBOJA: Zar ti nisi pomak nainio niz staze i bogaze?
OGNJILO: Krenuh, al' se vratih, da te priupitam za zdravlje junako.
NEBOJA: E pa, pokazau ti kakvo mi je zdravlje junako, a zakljuak sam
izvuci!
(Neboja jurne na Ognjila. Ilija ih razvaa.)
OGNJILO: Pusti me, ne tuci! Grubijane jedan od brda odvaljeni!
ILIJA STARAC: Smirite se, deco! Nemojte se tui.
(Razvadi ih. Ognjilo kroz suze izaziva.)
OGNJILO: Nikada ti Jefimija
nee biti data,
jer joj, evo, nosim,
celu oku zlata!
im u dvore njene
ovom izmom stupim
zasuu je odmah
poklonima skupim!
Prijatelji moji,

manite se ale,
pored mene kod nje
anse su vam male!
NEBOJA: To emo jo videti!
OGNJILO: Nagvadanja ovog
sada mi je dosta,
levi put je za vas,
desni meni osta!
ILIJA STARAC: Zbogom Ognjilo.
OGNJILO: Ne za dugo, ve do dvora!
NEBOJA: Dobar stojim, biti mora!
(Ognjilo ode. Neboja se, polazei, pozdravlja sa starcem Ilijom.)
NEBOJA: Bolje je da ne zna
ta se ovde zbija,
zato zbogom ostaj,
moj deda Ilija!
ILIJA STARAC: Neboja!
NEBOJA: Zbogom ostaj, sad ka dvoru hitam!
(Neboja ode. Ilija starac gleda za njim. Potom se obrati publici.)
ILIJA STARAC: ivot bi bio dosadan,
i ne bi imao mo,
kada bi unapred znali
ta nose dan i no!
Pa nek' se onda zbude
to se zbiti mora,
hajd'mo sada i mi,
do carskoga dvora!
(Ilija starac krene prema dvoru.)

Protok 3.
LEPE REI PRED VRATIMA OD GVOA
(Dvori Cara presvetloga. Jefimija princeza ilim veze. ilim veze -- pesmu
otpojava.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Zavrila sam igricu,
sad konac stie iglicu,
vezem ilim za miraza,

jer tako mi mati kaza.

Igla veze sasvim sitno,
udau se ja pod hitno!
Svome muu biu ena
kada budem isproena.
(Ulazi Car presvetli. Princeza ga, zanesena pesmom i poslom, ne primeuje.
Car je, s uenjem, gleda.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Ja u nai dobrog mua
da sigurnost meni prua.
Prosie me sa svih strana
jer sam lepo vaspitana!
(Car se nakalje. Princeza ga tek onda primeti.)
CAR PRESVETLI: Dan vedrinom
jo od zore poe!
JEFIMIJA PRINCEZA: Vae visoanstvo, oe!
CAR PRESVETLI: Kad ti, keri, zapeva, slavuji utihnu.
JEFIMIJA PRINCEZA: (Stidljivo.) Ja to tako samo prosce mamim.
CAR PRESVETLI: Pesmom mami, pitanjima umnim kui rasteruje! More,
to je maslo starca Ilije! Kad ga epam, pa ga se doepam... Ah, puste elje,
pusti snovi. Nita mu ne mogu! On je mudar, a ja nejak!
(Pevaju song.)
CAR PRESVETLI: Bol me mui, silno slama,
a glava mi seda...
JEFIMIJA PRINCEZA: Jad i beda, jad i beda!
CAR PRESVETLI: Loe ujem, ui rastu,
oko moje jedva gleda...
JEFIMIJA PRINCEZA: Neizmerni,
jad i beda, jad i beda!
CAR PRESVETLI: Na oi mi pala tama,
a telo bi da se preda...
JEFIMIJA PRINCEZA: Nepojmljivi,
jad i beda, jad i beda!
(Dok song traje Jefimija ne prestaje da veze ilim. Gotovo da i ne slua oca.)

CAR PRESVETLI: Uskoro u krenuti

prema onom svetu,
al' u krunu svoju
ostaviti zetu.
(Kraj songa. Jefimija se prene iznenaena.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Zetu?
CAR PRESVETLI: Moja odluka je, na alost, neopoziva. Najavljujem ti,
keri, dananje prosce...
JEFIMIJA PRINCEZA: Prosce?
CAR PRESVETLI: Moe biti oni odgovore prave na pitanja tvoja uputiti
znadu. Pastir Neboja i vojvoda Ognjilo!
(Uz zvuke fanfara ulaze Neboja i Ognjilo. Ognjilo gurne Neboju u stranu
da bi prvi stigao do princeze. Pred kolena klekne njena. Vadi darove iz vree.)
OGNJILO: Ja sam do'o da te prosim,
pa ti zlato silno nosim!
(Nabraja koje poklone je doneo.)
JEFIMIJA PRINCEZA: A ti, obanine, kojim dobrom?
NEBOJA: Ja vas, gospo, jako cenim,
pa bih hteo da vas enim!
JEFIMIJA PRINCEZA: A jesi li mi kakvog dara pripremio?
(Neboja, kriom, iz pehara sa stola, izvadi buket cvea.)
NEBOJA: Cvetak svaki
iz buketa toga...
(Prua princezi buket. Ona ga prezrivo pogleda.)
NEBOJA: ...jeste deo mene,
pozdrav srca moga!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ne hajem za zlato,
za srce jo manje,
ve kod mene prolaze
samo um i znanje!
(Ognjilo prekorno pogleda Cara presvetloga. Car ustane sa prestola i duboko
se nakloni.)

CAR PRESVETLI: Premda re kad dadem

da odrim cenim,
nemoan sam sada
pred reima njenim.
(Car presvetli slegne ramenima, pokloni se, i ponovo sedne. Ognjilo tresne
kapu o zemlju. Potom je brzo podigne i usiljeno se smeka, suzdravajui bes.
Nakloni se princezi.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Takmienje jedno
nek' odlui sada
kome u na svadbi
ja da budem mlada.
OGNJILO: U ta emo ciljati,
gde su nae mete?
JEFIMIJA PRINCEZA: Mesto strela neka
sad rei polete!
(Utri Ilija starac. Zadihan je.)
ILIJA STARAC: ekajte! To bez mene ne sme da pone!
JEFIMIJA PRINCEZA: ika Ilija!
CAR PRESVETLI: Samo si nam ti jo falio!
(Ilija starac sedne tik do cara. Car se, negodujui mekolji.)
ILIJA STARAC: De, nastavite, deco!
JEFIMIJA PRINCEZA: Da li ti, Ognjilo,
odgovorit' znade:
"ta je najlepe
na svetu?"
OGNJILO: Ti, presvetla princezo,
to biseri te krase
na odelu istom.
(Ilija starac se zadovoljno smeje. Car ga mune laktom u rebra. Ilija uuti.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Ako ja sam
najlepa na svetu,
ta je najjae
na istom?
OGNJILO: Mo i snaga, Jefimijo, draga!

JEFIMIJA PRINCEZA: A ta bi moglo najotrije biti?

OGNJILO: Britka sablja oca tvoga,
sablja britka sa uima,
sablja koja oi ima,
sablja koja ne plai se
ni vatre ni dima!
(Na svaki Ognjilov odgovor Ilija starac reaguje podsmehom. Princeza
odmahne rukom Ognjilu.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Odgovori vai,
premda vieznani,
smatrajte da nisu
ni dobri ni tani!
CAR PRESVETLI: Ali, keri...
ILIJA STARAC: (Ognjilu.) Tornjaj se, laskave!
CAR PRESVETLI: Toliki dukati propadoe.
OGNJILO: Platiete mi za ovo!
(Uvreen sedne.)
JEFIMIJA PRINCEZA: I ta beda proe!
A sad redak na vas,
obanine doe!
ta je najotrije na svetu?
NEBOJA: Istina, gospo!
(Samuilo poskoi od radosti.)
ILIJA STARAC: Bravo! Bravo!
(Car ga mune u rebra. Ilija sedne.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Oho, a ta je najlepe?
NEBOJA: Sloboda, jer zbog nje
ivot vredi dati!
ILIJA STARAC: Bravo! Moj unuk! Moja krv!
CAR PRESVETLI: Jo sve nije gotovo, Ilija! Ne raduj se pre vremena!
JEFIMIJA PRINCEZA: E odgovor sledei
znam da nee znati:

"ta je najjae na svetu?"

