11 i M l u l c k i l

M N I E/.E

Korektor i lektor: M aja Rajkov

N O R B E R T ELIJAS

PROCES CIVILIZACIJE
SO C IO G E N E l lK A I FSIH O G EN E TI K A
ISTR A IV A N JA

Preveo s ncmakog
DUAN JANI

B 1/1 BAM O T t KA
OflE.'bCH* 3 * COUMOnOTMJV
mhb.

..<4 L -

Cnra. .......O .S ...J J I S 6 . ..

cJMJI0 3 0 > C K 0 r t O K y / lT E T A
yH M B E P 3 K T T A V S E O rP A fly

IZDAV A KA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA

SREMSKI KARLOVCI * NOVI SAD

N;islov originala
Norbert Elias, Uber den Prozcfi der Zivilisation. Soziogenetische
und psychogenetische Untersuchungen, Bd. III, Suhrkamp Verlag,
Frankfurt am M ain 1997.
by Norbert Jilias Stichting, Amsterdam

Objavljeno uz pomo
Fonda za otvoreno drutvo
CIP - KaTajiorH3annja y ny6jiHKauHjM
B HJiHOTeKa M arau e cpncKe, Hobh Can
316.6

EJIH JA C , H o p 6epT
Proces civilizacije Ms^ctB^enetjka;t psil^ogenetiCka istraivanja / Norbert
Elijas ; preveo s nem^k^g.JZJuan Janip. ,-; Npvi Sad ; Sremski Karlovci : Izdavaka knjiam ica Zorana Stojanovia, 2001 (Novi Sad : Budunost). - 635 s tr .;
24 cm. (Biblioteka Sinteze)
lrcvod dela: Ubcr den ProzeB der Zivilisation / N orbert Elias. Tira 1000.
T coi ijn i'ivili/.acijc Norbcrta Elijasa / Slobodan Grubai; str. 621-632. -N a p o mcnr
Hibliografija: str. 602621
;i) J I,jiy iin iic iio iio iia m a ib e

P rva knji ga

PROMENE PONAANJA
U GORN J IM DRUTVENIM SLO J EV I MA
NA ZA P ADU
La civilisation... n est pas encore terminee
(Holbach, Systeme sociale, 1774)

Uspomeni na moje roitelje

H erm anaElijasa, umrlog u Vroclavu 1940,
Sofiju Elijas, umrlu u Auvicu 1941 (?)

UVOD
Kada u nae vreme razmiljamo i teorijski promiljamo o ustrojstvu i kontroli ljudskih afekata, obino se kao osnovom za rad zadovoljavamo posmatranjem ljudi koji danas ive u razvijenim drutvima.
Tako preutno prihvatamo da je mogue izgraditi teorije o ustrojstvu
ljudskih afekata i njihovoj kontroli uopte, na osnovu prouavanja Ijudi
u nekom posebnom drutvu koje se da posmatrati tanije u naem
vlastitom drutvu. Pa ipak, mnogo je srazmerno dostupnih zapaanja
koja ukazuju da se standard i obrazac kontrole afekata u drutvima na
razliitim nivoima razvoja, pa ak i u razliitim slojevima istog drutva,
mogu razlikovati. B ilo da se bavimo problemima evropskih zemalja,
koje postoje vie vekova, ili pak zemljama u razvoju na drugoj strnni
sveta, neminovno se suoavamo sa zapaanjima koja navodc na slcdec
pitanje: kako i zato se, u toku veoma dugoronih sveukupnih prcobraaja
drutava, i to u odreenom pravcu a za koja je iznaen naziv ra/.voj
dogodila i promena, u odreenom pravcu, afektivnosli ljudskog ponaanja i iskustva, kontrole individualnih afekata pomou spoljnih i
unutranjih prinuda, a time u izvesnom smislu i promena ustrojstva svili
ljudskih izraza. Na takve promene se u svakodnevnom govoru ukazuje
tvrdnjama da su ljudi u naem vlastitom drutvu civilizovaniji nego
to su bili ranije, a da su, s druge strane, ljudi u drugim drutvima necivilizovaniji, pa ak i varvarskiji nego Ijudi u naem drutvu. Vrednosni naglasci su u ovim stavovima oigledni, to nije tako kada se radi o
injenicama na koje se oni odnose. To je delom stoga to empirijska
prouavanja dugoronih preobraaja struktura linosti, a posebno kontrola afekata, na dananjem nivou sociolokih istraivanja, podrazumevaju znatne tekoe. U sreditu sociolokih zanimanja danas su srazmemo
kratkoroni procesi i uglavnom problemi koji se odnose na dato stanje
drutva. O dugoronim preobraajima drutvenih struktura, a stoga i o
preobraajima struktura linosti, danas gotovo da se i ne govori.

Nase pak prouavanje odnosi se upravo na ove dugorone procese.

Da bismo ih lake shvatili pomoi e nam kratak osvrt na razliite tipove
takvih procesa. Za poetak je mogue razlikovati dva glavna smera
strukturnih drutvenih promena: ka sve veoj diferencijaciji i integraciji,
i one suprotne, ka sve manjoj diferencijaciji i integraciji. Postoji i trei tip
drutvenog procesa, u toku kojeg se, dodue, menja struktura odreenog
drutva, ili nekog njegovog aspekta, ali pri emu ne dolazi ni do kakvog
kretanja ka veoj ili manjoj diferencijaciji i integraciji. I najzad, bezbrojne su promene u drutvu kada ne dolazi istovremeno i do promene
njegove strukture. Ovde nismo sasvim precizni kada je re o punoj
sloenosti takvih promena, budui da u jednom drutvu u isto vreme postoje mnogi meoviti tipovi, a esto i nekoliko vrsta promena, pa ak i
onih u sasvim suprotnim pravcima. No, da bismo ukazali na problem kojim emo se baviti u ovoj studiji, dovoljan je i ovaj kratak prikaz tipova
promena.
U naoj prvoj knjizi bavimo se prvenstveno pitanjem da li pretpostavka, zasnbvana na sporadinim zapaanjima, o tome da postoje dugorone promene ljudske strukture afekata i njihove kontrole u pojedinim
drutvima - promene koje slede isti pravac u toku ivota mnogih narataja moe biti potvrena pomou pouzdanih elemenata i dokazana
kao injeniki ispravna. Ova knjiga sadri i prikaz sociolokih istraivakih postupaka i otkria, iji najbolji pandan u prirodnim naukama predstavljaju opit i rezultati koji se tako dobijaju. Ona pomae
otkrivanju i objanjavanju dogaanja u jo uvek neistraenom polju na
koje se odnose naa pitanja, to jest otkrivanju i odreivanju injeninih
povezanosti.
Dokaz neke promene u strukturi ljudskih afekata i njihove kontrole, promene do koje dolazi tokom ivota mnogih narataja - a u jednom
istom pravcu - reju, u pravcu sve veeg uvrivanja i diferencijacije
kontrola, dovodi do sledeeg pitanja: da li je ove dugorone promene
strukture ljudske linosti mogue dovesti u vezu s dugoronim promenama drutvenih struktura koje i same idu odreenim pravcem, i to ka
viem nivou drutvene diferencijacije i intregracije? Ovaj problem bie
tema nae druge knjige.
Pokazalo se da je iskustveni dokazni materijal za ove dugorone
drutvene promene u jednom te istom pravcu oskudan. Bilo je, dakle, neophodno da deo nae druge knjige posvetimo otkrivanju i objanjavanju
injeninih povezanosti ovog drugog tipa. Pitanje je bilo da li se postojanje obuhvatne drutvene struktume promene ka veoj diferencijaciji i

integraciji moe utvrditi uz pomo pouzdanog dokaznog materijala. Ispostavilo se da je to mogue. Proces formiranja nacionalnih drava, o
kojem govorimo u naoj drugoj knjizi, primer je ove vrste struktume
promene.
I konano, u drugoj knjizi, u nacrtu za teoriju civilizacije, dali smo
model mogue veze izmeu dugorone promene u strukturama ovekove linosti u pravcu uvrenja i diferencijacije kontrole afekata i dugoronog menjanja drutvene strukture ka viem nivou diferencijacije i
integracije, na primer, ka diferencijaciji i produenju lanaca meuzavisnosti i uvrenju kontrola koje sprovodi drava.

II
Vidljivo je kako prihvatanjem ovakvog pristupa, usredsreenog na
injenine povezanosti, kao i na njihovo objanjavanje (to jest, prihvatanjem empirijskog i teorijskog pristupa, koji se bavi dugoronim strukturnim promenama posebne vrste, ili razvojem), odbacujemo metafi/.ike idcje koje shvatanje razvoja povezuju ili s pojmom mehanike
nunosti, ili s teleolokim pojmom svrhovitog kretanja. Sam pojam civilizacije, kao to se to vidi u poetnom poglavlju nae prve knjige, u
prolosti je esto korien u napola metafizikom smislu, te je jo i do danas ostao maglovit. Pokuali smo da izdvojimo injenino jezgro na koje
sc odnosi prednauno shvatanje civilizacijskog procesa. Ovo jezgro
prvenstveno sainjava strukturna promena kod ljudi ka veem uvrenju kontrole afekata, dakle i doivljavanje (to jest, povienje praga
stidijivosti i gadljivosti), kao i njihovog ponaanja (to jest, kada se radi o
ishrani, u diferencijaciji pribora za jelo). Dokazivanje takve promene u
odreenom pravcu kroz ivot mnogih narataja postavlja kao sledei zadatak objanjenje. Nacrt jednog takvog objanjenja, kao to smo ve rekli, dat je na kraju druge knjige.
Pa ipak, ovakvim istraivanjem se svakako naputaju danas vladajue teorije drutvenih promena, koje su u sociolokom istraivanju
vremenom zamenile onaj tip teorija zasnovanih na jo uvek polumetafizikom shvatanju razvoja. Koliko se to vidi, ove postojee teorije jedva da nedvosmisleno razlikuju razne tipove gorepomenutih drutvenih
promena. Posebno valja naglasiti da jo uvek nema teorija zasnovanih
na empirijskim dokazima, a koje bi trebalo da objasne onaj tip dugoronih drutvenih promena koje imaju oblik procesa, a iznad svega
razvoja.

Radei na knjizi, stekao sam utisak da tako postavljam osnovu za

nedogmatsku, empirijski zasnovanu socioloku teoriju drutvenih procesa uopte, kao i drutvenog razvoja posebno. Pre svega, bio sam uveren da je oito da istraivanje, kao i model zakljuivanja o dugoronom
formiranju drave, izloeni u drugom tomu naeg rada, mogu posluiti i
kao model dugorone dinamike kretanja drutva u odreenom pravcu,
a na koju se odnosi pojam drutvenog razvoja. Tada nisam smatrao
nunim da izriito ukazujem da se radi o prouavanju evolucije, u
smislu kako ju je XIX stolee shvatalo, to jest kao spontanog progresa,
kao ni o prouavanju neke nespecifine drutvene promene o kojoi se
govori u XX stoleu. Tada mi je to izgledalo tako oigledno da sam propustio da izriito pomenem ove teorijske implikacije. Danas shvatam da
sam bio u zabludi. Uvod drugog izdanja dela omoguuje mi da greku
ispravim.

III
Sveobuhvatni drutveni razvoj, koji je ovde predmet prouavanja, i
predstavljen jednom od njegovih sredinjih manifestacija talasom sve
vee integracije tokom vie stolea, procesom formiranja drave s komplementamim procesom sve vee diferencijacije - jeste figurativna promena za koju je, uprkos stalnim kolebanjima napred-nazad, nakon
posmatranja kroz due vremensko razdoblje, mogue rei da kroz vie
narataja ide u jednom te istom pravcu. Ova usmerena struktuma promena moe se dokazati kao injenica, bez obzira kako je vrednovali. Ovde
se upravo i radi o injeninom dokazivanju. Pojam same drutvene promene nije dovoljan kao sredstvo istraivanja. Puka promena moe biti
takve vrste kao i ona koja se deava s oblacima ili kolutovima dima: oni
zaas promene izgled. Shvatanje koje, kada je re o drutvenim promenama, ne pravi jasnu razliku izmeu promena koje se odnose na strukturu
drutva i onih koje se na nju ne odnose, i dalje, izmeu promena u pravcu
vee i onih u pravcu manje sloenosti u toku ivota mnogih narataja, nepogodno je sredstvo za socioloko istraivanje.
Slino je i s nizom drugih problema kojima se ovde bavimo. Posle
pripremnih radova koji su mi omoguili da preem na rad na dokumentima, dokazima, kao i da sve dublje istraujem teorijske probleme,
shvatio sam da se tako doprinosi i reavanju zamrenog problema
povezanosti individualnih psiholokih struktura (takozvanih struktura
linosti) i figuracija koje formira mnotvo meuzavisnih pojedinaca
10

(drutvene strukture). To je tako jer se ovde ova dva tipa strukture tretiraju ne kao nepromenljivi, kao to se to obino ini, ve kao promenljlvi i
meuzavisni vidovi istog dugoronog razvoja.

IV
Ukoliko su razliite naune discipline iju oblast ova studija dodiruje - pre svega sociologija ve dosegle zrelost koja danas odlikuje
mnoge prirodne nauke, moglo bi se oekivati da briljivo dokumentovana studija dugoronih procesa, kakav je proces civilizacije ili formiranja
drava, zajedno s teorijskim zakljucima izvedenim iz nje, bude poistoveena, u celosti ili delimino, a nakon potpune provere i rasprave, te
kritikog proienja od svih neodgovarajuih ili neprihvatljivih sadraja, postane deo fundusa empirijskog i teorijskog znanja te discipline.
Budui da razvoj nauke umnogome zavisi od razmene i meusobne plodonosne saradnje vie strunjaka u odreenoj oblasti, kao i od stalnog
razvoja zajednikog fonda znanja, moe se oekivati da ova studija nakon trideset godina postane ili klasini deo discipline, ili pak da bude
nadmaena radom drugih autora, te kao takva pokopana.
Pa ipak, smatram da ova studija i nakon trideset godina uva obeleje pionirskog rada u ovoj oblasti koja i danas, kao i pre toliko godina,
zahteva istovremeno istraivanje na empirijskoj i teorijskoj ravni, to se
ovde nudi. Sve se jasnije uvia hitnost da se reavaju problemi o kojima
se ovde govori. Uoava se da se svuda ide u pravcu ispitivanja ovde
izloenih problema. Dolo je i do novih pokuaja da se problem rei,
emu i sami nastojimo da doprinesemo empirijskom dokumentacijom
iznetom u ova dva toma, kao i naim nacrtom teorije civilizacije. Smatram, meutim, da ovi pokuaji nisu bili uspeni.
Dovoljno e biti da kao primer pogledamo kako ovek koga danas
mnogi smatraju vodeim teoretiarem sociologije, Talkot Parsons, pokuava da postavi i rei neke od problema o kojima i mi ovde govorimo.
Parsons u svom teorijskom pristupu pokuava da razliite tipove drutva,
unutar njegovog posmatrakog polja, kako se jednom izrazio', analitiki razloi na njihove elementame sastojke. Jedan odreeni tip ovih
elementamih sastojaka (ellementary components) on naziva pattern
variables, a tu, izmeu ostalog, spada i dihotomija afektivnost
afektivna neutralnost. Njegovo shvatanje se najbolje moe razumeti
ako drutvo uporedimo s kartakom igrom: svaki tip drutva, po Parsonsovom miljenju, mogue je uporediti s meanjem karata. Karte su uvek
iste, a njihov broj je mali, ma kako njihova deljenja bila raznovrsna. Jed11

na od karata kojom se igra jeste i polaritet izmeu afektivnosti i afektivne

neutralnosti. Parsons je n a ovu ideju doao, kako sam kae, analizirajui
Tenijesove drutvene tipove, to jest ono to potonji n aziva Gemeinschaft
(zajednica) i Gesellschaft (drutvo). Talkot Parsons smatra da zajednicu odlikuje afektivnost, a drutvo afektivna neutralnost. Pa ipak, u
odreivanju razliitih tipova drutva, i razliitih tipova odnosa unutar
jednog drutva, on ovoj pattern variable u igri kartama, kao i ostalima, pripisuje univerzalno znaenje. Parsons se na slian nain bavi i
problemom odnosa drutvene strukture i linosti2. Kae da ova dva elementa sada, za razliku od prethodnog razdoblja, kada ih je smatrao tek
blisko povezanim sistemima ljudskog delovanja, s meuuticajem,
pouzdano smatra u teorijskom smislu razliitim fazama ili aspektima
istog osnovnog sistema delovanja. Ovaj stav ilustruje izmedu ostalog i
jednim primerom: objanjava da ono to se na sociolokoj ravni moe
smatrati institucionalizovanjem afektivne neutralnosti jeste u sutini
isto ono to se naravni linosti moe smatrati nametanjem odricanja od
ostvarenja trenutnog zadovoljstva u interesu disciplinovane organizacije
i dugoronih ciljeva linosti.
Za razumevanje ove studije moda je korisno uporediti ovaj poslednji pokuaj reavanja ovakvih problema s prethodnim, a koji se ovde
pojavljuje u neizmenjenom novom izdanju. Presudna razlika u naunom
postupku, kao i razumevanju ciljeva socioloke teorije, jasna je ak i iz
ovog kratkog primera naina na koji Parsons tretira srodne probleme.
Ono to se u naoj lcnjizi prikazuje uz pomo opime empirijske dokumentacije kao proces, Parsons, uz pomo svojih statinih koncepata, naknadno, a po mome sudu sasvim nepotrebno, svodi na stanja. Namesto
relativno sloenog procesa, u toku kojeg se afektivni ivot ljudi postepeno kree ka sve veoj i ravnomemijoj kontroli afekata - ali zacelo ne ka
stanju potpune afektivne neutralnosti Parsons govori o prostoj suprotnosti izmeu dve vrste stanja, afektivnosti i afektivne neutralnosti, za
koje se podrazumeva da su u razliitim stepenima prisutni u razliitim
tipovima drutva, slino razliitim koliinama supstanci u razliitim hemijskim smesama. Svodei na dva stanja ono to se u Procesu civilizacije prikazuje kao proes i kao takav teorijski tumai, Parsons sebe liava
mogunosti da objasni ona razlikovna svojstva razliitih drutava na
koja misli. Koliko se to moe videti, on uopte i ne postavlja pitanje
objanjenja. Razliita stanja, na koja se suprotnost onih pattern variables odnosi, izgleda da su puke datosti. Bogato iznijansirana i artikulisana struktuma promena u pravcu vee i ravnomemije kontrole afekata,
opaljiva u stvarnosti, iezava u ovakvoj teoriji. R azlaganje drutvenih pojava, koje se mogu posmatrati samo u razvoju ili nakon njega, a
12

pomou parova pojmova koji svode analizu na dva meusobno suprotstavljena stanja, predstavlja nepotrebno osiromaenje socioloke spoznaje i na empirijskom i na teorijskom nivou.
Naravno, zadatak svake socioloke teorije je da objasni zajednika
obeleja svih ljudskih drutava. Pojam drutvenog procesa, kao i mnogi
drugi pojmovi u ovom istraivanju, imaju upravo ovu funkciju. S druge
strane, osnovne kategorije kojima se Parsons slui izgledaju mi prilino
proizvoljne. Iza njih stoji neizgovorena, neproverena i naoko samorazumljiva predstava da zadatak svake naune teorije jeste svoenje svake
promenljivosti na neto nepromenljivo, kao i uproavanje svih sloenih
pojava na njihove pojedinane komponente.
Parsonsova teorija je takva da nagovetava da se sistematskim
svodenjem drutvenih procesa na drutvena stanja, kao i sloenih, medusobno povezanih fenomena na jednostavne, naizgled nepovezane komponente, socioloko teoretisanje pre uslonjava nego uproava. Ova
vrsta uproavanja i ova vrsta apstrahovanja mogu se prihvatiti kao metod samo ako nedvosmileno vode do jasnijeg i dubljeg razumevanja
koje ljudi imaju o sebi kao pripadnicima drutva i kao pojedincima.
Umesto ovoga, vidimo da teorije izgraene pomou takvih metoda, a u
koje spada i Ptolomejeva teorija o epiciklima, a radi njihovog usklaivanja s iskustveno utvrdljivim injenicama, bez razloga iziskuju sloene pomone konstrukcije. Ove teorije esto lie na mrane oblake kroz
koje tu i tamo neki traak svetla padne na zemlju.
V
Primer za ovo, a o tome emo kasnije govoriti podrobnije, jeste
Parsonsov pokuaj da razvije teorijski model odnosa izmeu struktura
linosti i drutvenih struktura. On pri tom esto mea dve nespojive ideje: shvatanje da jedinka i drutvo ego i sistem predstavljaju dve
nezavisne datosti, pri emu se jedinka smatra istinskom stvamou, a
drutvo epifenomenom; i shvatanje da obe datosti predstavljaju razliite,
ali nerazdvojne ravni univerzuma koji stvaraju ljudi. tavie, pojmove
kao to su ego i sistem, kao i srodni pojmovi, a koji se odnose na ljude kao jedinke i ljude kao lanove drutva, Parsons upotrebljava izuzev
kada koristi psihoanalitike kategorije kao da je njihovo normalno
stanje nepromenljivost. Ovo istraivanje nije mogue valjano razumeti
ako je pogled na ono to se stvamo moe videti kod ljudi zapreen takvim shvatanjima. Ono se ne moe razumeti izgubimo li iz vida da se
pojmovi jedinka i drutvo ne odnose na dve odvojene stvari, ve na '
13

razliite, ali ipak nerazdvojne aspekte istih ljudskih bia, kao i da su oba
aspekta (to jest ljudi uopte), podlona struktumom preobraaju. Oba
aspekta imaju obeleje procesa, tako da pri izgradnji teorija koje se odnose na ljude ne postoji nikakva potreba da to zaobilazimo. I doista, pojam procesa je neophodno ukljuiti kako u socioloke, tako i u druge
teorije koje se bave ovekom. A kako se vidi u ovom radu, problem odnosa izmeu individualnih i drutvenih struktura mogue je osvetliti jedino ako se one ispituju kao promenljive, kao postajue i postojee. Tek
tada je mogue, kao to mi to ovde inimo, razviti moele njihovog odnosa, dovoljno saglasne s dokazivim injenicama. Pouzdano se moe
rei da e ono to se pojmovno izra ava kao individua i drutvo
ostati neshvatljivo sve dok se ti pojmovi predstavljaju kao dva zasebna
tela, i to kao dva zasebna tela u mirovanju, koja tek naknadno dolaze u
meusobni dodir. Iako to ne izraavaju tako jasno i otvoreno, Parsons i
-svi ostali sociolozi istog duhovnog usmerenja, predmete na koje se
pojmovi jedinka i drutvo odnose bez sumnje tretiraju kao posebne
entitete. Parsons tako da navedemo samo jedan primer - usvaja Dirkemovo shvatanje da jedinka i drutvo stoje u odnosu meuproimanja ili interpenetracije. Kako god da shvatimo takvo meuproimanje, ta bi takva metafora mogla znaiti ako ne to da se radi o dva
razliita entiteta koji isprva postoje zasebno, da bi se tek naknadno donekle meuproeli3?
Sada vidimo razliku izmeu dva socioloka pristupa. U ovom istraivanju mogunost preciznijeg razlikovanja povezanosti izmeu individualnih i drutvenih struktura jeste rezultat odbijanja da se zasebno
razmatra proces njihovog razvoja kao neeg bestruktumog ili puko
istorijskog. Naime, strukture linosti, kao i strukture drutva, razvijaju
se nerazdvojno povezane. Ne moe se pouzdano tvrditi da ljudi u nekom
drutvu jesu civilizovani. Pa ipak, na osnovu sistematskih istraivanjakoja
se koriste dokazivim injenicama, mogue je s velikim stepenom tanosti rei da su neke ljudske grupe postale civilizovanije, a da se pri tom
nuno ne tvrdi da je to dobro ili loe, to jest da injenica vee civilizovanosti znai neku pozitivnu ili negativnu vrednost. Za neku promenu u
strukturi linosti moe se lako dokazati da je poseban vid razvoja drutvenih struktura. To smo pokuali da uinimo na narednim stranicama.
Ne udi to kod Parsonsa, kao i kod mnogih drugih savremenih teoretiara sociologije, postoji tenja da procese svode na stanja, ak i onda
kada se oni izriito bave problemom drutvene promene. Saglasno vladajuoj tenji u sociologiji, Parsons polazi od stava da se svako drutvo
nalazi u nepromenljivom stanju ravnotee koja se odrava homeostatiki. Ono se menja, smatra on4, kada se ovo normalno stanje ravnotee
14

narui, na primer, povredom drutvenih normi, lomom konformiteta. Na

drutvenu promenu se tako gleda kao da proizlazi iz sluajnog, spolja
izazvanog poremeaja normalno dobro uravnoteenog drutvenog sistema. tavie, tako poremeeno drutvo tei, po Parsonsovom shvatanju,
vraanju u stanje mirovanja. Pre ili kasnije, smatra on, uspostavlja se
drugaiji sistem s drugaijom ravnoteom, a koji se opet odrava u postojeem stanju manje ili vie sam od sebe, uprkos svim prateim oscilacijama. Reju, pojmom drutvene promene oznaava se prelazno
stanje izmeu dva normalna stanja nepromenljivosti, a koje je izazvano
nekim poremeajem. Ovde se, takoe, jasno vidi razlika izmeu teorijskog pristupa u naoj knjizi, i onog koji zastupaju Parsons i pripadnici
njegove kole. Ovo istraivanje potvrduje na bogatom dokaznom materijalu zasnovano shvatanje da su promene normalna svojstva drutva.
Strukturisani sled stalne promene ovde je posluio kao referentni okvir
za ispitivanje stanjakoja se mogu vezati za odreeni vremenski trenutak.
Nauprot tome, po shvatanju koje preovlauje u sociologiji, drutvene
datosti tretirane kao da su normalno postojale u stanju mirovanja, slue
kao referentni okvir za sve promene. Tako se drutvo posmatra kao
drutveni sistem , a drutveni sistem kao sistem u stanju mirovanja. ak i kada je re o nekom relativno diferenciranom i visokorazvijenom drutvu, esto postoji tenja da se ono posmatra kao da je u stanju mirovanja, samo sebi dovoljno. Smatra se da u istraivanje ne spada i
pitanje zato se ovo visokorazvijeno drutvo razvilo do ovog nivoa diferencijacije. U skladu sa statistikim referentnim okvirom vladajuih sistemskih teorija, drutvene promene, procesi i razvoj, u koje spadaju i
razvoj neke drave ili odreeni civilizacijski proces, jesu tek neto dodatno, predstavljaju samo istorijski uvod, ijeg se istraivanja i objanjenja moemo odrei ukoliko shvatimo drutveni sistem, njegovu
strukturu i funkcionalne povezanosti, koji se katkad mogu posmatrati sa stanovita kratkoronosti. Sam pojmovni aparat, pojmovi kao
struktura i funkcija, koji slue kao prepoznatljiva oznaka za pripadnike savremene socioloke kole strukturalnih funkcionalista, nose
peat ovog posebnog naina miljenja, koji procese svodi na stanja. Naravno, njegovi predstavnici ne mogu sasvim odustati od shvatanja da se
strukture i funkcije drutvene celine ili njenih delova, koje oni
opisuju kao stanja, kreu i menjaju. Problemi koji se uoavaju u saglasnosti su sa statikim nainom miljenja tako to se uauruju u posebno
poglavlje koje nosi naslov Drutvena promena, kao da se radi o neemu
vezanom za probleme inae nepromenljivog sistema. Tako se sama
drutvena promena tretira kao atribut stanja mirovanja. Drugim reima, osnovni stav, u kojem su najvanija stanja, usklauje se s empi15

rijskim posmatranjim a drutvenih promena, tako to se u teorijski

kabinet votanih figura nepokretnih drutvenih pojava unosi nekoliko
isto tako nepokretnih posebnih figura koje na sebi nose natpis drutvena pojava ili drutveni proces. Tako se problemi drutvene promene
donekle zamrzavaju i ine bezopasnim za sociologiju koja govori o stanjima. Tako se i dogodilo da je pojam drutvenog razvoja gotovo nestao iz vidokruga savremenih teoretiara sociologije i to, paradoksalno
je u stadijumu drutvenog razvoja kada se, u drutvenom ivotu i delimino u okviru empirijskog sociolokog istraivanja, ljudi vie i svesnije
nego ikad ranije bave problemima drutvenog razvoja.
VI
Lati li se neko pisanja uvoda za knjigu, koja se i u teorijskom i u
empirijskom smislu potpuno razlikuje od tendencija rasprostranjenih u
savremenoj sociologiji, onda on itaocu mora jasno i nedvosmisleno da
predoi kako i zato se problemi koji su ovde postavljeni, kao i koraci
preduzeti da se oni ree, razlikuju od problema u vladajuem tipu sociologije, pre svega u teorijskoj sociologiji. Nemogue je stoga potpuno
izbei objanjenje zato se sociologija, iji su najznaajniji predstavnici
u XIX veku prvenstveno bili zaokupljeni problemima dugoronih
drutvenih procesa, u XX veku postala sociologija stanja u tolikoj meri
da je istraivanje dugoronih procesa gotovo potpuno iezlo iz njenog
polja interesovanja. U ovom uvodu nemogue mi je da podrobno objasnim ovo premetanje glavnog interesa sociolokog istraivanja, i korenitu promenu itavog sociolokog naina miljenja. Pa ipak, problem je
za razumevanje onoga to sledi, a sem toga i za dalji razvoj sociologije,
izuzetno vaan da bi se preko njega olako prelo. Z adovoljiu se stoga
time da izdvojim nekoliko elemenata iz skupa uslova odgovornih za ovo
nazadovanje u intelektualnom sociolokom aparatu, kao i za pratee
suenje polja istraivanja.
Najoigledniji razlog gubljenja svesti o znaaju problema dugoronih drutvenih promena, sociogeneze i razvoja drutvenih formacija
svih vrsta, kao i injenice da je pojam razvoja izgubio na ugledu meu
sociolozima, moe se pronai u neslaganju mnogih sociologa, pre svega
vodeih teoretiara sociologije XX stolea, s odreenim aspektima
najznaajnijih sociolokih teorija XIX stolea. Ispostavilo se da su teorijski modeli dugoronog drutvenog razvoja, koje su u XIX veku razvili
Kont, Spenser, Marks, H obhaus i mnogi drugi, delom poivali na pretpostavkama uslovljenim u prvom redu politikim stavovima i svetona16

zorima ovih autora, a tek potom na njihovoj povezanosti s injenicama.

Mlai narataji imali su na raspolaganju mnogo vei injeniki materijal
koji se i dalje uveavao. Ponovnim ispitivanjem klasinih i u XIX veku
nastalih teorija o razvoju, u svetlu obuhvatnijih saznanja kasnijih narataja, ili su osporeni mnogi aspekti ranijih modela o procesima, ili je
utvrdeno da ih treba revidirati. Mnoge postavke koje su pioniri sociologije u XIX stoleu smatrali izvesnim i aksiomatskim, predstavnici iste
struke u XX stoleu vie ne prihvataju. U ove postavke pre svega spada
verovanje da je razvoj drutva nuno razvoj nabolje, to jest da se radi o
napretku. Ovo verovanje su, u skladu s vlastitim iskustvima vezanim za
drutvo, odluno odbacili mnogi kasniji sociolozi. Gledajui unazad, postali su svesni da su stariji modeli razvoja predstavljali neku vrstu meavine pojmova koji su bili relativno injeniki utemeljeni, i onih drugih
pojmova, ideolokih.
U nekoj zrelijoj naunoj oblasti najprei zadatak bio bi revidiranje i
ispravljanje ranijih modela o razvoju. Tako bi se moglo pokuati utvrdivanje koji bi se aspekti starih teorija mogli zadrati i posluiti kao
osnova za dalje istraivanje u svetlu danas dostupnog obuhvatnijeg injenikog znanja, a koji od njih predstavljaju izraz vremenski uslovljenih
predrasuda, to jest politikih ili svetonazorskih, a koji s odgovarajuim
spomenikom iznad sebe zasluuju mesto na groblju mrtvih doktrina.
Umesto toga, dolo je do krajnje otre reakcije na onaj tip sociolokih teorija koje se bave dugoronim drutvenim procesima. Prouavanje dugoronog drutvenog razvoja bilo je gotovo odbaeno, a sredite sociolokog interesovanja premeteno, u odlunom suprotstavljanju
starijem tipu teorije, na istraivanje drutvenih datosti za koje se uglavnom smatralo da ih odlikuje stanje mirovanja i ravnotee. Zajedno s tim
ilo je i uvrenje itavog niza stereotipnih argumenata protiv starijih
sociolokih teorija i mnogih od njihovih najvanijih shvatanja, posebno
onih o drutvenom razvoju. Poto se sociolozi nisu trudili da naprave
razliku izmeu injeniki utemeljenih i ideolokih elemenata u shvatanju
razvoja, itava rasprava o dugoronim drutvenim procesima, posebno
procesima razvoja, vezivala se od tada s nekim od devetnaestovekovnih
sistema verovanja, pre svega sa shvatanjem po kojem je drutveni
razvoj, bilo da se odvija pravolinijski, bez konflikata, ili dijalektiki, uz
konflikte, nuno promena nabolje, to jest promena u smeru napretka.
Gotovo da je izalo iz mode zanimati se pitanjima drutvenog razvoja.
Ponekad se kae da se generali, pripremajui strategiju za novi rat, slue
onom primenjenom u prethodnim. B espogovomo prihvatiti stav da pojmovi kao to su drutveni razvoj i dugoroni drutveni procesi neizbeno podrazumevaju staru ideju progresa, znai postupati na slian nain.
6M5AHOTEKA
2 Proces civilizacije
oa&bH>A 3a comJ3/iornjy
Mhb. sp.

cnr.. _ _ _ _ _ _
r h M i n n a n t i h n if n r r t n k i/ v n r c T A

Ovde se, dakle, u okviru sociologije sreemo s misaonim razvojem

kod kojeg dolazi do radikalne promene iz jedne vrste jednostranosti u
drugu, nita manju. Iza onog stadijuma u kojem su teoretiari sociologije
prvenstveno nastojali da iznau modele dugoronog drutvenog razvoja,
usledio je drugi u kojem se oni prvenstveno bave modelima drutva u
stanju mirovanja i nepromenljivosti. Ako se istraivanje ranije zasnivalo
na heraklitovskoj postavci da sve tee s tom razlikom to se uglavnom smatralo da sve tee u pravcu poboljanja, u uvek eljenom pravcu
- sada se ono zasniva na elejskoj postavci. Elejci su smatrali da se let
strele sastoji od niza stanja mirovanja; izvodili su zakljuak da se strela
zapravo i ne kree, jer u svakom trenutku stoji u mestu. Pretpostavka
mnogih dananjih sociologa da se drutva obino nalaze u stanju ravnotee, tako da dugoroni razvoj oveanstva izgleda kao lanac statikih
drutvenih tipova, neodoljivo podsea na elejsko shvatanje o letu strele.
Kako se, u razvoju sociologije, ovaj pokret klatna iz jedne Jcrajnosti u
drugu moe objasniti?
Na prvi pogled izgleda da odluan razlog za preokret u teorijskoj
usmerenosti sociologije jeste reakcija naunika koji protestuju u ime
naunog karaktera sopstvenog istraivakog rada, a protiv uplitanja politiko-svetonazorskih ideala u izgradnju teorije kojom se bave. Predstavnici savremenih sociolokih teorija stanja esto su skloni ovakvom
tumaenju stvari. Pa ipak, osmotrimo li poblie, uveriemo se da ovakvo
tumaenje nije dobro. Reakcija protiv one u XIX stoleu dominantne sociologije nije bila jednostavno usmerena protiv prvenstva ideala, protiv
dominacije unapred pripremljenih drutvenih doktrina zasnovanih na
veri, a u ime naune objektivnosti. Ona nije bila ni puki izraz nastojanja
da se skine koprena lcratkovekih predstava o tome ta drutvo jeste, i to u
cilju otkrivanja injenine povezanosti, dinamike i funkcionisanja samog drutva. Bila je to, u Jcrajnoj liniji, rekacija protiv prvenstva posebnih ideala u sociolokoj teoriji, u ime drugih, delimino suprotnih ideala.
Ako su u XIX veku specifina shvatanja o onome to treba da bude ili to
se elelo specifina ideoloka sh v atn ja- dovela do usredsreenja zanimanja na dinamiku, narazvoj drutva, u XX stoleu su neka druga shvatanja o tome ta treba da bude ili ta se elelo ali opet ideoloka
shvatanja - dovela meu vodeim sociolozima do naglaenog zanimanja
za bivstvo, za stanje drutva kao takvog, kao i do zanemarivanja problema dinamike drutvenih formacija, zapostavljanja problema dugoronih
procesa, kao i za sve mogunosti objanjavanja, koje ispitivanje takvih
problema otvara.
Ovaj preokret u karakteru drutvenih ideala, s kojim se ovde susreemo u razvoju sociologije, nije usam ljena pojava. On se uklapa u
18

mnogo opseniju promenu u oblasti vladajuih ideala u zemljama u kojim a je sociologija najrazvijenija. S druge strane, ova promena ukazuje
na specifine preobraaje koji su se u XIX i XX stoleu deavali u odnosima unutar starijih, razvijenih industrijskih zemalja, kao i u njihovim meusobnim odnosima. Ovde e biti dovoljno da kao saetak
sveobuhvatnijeg istraivanja ukaemo na glavne crte ove promene. To
e olakati razumevanje sociolokih prouavanja koja su, poput naeg,
usredsreena na dugorone procese. Nije nam bila namera da napadamo
ideale razliite od naih, ve da potraimo bolje objanjenje strukture
takvih procesa, a socioloki teoretski okvir istraivanja oslobodimo
prvenstva koje u njemu zauzim aju drutveni ideali i doktrine proete
verom. Moemo se nadati da emo unaprediti objektivno socioloko
znanje koje bi bilo od koristi u reavanju akutnih drutvenih problema, jedino ako pri postavljanju i reavanju sociolokih problem a prestanemo da dajemo prvenstvo unapred izgraenim shvatanjima o onom
ta bi morala da budu reenja nad onim stvam im , ime se istraivanje
i bavi.

VII
U zemljama koje su u XIX stoleu prolazile kroz proces industrijalizacije, a u kojima su napisani prvi veliki socioloki radovi, glasovi koji
su izraavali drutvena verovanja, ideale, nade i dugorone ciljeve
industrijskih klasa u usponu, postupno su odneli prevagu nad glasovima
koji su se zalagali za ouvanje postojeeg drutvenog poretka u interesu postojee dvorsko-dinastike, aristokratske i patricijske elite moi.
Upravo su prvi, budui da se radilo o slojevima u usponu, polagali velike
nade u budunost. Kako ostvarenje svojih ideala nisu videli u onom vremenu, ve u budunosti, bili su posebno zainteresovani za promenu i
razvoj drutva. S pogledom na ovu industrijsku klasu u usponu sociolozi
tog doba traili su potvrdu da e razvoj drutva ii u pravcu njihovih elja
i nada. To su inili ispitujui pravac i polcretake sile dotadanjeg
drutvenog razvoja. U tom svom naporu bez sumnje su doli do mnogih saznanja o problem im a drutvenog razvoja. Pa ipak, gledajui
unazad, esto je veoma teko praviti razliku izmeu specifinih heteronomnih doktrina ispunjenih kratkotrajnim i za to vreme karakteristinim idealim a, i onih pojm ova m odela koji su imali znaenje i nezavisno od tih ideala, to jest, jedino s obzirom na dokazive i proverljive
injenice.
19

S druge strane, u XIX stoleu uli su se glasovi onih koji su se iz nekog svog razloga suprotstavljali preobraaju drutva putem industrijalizacije, onih ija su drutvena verovanja bila usmerena ka ouvanju
postojeeg, i koji su, protiv svog vremena za koje su smatrali da donosi
pogoranje, zagovarali svoj ideal bolje prolosti. Oni nisu samo zastupali
predindustrijsku elitu moi dinastikih dr ava ve i ire slojeve - pre
svega seljaki i zanatski iji su pripadnici usled sve vee industrijalizacije trpeli tetu u profesionalnom i privatnom ivotu. Oni su bili protivnici svih onih koji su, govorei sa stanovita dve industrijske klase u
usponu, to jest industrijskog i trgovakog graanstva, kao i industrijskog
radnitva, a saglasno sve viem polo aju ovih klasa, svoje nadahnue
crpli iz verovanja u bolju budunost, u napredak oveanstva. Tako je u
XIX stoleu hor glasova bio podeljen na one koji su veliali bolju
prolost i one koji su slavili bolju budunost.
Medu sociolozima koji su drutvo prouavali imajui u vidu napredak i bolju budunost, nalazili su se, kao to znamo, glasnogovomici obe
industrijske klase. Meu njima i Marks i Engels, koji su se poistoveivali
s radnikom klasom; takoe i buroaski sociolozi, kakav je bio Kont na
poetku i Hobhaus na lcraju XIX stolea. Glasnogovomici dve industrijske klase u usponu verovali su da e se ovekov poloaj u budunosti
poboljati, iako su pod ovim poboljanjem i napretkom shvatali prilino
razliite stvari s klasnog stanovita. Da bismo shvatili zato je vera u
napredak u XX stoleu nestala i zato je, saglasno tome, opalo i zanimanje sociologa za probleme dugoronog drutvenog razvoja, treba da
shvatimo koliko je zanimanje za problem drutvenog razvoja u XIX stoleu bilo snano, kao i da se upitamo na emu je ovo zanimanje bilo zasnovano.
Da bismo razumeli ovu promenu nije dovoljno, a to smo ve i rekli,
razmatrati samo klasnu figuraciju, tj. drutvene odnose unutar drava.
Uspon industrijskih klasa u evropskim dravama u procesu industrijalizacije u XIX veku odvija se uporedo s usponom dotinih nacija. Ove su,
pak, u procesu industrijalizacije stalnim supamitvom, vie nego ikada
ranije, podsticale jedna drugu na sve vee irenje vlasti nad manje razvijenim narodima. Ne samo klase unutar njih, ve i same nacionalne
drave kao celine, uzdizale su se i postajale obuhvatnije drutvene formacije.
U iskuenju smo da veru u napredak, u evropskoj literaturi u stoleima koj'a su prethodila dvadesetom, pripiemo pre svega napretku
nauke i tehnike. To je ipak nedovoljno objanjenje. Koliko neznatno iskljuivo znanje o naunom i tehnikom napretku dovodi do idealizacije
napretka, do pouzdanog verovanja u dalje poboljanje ovekovog po20

loaja, vidi se jasno u XX veku. Stvama razmera i stvami tempo razvoja

nauke i tehnike u naem veku uveliko nadmauju razvoj u prethodnim
stoleima. Slino tome, ivotni standard narodnih masa u zemljama
prvog talasa industrijalizacije, u XX veku je vii nego to je bio u prethodnim. Opte zdravstveno stanje stanovnitva je poboljano, ivotni
vek produen. Pa ipak, u horu vremena, glasovi onih koji o napretku govore kao o neemu vrednom, koji u poboljanju ovekovog poloaja vide
jezgro drutvenog ideala, i veruju u bolju budunost oveanstva, osetno
su tii nego u prethodnim stoleima. S druge strane, u XX veku su sve
brojniji, pa ak i glasniji, oni koji osporavaju sve ove vrste razvoja, oni
koji ne vide bolju budunost za oveanstvo, pa ak ni za vlastitu naciju,
koji svoju drutvenu veru umesto toga usredsreuju na dananjicu kao
na najviu vrednost, na ouvanje vlastite nacije, idealizovanje drutvenog oblika koji je ona prihvatila, pa ak i na njenu prolost, batinu i tradicionalni poredak. U prethodnim stoleima, kada je stvami napredak
ve bio osetan no ipak spor i srazmemo ogranien, ideja o daljem, buduem napretku imala je obeleje ieala ka kojem su njeni pobomici teili i
koji je svoju visoku vrednost imao upravo kao ideal. U XX veku, kada je
stvarni napredak u nauci, tehnici, stanju zdravlja stanovnitva, ivotnom standardu, i, ne manje, u smanjivanju nejednakosti meu ljudima, u
okviru starih industrijskih nacija mnogo vei nego u svim prethodnim
vekovima, napredak kao takav za mnoge ljude vie nije ideal. Sve je vie
glasova koji izraavaju sumnju u ovaj sveukupan stvami progres.
Iako razloga za ovaj preokret ima mnogo, ovde ih neemo sve
razmatrati. Stalni ratovi, neprestana ratna opasn6st, pretnje atomskim i
drugim novim, na nauci razvijenim orujima, izvesno doprinose istovremenosti sve breg razvoja, naroito na naunom i tehnikom planu, i sve
manjeg poverenja u vrednost ovog napretka, kao i napretka uopte.
Pa ipak, prezir s kojim se u XX veku govori o slabom poverenju
u napredak koje je vladalo u prethodnim vekovima, ili o tadanjem
shvatanju progresivnog razvoja ljudskog drutva; veliko zanemarivanje
problema dugoronih drutvenih procesa od sociologa; gotovo potpuno
iezavanje pojma drutvenog razvoja iz sociolokih radova ovi i otali
simptomi krajnjeg pomicanja intelektualnog klatna ne mogu se dovoljno
dobro objasniti ratnim potresima i srodnim pojavama. Da bismo ih razumeli, moramo sagledati specifine promene do kojih je u XX veku dolo
u itavoj nacionalnoj strukturi i meunarodnom poloaju velikih industrijskih nacija koje su se razvile u XIX veku.
Unutar ovih nacija predstavnici dve industrijske klase, industrijske
buroazije i industrijskog radnitva, konano u XX veku staju na mesto
dotadanje dinastiko-aristokratsko-vojne elite moi, kao vladajue gru21

pe u svojim dravama. Dve industrijske klase jedna drugu odravaju u

esto nesigurnoj i kolebljivoj ravnotei, pri emu uvreno radnitvo,
inae u slabijem poloaju, ipak polako dobija na snazi. Klase koje su bile
u usponu u XIX stoleu, a koje su i dalje u svojim dravama morale da se
bore protiv tradicionalne dinastike elite moi, i za koje su razvoj, progres, bolja budunost bili ne samo injenica ve i ideal velike emotivne
vrednosti, postale su u toku XX stolea manje ili vie uspostavljene industrijske klase iji su predstavnici institucionalno postavljeni kao vladajue ili suvladajue grupe. Delimino kao partneri, delimino kao
protivnici, predstavnici industrijske buroazije i uspostavljene industrijske radnike klase sada prvenstveno sainjavaju elitu u nacijama koje
pripadaju prvom talasu industrijalizacije. U skladu s tim, zajedno s klasnom sveu i klasnim idealima, a delimino i kao njihova krinka, nacionalna svest i ideal vlastite nacije kao najvie vrednosti igraju sve
znaajniju ulogu unutar dve industrijske klase pre svega u industrijskoj
buroaziji, ali sve vie i u industrijskoj radnikoj klasi.
Medutim, nacija, shvaena kao ideal, skree panju na ono postojee. Poto predstavnici dve mone i brojne industrijske klase imaju pristup mestima moi u dravi, nacija, organizovana kao drava, pojavljuje
se emotivno i ideoloki kao najvia vrednost. Ona se, tavie, danas pojavljuje - emotivno i ideoloki - kao vena, nepromenljiva u svojim
sutinskim crtama. Istorijske promene dotiu jedino spoljanjost; narod,
nacija, takav je privid, ne menjaju se. Engleska, nemaka, francuska,
amerika, italijanska, i sve druge nacije su u svesti njihovih pripadnika
neprolazne. U svojoj sutini one su uvek jedne te iste, bilo da je re o X
ili o XX stoleu.
Osim toga, unutar starijih industrijskih nacija u toku XX stolea
nisu se samo dve industrijske klase konano pretvorile u manje ili vie
istaknute. Uspon starih evropskih nacija i njihovih naslednika na drugim kontinentima, a koji je trajao stotinam a godina, postepeno se u
XX stoleu zaustavio. Naravno, stvarno prvenstvo ovih nacija nad
neevropskim narodima - uz male izuzetke ostaje i dalje veoma izraeno; jedno vreme se ak i povealo. U epohi neospomog rasta moi,
kod evropskih nacija, kao i kod svih monih i vladajuih grupa u svetu,
nastala je i uvrstila se predstava da je mo koju su mogle da sprovode
nad drugim narodima zapravo izraz nekakvog venog poslanstva, dobijenog od Boga, prirode ili nekog istorijskog_odreenja, to jest da je ona,
kao izraz nadmonosti nad onim manje monima, zasnovana na podrazumevajuoj vlastitoj vrednosti. Pa ipak, ova slika samooigledne nadmonosti, predstava koja je duboko ukorenjena u slici koju o sebi
22

(Wir-ideal) imaju starije industrijske nacije, u XX stoleu je, kroz stvami

proces razvoja, uveliko uzdrmana. ok stvarnosti, do kojeg dolazi kada
se nacionalni ideal sudara s drutvenom stvamou, unutar svake nacije
biva ublaavan na razliite naine, u skladu s razvojem i posebnom prirodom slike koju nacija o sebi samoj ima. Kada je o Nemakoj re, o
ovom sudaru najvie govori ok pretrpljenog vojnog poraza. Ali, i kada
se radi o vrstini starih nacionalnih ideala, kao i o relativnoj autonomnosti razvoja kao celine, dosta govori i to da je ak i u zemljama pobednicama u drugom evropsko-amerikom ratu, neposredno poto su izvojevale
pobedu, koliko se moe utvrditi, bilo veoma malo ljudi koji su shvatili u
kojoj je meri vojni sukob dve grupe relativno razvijenih zemalja radikalno i temeljno smanjio mo ove grupe zemalja kao celine u odnosu na
manje razvijene zemlje koje su se na to ve neko vreme pripremale. Kao
to se esto dogaa, ovo smanjenje moi zateklo je nepripremljene i
zbunjene one grupe koje su u prethodnom razdoblju bile monije.
Stvame mogunosti za napredovanje, za bolju budunost ostavimo li po strani nazadovanje koje sa sobom donosi rat jo uvek su velike
kada se radi o starijim industrijskim nacijama. Pa ipak, u odnosu na tradicionalne slike koje one imaju o sebi, u odnosu na njihov Wir-ideal, u kojem se obino predstava o vlastitoj nacionalnoj civilizaciji ili vlastitoj
nacionalnoj kulturi ukorenila kao najvia vrednost oveanstva, budunost je prilino razoaravajua. Predstava o vlastitom jedinstvenom
biu i vlastitoj vrednosti esto slui kao izgovor iza kojeg stoji elja te
nacije za prvenstvom nad drugim narodima. Upravo ova samoslika, ova
elja za prvenstvom koja se vidi kod starijih industrijskih nacija, bila je
uzdrmana u drugoj polovini XX stolea jo uvek veoma ogranienim
poveanjem moi siromanijih, ranije zavisnih i delimino potinjenih
preindustrijskih drutava u drugim delovima sveta5.
Drugim reima, ovaj ok stvamosti, ako se radi o emotivnoj vrednosti saanjeg stanja neke nacije s obzirom na njene budue mogunosti, jednostavno pojaava onu u nacionalnom oseanju ve prisutnu
tenju. U smislu samolegitimacije, kao izraz nacionalnog sistema vrednosti i nacionalnih ideala, ono to nacija jeste i ostaje, te vena i nepromenljiva batina nacije, kao to smo ve rekli, ima znatno veu emotivnu
vrednost od bilo kojeg obeanja, bilo kojeg ideala vezanog za budunost. Nacionalni ideal skree panju s onoga to se menja na ono
to se smatra trajnim i nepromenljivim.
Ovaj vid promena do kojih dolazi u evropskim, kao i u mnogim
njima srodnim vanevropskim dravama, prate i specifine promene u
svetu ideja kao i u nainu razmiljanja njihovih intelektualaca. U XVIII
23

i XIX stoleu filozofi i sociolozi koji su govorili o drutvu imali su

obino u vidu gradansko drutvo, to jest, one aspekte drutvenog
ivota koji su izgledali izvan dravno-dinastiko-vojnih aspekata. Saglasno svom poloaju i idealima kao glasnogovomicima grupa kojima
se onemoguavalo da dou do glavnih poloaja u dravnoj vlasti, ovi
ljudi, govorei o drutvu, obino su imali na umu ljudsko drutvo koje
prevazilazi sve dravne granice. Istovremeno s preuzim anjem dravne vlasti od predstavnika dve industrijske klase, kao i s odgovarajuim razvojem nacionalnih ideala kod ove dve klase, a posebno kod
njihove reprezentativne vladajue elite, ovo shvatanje se izmenilo i u
sociologiji.
U veem delu drutva razliiti klasni ideali industrijskih klasa sve
vie se proimaju s nacionalnim idealima. Naravno, u konzervativnim i
liberalnim nacionalnim idealima nacionalizam je drugaiji nego u socijalistikim ili komunistikim. Pa ipak, ove sitne razlike su u najboljem
sluaju samo neznatno uticale na glavne crte promene koja se odigrala
u stavu prema dravi i naciji kod uvrenih industrijskih klasa,
ukljuujui i njihove politike i intelektualne glasnogovomike, onda
kada su se ove klase, koje vie nisu bile izvan sredinje dravne vlasti,
pretvorile u grupe koje u pravom smislu sainjavaju nacije, grupe iji zastupnici zaista predstavljaju i obavljaju dravnu vlast. U skladu s ovim
razvojem mnogi sociolozi XX veka, kada govore o drutvu, vie nemaju, kao njihovi prethodnici, u vidu graansko drutvo ili ljudsko
drutvo s onu stranu drava, ve idealnu sliku nacionalne drave, sliku
koja se dalje razvodnjava. U okviru ovog opteg shvatanja drutva kao
neeg izdvojenog iz stvamosti nacionalne drave, mogu se opet pronai
ve pomenute politike i svetonazorske nijanse. I kod vodeih teoretiara sociologije XX stolea mogu se pronai konzervativne i liberalne,
kao i socijalistike i komunistike nijanse te slike drutva. Rezultat injenice da je amerika sociologija nedavno preuzela vodeu ulogu u razvoju teorijske sociologije, jeste to da dominantan tip socioloke teorije
naeg vremena odraava specifini karakter dominantnog amerikog nacionalnog ideala, unutar kojeg konzervativne i liberalne crte nisu tako
otro razgraniene, niti se doivljavaju kao suprotstavljene, kao to je to
sluaj u nekim evropskim nacionalnim dravama, posebno u Nemakoj6.
U sociolokim i filozofskim raspravama, odbacivanje nekih aspekata sociolokih teorija XX stolea pre svega njihove usredsreenosti
na drutveni razvoj i shvatanje o napretku esto se obrazlae iskljuivo
injenikom neprimerenou tih teorija. Kratak pregled jedne od glavnih
struktumih crta razvoja odnosa unutar i izmeu starijih industrijskih na24

cija, a koji ovde dajemo, baca snanije svetlo na izvesne ideoloke aspekte ovog odbacivanja. U skladu s pojmom ideologije, razvijenim u okviru
marksistike teorije, mogue bi bilo pokuati da se objasne ideoloki
aspekti zanemarivanja drutvenog razvoja, i usredsreenje na stanje
drutvenih sistema, to je preovlaujua tendencija u novijim sociolokim teorijama, iskljuivo pozivanjem na tenje klase ije se nade,
elje, kao i ideali ne odnose na budunost, ve na odranje postojeeg,
odranje drutva kakvo jeste. Pa ipak, u XX stoleu, ovo klasno objanjenje drutvenih verovanja i ideala, koji se podrazumevaju u sociolokoj teoriji, nije vie dovoljno kao takvo. U ovom razdoblju mi, da bismo razumeli ideoloke aspekte sociolokih teorija, moramo takoe
uzeti u obzir razvoj celovitih drutvenih, nacionalnih ideala. Iz ukljuenja dve industrijske klase u dravnu strukturu kojom su prethodno vladale brojno male preindustrijske manjine i uspona obe klase do poloaja
u kojem njihovi predstavnici igraju manje-vie dominantnu ulogu u
dravi, u kojoj se ak i slabijestojeim industrijskim radnitvom ne moe
vladati bez njegove saglasnosti proizalo je snanije poistoveenje obe
klase s nacijom. Sve su to inioci koji u okviru drutvenih stavova ovog
vremena daju poseban podsticaj verovanju da sopstvena nacija predstavlja jednu od najviih vrednosti ljudskog ivota. Sve izraenije produenje i zbijanje lanaca meuzavisnosti razliitih drava, poveanje
specifinih napetosti i sukoba izmeu drava koji iz toga proizlaze, teki
nacionalni ratovi i nikada zgasla ratna opasnost - sve to doprinosi
snaenju naciocentrine misaone usmerenosti.
Sticaj ova dva razvoja, unutardravnog i meudravnog, u starijim
industrijskim nacijama doveo je do toga da ideal o napretku, usmerenost
vere i elje prema boljoj budunosti, a shodno tome i usmerenost ka slici
prolosti kao razvoju, izgube na snazi. Udruene, dve linije razvoja dovode do toga da ovaj tip ideala biva zamenjen drugim idealima, usmerenim ka ouvanju i odbrani postojeeg. Oni se odnose na neto to se
doivljava kao nepromenljivo i u sadanjosti ostvareno - na veitu naciju. Namesto glasova, koji kao ideal istiu veru u bolju budunost i napredak oveanstva, iz arolikog hora drutvenih glasova epohe stiu oni
koji prvenstvo daju vrednosti postojeeg, a iznad svega venoj vrednosti
vlastitih nacija, za koje su u nizu veih i manjih ratova mnogi ljudi izgubili ivot. To je u irokim crtama optedrutvena struktuma linija
koja se odraava u razvoju teorija o drutvu. Teorije koje odraavaju
ideale slojeva u usponu u prosperitetnim industrijskim drutvima zamenjene su teorijama kojima dominiraju ideali manje ili vie uvrenih
klasa u visokorazvijenim industrijskim drutvima iji je razvoj ve dosegao vrhunac ili ga ak nadmaio.
25

Da bismo ilustrovali ovaj tip socioloke teorije, moda je dovoljno

navesti jedan od njegovih reprezentativnih pojmova, pojam drutvenog
sistema, koji upotrebljava Parsons, ali zacelo ne samo on. Pojam veoma
jasno predoava kako se danas shvata drutvo. Drutveni sistem
jeste drutvo u ravnotei. Iako dolazi do malih oscilacija u ovoj ravnotei, drutva se normalno nalaze u stanju mirovanja. Svi delovi drutvenog sistema po ovom shvatanju su normalno skladno meusobno
prilagoeni. Svi pojedinci koji mu pripadaju normalno su istovetnom socijalizacijom prilagodeni istim normama. Svi su normalno dobro integrisani, potuju iste vrednosti u svojim postupcima, igraju iste unapred
zadate uloge bez tekoa. Do konflikata izmedu njih obino ne dolazi;
konflikti, kao i promene u sistemu, jesu remetilake pojave. Ultratko, slika drutva koju teorijski predstavlja ovo shvatanje drutvenog sistema
pri pomnijem posmatranju pokazuje se kao idealna slika neke nacije: svi
ljudi koji joj pripadaju potinjavaju se istim normama na osnovu iste socijalizacije kroz koju prolaze, podravaju iste vrednosti, te tako vode
skladan suivot. U pojmu drutvenog sistema o kojem je re, moe se,
dakle, uoiti slikanacije kao zajednice. Preutno se prihvata da u takvom
sistemu postoji srazmerno velika jednakost meu ljudima; naime, integracija poiva na istoj socijalizaciji ljudi, na jedinstvenosti njihovih
vrednosti i normi koje proimaju itav sistem. Takav je sistem, dakle,
konstrukcija apstrahovana iz neke demokratski zamiljene nacionalne
drave. Iz m akog ugla ovu konstrukciju posmatrali, razlika izmeu onog
to nacija jeste i onog to treba da bude prilino je zamagljena. Upravo
kao to je u sociolokim modelima razvoja u XIX stoleu poeljni
drutveni proces, razvoj ka boljem, odnosno drutveni napredak u smislu
ondanjih drutvenih ideala, zajedno s realistikim zapaanjima, predstavljen kao injenica, tako je i u sociolokim modelima u XX stoleu
modelima normalno nepromenljiVog drutvenog sistema, poeljni
ideal skladne integrisanosti svih delova nacije takode predstavljen, zajedno s realistikim zapaanjima, kao neto postojee, kao injenica.
Ipak, u prvom sluaju idealizovana je budunost, a u drugom sadanjost,
i to pri postojanju nacionalne dr ave.
Meavina onoga jeste (Sein) i onoga treba (Sollen), injenike
analize i normativnih postulata, koja se prvenstveno odnosi na drutvo
sasvim odreenog tipa, na prilino egalitamo zamiljenu nacionalnu
dravu, pojavljuje se kao okosnica naune teorije koja se eli predstaviti
kao model za nauno istraivanje svih drutava, ma kada i ma gde postojala. Valjalo bi samo postaviti pitanje da li su i koliko ovakve socioloke
teorije izvedene u prvom redu iz dananjih, manje ili vie demok26

ratskih drutava nacionalnih drava, koje pretpostavljaju visoku integrisanost ljudi u drutveni sistem kao neto jasno i poeljno, to
podrazumeva srazmemo visok nivo drutvene demokratizacije - primenljive na drutva na razliitom stupnju razvoja, drutva manje centralizovana i demokratizovana, pa emo se uveriti u slabost opte teorije o
drutvu koju elimo da ustanovimo gledajui na stvari s crkvenog tomja
sadanjeg stanja naeg vlastitog drutva. Ako ispitamo da li su i koliko
ovakvi modeli jednog drutvenog sistema podesni kao teorijski aparat
za nauno istraivanje drutva s velikim postotkom robova ili neslobodnih ljudi, ili pak feudalnih ili stalekih drava to jest, drutava u kojima
se ak na sve ljude ne primenjuju isti zakoni, da ne govorimo o istim normama i vrednostima brzo se uoava koliko su zapravo ovi socioloki
modeli sistema, shvaenih kao stanja, usredsreeni na sadanjicu.
Ono to je ovde prikazano kao primer pojma sistema u sociologiji
XX stolea lako se moe primeniti i na druge pojmove vladajueg tipa
savremene sociologije. Pojmovi poput strukture, funkcije, norme, integracije, uloge, predstavljaju svi odreda u njihovom danas
glavnom obliku pokuaje pojmovne obrade nekih aspekata ljudskih
drutava, apstrahovanjem njihove dinamike, geneze, njihovog obeleja
procesa, njihovog razvoja. Odbacivanje ideolokog shvatanja ovih dinamikih drutvenih aspekata koje je vladalo u XIX, a do kojeg je dolo u
XX stoleu, moe se smatrati ne samo izrazom kritike tih ideolokih
aspekata u ime naune zainteresovanosti za osvetljavanje injeninosti ve, pre svega, izrazom kritike ranijih ideala koji vie ne odgovaraju dananjim drutvenim uslovima i iskustvima i koji su stoga
odbaeni u ime kasnijih ideala. Ovo zamenjivanje jedne ideologije drugom7 objanjava injenica da u XX veku nisu jednostavno osporeni
ideoloki elementi u devetnaestovekovnom sociolokom shvatanju razvoja, ve da je to uinjeno i sa samim shvatanjem razvoja, problemima
dugoronog drutvenog razvoja, sociogenezom i psihogenezom uopte.
Drugim reima, dete je izbaeno zajedno s prljavom vodom.
Ovaj rad, iju temu opet predstavljaju drutveni procesi, mogue je
bolje shvatiti ako se ima u vidu pomenuti razvoj teorijske sociologije.
Sklonost da se drutvene ideologije XIX veka osuuju sa stanovita onih
iz XX, onemoguuje, izgleda, predstavu da dugoroni procesi mogu da
budu predmet istraivanja bez ideolokog motiva, odnosno da se pri tom
ne dogaa da autor koji tvrdi da govori o onom to je bilo i to jeste, u
stvari govori o onom to veruje ili eli da treba da bude. Ako ovo
istraivanje uopte ima nekakav znaaj, onda to nije povezano s u njemu
izraenim suprotstavljanjem meanju onoga to jeste i to treba da bude,
27

naune injenine analize i ideala. Ono ukazuje na tu mogunost da se

prouavanje drutva oslobodi podanitva ideologijama. Time ne elimo
rei da istraivanje drutvenih problem a koje iskljuuje prvenstvo politikih i svetonazorskih ideala znai i odbacivanje m ogunosti da se
rezultatima sociolokog istraivanja utie na politike dogaaje. Ba naprotiv. Korisnost sociolokog istraivanja kao oruda drutvene prakse
poveava se ako se istraiva ne obmanjuje time to u svoje istraivanje
onoga to jeste i to je bilo unapred projektuje ono to sam eli i to veruje da treba da bude.

VIII
Da bismo razumeli prepreku koju preovlaujui naini miljenja i
oseanja stavljaju na put istraivanja dugoronih promena drutvene
strukture i strukture linosti pa tako i na put razumevanja ove knjige
nije dovoljno pratiti razvoj slike ljudi kao drutva, slike drutva. Valja
imati na umu i razvoj slike ljudi kao pojedinaca, sliku linosti. Kao to
smo rekli, tradicionalnu sliku oveka izmeu ostalog odlikuje i to da ljudi esto govore i misle o pojedincima i drutvima kao zasebnim pojavama pri emu se esto jedna smatra stvamom, a druga nestvamom
- umesto da se govori o dva razliita vienja istog Ijudskog bia.
Ni ovo udnovato zastranjenje u miljenju nije mogue razumeti
bez osvrta na ideoloki sadraj ovakvog poimanja stvari. Razdvajanje
slike o ljudima na sliku o Ijudima kao pojedincima i sliku o ljudima kao
drutvima, ima veoma razgranate korene. Jedan od njih je veoma karakteristina podela u vrednosnim stavovima i idealima, koju je pomnim
posmatranjem mogue primetiti u svim razvijenijim nacionalnim dravama, a moda najjae izraenu meu nacijama jake liberalne tradicije.
U razvoju vrednosnih sistema u svim takvim nacionalnim dravama
sreemo, najednoj strani, struju koja smatra da je drutvo kao celina, kao
nacija, najvia vrednost; na drugoj strani, postoji struja koja smatra da
najviu vrednost predstavlja potpuno samodovoljna, slobodna jedinka,
zatvorena linost. Nije uvek lako meusobno uskladiti ove dve najvie vrednosti. Postoje situacije u kojima su dva ideala potpuno nespojiva; pa ipak, ovaj problem se esto ne sagledava dovoljno direktno.
esto se deava da ljudi rado govore o slobodi i nezavisnosti pojedinca, a
isto tako i njihove sopstvene nacije. Prvi ideal pobuuje miljenje da pojedinani pripadnik drutva neke nacionalne drave, uprkos svojoj povezanosti i meuzavisnosti s drugima, moe donositi odluke potpuno
28

samostalno, bez obzira na druge; drugi ideal pobuuje miljenje, koje se

posebno ostvaruje u ratu, ali dovoljno esto i u miru, da pojedinac treba i
mora da zarad opstanka drutvene celine ovoj podredi sve to ima, pa
ak i sopstveni ivot.
Ova podeljenost u idealima, ove protivrenosti u etosu, s kojima se
ljudi odgajaju, nalaze svoj izraz izmeu ostalog i u sociolokim teorijama. Mnoge za polazite uzimaju nezavisnu, samodovoljnu jedinku kao
istinsku stvamost, koja bi trebalo da bude istinski predmet nauke o
drutvu. Druge teorije polaze od nezavisne drutvene sveukupnosti kao
prave stvamosti i, u skladu s tim, kao pravog predmeta nauke o
drutvu. Tree pokuavaju da usklade dva spomenuta shvatanja, pri
emu obino ne ukazuju kako je mogue pomiriti ideju o savreno nezavisnoj i slobodnoj jedinki s idejom o isto tako nezavisnoj i slobodnoj
drutvenoj celini. Cesto se ak i ne primeuje jasno u emu je problem. Odraz ove nereene unutranje podele na dva ideala vidi se pre svega u teorijama onih sociologa iji je nacionalni ideal proet konzervativno-liberalnim sklonostima. Teorijsko delo Maksa V eb era- ako ne i
njegovo empirijsko istraivanje - i teorije njegovog nastavljaa Talkota
Parsonsa, predstavljaju primer za to.
Moda bi kao ilustracija bilo dovoljno da se jo jednom vratimo na
ono to je reeno o Parsonsovom shvatanju odnosa pojedinca i drutva,
shvatanju o individualnom delatniku i drutvenom sistemu. Ovaj
odnos se, izmeu ostalog, opisuje metaforom o meuproimanju, ili
interpenetraciji, koja jasno pokazuje znaaj uloge ideje o odvojenom
postojanju dva ljudska aspekta. Postvarenje ideala tako nalazi izraz u
ovoj pojmovnoj zgradi, ne samo u pojmu drutvenog sistema kao specifine idealne slike odredene nacije ve i u pojmu individualnog delatnika, ega kao idealne slike slobodnog pojedinca, nezavisnog od svih
ostalih. U oba 'sluaja teoretiareva idealna slika se u njegovim rukama
nehotino promee u injenicu, u neto to doista postoji. Naime, i kada
je re o slici pojedinca, ono to teoretiar smatra da treba da bude, to jest
slika potpuno slobodnog i nezavisnog pojedinca, tretira se kao slika onoga to pojedinac aktuelno jeste.
Na rad zacelo nije mesto za ispitivanje razloga ove iroko rasprostranjene podeljenosti u miljenju o ljudima. Pa ipak, dok god se problemima procesa civilizacije pristupa s upravo pomenutim pojmovima o
pojedincu, ne moe se ispravno shvatiti pravi predmet ovog istraivanja.
U toku ovog procesa, strukture individualnog ljudskog bia menjaju se u
posebnom pravcu. Upravo to pojam civilizacije doista znai u injeninom smislu u kojem se ovde upotrebljava. Danas je rairenu sliku o
29

pojedincu kao savreno nezavisnom i samodovoljnom biu teko pomiriti s ovde navedenim injenicama. Ova slika onemoguuje razumevanje
dugoronih procesa u kojima ljudi sudeluju kako na individualnoj tako i
na drutvenoj ravni. Parsons povremeno, da bi ilustrovao vlastitu sliku o
linosti, upotrebljava staru metaforu o linosti ljudskog delamika kao
black boxuH, to jest zatvorenoj cmoj kutiji unutar koje se odvijaju
odreeni individualni procesi. Metafora je preuzeta iz psiholokog
pojmovnog aparata. Ona u sutini znai da se, kada je re o ljudskom
biu, nauno moe posmatrati samo njegovo ponaanje. Moemo posmatrati ta ini cma kutija. Ali ono to se dogaa u njoj, to se naziva i
duom ili duhom ili ghost in the machine, kao to je to nazvao
jedna engleski filozofJ - nije predmet naunog istraivanja. U ovom
kontekstu nije mogue izbei podrobnije ispitivanje slike pojedinca,
koja danas igra znaajnu ulogu u humanistikim naukama, doprinosei
tako zapostavljanju dugoronih promena u ljudskim biima, do kojih dolazi u toku razvoja drutva, kao predmeta istraivanja.
Slika pojedinca kao potpuno slobodnog, nezavisnog bia, zatvorene linosti koja je iznutra sasvim samodovoljna i odvojena od svih
ostalih ljudi, ima dugu tradiciju u razvoju evropskih drutava. U klasinoj filozofiji ovaj lik stupa na scenu kao epistemoloki subjekat. U
ovoj ulozi, kao homo philosophicus, pojedinac potpuno samostalno stie
znanje o spoljnom svetu. On ne treba da ui od drugih. U ovoj slici
oveka zanemaruje se kao nebitno da on dolazi na svet kao dete, itav
proces njegovog razvoja do stadijuma odrasle osobe, kao i njegov razvoj
kao odrasle osobe. Protei e hiljade godina dok ljudi ponu da shvataju
odnose prirodnih pojava, kretanja zvezda, kiu i sjaj Sunca, grmljavinu i
munju, kao ispoljavanja jednog slepog, bezlinog, isto m ehanikog i
zakonitog niza uzornih veza. Pa ipak, zatvorena linost homo philosophicusa na mehaniku i pravilnu uzronu vezu gleda kao odrasli posmatra, bez potrebe da o tome ui od nekog drugog, sasvim nezavisno od
stepena znanja dostignutog u njegovom drutvu. Proces - pojedinani
ovek kao proces u odrastanju, ljudska bia zajedno kao proces razvoja
oveanstva - u mislima se svodi na stanje. Pojedinac otvara oi kao
odrastao ovek i prepoznaje tu i tamo, samo vlastitim snagama, ta su ti
predmeti koje posmatra; on ne samo da neposredno zna ta da razvrsta u
grupu ivog i neivog, kamena, biljaka, ivotinja ve takoe odmah zna
ovde i sada da su oni uzrono povezani u skladu s prirodnim zakonima.
Pitanje za filozofe je samo to da li on ove pojave uzrone povezanosti
ovde i sada stie na osnovu svog iskustva, da li je ova povezanost, drugim reima, svojstvo opaljivih injenica izvan njega, ili su poveza30

nosti neto ukorenjeno u prirodi ljudskog uma to se pridruuje iz

unutranjosti ljudskog bia onom to u njega utie spolja, preko
ulnih organa. Krenemo li od ove slike oveka, od homo philosophicusa
koji nikada nije bio dete, koji je toboe uao u svet kao odrastao, dospevamo u pravi epistemoloki orsokak. Misao pluta bespomono izmeu
Scile pozitivizma i Haribde apriorizma, upravo stoga jer se ono to se
moe primetiti kao proces, razvoj drutvenog makrokosmosa unutar kojeg se moe opaati razvoj individualnog mikrokosmosa, svodi u mislima na stanje, na in opaanja koji se dogaa ovde i sada. Ovde dobro
vidimo koliko su nesposobnost da se predoe dugoroni drutveni procesi (to jest, struktume promene u figuracijama koje sainjava veliki broj
meuzavisnih ljudskih bia) ili da se shvate ljudska bia koja sainjavaju
takve figuracije, blisko povezani s odreenom slikom oveka i samoopaanjem. Ljudi kojima se ini samooiglednim da njihovo sopstvo (ili
njihov ego, njihovo Ja, ili kako god da se to zove), postoji takorei
unutar njih, odvojeno od svih ostalih ljudi i stvari koji se nalaze spolja, teko mogu da pripiu znaenje svim ovim injenicama koje ukazuju na to da pojedinci od malih nogu ive u meuzavisnosti s drugima.
Njima je teko da pojedince zamisle kao relativno, a ne apsolutno autonomne, kao relativno, a ne apsolutno nezavisne pojedince koji meusobno grade promenljive strukture. Budui da ovakvo samoopaanje
izgleda oito onima koji na njega pristaju, oni se iako mogu prihvatiti
injenice koje ukazuju na to da je ovakva vrsta opaanja kao takva ograniena na odreena drutva, da proizlazi iz odreenih vrsta meuzavisnosti, drutvenih veza izmeu ljudi, ulcratko, da ovo opaanje pripada
struktumoj posebnosti odreenog stupnja razvoja civilizacije, specifinoj diferencijaciji i individualizaciji u ljudskim zajednicama. Covek,
ukoliko raste u takvoj zajednici, ne moe lako zamisliti da ima i ljudi koji
sebe ne doivljavaju na ovaj nain, kao potpuno samodovoljne pojedince odvojene od svih ostalih bia i stvari. Ovaj nain samoopaanja izgleda po sebi jasan, izgleda kao simptom venog ljudskog stanja, kao
normalno, prirodno samoopaanje, svojstveno svim ljudima. Shvatanje
da je pojedinac homo clausus, mali svet to ivi sam u sebi, koji u
krajnjoj liniji postoji sasvim nezavisno od velikog spoljnog sveta, odreduje sliku oveka uopte. Svaki drugi ovek se isto tako pojavljuje kao
jedan homo clausus; njegovo jezgro, njegovo bie, njegovo sopstvo, pojavljuje se takoe kao neto u njemu odvojeno nevidljivim zidom od svega spoljnog, dakle i od svih ostalih ljudi.
Pa ipak, priroda samog ovog zida gotovo da nikada nije razmatrana, kao to nikada nije ni objanjena. Da li je telo zapravo nekakva posu31

da koja sadri sopstvo? Da li je koa granica izmeu spoljanjosti i

unutranjosti? Sta je kod oveka aura, a ta je ono uaureno?
Doivljavanje unutranjosti i spoljanjosti izgleda tako oigledno
da se takva pitanja retko i postavljaju; ona kao da ne trae nikakvo ispitivanje. Mnogi se zadovoljavaju prostomom metaforom o unutranjosti
i spoljanjosti, ne pokuavajui pri tom da utvrde mesto tog unutranjeg u prostoru; iako ovo neispitivanje vlastitih pretpostavki nije u
skladu s naunim postupkom, ova unapred stvorena slika homo claususa
vlada ne samo u drutvu u celini ve i u humanistikim naukama. Njene
podvrste ne ukljuuju samo tradicionalnog homo philosophicusa, sliku
oveka klasine epistemologije, ve i homo oeconomicusa, homo psychologicusa, homo historicusa, a takoe, i to ne na poslednjem mestu,
homo sociologusa, kako se on danas shvata. Slike koje su o pojedincu
imali Dekart, Maks Veber i Parsons, kao i mnogi drugi sociolozi, sline
su. Kao filozofi pre njih, mnogi sociolozi danas kao neproverenu osnovu
svojih teorija prihvataju ovo samoopaanje i njemu saglasnu sliku o pojedincu. Oni se ne odvajaju od ovih predstava da bi se s njima suoili i
osporili ih. Shodno tome, ova vrsta samoopaanja i slike pojedinca esto
je nepromenjena, dok se u isto vreme pokuava ukinuti svoenje na stanja. Kod Parsonsa, na primer, statika slika ega, individualnog delatnika,
odraslog oveka apstrahovanog iz procesa odrastanja, stoji pored psihoanalitikih ideja koje sam Parsons preuzima u svojoj teoriji ideja koje
se ne odnose na stanje odraslosti ve na proces ovekovog sazrevanja,
na pojedinca koji je otvoren proces i neraskidivo zavisan od drugih pojedinaca. Zato sociolozi sa svojim idejama stalno zapadaju u slepe ulice.
Pojedinac - ili, tanije, ono na ta se dananje shvatanje jedinke odnosi opet se pojavljuje kao neto to postoji izvan drutva. Ono na ta se
pojam drutva odnosi izgleda, pak, kao neto to postoji izvan i s onu
stranu pojedinaca. Izgleda da postoji jedino izbor izmeu teorijskih pristupa koji pojedinca predstavljaju izvan drutva, kao neto to postoji
samo po sebi, kao istinska stvamost (pri emu je drutvo samo apstrakcija, neto to uistinu ne postoji), i onih teorijskih pristupa koji drutvo
predstavljaju kao sistem, kao drutvenu injenicu sui generis, kao
stvamost posebne vrste izvan pojedinca. U najboljem sluaju - kao to
se to nanovo ini kao prividno reenje problema dva shvatanja, ono o
pojedincu kao homo claususu, kao egu, pojedincu izvan drutva, i ono o
drutvu kao sistemu izvan i s onu stranu pojedinca, mogue je nepovezano postaviti jedno uz drugo. Pa ipak, time se ne uklanja nespojivost ova
dva shvatanja. Da bi se izalo iz ovog orsokaka u sociologiji i humanistikim naukama uopte, valja objasniti neprimerenost oba shvatanja,
32

onog o pojedincu izvan drutva, i onog o drutvu izvan pojedinaca. To e

biti teko sve dok oseaj uaurenosti sopstva u vlastitu unutranjost slui
kao neproverena osnova za sliku pojedinca, sve dok se, u vezi s tim,
pojmovi pojedinac i drutvo shvataju kao da se odnose na nepromenljiva stanja.
Misaona klopka u koju stalno upadamo pri ovom statikom razumevanju pojmova pojedinac i drutvo moe se ukloniti jedino ako
se, kao to to ovde inimo, ovi pojmovi dalje razvijaju, u skladu s empirijskim istraivanjima, i to tako da se na oba pojma gleda kao na procese.
Ovakvo dalje razvijanje, meutim, odmah biva sputano krajnje snanom
ukorenjenou uverenja ljudi, koje oni u evropskim drutvima, otprilike
od vremena renesanse, imaju o vlastitoj izdvojenosti, odeljenosti vlastite
unutranjosti od sveg spoljanjeg. Kod Dekarta je shvatanje o
izdvojenosti pojedinca, koji je kao mislee Ja u svojoj glavi suoen s
itavim spoljnim svetom, poneto ublaeno pojmom B oga. U savremenoj sociologiji isto temeljno iskustvo nalazi teorijski izraz u delatnom
Ja, koje je s Ijudima izvan suoeno kao s drugima. Osim Lajbnicove monadologije, u ovoj filozofsko-sociolokoj tradiciji gotovo da ne
postoji nijedan pristup ovom problemu koji bio poao od stava o postojanju mnotva meduzavisnih ljudskih bia. Lajbnic, kome je upravo to
bilo polazite, uspeo je to da uini samo tako to je svoju verziju homo
claususa, to jest, ljudi kao monada bez prozora, uskladio nekom
vrstom metafizike konstrukcije. Ipak, uenje o monadama je rani prodor u pravcu upravo one vrste problema i izgradnje modela koji u
dananjoj sociologiji trae hitnu razradu. Lajbnicov odluujui korak je
bilo samodistanciranje koje mu je omoguilo da razvije ideju da ovek
moe sebe doivljavati ne kao Ja, suprotstavljeno svim drugim ljudima i stvarima, ve kao bie meu drugim biima. Odlika vladajueg tipa
iskustva itavog tog razdoblja je to da je ranija geocentrina slika sveta
bila prevaziena jedino u oblasti prirodnog dogaanja vezanog za neiva
bia, i to slikom sveta koja je od spoznajnog subjekta iziskivala vee samodistanciranje, dakle samopovlaenje iz sredita. U ovekovom
razmiljanju o samom sebi geocentrina slika o svetu je znatno sauvana
u egocentrinoj slici koja ju je zamenila. Dolo se do stava da u sreditu
ovekovog univerzuma stoji svako pojedinano Ijudsko bie, potpuno
nezavisno od svih ostalih.
Najvea karakteristika bespogovomosti s kojom se ak i danas u
razmiljanju o Ijudima polazi od odvojene jedinke, jeste to da se, kada je
re o slici oveka u drutvenim naukama, ne govori o homines sociologiae ili homines oeconomiae, ve uvek o slici pojedinanog oveka,
homo sociologicusa ili homo oeconomicusa. Drutvo se, u skladu s
3 Proces civilizacije

33

ovom pretpostavkom, prikazuje kao mnotvo meusobno sasvim nezavisnih pojedinaca, koji svoju sutinu kriju sami u sebi i koji stoga
meusobno komuniciraju jedino na spoljni i povrinski nain. Moramo
se posluiti nekim metafizikim reenjem, kao to je uinio Lajbnic, ako,
polazei od monada bez prozora, zatvorenih, ljudskih ili izvanljudskih
monada, elimo opravdati mogunost postojanja meuzavisnosti i komunikacije izmeu ljudi, ili, pak, mogunosti da ove stvari ljudi uoe.
Bilo da se bavimo ljudskim biima u njihovoj ulozi subjekata koji stoje nasuprot objekata, ili u njihovoj ulozi pojedinaca koji stoje nasuprot drutva, problem se postavlja tako kao da odrasli ovek, potpuno
izdvojen i samodovoljan - to jest, u obliku koji odraava dominantno
samoopaanje ljudi u modemom dobu, a kristalizovano u objektivirajui
pojam predstavlja referentni okvir. Ovde je u pitanju ovekov odnos
prema neemu izvan njega, neemu to se, kao izdvojeni pojedinac,
shvata kao stanje, prema prirodi ili drutvu. Da li takvo ta postoji,
ili je samo re o proizvodu misaonog procesa? Ili je, mo da, ono u prvom
redu zasnovano na misaonom procesu?

IX

Pokuaemo da objasnimo u emu se zaista sastoji na problem. Ne

elimo da osporavamo autentinost samosvesti koja svoj izraz nalazi u
slici oveka kao homo claususa i njenim mnogim varijacijama. Pitanje
je, zapravo, da li ovo samoopaanje i slika oveka u kojoj je ono obino
kao sasvim spontano i bez promiljanja uvreno, moe posluiti kao
pouzdano polazite za pokuaj da se doe do odgovarajueg razumevanja ljudi a prema tome i samoga sebe bez obzira na to da li je taj
pokuaj filozofske ili socioloke prirode. Pitanje je da li ima razloga u osnovu filozofskih teorija spoznaja i nauke, kao i sociolokih i drugih teorija o oveku, kao aksiom koji se ne da dalje objanjavati, a bez kritikog
i sistemskog ispitivanja njegove valjanosti, postavljati otru granicu izmeu onoga to se nalazi unutar oveka i njemu spoljnog sveta. Do
ove podele esto neposredno dolazi u samoopaanju, a ona je, tavie,
duboko ukorenjena u evropskoj intelektualnoj i jezikoj tradiciji.
Ovo shvatanje je u odreenom razdoblju ljudskog razvoja bilo izuzetno istrajno. Kao takvog ga sreemo u spisima pripadnika svih grupa
ije su misaone moi i samosvest dosegle nivo u kojem ljudi ne samo da
misle ve i poseduju svest o sebi kao misaonim biima, te razmiljaju o
sebi kao takvima. Ovo shvatanje postoji jo u Platonovoj filozofiji i nekim drugim antikim filozofskim kolama. Ideja o sebi kao o ljuturi,
34

kao to smo ve rekli, jedan je od lajtmotiva modeme filozofije, poev

od Dekartovog misleeg subjekta, Lajbnicovih monada bez prozora,
kantovskog subjekta spoznaje (koji se nikada iz svoje aprioristike
ljuture ne moe probiti do stvari po sebi), pa do novijih proirenja iste
osnovne ideje o potpuno samodovoljnom pojedincu: preko misaonosti i
opa anja, postvarenih u razum (Verstand) i um (Vernunft), do itavog ovekovog bia, njegove egzistencije u razliitim verzijama
egzistencijalistike filozofije; ili do njegovog delanja kao polazita
drutvene teorije Maksa Vebera, na primer, koji je - potpuno saglasno
gorespomenutoj podeli ne sasvim uspeno pokuao da napravi razliku
izmeu pojedinevog drutvenog delanja i nedrutvenog delanja,
to jest, verovatno isto individualnog delanja.
Pa ipak, stekli bismo nepotpunu predstavu o prirodi ovog samoopaanja i ove slike oveka ukoliko bismo ih razumevali iskljuivo kao
ideje iznoene u naunim spisima. Cinjenicu da monade nemaju prozore,
problematiku u vezi s homo claususom, koju je Lajbnic pokuavao da
ublai spekulativnim reenjem, ukazujui na mogunost odnosa izmeu
monada, danas smatraju oevidnom ne samo naunici. Izraze ovog
samoopaanja moemo pronai i u manje refleksivnom obliku, u beletristici; tako Virdinija V ulf jadikuje nad nemogunou saoptavanja vlastitog iskustva drugome, u emu vidi uzrok ovekove usamljenosti.
Njegov izraz se moe sresti i u pojmu otuenja, koji se poslednjih decenija upotrebljava sve ee u knjievnosti i izvan nje. Bilo bi zanimljivo
sistematinijim ispitivanjima utvrditi da li se i koliko gradacije i varijacije ovog tipa samoopaanja odnose na razliite elitne grupe i ire slojeve
razvijenijih drutava. Pa ipak, navedeni primeri dovoljno dobro ukazuju
koliko je istrajan i koliko se kao oigledan u drutvima modeme Evrope
prihvata oseaj Ijudi da je njihovo Ja, njihovo istinsko sopstvo, neto
to je zatvoreno unutar njih, neto odvojeno od svih ostalih ljudi i stvari izvan - iako, kao to smo rekli, niko ne smatra posebno lakim zadatkom jasno pokazati gde se nalaze i ta su opipljivi zidovi ili pregrade
koje ograniavaju ovo unutranje sopstvo, poput sudakoji obuhvata svoj
sadraj i odvaja ga od onoga spolja. Radi li se ovde, kao to je esto
sluaj, o nekom veitom, temeljnom iskustvu svih ljudskih bia, koje se
dalje ne da ispitivati, ili, pak, o onom tipu samoopaanja karakteristinom za odreeni nivo u razvoju figuracija koje stvaraju Ijudi, i za same
Ijude koji stvaraju ove figuracije?
U naoj knjizi rasprava o ovom kompleksu problema ima dvostruko znaenje. S jedne strane, proces civilizacije je nemogue shvatiti dok
god se ne ospori tip samoopaanja, a slika oveka kao homo claususa ne
rastvori, tako da oni postanu problematini i podloni raspravi. S druge
35

strane, teorija civilizacije razvijena u ovom istraivanju poma e u reavanju ovih problema. Rasprava o ovoj slici oveka slui prvenstveno
boljem razumevanju naeg istraivanja procesa civilizacije. Mogue je,
meutim, da e se ova uvodna rasprava bolje shvatiti tek na kraju knjige,
sa stanovita obuhvatnije slike procesa civilizacije. Ovde je dovoljno da
kratko ukaemo na vezu izmeu problema koji nastaju iz pojma homo
claususa s jedne, i procesa civilizacije s druge strane.
Jasnu predstavu o ovoj povezanosti moemo stei srazmemo lako
ako osmotrimo promenu u samoopaanju kod ljudi, a koja je igrala ulogu
u naputanju geocentrine slike sveta. Ova promena seesto predstavlja
naprosto kao revizija i proirenje znanja o kretanju zvezda. Ipak je oito
da ovo promenjeno shvatanje ljudi o figuraciji zvezda ne bi bilo mogue
da nije dolo do remeenja do tada vladajue slike ljudi o samima sebi,
da ljudi nisu postali kadri da sebe posmatraju u drugaijem svetlu nego
ranije. Z a ljude, ma gde oni iveli, izuzetno je znaajan nain doivljavanja na osnovu kojeg sami sebe smetaju u sredite svetskih zbivanja, i
to ne samo kao pojedinci ve i kao grupe. Geocentrina slika sveta je izraz ove spontane i nerefleksivne samousredsreenosti ljudi, koju ak i
danas jasno uoavamo u idejama ljudi kada oni ne razmiljaju o prirodi,
to jest, u naciocentrinim nainima razmiljanja ili sociolokim oblicima
miljenja o pojedincu kao takvom.
Geocentrino iskustvo je i danas, kao ravan opaanja, dostupno
svakom. Ono jednostavno vie ne predstavlja dominantnu ravan opaanja u javnom miljenju. Kada kaemo, i zaista vidimo, da Sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu, tada sebe i Zemlju na kojoj ivimo
spontano doivljavamo kao sredite svemira, kao okvir kretanja zvezda.
Prelazak s geocentrine slike sveta na heliocentrinu nisu omoguila
samo nova otkria, kumulativno uveanje znanja o predmetima ljudskog
miljenja. To se, pre svega, moe zahvaliti veoj sposobnosti ljudi da se
u mislima odvoje sami od sebe. Nauni oblici miljenja ne mogu se
razviti niti postati zajedniko dobro ako ljudi ne napuste prvobitnu
samooiglednost, kojom sve doivljeno najpre nerefleksivno i spontano
pokuavaju da shvate na osnovu njegove svrhe i znaenja za njih same.
Razvoj koji je doveo do objektivnijeg znanja i vee kontrole nad prirodom bio je, dakle, na izvestan nain, razvoj prema veoj kontroli ljudi
nad samima sobom.
Ovde ne moemo podrobnije zalaziti u povezanosti razvoja naunog oblika sticanja znanja o predmetima, s jedne, i razvoja novih stavova ljudi prema sebi samima, novim strukturama linosti, i, posebno,
promenama u pravcu vee kontrole afekata i samoodvojenosti, s druge
36

strane. Za razumevanje tih problema od pomoi bi bilo podseanje na

spontanu, nerefleksivnu samousredsredenost miljenja koju u naem
drutvu uoavamo u dece. Razvijena i individualno nauena kontrola
afekata u drutvu, a pre svega vii stupanj autonomne kontrole afekata,
bili su potrebni da bi slika sveta, u ijem su se sreditu nalazili Z emlja i
ljudi koji ive na njoj, bila prevaziena slikom koja je, kao heliocentrina, bila primerenija opaljivim injenicama, iako u prvi mah
nipoto nije zadovoljavala ljudske emocije; ona je, naime, oveka udaljila od dotadanjeg polo aja u sreditu svemira, za koji je on smatrao da ga
zauzima, i premestila ga na jednu od mnogih planeta koje lcrue oko centra. Prelazak s jednog naina razumevanja prirode legitimizovanog tradicionalnom verom, na sliku zasnovanu na naunom istraivanju, i pomak
u pravcu vee kontrole afekata koju je ovaj prelazak znaio, predstavljaju jedan od aspekata procesa civilizacije koji se ovde ispituje i s
drugih strana.
Na tadanjem stepenu razvoja pojmovnih instrumenata, vie vezanih za objekte nego za subjekat, a radi ispitivanja izvanljudske prirode,
oito da nije bilo mogue u istraivanje ukljuiti i spomenuti civilizacijski pomak, kretanje u pravcu snanije i interiorizovanije samokontrole koja je nastajala u samom oveku. ta se s ljudima zbivalo dok su
razvijali znanje o prirodi ostajalo je u prvi mah nedostupno nauci. Veoma je bitno da se na ovom stupnju samosvesti, koju predstavljaju klasine teorije saznanja, mnogo vea panja posveivala problematici
spoznajnog predmeta nego samom subjektu spoznaje, vie spoznaji
predmeta, nego samospoznaji. Ali ako samospoznaja nije od samog
poetka ukljuena u epistemoloko postavljanje problema, onda samo
postavljanje vodi u slepu ulicu jednako nezadovoljavajuih altemativa.
Razvoj predstave o Zemlji koja se okree oko Sunca isto mehaniki, u skladu s prirodnim zakonima, to jest bez ikakve uslovljenosti
nekom svrhom povezanom s ljudima, tako da to prema tome nema neko
vee emotivno znaenje za Ijude pretpostavljalo je i zahtevalo u isto
vreme i razvoj kod ljudi u pravcu vee emotivne kontrole, snanijeg
uzdravanja od spontanih oseanja da sve to doivljavaju i sve to ih se
tie dobija oznaku od njih, da je izraz namere, odluke i cilja koji se tie
njih samih, ivih i aktivno zainteresovanih ljudi. Meutim, u vremenu
koje emo nazvati modemim, ljudi doseu stupanj samoodvojenosti
koji im omoguuje da prirodna dogaanja zamisle kao zasebnu oblast
koja deluje bez namere, cilja i svrhe, na isto mehaniki ili uzroni nain,
a koja za ljude ima smisao i cilj samo ako su kadri da je kroz objektivno
znanje kontroliu i time joj daju znaenje i svrhu. Pa ipak, na ovom stadi37

jumu ljudi jo uvek nisu sposobni da se dovoljno odvoje, da bi samodistanciranje, vlastito afektivno uzdravanje reju, uslove vlastite uloge subjekata naunog razumevanja prirode uinili predmetom saznanja i naunog istraivanja.
Ovde lei jedan od kljueva za odgovor na pitanje zato je problem
naune spoznaje danas dobio toliki znaaj u klasinoj evropskoj epistemologiji. Odvojenost misleeg subjekta od objekata tokom spoznajnog
miljenja, i afektivno uzdravanje koje iziskuje, nije onima koji su razmiljali o tome na ovom stadijumu izgledao kao in odvajanja, ve kao
stvama odvojenost, veno stanje prostome odvojenosti misaonog aparata
koji je naizgled zatvoren u ovekovu unutranjost, razum ili um,
i spoljnih predmeta koji su od njega odvojeni nevidljivim zidom.
Dok smo ranije videli kako se ideali u mislima mogu nesvesno
preobratiti u neto zaista postojee, kako treba postaje jeste, ovde
smo suoeni s postvarenjem posebne vrste. in pojmovnog odvajanja od
predmeta miljenja, koji svaka vie emotivno kontrolisana refleksija
podrazumeva - a koji posebno zahtevaju nauna zapaanja i nauni misaoni rad, koji potonje u isto vreme omoguuje pojavljuje se za samoopaanje na ovom stupnju kao injenina razdvojenost misleeg
subjekta i predmeta miljenja. A vee uzdravanje afektima nabijenih
impulsa naspram predmeta miljenja i opaanja, koje prati svaki korak
ka veem misaonom odvajanju, pojavljuje se ovde u samoopaanju ljudi
kao stvamo postojei kavez koji odvaja i iskljuuje sopstvo, Ja ili
pak um, ili egzistenciju, zavisno od gledita, iz sveta koji je za pojedinca spoljanji.
Cinjenica, a delom i razlog, da je od poznog srednjeg veka i rane
renesanse naovamo, dolo do napretka u individualnoj samokontroli
pre svega u samokontroli nezavisnoj od spoljnih inilaca, koja deluje
kao neka vrsta samostalnog automatizma, a koja se danas reito oznaava pojmovima pounutranjenje ili interiorizacija u naem e
istraivanju biti predstavljena podrobnije s drugih stanovita. Preobraaj meulinih spoljnih prinuda u individualnu i unutranju prinudu,
koji je danas sve izraeniji, dovodi do toga da se mnogi afektivni impulsi vie ne doivljavaju spontano kao ranije. Autonomne individualne samokontrole, proizvedene na ovaj nain u drutvenom ivotu, kao
racionalno miljenje ili moralna svest, danas se mnogo vre
nego ranije uvlae izmeu spontanih i em otivnih impulsa, s jedne, i telesnih miia s druge strane, snanije spreavajui prve da neposredno
upravljaju potonjima (to jest, delanjem), bez doputenja ovih kontrolnih mehanizama.
38

To je okosnica struktum e promene i struktumih posebnosti pojedinaca, koje od renesanse svoj izraz nalaze u refleksivnom samoopaanju, u pojmu individualnog Ja u njegovoj zatvorenoj ljuturi, u
pojmu sopstva odvojenog nevidljivim zidom od onoga to se zbiva
napolju. Ove civilizacijske samokontrole, koje su delimino automatske, danas se doivljavaju u individualnom samoopaanju kao zid,
bilo izmedu subjekta i objekta ili izmeu sopstva i drugih ljudi
(drutva).
Dovoljno je dobro poznato da je tokom renesanse dolo do napretka u pravcu vee individualizacije. Ovo istraivanje daje neto podrobniju sliku ovog razvoja kada je re o strukturi linosti, a istovremeno
ukazuje i na povezanosti koje jo uvek nisu valjano objanjene. Prelazak
s doivljavanja prirode kao krajolika naspram posmatraa, na doivljavanje prirode kao objekta spoznaje, odvojenog od subjekta kao nekim
nevidljivim zidom, prelazak na snanije samoopaanje pojedinca kao
potpuno samodovoljnog bia, nezavisnog i odvojenog od ostalih ljudi i
stvari, nose, kao i mnogi drugi fenomeni ovoga doba, strukturalna obeleja istog civilizacijskog pomaka. Svi oni imaju obeleja prelaska na
naredni nivo samosvesti, gde uneta samokontrola afekata postaje snanija, a refleksivna odvojenost vea, dok se u isto vreme spontanost
afektivnog delanja umanjuje. Na ovom nivou ljudi oseaju ova svojstva
kao vlastita, ali se jo uvek u mislima ne odvajaju dovoljno od njih da bi
ona sama postala predmet istraivanja.
Tako se pribliavamo jezgru strukture individualne linosti koje
stoji u osnovi samodoivljavanja homo claususa. Ako se sada opet upitamo ta je zaista dovelo do ove ideje pojedinca kao uaurenog unutar
sebe, odvojenog od svega to je izvan njega, i ta ovek kao aura i ono u
njoj predstavljaju, moemo videti u kom pravcu treba traiti odgovor.
vre, sveobuhvatnije i ravnomemije obuzdavanje afekata je odlika
ovog civilizacijskog pomaka. Isto je tako i s pojaanim unutranjim
prinudama, koje neumoljivije nego ikad ranije spreavaju sve spontane
impulse da se direktno motoriki ispolje u delanju, bez posredovanja
kontrolnih mehanizama. Upravo to se doivljava kao aura, kao nevidljivi zid koji razdvaja pojedinev unutranji svet od spoljnog sveta, ili,
pak, spoznajni subjekat od njegovog objekta, Ja od drugih, pojedinca od drutva. Ono uaureno jesu zauzdani instinktivni i afektivni
impulsi koji spreavaju neposredan pristup motorikom aparatu. Oni se
u samoopaanju pojavljuju kao neto sakriveno od drugih, a esto i kao
istinsko sopstvo, pojedinevo jezgro. Metafora ovekova unutranjost,
iako pogodna, u svakom sluaju navodi na greku.
39

Moe se rei da se ljudski mozak nalazi u lobanji, a srce u grudnom

kou. Tu jasno moemo rei ta je sadratelj, a ta sadraj, ta je smeteno
unutar zidova, a ta se nalazi spolja, kao i od ega su sastavljeni ovi
razdvajajui zidovi. Ipak, isti jeziki izrazi, primenjeni na strukture
linosti, sada su nepodesni. Veza izmeu kontrole nagona i nagonskih
impulsa, da navedemo samo jedan primer, nije prostoma. Prve nemaju
oblik posude koja bi sadravala potonje. Neki misaoni pravci smatraju
kontrolne mehanizme, svest ili razum, vanijima, a drugi vei znaaj pridaju nagonskim ili emotivnim porivima. Ali ako ne elimo da se preganjamo oko pitanja vrednosti, ako svoje napore ograniimo na istraivanje
onoga to jeste, onda uviamo da ne postoji nijedna struktuma odlika
oveka koja bi opravdala nazivanje jedne stvari ovekovim jezgrom, a
druge ljuturom. Strogo uzev, u itavom kompieksu napetosti, to jest, u
oseanjima i miljenju, ili u nagonskom i uzdranom ponaanju, re je o
ljudskom delanju. Ako umesto uobiajenih supstancijalnih pojmova kao
to su oseanje i razum koristimo pojmove vezane za delanje, onda
je shvatljivije to to se slika onog spolja i unutra, zidova zgrade koji
neto u sebi kriju, primenljiva na gorepomenute fizike aspekte ljudskog
bia kao celine, ne moe primeniti na strukturu linosti, na ivog oveka
kao celinu. Na ovoj razini ne postoji nita to bi nalikovalo nekom
sadratelju nita to bi opravdalo metaforu kakva je ona o unutranjosti ljudskog bia. Oseaj postojanja zida, neega unutar oveka, a odvojenog od spoljnog sveta, ma kako kao oseaj bio izvoran, kod
oveka se ne moe povezati ni sa im to bi imalo obeleje pravog zida.
Seamo se da je Gete rekao da priroda nije ni jezgro ni ljutura, da kod
nje nema ni unutranjosti ni spoljanjosti. Ovo vai i za ljudska bia.
Dakle, s jedne strane, teorija civilizacije koju u naoj studiji pokuavamo da razvijemo, pomae nam da uvidimo da slika o oveku u
razdoblju koje nazivamo modemim, nije tako samooevidna, pa da se
tako i odvojimo od nje. Na taj nain moe otpoeti rad na novoj slici
oveka, koja je manje pod uticajem ovekovih vlastitih oseanja i s njima povezanih vrednosnih sudova, a vie pod uticajem ljudi kao stvamih
objekata miljenja i posmatranja. S druge strane, radi razumevanja civilizacijskog procesa treba izneti kritiku savremene slike o oveku. Naime,
u toku ovih procesa menja se struktura pojedinaca koji postaju civilizovaniji. Sve dok smatramo daje pojedinac po prirodi zatvoreni sadratelj
sa spoljnom ljuturom i u njoj zatvorenim jezgrom, neemo moi da
shvatimo kako je mogu proces civilizacije koji obuhvata vie generacija, proces u toku kojeg se struktura linosti pojedinca menja, a da se pri
tom ne menja i priroda samog oveka.
40

Do sada izneto trebalo bi da bude dovoljno da podstakne preusmeravanje pojedinane samosvesti i odgovarajui dalji razvoj slike o oveku, bez ega se ne bi mogao zamisliti civilizacijski proces, kao ni bilo
kakav dugoroni proces u koji su ukljuene drutvene strukture i strukture
linosti. Dok god je shvatanje o pojedincu povezano sa samoopaanjem
onoga Ja u zatvorenoj ljuturi, teko da moemo zamisliti drutvo
kao neto razliito od skupa monada bez prozora. Pojmovi kao drutvena struktura, drutveni proces, ili drutveni razvoj mogu u najboljem sluaju izgledati kao vetake tvorevine sociologa, idealnotipske
konstrukcije koje naunici koriste da bi preko njih, barem misaono, uveli
neki red u ono to u stvamosti izgleda kao potpuno neureeno i bestruktumo mnotvo potpuno nezavisnih ljudi delatnika.
Kao to vidimo, stvari stoje upravo obmuto. Predstava o pojedincima koji odluuju, delaju, egzistiraju, sasvim nezavisni jedni od drugih, vetaki je proizvod ljudi karakteristian za odreeni stupanj u
razvoju sopstvenog samoopaanja. Ona delom poiva na zameni ideala i
injenica, a delom na postvarenju individualnih mehanizama samokontrole i razdvajanju pojedinanih afektivnih poriva od motorikog aparata, od neposredne kontrole telesnih lcretnji i postupaka.
Ovo samodoivljavanje vlastite izdvojenosti, nevidljivog zida koji
razdvaja neiju unutranjost od ostalih ljudi i stvari izvan, za veliki
broj ljudi u modernom dobu je isto onako neposredno ubedljivo kako je
u srednjem veku bilo shvatanje da se Sunce okree oko Zemlje kao sredita svemira. Poput starije geocentrine slike fizikog sveta, i egocentrina
slika drutvenog univerzuma zacelo moe da postane realistinija,
premda manje privlana slika. Em ocija moe, ali ne mora ostati: otvoreno pitanje koliko se oseaj usamljenosti i otuenja moe pripisati nedostatnosti i neznanju u razvoju individualnih samokontrola, a koliko struktumim obelejima naprednih drutava. Kao to prvenstveno u drutvu
emotivno manje privlane slike fizikog sveta, u ijem se sreditu ne
nalazi Zemlja, nije u celosti izbrisalo za pojedince karakteristiniji
doivljaj, predstavu o Suncu koje krui oko Zemlje, tako ni sve objektivnija slika o oveku u drutvu ne mora izbrisati za pojedince karakteristinije verovanje o postojanju nevidljivog zida koji deli ovekov
unutranji svet od spoljnog sveta. Pa ipak, ovo gledanje i sliku o oveku koja mu odgovara, mogue je, kao neto to se samo po sebi prihvata,
ukloniti iz istraivanja drutvenih nauka. Ovde, kao i na narednim stranicama, mogue je naslutiti barem prve obrise slike oveka koja je u veoj
saglasnosti s nesputanim posmatranjima ljudskih bia, i iz tog razloga
41

olakava pristup problemima koji, poput problema civilizacijskog procesa ili procesa formiranja drave, ostaju manje-vie nepristupani na
osnovu stare slike o oveku, ili koji, poput problema odnosa pojedinaca
prema drutvu, stalno dovode do nepotrebno sloenih i nikada uverljivih
reenja.
Slika oveka kao zatvorene linosti ovde je zamenjena slikom
oveka kao otvorene linosti koja poseduje vei ili manji stupanj relativne (ali nikada apsolutne) samostalnosti u odnosu na druge ljude, ali
oveka koji je tokom itavog ivota upuen na druge ljude i zavisan od
njih. Splet upuenosti Ijudi jednih na druge, njihova meuzavisnost, i jeste ono to ljude povezuje. Ove meuzavisnosti su okosnica onog to
ovde nazivamo figuracijom, to jest ustrojstvom u kojem su ljudi upueni
jedni na druge i meuzavisni. Budui da su ljudi vie ili manje zavisni
jedni od drugih najpre po prirodi, a onda uenjem u drutvu, odgojem,
socijalizacijom, i drutveno pobuenim uzajamnim potrebama, oni postoje, usudili bismo se rei, jedino kao pluraliteti, iskljuivo u figuracijama. Stoga, a to smo ve rekli, posmatranje ljudi prema slici pojedinca ne
donosi neku naroitu korist. Mnogo je prikladnije sliku oveka graditi na
osnovu slike mnogo meuzavisnih ljudi koji stvaranje figuracije, to jest
razliite grupe ili drutva. Ukoliko prihvatimo ovaj stav kao osnovno
stanovite, onda rascep u tradicionalnim slikama oveka, rascep u slikama pojedinanih Ijudi, kao takav nestaje. Ove slike su, naime, toliko izobliene da izgleda da postoje pojedinci bez drutva, ili pak drutvo bez
pojedinaca. Pojam figuracije uveli smo upravo jer jasnije i nedvosmislenije nego postojei socioloki pojmovni aparat izraava da ono to nazivamo drutvom nije ni apstrakcija svojstava pojedinaca koji postoje
bez drutva, ni neki sistem ili celina izvan pojedinaca, ve da se radi
o spletu meduzavisnosti koje stvaraju pojedinci. Sasvim je, dakako,
mogue govoriti o drutvenom sistemu koji sainjavaju pojedinci. Pa
ipak, neke nijanse koje se u savremenoj sociologiji povezuju s pojmom
drutvenog sistema doprinose da takav izraz izgleda usiljen. Osim toga,
pojam sistema i suvie optereuje to to se kao takav povezuje s pojmom
nepromenljivosti.
Pojam figuracije mogue je prikladno objasniti slikom drutvenih
plesnih igara. One su zapravo najjednostavniji mogui primer da se stvori predstava o figuraciji koju sainjavaju ljudi. Spomenuemo mazurku,
menuet, polonezu, tango i rock and roll. Slika pokretnih figura meuzavisnih ljudi na podijumu za ples moda olakava da kao figuracije zamislimo drave, gradove, porodice, a takoe i kapitalistiki, komunistiki i
feudalni sistem. Koristei ovaj pojam moemo, kao to vidimo, ukloniti
42

protivrenost, zasnovanu na razliitim vrednostima i idealima, a do koje

esto dolazi kada se govori o pojedincu i drutvu. Zacelo je mogue
govoriti o plesu kao takvom, ali niko nee zamisliti neki ples kao strukturu izvan pojedinca ili kao puku apstrakciju. Iste plesne figure mogu, izvesno je, izvoditi razliiti ljudi, ali bez mnotva uzajamno usmerenih i
zavisnih pojedinaca nema plesa. Poput svake drutvene figuracije, plesna figuracija je relativno nezavisna od specifinih pojedinaca koji je u
odreenom trenutku formiraju, ali ne i od pojedinaca kao takvih. B esmisleno bi bilo tvrditi da plesovi predstavljaju misaone konstrukcije apstrahovane iz posmatranja pojedinaca uzetih zasebno. Isti je sluaj i sa
svim ostalim figuracijama. Upravo kao to se manje plesne figuracije
menjaju - postaju as bre, as sporije - tako se, sporije ili bre, deava i
s onim veim figuracijama koje nazivamo drutvima. Istraivanje koje
sledi bavi se upravo takvim promenama. Polazite istraivanja procesa
formiranja drave jeste figuracija koju sainjavaju mnoge srazmemo sitne
drutvene jedinice koje se meusobno slobodno nadmeu. Istraivanje
pokazuje kako i zato se ova figuracija menja. Ono u isto vreme pokazuje da postoje i objanjenja koja nisu uzrono-posledina. Naime, promena u figuraciji objanjava se delimino endogenom inamikom same
figuracije, imanentnom tenjom figuracije slobodno nadmeuih jedinica ka stvaranju monopola. Istraivanje zato pokazuje kako se izvome figuracije tokom vekova menjaju jedna u drugu, pri emu su veoma velike
monopolistike mogunosti povezane s drutvenim poloajem odreenog pojedinca (kralja), usled ega se nijedan imalac bilo kojeg drugog
drutvenog poloaja u spletu meuzavisnosti ne moe nadmetati s monarhom. U isto vreme, ono pokazuje kako se u toku promena figuracija
menja i struktura ljudskih linosti.
Mnoga pitanja koja zasluuju da se o njima raspravlja u uvodu, morala bi da budu izostavljena, jer bi u protivnom uvod zahtevao itavu
lcnjigu. Ograniena, kakva su, ova razmiljanja ipak moda pokazuju da
je za razumevanje nae studije potrebno prilino jasno preusmerenje u
danas preovlaujuem sociolokom miljenju i imaginaciji. Odvojiti se
od predstave o sebi i o svakom ljudskom biu kao homo claususu zacelo
nije lako. Ali bez odvajanja od ovog shvatanja nije mogue razumeti ta
se ima u vidu kada se o procesu civilizacije govori kao o preobraaju individualnih stmktura. Takoe nije jednostavno u tolikoj meri razviti vlastitu imaginativnu sposobnost da bi se moglo razmiljati u figuracijama,
tavie u figuracijama u ija normalna obeleja spada i tenja ka promenama, i to ponekad u potpuno odreenom smeru.
43

U ovom uvodu nastojao sam da raspravim neke od temeljnih problema koji bi, da se tako s njima nije postupilo, ostali prepreka na putu
razumevanja ove knjige. Sve iznete misli nisu jednostavne, ali sam
pokuao da ih predstavim to jednostavnije. Nadam se da one mogu
olakati razumevanje ove knjige, a moda i uveati zadovoljstvo koje bi
ona eventualno mogla pruiti.
Lester, juli 1968.

44

N. E.

PR E D G O V O R
U sreditu ovog istraivanja su oblici ponaanja koji se smatraju
tipinim za civilizovanog oveka Z apada. Problem koji nam oni postavljaju dovoljno je jednostavan. Zapadni ovek se nije oduvek ponaao
onako kao to mislimo da je tipino ili karakteristino za civilizovanog oveka. Kada bi se pripadnik dananjeg zapadnog civilizovanog
drutva iznenada obreo u nekom ranijem razdoblju vlastitog drutva, recimo u feudalnom srednjem veku, naiao bi na mnogo toga to u
dananjim drutvima smatra necivilizovanim. Njegova reakcija bi se
jedva razlikovala od one koju bi kod njega danas proizvelo ponaanje
Ijudi u feudalnim drutvima izvan zapadnog sveta. On bi, zavisno od
svog poloaja i sklonosti, bio ili privuen divljim, manje sputanim i pustolovnim ivotom gomjih slojeva u ovom drutvu, ili odbijen varvarskim obiajima, neistoom i grubou koje bi tu zatekao. Kako god
zamiljao vlastitu civilizaciju, on bi sasvim sigumo oseao da to drutvo u tom ranijem razdoblju istorije Zapada nije jo uvek civilizovano
u istom smislu i istoj meri kao to je to dananje zapadno drutvo.
Ovakvo stanje stvari moglo bi izgledati oigledno mnogim ljudima, a moglo bi se initi i nepotrebnim da se njime jo jednom bavimo. Pa
ipak, ono nuno postavlja pitanja za koja se ne moe pouzdano rei da su
jasno prisutna u svesti dananjih narataja, iako ona nisu bez znaaja za
nae razumevanje nas samih. Kako se zaista dogodila ova promena, to
jest, ovo civilizovanje na Z apadu? U emu se ona sastoji, i ta su joj
bili podstreci, uzroci i pokretake sile?
To su glavna pitanja ijem reenju ova knjiga eli da doprinese.
Radi olakanja razumevanja ove knjige, a i kao uvod u sama pitanja, neophodno je ispitati razliita znaenja i vrednosti koje se pripisuju
pojmu civilizacije u Nemakoj i Francuskoj. Ovom zadatku je posveeno prvo poglavlje. Ono bi moda moglo itaocu pomoi da uvidi da
45

su pojmovi kultura i civilizacija manje otro i jasno suprotstavljeni.

Isto tako, moe doprineti da Nemci bolje shvate istorijsko znaenje
ponaanja Francuza i Engleza, kao i obratno. I najzad, moe da poslui
kao objanjenje izvesnih tipinih obeleja samog procesa civilizacije.
Da bismo utrli put glavnim pitanjima, najpre treba da steknemo jasniju sliku o tome kako su se ponaanje i afektivni ivot ljudi na Zapadu
lagano menjali poev od srednjeg veka. Time se bavimo u drugom poglavlju. U njemu pokuavamo jednostavno i jasno, koliko se to moe, da
otvorimo put razumevanju psihikog procesa civilizacije. Mogue je da
ideja psihikog procesa koji obuhvata vie narataia izgleda presmela i
sumnjiva dananjem istorijskom miljenju. Nije, meutim, mogue isto
teorijski ili spekulativno uvideti da li su se promene u opaljivoj psihikoj slici, koje se mogu posmatrati u toku istorije Z apada, dogaale u
odreenom redu i pravcu. Jedino istraivanje istorijskih iskustvenih dokumenata moe pokazati ta je u takvim teorijama tano, a ta ne. Stoga
ovde nije mogue, kada se znanje o ovom dokumentamom materijalu jo
ne moe pretpostaviti, dati kratku uvodnu crtu o strukturi i glavnim idejam a ove knjige. One e se postupno same uvrivati, stalnim posmatranjem istorijskih injenica, te proveravanjem i revizijom stvari koje su
ranije ule u polje posmatranja. Tako e pojedini delovi ove studije, kao i
njena struktura i metod, biti potpuno shvatljivi tek kada ih pred oima
budemo imali kao celinu. Da bismo itaocu olakali razumevanje, ovde
emo ukazati samo na nekoliko problema.
Drugo poglavlje sadri niz primera. Njima razvoj prikazujemo u
ubrzanom ritmu. Na nekoliko stranica emo videti kako se kroz stolea
standard ljudskog ponaanja u istim okolnostima postupno promenio u
odreenom smeru. Videemo kako se ljudi ponaaju za stolom, kako odlaze na spavanje, kako postupaju u sukobima s neprijateljima. U ovim i
drugim elementamim delatnostima polako se menja nain na koji se pojedinac ponaa i osea. Mada promena ide u smeru postupnog civilizovanja, jedino istorijsko iskustvo moe objasniti ta ova re zaista znai.
Ona pokazuje, na primer, odluujuu ulogu koju u procesu civilizacije
igra veoma specifina promena u oseanjima stida i nelagodnosti. Standard drutveno zahtevanog i zabranjenog menja se, a s tim u vezi pomie
se i prag drutveno stvorenog nezadovoljstva i straha; pitanje sociogenih
strahova pojavljuje se kao jedan od sutinskih problem a procesa civilizacije.
Veoma blizak reenom je sledei niz pitanja. Udaljenost izmeu
ponaanja i itave psihike strukture dece s jedne strane, i odraslih s druge, poveava se tokom procesa civilizacije. Tu lei i odgovor na pitanje
46

zato nam neki narodi i grupe izgledaju mlai ili detinjastiji, a drugi
stariji ili odrasliji. Ovde pokuavamo da izrazimo razlike u vrsti i
stupnju procesa civilizacije, kroz koji su ta drutva prola; ali to je zasebno pitanje koje ne moe biti ukljueno u okvir ove studije. Niz primera i
tumaenja u drugom poglavlju pokazuju neto veoma jasno: specifini
proces psihikog odrastanja u drutvima Zapada, proces koji danas
esto zaokuplja psihologe i pedagoge, nije nita drugo do individualni
proces civilizovanja kojem je svaka mlada osoba, kao rezultat vievekovnog drutvenog procesa civilizacije, automatski podvrgnuta od
najranijeg detinjstva, u manjoj ili veoj meri i s manje ili vie uspeha.
Psihogeneza ustrojstva odrasle osobe u civilizovanom drutvu ne moe
se, dakle, shvatiti ako se razmatra nezavisno od sociogeneze nae civilizacije. Nekom vrstom osnovnog sociogenetikog zakona* pojedinac,
u svojoj kratkoj istoriji, jo jednom prolazi kroz neke procese kroz
koje je njegovo drutvo prolo u svojoj dugoj istoriji.
U treem poglavlju, koje sainjava veliki deo nae druge knjige,
elimo da objasnimo neke procese ove duge istorije. Tu, u okviru jednog
broja precizno odreenih podruja, pokuavamo da objasnimo kako se i
zato struktura zapadnog drutva u toku njegove istorije neprekidno
menja, a da u isto vreme ukaemo na odgovor na pitanje zato se, u istim
podrujima, standard ponaanja i psihikog ustrojstva ljudi na Zapadu
menja.
Vidimo, na primer, drutveni pejsa ranog srednjeg veka. Postoji
mnotvo veih i manjih burgova; ak su se i negdanja gradska naselja
feudalizovala. I u njihovim sreditima postoje burgovi i majuri vlastele
iz stalea ratnika. Pitanje glasi: koji to niz drutvenih veza doprinosi
stvaranju onog to nazivamo feudalnim sistemom. Pokuali smo da
Ovaj izraz ne treba shvatati kao da znai da se sve individualne faze istorije
nekog drutva ponavljaju u istoriji civilizovane jedinke. Nita ne bi bilo besmislenije
nego traiti agramo feudalno doba ili renesansu ili dvorsko-apsolutistiki period
u ivotu pojedinca. Svi ovi pojmovi odnose se na strukturu itavih drutvenih grupa.
Ovde se mora istai jednostavna injenica da ak i u civilizovanom drutvu nijedno ljudsko bie ne dolazi na svet ve civilizovano, i da pojedinani proces civilizacije kroz koji prinudno prolazi, zavisi od drutvenog procesa civilizacije. Prem a tome,
struktura detetovih afekata i svesti je bez sumnje donekle slina strukturi necivilizovanih naroda, to vai i za psihiki sloj kod odraslih koji je, uz napredovanje civilizacije
predmet manje ili vie otre cenzure i, shodno tome, nalazi oduak u snovima, na primer. Ali budui da je u naem drutvu svako Ijudsko bie od prvog trenutka ivota
izloeno uticaju i oblikovnim intervencijam a civilizovanih odraslih osoba, ono zaista mora da proe kroz proces civilizacije da bi doseglo standard koji je njegovo drutvo
ostvarilo u toku svoje istorije, ali ne i kroz individualne faze drutvenog procesa civilizacije.

47

ukaemo na neke od ovih mehanizama feudalizacije. Mi vidimo kako,

iz miljea burgova, zajedno s jednim brojem slobodnih, gradskih zanatskih i trgovakih naselja, polako nastaje jedan broj veih i bogatijih feudalnih dvorova. Unutar samog stalea ratnika sve vidljivije se formira
gomji sloj; njihova boravita su sredita minezanga i trubadurske lirike, s
jedne, i kurtoaznog ponaanja, s druge strane. Kurtoazni standard
ponaanja je ishodite mnotva primera u ovoj knjizi; oni daju sliku promene u psihikom ustrojstvu; zatim pristupamo sociogenezi samih ovih
kurtoaznih oblika ponaanja.
Ili vidimo, na primer, kako se razvija rani oblik onoga to nazivamo
dravom. U doba apsolutizma, pod oznakom civilite, ponaanje se
jasno kree ka standardu koji danas oznaavamo reju izvedenom iz civilite, to jest ka civilizovanom ponaanju. Kao da je, dakle, nuno,
objanjavajui ovaj proces civilizacije, stei jasniju sliku onog to je dovelo do apsolutistikih reima, to jest apsolutistike drave. Ovaj smer
kretanja ne sugerie samo posmatranje prolosti; mnoga savremena posmatranja navode na pretpostavku da je struktura civilizovanog ponaanja
tesno povezana s organizacijom zapadnih drutava u obliku drava.
Drugim reima, pitanje glasi: kako su krajnje decentralizovana drutva
ranog srednjeg veka na Zapadu, u kojem su brojni krupniji i sitniji ratnici
bili stvami oblasni vladari, postala unutranje manje ili vie umirena, ali
prema spolja ratoboma drutva, koja mi inae nazivamo dravama?
Kakav drutveni splet podstie ka integraciji sve veih podruja pod
srazmemo stabilan i centralizovan aparat vlasti?
Na prvi pogled ispitivanje nastanka svake pojedine istorijske
strukture moe izgledati nepotrebnim komplikovanjem. Ali ako svaka
istorijska pojava, i ljudski stavovi i drutvene institucije, jednom nastaju, kako se onda misaoni oblici pokazuju ili jednostavni ili primereni
u objanjavanju tih pojava ako, nekom vrstom vetake apstrakcije,
izdvajaju pojave iz njihovog prirodnog, istorijskog toka, oduzimaju im
svojstvo kretanja i procesa, te pokuavaju da ih stave kao statine strukture bez obzira na nain kako su nastale i menjale se? Samo iskustvo, a
ne nekakva teorijska pretpostavka, nagoni nas da traimo misaona
sredstva i naine da proemo izmeu Scile ovog statizma, koji tei
da svaki istorijski pokret shvati kao neto nepokretno i bez razvoja, i
Haribde istorijskog relativizma koji u istoriji vidi samo stalnu promenu, ne prodirui u red koji je u osnovi ove promene i zakonitosti koji
upravljaju stvaranjem istorijskih struktura. Upravo to smo pokuali
ovde da uinimo. Sociogenetiko i psihogentiko istraivanje eli da
otkrije red istorijskih promena, njihovu mehaniku i konkretan mehani48

zam; izgleda da se na ovaj nain na veliki broj pitanja koja danas izgledaju sloena ili ak nerazumljiva, mogu pruiti prilino jednostavni i
tani odgovori.
Iz tog razloga ova studija ispituje i sociogenezu drave. To jest,
da uzmemo samo jedan vid istorije formiranja drave i njene strukture,
problem monopola na nasilje. Ve je Maks Veber isticao, uglavnom
zbog definicije, da jedna od konstitutivnih institucija koju zahteva drutvena organizacija koju nazivamo dravom, jeste monopol na primenu
fizike sile. Ovde pokuavamo da otkrijemo neto od konkretnih istorijskih procesa koji su, od vremena kada je primena sile bila povlastica
grupe ratnika-takmaca, postupno naveli drutvo da krene ka centralizaciji i monopolizaciji korienja fizikog nasilja i sredstava za njega. Moe
se pokazati da ova tenja da se takvi monopoli stvore u prolosti nije ni
laka ni tea za razumevanje nego, na primer, jaka tenja ka stvaranju
monopola u naem dobu. Stoga nije teko razumeti da su se s ovom monopolizacijom fizikog nasilja kao voritem drutvenih meupovezanosti
odluno promenili i itav aparat koji oblikuje jedinku, nain delovanja
drutvenih zahteva i zabrana koji oblikuju jedinkino drutveno ustrojstvo, i nadasve oblici strahova koji igraju ulogu u njenom ivotu.
I konano, zakljuno poglavlje nae druge knjige Nacrt jedne teorije civilizacije, jo jednom istie povezanost promena u strukturi
drutva i promena u strukturi ponaanja i psihikog ustrojstva. Mnogo
onoga to je ranije u prikazu konkretnih istorijskih procesa moglo biti tek
nagoveteno, ovde se izriito tvrdi. Ovde, na primer, nalazimo nacrt
strukture strahova koji se oseaju kao stid i nelagodnost. Ovaj je nacrt dat
kao oblik teorijskog saetka onoga to je ranije izgledalo kao studija istorijskih dokumenata; nalazimo objanjenje razloga zato ovakvi strahovi
igraju posebno vanu ulogu u napredovanju procesa civilizacije; u isto
vreme baca se izvesno svetlo na izgradnju superega i odnos svesnih i
nesvesnih poriva u psihi civilizovanog oveka. Daje se odgovor na pitanje istorijskih procesa; pitanje kako svi ovi procesi, koji se sastoje jedino od delovanja pojedinaca, ipak dovode do stvaranja institucija i
formacija koje nisu ni planirane ni svesno eljene od bilo kog od ovih pojedinaca. I najzad, u jednom pregledu, ovi uvidi iz prolosti se s iskustvima iz sadanjice udruuju u jedinstvenu sliku.
Ovaj rad, prema tome, postavlja i razlae veoma obuhvatan problem, iako nipoto ne tvrdimo da smo ga zaista i reili.
On oznaava polje posmatranja koje je do sada privlailo srazmerno malo panje, i preduzima prve korake prema njegovom objanjenju.
Dalje korake tek treba preduzeti.
4 Proces civi l izacije

49

Mnoga pitanja i aspekte koji su iskrsli u toku prouavanja svesno

nisam hteo alje da ispitujem. Nije mi bila namera da optu teoriju civilizacije gradim u vazduhu, da bih naknadno dokazivao slae li se ona s iskustvom; najprei zadatak mi je bio da se u ogranienoj oblasti ponovo
stekne izgubljeni uvid u proces osobite promene ljudskog ponaanja, a
zatim da se potrai pouzdano objanjenje njegovih uzroka, te najzad da
se ovi, tako dobijeni teorijski uvidi, okupe u celinu. Ukoliko sam uspeo
da pruim donekle pouzdanu osnovu za dalje razmiljanje i istraivanje
u ovom pravcu, postigao sam sve to sam prvobitno eleo. B ie potreban
misaoni rad mnogih ljudi i saradnja razliitih grana nauke, koje su danas
esto vetaki razdvojene, da bi se postupno odgovorilo na pitanja postavljena u ovoj studiji. Ona se odnose na psihologiju, filologiju, etnologiju, antropologiju, ne manje nego na sociologiju ili razliite posebne
grane istorijskog istraivanja.
Pa ipak, pitanja koja postavljamo svoje poreklo imaju manje u
naunoj tradiciji u uem smislu rei, no u iskustvima koja deluju na sve
nas, iskustvima o krizi i preobraaju dosadanje zapadne civilizacije, kao
i u jednostavnoj potrebi da razumemo ta doista znai civilizacija.
Mene u ovom radu nije vodila predstava da je na civilizovani oblik
ponaanja najnapredniji oblik ljudskog ponaanja, kao ni mnjenje da je
civilizacija najgori i na propast osuen oblik ivota. Danas se moe
samo uoiti da s postupnim civilizovanjem nastaju i izvesne civilizacijske tekoe. Iako se ne moe rei da smo ve razumeli zato se zaista
muimo, oseamo da smo u toku civilizacije dospeli u probleme nepoznate manje civilizovanim narodima; ali takoe znamo da su ti manje
civilizovani narodi esto izloeni nedaama i strahovima od kojih mi
odavno vie ne trpimo, ili barem ne u tolikoj meri. Moda se sve to moe
sagledati jasnije ako shvatimo kako je zaista dolo do ovog procesa civilizacije. U svakom sluaju, bila je to jedna od elja s kojom sam otpoeo
rad na ovoj knjizi. Mogue je da emo, jasnijim sagledavanjem, jednom
uspeti da uinimo pristupanim mnogo svesnijoj kontroli ove procese
koji se danas odvijaju u nama i oko nas, ne mnogo drugaije nego prirodni dogaaji, s kojima se suoavamo kao to se srednjovekovni ovek
suoavao s prirodnim silama.
Radei na ovoj studiji morao sam da revidiram svoje stavove u
mnogim pitanjima, tako da itaoca ne mogu potedeti upoznavanja s
jednim brojem nepoznatih aspekata i izraza. Pre svega, istorijski procesi kao neto to postoji, ili ono to bi se moglo nazvati razvojnom mehanikom istorije, postalo mi je jasnije, kao i njihov odnos s psihikim
procesima. Pojmovi kao sociogeneza i psihogeneza, afektivni ivot i
50

oblikovanje instinkata, spoljne i unutranje prinude, prag nelagode,

drutvena mo, mehanizam monopola i jo neki slini, primeri su za to.
Pa ipak, ono to je postalo vidljivo pokuao sam da izrazim sa to manje novih rei.
Toliko o temi ove lcnjige.
Za ovu studiju i za jedan broj neophodnih preliminamih istraivanja dobijao sam savete i podrku s mnogih strana. elja mi je i potreba da
se ovde zahvalim svim pojedincima i institucijama koji su mi pomogli.
Nastanak moga habilitacionog rada, obuhvatnije studije o plemstvu, lcraljevstvu, kao i o dvorskom drutvu u Francuskoj, to je osnova
prve knjige, omoguio je svojom podrkom Steun-Fond. iz Amsterdama.
Zahvaljujem se ovoj fondaciji, kao i prof. Frajdi iz Amsterdama i prof.
Buljeu iz Pariza za ljubaznost i zanimanje koje su pokazali tokom moga
boravka u Parizu.
to se tie razdoblja rada u Londonu, dobio sam velikodunu
podrku Woburn Housa iz ovog grada. Ovoj ustanovi i pre svega profesoru Ginsbergu iz Londona, profesoru H. Leveu iz Kembrida i A. Makoveru, M. A., iz Londona dugujem veliku zahvalnost. Bez njihove
pomoi moj rad ne bi bio okonan. Profesoru K. Manhajmu iz Londona
zahvaljujem za pomo i savete. Jednaku zahvalnost duan sam izraziti i
svojim prijateljima, izeli Frojnd, doktoru filozofije iz Pariza, M. Braunu, doktoru filozofije s filozofskog odseka u Kembridu, A. Gliksmanu,
doktoru medicine iz Kembrida, H. Rozenhauptu, doktoru filozofije iz
ikaga, kao i R. Bonvitu iz Londona, za razgovore u kojima su mi mnoge stvari postale jasnije.
Septembar, 1936.

Norbert Elijas

51

Prvi deo
S O C IO G E N E Z A P O JM O V A
C IV IL IZ A C IJA I K U L T U R A

PRVA GLAVA

SO C IO G E N E Z A SU PR O T N O ST I K U LTU R A
I C IV ILIZA C IJA U N E M A K O J
Uvod
1. Pojam civilizacije odnosi se na veoma razliite datosti: na
nivo tehnikog razvoja, vrstu manira, razvoj naunog znanja, verske ideje i obiaje. Moe se odnositi i na nain stanovanja, kao i na nain na koji
mukarci i ene ive zajedno, na oblik sudskog kanjavanja, na pripremanje jela. Strogo uzev, ne postoji gotovo nita to se ne moe uiniti ili
civilizovano ili necivilizovano. Stoga je teko u nekoliko rei saeti
sve ono to se moe oznaiti pojmom civilizacija.
Ali kada se ispituje opta funkcija pojma civilizacija, kada se
trai onaj zajedniki element koji omoguuje da se svi ovi ljudski stavovi
i postupci oznae kao civilizovani, otkriva se neto veoma jednostavno: ovaj pojam izraava zapadnu samosvest, a mogli bismo rei ak i zapadni nacionalni oseaj. On saima sav napredak, koji zapadno drutvo u
dva-tri poslednja stolea veruje da je ostvarilo u odnosu na prethodna
stolea, kao i u odnosu na savremena primitivnija drutva. Njime zapadno drutvo nastoji da oznai ono to ga odlikuje i ime se ponosi:
razvoj svoje tehnike, svojih manira, razvoj svog naunog znanja i svoje
vizije sveta, kao i jo tota.
2. Ali civilizacija nema isto znaenje za sve nacije Zapada. Primeujemo pre svega veliku razliku u upotrebi ove rei kod Engleza i
Francuza s jedne, i Nemaca s druge strane: u prvom sluaju pojam
saima u jednoj rei ponos zbog onoga to su ove nacije uinile za razvoj
Zapada i oveanstva uopte; u drugom sluaju, to jest kod Nemaca, izraz civilizacija oznaava neto veoma korisno, ali ipak drugorazredno,
55

neto to obuhvata samo spoljnu stranu ovekovu, samo povrinu ljudskog postojanja. Kada Nemac eli sam sebe da odredi, da izrazi ponos
koji mu donose vlastita ostvarenja i vlastito bie, onda on upotrebljava
re kultura.
3. Radi se o zanimljivoj pojavi: u intemoj upotrebi u dotinim drutvima izrazi kao to su civilizacija kod Francuza i Engleza i kultura
kod Nemaca, izgledaju savreno jasni. Ali nain kako oni obuhvataju jedan deo sveta i iskljuuju druge, to se smatra neim samorazumljivim,
skrivene procene koje podrazumevaju, sve ih to ini teko pristupanim
za one koji ne pripadaju tim drutvima.
U upotrebi kod Francuza i Engleza pojam civilizacija moe se
odnositi na politike, ekonomske, verske, tehnike, moralne i drutvene
injenice. Nemaki pojam kultura odnosi se u biti na intelektualne,
umetnike i verske datosti, a tei i da ustanovi jasnu granicu izmeu pomenutih datosti s jedne, i politikih, ekonomskih i drutvenih datosti s
druge strane. Francuski i engleski izraz civilizacija moe se odnositi
na ostvarenja, ali oznaava i ponaanje, behaviour ljudi, bez obzira da li
su ovi neto ostvarili ili ne. U nemakom pojmu kultura, naprotiv, pozivanje na behaviour, na vrednosti kojima ovek moe da se pohvali bez
nekog konkretnog ostvarenja (Leistung), ve jedino na osnovu svog bia
i stava, prilino je izbrisano; specifino nemaki smisao pojma kultitra pojavljuje se najistije u njegovoj izvedenici kulturan (kulturell),
koji ne opisuje unutranju vrednost samog oveka ve vrednost i karakter odreenih ljudskih proizvoda. Ali, ova re, pojam otelovljen u nemakom pojmu kulturell ne moe se neposredno prevesti na francuski ili
engleski jezik.
Re kultivisan stoji u veoma bliskoj vezi sa zapadnim pojmom
civilizacija. Kultivisanost u neku ruku predstavlja najvii oblik civilizovanog postojanja. Cak i ljudi ili porodice koji nisu ostvarili nita
kultumo mogu biti kultivisani. Kao i izraz civilizovano, izraz kultivisan odnosi se prvenstveno na nain na koji se ovek vlada, kako se
ponaa. On oznaava drutveni kvalitet ljudi, njihov nain stanovanja,
njihove manire, njihov jezik, njihove navike u odevanju, za razliku od izraza kulturan (kulturell) koji se ne odnosi neposredno na oveka ve
iskljuivo na njegova ostvarenja (Leistungen).
4. Otuda proizlazi i jedna druga razlika izmeu dva pojma. Civilizacija oznaava proces, ili bar ishod jednog procesa. Taj pojam odnosi
se na neto u stalnom kretanju, na neto to stalno ide napred. Nemaki pojam kultura, u dananjem znaenju, odlikuje se razliitim
usmerenjima: odnosi se na ovekove proizvode koji lie na cvee
56

u polju1, na umetnika dela, knjige, verske ili filozofske sisteme u kojima do izraza dolaze svojstva nekog naroda. Izraz kultura ima granini
karakter.
Pojam civilizacija donekle brie nacionalne razlike izmeu naroda; on u oseajnosti onih koji se njime slue istie ono zajedniko svim
ljudima, ili to bi barem trebalo da bude takvo. On izraava samosvest
naroda ije nacionalne granice i identitet ve stoleima nisu osporeni,
ve su konano utvreni, naroda koji su ve odavno preli svoje granice i
krenuli u kolonizovanje drugih podruja.
Nemaki pojam kultura, naprotiv, istie nacionalne razlike i posebnost grupa; upravo zahvaljujui toj funkciji mogao je izvan nemakog govomog podruja i izvome situacije stei vanost u oblasti
etnologije i antropologije. Ali, ova izvoma situacija je situacija naroda
koji je, u odnosu na druge narode Zapada, mnogo kasnije politiki ujedinjen i konsolidovan, naroda ije su se granice smanjivale tokom stolea,
a i danas mogu da budu smanjene. Dok pojam civilizacija ima funkciju da izrazi stalne ekspanzionistike tenje kolonizatorskih grupa i nacija, pojam kultura odraava samosvest nacije koja mora neprestano da
trai i uvruje svoje politike i duhovne granice, da se stalno pita u
emu se sastoji njen specifini karakter. Usmerenje nemakog pojma
kultura, tenja ka postavljanju granice, naglaavanju i stvaranju
razlika izmeu grupa, odgovara upravo ovom istorijskom procesu. Francuzi i Englezi ve odavno ne postavljaju sebi pitanje o tome ta je istinski
engleski ili istinski francuski karakter. Pa ipak, pitanje Sta je doista
nemako? nije ni posle vie stolea dobilo odgovor. Jedan od mnotva
moguih odgovora krije se u odreenoj fazi razvoja pojma kultura.
5.
Struktura nacionalne samosvesti koju predstavljaju pojmovi
kultura i civilizacija ima veoma razliite oblike. Ali ma kako se
razlikovala ova samosvest kod Nemaca koji s ponosom govore o svojoj
kulturi, te na drugoj strani kod Francuza i Engleza, koji s ponosom misle na svoju civilizaciju, svi oni smatraju da ljudski svet u celini treba da
se vrednuje na njihov nain. Nemac e zalud objanjavati Francuzu ili
Englezu ono to on shvata pod pojmom kultura; nee biti kadar da
kae gotovo nita o specifinoj nacionalnoj pozadini i samooiglednom
emotivnom naboju koji za njega ima ova re.
Francuz i Englez u svakom sluaju mogu objasniti Nemcu koji elementi pojma civilizacija sainjavaju njihovu nacionalnu svest; ali ma
kako im ovaj pojam izgledao razuman i racionalan, i on proizlazi iz specifinog niza istorijskih situacija, i on je olcruen emotivnom i tradicionalnom aurom koju je teko definisati, ali koja ipak predstavlja sastavni
57

element njegovog znaenja. A rasprava gubi smisao ako Nemac pokua

da Francuzu i Englezu pokae zato pojam civilizacija za njega predstavlja vrednost, ali ipak drugorazrednu.
6.
Pojmovi kao to su kultura i civilizacija pomalo lie narei
koje se katkad pojavljuju u strogo ogranienim grupama, kao to su porodica ili neka sekta, u kolskom razredu ili u nekom udruenju, rei
koje imaju znaenje za upuene, ali neupuenima ne kau mnogo. One
nastaju na osnovu zajednikih iskustava, razvijaju se i menjaju zajedno
s grupom iji su izraz. Poloaj i istorija grupe odraava se u ovim
reima. One e uvek ostati blede, nikada nee biti dovoljno ivotne za
one koji ne dele ova iskustva, za one iji jezik ne izraava istu tradiciju,
istu situaciju.
Drutva koja su stvorila izraze kultura i civilizacija nisu zacelo sekte ni porodice, ve itavi narodi, ili, bar u poetku, odreeni slojevi
ovih naroda. Ali ono to vai za specifine rei manjih grupa vai takoe
i za njih: one potiu od Ijudi i odnose se prvenstveno na ljude koji pripadaju istoj tradiciji i nalaze se u istoj situaciji.
Matematiki pojmovi se mogu odvojiti od kolektiviteta koji ih upotrebljava. Trouglovi se mogu objasniti bez pozivanja na istorijske situacije. To nije sluaj s pojmovima civilizacija i kultura.
Mogue je da su ih pojedinci stvorili na osnovu postojeeg jezikog materijala svojih grupa, ili im barem dali posebno znaenje. Ali
su se oni ukorenili i nametnuli. Drugi su ih prihvatili u njihovom novom
znaenju, u njihovom novom obliku, prilagodili u svom govoru i pisanju. Ljudi su ih govorili jedan drugom sve dok ovi pojmovi nisu postali
valjana sredstva za izraavanje onoga to su ljudi zajedniki doivljavali
i eleli da saopte jedni drugima. Oni su postali pomodne rei, pojmovi
u svakodnevnoj upotrebi u odreenom drutvu. Oito je, dakle, da su odgovarale potrebi izraavanja ne jednog pojedinca ve kolektiviteta. Kolektivna istorija se kristalizovala u njima i nala svoj odjek. Pojedinac
nalazi u toj kristalizaciji mogui oblik njihove upotrebe. On vie ne zna
tano zato te rei imaju odreeno znaenje ili ogranienje, zato iz njih
proizlazi odreena nijansa, jer je odmalena nauio da svet posmatra u
perspektivi tih pojmova. Iako je proces njihovog drutvenog nastanka
moda odavno zaboravljen, svaka generacija ih prenosi narednoj, a da
nije svesna procesa izmene kao celine. Ove rei ive toliko dugo koliko
ova kristalizacija prolih iskustava i situacija odrava aktuelnu vrednost,
to jest funkciju u aktuelnom postojanju drutva, tako da generacije koje
se smenjuju mogu da u njihovom znaenju uoe vlastita iskustva. Ove
rei postpuno iezavaju kada s njima vie nije povezana nijedna funkci58

ja, nijedno iskustvo aktuelnog ivota. Katkad se u celini, ili samo delimino pritaje, ekajui da im neka nova drutvena situacija podari novu
aktuelnu vrednost. Tada ih se setimo, jer neki elementi aktuelne situacije
drutva nau odraz u kristalizaciji prolosti ukorenjene u ovim reima.

Razvoj suprotnosti kultura civilizacija2

7.
Oito je da je 1919. godine, a i ranije, oivljen nemaki pojam
kultura, ija je funkcija, izmeu ostalog, bila da se suprotstavlja
pojmu civilizacija: rat protiv Nemake vodio se upravo u ime te civilizacije, pa je samosvest Nemaca trebalo da bude ponovo definisana u
novoj, zakljuenjem mira stvorenoj situaciji.
Takode je jasno da su istorijske okolnosti u posleratnoj Nemakoj
udahnule dovoljno nove energije antitezi koja je ve odavno, jo od
XVIII veka, u ova dva pojma nala svoju konkretizaiju.
Izgleda da je Kant prvi izrazio izvesno iskustvo i antitezu svoga
drutva u srodnim pojmovima.
Godine 1784. on u svom delu Misli o optoj istoriji sa stanovita
graanina sveta (Ideen zu einer allgemeinen Geschichte in weltbiirglicher Absicht) kae: Kultivisani umetnou i naukama, toliko smo civilizovani da smo preotpereeni svakojakim drutvenim uglaenostima i
pristojnostima...
Ideja moralnosti, dodaje, jeste deo kulture. Ali primena ove
ideje a da se u vidu ima samo ono to u astoljublju lii na moral, kao i na
spoljnu pristojnost, obeleje je civilizacije.
Uprkos slinosti ovog opisa antiteze u trenutku njenog nastanka s
njenom definicijom koju danas predlaemo, njeno ishodite u iskustvima i situaciji krajem XVIII veka, uprkos istorijskim povezanostim a
s iskustvim a na kojim a se zasniva njena dananja upotreba ipak se
razlikuje.
Suprotnost se ovde, gde predstavnici nemakog gradanstva u razvoju, srednjostaleki intelektualci3, jo uvek govore uglavnom s kosmopolitskog stanovita, odnosi veoma nejasno i u najboljem sluaju
sporedno na nacionalnu suprotnost. U prvom planu, kao temeljno iskustvo, stoji unutranja suprotnost u samom drutvu, drutvena oprenost,
koja ipak u sebi na udan nain sadri klicu nacionalne suprotnosti: suprotnost izmeu dvorskog plemstva, koje uglavnom govori francuski i
koje je civilizovano,po francuskom uzoru, s jedne strane, i srednjostaleke inteligencije, koja govori nem aki, a proizale uglavnom iz kru59

gova graanskih slugu vladara ili, pak, javnih inovnika u najirem znaenju rei, a ponekad i iz krugova seoske aristokratije, s druge strane.
Ovde se, dakle, radi o sloju uklonjenom iz svih politikih delatnosti, koji retko razmilja u politikim kategorijama, a samo bojaljivo u
nacionalnim, sloju koji samoopravdanje nalazi prvenstveno u svojim intelektualnim, naunim ili umetnikim ostvarenjima\ njemu nasuprot stoji jedan vii sloj koji nita ne ostvaruje u smislu kako to ine drugi, a koji
oblikovanje svog otmenog i razlikovnog ponaanja stavlja u sredite
svoje samosvesti i samoopravdanja. Upravo taj sloj ima u vidu Kant
kada govori o tome da smo toliko civilizovani da smo preoptereeni, o
drutvenim uglaenostima i pristojnostima, o onome to u astoljublju lii na moral. U ovoj polemici nemake inteligencije srednjeg
stalea protiv dobrih obiaja vladajueg dvorskog drutva nastaje
pojmovna oprenost izmeu kulture i civilizacije u Nemakoj. Pa
ipak, ova polemika je starija i ozbiljnija nego njen odraz u ova dva
pojma.
8.
U stvari, ona poinje mnogo pre sredine XVIII stolea, iako se u
idejama provlai u mnogo blaem tonu nego kasnije. Lep primer za to je
lanak u Zedlerovom optem leksikonu (Zedlersche Universallexikon)A
iz 1736, pod naslovom Hof, Hoflichkeit, Hofmann (Dvor, udvomost,
dvoranin). Clanak je predugaak da bismo ga prenosili u celosti i zato
navodimo samo jedan odlomak:
Re udvom ost bez sumnje potie od rei dvor i dvorski
ivot. Dvorovi velike gospode su mesta gde bi svako da nae svoju
sreu. Jedini nain za to je sticanje naklonosti vladara i najznaajnijih
plemia na dvoru. Cini se sve mogue ne bi li se zadobila njihova naklonost. U tome nita nije tako delotvomo kao uveriti ovog da smo spremni
sluiti mu u svim okolnostima koliko naa snaga doputa. Pa ipak, nismo
uvek sposobni za to, to iz nekih opravdanih razloga ni ne elimo uvek.
To zamenjuje udvomost. Mi kod drugog spoljnim stavovima budimo
uverenje da emo mu dobrovoljno sluiti. Tako stiemo njegovo poverenje iz kojeg se neprimetno raa simpatija koja e ga podstai da nam ini
dobro. Naravno, potovanje ljudi treba zadobiti spretnou i vrlinom, ali
je malo onih koji znaju da ih procene, a jo manje onih koji ih smatraju
dostojnim nekog potovanja! Ljude upuene na spoljne stvari mogue je
naroito impresionirati stvarima koje deluju na njihova ula spolja, posebno kada pratee okolnosti imaju uticaja na njihovu volju. Upravo to
obeleava udvoricu.
60

Ovde u uproenom obliku, lienom svakog filozofskog tumaenja, a usmerenom prema odredenim drutvenim formacijama, pronalazimo istu antitezu koju Kant prefinjeno i produbljeno izraava antitezom
kultura civilizacija, drugim reima, antitezu izmeu pretvome i
spoljne udvomosti i izvome vrline. O ovoj potonjoj suprotnosti autor govori samo uzgred, uz uzdah rezignacije. U drugoj polovini stolea
ton se lagano menja. Samoopravdavanje srednjih klasa vrlinom i obrazovanjem postaje preciznije i naglaenije, dok se polemika protiv spoljnih i
povrnih manira, koji postoje na dvoru, pojaava.

Primeri n aina razmilja n ja na dvoru u Nemakoj

9.
Nije lako govoriti o Nemakoj uopte; naime, svaka od drava
koje je u tom razdoblju sainjavaju ima svoje posebnosti. Pa ipak, samo
neke od njih su uticale na razvoj celine, dok su ih ostale u tome sledile. Postojc neke univerzalne pojave koje se mogu manje-vie jasno uoiti svuda.
Prvo ukaimo na depopulaciju i strano privredno iscrpljenje
zemlje posle Tridesetogodinjeg rata. U poredenju s Francuskom i Engleskom, Nemaka je u XVII i XVIII stoleu siromana zemlja, to
prvenstveno va i za nemako graanstvo; trgovina propada, posebno
spoljna, ona koja je jo u XVI stoleu u nekim oblastima Nemake dostigla visok nivo. Ogromna bogatstva velikih trgovakih kua su unitena,
delom zbog premetanja trgovakih puteva do kojeg je dolo otkriima
novih kontinenata, delom zbog neposrednog uinka dugotrajnog ratnog
metea. Preostalo je sitno graanstvo uskih vidika, koje u sutini ivi zadovoljavajui potrebe lokalnog stanovnitva.
Nema mnogo novca za luskuzne potrebe, kao to su to knjievnost i
umetnost. Na dvorovima, ukoliko novca ima, skromno se oponaa ivot
na dvoru Luja XIV; govori se francuski. Nemaki, jezik niih i srednjih
slojeva, teak je i nezgrapan. Lajbnic, jedini nemaki dvorski filozof, jedini veliki Nemac tog doba, iji ugled u irim dvorskim krugovima raste,
pie i govori francuski i latinski, veoma retko nemaki. Jeziki problem,
pitanje ta uiniti s tim nezgrapnim nemakim jezikom, zaokuplja i njega
kao i mnoge druge.
Sa dvorova, francuski jezik osvaja gomji sloj graanstva. Svi
honnetes gens (pristojni ljudi), svi ugledni ljudi (cle consideration) govore francuski. Upotreba francuskog je statusni simbol viih slojeva.
Nita nije tako plebejski kao pisati pisma na nemakom, pie
Gotedu 1730. godine njegova verenica5.
61

Ako se i govori nemaki, bonton zahteva da se umetne to vie

francuskih rei. Jo pre nekoliko godina, pie 1740. E. de Movijon u
svojim Lettres Frangoises et Germaniques, ne bi se izgovorile ni etiri nemake rei, a da se ne dodaju dve francuske. Bio je to bel usage
(dobar obiaj)6. Potom opimo govori o varvarstvu nemakog jezika,
koji je po prirodi, kae on, rude et barbare (grub i varvarski)7. Saksonci, sa svoje strane, tvrde quon parle mieux l'Allemand en Saxe
q u en aucun autre endroit de lEmpire (da se u Saksoniji govori bolje
nemaki nego u bilo kojoj zemlji Carstva). Isto to za sebe tvrde Austrijanci, kao i Bavarci, Brandenburani i Svajcarci. Nekoliko uenjaka,
nastavlja Movijon, ele da ustanove gramatika pravila, ali il estdifficile quune Nation, qui contient dans son sein tant de Peuples independants les uns des autres, se soumette aux decisions d un petit nombre
des Savans*.
Ovde, kao i u mnogim drugim podrujima, malobrojnim i nemonim nemakim intelektualcima iz srednjeg stalea pripao je zadatak
koji su u Franquskoj i Engleskoj imali dvor i aristokratski vii sloj. Upravo pripadnici uenog srednjeg stalea, sluge vladara, prvi nastoje da u
okviru posebne intelektualne klase definiu ono istinski nemako, te
tako, barem u sferi duha, ostvare nemako jedinstvo koje u politikoj
sferi jo ne izgleda mogue. Pojam kultura ima istu funkciju.
Posmatrau proetom francuskom civilizacijom, kakav je Movijon, sve ono to vidi u Nemakoj izgleda grubo i zaostalo. Slino kao o
nemaom jeziku govori i o nemakoj knjievnosti: Milton, Boalo, Poup,
Rasin, Taso, Molijer, gotovo svi vrsni pesnici, prevedeni su na veinu
evropskih jezika, dok su vai pesnici uglavnom puki prevodioci.
Nommez-moi, dodaje, un Esprit createur sur votre Parnasse,
nommez-moi un Poete Allemand, qui ait tire de son propre fo n d un Ouvrage de quelque reputation; je vous en defie8**.
10.
Moglo bi se primetiti da se ovde radi o nemerodavnom miljenju neobavetenog Francuza. Ali 1780, etrdeset godina posle Movijona
i devet godina pre Francuske revolucije, u doba kada Francuska i Engleska ve iza sebe imaju nekoliko presudnih faza u kultumom i nacionalnom razvoju, kada su jezici ove dve zapadne zemlje ve stekli svoju
klasinu i vrstu formu, Fridrih Veliki objavljuje spis De la litterature
Allemande (O nemakoj knjievnosti)9, u kojem oplakuje slab i nedovoTeko je da se jedna nacija, sainjena od toliko medusobno nezavisnih naroda,
potini odlukama m alog broja uenjaka.
Imenujte mi jedan stvaralaki duh na vaem Pam asu, navedite mi jednog
jedinog nemakog pesnika koji je samostalno stvorio neko ugledno delo; ikam vas.

62

ljan razvoj nemake knjievnosti, o nemakom jeziku iznosi sline

tvrdnje kao Movijon i objanjava kako bi se, po njegovom miljenju, moglo popraviti to tuno stanje stvari.
Je trouve, govorio je on o nemakom jeziku, une langue a demi-barbare, qui se divise en autant de dialectes differents que l'Allemagne contient de Provinces. Chaque cercle sepersuade que son Patois est
le meilleur*.
Potom opisuje slabost nemake knjievnosti, ali se na pedanteriju
nemakih naunika i nerazvijenost nemake nauke. Ali tome vidi vie
uzroka: govori o osiromaenju Nemake zbog dugotrajnih ratova, kao i o
slabom razvoju trgovine i graanstva.
Ce nest donc, kae on, ni a lespirt, ni au genie cle la nation
quilfa u t attribuer le peu de progres que nous avons fait, mais nous ne
devons nous en prendre q u a une suite de conjonctures facheuses, a une
enchainement de guerres qui nous ont ruines et appauvris autant d hommes que d argent**.
Govori i o sporom vaspostavljanju blagostanja: Le tiersetat ne
languitplus dans un honteux avilissement. Les Peresfournissent 'a lEtude de leurs enfants sans s oberer. Voila lespremices etablies de lheureuse revolution que nous attendons***.
Predvia da e uz sve vee blagostanje doi do procvata nemake
umetnosti i nauke, do civilizovanja Nemaca, koje e ih staviti u ravnopravan poloaj s drugim nacijama. Upravo to je srena revolucija o
kojoj govori. Sebe, pak, uporeuje s Mojsijem koji sluti da se pribliava
obnova njegovog naroda, ali koju sam nee doiveti da vidi.
11. Da li je Fridrih bio u pravu?
Godinu dana posle objavljivanja ovog teksta, 1781, objavljeni su
ilerovi Razbojnici, Kantova Kritika istog uma, a 1787. ilerov Don
Karlos i Geteova lfigenija. Usledio je poznati procvat nemake knjievnosti i filozofije. Sve to kao da potvruje Fridrihova predvianja.
Meutim, ovaj procvat je ve dugo bio pripreman. Nemaki jezik
nije stekao novu izraajnu snagu u dve-tri godine. Godine 1780, kada se
pojavio spis O nemakoj knjievnosti, taj jezik ve odavno nije bio poluvarvarsko nareje o kojem govori Fridrih II. Ve se bio pojavio itav niz
*
Smatram da je nem aki poluvarvarski jezik, koji im a toliko dijalekata koliko
Nemaka im a pokrajina. Svaka lokalna grupa je uverena da je njeno nareje najbolje.
** Ne treba, dakle, ni mentalitetu ni duhu nacije pripisivati slab napredak koji
smo ostvarili, ve moramo okriviti samo niz tunih dogaaja, niz ratova koji su nas
unitili i ostavili siromanima i to se tie ljudi i to se tie novca.
*** Trei stale vie ne ami u sramnom ponienju. Oevi obrazuju svoju decu ne
zaduujui se. To je poetak srene revolucije koju oekujemo.

63

dela kojima danas, gledajui unazad, pripisujemo veliki znaaj. Sedam

godina ranije izveden je Geteov Gec od Berlihingena, Verter se ve itao,
dok je Lesing ve objavio veinu svojih dramskih i teorijskih dela, izmeu
ostalih Laokoona 1766, kao i Hamburku dramaturgiju 1767. godine. Lesing je umro 1781, godinu dana posle objavljivanja Fridrihovog spisa.
Kloptok je objavio svoja dela mnogo ranije: njegov Mesija pojavio se
1748. Da i ne govorimo o dramama iz razdoblja Sturm und Drang, o Herderu, o itavom nizu romana koji su imali mnotvo italaca, meu kojima
je i delo Gospodica Sternhajm Sofije de la Ro. Ve odavno u Nemakoj
se za ta dela bio formirao sloj kupaca, graanska publika, iako valja dodati
daje taj sloj jo uvek srazmemo malobrojan. Talasi velikih duhovnih uznemirenja zapljuskivali su Nemaku i nalazili izraza u spisima, lancima,
knjigama i dramama. Nemaki je postao bogat i gibak jezik.
Fridrih II sve ovo preutkuje. On to ili ne vidi, ili ne smatra vanim.
Spominje samo jedno delo mlade generacije, najvee delo epohe Sturm
und Drang, nastalo izmeu ostalog i zahvaljujui oduevljenju ekspirom koje je zahvatilo Nemaku. To je Gec od Berlihingena. On ga, karakteristino/spominje u vezi s vaspitanjem i svrstava u zabave niih
slojeva (basses classes) stanovnitva.
Pour vous convaincre du peut de gout qui jusqua nos jours regne
en Allemagne, vous n avez qua vous rendre aux Spectacles publics.
Vous y verrez representer les abominables pieces de Schakespear, traduites en notre langue et tout VAuditoire se pdmer d aise en entendant
cesfarces ridicules et dignes des Sauvages du Canada. Je les appelle tellesparce quellespechent contre toutes les regles du Theatre. Ces regles
ne sont point arbitraires.
Voila des Crocheteurs et des Fossoyeurs qui paroissent et qui tiennent des propos dignes d eux; ensuite viennent des Princes et des Reines.
Comment ce melange bizarre de bassesse et de grandeur, de bouffonerie
et de tragique peut-il toucher et plaire?
On peut pardonner a Schakespear ces ecarts bizarres; car la naissance des arts nest jam ais le point de leur maturite.
Mais voila encor und Goetz de Berlichingen qui paroit sur la Scene, imitation detestable des ces mauvaises pieces angloises, et le Parterre applaudit et demande avec enthousiasme la repetition des ces degoutantes platitudes*.
Da biste se uverili u nedostatak ukusa koji j e sve do danas vladao u Nemakoj,
treba samo da pogledate j avne predstave. Videete da se tu igraju odvratni komadi
Sekspira, prevedeni na na jezik; itavo gledateljstvo pada u zanos sluajui te smene
farse dostojne kanadskih divljaka. Nazivam ih farsama jer kre sva pozorina pravila.
Ta pravila nisu nikako proizvoljna.

64

I nastavlja: Apres vous avoir parle des basses Classes, ilfaut que
fe n agisse avec la meme franchise a legard des universites*.
12.
ovek koji tako govori je isti onaj koji je uinio mnogo vie za
politiki i ekonomski razvoj Pruske, a posredno i za politiki razvoj
Nemake, nego ijedan njegov savremenik. Ali duhovna tradicija u kojoj
je odrastao, i koja iz njega progovara, jeste tradicija zajednika svakom
evropskom dobrom drutvu: aristokratska tradicija prednacionalnog
dvorskog drutva. On govori njen jezik, francuski. On procenjuje nemaki duhovni ivot njenim kriterijumima. Njeni propisani obrasci
odreduju njegov sud. Pre njega su i drugi iz istog drutva o ekspiru govorili slino. Volter, na primer, iskazuje jo 1730. u svom spisu Rasprava o tragediji (Discours sur la tragedie), to jest uvodu u njegovo delo
Brutus, sledee miljenje:
Je ne pretends pas assurement approuver les irregularites barbares dont elle (tj. ekspirova tragedija Julije Cezar) est remplie. II estseulement etonnant qu'il ne s'en trouve pas davantage dans un ouvrage
compose dans un siecle d ignorance par un homme qui meme ne savait
pas latin et qui n eut de maitre que son genie"*.
Miljenje Fridriha Velikog o ekspiru verno odraava ono to na
shematski i standardizovan nain misli dominantni frankofoni sloj u
Evropi. On ne prepisuje, ne plagira Voltera, ve sasvim iskreno iskazuje svoje lino miljenje. On nipoto ne uiva u grubim necivilizovanim alama grobara i sline eljadi, a posebno ne kada se one meaju
s velikim traginim oseanjima kneeva i kraljeva. Njegova senzibilnost tu uzalud trai jasne i saete forme, u njegovim oima sve to deluje
kao zabava niih klasa. Njegove komentare tako treba i tumaiti; oni
su individualizovani koliko je individualizovan i francuski jezik kojim
govori; oboje svedoi o njegovoj pripadnosti odreenom drutvu. Paradoks da je njegova politika bila pruska, a estetska tradicija francuska (ili,
Na scenu stupaju nosai i grobari i dre govore njim a primerene; potom dolaze
kraljevi i kraljice. Kako ova udna smea niskosti i veliine, lakrdijatva i tragike m oe
potresti nekoga i dopasti se?
ekspiru se mogu oprostiti ovi bizam i ispadi; nastanak umetnosti nikada nije i
trenutak njene zrelosti.
Ali na sceni se pojavljuje i Gec od Berlihingena. Re je o ogavnom podraavanju
onih engleskih loih komada. Publika tape s ushienjem i zahteva ponavljanje ovih
odvratnih gluposti.
Posle govora o niim klasama, treba da iskreno kaem i neto o univerzitetima.
Ja zacelo ne odobravam varvarske nepravilnosti koje ona (to jest ekspirova
tragedija Julije Cezar) sadri. Samo udi da ih nem a vie u delu koje je u doba neznanja
napisao ovek koji ak nije ni znao latinski i kome je uitelj bio samo vlastiti genije.
5 Proces civilizacije

65

tanije, apsolutistiko-dvorska), nije tako veliJk kako to danas izgleda sa

stanovita nacionalne zatvorenosti. On se objanjava posebnom strukturom tog dvorskog drutva ije su politike institucije i interesi viestruko podeljeni, ali iji su drutvena staleka stratifikacija, ukus, stil, jezik,
gotovo istovetni kao drugde u Evropi.
Posebnosti te situacije su s vremena na vreme dovodile do unutranjih konflikata kod mladog Fridriha, u razdoblju kada je postajao svestan toga da se interesi vladara Pruske ne podudaraju s oboavanjem
Francuske i privrenou dvorskim obiajima10. One su tokom itavog
njegovog ivota stvarale nesklad izmedu onog to je radio kao vladar i
onoga to je pisao kao ovek i filozof.
I oseaji nemakih graanskih intelektualaca prema Fridrihu su ponekad podvojeni: njegovi vojni i politiki uspesi donose njihovoj nacionalnoj svesti snagu koju su dugo prieljkivali, a za mnoge od njih on
postaje i nacionalni heroj. Ali njegov stav u pitanjima jezika i ukusa, koji
nalazi izraz u spisu O nemakoj knjievnosti ali ne samo tu bio je
upravo ono protiv ega se nemaka inteligencija, upravo kao nemaka,
neprekidno i borila.
Poloaj ovih intelektualaca bio je slian u gotovo svim veim
nemakim dravama, ali i u mnogim manjim. Gotovo svuda u vrhovima
su se nalazili pojedinci i krugovi koji su govorili francuski: upravo oni su
odreivali nemaku politiku. Na drugoj strani je sloj intelektualaca koji
govore nemaki i koji uz retke izuzetke - nemaju nikakav uticaj na politiki razvoj zemlje; upravo iz tog sloja potekli su ljudi zbog kojih je
Nemaka prozvana zemljom pesnika i mislilaca. Upravo su oni pojmovima obrazovanja (Bildung) i kulture (Kultur) dali onaj specifino nemaki beleg i usmerenje.

Srednji stale i dvorsko plem stvo u N em akoj

13.
Bio bi poseban i naroito zanimljiv zadatak pokazati kako se u
klasinoj francuskoj tragediji, koju Fridrih Veliki suprotstavlja Sekspirovim tragedijama i Geteovom Gecu, odraavaju duevna raspoloenja i
ideali dvorsko-apsolutistikog drutva. Znaaj savrenstva forme; specifinost svakog istinskog society, ublaavanje individualne emotivnosti
razumom, to je od ivotnog znaaja za svakog dvoranina; uzdrano
ponaanje i uklanjanje svakog plebejskog izraza; specifina obeleja etape
u razvoju civilizacije sve to nalazi najistiji izraz u klasinoj tragediji.
To je umetnost koja velom tiine prekriva sve ono to ivot na dvoru zah-

teva da se sakriva, sve vulgame oseaje i stavove, sve ono o emu se ne

govori. Ljudi niih klasa, koji su za senzibilitet vie klase u isti mah i ljudi
niske duhovnosti, nemaju mesta u klasinoj tragediji. Njena forma je prozima, bistra, dobro ureena, kao to je uostalom sluaj i s etikecijom i
dvorskim ivotom11. Ona prikazuje dvorane i onako kako oni sami sebe
vide i kako apsolutistiki vladar eli da ih vidi. Svi oni koji su iveli u
ovakvoj drutvenoj situaciji, bili oni Englezi, Prusi ili Francuzi, morali su
da joj prilagode i vlastiti ukus. ak i Drajden, pored Poupa najpoznatiji engleski dvorski pesnik, u epilogu dela Osvajanje Granade, a u vezi sa starom engleskom dramom, govori slino kao Fridrih Veliki i Volter.
Jedno tako prefinjeno i obrazovano razdoblje, u kojem su uzori
bili jedan galantni kralj i tako sjajan i duhom proet dvor, nije moglo bezuslovno da se divi grubosti starih engleskih tragiara.
Povezanost s drutvenom stratifikacijom tog doba je u ovom
estetskom sudu oigledna. I Fridrih se buni protiv toga da se, to on smatra neukusom, na sceni jedna pored druge prikazuju tragina veliina
vladara i kraljica (grandeur tragique des Princes et des Reines), i niskost nosaa i grobara (bassesse des crocheteurs et des fossoyeurs),
Kako bi i mogao da razume i odobri dramsko i knjievno delo s temom
borbe protiv stalekih razJika, delo koje je trebalo da pokae da svoju
veliinu i traginost imaju ne samo patnje vladara i kraljeva, dvorske aristokratije ve i ljudi s dna drutvene lestvice.
Graanski krugovi u Nemakoj postepeno se bogate. Kralj Pruske
to uoava, i u tome vidi vesnika buenja umetnosti i nauka, srenu revoluciju. Ali to graanstvo govori drugim jezikom nego kralj. Ideali i
ukus graanske omladine, obrasci njenog ponaanja, gotovo su suprotni
njegovim.
Gete u delu Pesnitvo i istina (knjiga II), pie: U Strazburu, na francuskoj granici, odjednom smo osloboeni francuskog duha. Vidimo da je
njihov nain ivota mnogo ureeniji i vie aristokratski, njihova poezija
hladna, njihova kritika destruktivna, njihova filozofija zakuasta i tura.
U takvom duhovnom raspoloenju pie svog Geca. Zar je Fridrih
Veliki, ovek prosveenog i racionalnog apsolutizma i aristokratsko-dvorskog ukusa, mogao razumeti ovo delo? Opravdano je upitati se
kako je kralj mogao da ceni drame i teorije Lesinga, koji je kod Sekspira
hvalio upravo ono to je Fridrih kudio. Lesing je, naime, tvrdio da je
ekspir mnogo bli i ukusu naroda nego francuski klasici.
Uveren sam da bi bolje i plodotvomije za nae Nemce bilo da se
prevedu ekspirova remek-dela, nego da ue o Komeju i Rasinu. Kao
prvo, narod bi u prvima naao mnogo vie ukusa nego kod potonjih...
67

Lesing to kae u svom asopisu Briefe die neueste Literatur betreffen d (1. deo, 17. pismo). Lesing kae buroaske drame, primerene novoprobudenoj samosvesti gradanske klase, jer smatra da na veliinu
nemaju pravo samo dvorani: Priroda, kae, ne poznaje tu mrsku
razliku koju su ljudi ustanovili izmeu sebe. Ona raspodeljuje osobine
srca ne dajui prednost plemiima i bogatima12.
Citav knjievni pokret druge polovine XV III veka delo je jednog
drutvenog sloja, te primene estetskih ideala potpuno suprotnih drutvenim i
estetskim raspoloenjima Fridriha Velikog. Stoga njemu ovi ideali nita ne
govore, previa ive snage koje ve deluju oko njega, osuuje ono to prevazilazi njegove vidike, a to ipak ne moe da previdi, Geca na primer.
Ovaj nemaki knjievni pokret, iji su glavni predstavnici Kloptok, Herder, Lesing, pesnici Sturm und Dranga, pesnici senzibilnosti, kao i krug poznat kao Haibund (Getingenki pesniki krug - prim.
prev.), mladi Gete, mladi Siler i mnogi drugi, zacelo nema politiko obeleje. Sve do 1789. u Nemakoj, izuzev nekoliko usamljenih sluajeva,
ne postoji nikakva inicijativa za preduzimanje neke konkretne politike
akcije, nita sto podsea na stvaranje politike stranke ili politikog programa. Neki pruski inovnici iznose svoje predloge o reformama u pravcu
prosveenog apsolutizma, a neki ak poinju i da rade na njima. Filozofi,
meu kojima je bio i Kant, izlau opte principe koji su ponekad potpuno
suprotni ustanovljenim idejama i sistemima. U radovima mladih pesnika
Hainbunda, prisutni su izrazi besne mrnje protiv vladara, dvorova, aristokrata, frankofila, dvorskog nemorala, hladne racionalnosti. Pripadnici
srednjostaleke omladine mutno sanjaju o novoj, ujedinjenoj Nemakoj,
o prirodnom ivotu suprotnom od neprirodnog ivota dvorskog
drutva. Oni crpu ogromno zadovoljstvo u vlastitom sentimentalnom
ushienju.
Ali, sve su to samo misli i oseanja, to jest nita to bi moglo dovesti do konkretnog politikog delovanja. Aspolutistika i partikularistika
struktura tog drutva, izdeljenog na mnotvo dravica, nije to doputala.
Iako su gradanski elementi stekli samosvest, okvir apsolutistike drave
ostao je neuzdrman. Ovi elementi su potisnuti iz svakog politikog delovanja. Oni, dodue, smeju da nezavisno misle i piu pesme, ali ne i da
nezavisno deluju. U takvoj situaciji knjievna delatnost postaje glavni
oduak. Tu novosteeno samopouzdanje i nejasno nezadovljstvo postojeim nalazi manje-vie otvoren izraz. Tu, u sferi delimino oslobodenoj
stega vlasti apsolutistikih drava, pripadnici mlade generacije srednjeg
stalea suprotstavljali su dvorskim idealima svoj nemaki jezik, svoje
nove snove i opozicione ideale.
68

Knjievni pokret druge polovine XVIII stolea nije, dakle, politiki, ve je u punom znaenju rei izraz drutvenog kretanja, transformacije drutva. Naravno, on nije odraz shvatanjaitavog graanstva, ve
je pre svega izraz neke vrste graanske avangarde, koju ovde opisujemo
kao inteligenciju srednjeg stalea. Sainjavali su je pojedinci koji su
bili rasejani po itavoj zemlji, ali su se dobro meusobno razumevali jer
su im drutveni poloaj i poreklo bili slini. Oni bi se kao grupa okupljali
samo retko i zakratko; najee su iveli sami, bili elita u oima naroda, a
Ijudi nieg ranga u oima dvorske aristokratije.
U njihovim se radovima stalno uoava povezanost drutvene situacije i ideala za koje se bore, ideala ljubavi prema prirodi i slobodi, usamljenikim ushienjima, preputanjima nemirima srca, koje hladni razum
ne sputava. U delu Patnje mladog Vertera, iji uspeh dokazuje koliko su
ova oseanja bila tipina za jedan narataj, o tome se ponekad nedvosmisleno i govori.
Pod datumom 24. decembar 1771. itamo: Ta sjajna beda i ta dosada, koje vladaju u mrskoj gomili koju vidimo da se tiska ovde! To nadmctanje za prvenstvo, stalno nastojanje da se neko nadmai!
Zatim 8. januara: Kakvi su to ljudi ija duapoivajedino naceremonijalu, a koji godinama samo sanjaju i tee da steknu to bolje mesto
za stolom...!
A pod datum om 15. mart: krguem zubima. Doavola! Ruao
sam kod grofa; posle obeda etamo se velikim parkom. Pribliio se
as okupljanja drutva. Bog mi je svedok, nisam ni na ta mislio! On
ostaje, a plem iko drutvo dolazi. ene apuu, meu m ukarcim a se
o neemu razgovara. Konano ga grof, uz izvesno snebivanje, m oli da
ode. Plem stvo se osea uvreenim to se meu njim a nalazi i jedan
graanin.
Drutvo je, kako mogu videti, kae grof, nezadovoljno vaim
prisustvom... Beumno naputam otmeno drutvo, sedam u koiju i odlazim u M, da bih tamo s breuljka posmatrao zalazak sunca i istovremeno u svom H omeru itao ono velianstveno pevanje u kojem Odiseja
ugouje izvrsni svinjar.
S jedne strane povrnost, ceremonijalnost, formalna konverzacija,
a s druge introvertnost, dubina oseanja, udubljenost u knjige, razvoj
linosti; re je o istoj suprotnosti koju Kant izraava antitezom kultura
civilizovanost, ali suprotnosti koja ovde stoji u vezi s veoma specifinom drutvenom situacijom.
Gete ponekad i u Verteru izvanredno jasno opisuje dva fronta
izmeu kojih taj drutveni sloj ivi:
69

Najvie me srde, itamo u pismu od 24. decembra 1771, tiruni

odnosi meu graanstvom. Naravno, kao i svako drugi, znam koliko je
nuno postojanje stalekih razlika, kolikih su one meni samom prednosti
donele; samo nek mi se ne ispree na putu.
Nita tako dobro ne opisuje svest srednje klase kao tvrdnja da ona
eli da sauva zatvorena vrata prema dole, dok istovremeno eli da ona
ka gore budu otvorena. Kao i svaki srednji stale, i ovaj je bio u udnom
zatvoru: nije mogao ni pomisliti o ruenju zidova koji su ometali uspon u
visoke drutvene slojeve, iz straha da se u isto vreme ne srue i zidovi
koji su ga razdvajali od naroda.
Bilo je to, u celini uzev, kretanje u jednom smeru, uzlaznom: Geteov
pradeda je bio kova13, deda prvo kroja, zatim gostioniar s dvorskom
klijentelom, koji je u ponaanju bio dvorsko-graanski utiv. Ve imuan,
pesnikov otac je carski savetnik, bogati graanski rentijer s titulom. Geteova majka poticala je iz patricijske porodice iz Frankfurta.
ilerov otac bio je najpre vidar rana, a potom slabo plaeni major.
Deda, pradeda i ukundeda bili su mu pekari. Uglavnom slinog porekla
(s precima zanatlijama ili srednjim inovnicima), bili su ubart, Birger,
Vinkelman, Herder, Kant, Fridrih August Volf, Fihte i mnogi drugi
predstavnici spomenutog pokreta.
14.
Slian pokret je postojao i u Francuskoj, gde je slina drutvena
promena dovela do toga da iz srednjostalekih krugova proizau
znaajni ljudi, izmedu ostalih i Volter i Didro. Ali, u Francuskoj su ovi
talenti lako bili prihvaeni i asimilovani od ireg dvorskog drutva i pariskog society. U Nemakoj, naprotiv, sinovi iz srednjeg stalea u usponu, a koji su bili nadareni i pametni, bili su uglavnom iskljueni iz
dvorsko-aristokratskog ivota. Retki su bili oni koji su, kao Gete, uspeli
da se probiju u tu sredinu. lako je saksonsko-vajmarski dvor bio mali i
srazmemo siromaan, Gete je ipak bio izuzetak. Sve u svemu, zidovi koji
su razdvajali intelektualce iz srednjeg stalea i aristokratski vii sloj,
bili su vii u Nemakoj nego u drugim zapadnim zemljama. Francuz
M ovijon 1740. godine opisuje ono to ga je zapanjilo u N em akoj14:
On rem arque chez le Gentillhomme Allem and cet air rogue et fier,
qui va jusqua lhumeur brusque. Enfles de leurs seize quartiers, quils
sont toujours prets a prouver, ils meprisent tout ce qui n a pas la meme
faculte*.
Kod nemakog plem ia opaa se nadm en stav koji ide ak do nadutosti.
Uobraeni zbog svog rodoslova, koji su uvek spremni da dokau, preziru svakog ko
nem a to isto.

70

Oni retko, nastavlja on, sklapaju brakove s osobama iz nieg stalea. Takoe se retko jednostavno i ljubazno ophode prema graanima.
Kao to izbegavaju da se s njima drue, ma kakve vrline potonjih bile.
Ova posebna drutvena razdvojenost plemstva i graanstva koju
potvruju brojna svedoanstva, uglavnom se moe zahvaliti relativnoj
ivotnoj skuenosti i siromatvu oba sloja. Takvo je stanje podsticalo
plemstvo da se izdvaja i da smatra rodoslov sutinskim nainom ouvanja svojih drutvenih povlastica. S druge strane, to je pregraivalo nemakom graanstvu glavni put kojim su se u zapadnim zemljama graanski
elementi uspinjali, sklapali brakove i stupali u drutvenu komunikaciju s
plemstvom. Bio je to put novca.
Kakvi god da su uzroci te velike razdvojenosti a oni su oito veoma sloeni posledina neznatna integrisanost dvorsko-aristokratskih
modela i unutranjih vrednosti s jedne, i gradanskih modela i vrednosti zasnovanih na ostvarenjima s druge strane, odredila je zadugo ono to
nam danas izgleda kao nemaki nacionalni karakter. Upravo ova podela
objanjava zato je glavni tok nemakog jezika, jezik uenih ljudi, i gotovo celokupna novija intelektualna tradicija pohranjena u knjievnosti,
dobila presudne podsticaje i ig iz intelektualnog sloja srednjeg stalea
koji je srednju klasu odraavao na istiji i specifiniji nain nego to je to
bio sluaj s njihovim francuskim, pa ak i engleskim pandanima, pri
emu potonji kao da se u tom pogledu nalaze negde izmedu francuske i
nemake inteligencije.
I ovde nemaki razvoj karakterie izolovanost, naglaavanje specifinog i razlikovnog, na ta smo ve ukazali uporeujui nemaki pojam
kulture sa zapadnim pojmom civilizacije.
U poredenju s Nemakom, Francuska se u ranom dobu nije irila i
kolonizovala samo ka spolja. Novija istorija Francuske esto otkriva
slino kretanje i u okviru same zemlje. Poseban znaaj u ovom kontekstu
ima irenje dvorsko-aristokratskih manira, tenja dvorske aristokratije
da asimiluje i takorei kolonizuje elemente ostalih drutvenih slojeva.
Staleki ponos francuske aristokratije uvek je bio izraen, a naglaavanje
klasnih razlika nikada nije izgubilo na znaaju. Ali zidovi koji je okruuju imaju vie vrata; pristup aristokratiji (a tako i asimilacija drugih grupa) ima vaniju ulogu u Nemakoj.
Nemako carstvo se, nasuprot tome, najvie irilo u srednjem veku.
Od tada se ono postupno ali sigumo smanjuje. ak i pre Tridesetogodinjeg rata, a dugo i posle njega, nemake teritorije bile su ugroene sa
svih strana. Posebno je to bilo na skoro svim spoljnim granicama,
izloenim pritisku. Shodno tome, razliite drutvene grupe vode unutar
71

zemlje ogorenu bitku za opstanak i zadravanje veoma ogranienih

mogunosti, tako da su tenje ka razlikovanju od drugih grupa uglavnom
izraenije nego u drugim ekspanzionistikim zapadnim zemljama. Isto
kao usitnjavanje nemake teritorije na mnotvo suverenih drava, i
krajnja izdvojenost velikog dela plemstva od nemakog srednjeg sloja
onemoguavala je stvaranje ujedinjenog, uzomog i centralizovanog society, koje je u drugim zemljama bilo presudno barem u stadijumu formiranja nacije, ostavljajui u posebnim razdobljim a svoj peat u jeziku,
umetnostima, strukturi emocija i manirima.

Primeri u k n jiev n osti za odnos izmeu nemake

srednjostaleke inteligencije i dvorana
15.
Knjige srednjostalekih autora, koje su doivljavale veliki
uspeh kod publike u drugoj polovini XVIII stolea - to jest u razdoblju
kada ti slojevi prosperiraju i stiu samosvest jasno pokazuju kako se
ta razlika oseala. One takoe dokazuju da su strukturalnim i egzistencijalnim razlikama izmedu dva sloja odgovarale strukturalne razlike u ponaanju, oseanjima, tenjama i m oralnim shvatanjima; one
ilustruju mada jednostrano kako su se ove razlike opaale u srednjem sloju.
Primer za to je poznati roman Sofije de la Ro G ospodicafon ternhajm15, koji je od spisateljice unio jednu od najpoznatijih ena svog vremena. Ona u celini predstavlja moj ideal ene, pie Herderu posle
itanja romana Karolina Flahsland, ona je blaga, nena, velikoduna,
ponosna, kreposna i prevarena. Provela sam predivne i udesne trenutke
u itanju ove lrnjige. Oh, kako sam jo uvek daleko od svog ideala, od
sebe same16.
Zanimljiv je paradoks da Karolina Flahsland, kao i mnoge ene iz
istog sloja, uiva u vlastitom bolu, da u osobine idealne junakinje na koju
bi da lii, osim velikodunosti, ponosa i kreposti, ubraja i to da je prevarena. T aj stav je veoma karakteristian za emotivnost intelektualaca srednjeg
stalea, a posebno ena, u doba senzibilnosti. Junakinju koja pripada
srednjem staleu prevario je aristokratski dvoranin. Upozorenje, strah od
zavodnika iz vieg drutvenog sloja, koji se ne moe oeniti devojkom
zbog drutvene distance, potajna elja da on doe, oparanost milju da se
ude u zatvorenu i opasnu sredinu, te konano saoseanje, poistoveivanje
s prevarenom devojkom, sve je to primer specifine podvojenosti koja optereuje emotivni ivot ljudi srednjeg stalea a ne samo ena u odnosu
72

na aristokratiju. Gospoicafon ternhajm predstavlja u tom pogledu enski pandan Verteru. Oba romana, obe linosti, ukazuju na specifinu
sloenost poloaja sloja kojem pripadaju, sloenost koja nalazi izraza u
sentimentalnosti, senzibilnosti i slinim emotivnim stanjima.
Tema romana: plemenita devojka sa sela, iz porodice seoskog
plemstva graanskog porekla, dolazi na kneev dvor. Knez, visoki aristokrata, njen roak s majine strane, eli da mu ona postane ljubavnicom. Bez izlaza, devojka trai spas kod loeg momka u romanu,
engleskog lorda koji ivi na dvoru, a ije ponaanje i jezik tano odgovaraju ideji koju mnogi krugovi srednjeg stalea imaju o aristokratskom
zavodniku, opakoj nitariji; on deluje komino jer, kao vlastite misli,
izrie primedbe srednjeg sloja protiv osoba kao to je sam. Ali vrlina
mlade junakinje je jaa i od njegovog udvaranja: njena moralna nadmonost, nadoknada za inferiomost njenog drutvenog poloaja, odnosi
prevagu. Devojka umire.
Junakinja, gospodica fon ternhajm, ki pukovnika proglaenog
plemiem, ovako govori17:
Kada vidim kako jezik dvora i pomodni duh gue najtananija
oseanja srca nadahnutog prirodnom dobrotom, kada vidim kako se radi
izbegavanja podsmeha uglaenih dama i gospode treba smejati zajedno s
njima i povlaivati im, obuzima me prezir i saaljenje. e za zabavama,
novim ukrasima, novom haljinom, nametajem, kojima se treba diviti,
novim jelom koje teti zdravlju o, moja Emilijo, to sve izaziva u mojoj
dui uas i odvratnost... Ne bih da govorim o tom varljivom astohleplju
to stvara toliko spletki, koje puzi pred zloom, prezire vrlinu i zaslugu, i
koje bezoseajno unesreuje druge.
Uverena sam, tetka, kae posle nekoliko dana provedenih na
dvoru18, da dvorski ivot ne prilii mom karakteru. Moj ukus, moje
sklonosti, potpuno su razliiti. Priznajem milostivoj tetki da bih otputovala s veom radou nego to je bila ona s kojom sam dola ovamo.
Najdraa moja Sofija, odgovara joj tetka, ti si zaista najljupkija
devojka, ali ti je na stari pastor utuvio u glavu gomilu sitniarija. Gledaj
da ih se ratosilja.
Na drugom mestu junakinja pie:
Nedavno me je ljubav prema Nemakoj navela da u jednom
razgovoru pokuam da branim zasluge svoje otadbine. Govorila sam s
takvim arom da mi je tetka kasnije rekla da sam se ponaala kao unuka
profesora... To me je naljutilo. Bila je to uvreda senima mog oca i mog
dede.
73

Pastor i profesor su zaista dvojica najvanijih predstavnika te

inovnike inteligencije srednjeg stalea, dva drutvena lika koja su presudno uticala na formiranje i irenje novog uenog nemakog jezika. Primer veoma lepo pokazuje kako mutan nacionalni oseaj ovih krugova,
uz duhovno-apolitine sklonosti koje su ga pratile, aristokratiji na malim
dvorovima izgleda tipino graanskim stavom. Ali ova dva lika, pastor i
profesor, ukazuju i na najznaajnije drutveno sredite u oblikovanju i
irenju nemake kulture srednjeg stalea: na univerzitet. Upravo odatle
stalno izlaze uitelji, svetenici, srednji inovnici koji po zemlji ire dobro utvren sistem ideja i ideala. Nemaki univerzitet je u neku ruku bio
sredite suprotstavljanja srednje klase dvoru.
U imaginaciji srednjeg stalea dvorska hulja se predstavlja takvom
kakvu je igoe, na primer, pastor s propovedaonice19:
Ti zna da sam ljubavi dozvoljavao da vlada samo mojim ulima,
za koja je ona najtananije i najivlje zadovoljstvo... Sve lepote su hrlile
prema meni. Zasitio sam ih se... Neka moralisti slobodno objanjavaju
zamke i mree u koje sam lovio vrline i ponos, mudrost i razum, koketeriju pa ak i smemost itavog enskog roda... Amor se nasmejao mojoj
tatini. Iz bednog seoskog zakutka doveo je ker jednog pukovnika, devojku iji su stas, duh i karakter tako ljupki da...
Dvadeset pet godina kasnije, sline suprotnosti, srodni ideali i problemi donose uspeh jednoj drugoj knjizi. Godine 1796. u ilerovom asopisu Horen pojavljuje se delo Agnesfon Lilien20 Karoline fon Volcogen.
U ovom romanu majka iz visokog plemstva, koja je iz nepoznatih razloga vaspitala svoju ker izvan dvorskih krugova, izjavljuje:
Gotovo da sam zahvalna opreznosti koja me je prisilila da te drim
podalje od sredine gde sam se sama unesreila. U visokom drutvu je
teko stei ozbiljno i solidno obrazovanje duha. Ti bi moda postala lutka koja igra po promenljivoj volji javnog mnjenja.
to se junakinje tie, ona o sebi samoj kae21:
Slabo sam poznavala konvencionalan ivot i jezik otmenih ljudi.
Zbog jednostavnosti svojih naela videla sam protivreja tamo gde se
duh, koji je navikom postao gibak, prilagouje bez po muke. Za mene je
bilo prirodno, kao to se smenjuju dan i no, da oplakujem rtvu i mrzim
prevaranta, da vrlinu pretpostavljam asti, a ast linoj koristi. U rasuivanju toga drutva sva ova shvatanja bila su izokrenuta.
74

Potom opisuje kneza, vaspitanog u duhu francuske civilizacije22.

Knez, koji je imao izmedu ezdeset i sedamdeset godina, nametao
je sebi i drugima krutu starofrancusku etikeciju, koju su sinovi nemakih
kneeva nauili na dvoru kralja Francuske i preneli u poneto uproenom obliku u svoju zemlju. Knez je vremenom, kao i navikavanjem,
nauio da se gotovo prirodno kree pod ovim tekim oklopom ceremonijalnosti. Prema enama se ponaao utivo, po obrascima starog vitekog
razdoblja, tako da mu je to u njihovim oima davalo simpatian izgled.
Bio je, meutim, nepodnoljiv kada je zapostavljao dobre obiaje. Njegova deca... u njemu su videla jedino despota.
Karikaturalno ponaanje dvorana mi naas izgleda smeno, naas
alosno. To to su sposobni, kada im se pojavi gospodar, da potovanje
svoga srca pretvore u pokrete ruke i nogu, umilan ili srdit pogled koji
prodrma njihovo telo kao elektrini udar... to trenutno povijaju svoje
miljenje u skladu s onim to knez tog trenutka izrekne, izgleda mi
neshvatljivo! Kao da posmatram lutkarsku predstavu.
Na jednoj strani kurtoazija, gipkost, fini maniri, na drugoj solidno
obrazovanje, pretpostavljanje vrline asti: nemaka knjievnost druge
polovine XVIII veka obiluje takvim protivrejima. Tako srazmemo kasno, 28. oktobra 1828, Ekerman kae Geteu: Tako temeljno obrazovanje
koje, izgleda, veliki vojvoda ima, prilino je retko kod vladara. Prilino retko, odobrava Gete, ima, dodue, mnogih koji mogu spretno
razgovarati o svemu i svaemu, ali oni ne znaju nita dublje ve samo
eprkaju po povrini. A to nije nita udno kada se pomisli na uasnu rasejanost i neurednost koje stvara ivot na dvoru.
Gete povremeno s tim u vezi izriito koristi pojam kultura.
Ljudi, kae on23, koji su me okruivali, nisu nimalo ueni. Bili
su to nemaki dvorani, a taj je sloj potpuno lien kulture.
Knjiga, pak, na jednom mestu doslovno tvrdi: Gde drugde izuzev
ovde (tj. u Nemakoj), dvorani ine sasvim zasebnu vrstu.
16.
Sve ove opaske su odraz odreene drutvene situacije: iste one
koja se uoava u suprotnosti kulture i civilizacije, a pojavljuje u Kantovoj deflniciji. Ail i nezavisno od ovih pojmova, ova faza i iskustva koja iz
nje proizlaze ostavile su dubok trag u nemakoj tradiciji. U ovom pojmu
kulture, u suprotnosti izmeu dubine i povrnosti, kao i u mnogim
srodnim pojmovima, izraena je prvenstveno samosvest srednjostalekog intelektualnog sloja. Radi se o srazmemo malom sloju, rasutom
po itavom nacionalnom podruju, a koji se zbog toga znatno i u speci75

finom obliku individualizovao. On nipoto ne predstavlja, kao to je

sluaj s dvorom, zatvoren krug, jedan society. Prvenstveno ga sainjavaju inovnici, dravni slubenici u najirem smislu rei, dakle ljudi
koje ovako ili onako plaa dvor, a da oni sami, uz neke izuzetke, ne pripadaju dvorskom dobrom drutvu, gomjem sloju aristokratije. Radi se
0 inteligenciji bez znaajnije graanske pozadine. Trgovako profesionalno gradanstvo, koje je moglo predstavljati publiku za one koji su pisali, bilo je u XVIII stoleu srazmemo nerazvijeno u veini nemakih
drava. Njegov uspon tek je poinjao. Nemaki pisci i intelektualci donekle lebde u vazduhu u tom razdoblju. Oni se povlae u oblast duha i
knjige i ponose svojim naunim i umetnikim ostvarenjima. Gotovo da
nemaju prilike da se upuste u politiku delatnost, niti da postavljaju politike ciljeve. S obzirom na njihov stil ivota i oblik drutva, trgovaki i
ekonomski problemi samo ih uzgredno zaokupljaju. Trgovina, saobraaj
1 industrija bili su jo uvek srazmemo slabo razvijeni i pre im je trebala
zatita i ohrabrenje kroz merkantilistiku politiku vladara, nego osloboenje od stega koje je ova nametala. Oseaj ponosa i samosvesti
nemakih srednjostalekih obrazovanih krugova u XVIII veku zasnivao
se na vrednostima izvan ekonomije i politike: na onom to se na nemakom iz istog razloga naziva das reine Geistige (isto duhovno), to jest
na knjigama, nauci, religiji, umetnosti, filozofiji, unutranjem bogaenju, intelektualnom obrazovanju (Bildung) pojedinca, prvenstveno
preko knjiga. U skladu s tim, rei koje objanjavaju ovu samosvest
nemakih intelektualaca, kao to su Bildung i Kultur, tee da razgranie
dve oblasti, onu isto duhovnu, koja jedina nosi izvome vrednosti, i
onu politiku, ekonomsku i drutvenu sferu; ove rei se korenito razlikuju od onih koje koristi graanstvo u usponu u Francuskoj i Engleskoj.
Posebna sudbina nemakog graanstva, njegova dugotrajna politika
nemo, kasno ujedinjenje nacije, sve je to delovalo u odreenom pravcu,
uvrujui spomenute pojmove i ideale. Tako je razvoj pojma kultura i ideala koje je ona otelotvoravala odraavao poloaj nemake inteligencije bez znaajnog drutvenog zalea, koja je, budui da je bila prva
graanska formacija u Nemakoj, razvila tipino graansku samosvest,
specifine ideale srednjeg stalea, kao i skup shvatanja usmerenih protiv
dvorskog gomjeg sloja.
Ova situacija objanjava i ono to je u oima ovog sloja zasluivalo
da se obori, to jest ono to se u vladajuem sloju suprotstavljalo njegovom
idealu obrazovanja i kulture. Napadi su retko, kolebljivo i bez mnogo nade
u uspeh usmeravani na politike i dmtvene povlastice dvorske aristokratije. Uglavnom se napadalo njeno ponaanje u Ijudskom smislu.
76

U Geteovim razgovorima s Ekermanom postoji veoma lep opis

strukturalnih razlika izmeu ovog nemakog intelektualnog sloja i njegovog francuskog pandana: Amper je doao u Vajmar. Iako ga nije lino
poznavao, Gete ga je veoma esto hvalio pred Ekermanom. Na opte iznenadenje, ispostavilo se da je slavni Amper bio veseli mladi od nekih
dvadesetak godina. Ekerman saoptava Geteu svoje iznenaenje, na ta
mu ovaj odgovara (etvrtak, 3. maja 1827):
Nedostaju vam neke stvari u vaem seocetu, a i nama u srednjoj
Nemakoj. Morali smo veoma skupo platiti ono malo znanja to ga imamo. Naime, vodimo usamljeniki i bedan ivot! Malo nam kulture dolazi
od naroda, a nai talenti i umne glave rasejani su po itavoj Nemakoj.
Jedan je u Beu, drugi u Berlinu, trei u Kenigsbergu, etvrti u Bonu ili
Diseldorfu. Razdvojeni su jedan od drugog pedeset do sto milja, tako da
do linih dodira i razmene misli veoma retko dolazi. Oseam ta znai
kada ljudi kao to je Aleksandar fon Humbolt prou ovuda, i kada od
njih u jednom jedinom danu saznam ono to bih na svom usamljenikom
putu traio godinu dana.
A zamislite sada grad kakav je Pariz, gde su okupljeni najznaajniji
umovi iz svih podruja, i gde se u svakodnevnoj komunikaciji, borbi ili
nadmetanju meusobno ue i uzdiu, gde se ono najbolje iz svih oblasti
prirodnih nauka i umetnosti, iz itavog sveta, moe videti u svako doba.
Zamislite tu metropolu u kojoj svaki prelazak nekog mosta ili etnja po
nekom trgu podseaju na slavnu prolost. Nemojte zamiljati Pariz iz nekog sumomog i neobrazovanog razdoblja, ve Pariz XIX stolea, gde
ve tri ljudska veka unazad Molijer, Volter, Didro i slini, iznose na videlo toliko obilje misli, kakvo se ne moe nigde drugde na svetu videti na
jednom mestu, pa ete shvatiti kako nadaren ovek kao to je Amper,
koji je odrastao u takvom obilju, moe biti ono to jeste u svojoj dvadeset
etvrtoj godini.
Malo dalje, govorei o Merimeu, Gete kae:
U Nemakoj nije mogue da neko tako mlad stvori neto tako zrelo. Za to nije kriva neka odreena osoba, ve kultumo stanje nacije. Velike su tekoe svih nas da se usamljeniki probijemo.
Iz ovih rei, koje u ovim uvodnim razmiljanjima slue kao
uputstvo i dokaz, veoma jasno proizlazi kako je razjedinjenost Nemake
povezana sa specifinom strukturom, kako same nemake inteligencije
77

tako i s njenim ljudskim ponaanjem i nainom razmiljanja. U Francuskoj se intelektualci okupljaju na jednom mestu, ujedinjeni su u dobrom drutvu, manje-vie jedinstvenom i centralizovanom; u Nemakoj,
uz mnotvo manjih prestonica, ne postoji sredinje i homogeno dobro
drutvo. Intelektualci su rasejani po itavoj zemlji. U Francuskoj je
razgovor najvaniji oblik komunikacije, a vie stolea i prava umetnost;
u Nemakoj najvanije sredstvo komunikacije je knjiga, tako da nemaki intelektualci vie razvijaju jedinstveni knjievni jezik nego onaj
govomi. U Francuskoj ak i mladi ljudi ive u bogatoj i podsticajnoj duhovnoj atmosferi; u Nemakoj mlad ovek iz srednjeg stalea mora da se
probija usamljeniki. Mehanizmi drutvenog napredovanja su razliiti u
dve zemlje. I konano, Geteova tvrdnja jasno pokazuje ta zaista znai
srednjostaleki sloj intelektualaca bez zalea. Gore smo naveli njegove rei o dvoranima kojima nedostaje kultura. Ovde to isto kae za
obine ljude. U stvari, kultura i obrazovanje su parole i tenje uskog sloja
u sredini, koji se uzdigao iz naroda. Ne samo mali dvorski sloj iznad njih
ve i narodne mase ispod pokazuju jo uvek malo razumevanja za nastojanja svoje elite.
Upravo srazmerna nerazvijenost irih slojeva graanstva koji
obavljaju neku profesionalnu delatnost objanjava, barem delimino,
zato se borba avangarde srednjeg stalea, gradanske inteligencije, protiv dvorskog vieg sloja odvija gotovo sasvim izvan politikih sfera,
kao i zato je napad usmeren pre svega na ljudsko ponaanje aristokratije, na opte crte ljudske prirode kao to su povrnost, spoljna
utivost, neiskrenost i slino. ak i onaj mali broj naih navoda dovoljno jasno pokazuje ovu povezanost. Primetimo, ipak, da su napadi
tek retko i bez velike snage kondenzovani u specifine pojmove koji bi
se suprotstavljali onima koji su posluili kao samoopravdanje za nemaku intelektualnu klasu, to jest, pojmovima obrazovanje i kultura. Jedan od nekoliko specifinih protivpojmova je Kantov pojam
civilizovanosti (Zivilisiertheit).