(Neboja se zamisli. Car pone da likuje.)
CAR PRESVETLI: Eto ne zna! Ne zna! Jo nade ima za Ognjilove dukate!
(Ognjilo se zadovoljno nasmei.)
NEBOJA: O tako mi i vatre i dima,
od ljubavi, gospo,
nieg jaeg
na svetu ne ima!
ILIJA STARAC: Gotovo je gotovo! Samo moj je unuk junak ove prie!
JEFIMIJA PRINCEZA: Objavite oe,
kraljevstvu da znade
moja ruka ima
pastiru da se dade.
Ko u snu me srela
Amorova strela,
sad me vodi Neboja,
dajem ti se cela!
CAR PRESVETLI: Tako mi potenja
ovog carskog dvora,
re smo dali, keri,
to se tovat' mora.
Daje se na znanje,
daje se na znanje!
Poziva se narod
na carsko venanje!
OGNJILO: Zbogom care presvetli! Zbogom! Platiete mi za ovo, ne zvao se
ja Ognjilo vojvoda!
(Ljutito digne nos. Vrckajui krene prema izlazu. U tom trenu sve se zatrese.
Bljesne munja. Spolja se zauje Ba elikov glas.)
BA ELIK: Stojteee! Malo ste pourili! Venanja nee biti!
Dolazi vam nezvan gost,
sputajte mu smesta most!
NEBOJA: Ne otvarajte! To je Ba elik!
CAR PRESVETLI: Ba elik?
NEBOJA: Na prevaru me naveo da ga oslobodim. Tri ivota mi je podario.
Jedan mi je odmah oduzeo!

CAR PRESVETLI: Bogme u ti ja oduzeti druga dva, ako nas smesta bede ne
ratosilja!
OGNJILO: Udaje se za pogrenog oveka, o Jefimijo!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ko radi taj i grei, o Ognjilo!
NEBOJA: Re vam dajem opet u ga okovati!
OGNJILO: Platiete mi, sve ete mi platiti!
(Ognjilo pritri ekrku i spusti most. Preko mosta upadnu Ba elik i divovi
Nosonja i Trbonja.)
BA ELIK: Nek' se srue vai snovi
mladoenja stie novi!
JEFIMIJA PRINCEZA: alim, kasno! Ve sam isproena!
BA ELIK: Ho, ho, ho,
nisam do'o da te prosim,
ve sam do'o da te nosim
feudalnom dvoru svome!
NEBOJA: E sad si ga prekardaio!
(Neboja jurne na Ba elika. Divovi zgrabe Neboju.)
BA ELIK: Dr'te ga, glupi moji divovi. Bravo Nosonjo, bravo Trbonjo!
Hanga, hanga!
(Divovi pevaju song.)
DIVOVI: Haranga!
Mi smo glupi divovi,
silna vojska velika
ljutoga Ba elika.
Omiljena naa meta
sva su dobra ovog sveta,
jer smo glupi kao peta,
jer smo glupi kao peta!
(Kraj songa. Odvuku Neboju u oak. Ba elik zabode ma udotvorni u
pod.)
BA ELIK: Ovom mau od sad, da se molite ko bogu! Ko uzmogne da ga
odavde izvue, imae snagu mojoj ravnu. Onaj, pak, ko pokua, a ne imadne
moi da to i uini, taj e smesta ivot izgubiti!
NEBOJA: to si vie surov,

poraz bie vei,

doi u ti glave,
nee mi utei!
(Neboja se otme divovima i pritri mau. Pokua da ga izvue. Kako dohvati
drku tako bljesnu munje. Neboja padne. Ba elik peva song.)
BA ELIK: Ho, ho, tako treba, tako treba!
Spremite se da palite svee,
Ba elik se saginjati nee!
Sluaj dobro, sluaj vamo!
Nema tree niti druge,
budite mi verne sluge!
Sve to nije moje roblje
odavno je prah i groblje!
Vatru bljujem, sav se puim,
nemoj da vam dvore sruim!
(Kraj songa.)
BA ELIK: Ko hoe da se prikljui snagama haosa i bezumlja?
OGNJILO: Ja! I to iz revolta!
BA ELIK: Potpii pergament pouteli!
OGNJILO: Potpisujem!
(Ognjilo stavi znak palcem.)
BA ELIK: A sad ti, ljubo moja, budua, padni mi na grudi!
JEFIMIJA PRINCEZA: Nikad milom!
BA ELIK: Onda silom!
(Ba elik zgrabi Jefimiju. Ona se otima.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Pusti me! Upomooo! Upomooo!
DIV TRBONJA: Ostavi i nama malo, gazdo!
DIV NOSONJA: I mi bi se rado sa njom poigrali!
BA ELIK: Vodite je onda!
(Gurne je meu divove. Jefimija vriti otimajui se.)
BA ELIK: A vi, starkelje izlapele i smodene, pripazite se besa Ba

elikovog! A sad zbogom, to jest s avolom! Hanga, hanga!

DIVOVI: Haranga!
(Divovi, odvlaei princezu, pevaju song.)
DIVOVI: Ide, nastupa,
vojska ova priglupa,
vojska ova velika,
ljutoga Ba elika!
BA ELIK: Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Odu. Car i Ilija drmusaju Neboju.)
CAR: Neboja! Neboja!
ILIJA STARAC: Brzo vode!
(Poliju ga vodom. Neboja ustane. Krene ponovo prema mau.)
NEBOJA: Da probam ja jo jednom!
(Ilija ga zadri.)
ILIJA STARAC: Stani! Jo jedan ivot ti je preostao, ne gubi ga uludo!
NEBOJA: ta mi tada uiniti valja?
ILIJA STARAC: Samo vile sa jezera vilinskoga tebi snagu mogu dati!
NEBOJA: Tad iz ovih stopa, k njima hitam!
ILIJA STARAC: Stani, o Neboja. Kada bejah kao i ti mlad, one meni vid
oinji uzee. Ne gledaj ih, o Neboja, jer,
te su vile zanosne i lepe,
pa se stoga pazi da te ne oslepe!
NEBOJA: Ne brini se, stare Ilija. Ja u njih izmoriti svojom arobnom
sviralom. Ostajte mi zbogom, estite starine!
CAR PRESVETLI: Zbogom Neboja! Nek' ti sve od ruke krene! Spasi nas
bede!
NEBOJA: Moja lakovernost bedu je i dovela. Srediu ga, il' me biti nee!
ILIJA STARAC: Zbogom, umna glavo dedina, zbogom i zdravo nam se vrati!

(Neboja poe. Ilija dovikne za njim.)

ILIJA STARAC: O, Neboja, od vila mi vid povrati! (Za sebe.) teta ne u.
CAR PRESVETLI: I ovako ti daleko vidi, prijatelju, stare Ilija.
(Car, prijateljski, stavi Iliji ruku na rame.)

Protok 4.
NA JEZERU VILINSKOME
(Vilinsko jezero, umom okrueno. Po jezeru gusta magla pala. uje se huk
vetra i sablasni krici ptica. Neboja zagazi u vodu do kolena.)
NEBOJA: Gusta magla pala po jezeru,
magla gusta, noem bi je seko',
u pobedu imam tvrdu veru,
pa sad inim to je starac reko'.
Sini sunce, potrebno si tami,
sviraj frulo, pa vile namami!
(Neboja zanosno zasvira. Ptice i vetar utihnu. Nekoliko trenutaka uju se
samo divni zvuci pastirske svirale. Potom vetar pone jo jae da hui. Jak
snop beliaste svetlosti obasja jezero. Iz magle izrone vile. Predvodi ih
Raviojla vila ria. S njene leve strane je Nagorkinja vila crnka, a s desne
Primorkinja vila plava. Za njima idu i ostale posestrime vile. Ponu zanosno
da igraju vrtei se oko Neboje. Neboja spusti pogled prema vodi. Neboja
peva song. Song podsea na opersku ariju.)
NEBOJA: Vi silni vali
to nagrizate hrid,
da ih ne gledam
obuzdajte mi vid!
Odjekni frulo,
na jezeru u gori,
pa zanosnom igrom
sve vile izmori!
(Kraj songa. Neboja zanosno zasvira. Vile igraju oko njega. Najvie mu se u
lice unosi najmlaa Primorkinja vila plava. Neboja ne die pogleda, samo
svira, svira, svira. Vile dugo igraju poletno i zavodljivo. Neboja sve bre
svira. Vile poinje da hvata zamor. Sele bi da odmore, ali noge ih ne sluaju.
Smenjuje se melodija za melodijom. Taman vile pomisle da je igranju kraj,
kad Neboja ponovo zasvira jo bre i snanije. Nagorkinja vila, iznemogla
od umora iz nedara jabuku izvadi i Neboji je doda. Primorkinja i
Nagorkinja vila ga raznim travama zasipaju. Kad trave na Neboju padnu
jezero opet obasja snop svetlosti beliaste. Neboja prestane da svira.
Primorkinja vila isprui ruke prema njemu, ali je ostale posestrime povuku.
Bee natrag u jezero. Neboja ponovo kratko zasvira. Vile zaigraju. Neboja
prestane. Vile pobegnu u jezero. Neboja se osloni na veliku stenu kraj jezera.

Stena se pokrene. Neboja ustukne. Potom prie i sa lakoom, iznenaen

svojom snagom, podigne ogromnu hridinu. Zahui vetar.)

Protok 5.
DOE SNAGA U RUKE PRAVEDNE
(Dvori Cara presvetloga. Car se, s brojanicama u rukama, moli ispred maa
udotvornog. Ilija starac stoji gordo, sa strane. Ruke je prekrstio na grudima.
Da nije slep, pogled bi u daljine upro.)
CAR PRESVETLI: Molim ti se, mau udotvorni! O, boanstvo nae,
najnovije! Nemoj nama glave sei! I spasi moju Jefimiju princezu!
ILIJA STARAC: Sram te bilo, care presvetli! Sili se moli, mesto Bogu
uzvienom! Uplaio si se ko' zec u gori to zadrhti!
CAR PRESVETLI: A ta mi drugo preostaje do da silu umoljavam Jefimiji za
zdravlje. U beznae sam zap'o pregolemo, no se tebi divim, prijatelju, Ilija
stare, kako snage ima da se s mislima mranim ophrvava.
ILIJA STARAC: U Neboju nade polaem!
CAR PRESVETLI: Lakoveran je, oslepee ga vile. Avaj, avaj, sve je propalo!
Moji snovi su se rasprili poput kule od karata, kada u nju silni vetar dune.
Strano, strano!
(U dvore Cara presvetloga, iznenada, bane Neboja.)
NEBOJA: More, uas jedan! Dosta ste nad sudbom suze prolivale, estite
starine! Sad je vreme da se boj bojuje!
ILIJA STARAC: Neboja!
CAR PRESVETLI: Uspeo si?
NEBOJA: to sam naumio, to sam uinio! Vile su mi silnu snagu dale. Vid
ti vraam, stare Ilija! De, zagrizi rumenu jabuku.
(Ilija zagrize jabuku. Kratko bljesne svetlost beliasta sa jezera vilinskoga.
Ilija se, u udu, osvre oko sebe.)
ILIJA STARAC: Nisam vie slep, nisam vie slep! Jao, Neboja, al' si lep!
CAR PRESVETLI: A ja, a ja?
ILIJA STARAC: Runiji si no to sam i sanjat' mog'o!
CAR PRESVETLI: Je l'! Pamti, care, pamti pa vrati!

(Ilija se zagleda u publiku.)

ILIJA STARAC: Jao, kol'ko lepog sveta, kol'ko lepih teta! ta sam je sve u
ivotu ko' slepac propustio!
CAR PRESVETLI: De Neboja, ne asi asa! Ovaj e se zaljubiti dok ti ma
izvadi!
(Neboja prie mau i s lakoom ga izvue. Podigne ga visoko iznad glave.
Snano bljesne svetlost udnovata. Neboja zapeva song.)
NEBOJA: Da ne bude vie suza,
da ne bude vie plaa,
na zlu stranu uputiu
snagu ovog silnog maa.
Sveano vam re sad daje
pastir jedan svetlog lika,
snaga maa udotvornog
okovae Ba elika!
(Kraj songa.)
NEBOJA: A sad zbogom estite starine. Odoh zlu za vrat stati!
ILIJA STARAC: I mi bi s tobom, o Neboja!
NEBOJA: Opasno je tamo za vas. A i u putu bi me zadravali. Zbogom, bez
pobede vam doi neu!
(Neboja ode.)
ILIJA STARAC: Ode.
CAR PRESVETLI: Ode.
ILIJA STARAC: Gle, zaboravi sviralu!
CAR PRESVETLI: A i ta e mu. Nee on tamo kolo igrati.
ILIJA STARAC: Ama, neki mi avo mira ne doputa. Ne mogu ja ovde
skrtenih ruku sedeti dok mi unuk boj izbojava!
ILIJA STARAC: Ja sam silno s varvarima ratovao! I meni je uzavrela krvca!
CAR PRESVETLI: Aj'mo za njim!
ILIJA STARAC: Aj'mo!
CAR PRESVETLI: Naljutie se to ga posluali nismo.

ILIJA STARAC: Rei emo da smo poli da mu sviralu ponesemo.

CAR PRESVETLI: Tako je! Na Ba elika!
ILIJA STARAC: Na Ba elika!
(Krenu. Odjednom car zastane.)
CAR PRESVETLI: Stoj!
ILIJA STARAC: Stao sam.
CAR PRESVETLI: A ta ako nas strae divovske prepoznaju pa nas
pohvataju.
ILIJA STARAC: Imam ideju! Preruiemo se!
CAR PRESVETLI: U koga?
ILIJA STARAC: U vraare babe! Ne asimo asa! Aj'mo juri nainiti!
CAR PRESVETLI: Tako je! Na Ba elika!
ILIJA STARAC: Na Ba elika!
(Krenu stazom i bogazom pravo k dvoru Ba elikovu.)

Protok 6.
KO SE MAA LAA
ili
MEGDAN ODLUKE
(Ba elikov dvor. Kula visoka. Div Trbonja i Div Nosonja kroz prozore
pecaju ribu iz jarka kojim je opasan dvor.)
DIV TRBONJA: Od kad je Ba elik ubacio ribe u jarak oko dvora zabave
nam ne nedostaje.
DIV NOSONJA: Pazi trza! Povuci! Polako da se ne otkai.
DIV TRBONJA: Nemoj ti mene uiti ta da radim! Uh, al' je teka. Mora da
je som kapitalac!
DIV NOSONJA: Jest'! Ko' proli put!
(Div Trbonja izvue cipelu.)
DIV TRBONJA: Cipelina izanala.

DIV NOSONJA: Ho, ho, ho, som kapitalac, ho, ho, ho!
DIV TRBONJA: Kome se ti kliberi, buzdovanu jedan! Sad u da te...
DIV NOSONJA: Pazi, ide gazda!
DIV TRBONJA: Pravimo se da vebamo!
(Pojavi se Ba elik. Divovi demonstriraju snagu paklenu. Ogromne stene
podiu kao od ale i igraju odbojke. Ba elik grozomorno zazvidi. Divovi
bace stenu i ukipe se pred njim.)
BA ELIK: Mirno!
DIVOVI: Mirno!
(Divovi se okrenu iza sebe. Kad vide da se naredba na njih odnosi stanu
mirno.)
BA ELIK: Na mestu voljno!
(Divovi stanu na mestu voljno.)
BA ELIK: Glupi moji i nadasve verni divovi, da li ste spremni da krenemo
u grandiozni pohod, u izvrenje nae velike destruktivne ideje o unitenju
sveta?
DIVOVI: Spremni smo, gospodaru!
BA ELIK: Zakunite se da ete mi biti verni.
DIVOVI: Tako nam svog zla ovog sveta, okivanog i raskivanog, kunemo se,
gospodaru, da emo s tobom i u vatru i u vodu!
BA ELIK: U vatru pogotovo!
DIVOVI: U vatru sa zadovoljstvom!
BA ELIK: Hanga, hanga!
SVI: Haranga!
(Zauju se ratni bubnjevi.)
BA ELIK: Izveemo poslednje pripreme za konano unitenje svega
postojeeg. Pripremite se za jednu militantnu vebu. Mirno!
DIVOVI: Mirno!
(Opet se okrenu iza sebe. Kad vide da se naredba na njih odnosi stanu mirno.

Ponovo se uju ratni bubnjevi.)