Povlaenje drutvenog i napredovanje nacionalnog elementa

u suprotnosti kultura civilizacija
17. Bilo da je suprotnost izraena tim ili nekim drugim pojmovima,
jedna stvar je jasna: oprenost posebnih ljudskih karakteristika koja docnije slui da oznai nacionalne razlike ovde prvenstveno izgleda kao izraz drutvene suprotnosti. Kao merodavno iskustvo za stvaranje parova
78

suprotnosti kao to su dubina i povrnost, iskrenost i pretvaranje, spoljna utivost i prava vrlina, doivljajna struktura iz koje
kasnije izmeu ostalog nastaje suprotnost civilizacija - kultura, jeste napetost koja je u odredenoj fazi razvoja nemakog drutva postojala
izmeu intelektualaca srednjeg stalea i dvorske aristokratije. Istina je da
se nikada ne zaboravlja da su dvorsko i francusko sline stvari. G. K.
H. Lihtenberg izraava ovo veoma jasno u svojim Aforizmima kada govori o razlici izmeu francuske rei promesse (obeanje - prim. prev.)
i nemake rei versprechung (obeanje - prim. prev.) (trei deo,
1775-1779)24: Zadrana je potonja, a ne prva. Prednost francuskih rei
u nemakom. udim se da to nikada pre nismo primetili. Francuska re
izraava nemaku ideju, s izvesnim dodatkom ili u dvorskom znaenju...
Erfindung (nem. otkrie prim. prev.) je neto novo, a decouverte
(franc. otkrie prim. prev.) neto staro s novim imenom. Columbus hat
Amerika entdeckt und Americus Vesputius hat es decouvriert. (Kristifor
Kolumbo je otkrio (entdeckt) Ameriku, a Amerigo Vespui ju je otkrio
(decouverte) prim. prev.). Da, gout (franc. ukus - prim. prev.) i geschmack (nem. ukus prim. prev.) gotovo da su suprotne, tako da ljudi
od ukusa (Leute von gout) esto nemaju mnogo geschmacka.
Pa ipak, tek nakon Francuske revolucije pojam civilizacija, i s njim
povezane ideje, postupno gube svoj nemaki aristokratski odjek i poinju da
podseaju na Francusku, te tako na optiji nain i na zapadne sile.
Sledei primer ilustruje taj razvoj. Godine 1797. izlazi knjiica
francuskog emigranta Menirea, pod naslovom Essay sur la ville d Hambourg (Ogled o gradu Hamburgu). Jedan Hamburanin, kanonik Mejer,
daje u svojim Skizzen (Belekama) sledei komentar:
Hambourg est encore en arriere. II a fa it depuis une epoque tres
fam euse (famos genug, wo die Eniigrantenschwarme auch bei uns sich
niderlassen), des progres (also doch, wircklich?) pour les augmenter,
pour completer, je ne dis pas son bonheur (das hieji ihn sein Gott sprechen), mais sa civilisation, son avancement dans la carriere des sciences, des arts (worin, wie ihr wifit, wir noch imNorden sind) dans celle du
luxe, des aisance, des frivolites (das, das ist die Sache!); il fa u t encore
quelques annees, ou des evenements qui lui amenent des noveaux essaims d etrangers (nur keine neuen Schwarme seiner zivilisierten Landsleute) et un accroissement d opulence'.
*
Hamburg je jo uvek zaostao. Posle uvenog razdoblja (doista uvenog kada
su se rojevi useljenika ovde nastanjivali) on je ostvario napredak (zaista?); ali da bi
poveao, upotpunio, neu rei svoju sreu (tako ga njegov Bog podstie da govori), ve

79

finom obliku individualizovao. On nipoto ne predstavlja, kao to je

sluaj s dvorom, zatvoren krug, jedan society. Prvenstveno ga sainjavaju inovnici, dravni slubenici u najirem smislu rei, dakle ljudi
koje ovako ili onako plaa dvor, a da oni sami, uz neke izuzetke, ne pripadaju dvorskom dobrom drutvu, gomjem sloju aristokratije. Radi se
0 inteligenciji bez znaajnije graanske pozadine. Trgovako profesionalno gradanstvo, koje je moglo predstavljati publiku za one koji su pisali, bilo je u XVIII stoleu srazmemo nerazvijeno u veini nemakih
drava. Njegov uspon tek je poinjao. Nemaki pisci i intelektualci donekle lebde u vazduhu u tom razdoblju. Oni se povlae u oblast duha i
knjige i ponose svojim naunim i umetnikim ostvarenjima. Gotovo da
nemaju prilike da se upuste u politiku delatnost, niti da postavljaju politike ciljeve. S obzirom na njihov stil ivota i oblik drutva, trgovaki i
ekonomski problemi samo ih uzgredno zaokupljaju. Trgovina, saobraaj
1 industrija bili su jo uvek srazmemo slabo razvijeni i pre im je trebala
zatita i ohrabrenje kroz merkantilistiku politiku vladara, nego osloboenje od stega koje je ova nametala. Oseaj ponosa i samosvesti
nemakih srednjostalekih obrazovanih krugova u XVIII veku zasnivao
se na vrednostima izvan ekonomije i politike: na onom to se na nemakom iz istog razloga naziva das reine Geistige (isto duhovno), to jest
na knjigama, nauci, religiji, umetnosti, filozofiji, unutranjem bogaenju, intelektualnom obrazovanju (Bildung) pojedinca, prvenstveno
preko lcnjiga. U skladu s tim, rei koje objanjavaju ovu samosvest
nemakih intelektualaca, kao to su Bildung i Kultur, tee da razgranie
dve oblasti, onu isto duhovnu, koja jedina nosi izvome vrednosti, i
onu politiku, ekonomsku i drutvenu sferu; ove rei se korenito razlikuju od onih koje koristi graanstvo u usponu u Francuskoj i Engleskoj.
Posebna sudbina nemakog graanstva, njegova dugotrajna politika
nemo, kasno ujedinjenje nacije, sve je to delovalo u odreenom pravcu,
uvrujui spomenute pojmove i ideale. Tako je razvoj pojma kultura i ideala koje je ona otelotvoravala odraavao poloaj nemake inteligencije bez znaajnog drutvenog zalea, koja je, budui da je bila prva
graanska formacija u Nemakoj, razvila tipino graansku samosvest,
specifine ideale srednjeg stalea, kao i skup shvatanja usmerenih protiv
dvorskog gomjeg sloja.
Ova situacija objanjava i ono to je u oima ovog sloja zasluivalo
da se obori, to jest ono to se u vladajuem sloju suprotstavljalo njegovom
idealu obrazovanja i kulture. Napadi su retko, kolebljivo i bez mnogo nade
u uspeh usmeravani na politike i drutvene povlastice dvorske aristokratije. Uglavnom se napadalo njeno ponaanje u ljudskom smislu.
76

U Geteovim razgovorima s Ekermanom postoji veoma lep opis

strukturalnih razlika izmeu ovog nemakog intelektualnog sloja i njegovog francuskog pandana: Amper je doao u Vajmar. Iako ga nije lino
poznavao, Gete ga je veoma esto hvalio pred Ekermanom. Na opte iznenaenje, ispostavilo se da je slavni Amper bio veseli mladi od nekih
dvadesetak godina. Ekerman saoptava Geteu svoje iznenaenje, na ta
mu ovaj odgovara (etvrtak, 3. maja 1827):
Nedostaju vam neke stvari u vaem seocetu, a i nama u srednjoj
Nemakoj. Morali smo veoma skupo platiti ono malo znanja to ga imamo. Naime, vodimo usamljeniki i bedan ivot! Malo nam kulture dolazi
od naroda, a nai talenti i umne glave rasejani su po itavoj Nemakoj.
Jedan je u Beu, drugi u Berlinu, trei u Kenigsbergu, etvrti u Bonu ili
Diseldorfu. Razdvojeni su jedan od drugog pedeset do sto milja, tako da
do linih dodira i razmene misli veoma retko dolazi. Oseam ta znai
kada ljudi kao to je Aleksandar fon Humbolt prou ovuda, i kada od
njih u jednom jedinom danu saznam ono to bih na svom usamljenikom
putu traio godinu dana.
A zamislite sada grad kakav je Pariz, gde su okupljeni najznaajniji
umovi iz svih podruja, i gde se u svakodnevnoj komunikaciji, borbi ili
nadmetanju meusobno ue i uzdiu, gde se ono najbolje iz svih oblasti
prirodnih nauka i umetnosti, iz itavog sveta, moe videti u svako doba.
Zamislite tu metropolu u kojoj svaki prelazak nekog mosta ili etnja po
nekom trgu podseaju na slavnu prolost. Nemojte zamiljati Pariz iz nekog sumomog i neobrazovanog razdoblja, ve Pariz XIX stolea, gde
ve tri ljudska veka unazad Molijer, Volter, Didro i slini, iznose na videlo toliko obilje misli, kakvo se ne moe nigde drugde na svetu videti na
jednom mestu, pa ete shvatiti kako nadaren ovek kao to je Amper,
koji je odrastao u takvom obilju, moe biti ono to jeste u svojoj dvadeset
etvrtoj godini.
Malo dalje, govorei o Merimeu, Gete kae:
U Nemakoj nije mogue da neko tako mlad stvori neto tako zrelo. Za to nije kriva neka odreena osoba, ve kultumo stanje nacije. Velike su tekoe svih nas da se usamljeniki probijemo.
Iz ovih rei, koje u ovim uvodnim razmiljanjima slue kao
uputstvo i dokaz, veoma jasno proizlazi kako je razjedinjenost Nemake
povezana sa specifinom strukturom, kako same nemake inteligencije
77

tako i s njenim ljudskim ponaanjem i nainom razmiljanja. U Francuskoj se intelektualci okupljaju na jednom mestu, ujedinjeni su u dobrom drutvu, manje-vie jedinstvenom i centralizovanom; u Nemakoj,
uz mnotvo manjih prestonica, ne postoji sredinje i homogeno dobro
drutvo. Intelektualci su rasejani po itavoj zemlji. U Francuskoj je
razgovor najvaniji oblik komunikacije, a vie stolea i prava umetnost;
u Nemakoj najvanije sredstvo komunikacije je loijiga, tako da nemaki intelektualci vie razvijaju jedinstveni knjievni jezik nego onaj
govomi. U Francuskoj ak i mladi ljudi ive u bogatoj i podsticajnoj duhovnoj atmosferi; u Nemakoj mlad ovek iz srednjeg stalea mora da se
probija usamljeniki. Mehanizmi drutvenog napredovanja su razliiti u
dve zemlje. I konano, Geteova tvrdnja jasno pokazuje ta zaista znai
srednjostaleki sloj intelektualaca bez zalea. Gore smo naveli njegove rei o dvoranima kojima nedostaje kultura. Ovde to isto kae za
obine ljude. U stvari, kultura i obrazovanje su parole i tenje uskog sloja
u sredini, koji se uzdigao iz naroda. Ne samo mali dvorski sloj iznad njih
ve i narodne; mase ispod pokazuju jo uvek malo razumevanja za nastojanja svoje elite.
Upravo srazmerna nerazvijenost irih slojeva graanstva koji
obavljaju neku profesionalnu delatnost objanjava, barem delimino,
zato se borba avangarde srednjeg stalea, gradanske inteligencije, protiv dvorskog vieg sloja odvija gotovo sasvim izvan politikih sfera,
kao i zato je napad usmeren pre svega na ljudsko ponaanje aristokratije, na opte crte Ijudske prirode kao to su povrnost, spoljna
utivost, neiskrenost i slino. Cak i onaj mali broj naih navoda dovoljno jasno pokazuje ovu povezanost. Primetimo, ipak, da su napadi
tek retko i bez velike snage kondenzovani u specifine pojmove koji bi
se suprotstavljali onima koji su posluili kao samoopravdanje za nemaku intelektualnu klasu, to jest, pojmovima obrazovanje i kultura. Jedan od nekoliko specifinih protivpojmova je Kantov pojam
civilizovanosti (Zivilisiertheit).

P ovlaenje

drutvenog i n apredovanje nacionalnog elementa

u suprotnosti kultura civilizacija

17.
Bilo da je suprotnost izraena tim ili nekim drugim pojmovima,
jedna stvar je jasna; oprenost posebnih ljudskih karakteristikakoja docnije slui da oznai nacionalne razlike ovde prvenstveno izgleda kao izraz drutvene suprotnosti. Kao merodavno iskustvo za stvaranje parova
78

suprotnosti kao to su dubina i povrnost, iskrenost i pretvaranje, spoljna utivost i prava vrlina, doivljajna struktura iz koje
kasnije izmeu ostalog nastaje suprotnost civilizacija kultura, jeste napetost koja je u odredenoj fazi razvoja nemakog drutva postojala
izmedu intelektualaca srednjeg stalea i dvorske aristokratije. Istina je da
se nikada ne zaboravlja da su dvorsko i francusko sline stvari. G. K.
H. Lihtenberg izraava ovo veoma jasno u svojim Aforizmima kada govori o razlici izmedu francuske rei promesse (obeanje prim. prev.)
i nemake rei versprechung (obeanje - prim. prev.) (trei deo,
1775-1779)24: Zadrana je potonja, a ne prva. Prednost francuskih rei
u nemakom. udim se da to nikada pre nismo primetili. Francuska re
izraava nemaku ideju, s izvesnim dodatkom ili u dvorskom znaenju...
Erfindung (nem. otkrie prim. prev.) je neto novo, a decouverte
(franc. otlcrie prim. prev.) neto staro s novim imenom. Columbus hat
Amerika entdeckt und Americus Vesputius hat es decouvriert. (Kristifor
Kolumbo je otkrio (entdeckt) Ameriku, a Amerigo Vespui ju je otkrio
(decouverte) prim. prev.). Da, gout (franc. ukus prim. prev.) i geschmack (nem. ukus prim. prev.) gotovo da su suprotne, tako da ljudi
od ukusa (Leute von gout) esto nemaju mnogo geschmacka.
Pa ipak, tek nakon Francuske revolucije pojam civilizacija, i s njim
povezane ideje, postupno gube svoj nemaki aristokratski odjek i poinju da
podseaju na Francusku, te tako na optiji nain i na zapadne sile.
Sledei primer ilustruje taj razvoj. Godine 1797. izlazi knjiica
francuskog emigranta Menirea, pod naslovom Essay sur la ville d Hambourg (Ogled o gradu Hamburgu). Jedan Hamburanin, kanonik Mejer,
daje u svojim Skizzen (Belekama) sledei komentar:
Hambourg est encore en arriere. II a fa it depuis une epoque tres
fam euse (famos genug, wo die Emigrantenschwarme auch bei uns sich
niderlassen), des progres (also doch, wircklich?) pour les augmenter,
pour completer, je ne dis pas son bonheur (das hiefi ihn sein Gott sprechen), mais sa civilisation, son avancement dans la carriere des sciences, des arts (worin, wie ihr wif>t, wir noch imNorden sind) dans celle du
luxe, des aisance, des frivolites (das, das ist die Sachel); ilfa u t encore
quelques annees, ou des evenements qui lui amenent des noveaux essaims d etrangers (nur keine neuen Schwarme seiner zivilisierten Landsleute) et un accroissement d'opulence*.
*
Hamburg je jo uvek zaostao. Posle uvenog razdoblja (doista uvenog kada
su se rojevi useljenika ovde nastanjivali) on je ostvario napredak (zaista?); ali da bi
poveao, upotpunio, neu rei svoju sreu (tako ga njegov Bog podstie dagovori), ve

79

Ovde se, dakle, izrazi civilizovan i civilizacija odnose ve sasvim oito na predstavu o Francuzu.
Sa sporim usponom nemakog graanstva iz sporednog sloja u nosioca nemake nacionalne svesti, te konano - dosta kasnije i samo donekle - u vladajui sloj, od sloja koji je isprva sam sebe gledao i
samoopravdavao nasuprot dvorsko-aristoki'atskom gomjem sloju, a zatim konkurentskim nacijama, suprotnost izmedu kulture i civilizacije, kao i njen pratei sadraj, menja svoje znaenje i funkciju: od
prvenstveno drutvene ona postaje prvenstveno nacionalna suprotnost.
Kroz slian razvoj prolo je i ono to se smatra specifino nemakim: tu mnogo crta, koje su isprva obeleavale srednji stale, a koje
je u ljude usadila drutvena situacija, prerasta u nacionalna obeleja.
Tako su, na primer, potenje i iskrenost, kao nemake vrednosti, sada suprotstavljene lanoj utivosti. Ali iskrenost, kako se ovde shvata, bila je
prvobitno specifina crta osobe srednjeg stalea, u suprotnosti prema
svetskom oveku ili dvoraninu. To se takoe jasno vidi u razgovoru Getea i Ekermana.
Ja obino unosim u drutvo, kae Ekerman 2. maja 1824. godine, svoje line sklonosti i odbojnosti, kao i izvesnu elju da volim i da
me vole. Traim osobu pristalu mojoj naravi; njoj elim da se sav posvetim i da nemam nikakva posla s drugima.
Ta sklonost vae prirode, odgovara mu Gete, ukazuje da niste
ba drutveni; ali emu obrazovanje ako ne da pokuamo prevazii nae
prirodne tenje? Velika bi ludost bila. zahtevati da se Ijudi prilagode
nama; ja to nikada nisam traio. Tako sam stekao sposobnost da razgovaram sa svakim. Samo se tako mogu upoznati ljudski karakteri, kao i
stei ona okretnost nuna u ivotu. Jer upravo se kod suprotnih priroda
treba potruditi da bi ovek izaao s njima na kraj. I vi treba da slino postupite. Nemate izbora, treba da uete u veliki svet. Bez obzira ta kaete
na to.
Sociogeneza i psihogeneza ljudskog ponaanja u celini jo uvek su
nedovoljno poznate. Cak bi i postavljanje takvih pitanja moglo izgledati
udno. Ipak je uoljivo da se ljudi iz razliitih drutvenih podruja
ponaaju razliito. O tome govorimo kao o neem samorazumljivom.
Govorimo o seljaku ili o dvoraninu, o oveku srednjeg veka ili o oveku
svoju civilizaciju, da bi dalje napredovao na podruju nauka i umetnosti (koje su kod
nas, dobro znate, jo uvek pod uticajem Severa),' u oblasti luksuz a, udobnosti,
frivolnosti (to mu je svojstveno!), potrebno je jo nekoliko godina, ili pak dogaaji
koji bi doveli nove gomile stranaca (pod uslovom da se ne radi o rojevim a njegovih
civilizovanih sunarodnika), kao i poveanje obilja.

80

XX stolea, mislei pri tom da se ljudi iz drutvenih poruja oznaenih

takvim pojmovima, a bez obzira na sve individualne razlike, ponaaju jedinstveno i to u poreenju s pojedincima iz suprotstavljenih drutvenih
podruja: tako se seljaci ponaaju u mnogom pogledu drugaije nego
dvorani, Englezi ili Francuzi drugaije nego Nemci, srednjovekovni
ovek drugaije nego, recimo, ovek XX stolea, ma kakve zajednike
crte imali kao ljudska bia.
Oblici ponaanja koji se razlikuju na ovaj nain vide se u razgovoru
izmeu Ekermana i Getea. Gete je, bez sumnje, bio veliki individualac.
Ponaanja razliitog drutvenog porekla se u njemu, u skladu s njegovom drutvenom sudbinom, stapaju u specifino jedinstvo. Njegova
linost, razmiljanja i ponaanje nisu nikada sasvim tipini za odreenu
drutvenu grupu ili situaciju iji je uticaj pretrpeo. Ali on ovde izriito
govori kao svetski ovek, kao dvoranin, nadahnut iskustvima koja su
Ekermanu zacelo strana. Gete shvata nunost susprezanja vlastitih oseanja, potiskivanja vlastitih sklonosti i odbojnosti, to donosi boravak u
otmenom svetu, a to, pak, ljudi koji pripadaju drugoj drutvenoj situaciji i
koji imaju razliitu afektivnu strukturu, esto opaaju kao licemerje ili
neiskrenost. A sveu, koju ima kao relativni autsajder u svim drutvenim grupama, on pokuava da istakne ono korisno, ono ljudsko u tom
obuzdavanju individualnih afekata. U njegovoj primedbi, veoma retkoj
za tadanju Nemaku, delimino se priznaje drutvena vrednost utivosti, a okretnost u drutvu prikazuje kao neto pozitivno. U Francuskoj i
Engleskoj, gde otmeni svet i society igraju izuzetno vanu ulogu u
sudbini nacije, igraju iako manje svesno nego kod Getea mnogo veu
ulogu i tenje o kojima on govori. A i slina razmiljanja, misao da ljudi
treba da trae sklad i budu meusobno obazrivi, da pojedinac dobro postupa kada obuzdava svoju emotivnost, sreu se veoma esto, sa slinim
specifino drutvenim znaenjem kao kod Getea, u francuskoj dvorskoj
knjievnosti. Ipak, ovde je re o Geteovim linim razmiljanjima. No
sline drutvene situacije, ivot u otmenom svetu, doveli su svuda u
Evropi do slinih pravila ponaanja i samog postupanja.
Slino tome, ponaanje koje Ekerman opisuje kao svoje uporeeno s ponaanjem koje odlikuje oputenost i srdanost koje su
ponekad suprotne intim nim uverenjim a, a koje se razvilo u odreenoj fazi dvorsko-aristokratskog sveta - odaje Ekermanovo malograansko i srednjostaleko poreklo. Ono se kao takvo ne sree samo u
Nemakoj. Ali upravo u Nemakoj ovi stavovi su ei nego drugde u
knjievnosti upravo stoga jer su njegovi najtipiniji predstavnici graanski intelektualci. A kako je odvojenost dvorskih i graanskih kru6 P roces civilizacije

8J

gova izraenija u Nemakoj nego bilo gde drugde, ovi stavovi se u tom
relativno istom obliku neprekidno pojavljuju u nacionalnom ponaanju
Nemaca.
Drutvene jedinice koje nazivamo nacijama znatno se razlikuju
prema emotivnoj ekonomiji svojih lanova, prema shemama prema
kojima se pojedinev emotivni ivot oblikuje pod pritiskom institucionalizovane tradicije i postojee situacije. Ponaanje koje opisuje Ekerman
odlikuje poseban oblik modeliranja afekata, koji se sastoji u slobodnom ispoljavanju individualnih sklonosti, a to Gete smatra nedrutvenim i suprotnim shemi oblikovanja afekata, neophodnoj za ivot u
otmenom svetu.
Nie e, vie decenija kasnije, smatrati taj stav odavno tipinim za
nemako nacionalno ponaanje. Ono je, dakako, tokom istorijskog
razvoja doivelo izvesna preinaenja i nema vie onaj drutveni smisao
kao u Ekermanovo doba. Nie ismeva takvo ponaanje: Nemac, kae
on u spisu S onu stranu dobra i zla (244. par.), voli iskrenost i prostodunost. Kako je udobno biti iskren i prostoduan! To je danas jedan od
moda najopasnijih i najubedljivijih kostima u koje Nemac zna da se zaogme, ta poverljivost, predusretljivost i odanost. Nemac se preputa,
gleda sagovomika za trenutak svojim odanim praznim plavim oima a
ovaj ga odmah poistoveti s nonim ogrtaem. Ovo je zanemarujui
jednostrani vrednosni sud jedna od mnogih ilustracija kako su, sa sporim usponom srednjih stalea, njihova specifina drutvena obeleja postala nacionalna.
Isti zakljuak izvodi se iz sledeeg suda koji o Engleskoj izrie
Fontane u delu Ein Sommer in London (Leto u Londonu) (Desau, 1852):
Engleska i Nemaka odnose se kao oblik i sadraj, privid i stvarnost. Za razliku od stvari, koje nigde kao u Engleskoj nisu toliko usmerene
na ono sutinsko, ljudi se meusobno prosuduju po formi, po njihovom
omotau! Ne treba da bude dentlmen, dovoljno je da ima sredstva
da tako izgleda, pa e to i biti. Ne mora da bude u pravu, treba samo
da potuje spoljne oblike ispravnosti, i bie u pravu! Svuda vlada privid. Nigde ljudi nisu toliko skloni da se slepo predaju sjaju i blistavosti
nekog imena.
Nemac ivi da bi iveo, Englez ivi da bi se predstavljao. Nemac
ivi radi sebe, Englez ivi radi drugih.
Moda bi trebalo istai slinost ove poslednje misli sa suprotnou
izmeu Ekermana i Getea: Ja otvoreno iskazujem svoje line sklonosti i
odbojnosti, kae Ekerman. Covek treba da pokua, makar i protiv svoje volje, da ostvari sklad s drugima, odgovara Gete.
82

Englez, kae Fontane, ima hiljade udobnosti, ali nijednu istinsku.

Mesto udobnosti zauzima astoljublje. Englez je uvek spreman da nekog
primi, da organizuje prijem... Tri puta dnevno se presvlai, za stolom - u
salonu ili u dnevnoj sobi potuje pravila pristojnosti. On je prefinjen
ovek, pojava koja nam imponuje, uitelj od koga uimo. Ali usred
naeg divljenja raa se u nama enja za naom malograanskom Nemakom, gde se ljudi ni izdaleka ne znaju tako predstavljati, ali gde se
zna iveti veoma udobno i slatko.
Fontane ovde ne spom inje pojam civilizacija. Ideja o nemakoj kulturi pojavljuje se samo u naznakama. Ali iz ovog odlomka, kao i iz svih ostalih razm iljanja u knjizi, vidimo da nem aka
suprotnost civilizacija-kultura nije zaseban fenbmen, ve spada u iri
kontekst. Ona je izraz nem ake nacionalne svesti i ukazuje na razlike
u samoopravdavanju, karakteru i ukupnom ponaanju, razlike koje su u
poetku postojale prvenstveno, iako ne i iskljuivo, izmeu pojedinih
nemakih drutvenih slojeva, a zatim izmeu nem ake nacije i drugih
nacija.

83

DRUGA GLAVA

O SO C IO G EN EZI PO JM A C I V I L I S A T I O N
U FR A N C U SK O J
O drutve n oj genezi francuskog pojma c iv iliz a c ija
1.
Ne bi se moglo shvatiti kako je u Nemakoj suprotnost izmeu
stvame obrazovanosti i kulture s jedne, i puke spoljne civilizovanosti s
druge strane, mogla izgubiti onaj karakter drutvene unutranje suprotnosti, i pretvoriti se u suprotnost s nacionalnim predznakom, da se razvoj
francuskog graanstva nije odvijao sasvim suprotno od nemakog.
U Francuskoj su gradanski intelektualci i vodee grupe srednjeg
stalea srazmemo rano bili ukljueni u dvorsko drutvo. Stari metod kojim se sluila nemaka aristokratija, dokazivanje plemstva, koji je kasnije u graanskoj transformaciji oivljen u nemakom rasistikom
zakonodavstvu postojao je donekle i u Francuskoj, iako tu, posebno
nakon uspostavljanja i uvrenja apsolutistike monarhije, nije bio
prepreka izmeu drutvenih slojeva. Proetost gradanskih krugova specifino aristolcratskim tradicijama (koja je u Nemakoj, sa stroom
razdvojenou stalea, bila uvreenija samo u odreenim oblastima, kao
to je bila vojska, a drugde znatno manja), imala je u Francuskoj sasvim
drugaije razmere. Ve u XVIII veku tu nije bilo znatnije razlike u manirima izmeu vodeih grupa graanstva i dvorske aristokratije. Cak i ako
su se, s jaim usponom srednjih slojeva od druge polovine XVIII stolea,
ili, drugim reima, proirenjem dvorskog drutva veim pridruivanjem
vodeih grupa graanstva postupno menjali i ponaanje i maniri, ovo
se odigralo bez zastoja, kao direktan nastavak dvorsko-aristolcratske tradicije XVII stolea. I dvorsko gradanstvo i dvorsko plemstvo govorili su
84

istim jezikom, itali iste knjige, te uz izvesne razlike, imali iste manire;
kada su drutvene i ekonomske nejednakosti razorile institucionalni
okvir starog reima, kada je graanstvo postalo nacija, mnogo onog
to je u poetku bilo specifino i razlikovno obeleje dvorske aristokratije, kao i dvorsko-graanskih grupa, dobilo je u sve snanijem pokretu i
oito uz izvesne izmene, nacionalni karakter. Stilske konvencije, oblici
ophoenja u drutvu, oblikovanje afekata, potovanje utivosti, znaaj
lepog govorenja i umee konverzacije, izraajnost jezika i mnogo toga
dugog - sve je to u prvo vreme u Francuskoj bilo oblikovano unutar
dvorskog dru.tva, da bi se stalnim irenjem, pretvorilo od drutvenog u
nacionalni karakter.
Nie je i tu dobro uoio razliku: Gde god je postojao dvor, pie
on u delu S onu stranu dobra i zla (101), postojala su pravila govorenja
i pisanja za sve one koji su drali pero. Meutim, dvorski jezik je jezik
dvoranina koji nema nikakvu posebnu struku, i koji, ak i kada se govori
o naunim stvarima, izbegava zgodnu upotrebu tehnikih izraza jer oni
miriu na neku struku; zbog toga se u zemljama s dvorskom kulturom
tehniki izrazi i sve to podsea na specijalistu, smatraju stilskom pogrekom. Danas, kada su svi dvorovi postali karikature ... iznenauje da
je ak i Volter u ovom pitanju neizrecivo opor i teko svarljiv.
Dok smo se mi emancipovali od dvorskog ukusa, Volter ga je doveo do savrenstva.
U Nemakoj je u XVIII veku srednjostaleka inteligencija u usponu, obrazovana na nauno specijalizovanim univerzitetim a, razvila
vlastiti izraz i kulturu na polju umetnosti i nauka. U Francuskoj je
graanstvo u to doba ve bilo izuzetno razvijeno i imuno. Intelektualci
u usponu su, pored aristokratije, imali i iru graansku publiku. Oni su,
kao i neke druge srednjostaleke grupe, bili asimilovani od dvorskih krugova. Tako se desilo da je nemaki srednji stale, u toku svog spomog
uspona ka naciji, sve vie opaao kao nacionalni karakter svojih suseda
one oblike ponaanja koje je u poetku uglavnom opaao na samim
nemakim dvorovima. Isto onako kako je to ponaanje ili osuivao kao
nebitno, ili ga odbacivao kao suprotno svom afektivnom ustrojstvu, tako
ga je sad osuivao u manjoj ili veoj meri i kod svojih suseda.
2.
Samo je naoko protivreno to to u Nemakoj, gde su dmtveni zidovi izmeu srednjeg stalea i aristokratije bili vii, drutveni kontakti
rei, razlika u ponaanju vea, razlike i napetosti izmeu stalea dugo nisu
nalazile svoj politiki izraz, dok se, pak, u Francuskoj, gde su klasne barijere bile manje a drutveni kontakti prisniji, politika delatnost graanstva
ispoljila ranije, a napetost izmeu stalea reena veoma rano.
85

Paradoks je samo prividan. Politika kraljeva, kojom je francusko

plemstvo potiskivano sa svih politikih funkcija, rano ukljuivanje
gradanskih elemenata u vladu i upravu, njihovo priputanje ak i na
najvie dunosti u dravi, njihov uticaj i napredovanje na dvoru, sve je to
imalo za posledicu s jedne strane trajan blizak dodir razliitih drutvenih
elemenata, a s druge, mogunost da se graanski elementi uz sazrevanje
prilika ukljue u politiku delatnost, emu je prethodilo upoznavanje s
politikom i razmiljanje u politikim kategorijama. U Nemakoj je bilo
upravo obmuto. Najvie dunosti u vladi drali su iskljuivo pripadnici
plemstva, ili, preciznije, za razliku od situacije u Francuskoj, plemstvo je
u nemakoj visokoj upravi igralo kljunu ulogu. U Francuskoj, mo
plemstva kao stalea bila je slomljena vie no igde drugde. U Nemakoj,
naprotiv, gradanstvo je kao klasa igralo drugorazrednu ulogu sve do sredine XIX stolea, u skladu sa svojim ekonomskim i stalekim znaajem.
Otrija drutvena odvojenost nemake srednje klase od dvorske aristokratije bila je odraz njene srazmeme ekonomske slabosti i potisnutosti s
veine kljunih mesta u dravi.
3.
Drutvena struktura u Francuskoj omoguila je umerenoj opoziciji, koja se polako uspinjala negde od sredine XVIII veka, da bude uspeno
predstavljena u najuim dvorskim aristokratskim krugovima. Njeni predstavnici jo uvek nisu sainjavali neku politiku stranku, jer je institucionalna struktura starog reima zahtevala druge oblike politike borbe.
Ovi opozicionari su na dvoru predstavljali labavo organizovanu kliku, ali
su uivali podrku ljudi i grupa u irem dvorskom drutvu, kao i u samoj
zemlji. Razliitost drutvenih interesa nala je izraz u borbi ovih klika na
dvoru, dodue u poneto priiaivenom obliku i uz jae primese linih ambicija. Pa ipak, ovi interesi su se izraavali i reavali.
Francuski pojam civilizacija, kao i njemu odgovarajui nemaki
pojam kultura, proizlazi upravo iz tog opozicionog pokreta druge polovine XVIII stolea. Razlike u procesu formiranja, funkcije i znaenja
francuskog pojma i odgovarajueg nemakog odraavaju razlike u poloaju i ponaanju srednjih slojeva u dve zemlje.
Zanimljivo je posmatrati koliko je francuski pojam civilizacija,
koji se najpre pojavljuje u lcnjievnosti, ve blizak pojmu kojem Kant
mnogo godina kasnije suprotstavlja svoj pojam kultura. Prvo knjievno svedoanstvo o proirenju znaenja glagola civilizovati (civiliser) u imenicu civilizacija (civilisation) nalazi se, prema najnovijim
istraivanjima25, kod Miraboa oca, otprlike 1760. godine.
On tu kae26: Jadmire combien nos vues de recherche fausses
dans tous lespoints le sont sur ce que nous tenonspour etre la civilisa86

tion. Si je demandais a la plupart, en quoi faites-vous consister la civilisation, on me repondrait, la civilisation d'un peuple est iadoucissement
de ses mceurs, lurbanite, la politesse et les conaissances repandues de
maniere, que les bienseances y soient observees e ty tiennent lieu de lois
de detail: tout cela ne me presente que le masque de la vertu et non son
visage, et la civilisation n efait rien pour la societe, si elle ne lui donne le
fo n d et laform e de la vertu'.
Ovo veoma podsea na ono to je u Nemakoj reeno protiv dvorskih manira. I Mirabo suprotstavlja ono to po njegovom miljenju veina
ljudi smatra civilizacijom (utivost i dobri maniri) onom istom idealu u
ije su se ime irom Evrope srednji stalei udruivali protiv vladajueg
dvorsko-aristokratskog sloja, i ime su sami sebe legitimisali idealu
vrline. I on, poput Kanta, pojam civilizacije dosledno povezuje sa specifinim obelejim a dvorske aristokratije: naime, pod izrazom homme civilise (civilizovani ovek) shvatala se tek jedna proirena vrsta onog
tipa oveka koji je u pravom smislu bio ideal dvorskog drutva, honnete
homme (pristojan ovek).
Civilize (civilizovan), kao i cultive (obrazovan),poli (utiv) i police
(uljudan), esto su se upotrebljavali kao sinonimi kojima su dvorski Ijudi
eleli da u irem ili uem smislu oznae specifinost vlastitog ponaanja,
a kojima su istovremeno eleli da prefinjenost vlastitih drutvenih manira, svoj standard, suprotstave manirima jednostavnijih i u drutvenom
smislu inferiomijih ljudi.
Pre nego to je stvoren i nametnut izraz civilizacija, pojmovi
politesse (utivost) i civilite (uljudnost), imali su gotovo istu funkciju kao i prvi izraz: izraavali su samosvest evropskog gomjeg sloja u
odnosu na ostale slojeve koje su pripadnici prvog smatrali jednostavnijim ili primitivnijim, a u isto vreme su obeleavali specifino ponaanje
kojim se gomji sloj smatrao razliitim od neukijih i primitivnijih Ijudi.
Miraboova tvrdnja jasno pokazuje koliko se pojam civilizacija u prvo
vreme direktno nastavlja na ostale inkamacije dvorske samosvesti: Ako
bih pitao ljude, kae, ta je civilizacija, oni bi mi odgovorili: civilizacija jednog naroda je ublaavanje njegovih manira, utivost i slino.
*
Divim se koliko su nai ueni pogledi, lani po svemu, neispravni i kada je re
o onom to nazivamo civilizacijom. Postavim li mnogim ljuima pitanje: Sta je za vas
civilizacija? odgovaraju mi: Civilizacija jednog naroda je ublaavanje njegovih manira,
utivost, uljudnost, predusretljivost i raireno poznavanje pravila ophoenja, tako da je
dolinost stala nam esto pojedinanih pisanih zakona. Meni sve to izgleda kao neka
maska vrline, a ne njeno pravo lice. Civilizacija nita ne ini za drutvo ako mu ne daje i
temelj i oblik vrline.

87

Mirabo, kao i Ruso, iako u blaoj formi, obre lestvicu ustanovljenih

vrednosti: Vi i vaa civilizacija, kae on, ono ime se tako ponosite,
verujui da vas to uzdie u odnosu na obine ljude, ne vredi zapravo
bogzna ta27:
Dans toutes les langues... de toutes les ages la peinture de lamour
des bergers pour leurs troupeaux et pour leurs chiens trouve le chemin
de notre ame, tout emoussee quelle estpar la recherche du luxe et d une
fausse civilisation*.
Stav prema jednostavnom oveku, pre svega najtipinijem predstavniku ljudske jednostavnosti, divljaku, svuda je u drugoj polovini
XVIII veka simbol za poloaj oveka koji se nalazi u unutranjem
drutvenom konfliktu. Upravo je Ruso najradikalnije napao ustanovljeni
poredak vrednosti svog doba, i stoga je njegov neposredni uticaj na
dvorsko-srednjostaleki reformistiki pokret francuskih intelektualaca
bio manji nego to bi se dalo naslutiti po prijemu na koji je naiao meu
apolitinim, no ipak duhovno radikalnijim srednjostalekim intelektualcima u Nemakoj. Ruso, ipak, uprkos radikalizmu sopstvene drutvene
kritike, nije razradio neki obuhvatni, jedinstveni protivpojam, na koji bi
mogao da izrui svoje zamerke. Mirabo ga stvara, ili bar upotrebljava
prvi u svojim spisima; mogue je da je postojao i pre i da su se njim
sluili u razgovoru. Mirabo, naime, iz pojma civilizovani ovek (homme civilise) izvodi opti karakter drutva: civilizaciju. Pa ipak, njegova
drutvena lcritka je, kao i ona ostalih fiziokrata, umerena. Ona u potpunosti ostaje u okviru postojeeg drutvenog sistema. I zaista, ona je kritika
koju iskazuju reformisti. Dok pripadnici nemake srednjostaleke inteligencije, barem misaono, u sanjarijama u svojim lcnjigama kuju pojmove koji se sutinski razlikuju od vladajuih modela gomjeg sloja, te tako
na politiki neutralnom terenu biju sve one bitke koje ne mogu da vode
na politikom i drutvenom planu zbog toga to im postojee institucije i
odnos snaga ne daju za njih sredstva, pa ak ne ukazuju ni na mete; dok
oni, u svojim knjigama, suprotstavljaju ljudskim karakteristikama gornjeg sloja svoje vlastite nove ideale i obrasce ponaanja dvorsko reformistika inteligencija u Francuskoj ostaje zadugo zarobljenicom dvorskih
tradicija. Ove Francuze pokree elja da popravljaju, menjaju, preobraavaju. Oni ne suprotstavljaju radikalno, ako se izuzme nekoliko
retkih izuzetaka kao to je bio Ruso, ideale ili modele koji bi bili suprotN a svim jezicima... u svim razobljima, slika ljubavi pastira prema njihovim
stadima i psima nalaz i put u nau duu, svu z atupljenu traenjem luksuza i lane
civilizacije.
88

stavljeni vladajuem poretku, ve samo reformske ideale i modele. Sam

izraz lana civilizacija lepo ilustruje u emu se francuski pokret razlikuje od nemakog. Francuski pisci nagovetavaju da lana civilizacija
treba da bude zamenjena izvomom. Oni civilizovanom oveku
(homme civilise) ne suprotstavljaju korenito razliit ljudski obrazac, kao
to pokuava da uini nemaka graanska inteligencija, predlaui izraz
obrazovani ovek (gebildeter Mensch) ili ideju linosti; umesto
toga, oni preuzimaju dvorske modele da bi ih razvijali i preobraavali.
Oni se sami dalje pozivaju na kritike intelektualce koji, posredno ili neposredno, i sami piu i bore se unutar iroke mree dvorskog drutva.

Sociogeneza fiziokratizma i francuskog

reformistikog pokreta
4.
Podsetimo se situacije u Francuskoj tokom druge polovine
XVIII stolea:
Naela po kojima je Francuskom vladano, a posebno poresko i carinsko zakonodavstvo, bili su uglavnom jednaki onima u Kolberovo
doba. Meutim, unutranji odnosi moi i interesa, drutvena struktura
same Francuske, pretrpeli su duboke izmene. Strogi protekcionizam,
zatita nacionalne manufakture i trgovine od inostrane konkurencije,
znatno su doprineli snanom razvoju privrede, kao i poreske moi
zemlje, to je bila glavna stvar u oima lcralja i njegovih predstavnika.
Barijere u trgovini itaricama, monopoli, sistem stvaranja zaliha, carinske barijere izmeu pokrajina, sve je to delimino titilo lokalne interese,
ali je pre svega od krajnjih posledica loih etvi, to jest rasta cena i oskudice, kao i gladi i pobuna, sauvalo parisku oblast, od koje je uveliko zavisio spokoj kralja, a moda i itave Francuske.
Ali od razdoblja Kolbera, finansijska situacija se uvrstila, dok se
stanovnitvo uvealo. Trgovaka rnrea postala je gua i obuhvatnija,
industrijska aktivnost ivlja, saobraajnice prohodnije, ekonomska meuzavisnost raznih regiona izraenija. Neki delovi gradanstva su poreski
i carinski sistem, koji im je i omoguio razvoj, poeli smatrati ometajuim i protivrenim. Napredni seoski plemii i zemljoposednici, u koje
je spadao i Mirabo, videli su u merkantilistikim ogranienjima nametnutim itnom sektoru pre prepreku za razvoj poljoprivrede nego podsticaj;
u tome su se inspirisali tadanjim engleskim sistemom, koji je, jasno, bio
liberalniji. Najvanije je to su neki visoki upravni inovnici uvideli slabe strane postojeeg sistema; na njihovom elu bili su njihovi najprogre89

sivniji elementi, pokrajinski intendanti, predstavnici jedinog modemog

oblika birokratije koji je stari reim stvorio, jedine upravne funkcije
koja se nije, poput ostalih, mogla kupiti i tako biti nasledna. Ovi napredni elementi u upravi bili su glavna spona preko koje se potreba za reformom, koja se oseala u zemlji, mogla saoptiti dvoru. Oni su neposredno
ili posredno igrali vanu ulogu i u borbi dvorskih klanova za kljuna mesta (prvenstveno ministarska).
Ve smo rekli da ove borbe nisu jo zadobile karakter onih
bezlinih, politikih sporova, koji e poprimiti kasnije, kada razliite interesne tenje budu predstavljene kroz stranke u okviru parlamenata. Ali
dvorske grupe koje su se, svaka iz razliitog razloga, borile za uticaj i
mesta na dvoru, bile su u isto vreme i drutvena jezgra kroz koja su se interesi irih grupa i slojeva mogli izraziti kod centralne vlasti zemlje.
Upravo preko njih su na dvoru bile predstavljene i reformistike tenje.
Tokom druge polovine XVIII stolea kraljevi ve odavno nisu monarsi koji odluuju po svom nahoenju. Mnogo vie nego sam Luj XIV,
oni su bili zarobljenici drutvenih procesa i zavisili od dvorskih koterija i
grupa, iji su se pipci ponekad irili do najudaljenijih kutaka zemlje i u
dubinu srednjeg stalea.
Fiziokratizam je jedan od teorijskih izraza ovih koterijskih borbi.
Kao sistem grandiozne reforme, njegovi ciljevi nisu samo ekonomski
ve su i politiki i drutveni. On u izraenijem, apstraktnijem i dogmatskijem vidu otelotvoruje iste ideje koje u neto blaoj formi, u obliku
praktinih zahteva za reformom - karakteriu itav pokret na ijem je
elu neko vreme stajao Tirgo, u svojstvu generalnog kontrolora finansija. Ako ovoj tenji (koja nije imala ni ime, ni jedinstvenu organizaciju)
ipak treba dati neko ime, onda bi se ona mogla nazvati reformistikom
birolo-atijom. Ali ovi reformistiki inovnici su, bez sumnje, imali iza
sebe delove intelektualnog sloja i trgovakog graanstva.
Meu onima koji su eleli i zahtevali reforme, bilo je dubokih
razlika oko same prirode potonjih. Bilo je tako poklonika poreske reforme i reforme dravnog aparata, veih protekcionista od samih fiziokrata. Forbone je najpoznatiji predstavnik te tenje. Njega i istomiljenike mu, teko bismo razumeli ako bismo ih u celini svrstali,
zbog njihovih protekcionistikih pogleda, u merkantiliste. Rasprava
izmedu Forbonea i fiziokrata bila je rani izraz one razlike unutar modernog industrijskog drutva koja e od tada stalno dovoditi do borbi
izmedu zagovomika slobodne trgovine na jednoj i protekcionizma na
drugoj strani. Treba rei da su obe strane deo srednjostalekog reformistikog pokreta.
90

Ali bilo bi pogreno misliti da je graanstvo u celini reformistiko,

a aristokratija iskljuivo suprotstavljena reformi. Postojao je, naprotiv,
veliki broj gradanskih grupa koje su se tvrdokomo odupirale svakom
ozbiljnom pokuaju reforme, i ije je postojanje bilo povezano s odranjem starog reima u njegovom tradicionalnom obliku. Veinu pripadnika ovih grupa sainjavali su visoki inovnici, noblesse de robe, ije
su slube bile porodina svojina, isto kao to su to danas fabrike ili trgovaka preduzea. Njima su pripadali i cehovi i veliki deo poreskih zakupnika. Za neuspeh reforme, za konano pucanje drutvenih struktura
starog reima pod teretom nejednakosti, uveliko je bio zasluan otpor
ovih graanskih grupa svakoj ideji reforme.
Ovaj kratki pregled jasno pokazuje neto to je u ovom kontekstu
izuzetno vano: dok su u Francuskoj graanski slojevi ve tada igrali politiku ulogu, u Nemakoj to nije sluaj. Tu je sloj graanskih intelektualaca ograniavao svoju delatnost na podruje duhovnosti i ideja; u
Francuskoj, u oblast zanimanja istog sloja, uz opteljudske, ila su i
drutvena, ekonom ska, adm inistrativna i politika pitanja. Nemaki
sistemi razm iljanja bili su, naprotiv, isto akademskog karaktera.
Drutveno sredite im je bio univerzitet. S druge strane, drutveno sredite koje je stvorilo fiziolcratiju je dvor i dvorsko drutvo, koje je imalo
specifian zadatak da konkretno utie na kralja ili, pak, na njegovu ljubavnicu.
5.
Osnovne ideje Kenea i fiziokrata dobro su poznate. Kene u svom
delu Tableu economique (1758) prikazuje ekonomski ivot drutva kao
manje-vie spontan proces, kao zatvoreni krug proizvodnje, kruenja i
reprodukcije roba. On govori o prirodnim zakonima drutvenog ivota u
skladu s razumom. Zasnivajui argumentaciju na toj ideji, Kene se suprotstavlja arbitramom uplitanju upravljaa u privredne tokove. On eli
da oni poznaju zakone ekonomije, da bi mogli da usmeravaju njene procese, umesto to izdaju neznalaka i proizvoljna nareenja. On zahteva
slobodu trgovine, posebno trgovine itaricama, jer po njegovom miljenju, samoregulisanje, slobodna igra sila, stvara mnogo povoljnije prilike za potroae i proizvoae nego tradicionalno regulisanje odozgo i
bezbrojne trgovake barijere izmeu pokrajina i zemalja.
On ipak zahteva da mudra i prosveena birokratija poznaje samoregulativne procese, te da njima na osnovu ovog poznavanja i upravlja.
Upravo tu je razlika izmeu naina kako su na otkrie zakona samoregulacije reagovali francuski reformisti s jedne, i oni engleski, s druge strane. Kene i njegovi uenici ostaju u okviru postojeeg monarhistikog
sistema. Kene ne napada osnovne elemente starog reima, niti njego91

ve institucionalne strukture. Ovo se utoliko pre odnosi na one delove

upravnog aparata i one intelektualce ije su ideje sline Keneovim i koji
manje apstraktno, manje ekstremnim, a vie razmiljanjem usmerenim
ka praktinim reenjima, dolaze do rezultata slinih onima do kojih dolazi i glavna grupa fiziokrata. U sutini, njihov svima zajedniki stav
krajnje je jednostavan: grubo reeno, nije istina da su vladari svemoni i
da mogu upravljati svim ljudskim poslovima po vlastitom nahodenju.
Drutvo i privreda imaju vlastite zakonitosti i suprotstavljaju se iracionalnom uplitanju vladara i sile. Stoga treba ustanoviti prosveenu i racionalnu upravu, koja bi upravljala u skladu s prirodnim zakonima
drutvenih procesa, dakle u skladu s razumom.
6.
Izraz civilizacija je u trenutku nastajanja jasno odraavao ove reformistike ideje. Iako ovde ideja o civilizovanom oveku dovodi do
pojma koji oznaava sveukupnost manira i postojeeg stanja drutva,
ona je pre svega izraz uvida koji potiu od opozicionara, drutvenih kritiara.
Uz ovo ide i shvatanje da vlada ne moe da izdaje nareenje po
svojoj volji, te da joj se anonimne drutvene sile automatski odupiru
ako njenim nareenjima ne gospodari dobro poznavanje ovih sila i ovih
zakonitosti; shvatanje da je ak i najapsolutistikija vlada bespomona spram dinamizma drutvenog razvoja, te da su nesree i mete,
beda i nevolja uzrokovani vladinim arbitramim, neprirodnim i nerazumnim merama. Ovo shvatanje nalazi, rekli smo, svoj izraz u fiziokratskoj ideji da drutveni procesi, kao i prirodne pojave, predstavljaju
deo uredenih procesa. Upravo to shvatanje ispoljava se u proirenju
smisla prideva civilizovan, zahvaljujui stvaranju izvedene imenice civilizacija, ime mu se daje znaenje koje prevazilazi individualnost.
Porodajni bolovi industrijske revolucije, koji se ne mogu posmatrati
kao rezultat usmerenog delovanja, navikli su ljude u kratkom razdoblju da
o sebi i svom drutvenom postojanju ponu da razmiljaju kao o procesu.
Ako paljivo sledimo semantiki razvoj rei civilizacija, najpre u Miraboovim spisima, primeujemo da to shvatanje dovodi do toga da on itavu moralnost svoga vremena vidi u novom svetlu. Dolazi do uverenja da je
civilizovanost (Zivilisiert-Sein) jednako potinjena krunom kretanju, te
eli da vladari spoznaju njegove zakone da bi to bolje koristili. Upravo je
to smisao rei civilizacija u ovoj ranoj fazi njene upotrebe.
Mirabo u delu Prijatelj Ijudi (Ami des hommes')2* govori da viak
novca dovodi do smanjivanja stanovnitva onoliko koliko svaki pojedinac vie troi. Ovaj viak novca - misli on, bannit lindustrie et les arts,
92

et jette en consequence les etats dans la pauvrete et la depopulation*.

Potom nastavlja: De la naitre comment le cercle de la barbarie a la decadence par la civilisation et la richesse peut etre repris par un ministre
habile et attentif et la machine remontee avant que d etre a sa fin**.
Ova reenica zaista saima ono to karakterie temeljnu postavku
fiziokrata: samorazumljivost ciklinog razvoja celine koju sainjavaju
privreda, stanovnitvo i, najzad, Ijudski maniri; logiku u kojoj se sve to
posmatra kao kruni tok; politiku tendenciju i volju za reformom zahvaljujui kojim aje ovo znanje u krajnjoj liniji namenjeno onim akoji vladaju da bi oni, upravo na osnovu poznavanja ovih zakonitosti, mogli da
ureuju i vode procese u drutvu bolje, prosveenije i racionalnije nego
do tada.
Mirabo izraava istu misao godine 1760. u posveti kralju koju ubacuje u delo Teorija poreza (Theorie de l'impdt), posveti u kojoj monarhu
preporuuje fiziokratski projekat poreske reforme:
Lexemple de tous les empires, qui ont precede le votre, et qui ont
parcouru le cercle de la civilisation, serait dans le detail une preuve de
ce que je viens d avancer***.
Kritiki stav Miraboa, seljaka-plemia, prema bogatstvu, luksuzu,
manirima i navikama vladajueg sloja daje njegovom shvatanju posebnu
nijansu. Prava civilizacija, kae on, nalazi se izmeu varvarstva i lane,
dekadentne civilizacije koju stvara viak novca. Zadatak prosveene
vlade je da upravlja tim automatizmom tako da se drutvo moe razvijati
na pola puta izmeu varvarstva i dekadentnosti. Celina problema koji se
kriju u pojmu civilizacija moe se razabrati jo u trenutku njegovog nastajanja. Ve tada on evocira ideju dekadentnosti ili propasti, koja se od
tada pojavljuje, kako u otvorenom tako i prikrivenom obliku, u ritmu ciklinih kriza. Takoe se jasno vidi da ova volja za reformom ostaje potpuno
u okviru postojeeg drutvenog sistema kojim se upravlja odozgo, kao i da
onome to kritikuje kao loe u postojeem stanju ne suprotstavlja neku
potpuno novu ideju ili pojam, ve se na to postojee nadovezuje, nastojei
da ga pobolja: lana civilizacija treba spretnim i prosveenim merama
vlade ponovo da postane dobra i autentina civilizacija.
Upropauje inustriju i umetnosti, i, shodno tome, stalee baca u siromatvo i
depopulaciju.
** Ovde moemo videti kako oprezan i vet upravlja moe ovaj ciklus, koji ide
od varvarstva preko civilizacije i bogatstva do opadanja, okrenuti u drugom smeru, a
takode i naviti mainu pre nego to ona stane.
Prim er svih onih carstava koja su prethodila vaem, i koja su prola kroz
procese civilizacije, jeste podroban dokaz onog to sam upravo izneo.

93

7.
U ovom shvatanju civilizacije bilo je u poetku mnogo individualnih nijansi. Ono ipak sadri elemente koji odgovaraju optim
potrebama i iskustvu reformistikih i progresivnih krugova pariskog
drutva. Shvatanje se usvajalo u ovim sredinama toliko lake koliko je
reformistiki pokret bivao ubrzan rastuom komercijalizacijom i industrijalizacijom.
Poslednje godine vladavine Luja XV su razdoblje vidljivog slabIjenja i dezorganizacije starog sistema. Napetosti jaaju i unutra i spolja.
Sve je vie predznaka drutvenog previranja.
Godine 1773. u Bostonu sanduci s ajem bacaju se u more. Godine
1776. engleska kolonija u Americi proglaava nezavisnost: vlada, kako
sama proklamuje, treba da se stara za sreu naroda. Ne uspe li u tome,
veina naroda ima pravo da je smeni.
Reformski nastrojene sreine francuskog srednjeg stalea posmatraju ta se dogaa s onu stranu okeana s izuzetnom panjom i simpatijom, u kojoj su njihove drutveno-reformistike tenje bile izmeane sa
sve veim neprijateljstvom prema Engleskoj, iako su njihovi predvodnici mislili pre ria sve drugo nego na ukidanje monarhije.
Negde u isto vreme, poev od 1774, raste oseaj neminovnosti sukoba s Engleskom, pomilja se o nunosti pripreme za rat. Iste te 1774.
godine umire Luj XV. Pod novim kraljem, u uem i irem dvorskom lcrugu opet poinje, ali jo snanija, borba za reformu administrativnog i
poreskog sistema. Ove e se borbe okonati 1774, kada Tirgo bude imenovan za opteg kontrolora finansija, to su pozdravili svi reformistiki i napredni elementi u zemlji.
Enfin voici lheure tardive de la justice*, pie fiziokrata Bodo povodom Tigroovog imenovanja. A D Alamber: Si le bien ne se fa it pas
maintenant, cest que le bien est impossible!** Volter ali to mu je mreti upravo kada vidi en place la vertu et la raison***29.
U isto to vreme re civilizacija se prvi put iroko koristi kao donekle uvren pojam. U prvom izdanju Renalove Filozofske i politike
istorije ustanova i trgovine Evropljana u dve Indije (Histoire philosophique et politique des etablissments et commerce des Europeens dans les
deux Indes) iz 1770. re se ne pojavljuje nijednom; u drugom izdanju iz
1774. godine ona se upotrebljava esto i bez ikakvih varijacija u
znaenju, kao neophodan izraz, oito opte razumljiv30.
* Konano evo zakasnelog trenutka pravde.
** A ako dobra ne dode sada, onda je to stoga je r je dobro nemogue.
*** Vrlina i razum doli na svoje mesto.

94

U H olbahovom delu Sistem prirode (Systeme de la nature) iz 1770.

ne spominje se izraz civilizacija. U delu Drutveni sistem (Systeme sociale) istog autora iz 1774. spomenuti izraz je veoma est.
Tako tu itamo31: II n y a rien qui m etteplus d'obstacles a lafelicite publique, aux progres de la raison humaine, a la civilisation complete
des hommes que les guerres continuelles dans lesquelles les princes inconsideres se laissent entrainer a tous moments*.
Ili, na drugom mestu: La raison humaine nest pas encore sujfisamment excercee; la civilisation des peuples nestpas encore terminee;
des obstacles sans nombre se sont opposes jusquici aux progres des
connaissance utiles, dont la marche peut seule contribuer a perfectionner nos gouvernements, nos lois, notre education, nos institutions et nos
mceurs**32.
Ideja koja lei u osnovi ovog prosveenog drutveno-kritikog reformistikog pokreta uvek je ista. Ona podrazumeva da e do poboljanja institucija, obrazovanja i zakona doi s napretkom znanja. Ne
kaemo nauke, u onom smislu kako su je shvatali u Nemakoj XVIII
stolea, jer o tome tu ne govore univerzitarci, ve nezavisni pisci, inovnici, intelektualci, pripadnici dvorskog graanstva najrazliitije vrste,
koji su se okupljali u dobrom drutvu, to jest u salonima. Napredak e
najpre biti ostvaren prosveenjem kraljeva i vladara u skladu s razumom ili, to izlazi na isto, prirodom, te docnijim postavljanjem na
kljune poloaje prosveenih (to e rei reformistiki usmerenih) ljudi.
Za jedan apsekt itavog ovog reformskog progresivnog procesa iskovana je re civilizacija. Ono to se pojavljuje ve kod Miraboa (dodue, u
individualnom i jo uvek drutveno neizglaanom shvatanju ovog
pojma), i to je karakteristika svakog reformatskog pokreta, moe se pronai i ovde: delimina potvrda i delimina negacija postojeeg. Drutvo
je smatra se doseglo izvestan nivo na putu civilizacije, no on je nedovoljan. Ne treba, dakle, zastajati na pola puta. Proces se nastavlja i treba da bude odravan: La civilisation des peuples n est pas encore
terminee***.
*
N ita toliko ne stoji na putu optoj srei, napretku ljudskog razuma, itavoj
Jjudskoj civilizaciji, koliko stalni ratovi u koje nerazumni vladari stalno ulaze.
** Ljudski razum nije jo dovoljno usavren; civilizacija naroda jo nije
dovrena; bezbrojne prepreke su se do sada suprotstavljale napretku korisnih znanja,
onome koji bi jedini mogao doprineti da se usavre nae vlade, nai zakoni, nae
obrazovanje, nae institucije i nai obiaji.
Civilizovanje naroda jo nije dovreno.

95

Pojam civilizacija sadri dve razliite ideje. S jedne strane, on se

kao opti izraz suprotstavlja onoj ranoj fazi drutva - varvarstvu.
Ovaj oseaj o ostvarenom napretku ve odavno je pro imao dvorsko
drutvo. Svoj dvorsko-aristokratski izraz naao je u pojmovima politesse i civilite.
Ali narodi nisu jo uvek dovoljno civilizovani, tvrde pojedinci iz
dvorsko-srednjostalekog reformistikog pokreta. Civilizovanost nije
samo stanje ve je proces koji treba unapreivati. To je ono novoizraeno u pojmu civilizacija. On obuhvata mnogo onog to je dvorskom drutvu oduvek davalo oseaj nadmoi u odnosu na ljude koji su
iveli jednostavnije, necivilizovanije ili varvarskije. Tu se misli na prefinjenije manire, na vie takta i obzira u meusobnom ophoenju i
mnogo slinih stvari. Ali srednji stale u usponu, reformistiki pokret,
proiruje kriterijume na osnovu kojih bi se moglo rei da je neko drutvo
civilizovano. Civilizovanje drave, ustava, obrazovanja, a time i irih
slojeva stanovnitva, oslobaanje od svega onog to je u okviru postojeeg i dalje varvarsko i nerazumno, bilo da se radi o kaznenim merama,
stalekim preprekama graanstvu ili barijerama koje ometaju slobodniji
razvoj trgovine - mora uslediti tek posle profinjavanja manira i unutranje pacifikacije zemlje, to je zadatak kraljeva.
Le roi parvint - rekao je Volter jednom prilikom govorei o
razdoblju Luja XIV33 a faire d une nation jusque-lci turbulente un
peuple paisible qui ne fu t dangereux quaux ennemis... Les mceurs
s adoucirent...*. Kasnije emo bolje videti koliko je ta unutranja pacifikacija bitno delovalana proces civilizacije. Kondorse, koji je u odnosu
na Voltera bio reformator mlade generacije i mnogo vei opozicionar, na
sledei nain komentarie izreeni Volterov stav:
Malgre la barbarie dune partie des lois, malgre les vices des principes d administration, laugmentation des impots, leurform e onereuse,
la durete de lois fiscales, malgre les mauvaises maximes, qui dirigerent
le gouvernement dans la legislation du commerce et des manufactures,
enfin malgre les persecutions contre les protestants, on peut observer, que
lespeuples de l'interieur du royaume ont vecu en paix a labri des lois*'.
Kralj je uspeo da od dotada goropadne nacije stvori miran narod koji je opasan
samo za njegove neprijatelje... maniri su se ublaili.
Uprkos varvarstvu nekih zakona, uprkos grekam a u administrativnim usmerenjima, poveanju poreza, njihovom optereujuem karakteru, otrini poreskih
zakona, uprkos loim naelim a kojima se vlada ravnala u donoenju zakona o trgovini i
manufakturama, najzad, uprkos proganjanjim a protestanata, moe se primetiti da su
narodi unutar kraljevstva iveli u miru pod zatitom zakona.

96

Ovo nabrajanje, koje i samo donekle opravdava postojei poredak,

daje sliku o onome za ta je postojao oseaj da ga treba reformisati. B ez
obzira na to da li se pri tom pojam civilizacija izriito koristi ili ne, sve
se to odnosi na ono to je jo uvek varvarstvo.
Razlika u odnosu na razvoj u Nemakoj, a samim tim, u odnosu na
nemake pojmovne mehanizme, jasno proizlazi iz svega ovog: vidi se da
je francuska srednjostaleka inteligencija u usponu i dalje vezana za
dvorske krugove i dvorsko-aristokratsku tradiciju. Govori jezikom ovih
krugova i usavrava ga. Njeno ponaanje i afekti su, uz izvesna odstupanja, modelirani u skladu s tom tradicijom. Njeni pojmovi i ideje nisu
nipoto kao takvi suprotstavljeni pojmovima dvorske aristokratije. Shodno svom drutvenom polo aju u dvorskom krugu, a oko izvesnih dvorsko-aristokratskih pojmova kao to je ideja o stanju civilizovanosti,
pripadnici ovog sloja kristalizuju daljnje pojmove iz podruja svojih politikih i ckonomskih zahtcva; ovi pojmovi su nemakim intelektualcima koji su iveli u drugoj drutvenoj situaciji, drugoj sferi iskustava, bili
uglavnom strani ili bez iste aktuelne vrednosti.
Francusko graanstvo, donekle politiki aktivno, delimino reformatsko, a zakratko i revolucionarno, bilo je i ostalo, u svom ponaanju i
afektivnosti, naelno vezano za dvorsku tradiciju, i to ak posle ukidanja
starog reima; naime, usled bliskih dodira s aristokratskim krugovima, srednji stale je jo davno pre revolucije bio usvojio dvorske obiaje.
To i objanjava injenicu da graanska revolucija u Francuskoj, iako je
slomila stare politike strukture, nije prekinula kontinuitet tradicije manira i obiaja.
Nemaki intelektualci srednjeg stalea, politiki sasvim nemoni,
ali radikalni na podruju duhovnog, stvaraju vlastitu isto graansku tradiciju, koja se osetno razlikuje od dvorsko-aristokratske tradicije i njenih
modela. Nemakom nacionalnom karakteru, koji je polako nastao u XIX
stoleu, nije nedostajalo aristokratskih elemenata koje je graanstvo
prihvatilo. Ipak, za iroke delove nemake kultume tradicije i nemakog
ponaanja preovlaujua su bila specifino srednjostaleka obeleja. To
utoliko pre jer su se vea drutvena podvojenost graanskih i aristokratskih krugova, a time i relativna nejedinstvenost u obrascima nemakog
ponaanja, odrali i znatno posle XVIII stolea.
Francuski pojam civilizacija odraava posebnu, drutvenu sudbinu francuskog graanstva, isto onako kao to pojam kultura odraava sudbinu nemakog graanstva. Pojam civilizacija je isprva, kao i
pojam kultura, sredstvo srednjostalekih krugova, posebno srednjostaleke inteligencije u unutranjem drutvenom sukobu. S usponom
7 Proces civilizacije

97

graanstva, on postaje izraz nacionalnog oseaja. Tokom revolucije, re

civilizacija, koja u sutini podrazumeva spor proces, evolutivni, i koji
na tom stadijumu nikako ne porie svoje reformistiko poreklo, jedna je
od sporednih revolucionamih parola. Kada revolucija krajem stolea
krene sporijim korakom, izraz civilizacija, koji je postao pomodna
formula, ltree na put oko sveta. Ve tada slui kao opravdanje francuskim ekspanzionistikim i kolonizatorskim tenjama. Kada je Napoleon
1798. krenuo u pohod na Egipat, obratio se svojim etama: Vojnici, vi
polazite u osvajanje ije se posledice za civilizaciju ne mogu sagledati.
Suprotno ideji koju je re imala u trenutku svog nastajanja, proces civilizacije pojavljuje se za narode kao dovren unutar njihovog vlastitog
drutva; narodi se oseaju pozvanim da drugima prenose, kao barjaktari,
postojeu i dovrenu civilizaciju. Od itavog prethodnog procesa civilizacije u njihovoj svesti ostao je jo samo mutan oseaj. Njegov rezultat se
prihvata kao izraz vlastitih nadarenosti; injenica da se tokom stolea
kod njih oblikovalo civilizovano ponaanje vie nije zanimljiva, kao uostalom ni pitanje kako je do toga dolo. Svest o vlastitoj nadmoi, svest o
toj civilizovanosti, slui odsada, barem onim nacijama koje su postale
kolonijalni osvajai, a time i neka vrsta gomjeg sloja za iroke delova vanevropskih zemalja, kao opravdanje njihove vlasti, isto onako kao to su
prethodnici pojma civilizacija, politesse i civilite, sluili dvorsko-aristokratskom gomjem sloju za opravdavanje njihove vlasti.
U stvari, sutinska faza procesa civilizacije dovrena je u trenutku
kada svest o civilizaciji, svest o nadmonosti vlastitog ponaanja i konkretizacija na nivou nauke, tehnike i umetnosti poinje da osvaja zapadne nacije.
Mi emo na narednim stranicama govoriti o onoj ranijoj fazi procesa civilizacije, tokom koje jedva da postoji svest o tom procesu, a kada ni
sam pojam civilizacija jo kao takav nije postojao.

98

D rugi deo
O C IV IL IZ A C IJI K A O S P E C IF I N O J
P R O M E N I L JU D S K O G P O N A A N JA

O istoriji pojn ra c iv ilite

1. Temeljna antiteza u kojoj se izraava samosvest Zapada u srednjem veku jeste ona izmeu hrianstva i paganizma, ili, tanije,
izmedu pravovernog, rimsko-latinskog hrianstva s jedne, i paganizma
i jeresi, ukljuujui tu i grko-istono hrianstvo, s druge strane1.
U srednjem veku zapadno drutvo je u ime krsta vodilo kolonizatorske i osvajake ratove, kao to emo ih kasnije voditi i u ime civilizacije. Uprkos posvetovljenju kroz koju je sama re ivilizacija prola, u
njoj se jo uvek osea daleki odjek latinskog hrianstva i viteko-feudalnog shvatanja krstakih pohoda. Seanje da su vitetvo i rimsko-latinska vera obelcili odredeni stadijum u razvoju zapadnog drutva, a kroz
koji su proli svi veliki narodi Zapada, sigumo nije nestalo.
Pojam civilite dobio je svoje znaenje za zapadno dmtvo u doba
sloma vitekog drutva i jedinstva Katolike crkve. On je otelotvorenje
jcdnog drutva koje, kao specifini stupanj u formiranju zapadnih obiaja ili civilizacije, nije samo bilo manje vano no nekada feudalno
drutvo. Pojam civilite je i izraz i simbol drutvene stvamosti koja
obuhvata razliite nacionalnosti i gde se - kao i u crkvi govori zajednikim jezikom, najpre italijanskim, a potom sve vie francuskim. Ova
dva jezika preuzimaju funkciju koju je nekada imao latinski jezik. Upravo se preko njih na ovoj drutvenoj osnovi iskazuje evropsko jedinstvo, a
istovremeno nova drutvena tvorevina, koja, da tako kaemo, predstavlja njegovu kimu, dvorsko drutvo. Upravo njegov poloaj, njegova
samosvest i njegova obeleja nalaze svoj izraz u pojmu civilite.
2. Pojam civilite dobio je svoj specifini peat i specifinu funkciju, o emu ovde govorimo, izmeu 1525. i 1550. godine. Njegovo se
individualno ishodite moe tano odrediti. Svoje specifino znaenje
prvi put je dobio poto ga je definisao Erazmo Roterdamski u svojoj
kratkoj raspravi De civilitate morum puerilium, objavljenoj 1530. Ovo
101

delo je obradivalo temu koja je upravo tada stigla na dnevni red. Spis je
naiao na izvanredan prijem. Jo za Erazmova ivota, dakle u narednih
est godina, objavljen je vie od trideset puta2. Sve u svemu, ukupno je
bilo 130 izdanja, od ega 13 ak i u XVIII veku. Broj prevoda, podraavanja i prilagoavanja nemogue je ustanoviti. Dve godine posle
pojave rasprave, izlazi i prvi prevod, engleski. Dve godine kasnije rasprava se pojavljuje u obliku katehizisa, da bi potom poela da se uvodi
kao prirunik u vaspitnom radu s deacima. Neto kasnije, svetlo dana
ugledali su nemaki i eki prevod. Francuski prevodi se niu: 1537,
1559, 1569 i 1613. godine.
Tako je zahvaljujui jednom radu Francuza Matirena Kordijea,
koji je uenja iz Erazmovog spisa spojio s uenjima jednog drugog humaniste, ana Sulpisa, jedan tip francuskih tamparskih slova dobio u
XVI veku naziv civilite. Citav niz spisa, proizalih manje-vie pod uticajem Erazmove rasprave, a pod naslovom Civilite ili Civilite puerile, bio je tampan sve do kraja XVIII stolea upravo ovim tipom slova3.
3.
Kao to se esto dogaa s reima a za ta e nam kasniji preobraaj izraza civilite u civilization dati jo jedan dokaz inicijativa za
njih potie od pojedinca. Spomenutom raspravom Erazmo je dao novu
otrinu ipodsticaj odavno poznatoj i uobiajenoj rei civilitas. Svesno
ili ne, on je njom izrazio neto primereno potrebama njegovog vremena.
Pojam civilitas se tada u svesti ljudi uvrstio upravo u onom smislu
koji je dobio u Erazmovoj raspravi. Odgovarajue pomodne rei nastaju
tada i u razliitim, pukim jezicima: u francuskom civilite, u engleskom
civility, u italijanskom civilita, u nemakom Zivilitat, koja se, istina, u
Nemakoj nikada nije tako ukorenila kao odgovarajue rei u drugim velikim kulturama.
Manje ili vie iznenadna pojava neke rei u okviru neke jezike zajednice gotovo uvek ukazuje na promenu ivota ljudi koji tu zajednicu
sainjavaju, naroito ako se radi o pojmovima, kao to je sluaj s onim
civilite, koji dospeju u iu i veoma dugo ostanu u upotrebi.
Mogue je da ni sam Erazmo svojoj kratkoj raspravi De civilitate
morum puerilium nije pridavao neko posebno znaenje u celini svog opusa. On u uvodu kae da umee vaspitanja mladih ljudi podrazumeva vie
disciplina: civilitas morum samo je jedna od njih; on ne porie da je ona
crassissima philosophiae pars (najgrublji deo filozofije p. p.). Ova rasprava ima svoje posebno znaenje, manje kao individualni fenomen ili
rad, nego kao simptom promene, ili olienje drutvenih procesa. Iznad
svega, upravo njen odjek, uzdizanje naslovne rei do najvanijeg izraza samotumaenja u evropskom drutvu, skree nau panju na ovu raspravu.
102

4. O emu govori rasprava?

Njena tema bi morala da nam objasni zbog ega i u kom smislu je
novi pojam bio potreban. Ona, dakle, mora da sadri sve pokazatelje
drutvenih promena i procesa koji su doveli do toga da pojam postane
pomodan.
Predmet lcnjige je zapravo Jtrajnje jednostavan: ponaanje oveka u
drutvu, naroito, ali ne i iskljuivo externum corporis decorum (o stvarima fizike pristojnosti - p. p.).
Iako posveena jednom mladom plemiu, kneevom sinu, rasprava
eli da bude prirunik za lepo ponaanje mladih ljudi.
Jednostavne misli izloene s ozbiljnou, ali esto u izrugivakom i
ironinom tonu, ispisane su izglaanim stilom i izuzetno precizno. Mogue je rei da se nijedna imitacija nikada nije izjednaila s izvom im
tekstom po snazi, jasnoi, linom stilu. Ako pogledamo izblie, otkrivamo izmeu redova jedan svet i jedan nain ivota koji, u mnogom pogledu, ve lii na na svet, ali koji je u drugim pogledima i prilino dalek;
rasprava ukazuje na stavove koje smo mi ve izgubili, koje e neki od
nas moda nazvati varvarskim i necivilizovanim. Erazmo govori o
stvarima koje su u meuvremenu postale neizrecive, a i o mnogo emu
to je postalo samooigledno4.
On, naprim er, govori o na'nu nakoji Ijudi gledaju. Krozkom entare, on eli da poduava, ali se tu ogleda i piev izuzetan dar zapaanja.
Sint oculi placidi, verecundi, composti; non torvi, quod est truculentiae... non vagi ac volubiles, quod, est insaniae, non limi quod est suspiociosorum et insidias molentium...
Teko je ovaj tekst prevesti a da se ne izmene naglasci: iskolaene
oi su znak gluposti, piljenje je oznaka tromosti; i suvie prodoran pogled
odaje preku narav, suvie iv i reit pogled je pogled bestidnika; najbolji
pogled je onaj koji otkriva miran duh i ljubaznost punu potovanja. Nisu
sluajno stari rekli da je sedite due u oima. Animi sedem esse in oculis.
Dranje tela, gestovi, odevanje, izraz lica, sve ovo spoljno ponaanje o kojem rasprava podrobno govori, jeste izraz unutranjeg
oveka. Erazmo to zna i to ponekad izriito kae: Quamquam autem externum illud corporis decorum ab animo bene composito proficiscitur,
tamen incuria praeceptorum nonnunquam fieri videmus ut hanc interim
gratiam in probis et eruditis hominibus desi deremus*.
*
Iako spoljno ponaanje proizlazi iz dobro uredene due, ponekad se dogada da
zbog nedostatka vaspitanja odgovarajui lepi postupci potpuno izostanu kod asnih i
uenih ljudi.

103

Nozdrve treba da budu bez sekreta, kae neto kasnije. Seljak se

useknjuje o kapu ili kaput, kobasiar rukom i laktom. Nije mnogo pristojnije brisati se dlanom ruke, a potom ruku brisati o odelo. Pristojnije je
oslobaati se slina briui se maramiom, pri emu se telo po mogustvu
okrene u stranu: Strophiolis accipere narium recrementa, decorum.
Ako se, briui se prstima, desi da neto padne na zemlju, treba to odmah
izgaziti nogom. Si quid in solum deiectum est emuncto duobus digitis
naso, mox pede proterrendum est. Ista opaska odnosi se i na pljuvanje:
Aversus expuito, ne quem conspuas aspergasve. Si quidpurulentium in
terrarh reiectum erit, pede proteratur. ne cni nauseam moveat. Id si non
licet linteolo excipito*.
S istim marom, s istom preciznou s kojima autor opisuje gestove
ije samo pominjanje sablanjava Ijude na drugom nivou civilizacije,
potinjene drugim emotivnim refleksima, razlae se i kako treba sedeti,
kako treba pozdravljati. Erazmo opisuje stavove koji nam izgledaju
udni, na primer, stajanje na jednoj nozi. Ne zaboravimo da mnogo bizamih stavova na srednjovekovnim slikama i kipovima, a gde su predstavljani ljudi koji hodaju ili pleu, ne treba pripisivati samo maniru
slikara ili vajara, ve da oni ovekoveuju stvamo ponaanje i polcrete
koji su nam postali udni, a koji su izrazi razliite mentalne i emotivne
strukture.
Sto se vie udubljujemo u ovu lcratku raspravu, jasnija nam postaje
ova slika drutva s oblicima ponaanja koji su donekle slini naima, ali
ipak daleki.
Mi vidimo ljude za stolom a dextris sit poculum, et cultellus escarsius rite purgatus, ad laevam panis, kae Erazmo. Pehar i veoma
ist no s desne strane, hleb s leve. Tako se postavlja sto! Budui da
veina gostiju donosi sama svoj no, preporuuje se da se on dri istim.
Viljuke su retke, a ako ih je i bilo, sluile su obino za uzimanje mesa sa
zajednikog posluavnika. Jede se uz pomo kaike i noa. Nema svako
svoju kaiku. Zato Erazmo kae: kada ti prue neto teno, probaj to i
vrati kaiku, poto si je dobro obrisao.
Kada se slui meso, neka svaki gost sebi odsee pare, uzme ga rukom i stavi na svoj tanjir ako ga ima; ako ne, neka stavi svoje pare mesa
na debelu kriku hleba. I zaista, izraz quadra, kojim se Erazmo slui,
oigledno znai i metalni tanjir i Jcriku hleba.
Pljuj okrenut u stranu, da ne uprlja ili nekog isprska. Ako se desi da
prljavtina padne na zemlju, treba je izgaziti nogom, da ne bi nekog spopala muka. Ako
to nije mogue, poslui se maramicom.

104

Quidquam ubi bene considerint mox manus in epulas coniciunt.

Ima ljudi, kae Erazmo, koji tek to su seli, posegnu rukom za jelo. Tako
rade kurjaci i prodrljivci. Ne uri da prvi uzme jelo koje iznesu. Ne
umai prste u kau, jer tako rade seljaci. Ne prebiraj po jelu ve uzmi prvi
komad koji je ispred tebe. Kao to je nepristojno prevrtati rukom po celoj
zdeli, in omnes patinae plagas manum mittere, tako nije pristojno ni
okretati zdelu da upravo najbolji komad doe pred tebe.
Quod digitis excepi non potest, quadra excipiendum est. Ono to
ne moe da dri u ruci, stavi na svoju quadru. Ako ti neko ponudi kola
ili malo patete na kaiki, podmetni svoju quadru, ili uzmi kaiku koja ti
se nudi, odloi jelo na quadru i vrati kaiku: Si quis e placenta vel artocrea porrexit aliquid cochleari, aut quadra excipe, aut cochleare porrectum accipe, et inverso in quadram cibo cochleare reddito.
Rekli smo da su tanjiri retki. Na slikama iz tog ili ranijeg razdoblja,
na kojima su predstavljene gozbe, uvek vidimo jedan te isti, nama nepoznat prizor. Upravo o njemu i govori Erazmo u svojoj raspravi. Sto je
ponekad prekriven skupocenim stolnjakom, a nekad je i go; u oba sluaja
na njemu je veoma malo predmeta: posude za pie, slanici, noevi,
kaike; ponekad primeujemo Jtrike hleba, quadrae, koje se na francuskom zovu tranchoirs ili tailloirs. Svi redom, od kralja i kraljice, pa
do seljaka i seljanke, jedu rukama. U visokom drutvu primenjuju se
neto prefinjeniji postupci. Erazmo kae da treba oprati ruke pre nego to
se sedne za sto. Pa ipak, sapuna u tu svrhu nema. U naelu, gost isprui
ruke, a pa ih isprska vodom5. Ponekad je voda blago namirisana kamilicom ili ruzmarinom. U dobrom drutvu nikada se jelo iz zdele ne uzima
obema rukama. Najotmenije je kada se ovek slui samo s tri prsta. To je
postupak kojim se razlikuju gomji slojevi od donjih.
Prsti se kad-tad umaste. Digitos unctos vel ore praelingere vel ad
tunicam extergere... incivile est, kae Erazmo. Nije pristojno oblizivati
ih ili brisati o odeu.
Svoja aa esto se nudi dugome, ili pak svi piju iz istog vra.
Erazmo upozorava da se pre toga obriu usta. Takode je uobiajeno
ponuditi nama simpatinog suseda komadom mesa koji upravo jedemo: Evo obiaja koji treba izbegavati, kae Erazmo, jer nije pristojno nuditi ono to smo ve sami poeli da jedemo. I nastavlja:
Seljaki je umakati u sos hleb koji smo ve zagrizli; nije uglaeno vaditi iz usta savakani komad hrane i odlagati ga na quadru. Ako ti se
neto ne dopada i ne moe to pojesti, olcreni se neupadljivo i odbaci ga
negde.
105

Na drugom mestu kae: Dobro je kada zanimljivi razgovori prekidaju jelo. Neki ljudi jedu i piju ne stajui, ne zato to su gladni ili edni,
ve to se ne mogu obuzdati na drugi nain. Oni se ili eu po glavi,
akaju zube, mlataraju rukama, igraju se noem, ili pak moraju da
kalju, briu nos, pljuju. Sve to potie od seljakog snebivanja i izgleda
kao neka vrsta ludosti.
Ali Erazmo smatra da je nuno i mogue da doda sledea upozorenja: Nemoj se nepotrebno razodevati. Membra quibus natura pudorem addidit, retegere citra necessitatem, procul abesse debet ab indole
liberali. Quin, ubi necessitas hoc cogit, tamen id quoque decente verecundia faciendum est*.
Neki preporuuju, kae on, da deak compressis natibus ventris
flatum retineat**. Ali tako se moe navui neka boljka.
Na drugom mestu kae: Reprimere sonitum, quem natura fert,
ineptorum est, qui plus tribuunt civilitciti, quam saluti *. Ne oklevaj da
povrati ako ima potrebu: Vomiturus secede: nam vomere turpe non
est, sed ingluvie vomitum accersisse, deforme est*'*'.
5.
Erazmo se u svojoj raspravi veoma pomno bavi ljudskim ponaanjem, glavnim situacijama drutvenog ivota. S istom prirodnou govori
o najelementamijim i o najosetljivijim problemima Ijudskog ophoenja. U
prvom poglavlju se bavi de decente ac indecente totius corporis habitu
(pristojnim i nepristojnim izgledom itavog tela), u drugom de cultu
corporis (telesnom kulturom), u treem de moribus in templo (nainom ponaanja u crkvi), u etvrtom de conviviis, (gozbama), u petom de congressibus (sastancima), u estom de ludu (igrama), te
napokon, u sedmom de cubiculo (spavaom sobom),
To je okvir pitanja koja omoguuju Erazmu da da novi polet pojmu
civilitas.
Naa svest ne moe uvek da se priseti ranije faze u naoj vlastitoj
povesti. Onu naivnu iskrenost, s kojom su Erazmo i njegovo vreme govorili o svim podrujima ljudskog ponaanja, mi smo izgubili. Mnogo
onoga to on kae prevazilazi na prag tolerantnog.
*
Otkrivati bez potrebe one delove
ponaanje. Kada nunost na to primora, treba to
Zadri vetar, stiskajui butine.
Zadravanje vetra koji priroda stvara
utivosti nego do zdravlja.
U dalji se kada povraa: nije sramota
vraanja doe zbog prepunjenosti.

106

tela koji su prirodi stidni, ne spada u dobro

initi uz veliki diskreciju.
odlika je budala koji vie dre do
povraati, ali je runo kada do po-

Pa ipak, upravo to spada u probleme o kojima govorimo u naoj

knjizi. Pratei promenu pojmova kojima su razliita drutva nastojala da
se izraze, vraajui se od pojma civilizacija njegovom pretku, pojmu
civilite, odjednom izbijamo na tragove samog procesa civilizacije, na
tragove stvame promene ponaanja do koje je dolo na Zapadu. Cinjenica da oseamo nelagodnost kada govorimo, pa ak i sluamo o mnogim
stvarima o kojimaErazmo raspravlja, jeste jedan od simptoma ovog procesa. Manja ili vea neprijatnost koju oseamo prema ljudima koji otvorenije govore o svojim telesnim funkcijama ili ih imenuju, a koji ih manje od nas skrivaju ili potiskuju, jeste jedno od glavnih oseanja koje nas
navodi da te iste ljude oznaimo varvarima ili necivilizovanim pojedincima. Upravo to je uzrok neprijatnosti do koje dovodi varvarstvo, ili, da to kaemo s manjim vrednosnim naglaskom, nelagode zbog
drugaijeg afektivnog stanja, zbog drugaijeg standarda nelagodnosti,
koji jo i danas sreemo u mnogim drutvima koja smatramo necivilizovanima, zbog onog standarda nelagodnosti koji je prethodio naem i
koji mu je pretpostavka. Pitanje je kako je i zato zapadno drutvo prelo
s jednog standarda na drugi, kako se civilizovalo. Valja imati u vidu
da je razmatrajui ovaj proces civilizacije nemogue izbei pojavljivanje oseaja neprijatnosti i nelagodnosti. Moramo pokuati, barem dok se
bavimo ovim pitanjem, da odstranimo sve oseaje snebivanja i nadmoi,
sve one vrednosne sudove i cenzure povezane s pojmovima civilizacija i ne-civilizacija. Nae ponaanje razvilo se iz onog koje nazivamo
ne-civilizovanim. Pa ipak, ovi pojmovi stvamu promenu obuhvataju
suvie statino i povrno. U stvari, izrazi civilizovano i necivilizovano ne izraavaju suprotnost kao to je ona dobro i ravo, ve predstavljaju stupnjeve razvoja koji nije dovren. Mogue je da e nai potomci, u odnosu na na nivo civilizacije, pokazivati ista oseanja nelagode koja imamo mi kada govorim o o ponaanju naih predaka.
Ispoljavanje emocija i ponaanje u drutvu evoluirali su od jednog oblika
i jednog standarda koji nije bio poetak, koji nije bio neto to bi se
moglo oznaiti kao necivilizovano u nekom apsolutnom i nediferenciranom smislu, i to u poreenju s naom situacijom koju rado oznaavamo reju civilizovanost. Da bismo shvatili potonji standard, moramo
se u istorijskoj retrospektivi vratiti na standard iz kojeg je ovaj proizaao.
Civilizacija, koju uglavnom smatramo vlasnitvom koje nam je
dato u vienom stanju, pri emu se ne pitamo kako smo zapravo postali njeni vlasnici, jeste zapravo jedan proces, ili faza procesa, u kojem
sami sudelujemo. Sve ono pojedinano to ubrajamo u civilizaciju maine, nauna otkria, dravna ustrojstva - ili ma ta drugo - svedoi o
107

posebnoj strukturi Ijudskih odnosa, o posebnoj strukturi drutva, i o odgovarajuim oblicima ponaanja. Ostaje pitanje da li je donekle precizno, i u njegovim glavnim crtama mogue, razumeti drutveni proces
civilizacije, ili barem neke od njegovih faza.

Naini ponaanja u srednjem veku

1.
U Erazmovoj raspraviD e civilitate morum puerilium govori se
0 odreenoj vrsti drutvenog ponaanja. Da bi se ono ocrtalo nije dovoljno sluiti se jednostavnom suprotnou civilizovano ne-civilizovano.
ta je bilo pre Erazma? Da li se on prvi bavio ovim pitanjima?
Nipoto. Slina pitanja zaokupljala su ljude ve u srednjem veku,
ljude u grkoj-rimskoj antici, pa ak i one u srodnim, starijim civilizacijama.
Nemogue je vraati se stalno na poetak nekog procesa, koji ga
zapravo i nema. Gde god da ponemo, sve je kretanje i nastavak neeg
ranijeg. Ako elimo da istraujemo retrospektivno, nuno je da ustanovimo granice, i to po mogustvu takve koje odgovaraju fazama stvamog
procesa. Ovde emo poi od standarda srednjeg veka - iako ga neemo
podrobno ispitivati kao takvog pri emu elimo da pratimo ono kretanje, onu razvojnu krivulju koja vodi do novijeg doba.
Srednji vek nam je ostavio obilje podataka o onome to se smatralo
drutveno prihvatljivim ponaanjem. I tu je ponaanje za stolom imalo
poseban znaaj. Jelo i pilo su kao radnje mnogo vie nego danas bili u
sreditu drutvenog ivota, a esto su davali - iako ne uvek okvir za
razgovor i druenje.
Ueni klerici su nam na latinskom ostavili pravila vladanja za stolom koja svedoe o standardu njihovog drutva. Tako se Hugo od
Sen-Viktora ( f ll4 1 ) u svom delu De institutione novitiarum bavio,
izmeu ostalog, i takvim pitanjima. Pokrteni panski Jevrejin Pedro Alfonso bavi se time poetkom XII veka u svom spisu Disciplina clericalis. an de Garlan posveuje nekoliko stihova svoje pesme Morale scolarim (napisane 1241. i koja ima ukupno 662 stiha) ophoenju u drutvu,
a posebno ponaanju za stolom.
Osim ovih pravila lepog ponaanja koja iznosi svetenstvo koje se
slui latinskim, postoje od poetka XIII veka i spisi na raznim pukim jezicima uglavnom iz viteko-dvorskog drutva.
108

Najstariji zapisi o lepom ponaanju, karakteristini za svetovni

gomji sloj, uglavnom potiu iz Provanse, kao i njoj susedne, kultumo
povezane Italije. I najstariji nemaki tekst posveen kurtoaziji, napisao
je jedan Italijan, Tomazino od Cirklarije. Delo nosi naziv Romanski gost
(ili Der walsche Gast, u Rikertovom prevodu). Naslov jedne druge rasprave istog autora o manirima, napisane na italijanskom jeziku, sadri u
nemakom prevodu rani oblik pojma utivost (Hdflichkeit). Autor se
zapravo poziva na ovo delo, koje je danas izgubljeno, nazivajui ga
buoch von der hiifscheit.
Pedeset Kurtezija Bonviina de Rive i Hofzucht (Dvorski maniri),
spis koji se pripisuje Tanhojzeru, potiu iz iste dvorsko-viteke sredine.
Povremeno se slini propisi o ponaanju sreu i u velikim epskim poemama viteko-dvorskog drutva, kao na primer u Romanu o rui (.Roman
de la Rose) \ iz XIV stolea. Boke ofNurture Dona Rasela, spis koji verovatno potie iz XV stolea, daje u engleskim stihovima ve jedan kompendijum za ponaanje mladog plemia u slubi krupnog vlastelina, kao
to je sluaj i s kraom varijantom, tzv. The Babees Book1.
Sem ovoga, postoji itav niz kraih Tischzuchten ili Ponaanja za
stolom, spisa u stihovima namenjenim uenju napamet, nastalih u XIV i
XV stoleu, no koji verovatno potiu iz starijih izvora. Uenje napamet
je u srednjovekovnom drutvu, kada su knjige retke i skupe, imalo sasvim drugu ulogu kao sredstvo za vaspitanje i uvebavanje. Ti stihovi
bili su jedno od sredstavakojima se pokuavalo ljudima utuviti ono to je
u drutvu, prvenstveno pri jelu, doputeno initi, a ta nije.
2.
Ovi Tischzuchten, isto kao i anonimni prirunici za dobro
ponaanje, nisu bili individualna dela onako kako tu re danas shvatamo.
Oni su pre odlomci vee, usmene tradicije, i u njima je iskazano ono to
je u tom drutvu zaista bio obiaj. Njihova vanost potie upravo iz toga
to ne prenose ono veliko, izuzetno, ve ono tipino, to jest norme ponaanja. Cak i poeme koje predanje pripisuje odreenim autorima,
Hofzucht Tanhojzeru, i Book ofN urture Donu Raselu, samo su individualne konlcretizacije jednog od mnogih tokova predanja koje se irilo
tim drutvom u skladu s njegovom hijerarhizacijom. Njihovi pisci nisu
bili ni zakonodavci ni tvorci tih propisa, ve njihovi sakupljai, klasifikatori onih u drutvu uobiajenih propisa i tabua; stoga se gotovo u svim
tim spisima, bez obzira na to da li su u knjievnom smislu povezani ili
ne, pojavljuju slini propisi koji su tek odraz jednakih obiaja, to jest
svedoanstva odreenih standarda ponaanja i emocija u okviru samog
drutva.
109

Mogue je da bi se produbljenijim istraivanjima otkrile izvesne

razlike izmeu pojedinih nacionalnih tradicija, kao i varijacije u drutvenom standardu. Moda bi se mogle otkriti i izvesne promene unutar iste
tradicije. Tako, na primer, izgleda da su opti ton, a moda i obiaji
drutva pretrpeli izvesne promene u XIV i XV stoleu, uporedo s usponom cehovsko-graanskih elemenata, slino kao to su u novije doba
modeli ponaanja, potekli meu dvorskom aristokratijom, bili usvojeni u
graanskim sredinama.
Ove modifikacije ponaanja u srednjem veku treba pomnije istraiti, no to je zasebna tema. Ovde emo se zadovoljiii time da na njih
ukaemo, kao i da podsetimo da ovaj srednjovekovni drutveni standard
nije statian, da nije poetak niti nulti stupanj procesa civilizacije, a da
takoe ne predstavlja, kao to se katkad tvrdilo, stupanj varvarstva ili
primitivnu epohu.
Recimo samo da je taj standard bio razliit od naeg, ne bavei se
pitanjem da li je bio loiji ili bolji. To to ovde, u traganju za lzgubljenim vremenom, idemo korak po korak iz XVIII u XVI stolee, i iz XVI
stolea u XII i XIII, ne znai da, kako smo kazali, elimo da stignemo
na poetak procesa civilizacije. Dovoljno je da predstavimo pravce,
da preduzmemo lcratko putovanje od standarda srednjeg veka do standarda ranog novog veka u pokuaju da shvatimo ta se zaista dogodilo s
ljudima u okviru ovog menjanja.
3.
Standard dobrog ponaanja u srednjem veku, kao i u svim kasnijim razdobljima, predstavljen je posve utvrenim pojmom: upravo
preko njega su srednjovekovni svetovni krugovi, ili barem njihove
vodee grupe, izraavali samosvest, to jest, ono to su sami mislili da ih
ini izuzetnim. Pojam koji je saimao ovu samo-svest i drutveno podobno ponaanje zvao se u francuskom jeziku courtoisie, u engleskom
courtesy, u italijanskom cortezia (pored drugih srodnih pojmova,
ali u esto razliitim oblicima). U nemakom je to izraeno reima hdvescheit, hiibescheit, a ponekad zuht. Svi ovi izrazi neposrednije
otlcrivaju svoje drutveno poreklo nego oni koji e ih zameniti kasnije i
koji e preuzeti njihovu funkciju. Oni se bez izuzetka odnose na nain lepog ponaanja na dvoru. Ovim izrazima neke vodee grupe u svetovnom
gornjem sloju, dakle, ne viteka klasa u celosti, ve prvenstveno dvorski
krugovi oko velikih feudalnih gospodara, oznaavale su ono to ih je
razlikovalo u vlastitim oima od ostalih ljudi, naime, dozvole i zabrane u
ponaanju, koje su nastale na velikim feudalnim dvorovima, da bi potom
prele u ire slojeve. Taj proces diferencijacije ovde moemo ostaviti po
110

strani. U poreenju s kasnijim razdobljima, ovde se pre svega radi o velikoj jedinstvenosti dobrih i ravih obiaja, o kojima govorimo kao o
odreenom standardu.
Kako izgleda taj standard? Sta je tipino ponaanje, ta su njegove
opte karakteristike?
Najpre neto to u poreenju s pravilima novijih razdoblja izgleda
kao jednostavnost, kao naivnost. Postoje - kao u svim drutvima gde ljudi naglije i neposrednije emotivno reaguju manje psiholoke nijanse i
sloenosti u optem misaonom sistemu. Postoje prijatelji i neprijatelji,
elja i odbojnost, dobri i loi Ijudi.
Dem vrumen soltu volgen
Dem boesen wis erbolgen*
itamo u nemakom prevodu spisa Disticha Catonis8, prirunika o dobrom ponanju, koji je u srednjem veku kolao pod Katonovim imenom.
Na drugom mestu se kae:
Svenne din gesine dich
erziirne, lieber sun, sd sich
daz dir werde iht so gach
daz dich geriuwe dar nach**l>.
Sve je jednostavnije, nagoni i sklonosti su manje uzdraani nego kasnije,
ak i za stolom:
Kein edeler man selbander sol
mit einem lejfel sufen niht;
daz zimet hiibschen liuten wol,
den dicke unedelljch geschiht***.
To je odlomak iz Tanhojzerovog Hofzuchta10. Izrazom Hiibsche Leute
oznaeni su plemii, dvorani. Pravila Hofzuchta namenjena su iskljuivo gornjem sloju, vitezovima koji ive na dvoru. Autori stalno suprotstavljaju plemenite, utive obiaje ponaanju seljaka (geburischen
siten).
Ugledaj se na otm ene,/ izbegavaj neotesane!
Ako te posluga naljuti,/ mili sine,/ pazi dobro da se ne razbesni/ tako da bi se
jednog dana kajao.
Otmen ovek ne sme da sre/ iz iste kaike/ s drugim ovekom u drutvu,/ to ne
pristaje otmenim ljudima.
111

Siimliche bizent ab der sniten

und stozents in die schiizzel wieder
nach geburischen siten;
siilh unzuht legent diu hiibschen nider*n

Ako si zagrizao hleb, nemoj ga ponovo umakati u zajedniku zdelu; tako

rade seljaci, a ne otmeni ljudi (hiibschen Leute).
Etlicher ist also gemuot,
swen er daz beien genagen hat,
daz erz wieder in die schiizzel tuot;
daz habet garfiir missetat**12

Ne bacaj u zajedniku zdelu kost koju si oglodao. Iz drugih izvora saznajemo da je postojao obiaj da se kosti bacaju na pod.
Sledei propis kae:
Der riuspet, swenne er ezzen sol,
und in daz tischlach sniuzet sich,
diu beide ziment niht gar wol,
als ich des kan versehen mich***Xi.

Nadalje se kae:
Swer ob tem tische sniuzet sich,
ob er ez ribet and die hant,
der ist ein gouch, versihe ich mich,
dem ist niht besser zuht bekannt****14.

Brisati nos prstima bila je uobiajena stvar, budui da maramice jo nisu

postojale. Za stolom je ipak trebalo biti oprezniji; nos se nipoto nije smelo
brisati stolnjakom. Osim toga, trebalo je izbegavati mljackanje i dahtanje:
Ti nepristojni ljudi grizu hleb,/ a potom ga umau u zajedniku z delu,/ kao to
ine seljaci;/takvo ravo ponaanje ne prilii utivim ljudima.
** Neki ljudi oglou kost,/ pa je onda ponovo stavljaju u zajedniku zdelu./
Ravo je to ponaanje.
Onaj koji grglja i pljuje/ kada jede i onaj koji brie nos stolnjakom / su
podjednako nevaspitani,/jam im ti.
**** Ako ovek brie nos rukom za stolom,/ taj je b u d ala,/jer ne zna za bolje.
112

Swer snudet als ein wazzerdahes,

so er izzet, als etlicher phliget,
und smatzet als ein Beiersahs,
wie gar sich der zuht verwiget*15.
Mora li se poeati, ne ini to golom rukom ve preko kaputa.
Ir siilt die kel ouch jucken niht,
so ist ezrt, mit blozer hant;
ob ez aber also geschicht,
so nemet hovelich daz gewant**l(\
Svako je rukama uzimao iz zajednike zdele, i stoga za stolom nije priliilo dodirivati ui, nos ili oi:
In diu oren grifen nicht enzimt
und ougen, als etlicher tuot,
swer den unflat von der nasen nimt,
so er izzet, diu driu sint niht guot***xl.
Pre nego to sednemo za sto, treba oprati ruke:
ich hoere von siimlichen sagen
(ist daz war, daz zimet iibel),
das si ezzen ungetwagen;
den selben miiezen erlamen die kniibel****18.
A u priruniku Ein spruch der ze tische kert (Re onima za stolom)19, to
jest, u jednom drugom Tischzuhtu, prilino slinom Tanhojzerovom
Hofzuchtu, zahteva se da se jede samo jednom rukom; naime, ako se s
nekim drugim jede iz iste zdele ili se otkida od istog hleba, to je esto
sluaj, onda treba jesti rukom koja je udaljenija od suseda.
Onaj koji duva kao foka kada jee,/ kao to neki ine,/ ako bui kao bavarski
magarac,/ taj nikako nije dobro vaspitan.
Isto ne treba da se ee/ golom rukom po vratu dok jede;/ ako je to
neophodno,/ poslui se u tu svrhu prikladno delom odee.
Neprilino je stavljati prste u u.i/ ili dodirivati oi,/ kao to neki to rade,/ ili,
pak, akati nos za vreme jela. Te tri navike su loe.
uo sam da neki/ jedu neopranih ruku/ (ako je to istina, onda je to
runo)./Takvima neka se prsti ukoe.
8 Proces civilizacije

113

man sol ouch ezzen allefrist

mite der hant diu engegen ist;
sitz der gesell ze der rehten hant,
mit der tenken iz zenaht;
man sol sich geren wenden
daz man ezz mit beiden henden*20.
Kada nema ubrus, ne brii ruke o kaput, ve pusti da se same osue, kae
se u istom propisu21. A na drugom mestu:
schaffe vor, swaz dir si not,
daz du iht sitzest schamerot** .
Isto tako nije lepo raspojasavati se za stolom23.
Reeno se odnosi i na odrasle, a ne samo na decu. Za nau svest radi
se o veoma jednostavnim propisima ponaanja, koji se daju ljudima iz
viih slojevai; oni su znatno jednostavniji u poreenju s onim to je na
dananjem stupnju ponaanja prihvaeno kao norma medu seljacima.
Isti taj standard, uz neke razlike, iznosi se i u propisima o ponaanju napisanim na drugim jezicima.
4.
U sluaju jednog od ovih razliitih tokova tradicije, koji od nekih
latinskih oblika vodi prvenstveno do francuskog, ali moda i do italijanskog i provansalskog propisa o ponaanju za stolom, sabrani su propisi i
zabrane koji se ponavljaju u veini varijanata ili u svim24. Re je uglavnom o istim propisima kao i u nemakim propisima o ponaanju za stolom. Najpre obaveza da se izgovori molitva, o emu govori i Tanhojzer.
Stalno se spominje propis da se sedne na dodeljeno mesto i da se za stolom ne pipaju nos i ui. Ne nalakuj se na sto, itamo esto. Pokai vedro
raspoloenje. Ne priaj mnogo. Veoma esto se govori da se ne treba
eati za stolom, kao ni navaljivati kao izgladneo na hranu. Ne sme se
stavljati u zajedniku zdelu ono to je ve bilo u ustima. Ne manje esto
se opominje da treba prati ruke prcf jela, kao i to da ne treba u slanik
stavljati komad koji emo jesti. Stalno se ponavlja i da ne treba akati
zube noem, pljuvati po stolu ili preko njega. Ne treba traiti jelo koje je
ve odneto sa stola. Cesto se preporuuje da se ovek ne oputa. Treba
Uvek treba jesti hleb/ rukom koja je udaljenija od suseda./ Ako ti on sedi s
desne strane,/ jedi levom rukom ./ ovek treba da bude tako spretan/ da zna da jede i
levom i desnom rukom.
Obavi sve potrebe ranije,/ da ne bi za stolom morao da crveni od stida.