BA ELIK: Na parove razbrojs!
DIV TRBONJA:Prvi!
DIV NOSONJA: Prvi!
DIV TRBONJA: Ja sam prvi, a ti si drugi!
DIV NOSONJA: Nije tano! Ja sam prvi a ti si drugi! Ja sam pet puta
ponavljao prvi razred, i zato sam ja uvek prvi!
DIV TRBONJA: A ja ak ne znam ni da brojim dalje od jedan! Zato sam
samo ja i iskljuivo ja odsad pa nadalje i ubudue prvi, prvi, prvi i samo prvi!
DIV NOSONJA: Drugi!
DIV NOSONJA: Prvi!
BA ELIK: Dostaaaa! Pitanje broj jedan glasi: "ta nam valja initi sa
kuglom zemaljskom?"
DIV TRBONJA: Unititi je vatrometom!
DIV NOSONJA: Zgaziti je petom!
(Ba elik se grohotom smeje.)
DIV TRBONJA: Izrezati je iz atlasa i zalepiti na on cipele!
DIV NOSONJA: Potom hodati, hodati i hodati, po bespuu i blatnjavim
drumovima sve dok se cipele ne poderu a noge nae miriljave napolje
provire!
(Sve se trese od Ba elikovog smeha grohotnoga.)
BA ELIK: A ta nam valja pre toga initi?
DIV NOSONJA: Najpre emo oeniti, a potom oterati sve princeze...
DIV TRBONJA: ... I tek onako, bez veze, pojesti sve pite koturae to
domaice danima razvijae i savijae u znoju lica svog!
DIV NOSONJA: Gostiemo se od jutra do sutra baklavama i gurabijama,
princezinim princes krofnama i tortama raznih vrsta i nita neemo platiti!.
DIV TRBONJA: A kad nam trbusi zabreknu i postanu ko planina neprohodna
veliki polomiemo sve tanjire, (Skae po stolu i lomi tanjire.), izgaziti sve

eire, isflekati pelerine, utirati balerine...

DIV NOSONJA: ...minkaemo ih lag-tortama, mazuckaemo ih filovima
boja raznih...
DIV TRBONJA: Zlo jo vee iniemo -- misliemo glava praznih!
(Zapevaju song.)
DIVOVI: Jer,
Mi smo glupi divovi,
grozna vojska velika
ljutoga Ba elika!
Omiljena naa meta
sva su dobra ovog sveta,
sve to vredi nama smeta,
jer smo glupi kao peta,
jer smo glupi kao peta!
BA ELIK: Ja sam tiran grozan, velik,
po imenu ba Ba elik!
(Publici.)
Tako mi zla ovog veka
od mene vam nema leka!
DIVOVI: Ide, nastupa,
vojska ova priglupa,
vojska ova velika,
ljutoga Ba elika!
BA ELIK: Ja sam tiran grozan velik
po imenu ba Ba elik!
(Publici.)
Tako mi zla ovog veka,
od mene vam nema leka!
Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Kraj songa.)
BA ELIK: Mirnoooo!
(Divovi se okreu oko sebe, a potom stanu mirno.)
BA ELIK: Na desno ravnajs!
(Div Nosonja se okrene na levu stranu, a div Trbonja na desnu.)

BA ELIK: Nosonjo, koje ti je strana desna, a koje leva?

DIV NOSONJA: Gospodaru, to se ui u drugom razredu, a ja jo nisam
zavrio ni prvi i...
BA ELIK: Dosta, Nosonjo! Najpre emo da sredimo onog grozno
pravednog pastira Neboju i da poharamo dvore njegovoga cara potenoga.
(Na re "potenoga" Ba elik napravi kiselu grimasu.)
BA ELIK: Zato ne asimo asa, ve oruje u ruke! Podignite topuzine
teke...
(Divovi podignu teke topuzine.)
DIV TRBONJA: A da pojaemo nekoga...
DIV NOSONJA: ...Da ne idemo peke?
BA ELIK: Od peaenja miii ko kamen granitni ovrsnu! Zato, napred
mar! Leva, leva, leva, ko to tamo desnom koraa...
DIV TRBONJA: Divovi su vojska najjaa!
BA ELIK: I opet! Leva, leva, leva! Obrni, okreni, vrati se meni! Leva,
leva, leva! Napred mar! Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Pred divove bane Ognjilo.)
OGNJILO: Stojte, glupi divovi!
DIV TRBONJA: taaaa? Ova fleka od oveka usuuje se da nam na put
staje!
DIV NOSONJA: More, sad u na njemu snagu da eksponiram!
DIV TRBONJA: Kad ga zakucam ovom topuzinom, ima da probije Zemljicu
kuglu odavde, pa sve do prijateljske Kine, s druge strane!
(Div Trbonja hvata zalet podiui teku topuzinu.)
OGNJILO: Ali, ja sa vama imam na poutelom pergamentu, perom guijim,
pakt potpisan i...
DIV NOSONJA: Dosta! Ni rei, rtvo naa, nenadana! Sad u da ga
zveknem, s leva na desno, onako upravce po dijagonali!
DIV TRBONJA: Moj buzdovan sad e,

po njemu da plete,
breuljkasto nako,
od glave do pete!
Tri, etr, dva, jedan, deset, devet, osam, sedam, hanga, hanga!
DIV NOSONJA: Haranga!
(Zamahnu topuzinama i zalete se na Ognjila. Pre nego mu naude Ba elik
prasne biem ispred njih.)
BA ELIK: Dostaaa, budaline jedne! Zar ne vidite da je to Ognjilo, na
verni uhoda?
(Divovi spuste buzdovane i tupavo zagledaju Ognjila.)
DIV NOSONJA: Ognjilo! Pa jesi li to ti, vako prelepa?
DIV TRBONJA: Tolko se dobro maskiro u samog sebe da ga prepoznali
nismo.
DIV NOSONJA: Gospodaru, izvin'te...
DIV TRBONJA: Bili smo bez kinte...
DIV NOSONJA: Pa smo hteli da ga maliak...
DIV TRBONJA: Zveknemo i opljakamo!
BA ELIK: Dosta! Ni rei vie! Mirno!
(Divovi stanu mirno. Ukipe se. noge im drhte, a zubi cvokou od straha. Ba
elik se obrati Ognjilu.)
BA ELIK: O, Ognjilo, uhodo moja verna!
OGNJILO: O, gospodaru, svog zla ovog sveta, okivanog i raskivanog, stopala
ti ljubim!
(Ognjilo padne na kolena pred Ba elika. Ljubi mu stopala. Ba elik ga
utne nogom.)
BA ELIK: Dosta, ulizice preispoljna! Ne golicaj mi tabane, ve na stvar
prei! Kakve zle vesti mi donosi?
OGNJILO: Hrabrosti nemam. Ne znam odakle da ponem.
BA ELIK: Od poetka, Ognjilo! S neba pa u rebra!
OGNJILO: Ne mo' biti zlehudnije, gospodaru! Tvoj i moj smrtni neprijatelj,
onaj poteni (Napravi kiselu grimasu.) pastir Neboja, savladao je vile sa

Jezera arolija i silnu su mu snagu dale. Gotovi smo, izvadie ma

udotvorni! Avaj, avaj, gospodaru, zlo nam se pie, zlo i naopako!
BA ELIK: Tako dakle! Bie ljutog boja, bie okraja! Glupi moji divovi,
ne asimo asa, ve mu doek dostojan ranga njegovoga hitro pripremimo!
Dovedite Jefimiju princezu!
(Divovi odu po Jefimiju princezu. Ba elik zadovoljno trlja ruke.)
BA ELIK: Vrlo dobro, tuibabo moja pijunkasta, za ovakve vesti bie
bogato nagraen!
OGNJILO: Sluga sam pokoran.
BA ELIK: Samo tako nastavi, a sve ostalo je moja briga. Sakriemo se i
kad Neboja doe po Jefimiju, zgrabiemo ga i...
(Pokae rukama ta e mu uraditi.)
OGNJILO: Ali on e s maem udotvornim doi!
BA ELIK: Sa tim maem on je ravan meni, ali jai nije! Uz to ja i divove
imam! Jedva ekam da mi u kande dopadne!
(U tom trenutku divovi dovlae princezu. Ona se otima.)
DIV TRBONJA: Ajde, ajde, zvao gazda!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ne dodirujte me svojim prljavim apama! Ja sam
potena princeza!
BA ELIK: O, Jefimijooo! Ljubo moja draga, prii u ti straga, da ti neto
na uvce doapnem.
JEFIMIJA PRINCEZA: Volela bih, i ne samo radi reda, da ne prilazi mi ni
straga ni spreda! Ali, ako ve insistira...
BA ELIK: Sluaj dobro, sluaj 'vamo! Odosmo mi sad, a ti sedi ovde,
ilim vezi i budi dobra do oktobra!
JEFIMIJA PRINCEZA: Do oktobra?
BA ELIK: Jest'! Odosmo mi sada na daleke pute i neemo se vraati do
jeseni ute!
DIV TRBONJA: Odosmo da postavimo zamku onom pastiru...
(Div Nosonja mu zaepi usta.)