114

obrisati usta pre nego to se pone piti. Ne govori loe o posluenim jelima, niti ita to bi moglo naljutiti ostale. Ako si hleb umoio u vino, onda
ovo ili ispij ili prospi. Ne brii zube stolnjakom. Ne nudi ostalima ni ostatak svoje supe, ni hleb koji si ve zagrizao; ne brii nos glasno. Nemoj da
ti se desi da zaspi za stolom. I tako dalje.
Ista uputstva sreemo i u drugim slinim zbirkama pounih stihova
o nainu ponaanja, a koje pak pripadaju tradicijama koje nisu neposredno vezane za upravo pomenutu francusku. Sve one ipak svedoe o izvesnom standardu meuljudskih odnosa, strukturi srednjovekovnih drutava,
kao i psihi oveka srednjeg veka. Slinosti izmeu njih su sociogenetikog i psihogenetikog reda; knjievna veza izmeu svih ovih propisa,
francuskih, nemakih, italijanskih, nemakih i latinskih, moda postoji,
a moda i ne. Razlike izmedu njih su manje bitne nego slinosti koje odgovaraju jedinstvu ponaanja u srednjovekovnom gomjem sloju, a u
poreenju s ponaanjem gomjeg sloja u modemom dobu.
Tako, na primer, spis Kurtoazije Bonviina de Rive, srazmemo
najlinija i u skladu s italijanskim razvojem najnaprednija pravila
ponaanja za stolom, sadre osim mnogih ve navedenih francuskih propisa, uputstva o tome kako se treba okrenuti u stranu da bi se kaljalo ili
kijalo, kao i da ne treba oblizivati prste. Tu se kae i da ne treba birati
najlepe komade iz zdele, kao i da treba pristojno sei hleb. Ne treba dirati prstima ivicu zajednike ae niti ovu drati obema rukama. Ali
sadraj te kurtoazije, standard, obiaji, i ovde su isti. Zanimljivo je da je
jedan preraiva Kurtoazija Bonviina de Rive, tri stotine godina docnije, od svih pravila promenio samo dva, i to ne posebno vana25. Tako savetuje da se aa dri obema rukama, ali samo kada nije prepunjena;
kada vie osoba iz nje piju, nikako ne prilii umakanje hleba (De Riva je
samo preporuio da se tako upotrebljeno vino ili popije ili prospe).
Slino bi se moglo pokazati i u nemakoj tradiciji. Iako su nemaki
propisi o ponaanju za stolom, od kojih imamo zapise iz XV stolea,
moda oporiji nego Der walsche Gast Tomazina de Cirklarije ili Tanhojzerovog Hofzuchta iz XIII stolea, standard dobrih i ravih obiaja
izgleda da se nije mnogo izmenio. Neki su isticali da se u jednom od kasnijih propisa, umnogome slinom ranije pomenutima, kao novost pojavljuje upozorenje da se ne pljuje po stolu, ve samo ispod stola i po
zidovima, to se pak pripisivalo izvesnom ogrubljenju manira. Ali vie je
nego spomo da li je u prethodnim vekovima bilo znatno drugaije; slini
su, naime, propisi iz ranijeg doba sauvani u francuskoj tradiciji. Ono to
se da zakljuiti iz knjievnosti u najirem smislu rei potvreno je s druge strane na slikama iz tog razdoblja. Ali i tu su potrebna produbljenija
115

istraivanja. Pa ipak, u poreenju s kasnijim dobom, slike ljudi za stolom

pokazuju da i duboko u XV stoleu ima veoma malo stonog pribora, iako
se izvesne pojedinosti menjaju. U kuama bogatih, jela se slue tako to
se na posluavnicima donose iz kuhinje, esto bez nekog odreenog
reda. Svako uzima ili trai ono to mu se prohte. Gosti uzimaju iz zajednikih zdela. Cvrsta jela, posebno meso, jedu se rukama, a tena
kaikama ili zaimaama. Supa i sos se esto i piju, pri emu se sud prinosi ustima. Dugo nije bilo posebnog pribora za razliita jela. Ljudi su se
sluili istim noevima, istim kaikama. Pilo se iz istih aa. esto su se
dva gosta sluila jednim sudom i priborom.
Ovo je, ako tako smemo rei, nivo tehnike za stolom u srednjem
veku, koji, pak, sasvim odgovara odreenom standardu Ijudskih odnosa i
strukture oseanja.
Ve smo rekli da se unutar istih tih normi opaa obilje modifikacija
i razlika. Kada ljudi razliitog drutvenog poloaja jedu za istim stolom,
onom ko zauzima vii drutveni poloaj daje se prvenstvo pri pranju
ruku ili, na primer, pri zahvatanju iz zajednikog posluavnika. Kroz stolea se znatno menja oblik pribora. Postoje izvesne mode, ali i jedan
odreeni trend razvoja koji istrajava uprkos kolebanju mode. Gomji svetovni sloj uiva u izuzetnom luksuzu za stolom. Standard nije uslovljen
siromatvom pribora, ve tu jednostavno nita vie ne treba. Taj se nain
jela razume sam po sebi, i u skladu je s drutvenim ivotom epohe. S druge strane, ljudi su podstaknuti da istiu svoj rang bogatstvom pribora ili
ukraavanjem stola. U XIII veku kaike na stolovima bogatih ljudi su od
zlata, gorskog kristala, korala, serpentina. Povremeno ujemo da se tokom posta koristi no s drkom od ebanovine, za Uskrs no s drkom od
slonovae, a za Pedesetnicu inkrustirani noevi. Zaimae su najpre zaobljene i prilino plitke te treba irom otvoriti usta kada se koriste. Od
XIV stolea one dobijaju ovalan oblik.
Krajem srednjeg veka pojavljuje se i viljuka za uzimanje jela iz zajednike zdele. itavo tuce viljuaka nalazi se meu dragocenostima
Karla V, dok se u dvorskoj opremi Karla Savojskog, uz mnotvo raskonog pribora za jelo, nalazi samo jedna viljuka26.
5.
Ponekad ljudi kau: Koliko smo napredovali u odnosu na ovaj
standard, iako obino nije sasvim jasno ta se krije iza rei mi. Naime, onaj ko tako kae izgleda da se ponekad poistoveuje s ovim mi i
da sebi pripisuje deo zasluge za ostvareni napredak.
Mogu je i suprotan sud: Stvamo se promenila tek nekolicina
obiaja, i to je sve. Neki posmatrai su skloni da prosuuju o ovim
obiajima kao to bi se danas prosuivalo ponaanje dece za stolom: Da
116

je razuman ovek doao i rekao im da je njihovo ponaanje neukusno i

nehigijensko, da su oni bili podueni da se slue viljukom i noem, loe
navike brzo bi nestale.
Pa ipak, ponaanje za stolom nije mogue izdvojiti iz drutvenog
konteksta. Ono je samo odlomak i to veom akarakteristian -drutveno usaenog ponaanja, iji standard odgovara sasvim odreenoj drutvenoj strukturi, koju, pak, treba ispitati. Ponaanje srednjovekovnog
oveka isto je tako vrsto povezano s celinom njegovog ivota i ophodenja kao to su nae ponaanje i na drutveni kod povezani s naim
nainom ivota i ustrojstvom naeg drutva.
Deava se i da neka pojedinost ukae na to koliko su vrsto
uvreeni ti obiaji, kao i na to da se ne radi samo o negativnom elementu, nedostatku civilizovanosti ili znanja, kao to nekada olako
verujemo, ve o neemu to odgovara unutranoj potrebi ovih ljudi, i to
njima samo u tom obliku izgleda smisleno i neophodno.
U XI stoleu jedan venecijanski dud oenio se grkom princezom.
U njenoj vizantijskoj sredini viljuka je ve oito bila u upotrebi. U svakom sluaju, saznajemo da je princeza unosila hranu u usta au moyen
de petites fourches en or et a deux dents (pomou malih zlatnih viljuaka s dva zuba - p. p.)27.
To je u Veneciji izazvalo pravu sablazan: Cette nouveaute pcissa
pour une marque de rajfinement si outre, qua la dogaresse fu t severement objurguee par les ecclesiastiques, qui attirerent sur elle le couroux divin. Peu apres, elle etait atteinte d une maladie repoussante et
Saint Bonaventure n hesita pas 'a declarer que c etait un chatiment de
Dieu*
Trebalo je da proe pet stotina godina da se struktura ljudskih odnosa tako izmeni pa da to sredstvo postane uobiajeno. Od XV stolea,
viljuka iz Italije stie u Francusku, a zatim i u Englesku i Nemaku, barem meu gomje drutvene slojeve, postajui sve vie sredstvo za jelo,
poto je dugo sluila samo za uzimanje jela s posluavnika. Anri III ju je
u Francusku doneo verovatno iz Venecije. Rugali su se njegovim dvoranima i njihovom usiljenom nainu ponaanja za stolom, jer se izgleda
isprva nisu najbolje snalazili s novim sredstvom. Prialo se da je pola
hrane padalo s viljuaka dok su ih prinosili ustima. Ono to mi smatramo
uobiajenim, naviknuti na to i uslovljeni od najranijeg detinjstva, moralo
*
O va novina izgledala je kao znak tako velike prefinjenosti, da je dudevka bila
strogo ukorena od crkvenih poglavara, koji su na nju zazvali gnev boji. Neto kasnije,
dobila je stranu bolest, a sveti Bonaventura to odmah proglasi bojom kaznom.

117

je drutvo kao celina sticati polako i muno. Ne odnosi se to samo na one

sitne i naoko beznaajne stvari, kakva je viljuka, ve i na one oblike
ponaanja koji nam izgledaju sutinski vani28.
ak i u XVII stoleu viljuka je bila u sutini luksuzni artikl gornjeg sloja, a obino je bila izraena od zlata ili srebra.
Opisani stav prema novotariji istie neto drugo, i to veoma jasno: ljudi koji su jeli zajedno na nain kakav je bio uobiajen u srednjem
veku, uzimali meso iz iste zdele prstima, pili vino iz istog vra, jeli supu
iz istog lonca ili tanjira sa svim drugim specifinostima, od kojih smo
neke ovde naveli, stajali su u drugaijem odnosu nego mi izmeu sebe;
ne samo u sloju njihove jasne, racionalne svesti nego je i njihov emotivni
ivot bio razliit po strukturi i karakteru od naeg. Njihova afektivna
ekonomija bila je izgraena na odnosima i stavovima koji, uporeeni s
emotivnim uslovljavanjem kojem smo mi podvrgnuti, izgledaju ako ne
odbojni ono barem malo privlani. Naime, u tom kurtoaznom svetu
nedostajao je, ili barem nije postojao u istoj meri kao danas, onaj nevidljivi zid afektivnih reakcija koji se, izgleda, danas uzdie izmeu
ljudskih tela, sputavajui i razdvajajui. Postojanje ovog zida danas se
osea pri pukom fizikom pribliavanju neeg to je prethodno dotaklo
usta ili ruke nekog drugog; ispoljava se u oseanju nelagode kada
gledamo kako neko drugi obavlja fizike potrebe, a esto i na sam njihov
pomen; u oseaju stida kada nas u obavljanju vlastitih potreba neko posmatra, ali zacelo ne samo tada.
P rom ena ponaanja u renesansi
1.
Da li su se prag nelagode i granica stida pomerili u Erazmovom
vremenu? Da li Erazmova rasprava sadri naznake da se poveava
osetljivost ljudi i uzdranost koju jedni od drugih oekuju? Postoje
razlozi da se poveruje u to. Rasprave o lepom ponaanju, koje su napisali
humanisti, predstavljaju u neku ruku most izmeu spisa iz srednjeg veka
i onih iz novijih vremena. I samo Erazmovo delo, vrhunac medu slinim
spisima koje su ostavili humanisti, odlikuje ta podvojenost. U mnogo
emu ono je povezano sa srednjovekovnom tradicijom. Iako ponavlja
vie pravila i propisa crpljenih iz tradicionalnog toka kurtoaznih spisa,
spis sadri i zaetke neeg novog. U njemu se postupno razvija pojam
koji e potisnuti viteko-feudalni pojam kurtoazije. U toku XVI veka
upotreba pojma courtoisie u gornjem sloju sve je rea, dok ea postaje upotreba pojma civilite, koji najzad, u XVII veku, odnosi prevagu,
posebno u Francuskoj.
118

Znak je to znaajne promene u ponaanju, do koje, naravno, nije

dolo tako da je novi ideal lepog ponaanja prosto zamenio drugi, stariji i
opreni. Erazmovo delo Civilitas morum puerilium da se zadrimo zasad samo na njemu umnogome je jo uvek vezano za srednjovekovnu
tradiciju. Skoro sva pravila kurtoaznog drutva tu se ponavljaju. Tako se
meso i dalje jede prstima, iako pisac istie da ga treba uzimati samo s tri
prsta, ne itavom rukom. Ponavlja se propis da se ne navaljuje oblapomo
na jelo, da se pre jela peru ruke, kao i propisi u vezi s pljuvanjem, brisanjem nosa, upotrebom noa, a i mnogi drugi. Mogue je da je Erazmo
poznavao neki rimovani Tischzucht ili vie njih, ili pak neke crkvene
spise koji su se bavili tim pitanjima. Dobar deo tih spisa je zacelo bio
veoma rairen, i malo je verovatno da su Erazmu promakli. Lake se
meutim, mogu, dokazati njegove veze s antikim nasleem, na koje
su ve ukazali i neki njegovi savremeni komentatori. Mesto Erazmovog spisa u irokoj humanistikoj raspravi o problemima formiranja
oveka i dolinosti valja jo preciznije istraiti29. Nas, meutim, u
ovom kontekstu zanimaju vie sociogentike nego knjievne implikacije. Jasno je da Erazmo nije naprosto kompilirao svoj spis od ve postojeih; kao svako ko razmilja o tim pitanjima, i on je pred oima imao
preciznu ideju o drutvenom kodu, normama dobrog i loeg ponaanja. I
njegov spis je zbirka zapaanja iz ivota vlastitog drutva, a bio je
takoe, kako se to kasnije govorilo, pomalo delo svih ljudi. Ako nita
drugo, onda njegov uspeh, njegovo irenje, njegova upotreba kao prirunika za vaspitanje deaka, obilno pokazuju da je odgovarao drutvenoj potrebi, te da je predstavljao modele ponaanja koji su bili u skladu s
njegovim vremenom, modele koje je zahtevalo drutvo, ili, tanije, vladajui sloj.
2.
Ovo drutvo prolazilo je kroz fazu tranzicije. Isto je bilo i s
pravilima ponaanja. Ton dela, nain kako se u njemu sagledavaju problemi, dobro pokazuju da uprkos vezama sa srednjim vekom, nastaje
neto novo. Ovde iezava ono to mi doivljavamo kao jednostavnost, to jest, gubi se ona naivna suprotnost izmeu dobrog i ravog,
smemog i opakog. Na stvari se gleda nijansiranije, to jest, uz
snanije uzdravanje vlastitih afekata.
Ono to jedan deo srodnih humanistikih spisa, a u prvom redu
Erazmovu raspravu, razlikuje od srednjovekovnih kurtoaznih kodova,
nisu iskljuivo pravila koja su ih inspirisala, dobri i loi obiaji na koje se
odnose, ve su to prvenstveno njihov ton i nain sagledavanja problema.
U stvari, isti propisi koji su se u srednjem veku usmeno prenosili s kolena na koleno kao neko bezlino dobro, sada se iskazuju na nain i tonom
119

oveka koji ne prenosi jednostavno tradiciju, bez obzira koliko je bio

upoznat sa srednjovekovnim i, naroito, antikim spisima, ve lino
posmatra i zapisuje svoja iskustva.
Ono ega smo svedoci u De civilitate morum puerilium jo je
vidljivije u Erazmovim starijim spisima, gde se jasnije i neposrednije
uoava proetost srednjovekovne i antike misli s pievim linim iskustvom. Ve u njegovom delu Colloguia, koje se, bez sumnje, oslanja i
na stare uzore (pre svega Lukijana), a posebno u dijalogu Diversoria
(Bazel, 1523), Erazmo nam povremeno opisuje neka svoja iskustva koja
e razraditi u Civilitas morum.
Diversoria se bave razlikom u obiajima u nemakim i francuskim
krmama. Pisac opisuje unutranjost jedne nemake krme:
Nekih osamdeset-devedeset ljudi sede jedni pored drugih; ne radi
se samo o prostom narodu ve i o bogataima i plemiima, mukarcima,
enama i deci. Svako tu radi ono to misli da treba. Jedan pere odeu i iri
je mokru iznad pei da bi je osuio. Drugi pere ruke. Ali lavor je tako
prljav da oveku treba jo jedan da bi se oprao od takve vode. Vonj luka i
drugaruna isparenja se ire. Pljuje se posvuda. Neko isti cokule za stolom. Zatim slue jelo. Svako u zajedniku zdelu umae svoje pare hleba, grize ga i ponovo umae. Tanjiri su prljavi, vino je loe, a kada neko
zatrai bolje, krmar mu odgovara: ugostio sam mnogo plemia i grofova. Ako ovde niste zadovoljni, imate gde ete!
Stranac je tu na posebnim mukama. Ostali u njega pilje kao u neku
udnu afriku zverku. Uopte uzev, ovi ljudi potuju samo aristokrate iz
svoje zemlje.
Soba je pregrejana; ljudi se preznojavaju, isparavaju i briu. Sigurno je da meu njima ima i mnogo onih koji su bolesni. Veina njih,
objanjava govornik, imaju pansku bolest, zbog ega nisu manje
opasni od gubavaca.
- Hrabri ljudi, odgovara drugi, ale se s tim, i ni briga ih nije.
- Ali tu su hrabrost mnogi platili ivotom.
- Ali ta da rade? Na to su navikli, a sran ovek ne prekida sa svojim navikama.
3.
Vidimo da je Erazmo, poput drugih koji su pre i posle njega opisivali ponaanje i manire, prvenstveno hroniar koji opisuje dobre i
rave navike koje su postojale u drutvu. Upravo to objanjava slinosti,
ali i razlike izmeu tekstova. injenica da ova dela, manje nego neka
drugakojima obino posveujemo panju, sadre neobine ideje jednog
istaknutog pojedinca, i da su ona ve tematski tesno povezana s drutvenom stvamou, daje im posebno znaenje kao izvoru saznanja o drutvenim procesima.
120

Ali Erazmova zapaanja o ovoj temi, pored zapaanja jo nekoliko

autora iz istog razdoblja, ipak su neto izuzetno u okviru tradicionalnih
spisa o obiajima i ponaanju. U Erazmovom sluaju, ovi veoma stari
propisi i preporuke proeti su potpuno individualnim temperamentom.
Upravo to je znak vremena, izraz preobraaja drutva, simptom onog
to se pogreno naziva individualizacijom. To ukazuje i na injenicu
da je problem ponaanja u drutvu u tom razdoblju postao tako bitan da
se ak ni izuzetno nadareni i ugledni ljudi nisu libili baviti njime. Kasnije
ovaj zadatak gubi sjaj i dopada drugorazrednim i treerazrednim uenjacima, koji prepisuju, razvijaju i proiruju ono to je ve uraeno u
prolosti. Na taj nain ponovo se ustanovljuje, iako sada manje snano
nego u srednjem veku, bezlina tradicija spisa o ponaanju.
Kasnije emo posebno govoriti o drutvenim promenama s kojima
su povezane promene u ponaanju, obiajima i oseajima nelagodnosti.
Ovde ipak treba izneti jednu primedbu ako elimo da shvatimo Erazmovu linu poziciju, a i nain kako govori o ophoenju.
Erazmova rasprava nastaje u razdoblju drutvenog pregrupisavanja: izraz je plodnog prelaznog razdoblja posle slabljenja srednjovekovne, a pre uvrivanja novovekovne drutvene hijerarhije. Pripada
istorijskom stadijumu u kojem je staro viteko-feudalno plemstvo propadalo, a novo dvorsko-apsolutistiko tek nastajalo. Ova situacija pruila
je predslavnicima uskog sloja svetovno-graanske inteligencije, humanistima, a i Erazmu, ne samo prilike za drutveni uspeh, sticanje ugleda i
autoriteta ve i mogunost da budu iskreni i distancirani, ega ni ranije ni
kasnije nije bilo u takvoj meri. Ova posebna mogunost izdvajanja, koja
nekim predstavnicima inteligencije omoguuje da se ni s jednom drutvenom grupom ne poistovete potpuno i bezuslovno (iako je inteligencija
uvek bila blia jednoj od njih onoj vladarsko-aristokratskoj) nalazi i
sama svoj izraz u raspravi De civilitate morum puerilium. Erazmo
nipoto ne previa niti skriva drutvene razlike. Veoma dobro uoava
da su vladarski dvorovi rasadnici onog to se tada smatralo boljim
obiajima. Tako on kae mladom princu kome je posvetio svoje delo:
Tvojoj mladosti elim da govorim o lepom ponaanju mladia, ne zato
to bi ti imao posebnu potrebu za ovim preporukama; ti si odmalena vaspitavan meu dvoranima i veoma rano si imao izvanrednog vaspitaa...
ili to bi se sve ono to se govorilo u ovom spisu odnosilo ne tebe; ti si
vladarske krvi i roen si da vlada.
Ali Erazmo pokazuje, veoma snano izraenu, onu samosvest karakteristinu za inteligente koji su se potvrdili duhom, znanjem i spisateljstvom, a samoopravdavali knjigom. B ila je to samosvest pripadnika
121

sloja humanistike inteligencije koji je mogao da sauva distancu spram

vladajuih slojeva i miljenja, bio s njima povezan ili ne. In primis pueros decet omnis modestia, ovim reima zavrava svoju posvetu mladom
princu, et in his praecipue nobiles. Pro nobilibus autem habendi sunt
omnes qui studiis liberalibus excolunt animum. Pingant alii in clypsis
suis leones, aquilas, tauros et leopardos: plus habent verae nobilitatis,
qui pro insignibus suis tot possunt imagines depingere, quot perdidicerunt artes liberales".
To je jezik, to je tipina samosvest intelektualca na tom stadijumu
drutvenog razvoja. Lako se uoava sociogenetika i psihogenetika
slinost takvih misli s mislima karakteristinim za pripadnike nemake inteligencije XVIII stolea, to jest, s njihovim samoopravdavanjem pojmovima kultura i obrazovanje. Ali u razdoblju neposredno posle
Erazmovog doba, malo ljudi je smelo, a malo je njih i imalo mogunost da
takve ideje izraze neuvijeno u obliku posvete nekom plemiu. Uz sve vee
uvrenje drutvene hijerarhije, takvi bi se iskazi smatrali nedostatkom
takta, a moda i napadom. Pomno potovanje razlika u drutvenom
poloaju bie odsada barem u Francuskoj - sam kriterijum utivosti,
conditio sine qua non onog to se naziva civilite. Aristokratija i graanski intelektualci drutveno komuniciraju, no takt zahteva potovanje razlike meu staleima, kao i da im se daje nedvosmislen izraz u drutvenom
ponaanju. U Nemakoj, meutim, postoji, jo od humanistikog razdoblja, sloj gradanskih intelektualaca bez kontakata ili gotovo bez kontakata ako se zanemari nekoliko izuzetaka s dvorsko-aristokratskim
drutvom, sloj koji poseduje specifine odlike srednjeg stalea.
4.
Razvoj nemakih rasprava o lepom ponaanju, kao i razlike koje
ih dele od francuskih spisa iste vrste, daju nam izuzetno lepu ilustraciju
za to. Ne moemo se sada podrobno uputati u taj razvoj, no razliku
emo dovoljno osetiti i ako se prisetimo Dedekindovog Grobianusa30 i
njegovog nemakog veoma rairenog i uticajnog prevoda Konrada
ajta. itava nemaka grubijanska knjievnost, u kojoj uz ale i ironiju dolazi do izraaja vrlo ozbiljna potreba za ublaavanjem obiaja,
nedvosmisleno i u obliku istijem od bilo koje druge nacionalne tradicije,
pokazuje taj specifini, graansko-srednjostaleki karakter autora koji su
obino bili protestantski pastori ili uitelji. Slino je i s veinom onoga
*
Skromnost iznad svega, prilii deaku (kae on na kraju posvete mladom
vladaru), posebno plemenitom. U plemenite se ubrajaju svi oni koji svoj duh vebaju
uenjem dostojnim slobodna oveka. Neka ostali slikaju lavove, orlove, bikove i
leoparde na svojim grbovima. Vie iskrenog plem stva poseduju oni koji na svoje
grbove mogu upisati ono to su stekli slobodnim vetinama.

122

to je u Nemakoj u narednom periodu napisano o obiajima i manirima,

to jest, sa spisima koji se bave lepim ponaanjem i etikecijom. Naravno, dvorovi su i ovde sve vie mesta gde se potonje oblikuje. Ali
budui da su ovde drutvene prepreke izmeu graanstva i dvorskog
plemstva bile srazmerno velike, graanski autori u knjigama o manirima
uglavnom govore kao o nekoj stranoj stvari koju treba uiti, jer se tako
radi na dvorovima. Uprkos upoznatosti s temom, graanski autori govore o tome kao spoljni posmatrai, esto udno nespretno. Nemaka
inteligencija koja pie posle srednjovekovne epohe, a posebno posle Tridesetogodinjeg rata, relativno je potisnut sloj, a osim toga i regionalno,
staleki i imovinski ogranien. Tek u drugoj polovini XVIII veka, kada
nemaka graanska inteligencija, koja preuzima ulogu avangarde trgovakog graanstva, stie nove mogunosti drutvenog napredovanja,
kao i veu slobodu delovanja, ponovo se uju jezik i izrazi samosvesti
bliski humanistikoj, a posebno onoj koju je imao Erazmo. Ali i tokom
tog razdoblja retko je bilo uti da se plemiima otvoreno kae da su njihovi grbovi manje vredni od upranjavanja artes liberales, od ostvarenja
u umetnosti i naukama, makar se to zaista mislilo.
Pokret iz XVIII stolea na izmaku, koji prikazujemo u naem
predgovoru, povezan je s veoma starom tradicijom, s jednim strukturalnim obelejem razvoja nemakog drutva koje se manifestuje od
razdoblja brzog perioda procvata nemakih gradova i nemakog graanstva krajem srednjeg veka. U Francuskoj, a povremeno i u Engleskoj i Italiji, neki graanski pisci smatraju da pripadaju dvorsko-aristokratskom krugu. U Nemakoj se to dogaa znatno ree. U prvim
zemljama graanski pisci ne samo da piu za dvorsku aristokratiju ve
se i znatno poistoveuju s njenim obiajima, navikama i pogledima. U
Nemakoj je ovo poistoveivanje inteligencije s dvorskom aristokratijom daleko slabije, manje oigledno, manje esto. Njen podvojeni stav
i izvesno nepoverenje u ljude koji se samoopravdavaju iskljuivo lepim ponaanjem, utivou i dobrim obiajima, spretnou i prirodnou u ophoenju, deo je duge tradicije, posebno kada je re o
nemakoj dvorskoj aristokratiji. Ona je bila podeljena u mnotvo veih
ili manjih krugova, i nije bila ujedinjena u veliki, centralni society.
Osim toga, veoma rano je bila birokratizovana, ne mogavi da se
usavri kao u drugim zapadnim zemljama. S druge strane, Nemaku
karakterie podela, otrija nego u ostalim zapadnim zemljama, izmeu
onog to se na jednoj strani pojavljuje kao inovnika, univerzitetska i
kultum a tradicija srednjeg stalea, a na drugoj kao inovnika i vojnika tradicija plemstva.
123

5.
Uticaj Erazmove rasprave se irio, kako u Nemakoj tako i u Engleskoj, Francuskoj i Italiji. Erazmov stav sa stavom nemakih intelektualaca povezuje nepoistoveivanje s dvorskim gomjim slojem. Erazmova
tvrdnja da je bavljenje onim to se naziva civilite bez sumnje crassissima Philosophie pars izgleda da ukazuje na lestvicu vrednosti donekle
srodnu vrednosnom sudu koji e nemaka tradicija kasnije vezati za
razliku izmedu civilizacije i kulture.
Erazmo, u skladu s tim, ne upuuje pravila za ponaanje samo jednom posebnom drutvenom stale u. Izuzmemo li nekoliko napada na
raun seljaka i sitnih trgovaca, on nikada ne naglaava drutvene razlike.
Upravo ovo odsustvo odreenog drutvenog usmerenja u propisima, njihovo predstavljanje kao pravila ponaanja za sve Ijude, razlikuju njegovu raspravu od spisa koji su pod njegovim uticajem nastali u italijanskoj
i, pre svega, u francuskoj tradiciji.
Erazmo tako naprosto kae: Incessus nec fractus ist, nec praeceps
(Ne treba ii ni sporo ni prebrzo). Neto kasnije, Italijan Dela Kaza e
u svom spisu Galateo (6. pogl., 5, III deo) iskazati isti stav. Ali kod njega,
isti propis ima neposrednu i oiglednu funkciju kao sredstvo drutvenog
razlikovanja: Non dee lhuomo nobile correre per via, ne troppo effrettarsi, che cio conviene a palafreniere e non a gentilhuomo. Ne percio si
dee andare si lento, ne s'i contegnoso comme femm ina o come sposa.
Karakteristino je i u skladu sa svim ostalim opaskama to da nemaki
prevod Galatea koji se nalazi u jednom petojezikom izdanju objavljenom 1609. godine u enevi - nastoji (isto kao i latinski prevod) za
razliku od svih drugih, da sistematski ublai drutvene razlike koje postoje u originalu. Navedeni odlomak u prevodu glasi: Tako ne pristoji
plemenitom ni drugom posebno uglednom oveku (sonst erbarer mann)
da tri ulicom ili da previe uri, to vie odgovara nekom lakeju, a ne otmenom oveku... ali isto tako ne valja hodati suvie sporo kao kakva matrona u godinama, ili neka mlada nevesta (str. 562).
Rei erbarer mann (ugledan ovek) dodate su moda imajui u
vidu graanske venike. Slinih je dodavanja dosta u tekstu; tamo gde se
u italijanskoj verziji kae naprosto gentilhuomo, a u francuskoj gentilhomme, u nemakom prevodu stoji sittsamer ehrbarer Mensch (vrla i
ugledna osoba), dok u latinskom prevodu to glasi: homo honestus et
bene moratus (astan ovek koji ima dobre obiaje). Mogli bismo navesti niz slinih primera.
Plemi ne treba da tri ulicom, ni da se suvie uri, je r tako rade konjuari, a ne
plemii. Isto tako ne treba hodati presporo ni tako uzdrano kao to bi inila neka ena
ili nevesta.

124

Erazmo postupa slino. Tako se ono to on prikazuje bez ikakve

drutvene specifikacije u francuskoj i italijanskoj tradiciji stalno pojavljuje uz otro ogranienje na gomje slojeve. U Nemakoj je, pak, nastojanje da se izbriu drutvena obeleja trajno, iako nijedan nemaki
autor nije posedovao onoliko drutvene distance koliko Erazmo. U tom
smislu potonji zauzima jedinstveno mesto meu piscima koji su se bavili
tom temom. Iako je to posledica Erazmovog karaktera, vidi se i znaaj
srazmemo kratke faze poputanja izmeu dve velike epohe obeleene
mnogo stroom drutvenom hijerarhijom.
Izuzetna plodotvomost tog prelaznog stadijuma drutvenog oputanja, vidljiva je u Erazmovom opaanju ljudi. Situacija mu omoguuje
da kori seljake, vulgarne, grube obiaje, a da pri tom ponaanje
velike dvorske gospode, ija je sredina bila, kao to sam kae, rasadnik
lepog ponaanja, ne prihvata bezuslovno - kao veina nastavljaa. Veoma dobro opaa preteranost i usiljenost mnogih dvorskih obiaja, o
emu se ne plai da govori. Kada govori o poloaju usana, on precizira:
Jo je manje lepo povremeno puiti usne kao da se eli zvidati. To se
moe prepustiti velikoj gospodi kada siu u gomilu. Na drugom mestu
kae: Nekim dvoranima treba prepustiti zadovoljstvo da steu hleb u
aci i zatim ga lome vrhovima prstiju. Sto se tebe tie, preseci ga diskretno svojim noem.
6.
Ali i ovde jasno vidimo razlikuizmeu Erazmovog i srednjovekovnog naina izlaganja pravila ponaanja. Ranije se govorilo: The
bread cutfayre and do not breake31. Seci svoj hleb pristojno, i ne lomi
ga. Erazmo, pak, svoje preporuke ugrauje neposredno u svoje iskustvo, u svoje poznavanje ljudi. Tradicionalna uputstva, odraz stalno
ponavljanih obiaja, bude se u njegovim zapaanjima iz zamrznutosti.
Jedno staro pravilo je glasilo: Ne navaljuj halapljivo na jelo32.
Ne mangue mie je te commande,
avant que on serve de viande,
car il sembleroit que tu feusses
trop glout, on que trop fein eiissses.
Vuiddier et essever memoire
aies ta bouches, quant veulz boire*.
Ne jedi nipoto, preporuujem ti,/ pre nego to se poslui m eso,/ je r e
izgledati/ da si suvie prodrljiv ili da si izglad n eo /... Pazi zatim da ti usta budu prazna i
ista,/ kad eli da pije.

125

Erazmo daje isti savet, ali pri tom neposredno vidi ljude: neki ljudi, kae, vie prodiru nego to jedu, kao da oekuju da ih svaki as
odvedu u zatvor, ili kao da su lopovi koji pohlepno gutaju svoj plen.
Neki drugi toliko trpaju u usta da im se obrazi nadimaju kao mehovi.
Neki tako razvlae usta, vau i roku kao svinje. Potom sledi opte
pravilo nakoje on neprekidno ukazuje: Ore pleno vel bibere vel loqui,
nec honestum, nec tutum (Jesti punim ustima nije ni pristojno ni sigurn o - p . p.).
U svim ovim preporukama, osim srednjovekovne tradicije, pojavljuje e i mudrost antike. Ali Erazmo se ne zadovoljava da ita, ve i
opaa, to mu koristi u spisateljskoj delatnosti.
Odea, itamo ponekad, jeste u neku ruku telo tela. Ona nam
pomae da prosudimo stav due. Erazmo ukazuje, kao primer, koja vrsta
odee odgovara odreenom duevnom raspoloenju. To su poeci onog
naina posmatranja koji e docnije biti oznaen psiholokim. Novi
stupanj utivosti i njegovo predstavljanje, to saima izraz civilite,
blisko su povezani s ovim nainom gledanja na stvari, a to e biti jo i
vie. U stvari, da bi se upranjavala civilite, da bi ovek bio kurtoazan, on u neku ruku mora da opaa, da posmatra oko sebe i da obraa
panju na ljude i njihove pobude. I tu se najavljuje nova vrsta meusobnih ljudskih odnosa, novi oblik integracije.
Nepunih 150 godina kasnije, kada civilite u Francuskoj bude
uobiajeni i stabilni oblik ponaanja dvorskih sredina i onoga to se naziva monde, jedan od pripadnika spomenutog kruga zapoee svoje izlaganje o Nauci sveta (Science du monde) ovim reima33: II me semble
que pour acquerir ce quon appelle la Science du Monde: il fautprem ierement sappliquer a bien conoitre les hommes tel quils sont en general
et entrer ensuite dans la connoissanceparticuliere de ceuxavec qui nous
avons a vivre, cest-a-dire, de leurs inclinations et de leurs opinions bonnes et mauvaises, de leurs vertus et de leurs defauts*.
Ono ovde izraeno na precizan i svestan nain Erazmo je ve bio
najavio. Ali ova sve izraenija tendencija drutva, a time i pisaca, ka
posmatranju, ka povezivanju opteg s pojedinanim, posmatranja s
tumaenjem, sree se ne samo kod Erazma ve i u drugim renesansnim
knjigama o obiajima, a sasvim sigumo ne samo tu.
Izgleda mi, da bi se steklo ono to se naziva naukom sveta, treba se najpre
potruditi da se dobro upoznaju ljudi takvi kakvi su uopte, a potom posebno upoznati
one s kojima ivimo, to jest njihove sklonosti, dobra i loa miljenja, njihove vrline i
nedostatke.

126

7.
Ako se postavlja pitanje o novim tendencijama34 koje se ispoljavaju u Erazmovom nainu posmatranja ljudskog ponaanja, moemo
rei da je to jedna od njih. Izvesno je da se u procesu novog stvaranja, koji
nazivamo renesansom, donekle menjalo i ono to se u odnosima meu
ljudima smatralo pristojnim i nepristojnim. Promenu ipak nikako
ne obeleava iznenadno pojavljivanje novih naina ponaanja oprenih
starima. Tradiciju kurtoazije u mnogom pogledu nastavlja drutvo
koje pojam civilitas usvaja radi oznaavanja dobrog ponaanja.
Istalcnuta tenja ljudi da posmatraju sami sebe i druge jeste znak da
itavo pitanje ponaanja dobija razliit karakter: ljudi sami sebe i druge
oblikuju svesnije nego u srednjem veku.
Tada se govorilo: radi ovo, nemoj da ini ono, ali se u sutini mnogo ta doputalo. Stoleima su ponavljani isti propisi i zabrane koji
nama, iz nae perspektive, izgledaju elementamima, a koji nikada nisu
doveli do uspostavljanja vrstih navika. Od sada to vie nee biti tako.
Ljudi vre sve vei pritisak jedni na druge, a zahtev za dobrim ponaanjem postaje imperativan. Citava problematika vezana za ponaanje
dobija novu teinu. injenica da je Erazmo posvetio itavu proznu raspravu problemima lepog ponaanja, a ne samo ponaanju za stolom, temi
koja se do tada spominjala u kratkim didaktikim rimovanim stihovima,
ili u okviru rasprava o drugim temama, dokazuje, isto kao i sam uspeh
dela, koliko ove stvari postaju bitnije35. A pojava slinih dela, kao to su
Kastiljoneov Courtier i Dela Kazin Galateo, da navedemo samo najpoznatije, ukazuje na slian tok stvari. Ve smo istakli drutvene procese
iji su oni izraz, a na koje emo se kasnije vratiti. Sada, pak, istiemo da
su stari drutveni savezi, ako se nisu raspali, uveliko olabavljeni i preobraavaju se. Pojedinci razliitog drutvenog porekla meusobno se
meaju. Drutvena mobilnost, uspinjanje i padanje pojedinaca i grupa,
poveava se.
U toku XVI stolea, negde ranije, negde kasnije, a skoro svuda uz
mnoge recidive, pa sve do u XVII stolee nastaje vra drutvena hijerarhija, i to iz elemenata razliitog drutvenog porekla, to jest, nastaju
jedan novi gomji sloj i nova aristokratija. Upravo iz tog razloga pitanje
jednoobraznog dobrog ponaanja postaje izuzetno aktuelno, tim vie to
je struktura novog vladajueg sloja takva da se njegovi pripadnici izlau
znaajnom meusobnom pritisku i potinjavaju stalnoj drutvenoj kontroli. To je pozadina na kojoj nastaju dela Erazma, Kastiljonea, Dela
Kaze i drugih pisaca. Ljudi, prisiljeni da meusobno ive na nov nain,
postaju osetljiviji na porive drugih ljudi. Postepeno i bez prekida, kod lepog ponaanja se uvruje, obziri koje svako oekuje od blinjih se pre127

ciziraju. Oseaj o onome to treba ili to ne treba initi, da se ne povrede

ili sablazne drugi ljudi, postaju tananiji, dok drutveni propis da se druge
ne povreuje postaje, u odnosu na prethodnu fazu, sve obavezniji u okviru nove podele vlasti.
I
propisi kurtoazije su nalagali: Ne govori nita to bi moglo
izazvati sukobe, to moe sablazniti druge ljude.
Non dicas verbum
cuiquam quod ei sit acerbumi6.
Budi dobar sused za stolom:

Awayte my chylde, ye be have manerly,

When a tyo u mete ye sitte at the table
In every prees and in every company
Dispose you to be so compenable
That men may ofyou reporte fo r commendable
For thrusteth wel upon your berynge
Men wil you blame or gyue preysynge...*

Ovo itamo u jednoj engleskoj Book o f Curtesye31. Iako mnoge

Erazmove preporuke u ravni injenica izraavaju sline ideje, kod njega
primeujemo promenu tonaliteta, izraeniju senzibilnost, otrije posmatranje ljudi, izrazitije razumevanje unutranjeg ivota drugog oveka. To
postaje jasno u jednoj njegovoj primedbi na kraju rasprave, gde prekida
sa shematizmom lepog ponaanja, ukljuujui i nadmenost koja ga
obino prati, te ponaanje svodi na obuhvatniju ovenost.
Maxima ivilitas pars est, quum ipse nusquam delinquas, aliorum
delictisfacile ignoscere, nec icleo sodalem minus habere charum, si quos
habet mores inconditiores. Sunt enim qui morum rutitatem aliis compenset dotibus**
I
dalje: Quod si sodalis per insciitiam peccet in eo sane, quod alicuius videtur momenti, solum ac blande monere civilitatis est***.
*
Pazi, dete moje, da se vlada pristojno/ K ada seda za sto da jede./ M a kakvo
bilo drutvo/ Budi tako utiv/ Da se o tebi govori lepo;/ Jer, veruj, tvoje e ti dranje/
Doneti ukor ili pohvale...
Oprosti drugima njihove prestupe. U toj se vrlini raspoznaje civilitas, utivost.
Ne odbijaj simaptiju svom drugu zato to su njegovi naini manje prefinjeni. Postoje
ljudi koji nadoknauju neotesanost drugim darovima.
Ako te neko od drugova nehotice uvredi... reci mu to nasamo i prijazno.
Upravo to je civilite.

128

Ali ovaj stav jo jednom pokazuje da Erazmo ne eli da se poistoveti s dvorskom aristokratijom svog vremena, makar mu ona bila jako
bliska, kao i da uva distancu ak i u odnosu na njen kod lepog ponaanja.
Galateo je nazvan po jednom dogaaju koji konkretizuje Erazmovu preporuku. kai mu to nasamo i prijazno, dogaaju u kojem se jedan prestup ispravlja na taj nain. Ali ovde je dvorski karakter takvih
obiaja istaknut daleko oiglednije nego kod Erazma.
Jednog dana, pria nam autor GalateaiH, biskup iz Verone prima u posetu izvesnog grofa Rikarda. Ovaj biskupu izgleda kao veoma
plemenit vitez izvanrednih manira (gentilissimo cavaliere e cli bellissime maniere). Domain ipak primeuje kod gosta jedan nedostatak, ali ne
kae nita. Na kraju posete biskup naloi svom povereniku Galateu da
isprati gosta. Izriito se kae da se taj dvoranin odlikuje rafiniranim lepim ponaanjem koje je nauio na dvoru velike gospode: moito havea
de suoi di usato alle corti de gran Signori (u mladosti je esto boravio
na dvorovima velike gospode p. p.).
Galateo prati grofa Rikarda deo puta i kae na rastanku: Moj gospodar, biskup, voleo bi da vam neto pokloni. On nikad ranije nije video
plemia koji bi se tako lepo ponaao kao grof, ali mu je naao i jednu
greku. Jedui, toliko je mljackao da je to bilo veoma neprijatno ostalim
gostima. Kao oprotajni poklon moj me je gospodar molio da grofu prenesem tu poruku koju, nada se on, ovaj nee uzeti za zlo.
Propis da se ne mljacka za jelom sree se esto i u mnogim srednjovekovnim spisima. Ali njegovo pojavljivanje na poetku spisa Galateo
pokazuje ono to se promenilo. Pria se ne ograniava na ukazivanje koJiko se sada mnogo znaaja pridaje dobrim obiajima, ve pre svega
ukazuje kako raste pritisak koji ljudi vre jedni na druge u tom pravcu.
Postaje jasno da taj utivi, spolja blag i prilino umeren nain ispravljanja greaka, posebno ako ga sprovodi neko vii na drutvenoj lestvici,
neuporedivo vie obavezuje kao sredstvo drutvene kontrole, da je daleko delotvomiji u utiskivanju trajnih navika, nego uvrede, izrugivanja ili
pretnje golom fizikom silom.
U to vreme stvaraju se iznutra pacifikovana drutva. Stari obrazac
lepog ponaanja menja se tek korak po korak, ali, s druge strane, drutvena kontrola postaje otrija. Postepeno se menjaju nain i mehanizam
pomou kojih drutvo oblikuje afektivne reakcije. U srednjem veku,
uprkos svim regionalnim i drutvenim razlikama, norme dobrog i loeg
ponaanja nisu se bitnije promenile. U stvari, stoleima se spominju isti
obiaji, dobri ili loi. Drutveni obrazac ponaanja samo se umereno
9 Proces c i vilizacije

129

uvruje u stalne navike. Sada se sa struktumom promenom drutva,

novim ustrojstvom ljudskih odnosa, promena malo-pomalo dogada: prisila da se pojedinac samokontrolie raste, a posledica tog razvoja jeste i
promena normi ponaanja.
Ve se u Kakstonovoj Book ofCurtesye, verovatno s kraja XV stolea, jasno vidi da su se poeli menjati navike, obiaji, pravila ponaanja39:
Thingis whilom used ben now leyd a syde
A nd newe feetis, dayly ben contreuide'
Mennys actes can in no plyte abyde
They bi changeable ande ofte meuide
Thingis somtyme alowed is now repreuid
A nd after this shal thinges up aryse
That men set now but at lytyl pryse*.
Ovo zvui kao geslo celog pokreta u nastupanju: Ono to je nekad
bilo doputeno, danas nije. esnaesto stolee je doba tranzicije. Erazmo
i njegovi savremenici jo uvek smeju da govore o stvarima, zadovoljavanju fizikih potreba, nainima ponaanja, onom to e dva ili tri veka
kasnije biti praeno stidom i oseanjima nelagodnosti, a ije e javno izlaganje, pa ak i puko spominjanje u drutvu, biti strogo zabranjeno. S
istom onom jednostavnou s kojom on i Dela Kaza tretiraju osetljive
probleme ponaanja i pristojnosti, Erazmo kae: Ne vrpolji se na stolici jer onaj koji to ini speciem habet subinde ventris flatum emittentis ant emittere conantis**. Ova bezalenost u govoru o zadovoljstvu
telesnih funkcija pripada srednjem veku, ali Erazmo obogauje taj stav
opaanjima i razmiljanjima o onom to bi drugi mogli pomisliti.
Slini komentari su tu esti.
Retrospektivno posmatranje ponaanja ljudi XVI stolea i njihovog koda lepog ponaanja neprestano nas baca izmeu dva utiska, prvog,
da je to sve kao u srednjem veku i drugog, da to sve odgovara naem
modemom senzibilitetu. Ova prividna protivrenost delimino i postoji.
Ljudi tog vremena imaju dva lica. Oni stoje na mostu. Njihovo ponaanje,
njihov kod lepog ponaanja, se menja, ali veoma sporo. Posmatramo li
Stvari pre este, sada su naputene/1 svakog dana izm iljaju se novi obiaji./
Ljudske stvari ne uspevaju da se uvrste./ One su promenljive i razvijaju se;/ to je pre
bilo doputeno, danas nije,/ A posle toga doi e ono/ to se danas malo ceni.
Izgleda kao neko ko puta vetar ili pokuava to da uradi.

130

samo jedan stupanj, nedostaje nam siguran kriterijum. ta je to sluajno

kolebanje? Kada i gde neto ide napred? Kada neto zaostaje? Radi li se
zaista o promeni u odreenom pravcu? Da li se evropsko drutvo zaista
pod geslom civilite lagano kree ka odreenoj vrsti utivog ponaanja,
prema onim normama ponanja, navika, afektivnih reakcija koje poistoveujemo s civilizovanim drutvom i zapadnom civilizacijom?
8.
Ovo kretanje nije ba lako prikazati jasno, jer se odvija veoma
sporo i takorei sitnim koracima, a sem toga potinjeno kolebanjima i
sitnim devijacijama. Oito da nije dovoljno izdvojeno razmatrati svaki
stupanj u navikama i obiajima, a o kojem nam odreeni dokument nudi
svedoanstvo. Moramo pokuati da sagledamo kretanje u njegovoj celini, ili bar veliki njegov odlomak, kao da su ubrzani. Slike treba staviti
jednu pored druge, pa e se tako dobiti veoma irok pogled na proces:
videemo da se radi o progresivnoj modifikaciji oblika ponaanja i afektivnih reakcija, o sporom pomicanju praga nelagodnosti.
Rasprave o lepom ponaanju nude nam mogunosti za to. One nam
podrobno opisuju neke aspekte ljudskog ponaanja, posebno navike za
stolom - aspekte istog oblika drutvenog ivota - a koji se niu od XIII
pa do XIX i XX stolea, iako uz dosta nejednake intervale. Reajui ove
slike mogue je uiniti vidljivim velike faze ovog procesa. Pri tom je
moda dobro to to su ponaanja koja tako ispitujemo jednostavna i elementama, to u odnosu na drutvene norme ostavljaju malo mesta za individualne varijacije.
Tischzuchten i rasprave o ponaanju predstavljaju poseban knjievni rod. Kada ih ispitujemo sa stanovita njihovog literamog znaaja,
veina ovih spisa nije posebno vredna. Ali, ako ispitujemo oblike ponaanja koje dato drutvo oekuje od svojih pripadnika, oblike koje eli
da im nametne, kada elimo da posmatramo promene u obiajima,
drutvenim pravilima i tabuima, onda ovi propisi, iako moda beznaajni s literamog stanovita, dobijaju posebnu vrednost. Oni delimino
osvetljavaju zbivanja u drutvenom procesu za koja nemamo mnogo neposrednih svedoanstava, barem ne iz prolosti. Oni pokazuju upravo
ono to ispitujemo, to jest, norme obiaja i ponaanja koje je drutvo nastojalo da nametne pojedincima u datom trenutku. Ove pesme i rasprave
su i same dobri instrumenti za uslovljavanje ili fazoniranje40, prilagoavanje pojedinca nainima ponaanja koje struktura i situacija njegovog drutva od njega trai. One nam u isto vreme pokazuju, preko onoga
to kude i hvale, razliku izmeu onoga to se u razliito vreme smatralo
dobrim i ravim manirima.
131

K A K O SE PONAATI ZA STOLOM

Prvi deo
Prim eri
a) Primeri koji prilino isto predstavljaju ponaanje gomjeg sloja.
XIII stolee
A
Das ist de tanhausers getiht und ist guot hofzuht41
1

Er diinket mich ein ziihtic man,

der alle zuht erkennen kan,
der keine unzuht ine gewan
und im der ziihte nie zeran.

Der ziihte der ist also vil

und sint ze manegen dingen guot;
nu wizzent, der in volgen wil.
daz er vil selten missetuot.

25

Swenne ir ezzt, so sit gemant,

daz ir vergezzt der armen niht;
so wert ir gote vil wol erkant,
ist daz den wol von iu geschicht*.

Ovo je Tanhojzerova pesm a o kurtoaznim manirima

I
Kao lepo vaspitan ovek iz gleda mi onaj/ koji uvek zna ta pristoji,/ koji se nikada nije runo ponaao,/ koji nikada nije zaboravio pravila pristojnosti.

132

Sa 25. stihom uporediti prvo pravilo Bonviina da Rive:

La primiera e questa;
che quando tu e mensa,
del povero bexognoxo
imprimamente inspense.
Iz Ein spruch der ze tische kert42:
313 M it der schuzel man niht sufen sol,
mit einem lefel, daz stat wol.
315 Swer sich iiber die schiizel habt,
ung unsiiberlichen snabt
mit dem munde, als ein swin,
der sol bi anderm vihe sin*.
33 Kein edeler man selbander sol
mit eine leffel sufe niht;
daz zimet hiibschen liuten wol
den dicke unedellich geschiht.
37 M it schiizzeln sufen niemen zimt,
swie des unfuor doch maneger lobe,
der si frevellichen nimt
und in sich giuzet, als er tobe.
41 Und der sich iiber die shilzzel habet,
so er izzet, als ein swin,
und gar unsurberliche snabet,
und smatzet mit dem munde sin.
5 Postoje m noge lepe navike/ korisne u m nogim prilikam a,/ znajte a ko god ih
potuje/ retko e se loe vladati...
25 K ada jed ete,/ setite se da postoje i sirom ani;/ ako oni koriste vaa dobroinstva/ i Bog e vas potovati.
Prvo pravilo je o vo:/ Kada si za stolom ,/ Najpre misli na onoga koji oskudeva.
Iz spisa Re onima za stolom:
313 N ikada ne treba piti iz zdele/ sluiti se treba kaikom jer je pristojnije.
315 Onaj koji se naginje nad zdelu za supu/ i neumesno roke ko svinja, bolje je
da se pridrui ostaloj stoci.

133

45 Siimliche bizent ab der sniten

und stozents in die schiizzel wider
nach geburischen siten;
siilh unzuht legent die hiibschen nider*.
319 swer sniubet als ein lahs,
unde smatzet als ein dahs,
und riisset so er ezzen so,
diu driu dinc ziment niemer wol.
Ili u Kurtezijama Bonviina da Rive:
La sedexena apresso con veritae:
No sorbilar dra bocha quando tu mangi con cugial;
Q uellofa sicom bestia chi con cugial sorbilia
Chi doncha a questa usanza, b enfa s el se dispolia.
Ili u The Book o f nurture and school o fg o o d manners43:
201 And suppe not lowde o fth y Pottage
no tyme in all thy lyfe.
S 45. stihom uporediti Ein spruch der ze tische kert:
33 Otmen ovek ne sm e/ da se s drugim slui istom kaikom ;/ tako se ponaaju
dvorani/ koji se esto neutivo ophode.
37 Piti iz zdele nije pristojno/ iako se neki koji hvale ovu naviku/ drsko maaju
zdele/ i sipaju je u grlo kao da nisu pri sebi.
41 Onaj ko za stolom navali na jelo / i jede ko svinja/ rokui i m ljackajui/ ustima...
45 Neki grizu kriku hleba/ i potom je opet zamau u jelo/ ko seljaci;/ otmeni se
usteu od ovih loih navika.
319 Onaj ko duvako los/pucketajeziko m k ao jazavac/roke za jelom / p onaase
nepristojno.
ili, pak, u Kurtezijama Bonviina da Rive:
Sedajui pored nje, on joj kae, uverljivo/ N e sri nikada kada/ se slui kaikom
da bi jela./ Onaj ko tako sre/ deluje kao ivotinja./ Oni koji imaju tu naviku,/ uinili b i
dobro da je se oslobode.
ili, pak, u The book ofnurture and school o fg o o d manners
201 Ne sri orbu,/ nikada u ivotu.
Uporediti s 45. stihom iz Rei onima za stolom:
346 Otmeni neka se uvaju/ da ne glou kost i stavljaju je nazad u jelo...
ili, pak, iz spisa Onome za stolom :
8 Ne treba vraati na posluavnik/ neto ve zagrieno.

134

346 Swer diu bein benagen hat,

Und wider in die schuzzel tuot
da sin die hdveschen vor behuot.
Ili iz spisa Quisquis es in mensa44:
8 In disco racta non sit bucella redacta'.
49 Etlicher ist also gemuot,
sween er daz bein genagen hat,
das erz wider in die schiizzel tuot;
das habet garfiir missetat.
53 Die sen fu n d salsen ezzent gern,
die sulen de vil flizic sin,
daz si den unflat verbern
und stozen niht die vinger drin.
57 Der riuspet, swenne er ezzen sol,
und in daz tischlach sniuzet sich,
diu beide ziment niht gar wol,
als ich des kan versehen mich.
65 D er beide reden und ezzen wil,
diu zwei werc mit einander tuon,
und in dem sla fw il reden vil,
der kan vil selten wol geruon.
69

Ob dem tische lat daz brehten sin,

so ir ezzet, daz siimliche tuont,

*
49 Neki bi da vraaju/ u zdelu kosti/ koje su ve izglodali,/ Runo je takvo
postupanje.
53 Neka oni to senf i so vole/ paljivo gledaju da ne naprave/ nered tako to u
jelo/ umau prste.
57 Grgotati i pljuvati za jelom / te brisati nos o stolnjak/ stvari su malo doline/
koliko mogu da procenim.
65 Onaj ko bi i da govori i da jede,/ da radi dve stvari istovrem eno.../ isti je kao
onaj ko eli da govori u snu,/ ne nalazei nikad spokoja.
69 Ne pravite buku za stolom / dok jedete, kao to mnogi ine./ Znajte, prijatelji
moji/ da nem a mnogo neprilinijih navika./.....
8 1 Drim za veliku grubost/ kada neki tako nevaspitano/ piju kao ivotinje/ dok
su im usta jo puna hrane.

135

dar an gedenkent, friunde min,

daz nie kein site so iibele stuont.
81

Ez diinket mich groz missetat,

an sweme ich die unzuht sihe,
der daz ezzen in dem munde hat
und die wile trinket als ein vihe.

S 65. stihom uporediti Stans puer d mensam45*

22

numquam ridebis nec faberis ore repleto.

S 81. stihom uporediti Quisquis et in mensa

15

qui vult potare debet prius os vacuare.

ili
iz The Babees Book
149 And withefulle mouthe drynke in no wyse**.
85

Ir siilt niht blasen in den tranc,

des spulgent siimerliche gern;
daz ist ein ungewizzen danc,
der unzuht solte man enbern.

94

E daz ir trinkt, so wischt den munt,

daz if besmalzet niht den tranc;
diu hovezuht wol zimt alle stunt
und ist ein hovelich gedanc.

105 Und die sich ufden tisch legent,

so si ezzent, enstet niht wol;
wie selten die die helme wegent,
da man frouwen dienen sol.
149 Ne pij nipoto s punim ustima.
** S 65. stihom uporediti: D eak za stolom :
22 Nikada se ne smej niti govori punim ustima.
S 81. stihom uporediti: Onaj ko je za stolom:
15 Ako bi da pije najpre isprazni usta.
Ili iz 'l'he Babees Book:

136

109 Ir siilt die kel ouch jucken niht,

so ir ezzt, mit blozer hant;
ob ez aber also geschiht,
so nemet hovelich daz gewant.
113 Und jucket da mit, daz zimt baz,
denn iu diu hant unsuber wirt;
die zuokapher merkent daz,
swer siilhe unzuht niht verbirf.
S 85. stihom uporediti i The Book o f curtasye46:
111 Ne blow not on thy drinke ne mete,
Nether fo r colde, netherfor hete.
S 93. stihom uporediti The Babees Book:
115 whanne ye shalle drynke,
your mouthe clence withe a clothe.
Ili La Maneire de se Contenir a Table47:
ne boy pas la bouche baveuse,
car la coustume en est honteuse.
Sa 105. stihom uporediti The Babees Book:
146 Nor on the borde lenynge be yee nat sene"'.
85 Ne treba da duvate u vrue pie/ kao to neki vole da rade;/ to je nedolina
radnja/ od koje treba da se uzdravate.
94 Pre nego to pijete, obriite usta/ da ne ostavite tragove masti u piu;/ Ovo
pravilo treba uvek da se potuje/jer odgovara otmenom duhu.
105 Oni koji se naslanjaju na sto da bi je li/ kre pristojnost/ isti su kao oni to
dre titove/ sluei plemenite dame.
109 Sigum o je da ne treba da eete vrat/ golom rukom dok jedete;/ ako je to
neophodno, posluite se/ u tu svrhu uzdrano vaom odorom.
113 eite se vaom odorom, to je primerenije/ nego da prljate ruke,/ a i susedi
bi primetili/ svaku takvu neodmerenost.
S 85. stihom uporediti: The B ook o f curtasye:
111 Ne duvaj ni u jelo ni u pie/ ni da bi ga zagrejao ni da bi ga ohladio.
S 94. stihom uporediti The Babees Book:
155 Kada pije,/ obrii usta servijetom.

137

117 Ir siilt die zende stiiren niht

mit mezzern, als etlicher tuot,
und als mit manegem noch geschiht;
swer des phliget, daz ist niht guot.
125 Swer ob dem tisch des wenet sich,
das er die giirtel witer lat,
so wartent sicherliche ufm ich,
er ist niht visch biz an den grat.
129 Swer ob dem tische sniuzet sich,
ob er ez ribet an die hant,
der ist ein gouch, versihe ich mich,
dem ist niht bezzer zuht bekant.
141 Ich hoere von siimlichen sagen
(ist daz war, daz zimet iibel),
daz si ezzen ungetwagen;
den selben miiezen erlamen die kniibel!
157 In diu oren grifen niht enzimt
und ougen, als etlicher tuot,
swer den unflat von der nasen nimt,
so er izzet, diu driu sint niht g u o f.
Sa 117. stihom uporediti i Stans puer ad mensam:
ili pak odlomak iz Ponaanja z a stolom
nemoj piti balavih u sta ,/jer je to obiaj sramotan.
Sa 105. stihom uporediti The Babees Book:
146 Ne duvaj ni u jelo ni u p ilo.
*
117 Ne valja da istite zube/ noem, niti iim drugim ,/ kao to m nogi rade;/ ko
to ini, ponaa se neprikladno.
125 Ko se raspojasava z a stolom/ nikako nije pristojan.
129 Ko se useknjuje za stolom/ i za to slui rukom / budala je koja, m islim ,/ ne
zna da se ponaa.
141 M nogi su mi rekli/ (ako je istina, onda je neprilina stvar)/ da neki jedu
neoprani;/ Nek im se prsti ukoe!
157 Runo je prste stavljati u ui/ ili oi, kao to neki rade,/ ili akati nos za
jelom ;/ to su tri stvari koje se ne rade.

138

30 Mensa cultello, dentes mundare caveto.

Sa 141. stihom uporediti i Stans puer ad mensam:
11 Illotis manibus escas ne sumpresis unquam.
Sa 157. stihom uporediti i Quisquis es in mensa:
9 Non tangas aures nudis digitis neque nares*.

B
X V stolee?
S ensuivent les
contenances de la table49 (izbor):
I
Enfant qui veult estre courtoys
Et a toutes gens agreable,
Et principalement a table,
Garde ces rigles enfrangois.
II
Enfant soit de copper soigneux
Ses ongles, et oster lordure,
Car se lordure il y endure,
Quant ilz se grate yert roingneux.
* Sa 117. stihom uporediti D eak za siolom4 :
30 Za stolom izbegavaj da isti zube noem
Sa 141. stihom uporediti Deak za stolom:
11 Nikada se ne maaj jela prljavim rukama.
Sa 157. stihom uporediti Ko je za stolom:
9 Ne diraj ni ui ni nos golim prstima.
Ovaj mali izbor paralelnih odlom aka sastavili smo posle letiminog pregleda
raznih propisa o utivom ponaanju za stolom. N ije ni izdaleka potpun. Trebalo bi
samo da da sliku o slinosti u tonu i sadraju propisa i zabrana u raznim tradicijama i
epohama srednjeg veka.

139

III
Enfant d honneur, lave tes mains
A ton lever, a ton disner,
Et puis au supper sans finer;
Ce sont troisfoys a tous le moins.

XII
Enfant, se tu es bien sgavant,
Ne mes pas ta main le premier
Au plat, mais laisse y toucher
Le maistre de lhostel avant.

XIII
Enfat, gardez que le morseau
Que tu auraz mis en ta bouche
Par une fois, jamais n atouche,
Ne soit remise en ton vaisseau.

XIV
Enfant, ayes en toy remors
De ten garder, se y asfailly,
Et ne presentes a nulluy
Le morseau que tu auras mors.

XV
Enfant, garde toy de maschier
En ta bouche pain ou viande,
Oultre que ton cuer ne demande,
Et puis apres le recrascher.
140

XV II

Enfant, garde quen la saliere

Tu ne mettes point tes morseaulx
Pour les saler, ou tu deffaulx,
Car c est deshonneste maniere.
XXIV
Enfant, soyes tousjours paisible,
Doulx, courtois, bening, amiable,
Entre ceulx qui sierront a table
Et te gardes d estre noysibles.
XXVI
Enfant, se tu fa iz en ton verre
Souppes de vin aucunement,
Boy tout le vin entierement,
ou autrement le gecte a terre.
XXXI
Enfant se tu veulx en ta pence
Trop excessivement bouter
Tu seras constraint a rupter
Et perdre toute contenance.
XXXIV
Enfant garde toy defrotter
Ensemble tes mains, ne tes bras
Ne a la nappe, ne aux draps
A table on ne so doit grater'.
XV stolee
Iz spisa Ovo je lepo ponaanje za stolom (Odlomci)

I
Dete koje bi da bude utivo/1 svim ljudim a prijatno/ A naroito za stolom ,/ Nek
zapamti ova pravila.

141

c
1530.
Iz De civilitate morum puerilium (glava IV) Erazma Roterdamskog:
Mantile si datur, aut humero sinistro aut bracchio laevo imponito.
Cum honoratioribus accubiturus, capite prexo, pileum relinquito.
A dextris sit poculum et cultellus escarius rite purgatus, ad laevam panis.
Quidam ubi vix bene consederint, mox manus in epulas conjiciunt.
Id luporum est...
Primus cibum appositum ne attingito, non tantum ob id quod arguit
avidum, sed quod interdum cum periculo conjunctum est, dum quifervidum inexploratum recipit in os, aut expuere cogitur, aut si deglutiat,
adurere gulam, utroque ridiculus aeque ac miser.
II
Dete treba da paljivo isee/ nokte i oisti neistou/ Jer je stvrdnuta prljavtina/
opasna pri eanju.
III
asno dete, operi ruke uvek/ Kad ustaje, pre no to rua,/ Pre veere;/ Najmanje, dakle, tri puta.
XII
Dete, ako si pam etno,/ Ne hvataj se kao prvi/ Rukom za jelo,/ Ve to prepusti
domainu.
XIII
Dete, kom ad/ Koji si stavio u usta/N ikada vie nek ne dodiruje posudu,/ Nipoto
ga ne vraaj tu.
XIV
Dete, budi pristojno,/1 pazi da se ne desi,/ D a nekom nudi/ Komad koji si grizlo.
XV
Dete, nemoj da vae/ U ustima hleb ili meso/ Vie nego to ti srce ite,/ Jer to
nije umesno.
XXIV
Dete, budi uvek m im o,/ Blago, utivo, srdano, druevno,/ Meu onima to za
stolom sede,/1 ne stvaraj buku.
XXVI
Dete, kad si u vino/ hleba nadrobilo/ Ispij sve vino,/ ili ga prospi na zemlju.
XXXI
Dete, ako eli/ Da se prejede, znaj/ Prepunie se do pucanja,/1 tad e se loe
vladati.
XXXIV
Dete, ne trljaj nikako/ Jednu o drugu ruku,/ Ni o stolnjak, ni o odeu./ Za stolom
ne valja se eati.

142

Aliquantisper morandum, ut puer assuescat affectui temperare.

Digitos in iusculenta immegere, agrestium est; sed cultello fuscinave tollat quod vult, nec id ex toto eligat disco, quod solent liguritores, sed
quodforte ante ipsum iacet, sumat.
Quad digitis excipi non potest, quadra excipiendum est.
Si quis e placenta vel artorcrea porrexit aliquid, cochleari aut quadra excipe, aut cochleare porrectum accipe, et inverso in quadram cibo,
cochleare reddito.
Si liquidius est quod datur, gustandum sumito et cochleare reddito,
sed ad mantile extersum.
Si liquidus unctos vel ore praelingere, vel ad tunicam, extergere,
pariter incivile est; id mappa potius aut mantili faciendum *.
D
1558.
Iz dela Galateo ovanija dela Kaze, nadbiskupa Beneventa,
navedeno po petojezinom izdanju (eneva, 1609), str. 68:
Was meynstu wurde dieser Bischof und seine edle Gesellschaft (il
Vescove e la sua nobile brigata) denen gesagt haben, die wir bisweilen sehen wie die Sawe mit dem riissel in der suppen ligen und ihr gesicht nit
O dlomak iz D e civilitate m orum puerilium (pogl. IV)
Erazm a Roterdamskog
Ako su ubrusi podeljeni, stavi svoj s leve strane, na rame ili ruku.
Ako sedi s otmenim ljudim a, skini eir, ali gledaj da si dobro poeljan.
S desne strane stavi vr i no, a s leve hleb.
N eki uzimaju iz zdela im sednu. Tako ine vukovi.
Nemoj prvi uzimati jelo koje je upravo doneto, ne samo stoga je r e te ostali smatrati prodrljivcem ve je r je to i opasno. Ako neko neiskusan stavi neto vrue u usta,
morae to da ispljune ili e opei nepce gutajui. Bie, dakle, ili smean ili dostojan
saaljenja.
D obro je malo saekati da deak naui da obuzdava svoje porive.
O sobina je seljaka da umae prste u sos. Ono to ovek eli, uzim a se noem ili
viljukom; ne kopa se po itavom jelu kao to ine sladokusci; treba uzeti onaj komad
koji je oveku najblii.
Ono to se ne m oe uzeti prstima, stavlja se na quadru.
K ada ti ponude komad testa ili kolaa kaikom, prui svoj tanjir ili uzmi pruenu
kaiku, stavi ponueno na tanjir i vrati kaiku.
Ako ti ponude neto teno, probaj to i vrati kaiku, no prvo je obrii salvetom.
N ije utivo oblizivati m asne prste ili brisati ih o odelo. Bolje je posluiti se stolnjakom ili salvetom.

143

einmal auffheben und ihre augen, viel weniger die hande nimmermehr von
der speise abwenden, die alle beyde backen auffblasen gleich als ob sie in
die Trommete bliesen oder ein fewer auffblasen wolten, die nicht essen
sondernfressen und die kost einschlingen, die ihre Hande bey nahe bis an
den Elbogen beschmutzen und demnach die servieten also zu richten, dafi
unflatige kiichen oder wischlumpen viel reiner sein mdchten.
Dennoch schamen sich diese unflater nit mit solchen besudelten
servieten ohn unterlass den schweiss abzuwischen (der dann von wegen
ihrs eilenden und ubermessigen fressens von irem haiipt iiber die stirn
und das angesicht bis auffden hals haufig hefunter triipffet) ja auch wol
die Nase so offt es inen geliebet darin zu schneutzen*.

E
1560.
Iz spisa Civilite K. Kalvijaka50 (snano oslanjanje na Erazma,
ali i samostalna zapaanja):
L enfant estant assis, sil ha une serviette devant luy sur son assiette,
il la prendra et la mettra sur son bras ou espaule gauche, puis il mettra
son pain de coste gauche, le cousteau du coste droit, comme le verre aussi, sil le veut laisser sur la table, etc/uil ait la commodite de l'y tenir sans
offenser personne. Car ilpourra advenir quon ne sgaurait tenir le verre
a table ou du coste droit sans empescher par ce moyen quelquun.
Ilfault que lenfantait la discretion de cognoistre les circonstances
du lieu oii il sera.
En mangeant... il doit prendre le premier qui luy viendra en main
de son tranchoir.
Que sil y a des sauces, lenfant y pourra ... tremper honnestement
et sans tourner de lautre coste apres quil laura tremper de lun...
*
I ta mislite da bi taj biskup i njegova plem enita pratnja (il Vescovo e a l sua
nobile brigata) rekli onima koje ponekad vidimo da kao svinje guraju njuke u supu, ne
pomiui glavu i ne skreui pogleda, a pogotovo ne vadei ruke iz jela. O ba obraza su
im naduta, te kao da sviraju trubu, ili duvaju u vatru; oni ne jedu ve gutaju, prljaju ruke
do lakata tako da salvete tako uprljaju da i kuhinjske krpe izgledaju istije.
Pa ipak, ovi se gadovi nimalo ne stide da briu znoj tim ubrusima: znoj, kaem,
koji im zbog njihove prodrljivosti esto curi s ela i Jica n a vrat; ako im to doe na pamet, oni briu ak i nos istim ubrusima.

144

II est bien necessaire a l'enfant quil apprenne des sa jeunesse a despecer un gigot, une perdrix, un lapin et choses semblables.
Sest une chose par trop ords que lenfant presente une chose apres
lavoir rongee, ou celle quil ne daigneroitmanger, si cen'esta son serviteur.
II n est non plus honneste de tirer par la bouche quelque chose
quon aura ja machee, et la mettre sur le tranchoir; si se n est quil advienne que quelquefoys il succe la moelle de quelque petit os, comme
par maniere de passe temps en attendant la desserte, car apres lavoir
succe il le doit mettre sur son assiette, comme aussi les os des cerises et
desprunes et emblables, pour ce quil nestpoint bon de les avaler ny de
les jecter a terre.
L'enfant ne doit point ronger indecentement les os, comme fo n t les
chiens.
Quant l'enfant voudra du sel, il en prendra avec la poincte de son
cousteau et non point avec les trois doigs;
II fa u t que lenfant couppe sa chair en menus morceaux sur son
tranchoir... et ne fa u tp o in t quilporte la viandea la bouche tantost d une
main, tantost de lautre, comme les petits qui commencent a manger;
mais que tousjours il leface, avec la main droicte, en prenant honnestement le pain ou la chair avec troys doigs seulement.
Quant a lci maniere de macher, elle est diverse selon les lieux ou
pays ou on est. Car les Allemans machent la bouche close, et trouvent
laid de faire autrement. Les Frangoys au contraire ouvrent a demy la
bouche, et trouvent la procedure des Allemans peu ord. Les ltaliens y
procedent fo rt mollement, et les Frangais plus rondement et en sorte
quils trouvent la procedure des Italiens trop delicate et precieuse.
Et ainsi chacune nation ha quelque chose de propre et different des
autres. Pourquoy lenfant y pourra proceder selon les liuex et coustumes
diceux oii il sera.
Davantage les Allemans usent de culieres en mangeant leur potage
et toutes les choses liquides, et les Italiens des fourchettes. E t les Frangois de lun et de lautre, selon que bon leur semble et quilz en ont la
commodite. Les Italiens se plaisent aucunement a avoir chacun son cousteau. Mais les Allemans ont cela en singuliere recommandation, et tellement quon leurfait grand desplaisir de le prendre devant eux ou de
leur demander. Les Frangais au contraire: toute une pleine table de personnes se serviront de deux ou trois cousteaux, sansfaire difficulte de le
demander, ou prendre, ou le baillers s ilz lont. Par quoy, s il advient que
quelquun demande son cousteau a lenfant, il luy doit bailler apres
10 Proces civilizacije

145

lavoir nettoye a sa serviette, en tennant la poincte en sa main etpresentant le manche a celuy qui le demande: car il seroit deshonneste de la
faire autrement*.

F
Izmeu 1640. i 1680. godine.
Iz ela Chanson des Marquis de Coulange51:
Kada dete sedi i im a ubrus pred sobom na tanjiru, ono treba da ga uzme i stavi na
ruku ili levo rame. Potom da stavi hleb s leve strane, no s desne, kao i au, ako eli da je
ostavi na stolu, i ako ona moe tu da ostane ne ometajui nikoga. Moe se, naime,
dogoditi da aa ne moe ostati na stolu ili s detetove desne strane, a da pri tom nekom ne
smeta.
Dete treba da bude dovoljno razumno da prepozna okolnosti u kojima se nalazi.
Jedui../treba da sa posluavnika uzme ono prvo to mu doe pod ruku.
A ko im a sosova, dete mora da pristojno umae hleb i ne okree svoj komad na
drugu stranu poto ga je umoilo s jedne strane...
Nuno je da dete naui od najranijih dana kako da ree smei but, jarebice,
zeeve i sline stvari.
Veoma je neumesno da dete drugima nudi ono to je samo oglodalo, ili to ne
voli da jede, osim ako se radi o njegovom slugi.
Isto tako nije pristojno iz usta izvlaiti neto to je ve savakano, i stavljati to
nazad u tanjir; izuzetak su koice iz kojih je dete isisalo sr u oekivanju da stigne desert; ono te koice treba da stavi na svoj tanjir, kao i kotice vianja, ljiva i slino, jer
ne prilii gutati ih ili bacati na pod.
Dete ne sme nepristojno da gloe kosti, kao to ine psi.
K ada dete poeli soli, ono e je uzeti vrhom svoga noa, a ne s tri prsta.
Dete treba da isee meso na veom a sitne komadie na svom tanjiru... ne treba da
prinosi meso ustima sad jednom sad drugom rukom, kao sasvim mala deca koja tek
poinju da jedu; to uvek treba da ini desnom rukom , uzimajui pristojno hleb ili meso
samo s tri prsta.
N ain vakanja se razlikuje u raznim mestim a i zemljama. Nemci vau zatvorenih usta i smatraju runim da se postupa drugaije. Francuzi, naprotiv, otvaraju usta do
pola i smatraju prilino runim nain Nemaca. Italijani postupaju veoma blago, a Francuzi vre; potonji nain Italijana smatraju suvie nenim i prefinjenim.
Tako svaki narod im a neto vlastito, neto razliito od drugih. Dete treba da se
ponaa u skladu s obiajima mesta gde se nalazi.
Nemci, osim toga, upotrebljavaju kaike kada jedu orbu i ostala tena jela, dok
Italijani radije koriste viljuke. Francuzi koriste i jedno i drugo, ono to im se uini
bolje i prikladnije. Italijani ne uivaju u tom e da svako im a svoj no. Nemci, pak, to posebno zahtevaju, tako da im je nelagodno ako neko zatrai ili uzm e njihov no. Francuzi postupaju suprotno: itav sto se slui samo s dva ili tri noa, pri emu se niko ne
ustee da no od drugih trai, ili da ga drugome daje. Ako se desi da neko zatrai no od
deteta, dete treba da ga prui poto ga je prethodno obrisalo o svoj ubrus. Treba da ga
dri za vrh, a drku da onome ko no trai: ne bi bilo pristojno uiniti drugaije.

Jadis le potage en mangeoit

Dans le plat, sans ceremonie,
Et sa cuiller on essuyoit
Souvent sur la poule bouillie.
Dans la fricassee autrefois
Os saussait son pain et ses doigts.
Chacun mange presentement
Son potage sur son assiette;
Ilfa u t se servir poliment
Et de cuillier et de fourchette,
Et de temps en temps q u u n valet
Les aille laver au buffet*.

G
1672.
Iz spisa Antoana de Kurtena, Nouveau traite de civilite;
str. 127. Si chacun prend au plat, ilfaut bien se garder d y mettre la
main, que les plus qualifiez ne ly ayent mises lespremiers; ny de prendre
ailleurs qua l'endroit du plat, qui est vis a de nous; moins encore doit-en
prendre les meilleurs morceaux, quand meme en seroit le dernier a
prendre.
II est necessaire aussi d'observer quilfa u t toujours essuyer vostre
cuillere quand, apres vous en estre servy, vous voulez prendre quelque
chose dans un autre plat, y ayant des gens si delicats quils ne voudroient
pas manger du potage ou vous lauriez mise, apres lavoir portee a la
bouche.
Et meme si on est a la table de gens bien propres, il ne suffit pas
d.essuyer sa cuillere; il ne fa u t plus s en servir, mais en demander une
autre. Aussi sert-on a present en bien des lieux des cuilleres dans des
plats, qui ne servent que pour prendre du potage et de la sauce.
*
N ekada se orba jela/ Iz iste zdele bez ustezanja,/ A kaika brisala/ esto o
kuvanu koko./ Potom su se u frikase/ U m akali i hleb i prsti.
Svak jede sada/ orbu iz svog tanjira;/ T reba se sluiti pristojno/1 kaikom i viljukom ,/ A sluga nek ih povrem eno/ Opere u posudi.

147

II ne fa u t pas manger le potage au plat, mais en mettre proprement

sur son assiette; et s il estoit trop chaud, il est indecent de souffler a chaque cuilleree; ilfa u t attendre quil soit refroidy.
Que si par malheur on s estoit brule, ilfa u t le souffrir si lon peut
patiemment et sans lefaire paroitre: mais si la brulure estoit insupportable comme il arrive quelquefois, il fautprom ptem ent et avant que les autres s'en appergoivent, prendre son assiette d une main, et la porter
contre sa bouche, et se couvrant de lautre main remettre sur lassiette ce
que lon a dans la bouche, et le donner vistement par derriere a un laquais. La civilit veut que lon ait de la politesse. mais elle ne p retendpas'
que lon soit homicide de soy-meme. II est tres-indecent de toucher a
quelque chose de gras, a quelque sauce, a quelque syrop etc. avec les
doigts, outre que cela en meme-temps vous oblige a deux ou trois autres
indecences, lune est d essuyerfrequemment vos mains a vostre serviette,
et de la salir comme un torchon de cuisine; en sorte quelle fa it mal au
coeur a ceux qui la voyentporter a la bouche, pour vous essuyer. L autre
est de les es,suyer a vostre pain, ce qui est encore tresmalpropre; et la
troisieme de vous lecher les doigts, ce qui est le comble de limproprete.
str. 273. Comme il en a beaucoup (sc. usages) qui ont deja change,
je ne doute pas quil ny en ait plusiers de celles-cy, qui changeront tout
de meme a lavenir.
Autrefois on pouvait... tremper son pain dans la sausse, et il suffisoit pourvu que lon n y eut pas encore mordu; maintenant se seroit une
espece de rusticite.
Autrefois on pouvait tirer de sa bouche ce quon ne pouvait pas
manger, et le jetter a terre, pourvu que cela se fist adroitement; et maintenant se seroit une grande salete..."
*
Str. 127. Ako svi jedu iz iste zdele, onda ovek treba da gleda da se ne maa
rukom pre nego to hranu uzmu gosti vieg ranga; isto tako, treba uzimati samo iz onog
dela z dele koji nam stoji najblie. Posebno je neum esno uzimati najbolje komade,
makar da smo poslednji koji se posluujemo.
Isto se tako mora ukazati da treba obrisati kaiku kada se, posle njene upotrebe,
eli uzeti neto iz druge zdele; naime, im a tako osetljivih ljudi koji ne ele da jedu orbu
u koju ste vi stavili vau kaiku iz koje ste ve je li.
K ada ste za stolom s veoma prefinjenim ljudima, onda nije dovoljno obrisati
kaiku; ne treba se njom vie sluiti, ve treba zatraiti drugu. N a mnogim mestima
kaike se donose zajedno s j elima, i slue samo da se uzme orba ili sos.
N e treba jesti supu iz zdele, ve je valja usuti paljivo u svoj tanjir; ako je prevrua, nepristojno je duvati u svaku kaiku; treba saekati da se ohladi.
Ako ste se naalost opekli, to treba hrabro i bez pokazivanja trpeti; ako je, pak,
bol nepodnoljiv, kao to se ponekad deava, treba brzo i pre no to drugi to opaze, uzeti
svoj tanjir jednom rukom i prineti ga ustima, te pokrivajui drugom rukom usta, vratiti

148

H
1717.
Iz dela Fransoa de Kajera (Francois de Callieres) De la Science du
Monde et des Connoissance utiles a la Conduite de la vie:
Str. 97. En Alem agne et dans les Royaum.es du Nord, c est une civilite et une bienseance pour un Prince de boire le premier a la sante de
celui ou de ceux quil traite, et de leurfaire presenter ensuite le meme
verre, ou le meme gobelet, remplit d ordinaire de meme vin; et ce n est
point parmi eux un manque de politesse de boire dens le merne verre,
mais une marque de franchise et d amitie; lesfem m es boivent aussi les
premieres, et donnent ensuite, ou fo n tporter leur verre avec le meme vin,
dont elles ont bu a la sante de celui a qui elles se sontadressees, sans que
cela passe pour une faveur particuliere comme parmi nous...
Je ne sgaurois approuver (str. 101 ) - n en deplaise a M essieurs les
Gens du Nort cette maniere de boire dans le meme verre, et moins encore sur le reste des Dames, cela a un air de malproprete, qui m eferoit
souhaiter quils temoignassent leur franchise par d autres marques*.
na tanjir ono to je bilo u ustima, a zatim ga brzo pozadi dati slugi. Utivost nalae da se
ovek dobro vlada, ali sigumo ne i da sam same ubija. V eom aje neutivo doticati prstima neto masno, sos, sirup, itd., osim ako to ne spreava da se uine dve ili tri dalje nepristojnosti. Jedna je esto brisanje ruku ubrusom , koji se na taj nain isprlja kao
kuhinjska krpa; kada ga takvog prinosite ustim a da se obriete, vaim susedima za stolom se smui. Druga je da briete ruke hlebom, to je jo gore. Trea je da oblizujete
prste, to je vrhunac nepristojnosti.
Str. 273. Poto im a mnogo obiaja koji su se promenili, ne sumnjam da ih ima
mnogo koji e se dalje promeniti u budunosti.
Ranije je bilo doputeno... umakati hleb u sos, pod uslovom da se u hleb jo nije
zagrizlo; danas bi to bilo pravo prostatvo.
Ranije se iz usta moglo vaditi ono to se nije pojelo, i to bacati na zemlju, pod uslovom da se to uini spretno; danas bi to bila velika gadost...
Str. 97. U Nemakoj i u sevemim kraljevstvim a utivo je da vladar prvi pije u
zdravlje onoga ili onih koje ugouje, te da im potom prui istu au, isti pehar, obino
ispunjen istim vinom; nije nikakav nedostatak utivosti da oni piju iz iste ae ve se
radi o znaku otvorenosti i prijateljstva; gospoe takoe piju prve, a potom au s istim
vinom predaju onima u ije su zdravlje i pile obraajui im se, pri emu se to ne smatra
nekom posebnom au, kao to je to obino kod nas sluaj...
Ne bih m ogla da odobrim, kae jedna dam a (str. 101), ne elei da uvredim
gospodu sa Severa, ovaj nain pijenja iz iste ae, a jo manje da se pije posle gospoa;
to mi izgleda neumesno, i zbog toga elim da ti ljudi pokau svoju srdanost na drugi
nain.

149

(b) Primeri su to iz knjiga koje, kao Les regles de la bienseance et

de la civilite Chretienne De la Sala, prikazuju irenje vorskih obiaja i
modela u ire graanske slojeve, ili kao u primeru I, odraavaju graanski
i verovatno provincijski standard svog vremena.
U p rim eru/iz otprilike 1714. godine, vidimo da ljudijo uvekjedu
iz iste zdele. Nita se ne govori protiv obiaja da se meso uzima rukama
iz tanjira. A loi obiaji, o kojima spis govori, bili su u gomjem sloju
uglavnom ve nestali.
Spis Civilite iz 1780. godine (primer L) jeste knjiica od 48 stranica, tampana loim slogom civilite u Kanu, bez datuma. U katalogu British Museuma iza datuma 1780. stoji znak pitanja. U svakom sluaju, ovaj
spis je primer velikog broja jeftinih knjiga i pamfleta posveenih civilite, a koji su imali veliku prou u itavoj Francuskoj u XVIII stoleu. Ova
je, pak, knjiga, sudei po njenom optem stavu, bez sumnje bila namenjena
gradskom stanovnitvu u unutranjosti. Ni u jednom drugom radu o civilite iz XVIII veka, a koji se ovde navode, ne govori se toliko otvoreno o
telesnim funkcijama kao ovde. Norme na koje se tu ukazuje umnogome
podseaju na norme koje za gomji sloj postavlja Erazmo u svom delu De
civilitate morum puerilium. Jo uvek je obiaj da se hrana uzima rukama.
Primer izgleda koristan jer dopunjuje ostale navode, a posebno zato jer
podsea itaoca da se napredak ne odvija jednoobrazno i pravolinijski, ve
da je viestran, to jest, da lii na fugu s nizom povezanih kretanjamotiva.
Odlomak M iz 1786. godine, pokazuje prilino jasno kako se norme ire iz vladajueg sloja u nie slojeve. On je posebno karakteristian
jer sadri niz obiaja koji su u meuvremenu postali obiaji civilizovanog drutva kao celine. Ovde se oni vide kao specifini obiaji dvorskog gomjeg sloja koji graanstvu jo uvek izgledaju strani. Mnogi
obiaji, kao civilizovani obiaji, ostali su zamrznuti upravo u onom
obliku koji su imali kao dvorski obiaji.
Odlomak iz 1859. godine (primer N) treba da podseti itaoca da je u
XIX stoleu kao i danas itav spomenuti pokret bio ve potpuno zaboravljen, da je neto ranije ostvareni standard civilizacije bio prihvaen kao
podrazumevajui, dok je ono to mu je prethodilo smatrano varvarskim.
I
1714.
Iz spisa Civilite frangaise nepoznatog autora (Liege, 1714?)
Str. 48. II nestpas... honnete d humer sa soupe quand on se serviroit d ecuelle si ce n etoit que ce fu t dans lafam ille apres en avoir pris la
plus grande partie avec la cuilliere.
150

Si le potage dans un plat portez-y la cuillere a votre tour sans vous

precipiter.
Ne tenez-pas toujours votre couteau a la main comme fo n t les gens
de village; il sujfit de le prendre lorsque vous voulez vous en servir.
Quand on vous sert de le viande, il n est pas seant de la prendre
avec la main; mais ilfa u r presenter votre assiette de la main gauche en
tenant avec votre fourchette ou votre couteau de la droite.
II est contre la bienseance de donner a flairer les viandes et ilfa u t
se donner bien de garder de les remettre dans le plat apres les avoir flairees. Si vous prenez dans un plat commun ne choisissez pas les meilleurs
morceaux. Coupez avec le couteau apres que vous aurez arrete la viande
qui est dans le plat avec lafourchette de laquelle vous vous servirez pour
porter sur votre assiette ce que vous aurez coupe, ne prenez donc pas la
viande avec la main...
II n efa u tp a s jetter par terre ni os ni coque d oeufnipelure daucun
fruit.
II en est de meme des noyaux que lon tire plus honnetement de la
bouche avec les deux doigts quon ne les crache dans la m ain'.
J
1729.
Iz spisa Les Regles de la bienseance et de la civilite
chretienne De la Sala (Rouen, 1729):
D es choses dont on doit se servir lorsquon est a able (str. ).
*
Str. 48. Nije prilino piti niti srkati supu iz zdele, osim ako se ovek ne nalazi u
krugu svoje porodice, a i u tom sluaju to se sme raditi samo ako je vei deo uzet kaikom.
A ko je supa u zajednikoj zdeli, prinesite kaiku kada na vas doe red, bez navaljivanja.
N ikada ne drite no stalno u ruci kao to ine seljaci, ve ga u zm ite samo onda
kada elite da se njim e posluite.
K ada se slui meso, nije utivo da ga uzimate rukom. Drite levom rukom tanjir, a desnom viljuku ili no.
N eutivo je mirisati meso, a nikako se ne sme stavljati u zajedniku zdelu poto
je omirisano. Ako uzim ate meso iz zajednike zdele, ne birajte najbolje komade. Secite
noem drei meso na posluavniku viljukom, kojom ete se posluiti da u svoj tanjir
stavite ono to ste odsekli. N e uzimajte meso rukama. (Ovde se ne govori da je zabranjeno uzimati meso rukom kada se nalazi u tanjiru gosta).
Ne treba bacati na zemlju ni kosti, ni ljusku jajeta, ni koru bilo kojeg voa.
Isto vai za kotice. Utivije je pristojno ih vaditi iz usta s dva prsta, nego ispljuvavati u ruku.

151

On doit se servir a Table d une serviette, d une assiette, dun couteau, d une cuillier, dunefourchette: il serait tout a fa it contre l'honnetete, de se passer de quelquune de toutes ces choses en mangeant.
C est a la personne la plus qualifee de la compagnie a deplier sa
serviette la premiere, et les autres doivent attendre quelle ait deplie la
sienne, pour deplier la leur. Lorsque les personnes sont a peu pres egales, tous la deplient ensemble sans ceremonie.
II
est malhonneste de se servir de sa serviettepour s essuir le visage; il lest encore bien plus de s en fro tter les dents et se serait unefaute des plus grossieres contre la Civilite de sen servir pour se moucher... L usage quon peut et quon doit faire de sa serviette lorsqu'on
est a Table, est de s en servir pour nettoier sa bouche, ses levres et ses
doigts quand ils sont gras, pour degraisser le couteau avant que de couper du Pain, et pour netoier la cuillier, et la fourchette apres quon s en
est servi.
Lorsque les doits sont fo rt gras, il est a propos de les degraisser
d abord ave un morceau de pain, qu ilfaut ensuite laisser sur lassiette
avant que de les essuier a sa serviette, afin de ne la pas beacoup graisser,
et de ne la pas rendre malpropre.
Lorsque la cuillier, la fourchette ou le couteau sont sales, ou quils
sont gras, il est tres mal honnete de les lecher, et il n est nullement seant
de les essuier, ou quelquautre chose que ce soit, avec la nape; on doit
dans ces occasions, et autres semblables, se servir de la serviette et pour
ce qui est de la nape, ilfa u t avoir egard de la tenir toujours fo rt propre,
et de ny laisser tomber, ni eau, ni vin, ni rien qui la puisse salir.
Lorsque lassiette est sale, on doit bien se garder de la ratisser avec
la cuillier, ou lafourchette, pour la rendre nette, ou de nettoier avec ses
doigts son assiette, ou lefo n d de quelque plat: cela est tres indecent, il
faut, ou n y pas toucher, ou si on a la commodite d en changer, se lafaire
deservir, et s enfaire apporter une autre.
II
ne fa u t pas lorsquon est a Table tenir toujours le couteau d la
main, il sujfit de le prendre lorsquon veut sen servir.
II
est aussi tres incivil de porter un morceau de pain a la buoche aiant le couteau a la main; il lest encore plus de ly porter avec la pointe
de couteau. II fa u t observer la meme chose en mangeant des pommes,
des poires ou quelques autres fruits.
II
est contre la Bienseance de tenir la fourchette ou la cuillier a
pleine main, comme si on tenoit un baton; mais on doit toujours les tenir
entre ses doigts.
152

Or de doit pas se servir de la fourchette pour porter a sa bouche

des choses liquides ... c est la cuiller qui est destinee pour prendre ces
sortes de choses.
II
est de lhonnetete de se servir toujours de lafourchette pourporter de la viande a sa bouche, car la Bien-seance ne permet pas de toucher avec les doigts a quelque chose de gras, a quelque sauce, ou a
quelque sirop; et si quelquun lefaisoit, il nepouoit se dispenser de commettre ensuite plusiers autres incivilitez: comme seroit d essuier souvent
ses doigts a sa serviette, ce qui la rendroit fo rt sale etfo rt malpropre, ou
de les essuier a son pain, ce qui seroit tres incivil, ou de lecher ses doigts,
ce qui ne peut etre permis a une personne bien nee et bien elevee*.
* O stvarima kojima se treba sluiti za stolom:
Za stolom se treba sluiti salvetom, tanjirom, noem, kaikom, viljukom. Bilo
bi sasvim neutivo liiti se bilo koje od ovih stvari.
Na osobi najvieg ranga je da prva raz vije salvetu, a ostali treba da ekaju da ona
to uini pa da uine isto. K ada su svi otprilike istog ranga, onda oni svoje salvete razvijaju bez ceremonije (N. B. Ovo poslednje uputstvo postaje pravilo u meri u kojoj se
drutvo i porodica demokratizuju. D rutvena struktura, koja je ovde jo uvek hijerarhijsko-aristokratskog tipa, odraava se u najelementamijim ljudskim meuodnosima).
Nepristojno je sluiti se salvetom za brisanje lica; jo je nepristojnije brisati zube
njom, a teko ogreenje o utivost bilo bi ovu koristiti za brisanje nosa... Salveta se za
stolom upotrebljava za brisanje usta i prstiju, kada su masni, za brisanje noa pre nego
to reemo hleb, kao i da obriemo kaiku i viljuku, poto smo se njim a posluili (N. B.
To je jedan od mnogih primera izuzetne kontrole ponaanja koja je ukorenjena u nae
navike pri jelu. U potreba svakog predmeta odredena je i ograniena itavim nizom veoma preciznih propisa. Nijedan od ovih propisa nije naprosto samooigledan, kao to to
izgleda kasnijim generacijama. Upotreba se ukorenjuje postpuno zajedno s promenom
strukture i preobraajima ljudskih odnosa).
Kada su prsti veom a masni, umesno je odmastiti ih najpre komadom hleba, koji
zatim treba staviti na tanjir, pre nego to prste obriemo salvetom da je ne bismo mnogo
uprljali.
Kada su kaika, viljuka i no prljavi ili masni, veoma je nepristojno lizati ih, a
nipoto ne prilii brisati ih o stolnjak; u takvim i slinim prilikama treba se sluiti salvetom, a to se tie stolnjaka, treba imati na umu da on treba da ostane ist, tako da treba
da nastojimo da na njega ne prosipamo ni vodu, ni vino, ni bilo ta drugo to bi ga moglo uprljati.
Kada je tanjir prljav, nikako ga ne treba grebati kaikom ili viljukom da bismo
ga oistili. Isto tako, dno tanjira niti bilo koje posude ne valja brisati prstima; to je veoma nepristojno. Tanjir ili ne treba dirati, ili treba zatraiti drugi, ako postoji mogunost
da se on zameni.
Kada smo z a stolom, ne treba drati uvek no u ruci, treba ga uzeti samo kada
elimo da se njime posluimo.
Isto tako je neutivo prinositi komad hleba ustim a kada imamo no u ruci; jo je
nepristojnije komad m esa prinositi naboden na vrh noa. Isto vai i kada se jedu jabuke,
kruke ili drugo voe (N. B. Primeri su to tabua u vezi s upotrebom noa).

153

(Ovaj odlomak, kao i neki drugi, preuzet je iz spisa Nouveau Traite

A. de Kurtena, iz 1672. godine. Upor. primer G, strana 147). On se ponovo pojavljuje u nekim raspravama o civilite iz XVIII stolea. Posebno
je pouan razlog za zabranu jedenja rukama. Kurten, kada o tome govori,
ima na umu samo masna jela i jela u sosovima, jer to dovodi do postupaka koje je teko gledati. Kod De la Sala ovaj odlomak kao da protivrei jednom drugom gde kae: Ako su ti prsti masni... itd.. Ta zabrana
ni izdaleka nije tako jasna kao danas. Malo-pomalo, pretvara se u ukorenjenu naviku, u samoprinudu).

K
1774.
Iz spisa Les Regles de la Bienseance et de la Civilite
Chretienne De la Sala (izd. iz 1774), str. 45 i dalje:
(N. B. U toku kritinog razdoblja pred kraj vladavine Luja XV, u
kojem je, kao to smo ranije pokazali, a kao spoljni znak drutvenih promena i potreba za reformom postala jaa, razdoblja kada i pojam civilizacija dospeva u prvi plan, osetila se takoe i potreba da se preradi De la
Salov spis Civilite, koji je bio vie puta objavljivan uz neznatne izmene.
Promene normi su poune i u nekim pogledima veoma velike. Ta je
razlika posebno vidljiva u onome to vie ne treba spominjati. M noga
su poglavlja kraa. Mnogi loi obiaji, prethodno opimo opisivani,
sada se samo uzgred pominju. Isto vai i za telesne funkcije koje su ranije
podrobno prikazivane. Opti naglasak je manje blag, a ton je vie naredbodavan nego u prvoj verziji dela).
La serviette qui est posee sur lassiette, etant destinee a preserver
les habits des taches ou autres malpropretes inseparables des repas, il
fa u t tellement letendre sur soi quelle couvre les devants du corps jusNepristojno je drati viljuku ili no itavom rukom, kao kada se dri tap; treba
ih uvek drati meu prstima.
Ne treba se sluiti viljukom radi uzimanja tenih stvari... tome je iskljuivo namenjena kaika.
Pristojno je uvek se sluiti viljukom radi prinoenja m esa ustima, jer utivost
nalae da se prstima ne dotiu masna jela, sosovi, sirupi; ako neko tako postupi, obavezno kasnije uini jo neke neutivosti, kao to je brisanje prstiju salvetom, to e ovu
uprljati, ili brisanje prstiju o hleb, to je veom anepristojno, ili oblizivanje prstiju, to nikako nije doputeno dobro vaspitanom otmenom oveku.

154

ques sur les genoux, en allant au-dessus du col et non la passant en dedans du meme col. La cuillier, la fourchette et le couteau doivent
toujours etre placee a la droite.
La cuillier est destinee pour les choses liquides, et la fourchette
pour les viandes de consistance.
Lorsque lune et lautre est sale, on peut les nettoyer avec sa serviette, s'il nestpaspossible de se procurer un autre service; ilfaut eviter
de les assuyer avec la nappe, cest une malproprete impardonnable.
Quand lassiette est sale, il fa u t en demander une autre; ce seroit
une grossierete revoltante de la nettoyer avec les doigts avec la cuiller ',
la fourchette et le couteau.
Dans les bonnes tables, les domestiques attentifs changent les assiettes sans quon les en avertissent.
Rien nest plus mal-propre que de se lecher les doigts, de toucher
les viandes, et de lesporter a la bouche avec la main, de remuer les sauces avec le doigt, ou d y tromper la pain avec lafourchette pur la sucer.
On ne doit jam ais prendre du sel avec les doigts. II est tres ordinaire aux enfants d entasser morceaux sur morceaux, de retirer meme de la
bouche ce quilsy ont mis et qui est mache, depousser les morceaux avec
les doigts. Rien nest plus mal honnete.
... porter les viandes au nez, les flairer, ou les donner a flairer est
une autres impolitesse qui attaque le Maitre de la table; et s il arrive que
lon trouve quelque malproprete dans les aliments, ilfaut les retirer sans
les montrer*.
*
Salveta koja stoji na tanjiru treba da sauva odeu od mrlja i drugih neistoa
koje gotovo uvek nastaju pri jelu. Nju treba staviti tako da prekriva prednji deo tela do
kolena, da polazi od okovratnika, ali da se u njega ne zatie. Kaika, viljuka i no treba
da uvek budu s desne strane.
Kaika je nam enjena za tena jela, a viljuka za vrsto meso.
Kada su viljuka Ili kaika prljave, mogu se obrisati salvetom, ako se ne moe dobiti
drugi pribor; treba izbegavati da se one briu o stolnjak, jer je to neoprostiva nepristojnost.
Kada je tanjir prljav, treba zatraiti drugi; bila bi velika grubost istiti ga prstima,
kaikom, viljukom ili noem.
Na dobrim stolovima, paljiva posluga menja tanjire, a da na to ne biva upozorena.
Nita nije toliko nepristojno koliko oblizivati prste, dodirivati meso i prinositi ga
ustima rukom, meati sos prstom, u njega umakati hleb viljukom i posle ga sisati.
So se nikada ne sme uzimati prstima. Deca obino gom ilaju komad po komad,
izvlae iz usta ono to su savakala, guraju komade prstima. (O svemu ovome ranije se
govorilo kao o loem ponaanju uopte, dok se ovde spominje kao loe navike
svojstvene deci. Odrasli ve odavno tako ne postupaju). N ita nije nepristojnije...
... koliko podizati m eso i mirisati ga; pruati ga drugima da bi ga onim irisali jeste
dalja neutivost prema domainu; a ako se desi da se naide na neku neistou u jelu, treba je izvui ne pokazujui to.

155

N
1859.
Iz The habits ofG o o d Society:
London 1859 (drugo neizmenjeno izdanje, 1890), str. 257:
Forks were undoubtely a later invention thanfingers, but as we are
not cannibals, I am inclined to think they were a good one*.

Drugi deo
K om entari o n avodim a o ponaanju za stolom
Prva grupa
Neto o drutvima na koja se navedeni odlomci odnose
1.
Prikupljeni odlom ci trebalo bi da ilustruju stvarni proces, promenu u ponaanju ljudi. Izbor odlom aka je uglavnom takav da oni
mogu izgledati tipini za barem neke slojeve i odreene drutvene
grupe. Nijedan pojedinac, m akar ga krasila izuzetna individualnost,
kakav je bio Erazm o, nije mogao da izm isli savoir-vivre svoga vremena.
Ovde vidimo kako ljudi iz razliitih razdoblja govore o donekle
slinoj temi. Promene su tako vidljivije nego da smo ih sami opisivali.
Najkasnije od XVI stolea, propisi i zabrane kojima se elelo pojedince
oblikovati prema normama drutva, trpe promene. Ovo kretanje zacelo
nije pravolinijsko, no uprkos svim oscilacijama i skretanjima, ipak je
mogue uoiti sasvim odreeni trend, odredeni smer kretanja, ako sve
ove glasove sluamo u kontekstu vremena.
Rasprave o lepom ponaanju iz XVI stolea odgovaraju novoj
dvorskoj aristokratiji, koja polako nastaje od elemenata razliitog drutvenog porekla. Uporedo s njom nastaje i njen specifini kod ponaanja.
*
Viljuke su oito izmiljene posle prstiju, ali kako m i nismo kanibali, sklon
sam da poverujem da se radi o dobrom izumu.