BA ELIK: Budalino!
DIV NOSONJA: To jest, odosmo mi da lovimo...
DIV TRBONJA: ...tice prepelice i srne i jelene i zeeve zelene!
BA ELIK: Dosta prie, kreteni! Pourite da se rasporedimo oko dvora. Svi
na svoja mesta, i ne ini nita dok ja ne dam znak! Forsiranim korakom,
napred mar! Leva, leva, leva, obrni okreni, dodaj ga meni, i opet!
(Odlaze marem forsiranim pevajui song.)
DIVOVI: Ide, nastupa,
vojska ova priglupa,
vojska ova velika,
ljutoga Ba elika!
BA ELIK: Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Nestanu sa scene. Ognjilo se, u strahu golemome, osvre oko sebe.)
OGNJILO: ekajte i mene! Do gue sam zagazio, povratka mi nema! Avaj,
avaj, jadan ti sam ako Ba elik ne pobedi! A lepo mi je govorila mati da u
politici niiju stranu ne drim, a ja... Avaj, avaj, ekajte meeeee!
(Potri za Ba elikom i divovima. Jefimija princeza ostane sama na sceni.
Veze ilim i peva.)
JEFIMIJA PRINCEZA: U sred mrkle tamne noi
Neboja e meni doi,
Igla veze sasvim sitno
doi e mi on pod hitno!
(Ulazi Neboja. Mokar je do gole koe. Voda se u potocima niz njega sliva i
razliva. Cedi odeu.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Neboja!
(Jefimija princeza potri Neboji u zagrljaj. Kako ga dodirne tako odskoi
drei se za nos. Neboji iz depova poispadaju ive ribe. Praakaju se po
sceni. Neboja sedne na Ba elikov krevet i nastavi da cedi odeu.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Crni Neboja, spasioe moj, junaino nad
junainama, olienje hrabrosti i pozitivnih ljudskih osobina, a to tako silno
zaudara? Kakav li te potop sustigao?
NEBOJA: Dvorac ovaj feudalni opasan je jarkom, a taj jarak vodom je
napunjen. Mutnu vodu preplivati morah, a sve da k tebi doem. Mutna voda

razne izazove krije. Ja u vodi -- oko mene ribe. Pastrmku uhvatih za peraje
levo, ukljevu za desno, krapa za krge, soma za rep, a jegulje mi se u depove
uvukoe. Tad dooe krokodili i...
JEFIMIJA PRINCEZA: Skrati Neboja, skrati!
NEBOJA: ...Jednog pregazih, ali drugi strano zinu, celog me proguta. Ja
tad' isukah ma udotvorni i isekoh mu utrobu klizavu. Tada se pojavie...
JEFIMIJA PRINCEZA: Priae mi usput. Hajmo sada put pod noge, da
beimo odavde, jer ako se Ba elik vrati...
NEBOJA; U pravu si neizmerno! Ako je ve tako, ne asimo asa!
(Krenu prema izlazu. Neboja odjednom zastane.)
NEBOJA: A jo se ni ocedio nisam...
JEFIMIJA PRINCEZA: Cedie se usput.
(Povue ga prema izlazu. U tom trenutku ispred vrata se zauje Ba elikova
vika.)
BA ELIK: O Jefimijoooo! Ljubo moja verna, zaboravio sam strele!
JEFIMIJA PRINCEZA: Jao, Ba elik.
(Jefimija vikne Ba eliku.)
JEFIMIJA PRINCEZA: O moj gospodaru, ne ide se na njivu bez motike!
(Neboji.) Brzo, na ovu stranu.
(Krenu na levu stranu. Pojavi se Div Trbonja. Krenu na desnu stranu, pojavi
se Div Nosonja.)
DIVOVI: Eto i nas, hitamo ti mladoj, da se malo skupa poigramo!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ne urite, jer vas eljna nisam!
DIVOVI: Ho, ho, ho, brzo e ti nas zavoleti, milom ili silom!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ne ulazite, presvlaim se! I nemojte da virite!
(Divovi pokriju lice dlanovima sa rairenim prstima i povuku se.)
DIV TRBONJA: Dobro, dobro, neemo da virimo.
DIV NOSONJA: Svaka cura odreda
voli da se ogleda.

DIV TRBONJA: Po cenu i da propadne

htela bi da se dopadne!
JEFIMIJA PRINCEZA: (Neboji.) Brzo, sakrij se negde.
(Gledaju gde da se sakrije. Neboja se zavue pod sto.)
NEBOJA: Ovde?
JEFIMIJA PRINCEZA: Kad posedaju da ruaju kolenima e te potkaiti. Ne
valja!
NEBOJA: A ovde?
(Zavue se u ormar.)
BA ELIK: O Jefimijooo, sto mu razbijenih kraga, hoe li brzo!
JEFIMIJA PRINCEZA: Evo odmah, jo samo mider da veem!
(Jefimija izvue Neboju iz ormara.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Tu mu stoje maramice s ipkom i cvetiima. Odmah
e te pronai!
BA ELIK: Jefimijo, s kim to razgovara!
JEFIMIJA PRINCEZA: To ja sama sa sobom! Preispitujem se pred
ogledalom!
BA ELIK: More, ulazim, bila spremna ili ne!
JEFIMIJA PRINCEZA: Brzo, ovamo!
(Sakrije Neboju pod svoju veliku suknju. Ba elik upadne sa svojim
groznim divovima.)
BA ELIK: S kim si to razgovarala? Nemam ja nikakve maramice s
ipkama i cvetiima! Ja sam grozan i zao, i okrutan i...
(Jefimija izvadi iz ormara jednu veliku ipkastu maramicu na kojoj je
izvezena rua.)
JEFIMIJA PRINCEZA: A ije je onda ovo? (Obrati se publici.) Jel' ima neko
vei nos od njega?
(Publika reaguje. Ba elik joj otme maramicu i brzo je sakrije iza lea.
Postidi se.)
BA ELIK: Juh! (Potom pobesni.) Ko je tebi dozvolio da dira moje stvari!

Ostavi je na pet trenutaka i odmah ti kuu ispretura!

(Ba elik njui vazduh.)
BA ELIK: Ma ta to ovde tako silno zaudara na potenje?
JEFIMIJA PRINCEZA: Na potenje?
BA ELIK: Na dobrotu preispoljnu?
JEFIMIJA PRINCEZA: Bie da taj miris kroz prozor dolazi...
BA ELIK: Prevaru njuim u ovom ustajalom vazduhu.
(Pone da peva song.)
BA ELIK: Pitau te Jefimija,
neto iz daleka,
ta to ovde tako silno
vonja na oveka?
JEFIMIJA PRINCEZA: Negde si na tvora
nagazio bos,
pa si runim mirisima
pokvario nos!
BA ELIK: Ajd neka je i tako,
al' sad mi reci pravo,
glupa enska glavo,
ko je to u mojem
krevetiu spav'o?
(Podigne arav sa kojeg se cedi voda.)
BA ELIK: Sad mi smesta reci
da ne bih vie re'o
ko je to u mojem
krevetiu le'o?
(Princeza uti.)
BA ELIK: Nos si digla, uti,
razjaruje me, ljuti!
JEFIMIJA PRINCEZA: To se tvojoj veliini
moda samo tako ini.
BA ELIK: ini se ini
na meseini!
Nasmeja me silno

ovom tvojom alom,

dokle misli, eno,
pravit me budalom?
JEFIMIJA PRINCEZA: Da si jo toliki,
ili moda vei
ba nita Ba elie,
ja ti neu rei!
(Kraj songa.)
BA ELIK: Tako dakle?
JEFIMIJA PRINCEZA: Ba tako!
BA ELIK: E ako je tako, sve ti verujem!
(Divovi ga s uenjem pogledaju.)
DIV TRBONJA: Ali, gazdo...
DIV NOSONJA: Gospodaru, ne budi lud, pa ona...
BA ELIK: Uutite, buzdovani tupavi!
(Da im kaiprstom znak da ute.)
DIV TRBONJA: A tako znai.
DIV NOSONJA: Tako, dakle.
BA ELIK: Tako.
(Divovi se s uenjem zgledaju i ponu da se domunavaju.)
DIV TRBONJA: Gazda je potpuno zastranio. Otkad je doveo tu Jefimiju
ponaa se ko' da je jedina na svetu.
DIV NOSONJA: Mora da mu srce ra jede im je ovako karakterno oslabio i
snishodljiv postao. ta li samo na njoj nalazi. Gledaj samo kakva je...
DIV TRBONJA: ...ista i okupana, mirie na kilometar...
DIV NOSONJA: ...Grozno, grozno!
DIV TRBONJA: Princeza mi strano
ide na ivce,
Nosonja, brate,
ajmo na pivce!