158

De Kurten u drugoj polovini XVII stolea - govori iz dvorskog

drutva koje je znatno konsolidovano, iz dvorskog drutva Luja XIV. On
prvenstveno govori uglednim ljudima koji ne ive na dvoru, ali ele da se
upoznaju s obiajima i navikama koji tu vladaju.
U uvodu De Kurten kae:
Le Traite n avoit pas estefa it pour estre imprime, mais seulement
pour satisfaire un Gentilhomme de Province qui avoit prie lAuteur,
comme son ami particulier, de donner quelques preceptes de Civilite a
son fils, quil avoit dessein d'envoyer a la Cour, en sortant de ses etudes
et de ses exercices.
...il (lAuteur) n a entrepris ce travail que pour les honnestes gens;
ce nest qu'a eux quil laddresse, et particulierement a la jeunesse qui
peut tirer quelque utilite de ces petits avis, chacun n ayant pas la commodite ny le moyen de venir a Paris a la Cour, pour y apprendre lefin de
la politesse*.
Ljudima koji ive u sredini koja slui kao uzor lepog ponaanja nisu
potrebne knjige da bi nauili kako da se vladaju. To je oigledno; stoga je
vano utvrditi s kojim namerama i za koju publiku se piu i tampaju propisi koji su najpre specifina tajna ueg, dvorsko-aristokratskog kruga.
Jasno je ko je publika kojoj se pisac obraa. On izriito i kae da je
napisao delo iskljuivo za honnetes gens (pristojne ljude p. p.), to
jest, za ljude gomjeg sloja. Delo je prvenstveno odgovaralo potrebama
plem stva iz unutranjosti koje je elelo da se upozna s nainom
ponaanja na dvoru, a zatim i nekih uglednih Ijudi iz inostranstva. Moe
se, meutim, pretpostaviti da delo veliki uspeh moe da zahvali i zanimanju koje je probudilo meu najnaprednijim elementima graanstva.
Brojni su dokazi da su u tom razdoblju mnoge navike, ponaanja i mode
s dvora prodrli u gomje srednje slojeve, gde su bili podraavani i u skladu s razliitim drutvenim poloajem ovih grupa, manje ili vie menjani.
Time oni donekle gube distinktivno obeleje vladajueg sloja, a i neto
od svoje vrednosti. Gomji slojevi su tako bili prinueni da dalje profinjuju irazvijaju vlastite oblike ponaanja. Upravo ovaj mehanizam to jest,
razvoj dvorskih obiaja, njihovo irenje ka dole, lagana socijalna deforRasprava nije nam enjena tampanju, ve je trebalo da uini zaovoljstvo
jednom plemiu iz unutranjosti, koji je molio pisca, bliskog prijatelja, da za njegovog
sina napie nekoliko propisa o ponaanju. Sina je, naime, nameravao da poalje na dvor
kada zavri studije i vebe.
On (autor) se latio ovog posla imajui u vidu samo pristojne ljude; samo se njim a
obraa, posebno m ladei koja donekle moe da iskoristi ove m ale savete, je r nem a svako mogunosti ni sredstava da ode u Pariz na dvor, da bi se tu uio utivosti.

159

macija, njihovo obezvreivanje kao distinktivnih oznaka znatno podstie promene u ponaanju u gomjem sloju. Pri tom je vano da se u ovoj
promeni, u tim naizgled nepravilnim i sluajnim hirovima ili modama
dvorskih oblika ponanja, pojavljuju, drugorono gledano, prilino odreeni smerovi razvoja, ono to se moe oznaiti ili kao pomicanje praga
nelagodnosti i granice stida, ili, pak, kao prefinjenost, kao civilizacija. Odreeni drutveni dinamizam izaziva i odreeni duevni dinamizam, koji, pak, ima vlastite zakonitosti.
2.
U XVIII stoleu bogatstvo se poveava, a s njim dolazi i do uspona graanskih slojeva. U dvorsku sredinu su sada, pored aristokratskih,
ukljueni i znatno iri graanski krugovi nego to je to bio sluaj u prethodnom stoleu. Razlike u drutvenoj hijerarhiji ipak se jo ne gube. Uoi
Francuske revolucije sve slabija aristokratija se sve vie samoizoluje.
Ipak, itavo to proireno dvorsko drutvo, u kojem se prepliu aristokratski i buroaski elementi, i gde nema jasnih granica ka dole, mora
se posmatrati kao celina. Ono, naime, predstavlja hijerarhijski strukturisanu elitu zemlje. Kako rastu meuproetost i prosperitet irih slojeva,
tako raste i elja da se bude deo elite ili barem da se ona podraava.
Pored drugih, popularizatori dvorskih obiaja postaju u znatnoj meri i
crkveni krugovi. Umerena disciplina i suzdravanje afekata, ureivanje i
oblikovanje itavog ponaanja, to je sve pod nazivom civilite u
gomjim slojevima nastalo kao naprosto svetovno-drutvena pojava, kao
posledica odreenog oblika drutvenog saivota, sve se to delimino slagalo i s tradicionalnim stavom crkve. Civilite dobija hriansko-versku
podlogu. Crkva se, kao mnogo puta ranije, pokazuje jednim od najvanijih prenosilaca obrazaca ponaanja prema dole.
Tako preasni otac La Sal kae na poetku uvoda u svoja pravila
hrianske utivosti (Civilite Chretienne): Cest une chose surprenante,
que la plupart des Chretiens ne regardent la Bienseance et la Civilite
que comme une qualitepurement humaine et mondaine et que ne pensent
pas a elever leur esprit plus haut, ils ne la considerent pas comme une
vertu, qui a raport a Dieu, au prochain et a nous-memes. C est ce quifait
bien connoitre le peu de Christianisme quily a dans le monde*. A kako
je u Francuskoj u rukama crkvenih tela bio znatan deo vaspitanja i obrazovanja, to je sada u velikoj meri njegovim posredovanjem, iako ne isIznenauje da veina hriana smatra utivost i pristojnost samo kao neko
isto ljudsko i mondeno svojstvo. Ne nam eravajui da svoj duh uzdignu, oni ga ne
smatraju vrlinom koja stoji u posebnom odnosu s Bogom, blinjima i nam a samima.
Sto dobro pokazuje da u svetu ima malo hrianstva.

160

kljuivo tako, prava bujica spisa o utivom ponaanju preplavila zemlju.

Oni su sluili kao prirunici za poetno obrazovanje dece, a esto su bili
tampani i distribuirani zajedno s prvim bukvarima i itankama.
Upravo time pojam civilite sve vie gubi vrednost za drutvenu elitu. S njim se poinje zbivati neto slino kao ranije s pojmom courtoisie.

Digresija o usponu i povlaenju pojmova courtoisie i civilite

3.
Isprva se pod nazivom courtoisie kao to smo rekli podrazumevalo ponaanje koje se razvilo na dvorovima velikih viteko-feudalnih gospodara. Izraz je ve u srednjem veku izgubio mnogo od svoje
prvobitne iskljuive vezanosti za dvor, te se proirio i u graanske
krugove. S laganim gaenjem ratnikog viteko-feudalnog plemstva i
stvaranjem nove apsolutistiko-dvorske aristokratije tokom XVI i XVII
stolea, pojam civilite se postepeno uzdie u izraz drutveno prihvatljivog ponaanja. Pojmovi courtoisie i civilite neko vreme postoje jedan uz drugi tokom francuskog prelaznog razdoblja u XVI stoleu, pri
emu zadravaju svoj poluviteko-feudalni i poluapsolutistiko-dvorski
karakter. Meutim, tokom XVII veka, izraz courtoisie polako izlazi iz
mode u Francuskoj.
Les mots de courtois et de courtoisie, kae jedan francuski autor
1676. godine53, commencent a vieillir etne sontplus du bel usage. Nous
disons civil, honneste; civilite, honnestete*.
I zaista, re kurtoazija sada se pojavljuje kao graanski pojam.
Mon voisin le Bourgeois... suivant le langage de la bourgeosie
de Paris kae se u jednom dijalokom spisu pod naslovom Du bon et
du mauvais usage dans les manieres de s exprimer. D esfagons de parler
bourgeoises, autora F. de Kajera iz 1694. (str. 110 i dalje) d it... affable
et courtois... il ne s exprim epas poliment, parce que les mots de courtois
et d affable ne sont plus guere dans le commerce des gens du monde, et
les mots de civil et d honnette ont pris leur place, de meme que ceux de
civilite et d honnetete ont pris la place de courtoisie et d affabilite**.
Rei courtois et courtoisie, (...) poinju da zastarevaju i nisu vie prikladne.
Sada kaem o civile, honneste; civilite, honnestete.
Moj sused - graanin ... u skladu s je z ikom pariskog graanstva koristi rei
ajfable (prijazan) i courtois (utiv)... on se ne izraava utivo je r te rei otmeni
ljudi gotovo da ne koriste. One su zamenjene reim a civile (uljudan) i (honnete)
(pristojan), isto kao to su rei civilite i honnetete zauzele mesto r e icourtoisie i
ajfabilite.
11 Proces civilizacije

161

Na slian nain pojam civilite gubi postupno u XVIII stoleu

svoj znaaj u apsolutistiko-dvorskom gomjem sloju. I sam ovaj sloj
prolazi kroz sporo menjanje, kroz pograanjenje, koje se, barem do
1750, odvijalo uporedo s obmutim procesom kurijalizacije gradanstva.
Neto od tog problema vidljivo je u raspravi opata edoena iz 1745, koja
nosi naslov De lurbanite romaine (O rimskom urbanitetu) (CEuvres diverses, str. 173). Autor tu raspravlja o pitanju zato se u njegovom
drutvu izraz urbanite, iako se odnosi na neto veoma lepo, nikada
nije uvreio koliko pojmovi civilite, humanite, politesse, galanterie. Odgovor koji sam daje glasi: Urbanitas signifiait cette politesse de langage, d esprit et de manieres, attachee singulierement a la ville de Rome,
qui s appeleoit par excellence Urbs, la Ville, au lieu que parmi nous
cette politesse n etant le privilege daucune ville, en particulier pas
meme de la Capitale, mais uniquement de la Cour, le terme d urbanite
devient un terme... dont on peut... se passer*.
Kada se zna da je grad u tom razdoblju oznaavao dobro graansko
drutvo a nasuprot uem, dvorskom drutvu, lako opaamo znatnu
vanost istaknutog problema.
U veini dokumenata iz tog razdoblja, kao i ovde, vidimo da izraz
civilite ustupa mesto izrazu politesse (utivost), tako da dolazi do
sve izraenijeg poistoveenja itavog ovog kompleksa ideja s pojmom
humanite.
Volter je to usmerenje istakao ve 1733. u posveti svog dela Zair
graaninu A. M. Fokneru, engleskom trgovcu:
Depuis la regence d Anne d Autriche ils (les Fran^ais) ont ete le
peuple le plus sociable et le plus poli de la terre... et cette politesse nest
point une chose arbitraire, comme ce quon apelle civilite, cest une
loi de la nature quils ont heureusement cultive plus que les autres peuples**.
Slino pojmu courtoisie, malo-pomalo zastareva i pojam civilite. Ubrzo zatim, njegov, kao i sadraj srodnih pojmova, pojavljuje se i
biva proiren u novom pojmu, izrazu nove samosvesti; re je o pojmu
*
Urbanitas je znaio onu utivost jezika, duha i obiaja, utivost koja je bila
vezana posebno za grad Rim, koji se par excellence nazivao Urbs, grad. S druge strane,
medu nama, gde ta utivost nije samo povlastica posebnog grada, pa ak ni prestonice,
ve iskljuivo dvora, izraz urbanitet postaje izraz... kojeg se m oem o i liiti.
Od vremena vladavine Ane Austrijske, oni (Francuzi) su najdrutveniji i
najutiviji narod na svetu... O va utivost nije neka proizvoljna stvar, kao ona koja se
naziva civilite, ve se radi o prirodnom zakonu koji su oni sreno gajili vie nego
drugi narodi.

162

civilisation. Rei courtoisie, civilite i civilisation oznaavaju

tri etape drutvenog razvoja. One ukazuju kojem drutvu pripada govornik, i kojem se drutvu obraa. Pa ipak, prava promena ponaanja gornjih slojeva, razvoj modela onog ponaanja koje e se od sada zvati civilizovanim, odvija se - barem koliko se to moe videti u oblastima o
kojima ovde govorimo - u srednjoj fazi. Pojam civilizacija, onakav
kakav je u upotrebi u XIX veku, veoma jasno ukazuje da je proces civilizacije ili, tanije, jedna njegova faza - dovren i zaboravljen. Ljudi bi
jedino da dovre ovaj proces meu drugim narodima, a jo neko vreme i
u donjim slojevima vlastitog drutva. Kod gomjih i srednjih slojeva u
drutvu, civilizacija izgledakao neto ve postojee. Ljudi pre svega ele
da je ire u okviru ve dostignutog standarda.
Navedeni odlomci ilustruju optu tendenciju kretanja prema tom
standardu u prethodnoj, dvorsko-apsolutistikoj fazi.

Pogled na evolutivnu krivulju civilizovanja

ponaanja za stolom
4.
Krajem XVIII stolea, uoi Revolucije, francuski vladajui sloj
gotovo da je dostigao one norme ponaanja za stolom i lepog ponaanja uopte koje e postupno biti usvojene od itavog civilizovanog drutva. Primer M, iz 1786, posebno je pouan u tom smislu: on
ukazuje na upotrebu salvete, koja je u meuvremenu postala uobiajena
u itavom civilizovanom graanskom drutvu, kao na jo uvek dvorski
obiaj. Tu nalazimo i zabranu da se supa uzima viljukom (treba se podsetiti da je supa u Francuskoj u to vreme, a i kasnije, sadravala vre
tvari nego drugde). Dalje se kao dvorski zahtev istie propis da se hleb ne
see ve da se lomi za stolom, zahtev koji je u meuvremenu demokratizovan. Isto vai i za nain na koji se pije kafa.
Ovih nekoliko primera lepo ilustruju ritualizaciju naeg svakidanjeg ivota. Ako bismo te slike nastavili da niemo do dana dananjeg, videli bismo da se menjaju tek pojedinosti; pojavljuju se neki
novi propisi, a neki stari se ublaavaju; nastaje bezbroj nacionalnih i
drutvenih varijacija u nainu ponaanja za stolom; proetost srednjih
slojeva, radnitva i seljatva jednoobraznim ritualom civilizacije i regulacijom nagona, koju prethodno reeno zahteva, razliitog je obima. Pa
ipak, norme u ljudskim odnosima u civilizovanom dmtvu, tabui i zabrane, dranje za stolom, upotreba noa, viljuke i kaike, salvete i drugog
pribora, sve se to smatra sutinskim i ne menja se. ak i tehniki razvoj u
163

svim oblastima ukljuujui i nain pripremanja jela - kao i uvoenje

novih vrsta energije, nisu mnogo izmenili glavna pravila vladanja za stolom i drugih oblika dobrog ponaanja. Tek paljivim posmatranjem
uviamo neke znake kasnijih promena.
Dalje se menja pre svega tehnika proizvodnje. Tehniku potronje
razvile su, i dalje razvijaju, one drutvene grupe koje su bile potroaki
slojevi u meri koja posle toga vie nije bila dostignuta. S njihovim
drutvenim propadanjem prestaje i naglo i snano preobraavanje tehnike potronje, koja se sada premeta u privatnu sferu ovekovog ivota
(za razliku od profesionalne). U skladu s tim, ritama kretanja i promena u
tim sferama, koji je tokom razdoblja apsolutistikih dvorova bio
srazmemo brz, opet se usporava.
ak i oblici stonog pribora, tanjira, zdela, noeva, viljuaka, kaika, sada su samo varijacije na temu XVIII i prethodnih stolea. Naravno, jo uvek ima veoma mnogo promena u pojedinostima. Dovoljno je
pogledati diferencijaciju pribora: esto se posle svakog jela menja ne
samo tanjir ve i pribor. Nije vie dovoljno da se umesto rukama jede
samo viljukom, noem i kaikom. Gomji sloj sve vie koristi razliit
pribor za razliita jela. Kaika za supu, no za ribu i no za meso nalaze
se na jednoj strani tanjira, dok je druga strana namenjena viljukama za
predjelo, ribu i meso. Iznad tanjira se nalaze - ve prema obiajima u
raznim zemljama - viljuke, kaike ili noevi za slatka jela. Za desert i
voe iznosi se poseban pribor. Sav ovaj pribor razliito je oblikovan i
ukraen. Sad je vei, sad, opet, manji, as je okruglastiji, as iljastiji.
Ipak, ako pogledamo izblie, nema nekih posebnih novina: opet je re o
varijantama, razlikama unutar istih normi. Tek nekoliko pojedinosti, posebno u vezi s upotrebom noa, ukazuju na tendencije koje izlaze iz aktuelnih normi. Kasnije emo se vratiti na to pitanje.
5.
Ista opaska se odnosi i na razdoblje do XV veka. Do tada
iako iz sasvim drugaijih razloga - norm e tehnike jedenja, sutina
onog to je zabranjeno i dozvoljeno u drutvu, stav ljudi prema sebi i
blinjima (iji su ove zabrane i propisi, zapravo, izraz), u mnogim bitnim crtama prilino su jednaki, uprkos tome to i ovde postoje mode,
kolebanja, regionalne i drutvene varijacije, a i jedna zajednika
tenja ka odreenom cilju.
Ne mogu se precizno odrediti ni prelazi iz jedne faze u drugu. Bre
kretanje poinje negde kasnije, negde ranije, a svuda dolazi do sporih
pripremnih pomaka. Pa ipak, oblik krivulje u celini je svuda uglavnom
isti: najpre srednjovekovna faza s vrhuncem u zlatnom viteko-dvorskom dobu, kada se jede rukama. Sledi faza relativno brze promene, koja
164

obuhvata XVI, XVII i XVIII stolee. Tokom tog razdoblja na one koji
jedu vri se izvestan drutveni pritisak, pri emu se ele nametuti nove
norme u lepom ponaanju i dranju za stolom.
Tada nastupa faza u kojoj se odrava ve dostignuti standard, iako
postoji i veoma spor razvoj u odreenom pravcu. Preoblikovanje svakodnevnog ponaanja traje i dalje, i ono je sredstvo drutvenog razlikovanja, iako ponaanje vie nikada nee igrati onu ulogu kao u prethodnoj
fazi. Drutvene distinkcije se sve vie zasnivaju na novcu. Shodno tome,
ono to ljudi postiu i proizvode postaje vanije nego oblici njihovog
ponaanja.
6.
Skupa uzeto, primeri veoma jasno pokazuju kako ovo kretanje
napreduje. Zabrane u srednjovekovnom drutvu, ak i dvorsko-vitekom, jo uvek ne nameu ozbiljnija ogranienja slobodnom iskazivanju afekata. U poreenju s kasnijim fazama, drutvena kontrola je i
dalje blaga. Maniri, za razliku od kasnijih, potpuno su neusiljeni. Ne treba mljackati pri jelu, mrkati, pljuvati po stolu. Isto tako, ne treba otirati
nos o zajedniki stolnjak koji slui za brisanje masnih prstiju. Nos ne treba brisati ni golom rukom, jer se ovom uzima jelo sa zajednikog posluavnika. S druge strane, jasno je da se jede iz iste zdele ili istog
posluavnika. Jedino se mora paziti da se na jelo ne navaljuje kao svinja, kao i da se zagrieni hleb ne umae u zajedniki sos.
M nogi od ovih obiaja spominju se jo u Erazmovom spisu i Kalvijakovim preradama. Sagledamo li itav pokret, njegovo usmerenje
vidi se mnogo jasnije nego kada se prouavaju posebni izvetaji o savremenim manirima. Stoni pribor jo uvek je oskudan. Gostu za stolom
hleb stoji s leve strane, dok se s desne nalaze aa i no. To je sve. Viljuka
se spominje, iako tek kao sredstvo za uzimanje jela sa zajednikog posluavnika. Slino kao maramica, pojavljuje se i salveta, iako su obe simbol prelaznog razdoblja; jo uvek nisu obavezne. Propis kae: Ako
ima maramicu, bolje je da se za brisanje nosa slui njome nego prstima. Ako postoji salveta, stavi je na levo rame. Salveta, maramica i viljuka, nekih sto pedeset godina kasnije, postaju neophodni u dvorskim
krugovima.
Razvoj ostalih navika i obiaja ide u slinom pravcu. Supa se isprva
esto pila, bilo iz zajednike zdele, bilo iz zaimaa koje je koristilo vie
gostiju. U spisima o lepom ponaanju propisuje se upotreba kaike. U
prvo vreme e se njom verovatno sluiti vie osoba. Dalji napredak vidi
se u Kalvijakovom navodu iz 1560. godine. Autor kae da je meu Nemcima postojao obiaj da se svakom gostu da po kaika. Na dalji korak
unapred ukazuje se u Kurtenovom spisu iz 1672. godine: supa se vie ne
165

jede iz zajednikog supenika, ve gost u poetku svojom kaikom

sipa izvesnu koliinu u vlastiti tanjir. Ima ljudi, itamo, koji su tako
osetljivi da nee da jedu iz zajednike posude u koju su drugi ve umoili
svoje prethodno upotrebljene kaike. Nuno je, dakle, kaiku obrisati
salvetom pre nego to se ona stavi u zdelu. Ali neki ljudi ne zadovoljavaju se ni time. U njihovom prisustvu nikada se kaika ne sme stavljati u
zajedniku zdelu, ve treba traiti drugu, istu.
Ova zapaanja pokazuju ne samo da se itav ritual zajednikog
ivota menja ve i da neki ljudi poinju da stiu svest o promenama.
Prisustvujemo postupnoj promeni naina jedenja supe: svaki gost
ima svoj tanjir i svoju kaiku: supa se slui sredstvom posebno zamiljenim u tu svrhu. Obed je dobio novi stil koji odgovara novim potrebama
ivota u drutvu.
Nita u nainima ponaanja za stolom nije jasno samo po sebi,
niti je rezultat nekog prirodnog oseaja nelagodnosti. Ni kaiku, ni
viljuku, ni salvetu nije izumeo u jednom danu neki pojedinac kao neko
posebno sredstvo: njihova funkcija i oblik su se malo-pomalo precizirali
kroz stolea. Svaka, pa i sitna navika u ritualu koji se menjao, uspostavljala se sporo; tako je bilo i s onim oblicima ponaanja koji nam se
danas ine elementamima, ili naprosto razumnima, kao to je uzimanje tenosti iskljuivo kaikom. Svaki gest, u ta spadaju i naini
dranja i baratanja noem, kaikom i viljukom, postepeno se standardizuje. Obrise drutvenog mehanizma ove standardizacije dobijamo kada
niz slika sagledamo kao celinu. Postoji jedna manje ili vie zatvorena
dvorska sredina koja prva stvara~modele, i to najpre samo u skladu s potrebama vlastite drutvene situacije i u skladu sa stanjem duha koje odgovara toj drutvenoj situaciji. Struktura i evolucija francuskog drutva kao
celine takvi su da sve vie pripremaju ire slojeve da usvoje modele koje
stvara gomji sloj: oni se polako ire u itavom drutvu, iako i sami pri
tom trpe odreene promene.
Usvajanje, prenoenje modela iz jedne drutvene jedinice u drugu
prenoenje koje povremeno ide od centra ka unutranjosti drutva (npr.
sa dvora u Parizu na druge dvorove), povremeno unutar iste politiko-drutvene jedinice (npr. u Francuskoj ili u Saksoniji, odozgo nadole i odozdo nagore), jesu najvanija pojedinana kretanja u okviru
procesa civilizacije. Primeri, meutim, otkrivaju samo ogranien deo tili
dogaanja. U Francuskoj se ne oblikuje samo nain ponaanja za stolom
ve i naini miljenja, jezik. Tu se itavo ljudsko ponaanje modelira na
slian nain, iako postoje znatne razlike u vremenu i stmkturi tih kretanja. Razrada posebnog rituala ljudskih odnosa u zavisnosti od drutvene
166

i psiholoke situacije ne moe se izolovati, iako se ovde u poetku moe

slediti samo taj pravac. Kratak primer iz procesa civilizacije jezika
podsetie nas da posmatranje naina ophoenja i njegovog preobraaja
omoguuje pogled na samo jedan, jednostavan i pristupaan odeljak u
mnogo dalekosenijem procesu drutvene promene.

Digresija o oblikovanju jezika na dvoru

7.
Kada je, pak, o jeziku re, i njegov standard oblikuje se najpre u
jednom ogranienom krugu.
Kao i u Nemakoj iako ne toliko izraeno vorsko drutvo u
Francuskoj govorilo je jezikom koji se razlikovao od jezika graanstva.
Vous sgavez, itamo u jednom Kajerovom kratkom spisu pod
naslovom Mots a la mode (Rei u modi) (izdanje 1693, str. 46), a koji se
u svoje vreme mnogo itao, que les Bourgeois parlent tout autrement
que nous".
Ako poblie ispitamo ono to se oznaava graanskim jezikom i
na ta se odnosi izraz dvorski gomji sloj, otkriemo isti fenomen koji
se moe primetiti i u vezi s ponaanjem za stolom i u vezi s utivim
ponaanjem uopte: mogo onog to je u XVII, a delimino i u XVIII
veku smatrano razlikovnim obelejem izraavanja i jezika dvorskog
drutva, polako postaje francuski nacionalni jezik.
Kajer nam predstavlja jednog graanskog sina koji odlazi u posetu
malom aristokratskom drutvu. Domaica se raspituje za zdravlje njegovog oca, na ta gost odgovara:
II est votre Serviteur bien humble, Madame; il est toujours maladifcom m e bien sgaves, puisque de votre grace vous avez souventes fo is
envoye sgavoir letat de sa sante".
Oigledno je da postoje izvesni drutveni odnosi izmeu aristokratskog kruga i graanske porodice, to je, pak, domaica ve ranije
spomenula. Ona takoe kae da je gospodin Tibo otac, veoma mio
ovek. Dodaje da odnosi izmeu aristokratije i graana mogu biti veoma
korisni za prve, jer potonji raspolau s mnogo novca54. Ovde se treba
podsetiti da se struktura nemakog drutva znatno razlikuje od strukture
francuskog.
* Vi znate, (...) da gradani govore sasvim drugaije nego mi.
** On je va ponizan sluga, gospoo, i jo je uvek boleljiv kao to znate, je r ste
se izvoleli nekoliko puta rasptivati o njegovom zdravlju.

167

Ali ako se izuzme graanska inteligencija, odnosi izmeu aristokrata i srednjih klasa nisu jo uvek tako prisni da bi se izbrisale i jezike
razlike koje ih dele. Svaka druga re koju izgovara mladi Tibo je, sa stanovita dvorskog drutva, nespretna i teka, i mirie sasvim na graanina, kako to dvorani kau. U dvorskom se drutvu ne govori comme bien
sgavez, souventes fo is , maladif.
Ne kae se, kao to to ini mladi gospodin Tibo u nastavku razgovora, Je vous demande excuse (Molim vas izvinjenje - p. p.), ve se u
dvorskom drutvu kae, isto onako kao to to graanstvo danas kae Je
vous demande pardon (Molim vas oprostite p. p.).
Gospodin Tibo kae: Um mien ami, un mien parent, un mien cousin. Dvorski krugovi, naime, zahtevaju da se kae Un de mes amis, un
de mesparents (str. 20). On kae deffunct mon pere, le pauvre deffunct
(moj zaupokojeni otac, jadni zaupokojeni - p. p.). Pouavaju ga da to nije
izraz koji civilite a introduit parmy les gens qui parlent bien* (str. 22).
Les gens du monde ne disent point qu'un homme est defunct, pour dire
quil est mort**. Ta se re, dodue, moe upotrebiti u izrazu Ilfautprier
Dieu pour lame du defunct***. Mais ceux qui parlent bien disentplutot:
feu mon pere, feu Mr. un tel, le feu Duc, etc.****. Autor konstatuje:
Pour lepauvre dejfunct, c est une fagon de parler tres-bourgeoise******.
8.
I ovde primeujemo, kao kada se radi o oblicima lepog ponaanja, neku vrstu dvosmemog kretanja: kurijalizaciju graana i pograanjenje dvorana. Ili, da budemo precizniji: graani dospevaju pod
uticaj ponaanja dvorana, i obratno. Uticaj donjih slojeva na gomje je u
Francuskoj u XVII veku daleko slabiji nego u narednom, XVIII. Pa ipak,
on nikada ne izostaje sasvim. Tako je zamak Vo-le-Vikont nadintendanta finasija graanina Nikole Fukea, bio izraen pre dvora u Versaju, kojem je posluio kao uzor u vie pogleda. To je veoma jasan primer.
Bogatstvo graanskih vodeih slojeva podstie pripadnike aristokratskih
da se nadmeu. Stalan priliv graanskih elemenata u dvorske krugove
dovodi do specifinih promena u jeziku: novi ljudi na dvor donose i novi
jezik, argon graanstva. Elementi tog novog jezika se tu neprestano
prerauju, glaaju, profinjuju, preobraavaju; jednom reju, postaju
... da to nije izraz koji civilite zahteva od Ijudi koji dobro govore.
Svetski ljudi ne kau da se neki ovek upokojio da bi rekli da je umro.
Molimo se Bogu za duu upokojenog.
Pa ipak, oni koji dobro govore pre e rei moj pokojni otac, pokojni gospodin
taj i taj, pokojni vojvoda itd..
Sam izraz pauvre deffunct je veoma graanski.

168

dvorski, to jest, prilagodavaju se standardu senzibilnosti i afektivnosti

dvorskih krugova; na taj nain, postaju i sredstva razlikovanja gens de
la cour (dvorskih ljudi) od gradanstva, da bi moda posle nekog vremena, profmjeni i preraeni, opet uli u graanstvo, te se tu ustalili kao specifino graanski.
Postoji, kae vojvoda u jednom od razgovora, koji Kajer navodi na
93. strani svog spisaD u bon et du mauvais usage (O dobrom i loem jeziku, str. 98), nain govora fort ordinaire parmi les Bourgeois de Paris et
meme parmi quelques Courtisans, qui ont ete elevez dans la Bourgeosie.
C est lors quils disent: voyons voir, au lieu de dire: voyons et de retrancher le mot de voir, qui est absolument inutile et desagreable en
cet endroit-la.
Mais il s est introduit depuis peu une autre mauvaise fagon de parler, qui a com m encepar le plus bas Peuple et qui a faitfortune a la Cour,
de merne que ces Favoris' sans merite qui s y elevoient autrefois. C est:
il en sgait bien long, pour dire que quelquun estfin etadroit. Lesfem mes de la Cour commencent aussi a s en servir*.
Autor nastavlja u slinom tonu. Graani, ak i neki dvorani, kau:
II fa u t que nous faisions cela umesto ilfa u t que nous fassions cela.
Neki drugi kau lon za i lon zest umesto dvorskog lon a i len
est. Kau i Je le lai umesto Je l'ai**.
U veini sluajeva nain govora, ovde predstavljen kao jezik dvora,
postao je nacionalni jezik. Ali ima i dvorskih izraza koji su odbaeni kao
suvie rafinirani, kao suvie usiljeni.
9.
Svi ovi primeri ilustruju ono to je ranije reeno o sociogenetikim
razlikama izmeu nemakog i francuskog nacionalnog karaktera. Jezik je
jedno od najdostupnijih obeleja onog to smatramo karakterom nekog
naroda. Ovde na konkretnom primeru vidimo kako se ono posebno i ono
... koji je veom a rairen m eu graanstvom Pariza, pa ak i meu nekim
dvoranim a vaspitanim medu graanstvom. Oni, na primer, kau voyons voir (hajde
da pogledamo; ovde dolazi do ponavljanja glagola voir, to je sve, kao i u mnogim
primerim a u ovom poglavlju, vezano za razvoj i nijanse francuskog jezika te stoga
neprevodivo na srpskip. p.), umesto da kau samo voyons (pogledajmo), te da se
tako izbegne ponavljanje istog glagola koje je potpuno beskorisno i neprijatno na ovom
mestu...
... A li nedavno je uao u upotrebu jo jedan rav izraz, koji je potekao od ljudi
najnieg porekla i stekao populam ost na dvoru, poput onih miljenika bez zasluga koji
su se na dvoru uzdigli pod stare dane. Radi se o onome il en sgait bien long (on o
tome dobro zna), to znai da je neko pam etan i spretan. ak i ene na dvoru poinju da
koriste taj izraz.
O vde se radi o prim erim a pogrene i ispravne gramatike upotrebe (p. p.).

169

tipino razvijaju u vezi s odreenim drutvenim formacijama. Dvor i

dvorsko drutvo odluujue su uticali na sudbinu francuskog jezika. Kada
je re o nemakom jeziku, carska komora i kancelarija igrale su neko vreme slinu ulogu kao dvor u Francuskoj, iako njihov uticaj ni izdaleka nije
bio kao uticaj dvora. Jo 1643. godine jedan pisac se hvali da mu je jezik
uzoran jer je oblikovan po obrascu jezika komore u Spajeru55. U kasnijem razdoblju u Nemakoj, univerziteti su imali onaj uticaj u formiranju
jezika koji se moe prediti s dvorom u Francuskoj. Ali ove dve drutveno
srodne institucije, kancelarija i univerzitet, mnogo su vie usmeravale pisani nego govomi jezik: one su knjievni jezik oblikovale ne kroz
razgovore, ve preko dokumenata, pisama iknjiga. Nie, koji je opaao da
ak i nemaka zdravica zvui ueno, te postupak dvoranina Voltera, koji
je odbacivao uene izraze, uporeivao s drugaijom praksom kod Nemaca, vrlo jasno je uoavao ishode ovih razliitih istorijskih razvoja.
10.
Kada u Francuskoj gens de la cour kau: To je dobro i to je
loe reeno, oni otvaraju pitanje o kojem se moe nadugako razmiljati, a koje emo spomenuti samo uzgred: kojim merilima oni zaista sude o
onome to je dobro i ravo u jeziku? ta su njihovi kriterijumi za izbor
odreenih rei, za glaanje i preradu odreenih izraza?
Ponekad su oni i sami o tome razmiljali. Njihovo razmiljanje o
tome je na prvi pogled udno i prevazilazi granice isto lingvistikog domena: izrazi, rei i nijanse su dobri zato jer ih oni, pripadnici drutvene
elite, koriste, a loi su kada se njima slue donji drutveni slojevi.
U ve navedenom dijalogu, gospodin Tibo se ponekad brani od
optube da koristi rune izraze: Je vous suis bien oblige, M adame,
kae on (O dobrom i loem jeziku, str. 23), de la peine que vous prenez
de m instuire, mais il me semble pourtant, que le terme de dejfunct' est
un mot bien etabli, et dont se servent quantite d honnetes gens*.
Gospoa mu odgovara: II estfo rt possible, quil y ait quantite d
honnetes gens qui ne connoissent pas assez la delicatesse de notre
Langue... cette delicatesse qui nest connue que d un petit nombre de
gens quiparlent bien, quifait quils ne disentpoint quun homme est deffunct, pour dire quil est mort**.
*
Veoma sam vam zahvalan, Gospoo, zbog vaeg truda da me poduavate, ali
mi ipak izgleda da je izraz deffunct dovoljno ustaljena re kojom se slue mnogi
pristojni ljudi.
Zaista je mogue da postoji mnogo pristojnih ljudi koji ne poznaju dovoljno
tananost naeg jezika, ... tananost u koju je upuen samo mali broj ljudi koji dobro
govore, tananost koja im pom ae da ne kau da je ovek zaupokojen (deffunct), ve
da je umro.

170

Samo mali broj ljudi poznaje tananosti jezika: govoriti kao oni
znai govoriti ispravno. Onako, pak, kako drugi govore, nema znaaja.
To su apodiktiki stavovi. Nije potreban niti se poznaje nikakav drugi
stav osim onoga koji kae: Mi, elita, govorimo tako i samo mi imamo
dobar oseaj za jezik. Na drugom mestu se izriito kae: A legard des
fautes qui se commettent contre le bon usage comme il na point des regles determinees, et quil ne depend que du consentement dun certain
nombre de gens polis, dont les oreilles sont accoutumees a certaines fagons de parler, et a les preferer a d autres (str. 89)*. Potom se nabrajaju
rei koje treba izbegavati.
Zastareli izrazi nisu pogodni za obian i ozbiljan govor. Neologizmi mogu izgledati usiljeni i kieni, tako da moemo da govorimo i o
snobizmu. Uene rei grkog ili latinskog porekla izazivaju nepoverenje kod svih gens du monde. Oni ljude koji ih upotrebljavaju okruujn
aurom pedanterije, ukoliko postoje rei koje istu stvar izraavaju jednostavnije.
Trivijalni izrazi kojima se slui prost narod moraju se na svaki
nain izbegavati; jer ljudi koji se njima slue pokazuju da su stekli vaspitanje nie klase (basse education). Upravo o tim trivijalnim reima
govorimo u tom kontekstu, kae dvorski govomik, pri emu misli na
razliku izmeu dvorskog i graanskog jezika.
Uklanjanje loih elemenata iz jezika objanjava se oseajnou, onom profinjenou koja je bitna u itavom procesu civilizacije. Ali te su osobine svojstvo srazmemo uskih grupa. Ta se prefinjenost naprosto ima ili nema: na to se svodi govomikov stav. Ljudi
koji poseduju tu profinjenost, mali krug, odreuju saglasnou ta je
dobro, a ta loe u jeziku.
Drugim reima, od svih racionalnih argumenata koji se mogu istai
za izbor izraza, drutveni argument koji kae da je neto bolje jer ga koristigom ji sloj - aponekad samo elita toga sloja-daleko jenajistaknutiji.
Zastarele izraze, izale iz mode, koristi stara generacija ili oni koji
ne uestvuju neposredno u dvorskom ivotu, oni deklasirani. Neologizme
upotrebljavaju koterije mladih Ijudi koji ele da naprave karijeru: oni govore vlastitim argonom koji e kasnije moda biti u modi. Uene
rei upotrebljavaju u Nemakoj univerzitetski obrazovani ljudi, u prvom
redu pravnici, visoko inovnitvo, a u Francuskoj noblesse de robe
S obzirom na greke u dobroj upotrebi jezika, a budui da nem a definitivnih
pravila, samo jedan odreen broj ljudi iz elite, ije su se ui navikle na izvesne naine
govorenja, moe da odluuje ta je dobro, a ta loe u jeziku.

171

(inovniko plemstvo - p. p.). Niski izrazi namenjeni su iskljuivo

graanstvu svih nivoa, ukljuujui i svetinu. Lingvistika polemika nastaje u posebnoj drutvenoj stratifikaciji. Polemika pokazuje i omeuje
grupu koja u odreenom trenutku kontrolie jezik. U irem smislu radi se o
gens de la cour (dvoranima), a u uem o manjem aristokratskom krugu
ljudi koji u datom trenutku imaju uticaja na dvoru. Oni se znatno trude da
se razlikuju od onih koji drutveno napreduju, od dvorana graanskog porekla, od onih zastarelih, od mladih ljudi, snobovskih supamika iz
generacije u usponu, te, najzad, od strunih inovnika s univerzitetskim
obrazovanjem. Upravo ovaj krug tada najvie utie na formiranje jezika.
Onako kako govore lanovi ovih irih i uih dvorskih krugova, tako i treba
govoriti; tako se govori comme il faut. Upravo u pomenutom krugu
stvaraju se jeziki modeli koji zatim nalaze manji ili vei odjek. Nain na
koji se razvija i ukorenjuje jezik odgovara odreenoj strukturi drutva. U
skladu s tim, od sredine XVIII stolea, graanski uticaj se sve vie osea u
francuskom jeziku. Ovo dugotrajno prolaenje kroz dvorsko-aristokratsko
razdoblje osea se i u dananjem francuskom jeziku, kao to se u nemakom osea da je proao kroz fazu u kojoj je nad njim dominaciju imala
srednjostaleka inteligencija. Kad god su se u francuskom graanskom
drutvu stvarale elite i pseudoelite, one su se povezivale za one starije,
razlikovne tendencije u svom nainu govora.

O nainu na koji Ijudi obrazlau da je jedno ponaaje loe,

a drugo dobro ili bolje
11.
Jezik je jedno od otelotvorenja drutvenog i duhovnog ivota.
Mnogo toga to se moe opaziti u nainu na koji je jezik oblikovan pokazuje se i kod istraivanja drugih otelotvorenja u drutvu. Na primer,
nain na koji ljudi o nekom obiaju za stolom govore kao o boljem ili
gorem ne razlikuje se mnogo od naina na koji tvrde da je neki jeziki
izraz bolji od drugih.
Ovo ne odgovara potpuno oekivanju koje moe imati posmatra u
XX veku. On bi eleo da se zabrana jedenja rukama, uvoenje viljuke
i linog tanjira i pribora, kao i svih ostalih rituala za stolom, objasni higijenskim razlozima. To je, naime, nain na koji sam objanjava ove
obiaje. Pa ipak, sve do druge polovine XVIII veka gotovo da ne nalazimo niti jedan tekst u kojem bi se veliko uzdravanje za stolom tako
obrazlagalo. U svakom sluaju, takozvana racionalna objanjenja daleko zaostaju ako se uporede s drugima.
172

U poetku se potreba za uzdravanjem obino objanjavala reima:

to radi, to nemoj da radi, jer to nije utivo, jer pristojan ovek to nikada ne radi. Nekada se ukazivalo i na oseaj nelagodnosti kod drugih
gostiju, kao na primer u Tanhojzerovom Hofzuchtu, gde se kae. Nemoj se eati rukom koju potom stavlja u zajedniku zdelu - jer bi to
tvoji drugovi za stolom mogli primetiti; poslui se u tu svrhu delom svoje
odee (primer A stih 109 i dalje). Oito je d aje ovde prag nelagodnosti
drugaiji nego u sledeem periodu.
Kasnije se slian argument upotrebljavao za sve: nemoj da ini to i to,
to nije utivo ili dolino. Ponekad se kao razlog navodilo i potovanje
koje je trebalo ukazivati prema onima na viem drutvenom poloaju.
Kao i u oblikovanju jezika, tako i u oblikovanju drugih vrsta
ponaanja u drutvu, najveu prednost imaju drutvene motivacije, prilagoavanje ponaanja modelima krugova koji daju ton. Cak su i izrazi
koji se koriste za obrazlaganje onoga to je dobro ponaanje za stolom
esto isti kao i oni kojima se obrazlae ta je to dobar jezik.
U Kajerovom spisu O dobrom i loem nainu izraavanja (De bon et
du mauvais usage dans les maneires de s expimer) za neke izraze se kae
que la civilite a introduits parmy des gens qui parlent bien (str. 22)*.
I
Kurten i La Sal stalno koriste isti pojam, civilite, da oznae ono
to je dobro i loe u ponaanju. Upravo kao to Kajer naprosto govori o
ljudima koji govore dobro (les gens qui parlent bien), tako Kurten (na
kraju primera G) kae: Ranije se smelo initi to i to, ali danas se to vie
ne sme. Kajer 1694. godine kae da ima mnogo ljudi koji nisu dovoljno
upoznati s tananou (delicatesse) jezika: C est cette delicatesse qui
nest connu que d un petit nombre de gens.
Kurten koristi isti izraz 1672. godine, kada kae da uvek treba obrisati kaiku ako smo se njom ve posluili, a pre nego neto uzmemo iz
zajednike zdele: y ayant des gens si delicats quils ne voudraient pas
manger du potage ou vous lauriez mise, apres lavoir portee a la bouche** (primer G).
Ova osetljivost, ova senzibilnost i ovaj razvijeni oseaj nelagodnosti, pre svega su obeleje uskih dvorskih krugova, a zatim i dvorskog
drutva kao celine. Ovo se odnosi kako na jezik tako i na navike za stolom. Niko ne govori i niko ne pita na emu se zasniva ova osetljivost, i
zato ona odreuje ta da se uradi, a ta ne. Jedino se, naime, vidi da se
* D a ih je civilitet uneo medu ljude koji dobro govore.
** Jer postoje toliko osetljivi ljudi koji ne ele da jedu supu u koju ste vi stavili
kaiku koju ste ve koristili.

173

osetljivost to jest prag nelagodnosti - poveava. Senzibilnost i afektivne dispozicije se modifikuju u zavisnosti od date drutvene situacije i
to najpre u gomjem sloju: celovite strukture drutva omoguuju da se nove
afektivne forme prenose u druge drutvene slojeve. Nita ne ukazuje da
se afektivne norme i stepen senzibilnosti menjaju iz razloga koje bismo
oznaili jasnim, racionalnim, iz nekog dokazivog uvida u odredene
uzrono-posledine veze. Kurten nigde ne kae, kako e se to kasnije govoriti, da neki Ijudi smatraju nehigijenskim ili tetnim za zdravlje
jesti supu s drugima iz iste zdele. Meutim, pod pritiskom situacije na
dvoru oseaj nelagodnosti zacelo se izotrava u pravcu koji e kasnije
biti opravdan naunim istraivanjima, iako veliki broj tabua koje ljudi
sebinameu u ophoenju s drugim ljudima mnogo vei deo nego to se
to obino misli - nema nikakve veze s higijenom nego samo s
oseajem nelagodnosti, to je i danas sluaj. U izvesnom smislu taj
proces odvija se sasvim suprotno od onog to se danas obino misli: prag
oseaja nelagodnosti pomie se u toku dugog razdoblja u vezi sa specifinom promenom ljudskih odnosa i drutva. Struktura emocija, senzibilnost, osetljivost i ponaanje ljudi, menjaju se u potpuno odreenom
pravcu, iako pri tom dolazi do viestrukih oscilacija. Potom se ovo
ponaanje u jednom trenutku priznaje kao higijenski ispravno, opravdava jasnijim uvidom u uzrone povezanosti, te se nastavlja razvijati ili
uvrivati u istom smeru. Pomicanje praga nelagodnosti moe delimino stajati u vezi s nekim manje-vie neodreenim i isprva nipoto racionalno objanjivim iskustvima o prenosivosti nekih bolesti, tanije, u
vezi s neodreenim, pa stoga i racionalno neomedenim bojaznima i
strepnjama koje nejasno ukazuju u onom smeru koji se docnije podupire
jasnim uvidom. Pa ipak, racionalni uvid nikako nije polcreta civilizovanja ponaanja, niti onih za stolom niti drugih.
Poreenje izmeu civilizovanja ponaanja za stolom i civilizovanja jezika u tom pogledu veoma je pouno. Ono jasno pokazuje da je
promena ponaanja za stolom zapravo samo vid dublje promene ljudske
senzibilnosti i stavova. Ono takode pokazuje u kojoj meri impulsi za taj
razvoj potiu iz drutvene strukture, iz ljudskih oblika integracije i odnosa. Vidimo jasnije kako su relativno uski krugovi sredite pokreta koji
malo-pomalo zahvata ostale, ire slojeve. Ovo irenje, pak, podrazumeva
veoma specifine kontakte, to jest potpuno odreenu strukturu drutva.
Do njega ne bi moglo ni doi da se za ire slojeve i krugove koji stvaraju
obrasce nisu uspostavili odreeni ivotni uslovi, ili, bolje reeno, drutvena situacija koja je omoguila i uinila nunim postupno menjanje afekata i naina ponaanja, a tako i pomeranje praga nelagodnosti.
174

Proces koji imamo pred oima je po svom obliku, iako ne i po

sadraju, slian onim hemijskim procesima pri kojima se u nekoj tenosti, koja se kao takva nalazi u menjanju - recimo da prolazi kroz kristalizaciju - najpre menja tek sitno jezgro, pretvarajui se u kristal, da bi se
ostatak tek potom postupno kristalizovao oko tog jezgra. Velika bi
greka bila samo ovo jezgro smatrati pravim uzrokom promene.
injenica da neki poseban drutveni sloj u odreenoj fazi drutvenog razvoja predstavlja sredite procesa, te tako stvara obrasce za ostale
slojeve, da se ti obrasci ire kroz ostale slojeve i tamo bivaju prihvaeni
kao takvi, podrazumeva posebno stanje drutva i njegovu strukturu, pri
emu jednom krugu pripada zadatak stvaranja obrazaca, a drugom irenje i razvoj potonjih. O kojim se promenama drutvene integracije koje
pokreu promene u ponaanju radi, vie emo govoriti na narednim stranicama.

N eka razm iljanja u vezi s citatim a o ponaanju za stolom

Druga grupa
O nainu jedenja mesa
1. Iako se neke specifine ljudske p o ja v e- stavovi, elje i ostvarenja
mogu posmatrati i zasebno, nezavisno od konteksta drutvenog ivota,
one su po prirodi smo supstancijalizacije ljudskih odnosa i ponaanja,
otelotvorenja drutvenog i duhovnog ivota. Ovo vai i za jezik,
zvuni izraz ljudskih odnosa, a i za umetnost, nauku, privredu, politiku;
to isto vai i za stvari koje visoko vrednujemo, kao i za neke druge koje
nam izgledaju trivijalne i bezvredne.
Ali upravo ovi, naoko beznaajni fenomeni, omoguuju nam jasne
i jednostavne uvide u strukturu i razvoj dua i njihovih odnosa, a to
nam oni prvi ne omoguuju.
Tako stavovi ljudi prema jedenju mesa u izvesnom smislu znatno
otkrivaju dinamizam ljudskih odnosa i psihikih struktura.
U srednjem veku postojala su bar tri razliita pristupa jedenju mesa.
Tu, kao to je sluaj i s nizom drugih p o ja v a - uoavamo krajnju raznolikost ponaanja, to sve srednjovekovno drutvo razlikuje od naeg.
Srednjovekovno drutvo nije tako ustrojeno da bi modelsko ponaanje iz
odreenog sredita postupno proelo itavo drutvo. Tu odreeni naini
ponaanja vladaju u jednom sloju, esto i u itavom zapadnom svetu,
175

dok je u nekom drugom sloju, u drugom staleu, ponaanje sasvim

razliito. Zato su i razlike u ponaanju izmedu razliitih slojeva na istom
podruju ponekad vee nego razlike u ponaanju regionalno udaljenih
predstavnika istog drutvenog sloja. Kada ponaanje prelazi iz jednog u
drugi sloj, to se esto deava, tada ono u skladu s naglaenijom razdvojenou slojeva radikalnije menja svoj izgled.
Stav srednjovekovnog oveka prema jedenju mesa koleba se izmeu dve krajnosti. U svetovnom gomjem sloju potronja mesa je izuzetno
visoka u poreenju sa standardom naeg vremena. U to vreme jele su se
tolike koliine mesa da nam je to danas prosto teko da poverujemo:
S druge, pak, strane, u manastirima vlada asketsko uzdravanje od
jedenja mesa, to proizlazi iz samoprinude, a ne iz oskudice, a to je esto
praeno i naelnim potcenjivanjem hrane. Upravo iz ovih krugova stie
onaj prezir prema izjelitvu u svetovnim gomjim krugovima.
Potronja mesa je i u donjem sloju, meu seljacima, veoma ograniena. Tu se ne radi o duhovnoj potrebi, ili nekom vie ili manje dobrovoljnom odustajanju iz obzira prema Bogu i onostranosti, ve o oskudici.
Stoka je skupa i namenjena iskljuivo stolovima gospodara. Kada je
seljak uzgajao stoku, rekao je neko jednom56, onaje iskljuivo bila namenjena povlaenima, plemiima i graanima; tu se ne sme zaboraviti
ni svetenstvo, iji su se pojedini pripadnici manje ili vie udaljavali od
ideala askeze i pribliavali svetovnom vladajuem sloju. Pa ipak, ne postoje tani podaci o potronji mesa u gornjem sloju u srednjem veku i u
poetku modemog doba. I tu su, bez sumnje, postojale znatne razlike
izmeu niih i siromanih vitezova i krupnih feudalnih gospodara. Siromani vitezovi su po svom standardu esto bili vrlo bliski standardu
seljaka.
Proraun potronje mesa na jednom malom sevemonemakom
dvoru u neto kasnijem razdoblju, to jest u XVII stoleu57, navodi na
zakljuak da se troio kilogram po osobi na dan, uz ta su ile i priline
koliine divljai, ivine i ribe. Zaini imaju srazmemo veliku, povre
srazmemo malu ulogu. Drugi navodi slau se gotovo u potpunosti s
reenim. Pojedinosti ipak jo treba dokazati.
2.
Jednu drugu promenu mogue je mnogo bolje dokazati: nain na
koji se meso slui znatno se promenio od srednjeg veka naovamo. Krivulja ove promene veoma je pouna: u gomjim slojevima u srednjovekovnom drutvu na sto su se esto iznosile ili itave zaklane ivotinje ili
vei komadi. Ne samo da su se tako iznosile ribe, ptice (ponekad i s perjem) ve i zeevi, jagnjad i telee efvrtine, da i ne govorimo o krupnoj
divljai, svinjama i volovima peenim na ranju58.
176

ivotinja bi se sekla za stolom. Zbog toga prirunici o lepom

ponaanju insistiraju sve do XVII, a ponekad i sve do XVIII stolea, na
tome da dobro vaspitan ovek treba da zna da see ivotinje.
Discenda a primis statim annis secandi ratio...*, kae Erazmo
1530. godine.
Kurten, pak, 1672. objanjava:
Si on sert, ilfa u t toujours donner le meilleur morceau et garder
le moinclre, et ne rien toucher que de la fourchette, c'estpourquoy si la
personne qualifiee vous demande de quelque chose qui soit devant
vous, il est important de sgavoir couper les viandes proprement et avec
methode, et d en connoitre aussi les meilleurs morceaux, afin cle les
pouvoris servir avec bienseance.
L on ne presrict pas ici la maniere de les couper; parce que c est un
sujet clont on afciit cles livres expres, oii rneme toutes les pieces sont enfigures, pour montrer par oii ilfaut premierement prendre la viande avec la
fourchette pour la couper, car comme nous venons de dire, il n efa u t jamais toucher la viande... de la main, non pas merne en mangeant;puis oii il
fautplacer le cousteaupour la couper; ce qu'ilfaut lever le premier... quel
est le meilleur morceau, et le morceau d'honneur quilfa u t servir a la personne plus qualifiee. II est aise d apprendre a couper quand on a mange
trois oit quatre fois a qitelque bon table. de meme, il n'est point honteux
de s en excuser et de s en remetrre a un autre, si on ne le sgait pas**.
A nemaki pandan New vermehrtes Trincier-Buchlein, tampan u
Rintelnu 1650, kae:
Budui da dunost rezanja mesa nije nevana na Jcneevskim dvorovima, ve spada u najasnije, onaj ko je obavlja treba da bude ili plemi ili dobrog porekla, ovek uspravan i stasit, jakih miia i spretnih
Ispravno seenje mesa treba da se ui od najranijeg detinjstva.
** Pri posluivanju uvek treba drugom prepustiti najbolji komad, a za sebe uzeti
najmanji; hranu treba dodirivati samo viljukom; zato, ako vas neka ugledna osoba
upita za neto to stoji ispred vas, vano je znati prikladno i pravilno sei meso, kao i
znati ta su najbolji komadi, da bi se oni m ogli pristojno posluiti. Ovde ne govorim o o
nainu na koji se meso see, jer o tom e postoje posebne knjige; tu su komadi mesa
prikazani crteima da bi se pokazalo gde treba ubosti viljuku pri seenju mesa; a
upravo smo rekli da m eso nikada ne treba dodirivati rukama... ak i kada se jede; dalje
se govori o tome gde treba spustiti no da bi se meso seklo; ono to treba podii najpre...
koji je najbolji komad, onaj koji treba posluiti gostu najvieg poloaja. Veoma je lako
nauiti kako se see kada se tri-etiri puta proboravi za dobrim stolom; stoga nije
nezgodno izviniti se i drugom prepustiti seenje mesa ako ovek to sam ne zna.
12 Proces civilizacije

177

ruku. Dok see, treba da se kloni velikog gestikulisanja i nekorisnih i

besmislenih postupaka; treba da nastoji da se ne uplai, te da se drhtanjem tela i ruku ne osramoti, jer to ne prilii za kneevskini stolom.
I
sei i sluiti meso velika je ast. Taj zadatak obino dopada ili
domainu ili nekom uglednom gostu koga domain za to zamoli: Les
jeunes et ceux qui sont de moindre consideration ne doiventpas se meler
de servir, mais seulement prendre pour eux a leur tour* kae se u anonimnom delu Civilite Frangoise iz 1714. godine.
U francuskom gomjem sloju u XVII stoleu rezanje ivotinje za stolom sve je manje vetina potrebna svetskom oveku, kao to je to sluaj s
lovom, maevanjem i plesom. Navedene Kurtenove rei o tome i svedoe.
3.
Mnogo inilacd je uticalo na to da prestane iznoenje velikih komada ivotinje, kao i njeno seenje za stolom. Jedan od najvanijih je i
postepeno smanjivanje domainstva59, to se uklapalo u opti proces tog
doba; u domainstvima se vie ne obavlja proizvodnja i prerada, u ta spadaju tkanje, predenje i klanje stoke; sve ove delatnosti prelaze u ruke
strunjaka, to e rei zanatlija, trgovaca, proizvoaa, kojima je to osnovno zanimanje. Domainstvo postepeno postaje samo potroaka jedinica.
Tok drutvenog procesa i ovde odgovara odreenom duevnom
razvoju: danas bi mnogima bilo veoma neugodno kada bi oni sami ili
neki drugi za stolom morali da seku telee i svinjske polutke, ili, pak,
meso neoperuanog fazana.
Postoje i oni tako osetljivi ljudi da se posluimo Kurtenovim izrazom, jer se u sutini radi o slinom procesu kojima se gadi pogled na
mesarske tezge pune zaklanih ivotinja; postoje i oni koji iz vie-manje racionalizovane osetljivosti nee da jedu meso. Tu se, meutim, radi o prevelikom pomicanju praga senzibilnosti, koje znatno prevazilazi norme
civilizovanog drutva XX veka, te se stoga smatra nenormalnim. Ipak,
ne sme se zaboraviti da su upravo ovakvi postupci (ukoliko su se podudarali s optedrutvenim razvojem), dovodili u prolosti do promena standarda, kao i do napredovanja praga nelagodnosti u istom smeru.
Koji je to smer, sasvim je jasno: polazi se od standarda kada su pogled na mrtvu ivotinju za stolom i njeno rezanje, ako ne neto poeljno,
onda barem ne neprijatno, da bi se najzad dolo do standarda kada se
podseanje na vezu mesnog jela i ubijene ivotinje to vie izbegava.
Dobar deo naih mesnih jela pripremljen je i iseen tako da jedva primeujemo njihovo poreklo.
Mladi i ljudi nieg ranga ne treba da posluuju, ve samo da uzmu za sebe jelo
kada na njih doe red.

178

Videemo ubrzo kako ljudi tokom procesa civilizacije nastoje da

potisnu sve ono to u sebi oseaju da je deo ivotinjske prirode. Slino
tome potiskuju to i u ishrarii.
Razvoj u ovoj oblasti ipak nije ravnomeran. U Engleskoj, na primer, gde su se stari oblici bolje odrali nego na Kontinentu, opstalo je
posluivanje velikih komad mesa u obliku jointa (buta), a zajedno s tim
i domainov zadatak da meso see i deli, to je obiaj koji se izgubio u
gradskim slojevima Francuske i Nemake. Ali iako je i dananji jo in t
zapravo znatno ublaen oblik posluivanja velikih komada mesa, bilo je
i reakcija, znakova pomicanja praga nelagodnosti. Usvajanje ruskog
sistema u obiajima za stolom sredinom prolog stolea delovalo je u
istom pravcu. Tako se u jednoj engleskoj krijizi o lepom ponaanju
(The habits ofGood. Society) iz 1859. godine kae: Our chiefthanks to
the new system, are due fo r its ostracising that unwiedly barbarism
the joint. Nothing can make a jo in t look elegant, while it hides the master o f the house, and condemns him to the misery ofcarving... the truth
is, that unless, our appetites are very keen, the sight ofm uch meat reeking in its gravy is sufficient to destroy them entirely, and a huge jo in t
especially is calculated to disgust the epicure. Ifjo in ts are eaten at all,
they should be placed on the sidetable, where they will be out ofsight*,
(str. 314).
Opta tenja da se neprijatno ukloni od pogleda drutva, jasno se
odnosi, uz nekoliko retkih izuzetaka, i na seenje itave ivotinje.
Ovo seenje, kao to primeri pokazuju, najpre je spadalo u drutveni ivot gomjeg sloja. Ali malo-pomalo, pogled na seenje mesa postaje
nelagodan. Seenje se naravno ne moe izbei ako se meso eli jesti. Ali
ono to je postalo nelagodno sada se premeta u drugi plan, podalje od
drutvenog ivota. Sada se seenjem bave strunjaci za tezgama ili u kuhinjama. Kasnije emo videti da se itav proces koji nazivamo civilizacija upravo i odlikuje ovim izdvajanjem, ovim premetanjem iza
scene onoga to je postalo nelagodno. Put od rezanja velikih komada
ivotinje ili celih ivotinja na stolu, pomicanje praga nelagodnosti pri
pogledu na mrtve ivotinje, premetanje seenja iza scene, u posebne
rezervate, jeste tipina krivulja civilizacije.
*
Zahvalni smo novom sistemu to je stavio izvan zakona teak i varvarski
obiaj seenja mesa. N ita jointu ne moe dati pristojnost kada on sakriva domaina i
osuuje ga na muan zadatak seenja... U stvari, ukoliko ovek nije posebno gladan,
pogled na komad mesa koji se vari u sosu oduzim a svaki apetit; veliki komadi mesa
ine da sladokusca prode elja za jelom . Ali ako se po svaku cenu eli posluiti meso,
onda ga treba staviti na mali servisni sto gde nee biti izloeno pogledu.

179

Ostaje da se ispita koliko slini procesi lee u osnovi slinih pojava

u drugim drutvima. U civilizaciji drevne Kine premetanje komadanja mesa izakulisa sprovedeno je znatno ranije i radikalnije nego na
Zapadu. Proces je tu toliko odmakao da se meso u potpunosti komadalo i
seklo iza kulisa, dok se no nije uopte ni stavljao na sto.

Upotreba noa tokom obeda

4. No po svojoj drutvenoj upotrebi odraava i promene u ljudskoj linosti, te promene nagona i elja. On je olienje istorijskih situacija i strukturalnih zakonitosti drutva.
U zapadnom modemom drutvu upotreba noa kao sredstva za stolom okruuje veliki broj zabrana i tabua.
No se u isto racionalnom smislu moe nazvati opasnim predmetom. On je oruje za napad. Njim se nanose rane i seku ubijene
ivotinje. f
Oevidna opasnost povlai i odreene emocije. No je simbol
najrazliitijih oseanja vezanih za njegovu funkciju i oblik, ali koja ipak
logiki ne proizlaze iz njegove svrhe. Strah koji no izaziva prevazilazi onaj racionalni strah i mnogo je vei od verovatne opasnosti koja
bi se mogla izraunati. Isto vai i za zadovoljstvo koje izaziva pogled na no i njegovu upotrebu, iako ovaj aspekt danas nije toliko vidljiv.
U skladu sa strukturom naeg drutva, drutveni ritual upotrebe noa
danas je vie odreen neprijatnou i strahom koje on izaziva nego prijatnou. Njegova upotreba za stolom je zato ograniena nizom zabrana, a ove, kako smo rekli, prevazilaze ono isto utilitamo. Pa ipak, za
svaku od njih postoji neko, uglavnom nejasno i teko dokazivo, racionalno tumaenje. Tek kada se ovi tabui bolje sagledaju u njihovoj meuzavisnosti, pojavljuje se pretpostavka da su stav drutva prema nou,
pravila za njegovu upotrebu za stolom, kao i tabui koji prate tu upotrebu, zapravo emotivne prirode. Strah, nelagodnost, krivica, najrazliitije asocijacije i emocije prevazilaze stvarnu opasnost. Upravo to takvim zabranama om oguuje da se uvree u dui, a to im daje i karakter
tabua.
5. U srednjem veku, kada je gomji sloj sastavljen od ratnika, a ljudi
ive u stalnoj borbenoj gotovosti, u skladu s tadanjim stanjem obuzdavanja afekata i srazmemo slabim potiskivanjem nagona, vrlo su retke i
zabrane u vezi s upotrebom noa. Nemoj istiti zube noem, itamo u
mnogim srednjovekovnim tekstovima. Ovo je glavna zabrana koja uka180

zuje na pravce daljeg razvoja u zabranama vezanim za no. Nemojmo

zaboraviti, s druge strane, da je no u srednjem veku bio najvanije
sredstvo za jelo. Jasno je da je bilo primereno prinositi ga ustima.
Kada je re o poznom srednjem veku, postoje neke naznake, direktnije nego u bilo kojem kasnijem razdoblju, da oprez koji se zahteva pri
upotrebi noa zapravo proizlazi ne samo iz racionalnog straha od povrede ve, u sutini, iz emocije izazvane ili pogledom na no uperen u
sopstveno lice, ili predstavom iste slike. Tako u Kakstonovoj Book o f
Curtesy (stih 28), itamo:
Bere not your kn yfto w arde your visage
fo r therein is parelle and mykyl drede'.
Ovde, kao i u svim kasnijim spisima te vrste, postoji neto od racionalno procenjive opasnosti, koja opravdava izreeno upozorenje. Meutim, upravo asocijacije i podseanja na smrt i opasnost, simbolika
vrednost instrumenta, dovode, u meri u kojoj se drutvo iznutra pacifikuje,
do toga da oseanja nelagodnosti pri pogledu na no prevagnu nad oseanjima zadovoljstva, to kasnije vodi i do ogranienja ili ukidanja upotrebe noa u drutvu. Ve i sam pogled na no usmeren ka licu zastraujui
je: Ne okrei no licu, jer je to strano. Tu lei emotivni temelj
monog tabua iz kasnije faze, koji zabranuje da se no prinosi ustima.
Slino je i s onom zabranom koju prvo spominje Kalvijak 1560.
godine (na kraju primera E): Kada nekome prua no, vrh dri u ruci, a
njemu okreni drku; nije pristojno postupati drugaije.
Ovde, kao to se to esto deavalo do one faze kada se detetu daje
racionalno objanjenje svake zabrane, drutveni ritual se obrazlae jedino izjavom da je nepristojno postupati drugaije: II serait deshonneste de lefaire autrement. Emotivnu podlogu te zabrane ipak nije teko
uoiti: vrh noa se ne sme okretati ka drugom oveku kao da se on napada. ak i puka simbolika vrednost tog pokreta, uspomena na negdanju
ratniku pretnju, neprijatna je. I ovde u ritualu upotrebe noa postoji
neto racionalno: neko bi pruanje noa mogao da iskoristi da onog drugog njim ubode. Iz te se opasnosti stvara drutveni ritual jer se opasni
gest na emotivnom nivou uvruje kao izvor neprijatnosti, simbol opasnosti i smrti. Drutvo koje poinje da ograniava stvamu ugroenost ljudi, te stoga i da preoblikuje afektivni ivot pojedinaca, postavlja ogradu
oko simbola, gestova i opasnih predmeta.
Ne upravljajte no ka svom lic u ,/jer je to opasno i jezivo.

181

Na taj nain rastu ogranienja, zabrane u vezi s upotrebom noa, a

tako i prinude koje se nameu pojedincima.
6. Ako zanemarimo pojedinosti ovog razvoja i razmatramo samo
ishod, to jest, dananji ritualni nain baratanja noem, vidimo da je ono
okrueno nizom blaih i stroih tabua. Propis neprinoenja noa ustima
jeste tu jedan od najozbiljnijih i najpoznatijih. Oito je da on nipoto ne
odraava stvamu, a ni verovatnu opasnost pri upotrebi noa: naime, ljudi
iz drutvenih slojeva u kojima se noem barata i njim jede gotovo da nikad njime ne povrede usta. Zabrana je tu postala sredstvo drutvene distinkcije. U nelagodnom oseanju koje zahvati oveka kada vidi da neko
prinosi no ustima saeto je mnogo toga: onaj uobiajeni strah koji opasni simbol izaziva, te posebni strah od drutvene degradacije, koji su nam
roditelji i vaspitai veom arano ulili rekavi nam: to se ne radi. Upotreba noa okruena je i drugim zabranama, koje jedva da imaju ita zajedniko, ako uopte i imaju, s neposrednom pretnjom po telo, ali koje
izgleda da ukazuju na neka druga simbolika znaenja noa osim kao
ratnog oruja. Stroga zabrana seenja ribe noem - danas preinaena
uvoenjem posebnog noa za ribu na prvi pogled izgleda mrana po
svom emotivnom znaenju, iako psihoanalitika teorija baca izvesno
svetlo na ovaj tabu. Poznato je da je zabranjeno drati pribor za jelo, posebno no, punom akom, kao kad se dri tap (comme si on tenait un
baton). La Sal je to, dodue, rekao imajui u vidu prvenstveno kaiku i
viljuku (primer J). Primeujemo oitu tenju da se ukloni ili ogranii
dodir noa s okruglim ili ovalnim predmetima. Najpoznatije i srazmerno otro pravilo zabranjuje da se krompir see noem. Manje otra, ali
slinog usmerenja, je i zabrana da se noem seku valjuci ili da se ljuska
jajeta isee noem. U posebno profinjenim sredinama to ponekad ide i
do zabrana da se noem seku jabuke i pomorande. I may hint that no
epicure ever yet put knife to apple, and that an orange should be peeld
with a spoon*, kae se u The Habits ofG ood Society, to jest u izdanjima
ove knjige iz 1859. i 1890. godine.
7. Ove manje ili vie stroge pojedinane zabrane, kojih naravno
ima jo, samo su primeri opte razvojne linije upotrebe noa, a koja se
nazire prilino jasno. Postoji tenja koja se lagano iri kroz civilizovano
drutvo - a nastaje u gomjim slojevima i iri se na donje - da se upotreba
noa to vie ogranii, prvo u okviru same tehnike jedenja, pa do njegovog potpunog ukidanja, tamo gde se moe bez njega.
Recimo da nijedan sladokusac ne see jabuku noem, a da pomorandu treba
ljutiti pomou kaike.

182

Ova tenja se ve istie u bezalenom i samorazumljivom uputstvu

koje smo naveli u primeru I: Ne treba za stolom stalno drati no u ruci,
kao to ine seljaci, dovoljno je uzeti ga onda kada elimo da se njime
posluimo. Sredinom prethodnog stolea propis postaje stroi, kada se
u raspravi The Habits o f Good Society kae: Let me give you a rule everything that can be cut without a knife, should be cut with a fo rk alon e \ Dovoljno je dobro osmotriti savremenu upotrebu stonog pribora pa
emo nai potvrdu te tenje. Tu se radi o jednom od nekih posebnih
sluajeva razvoja pri kojem se prevazilaze norme tehnike jedenja i ponaanja za stolom, onakve kakve je razvilo dvorsko drutvo. To, naravno, ne znai da e civilizacija na Zapadu ii tako utrtim putem. To je
samo ishodite, mogunost, kakvih je u svakom drutvu sijaset. Ipak se
moe zamisliti da e pripremanje jela u kuhinji ii u pravcu koji jo vie
ograniava upotrebu noa za stolom, premetajui je u posebne enklave iza scene.
M ogua su i snana retrogradna kretanja. Dovoljno je poznato da
su ivotni uslovi u toku Prvog svetskog rata ponekad dovodili do
krenja manje ili vie imperativnih tabua ustanovljenih u doba mira. U
rovovima, oficiri i vojnici su morali da jedu noem i rukama. Prag
nelagodnosti prilino brzo je uzmaknuo pod pritiskom neizbenih
okolnosti.
Ali ako se izuzmu takvi prekidi koji bi mogli da dovedu do novih
normi, opta linija razvoja upotrebe noa sasvim je jasna60.
Regulisanje i sputavanje emocija se pojaava. Propisi i zabrane
koje oltruuju simboliki instrument se nagomilavaju i sve su raznolikiji. Korienje preteeg simbola se najzad ograniava u najveoj moguoj meri.
Ne moe se izbei uporeivanje ovakve krivulje civilizacije s
obiajem koji je dugo bio upranjavan u Kini. Tamo je, rekli smo, no
stoleima ranije prestao da se pojavljuje na stolu. Za m noge Kineze je
nain kako Evropljani jedu prilino necivilizovan. Evropljani su
varvari, kau Kinezi ponekad, oni kao da koriste m aeve za stolom. M ogue je pretpostaviti da je ovakvo gledanje na stvari povezano s injenicom da u Kini ve dugo vladajui sloj koji je stvarao
obrasce nije bio sloj ratnika, ve uveliko pacifikovan sloj obrazovanih inovnika.
*
Dopustite mi da vam dam pravilo: sve to se moe sei bez noa, treba sei
samo viljukom.

183

Upotreba viljuke za stolom

8.
emu, zapravo, slui viljuka? Ona slui da se ustima prinosi
iseena hrana. Zato nam za to treba viljuka? Zato ne uzimamo hranu
rukama? Jer tako postupaju kanibali, objanjava 1859. godine Covek
na klupskomprozoru, to jest anonimni autor dela The Habits ofG ood Society. Zato je kanibalski jesti rukama? To se pitanje ne postavlja. Oito
da je to kanibalski, varvarski, necivilizovano, ma kako to nazvali.
Ali upravo to je pitanje. Zato je civilizovanije jesti viljukom?
Jer je jesti rukama nehigijenski odgovor izgleda uverljiv. Osetljivost nam kae da je nehigijenski kada vie ljudi uzima rukama jelo iz
iste zdele, jer postoji opasnost da se ovek zarazi. Mi svi kao da se
plaimo da sused nije zaraen nekom boleu.
Ovo objanjenje ipak je klimavo. Danas vie ne jedemo iz zajednikih sudova. Svako uzima hranu iz svog tanjira. Uzimati hranu iz
sopstvenog tanjira ne moe biti nehigijenskije nego kada se kolai,
hleb, okolada, ili bilo ta drugo uzima rukama.
emu, dakle, slui viljuka? Zato bi varvarski i necivilizovano
bilo stavljati rukama u usta ono to je prethodno bilo u naem tanjiru?
Jer je neugodno prljati prste; moda je neugodno i da nas u drutvu
vide s prljavim ili masnim prstima. Zabrana da se jede rukama iz vlastitog tanjira ima malo zajednikog s prenoenjem bolesti, to jest s racionalnim razlozima. Analizirajui nae oseaje prema ritualnoj upotrebi
viljuke, posebno se jasno vidi da je vrhovna instanca koja nam kae ta
je civilizovano i necivilizovano ponaanje zapravo na oseaj nelagodnosti. Viljuka je samo konkretizacija odreene norme i odreenog
nivoa nelagodnosti. Iza promene u tehnikama jedenja, koja^se odigrala
izmeu srednjeg veka i modemog doba, stoji isti onaj proces koji se
uoava i kada analiziramo ostala otelotvorenja ove vrste. Radi se, naime,
o promeni u strukturi nagona i emocija.
Ponaanja koja se u srednjem veku nipoto nisu doivljavala nelagodno, sve su vie okruena oseanjima nezadovoljstva. Norme osetljivosti ispoljavaju se u odgovarajuim zabranama u drutvu. Ovi tabui su
oseaji neprijatnosti, nelagodnosti, gadljivosti, straha ili stida, oseaji
koji su nastajali u sasvim odreenim uslovima i koji se kasnije reprodukuju, jer su se institucionalno uvrstili u odreene rituale, u odreene oblike ophoenja.
Nekoliko primera izvesno samo u ogranienom uzorku i u sluajno odabranim linim miljenjima ilustruju kako se u toku evolutivne faze tokom koje upotreba viljuke jo nije smatrana obaveznom,
oseaj nelagode stvoren u uskom krugu, malo-pomalo proirio: V eoma
184

je nepristojno, kae Kurten 1672. godine (primer G), doticati prstima

neto masno, sos ili sirup, osim ukoliko se tim ne izbegavaju dve ili tri
dalje nepristojnosti. Jedna je da esto briete ruke salvetom, i da ovu
isprljate kao kuhinjsku krpu; tako da se onima koji vide da salvetu prinosite ustima, naprosto stui. Druga je da se briete hlebom, to je jo nepristojnije (was wenig proper ist). (N. B: Francuski pojmovi propre i
malpropre, kako ih Kurten upotrebljava i u posebnom poglavlju objanjava, manje se slau s nemakim pojmovima ist i neist, sauber i unsauber, koliko s ranije esto korienom reju proper).
Trea je da oblizujete prste, to je vrhunac nedolinosti (improprete).
La Salovo delo Civilite iz 1729. godine (primer .7), koje bi da rairi
ponaanje gomjih slojeva na nie, iznosi, dodue, na jednom mestu:
Kada su prsti veoma masni, treba ih najpre obrisati paretom hleba.
Ovo pokazuje koliko je daleko od opteg prihvatanja, ak i u ono vreme,
bio standard nelagodnosti koji je Kurten zastupao ve nekoliko decenija
pre toga.
Na drugom mestu La Sal gotovo doslovno prenosi Kurtenov propis
da prilinost (bien-seance) ne doputa da se prstima dodiruje ita
masno, niti sos niti sirup. Upravo kao Kurten, i La Sal u neutivost
ubraja brisanje ruku hlebom kao i oblizivanje prstiju.
Kao to vidimo, obiaji se jo uvek formiraju. Nove norme ne nastaju preko noi. Neka ponaanja su zabranjena, ne stoga to su nezdrava, ve to pruaju neugodan prizor i pobuuju neprijatne asocijacije;
isprva nepostojei stid da se takvi prizori predoe, kao i strah da se ne
izazovu takve asocijacije, postupno se ire iz krugova koji stvaraju
obrasce ka irim krugovima i to posredstvom brojnih autoriteta i institucija. im se takva oseanja izazovu i uvree u drutvu kroz rituale, kakav
je na primer onaj pri upotrebi viljuke, ona se stalno obnavljaju sve dok
ne doe do dublje promene strukture ljudskih odnosa. Starija generacija,
koja je odreene norme ponaanja prihvatila zdravo za gotovo, prisiljava
decu koja se ne raaju s takvim oseanjima i standardom, da se ponaaju
u skladu s pravilima, da obuzdavaju nagone i sklonosti. Kada se dete
mai neeg lepljivog, vlanog ili masnog, kae mu se: Ne sme to da
radi, to se ne radi. A nelagodnost koju odrasli stvaraju kod deteta prema nepoeljnoj vrsti ponaanja prelazi konano u naviku, pri emu nema
potrebe da je izaziva neko trei.
Pa ipak, ponaanje i instinktivni ivot dece se u prilinoj meri bez
pridikovanja usmeravaju u odreenom pravcu i samim tim to je posebna upotreba, na primer noa i viljuke, potpuno ustanovljena u svetu
odraslih; deca prihvataju ponaanje okoline. Kako uz pritisak i prisilu
odraslih ide i primer iz okoline, veina mladih relativno rano zabo185

ravlja ili potiskuje injenicu da su njihova oseanja stida i nelagodnosti, zadovoljstva i nezadovoljstva, bila oblikovana spoljnim pritiscima i
prinudama, te tako dovedena na zajedniku normu. Sve im to, naprotiv,
izgleda kao neto veoma lino, veoma intimno, neto to im je sama
priroda podarila.
Dok Kurtenovi i La Salovi propisi potvruju da ni odrasli vie ne bi
trebalo dajedu rukama iz obzira i utivosti prema d ru g im a-to jest, da
bi druge potedeli nelagodnog prizora, a sebe same stida da ih drugi vide
prljavih prstiju - kasnije se sve vie radi o unutranjem automatizmu, o
peatu drutva u dui, o onome nad-Ja koje pojedincima brani da jedu
drugaije osim viljukom. Drutvene norme koje su pojedincu nametnute najpre spolja, reprodukuju se manje-vie glatko preko samoprinude
koja donekle deluje automatski ak i ako je dotina linost, na nivou svesti, odbija.
Tako se drutveno-istorijski proces koji traje stoleima, a u toku kojeg se standard oseaja stida i nelagodnosti lagano pomicao, sada u kraem
obliku ukorenjuje u pojedincu. Ako elimo da izrazimo procese koji se ponavljaju u obliku zakona, mogli bismo da govorimo, kao paralela zakonima biogeneze, o temeljnim zakonima sociogeneze i psihogeneze.

Prom ene u stavu prem a prirodnim funkcijam a

Prvi deo
P rim eri
A
XV stolee?
Odlomak iz S ensuivent les contenances de la table:
VIII
Enfant, prens de regarder peine
Sur le siege oti tu te sierras
Se aucune chose y verras
Qui soit deshonneste ou vilaine*
Dete, pre nego sedne/ Za stolicu, gledaj/ D a nije ni na koji nain/ Prljava ili
neuredna.
-_ -

186

B
Odlomak iz Ein Spruch der ze tische kert61:
349 G rif ouch niht mir blozer hant
Dir selben under din gewant*.
Odlomak iz dela De civilitate morum puerilium Erazma Roterdamskog
(Skolije potiu iz kelnskog izdanja iz 1530, namenjenog, izvesno
je, poduavanju. U podnaslovu dela se kae: Ab autore recognitus, et
novis scholiis illustratus, per Gisbertum Longolim Ultraiectinum, Coloniae An XXX**. injenica da su takvi problemi tretirani u kolskom priruniku ukazuje na razlike u odnosu na kasnije stavove).
Incivile est eum salutare qui reddit urinam aut alvum exonerat...
Membra quibus natura pudorem addidit retegere citra necessitatem procul abesse debetab indole liberali. Quin ubi nesessitas huc cogit,
tamen id quoque decente verecundia faciendum est, etiam si nemo testis
adsit. Nunquam enim non adsunt angeli, quibus in pueris gratissimus est
pudicitiae comes custosquepuclor... Quorum autem oportet alieno praebere contactui...
Lotium remorari valetudini perniciosum, secreto reddere verecundiam. Sunt qui praecipiant utpuer compressis natibus ventris flatum retineat. Atqui civile non est, dum urbanus videri studes morbus accersere.
Si licet secedere, solus idfaciat. Sin minus, iuxta vetustissimus proverbium: Tussi crepitum dissimulet. Alioqui cur non eadem opera praecipiunt
ne aluum deiiciant, quum remorari flatum periculosius sit, quam alvum
stringere***.
* Ne dodiruj se rukom po telu/ ispod odee.
** Odobrio autor, a novim skolijam a objasnio Gisbertus Longolijus iz Utrehta,
Keln 1530. godine.
** Neutivo je pozdravljati onoga ko urinira ili obavlja veliku nudu.
Dobro vaspitan ovek nikada nee izlagati one delove tela koje je priroda povezala s oseanjem stida. K ada ga nunost na to prisili, on to treba da uini pristojno i
uzdrano, ak i kada nem a nikoga u blizini. Aneli su, naime, uvek prisutni. Njima
nita nije ugodnije kod deaka nego stid, pratilac i nadzom ik pristojnog ponaanja. Ako
stid zabranjuje da se oni pokazuju tuim pogledima, jo je manje dopustivo da se oni
izlau dodiru drugih ljudi.
Loe je za zdravlje zadravati mokrau, a pristojno je oslobaati je se u tajnosti.
Neki preporuuju da deak zadri vetar steui butine. Pa ipak, nije dobro navui neku
bolest iz elje da se bude utiv. Ako je m ogue, treba se povui i to uiniti nasamo. Ako

187

Povodom toga, skolija na str. 33 precizira:

Morbum accersere: Audi Coi senis de crepitu sententiam... Si flatus sine crepitu sonituque excernitur optimus. Melius tamen est, ut erumpat cum sonitu quam si condatur retineaturque. Atqui adeo utile hic
fuerit devorarepudorem, ut corpus redimas, ut consilio omnium medicorum sic nates comprimas, quemadmodum apud epigrammaturium Aethon, qui quamvis in sacro sibi caverit crepando, tamen compressis
natibus Iovem salutat. Parasitica, et illorum qui ad supercilium stant,
vox est; Didici comprimere nates.
Tussi crepitum dissimulare: Tussire se simvlant, qui pudoris gratia
nolunt crepitum ciudiri. Lege Chiliades: Tussis pro crepitu.
Quum remorari flatum perniciosius sit: Extant Nicarlii versus epigrammatum libro secundo..., quibuspestiferam retenti crepitus vim describit, sed quia omnium manibus teruntur non duxi adscribendos*.
(N. B. Opimost, izuzetna ozbiljnost i potpuna iskrenost, sva obeleja rasprave o pitanjima koja su u meuvremenu prela u privatnu sferu
i o kojima je strogo zabranjeno razgovarati u drutvu, jesu dokazi pomicanja granice stida i kretanja u odreenom pravcu. Razliitost standarda
srama i njeno pomicanje u odreenom smeru. Izriito pozivanje na
oseaj stida u raspravi istie razliitost standarda).

D
1558.
Odlomak iz dela Galateo ovanija dela Kaze, nadbiskupa Beneventa
(Navedeno prema petojezinom izdanju, eneva 1609, str. 28 i dalje)
nije mogue, tad po starom receptu zvuk treba sakriti kaljanjem. Uostalom, zato iste
knjige ne propisuju da se ne vri velika nuda, budui da je opasnije zadravati vetar
nego stezati creva da bi se izbegla velika nuda?
Zaraditi neku bolest: pridravati se propisa koji o putanju vetra izrie starac s
Kosa. Ako se vetar pusti bez buke, to je najbolje. Pa ipak, bolje ga je pustiti i buno nego
zadravati ga. Uostalom, ili treba zanemariti stid da bi se olakalo telo, ili prema miljenju
svih lekara, stegnuti butine i delovati prema uputstvima iz epigrama o Etonu: on je uinio
sve mogue da ne bi buno pustio vetar u hramu, pa je tako i Jupitera pozdravio steui
butine. Upravo su muktai i nadobudni oni koji kau da su nauili da steu butine.
Sakriti zvuk kaljem: oni koji iz stida ne ele da se uje zvuk pretvaraju se da
kalju. itati H ilijade: kaljanje prekriva isputanje vetra.
Zadravati vetar opasno je: u drugoj knjizi Nikarhovih epigrama opisuje se koban uinak zadravanja vetra, ali budui da te stihove svako navodi, ne smatram da ih
treba ponavljati.

188

Uber das stehet es einem sittsamen, erbahrn menschen nichtan (Similmente non si conviene a Gentilhuomo costumate apparecchiarsi alle
necessita naturali...), dass er sich zu natUrlicher notdurfin andrer Leute
gegenwertigkeit rtiste und vorbereite oder nach dem er solches verrichtet sich in ihrer gegenwertigkeit widerum nestele und bekleide. So wird
auch ein solcher nach seiner aus heimlichen orten wiederkunfftfiir ehrliche gesellschaft die hande nicht waschen, nach dem die ursache darumb
er sich wdschet der leut gedancken eine unflaterey fu r die augen stellt.
Ist auch eben umb derselbigen ursach willen kein feine gewohnheit,
wenn einem a u f der Gassen etwas abscheuliches, wie es sich wol bisweilen zutragt.furkom met, statim ad comitem se convertat eic/ue illam monstrant.
Multo minus decebit alteri re foetidam, ut olfaciat porrigere, quod
nonnunquam facere aliqui solent atque adeo urgere, quum etiam naribus aliorum rem illam grave olentem admovent et inquiunt: Odorare
amabo quantopere hoc foeteat; quum potius dicendum essest: Q uiafoetet, noli odorari'.

E
1570.
Odlomak iz Wernigererodische Hofordnung iz 1570.
Ne valja obavljati prirodne potrebe na drzak i bestidan nain,
kao to ine seljaci koji nikada nisu poseivali dvor ili pristojne i
asne ljude, te se olakavaju pred enama, pred dvorskim odajam a
ili vratim a i prozorim a drugih soba. N aprotiv, svako treba da uvek i
na svim m estim a bude razum an, utiv, da govori i ponaa se dostojno.
Osim toga, ne prilii skromnom, asnom oveku da se pred drugim ljudima
priprema za vrenje prirodnih potreba, a niti da se, poto ih je obavio, oblai i
zakopava u prisustvu drugih ljudi. Slino tome, on nee po povratku s onog mesta
prati ruke u pristojnom drutvu, jer e to biti neugodno onima koji ga gledaju. Isto tako
nije utivo da se ovek, kada na putu naie na neto gadno (to se esto dogaa), odmah
okree svom drugu i to mu pokazuje.
Jo je nepristojnije pruati drugom da pomirie smradnu stvar, kao to to neki
rade, ak gurajui je drugim a pod nos i govorei im da pomiriu, umesto da kau: ne
miriite to, jer zaudara.

189

F
1589.
Odlomak iz Braunschweigische Hofordnung iz 1589. goine'*2
Neka niko, ma ko on bio, pre, za vreme ili posle jela, ujutro ili
uvee, ne prlja prilaze, stepenita, hodnike i sobe urinom ili drugom
neistoom, ve neka obavi svoje potrebe na odgovarajuim i u tu svrhu
odreenim mestima.
G
oko 1619.
Riard Veste, The Booke o f Demeanor and the Allowance
and Disallowance ofcertaine Misdemeanors in Companie63
141 Let not thy privy members be
layd open to be viewd,
it is most shamefull and abhord,
detestable and rude.
Retaine not urine nor the winde
which doth thy body vex
so it be done with secresie
let that not thee perplex*.
H
1694.
Odlomak iz prepiske vojvotkinje od Orleana (pismo od 9. oktobra
1694; prema drugom navodu od 25. avgusta 1718)
L odeur de la boue est horrible. Paris est en endroit affreux; les rues
y ont une si mauvaise odeur quon n ep eu ty tenir; lextreme chaleuryfait
Nemoj da tvoji stidni delovi,/ budu vieni od drugih;/ to je sramota i uas,/
runo i sirovo.
Ne zadravaj ni urin ni vetar,/ koji ti mue telo:/ osloboi ih se diskretno,/ i nemoj da se zbuni.

190

pourrir beaucoup de viande et de poisson et cecijo in t 'a lafoule des gens

qui... dans les rues, cause une odeur, si detestable quil n y a pas moyen
de la supporter*.

I
1729.
Odlomak iz La Salovog dela Les regles de la Bienseance et de la
Civilite Chretienne (Ruan 1729, str. 45 i dalje)
II est de la Bienseance, et de la pudeur de couvrir toutes les parties
du Corps, hors la teste et les mains. On doit eviter avec soin, et autant
quon lepeut, deporter la main nuesur toutes lesparties du Corps qui ne
sontpas ordinairement decouvertes; etsi on est oblige de les toucher, ilfaut
que ce soit avec beaucoup deprecaution. II est a propos de s accoutumer ci
souffrirplusieurspetites incommodites sans se tourner, frotter, nigratter...
II est bien plus contre la Bienseance et lhonnestete, de toucher, ou
de voir en une autre personne, particulierement si elle est de sexe different, ce que Dieu defend de regarder en soi. Lorsquon a besoin d uriner,
ilfaut toujours se retirer en quelque lieu ecarte: et quelques autres besoins
naturels quon puisse avoir, il estde laBienseance (aux Enfants mesmes)
de ne lesfaire que dans des lieux ou on ne puisse pas estre appercu.
II est tres incivile de laisser sortir des vens de son Corps, soit par
haut, soit par bas, quand mesme ce seroit sans faire aucun bruit, lorsqu'on est en compagnie (Ovo pravilo, u skladu s novijim obiajima, upravo je suprotno onome to se propisuje u primerima C i G) et il est honteux
et indecent de lefaire d une maniere qu'onpuisse estre entendu des autres.
II n est jam ais seant de parler des parties du Corps qui doivent
estre cachees, ni de certaines necessitez du Corps auxquelles la Nature
nous a assujetti, ni mesme de les nommer**.
*
V onj blata je uasan. P ariz je uasno m esto. U lice tako za u d araju da se ne
m oe izdrati. U sled strane toplote tu gnjije m nogo m esai.rib e, a uz to je i g o m ila
lju d i koji... po ulicam a, to izaziva tako gadan vonj da se to d o ista ne m oe
podneti.
Dolino je i pristojno prekriti sve delove tela, osim glave iruku. V aljap aljiv o
izbegavati, koliko se to moe, da se golom rukom dodiruju delovi tela koji obino nisu
otkriveni; a ako se to ipak m ora uiniti, onda treba biti krajnje oprezan. Treba se navii
na podnoenje malih neugodnosti, bez vrpoljenja, trljanja i eanja...

191

J
1731.
Odlomak iz Joh. Krist. Bart, Die galante Ethica,
in welcher gezeiget wird, wie sich ein junger Mensh bey der galanten
Welt sowohl durch manierliche Werke als complaisante Worte recommandiren soll. Allen Liebhabern der heutigen Politesse sonderbarem
Nutzen und Vergniigen ans Licht gestellef . Drezden i Lajpcig 1731. (4.
izdanje, str. 288).
(Razvoj se u Nemakoj odvijao neto sporije nego u Francuskoj.
Ovde se jo i u drugoj polovini XVIII stolea navodi propis koji se nalazi
i kod Erazma, a to je ve navedeno: Incivile est eum salutare, itd.).
Gehet man bey einer Person vorbey, welche sich erleichtert, so
stellet man sich, als ob man solches nicht gewahr wiirde, und also ist es
auch wider Ho/lichkeit, selbige zu begri'ifierf*.

K
1774.
Odlomak iz La Salovog dela, Les regles de la bienseance et de la
Civilite Chretienne, (izdanje iz 1774, str. 24)
Protivno je dolinosti i pristojnosti dodirivati ili gledati kod druge osobe, posebno ako je ona drugog pola, ono to Bog zabranjuje da se gleda i na samom sebi. Kada
postoji potreba za uriniranjem, uvek se treba povui na neko udaljenije mesto; kada se
radi i o drugim prirodnim potrebama, pristojno je (ak i kada su deca u pitanju), obavljati ih na mestu gde oveka ne mogu videti.
Veoma je nepristojno u drutvu isputati vonjeve iz tela - bilo odozgo ili odozdo
ak i kada se to radi sasvim tiho. (Ovo pravilo, u skladu s novijim obiajima, upravo je
suprotno onome to se propisuje u primerima C i G...). Sram otno je i nepristojno to initi tako da drugi uju.
N ikada ne prilii govoriti o onim delovima tela koji treba da ostanu skriveni, kao
ni o nekim potrebama tela kojim a nas je priroda potinila; ne valja ih ak ni spominjati.
Galantna etika, koja objanjava kako se mladi ovek moe istai u galantnom
svetu lepim ponaanjem i utivim reima. Delo e posebno biti korisno i zanimljivo
ljubiteljima m odem e utivosti.
** K ada prolazimo pored nekog ko se olakava, pretvaram o se da to ne primeujemo; shodno tome, suprotno je dobrim obiajima pozdravljati ga tada.

192

(N. B. Poglavlje Des parties du Corps q u o n doit cacher et des necessites naturalles (Delovi tela koje treba sakrivati i prirodne potrebe)
obuhvata u starom izdanju dve i po stranice, a u izdanju iz 1774. samo
jednu i po. Paragraf On doit eviter avec soin (Treba paljivo izbegavati) nedostaje. Mnogo ta o emu se moglo i moralo govoriti jo
uvekje tabu.
II est de la bienseance et de la pudeur de couvrir toutes les parties
du corps, hors la tete et les mains.
Pour les besoins natureles il est de la bienseance (aux enfants
meme) de n y satisfaire que dans des lieux ou on ne soit par appergu.
II nest jam ais seant de parler des parties du corps qui doivent toujours etre cachees, ni de certaines necessites du corps auxquelles la nature nous a assujettis, ni meme de les nommer*.
L
1768.
Pismo gospoe Di Defan gospoi De oazel od 9. maja 1768. godine64
(Kao primer prestine vrednosti pribora)
Je voudrais, chere grandmaman, vous peindre, ainsi q u au
grand-abbe, quellefut ma surprise, quand hier matin on m apporta, sur
mon lit, un grancl sac de votre part. Je me hate de louvrir, j y fourre la
m ain,jy trouve despetitspois... etpuis un vase...je le tire bien vite: c'est
un pot de chambre. Mais d une beaute, d une magnificence telles, que
mes gens, tout d une voix disent q u il enfallaitfaire une sauciere. Le pot
de chambre a ete en representation hier toute la soiree etfit ladmiration
de tout le monde. L espois...furent manges sans quil en restat un seul**.
Utivo je i u skladu s oseanjem stida pokrivati sve delove tela, osim glave i ruku.
Sto se tie prirodnih potreba, pristojno je (ak i za decu) zadovoljavati ih na mestima gde ovek ne moe biti vien.
Nikada nije pristojno govoriti o delovima tela koji treba uvek da budu skriveni,
kao i o telesnim potrebama kojima nas je priroda potinila. Ne valja ih ak ni spominjati.
elela bih, draga gospoo, da vam opiem, kao to sam rekla i velikom opatu,
koliko sam se iznenadila kada su mi jue ujutro doneli u krevet torbu koju ste mi
poslali. Pourila sam da je otvorim, gum ula sam ruku, i nala bobice i jednu posudu...
brzo sam izvukla... bio je to noni lonac. A li izuzetno lep, tako prekrasan da su svi moji
ljudi uglas izjavili da ga treba upotrebiti kao posudu za sos. Noni lonac sino je itavo
vee stajao izloen na opte divljenje. Bobice su pojedene, nijedna nije ostala.
13 Proces civilizacije

193

Drugi deo
Nekoliko napomena o primerima i o navedenim promenama
kao takvim
1. Kurtozani stihovi ne govore mnogo o ovoj temi. Srazmemo je
malo uputstava i zabrana koji reguliu ovo podruje ivota. Sve se isprva,
barem u svetovnom drutvu, odvija znatno oputeno. Ni obavljanje
fizikih potreba, ni govor o njima, ni asocijacije koje ih prate, nemaju
onaj intimni i privatni karakter, niti su proeti oseajem stida i nelagodnosti, kao to e kasnije biti sluaj.
Erazmova rasprava i ovde je poseban momenat na krivulji civilizacije; s jedne strane, ona je obeleavala znatno podizanje praga stida u odnosu na prethodno razdoblje; s druge strane, u poreenju s kasnijim
vremenom, u njoj se slobodno govori o prirodnim potrebama, iskazuje
nedostatak stida, to veini ljudi koji prihvataju dananji standard
moe na prvi pogled izgledati neshvatljivim, pa ak i nelagodnim.
Ali u isto vreme oigledno je da je svrha rasprave negovanje
oseanja stida. Pozivanje na sveprisutnost anela, ime se eli opravdati
obuzdavanje nagona, a na ta dete treba privii, veoma je u tom pogledu
karakteristino. Nain na koji se opravdava strah koji se izaziva kod mladih ljudi, da bi se oni prisilili da obuzdaju iskazivanje elja, a sve u skladu s postojeim normama ponaanja u drutvu, menja se kroz stolea.
Ovde se sebi i drugima objanjava i supstancijalizuje strah od nagona i
strah od odustajanja od njih kao strah od spoljnih duhova. Neto docnije,
uzdravanje koje ovek sam sebi namee, zajedno sa strahom, stidom i
odbojnou prema prekrajima, esto se pojavljuje, bar u gomjem sloju,
u samom dvorsko-aristokratskom krugu, kao drutvena prinuda, stid i
strah od ljudi. U narodnim krugovima, aneo uvar bie dugo vremena
sredstvo za uslovljavanje dece. On se donekle povlai kada se zdravlju
i higijenskim razlozima daje vei naglasak u stvaranju odreenog
obuzdavanja nagona i oseanja. Ovi razlozi igraju vanu ulogu u idejama koje odrasli imaju o civilizaciji, pri emu oni obino nisu svesni da
i to spada u sredstva za uslovljavanje dece. Tek poto je steena svest o
toj ulozi, mogue je pokuati razlikovati ono to je racionalno u njima od
onog pseudoracionalnog, to jest zasnovanog prvenstveno na oseanjima stida i nelagodnosti kod odraslih.
2. Ve smo rekli da je Erazmo svojom raspravom postao pretea
novog standarda stida i nelagodnosti, koji se najpre polako pojavljuje u
svetovnom gomjem sloju.
194

S druge strane, on s mnogo prirodnosti govori o stvarima na koje i

samo podseanje u nama izaziva oseanje nelagodnosti. Pruajui nam
svojim delom opipljivi dokaz svoje osetljivosti, on ne okleva da otvoreno govori o onim telesnim funkcijama koje naa senzibilnost ne doputa
da se spominju u drutvu, a pogotovo ne u raspravama o lepom ponaanju. U stvari, nema protivrenosti izmeu te osetljivosti i te naivne
iskrenosti. Erazmo govori sa stanovita drugog stupnja kontrole i potiskivanja afektivnosti.
Ova razlika u drutvenim normama jasno se vidi onda kada proitamo da je uobiajeno zatei oveka qui urinam redd.it aut alvum exonerat (koji urinira ili defekira). A velika sloboda s kojom su Ijudi u tom
razdoblju obavljali svoje telesne potrebe pred drugim ljudima, i o tome govorili, podsea nas na sliku koja se i danas ponekad vidi na Istoku. Pa ipak,
takt zabranjuje da se pozdravlja onaj ko se zatekne u takvom poslu.
Razlika izmedu normi se uoava i kad Erazmo govori da se od mladog oveka, a navodei utivost kao razlog, ne moe traiti da ventris
flatum retineat (zadrava vetar), budui da bi tako mogao navui neku
bolest. Slino kae i povodom kijanja i nekih drugih postupaka.
U njegovoj raspravi pozivanja na higijenske razloge su retka, a ako
ih i ima, gotovo uvek slue za odbacivanje prisila ili zahteva za potiskivanjem telesnih potreba. Ona kasnije, pre svega u XIX veku, gotovo
uvek slue kao sredstva uslovljavanja, to jest suzbijanja i potiskivanja
nagona. Tek u XX veku dolazi do postupne promene stava.
3.
Odlomci iz La Salovog spisa dovoljno jasno pokazuju kako se
pomera oseaj nelagodnosti.
Ponovo je razlika izmeu izdanja iz 1729. i 1774. veoma pouna.
Naravno, ak i staro izdanje oznaava veoma razliit nivo nelagodnosti
od onog iz Erazmove rasprave. Precizno se iskazuje zahtev da se sve telesne potrebe uklone iz vidokruga drugih ljudi, iako se iz same izjave
vidi da ponaanje ljudi - odraslih, a posebno dece, - jo nije u skladu s
tim. Iako La Sal kae da ne valja govoriti o takvim postupcima i nekim
delovima tela, on sam o tome govori iznenaujue opimo. Stvari naziva
njihovim pravim imenom; u Kurtenovom, pak, spisu Civilite iz 1672, namenjenom gomjim slojevima, ve nedostaju i odgovarajue poglavlje i
odgovarajui izrazi.
U kasnijem izdanju La Salovog spisa ove pojedinosti su uklonjene:
veo tiine sve vie se sputa na ovo podruje. Samo pominjanje ovih
prirodnih potreba postaje neugodno u prusustvu ljudi koji ne spadaju u
ovekov najblii krug, dok se u drutvu izbegava sve to bi makar i izdaleka, samo u nagovetajima, moglo podsetiti na te potrebe.
195

U isto vreme, navedeni primeri pokazuju koliko se sporo odvijao

proces uklanjanja tih funkcija iz drutvenog ivota.
Raspolaemo dovoljno obimnom dokumentacijom65 o tom pitanju
upravo stoga jer tada veo tiine ili jo nije postojao, ili je manje strogo
potovan nego danas. Uglavnom nedostaje predstava da podaci te vrste
nisu samo kuriozitet; stoga se i desilo da oni nisu ni sintetizovani u sliku
opteg razvoja. Pa ipak, ako ih obuhvatimo u celini, pojavljuje se slika
ustrojstva tipinog za proces civilizacije.
4.
U poetku su telesne potrebe i pogled na njih tek neznatno
praeni oseanjima stida i nelagode, te stoga samo blago izloene diskreciji ili potiskivanju. One se prihvataju naprosto kao takve, onako kao to
se gleda i na eljanje ili obuvanje cipela. Tome je odgovaralo i uslovljavanje dece.
U jednom kolskom priruniku Matirena Kordijea iz 1568, koji
nosi naslov Colloquiorum Scholasticorum Libri quattuorM\ uitelj trai
od uenika da mu ispria ta je sve radio od ustajanja do doruka:
Sluajte dobro deco, kae uitelj ostalim uenicima, da biste mogli
slediti primer vaeg druga. Experrectus surrexi a lecto, odgovara uenik,
indui tunicam cum thorace-deinde egressus cubiculo, descendi infra,
urinam in area reddidi ad parietam, accepifrigidam aquam e situla, manus etfaciem lavi*, itd.
Kasnije e obavljanje potrebe u dvoritu biti isputeno; smatralo
se da to ne treba pominjati u spisu namenjenom nastavi i vaspitanju, spisu koji je trebalo da da modele ponaanja za decu. Za autora pomenutog
prirunika to nije bilo niti vano niti nevano, ve se samo po sebi
razumevalo.
Uenik koji bi danas isticao tu pojedinost, to bi inio ili da se naali,
ili to je doslovno shvatio uiteljevo pitanje, ili bi, pak, o tome govorio
okoliei. Najverovatnije bi svoju zbunjenost sakrio osmehom, dok bi
mu drugi uenici na to uzvratili razumevajui osmehom, koji prati blago krenje tabua.
Ponaanje odraslih odgovara ovim razliitim oblicima uslovljavanja. Dugo je ulica, a skoro i svako drugo mesto na kojem bi se ovek
zatekao, sluila za obavljanje potreba. Nije, ak, bilo nita neobino iskoristiti stepenite, uglove soba, tapiserije na zidovima u zamku, u
sluaju da oveka potera. Primeri E i F to jasno potvruju. Ali oni po*
Probudio sam se, ustao iz kreveta, navukao koulju, arape i cipele, opasao
sam se, pikio sam uza zid u dvoritu, sveom vodom iz kante sam oprao ruke i lice i
obrisao ih krpom.