DIV NOSONJA: Ko da srndaa

sada ujem zov,
zato bolje, brate,
ajmo u lov!
(Ba elik ih svo vreme slua smekajui se.)
BA ELIK: Tako je! Jefimijo princezo, poto ti i moji zli i divno prljavi i
zanosno smrdljivi divovi, sve veruju, dodaj mi one moje strele gvozdene, pa
da idemo divlja goniti!
JEFIMIJA PRINCEZA: Sreu ti u lovu elim, gospodaru!
(Jefimija krene da dohvati strele gvozdene sa drugog kraja prostorije.
Neboja baulja ispod njene suknje. Izgleda kao da princeza ima etiri noge.
Divovi pokazuju Ba eliku na princezine noge -- jedan sa leve, drugi sa
desne strane. Ba elik dohvati sa prozora tap za pecanje i udicom zakai
Jefimijinu suknju. Polako je podie. Otkriva se Neboja koji baulja, drei
princezu za noge.)
DIV TRBONJA: Ho, ho, ho, uhvatismo zeca u kupusu!
(Div Nosonja kucne Neboju po ramenu. Neboja kao oparen skoi.)
DIV NOSONJA: Izvin'te, gospodine, kada ide poslednja koija za Donje
Gornjite?
NEBOJA: Videete vi svoga boga Savaota!
(Princeza se od straha prenerazi.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Juh!
(Princeza se onesvesti.)
BA ELIK: Tako sam i mislio! Ipak me vara!
Stoprocentno sam ubeen
da oseam se uvreen!
NEBOJA: Tad ljutnju svoju na mene usmeri! Ja sam tvoja zla sudba to je
dola da te za vrat epa, da te u okove baci!
BA ELIK: Nek' ti bude! O divovi! Vodite princezu u odaje njene. Nek' ne
gleda prizor ovaj surovi!
(Divovi odvuku onesveenu princezu.)
BA ELIK: O, Neboja! Mlad si ti i zelen ko salata to se batom
oplevljenom iri! Malena je snaga tvoja s Ba elikom da se nosi!

NEBOJA: Ovaj ma,

to ga nosim, da zna,
ne poznaje pla,
suzu ni vapaj va!
BA ELIK: Ne budali, o Neboja! Nemoj ludo izgubiti glavu. Daj mi ma,
pa nam se pridrui da zajedno zlo sejemo. Sve princeze ovog sveta tvoje bie!
NEBOJA: Nikad! Jednom si me prevario, drugom nee! Zlu sam doo za
vrat stati!
BA ELIK: Tako dakle!
NEBOJA: Tako il' nikako!
BA ELIK: Tad oseti munje besa moga!
(Ba elik zamahne buzdovanom. Neboja maem. Sevaju varnice. Grmi i
zemlja se trese. Ba elik promai i udari Diva Nosonju po nozi.)
DIV NOSONJA: Avaj, avaj, moja noga! Jao, jao, al boli! Sad se neu moi
oeniti, avaj, ni jedna me hteti nee!
BA ELIK: Ni trenutka nee proi
a glave u tvoje doi!
(Ba elik se zaleti na Neboju i promai. Tresne Diva Trbonju po glavi.
Trbonja se zavrti u krug. Pone da zvidue.)
DIV TRBONJA: Alaj' lep ovaj svet,
ovde potok onde cvet,
alaj' lep ovaj svet...
(Div Trbonja se onesvesti. Div Nosonja ga, opajui, polije vodom. Div
Trbonja se osvesti.)
NEBOJA: Ovog maa silna snaga
terae te sve do vraga!
BA ELIK: Buzdovan je ovaj
potukao mnoge,
i tebe e Neboja,
baciti pod noge!
NEBOJA: to si vie surov,
poraz bie vei!
BA ELIK: Doi u ti glave,
nee mi utei!

(Ba elik zamahne na Neboju. Promai. Neboja mu izbije buzdovan iz

ruke i satera ga uza zid. Upadne Ognjilo.)
OGNJILO: Jeste li ga sredili. Uuups! Odo' ja odavde!
(Kad ugleda Ba elika u nevolji, Ognjilo zbrie glavom bez obzira.)
BA ELIK: E sad mi je svega dosta. Sa tim maem sila tvoja mojoj je
ravna! Al' ja pride i divove imam. Hvatajte ga i s leva i s desna nek mu soba
bude tesna!
(Poskakujui na zdravoj nozi Div Nosonja potri. Okreui se u krug krene i
Div Trbonja.)
DIV NOSONJA: Premda zaslugom tvojom opajui, u pomo ti hitam,
gospodaru!
DIV TRBONJA: I mada, zbog lake rotacije, putem obilaznim, u pomo ti
letim, gazdo!
(Divovi pevaju song.)
DIV NOSONJA: Daj Neboja glavu,
glavu nama daj!
DIV TRBONJA: Da predstavi ovde
sada bude kraj!
(Kraj songa. Neboja odskoi u stranu.)
NEBOJA: Zajedno ste moda i jai, ali moraete najpre da me uhvatite!
DIV NOSONJA: Dr' ga, Trbonjo, pobee udesno!
(Div Trbonja se okrene ulevo. Neboja pobegne u publiku.)
DIV TRBONJA: Nema ga desno!
BA ELIK: Trbonjo jedan, glupi i neobrazovani, naui ve jednom koje ti je
leva, a koje desna strana!
(Neboja se javi iz publike.)
NEBOJA: Eheeej! Evo me ovde!
(Divovi jurnu prema Neboji. Neboja se pojavi na drugom kraju.)
NEBOJA: Eheeeej! Nisam nego ovde!

(Divovi jurnu za njim. On se opet pojavi na suprotnoj strani.)

DIV NOSONJA: Gazdo, ovako vie ne ide. Zamorio sam se skroz i naskroz.
DIV TRBONJA: Tako je, gospodaru, as ga vidi, as ga ne vidi. Prvo kae
ovde sam, mi doemo, onda nije ovde nego tamo, onda mi odemo tamo, kad
mi tamo, a ono meutim...
BA ELIK: Dosta, budaline! Znam ja kako emo ga srediti! Dovedite
Jefimiju princezu!
NEBOJA: Jefimiju?
DIV TRBONJA: Odmah, gazdo!
DIV NOSONJA: Ha, ha, Neboja, mislio si silnog Ba elika da nadmudri!
Stii e te kazna strahovita!
(Divovi odu po Jefimiju princezu.)
NEBOJA: Princezi ne sme nauditi. Ona ti nita skrivila nije.
BA ELIK: Ha, ha, oboavam da kinjim nezatiene i nedune princeze!
De, sprei me, ako moe!
(Divovi dovode princezu. Ona se otima.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Pustite me, grubijani jedni zatupasti! Upomooo!
DIV TRBONJA: Ajde, ajde, zvao gazda!
JEFIMIJA PRINCEZA: Neboja, upomooo!
BA ELIK: Neboja se o svom jadu zabavio. Pomo ti ne moe.
NEBOJA: Avaj, avaj, ta da radim?
BA ELIK: O, Nebojaaaa! Sluaj dobro, sluaj vamo! Ako se smesta ne
preda mojim divovskim snagama i ma udotvorni ne poloi, baciemo
Jefimiju kroz prozor!
NEBOJA: Kroz prozor ove kule to oblake golica?
BA ELIK: Jest'! Pravo u kanal s pregladnelim krokodilima!
(Princeza se otima pokuavajui da pobegne. Divovi je vuku prema prozoru.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Pustite me, kreteni jedni!

DIV NOSONJA: Ne moe, rek'o gazda!

BA ELIK: Dakle, ako se ne preda dok izbrojimo do deset, Jefimija e
nauiti da leti! S odbrojavanjem poni!
DIV TRBONJA: Dvanaest, trinaest, osam, sedam. petnaest...
DIV NOSONJA: Budalo, ne broji se tako! Stopet, stoest,
dvehiljadeetrnaest...
BA ELIK: ...Osam, devet, deset! Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Krenu da bacaju princezu. Ona se otima i vriti, ali uzalud.)
NEBOJA: Stanite! Predajem se! Ali da obeate da joj neete nauditi ni po
domalome prstu!
BA ELIK: Obeavamo! Poloi ma udotvorni.
(Neboja zabode ma u pod. Ba elik brzo skoi i uzme ma. Kako ga
dohvati tako munje sevnu. Divovi zgrabe Neboju i veu ga.)
BA ELIK: Sad ste gotovi, o Neboja, lakovernie nijedan. Oboje ete s
ovog prozora nebu pod oblake!
NEBOJA: Ali obeao si...
BA ELIK: Obeanje ludom radovanje! Opet si naseo laima mojim i zato
e ispatati!
JEFIMIJA PRINCEZA: O. presvetli gospodaru, kazni mene, a Neboju
potedi!
NEBOJA: Ba elie, tako ti svog zla ovog sveta, potedi princezu. Ona ti
nita skrivila nije.
BA ELIK: Mislio sam samo
o meni da se stara,
kada ono ispade
sa muem da me vara!
Sa lica mi zato
blagog smeka nesta,
sa prozora ovog,
bacite ih smesta!
Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!

(Divovi krenu da ih bacaju. Odjednom banu Car i Ilija starac prerueni u

vraare.)
ILIJA STARAC: Stojte, glupi divovi!
DIV TRBONJA: Ko su sad ove mustre?
CAR PRESVETLI: ta! Ne znate ko sam ja! Pa ja sam car...
(Ilija mu dlanom zatvori usta.)
ILIJA STARAC: Mi smo babe vraare.
CAR PRESVETLI: Jest', tako je! Mi smo babe vraare. Mi smo dole...
ILIJA STARAC: ...Da vam ponudimo svoje okultne usluge!
BA ELIK: Je l'? Pa to je vrlo zanimljivo. Malo emo se poigrati. Pretvorite
ove nae rtve u mieve!
ILIJA STARAC: A vas da pretvorimo u make?
DIV TRBONJA: Ne! Neu da budem maka! Ja sam div!
BA ELIK: Nas nemojte ni u ta pretvarati. I ovako smo lepi.
ILIJA STARAC: Stojimo vam na usluzi.
(Ilija starac pone da obilazi oko princeze i da kobajagi baje.)
ILIJA STARAC: Hu! Aber, zaber, baber, hu! Pasulj tetovac, Biber, fiber,
zaber, viber, hu, hu, hu! U mia se pretvori, bu!
CAR PRESVETLI: More ta ti tu oblee oko moje Jefimijice? Hoe da je u
mia pretvori!
ILIJA STARAC: uti, care budalasti, hou da ih oslobodim!
CAR PRESVETLI: More, pretvori ti tvojeg Neboju u mia! Ne primii se
Jefimiji, stare!
ILIJA STARAC: E ba hou!
CAR PRESVETLI: E nee!
ILIJA STARAC: E hou!
CAR PRESVETLI: E sad u ti pokazati!

(Potuku se. Caru sa glave padne marama.)

DIV NOSONJA: Gazdo, ova baba ima krunu!
BA ELIK: Budalo divovska, nije to nikakva baba, to je Car!
ILIJA STARAC: Otkriveni smo! Ali ako! Hrabro emo se boriti!
CAR PRESVETLI: Priuvajte se divovi! Mi smo stari ratnici!
(Car i Ilija izvuku maeve. Jedva ih podignu. Divovi se zasmeju! Potom samo
dunu. Car i Ilija popadaju. Potom ih divovi veu zajedno sa Nebojom i
Jefimijom.)
BA ELIK: Ho, ho, ho!
NEBOJA: ta sad da radimo? Gotovi smo skroz i naskroz.
CAR PRESVETLI: A da odigramo s divovima jednu partiju karata, pa ako...
ILIJA STARAC: Uuti, care budalasti, pusti me da mislim...
NEBOJA: A lepo sam vam rekao da ne dolazite, da uludo glave ne gubite!
ILIJA STARAC: Sviralu si izgubio, pa smo je za tobom poneli i...
NEBOJA: Sviralu? Dedice moj, najmudriji! U svirali nam i spasenje lei!
BA ELIK: O rtve moje, spremite se da kroz prozor poletite nebu pod
oblake!
NEBOJA: Imam poslednju elju.
BA ELIK: Ho, ho! Da ujemo.
NEBOJA: Da jo jednom na fruli zasviram.
BA ELIK: Ho, ho, de razveseli nas.
NEBOJA: Tri, etiri!
(Neboja zasvira neko kolo. Svi ponu da igraju.)
DIV TRBONJA: Gazdo, ta je ovo, ne mogu da stanem!
DIV NOSONJA: Noge ne sluaju ve same igraju!
(Ba elik izvadi veliku maramicu s ipkama i cvetiima. Vitla maramicom,
cii i podvriskuje vodei kolo divovsko. Neboja iznenada pone da svira
najlepu muziku sa Jezera vilinskoga. Zanosno igrajui pojave se vile. Divovi

se preneraze od straha.)
DIV TRBONJA: Upomo, gazdo, idu vile!
DIV NOSONJA: Upomoooo!
BA ELIK: ta se krijete iza mene! Borite se, buzdovani jedni divovski!
(Vile savladaju divove i oslobode Neboju i ostale. Neboji dodaju ma
udotvorni.)
NEBOJA: Sad emo se obraunati, o Ba elie!
BA ELIK: E pa, to emo jo videti!
(Mauju se. Posle krae borbe Neboja savlada Ba elika.)
ILIJA STARAC: Brzo u okove s njima!
(Okuju Ba elika i divove. Oni cvile i preklinju za milost. Utri Ognjilo.)
OGNJILO: Ba elie! Ba elie, jesi li ih sredio...
(Ugleda okovanog Ba elika. Krene da bei.)
OGNJILO: Jao majko moja, briem ja odavde!
(Ilija mu preprei put.)
ILIJA STARAC: Stoj, vako jedna izdajnika!
OGNJILO: Predajem se!
ILIJA STARAC: ta emo s njim?
OGNJILO: Molim vas, potedite me, neu vie nikad!
NEBOJA: Prognajmo ga!
CAR PRESVETLI: Tako je! O vojvodo Ognjilo! Put pod noge! Na kraj sveta
bei! Kroi li jo koji put na zemlju Carstva svekolikog, u okove emo te
baciti!
OGNJILO: U tom sluaju zbogom i jo jednom izvin'te na smetnji!
ILIJA STARAC: Tornjaj se, dok se nismo predomislili!
(Ognjilo, ide unatrake neprestano se izvinjavajui. Potom se okrene i zbrie
koliko ga noge nose.)

CAR PRESVETLI: A sad, Neboja, na kolena!

SVI: (Zaueno.) Na kolena?
NEBOJA: Ako ti to zapoveda, care...
(Neboja klekne na kolena. Car zamahne maem udotvornim. Svi se slede od
straha.)
CAR PRESVETLI: Zasluio si...
SVI: Zasluio je?
(Car spusti Neboji ma udotvorni na rame.)
CAR PRESVETLI: ...Da te proglasim za najvitekijeg viteza. Krunu svoju,
od koje se ni u snu razdvajao nisam, sad vilama predajem da ti je na glavu
stave. Od danas, leta gospodnjeg hiljadu i davne, Neboja pastir se vie nee
pastirom zvati. Od danas on je Car presvetli, Carstva svekolikog.
ILIJA STARAC: iveo!
(Vile igraju oko Neboje. Stavljaju mu krunu na glavu. )

Protok 7.
VELIKO VENANJE NA CARSKOME DVORU
(Dvori Cara presvetloga. Veliko venanje Neboje pastira i Jefimije princeze.
Iz dubine scene prema rampi dolaze mladenci. Za njima idu vile. Pridravaju
mladoj dugaku venanicu. Neboja je obuen u najlepe carsko odelo. Na
glavi mu se sija kruna Carstva svekolikog. Prati ih zanosna muzika. Dou do
Cara presvetloga i Iliju starca.)
CAR PRESVETLI: Blagosloveni budite! ivite u slozi i ljubavi!
ILIJA STARAC: I lepu i pametnu decu izrodite.
CAR PRESVETLI: Za kuom vam bio stog...
ILIJA STARAC: Na stogu Gospod bog...
CAR PRESVETLI: ...Pa delio svakom...
ILIJA STARAC: ...Nekome akom...
CAR PRESVETLI: ...Nekome kapom...
ILIJA STARAC: ...A vama i akom i kapom...

CAR PRESVETLI: ...I vreom!