196

kazuju i kako se, pri datoj specifinosti i trajnoj meuzavisnosti mnogih

ljudi koji ive zajedno na dvoru, pojaava i pritisak odozgo prema otrijem regulisanju nagona, dakle i prema veem uzdravanju.
Strou kontrolu nagona, a time i relativno ureeno sputavanje nagona ili uzdravanje afekata, zahtevaju i iznuuju ljudi na drutveno
viim pozicijama od ljudi na niim. To ponekad uspevaju da uine i sa
sebi ravnima. Tek srazmemo kasno, kada su se graanski slojevi u odnosu na ranije razdoblje dakle, mase s mnogo drutveno jednakih pojedinaca, pretvorili u gomji, vladajui sloj, postaje porodica jedina, ili,
tanije, primama ili dominantna institucija za nametanje kontrole nagona. Tek tada drutvena zavisnost deteta od roditelja postaje posebno
vano i vremenski najranije ishodite drutveno nunog regulisanja i modeliranja afekata.
Ve u viteko-dvorskoj, a jo vie tokom apsolutistiko-dvorske
faze, dvorovi su sami ispunjavali ovu funkciju za gomji sloj. Radilo se,
dakle, o neposrednom drutvenom komuniciranju. Na tom stupnju, mnogo onog to je nama postalo druga priroda jo uvek nije bilo usaeno u
tom obliku, kao automatska samoprinuda, navika koja delimino funkcionie i kada je pojedinac sam. Tu sputavanje instinkata postoji samo u
prisustvu drugih Ijudi, to jest, svesno iz drutvenih razloga. Priroda i
obim uzdravanja zavise od drutvenog poloaja osobe koja ih sebi
namee, a sve to s obzirom na poloaj onih u ijem se drutvu ona nalazi.
To se polako menja u meri u kojoj se Ijudi jedni drugima drutveno pribliavaju i u kojoj hijerarhijski karakter drutva slabi. Dok meuzavisnost
ljudi raste sa sve veom podelom rada, svako postaje sve zavisniji od
svakog drugog; tako ak i oni koji stoje vie na drutvenoj lestvici postaju zavisni od onih koji su drutveno nii. Potonji se toliko pribliavaju
prvima da i ovi, drutveno vii, oseaju stid od podreenih. Tek tada se
oklop oko nagonskog ivota toliko uvruje da ga ljudi u demokratskim
industrijskim drutvima uzimaju kao neto samorazumljivo.
Od brojnih primera navedimo jedan koji posebno uverljivo ilustruje ovaj kontrast i objanjava, kada se stvari ispitaju u odgovarajuoj optici, itav spomenuti razvoj.
Dela Kaza u spisu Galateo nabraja loe navike koje treba izbegavati: Ne treba spavati u drutvu, kae; ne treba izvlaiti pisma i itati ih;
ne treba sei niti istiti nokte. Osim toga, dodaje na 92. strani, ne treba sedeti tako da se susedu okrenu lea ili zadnjica, kao to ne treba ni
podizati nogu tako da se otkriju delovi tela za koje pristojnost zapoveda
da se uvek pokrivaju odeom. Jer se takve i druge stvari ne ine izuzev u
prisustvu Ijudi pred kojima ovek ne osea stid (se non tra quelle perso197

ne, che lhuom non riverisce). Tako bi veliki gospodin mogao da uradi
pred nekim od slugu ili prijatelja nieg ranga; time ne bi pokazao nadmenost, ve srdanost i simpatiju.
Dakle, postoje ljudi pred kojima se osea stid, i drugi pred kojima
se on ne osea. Oseaj stida je, zacelo, drutvena funkcija, oblikovana u
skladu s drutvenom strukturom. Iako se to moda ne izraava tako jasno, za odgovarajue ponaanje postoji obilje svedoanstava. Jo u XVII
veku bilo je uobiajeno u Francuskoj67 da kraljevi i velika gospoda ponekad primaju povlaene potinjene na mestima za koja nemaka poslovica kae da i car tamo ide sam. Primati podreene pri ustajanju iz
kreveta i oblaenju, i uvee prilikom leganja, bilo je dugo rasprostranjeni obiaj. Isto shvatanje stida uoljivo je i u stavu markize De atle,
Volterove ljubavnice. Ona je, naime, jednom prilikom bez ustezanja
izgrdila slugu jer on, zbunjen njenim nagim telom, nije sipao toplu vodu
kako bi trebalo68.
Ponaanja, koja e u demolcratskijim, industrijskim drutvima,
biti okruena svakojakim tabuima i usaenim oseajima stida i nelagodnosti, ovde su takva samo delimino. Dolaze od izraaja samo u saobraaju s ljudima vieg ili jednakog drutvenog poloaja. I u ovoj oblasti
nameu se prinude i uzdranost prema istoj shemi koju smo ve uoili
razmatrajui obiaje za stolom: Ne verujem da valja, itamo u Galateu
(str. 580), posluivati nekoga iz zajednike zdele namenjene svim gostima, ukoliko onaj ko slui nije vieg ranga, tako da je onaj poslueni
time posebno poaen.
Jer kada se tako radi meu jednakima, izgleda kao da onaj ko drugog posluuje stavlja sebe iznad drugih.
U tom otro hijerarhizovanom drutvu svaki postupak u prisustvu
drugih Jjudi poprima vrednost prestia. Iz tog razloga ono uzdravanje
emocija, koje nazivamo utivost, ima drugaiji oblik nego kasnije,
kada su spoljne razlike u poloaju delimino poravnate. Ono to se ovde
spominje kao poseban sluaj u meusobnom ophoenju jednakih, kasnije postaje opti obiaj: u drutvu, svako se posluuje sam i svi poinju da
jedu u isto vreme.
Isto je tako i s izlaganjem golog tela. Najpre je teka uvreda kada
se neko pokae nag pred ljudima vieg ili jednakog poloaja; pred ljudima iz nieg sloja to moe biti ak i znak dobronamemosti. Ali docnije, kad je sve drutveno ujednaenije, izlaganje nagog tela postaje opta
uvreda. Drutvena uslovljenost stida i nelagodnosti sve vie iezava iz
svesti. Upravo toga jer se zabrana da se ljudi u drutvu pokazuju goli
ili dok obavljaju prirodne potrebe, sada odnosi na sve i u toj formi pre198

nosi na decu, ona odraslima izgleda kao naredba koja dolazi iz njih samih; pri tome naredba stie oblik manje-vie potpune i automatske
samoprinude.
5. Ali ovo uklanjanje telesnih funkcija iz javnog ivota i odgovarajua regulacija ili oblikovanje prirodnih potreba bili su mogui jedino jer
je sa sve veom osetljivou stvoren i tehniki aparat koji je donekle
reio problem uklanjanja tih funkcija iz drutvenog ivota i njihovog
premetanja iza kulisa. Ovaj proces donekle lii na razvoj tehnike jedenja. Proces duevnih promena, povienje praga stida i nelagodnosti, ne
moe se objanjavati jednostrano, posebno ne razvojem tehnologije ili
naunim otkriima. S druge, pak, strane, ne bi bilo teko pokazati sociogenetike i psihogenetike osnove ovih izuma i otkria.
Poto je jednom, s optim preobraajem meuljudskih odnosa,
otpoelo i preoblikovanje ljudskih potreba, razvoj tehnike aparature,
primeren izmenjenom standardu, snano je uvrstio izmenjene navike.
Ova aparatura istovremeno je sluila i stalnom obnavljanju standarda i
njegovom irenju.
Zanimljivo je da danas*, poto se takvo stanje ponaanja ve prilino uvrstilo i postalo samorazumljivo, dolazi do izvesnog poputanja
u poreenju s XIX vekom bar u vezi sa spominjanjem prirodnih potreba. Sloboda, bezazlenost s kojima se govori ono to se eli rei, i to bez
zbunjenosti i usiljenog smeka koji prati krenje tabua, u poratnom
dobu postalajeoigledno vea. Ali to je u tom obliku mogue, slinokao
i kod novovekovnih obiaja pri kupanju ili plesu, samo zato jer je stanje
navika, tehniko-institucionalno uvrenih samoprinuda, nivoa sputavanja vlastitog nagonskog ivota i ponaanja, sasvim osigurano pomicanjem oseaja nelagodnosti. Radi se, naime, o poputanju unutar
jednog ve dostignutog standarda.
6. Standard koji nastaje u naoj fazi civilizacije odlikuje znatan nesklad izmeu ponaanja odraslih s jedne, i dece s druge strane. Deca
moraju u nekoliko godina da dostignu napredni nivo stida i nelagodnosti
koji se razvijao stoleima. Njihov nagonski ivot mora se brzo potiniti
strogoj kontroli i specifinom oblikovanju koji su odlike naih drutava,
a koji su u istoriji nastajali veoma sporo. Roditelji su pri tom samo uglavnom nesavrena sredstva, prvi delatnici uslovljavanja. Drutvo kao splet
Ijudskih bia, upravo uz pomo njih, te uz pomo hiljada drugih instrumenata, vri pritisak na novi narataj i tako ga manje-vie savreno oblikuje prema svojim htenjima.
U vreme pisanja ove knjige, dakle pre 1940. godine - p. p.
** U vreme posle Prvog svetskog rata p. p.

199

I
u srednjem veku drutvo kao celina stvaralo je ovaj formativni
pritisak, iako su mehanizmi uslovljavanja o emu e jo biti rei - posebno u gomjem sloju, bili znatno drugaiji nego danas. Tada su pre svega kontrola i uzdravanje kojima su bili podvrgnuti odrasli bili znatno
slabiji nego u narednoj fazi civilizacije. Usled toga je bila manja i razlika
u ponaanju odraslih osoba i dece.
Individualne sklonosti i tenje koje su se elele obuzdati i koje su
bile teme srednjovekovnih rasprava o lepom ponaanju, bile su esto iste
one koje danas primeujemo kod dece. Ipak, danas se s decom radi tako
rano da se neke rave navike, este u srednjem veku, danas veoma retko pojavljuju u drutvenom ivotu.
Danas decu opominju da za stolom ne grabe prvu stvar koju vide,
da se ne eu, ne dodiruju nos, ui, oi i druge delove tela. Ue ih da ne
govore niti piju punih ustiju, ne naslanjaju se na sto, itd. Mnogi od ovih
propisa nalaze se, na primer, ve i u Tanhojzerovom Hofzuchtu, ali je
oito da se ne odnose samo na decu ve i na odrasle. To postaje jasnije
ako razmotrimo nain na koji su odrasli ranije zadovoljavali prirodne potrebe. To su esto inili - primeri pokazuju - na nain koji bi se danas jedva mogao tolerisati i kod dece. Ljudi su ove potrebe esto obavljali onda
i tamo gde bi ih osetili. Stepen instinktivnog uzdravanja i kontrole koji
su odrasli oekivali jedni od drugih gotovo da odgovara onome koji su
nametali deci. Razlika izmeu odraslih i dece bila je u tom pogledu manja nego danas.
Danas je ovek stegnut tako gustom mreom uputstava i propisa, a
cenzura i pritisak drutvenog ivota koji stvaraju njegove navike tako su
jaki, da mladi imaju samo dve mogunosti: ili da prilagode ponaanje zahtevima dmtva, ili da ostanu izvan pristojnog drutva. Dete koje ne ostvari
nivo kontrole emocija koje zahteva drutvo, smatra se, ve prema situaciji,
bolesnim, nemoralnim, kriminalnim ili, pak, nemoguim sa stanovita odreene kaste ili sloja, te otuda biva i iskljueno. I zaista, s psiholokog stanovita, izrazi bolestan, nenormalan, krimihalan i nemogu nemaju, unutar odreenih granica, neko drugo znaenje; ono to se
pod tim razume razlikuje se u skladu s istorijski promenljivim modelima oblikovanja afekata.
Veoma pouan u tom pogledu je zakljuak iz primera D: multo minus decebit alteri re foetidam, ut olfaciat porrigere, quod nonnunquam
facere aliqui solent*, itd. Osoba koja bi tako postupala bi, na osnovu
Nepristojno je nekom pruati neto to zauara da pomirie, a to neki Ijudi
obiavaju da rade.

200

dananjeg standarda stida i nelagodnosti, bila uk lonjena iz saobraaja s

drugim ljudima uz tvrdnju da je bolesnik, patoloki sluaj ili izopaen. Ako bi se sklonost ka takvom ponaanju ispoljavala javno, takva
bi osoba, u zavisnosti od vlastite drutvene pozicije, mogla biti upuena
u kuni zatvor ili ludnicu. U najboljem sluaju, ako bi se takva tenja ispoljavala iza kulisa drutvenog ivota, tada bi neki psihijatar bio
zaduen da ispravi neuspelo uslovljavanje kod dotinog. Uopte uzev,
nagonske tenje te vrste su pod pritiskom uslovljavanja nestale iz svesti
odraslih. Otkriva ih tek psihoanaliza, u obliku neiivljenih sklonosti koje
bismo mogli onaiti kao podsvest ili nivo snova. Te sklonosti u
naem drutvu imaju obeleje infantilne rezidualnosti, jer drutveni
standard koji vai za odrasle zahteva potpuno potiskivanje i preoblikovanje takve usmerenosti nagona, koja, pojavi li se kod odraslih, biva
oznaena ostatkom infantilnog stadijuma.
Standard nelagodnosti u Galateu takode zahteva odustajanje od nagonske usmerenosti te vrste. Ali pritisak koji je drutvo tada vrilo na pojedince u cilju njenog potiskivanja neznatan je u poreenju s dananjim.
Oseaj odbojnosti, nelagodnosti ili gadljivosti, kojim drutvo reaguje na
takvo ponaanje, po ondanjem standardu neuporedivo je slabiji nego u
naem drutvu. U skladu s tim, mnogo je manji i teret drutvenih zabrana
koje se odnose na takvo ispoljavanje afekata i takvo ponaanje. Takvo se
ponaanje ne smatra patolokom anomalijom niti izopaenou,
ve pre povredom takta, utivosti ili dobrih obiaja.
Dela Kaza o ovim ravim navikama govori tek uz neto vei naglasak nego to mi danas govorimo o nekom ko gricka nokte u drutvu.
Cak i to to govori o tako neem pokazuje da je u ono vreme to izgledalo veoma bezazleno.
Taj primer ipak u neku ruku oznaava prekretnicu, jer se moe
pretpostaviti da je takvih afektivnih ispoljavanja bilo u prethodnom
razdoblju. Ali tek im se sada poinje posveivati panja. Drutvo
poinje potiskivati sastavni deo zadovoljstva iz nekih funkcija izazivajui strah ili, da budemo precizniji, poinje ga privatizovati, to jest
potiskivati u unutranjost pojedinca, u intimitet, dok s druge strane
stvara negativno nabijene afekte - nezadovoljstvo, odvratnost, nelagodnost kao jedina oseanja uobiajena u drutvu. Ali upravo s ovim
jaim drutvenim proterivanjem mnogih ispoljavanja nagona i njihovim potiskivanjem s povrine drutvenog ivota, kao i iz same svesti, nuno se poveava i razlika izmeu strukture linosti i ponaanja
odraslih i dece.
201

O brisa n ju nosa
Prvi deo
Prim eri
A
XIII stolee
Odlomak iz spisa Bonviina da Rive De la zinquanta cortexie
da tavola
a) Propis za gospodu
La desetena apresso si e: quando
tu stranu.de,
Over ch'el te prende la tosse,
guarda con tu lavori
In oltra parte te volze, ed
e cortexia inpensa,
Azo che dra sariva no zesse sor
la mensa*.
b) Propis za paeve i poslugu.
Pox la trentena e questa: zaschun
cortese donzello
Che se vore monda lo naxo, con li
drapi sefaza bello;
Chi mangia, over chie menestra, no
de sofia con le die;
Con li drapi da pey se monda vostra
cortexia .
*
Znaenje odlomka b nije potpuno jasno. Izvesno je da se posebno
odnosi na ljude koji posluuju za stolom. Jedan komentator, Uguone
Pizano, kae: Donniceli etDomicellae dicuntur quandopulchri iuvenes
Sedamnaesto pravilo glasi: kada/ kija, ili kada te spopadne kaalj,/ pazi kako se
ponaa./ Okreni se na drugu stranu,/ misli na lepo vaspitanje,/ da neto ne bi palo na sto.
Trideset i prvo pravilo glasi: svaki/ fini mladi/ koji bi da se usekne,/ neka se
obrie salvetom. Onaj koji jede ili slui za stolom, ne/ sme da se brie prstima; s
ubrusom za noge/ vaspitani ljudi treba da se iste.

202

magnatum sunt sicut servientes.... (Nazivaju se doniceli i domicele oni

lepi, mladi momci i devojke koji slue velike gospodare... - p. p.). Ovim
donicelima nije bilo doputeno da sede za istim stolom s vitezovima, a
kada im je to i bilo dozvoijeno, morali su sedeti na nioj stolici. Upravo
se njima, dakle, nekoj vrsti paeva i u svakom sluaju ljudima niim na
drutvenoj lestvici, kae: Trideset prvo pravilo (kurtezija) glasi - svaki
kurtoazni donicel koji bi da brie nos, neka se ukrasi komadom platna;
kada jede ili slui za stolom, ne sme da duva kroz prste (brie sebi nos?).
Utivo je sluiti se obojcima.
B
XV stolee?
Odlomak iz Ein spruch der ze tische kert
323 Swer in daz tischlach sniuzet sich,
daz stat niht wol, sicherlich*.
C
Odlomak iz S ensuivent les contenances de la table
XXXIII
Enfant, se ton nez est morveux,
Ne le torche de la main nue,
De quoy ta viande est tenue.
L e fa it est vilain et honteux**.
*
Prema beleci jednog izdavaa (The Babees Book, t. II, str. 14),
utivost se sastojala u tome da se nos brie prstima leve ruke, ako se desnom jede i uzima meso iz zajednike zdele.
D
Odlomak iz Og. Kabanes, Mceurs intimes du passe-prem. ser.
Pariz 1910, str. 101.
Nije lepo useknjivati se stolnjakom.
** Dete, nos ti je balav,/ Ne brii ga golom rukom ,/ Kojom i m eso dri./ To je
gadno i sramotno.

203

Au quinzieme siecle, on se mouchait encore dans les doigts et les

sculptures de lepoque n ontpas craint de reproduire ce geste, passablement realiste, dans leur monuments'.
Meu kipovima vitezova plurana na grobu Filipa Smelog u
Dionu, jedan je prikazan kako nos brie svojim kaputom, dok drugi,
pak, to ini prstima.
XVI stolee
E
1530.
Odlomak iz spisa De civilitate morum puerilium (pogl. I)
Erazma Roterdamskog
Pileo aut veste emungi, rusticanum, bracchio cubitove, samentariorum, nec multo civilius id m a n u fieri, si m ox pituitam vesti illinas.
Strophiolis excipere narium recrementa, decorum; idque paulisper
averso corpore, si qui adsint honoratiores.
Si quid in solum deiectum est emuncto duobus digitis naso, mox
pede proterendum est**.
Iz skolije za to mesto:
Inter mucum et pituitam parum dijferentiae ist, nisi quod mucum
crassiores, pituitam fluidas magis sordes interpretantur. Strophium et
strophiolum, sudarium et sudariolum, linteum et linteolum confundunt
passim Latini scriptores***.
F
1558.
Odlomak iz Galatea ovanija dela Kaze, nadbiskupa Beneventa.
Navedeno prema petojezinom izdanju, eneva 1609.
U XV stoleu ljudi su jo uvek brisali nos prstima, a vajari iz tog vremena nisu
zazirali da na spomenicima realistiki prikau taj gest.
Brisati nos kapom ili jaknom seljaki je posao; ko to ini rukom ili laktom,
postupa kao trgovac ribama. Nije utivije to initi ni akom, ako sline odmah brie o
odeu. Treba skupiti prljavtinu iz nosa u maramicu, okreui se za trenutak na stranu
ako su prisutni nadredeni.
Ako briui se prstima neto padne na zemlju, treba to odmah izgaziti nogom.
Izmeu slina i pljuvake nem a velike razlike, osim to se prvo sm atra vrim
a drugo reim. Latinski pisci ne prave razliku izmeu pekira, salvete ili bilo kog
komada platna i maramice.

204

Str. 78. Du solt dein fatzenetlein niemand iiberreichen als ob es

new gewachsen were... (non offeriari il tuo moccichino...)*
Str. 44. Es gehdret sich auch nicht, wenn du die nase gewischet hast,
daji du das schnuptuch auseinender ziehest und hineinguckest gleich als
ob dir perlen oder rubinen vom gehirn hetten abfallen mdgen*'.
Str. 616jf... Was soll ich dann nun von denen sagen... die ihrfatzolet oder wischtiichlein im mund umbhertragen?...***

G
Odlomak iz A. Kabanes, Mceurs intimes du passe,
I serija, Pariz 1910.
a) prestina vrednost maramice (kao i viljuka, chaise percee, i slino
tako se i maramica smatra najpre dragocenim, luksuznim predmetom).
Str. 103. Marcijal Ovemj, Arrets d amour:
... afin qu'elle leut en memoire, il s advisa de luyfaire un des plus
beaulx et riches mouchoirs, ou son nom estoit en lettres enrelacees, le
plus gentement du monde, car il estoit attache a un beau cueur d or, et
franges de menues pensees***".
(Ovu maramicu je dama trebalo da dri za pojasom, pored kljueva).
b)
Str. 168:1594 Henry IV demandait a son valet de chambre combien il avait de chemises et celui-ci repondait: Une douzaine, Sire, encore i en a-t-il de dechirees. Et de mouchoires, dit le roi, est-ce pas huit
que j ai? 11 ni en a pour ceste heure que cinque, dist-il***** (Lestoal,
Dnevnik Anrija IV).
*
Nee nikome pozajm ljivati svoju maramicu, ukoliko nije ista... (non
offeriari il tuo moccichino...).
** Nije pristojno, kaa si obrisao nos, rasprostirati maramicu i gledati u nju kao
da su ti biseri ili rubini ispali iz nosa.
*** ta da kaem o onima... koji nose okolo maramicu u ustima?...
**** ... da bi ga se ona oseala, palo mu je na um da za nju izradi najlepu i
najskupoceniju maramicu, na kojoj bi bilo izvezeno njeno ime, ukraeno zlatnim srcem
i tankim resama.
***** Tako godine 1594. Anri IV u jednom trenutku nije znao koliko im akoulja, pa
je upitao slugu. Ovaj mu je odgovorio: Gospodaru, ima ih dvanaestak, ali im a i
pocepanih. - A maramica, upita kralj, nem am li ih osam? - Ostalo ih je samo pet odgovori sluga.

205

Godine 1559. u inventaru Ijubavnice Anrija IV nalazi se cinque

mouchoires d ouvrages d or, d'argent et soye, prisez cent escuz'
c)
Str. 102. Au seizieme siecle, dit Monteuil, en France comme
partout, le petit peuple se mouche sans mouchoir; mais, dans la bourgeoisie, il est regu qu'on se mouche avec la manche. Quant aux gens riches, ils portent dans la poche en mouchoir; aussi, pour dire quun
homme a de lafortune, on dit quil ne se mouche pas avec la manche**.
Kraj XVII stolea
V rhunac rafiniranosti
Prvi vrhunac uslovljavanja i ograniavanja
H
1672.
Odlomak iz spisa Antoana Kurtena
Nouveau traite de Civilite
Str. 134. (Za stolom). Se moucher avec son mouchoir a decouvert
et sans se couvrir de sa serviette, en essuyer la sueur du visage, ... sont
des saletez a fa ire soulever le cceur a tout le monde.
II fa u t eviter de bdiller, de se moucher et de cracher. Si on y oblige
en des lieux que lon tientproprement, il fa u t lefaire dans son mouchoir,
en se detournant le visage et se couvrant de sa main gauche, et ne point
regarder apres dans son mouchoir***.
Pet maramica vezenih zlatnim, srebmim i svilenim nitima, ija se vrednost
procenjuje na sto ekija.
U XVI stoleu, kae Montej, u Francuskoj kao i svuda drugde, obini Ijudi
briu nos bez maramice. U graanskom sloju je prihvaeno brisanje nosa rukavom. to
se tie bogatih ljudi, oni maramicu nose u depu. N a taj nain kada se eli rei da je
neko bogat, kae se da ne brie nos rukavom.
Brisati nos maramicom za stolom otvoreno, ne pokrivajui se salvetom, kao i
brisati znoj sa ela njom... gadne su stvari koje se mogu svima smuiti.
Treba izbegavati zevanje, useknjivanje i pljuvanje. Ako je to ipak nuno uraditi
na istim mestima, onda to treba initi maramicom, pri emu se lice okrene i prekrije levom rukom. Ne treba posle gledati u maramicu.

206

Odlomak iz dela Menaa, Dictionnaire etymologique ou origines

de la langue frangaise
Mouchoir a moucher.
Comme ce mot de moucher donne une vilaine image, les dames devroient plutost appeler ce mouchoir de poche, comme on dit mouchoir de
cou, que mouchoir a moucher*.
(N. B. Mouchoir de poche, Taschentuch kao pristojniji izraz; re
kojom se izraavaju neprijatne funkcije potiskuje se).
XVIII stoiee
J
1714.
Odlomak iz anonimnog spisa Civilite frangoise
(Lije 1714)
Razlika izmeu odraslih i dece se poveava. Samo se jo deci (barem u srednjim slojevima) dozvoljava da se ponaaju kao to su se
ponaali odrasli u srednjem veku.
Str. 41. Gardez-vous bien de vous moucher avec les doigts on sur la
manche comme les enfans, mais servez-vous de votre mouchoir et ne regardez pas dedans apres vous etre mouche**.
K
1729.
Odlomak iz La Salovog spisa, Les regles de la bien-seance et de la
Civilite Chretienne (Ruan 1729)
M aramica za brisanje nosa.
Kako izraz brisanje nosa ostavlja veom a lo utisak, dame treba da ovaj predmet nazivaju depnom maramicom, a ne maramicom za brisanje nosa.
** Pazite da ne briete nos prstim a ili rukavom kao deca; sluite se maramicom i
ne gledajte u nju poto ste je upotrebili.

207

Du nez et de la maniere de se moucher et d'eternuer (str. 23).

II est tres mal honneste de fouiller incessament dans les narines
avec le doigt, et il encore bien plus insuportable de porter ensuite dans la
bouche ce quon a tire hors des narines...
II est vilain de se moucher avec la main nue, en la passant dessous le
Nez, ou de se moucher sur sa manche, ou sur ses habits. C est une chose
tres contraire a la Bienseance, de se moucher avec deux doigts, et puis
jeter lordure a terre, et d'essuir ensuite ses doigts avec ses habitss; on
sgait combien il est mal seant de voir de telles m al-propretes sur des
habits, qui doivent toujours etre tres propres, quelques pauvers quils
soient.
II y en a qulques-uns qui mettent un doigt contre le Nez, et qui
ensuite en soufflant du Nez, poussent a terre lordure qui est dedans;
ceux qui en usent ainsi sont des gens qui ne sgavent ce que c est d'honnetete.
II
fa u t toujours se servir de son mouchoir pour se moucher, et jamais d autre!chose, en le faisant se couvrir ordinairement le Visage de
son chapeau. (Posebno jasan primer za irenje dvorskih obiaja posredstvom ovog spisa).
On doit eviter en se mouchant de faire du bruit avec le Nez... Avant
que de se moucher, il est indecent d estre longtems a tirer son mouchoir:
c est manquer de respect a Vegard des personnes avec qui on est, de le
deplier en differends endroits, pour voir de quel cote on se moucher;
il fa u t tirer son mouchoir de sa poche, sans quil paroisse, et se moucher promptement, de manier quon ne puisse presque pas estre apergu
des autres.
On doit bien garder, apres qu'on sest mouche, de regarder dans sa
mouchoir, et le remettre dans sa poche*.
O nainu brisanja nosa i kijanja (str. 23).
V eom a je nepristojno akati neprekidno po nosu, a jo nepodnoljivije stavljati
zatim u uta ono to je izvaeno iz nosa...
Gadno je useknjivati se golom rukom, ili nos izduvavati na rukav ili odelo. Kosi
se s lepim ponaanjem brisati nos prstima, prljavtinu tresti na zemlju i brisati prste o
odelo; poznato je kako je neugodno videti takvu prljavtinu na odei, koja uvek treba da
bude ista, m a kako bezvredna bila.
Ima nekih koji stavljaju prst na jednu nozdrvu i potom istresaju nos na zemlju;
oni koji se tako ponaaju ne znaju ta je pristojnost.
Uvek se treba sluiti maramicom i niim drugim za brisanje nosa, a po
mogustvu i prikriti lice eirom pri tome.
Treba izbegavati da se briui nos stvara buka...

208

L
1774.
Odlomak iz La Salovog spisa, Les Regles de la Bien-seance et de la
Civilite Chretienne (izd. iz 1774, str. 14. i dalje)
Poglavlje se sada zove naprosto O nosu i skraeno je.
Tout mouvement volontaire du nez, soit avec la main, soit autrement, est indecent et puerile; porter les doigts dans les narines est une
malproprete qui revolte, et en y touchant trop souvent, il arrive, qu'il s'y
form e des incommodites, dont on se ressent lengtemps*.
(Ova primedba, koje nema u ranijim izdanjima, jasno pokazuje
kako se higijenski razlozi polako poinju upotrebljavati kao sredstvo za
uslovljavanje, esto umesto pozivanja na potovanje koje se duguje osobama vieg ranga). Les enfants sont assez dans lusage de tomber dans ce
defaut; les parents doivent les en corriger avec soin.
Ilfa u t observer, en se mouchant, toutes les regles de la bienseance
et de la proprete**.
(Autor odustaje od pojedinosti. Veo utanja ve se iri. On
pretpostavlja to se u vremenu ranijih izdanja zacelo nije moglo uiniti
da odrasli poznaju sve te pojedinosti i da se one ureuju u porodinom krugu).
'

1797.
Iz La Mesaneovog spisa Le voyageur de Paris (1797, t. II, str. 95)
(Ovde se stvari vie nego u prethodnim primerima iz XVIII veka
posmatraju sa stanovita mladei iz dobrog drutva).
Pre brisanja nosa, nepristojno je dugo izvlaiti maramicu. Nedostatak je potovanja prema osobama u ijem smo drutvu razvijati maramicu da bismo videli kojim
emo se njenim delom obrisati; maramicu treba izvaditi iz depa i brzo se obrisati, tako
da to drugi jedva opaze.
Treba paziti da poto smo se brisali ne gledamo u maramicu; nju treba odmah
presaviti i vratiti u dep.
*
Svako svesno doticanje nosa, bilo rukom ili drugaije, nepristojno je i
detinjasto. Stavljati prst u nozdrve je uvredljiva nepristojnost; kada se nos suvie esto
dira, dogaaju se neugodnosti koje e se dugo pamtiti.
** Deca esto prave takve greke; roditelji treba da ih brino odvraaju od toga.
Briui nos treba potovati sva pravila pristojnosti i istoe.
14 Proces civilizacije

209

On faisait un art de moucher il y a quelques annees. L un imitait le

son de la trompette, lautre le jurement de chat; le point de perfection
consistait a ne faire ni trop de bruit ni trop peu*.

Drugi deo
Neke napomene u vezi s citatima o brisanju nosa
1. U srednjovekovnom drutvu ljudi su obino brisali nos rukama,
kao to se i jelo rukama. To je zahtevalo posebne propise o brisanju nosa
za stolom. Utivost, kurtoazija, zahtevala je da se nos brie levom rukom onda kada bi se meso uzimalo desnom. Taj propis, ogranien na
ponaanje za stolom, zasnovan je bio na obziru prema drugima. Oseaj
nelagodnosti koji nas danas obuzima na pomisao da emo tako isprljati
prste tada uopte nije postojao.
Primeri ponovo veoma jasno pokazuju kako su se naizgled najjednostavnija sredstva civilizacije sporo razvijala. Oni donekle istiu i posebne drutvene i duevne preduslove, nune da se rasprostrani potreba za
odreenim, ma kako jednostavnim sredstvom. Upotreba maramice - kao i
viljuke ustanovljuje se najpre u Italiji, gde njeno posedovanje znai
presti. Dame su vezivale skupocene i raskono vezene maramice o pojas.
Mladi snobovi iz renesanse davali su svoje maramice drugima, a ponekad ih drali i u ustima. Kako se radilo o skupocenosti, maramica isprva
nije bilo mnogo, ak ni u gomjem sloju. Anri IV je krajem XVI veka posedovao (primer G, b) ukupno pet maramica. Brisanje nosa maramicom, a
ne rukom ili rukavom, smatralo se znakom bogatstva (primer H, c). Luj
XIV je prvi posedovao bogatu zbirku maramica. Upavo se za njegove vladavine proirila upotreba maramice, barem u dvorskom drutvu.
2. Erazmova rasprava i u ovoj oblasti, kao esto i u vezi s mnogim
drugim stvarima, oznaava prelazno razdoblje. Erazmo preporuuje
upotrebu maramice i dodaje da se treba okrenuti u stranu ako briemo
nos u prisustvu ljudi visokog ranga. To ga ipak ne spreava da kae:
Brie li nos s dva prsta i neto padne na tlo, brzo to izgazi nogom. Maramica se ve koristi, ali je njena upotreba malo rairena, ak i u gomjim
slojevima, kojima se Erazmo u svojim raspravama prvenstveno obraao.
Pre nekoliko godina ljudi su stvorili umee od brisanja nosa. Jedan je
oponaao zvuk trube, drugi frktanje make. Savrenstvo je, medutim, u tom e da se ne
pravi ni premalo ni previe buke.

210

Dve stotine goina kasnije situacija se gotovo sasvim obmula. Maramica je u optoj upotrebi, barem meu ljudima koji ele da imaju lepe
manire. Pa ipak, mnogi i dalje nos briu prstima. Gomji slojevi smatraju
to nepristojnim, u najmanju ruku prostim i vulgamim. Zanimljivo je proitati La Salove gradacije izmeu onoga to oznaava reima
vilain (prostako - p. p.), to jest nekih veoma sirovih naina brisanja nosa rukama, i onog to naziva tres contraire a la Bienseance)
(krajnje suprotno pristojnosti p. p.), to jest boljeg naina brisanja
nosa s dva prsta (primeri I, K, L, M).
Uz prihvatanje maramice pojavljuje se zabrana nove loe navike,
koja nastaje u isto vreme, to jest gledanja u maramicu posle upotrebe
(primeri F, H, I, K, L). Kao da su neke tenje, potinjene izvesnoj kontroli i uzdravanju uvoenjem maramice, sada nale sebi novi oduak. U
svakom sluaju, radi se o nagonskim tenjama koje se danas iskazuju
samo u podsvesti, u snu, sferi intimnosti, ili u svesnom obliku jedino
iza kulisa. Ovde je u pitanju zanimanje za telesne izluevine, koje je
na ranijcm stepenu bilo oevidnije i neskrivenije, a o kojem se kao normalnom danas govori samo u vezi s decom.
U kasnijem izdanju La Salovog dela, kao i u nekim drugim spisima,
izostavljena je glavnina propisa te vrste. Upotreba maramice se proirila i
smatra se prirodnom. Nema vie potrebe zalaziti u podrobnosti. Osim
toga, sve je vea odbojnost da se govori o pojedinostima o kojima je La Sal
isprva potpuno iskreno i naivno raspravljao. Sada se vie nego ranije istie
rava deja navika akanja nosa. Kao i kada je re o drugim dejim navikama, sada se kao sredstvo uslovljavanja pominju higijenski razlozi,
ili zajedno s drutvenim ili umesto njih, pri emu se istie da se zdravlje
moe naruiti ako takve navike predugo traju. To je izraz za promenu u
nainu uslovljavanja na koju smo se ve osvmuli. Do tada su se navike
skoro uvek izriito procenjivale u odnosu prema drugim ljudima; u svetovnom gomjem sloju barem, one su se zabranjivale jer su drugima bile
mune i neugodne, ili, pak, odavale manjak potovanja. Sada se navike
odbacuju sve vie kao takve, a ne s obzirom na druge ljude. Tako su
drutveno nepoeljni impulsi ili sklonosti korenitije potisnuti. Oni se povezuju s nelagodnou, strahom, oseanjem stida i krivice, te deluju i kada
ovek ostane sam. Mnogo od onog to zovemo moralom ili moralnim
razlozima ima u uslovljavanju dece na odreenom drutvenom standardu, istu funkciju kao higijena ili higijenski razlozi. Takvim sredstvima tei se da se dmtveno poeljno ponaanje uini automatskim, pretvori
u samoprinudu; eli se dapojedinac misli kako ono proistie iz njegove
slobodne volje, kako se radi o ponaanju u interesu njegovog zdravlja i
ljudskog dostojanstva. Upravo s tim nainom uvrivanja navika, s tim
211

nainom uslovljavanja, koji postaje preovlaujui s usponom srednjih

gradanskih slojeva, dobijaju konflikti izmedu drutveno nedopustivih nagona i usmerenja s jedne strane i sklopa drutvenih zahteva utisnutih u pojedinca, s druge, onaj istaknuti oblik kojim se bave novovekovne teorije o
dui, pre svega psihoanalitike teorije. Mogue je da je uvek bilo neuroza, ali ono to mi danas oko sebe vidimo kao neurozu, zapravo je
odreeni, istorijski stvoren, oblik duevnog konflikta koji trai sociogenetiko i psihogenetiko objanjenje.
3.
Ukazivanje na mehanizam potiskivanja ve postoji u dva navedena stiha Bonviina da Rive (primer A). Razlika izmeu onoga to se
oekivalo od vitezova i gospode s jedne strane, i donizella, paeva i
slugu s druge, podsea na drutveni fenomen za koji postoje brojni dokazi. Gospodi je, na primer, neugodno da vide kako njihovi podreeni
obavljaju telesne potrebe. Oni podreene u svom okruenju prisiljavaju
da se kontroliu i uzdravaju, na ta isprva sami sebe nipoto ne sile. U
stihu upuenom gospodi naprosto se kae: Kada brie nos, okreni se da
nita ne padne na sto. O upotrebi maramice ni rei. Da li da verujemo da
se maramica toliko uvreila da autor smatra suvinim da se o njoj govori? Nije ba sigumo da je tako. Slugama se, naprotiv, izriito nareuje:
Ako mora da brie nos, ne slui se prstima ve obojcima. Ovakvo
tumaenje dva stiha dakako ne treba smatrati potpuno ispravnim, no ipak
je mogue dokazati da nadreeni smatraju neugodnim i drskim da njihovi podreeni obavljaju prirodne potrebe u njihovoj blizini, to, naravno,
ne vai u obmutom sluaju. To je izuzetno bitno kada s preobraajem
drutva u pravcu apsolutizma, dakle, na apsolutistikim dvorovima,
gomji sloj, to jest aristokratija, kao celina postaje u ukupnoj drutvenoj
hijerarhiji potinjen i drutveno zavisan sloj. Na ovaj, na prvi pogled paradoksalan, fenomen drutvenog gomjeg sloja koji ivi u stanju potpune
zavisnosti, vratiemo se kasnije. Ovde emo samo ukazati da su drutvena zavisnost i njena struktura krajnje bitni za strukturu i sklop afektivnih
ogranienja. Iz naih primera vidljivo je kako se s jaanjem zavisnosti u
gomjem sloju pojaavaju i ograniavanja. Nimalo nije sluajno to se
prvi vrhunac profinjenosti ili oseajnosti u nainu brisanja nosa i
ne samo tu podudara s razdobljem najjae zavisnosti aristokratskog
gomjeg sloja, epohom Luja XIV (primeri H i J).
Zavisnost gomjeg sloja objanjava i dvostrukost koju imaju naini
ponaanja i sredstva civilizacije barem u fazi njihovog nastajanja. Oni
izraavaju u izvesnom smislu prinudu i odricanje, ali istovremeno postaju sredstvo protiv drutveno niih slojeva, sredstvo distinkcije. Maramica, viljuka, tanjir i ostale srodne stvari u poetku su luksuzan pribor koji
donosi sa sobom i odreeni, drutveni presti (primer H).
212

Drutvena zavisnost kasnijeg gomjeg sloja, graanstva, oito je

razliita od zavisnosti dvorske aristokratije, ali je u izvesnom smislu jaa
i vie prisiljavajua.
Uopte uzev, danas gotovo da nismo svesni posebnosti i neobinosti
vladajueg sloja koji radi. Zato on radi? Zato prihvata to moranje kad
ve, kako se ponekad kae, vlada i kada mu niko ne nareuje da radi?
Pitanje trai opseniji odgovor nego to ga moemo dati na ovom
mestu. Jasna je, meutim, paralela o onome to je gorereeno o promeni
sredstava i oblika uslovljavanja. U dvorsko-aristokratskoj fazi obuzdavanje sklonosti i emocija zasniva se uglavnom na obziru prema drugim
ljudima, pre svega ljudima viim na drutvenoj lestvici i njihovom potovanju. U narednoj fazi na obuzdavanje i potiskivanje nagona ne navode
toliko odreene osobe; grubo reeno, sada na obuzdavanje i kontrolu nagona i emocija prisiljavaju manje vidljive i bezlinije prinude drutvene
meuzavisnosti, podela rada, trite i konkurencija. Upravo ovi pritisci i
ve pomenuti odgovarajui oblik objanjavanja i uslovljavanja svedoe
da sada izgleda kako drutveno poeljno ponaanje pojedinac proizvodi
vlastitom, unutranjom pobudom. Ovo se odnosi na regulaciju nagona i
njihovo potiskivanje, to je potrebno za rad; odnosi se to i na itavu
shemu oblikovanja nagona u gradansko-industrijskim drutvima. Shema
ovladavanja afektima, onoga to se mora i to se ne mora obuzdavati, regulisati i preobraavati, oito nije ista u ovoj fazi kao u onoj prethodnoj,
dvorsko-aristokratskoj; graansko drutvo pojaava neke prinude u
skladu s novim zavisnostima, dok neke druge, karakteristine za aristokratsku fazu, prilagouje. Povrh toga, iz razliitih elemenata oblikuju se
jasniji nacionalni sklopovi kontrole afekata. Ali u oba sluaja, u aristokratsko-dvorskom drutvu, kao i u buroaskim drutvima XIX i XX
stolea, gornje klase su izloene posebno jakom pritisku. Kasnije
emo opisati glavnu ulogu pokretaa civilizacije, ulogu koju e imati to
postupno potinjavanje vladajuih slojeva.
O p lju v anju
Prvi deo
P rim eri
A
Srednji vek
Odlomak iz latinskog Tischzuhta Stans puer ad mensam
(The Babess Book, t. II, str. 32)
213

27

nec ultra mensam spueris nec

desuper unquam
nec carnem propriam verres
digito neque scalpes*.

37

Si sapis extra vas expue

quando lavas**.
B
Odlomak iz jedne francuske Contenance de table
The Babees Book, t. II, str. 7

29

Ne craiche par dessus la table,

Cdr c est chose desconvenable**'.

51

Cellui qui courtoise a chier

Ne doit pas ou bacin crachier,
Fo'rs quant sa bouche et ses
mains leve,
Ains mette hors, quaucun ne
greve****.

C
Odlomak iz The Boke ofCurtasye
The Babees Book, str. 301 i dalje
85 if thou spitt over the borde,
or elles opon,
Ne pljuj preko stola/ ni na sto./ Ne sme svoj komad mesa/ da kida ni rukama
ni da grebe.
Ako si pametan nee pljuvati/ u lavor kada se pere.
Ne pljuj preko stola,/ jer je to nepristojno.
*** Onaj ko ceni dvorsko ponaanje,/ Ne treba da pljuje u lavor,/ Osim kad pere
usta i ruke;/ Zato pljuj pored, da te niko ne ukori.

214

thou schalle be holden an

uncurtayse mon';
133 After mete when thou shall
wasshe,
spitt not in basyn, ne
water thou dasshe**.
D
Odlomak iz Der Deutsche Cato
Carnke, op. cit. str. 137
posle 276

W irjf nit nauch piircshem sin

Die spaichel iiber den tisch hin***.
E

1530.
Odlomak iz De civilitate morum puerilium
Erazma Roterdamskog
Aversus expuito, ne quem conspuas aspergasve. Si quidpurululentius in terram reiectum erit, pede, ut dixi, proteratur, ne cui nauseam
moveat. Id si non licet, linteolo sputum excipito. Resorbere salivam,
inurbanum est, quemadmodum et illud quod quosdam videmus non ex
necessitate, sed ex usu, ad tertium quodque verbum expuere****.
F
1558.
Odlomak iz Galatea ovanija dela Kaze, nadbiskupa Beneventa,
navedeno po petojezinom izdanju,
eneva 1609.
* K ada pljuje preko stola/ ili na sto,/bie smatran za/ neutivog oveka.
** Posle jela,/ kada se pere,/ ne pljuj u lavor,/ niti prskaj vodom.
** Ne pljuj seljaki, preko stola.
**** Okreni se u stranu kada pljuje, da nekog ne poprska. Ako neto gadno padne
na zemlju, izgazi to da nekom ne pripadne muka. Ako ne moe to da uradi, u malo
platno skupi pljuvaku. Nepristojno je ponovo gutati pljuvaku, kao to nepristojno
rade oni koji ne iz nude ve iz navike pljuckaju pri svakoj treoj rei.

215

Str. 570: Es stehet auch iibel, dafi sich einer, da er am Tisch sitzet,
krauet: Je an dem Ort und zu solcher Zeit sol sich einer so viel es miiglich auch defi auswerfens enthalten, und so man es ja nicht ganz
umbgehen kdnte, so sol man es doch a u ff eine hofliche Weise und unvermercket thun.
Ich habe offt gehoret, dafifur zeiten ganze volcker so mafiig gelebet, und sich so dapfer getibet, dafi sie des aussprtiinzen durchaus nit bedurffet haben. Wie solten dann wir uns auch nit eine geringe zeit
desselben enthalten kdnnen*. (To jest, tokom obeda; samo na to se odnosi ogranienje te navike).

G
Odlomak iz spisa Antoana de Kurtena
Nouveau traite de Civilite
Str. 273: ... Cet usage dont nous venons de parler ne permet pas
que la pluspart de ces sortes de loix doient immuables. Et comme il y en
beaucoup qui ont deja change,je ne cloute pas qu'il n'y en ait plusieurs
de celles-cy, qui changeront tout de meme a lavenir.
Autrefois, par exemples, il estoit permis de cracher a terre devant
des personnes de qualite, et il sujfisoit de mettre le pied dessus; a present
cest une indecence.
Autrefois on pouvait bailler et cestoit assez, pourvu que lon ne
parlast pas en baillant; a present une personne de qualite s'en choqueroit**.
Nije pristojno eati se za stolom. Tom prilikom treba se uzdrav ati koliko je
to mogue i od pljuvanja. Ako se to ne moe izbei, onda treba to uin iti i na neki utiv i
diskretan nain.
M nogo puta sam uo da su neki narodi tako skromno iveli i ponaali se tako
pristojno da nikada nisu pljuvali. Zato se onda mi od toga ne bismo mogli uzdrati barem zakratko.
Obiaj o kojem smo upravo govorili ne znai da je veina ovih zakona
nepromenljiva. Upravo kao to im a mnogo onih koji su se ve promenili, nema sumnje
da e se mnogi i u budunosti promeniti.
Ranije, na primer, bilo je dozvoljeno p ljuvati na zemlju pred ljudima visokog
ranga, i izgaziti ispljuvak. Danas je to nepristojno.
Ranije se moglo zevati, i to je bilo dovoljno pod uslovom da se ne govori zevajui; danas bi se pristojna osoba nad time zgrozila.

216

H
1714.
Odlomak iz jednog anonimnog spisa Civilite frangoise
(Lije 1714)
Str. 67: Le cracherfrequent est desagreable; quand il est de necessite on doit le rendre moins visible que lon peut etfaire en sorte quon ne
crache ni sur les personnes, ni sur les habits de qui ce soit, ni meme sur
les tisons etant aupres du feu. Et en quelque lieu que lon crache, on doit
mettre le pied sur le crachat.
Chez les grands on crache dans son mouchoir.
Str. 41: II est de mauvaise grace de cracher par lafenetre dans la
rue ou sur lefeu.
Ne crachez point si loin quil faille aller chercher le crachat pour
mettre le pied dessus*.
I
1729.
Odlomak iz La Salovog spisa Les Regles de la Bien-seance
et de la Civilite Chretienne (Ruan 1729)
Str. 35: On ne doitpas sabstenir de cracher, et c est une chose tres
indecente d avaler ce quon doit cracher; cela est capable de faire mal
au cceur aux autres.
II ne fa u t pas cependant s accoiitumer a cracher trop souvent, et
sans necessite: cela est non seulement tres malhonnete; mais cela
degoute et incommode tout le monde. Quand on se trouve avec des personnes de qualite et lorsquon est dans des lieux quon tinet propres, il
est de lhonnetete de cracher dans son mouchoir, en se tournant un peu
de cdte.
esto pljuvanje je nepristojno. Ako je to ipak nuno, treba to to diskretnije
obaviti i izbegavati prljanje drugih osoba i njihove odee, bez obzira na to o kom e se
radi. Isto tako, ne treba pljuvati ni na eravicu pored ognjita. Kad god se pljune, treba
ispljuvak izgaziti nogom.
U kuama otmenih ljudi pljuje se u maramicu.
Neutivo je pljuvati kroz prozor na ulicu ili pak u vatru. Ne treba pljuvati tako
daleko, da posle treba traiti ispljuvak da bi se on izgazio.

217

II
est meme de la Bienseance que chacun s accoutume a cracher
dans son mouchoir, lorsquon est dans les maisons des Grands et dans
toutes les places qui sont, ou cirees, ou parquetees; mais il est bien plus
necessaire de prendre l'habitude de lefaire lorsquon est dans IEglise
autant quil estpossible... cependant il arrive souvent qu'il n y a point de
pave de Cuisine, ou meme d Ecurie plus sale que celui de lEglise...
Apres avoir crache dans son mouchoir, ilfaut le plier aussitot, sans
le regarder, et le mettre dans sa poche. On doit avoir beaucoup d'egard
de ne jamais cracher sur ses habits, ni sur ceux des autres... Quand on
apergoit a terre quelque gros Crachat, il fa u t aussitot mettre adroitement le pied dessus. Si on ne remarque sur lhabit de quelquun, il n est
pas bien seant de lefaire connoistre: mais ilfa u t avertir quelque domestique de laller oter: et sil ny en a point, il fa u t loter soi-meme, sans
quon s en apergoive: car il est de lhonnetete de ne rienfaire paroitre a
legard de qui que ce soit, qui lui puisse faire peine: ou lui donner de la
confusion".
J
1774.
Odlomak iz La Salovog spisa Les Regles de la Bien-seance et
de la Civilite Chretienne (izdanje oko 1774)
Ne valja se uzdravati od pljuvanja, a veom a je nepristojno progutati ono to
treba ispljunuti; to bi moglo izazvati muninu kod drugih ljudi.
P a ipak, ne treba se navikavati na preesto i nepotrebno pljuvanje. To ne samo da
je neprijatno ve izaziva muninu i nelagodnost kod svih ljudi. Kada je ovek meu otmenim svetom i na istom mestu, pristojno je pljuvati u maramicu, okreui se malo u
stranu.
Isto je tako pristojno da se svako navikne da pljuje u maramicu kada se nalazi u
kui nekog uglednog oveka, kao i na svim mestim a s uglaanim ili parketiranim podom. Nunije je, pak, navii se na takvo postupanje u crkvi, koliko je to mogue... ipak
se esto deava da je pod u crkvi mnogo prljaviji nego pod u bilo kojoj kuhinji ili konjunici.
M aram icu u koju se pljunulo treba odm ah sm otati i staviti u dep, ne gledaju i je. T reba jako paziti da se nikada ne pljune ni na svoje ni na odelo drugih ljudi.... K ada se na tlu prim eti veliki ispljuvak, treba ga odm ah spretno izgaziti. Ako se
na neijem odelu vidi ispljuvak, nije pristojno o tom e govoriti; treba sluzi rei da ga
ukloni. Ako u blizini nem a sluge, m oram o sam i prljavtinu ukloniti diskretno.
Naim e, pristojnost nalae da se niko ne optereuje neim to bi ga m oglo uvrediti ili
zbuniti.

218

(U tom izdanju poglavlje pod naslovom O zevanju, pljuvanju i

kaljanju, koje sadri etiri stranice u najstarijim izdanjima, svedeno je
na samo jednu stranicu).
Str. 21: Dans lEglise, chez les Grands et dans tous les endroits oii
regnent la proprete, ilfa u t cracher dans son mouchoir. C est une grossierete impardonnable dans les enfants, que celle quils contracten en
crachant au visage de leurs camarades: on ne sauraitpunir trop severement ces incivilites; on ne peut pas plus excuser ceux qui crachent par
les fenetres, sur les murailles et sur les meubles*.
K
1859.
Odlomak iz spisa The Habits ofG o o d Society (London 1859)
Str. 256: Spitting is at all times a disgusting habit, I need say nothing more than never indulge in it. Besides being coarse and atrocious,
it is very badfor the health**.
L
1910.
Olomak iz spisa Og. Kabanesa, Mceurs intimes du passe
(prva serija, Pariz 1910)
Str. 265: Avez-vous observe que nous releguons aujourdhui dans quelque coin discret ce que nos peres nhesitaient pas a etaler au grand jour?
Ainsi certain meuble intime occupait uneplace dhonneur,... on ne
songeait pas a le derober aux regards.
II
en etait de meme dun autre meuble, qui nefaitpluspartie du mobilier moderne et dont, par ce temps de bacillophobie, d aucuns regretteront peut-etre a disparition; nous voulons parler du crachoir***.
U crkvi, kod otmenih ljudi, kao i na svim onim mestima gde vlada istoa,
treba pljuvati u maramicu. Neoprostivo prostatvo je kad deca pljuju u lice svojim
drugovima. Takva se neutivost ne moe dovoljno strogo kazniti. Ne moe se oprostiti
ni onima koji pljuju kroz prozor, po zidovima i nametaju...
P ljuvanje je uvek odvratna stvar. Nemam nita da dodam osim da se tome ne treba
nikada preputati. Ne samo to je to sirova i prostaka navika ve je i opasna za zdravlje.
*** D a li ste primetili da danas uklanjamo na diskretna mesta ono to su nai oevi
bez stida javno pokazivali?

219

Drugi deo
N eka zapaanja u vezi s prim erim a o p lju va n ju
1. Kao i nai prethodni odlomci, niz primera o pljuvanju jasno pokazuje da se od srednjeg veka ponaanje menja u posebnom pravcu. U
sluaju pljuvanja, kretanje je upravo onakvo da ga nazivamo napretkom.
Evropljani koji putuju u Aziju i Afriku, prizor koji sreu, esto
pljuv'anje, uz tamonji nedostatak istoe, doivljavaju veoma nelagodnim. Ukoliko gaje i neke idealizovane predstave, ini im se to
razoaravajuim. Sve to kod njih uvruje oseaj o naprednosti zapadne civilizacije. Ipak, pre etiri stotine godina taj je obiaj bio podjednako rairen i na Zapadu, to pokazuju i nai primeri. Uzeti zajedno, oni
posebno jasno ukazuju na to kako je tekao proces civilizacije.
2. Primeri, naime, pokazuju sledee stadijume: latinski, a i engleski, francuski i nemaki prirunici o ponaanju za stolom svedoe da pljuvanje u srednjem veku nije bilo samo obiaj ve i gotovo opta potreba. I
u viteko-dvorskom gomjem sloju pljuvanje je bilo uobiajena stvar. Jedino bitno ogranienje je glasilo da se ne pljuje po stolu ili preko stola,
ve samo ispod njega. Takoe se preciziralo da pri pranju ruku ili ispiranju usta ne treba pljuvati u lavor, ve u stranu. Ove zabrane se u prirunicima o lepom ponaanju tako jednolino ponavljaju da je jasno da
je ta rava navika, koja se eli ukloniti, zapravo prilino rairena.
Drutveni pritisak na ovu praksu u srednjem veku nikad nije bio toliko
snaan, niti je uslovljavanje bilo toliko prisilno da bi ona iezla iz
drutvenog ivota. I ovde uoavamo razliku izmeu drutvene kontrole
u srednjem veku i one iz kasnijih razdoblja.
U XVI stoleu drutveni pritisak jaa. Zahteva se da se ispljuvak
izgazi nogom, barem ako sadri neto gnojno, kao to kae Erazmo, koji
se i ovde svojim spisima nalazi u prelaznoj fazi: Si quid purulentius in
terram reiectum erit. I ovde se upotreba maramice pominje kao mogunost, iako ne i kao obaveza u kontrolisanju pljuvanja, koje postaje
sve nelagodnija radnja.
Tako su neki delovi nam etaja za lifinu upotrebu zauzimali poasna mesta...; nije
se razmiljalo da se sklone od pogleda drugih ljudi.
Tako je bilo i s nekim drugim delovima pokustva koji danas vie ne spadaju u
m odem u opremu, a iji nestanak neki moda i ale u ovom vremenu bacilofobije;
radi se, naime, o pljuvaonici.

220

Sledeu fazu jasno pokazuje De Kurtenova izjava iz 1672: Ranije

je bilo dozvoljeno pljuvati na zemlju pred otmenim ljudima; bilo je dovoljno staviti nogu na ispljuvak; sada je to nepristojno.
Slian stav nalazimo i u spisu Civilite iz 1714, namenjenom irim
slojevima: Valja sakriti pljuvanje koliko je to mogue... treba izbegavati prljanje drugih ljudi i njihove odee. U prisustvu velikih (to jest ljudi
visokog drutvenog poloaja), on crache dans son mouchoir*.
La Sal to uputstvo proiruje na sva mesta na kojima vlada istoa. Dodaje da je nuno i u crkvi navii se na pljuvanje u maramicu, a
ne na pod....
Godine 1774. pljuvanje, pa ak i njegovo spominjanje, smatra se
ve neim nelagodnim. Konano, 1859. godine u jednom spisu kae se
da pljuvanje predstavlja odvratnu naviku. Pa ipak, u XIX veku, u skladu s izmenjenim standardom nelagodnosti, pljuvaonica i dalje, barem u
kuama, ima veliku vanost kao tehnika naprava za usmeravanje te
navike. Kabanes 1910. godine podsea da se pljuvaonica, kao inekadruga sredstva (primer L), postepeno od luksuznog predmeta pretvorila u
predmet za intimnu upotrebu.
Potreba za tim predmetom ipak polako nestaje. U irokim slojevima
zapadnog drutva kao da polako nestaje i potreba za pljuvanjem. Ponovo
se dosee standard osetljivosti i uzdravanja koji Dela Kaza poznaje jedino iz dela starih pisaca koji kau kako su itavi narodi nekad iveli tako
uzdrano i asno, da nisu imali potrebu da pljuju... (primer F).
3.
Pljuvanje je u mnogim primitivnim i civilizovanim drutvima
okrueno - kao i ostale prirodne potrebe brojnim tabuima i ogranienjima. Razlika je samo u tome to se zabrane u prvim odravaju strahom od
drugih ljudi, dakle spoljnim uticajem, dok su se u potonjima spoljne prinude pretvorile u manje-vie snane samoprinude. Zabranjene sklonosti, kao
to je potreba pljuvanja, nestaju gotovo sasvim iz svesti pod pritiskom ove
samoprinude, ili, to izlazi na isto, onog nad-Ja i ukorenjene navike. U
svesti kao uzronik straha ostaje neko razmiljanje na dugi rok. Tako se
u nae vreme strah od pljuvanja, oseaji stida i nelagodnosti koji ga
okruuju, ne zasnivaju vie na strahu od bogova, duhova ili demona, ve
na precizno odreenoj i logiki shvatljivoj ideji o bolestima i njihovim
uzronicima. Pa ipak, nai primeri jasno pokazuju da racionalni uvid u
poreklo izvesnih bolesti i u opasnost ispljuvka u njihovom irenju nije ni
prvenstveni uzrok oseaja straha i odvratnosti, ni pokreta civilizacije, a
jednako tako ni podstrek promene ponaanja u vezi s pljuvanjem.
... pljuje se u maramicu.

221

Ranije se dugo izriito preporuivalo da se pljuvaka ne zadrava.

Resorbere salivam, inurbanum est\ kae Erazmo (primer E). La Sal
ak i 1729. tvrdi: On ne doit pas s abstenir de cracher** (primer /).
Stotinama godina ne postoji ni najmanja aluzija na higijenske razloge zabrana i ogranienja u vezi s pljuvanjem. Do racionalnog uvianja
opasnosti od ispljuvka dolazi veoma kasno, u toku XIX stolea, kada su
ve nastupile velike promene ponaanja. Mogli bismo ak rei da se to
dogodilo naknadno. Pa ak i onda, higijenski argument samo je
pojaavao argument o neumesnosti i nepristojnosti takvog ponaanja:
Besides being coarse and atrocious, it is very bad fo r the health***,
kae se o pljuvanju u primeru K.
V aljarei da ono to je tetno za zdravlje ne izaziva nuno i oseaje
nelagodnosti i stida; obmuto, neto to izaziva nelagodnost nije ipsofacto tetno za zdravlje. Onaj ko mljacka ili jede rukama, budi krajnje neprijatna oseanja, ali ni najmanje ne ugroava svoje zdravlje. S druge
strane, pomisao na oveka koji ita pri loem svetlu, ili pomisao na
otrovne gasove, ne izazivakod nas nikakve oseaje nelagodnosti, iako se
tu radi o stvarima krajnje tetnim za zdravlje. Slino se i reakcije odvratnosti i nelagodnosti prema pljuvanju, te brojni tabui koji ga okruuju,
pojaavaju mnogo ranije nego to sazreva ideja o prenoenju bolesti preko ispljuvka. Oseaje nelagodnosti i ogranienja pokree i izotrava promena meuljudskih odnosa i odnosa zavisnosti: Ranije je bilo doputeno zevati i pljuvati, a present une personne de qualite s en choquerait**** (primer G). Upravo to su argumenti kojima se obrazlae vee
uzdravanje. Drutveno obrazloenje znatno prethodi naunom. Kralj
zahteva uzdravanje od svojih dvorana kao znak potovanja (marque
de respect). U dvorskom drutvu ovakva zavisnost, kao i rastua prinuda
za sputavanjem i samosavlaivanjem, pretvaraju se u razlikovno obeleje (marque de distinctiori), u neto to donji slojevi odmah poinju
da oponaaju i to se rasprostire uporedo s usponom irih slojeva.
Ovde se, kao i pri ostalim promenama ponaanja, upozorenje to se ne
radi, a kojim se usauju uzdranost, strah, stid i nelagodnost, tek
mnogo kasnije, u toku izvesne demokratizacije, povezuje s naunim
postavkama, s nekim obrazloenjem koje vai podjednako za sve ljude,
bez obzira na njihov poloaj i status. Glavni podsticaj za sporo potiskivanje neke ranije snane i rasprostranjene sklonosti ne dolazi iz racionalNeutivo je gutati pljuvaku.
** ovek se ne sme uzdravati od pljuvanja.
*** Osim to je prosto i odvratno, veoma je tetno za zdravlje.
**** ... danas bi to zgrozilo otmenu osobu.

222

nog znanj'a o uzrocima bolesti ve a o tome emo kasnije opimo

govoriti iz promena u nainu kako ljudi ive zajedno, iz promena u
strukturi drutva.
4.
Promena u nainu pljuvanja, te konano potpuno ili delimino
uklanjanje ove potrebe, tipini su primeri plastinosti duevnog ustrojstva. Mogue je da je ova potreba za pljuvanjem donekle nadoknaena drugim navikama, kao to je to puenje, ili ublaena izvesnim
promenama u nainu ishrane. Ali izvesno je da nivo uzdravanja, mogu
u ovom sluaju, nije bio mogu s ozbirom na mnoge druge nagone.
Tenja da se pljuje, kao i tenja da se gleda u ispljuvak, koje smo pominjali u primerima, mogu se neim nadomestiti; ona se sada ispoljava
samo kod dece, a primeuje se i u nekim analizama snova; da je re o
uzdravanju vidi se u specifinom smehu koji ljude obuzima kada se o
tim stvarima otvoreno govori. Neke druge potrebe ne mogu se tako
nadomestiti i nisu toliko plastine. Ovde se postavlja pitanje granica plastinosti ljudske linosti, koja oito podlee odreenim zakonitostima
koje se mogu nazvati prirodnim. Istorijski proces preinaava linost
u tim granicama. Daje joj prostor i postavljamee. Ostaje da se ispitakoliko ljudski ivot i ponaanje mogu biti oblikovani istorijskim procesima. Sva ova opaanja jo jednom istiu koliko su prirodni i istorijski
proces medusobno prepleteni. Stvaranje oseaja stida i nelagodnosti, napredovanje granice onoga to se osea kao nelagodno, jesu u isto vreme i
prirodni i istorijski fenomeni. Sve ove emotivne reakcije su u neku ruku
manifestacije ljudske prirode u odreenim drutvenim okolnostima, a
one, pak, sa svoje strane, povratno deluju na drutveno-istorijski proces
kao jedan od njegovih elemenata.
Teko je utvrditi da li je oprenost izmeu civilizacije i prirode neto vie od izraza za napetost civilizovane psihe, dakle, za specifinu neravnoteu u psihikom ivotu koja nastaje u novijoj fazi
zapadne civilizacije. U svakom sluaju, duevni ivot primitivnih ljudi nije manje istorijski, dakle drutveno obeleen, nego to je ivot
civilizovanih, makar prvi i ne imali svest o vlastitoj istoriji. Ne postoji
nulta taka istorinosti u razvoju oveka, kao to ne postoji ni nulta taka
u socijabilnosti, u ovekovoj drutvenoj povezanosti s drugim ljudima. I
kod primitivnih i kod civilizovanih ljudi postoje drutveno oblikovane zabrane i ogranienja, kao i njihov psihiki supstrat strahovi,
oseaji zadovoljstva i nezadovoljstva, nelagodnosti i oduevljenja. Nije
stoga potpuno jasno na ta se cilja kada se takozvani primitivni standard
kao prirodan uporeuje s civilizovanim standardom kao istorijsko-drutvenim. Sto se ovekovih psihikih funkcija tie, prirodni i istorijski procesi odvijaju se zajedno.
223

O ponaanju u spavaoj sobi

Prvi deo
P rim eri
A
XV stolee
Iz spisa Stans puer ad mensam. Engleski propisi o
ponaanju za stolom, napisani izmeu 1463. i 1483.
(A Book ofPrecedence, London 1869, str. 63)
215 And ifth a t itforten so by
nyght or Any tyme
That you shall lye with Any
man that is better than you
Spyre hym what syde o f the
bedd that most best will ples
hym
And lye you on thi tother syde,
fo r that is thi prow;
Ne go you not to bede before
bot thi better cause the,
For that is no curtasy, thus
seys doctour paler*.
223 And when you arte in thi bed,
this is curtasy,
Stryght downe that you lye
w ithfote and hond.
When ze haue talkyd what ze
wyll, byd hym gode nyght in
hye
For that is gret curtasy so schall
thou understand**.
*
A kada se dogodi da nou ili u bilo koje drugo vrem e/ deli krevet s ovekom
vieg ranga,/ Pitaj ga na kojoj strani vie voli da spava/ A ti lezi n a drugu stranu, je r je
to za tvoje dobro;/ Ne ulazi u krevet a da nisi pozvan;/ je r to nije pristojno, kae dr
Paler.
** A kada si u krevetu, utivost zahteva,/ da dri ruke uz telo i ispravljene noge./
Poto porazgovarate,/ poeli srdano laku n o ,/je r je to, shvati, velika utivost.

224

B
1530.
Odlomak iz De civilitate morum puerilium (gl. XII de cubiculo)
Erazma Roterdamskog
Sive cum exuis te, sive cum surgis, mem or verecundiae, cave ne
quid nudes aliorum oculis, quod mos et natura tectum esse voluit.
Si cum sodali lectum habes communem, quietus iaceto, neque corporis iactatione vel te ipsum nudes, vel sodali detractispalliss sis molestus*.
C
1555.
Odlomak iz spisa Des bonnes mceurs et honnestes contenances,
Lion 1555,
Pjera Broea
Et quand viendra que tu seras au lit
Apres soupper pour prendre le delit
d'humain repos aucques plaisant some
si aupres de toi est couche quelque home
Tien doucement tous tes membres a droyt
Alonge toy, et garde a son endroyt
de lefacher alors aucunement
pour te mouvoyr ou tourner rudement
par toy ne soyent ces membres descouvers
te remuant oufaisant tours divers:
Et si tu sens quil soit ja someille
Fay que par toy ne soyt esuiille**.
Kad se svlai ili lee, misli na stid; pazi da pogledu drugog oveka ne
otkrije nita od onoga to obiaji i priroda ele da ostane skriveno.
Ako deli krevet s nekim, lezi m im o, ne vrpolji se, da se ne ogoli, ili da, vukui
pokriva, ne nanese tetu svom drugu u krevetu.
** A kada se desi da si u krevetu,/ Poto si veerao i kad eli slatko/ i ljudski da se
naodmara, emu se svi radujem o,/ Onda, ako pored tebe neko lei, dri paljivo ruke
uz telo;/ Isprui se i pazi da ne pree na tue m esto,/ Da ga ne naljuti,/ Dok se okree
i vrpolji;/ Ne sme otkrivati njegove ruke ni noge dok se sam vrti:/ A kada primeti da
ti je drug zaspao,/ gledaj da ga ne probudi.
15 Proces civilizacije

225

D
1729.
Odlomak iz spisa La Sala Les Regles de la Bienseance et de la Civilite
Chretienne (Ruan 1729)
Str. 55: On doit... ne se deshabiller, ni coucher devant personne;
lon doit surtout,a moins qu on ne soit engage dans le Mariage, nepas se
coucher devant aucune personne d autre sexe.
II
est encore bien moins perm is a des personnes de sexe dijferent,
de coucher dans un meme lit, quand ce ne serait que des Enfants fo rt
jeunes...
Lorsque par une necessesite indispensable, on est contraint dans
voiage de coucher avec quelque autre de mesme sexe, il n est pas
bien-seant de sen aprocher sifort, quon puisse non seulement s'incommoder lun lautre, mais mesme se toucher; et il lest encore moins de
mettre ses jambes entre celles de la personne avec qui on est couche...
II
est aussi tres indecent etpeu honnete, de s amuser a causer, a badiner...
Lorsquon sort du lit, il ne fa u t pas le laisser decouvert ni mettre
son bonnet de nuit sur quelque siege, ou en quelquautre endroit d'oii il
puisse etre apergii*.
E
1774.
Odlomak iz spisa La Sala, Les Regles de la Bien-seance et de la
Civilite Chretienne (izdanje iz 1774, str. 31)
*
Ne smemo se ni svlaiti ni legati pred drugim ovekom; posebno ne smemo,
ukoliko se ne radi o supruniku, legati a da to vidi osoba drugog pola.
Jo se manje sme leati u istom krevetu s osobam a suprotnog pola, osim u sluaju
kada su to sasvim mala deca...
Kada se desi da na nekom putovanju moram o deliti krevet s osobom istog pola,
nije pristojno toliko se pribliavati, i ne samo se m eusobno ometati ve i dodirivati; jo
je gore preplitati noge s nogam a svog druga u krevetu...
Isto je tako nepristojno i nedolino askati i aliti se...
K ada se izlazi iz kreveta, ne treba ga ostaviti neotkrivenog niti ostavljati nonu
kapu na stolici ili nekom drugom mestu gde se m oe videti.

226

C est un etrange abus defaire coucher des personnes de differents

sexes dans une meme chambre; e tsi la necessite y oblige, ilfautfaire ensorte que les lits soient separes, et que la pudeur ne souffre en rien de ce
melange. Une grande indigence peut seule excuser cet usage...
Lorsquon se trouve force de coucher avec une personne de meme
sexe, ce qui arrive rarement, ilfa u t s y tenir dans une modestie severe et
vigilante...
Des que lon est eveille, et que lon a pris un temps suffisant pour le
repos, ilfaut sortir du lit avec la modestie convenable, et ne jam ais y rester a tenir des conversations ou vaquer a d'autres affaires... rien n annonce plus sensiblement la paresse et la legerete; le lit est destine au
repos du corps et non a toute autre chose*.

Drugi deo
N eka razm iljanja o navedenim prim erim a
1.
Spavaa soba je postala jedno od najprivatnijih i najintimnijih podruja ljudskog ivota. Kao i veina telesnih funkcija, spavanje
je premeteno iza kulisa drutvenog ivota. Ograniena porodica je
danas jedina legitimna enklava sankcionisana od drutva gde se ova telesna potreba, kao i mnoge druge, moe upranjavati. Njeni vidljivi i nevidljivi zidovi uklanjaju od pogleda drugih ljudi one najprivatnije,
najintimnije aspekte ljudskog ponaanja, one koji su kao takvi ivotinjski.
U srednjovekovnom drutvu ta funkcija nije bila toliko privatizovana ili izdvojena iz drutvenog ivota. Bilo je sasvim uobiajeno
prim ati goste u sobe s krevetim a, jer su i sami ti kreveti posedovali
presti u skladu sa svojom raskoi. Veom a esto se dogaalo da vie
Neumesno je da osobe razliitih polova spavaju u istoj sobi; a ako je to ipak
nuno, treba osigurati da kreveti budu raz dvojeni, kao i da se ne povredi stid. Samo
veliko moranje moe opravdati takvo ta...
Kada smo prisiljeni da leimo s osobom istog pola, to se retko deava, treba se
oprezno i paljivo vladati...
im se probudimo, i malo predahnemo, treba izai iz lcreveta skromno i nikada
ne zapodevati razgovor ili baviti se drugim stvarima... nita toliko ne odaje lenjost i
neozbiljnost; krevet je namenjen za odm or tela, a ne za druge stvari.

227

osoba spava u istoj sobi: u gom jem sloju gospodar i sluga, domaica
sa sluavkom ili sluavkama; u drugim slojevim a deavalo se da
m ukarci i ene esto spavaju u istoj sobiM, kao i gosti koji konae
jednu no70.
2.
Oni koji nisu spavali u odei, sasvim su se svlaili. Uopte
uzev, u svetovnim sredinama ljudi su spavali nagi; u manastirima su
spavali ili potpuno odeveni, ili potpuno goli, ve prema pravilima reda.
Pravilo svetog Benedikta koje delimino potie iz VI v ek a-n a lag alo
je da monasi spavaju obueni, pa ak da dre i pojas71. Klinijevski propisi doputali su u XII stoleu, u doba kada je red postao bogatiji,
moniji i manje asketski, spavanje bez odee. Cisterciti su se u okviru
reformskih tenji vratili starom benediktanskom propisu. U manastirskim pravilima ne spominje se odevna oprema za no, a posebno ne u
dokumentima, epovima i ilustracijama iz svetovnog drutva. Ovaj propis se odnosi i na ene. Retko se dogaalo da neko spava u koulji: kada
bi to neko ipak inio, sumnjiili su ga da ima neku telesnu manu, jer
zato bi inae sakrivao telo? Uopte uzev, uglavnom bi se i radilo o
tako neem. Tako u Romanu o Ijubiici sluavka zaueno pita gospodaricu zato spava u koulji, a ova odgovara da je to zbog belega na
telu72.
Naivnost u pitanju nagosti i poloaj granice stida posebno se jasno
vide u obiajima pri kupanju. U kasnijim razdobljima s uenjem se gledalo na to da su u to vreme vitezove u kupatilima posluivale ene; slino
tome, ene su ovima esto donosile i pie u krevet pred spavanje. Izgleda
da je, barem u gradovima, bio obiaj svlaiti se kod kue, a zatim odlaziti
u javno kupatilo: Koliko se esto deavalo, kae jedan posmatra, da
otac, razodeven i samo u gaama, sa svojom nagom enom i golom decom, pretrava iz kue u kupatilo... Koliko sam samo puta video devojice i devojke od deset, dvanaest, etmaest, esnaest i osamnaest
godina, potpuno nage, ili ogmute nekom lcrpom, ponekad pocepanom,
ili nekim otrcanim ogrtaem, pokrivene samo pekirom spreda i pozadi!
Bosih nogu i drei ruke na zadnjici, tre one u podne dugim ulicama do
gradskog kupatila. esto ih prate goli deaci od deset, dvanaest, etmaest ili esnaest godina...73.
Ova neposrednost postupno nestaje tek u XVI, a sve vie u XVII,
XVIII i XIX stoleu, najpre u gomjim, a sporije u donjim slojevima. Sve
do tada nain ivota, prisniji odnosi izmeu pojedinaca, ine pogled na
golo telo, bar na odgovarajuim mestima, neuporedivo prihvatljivijim
nego u prvoj fazi novog veka. Deavalo se - neko je rekao, bar kada je
228

o Nemakoj re, da su se potpuno nagi ljudi vidali svakodnevno sve do

sredine XVI stolea. Svi su se potpuno svlaili uvee pred spavanje, a
slino tome, nikakva se odea nije nosila ni u pamim kupatilima74. Ovo
se zacelo ne odnosi samo na Nemaku. Ljudi su tada gajili mnogo nesputaniji odnos prema telu - kao i prema obavljanju telesnih potreba. Moglo
bi se rei i da je taj odnos bio detinjastiji. To podjednako pokazuju
obiaji u vezi sa spavanjem, kao i navike pri kupanju.
3.
Posebna toaleta za no pojavljuje se otprilike u isto vreme kad i
viljuka i maramica. Kao i ostala sredstva civilizacije, ona sporo kri
put kroz Evropu. Poput njih, radi se o simbolu odlune promene koja se
odvija u oveku. ovekova osetljivost prema svemu to dolazi u dodir s
njegovim telom pojaava se. Oseaj stida poeo se povezivati i s onim
nainima ponaanja koje do tada nisu pratili takvi oseaji. Psihiki proces, opisan jo u Bibliji i videe da su goli i postidee se pomicanje
granice srama, pomak u nagonskom ponaanju, ponavlja se i ovde, kao
to je to inae esto bilo u istoriji. Naivnost s kojom se vlastito telo izlagalo pogledima drugih ljudi nestaje, kao to se deava i s obavljanjem
prirodnih potreba pred drugim ljudima. Dok se nago telo ree vidi u
drutvenom ivotu, s druge strane njegovo prikazivanje u umetnosti stie
novu vrednost; vie nego ranije, ono postaje snovienje i ispunjenje elja.
ilerovim renikom iskazano, ono, za razliku od naivnog prikazivanja
iz ranijih faza, postaje sada sentimentalno.
U francuskom dvorskom drutvu gde je ustajanje iz kreveta i
odlaenje na poinak barem u sluaju velike gospode i dama bilo neposredno ugraeno u drutveni ceremonijal, nona koulja se, kao i svaka druga odea, menja i reprezentativno ukraava. Ovo se menja kada, s
usponom irih slojeva, ustajanje iz kreveta i leganje dobijaju posebno
intimistiko obeleje i premetaju se iz drutvenog ivota u privatnost
male porodice.
Generacije posle Prvog svetskog rata, te shodno tome i njihove
knjige o ponaanju, osvru se uz neto ironije - pa ak i blage odbojnosti
na ovo razdoblje, kada je iskljuivanje iz drutvenog ivota funkcija
kao to su spavanje, svlaenje ili ustajanje iz kreveta, sprovoeno krajnje
strogo i kada je i sam razgovor o njima onemoguavan otrim zabranama. U jednoj engleskoj raspravi o lepom ponaanju iz 193675, uz neto
preterivanja, kae se: During the Genteel Era before the War, camping
was the only way by which respectable writers might approach the subject o f sleep. In those days ladies and gentlemen did not go to bed at
night - they retired. How they did it was nobodys business. An author
who thought differently would havefound him self excludedfrom the cir229

culating library*. I ovde je od rata dolo do izvesnog menjanja i labavljenja, to se, bez sumnje, moe zahvaliti veoj mobilnosti drutva,
popularizaciji sporta, etanja, putovanja, kao i ranom naputanju porodine zajednice od m ladih ljudi. Prelazak s none koulje na piamu, to
jest na drutveno prihvatljiviju nonu odeu, simptom je tog razvoja.
Ova promena nije, kao to se ponekad smatra, puki retrogradni poltret,
povlaenje oseaja stida ili nelagodnosti, niti oslobaanje ili davanje maha
nagonskom ivotu, ve je re o stvaranju prikladnog oblika koji bi se
uklapao kako u na uznapredovali standard stida, tako i u specifinu situaciju u koju dananji drutveni ivot stavlja pojedince. Spavanje
vie nije intimna funkcija, okruena zidovima kao ranije. esto se
deava da je ovek tokom ustajanja i leganja izloen pogledima drugih
ljudi. Shodno tome, nona odea i donji ve tako su oblikovani da se onaj
ko ih nosi ne mora stideti kada ga vide u njima. Nona toaleta iz ranije
faze utoliko vie je izazivala stid i nelagodnost jer je bila bezoblina; nije,
zapravo, ni bilo predvieno da je vidi neko van porodinog kruga. Nona
koulja iz XIX veka oznaava, s jedne strane, razdoblje kada su oseaji stida i nelagodnosti bili tako snani i uvreeni da su zahtevali da se oblici
tela sakriju ak i u najuem prodinom krugu. S druge strane, ona obeleava razdoblje kada intimna i privatna sfera, usled otre odelitosti
od drutvenog ivota, nije ni bila znatnije drutveno artikulisana i ustrojena. Ova povezanost snano intemalizovanih i u samoprinude pretvorenih oseaja nelagodnosti, to jest moral, uz nedostatak drutvenog ustrojavanja sfera intimnosti, jeste obeleje drutva XIX stolea, ali i naeg76.
4.
Navedeni primeri daju priblinu sliku o tome kako spavanje, postajui sve vie intimna i privatna stvar, biva odvojeno od veine drugih drutvenih odnosa, te kako propisi koji se daju mladim ljudima
dobijaju poseban moralizatorski ton uporedo s napredovanjem oseaja stida. U primeru iz srednjeg veka (primer A), uzdravanje koje se zahteva od
mladog oveka opravdava se obzirom prema drugom oveku, potovanjem pred boljim, pred onim viim u drutvu: Kada deli krevet s
ovekom vieg drutvenog ranga, pitaj ga na kojoj strani vie voli da spava. Ne ulazi u krevet pre no to te on pozove; to nije utivo. U francuskoj
adaptaciji dela Johana Sulpicijusa, koju je sainio Pjer Broe (primer C),
izraava se isti stav: Ne uznemiravaj suseda ako je zaspao; gledaj da ga
ne probudi, itd.. Kod Erazma se ve osea moralizatorstvo, to jest,
Tokom plemenitog razdoblja pre rata, ugledni pisci su se m ogli baviti
spavanjem samo kada bi govorili o spavanju pod atorima. Tada gospoe i gospoda
nisu ili u krevet, ve su se povlaili. Kako su to radili, nije se ticalo nikog. D ela pisaca
koji bi u vezi s tim im ali razliite stavove, bivala su uklonjena iz pozajmnih biblioteka.

230

odreeno ponaanje se ne zahteva iz obzira prema drugim ljudima, ve

prema samom sebi. Kada se svlai i oblai, ne zaboravi pristojnost!
Ipak, uvaavanje drutvenog poloaja, obziri prema drugim ljudima, jo
uvek imaju prvenstvo. Suprotnost s kasnijim razdobljima je oiglednija
ako se setimo da se ove preporuke odnose, kao uostalom i one doktora Palera (primer A), na osobe koje obiavaju da spavaju nage. Da ljudi koji se
ne poznaju spavaju u istom krevetu ne izgleda, ako je suditi prema nainu
na koji se raspravlja o tome, neobino ak ni u Erazmovo vreme.
Navodi iz XVIII stolea ne svedoe o istom smeru, delom i stoga
jer se vie ne odnose prevashodno na gomji sloj. U meduvremenu je,
pak, i u drugim slojevima nestala praksa da mladi ljudi dele krevet s drugima: Kada se desi da na nekom putovanju moramo da delimo krevet s
osobom istog pola, nije pristojno pribliavati se jedan drugom, i ne samo
ometati se tako ve i dodirivati se, kae La Sal (primerD). Nadalje: Ne
treba se svlaiti niti legati u krevet pred pogledom druge osobe.
U izdanju iz 1774. pojedinosti se opet izbegavaju svuda gde je to
mogue. Ton je naredbodavniji: Kada smo prisiljeni da leimo sa osobom istog pola, to se retko deava, treba se vladati oprezno i paljivo
(i7fa u t se tenir dans une modestie severe et vigilante) (primer E). To je
ton moralnog zahteva. I sama ideja opravdavanja propisa kod odraslog
oveka pobuduje oseaj nelagodnosti. Detetu se, pak, preteim tonom uliva oseaj da se radi o nekoj opasnosti. Onoliko koliko odrasli doivljavaju prirodnim sopstvene oseaje stida i nelagodnosti, ali i civilizovanu
sputanost nagonskog ivota, toliko e im biti neshvatljivo to to deca ve
po prirodi ne poseduju takve oseaje nelagodnosti i stida. Deca nuno
naruavaju prag nelagodnosti kod odraslih - a jo neprilagoena kre
drutvene tabue, prekorauju granicu stida odraslih i upadaju u opasnu
zonu koju i odrasli teko nadziru. Pritisnuti u takvoj situaciji, odrasli ne
obrazlau svoje zahteve u vezi s ponaanjem, jer to i ne mogu valjano
uiniti. Odrasli ovek je tako uslovljen da manje-vie automatski dela
prema drutvenim normama. Svako drugo ponaanje, krenje zabrana ili
stega koje vladaju u drutvu, predstavlja opasnost i obezvreivanje uzdravanja koje je i njemu samom nametnuto. Posebni emotivni naglasak,
koji esto prati moralni zahtev, ona agresivna i pretea otrina s kojom se
zahtev esto zastupa, jesu izrazi opasnosti u koju prekoraenje zabrana dovodi nepostojanu ravnoteu kod ljudi kojima je standardno ponaanje
drutva postalo druga priroda. Radi se o simptomima straha koji se u
njima budi kada vide da je, makar i izdaleka, ugroena struktura njihovih
vlastitih nagona, a tako i njihova drutvena egzistencija i drutveni poredak u koju je ona ukorenjena.
231

itav niz sukoba izmeu odraslih i dece posebno izmeu onih za

svoju funkciju uslovljavanja nepripremljenih roditelja - sukoba koji nastaju pomicanjem granice stida i veom distancom izmedu odraslih i
dece, dakle, zasnovanih na samoj strukturi civilizovanog drutva, mogu
se objasniti tom situacijom. Bilo je potrebno neko vreme ili novi misaoni
napor da bi se i u drutvu, ili, tanije, najpre u ogranienom krugu profesionalnih pedagoga, ta situacija shvatila. I tek tada, tek u vremenu koje se
ponekad naziva stoleem deteta, shvata se da je u skladu s poveavanjem udaljenosti izmeu odraslih i dece, nemogue da se dete ponaa kao
odrasli, to se polako prihvata i u porodicama i biva praeno mnotvom
saveta i pedagokih uputstava. Ali tokom dugog prethodnog razdoblja
vladao je mnogo otriji stav da moralnost i potovanje tabua treba da
budu prisutni kod dece od poetka. Takav stav zasigurno ni danas nije
sasvim nestao.
Primeri u vezi s ponaanjem u spavaoj sobi, dakle, u ogranienom
odseku stvamosti, ilustruju koliko je mnogo vremena proteklo pre nego
to je takav prilaz primenjen u svetovnom vaspitanju.
Smer tog razvoja jedva da treba objanjavati. Ovde, kao i kad je re
o ishrani, postupno izmeu ljudi raste uzdranost, emotivni zid koji nastaje uslovljavanjem. Deliti krevet s nekim ko nije deo porodice, dakle
sa strancem, postaje sve nelagodnije. A ako siromatvo ne odredi drugaije, ak i unutar porodice svako ima svoj krevet, a u srednjim i viim
slojevima ak i svoju spavau sobu. Deca se veoma rano navikavaju na
ovo dranje distance, na sve one navike i iskustva koje to podrazumeva.
Tek kada vidimo s kolikom su prirodnou odrasli i deca delili u
srednjem veku krevete, moe se proceniti do kakve je duboke promene
meuljudskih odnosa i ponaanja kasnije dolo. Osim toga, postajemo
svesni i toga da krevet i telo predstavljaju krajnje psihiki opasne zone.

Promene u odnosima medu polovima

1.
Oseaj stida koji okruuje odnose mukaraca i ena znatno se
pojaao i preinaio tokom procesa civilizacije77. Posebno se to jasno vidi
u tekoama koje oseaju odrasli u toku kasnijih faza razvoja, kada o tim
stvarima treba da govore deci. Ove tekoe se danas ipak smatraju neim
gotovo normalnim. Biologija kao da objanjava da deca ne znaju nita o
seksualnim odnosima, kao i da je krajnje teko upuivati devojice i
deake u stvari vezane za njih same, u ono to se dogaa oko njih. Koliko
je zapravo ova situacija nerazumljiva, koliko je i sama uinak procesa ci232

vilizacije, postajemo svesni kada posmatramo odgovarajue ponaanje

ljudi iz neke druge faze. Sudbina uvenog dela Kolokvijumi Erazma Roterdamskog zgodan je dokaz za to.
Erazmo je saznao da je jedan njegov spis iz mladosti bio objavljen
bez njegove dozvole, uz dodatke i s loim preradama. Ispravio ga je i objavio 1522. godine pod novim naslovom Familiarum colloquiorum formulae non tantum ad linguam puerilem expoliandam, verum etiam ad
vitam instituendam (Porodiini razgovori, namenjeni ne samo usavravanju jezika mladih ve i njihovom vaspitanju).
Ovaj tekst Erazmo je preraivao i poboljavao gotovo do smrti. Spis je
na kraju zaista postao ono to je Erazmo eleo, knjiga koja ne samo da
poduava deaka uglaenom latinskom jeziku ve ga upuuje, o emu i naziv svedoi, u stvari bitne za ivot. Kolokvijumi su postali jedna od najuvenijih i najitanijih knjiga svog vremena. Kao i rasprava De civilitate morum
puerilium, i ona je doivela brojna izdanja i prevode. Kao i prvo delo, i ovaj
spis je postao kolsl udbenik, standardno delo za vaspitanje deaka.
Nita bolje ne ilustruje preobraaj zapadnog drutva u toku procesa
civilizacije koliko kritike koje su ovom tekstu u XIX veku upuivali oni
koji su morali da se brane od njega. Jedan od najuvenijih nemakih pedagoga, Fon Raumer, govori o tom spisu u svojoj Istoriji pedagogije
(tutgart 1857, t. I, str. 110), na sledei nain:
Kako su ovakvu knjigu mogli uvesti u tolike kole? ta imaju
deaci od ovih satira? Reformisanje je posao za zrele ljude. ta e deci
razgovori o stvarima koje nimalo ne razumeju; persiflae u kojima se ismevaju uitelji, razgovor dve ene o njihovim muevima, razgovor
izmeu momka i devojke koju ovaj prosi, da ne govorimo o razgovoru
pod naslovom Adolescentis et scorti (Mladi i kurtizana). Ovajpotonji
razgovorpodsea na Silerov distihpod naslovom Kunstgriff (Dosetka):
Ako elite u isto vreme da se dopadnete i svetovnjacima i smemima, opiite im sladostrae, ali ne zaboravite da prikaete i avola.
Erazmo ovde opisuje sladostrae na najvulgamiji nain, a potom
dodaje i nekoliko moralnih razmiljanja. Takvu ideju preporuuje doktor
teologije osmogodinjim deacima za njihovo vaspitanje.
Delo je zaista i bilo posveeno jednom deaku, sinu Erazmovog izdavaa, koji se oito nije libio da ga tampa.
2.
Iako je lcnjiga naila na otru kritiku im se pojavila, ova je u
manjoj meri bila upuena njenim moralnim kvalitetima. Glavna meta je
bila intelektualnost oveka koji nije bio ni pravovemi protestant ni
233

pravovemi katolik. Katolika crkva se posebno obruila na Kolokvijume,

koji su zaista sadravali nemilosrdne napade na neke crkvene redove i
institucije. Delo je uskoro dospelo na Indeks.
Delo je i uprkos tome doivelo ogroman uspeh, a prihvaeno je i
kao kolski udbenik.
Od 1526, pie Hujzinga u svom delu Erazmo (London 1924, str.
199), Kolokvijumi su pune dve stotine godina doivljavali ponovna izdanja i bili prevoeni na razne jezike.
Mnogi ljudi su u ovom razdoblju knjigu smatrali klasinim delom.
Kako objasniti razlike izmeu oduevljenja tih ljudi i kritiara iz XIX
stolea?
Erazmo u svojim Kolokvijumima zaista govori o mnogim stvarima
koje se u procesu civilizacije sve vie skrivaju od dece, i koje se u XIX
stoleu kako je to Erazmo eleo i posvetom svom estogodinjem ili
osmogodinjem kumetu izriito potvrdio - nipoto ne bi dalo deacima
na itanje. Tu se, kako istie jedan kritiar iz XIX veka, prikazuje mladi
ovek koji se udvara devojci. Jedna ena se ali na ponaanje svog mua.
ak se prepriava i razgovor jednog mladia i prostitutke.
Kolokvijumi ipak dokazuju da je Erazmo osetljiv - kao to je bio i u
delu De civilitate morum puerilium na sve u vezi s propisima nagonskog ivota, ak i ako ove norme ne odgovaraju naima. Ali uporeene s
normama svetovnog srednjovekovnog drutva, pa ak i s onima svetovnog drutva njegovog vremena, one oznaavaju osetan napredak u pravcu
potiskivanja nagona, koje e XIX stolee opravdati u obliku moralnosti.
Mladi urazgovoru Proci etpuellae (Prosci i devojke), objanjava iskreno devojci ta oekuje od nje. Izjavljuje joj ljubav. Poto se ona
protivi, kae joj da mu je otela duu iz tela. Kae joj da je doputeno i
ispravno raati decu. Govori joj kako e divno biti kada on kao kralj, a
ona kao kraljica, budu gospodarili nad svojom decom i slugama. Slika
lepo ilustruje injenicu da je manje duevno rastojanje izmeu odraslih i
dece esto praeno i veom drutvenom distancom. Devojka naposletku
podlee mladievom udvaranju i pristaje da mu postane ena. Ali eli da
potuje, kako kae, svoju nevinost. Cuvae je zanjega. Uskrauje mu
ak i poljubac. A kako on navaljuje, ona, rugajui se, kae da poto mu je
uzela ve dopola duu iz tela svojim reima, sada strahuje da ga ne
dotue ispunjavajui mu elju.
3.
Rekli smo da je ve u Erazmovo vreme crkva povremeno prigovarala nemoralnosti njegovih Kolokvijuma. Bilo bi pogreno izvlaiti
iz toga zakljuke o drutvenim normama njegovog vremena, a posebno
234

svetovnog drutva. Jedna rasprava protiv Erazmovih Kolokvijuma o kojoj emo kasnije govoriti pisana, jasno, s katolike pozicije, ne razlikuje se, to se tie neposrednosti u govorenju o seksualnim pitanjima, ni
najmanje od Kolokvijuma. I njen autor je humanista. Upravo je novina u
humanistikim spisima, a posebno Erazmovim to nisu pisani sa standarda svetenikog drutva, ve sa standarda svetovnog drutva i za to
drutvo.
Humanisti su bili predstavnici pokreta koji je latinski jezik izdvojio
iz njegove ogranienosti na crkvenu tradiciju i crkvene lcrugove, i od njega nastojao da stvori jezik svetovnog drutva, barem svetovnog gomjeg
sloja. To donekle oznaava promenu u ustrojstvu zapadnog drutva, koja
se s nekih drugih aspekata ve pokazala u toku naeg izlaganja, to jest, da
je u njegovim svetovnim delovima sada sve jaa potreba za svetovnom
uenom literaturom. Humanisti su tvorci ove promene, izvrioci ove potrebe u gornjem sloju. Njihovi spisi se opet pribliavaju svetovnom
drutvenom ivotu; iskustva tog ivota ulaze neposredno u uenu literaturu; to je takoe i linija u velikom pokretu civilizacije. I ovde se mora
traiti jedan od glavnih razloga za novo znaenje, za ponovno oivljavanje antike.
Erazmo je ovaj proces opisao precizno u svojoj odbrani Kolokvijuma: Socrates Philosophiam e ccelo deduxit in terras: ego Philosophiam
etiam in lusus, confabulationes et compotationes cleduxi, kae on u komentaru naslovljenom De utilitate Colloquiorum, a koji dodaje spisu
Colloquia (izdanju iz 1655, str. 668): Kao to je Sokrat svoju filozofiju
spustio s neba na zemlju, tako sam ja filozofiju uveo u igru i gozbe.
Upravo stoga se ta literatura moe smatrati svedoanstvom svetovno-drutvenog standarda ponaanja, bez obzira koliko su, pojedinano
gledano, zahtevi za uzdravanjem nagona, obuzdavanjem ponaanja,
koje Erazmovo delo sadri, prelazili taj standard i bili ideal koji je anticipirao budunost.
Utinam omnes proci tales essent qualem heicfingo, nec aliis colloquis co'irent matrimonial
Voleo bih, kae Erazmo u De utilitate Colloqiorum, da svi prosci lie na onog koga prikazujem u dijalogu Proci etpuellae, te da upravo
uz takve razgovore ulaze u brak!
Ono to posmatra iz XIX stolea smatra vulgamim opisom sladostraa, to prema sadanjem oseanju stida mora, posebno pred
decom, biti prekriveno velom utanja to Erazmu i njegovim savremenicima koji su pomogli da se ovaj spis proiri kao uzoran razgovor, izgleda kao ideal kojem treba da tei mladi ovek, a istovremeno i ideal
kada se uporedi sa situacijom koje je tada vladala78.
235

4.
Isto vredi i za druge dijaloge koje spominje Fon Raumer u svojoj
polemici. Erazmo savetuje eni, koja se ali na ponaanje svog mua, da
sama promeni ponaanje pa e se i ponaanje njenog mua promeniti. U
razgovoru izmeu mladia i prostitutke, mladi naposletku ubedi devojku da promeni ivot.
Treba da navedemo taj odlomak pa emo shvatiti ideal koji Erazmo
eli da postavi mladom oveku. Devojka Lukrecija dugo nije videla mladia Sofronija. Poziva ga da uini ono to ga je i dovelo u kuu ija je ona
jedna od stanarki. Sofronije, meutim, pita da li je siguma da ih niko nee
videti i nema li mraniju sobu. Kada ga ona, pak, odvede u tamniju sobu,
on je i dalje nesiguran. Ponovo je pita da li ih zaista niko ne moe videti.
SOPHRONIUS: Nondum hic locus mihi videtur satis secretus.
LUCRETIA:
Unde iste novus pudor? Est mihi museion78,
ubi repondo mundum meum, locus adeo
obscursus, ut vix ego te visura sim, aut tu me.
SOPHRONIUS: Circumspice rimas omnes.
LUCRETIA:
Rima nulla est.
SOPHRONIUS: Nullus est in propinquo, qui nos exaudiat?
LUCRETIA:
Ne musca quidem, mea lux. Quid cunctaris?
SOPHRONIUS: Fallemus heic oculos Dei?
LUCRETIA:
Nequaquam: ille perspicit omnia.
SOPHRONIUS: Et angelorum?'
Mladi poinje da koristi sve mogue dijalektike dosetke. Pita je
da li ima neprijatelja, da li bi volela da se sa njima poigra? Da li bi ih naljutila napustivi tu kuu, postajui asnom enom. Najzad je ubedi.
On e joj tajno unajm iti sobu kod jedne asne ene, nai neki izgovor i pomoi joj da napusti kuu u kojoj se nalazi. U poetku e se starati
o njoj.
Ma kako nekom posmatrau iz kasnijeg razdoblja nemoralan izgledao prikaz te situacije (i to u knjizi za decu), mogue je shvatiti da je
sa stanovita ondanjeg razliitog drutvenog standarda i razliitog modeliranja afekata, on zapravo izgledao moralno i primemo.
SOFRONIJE: Ovo mi mesto ne izgleda dovoljno sigum o./ LUKRECIJA:
Kako da ste tako odjednom stidljivi? Podimo, imam svoju linu garderobu. Tako je
mrano u njoj da emo se jedva meusobno videti./ SOFRONIJE: Pogledajte dobro sve
otvore./LU KRECIJA : N em anijednog jedinog./ SOFRONIJE: N em ali u blizini nekog
ko bi nas mogao uti?/ LUKRECIJA: Ni muva, dragi moj. Zato oklevate?/ SOFRONIJE: Moemo li izbei bojem pogledu?/ LUKRECIJA. To ne, Bog vidi sve./
SOFRONIJE: A ta je s anelima?

236

Ista linija razvoja, ista razlika u standardima, mogla bi se pokazati u

mnogim drugim primerima. Posmatra iz XIX, a nekad i onaj iz XX stolea, suoen s takvim modelima i propisima uslovljavanja iz prolosti, u
neku ruku je bespomoan. Sve dok ne shvatimo da su se na prag nelagodnosti i naa vlastita struktura oseaja izmenili - u okviru strukturisanog
procesa te da se i dalje menjaju, s dananjeg stanovita gotovo je neshvatIjiva injenica da su se takvi razgovori ukljuivali u kolske udbenike, pa
ak i svesno pisali kao tivo za decu! Ali upravo stoga i na vlastiti standard,
pa i standard ponaanja prema deci, treba razumeti kao rezultat razvoja.
I ljudi pravovemiji od Erazma uinili su isto to i on. Tako je jedan
strogi katolik napisao svoje dijaloge, namenjene da zamene Erazmove,
osumnjiene za jeres. Naslov je glasio Johcinnis Morisoti medici colloquiorum libri quator, ad Constantinum filium (Bazel 1549). Njihov autor, izvesni Morisot, objanjava da je ovu pedagoku i kolsku knjigu,
namenjenu vaspitanju deaka, napisao kao odgovor na Erazmove Kolokvijume, koji izazivaju nedoumicu da li ih je pisao hrianin ili paganin.
I ovde se u oceni jednog protivspisa iz strogo katolikog tabora, pokazuje ista pojava80. Ovde je spis dovoljno predstaviti u ogledalu jedne ocene
iz 1911.81 godine:
Kod Morisota devojke, device i ene igraju bitniju ulogu nego
kod Erazma. U mnogim dijalozima upravo one su jedini govornici i njihovi razgovori, koji ve u prva dva poglavlja nisu nipoto bezazleni,
esto se u dva poslednja poglavlja...82 odnose na tako nezgodne stvari da
se zapravo zabrinuto pitamo: da li je to strogi Morisot zaista pisao za
svog sina? Da li je mogao biti siguran da e deak itati i prouavati poslednja poglavlja tek kada doe u godine za koje su ona i namenjena? Ne
smemo, dodue, zaboraviti da je stidljivost gotovo nepoznata u XVI stoleu, kao i da su uenici tada u svojim knjigama itali stvari koje bi zaprepastile nae pedagoge.
Postavlja se, meutim, drugo pitanje: kako je Morisot zamislio primenu takvih dijaloga u praksi? Deacima, mladiima, odraslim mukarcima i starcima oni nisu mogli posluiti kao uzor za usavravanje
konverzacije na latinskom, budui da se radilo o razgovorima u kojima
su uestvovale samo ene. Dakle, Morisot je izgubio iz vida didaktiki
cilj svoje knjige, a to je zapravo prebacivano Erazmu.
Odgovor na postavljeno pitanje stoga je lak.
5.
Sam Erazmo nikada nije izgubio iz vida didaktiki cilj svoje
knjige. Njegov komentar De utilitate colloquiorum o tome jasno svedoi. Tu on expressis verbis kae kojem didaktikom cilju tei u svakom
razgovoru, ili, tanije, ta je hteo predoiti mladim ljudima. Povo237

dom razgovora mladia i prostitutke, kae: Quid autem dici potuit efficacius, vel ad inserendam adolescentum anim ispudicitiae curam, vel
ad revocandas ab instituto non minus aerumnoso quam turpi puellas
ad quaestum expositas*. Erazmo doista nikada nije zaboravio svoj pedagoki cilj, ali je imao drugaiji standard stida. eleo je mladim ljudima da prikae svet kao u ogledalu, pokae im ta je za izbegavanje, a
ta vodi do spokojnog ivota: In senili colloquio quam multa velut in
speculo exhibentur, quae, vel fugienda sunt in vita, vel vitam reddunt
tranquillam\**
Ista namera, bez sumnje, lei i u osnovi Morisotovih razgovora; isti
stav sree se u mnogim pounim spisima tog razdoblja. Iako su svi oni
eleli, kako to Erazmo kae, deaka uvesti u ivot83, pod tim se podrazumevao ivot odraslih. Docnije se sve vie razvija tenja da se deci govori i pokazuje kako treba i kako ne treba da se ponaaju. Ovde im se, a to
je i razlika, da bi se uvela u ivot pokazuje kako odrasli treba da se
ponaaju, a kako ne. A ljudi se ovde nisu ponaali na jedan, onde na drugi nain iz teorijskih razloga. Erazmo i savremenici smatrali su sasvim
prirodnim da tako govore deci. Iako potinjeni i drutveno zavisni,
deaci su prilino rano poinjali da ive u istoj drutvenoj sredini s
odraslima. A odrasli u vezi sa seksualnim ivotom nisu ni na delu ni na
reima sebi nametali onakvu uzdranost kao kasnije. U skladu s drugaijim sputavanjem oseaja, koje je ustrojstvo meuljudskih odnosa
stvaralo kod pojedinaca, bili su odraslima prilino strani tajanstvenost,
intimizovanje, strogo prikrivanje ispoljavanja tih nagona pred decom.
Sve je to unapred smanjivalo rastojanje izmeu standarda ponaanja i
afekata odraslih i dece. Ponovo vidimo koliko je bitno radi shvatanja
naeg i duevnog ustrojstva onih koji su iveli pre nas, ne izgubiti iz vida
poveanje tog razmaka kroz stolea, postupnu izgradnju tog posebnog
prostora u kojem ljudi provode svih dvanaest, petnaest, a sada gotovo i
dvadeset godina ivota! Bioloki razvoj oveka nije se ranije odvijao
mnogo razliitije nego danas. Jedino imajui u vidu ovu drutvenu promenu moemo razumeti itav problem odrastanja kakvim se danas
prikazuje, a s njim i posebne probleme kao to su infantilni ostaci u
duevnoj strukturi odrasle osobe. Izraenija razlika izmeu deje i odee
odraslih u naem vremenu posebno je vidljiv izraz tog razvoja. U
Erazmovo doba, a i znatno kasnije, ta je razlika bila gotovo zanemarljiva.
ta sam delotvom ije mogao da kaem da ubedim m lade Ijude da budu stidljivi,
a devojke da pokuaju izai iz takvih opasnih i nedostojnih kua.
U razgovoru sa starim ovekom mnogo onog to u ivotu treba izbegavati, ili
ono to ini ivot spokojnim, postaje kao u ogledalu jasno.

238

6.
Novovekovnom posmatrau ini se neobinim da je Erazmo u
svojim Kolokvijumima deci govorio o prostitutkama i bordelima. Ljudima u naoj fazi civilizacije izgleda nemoralnim da se takve institucije
uopte i pominju u kolskim udbenicima. One su, dodue, kao enklave postojale i u drutvima XIX i XX stolea. Ali stid i strepnja, kojima
je od najranijeg detinjstva okruena seksualna oblast, kao uostalom i
mnoge druge, taj veo utanja, koji tu oblast prekriva u komunikaciji,
gotovo da je neproziran. Ni puko spominjanje takvih miljenja i institucija nije dozvoljeno u drutvenoj komunikaciji, dok su aluzije na njih u
prisustvu dece, ak o ne zlodela koja kvare deje due, onda barem veoma
teke greke u uslovljavanju.
U Erazmovo vreme bilo je normalno da deca budu obavetena o
postojanju ovih institucija. Niko ih pred njima nije skrivao. U svakom
sluaju, upozoravali su ih na njih, to je eleo i Erazmo u svom spisu.
itamo li iz tog doba jedino pedagoka dela, onda nam se spominjanje
takvih institucija moe uiniti kao dosetka nekog pojedinca. Kada, pak,
vidimo kako su deca stvamo ivela s odraslima, koliko je nizak bio zid
izmeu odraslih, te stoga i izmeu odraslih i dece, shvatamo da se razgovori kao Erazmovi i Morisotovi neposredno odnose na norme onog vremena. Oni su kao pisci morali raunati s tim da su deca o tome sve znala;
to je neto to se samo po sebi shvatalo. Zadatak vaspitaa bio je, po njihovom miljenju, upravo taj da deci pokau kako da se ponaaju u odnosu na takve institucije.
Nee znaiti mnogo kada kaemo da se o takvim kuama govorilo i
na univerzitetima, iako su se tada na univerzitete upisivali dosta mlai
studenti. Prostitutke su esto bile tema aljivih razgovora na univerzitetskim skupovima. Tako 1500. godine jedan magistar iz Hajdelberga
govori o temi D efide meretricum in suos amatores (O tome koliko su
prostitutke veme svojim ljubavnicima), drugi o Defide concubinarum
(O vemosti konkubina), trei O monopolu svinjskog ceha ili De generibus ebriosorum et ebrietate vitandaM (O tipovima pijanica i pijanstvu koje treba izbegavati). I u mnogim tadanjim propovedima
govori se o istim stvarima; nita ne ukazuje da deci nije bilo doputeno
da prisustvuju takvim razgovorima. U crkvenim i mnogim svetovnim
krugovima takav se oblik vanbranih veza zacelo nije odobravao. Pa
ipak, drutvena zabrana nije postala do te mere samoprinuda da bi bilo
nezgodno o tome govoriti u javnosti. Drutvo jo uvek nije prognalo
spominjanje takvih stvari.
Razlika postaje jasnija ako ispitamo poloaj javnih ena u srednjovekovnim gradovima. Kao i danas u mnogim evropskim drutvima,
one su imale svoje odreeno mesto u javnom ivotu srednjovekovnog
239

grada. U nekim gradovima za njih su na praznike bile ogranizovane i

trke85. Cesto su ih zaduivali za doek visokih gostiju. Tako za godinu
1438. u raunovodstvenim knjigama grada Bea stoji: Umb den Wein
den gemain Frawen 12 achterin. Item den Frawen, die gen den kunig
gevarn sind, 12 achterin Weinib*. Uz to su gradonaelnik i venici pozivali visoke goste besplatno u bordel. Tako se car Sigismund javno
zahvaljuje 1434. godine optini Berna to je velikoduno njemu i njegovoj sviti stavila gradski bordel besplatno na raspolaganje tri dana87.
Ovo je, kao i gozba, spadalo u usluge koje su se pruale gostima na visokom poloaju.
Javne devojke, koje su se u Nemakoj esto nazivale schdnen
Frauen (lepe ene) ili Hubscherinen (lepojke), u okviru gradskog
ivota imale su, poput svake druge profesije, svoj ceh s pripadajuim
pravima i obavezama. Kao i ostale profesionalne grupe, ponekad su se
borile protiv nelojalne konkurencije. Tako je 1500. godine nekoliko prostitutki otilo u jednom nemakom gradu kod gradonaelnika da se ale
na drugu kuu gde su se tajno obavljali poslovi za koje su one jedine imale pravo da ih javno upranjavaju. Gradonaelnik im je izdao dozvolu da
provale u tu kuu, to su one i uinile. Izlomile su sav inventar, a vlasnicu
pretukle. Drugi put, dokopale su se jedne konkurentkinje iz druge kue i
primorale je da ivi u njihovoj.
Drutveni poloaj javnih devojaka mogao se uporediti s delatovim, ija se funkcija smatrala niskom i prezira dostojnom, ali sasvim
javnom i nimalo obavijenom tajanstvenou. Oito da spomenuti oblik
vanbranih odnosa mukarca i ene jo uvek nije bio premeten iza
kulisa.
7.
U izvesnom smislu ovo se odnosilo na sve odnose polova, dakle i
brane. Svadbeni obiaji daju nam za to uverljiv primer. U spavau sobu
se ulazilo s deverima na elu. Nevestu su razodevale deverue, a ona je
morala da skine i sav nakit. Da bi brak bio valjan, morali su mladoenja i
mlada da uu u lcrevet u prisustvu svedoka. Govorilo se stavaljali su ih
u krevet88, krevet ini brak vaeim. Obiaj je postupno preinaen
krajem srednjeg veka, tako da su mladenci mogli da na krevet legnu
obueni. Mogue je pretpostaviti da ovi obiaji nisu bili isti u svim
drutvenim sredinama, u svim zemljama. Ipak znamo da je stari oblik
odran u Libeku sve do prve decenije XVII stolea89. Jo u apsolutistiko-dvorskom drutvu u Francuskoj, svatovi su pratili mladence do
Za vino za javne ene, 96 krojcera. enam a koje su otile da doekaju kralja,
96 krojcera za vino.

240

postelje, gde su se ovi razodevali, dok su im prisutni doavali koulje.

Sve to su simptomi razliitog standarda oseaja stida u odnosima izmedu
mukarca i ene. Kroz te primere nazire se onaj specifini karakter normi
stida koji postupno poinje da dominira u XIX i XX veku. Od sada ak i
odrasli uveliko premetaju ono u vezi sa seksualnim ivotom iza kulisa;
zbog toga je i mogue i nuno skrivati od dece, manje ili vie uspeno,
ovaj deo ivota. Tokom prethodnih razdoblja odnosi izmeu polova, zajedno s njima povezanim institucijama, mnogo su vie ugraeni u javni
ivot. To objanjava i injenicu da su deca odmalena upoznata s tom
stranom ivota. Ni to se tie uslovljavanja, to jest dovoenja dece na
standard odraslih, nema potrebe da se ta sfera ivota toliko optereuje tabuima i tajnama, to e biti nuno u kasnijoj fazi civilizacije usled drugaijeg standarda ponaanja.
U dvorsko-aristokratskom drutvu seksualni ivot je oito bio znatno skriveniji nego tokom srednjeg veka. Ono to posmatra iz graansko-industrijskog drutva osea kao dvorsku frivolnost nije nita
drugo do pomak u pravcu skrivanja. Pa ipak, u poreenju s normama regulisanja nagona u samom graanskom drutvu, prikrivanje i segregacija seksualnosti u drutvenom ivotu, kao i u svesti, bila je srazmemo
slaba u toj fazi. I ovde je sud iz kasnije faze esto pogrean, jer se standardi, sopstveni i onaj iz aristokratsko-dvorske faze, umesto da budu
shvaeni kao meusobno uslovljene faze kretanja, shvataju kao neto apsolutno, pri emu se vlastiti standard uzima kao merodavan za sva ostala.
I ovde je relativnoj otvorenosti s kojom se medu odraslima govorilo o prirodnim funkcijama, odgovarala u kontaktu s decom vea neposrednost govora, ali i postupaka. Za to je mogue nai niz primera. Jedan
od najkarakteristinijih je, bez sumnje, sluaj estogodinje gospoice iz
Bujona koja je poetom XVII veka ivela na dvoru. Dvorske dame dolaze da razgovaraju s njom, a jednog dana odluuju da se naale s njom:
kau joj da je trudna. Devojica porie. Tvrdi da je to nemogue. Navode
se dokazi za i protiv.
Devojica, meutim, jednog dana zatie novoroene u svom kreveiu. Iznenaena, u svojoj nevinosti kae: Desilo se to samo meni i Svetoj evici; nisam osetila nikakvu bol. Te rei kolaju dvorom i ta mala
afera postaje glavna zabava. Devojici dolaze u posetu, kao to prilii
kada se neka ena porodi. I sama kraljica odlazi do njenog kreveta da je
utei, pri emu joj nudi da bude kuma detetu. Igra se nastavlja. Navaljuju
da devojica kae ko je detetov otac. Posle napomog razmiljanja, devojica pronalazi reenje zagonetke: samo kralj ili grof Gi mogao bi biti
otac, jer su je samo njih dvojica poljubili90. Niko ne uzima tu alu za zlo.
16 Proces civilizacije

241

Ona ne prevazilazi norme tog doba. Niko u tome ne vidi opasnost za prilagodavanje deteta toj normi, za istotu njene due, niko ne nalazi u tome
neto nespojivo s verskim odgojem devojice.
8.
Tek postupno dolazi do vreg povezivanja seksualnosti sa stidom i nelagodnou, a odgovarajue uzdravanje u ponaanju iri se
manje-vie Jcroz itavo drutvo. Tek s poveanjem distance izmeu
odraslih i dece, problem seksualnog vaspitanja dobija karakter gorueg problema.
Ve smo govorili o kritici koju je poznati pedagog Fon Raumer
uputio Erazmovim Kolokvijumima. Slika itave te promene u razvoju jo
je jasnija kada se vidi kako se za njega samog postavio problem seksualnog vaspitanja, prilagoavanja deteta normama njegovog drutva. Godine 1857. Fon Raumer je objavio krai spis pod naslovom O vaspitanju
devojaka. Model ponaanja koji predlae za odrasle u stvarima seksualnog vaspitanja sigumo nije bio jedini u njegovom vremenu, ali je ipak
tipian za norme XIX stolea ne samo u pitanju prosveivanja devojica
ve i deaka,
Mnoge majke, objanjava autor (str. 72), miljenja su, koje ja
nipoto ne delim, da se kerima mora omoguiti da shvate sve probleme
porodice, ak i odnose izmeu polova, te ih na izvestan nain uputiti u
stvari koje ih oekuju ako se nekad udaju. To je shvatanje u Filantropinonu i Desauu po Rusoovom postupku izopaeno u najodumiju i najgrublju karikaturu. Druge, pak, majke preteruju u drugom pravcu,
priajui devojicama stvari iju e potpunu besmislenost same kasnije
otkriti. Kao u ostalim sluajevima, to treba izbegavati i za osudu je. Bolje
je ne baviti se tim temama u prisustvu dece, a pogotovo ne tajanstvenim
tonom, koji e samo probuditi njihovu znatielju. Deca treba da to due
ostanu u uverenju da decu donose aneli. Ova pria, esta u mnogim krajevima, daleko je pogodnija od one isto tako este o rodi. Deca koja odrastaju pod majinim nadzorom veoma e retko postavljati indiskretna
pitanja o tim stvarima... ak ni onda kada majka, poraajui se opet, ne
moe u tom trenutku da bude s njima... Ako se dogodi da devojice pitaju kako deca dolaze na svet, majka treba da kae da dobri Bog daruje dete
majci; da to dete ima na nebu anela uvara koji je izvesno na nevidljiv
nain doprineo toj naoj velikoj radosti. to se tie naina kako dobri
Bog daje decu majkama, nije nuno da to zna, a uostalom ne bi ni razumela, glasi sledei odgovor. Devojice su morale da se bezbroj puta zadovoljavaju takvim odgovorima, a upravo je zadatak majke da zaokupi
devojicu s toliko lepih i uzvienih stvari da ova i nema vremena da
mozga o tim pitanjima. Dovoljno je da majka izrekne ozbiljno upozore242

nje svojoj keri: Poto nije poeljno da zna o tome, izbegavaj da slua
kada neko o tome govori. Pristojno vaspitana devojica e od sada
oseati neku vrstu stida kada uje da se govori o tim stvarima.
Izmeu naina govora o seksualnim odnosima koji zastupa Erazmo, i ovog drugog, Fon Raumerovog, ocrtava se slina civilizacijska
promena koju smo opimije prikazali kod ispoljavanja drugih nagona. U
okviru procesa civilizacije i seksualnost se sve vie premeta u drugi
plan, u pozadinu drutvenog ivota; dospeva u odreenu enklavu,
ogranienu porodicu; u skladu s tim, odnosi izmeu polova jednako su
tako potisnuti, izolovani, premeteni u zabran. Atmosfera nelagodnosti,
izraz drutveno uslovljenog straha, preplavljuje te sfere ljudskog ivota.
ak i medu odraslima se o tome govori uz izvesnu obazrivost i okolianje. A pred decom, posebno. pred devojicama, takve stvari nipoto
se ne priaju. Fon Raumer ne obrazlae zato o tome ne treba govoriti
pred decom. Mogao je, na primer, rei da treba to due sauvati istotu
due devojica. No i takvo tumaenje bilo bi samo jedan izraz za odmaklost u priloTvanju tih oseaja stidom i nelagodnou. Kao to je u
Erazmovo doba bilo normalno da se o tim stvarima govori, tako je sada
postalo normalno da se one preutkuju. A to to su oba svedoka svoga
vremena, i Erazmo i Fon Raumer, bili ozbiljni vemici, pozivali se na
Boga, istie razliku jo vie.
U osnovi Raumerovog modela oigledno se ne nalaze racionalni
motivi. Racionalno posmatrano, problem s kojim je suoen izgleda
nereen, a ono to on kae izgleda protivreno. Raumer ne objanjava
kako i kada mladoj devojci treba objasniti ta s njom deava i ta e se
deavati kasnije. U prvom planu stoji nunost nametanja strepnje od tih
stvari (to jest, oseanja stida, bojazni, nelagodnosti i lcrivice), ili, tanije,
razvijanje ponaanja prim erenog drutvenom standardu. Pri tom e
oseamo koliko je i samom vaspitau teko da savlauje otpore stida i
nelagodnosti koji obavijaju ovu sferu. Delimino uoavamo onu bespomonost u koju je drutveni razvoj bacio pojedinca. Jedini savet koji vaspita moe dati majkama je da i ne dotiu te teme ukoliko je to mogue.
Tu ne dolazi do izraaja nedostatak uvida ili potiskivanje kod odreenog
oveka; nije re o individualnom, ve o drutvenom problemu. Tek postepeno, kroz uvid zadobijen retrospektivno, iznaene su bolje metode
prilagoavanja deteta visokom stupnju zadravanja seksualnih nagona,
te regulisanja, preoblikovanja i potiskivanja tih nagona, to je sve nuno
za ivot u drutvu.
Ve je Fon Raum er uviao da ovu oblast ivota ne treba okruivati
tajanstvenou koja samo podstie znatielju. Ali budui da je ta
oblast i u njegovom drutvu postala tajna oblast, on to ni svojim vlastir

243

tim propisima nije mogao izbei: Dovoljno je da majka ozbiljno upozori ker: nije preporuljivo da zna te stvari... Za taj stav nisu bitni ni
racionalni ni utilitami motivi, ve stid odraslih koji je postao samoprinuda. Ljudima, zapravo, usta zatvaraju drutvene zabrane i unutranji otpori, to jest njihov superego.
Za Erazma i savremenike, kao to smo videli, problem nije u tome
da se dete obavesti o odnosima mukarca i ene; ono je u to ve upueno,
to se vidi iz samih drutvenih institucija i iz komunikacije meu ljudima
s kojima dete odrasta. Uzdranost odraslih nije jo toliko snana, a ni
razlika izmeu doputenog i onoga iza kulisa drutva prevelika. Sutinski zadatak vaspitaa je da pravilno usmerava dete unutar onog to i samo
zna, ili - da budemo precizniji da ga vodi u smeru koji eli sam vaspita. Upravo to Erazmo pokuava da postigne razgovorima, kao to je
onaj izmeu devojke i prosca, mladia i prostitutke. Uspeh dela dokazuje
da je Erazmo dobro poznavao oseaje svojih savremenika.
Kada se u toku procesa civilizacije polni nagon, kao i mnogi drugi
nagoni, potinjava sve strooj kontroli i preoblikovanju, problem poinje da se postavlja drugaije. Pritisak na odrasle da privatizuju vlastite nagone, posebno one seksualne, zatim veo utanja, drutveno
stvorena ogranienja u govoru, emotivna nabijenost veine rei koje se
odnose na seksualne porive sve to stvara prilino debeo zid tajanstvenosti oko deteta koje odrasta. Seksualno prosveivanje - probijanje ovog
zida, to e jednog dana biti neophodno - ne oteava samo obaveza da se
mladi ili devojka dovedu na isti onaj standard nagonskog ponaanja i
kontrole nagona koji postoji kod odraslih. U prvom redu duevno ustrojstvo samih odraslih oteava razgovor o tim tajanstvenim stvarima.
Odrasli esto ne nalaze ni pravi ton, ni pogodne rei da govore o tome.
Opsceni renik koji poznaju ne dolazi u obzir, a medicinska terminologija
veini njih je nepoznata. Ni teorijska razmatranja nisu od pomoi. Naime,
da govore o tome spreavaju ih drutveno uslovljena obuzdavanja. Stoga
Fon Raumer i savetuje da se o tome to manje govori. Situaciju dalje
oteava to to zadatak uslovljavanja, kontrole nagona, kao i prosveivanja dece sve vie pripada roditeljima, a uz sve vee iskljuivanje ispoljavanja nagona, i govora o tome, iz javnog ivota. Viestruki odnosi ljubavi
izmeu majke, oca i deteta, pojaavaju - ne uvek, ali esto - otpore protiv razgovora o tim temama, ne samo kod deteta nego i kod oca i majke.
Iz toga jasno proizlazi kako se. postavlja problem odrastanja:
duevni problemi dece koja odrastaju ne mogu se shvatiti ako se pretpostavi da svi ljudi u svim razdobljima odrastaju na isti nain. Problematika
u vezi sa sveu dece i detetovih nagona oblikuje se i menja uporedo s
244

odnosima deteta i odraslih. Ovi odnosi u svakom drutvu imaju poseban

oblik koji odgovara posebnostima drutvene strukture. Oni se razlikuju u
vitekom drutvu od onih u urbano-buroaskom, a u itavom svetovnom
drutvu srednjeg veka razliiti su nego u novom veku. Stoga se problemi
s prilagoavanjem i oblikovanjem dece prema standardu odraslih na
primer, specifini pubertetski problemi u naem civilizovanom drutvu mogu razumeti samo sa stanovita odreene istorijske faze i ustrojstva
itavog drutva, koje zahteva i odrava taj standard ponaanja odraslih,
kao i taj posebni oblik odnosa odraslih i dece.
9.
Ovaj isti civilizacijski proces koji se pojavljuje u problemu seksualnog vaspitanja moe se pokazati i u vezi s brakom i njegovim
razvojem u zapadnom svetu. Izvan sumnje je da je monogamni brak
glavna institucija kojom se reguliu seksualni odnosi naZapadu. Pa ipak,
kontrola i oblikovanje odnosa izmedu polova znatno su se izmenili u
toku stolea. Crkva se, sasvim izvesno, veoma rano poela boriti za monogamni brak. Ali brak dobija strogi oblik kao drutvena institucija koja
povezuje oba pola tek kasnije, kada nagoni dospevaju pod vru i strou
kontrolu. Tek tada se i mukarcu doista zabranjuje vanbrani odnos, ili
se ovaj bar odvija u tajnosti. U ranijim razdobljima vanbrani odnosi
mukarca, a ponekad i ene, smatrali su se ve prema drutvenom odnosu snaga polova - manje ili vie prirodnim. Sve do XVI stolea esto
itamo da su u porodicama najasnijih graana vanbrana muevljeva
deca podizana zajedno s branom. Tu razliku niko nije sakrivao ni od
same dece. Kada je u pitanju drutvo, mukarac jo uvek nije morao da
crveni zbog vanbranih veza. Smatralo se normalnim - uprkos nekim suprotnim tenjama kojih je ve bilo da su nezakonita deca deo porodice,
da otac treba da se stara o njihovoj budunosti, a ako se radilo o kerkama, i da ih asno uda. Ali u tom razdoblju bilo je u vezi s tim zacelo i
mnogo nesuglasica91 izmeu suprunika.
Poloaj vanbranog deteta u srednjem veku nije uvek i svuda isti.
Nema sumnje da dugo nije postojala tenja skrivanja, koja kasnije, u
profesionalno-graanskom drutvu, odgovara tenji ka stroem ograniavanju seksualnosti na odnos jednog mukarca i jedne ene, strooj
kontroli polnih nagona i stroem pritisku drutvenih zabrana. Ni ovde se
zahtevi crkve ne mogu uzeti kao mera pravnog standarda svetovnog
drutva. De facto, iako ne uvek de iure, poloaj vanbrane dece se razlikovao od poloaja brane samo u tome to prvi nisu nasleivali drutveni
stale oca, niti njegovu imovinu, ili bar ne jednak deo imovine kao
brana deca. Poznato je da su se u vladajuem sloju mnogi esto hvalili
time da su kopilad92.
245

Brak u apsolutistiko-dvorskom drutvu u XVII i XVIII veku dobija posebno obeleje time to u strukturi drutva dominacija mua nad
enom biva prvi put ukinuta. enina drutvena mo gotovo da se izjednaava s mukarevom; drutveno mnjenje sada znatno odreuju i ene.
Dok je drutvo do tada priznavalo samo vanbrane veze mukaraca, sada
se, u skladu s promenom odnosa drutvene snage meu polovima, ini
donekle legitimna i vanbrana veza ene.
Ostaje da se podrobno pokae koliko je odluno ovaj prvi porast
moi, ili, da tako kaemo, ova prva emancipacija ene u dvorsko-apsolutistikom drutvu, uticala na pomicanje praga stida i nelagodnosti,
kao i na jaanje drutvene kontrole nad pojedincem. Upravo kao to je
rast moi, kao to je uspon drutvenih grupa zahtevao novu regulaciju
nagonskog ivota za sve, kao i jaanje sputavanja na pola puta izmeu
onog kojem je prethodno bio izloen vladajui sloj i onog kojem je bio
izloen potinjeni sloj, tako je i jaanje poloaja ene shematski iskazano znaio poputanje nagonskih ogranienja za ene i pojaanje onih
za mukarce. U isto vreme to je prisiljavalo i mukarce i ene da usvoje
novo i jae samodisciplinovanje u meusobnim odnosima.
U uvenom romanu Princeza De Klev, gospoe De la Fajet, princezin mu, koji zna da mu je ena zaljubljena u vojvodu od Nemura, izgovara sledeu reenicu:
Je ne me veux fie r qua vous-meme; cest le chemin que mon cceur
me conseille de prendre, et la raison em le conseille aussi; de lhumeur
dont vous etes, en vous laissant votre liberte, je vous donne de bornes
plus etroites que je ne pourrais vous en prescrire*93.
Ovo je primer pritiska ka samodisciplini koja je u toj situaciji bila
nametana polovima. Princezin mu zna da enu ne moe zadrati na silu.
On niti besni, niti vie to njegova ena voli drugog, ne poziva se na
pravo mua. Javno mnjenje to ne bi podralo. On se uzdrava. Ostavljam ti tvoju slobodu, kae eni, ali znam da ti time nameem ue
granice nego ma kakvim naredbama i propisima. Time od ene oekuje
istu samodisciplinu koju namee i sebi. To je tipian primer novog poretka snaga koji nastaje s drutvenim izjednaenjem polova. Oito je da se
ovde ne radi o muu kao pojedincu, koji daje slobodu svojoj eni. Ta sloJedino vama mogu to da kaem; to je put kojim mi moje srce i razum nalau da
krenem. S temperamentom kao to je va, ostavljajui vam vau slobodu, postavljam
vam ue granice nego to bih mogao da vam ih nametnem.

246

boda utkana je u samu strukturu drutva. Ona je traila i novi nain

ponaanja, ali proizvodila i sasvim posebne drutvene konflikte. Izvesno
je i da je veliki broj ena u drutvu koristio ta prava. Iz brojnih anegdota
vidi se da je dvorska aristokratija smatrala ogranienje seksualnih odnosa na brak kao graanski obiaj, nedostojan plemikog statusa. Sve
ovo ipak daje jasnu ideju o tome kako neposredno posebni oblici i stupnjevi drutvene meupovezanosti ljudi odgovaraju jednom odreenom
obliku slobode.
Nedovoljno dinamiki jeziki oblici, kojim se i danas sluimo, suprotstavljaju slobodu s jedne strane, i vezanost ili prinudu s druge, stvarajui od njih antinomike pojmove, poput neba i pakla. S dananjeg
kratkoronog stanovita ovakvo razmiljanje u apsolutnim suprotnostima esto je adekvatno. Za zatvorenika, svet izvan zatvorskih zidova je
svet slobode. Ali ako se paljivo osmotri, sloboda po sebi ne postoji u
toj suprotnosti vie nego u ostalim suprotnostima, ako se pod slobodom
podrazumeva stanje apsolutne drutvene nevezanosti i nezavisnosti. Postoji samo oslobaanje od nekog oblika prinude, koji je muan ili nepodnoljiv, i pretvaranje u neki drugi, manje optereujui. ak i proces
civilizacije, preoblikovanje i izvesno jaanje vezanosti, kojoj je izloena
ljudska emotivnost, odvija se zajedno s oslobaanjima najrazliitije
vrste. Oblik braka na apsolutistikim dvorovima, koji svoj simbol nalazi
u slinom izgledu dnevnih i spavaih soba za mukarce i ene u dvorcima tadanje aristokratije, jedan je od mnogih primera za to. Zena je manje izloena spoljnim pritiscima nego u vitekom drutvu. Ali onaj
unutranji pritisak, samoprinude koje je sebi morala da namee u skladu
s oblikom integracije i kodom ponaanja dvorskog drutva, a koje su
proizlazile iz istih drutvenih struktura kao i njeno oslobaanje, poveavali su se u poreenju s vitekim drutvom. To isto vai i za mukarca.
Do slinih zakljuaka dovodi i poreenje graanskog braka iz XIX
stolea i aristokratskog braka iz XVII i XVIIII stolea.
U tom kasnijem razdoblju graanstvo se kao celina oslobodilo pritisaka apsolutistiko-stalekog drutvenog uredenja. Ni mukarac graanin ni ena graanka vie ne trpe spoljne prinude kojima su bili izloeni
kao predstavnici nieg ranga u reimu stalea. Ali vea je i prepletenost
trgovine i novca, koja im je dala drutvenu snagu da se oslobode. U skladu s tim, vea je i drutvena povezanost pojedinaca. Ustrojstvo samoprinuda koje graansko drutvo namee ljudima kroz njihov profesionalni
rad, razlikuje se u mnogom pogledu od ustrojstva koje su funkcije u
dvorskom drutvu nametale emotivnom ivotu. Pa ipak, za mnoge vidove afektivne ekonomije, samoprinuda koju graanske funkcije, pre
247

svega poslovni ivot, zahtevaju i nameu, mnogo je otrija nego ona koja
proizlazi iz dvorskih funkcija. Zato stupanj drutvenog razvoja, tanije
reeno, profesionalni posao, koji je postao opti nain ivota s usponom
gradanstva, nuno zahteva i posebno strogo disciplinovanje seksualnosti, posebno je pitanje. Nije na nama da ovde ispitujemo odnose izmeu
specifinog oblikovanja linosti i drutvene strukture u XIX stoleu.
Pa ipak, sa stanovita standarda graanskog drutva, kontrola seksualnosti i brak koji dominira u dvorskom drutvu izgledaju krajnje labavo. Graansko javno mnjenje sada strogo osuuje vanbrane odnose,
ma kakvi oni bili, iako je ovde, suprotno onom to se dogaa u dvorskom
drutvu, drutvena mo m ukarca ponovo vea od enine, tako da se
na mukarevo krenje tabua vanbranih odnosa gleda blae nego na
slian prekraj ene. Pa ipak, i za mukarca i za enu pravilo je da su
vanbrani odnosi strogo proterani iz javnog ivota. Za razliku od ponaanja u dvorskom drutvu, oni moraju biti strogo uklonjeni iza scene,
premeteni u podruje tajanstvenosti. Ovo je samo jedan od mnogih primera jaanja prinuda i uzdravanja koje pojedinac sada mora sebi nametati.
10.
Proces civilizacije nipoto se ne odvija pravolinijski. Opti
trend promena u njemu, kao to smo videli, ipak je mogue otkriti. Na
putu civilizacije postoje najrazliitija skretanja i sitna odstupanja. Posmatramo li, meutim, kretanje u duim razdobljima, jasno vidimo kako
slabe prisile koje neposredno potiu iz pretnji orujem, ratnikim ili
fizikim nasiljem, a kako se pojaavaju oni oblici meuzavisnosti ljudi
koji vode do regulisanja afekata pomou samodiscipline, samokontrole i
samoprisila. Ova promena kao da najvie sledi pravu liniju kod ljudi
gomjih slojeva, najpre sastavljenih od ratnika, ili kako ih mi nazivamo
vitezova, zatim dvorana, i najzad profesionalnih graana. Ukoliko je,
pak, re o vieslojnom tJdvu istorijskog procesa, razvoj je oito beskrajno
sloeniji. U svakoj fazi dolazi do viestrukih kolebanja, estih jaanja i
slabljenja spoljnih i unutranjih prinuda. Posmatranje ovih kolebanja,
posebno u naem vremenu, lako nam moe zamagliti pogled na glavnu
liniju kretanja. Svi znamo za takvo kolebanje u obavezama nametnutim
nagonskom ivotu pojedinaca, pa i odnosima mukarca i ene. Izgleda
nam da razdoblje posle Prvog svetskog rata, u poreenju s predratnim
vremenom, obeleava labavljenje obiaja. Mnoge prinude u ponaanju, koje su postojale pre rata, oslabile su ili potpuno iezle. Mnoge
stvari, nekada zabranjene, sada su doputene. Kratkorono posmatrano,
izgleda da se proces odvija upravo suprotnim smerom nego to je onaj
koji ovde prikazujemo; kao da dolazi do poputanja prinuda koje drutveni ivot namee pojedincu.
248

Ali ako pogledamo izblie, lako uoavamo da se radi samo o laganom povlaenju, zapravo, o jednom od onih kolebanja do kojih uvek
dolazi usled sloenosti istorijskog kretanja u okviru svake faze obuhvatnog procesa.
Naveemo samo primer naih obiaja pri kupanju. Prosto bi nezamislivo bilo da se neka ena u XIX stoleu javno pojavi u kostimu
koji je danas u optoj upotrebi; snalo bi je pravo izoptenje. Ali te promene, kao i popularizacija sportova meu mukarcima i enama, pretpostavljaju veoma snano obuzdavanje nagona. Samo u drutvu u
kojem se toliki nivo uzdravanja smatra normalnim, a u kojem su ene,
kao i mukarci, potpuno sigumi da su svi ostali potinjeni samokontroli
i strogom kodu ponaanja, mogli su se sportski i kupalini obiaji
razviti tako slobodno. Re je, naime, o poputanju unutar okviraposebnog civilizovanog standarda ponaanja, koji podrazum eva visok
nivo automatskog uzdravanja i preobraaja afekata, koji su tako uslovljeni da postaju navika.
U nae vreme, meutim, mogue je otkriti i predznake pojavljivanja novih i stroih prinuda. U nekim drutvima pokuavaju se uvesti regulacije i obuzdavanja emocija, mnogo vee i svesnije nego to je
standard koji je do sada vladao, a koji kroz shemu modeliranja pojedincu
namee tolika odricanja i preobraaje nagona da se posledice toga po
ljudski ivot za sada teko mogu predvideti.
11.
Kako god da se u pojedinostima i izbliza posmatrano odvija
poveanje i smanjivanje sputanosti, glavni smer kretanja je koliko se to
u ovom trenutku moe videti isti za sve vrste ponaanja. Proces civilizovanja polnog nagona odvija se, grubo gledano, uporedo s promenama
drugih nagona, ma koliko se pri tom u pojedinostima mogu pojaviti
drutveno uslovljene razlike. I ovde, kada je re o mukarcima iz gomjih
slojeva, kontrola postaje sve stroa. Instinkt se polako ali postepeno potiskuje iz javnog ivota drutva. ak i uzdravanje u govoru o tome
jaa94. A ovo uzdravanje, kao i sva ostala, sve se manje namee golom
fizikom silom. Ono se u pojedinca usauje odmalena kao samoprinuda,
i to preko ustrojstva drutvenog ivota, pritiska drutvenih institucija,
kao i odreenih izvrnih organa drutva (prvenstveno porodice). Time
drutvene zapovedi i propisi postaju sve izrazitije deo samog pojedinca,
strogo regulisanog superega.
Kao i mnogi drugi nagoni, seksualnost se sve vie, i za mukarce i
za ene, ograniava na posebnu enklavu, na drutveno ozakonjen brak.
Delimino dmtveno tolerisanje drugih veza, i kad je re o mukarcu i
kad je re o eni, koje je i ranije svakako postojalo, sve se vie potiskuje,
249

iako uz oscilacije. Svako Jtrnje ovih ogranienja, i sve ono to vodi u

tom smeru, premeta se u oblast tajanstvenosti, o emu se ne sme ni govoriti a da se time ne ugrozi vlastiti presti ili drutveni poloaj.
Ograniena porodica, koja veoma sporo postaje jedina legitimna
enklava seksualnosti i intimnih veza mukarca i ene, isto tako srazmerno kasno postaje glavni organ za stvaranje drutveno poeljne kontrole
nad impulsima i ponaanjem dece. Pre dosezanja ovog stupnja uzdravanja i intimnosti, i sve dok odvajanje institucionalnog ivota od javnog
nije bilo strogo nametnuto, zadatak ranog uslovljavanja nije pripadao u
tolikoj meri ni ocu ni majci. Svi Ijudi s kojima je dete dolazilo u dodir, a
njih je, ukoliko intimizacija nije bila tako velika, a kua jo uvek nije toliko zatvorena, esto bilo veoma mnogo - imali su udela u tome, bez obzira na to to je sama porodica a u gomjim slojevima uz nju je ila i
posluga bila tada mnogo vea. Ljudi su u naelu otvorenije govorili o
razliitim vidovima nagonskog ivota, davali veeg oduka emocijama,
kako u govoru o njima, tako i u postupcima. Stid povezan sa seksualnou je manji. Upravo to je razlog da je pedagozima iz sledeih faza
bilo teko da shvate Erazmovu pounu raspravu. Tako se ni reprodukcija
drutvenih navika kod deteta, njegovo uslovljavanje, ne odvija iskljuivo u posebnom prostoru i iza zatvorenih vrata, ve neposrednije,
u prisustvu drugih Ijudi. Donekle tipinu sliku ove vrste uslovljavanja u
gomjem sloju moemo pronai u dnevniku doktora ana Eroara, koji
je iz dana u dan i gotovo iz sata u sat beleio dogaaje iz detinjstva Luja
XIII, ta je ovaj radio i govorio.
U svemu tome postoji i zm o paradoksa: to su jai preoblikovanje, regulacija, kontrola, uzdravanje i skrivanje nagonskog ivota
koje drutvo zahteva od pojedinaca, to je, dakle, tee uslovljavanje
mladih ljudi, to zadatak usaivanja drutveno poeljnih navika vie
biva usredsreen na ogranienu porodicu, na oca i majku. M ehanizam
uslovljavanja je ipak jedva razliit nego ranije. On, naime, ne podrazumeva neki bolji nadzor i svesnije planiranje, pri emu bi se vodilo
rauna o detetovim posebnim osobinama i poloaju. Odvija se automatski, a donekle i refleksno: drutveno stvoren sklop navika i impulsa
roditelja izaziva odreen sklop navika i impulsa kod deteta; oni mogu
da deluju u istom ili u sasvim drugom pravcu od onog koji roditelji ele
da oekuju na osnovu vlastitog uslovljavanja. Povezanost navika roditelja i dece, kroz koju se instinktivni ivot deteta i njegov karakter lagano oblikuju, drugim reima je tek neznatno racionalno odreena.
Ponaanje i rei koje su kod roditelja povezane sa stidom i nelagodnou veoma brzo se i kod dece povezuju s istim oseanjima, i to tako
250

to roditelji pokazuju nezadovoljstvo, vre jai ili slabiji pritisak na

decu; tako se drutveni standard stida i nelagodnosti postupno reprodukuje kod dece. Pa ipak, takav standard oblikuje istovremeno osnovu i
okvir za najraznovrsnija individualna nagonska ustrojstva. Kako se u
ovom neprekidnom meudelovanju roditeljskih i dejih afekata, navika i reakcija, oblikuje nagonski ivot dece zasada je uglavnom nepredvidivo i nesagledivo za roditelje.
12.
Kretanje civilizacije ka naglaenijoj i potpunijoj privatizaciji svih telesnih funkcija, njihovom zatvaranju u posebne oblasti, njihovom premetanju iza zatvorenih vrata, nosi sa sobom i odreene
posledice. Jedna od najvanijih, koju smo ve uoili u vezi s ostalim
nagonima, vidi se posebno jasno u sluaju razvoja civilizatorskih ogranienja seksualnosti. Taj rascep u oveku postaje sve naglaeniji u meri
u kojoj se oni vidovi ljudskog ivota koje je mogue ispoljavati javno,
to jest u drutvu, razdvajaju od onih koji iskljuivo spadaju u intimu, u
oblast tajnog. Seksualnost, poput ostalih ljudskih funkcija, jeste
neto to svako poznaje, i to predstavlja sastavni deo svaijeg ivota.
V ideli smo kako se sve te telesne funkcije postepeno proimaju drutveno stvorenim stidom i nelagodnou, tako da naposletku i sam govor o
njima u drutvu biva potinjen sve veem broju pravila i ogranienja.
Ljudi jedni od drugih skrivaju ove funkcije i izbegavaju sve to bi moglo
da podstakne njihovo pominjanje. Kako to nije mogue - kada se radi o
sklapanju braka, svadbi - stid, nelagodnost, strah, a i sva druga uzbuenja povezana s tom nagonskom stranom ljudskog ivota, savladavaju
se podrobno razraenim drutvenim ritualom i odreenim prikrivajuim
jezikim izrazima koji uvaju standard stida. Drugim reima, s napretkom procesa civilizacije ivoti ljudi su sve vie podeljeni na intimnu i
javnu sferu, na tajno i javno ponaanje. A ovaj rascep postaje ljudima
tako samorazumljiv, postaje tako obavezujua navika, da im jedva i dopire do svesti.
U skladu s ovim sve veim rascepom u ponaanju na ono javno
doputeno i nedoputeno menja se i struktura ovekove linosti. Zabrane podrane drutvenim sankcijama pojedincu se nameu u obliku samoprinuda. Obavezno potiskivanje ispoljavanja nagona, drutveno
uslovljen stid koji ih okruuje, tako su promenjeni u navike da im se ne
moemo odupreti ak i kada smo sami, ak i kada se nalazimo u intimnoj sferi. U samom pojedincu nagoni koji obeavaju zadovoljstvo bore
se protiv zabrana i ogranienja koji obino donose nelagodnost, protiv
drutveno uslovljenih oseaja stida i nelagodnosti. To je, kako smo rekli,
ono za ta Frojd koristi pojmove superego i nesvesno, ili ono to se
251

u svakodnevnom jeziku naziva podsveu. Ali ma koji izraz da se

upotrebi, drutveni kod ponaanja tako se duboko usaduje u ljudsku prirodu da postaje u neku ruku sastavni elemenat individualnog Ja. Ovaj
elemenat, ovaj superego, psihika struktura i individualno Ja u celini, nuno se stalno menja zajedno s kodom drutvenog ponaanja i strukturom drutva. Srazmemo veliki rascep izmeu Ja i svesti, rascep koji
odlikuje oveka u naoj fazi civilizacije, a izraz nalazi u pojmovima superego ili nesvesno, odgovara specifinom rascepu u ponaanju koji
civilizovano drutvo traii od svojih lanova. On je srazmeran stupnju regulacije i uzdravanja koji se nameu ispoljavanju nagona. Tenje u
ovom pravcu mogu se razviti u svakom obliku ljudskog drutva, ak i u
onirria koja nazivamo primitivnima. Snaga koju ta diferencijacija
ovde postie, oblik koji ovde poprima, odrazi su odreenog istorijskog
razvoja, rezultati su procesa civilizacije.
Upravo to elimo da kaemo kada govorimo o stalnoj interakciji
izmeu strukture drutva i strukture individualnog Ja.

O pro m en am a u agresivnosti
Prethodna napomena
ovekova afektivna struktura predstavlja celinu. Pojedina ispoljavanja nagona mogli bismo, ve prema njihovim razliitim usmerenjima i
razliitim funkcijama, nazivati razliitim imenima, mogli bismo govoriti o
gladi ili o potrebi zapljuvanjem, o polnom nagonu i agresivnosti, no u ivotu se ispoljavanja tih nagona mogu tako malo razdvojiti kao srce od stomaka
ili krv u mozgu od krvi u polnim organima. Oni se meusobno dopunjuju, a
ponekad delimino i zamenjuju, preobraavaju u izvesnim granicama i
uravnoteavaju; poremeaj na jednom mestu ispoljava se na drugom.
Ukratko, oni stvaraju neku vrstu krunog toka u oveku, delimini sistem u
okviru itavog sistema organizma. Njihova struktura je jo uvek neprozima
u mnogom pogledu, ali je njihov drutveno utisnuti oblik od presudnog
znaaja za funkcionisanje drutva, kao i pojedinaca u njemu.
Nain na koji danas govorimo o nagonima i emotivnim ispoljavanjima navodi na pretpostavku da u sebi imamo mnotvo razliitih nagona. Tako se o nagonu prema smrti, kao i o nagonu ka samopotvrivanju, govori kao o razliitim hemijskim tvarima. Neospomo je da
prouavanje razliitih nagonskih ispoljavanja moe u izvesnim sluajevima biti plodotvomo i pouno. Oblici miljenja koji ta posmatranja pra252

te ostae nemoni kad je re o ivom objektu, ako se njima ne izraava

jedinstvo i celina nagona, kao i pripadnost svakog posebnog nagonskog
usmerenja celini. U sklau s reenim, ni agresivnost, predmet ovog
naeg poglavlja, ne predstavlja posebnu vrstu instinkta.
Moda se moe govoriti o nagonu za napadanjem, ukoliko imamo na umu da se pri tom radi o odreenoj nagonskoj funkciji u celini organizma, kao i o tome da promene te funkcije iskazuju i promene u
itavom njegovom modeliranju.
1.
Norme agresivnosti, njihov karakter i snaga, razliite su u nae
vreme meu nacijama na Zapadu. Ipak, ove varijacije, koj'e posmatrane
izbliza mogu biti znatne, briu se i gube kada agresivnost kod civilizovanih naroda uporedimo s igresivnou u drutvima na drugim nivoima obuzdavanja afektivnosti. Uporeena s jarou abisinijskog b o rc a dodue nemonog pred tehnikim aparatom civilizovane vojske ili s
borbenou razliitih plemena iz doba seoba naroda, agresivnost i najratobomijih nacija civilizovanog sveta izgleda priguena. Ona je, kao i sva
druga ispoljavanja nagona, uslovljena naprednim stanjem podele rada,
kao i rezultirajuom veom zavisnou pojedinaca kako jednih od drugih,
tako i od tehnikog aparata. Ona je ograniena i zatomljena bezbrojnim
pravilima i zabranama koje su se pretvorile u samoprinudu. Agresivnost
se tako profinila, civilizovala, kao to je sluaj i sa svim drugim izvorima zadovoljstva. U svom osloboenom obliku ispoljava se jedino u
snovima i ispadima koje oznaavamo patolokim.
I u ovoj oblasti afektivnosti, estokom sudaru pojedinaca, primeujemo isti istorijski razvoj kao svuda drugde. Bez obzira na to gde
srednji vek stoji u tom preobraaju, ovde je radi ilustracije sveobuhvatnog ustrojstva ovog razvoja dovoljno da kao ishodite prihvatimo standard njegovog svetovnog vladajueg sloja, dakle ratnika. Mogue je da
emotivno pranjenje u borbi u srednjem veku nije bilo tako brutalno kao
u razdoblju seoba naroda. Vieno u svetlu modemog doba, ono je bilo
prilino otvoreno i nesputano. U nae vreme, svirepost, zadovoljstvo
koje prua unitavanje i patnja drugog, oseaj zadovoljstva koji daje
fizika nadmo, potinjeni su otroj drutvenoj kontroli i ukotvljeni u
dravnu organizaciju. Svi ovi oblici zadovoljstva, ogranieni pretnjama
neprijatnosti, postupno se izraavaju tek zaobilazno, u nekakvom prefinjenom obliku. Jedino u razdobljim a velikih drutvenih pometnji, ili
kada je drutvena kontrola labavija (na primer, u kolonijalnim oblastima), oni izbijaju brutalno, nesputano, manje praeni oseajima stida i nelagodnosti.
253

2.
ivot u srednjovekovnom drutvu nametao je suprotno. Pljakanje, borba, lov na ljude i ivotinje, bili su sastavni deo ivota i pripadali samoj strukturi drutva. A to je za mone i snane predstavljalo deo
ivotnih zadovoljstava.
Tako u jednoj ratnikoj himni, koja se pripisuje minezengeru Bertranu de Bomu, itamo95: Je vous dis, que tant ne m a saveur manger ni
boire ni dormir que si j endend crier: A eux! de deux cotes et que j entends hennir les chevaux sans cavaliers sous lombrage et que j entends
crier: Aidez! Aidez! et que je vois tomber par lesfosses petits et grands
sur lherbage et que je vois les morts aux flancs perces par le bois des
lances ornees de bannieres*.
Tako u knjievnosti ostaje zabeleen utisak izvomog zadovoljstva
u oseanjima.
Na drugom, pak, mestu Bertran de Bom pie: Voici veni la plaisante saison oii aborderont nos navires, ou viendra le roi Richard,
gaillard etpreux, tel que jam ais il n efu t encore. C est m aintenant que
nous allons voir depenser or et argent; les pierriers nouvellement construits vont partir a lenvie, les murs seffondrer, les tours s abaisser et
secrouler, les ennemis gouter cle la prison et des chaines. J aime la melee des boucliers aux teintes bleues er vermeilles, les enseignes et les
gonfanons aux couleurs variees, les tentes et les riches pavillons tendus
dans la pleine, les lances qui se brisent, les boucliers qui se trouent, les
heaumes etincelants qui sefendent, les coups que lon donne et que lon
regoit**.
Rat znai, kako to kae jedna Chanson de geste, da jai onesposobi
slabijeg, posee njegovu vinovu lozu, poupa njegovo drvee, opustoi
mu zemlju, zauzme na juri njegove zamkove, zatrpa njegove bunare,
zarobi i pobije mu Ijude...
Posebno zadovoljstvo se osea u sakaenju zarobljenika. Tako
kralj u istoj pesmi kae: Par ma tete,je nai souci de ce que vous dites,
*
Kaem vam da ni jelo, ni pie, ni spavanje nem aju za mene takav ukus kao
kada ujem pokli u boj! na obe strane, kada ujem kako ru konji bez jahaa; kada
ujem pozive u pomo, u pomo, i kada viim velike i m ale kako padaju na travu u
jaruge, probodeni kopljima ukraenim zastavicama.
** Evo dolazi lepo vreme; nai e brodovi pristati, doi e kralj Riard, veseo i
junaan, kakav nikad nije bio. Videemo kako se troi novac i zlato; nove naprave e
izbacivati kamenje, zidine e se ruiti, kule prevrtati, neprijatelji iskusiti zatvor i negve.
Volim vrevu plavih i crvenih titova, raznobojne znakove i zastavice, atore i paviljone
postavljene u ravnici, koplja to se lome, probuene titove, blistave izlomljene kacige,
udarce koji se zadaju i koji se primaju.

254

je me moque de vos menaces, comme d'un coing. Tout chevalier que j aurais pris, je le honnirai et lui couperai le nex ou les oreilles. Si c'est un
sergent ou un marchand on le privera du pied ou du bras'96.
Takve stvari ne deavaju se samo u pesmama. Ti epovi su sastavni
deo tadanjeg drutvenog ivota. Oni oseanja slualaca kojima su namenjeni izraavaju neposrednije nego vei deo nae knjievnosti.
Mogue je da oni malo i preteruju u pojedinostima. Novac je ve u
vitekom dobu povremeno imao mo da potini i preobrazi afekte.
Obino su bili sakaeni samo siromani i slabi, za koje se nije mogla
oekivati znatnija otkupnina, dok su vitezovi, za koje se smatralo da e
za uzvrat doneti vee svote, bili poteeni. Hronike koje neposredno dokumentuju to razdoblje esto svedoe o takvom ponaanju.
Njih uglavnom piu klerici. Procene, sudovi koje sadre, stoga
obino odraavaju oseaje slabih, onih ugroenih od ratnika.
Siika koju prenose je ipak verodostojna.
On provodi ivot, kae se tako o jednom vitezu97, u pljakanju,
unitavanju crkava, napadanju hodoasnika i iskoriavanju udovica i
dece. Posebno mu je zadovoljstvo da sakati nevine. Samo u manastiru
Sarla nalazi se 150 mukaraca i ena kojima je odsekao ruke ili iskopao
oi. ena mu je svirepa kao i on sam. Pomae mu u ubijanju. Zadovoljstvo joj je da mui jadne ene. Nareuje da im se seku dojke i upaju
nokti, te ih tako onesposobljava za rad.
Takvih afektivnih izliva ima i u kasnijim razdobljima drutvenog
razvoja, ali oni tada imaju obeleje izuzetka, patoloke izopaenosti.
U ono, pak, vreme nije postojala nikakva drutvena sila koja bi kanjavala takve postupke. Jedina pretnja, jedina opasnost koja je mogla izazvati
strah, bila je da se u borbi pretrpi poraz od nekog jaeg. S izuzetkom malobrojne elite, itavo ratniko drutvo Francuske se, prema Likeru, istoriaru francuskog XIII veka, odavalo razbojnitvu, pljaki i ubistvima;
nema mnogo dokaza da je drugaije bilo ni u drugim zemljama ili, pak,
narednim stoleima. Svirepost nije dovodila do drutvenog ostracizma.
Ona nije bila stavljena izvan zakona. Muenje i ubijanje je prualo veliku radost i bilo je drutveno doputeno. I samo ustrojstvo drutva je donekle podsticalo svoje pripadnike u tom smeru, inilo da takvo ponaanje
izgleda nuno i svrsishodno.
Sta, na primer, initi sa zarobljenicima? Drutvo je bilo prilino siromano. Kada se radilo o zarobljenicima vieg ranga, koji su mogli da
plate, pokazivana je izvesna uzdranost. Ali ta raditi s ostalima? uvati
asti mi, ne hajem za vae pretnje. Svakog viteza kog zarobim baciu na muke
i odrezati mu nos ili ui. Ako je narednik ili trgovac, odsei u mu nogu ili ruku.

255

ih, znailo je hraniti ih. Pustiti ih, znailo je poveavati vojnu mo i bogatslvo neprijatelja. Jer ljudi koji su radili, sluili i borili se, bili su deo
bogatstva gomjih slojeva. Preostajalo je samo da se zarobljenici ili pobiju ili tako osakate da ne mogu ponovo da se bore ili rade. Isto se razmiljalo i u vezi s unitavanjem letine, zatrpavanjem bunara, seenjem
drvea. U prvenstveno poljoprivrednom drutvu, u kojem se vlasnitvo
uglavnom sastojalo od nepokretnih dobara, i to je doprinosilo slabljenju
neprijatelja. Brutalnost u ponaanju je tako u izvesnoj meri bila drutveno uslovljena. Ljudi su postupali na drutveno svrsishodan nain i u
tome pronalazili zadovoljstvo. Potpuno u skladu sa slabijom regulacijom
i obuzdavanjem nagonskog ivota, ponekad se ta radost u unitavanju
usled iznenadnog poistoveivanja s rtvama, a pre svega kao izraz straha
i krivice, stalnih pratilaca ivotne nesigumosti, pretvarala u krajnje milosre. Jueranji pobednik bi ponekad, obrtom sudbine, sutradan bivao
pobeden, zarobljen ikrajnje ugroen. Zbog ovih stalnih uspona i padova,
stalne smene lovova na ljude, naime, ratnih vremena, lovovima na ivotlnje i tumirima u mimo doba, budunost je uvek bila nesiguma, ak i za
one koji su se povukli iz sveta. Bog i odlunost malog broja ljudi da se
meusobno ispomau bile su jedine izvesnosti. Strah je vladao posvuda
i ljudima je svaki trenutak bio dragocen. Isto kao to se sudbina oveka
mogla iznenada promeniti, tako se i njihovo uivanje moglo izmetnuti u
strah, a ovaj strah mogao je da se jednako naglo promeni u potinjavanje
nekom novom zadovoljstvu.
U srednjem veku, veina pripadnika vladajueg sloja bili su voe
oruanih grupa. To je odreivalo ukus i navike pojedinaca. Dokumenti
koji su sauvani iz tog razdoblja uglavnom nalikuju izvetajima iz feudalnih drutava naeg vremena; oni pokazuju i sline norme ponaanja.
Jedino je mala elita, o kojoj emo jo neto rei, stajala donekle iznad tih
normi.
Ratnik iz srednjeg veka ne samo da je voleo borbu ve mu je ivot
bio stalna borba. Provodio je mladost u pripremanju za borbu. S punoletstvom je postajao vitez i borio se koliko mu je snaga doputala sve do
pod stare dane. ivot mu nije imao neku drugu svrhu. Dom su mu bile
straare, tvrava baza i za napad i za odbranu. Kada bi sluajno i izuzetno iveo u miru, sebi je stvarao iluziju da je rat. Borio se na tumirima
koji su se esto jedva razlikovali od stvamih borbi98.
Pour la societe d alors la guerre etait letat normal* kae Liker o
XIII stoleu.
Z a tadanje drutvo rat j e bio normalno stanje.

256

Hujzinga, pak, o XIV i XV stoleu, govori": Hronini oblik koji

je rat poprimao, stalna pretnja od opasnih razbojnika koji su pustoili
gradove i sela, trajna ugroenost od strogog i proizvoljnog sudstva...
podsticali su oseaj opte nesigumosti.
ak i u XV veku - kao i u IX i u XIII vitez izraava oduevljenje
ratom, iako malo uzdranije i ne tako nabusito kao ranije:
C'est joyeuse chose que la guerre... On sentrayme tanta la guerre. Quant on voit sa querelle bonne et son sang bien combatre, la larme
en vient a lueil...**100. Rei su to ana de Bjeja, koji je zapao u nemilost
kod Itralja. A sada diktira svome slugi svoju ivotnu povest.
Leto je to 1465. ovek koji nam govori oito vie nije potpuno
nezavisan vitez, gospodar na svom malom posedu. Sada je i sam u
slubi... doe ti milo oko srca kada vidi kako se s drugovima estito
bori; kada vidimo blinjeg kako se izlae opasnosti da poslua zapoved naeg tvorca, tada i mi odluimo da onamo krenemo i s njim umremo ili ivimo, te da ga u ljubavi nikada ne napustimo. To donosi takvo
oduevljenje da onaj ko ga nikad nije iskusio i ne zna koliko je izvrsno.
Mislite li da se onaj ko tako postupa plai smrti? Nipoto! On je sada
tako jak, tako ushien, da prosto i ne zna gde je. Doista, on se niega na
svetu ne plai!
To je ratni ar, naravno, ali ne vie ona neposredna radost koja se
osea u lovu na ljude, u zveketu maeva, rzanju konja, neprijateljevom
strahu i pogibiji (kako je slatko uti dozivanje u pomo, u pomo,
ili videti mrtve rasporenih trbuha)101. Sada je zadovoljstvo pre svega
u drugarstvu, uverenju da se ovek bori za ispravnu stvar. Sada vie
nego ranije borbeni ar postaje neka vrsta pijanstva koja pomae da se
savlada strah.
Ovde progovaraju vrlo jednostavni i snani oseaji. Ljudi ubijaju,
potpuno se predaju borbi i gledaju prijatelje kako se bore. Svako ima
stranu na kojoj se bori. ovek zaboravlja gde je, zaboravlja na samu
smrt! To je izvanredno. Sta jo poeleti?
3.
Raspolaemo mnotvom dokumenata u kojima vidimo da se stav
gomjeg srednjovekovnog svetovnog sloja prema ivotu i smrti uopte ne
podudara s onima koji dominiraju u knjigama svetenikog gomjeg sloja, stavom koji obino smatramo tipinim sa srednji vek. to se tie
gomjeg svetenikog sloja, ili bar njegovih glasnogovomika, ivot je oblikovan milju o smrti i zagrobnom ivotu.
*
R at je divna stvar. T o liko se ljudi m edusobno vole u ratu. K ada vidim o da
je stvar za koju se borim o dobra i kada se nai drugovi hrabro bore, suza sam a
n av re iz oka.
17 Proces civilizacije

257

U vladajuem svetovnom sloju to nipoto nije jedina mogunost.

Iako takva raspoloenja i stavovi esto mogu obuzeti viteza, uvek postoje i dokazi o sasvim drugaijem stavu. Stalno ujemo upozorenje koje se
uopte ne slae sa stereotipom koji danas imamo o srednjem veku: Ne
daj da te obuzme misao o smrti. Uivaj u ovom ivotu.
Nul courtois ne doit blamer joie, mais toujours joie aimer*102. To
je kurtoazni propis iz jednog romana s poetka XIII stolea. A neto
docnije jedan autor kae: Jeune homme doit bien etre gai et mener joyeuse vie. II ne convient pas a jeune homme quil soit morne et pensif*'03.
U ovakvim izjavama se vitezovi, koji zacelo nisu morali da budu zamiljeni, jasno odvajaju od klerika, koji su, bez sumnje, ee bili
tmumi i zamiljeni.
Ovaj stav, koji nipoto ne porie ivot, posebno je ozbiljno i
izriito, a u odnosu na smrt, iskazan u nekim stihovima Katonovih distiha, koji su se kroz celi srednji vek prenosili s kolena na koleno. Nesigurnost ivota jedan je od osnovnih motiva koji se ponavlja u ovim
stihovima104:
Sint uns allen ist gegeben
ein harte ungewissez leben***.
Pa ipak, ovo ne znai da treba misliti o smrti i onom to dolazi kasnije, ve pre:
Wildu viirhten den tot,
sd muostu leben mit ndt****.
A na drugom mestu, posebno jasno i lepo je izraeno105:
Man weiz wol daz der tot geschiht,
man weiz ob siner zuokunft niht:
er kumt geschlichen als ein diep
und scheidet leide unde liep.
Doch habe du guote zuoversiht
Nijedan kurtoazan ovek ne sme da prezire radost, ve mora da je voli.
** M ladi ovek mora da bude veseo i ugodno ivi. Ne prilii mladom oveku da
bude tmuran i zamiljen.
*** Grubi i neizvesni ivot/ naa je sudba.
**** Plai li se smrti/ ivee bedno.

258

viirhte den tot ze sere niht

viirhtestu in sere
du gewinnest vreude nie mere*.
Ni rei o zagrobnom ivotu! Onaj ko doputa da mu ivotom
upravlja misao o smrti, vie nema zadovoljstva u ivotu. Izvesno je da su
se vitezovi oseali hrianima, pa su im tako i ivoti bili proeti idejama i
obredima hrianske tradicije. Pa ipak, u skladu s njihovim drugaijim
drutvenim i duevnim poloajem, hrianstvo je u njihovoj svesti bilo
povezano s neto drugaijom lestvicom vrednosti nego kod svetenika
koji itaju i piu knjige. Njihova se vera razlikovala i po duhovnosti i po
sadraju. Nije ih spreavala da uivaju u ivotu, ali, s druge strane, ni da
ubijaju i pljakaju. To je pripadalo njihovoj drutvenoj funkciji, njihovim stalekim atributima, kojima su se ponosili. Prezir prema smrti bio je
za viteza ivotna nunost. Morao je da se bori. Tadanja drutvena struktura i previranja stvarali su od toga za pojedinca neprikosnoveni zakon.
4.
Meutim, u srednjem veku ova trajna spremnost za borbu s
orujem u ruci nije bila ivotna nunost samo za ratnike, pripadnike
vitekog gomjeg sloja. I ivot stanovnika gradova bio je obeleen veim
i manjim sukobima znatno vie nego u kasnijim vremenima: i ovde su ratobomost, mrnja i uivanje u muenju drugih Ijudi bili manje sputani
nego u narednoj fazi.
Sa sporim usponom treeg stalea, jaaju i napetosti u srednjovekovnom drutvu. Graanstvo se nije uspinjalo samo putem novca.
Razbojnitvo, oruani sukobi, pljakanje, sve je to u ivotu gradskog stanovnitva igralo gotovo isto onako znaajnu ulogu kao u ivotu ratnike
klase.
Sudbina Matjea d Eskuija prua za to dobar primer. Ovaj Pikardijac je jedan od mnogih koji su u XV stoleu pisali hronike106. itajui
njegovu Hroniku, imamo utisak da je pisac bio skroman ovek posveen istorijskim istraivanjima. Ali kada se ispitaju izvomi dokumenti,
dolazi se do sasvim drugaije slike106.
Matje Eskui poinje magistratsku karijeru kao savetnik, eeven,
porotnik i prevo grada Perona izmeu 1440. i 1450. godine. Od samog
poetka u svai je s porodicom gradskog prokuratora ana Fromana.
Znam o da smrt e doi,/ N aa je budunost neznana:/ D olazi kradom, kao
lopov/ i razdvaja telo i duu./ Veruj i uzdaj se/ N e plai se odve sm rti./ Ako se boji
previe,/ Nikad nee upoznati uivanje.

259

S vaa prerasta u duge sudske pamice. Najpre prokurator tui Eskuija za

falsifikat i ubistvo (exces et attemptaz). Potom D Eskui preti udovici
svog neprijatelja procesom protiv vetica. Ali udovica izdejstvuje nalog
da D Eskui svoju istragu prepusti pravosuu. Stvar dospeva pred pariskiParlam ent (vrhovni sud - p. p.) i D Eskui odlazi prvi put u zatvor. Jo
est puta e biti u zatvoru, uvek kao osuenik, a jednom i kao ratni zarobljenik. Svaki put se radi o ozbiljnom prestupu, tako da vie nego jednom robija u okovima. Niz uzajamnih optubi izmeu D Eskuija i
porodice Froman biva prekinut oruanim sukobom u kojem Fromanov
sin ranjava D Eskuija. Obojica unajmljuju plaene ubice da ubiju onog
drugog. im se spor malo stiao, D Eskui je rtva drugog napada. Ovaj
put ranjava ga jedan monah. Dolazi do novih optubi, a zatim 1461. godine i do D Eskuijevog premetaja u Nesl, po svoj prilici zbog sumnje u
nove prekraje. To ovog ne spreava da napravi lepu karijeru. Najpre je
baji, zatim prevo Ribmona, potom kraljev prokurator u Sen-Kentenu, da
bi mu bila dodeljena i plemika titula. Posle novih ranjavanja, hapenja,
zatoenja, odlazi u rat. Pada u zarobljenitvo. Iz jednog kasnijeg pohoda
vraa se obogaljen. eni se, ali to nije i poetak mimog ivota. Optuen
za krivotvorenje peata, prebaen je u Pariz kao lopov i ubica (comme
larron et murdrier). Kasnije poinje svau s magistratom Kompjenja, ali
priznaje svoje nedelo pod mukama, to spreava njegovo dalje napredovanje. Biva osuen, rehabilitovan, ponovo osuen, sve dok mu se trag iz
dokumenata ne izgubi.
To je samo jedan od mnogih primera. Druge nam daju poznate minijature iz Livre dHeures vojvode De Berija108. Dugo se verovalo,
kae izdava ovog dela, a neki su u to uvereni i dan-anas, da su minijature iz XV stolea delo ozbiljnih monaha ili smemih monahinja koji su
radili u spokoju svojih manastira. Mogue da je katkad zaista i bilo tako.
Ali u celini, stvari su bile sasvim drugaije. Te su divne radove izraivali
mirjani, zanatlije, koji i nisu bili ba smemi u ivotu. Postupci o kojima
sluamo u svetlu dananjih drutvenih normi su oigledni zloini, a u
dmtvenom smislu za svaku osudu. Tako su se slikari, na primer, meusobno optuivali za krae; jedan od njih, uz pomo svog porodinog klana, ubija drugog maem na ulici. Vojvoda od Berija, kome ubica zbog
neeg treba, mora za poinioca da zatrai pomilovanje, tzv. lettre de remission. Dmgi slikar otima osmogodinju devojicu u nameri da se njom
oeni, naravno, protiv volje njenih roditelja. Pomenuta pomilovanja
svedoe o krvavim sporovima koji esto traju godinama, a koji ponekad
na javnim mestima ili u selima dovode do pravih, krvavih sukoba. Njiho260

vi protagonisti su kako vitezovi, tako i trgovci i zanatlije. Plemia prate kao i u dananjim zemljama srodnih drutvenih ureenja, u Abisiniji ili
Avganistanu sledbenici spremni da izvre sva njegova nareenja.
... Tokom dana stalno ga prate naoruane sluge koji reavaju njegove
sporove... Obini ljudi (roturiers), graani, ne mogu sebi priutiti taj
luksuz, ali imaju roake i prijatelje koji im esto pomau, opremljeni
svakojakim stranim orujem koje lokalni obiaji i optinski ukazi
uzalud zabranjuju. I ovi graani su, kada ele da se osvete, ratobom i109.
Gradske vlasti uzalud pokuavaju da stanu na kraj ovim porodinim svaama. Eeveni su pozivali dotine osobe, nalagali izmirenja, nareivali obustave svae, izdavali naredbe i ukaze. Neko vreme
stvari bi se smirivale, da bi potom izbijala nova svaa, a stara se obnavljala. Drugi put, dvojica ortaka bi se posvaala oko nekog posla. Oni
se svaaju i stvara se zla krv. Jednog dana se sretnu na trgu i jedan ubije
drugog110. Jedan gostioniar optuuje drugog da mu krade goste. Zavade
se na krv i no. Jedan o drugom govori loe i otpoinje pravi rat izmeu
porodica.
Porodine osvete, privatni ratovi, krvne osvete nisu postojali samo
meu plemiima; i gradovi u XV stoleu odjekivali su od zagluujue
buke meuporodinih ratova i zaraenih klanova. Graani obini ljudi,
eirdije, krojai, pastiri oas bi potezali no111.
On sait, combien, au quinzieme siecle les mceurs etaient violentes, avec quelle brutalite les passions s'assouvissaient, malgre la peur
de lenfer, malgre le frein des distinctions de classes et le sentiment de
lhonneur chevaleresque, malgre la bonhomie et la gaiete des relations
sociales*.
Ipak, ljudi tada nisu etali izazivakog pogleda, namrteni, s ratnikim izrazom kao spoljnim znakom spremnosti da se tuku; ba naprotiv, voleli su alu; ali neka pogreno shvaena ala, neumesna re, budi
strasti i ve dolazi do izazova, tue, ubistva. Mnogo onog to nam izgleda protivreno, snaga njihove skruenosti, strah od pakla, oseaji krivice, njihova smemost, izlivi radosti i veselosti, te iznenadni strani ispadi
mrnje i ratobomosti, sve to, isto kao prelasci iz jednog raspoloenja u
drugo, samo su razliiti vidovi jedne iste emotivne strukture. Nagoni,
emocije, nalaze oduka slobodnije i neposrednije nego kasnije. Samo
nama, naviknutim na uukaniji, mimiji i sraunatiji ivot, nama, kod
Poznato je kako su u XV veku obiaji bili surovi, s kakvom su se grubou
strasti stiavale, uprkos strahu od pakla, uprkos uzdravanju koje su nalagale klasne
razlike, oseaju viteke asti, uprkos dobrodunosti i srdanosti drutvenih odnosa.

261

kojih su drutveni tabui dobili obeleja samoprinude i deo su strukture

nae linosti, ova osloboena snaga skruenosti, nasilnosti i okrutnosti,
izgleda protivreno. Religija, verovanje u svemo Boga koji kanjava i
nagrauje, nikada ne deluje civilizatorski ili ublaavajue. Ba naprotiv: religija je uvek onoliko civilizovana koliko i drutvo ili sloj koji je
podravaju. A budui da emocije ovde dolaze do izraaja na nain koji
mi u svom vlastitom svetu opaamo samo kod dece, to mi njihova ispoljavanja i oblikovanja nazivamo detinjastima.
Kada pogledamo dokumente iz srednjeg veka, esto nailazimo na
jednu te istu stvar: ivot srednjovekovnog oveka zasnovan je na afektivnoj strukturi razliitoj od nae, on je nesiguran, pri emu se ne misli
mnogo o budunosti. Ko u tom drutvu nije voleo i mrzeo iz sve snage,
ko nije bio spreman da odigra svoju ulogu u igri strasti, morao je da ode u
manastir; u mirskom ivotu bio je isto onako izgubljen kao to e u kasnijem razdoblju, a posebno u dvorskom ivotu, biti ovek nesposoban da
se uzdri, obuzda strasti, sakrije i civilizuje svoje emotivne reakcije.
5.
U oba sluaja radi se o strukturi drutva koje trai i neguje
odreeni oblik afektivnog uzdravanja: Mi, kae Liker112, s naim pitomim obiajima i navikama, s paljivom zatitom koju modema drava
prua svakom pojedincu, imovini i osobama, teko moemo zamisliti
mogunost postojanja drugaijeg drutva.
U to vreme zemlja se raspala na pokrajine, a stanovnici svake od
njih sainjavali su neku vrstu nacije, koja se gnuala svih ostalih. I same
pokrajine bile su izdeljene na veliki broj vlastelinstava ili lena iji su se
gospodari meusobno neprestano borili. Ne samo krupna vlastela, baroni, ve i sitni kastelani, iveli su u potpunoj izdvojenosti i neprestano su
vodili ratove jedan protiv drugog ili protiv svojih suverena. Osim
toga, vladalo je stalno supamitvo izmeu gradova, sela, dolina, kao i
stalni ratovi izmeu suseda, ratovi koji kao da su nastajali iz same
brojnosti tih teritorijalnih jedinica.
Opis pomae da bolje sagledamo neto to smo ranije iskazali u
optim crtama kada smo rekli da postoji tesna meuzavisnost drutvenih
i emotivnih struktura. U tadanjem drutvu nije postojala dovoljno
snana centralna vlast koja bi ljudima mogla nametnuti uzdravanje. Ali
ako se u odreenoj oblasti centralna uprava uvruje, ako su ljudi na nekoj manjoj ili veoj teritoriji primorani da ive na miru, onda se postupno
menja i oblikovanje afekata i nagonskih normi. Kao to emo kasnije podrobnije govoriti, uzdravanje i meusobni obziri ljudi rastu, najpre u
262

obinom drustvenom svakodnevnom ivotu. Afektivna pranjenja do

kojih dolazi u fizikim napadima, ograniena su na odreene enklave
u vremenu i prostoru. Kada monopol na fiziku silu pree na centralnu
vlast, onda snani ljudi vie ne mogu sebi priutiti zadovoljstvo da fiziki
napadaju druge ljude. To sada mogu initi samo pojedinci s ovlaenjem
od centralne vlasti (na primer, policajci protiv kriminalaca). To mogu
uiniti i mase; ali samo u posebnim okolnostima, u ratu ili revolucijama, u
drutveno sankcionisanoj borbi protiv spoljnih ili unutranjih neprijatelja.
Ali ak i ove vremenske i prostome enklave u civilizovanom
drutvu, u kojima se mnogo vea sloboda ostavlja nasilnosti, a posebno
ratovi izmedu nacija, postale su depersonalizovane i sve manje dovode do afektivnih pranjenja onako neposredno i snano kao u srednjem
veku. Obuzdavanje koje namee civilizovano drutvo, i preobraaji nasilnosti u svakodnevici, ne mogu se naprosto preokrenuti, ak ni u tim
enklavama. Pa ipak, to bi se dogodilo mnogo bre nego to pretpostavljamo da direktna borba protiv mrskog neprijatelja nije zamenjena mehanizovanom borbom koja zahteva strogu kontrolu afekata. ak i u ratu u
civilizovanom svetu pojedinac se ne moe sasvim prepustiti svojoj agresivnosti, podstaknut pogledom na neprijatelja, ve mora, nezavisno od
svog duevnog stanja, da slua nareenja nevidljivog ili tek posredno
vidljivog neprijatelja. Potrebni su ogromni drutveni metei i oskudica,
pojaani snanom i svesnom propagandom, da bi se kod masa probudili i
legalizovali inae drutveno potisnuti instinkti, zadovljstvo u ubijanju i
unitavanju.
6.
Pa ipak, ovi afekti, u svom prefinjenom i racionalizovanom
obliku, imaju svoje legitimno i strogo odreeno mesto u svakodnevnom
ivotu civilizovanog drutva. Ovo je veoma karakteristino za onaj oblik
transformacije kroz koji prolazi civilizovanje afektivne ekonomije. Na
primer, ratobomost i nasilnost nalaze svoj drutveno doputeni izraz u
sportskim nadmetanjima. Oni su posebno izraeni u posmatranju (boks
meeva, na primer), u zamiljenom poistoveenju s malim brojem boraca kojima je dat izvestan i precizno odreen prostor da ispolje svoju nasilnost. Ovo iivljavanje poriva u posmatranju drugih kako se bore, ili,
ak, samo u sluanju (na radiju), jeste posebno obeleje civilizovanog
drutva. Ono odreuje i razvoj knjievnosti i pozorita, a posebno utie
na ulogu filma u naem svetu. Ovaj preobraaj onoga to se ve izvomo
ispoljilo kao aktivni, esto agresivni izraz zadovoljstva, u pasivni, ureeniji oblik zadovoljstva posmatranja (tj. zadovoljstva za oi), ve je zapoeto u obrazovanju, iznoenjem uputstava za ponaanje mladih ljudi.
Tako u jednom izdanju La Salovog spisa Civilite (1774), itamo
(str. 23):
263

Les enfants aiment a porter la main sur les habits et les autres
choses, qui leur plaisent; ilfa u t corriger en eivc cette demengeaison, et
leur apprendre a ne toucher que des yeux tout ce quils voient*.
Danas je ovakva preporuka postala neto samorazumljivo. oveka
novog vremena odlikuje to da ga drutveno stvorena samoprinuda spreava da spontano prua ruku ka onome to eli, voli ili mrzi. Celokupno
oblikovanje njegovih postupaka ma koliko se to ustrojstvo razlikovalo
meu zapadnim nacijama, a s obzirom na pojedince posebno je
odreeno tom nunou.
Ve smo pokazali da je proces civilizovanja ograniio upotrebu
ula mirisa, tenju da se miriu jela i druge stvari, kao da se radi o nekom
ivotinjskom postupku. Ovde vidimo jednu od meupovezanosti kroz
koju jedno drugo ulo, vid, dobija veoma specifino znaenje u civilizovanom drutvu. Vie nego ui, oi civilizovanom oveku daju najvee
zadovoljstvo, budui da su ostala zadovoljstva sputana brojnim zabranama i barijerama.
Ali u okviru ovog premetanja nagona iz sfere neposrednog delovanja u sferu posmatranja vidi se jasna krivulja sve vee umerenosti i
humanizacije u preobraaju afekata. Boks meevi, da spomenemo
samo jedan primer, a u poreenju s posmatrakim zadovoljstvima iz
prolosti, izgleda da predstavljaju krajnje ublaen oblik zadovoljavanja
agresivnih i sadistikih tenji.
Jedan primer iz XVI veka mogao bi posluiti za ilustraciju ove teze.
Izabrali smo ga iz obilja drugih jer posebno jasno prikazuje instituciju u
kojoj postoji vizuelno zadovoljenje potrebe za okrutnou, uivanje u
posmatranju nanoenja bola, a bez ikakvog racionalnog objanjenja i
preruavanja u kaznu ili disciplinsko sredstvo.
U XVI stoleu u deo narodnog veselja na Ivandan spadalo je spaljivanje jednog ili dva tuceta ivih maaka. Ova sveanost bila je uvena
i privlaila je gomile. Svirale su muzike. Pod nekom vrstom vratila podizali su ogromnu lomau. Na vratilo bi okaili vreu ili korpu sa ivim
makama, koju bi ubrzo zahvatala vatra. Make bi padale na lomau,
gde bi gorele, dok je svetina uivala u njihovim kricima i mijaukanju.
Sveanosti su obino prisustvovali kralj i njegovi dvorani. Ponekad bi
ast da upali vatru na lomai pripala kralju ili prestolonasledniku. Tako
saznajemo da je jednom po izriitom nareenju Karla IX uhvaena i
spaljena bila lisica113.
Deca vole da pipkaju odeu i druge stvari koje im se sviaju; treba ih nauiti da
savladuju tu elju i da te stvari dodiruju samo pogledom.

264

Dakako, prizor nije bio tako jeziv kao spaljivanje jeretika ili javna
muenja i svakojaka pogubljenja. To izgleda gore, kako je reeno, samo
zato jer se ovde zadovoljstvo u muenju ivih stvorenja pokazuje tako
otvoreno, neskriveno, besmisleno, naime, bez ikakvog racionalnog
opravdanja. Odbojnost prema takvim zadovoljstvima, koja nas obuzima
im ujemo o neem takvom, odbojnost koja je za dananji nivo afektivne kontrole neto normalno, iznova pokazuje promenu nagona u istoriji. Na primer, meutim, pokazuje samo jednu stranu promena: mnogo
onoga to je nekada pobuivalo oseaje zadovoljstva danas izaziva nezadovoljstvo. Danas, _kao i u to vreme, nije se radilo samo o individualnim
doivljajima. Spaljivanje maaka na Ivandan bilo je drutvena institucija, kao to su to danas boks meevi ili konjske trke. U oba sluaja, zadovoljstva organizovana od drutva jesu otelovljenja drutvenih afektivnih
normi, ma kako unutar njih bila razliita individualna afektivna modeliranja: svako ko bi izaao iz okvira drutvenih normi smatrao bi se nenormalnim. Danas bi oveka, koji bi pokuao da zadovolji svoje tenje
spaljivanjem ivih maaka, smatrali nenormalnim, jer normalno uslovljavanje u naoj fazi civilizacije zadrava ispoljavanja zadovoljstva
u takvim akcijama strahom koji se usauje kao samoprinuda. I ovde je na
delu jednostavan psihiki mehanizam na osnovu kojeg se odvija dugorona promena strukture linosti: drutveno nepoeljna ispoljavanja instinkta i zadovoljstava zabranjuju se i kanjavaju merama koje stvaraju
ili pojaavaju nezadovoljstvo ili strah. Kroz neprekidno ponavljanje nezadovoljstva koje se pobuuje pretnjama, a i navikavanjem na takav ritam, dominantno nezadovoljstvo nuno se povezuje s ponaanjem koje u
osnovi moda i prua zadovoljstvo. Tako se drutveno probueni neprijatnost i strah - danas, ali nipoto uvek, kao ni danas, reprezentovani samo
od roditelja bore s prikrivenim zadovoljstvima. Ono to smo ovde sagledali pod razliitim uglovima kao napredovanje granica stida, praga nelagodnosti, norrni afektivnosti, verovatno je pokrenuto takvim mehanizmima.
Ostaje da se podrobno ispita kakva je promena u drutvenoj strukturi podstakla ove psihike mehanizme, kakva je promena u spoljnim
prinudama pokrenula ovo civilizovanje afekata i ponaanja.

Prizori iz iv o ta jed n o g viteza

Pitati se zato se ponaanje i afekti ljudi menjaju isto je to i pitati se
zato se i oblici ljudskog ivota menjaju. Srednjovekovno drutvo je
razvilo odreene oblike ivota, a pojedinac je morao da ivi u okviru
ovih formi, bio on vitez, zanatlija, lan nekog ceha, ili kmet. U kasnijim
265

drutvenim fazama razvili su se razliiti oblici ivota kojima se pojedinac morao prilagoditi. Mogao je, ako je pripadao plemstvu, da vodi ivot
dvoranina. Nije, pak, vie mogao, ak i ako je to eleo a mnogi jesu da
vodi nesputani ivot viteza. Od tada, ta funkcija i taj oblik ivota iezavaju iz strukture drutva. Neke druge funkcije, kao to su ona cehovskog
zanatlije ili svetenika, a koje su u srednjovekovnoj fazi bile bitne, gube
postepeno znaaj u spletu drutvenih odnosa. Zato se neke funkcije i
oblici ivota, kojima se pojedinac mora prilagoditi u manje ili vie
uvrenim kalupima, menjaju tokom istorije? Kao to smo rekli, ovo pitanje blisko je pitanju zato su nagonski ivot, afektivno uslovljavanje, a
i ostale stvari s tim povezane, podloni promenama.
Dosta smo ve rekli o standardu afekata kod srednjovekovnog
gomjeg sloja. Kao dopunu, a istovremeno i kao vezu s pitanjem uzroka
promene tog standarda, valja kratko prikazati ivot vitezova, to jest,
predstaviti ivotni prostor koji je drutvo nudilo ljudima plemenitog
porekla, ali i prostor u koji ih je istovremeno i ograniavalo. Slika ovog
ivotnog prostora, predstava o samom vitezu, zamagljeni su odmah
nakon takozvknog sumraka vitetva. Bilo da se u srednjovekovnom
ratniku vidi plemeniti vitez (pri emu se na umu imaju samo velike,
lepe, pustolovne i patetine strane njegovog ivota), ili feudalni gospodar, tlaitelj seljaka (pri emu se na umu imaju samo divlje, svirepe,
varvarske strane njegovog ivota), pod pritiskom vrednosnih sudova i
enji iz posmatraevog doba izobliila se naknadno i ona uglavnom
jednostavna slika ivotnog prostora vitekog sloja. Nekoliko crtea, ili,
tanije reeno, njihov opis, mogli bi nam pomoi da tu sliku prizovemo u
seanje. Pored nekoliko tekstova, i neka vajarska i slikarska dela posebno dobro prikazuju ondanju atmosferu ili, da tako kaemo, emotivno
modeliranje i njegovu razliku od naeg, iako pri tom postoji samo mali
broj likovnih dela koja nam opisuju ivot viteza u njegovom stvamom
kontekstu. Jedna od retkih ilustrovanih knjiga te vrste koja je dola do
nas, dodue iz neto kasnijeg razdbolja, jeste niz crtea iz perioda
1475-1480, a koji su poznati pod ne ba odgovarajuim naslovom Mittelalterliche Hausbuch (Srednjovekovna knjiga za kuu). Iako je ime
umetnika koji ih je naslikao ostalo nepoznato, on je svakako bio dobro
upoznat s vitekim ivotom onog doba: tavie, za razliku od mnogih
savremenika, on je svet posmatrao oima viteza i poistoveivao se s njegovom lestvicom vrednosti. Zanimljivo je, u vezi s tim, da na jednom
mestu izmeu svih zanatlija jedino onoga iz svoga zanata prikazuje u
dvorskoj odei (tu je i devojka iza njega koja mu stavlja ruku na rame i
prema kojoj on otvoreno pokazuje svoja oseanja). Moda se radi i o autoportretu114.
266

Crtei potiu, kao to smo rekli, s kraj a viteke epohe, iz vremena

Karla Smelog i Maksimilijana, poslednjeg viteza. Ako je suditi po grbovima, izgleda da su ova dvojica, ili vitezovi koji stoje pored njih, i sami
predstavljeni na jednoj od dve slike. Nema sumnje, kako se kae115,
da se radi o Karlu Smelom... ili nekom drugom burgundskom vitezu iz
njegovog okruenja. Moda se na nekim slikama s tumira neposredno
prikazuju borbe koje su usledile posle opsade Nojsa, to jest u vremenu
Maksimilijanove veridbe s kerkom Karla Smelog od Burgundije. Oito
je da ljudi iz spomenute knjige pripadaju prelaznom razdoblju, kada namesto viteke postupno dolazi dvorska aristokratija. Mnogo onoga to
podsea na dvoranina prisutno je i na tim slikama. Pa ipak, one u celini
daju veoma jasnu ideju o specifinoj sredini viteza, nainu kako je provodio vreme, stvarima koje je video oko sebe, a posebno o nainu kako
je posmatrao.
ta mi, zapravo, vidimo?
Gotovo uvek prirodu, nita to bi iole podsealo na grad. Zaseoci,
polja, drvee, livade, bregovi, ponekad reice, esto i neki zamak. Ali na
ovim slikama nema jo uvek nieg od one nostalgije, onog sentimentalnog stava prema prirodi, koji ubrzo potom poinju da se oseaju kada
vodei plemii budu prinueni da napuste razuzdan ivot na predakim
ognjitima, te preu u polugradske dvorove, u zavisnosti od kraljeva i
kneeva. U tome lei jedna od glavnih razlika u afektivnom tonu koji ove
slike predoavaju. U kasnijim umetnikim delima umetnikova svest prosejava materijal koji mu je dostupan, i to na veoma osobit nain, koji neposredno izraava njegov lini ukus, ili, tanije, njegovu afektivnu strukturu.
Priroda, pejsai, koji su isprva puka pozadina za ljude, malo-pomalo
dobijaju nostalginu auru, u meri u kojoj napreduje urbanizacija ili kurijalizacija gomjeg sloja, i kako je sve izraenija razdvojenost gradskog i
seoskog ivota. Sada priroda na slici poprima, isto kao i ljudi koje ona
olcruuje, uzvien, reprezentativan karakter. U svakom sluaju, menja se
izbor oseanja; opaamo razliku izmeu onog to na slici prirode izaziva prijatna oseanja i onog to se osea neprijatnim i nelagodnim: isto
vai i za prikazane ljude. Za publiku na apsolutistikom dvoru mnogo od
onoga to je zaista postojalao u prirodi, u stvamom ivotu, vie se ne
prikazuje. Prikazani su bregovi, ali ne vie i veala, kao ni obeeni. Prikazano je polje, ali ne i odrpani teak koji s mukom tera konje. Kao to iz
dvorskog jezika nestaje sve ono prosto i vulgamo, tako to isto nestaje i sa slika i crtea namenjenih dvorskom gomjem sloju.
To ipak nije sluaj i s crteima u Hausbuchu, gde se opisuje afektivna situacija gomjeg sloja u srednjem veku na izmaku. Na tim se
crteima moe videti sve to i u ivotu - veala, odrpane sluge, seljaci
267

koji izgaraju na poslu. Oni nisu prikazani na protestni nain, kao u kasnijem razdoblju, ve kao neto posve razumljivo, deo svakodnevice, isto
kao, na primer, i rodino gnezdo i crkveni toranj. U ivotu, pogled na te
stvari ne izaziva ni najmanji oseaj nelagodnosti, pa zato bi onda slikaru
bilo nezgodno da ih predstavlja kakvim ih i vidi? Ba naprotiv: kao i
posvuda u srednjem veku, u svakodnevici bogatih i plemia prisutni su
siromani i bogalji koji prose, kao i seljaci i zanatlije koji rade za bogate;
nita od toga ne sadri neku pretnju za njih; oni se ne poistoveuju sa siromanima; prizor ne izaziva nikakva nelagodna oseanja. Ponekad se
rugaju grubijanima i seljacima.
Takve su i pomenute slike. Najpre niz crtea na kojima su Ijudi
prikazani u odreenom zodijakom znaku. Iako vie nisu okupljeni
oko viteza, oni jasno pokazuju kako i ta ovaj zapravo oko sebe posmatra. Potom dolazi niz slika koje neposredno prikazuju prizore iz ivota
viteza, njegove poslove i radosti. Za razliku od kasnijih vremena, sve
one svedoe o istom standardu nelagodnosti i istim drutvenim stavovima.
Prvo vidimo ljude roene u znaku Saturna. U prednjem planu jedan
siromako vadi utrobu uginulog konja i kao da eli da isee upotrebljivo
meso. Kod saginjanja skliznule su mu pantalone, a zadnjica provirila.
Jedna krmaa ba tu njui. Lomna starica, sva u ritama, prolazi, oslanjajui se o take. U maloj peini pored puta sedi ubogi ovek, s rukama i
nogama u okovima; pored njega ena kojoj je jedna ruka u okovima, a
druga u vezama. Sluga na imanju kopa neto u potoiu koji se gubi
izmeu drvea i breuljaka. U daljini vidimo seljaka kako zajedno sa
siniem, a uz pomo konja, muno obrauje breuljkasto polje. Jo
dalje, jednog odrpanog vode na veala; ponosno ga prati jedan orunik s perom zataknutim za kapu; s druge strane, zakukuljeni monah
osueniku prua veliko raspee; iza njih jau vitez i dvojica njegovih
ljudi. Na vrhu brda stoje veala na kojima se klati obeeni. Pored je
toak na kojem trune Ijudski le. Cme ptice lete naokolo. Jedna od njih
kljuca le.
Veala ipak nisu glavna tema na slici. Ona su tu, kao i potok, kao
drvo. Sve je prikazano isto kao i vitez koji kree u lov. itava povorka
prolazi mimo, pri emu gospoda i gospoe esto jau na istom konju.
Divlja bei u umarak, jedan jelen kao da je ranjen. Na obzorju jedan
zaselak ili moda majur s bunarom, mlinski toak, vetrenjaa, nekoliko
kueraka; seljak ore njivu; osvre se prema divljai koja kao da e mu
unititi polje. Na uzviici je zamak, a naspram njega na manjem brdu,
toak i veala; obeeni na njima, a okolo ptice.
268

Veala simbol vitezove sudske vlasti spadaju u dekor njegovog

ivota. Ona moda i nisu bitna, no, u svakom sluaju, ne pobuuju neku
posebnu nelagodnost. Presuda, pogubljenje, smrt, sve to je veoma prisutno u ivotu ovih Ijudi. Jo uvek nije premeteno iza kulisa.
Opaska se podjednako odnosi na siromane i na kuluare. Wer
sollte uns den Acker buwen, ob ir alle herren waeret*, pita se u XIII stoleu u jednoj od svojih propovedi Bertold od Regensburga116. Ponekad je
ak i precizniji: Rei u vam, hriani kako je svemogui Bog raspodelio sveto hrianstvo u deset vrsta Ijudi..., unde welicher leie dienste
die nidern den obern schuldic uhd untertaenic sint. Die ersten drier daz
sint die hoehsten unde die hersten, die der almehtige got selbe dar zuo
erwelt unde geordnet hat, daz in die andern siben alle utertaenic wesen
suln un in dienen suln**111. Isti ivotni stav vidi se i na slikama iz XV
veka. Niko ne smatra nelagodnim ni nenormalnim to je deo prirodnog i
bespogovomog poretka u svetu to ratnici i plemii nalaze vremena da
se zabavljaju, dok ostali za njih rade. Nema poistoveivanja jednog
oveka s drugim. Nita nije tako strano duhovima tog razdoblja koliko
ideja o jednakosti ljudi. Upravo to je razlog zbog kojeg prikaz ljudi
koji rade ne sadri nita nelagodno, nita sramotno.
Vidi se imanje, vidi se kako se gospoda raduju. Mlada plemkinja
stavlja venac na glavu svom mladom prijatelju. Ovaj je privija uza se.
Drugi par se eta zagrljen. Stara slukinja ljutito posmatra ljubavne
igre mladih. Sluge rade u blizini. Jedan od njih mete dvorite, drugi timari konja, trei hrani patke; jedna slukinja mu kroz prozor daje znak; on
se okrce i uskoro e joj se verovatno pridruiti u sobi. Vide se plemkinje
kako pleu, a iza njih to ine i seljaci. Na krovu klepee roda.
Vidi se i malo dvorite na obali jezera. Na mostu mladi plemi sa
enom. Posmatraju, oslonjeni o ogradu, sluge kako hvataju ribu i patke. Tri gospoice voze se amcem. Trska, iblje. U daljini zidine nekog
gradia.
Na jednoj slici radnici grade kuu podno poumljenog brda. Kastelan i kastelanka posmatraju. Radnici iz okana prokopanih u brdu vade
kamenje - jedni ga kleu, drugi odvoze. Neto dalje vidi se polugotova
graevina. U prednjem planu radnici se svaaju i pri tom pokuavaju da
se izbodu noevima i poubijaju. Kastelan stoji nedaleko i eni pokazuje
Ko bi nam obradivao njive ako biste svi vi bili gospoda?
** ... i koje poslove oni dole treba da obave za one gore. Tri prve vrste
predstavljaju velike, koje je svemogui Bog sam odredio i postavio na to mesto, dok su
sedam ostalih njim a potinjeni i moraju da im slue.

269

nemili prizor. Nepomutivi mir gospodara i njegove ene u otrom je kontrastu s jarou kavgadija. Svetina se tue, a gospodar za to i ne haje. On
ivi u nekom drugom svetu.
Nisu samo dogaaji kao takvi (slini prizori se mogu videti i danas),
ve pre svega nain kako su prikazani, ono to istie razliku u emotivnom
stanju. Vladajui slojevi iz kasnijih faza ne bi prihvatili prikazivanje takvih stvari, jer ne bi odgovarale njihovoj senzibilnosti. Ne bi bile
lepe. Ne bi spadale u umetnost. U kasnijim razdobljima jedino kod
Holanana (koji su prikazivali srednjostaleke i izrazito nedvorske
sloieve), recimo na Brojgelovim slikama, postoji onaj standard nelagodnosti koji omoguuje da se slikaju bogalji, seljaci, veala ili ljudi koji
obavljaju prirodne potrebe. Ali ovde je taj standard povezan s potpuno
drugaijim drutvenim oseanjima nego na slikama gomjeg sloja u
poznom srednjem veku.
Tu je samo po sebi jasno da se prikazuju i drugi, radni slojevi; oni
ak spadaju u nezamenljive likove u okviru vitekog ivota. Gospodar
ivi meu njima. Ne zaprepauje ga da vidi slugu kako radi pored njega,
niti bi se zaprepastio ako bi se ovaj zabavljao na svoj nain. Ba naprotiv! Ponosan je to vidi kako oko njega rade ljudi kojima nije nalik, ali
kojima je gospodar. Ovaj oseaj ponosa stalno je vidljiv na ovim
crteima. Gotovo da nema nijednog crtea na kojem kurtoazne zabave
i gestovi nisu suprotstavljeni onim vulgamim kod obinog puka. Bilo da
jae na konju, ide u lov, ljubuje ili plee, sve ono to ini gospodar po
definiciji je plemenito i kurtoazno, a sve to ine sluge i seljaci nisko je i prosto. Oseaji srednjovekovnog gomjeg sloja jo uvek ne zahtevaju da se sve vulgarno ukloni iza dekora, a time i sa slika. Ti se ljudi
zadovoljavaju time to se razlikuju od drugih. Pogled na taj kontrast
samo im poveava ivotnu radost; valja podsetiti na to da se neto od tog
uivanja u slinim kontrastima moe, na primer, nai u poneto ublaenom obliku i kod Sekspira. Batina srednjovekovnog gomjeg sloja dobro svedoi o tom stavu. to se vie poveava m eusobna zavisnost i
podela rada u drutvu, to se de facto vie poveava i zavisnost gomjih
slojeva od ostalih, a ujedno i drutvena snaga tih slojeva, barem potencijalno. Tamo, naprotiv, gde je gomji sloj jo uvek prvenstveno sloj ratnika koji druge slojeve dri u pokomosti pomou maa i oruja, ova
upuenost na druge slojeve izostaje, iako ne sasvim. Ona je ipak neuporedivo manja; a manji je, to emo kasnije podrobnije prikazati i pritisak odozdo ka gore. U skladu s tim, oseaj gospodarenja u gomjem sloju
daleko je otvoreniji, a pritisak za jaim uzdravanjem i kontrolom nagona daleko je slabiji.
270

Retko je stvami oseaj gospodarenja kod ovog sloja, patrijarhalni

prezir njegovih pripadnika prema svima onima koji im nisu ravni, tako
ivo predstavljen kao na ovim crteima. Ovo je izraeno ne samo u gestu
kojim plemi pokazuje svojoj eni zanatlije kako se svaaju ve i na slici
livnice u kojoj radnici dre prste na nosevima da ne udiu guea isparenja; ne samo u prizoru na obali jezera kada gospodar nadgleda sluge
dok hvataju ribu, niti na esto ponavljanom prizoru veala i obeenih,
ve i u samorazumljivom i nenaglaenom nainu na koji se plemeniti
gestovi vitezova suprotstavljaju priprostim gestovima puka.
Uzmimo kao primer sliku tumira. Muzikanti sviraju. Lude izvode
svoje grube ale. Plemii na konjima, esto gospodin i gospoa na istom
konju, posmatraju i razgovaraju. Seljaci, graani, lekar, prepoznatljivi
po odei, posmatraju. Dva viteza, pritisnuti svojim oklopima, ekaju
u sredini. Prijatelji im dele savete. Jednom od njih upravo pruaju
koplje. Potom glasnik trubom daje signal za borbu. Vitezovi juriaju jedan na drugog ispruenih kopalja. U pozadini, obian svet se zabavlja u
oprenosti s kurtoaznim zanimacijama vitezova posmatranjem konjskih
trka i svakojakih budalatina. Jedan se obesio o rep konju. Jaha je zbog
toga gnevan. Ostali biuju konje i jure u poneto grotesknom galopu.
Vojniki logor. Koije su napravile krunu barikadu. Unutar ovog
utvrenja uzdiu se raskoni atori s grbovima i zastavama, meu kojima
je i carska. U sredini, okruen svojim vitezovima, stoji kralj, a moda i
sam car. Glasnik na konju predaje mu poruku. Na ulazu u logor prosjakinja sedi s decom i lomata rukama, dok oklopnik na konju dovodi zarobljenika u lancima. Neto dalje vidimo seljaka kako obrauje njivu.
Izvan logora nagomilane su kosti, ivotinjski skeleti, konjska poluraspadnuta strvina koju kljuju gavranovi i jede divlji pas. Pored koija ui
sluga i olakava se.
Na drugom crteu, u znaku Marsa, vitezovi opsedaju neko selo. U
prvom planu vojnik ubija seljaka na zemlji, s desne strane verovatno u
kapeli - drugi ovek izdie dok mu kradu zaveljaj. Na krovu spokojno
sede rode u gnezdu. U pozadini neki seljak pokuava da pobegne preskaui plot, ali ga vitez na konju hvata za skut koulje. Seljanka urla i
mlatara rukama. Vitez na konju udara u glavu okovanog seljaka, oveka
siromanog i odrpanog; neto dalje, konjanici pale kuu, jedan od njih
tera stado, a u prolazu udara seljanku koja pokuava da ga zaustavi. U
malom seoskom zvoniku, stisnuti jedni uz druge, seljaci prestraeno posmatraju prizor. U daljini, na uzviici, utvreni manastir. Iza visoki'n zidina vidimo krov crkve s krstom na njemu. Neto vie, na brdu, uzdie se
zamak ili manastirski depandans. To su slike koje umetnik prikazuje u
271

znaku Boga rata! Prizor vrvi od ivota. Kao i na velikom broju ostalih
crtea, oseamo da pred oima imamo neto zaista doivljeno. Ovaj utisak obj anjava se injenicom da ove slike jo uvek nisu sentimentalne, da iz njih jo uvek ne progovara ona velika sputanost afekata, koja
e tokom naredne i dugake faze dovoditi do toga da umetnika dela namenjena gomjem sloju izraavaju sve vie njegove idealizovane vizije, i
primoravati ga da potiskuje sve to se suprotstavlja ovom razvijenom
standardu nelagodnosti. Ovde se naprosto prikazuje kako vitez gleda na
svet i kako ga osea. Prosejavanje oseanja, sputavanje afekata, takav izbor emocija da se prikazuje ono prijatno a odbacuje ono neprijatno, sramotno i nelagodno, sve to omoguuje da se neometano izraze mnoge
injenice, koje e kasnije biti prikazane samo kada se bude izraavao
svestan ili nesvestan protest protiv nagonske cenzure u gomjem sloju,
injenice koje su upravo zbog toga prenaglaene. Ovde seljak nije vredan saaljenja, a jo manje je uzor vrline. Nije ni olienje zla. On je naprosto tugaljiv, pomalo smean, upravo onakav kakvim ga vidi vitez.
itav svet vrti se oko viteza; izgladneli psi, prosjakinje, raspadnute konjske strvine, luge koje ue podno bedema, sela u plamenu, opljakani i
pobijeni seljaci, deo su ovog duevnog vidokruga isto kao tumiri ili
lov. Tako je Bog uredio svet: jedni su vladari, drugi sluge. U tome nema
nita nelagodno.
Ista razlika u afektivnim normama izmeu ovog vitekog razdoblja na izmaku i dvorsko-apsolutistikog drutva koje je na pragu vidi se i
u nainu na koji se prikazuje ljubav. Pogledajmo ljude u znaku Venere:
kao i drugde, pogled se otvara na iroki krajolik. Vidimo bregove, reku
koja vijuga, grmlje i gaj. U prednjem planu nekoliko mladih plemikih
parova: etaju se, dvoje po dvoje, ukrug, uz muziku, sveani, elegantni, s
iljastim cipelama na nogama. Pol<reti su im odmereni i skladni. Jedan
od plemia ima pero za eirom, ostali imaju vence u kosi. Moda se radi
o laganom plesu. Pozadi su trojica mladia koji sviraju. Tu je i sto pun
voa i pia, a pored njega mladi sluga.
Na suprotnoj strani, okruen ogradom na kojoj su vrata, nalazi se
mali vrt. Nekoliko stabala stvaraju neku vrstu senice, ispod koje mladi nag
ovek sedi u okruglom buretu, napunjenom vodom; on poudno prua
ruku prema mladoj devojci koja se sprema da mu se pridrui u vodi. Kao
na jednom ranije opisanom crteu, stara slukinja koja nosi voe i pie,
gleda s negodovanjem ljubavnu igru mladih ljudi. Dok plemii dokoliare
u prednjem planu, sluge se zabavljaju u pozadini; jedan od njih se baca na
sluavku, koja lei na leima ve uzdignute suknje. Mukarac se osvre da
proveri ne gleda li ih neko. S druge strane, dvojica mladia iz naroda pleu
irokih pokreta kao pri mavarskom plesu. Trei im svira.
272

Na narednom crteu, takoe na otvorenom prostoru, prikazana je

kamena kua za kupanje, a ispred nje i dvorite s kamenom ogradom. Vidimo malo preko ograde. Staza, iblje, red drvea koji se gubi u daljini.
U dvoritu nekoliko mladih parova, od kojih jedni stoje, a drugi hodaju;
jedan par se divi modemom vodoskoku, ostali razgovaraju; jedan mladi
ovek dri na ruci sokola. Psi, mali majmun, cvee u saksijama.
Kroz iroko otvoren luni prozor vidi se ta se dogaa u kui. Dvojica mladia i devojka sede u vodi nagi i askaju. Druga devojka, ve razodevena, sprema se da im se pridrui. Pod velikim otvorenim svodom
kupalita jedan momak svira gitaru kupaima. Vode tee iz esme pod
svodom. Pred kuom stoji pie u vedru napunjenom vodom. Dalje, sto
pun voa i jedan pehar; za stolom je mladi plemi s vencem u kosi; glavu
elegantno oslanja o ruku. Sa sprata kue sluga i sluavka posmatraju zabavu mladih gospodara.
Na ovoj slici erotski odnosi izmeu mukarca i ene prikazani su
mnogo otvorenije nego u kasnijoj fazi, gde se oni u drutvenom ophoenju i na slikama mogu prepoznati, ali ipak poluskriveno. Nagost jo
nije povezana sa stidom u toj meri da bi slikar morao, radi izbegavanja
drutvene kontrole, spoljne i unutranje, da pribegava sentimentalnim
dosetkama, kao to su kostimi Grka i Rimljana.
Pa ipak, nago telo ovde jo nije predstavljeno kako e biti kasnije,
na izvesnim privatnim slikama koje su ile ispod ruke. U Hausbuchu
ljubavne scene nisu ni najmanje opscene. Ljubav je ovde prikazana slino
kao i ostali dogaaji iz vitekog ivota, kao tumiri, lov, pohodi, pljakanje.
Umetnik nikad ne preteruje, nikad ne eli da budi radoznalost posmatraa, uzbuuje ga, prua mu imaginamo zadovljstvo tamo gde mu ono u
linom ivotu nedostaje, to i jeste obeleje opscenog. Ova slika ne
dolazi iz sputane due; ne eli da otltrije neku tajnu ruei neki tabu.
Slika izgleda prilino bezazleno. Umetnik jednostavno opisuje ono to sam
moe da opazi u svakodnevici. Kada govorimo o bezazlenosti, o realistinosti s kojom su, u poreenju s naim standardom stida i nelagodnosti,
prikazani odnosi meu polovima, onda mi takav stav nazivamo naivnim.
U Hausbuchu povremeno sreemo alu koja je (za na ukus) prilino
gruba. Ona se javlja i kod drugih majstora tog doba, na primer kod majstora E. S., a i kod majstora sa zastavicama118, koji je moda kopirao od
ovoga. ak i preuzimanje ovih motiva od kopiste popularizatora, koji je
mogao da bude i monah, ukazuje na to kako je tada razliit bio i drutveni
standard oseaja stida. Ove stvari su opisane isto onako realistino kao i
pojedinosti u odevanju. Radi se, oigledno, o ali, izvesno gruboj, ako
elimo da to tako nazovemo, ali uopte ne grubljoj nego to je ala koju
18 Proces civilizacije

273

autor sebi dozvoljava kada predstavlja seljaka sa izvirenim delom koulje za koji ga dri vitez, ili staru sluavku koja srdito gleda na mlade
ljubavnike. Umetnik kao da joj se ruga jer je prestara za takve ljubavne igre.
Sve su to izrazi duevnog stanja u drutvu u kojem su Ijudi oseanjima davali oduka neuporedivo lake, bre, spontanije i otvorenije nego
danas, u drutvu u kojem je emotivnost bila slobodnija, ali, posledino
tome, ne toliko regulisana i zato podlona kolebanjima izmeu krajnosti.
Unutar tog standarda regulisanja afekata, karakteristinog za celo zapadno drutvo u srednjem veku, kako za seljake tako i za vitezove, bilo je dakako bitnih razlika. I ljudima s tim standardom bilo je nametnuto
mnotvo nagonskih zabrana, ali drugaijeg usmerenja. Nisu imale onu
snagu koju su stekle kasnije, a ni oblik stalne, ravnomeme i gotovo automatske samoprinude. Ova integrisanost i ova zavisnost, karakteristine
za zajedniki ivot tih ljudi, nisu ih primoravale na to da svoje telesne
funkcije toliko uzdravaju jedan pred drugim ili pak da svoju agresivnost
toliko obuzdavaju koliko e to biti sluaj u kasnijoj fazi. Odnosilo se to
na sve ljude. Ali za seljake je mogunost ispoljavanja nasilnosti bila jo
ogranienija nego za viteza, to jest, bila je ograniena na ljude njihovog
stalea. Obmuto, kod viteza mogla se vie ispoljavati izvan njegovog
sloja nego u borbi unutar njega, jer je tu bila regulisana vitekim kodeksom. Seljak je ponekad bio drutveno osujeen jer nije mogao ni da se
estito najede, to je najjae nagonsko ogranienje koje nalazi izraz u celokupnom ovekovom ponaanju. Niko, meutim, nije obraao panju
na to, dok seljaka njegov drutveni poloaj nije ni obavezivao da sebi
namee prinude u nainu brisanja nosa, pljuvanja ili uzimanja hrane za
stolom. Ovde je viteki sloj bio potinjen otrijim pravilima. Ma kako
jednoobrazan izgledao srednjovekovni standard kontrole emocija u poreenju s kasnijim razdobljima, unutar njega ipalc postoje znatne razlike
u skladu sa stratifikacijom svetovnog drutva, da ne govorimo o svetenstvu. Te razlike valjalo bi posebno i podrobno prouiti. One su vidljive ve na slikama u Hausbuchu, gde su pokreti plemia odmereni i ponekad usiljeni, a pokreti slugu i seljaka naglaeni i grubi.
Ispoljavanja oseanja kod srednjovekovnog oveka u celini su
spontanija i slobodnija nego kod njegovih naslednika. Pa ipak, ni ona
nisu potpuno slobodna, niti potpuno drutveno nemodelirana. U tim
stvarima ne postoji nulta taka. ovek bez ogranienja ne postoji.
Dodue, vrsta, jaina i izraenost tih zabrana, prinuda i zavisnosti menjaju se na bezbroj naina, a s njima i napetost i uravnoteenost afekata, kao
i stupanj i nain zadovoljenja koje pojedinac trai i nalazi.
274

O
tome u emu vitez trai i nalazi zadovoljstvo svedoe donekle i
ovi crtei. U tom razdoblju vitez ve ee ivi na dvoru nego ranije. Pa
ipak, zamak i posed, brdo, potok, polja, sela, drvee i ume i dalje su prirodni dekor njegovog ivota; predstavljeni su kao takvi i bez ikakve
sentimentalnosti. Tu se on oseao kao kod kue, a tu je bio i gospodar.
ivot mu je u sutini bio podeljen izmeu rata, turnira, lova i ljubavnih igara.
Ali to se menja ve u XV, a jo odlunije u XVI stoleu. Na polugraanskim vladarskim dvorovima, sastavljenim delom od starog
plemstva, delom od elemenata u usponu, stvara se nova aristokratija s
novim drutvenim prostorom, novim funkcijama, a, u skladu s tim, i s
razliitom emotivnom strukturom.
Ljudi sami oseaju ove razlike i tee da ih izraze. Godine 1562. izvesni an di Pejra prevodi na francuski jezik Dela Kazin spis o lepom
ponaanju, dajui mu pri tom naslov: Galatee ou la maniere et fasson
comme le gentilhomme se doit gouverner en toute compagnie (Galateo,
ili nain na koji otmen ovek treba da se ponaa u svakom moguem
drutvu). Ve i u samom naslovu vidi se da se sada plemiima namee
jai pritisak. I an di Pejra u predgovoru naglaava veu razliku izmeu
zahteva koji su nametani vitezu i onih koje dvorski ivot namee plemiu:
Toute la vertu et perfection du Gentilhomme, M onseigneur, ne
consiste pas a piquer bien un cheval, 'a manier une lance, a se tenir propre en son harnois, a s aider de toutes armes, a se gouverner modestement entre les dames ou a dresser l'Amour: car c est un des exercices
encor que lon attribue au gentilhomme; ily a plus, le service de table devant les Roys et Princes, la fagon d ageancer son language respectant
les personnes selon leurs degrez et qualites, les ceillades, les gestes et
jusques au moindre signe et clin d ceil quil sgaurait faire*.
Kao i dotadanja vrlina i savrenost, kao ivot i ivotni prostor plemia ovde je opisano upravo ono to se moe videti na crteima u Hausbuchu: dela rata i ljubavi.
*
itava vrlina i savrenost plem ia, vae gospodstvo, ne sastoji se u ispravnom podbadanju konja, baratanju kopljem , dobrom dranju u oklopu, upotrebi
svih vrsta oruja, skrom nom ponaanju m edu gospoam a, ili u ljubovanju. To je
samo jedna strana ponaanja koje odgovara p lem iu. B itno je i ponaanje za stolom
pred kraljevim a i vladarim a, nain prilagoavanja govora raznim lju d im a prem a
njihovom staleu i osobinam a, zatim nain gledanja, gestovi, pa ak i sitni znaci ili
nam igivanja.

275

Njima su suprotstavljene dalje savrenosti, ali i novi ivotni prostor

plemia u slubi vladara. Nova prinuda, novo, obuhvatnije regulisanje i
modeliranje ponaanja, kakvo u starom vitekom ivotu nije bilo ni potrebno ni mogue, sada se zahteva od plemia. To su posledice nove, vee
zavisnosti u koju je plemi zapao. On vie nije onaj relativno slobodan
ovek koji gospodari u svom zamku i iji je zaviaj taj zamak. On sad
ivi na dvoru, slui vladaru, eka ga za stolom. A na dvoru ivi s mnogim
drugim ljudima. Prema svakom od njih mora se ponaati tano u skladu s
vlastitim i tuim rangom. Mora da naui da prilagoava svoje gestove
razliitom rangu i ugledu osoba na dvoru, odmerava svoje rei, pa ak i
kontrolie svoj pogled. To je nova samodisciplina, neuporedivo snanije
samouzdravanje koje se oveku namee tim novim ivotnim prostorom
i tim novim oblikom integracije.
Stav iji je idealni oblik definisan izrazom courtoisie ustupa polako mesto drugom, iji izraz postupno postaje civilite.
Prevod Galatea ana di Pejraa oznaava ovo prelazno razdoblje i u
jezikom smislu. Sve od 1530. ili 1535. godine u Francuskoj dominira
pojam courtoisie. Krajem stolea, pojam civilite stie prednost, pri
emu pojam courtoisie ne iezava. Negde 1562. godine, dva pojma
se koriste bez nekog veeg prvenstva jednog od njih.
Pejra u svojoj posveti kae: L eL ivre traictant de linstitution d'un
jeune Courtisan et Gentilhomme soit garenty, de celuy qui est comme le
paragon et miroir des autres en courtoisie, civilite, bonnes moeurs et louables coustumes*.
Covek kome su upuene ove rei je upravo Anri Burbonski, princ
od Navare, iji ivot najoitije simbolizuje ovo razdoblje pretvaranja
vitekog u dvorskog oveka. Kao Anri IV, on postaje izvrilac tog preobraaja u Francuskoj. Cak mora, i protiv svoje voije, da prinuuje ili na
smrt osuuje one koji se odupiru, koji ne shvataju da od slobodnih gospodara i vitezova treba da postanu zavisni kraljevi slubenici119.

N eka ovoj knjizi, koja poduava mladog dvoranina i plemia, on sam bude i
zatita, on koji je uzor i ogledalo drugim u kurtoaz iji, civilizovanosti, lepom ponaanju
i hvale vrednim obiajima.

276

A PO M E N E
U vod

1Talcott Parsons, Essays in SociologicalTheory, Glencoe 1963, str. 359 i dalje.

2 Ibid., str. 359.
3T. Parsons, Social Structure and PersonaIity, Glencoe 1963, str. 82, 258 i dalje.
4
Ideju da drutvenu promenu treba razumeti u kategorijama promene strukture
kao poremeaja inae stabiinog stanja drutvene ravnotee, mogue je nai na mnogo
mesta u Parsonsovom delu: [pogledati npr. T. Parsons i N. J. Smelser, Econom y a n d S o ciety (London 1957, str. 247 i dalje)]. Slino i u Robert K. Merton, Social Theory and
Social Structure, Glencoe 1959, str. 122, gde jedno idealno drutveno stanje (m ada
naizgled shvaeno kao realno), u kojem nem a protivrenosti i napetosti, predstavlja
protivteu drugom, u kojem poremeaji ili loe funkcionisanje za koje se tvrdi da
su disfunkcije, vre pritisak ka promeni u drutvenoj strukturi u kojoj obino nem a
napetosti i koja je nepromenljiva.
Problem o kojem se ovde raspravlja, kao to se da videti, nije istovetan problemu
o kojem se tradicionalno raspravljalo uz pomo kategorija statino i dinamino.
Tradicionalna rasprava esto sadri pitanje o tome koji je postupak, koji metod,
poeljniji u ispitivanju drutvenih fenomena, onaj koji ograniava istraivanje na poseban vremenski odsek ili onaj koji se bavi prouavanjem obuhvatnijih procesa. Tom e
nasuprot, ovde socioloki metod, pa ak ni socioloka selekcija problem a kao takva,
nisu bitni, ve se raspravlja o shvatanjim a drutva, ljudskih figuracija, koja lee u osnovi upotrebe razliitih m etoda i tipova izbora problema. Ovde se ne kae nita protiv
mogunosti sociolokog istraivanja kratkoronih drutvenih uslova, je r je ovaj tip izbora problema potpuno legitiman i spada u neophodnu vrstu sociolokog istraivanja.
O vde se, naime, govori protiv odreenog tipa teorijskih shvatanja, koja su esto, ali
nipoto i nuno, povezana s em pirijskim sociolokim istraivanjima stanja. Sasvim je
mogue preduzeti em pirijska istraivanja stanja, pri emu kao referentni okvir slue
odreeni modeli drutvenih promena, procesa i razvoja. Rasprava o odnosu drutvene
statike i drutvene dinamike pati od nedovoljnog razlikovanja em pirijskog istraivanja kratkoronih sociolokih problem a i njim a primerenih metoda istraivanja, s
jedne strane, i teorijskih m odela koji oveka - izriito ili ne - vode u postavljanju problema i prikazivanju rezultata istraivnja, s druge strane. Mertonova upotreba izraza
statino i dinamino u gorenavedenom odlom ku veoma jasno pokazuje ovu nedo-

277

voljnu sposobnost pravljenja razlike, kao onda kada kae da se u okviru socioloke teorije funkcije, jaz izmedu statike i dinamike moe premostiti shvatanjem da nesaglasja,
napetosti i antiteze jesu disfunkcionalni u smislu postojeeg drutvenog sistema,
te da stoga znae loe funkcionisanje, ali da su, s druge strane, instrumentalni sa stanovita promene.
5 Tenje evropskih nacija ka veem jedinstvu moda crpu znatan deo svoje pokretake snage u uvrenju i proirivanju lanaca m euzavisnosti, pre svega u ekonomskoj i vojnoj sferi; pa ipak, poremeaj traicionalne nacionalne samo-slike
evropskih zemalja je u svim ovim zemljama stvorio tenju da, uprkos naciocentrinoj
tradiciji, prilagode vlastite stavove - makar uz oklevanje i snebivanje u poetku - ka
shvatanju o veoj funkcionalnoj meduzavisnosti. Tekoa ovog poduhvata lei upravo
u injenici da, kao rezultat naciocentrine socijalizacije dece i odraslih, svaka od ovih
nacija zauzima emotivno dominantno mesto u svesti naroda, dok velika nadnacionalna
formacija, koja se razvija, ima najpre samo racionalno, a tek neznatno emotivno samostalno znaenje.
6 Iako ova razlika zasluuje obuhvatnije uporedno istraivanje nego to se to
ovde moe uiniti, ona se ipak moe objasniti u glavnim crtama i s malo rei. Povezana
je s vrstom i obimom vrednovanja predindustrijske elite moi koji ulaze u vrednovanja
idustrijskih slojeva i njihovih predstavnika u meri u kojoj oni dolaze na vlast.
U zemljama kao to je Nemaka, ali i u drugim zemljama na evropskom kontinentu, moe se uoiti tip buroaskog konzervativizma koji je uveliko determinisan
vrednostima predindustrijske dinastiko-agram o-vojne elite moi. Ove vrednosti podrazumevaju veoma izraeno potcenjivanje svega onoga to se u Nemakoj oznaava
svetom posla (u koji spadaju trgovina i industrija), kao i precenjivanje drave,
drutvene celine, a protivno pojedincu. Svuda gde takva vrednovanja igraju bitnu
ulogu u konzervativizmu industrijskih klasa, ona sadre vidljivu antiliberalnu tendenciju. U ovoj tradiciji esto se negativna oseanja vezuju za visoko vrednovanje individualne linosti i individualne inicijative, kao i za odgovarajue nie vrednovanje
dravne celine, drugim reima, poslovnog sveta koji se zalae za slobodnu konkurenciju.
U zemljama gde su pripadnici preindustrijske agram e elite manje udaljeni u
svom praktinom ivotu i vrednostima od trgovakih delatnosti i svih ljudi koji
zaraduju za ivot takvim delatnostima, i gde je mo vladara i dvorskih krugova kao sredita drave ograniena, kao to je sluaj u Engleskoj, ili ne postoji, kao u Americi,
buroaske grupe koje postupno postaju vladajui sloj razvile su tip konzervativizma
koji je naizgled sasvim spojiv s idealima dravnog nem eanja, slobodom pojedinca, dakle, sa specifino liberalnim vrednostima. U naem tekstu e biti jo govora o nekim
specifinim tekoama ovog liberalno-konzervativnog nacionalizma, o ovom naizgled
neproblematinom istovremenom potvrivanju pojedinaca i nacije, tj. nacionalne
celine kao najvie vrednosti.
7 Ovo zamenjivanje ideologije usmerene ka budunosti ideologijom usmerenom
ka sadanjosti ponekad je skriveno malom intelektualnom varkom koja se moe preporuiti svakom sociologu koji se zanima za prouavanje ideologija, i to kao pravi primer
istananije vrste formiranja ideologije. Usmerenost razliitih naciocentrinih ideologija prema postojeem poretku kao najviem idealu ponekad dovodi do toga da poklonici
takvog vrednovanjaposebno, ali nikako iskljuivo poklonici njegovih konzervativno-liberalnih nijansi - smatraju svoje vlastite stavove naprosto neideolokim inje-

278

ninim stavovima, te ograniavaju pojam ideologije na one vrste ideologije usmerene

ka menjanju postojeeg, posebno unutar drave. Jedan primer za ovo misaono maskiranje vlastite ideologije u razvoju nemakog drutva jeste poznata ideologija realpolitike. Njena argumentacija polazi od ideje, shvaene kao injenice, da u meunarodnoj
politici svaka nacija koristi svoju potencijalnu snagu u svom vlastitom interesu potpuno bezobzimo i bez ogranienja. O va prividna injenica sluila je za opravdavanje
posebno naciocentrinog ideala, modeme verzije makijavelijevskog ideala, koji kae
da nacionalna politika treba da se na m eunarodnom planu sprovodi bez obzira na druge, to jest, samo u vlastitom interesu. Ovaj realpolitiki ideal je, zapravo, nerealistian zbog toga to svaka nacija zavisi od drugih.
Slino razmiljanje sree se i u novijim vremenima. U skladu s amerikom tradicijom, a u r.eto ublaenom obliku, prisutno je u knjizi amerikog sociologa Danijela
Bela, koja nosi karakteristian naslov The End o f Icleology (New York 1961. str. 279).
Bel takode polazi od pretpostavke da borba moi izmedu organizovanih grupa u tenji
za povlasticama predstavlja injenicu. Iz ove injenice, slino zagovom icim a nemake
realpolitike, on zakljuuje da politiar, u tenji za ciljevima svoje vlastite grupe, treba
da deluje bez etikih ogranienja u borbama za vlast razliitih grupa. Pri tom tvrdi da
ovaj program nem a karakter politike doktrine, nekog unapred smiljenog vrednosnog
sistema, to jest, ideologije. Bel pokuava, kao to je reeno, da ovaj pojam ogranii iskljuivo na politike doktrine usmerene na promenu postojeeg poretka. Zaboravlja da
je mogue tretirati postojei poredak ne samo kao prostu injenicu ve kao vrednost
podranu emocijama, kao ideal, kao neto to treba da bude. On ne pravi razliku
izmedu naunog istraivanja onoga to jeste i ideoloke odbrane onoga to jeste, kao
otelovljenja visokovrednovanog ideala. Sasvim je oigledno da je Belov ideal stanje
koje on opisuje kao injenicu.
D em ocracy, pie jedan dm gi am eriki sociolog, Sejm urM artin Lipset, is not
only or even prim arily a m eans through which different groups can attain their ends or
seek the good society; it is the good society itselfin operation. (Demokratija nije samo,
ili nije prvenstveno, sredstvo kojim razliite grupe mogu ostvariti svoje ciljeve ili tragati za dobrim drutvom; ona je samo dobro drutvo u delovanju). Political M an, New
York 1960, str. 403. Lipset jekasnije donekle preinaio ovaj stav. Ali ovaj stav i stavovi
vodeih amerikih sociologa su primeri koliko se ak i najinteligentniji predstavnici
amerike sociologije teko odupiru izuzetno jakom pritisku intelektualnog konformizm a u svom drutvu. i koliko ova situacija teti njihovom kritikom oseaju. Dok god je
to sluaj, dok god naciocentrino vrednovanje i ideali u tolikoj meri dominiraju teorijskom milju vodeih amerikih sociologa, dok god oni ne shvataju da se sociologijom kao ni fizikom nije mogue baviti prvenstveno s nacionalnog stanovita, njihov
dominantan uticaj predstavlja znatnu opasnost za razvoj sociologije u itavom svetu.
Kao to se moe videti, kraj ideologije jo nije pred oima sociologa.
Neto slino bi se verovatno moglo rei i o ruskoj sociologiji, kada bi ona im ala
slian dominantan uticaj. Ali, koliko je meni poznato, u Sovjetskom Savezu im a sve
vie empirijskih sociolokih istraivanja, no jo uvek malo teorijske sociologije. O vo se
da razumeti, je r njeno mesto u Sovjetskom Savezu nije toliko zauzeo sistem M arksa i
Engelsa, koliko marksistika intelektualna zgrada izdignuta na status kreda. Poput dominantne amerike teorije drutva, i ruska teorija je naciocentrina m isaona graevina.
I s ove strane je sasvim izvesno da kraj ideologije u sociolokoj teoriji jo nije na vidiku.

279

Ali to nije razlog da se u najveoj moguoj meri ne nastoji okonati ovo stalno samoobmanjivanje, ovo stalno pretvaranje kratkoronih drutvenih idela u veno valjane socioloke teorije.
8 T. Parsons, Societies: Evolutionary and Comparative Perspectives, Englewood
Cliffs, N. J. 1966, str. 20: This process occurs inside that black box, the personality
o f the actor.
9 Gilbert Ryle, The Concept o fM ind, London 1949.

P rv a glava
1 Oswald Spengler, Untergang des Ahendlandes, Miinchen 1920, I, 29. Svaka
kultura ima sopstvene mogunosti izraza, koje nastaju, sazrevaju, venu da se nikada vie
ne vrate... Te kulture, prava iva bia, rastu u uzvienoj nesvrhovitosti, kao cvee u polju.
One, kao i cvee u polju, pripadaju Geteovoj ivoj, a ne Njutnovoj mrtvoj prirodi.
2 Napom ene o prom eni znaenja pojm ova Zivilisation i Kultur u nemakom je:iku.
itavo pitanje razvoja pojmova civilizacija i kultura trebalo bi obraditi
opim ije nego to je to mogue ovde gde se o tom problemu moe govoriti samo ukratko. Pa ipak, nekliko beleki e potkrepiti misli iznete u tekstu. Moglo bi se pokazati da
se u XIX veku, posebno posle 1870, kada je Nemaka bila evropska sila i kolonijalna
sila u nastajanju, suprotnost izmeu ta dva pojma prilino smanjila, te da je kultura,
slino kao i danas u Engleskoj, a delom i u Francuskoj, oznaavala samo odreenu
oblast ili neku viu formu civilizacije. Tako npr. Fridrih Jodl (Friedrich Jodl) u delu Die
Kulturgeschichtsschreibung, (Halle 1878, str. 3) kae: opta istorija kulture je istorija civilizacije (pogledati i: Jodl, op. cit., str. 25).
G. F. Kolb u delu Geschichte der M enschheit und der K ultur (1843, kasnije izdanje nosi naslov Kultur-Geschihte der Menschheit), ukljuuje u svoj pojam kulture
ideju napretka koja danas tu uglavnom vie ne spada. On svoje shvatanje kulture
prvenstveno zasniva na Baklovom pojmu civilizacije. Ali kao to kae Jodl (op. cit.,
str. 36), u njegovom idealu su preuzeta obeleja iz m odemih pogleda i zahteva u vezi s
politikom , socijalnom i verskom slobodom, i mogao bi se lako ukljuiti u program
neke politike partije.
Drugim reima, Kolb je ovek napretka, liberal jo pre 1848, vremena kada se
pojam kultura pribliava zapadnom pojmu civilizacija.
P a ipak, 1897. u M eyers Konversationlexikon kae se: Civilizacija je stanje
kroz koje varvarski narod m ora proi da bi dospeo do vie kulture u industriji, umetnosti, nauci i uverenjima.
M a kako da u takvim izjavama nemaki pojam kulture ponekad izgleda blizak
francuskom i engleskom shvatanju civilizacije, ni u tom vremenu u Nemakoj ne nestaje sasvim oseaj da je civilizacija drugorazredna vrednost u poreenju s kulturom. To je izraz samopotvrivanja Nemake prema zemljama Zapada koje su se smatrale nosiocima civilizacije, ali je i izraz napetosti prema njima. N jegova snaga se
menja zavisno od stepena i vrste te napetosti. Povest nemakog para pojm ova civilizacija i kultura blisko je povezana s istorijom odnosa izmeu Engleske, Francuske i
Nemake. Stvari koje tu lee u osnovi su izvesne politike okolnosti koje nadivljavaju

280

mnoge pojedinane faze razvoja i pojavljuju se u duevnom ustrojstvu Nemaca isto kao
i u njihovim pojmovima, prevashodno onim a koji izraavaju njihovu samosvest. Pogledati takoe knjigu Konrada Hermana (Conrad Hermann) Philosophie der Geschichte
(1870), u kojoj se Francuska naziva zem ljom civilizacije, Engleska zemljom materijalne kulture, a N em aka zemljom idealnog obrazovanja. Uobiajeni izraz materijalna kultura u Francuskoj i Engleskoj iz nem akog svakodnevnog govora gotovo
sasvim je nestao, iako ne i iz strune term inologije. Pojam kultura se u obinom govoru sasvim stopio s onim to se oznaava kao iealno obrazovanje. Ideali kulture
i obrazovanja uvek su bili bliski, iako pozivanje na objektivna ljudska dostignua
postepeno jaa u pojmu kultura.
3 O problem u inteligencije pogledati pre svega: K. M annheim , Ideologie und
U topie, Bonn 1924 (dan. izd. Frankfurt na M ajni, izd. Schulte-Bulm ke), str.
12 1-134. Problem je opirnije izloen u engleskom izdanju ldeology and Utopia, An
lntroduction to the Sociology o f K nim ledge (Intem ational Library of Psychology,
Philosophy and Scientific M ethod), London 1936. O istoj tem i pogledati: K. M annheim, M ensch und G esellschaft im Z eitalter des Umbruchs, Leiden 1935. i H. Weil,
D ie Entstehung des D eutschen B ildungsprinzips, Bonn 1930 (5. poglavlje: O brazovani kao elita).
4 Grosses vollstandiges Universal-Lexikon aller W issenschaften und Ktinste,
Leipzig i Halle 1735 (izd. Joh. H. Zedler). (Svi kurzivi u navodu su autorovi). Pogledati
i lanak Dvoranin: Osoba koja na dvoru nekog vladara obavlja uglednu slubu.
Zivot na dvoru se oduvek opisivao kao neto opasno, zbog vlaareve kolebljive milosti,
mnotva zavidnika, tajnih klevetnika i otvorenih neprijatelja; s druge strane, opisivao
se kao mesto gde vlada porok, zbog lenstvovanja, pohote i raskoi.
Ali uvek je bilo dvorana koji su m udro izbegavali zamke i svojom budnou izmicali izazovima zla te se tako predstavljali kao asni primeri srenih i vrlih dvorana.
Pa ipak, ne kae se zalud: Blizu si dvora, blizu si pakla. Pogledati i lanak Dvor:
Kada bi svi podanici verovali da vladara potuju zbog njegovih osobina, tada pom pa i
ne bi bila potrebna; medutim, najvei deo podanika oboava spoljanjost. Vladar je isti
i kada ide sam i kada uz sebe im a celu druinu, iako ima i primera da vladar nije uivao
ugled kada je sam iao medu podanike, dok mu se sasvim drugaije pristupalo kada se
ponaao primereno svom rangu. Zbog toga je potrebno da vladar ima ne samo slubenike koji upravljaju zemljom ve su mu potrebni i slubenici za javno pojavljivanje i njegova sopstvena posluga.
Sline su misli izreene ve u X V II stoleu, na prim er u D iscurs v. d. H offlichkeit (1665); pogledati E. Cohn, G esellschaftsideale und G esellschaftrom an des 17.
Jahrhunderts, Berlin 1921, str. 12. N em ako suprotstavljanje spoljne utivosti i
unutranjih osobina je staro koliko i nem aki apsolutizam , koliko i drutvena slabost koju treba tum aiti i u vezi s izrazitom snagom nem akog graanstva u prethodnoj fazi.
5 Navedeno u Aionson, Lessing etles classicsfrangais, Montpellier 1935, str. 18.
6 E. d. Mauvillon, Lettres frangoises et Germaniques, London 1740, str. 430.
7 Mauvillon, op. cit, 427.
8 Mauvillon, op. cit., str. 461-462.
9 Ponovo tampano u Deutschen Literaturdenkm alen, XVI, Heilbronn 1883.
10 Pogledati: A m old Bem ey, Friedrich der Grosse, Tubingen 1934, str. 71.

281

11 Pogledati Hettner, Geschichte der Lirerarur im 18. Jahrhundert, I, 10: Nema

nikakve sumnje, francuska drama je u sutini dvorska drama, drama etikecije. Povlastica da se bude tragini junak povezana je s najstroom dvorskom etikecijom.
12 Lessing, Briefe aus dem zweitem Teil der Schriften, Goschen 1753. Navedeno
u Aronson, Lessing et les classics fi'angais, Montpellier 1935, str. 161.
13 Ovaj i sledei navodi prema Lamprecht, D eutsche Geschichte, Freiburg 1906,
VIII 1, str. 195.
14 Mauvillon, op. cit., str. 398 i dalje.
15 Geschichte des Fraulein von Sternheim, Sofije de la Ro (Sophie de la Roche)
(1771), izd. Kuno Ridderhoff, Berlin 1907.
16 Iz Herderove zaostatvine (Nachlass), t. III, str. 67-68.
17 Sophie de la Roche, op. cit., str. 99.
18 Sophie de la Roche, op. cit., str. 71.
19 Sophie de la Roche, op. cit., str. 90.
20 Caroline von Wolzogen, Agnes von Lilien (1796. u ilerovom asopisu Horen, 1798. kao zasebna knjiga), kratki odlomak ponovo tampan u D eutsche National-Litertur, Berlin i Stuttgart, sveska 137/11. Navod na strani 375.
21 Caroline von W olzogen, op. cit., str. 363.
22 Caroline von Wolzogen, op. cit., str. 364.
23 Grims \jVdrterbuch, lanak Hofleute.
24 G. C. H. Lichtenberg, Aphorismen, 3. Heft 17751779, D eutsche Literaturdenkmale des 18. und 19. Jahrhunderts, Nr. 136, Berlin 1906, str. 90.
25 Brino (B runot) u svojoj H istoire de la languefrangaise tvrdi da je re civilisation upotrebljavao Tirgo. N ije, m edutim , sasvim sigurno da je T irgo tu re zaista upotrebljavao. Pregledajui nj egova dela ta se re nije m ogla pronai, uz jedan
izuzetak: u popisu sadraja u izdanju D ipona de N em ura (D upont de N em our) i izdanju Selea (Schelle). Taj sadraj ne potie, m edutim , od samog T irgoa ve od Dipona de N em ura. No, ako ispitam o samu stvar, samu ideju, a ne re, tada em o kod
T irgoa ve 1751. godine z aista nai dovoljno m aterijala. N ije, m oda, na odm et da
na to ukaem o kako bism o tim e pokazali kako neka odreena ideja iz odreenih iskustava nastaje u glavam a i kako se potom postupno toj ideji, tom krugu predstava,
pridruuje posebna re.
Nije sluajno to Dipon de N em uru svom izdanju T irgoakao sadraj pomenutog
mesta navodi: La civilisation et la nature. Ovo mesto zaista sadri ranu ideju civilizacije s kojom je kasnije postupno povezana re.
Uvodno pismo izdavau Lettres d une Peruvienne, gospoi De Grafinji, daje
Tirgou priliku da kae ta m isli o odnosu divljeg oveka prema homme police
(CEuvres de Turgot, izd. Schelle, 1.1, Paris 1913, str. 243): Peruanka bi trebalo da proceni, kae, les avantages reciproques des sauvages et de lhomme police. Preferer
les sauvages est une declamation ridicule. Q uelle la refute, gu'elle m ontre que les vice
que nous regardons comme amenes par la politesse sont Iapanage du cceur humaine
(meusobne prednosti divljaka i homme police. Davati prvenstvo divljacima jeste
smeno. N eka ona to porekne, neka pokae da su poroci koje mi smatramo proizvodim a
utivosti svojstvene ljudskom srcu - p. p.).
Nekoliko godina docnije, M irabo e u istom smislu u kojem Tirgo ovde koristi
pojam politesse, upotrebiti obuhvatniji i dinaminiji pojam civilisation, iako sa suprotnim vrednosnim sudom.

282

26 S tim u vezi pogledati: J. Moras, Ursprung und Enft\-icklung des Begriffs Zivilisation in Frankreich (17561830), u Hamburger Studien zu Volkstum und Kultur der
Romanen, Hamburg 1930, sv. 6. str. 38.
27 Moras, op. cit., str. 37.
28 Moras, op. cit., str. 36.
29 Pogledati Lavisse, Histoire de France, Paris 1910, IX, str. 23.
30 Pogledati Moras, op. cit., str. 50.
31 Baron D Holbach, Systeme sociale ou principes naturales de la morale etde la
politique, London 1774, t. II, str. 113, nav. Moras, op. cit., str. 50.
32 Baron D Holbach, ibid. t. III, str. 162.
33 Voltaire, Siecle de Louis XIV, (CEuvres Completes, Paris (Gam ier Freres)
1878, t. 1 4 ,1, str. 516.

D ru g a g lava
1 S. R. W allach, D as abendlandische Gemeinschaftsbewusstsein im M ittelalter
(Leipzig i Berlin 1928), Beitrage zur Kultur-geschichte des M ittelalters und der Renaissance, ur. W. Goetz, t. 34, str. 2529. Tu se izrazi latinski narod, Latini iz svake
zemlje, odnose na latinsko hrianstvo, dakJe na Zapad u celini.
2 Bibliotheca Erasmiana, Gent 1893, ima 130 izdanja ili, tanije, 131 izdanje
ako se urauna i izdanje iz 1526, koje mi je naalost ostalo nepristupano i za koje zato
ne znam koliko se podudara s narednim izdanjima.
Posle dela Colloquia, Moriae Encomium, Adagia i De duplici copia verborum ac
rerum commentarii, spis De civilitate je od svih Erazmovih spisa doiveo najvei broj izdanja. (Piikaz Erazmovih dela u M angan, Life, Character and Influence o f Desiderius
Erasmus o f Rotterdam , London 1927, t. 2, str. 396 i dalje). Ako se uzme u obzir dugaki
niz spisa koji su manje-vie povezani s Erazmovim spisom o civilitetu, dakle, iroki radijus njegovog uticaja, moramo jo viim oceniti njegov znaaj u odnosu na ostale Erazmove spise. Predstava o neposrednom uticaju njegovih knjiga moe se stei i iz beleke o
tome koja su od njih najee prevodena s latinskog na puke jezike. Tu jo nije izvedena
obuhvatna analiza. Prema M. Manu (M. M ann) (Erasme et les Debuts de la Reforme
Frangaise, Paris 1934, str. 189) to se Francuske tie najvie iznenauje la preponderance des ouvrages d.instruction ou de piete sur les livres plaisants ou satiriques.
L Eloge de la fo lie ', les C olloques'... n'occupent guere de place clans cette liste... Ce
sont les Apophtegmes, la Preparation a la m ort, la 'Civilite puerile, qui attiraient les
traducteurs et que le public demandait. (Prvenstvo pounih ili pobonih knjiga nad zabavnim ili satirinim. Pohvala ludosti, Kolokvijumi nanajniem su mestu u tom spisku...
Upravo suAdada, Pripremanje za sm rtiO d g o j deaka privlaili prevodioce, a ta je delai
publika traila - p. p.). Slina analiza uspenosti za nemaka i holandska podruja dala bi
verovatno neto drugaije rezultate. M oglo bi se pretpostaviti da su samo satiriki spisi
imali neto vei uspeh (uporediti napomenu 30).
Uspeh latinskog izdanja dela D e civilitate bio je na nem akom govom om podruju zasigum o veliki. K irchhoff (u Leipziger Sortimentshandler im 16. Jahrhundert;
navedeno u W. H. W oodward, D esiderius Erasmus, Cambridge 1904, str. 156, beleka

283

3) tvrdi da tri godine, 1547, 1551. i 1558. uLajpcigu nikadana zaliham anije bilo manje
od 654 primeraka spisa De civilitate i da se nijedna druga Erazm ova knjiga u popisima
ne vodi u tolikom broju.
3 Uporediti beleku o spisima o civilitetu A. Bonoa (A. Bonneau) u njegovom izdanju Civilite puerile, pogledati napomenu 35.
4 Uprkos uspehu u vremenu nastanka, taj spis je u erazmijanskoj literaturi iz novijeg vremena naiao na srazmemo malu panju. To je i shvatljivo s obzirom na temu
kojom se bavi. Ta tema - maniri, ponaanje, ophoenje - koliko god se iz nje mogu izvoditi zakljuci o modeliranju ljudi i njihovih odnosa, nije ba zanimljiva za istoriare
ideja. Ono to Erisman (Ehrismann) u svom delu Geschichte der deutschen Literatur
bis :um Ausgang des Mittelalters, t. 6, deo 2, str. 330, povremeno kae o dvorskom
odgoju (Hofzucht) jeste tipino nauno vrednovanje koje se sree u toj oblasti: JCnjiga o vaspitanju mladia iz plemikog sloja. Nije na nivou moralne poduke.
U Francuskoj, pak, spisi o lepom ponaanju iz jednog odredenog vremenskog
razdoblja XVII veka ve neko vreme pobuuju sve veu panju, i to zahvaljujui
radu D. Parodija (D. Parodie), navedenom u napomeni 93, te opim im istraivanjima
M. Maandija (M. Magendie) La politesse M ondaine, Paris 1925 (Alcan).
Slino vai i za spis B. Grethujzena (B. Groethuysen), Origines de l esprit bourgeois en France, Paris 1927, koji takode za polazite im a knjievne radove uglavnom
prosene vrednosti u istraivanju promena kod oveka i preobraaja drutvenog standarda (pogledati npr. str. 45 i dalje).
Materijal koji se koristi u drugom poglavlju ove knjige predstavlja i jedan stepenik nie od navedenih radova. Ali moda i on ukazuje na znaaj koji ta obina vrsta
literature ima za razumevanje velikih promena u ustrojstvu ljudi i njihovih odnosa.
5 Delimino pretampano u A. TTM\k\'m,Les Repas, str. 15 i dalje. Tu postoji i niz
drugih citata o istoj temi.
6 Ponovo tampano u The Babees Book, ur. Frederick Fum ivall (Early English
Text Society, Original Series, 1, 32, London 1868, deo 2); to se tie drugih engleskih,
italijanskih, francuskih i nemakih spisa te vrste pogledati Early English Text Society,
Extra Series br. 8, ur. F. J. Fumivall, London 1868 (A Book ofP recedence itd.). Prilagoavanje mladog plemia slubovanjem u kui nekog od velikih ljudi u njegovoj
zemlji posebno se jasno vidi u engleskim spisima o uslovljavanju. Jedan italijanski posmatra engleskih obiaja, koji je pisao oko 1500, primeuje da Englezi verovatno taj
obiaj imaju jer su tua deca bolja posluga nego sopstvena. Kada bi u kui imali
sopstvenu decu, bili bi prinueni da im daju za jelo isto ono to se priprema i za njih
same (pogledati Introduction u: A Fifteenth C entuiy Courtesy-Book, London 1914,
str. 6, ur. R. W. Chambers). Zanimljivo je da isti italijanski posmatra izriito kae:
Englezi su, naime, veliki epikurejci. Za dalje reference pogledati u M. i C- H. B.
Quennel, A History o f E veiyday Things in England, London 1931, tom I, str. 144.
7 Uredio F. J. Fum ivall (pogledati napomenu 6). Podatke o nemakoj literaturi s
podacima o slinoj literaturi na drugim jezicim a pogledati u G. Ehrismann, Geschichte
der deutschen Literatur biz zum Ausgang des M ittelalters, t. 6, deo 2, Miinchen 1935
(Facetus, str. 326, Tischzuhten, str. 328); P. M erker i W. Stammler, Reallexikon der
deutschen Literaturgeschihte, t. III, l. Tischzuchten, (P. Merker); i H. Teske, Thomasin van Zerclaere, (Heidelberg 1933), str. 122 i dalje.
8 Sto se tie nemakog izdanja ovde korienog, pogledati u Zam cke, D er deutsche Cato, Leipzig 1852.

284

9 D er deutsche Cato, op. cit., str. 39, stih 223.

10 Joh. Siebert, D er D ichter Tannhauser, Halle 1934, str. 196, D ie H ofzucht, stihovi 3334.
11 Hofzucht. stih 45-46.
12 Hofzucht, stih 4950.
13 Hofzucht, stih 5758.
14 Hofzucht, stih 129-130.
15 Hofzucht, stih 6162.
16 Hofzucht, stih 109-110.
17 Hofzucht, stih 157-158.
18 H ofzucht, stih 141-142.
19 Zam cke, D er deutsche Cato, op. cit., str. 136.
20 Zam cke, op. cit., str. 137, stih 287-288.
21 Zam cke, op. cit., str. 136, stih 258-259.
22 Zam cke, op. cit., str. 136, stih 263-264.
23 H ofzucht, stih 125-126.
24 Glixelli, L es Contencmces de Table, (pogl. napom. 32)
25 The Babees Book i A Booke o f Precedence, (pogl. napom. 6).
26 Uporediti A. von Gleichen Russwurm D ie gotische Welt, Stuttgart 1922, str.
320 i dalje.
27 A. Cabanes, Moeurs intimes du temps passe, Paris 1. serija, str. 248.
28 A. Cabanes, op. cit., str. 252.
29 A. Bomer, A nstand und Etikette in den Theorien der Humanisten, u Neue
Jahrbticher fiir klassische Altertum 14, Leipzig 1904.
30 Za nemaki gradanski nain donoenja propisa o manirima na kraju srednjeg
veka i u renesansi karakteristian je seljaki obrat (grobianische Umkehrung). Pisac
ismeva loe ponaanje tako to izgleda da ga preporuuje. H um or i satira, koji se od
tada ili postupno povlae iz nem ake tradicije ili postaju vrednosti drugog reda, jasno
preovlauju u toj fazi nemakog graanskog drutva. Satirino obrtanje propisa moe
se kao specifino gradsko-graanski oblik vaspitanja manira pratiti sve do XV veka.
esto ponavljani propis da se ne sme odmah pohlepno navaljivati na jelo, glasi, na primer, u jednoj kratkoj pesmi iz tog vremena (Wie der maister sein sun lemet (u
Zam cke D er deutsche Cato, Leipzig 1852, str. 148) ovako:
Gedenk und merk waz ich dir sag:
wan man dir die kost her trag
so bis der erst in de schizzel;
gedenk und scheub in deinen drizzel
als groz klampen als ain saw.
(Znaj, kada se hrana donese, navali prvi na jelo; gutaj krupne komade kao svinja
- p. p.)
Propis da se ne trai dugo po zajednikoj zdeli pojavljuje se ovde na sledei nain:
bei allem dem daz ich dich ler
grab in der schizzel hin und her
nach dem aller besten stuck;

285

daz dir gefall, daz selb daz zuck,

und leg ez aufdein teller drat;
acht nicht wer daz fiir ubel hat.
(Uim te, zgrabi najbolji koma je la iz zdele; dokopaj se pareta koje ti senajvie
svida i stavi ga na svoj tanjir, i ne obaziri se na one koji to ne odobravaju - p. p.).
U nemakom prevodu Grobianusa koji je uradio K aspar ajt (Scheidt) (W orms
1551, ponovo tampanom u Neudruck deutsche Literaturwerke des 16. und 17. Jahrhunderts, br. 34 i 35, Halle 1882, sledei navod na str. 17, stih 223224), nain da se na
vreme obrie nos, iskazuje se ovako:

Es ist der brauch in frembden landen

Als India, wo golt verhanden
Auch edel gstein undperlin gut
Dass mans an dnasen hencken thut.
Solch gut hat dir das gluck nit bschert
Drum hor was zu deinr nasen hort:
Ein wuster kengel rechter leng
Auss beiden lochern aufiher heng,
Wie lang eisz zapffen an dem haufi
Das ziert dein nasen uberausz,
Doch halt in allen dingen mofi
Dafi nit cler kengel werd zu grofi
Darumh hab dir ein solches mefi
Wen er dir fleufit bifi in das gfrefi
Und dir auff beiden lefftzen leit,
Dann ist die nafi zu butzen zeit.
Auffbeide ermel wiisch den rotz,
Dasz wer es seh vor unlust kotz.

(U stranim zemljama, kao u Indiji, postoji obiaj da se zlato, dragulji i biseri

veaju na nos. Poto smo mi manje bogati, posluaj kako treba da izgleda nos: duge
prljave sline treba da vise iz obe nozdrve, poput ledenica s krova - to e izvanredno
ukrasiti tvoj nos... Ali treba imati mere u svemu, i kada su sline predugake i prekrivaju
usta, tad je vreme da obrie nos. Obrii sline sa oba rukava tako da se onima koji to
vide smui i ponu da povraaju - p. p.).
Oito je da je ovaj propis zamiljen kao prim er koji treba da odvrati. Na naslovnoj stranici vormskog izdanja iz 1551. itamo:

Lisz wol disz biichlein offt und vil

Un thu allzeit das widerspih
(Citaj ovu knjiicu esto i uvek ini suprotno - p. p.).
Radi objanjenja specifino graanskog karaktera ovog spisa moe posluiti
posveta H elbahovog izdanja iz 1567. godine: Posveeno od V endelina H elbaha,

286

beznaajnog vikara Ekertausena, asnoj i uenoj gospodi Adamu Loniceru, doktoru

medicine i gradskom doktoru u Frankfurtu na Majni, i Johanu Knipijusu Andronikusu,
gradaninu istog mesta, mojim plemenitim gospodarim a i prijateljima.
Ve sam dugaak naslov latinskog Grobianusa prua izvesnu osnovu za procenu
vremena kada pojam civilitas u Erazm ovom smislu i verovatno kao odjek na njegov
spis, poinje da se iri medu nemakom inteligencijom koja pie na latinskom. U naslovu iz 1549. godine ta se re jo uvek ne pojavljuje. Tu itamo: Iron... Chlevestas Studiosae iuventuti... U izdanju iz 1552. pojavljuje se potom na istom mestu pojam
civilitas: Iron episcoptes studiosae iuventuti civilitatem optat. Tako ostaje sve do
izdanja iz 1584. godine. Izdanju Grobianusa iz 1661. priloen je jedan odlomak iz
Erazmovog civilitasa.
Najzad u novom izdanju Grobiamtsa iz 1708. godine stoji sledee: Pisano poetskim perom za neutivog gospodinaT upavog, i predstavljeno na veselje svih pametnih i civilizovanih ljudi. Ovaj je prevod uveliko ublaen i daleko vie prikriven. S
jaanjem znaaja civilizacije, propisi iz prole faze, koji su, iako satirini, elovali
veoma ozbiljno, postaju jednostavno predmet smeha, to simbolizuje i superiom ost
nove faze i laganu povredu tabua.
31 The Babees Book, str. 334.
32 Glixelli, Les Contenances de Table, Romania, t. 47, str. 31. stih 13 i dalje (Paris 1921).
33 Franijois de Callieres, D e la Science du m onde et des C onnoissance utiles a la
conduite de la vie, Bruxelles 1717, str. 6.
34 A rthur Denecke, Beitrage zur Entwicklungsgeschichte des gesellschaftlichen Anstandsgefiihls, Zeitschrift fiir D eutsche Kulturgeschichte, ur. C. Meyer, nova
serija, t. II, br. 2 (Berlin 1892), str. 145 (takode u Progr. d. Gymnasium zum hl. Kreuz,
Dresden 1891), navode se sledei Erazm ovi propisi kao novi (str. 175): Dok smo se
ve upoznali s pojm ovim a pristojnosti za stolom koji vladaju u viim krugovim a naroda, u uvenoj Erazm ovoj knjizi D e civilitate morum puerilium saznajemo za propise
pristojnog ponaanja vladara... Nove pouke su: ako za stolom dobijemo salvetu, treba
je staviti preko levog ram ena ili leve ruke... Erazm o dalje kae: za stolom valja biti gologlav, osim ako to ne zabranjuju obiaji zemlje. Desno od tanjira treba imati vr i no,
a levo hleb. Ovaj se ne sme lomiti, ve ga treba sei. Nepristojno je i nezdravo obrok
poinjati piem. Nedolino je umakati prste u supu. Od ponuenog dobrog komada jela
treba uzeti samo jedan deo, a ostatak pruiti susedu za stolom. Ponuena vrsta jela treba uzeti s tri prsta ili ih staviti na tanjir; kaikom ponuena tena jela treba odmah staviti
u usta, a kaiku obrisati pre vraanja. Ako za neko ponueno jelo misli da nije zdravo,
nemoj da kae: Ja to ne mogu da jedem , ve se utivo zahvali.
Svaki otmen ovek mora znati da see sve vrste peenja. Kosti i ostaci jela ne smeju se bacati na pod... Zajedno jesti hleb i meso zdravo je... Neki ljudi prosto gutaju jelo.
Mlad ovek za stolom treba da govori samo kada je potrebno... Kada sam prireuje
gozbu, izvini se zbog njene skromnosti, i nipoto gostima ne navodi cene njenih pojedinih sastojaka. Sve se prua samo desnom rukom. Vidi se iz tih propisa, uprkos obziru
prinevog vaspitaa i istananosti nekih pojedinosti, da u tim propisima uglavnom provejava isti onaj duh kao i u graanskim obiajima ponaanja za stolom... Slino tome,
Erazmovo uenje se od drugih drutvenih oblika ophoenja razlikuje upravo obimom
propisa koje on daje za druge krugove, je r on nastoji da za ono vreme da veoma iscrpan
prikaz.

287

Ovaj navod moe donekle dopuniti napred navedena razmiljanja. Naalost, Daneke je svoje poreenje ograniio samo na nemake propise o ponaanju za stolom. Da
bi rezultat bio siguran, bilo bi nuno uraditi i poredenje s kurtoaznim spisima na francuskom i engleskom jeziku, a pre svega s ranijim humanistikim uputstvima o ponaanju.
35 Pogledati: La civilire puerile par Erasme de Rotterdam, precede d'une Notice
sur les libres de civilite depuis le X VI siecle par Alcide Bonneau, Paris 1877.
Erasme avait-il eu de modeles? Evidemment il n'inventait pas le savoir-vivre et
bien avant lui on en avait pose les regles generales... Erasme n est pas moins le premier, qui ait traite la matiere d une fagon speciale et complete; aucun des auteurs qui
nous venons de citer n'avait envisage la civilite ou si l on veut la bienseance, comme
pouvant fa ire lobjet d'une etude distincte; ils avaientform ule $a et la quelques preceptes. qui se rattachaient naturellement d I'education, d la morale, a la mode <>u ci la hygiene... (Da li je Erazmo imao uzora'? Oito, on nije izumeo savoirvivre, i dugo pre
njega postavljena su opta pravila... Pa ipak, Erazmo je prvi koji je tretirao temu na poseban i sveobuhvatan nain; nijedan od upravo citiranih pisaca nije smatrao da civilitet,
ili, ako hoete, utivost, moe da bude predmet posebne studije; oni su dali tu i tamo nekoliko propisa koji su, naravno, bili u vezi s vaspitanjem, moralom, modom ili higijenom... p. p.).
Slino je 'reeno i za delo Galateo ovanija dela Kaze (prvo izdanje s ostalim
pievim radovim a 1558), i to u uvodu I. E. Spingam a (str. XVI), izdanju pod naslovom Galateo o f M anners and Behaviours, London 1914.
U engleskoj literaturi jo u XV veku postoje due pesme (pogledati izdanja Early
T extSociety) koje su se opimo bavile ponaanjem kod odevanja, u crkvi, za stolom i to
priblino isto onako obuhvatno kao i Erazmov spis. M ogue je da je Erazmo poznavao
neke od tih pesama o manirima. Zacelo je u humanistikim krugovima tem a vaspitanja
deaka bila znatno aktuelna i pre izlaska Erazmovog spisa. Osim stihova D e m oribus in
mensa serviednis Johanesa Sulpiciusa tada su izali da pomenemo neke spise Brunfelsovo delo D isciplina et puerorum institutio (1525); H egendorfovo delo D e institenda vita (1529); S. Hejdenov spis Formulae puerilium colloc/uiorum (Uporediti
Merker-Stammler, RealIexikon, op. cit., lanak Tischzuchten).
36 Latinski Tischzuht Quisquis es in m ensa, stih 18, u Glixelli, op. cit., str.29.
37 Caxton, Book ofC urtesye (Early English Text Society, Extra Series, br. 3), ur.
Fum ivall (London 1868), str. 22.
38 Pogledati Della Casa, Galateo, I deo. pogl. 1,5.
39 Caxton, Book ofC urtesye, op. cit., str. 45, stih 64.
40 U amerikoj bihevioristikoj literaturi tanije je odreen itav niz izraza koji bi
mogli biti korisni pa ak i neophodni, jasno, uz neke izmene, u tumaenju prolosti. Oni
se ipak vrlo teko prevode na nem aki jezik. Na primer socialising the child (pogledati npr. John W atson PsychoIogical care o fln fa n ta n d Child, str. 112) ili habit formation, vaspitavanje navika i conditioning, uslovljavanje, krojenje, modeliranje,
oveka za i kroz odreene drutvene uslove (pogledati John B. W atson, Psychology
fro m the Standpoint o fa Behaviorist, str. 321).
41 N avedeno prem a Joh. Siebert D er D ichter Tannhauser, H alle 1934, str.
195 i dalje.
42 Navedeno prema Zam cke, D er D eutsche Cato, op. cit., str. 138 i dalje.

288

43 Pogledati The Babees Book, op. cir., str. 76.

44 Pogledati Glixelli, op. cit., str. 28.
45 Pogledati Glixelli , op. cit., str. 32.
46 Pogledati The Babees Book, op. cit., str. 302.
47 Pogledati The B abees Book, op. cit., deo II, str. 4, v. 32.
48 Pogledati The B abees Book, op. cit., deo II, str. 32.
49 Pogledati The Babees Book, op. cit., deo II, str. 8.
50 Pogledati A. Franklin, La vie privee d'autrefois, Les Repas, Paris, 1889, str.
194-195.
51 A. Franklin, op. cit., str. 42.
52 A. Franklin, op. cit., str. 283.
53 Dom. Bouhours, Remarquesnouvelles sur la langue f an^aise, Paris 1676, s. 48.
54 Francois de Callieres, D u bon et du m auvais usage dans les m anieres de s'exprimer. Des fagorts de parler bourgeoises; en quoy elles sont differentes de celles de la
Cour. Paris 1694, str. 12.
Alors un Lacquais de la D am e vint l'avertir, que M onsieur Thibault le jeune
demandait d la voir. Bon, dit la Dame; m ais avant que de le fa ire entrer, il fa u t que je
vous dise qui est Mr. Thibault, cest le fils d un Bourgeois de Paris de m es amis, et de
ces gens riches dont lam itie est quelquefois utile aux gens de qualite po u r leur preter
de largent; le fils est un jeune homme, qui a etudie a dessein d entrer dans les charges,
mais il auroit besoin, d etre purge du mauvais air et du language de la Bourgeosie.
(Tada je doao sluga da obavesti gospou da gospodin Tibo mlai eli da je vidi. Dobro odgovori gospoda. Ali pre nego to ue m oram vam rei ko je gospodin Tibo. On
je sin mog prijatelja gradanina iz Pariz a, jednog od onih bogatih Ijudi ije je prijateljstvo ponekad korisno ljudima visokog ranga jer im posuuju novac. Sin je mladi
koji je studirao da bi uao u javnu slubu, ali koji treba da se oslobodi loeg izgleda i jezika svojstvenog gradanima - p. p.).
55 Anderssen i Stephan, Beitrage zur Geschichte der Gottdorffer Hof- und
Staatsverwaltung von 15941659, t. I, Kiel 1928, str. 26, napom ena 1.
56 Leon Sahler, M ontbeliard a table, M em oires de la Societe d Emidation de
M ontbeliard, t. 34. M ontbeliard 1907, str. 156.
57 Pogledati Anderssen i Stephan, op. cit., t. I, str. 12.
58 Pogledati Platina, D e honesta voluptate et valitudine (1475), knjiga 6, str. 14.
Cela civilizacijska krivulja vrlo je jasno vidljiv a u pismu uredniku koje Times objavljuje 5. maja 1937. pod naslovom Obscurities o f Ox-Roasting, neposredno pre
krunisanja engleskog kralja, a koje je oito inspirisano slinim sveanostim a u prolosti: Being anxious, kae se tu to know, as m any m ust be at such a time as this, how
best to roast an ox whoIe, 1 made inquires about the m atter at Sm ithfield Market. B u t 1
could only fin d that nobody at Sm ithfield knew how I was to obtain, still less to spit, roast, carve, and consume, an ox whole. The w hole m atter is very disappointing (Zelei
da saznam, kao to sada ele m nogi, kako najbolje ispei itavog vola, ispitao sam stvar
na Smitfildskoj pijaci. M ogao sam jedino da utvrdim da niko u Smitfildu nije znao kako
bih mogao da nadem itavog vola, a posebno kako da ga nataknem na raanj, ispeem,
iseem i pojedem... Sve to dosta razoarava - p. p.). Potom 14. maja na istom mestu u
Tajmsu ef kuhinje u Simpsons in the Strand daje upustva o tome kako se pee itav
19 Proces civilizacije

289

vo; u istom broju daje se i slika vola naranju. Rasprava, koja je neko vreme voena na
stranicama Tajmsa, delimino ilustruje kako je postupno nestajao obiaj da se peku
itave ivotinje, ak i onda kada se nastojalo zadrati stare forme.
59
Gred Freudenthal, Gestaltwandel der biirgerlichen und proletarischen Hausvvirtschaft m it besonderer Berucksichtigung des Typenwandels voti Frau und Familie
von 1706 bis zur Gegenwart (disertacija na univerzitetu u Frankfurtu na M ajni), Wiirzburg 1934.
6 pogledati Andressen i Stephan, op. cit., t. 1, str. 10, gde se nalazi i podatak da
se viljuka na Severu u gom jim slojevima drutva uobiajila tek poetkom XVII veka.
61 Pogledati Zam cke, Der deutsche Cato, op. cit., str. 138.
62 pogledati Kurt Treusch von Buttlar, D as tagliche Leben an den deutschen
Furstenhofen des 16. Jahrhunderts. Zeitschrift ftir Kulturgeschichte, W eimar 1897, t.
4, str. 13.
63 Pogledati The Babees Book, op. cit., t. I, str. 295.
64 Navedeno u Cabanes, Mceurs intimes du temps passe, prva serija, str. 292.
65 Najbolji i najkrai prikaz prua delo A. Franklina, Les soins de la toilette (Paris
1877), i posebno isti autor u delu La Civilite (Paris 1908), t. II, Appendix, gde je sakupljen itav niz pounih navoda. Neke autorove tvrdnje treba kritiki itati je r on ne
razlikuje uvek Qno to je za neko vreme tipino od onog to se u nekom vremenu smatra
izuzetkom.
66 Mathurin Cordier, Colloquiorum Scholasticorum Libri Quator, Paris 1568,
knjiga 2, colloquim 54 (Exemplum ad pueros in simplici narratione exercendos).
67 Izvestan, ne tako lako dostupan materijal, nalazi se u De Labode, Le Palais
Mazarin (Paris 1846).
Tako i napom ena 337; Faut il entrer dlans le detail? Le role presque politique
qua joue la chaise percee dans toute cette epoqueperm et d en parler sansfausse honte
et nous autorise a dire, q u on etait reduit a ce m euble et au passares provengal. L'une
des maitresses de Henry IV, M adame de Verneuil, voulait avoir son p ot dans sa chambre, ce qui serait de nos jours une malproprete et n'etait alors q u u n e licence un peu debonnaire. (Da li je nuno zalaziti u pojedinosti? Gotovo politika uloga koju je u tom
razdoblju (a radilo se o X VII stoleu) igrala WC koljka doputa nam da o njoj govorimo bez stida kao i da kaemo da su ljudi m orali to upotrebljavati kao i provansalski passares. Jedna od ljubavnica Anrija IV, gospoa De Vem ej, elelaje da takvu koljku ima
u svojoj spavaoj sobi, to bi danas bilo nedolino, ali je u to doba predstavljalo samo
naivnu slobodu p. p.).
Vane podatke u tim u napomenama treba podrobno ispitati ako elimo da
saznamo standard razliitih stalea. Jedan nain da se uvidi ta su bili ti standardi m oglo
bi biti i ispitivanje inventara naslea. Tako je u Erazmovoj zaostavtini koliko se to
danas moe utvrditi pronaeno mnogo maramica, ak 39 (fatzyletlin), ali samo jedna
srebm a i jedna zlatna viljuka (gebelin). Pogledati lnventarium iiber die Hinterlassenschaft desErasm us, ur. L. Sieber (Basel 1889) ponovo tampano u: Z eitschrift ftir Kulturgeschichte (W eimar 1897), t. IV, str. 434 i dalje.
itav niz zanimljivih podataka nalazi se i u Rableovom delu Gargantua i Pantagruel. O temi obavljanja prirodnih potreba, pogledati na primer Prvu knjigu, poglavlje 13.

290

68 Georg Brandes, koji to mesto iz m emoara navodi u svojoj knjizi Voltaire

(nemaki prevod, Berlin, 1.1, str. 340-341), kae sledee: Njoj ne smeta da se naga pojavljuje pred lakejom; ona na njega ne gleda kao na mukarca 11 odnosu na sebe kao
enu.
69 Pogledati Rudeck, Geschichte der dffentlichen Sittlichkeit, (Jena 1887), str. 397.
70 Th. Wright, The Home o fo th e r D ays (London 1871), str. 269.
71 Otto Zockler, Askese und M onchstum (Frankfurt 1897), str. 364.
72 Th. W right, op. cit., str. 269, ili Cabanes, Mceurs intimes du temps passe, op.
cit., 2. serija, str. 166. Uporediti i G. Zappert, Uber das Badewesen in mittelalterlicher
und spdterer Zeit, Archiv fiir Kunde osterr. Geschichtsquellen, t. 21. (Wien 1859). O
ulozi kreveta u domainstvu pogledati i G. G. Coulton, Social Life in Britain (Cambridge 1919), str. 386, gde se jasno prikazuje kako je postojao manjak kreveta i injenica da je stoga vie osoba delilo isti krevet.
73 Bauer, D as L iebesleben in der deutschen V ergangenheit (B erlin 1924),
str. 208.
74 Rudeck, Geschichte der offentlichen Sittlichkeit, str. 399.
75 Dr. Hopton i A. Balliol, Bed M anners, London 1936, str. 93.
76 Bilo je i protivljenja upotrebi piame. Jedna reakcija iz Amerike, zanimljiva
prvenstveno zbog svoje argumentacije, pojavljuje se u sledeem tekstu (The People,
26. 7. 1936): Strong men wear no pyjamas. They wear night-shirts and disdain men,
who wear such effeminate things as pyjamas. Theodor Roosevelt wore night-shirts. So
did Washington, Lincoln, Napoleon, Nero ancl many other fam ous men. These arguments infavour o fth e night-shirt as againstpyjam as cire advanced by Dr. Davis, ofO ttawa, who has form ed a club o f night-shirt wearers. The club has a branch in M ontreal
and a strong group in N ew York. Its aim is to repopularise the night-shirt as sign o fre a l
manhood. (Snani mukarci ne nose piamu. Oni nose none koulje i preziru
mukarce koji nose tako enskastu odeu kakva je piama. Teodor Ruzvelt nosio je
none koulje, isto tako Vaington, Linkoln, N apoleon, Neron i mnogi drugi uveni
ljudi. Ove tvrdnje protiv piam e izneo je dr Dejvis iz Otave, koji je osnovao klub korisnika none koulje. Klub im a i podrunice u M ontrealu i u Njujorku. K lub eli da podstie noenje none koulje, sim bola izvom e m ukosti p. p.). Sve to jasno govori
koliko se brzo rairila upotreba piame brzo posle rata.
Jo se jasnije opaa da ene ve neko vreme rede koriste piame. Umesto piame
koristi se derivat duge veem je haljine koji je i izraz drutvenih tendencija nalik na gorenavedenu, ukljuujui i reakciju protiv maskulinizacije ene, kao i izraz sve jaih
tendencija za socijalnim isticanjem, a konano i proste elje za skladom izmeu
veem je i odee za no. Uporedenje izmeu nove odee za no i one iz prolosti jasno
pokazuje ta smo eleli rei izrazom neoblikovanost intimnog podruja. Dananja
spavaica je slinija haljini nego koulji i daleko je funkcionalnija.
77 M. Ginsberg, Sociology (London 1934), str. 118.
W hether innate tendencies are repressed, sublim ated, or given fu llp la y dep en d s to a large extent upon the type o f fam ily life and the traditions o f the larger
society... C o n sid er,fo r exam ple, the difficulty o f determ ining w hether the aversion
to incestuous relationships has instinctive basis, or o f disentangling the genetic fa c tors underlying the v a rio u sfo rm s o f sexual ja lo u sy. The inborn tendencies, in short,
have a certain plasticity and their m ode o f expression, repressions o r sublim ation

291

is, in varying degrees, socialy conditioned . (D a li su unutranje potrebe potisnute,

sublim isane, ili se potpuno izraavaju zavisi u velikoj m eri od tipa porodinog ivota i tradicije ireg drutvenog okruenja... D ovljno je, na prim er, setiti se koliko je
teko utvrditi da li nelagoda koju izazivaju incestualni odnosi im a in stiik tiv n u osnovu, kao i utvrditi genetske inioce koji lee u osnovi razliitih oblika seksualne
ljubom ore. U kratko, unutranje tendencije im aju izvesnu plastinost, a nain njihovog izraavanja, potiskivanja ili sublim acije je, u izvesnom sm islu, drutveno uslovljen - p. p.).
Ovo istraivanje vodi ka sasvim slinim predstavama. Ono pokuava, barem u
zakljuku na kraju druge knjige, da pokae kako su modeliranje nagonskog ivota, kao
i prinuda u okviru njega, funkcija drutvenih zavisnosti i upuenosti u toku ljudskog
ivota. Te zavisnosti pojedinca variraju u sklau sa strukturom drutva. Varijacijama
ove strukture odgovaraju razliitosti ustrojstva linosti koje postoje kroz istoriju. Treba
podsetiti da je slina zapaanja u nedvosmislenom obliku zabeleio ve Montenj u svojim Ogledima (knjiga I, gl. XXIII).

Les loix de la conscience, que nous disons naistre de nature, naissent de la costume: chacun ayant en veneration interne les opinions et moeurs approuvees et receues
autour de luy, ne sen peut desprendre sans remors ny s'y appliquer sans applaudissement. Celuy me semble avoir tres-bien conceu laforce de la coustume, qui premier forgea ce conte, quune femme de village ayant apris de caresser et porter entre ses bras
un veau des lheure de sa naissance et continuant tousjours a cefaire gaigna cela par
laccoustumance, que tout grand beufqu'il estoi, elle le portait encore... Usus efficissimus rerum omnium magister... Par coustume, dit Aristote, aussi souvent que par maladie des, femmes sarrachent le poil, rongent leurs ongles, mangent des charbons et de
la terre et autant par coustume que par nature les masles se meslent aux masles. (Zakoni savesti za koje kaemo da su dati od prirode, stvar su navike; svako ko u sebi
potuje miljenja i obiaje koji se odobravaju i prihvataju u sredini u kojoj se i sam nalazi, ne moe ih zanemariti bez kajanja niti potovati bez aplauza. Izgleda mi da je snagu
obiaja veoma dobro shvatio tvorac prie o seljanki koja se b ila navikla da mazi tele i
brine o njemu jo kada se ono otelilo, i nastavila da to radi i kasnije, kad je ono sasvim
poraslo... Usus efficacissimus rerum omnium magister... Zbog obiaja, esto i bolesti,
kae Aristotel, ene upaju kosu, grizu nokte, jedu ugljevlje i zemlju, isto kao to se
vie po navici nego po prirodi mukarci zdruuju s m ukarcim a p. p.).
Posebno je u skladu s rezultatima ovog istraivanja miljenje da kajanje, te
tako i psihiku strukturu koju, prema Frojdu, iako ne sasvim u njegovom smislu,
oznaavamo kao superego, zapravo u pojedinca utiskuje drutvo u kojem on odrasta,
ukratko, da je taj superego sociogene naravi.
Pri tom jedva da treba isticati koliko naa studija duguje Frojdovim istraivanjim a i psihoanalitikoj koli. Svakom onom ko poznaje psihoanalitiku literaturu te su
veze jasne tako da mi se inilo nepotrebnim da ukazujem na pojedinane take, utoliko
pre to to ne bi ni bilo mogue bez opim ijih tumaenja. Tako ni bitne razlike izmeu
Frojdovog polazita i onog koje smo mi prihvatili u ovom istraivanju nisu izriito naglaene, posebno stoga jer bi se verovatno nakon rasprave one bez prevelikih tekoa
mogle izgladiti. Izgledalo mi je vanije da to jasnije i preglednije izgradim misaonu
celinu, nego da stalno ulazim u rasprave.
78
O svim tim pitanjima pogledati Huizinga, Erasmus, New York i London 1924,
str. 199-200.

292

What Erasm us really dem anded o fth e wor!d and ofm ankind how he pictured to
him self that passionately desired purified Christian society o f good morals, ferven t
faith, simplicity and moderation, kindliness, toleration and peace - this we can nowhere
else ftn d so clearly and well-expressed as in the 'Colloguia. (Ono to je Erazmo zaista
zahtevao od sveta i oveanstva, slika koju je sam dao o ivom hrianskom drutvu s
jednim visokim m oralnim idealom, strasnom verom, jednostavnou, umerenou, tolerancijom i mirom, drutvo kojem je revno teio - nigde se tako jasno i podrobno ne
prikazuje koliko u njegovom delu Colloquia. - p. p.).
79 M useion, pie u izdanju iz 1665. godine,p ro secretiore cubiculo dictum est
(reeno je za tajnu odaju p. p.).
80 Kasniji posmatra nije nita m anje zbunjen kada se suoi s obiajima ranije
faze koji su izraz drugog standarda stida. To posebno vai za srednjovekovne obiaje
pri kupanju. U XIX veku prvi put izgleda neshvatljivo da Ijudi u srednjem veku nisu
oseali stid da se kupaju nagi zajedno, i to vrlo esto oba pola zajedno!
Alvvin Schultz, D eutsches Leben im X IV und XV Jahrhundert, (Wien 1892), o
tome pie: Posedujemo dva zanimljiva prikaza takve prostorije za kupanje. Unapred
bih eleo da kaem da te slike smatram preteranim i da je po mom m iljenju na njima
dola do izraza srednjovekovna sklonost ka grubim i vulgarnim alama. Vroclavska
minijatura nam pokazuje red kada, od kojih u svakoj sede nasuprot po jedan mukarac i
jedna ena. Preko kade je poloena daska koja slui kao sto; prekrivena je lepim stolnjakom, a na njoj se nalaze voe, pie, itd. M ukarci nose marame na glavama, a imaju i
povez preko struka, ene nose nakit na glavi, ogrlice itd., ali su sasvim nage. Lajpcika
minijatura je slina, ali su kade odvojene, pri emu je iznad svake postavljena neka
vrsta zaklona od tkanine iji se delovi mogu pomicati. U toj vrsti kupatila nije sve bilo
utivo i pristojne ene ih zacelo nisu mnogo koristile. Polovi su sigum o bili odvojeni
je r gradski oci sigum o ne bi dopustili povredu pristojnosti. Zanimljivo je uoiti kako
struktura afekata i standard nelagodnosti njegovog vlastitog vremena navodi autora na
ideju da su polovi sigum o bili odvojeni, iako bi istorijski dokazi i materijali, koje
sam iznosi, pre mogli dovesti do suprotnog zakljuka. Uporediti objektivan stav o tim
razlikam au standardu u P. S. Allen, T heA ge ofErasm us (Oxford 1914), str. 204. i dalje.
81 Pogledati A. Bom er, Aus dem K am pfgegen die Colloquia fam iliaria des Erasmus, Archiv fiir Kulturgeschichte, (Leipzig i Berlin 1911), t. IX, str. 32.
82 A. Bom er ovde pie: U obe poslednje knjige, namenjene m ukarcim a i starcima. U stvari, M orisot je itavu knjigu posvetio svom mladom sinu; ona je trebalo da
poslui kao udbenik. M orisot tu obrauje razna ivotna doba. D etetu predstavlja
odrasle ljude, mukarce i ene svih doba, da bi nauilo njihov nain vladanja, njihove
osobine i znalo kako da se ponaa u ivotu. Predstavu da su odreene knjige tog spisa
namenjene enama, a neke druge mukarcima ili starcima, autor je imao zbog shvatljive zbunjenosti pri pomisli da bi sve to moglo da postane tivo za decu.
83 Za razum evanje itavog tog pitanja treba imati u vidu da su se u tom drutvu
ljudi venavali znatno mlai nego u kasnijim razdobljima. U to vreme, pie R. Kebner o poznom srednjem veku, mukarac i ena su se esto venavali veoma mladi.
Crkva im je oputala sklapanje braka im dostignu polnu zrelost; to je pravo esto
korieno. Deake su enili u uzrastu od 15 do 19 godina, a devojice udavali u uzrastu
izmeu 13 i 15 godina. N a ovaj obiaj uvek se gledalo kao na drutvenu specifinost
tog doba. Pogl. R. K obner D ie Eheauffassung des ausgehenden M ittelalters u Archiv
filr Kulturgeschichte, t. IX , br. 2, (Leipzig i Berlin 1911). M nogo podataka o venava-

293

nju dece moe se nai u Early English Text Society, Orig. Series, 108, ur. Fr. J. Fumivall, London 1897 (Child-M arriages, Divorces and Ratification itd.). Tu se kao granini uzrast za stupanje u brak za deake spominje 14 godina, a za devojice 12 (strana
X IX).
84 F. Zamcke, D ie deutsche Universitat im M ittelalter (Leipzig 1857), Beitr. I,
str. 49 i dalje.
85 M. Bauer, Liebesleben in der deutschen Vergangenheit {Berlin 1924), str. 136.
86 W. Rudeck, Geschichre der offenlichen Sittlichkeit in Deutschland, (Jena
1897), str. 33.
87 W. Rudeck, op. cit., str. 33.
88 K. Schiifer, Wie man friiher heiratete, Zeitschrift fiir deutsche Kulturgeschichte (Berlin 1891), t. 1, broj 1, str 31.
89 W. Rudeck, op. cit., str. 319.
90 Brienne, Memoires, t. II, str. 11, navedeno prema Laborde, Le Palais Mazariri
(Paris 1816), beleka 522.
91 Fr. von Bezold, Ein Kdlner Gedenkbuch des X V I Jahrhunderts, u A us Mittelalter und Renaissance (Mtinchen i Berlin 1918), str. 159.
92 W. Rudeck, op. cit., str. 171, P. S. Allen, The A ge o f Erasm us (Oxford 1914),
str. 205; A. Hyma, The Youth o f Erasmus (University o f M ichigen Press 1930), str.
5657. Pogledati i Regnault, La condition juridiuqe du batard au moyen age (Pont Audemer 1922), gde se vie razmatra pravni nego stvam i poloaj bastarda. Coustumes
esto zauzimaju ne ba dobronameran stav prema bastardu. Treba proveriti da li taj stav
izraava stvamo drutveno miljenje ili miljenje samo jednog odreenog sloja.
Poznato je da sujo u XVII veku na francuskom dvoru zajedno podizana brana i
vanbrana deca. Luj XIII, na primer, mrzi svoju polubrau i polusestre. Jo kao dete on
kae o svom polubratu: Jaime mieux ma petite sceur que fe fe Chevalier, parce qu'il
n a pas ete dans le ventre a maman avec moi, comme elle. (Vie volim svoju sestricu
nego njega jer on nije bio u maminom stomaku sa mnom, kao ona p. p.).
93 D. Parodie, L honnete homme et lideal m oral du X V II et du X V III siecle u Revue Pedagogique (1921), t. 78, 2, str. 94 i dalje.
94 Pogledati na primer B. Peters, The institutionalized Sex-Taboo u Knight,
Peters, Blanchard, Taboo and Genetics, str. 181.
A study o f 150 girls made by the writer in 1916/17 show ed a toboo on thought
and discussion among wellbred girls o f the follow ing subjects, which they characterize
as indelicate, polluting' and things completely outside the knowledge o fa lady.
1. Things contrary to custom, often called wicked and 'im m oral.
2. Things disgusting' such as bodily functions, norm al as well as pathological,
and all the implication o f uncleanliness.
3. Things uncanny, that make your flesh creep, and things souspicous.
4. M any form s o f animal life, which it is a com m onplace that girls w ill fe a r or
which are considered unclean.
5. Sex differences.
6. Age differences.
7. All matters relating to the double standard o f morality.
8. A ll matters connected with marriage, prengancy, and childbirth.
9. Allusions to any part o f the body except head and hands.

294

10. Politics.
11. Religion.
(Jedno istraivanje koje je sproveo autor na 150 devojaka iz dobrih porodica pokazalo je da je tabu vladao oko ideje i rasprava o sledeim temama, koje su devojke-ispitanice smatrale neum esnima, nepristojnima ili potpuno van znanja
devojaka: 1. Neobine stvari koje se esto oznaavaju kao izopaene ili nemoralne; 2. Odvratne stvari, kao to su normalne ili patoloke telesne funkcije, kao i sve
ostale prljave stvari; 3. Strane i uznemirujue stvari od kojih se ovek najeikao i sve
sumom e ideje; 4. Sve oblike animalnog ivota koji, uglavnom, plae devojke, a koje
one smatraju prljavim; 5. Polne razlike; 6. D obne razlike; 7. Sve to je povezano s nekom dvostrukom moralnom normom; 8. Sve to ima veze s brakom, trudnoom i
poroajem; 9. Sve aluzije na bilo koji deo tela osim glave i ruku; 10. Politiku; 11. Relig i j u - p . p.).
95 A. Luchaire, La societe frangaise au temps de Philippe-Auguste (Paris 1909),
str. 273.
96 A. Luchaire, op. cit., str. 275.
97 A. Luchaire, op. cit., str. 272.
98 A. Luchaire, op. cit., str. 278.
991. Huizinga, H erbst des M ittelalters, Studien iiber Lebens und Geistesform des
14. und 15. Jahrhunderts in Frankreich undin den Niederlanden (Mtinchen 1924), str. 32.
100 Iz Le Jouvencel Lebensgeschichte der Ritters Jean de Bueil, ur. C. Favre et
L. Lecestre (Societe de lhistoire de France), 1887-1889, t. II, str. 20. naveo Huizinga
op. cit., str. 94.
101 Pogledati str. 359.
102 H. Dupin, La courtoisie au m oyen age (Paris 1931), str. 79.
103 Dupin, op. cit., str. 77.
104 Zam cke, D er deutsche Cato, op. cit., str. 36-37, stih 167168, 179-180.
105 D er deutsche Cato, op. cit., str. 48, stihovi 393 i dalje.
1061. Huiznga, H erbst des M ittelalters, Studien iiber Lebens und Geistesform des
14. und 15. Jahrhunderts in Frenkreich und in den Niederlanden (M iinchen 1924), str.
32 i dalje.
107 M athieu d Escouchy, Chroinque, ur. G. du Fresne de Beaucourt (Societe de
l histoire de France), 18 63-1 8 6 4 ,1.1, s. IV -X X II, navod kod Huizinge, op. cit., str. 32.
108 P. D urrieu, Les tres belles H eures de Notre Dam e du D ucJean de Berry (Paris
1922), str. 68.
109 Ch. Petit-Dutaillis, D ocum ents nouveaux sur les mceurs populaires et le droit
de vengeance dans les Pays-Bas au X V siecle (Paris 1908), str. 47.
110 Ch. Petit-Dutaillis, op. cit., str. 162.
1,1 Ch. Petit-Dutaillis, op. cit., str. 5.
112 A. Luchaire, La societe frangaise au temps de Philippe Auguste (Paris 1909),
str. 278-279.
113 Za dalje podatke videti A. Franklin, Paris et les Parisiens au seizieme siecle
(Paris 1921), str. 508-509.
114 Th. Bossert u uvodu u H ausbuch, str. 20, spominje jedan bakrorez istog
m ajstora gde se on ruga novopeenom plemstvu, tenji graana za grbovim a i
vitekim vebama. To je verovatno dokaz u istom smeru.

295

115 Uvod u Das Mitelalterliche Hausbuch, ur. Helm uth Th. Bossert i Willy
Storck (Leipzig 1912), str. 27 i dalje.
116 Berthold von Regensburg, Deutsche Predigten, ur. Pfeiffer i Strobl (W ien
1862-1880), t. I, 14, str. 7.
117 Berthold von Regensburg, op. cit., t. I, 141, str. 24 i dalje.
118 Max Lehrs, Der Meister mit den Bandrollen (Dresden 1886), str. 26. i dalje.
119 M edu dokumentima koji se odnose na civilizovanje ponaanja, a koje smo
ovde zanemarili delom zbog nedovoljnog prostora, delom je r mi je izgledalo da ne
sadre nove elemente koji bi doprineli razumevanju civilizovanja - pomenimo jedan
poseban fenomen koji je zanimljiv u vie pogleda. Re je o stavu zapadnog oveka prema istoi, pranju i kupanju. Promene do kojih je dolo u ovoj oblasti slede u glavnim
crtama ono usmerenje koje smo ispitivali s mnogih drugih strana. Potreba ienja tela i
odravanja istoe ne proizlazi isprva iz higijenskih razloga, iz jasnih, ili, kao to danas
kaemo, racionalnih uvida u opasnost neistoe po zdravlje; u stvari, odnos prema
zdravlju menja se promenom ljudskih odnosa o kojoj smo ve govorili i koju emo jo
dublje prouiti u narednom poglavlju.
U poetku, ljudi su se redovno istili samo iz obzira prem a drugim a, posebno
onim akoji su bili vii na drutvenoj lestvici; m otivisanost je, dakle, u sutini drutvena, i podstaknuta je pre svega spoljnim pritiscima; kada nem a prinude, kada drutvena pozicija ne povlai za sobom esta pranja, onda se istoa svodi na najm anju
moguu meru, dovoljnu z a lino dobro. Danas se detetu od najranijeg detinjstva
nam ee navika da se pere i isti, to jest, postupno mu iz svesti nestaje da se isti zbog
drugih, odnosno, barem u poetku, podstaknut spoljnim pritiskom ; ono se pere zbog
samoprinude, ak i kada nem a svedoka, ak i kada ga niko ne bi m ogao kazniti zato
to je zapostavilo istou. Dananji ovek koji se ne bi prao izgledao bi kao da nije bio
podvrgnut uslovljavanju koje trae drutvene norme. U ovom dom enu svedoci smo
istog evolutivnog toka civilizacije: drutveni odnosi m enjaju se na takav nain da se
prisile koje Ijudi vre jedni na druge pretvaraju u sam oprinude; oblikovanje superega je sve izraenije. Drugim reima, upravo individualni superego poziva svakog
oveka da se redovno isti i pere. M ehanizam se ispoljava jo jasnije u tom e da se danas mnogi ljudi redovno briju, ak i bez najmanje drutvene obaveze, po navici, podstaknuti svojim superegom, iako propust da to urade ne znai nikakvu tetu za
zdravlje niti je nehigijenski. K ada se redovno peremo vodom i sapunom , pokoravam o
se impulsu zasnovanom na uslovljavanju, ali racionalizovanim higijenskim
razlozima.
Navedimo svedoanstvo jednog drugog posm atraa ove prom ene, I. E. Spingam a, koji u uvodu za engleski prevod dela Galateo ovanija dela K aze (The Hum anists Library, ur. L. Einstein, t. VIII, London 1914, str. X X V) pie: ...O ur concern is
only with secular society, and there w e fin d that cleanliness w as considered only in so
fa r as it was a social necessity, if indeed then; as an individual necessity or habit it
scarcely appears at all. D ella Casa's standard o f social m anners applies here, too:
cleanliness was dictated by the need o f pleasing others, and not because o f any inner
dem and o f individual instinct... A ll this has changed. P ersonal cleanliness, because
o fits complete acceptance as an individual necessity has virtually ceased to touch the
problem o f social manners at any point. (Bavim o se ovde samo svetovnim
drutvom i konstatujemo da se o istoi vodilo rauna samo u m eri u kojoj je ona bila
drutvena dunost; o njoj kao pojedinevoj dunosti ili navici gotovo d a n e m a re i. I

296

tu vai Dela Kazin standard drutvenih manira: odravanje istoe bilo je uslovljeno
potrebom da se ovek dopadne drugim a, to jest, ono nije bilo rezultat unutranjeg
zahteva ili individualnog poriva... Sve se to prom enilo. Lina istoa, kada je potpuno prihvaena kao individualna nunost, vie nije spadala u oblast drutvenog
ponaanja - p. p.). K rivulja prom ene ovde se uoava utoliko jasnije je r posm atra
norm e svog vlastitog drutva tj. unutranju potrebu za istoom - sm atra neim datim, pri emu se ne pita kako su te norm e nastale iz drugih normi u istoriji. Danas se
samo deca peru pod spoljnom prinudom , iz obzira prema drugim osobam a, posebno
prem a onim a od kojih zavise. to se tie odraslih ljudi, ovo ponaanje postaje postepeno sam oprinuda, lina navika. Ranije je to i kod odraslih bila spoljna prinuda.
Ovde ponovo nailazim o na ono to smo ranije prozvali osnovnim zakonom sociogeneze. Istorija nekog drutva odraava se u unutranjoj istoriji svake jedinke: svaka
jedinka treba da prode kroz skraeni proces civilizacije kroz koji je drutvo ve
prolo; dete se, naim e, ne rada civilizovano.
Jo jedna taka na ovoj krivulji civilizacije zasluuje d ajo j posvetimo panju:
iz izvetaja nekih posm atraa moe se pretpostaviti da su Ijudi XVI i XVII stolea bili
manje isti nego oni iz prethodnih. K ada se to poblie ispita, vidi se da su ovi posmatrai bar u jednom pitanju u pravu: potronja vode i sredstavazakupanje i ienje neto
se smanjuje u doba prelaska iz srednjeg veka u modemo doba, bar u gom jim slojevima
u ta dva razdoblja. Ako se promena vidi na ovaj nain, onda se za to nudi objanjenje
koje zahteva i pomnije ispitivanje. Pred kraj srednjeg veka se dovoljno dobro znalo da
postoji opasnost da se u javnim kupatilim a navue i neka smrtna bolest. Da bi se razumeo uinak takvog otkria, treba se uiveti u svest ljudi u tom drutvu, ljui kojim a jo
uvek nisu dovoljno jasno poznate uzrono-posledine veze, niti nain prenoenja zaraznih bolesti. U svesti ljudi b iia je prisutna jedna veom a jednostavna injenica: kupatila su opasna, tu se ovek moe otrovati. Upravo su na taj nain, kao vrstu trovanja,
ljudi gledali na epidemije, poasti koje su se u talasima irile kroz drutvo. Panini strah
koji velike epidemije izazivaju kod ljudi tog doba je poznat i shvatljiv; taj se strah jo
uvek nije mogao umanjiti i usmeriti poznavanjem uzroka, te stoga ni granica opasnosti,
kako je to sluaj u dananjem drutvu. M ogue je da je upotreba vode, posebno tople
vode radi kupanja, tada izazivala relativno neodreen strah koji je dalje pojaavao
stvam u opasnost. Kada, pak, u drutvu na ovom nivou iskustva, neki predmet i
ponaanje budu povezani iz nekog razloga sa strahom, onda moe protei dugo vremena dok strah i simboli, te odgovarajue zabrane i otpori, ne nestanu. U svesti ljudi verovatno ostaje nejasan oseaj, prenoen iz generacije u generaciju, da je korienje vode
opasno, a to dovodi do opteg oseanja nelagode i odbojnosti u odnosu napranje. Tako
u XVI stoleu nalazimo ovakve opomene:
Estuves et bain, je vous en prie
Fuyez-les, ou vous en mourres.
(Beite od sauna i kupatila, molim vas, je r ete umreti. - p. p.). Kae to dr Gijom
Binel 1513. godine kao deo niza preporuka za zatitu od kuge (CEuvre excellente et a
chascun desirant soy depeste preserver, novo izdanje Ch. J. Richelet, Paris 1836). Treba samo da u svetiu naih normi pogledamo kako se u njegovom savetu meaju tane i
fantastine ideje, pa emo razumeti uinke straha koji je bio manje kanalisan nego na.

297

U XVII, pa ak i u XVIII stoleu, nailazimo na upozorenja protiv upotrebe vode, s

opravdavanjem da je ona opasna za kou ili da se ovek moe nahladiti. Kao da se veliki talas straha polako stiava. Naravno, na dananjem nivou znanja, radi se o jednostavnoj pretpostavci.
O na ipak pokazuje kako bi se mogle objasniti te pojave. Istie bitno obeleje procesa civilizacije, to jest, injenicu da se ovaj odvija uporedo s omeavanjem i kanalisanjem straha od spoljnih opasnosti. Ove opasnosti mogue je bolje uoiti, a putevi i
oblasti lj udskog straha postaju ureeniji. Neizvesnost tadanjeg ivota moe nam danas
izgledati jo uvek velika, iako je, uporedena s nesigum ou pojedinca u srednjovekovnom drutvu, zanemarljiva. Vea kontrola izvora straha koja se postupno uspostavlja
tokom prelaska u nau drutvenu strukturu, jeste jedan od osnovnih uslova za onaj standard ponaanja koji oznaavamo izrazom civilizacija. Oklop civilizovanog ponaanja bi brzo nestao kada bi se s nekim novim preobraajem drutva ponovo pojavile
one nesigumosti, ona nepredvidljivost opasnosti, kao ranije. Odgovarajui strahovi
ubrzo bi probili granice koje su im danas postavljene.
Pa ipak, specifian oblik straha nastaje i sa samim procesom civilizacije. To su
unutranji, polusvesni strahovi, strahovi od proboja ogranienja koja drutvo namee civilizovanom oveku.
Neke saete ideje o tome mogu se pronai na kraju nae druge knjige u Nacrtu
za jednu teoriju Civilizacije.

298

Druga knjiga

PROMENE DRUTVA
NACRT ZA JEDNU TEORIJU
CIVILIZACIJE
La civilisation... n estpas encore terminee
(Holbach, Systeme sociale, 1774)

T re i deo

O SO CIOGENEZI ZA PA D N E CIVILIZACIJE

K R A TA K P O G L E D N A D V O R SK O D R U TV O
1. Borbe izmeu plemstva, crkve i vladara za uee u vlasti nad
zemljom, a i proizvodom s nje, odvijaj u se tokom itavog srednj eg veka.
U XII i XIII stoleu u ovo odmeravanje snaga ukljuuje se jo jedan sloj:
povlaeni stanovnici gradova, graanstvo.
Iako se tok ove stalne borbe, kao i odnosi snaga meu supamicima,
znatno razlikuju od jedne zemlje do druge, ishod sukoba je po svojoj
strukturi ipak gotovo uvek isti: u svim veim zemljama na Kontinentu, a
ponckad i u Engleskoj, vladari ili njihovi predstavnici nagomilavaju mo
kojoj stalei nisu dorasli. Samodovoljnost veine, uee stalea u vladavini, postepeno se suavaju, dok se, s druge strane, na dui ili krai rok
polako uvruje diktatorska ili apsolutna vlast vrhovne linosti. U
Francuskoj, Engleskoj i habzburkim zemljama ova linost je kralj, a u
nemakim i italijanskim podrujima oblasni vladar.
2. Mnogo je pisano o tome kako francuski kraljevi, od Filipa Avgusta do Fransoaa I i Anrija IV, uveavaju svoju mo, kako izbomi knez
Fridrih Vilhelm potiskuje zemaljske stalee u Brandenburgu, Mediijevi
patricije i senat u Firenci, ili kako Tjudori to isto ine s plemstvom i parlamentom u Engleskoj. Svuda se radi o pojedincima, ije razliite postupke vidimo, a ije su nam slabosti i nadarenosti opisane. Istoriju je, oito,
korisno, pa ak i neophodno, sagledati i ovako, kao mozaik sainjen od
pojedinanih radnji ljudi kao pojedinaca.
Ovde se, ipak, izvesno, radi o jo neem, a ne samo o sluajnom pojavljivanju velikog broja velikih vladara ili sluajnim pobedama brojnih
oblasnih vladara ili lcraljeva nad mnogim individualnim staleima otprilike u isto vreme. Ne govori se bez razloga o razdoblju apsolutizma. Ovo
menjanje oblika vladavine podrazumeva i strukturalnu promenu itavog
zapadnog drutva. Ne samo da pojedini kraljevi uveavaju svoju mo
ve, oito, drutvena institucija monarhije ili kneevstva stie novi znaaj
303

u toku postupnog preobraaja celog drutva, novu mo koja istovremeno

otvara nove mogunosti centralnim vladarima, njihovim zastupnicima i
podanicima.
Mogue je upitati se kako je neki pojedinac osvojio vlast, te kako su
je, on sam ili njegovi naslednici, poveali ili izgubili u okviru apsolutizma.
Mogue je upitati se i na osnovu kojih drutvenih promena srednjovekovna institucija kralja ili kneza dobija u odreenim stoleima onaj
karakter i snagu koji se izraavaju pojmovima kao to su apsolutizam
ili despotizam, te koja drutvena struktura, koji razvoj ljudskih odnosa, omoguuju pomenutoj instituciji da se u ovom obliku odri due ili
krae.
Oba pristupa zasnovana su uglavnom na istom materijalu, ali
samo drugi dosee ravan istorijske stvarnosti na kojoj se odvija proces
civilizacije.
Nije samo puka vremenska podudamost to to u istim stoleima
kada kralj ili knez stiu apsolutistiki status, znatno jaa i ograniavanje i
obuzdavanje afekata o kojima smo ranije govorili, odnosno, civilizovanje ponaanja. Iz gomjih navoda, zapravo dokaza za ovu promenu
ponaanja, ponekad se vidi i koliko je ona tesno povezana s formiranjem
hijerarhijskog drutvenog poretka, na ijem se elu nalazi apsolutni vladar, a u irem smislu i njegov dvor.
3 .1 sam dvor, sedite vladarevo, dobio je novi izgled i novi znaaj u
zapadnom drutvu u pokretu koji je lagano zahvatao Evropu. Ovaj pokret se stiao negde pre, negde kasnije, otprilike u doba koje nazivamo
renesansom.
U toku tog razdoblja dvorovi polako postaju stvami uzor i sredita
formiranja stilova na Zapadu. U prethodnoj fazi oni su tu funkciju, ve
prema drutvenom odnosu snaga, morali da dele s drugim sreditima,
sad s crkvom, sad s gradovima, sad opet s irom zemlje rasejanim dvorovima krupnih vazala i vitezova. Ponekad su morali i da je sasvim prepuste drugim sreditima. Od tada, u nemakim zemljama, posebno u
njenim protestantskim podrujima, dvorovi centralne vlasti dele ovu
funkciju s univerzitetima koji obrazuju kneevsku birokratiju, dok u romanskim, a moda i svim katolikim - a to bi valjalo jo ispitati - znaaj
kneevskog dvora i dvorskog drutva kao socijalne kontrolne ustanove,
organa koji stvara obrasce ljudskog ponaanja, daleko nadmauje znaaj
univerziteta i svih ostalih tadanjih drutvenih formacija. Rana renesansa
u Firenci, koju obeleavaju Mazao, Giberti, Bruneleski i Donatelo, jo
nije iskljuivo dvorski stil. Ali italijanska visoka renesansa, ajo vie ba304

rok i rokoko, stil Luja XV i Luja XVI, jesu dvorski stilovi. To je sluaj
najzad, i s ampir stilom, mada samo jedno vreme; on je, naime, ve
proet industrijsko-buroaskim obelejima.
Na dvorovima se razvija oblik drutva za koji u nemakom jeziku
ne postoji specifian i jednoznaan izraz, iz prostog razloga to u Nemakoj ovaj tip Ijudske povezanosti nikada nije dostigao presudni
znaaj, izuzev moda samo u konanom, prolaznom obliku u Vajmaru.
Nemakom pojmu dobrog drutva, ili, jednostavnije, drutva (onoga to se na francuskom naziva monde), kao