ILIJA STARAC: I svakom dobrom sreom!
CAR PRESVETLI: Dobro vas kroz ivot vodilo...
(Car i Ilija starac pevaju song.)
CAR PRESVETLI I ILIJA ZAJEDNO: Jer,
okovano zlo sad uti,
uti, stenje i uzdie,
shvati dobro to e uti,
zlu se uvek loe pie,
zlu se uvek loe pie!
Pevaj glasno nek se uje,
ljubav uvek pobeuje,
ljubav uvek pobeuje!
(Kraj songa. Neboja skida Jefimiji veo sa lica i ljubi je. Car i Ilija se, iza
njihovih lea opet posvaaju.)
CAR PRESVETLI: Pik il karo?
ILIJA STARAC: Herc il tref?
CAR PRESVETLI: Ma kome ti to? Sad u ti ja pokazati...
ILIJA STARAC: Videemo, videemo!
(Besomuno se potuku. Svi zajedno pevaju song.)
SVI ZAJEDNO: Okovano zlo sad uti,
uti, stenje i uzdie,
shvati dobro to e uti,
zlu se uvek loe pie,
zlu se uvek loe pie!
Pevaj glasno nek se uje,
ljubav uvek pobeuje,
ljubav uvek pobeuje!
(Iza njihovih lea Car i Ilija se estoko tuku. Primorkinja vila sa strane gleda
Neboju i Jefimiju. Duboko uzdahne. Polako pada zavesa.)
KRAJ

Napomena:
Predstava je dobila nagradu za najbolju predstavu na Prvom jugoslovenskom

festivalu za djecu -- Kotor 93, a tekst je dobio nagradu "Boidar Valtrovi"

Malog pozorita "Duko Radovi" u Beogradu.

IGOR BOJOVI
Dramski pisac i scenarista. Roen 1969. godine u Nikiu. Zavrio Fakultet
dramskih umetnosti u Beogradu, odsek za dramaturgiju. 1996. proglaen za
najboljeg diplomiranog studenta Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu za
1995/96. kolsku godinu. 1997. zavrio Internacionalnu letnju kolu
Kraljevskog dvorskog pozorita iz Londona (Royal Court Iternational
Summer School).
Drame su mu do sada prevoene na bugarski, italijanski i engleski jezik.
Pozorine drame:
"Petar Pan": Depni cirkus, Beograd reija: Dragan Blagojevi, 1988. Depni
cirkus, Beograd, reija: Ivan Risti, 1989. Narodno pozorite "Sterija", Vrac,
reija: Sinia Raki, 1991. Malo pozorite "Duko Radovi" Beograd, reija:
Ivana Akovi, 1992. Djeje pozorite Podgorica, reija: Ferid Karajica,
1992. Pozorite "Bora Stankovi", Vranje, reija: Marko Stamenkovi, 1994.
Pozorite u Strumici, reija: Goran Trenovski. Pozorite u tipu. "Pan
teatar", reija: Jug Radivojevi, 1994. "Pan teatar" Beograd, reija: Nenad
Gvozdenovi, 1995. Redakcija dramskog programa Radio Beograda, reija:
Zlatko Pakovi, 1995.
"Svemironina bajka" ("Krda Brda protiv Jelenka Savrenka") Pozorite
"Pu" Beograd, reija: Milenko Zableanski, 1993.
"Ba elik", Malo pozorite "Duko Radovi" Beograd, reija: Milana
Karadi, 1993.
Songovi za predstavu "umsko blago" Stevana Koprivice, Malo pozorite
"Duko Radovi" Beograd, reija: Nikola Pejakovi, 1993.
"Lepotica i zver", pozorite "Komentar" i scena "Crnjanski" Beograd, reija
Milan Karadi, 1993.
"Mrtva priroda", "ATF" teatar, Sofija, reija: Javor Kostov, 1994.
"Dive": Teatar "Kult", Beograd, reija: Egon Savin, 1994. Pozorite "Bora
Stankovi", Vranje, reija: Jug Radivojevi, 1994. Nova verzija pod nazivom
"Alo Bosna": Teatar "Kult", Beograd, reija: Egon Savin, 1994. Pod nazivom
"Balada iz predgraa", Pozorite "Zoran Radmilovi", Zajear, reija:
Vladimir Lazi, 1996. Pod nazivom "Happy End kratka pria o pomirenju",
Crnogorsko narodno pozorite Podgorica, reija: Ivana Vuji. Pod nazivom
"Happy End short story on conciliation", Royal Court Theatre Upstairs,
London, reija Ramin Grej, 1997.
"Maor u izmama", Pozorite "Boko Buha" Beograd, reija: Milan

Karadi, 1994. Tri Sterijine nagrade (za tekst, reiju i scenografiju). Dramski
studio Centra za kulturu Bijelo Polje, reija: Gojko Burzanovi, (u pripremi).
"Izvanjac" Crnogorsko narodno pozorite Podgorica, reija: Jovica Pavi,
1995.
"Ba elik", Narodno pozorite Pritina, reija: Saa Latinovi, premijerno
izvoenje: 24. oktobar, 1996. Pritina. Dom kulture "Pivo Karamatijevi",
Priboj, reija Ibrahim ata Hasanagi, 1995.
"Lepotica i zver" Pozorite mladih Novi Sad, reija: Zoran Ristovi, 1995.
Narodno pozorite Sombor, reija David Putnik, 1996. Sombor. Ad hok teatar,
Beograd, kolektivna reija, 1996. Redakcija dramskog programa Radio
Beograda, reija: Boidar Bobo urovi, 1997. Teatar za decu i mladinci,
Skopje, (u realizaciji).
"Carev slavuj" Pozorite "Duko Radovi", reija Ivana Vuji, (u
realizaciji), Beograd.
"Silovane due (Lavirint)", "Art kok" teatar, Cetinje, reija: Slobodan
Marunovi, 1987.
"Vuji okot", Omladinsko pozorite Vladiin Han, reija: Aleksandar
Markovi, 1988. godine;
Do sada su realizovani filmski i TV scenariji:
"Pria o Beogradu" (koscenarista za 1. verziju scenarija sa Biljanom
Srbljanovi i orem Milosavljeviem), reija Milo Pavlovi, producent
FRZ Beograd, 1994;
"Snovi od perploe" TV serija (5 epizoda), reija: Pavle Rakovi,
Televizija Pink, 1995.
"Dobro vee, deco" TV serija (31 mini epizoda), RTS, Redakcija programa
za decu, 1996.
Drame su mu objavljivane u:
"LAVIRINT I MRTVA PRIRODA", Meurepublika zajednica za kulturnoprosvjetnu djelatnost Pljevlja, 1987.
Almanah Zvijezde na dlanu (4. slika iz "Mrtve prirode"), NIO Univerzitetska
rije Niki, 1987.
"VUJI OKOT", "Scena" br. 4-5, 1988, Sterijino pozorje Novi Sad;
"VUJI OKOT (11. slika)", asopis "Odivi", Bijelo Polje, 1989.

"DIVE", edicija "Kult teatar", UPC "Vuk Karadi", Beograd, 1994.

"IZVANJAC", "Scena" br. 3-4, 1994, Sterijino pozorje Novi Sad.
"PETAR PAN", Malo pozorite "Duko Radovi", Beograd (u pripremi).
"BA ELIK", Malo pozorite "Duko Radovi", Beograd (u pripremi).
"CAREV SLAVUJ", Malo pozorite "Duko Radovi", Beograd (u pripremi).
Za dramska ostvarenja dobio sledee nagrade:
Nagradu "Isak Samokovlija" za 1985. godinu za dramu "Lavirint".
Treu nagradu za dramu "Izvanjac" na Konkursu Narodnog pozorita u
Beogradu.
Nagradu "Josip Kolundi" Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, za
1993. godinu, za dramu "Izvanjac".
Nagradu "Boidar Valtrovi" Malog pozorita "Duko Radovi" u Beogradu,
za 1993. godinu, za dramu "Ba elik".
Drugu nagradu Udruenja dramskih pisaca Srbije na konkursu za nagradu
"Branislav Nui" za 1993. godinu za dramu "Drugo roenje Jovanovo
(Izvanjac)";
Sterijinu nagradu Sterijinog grada za tekst savremene komedije, na 40-om
Sterijinom pozorju u Novom Sadu 3. juna 1995, za herojsku komediju
"Maor u izmama";
Nagradu "Dragia Kaikovi" koju dodeljuje asopis "Srpska re" u
Beogradu, za 1995. godinu, za dramu "Dive".
Sterijinu nagradu za savremeni dramski tekst, na 41. Sterijinom pozorju u
Novom Sadu, 1996, za dramu "Izvanjac".
1996. proglaen za najboljeg diplomiranog studenta Fakulteta dramskih
umetnosti u Beogradu kolske 1995/96. godine.
Nagrada za najbolji tekst na Treem festivalu teatra za decu FESTI u
Malom pozoritu "Duko Radovi" u Beogradu, za tekst "Lepotica i zver" u
izvoenju Narodnog pozorita iz Sombora; predstava od deset moguih
dobila devet nagrada.
// Projekat Rastko / Drama i pozorite / Savremena drama //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomo ]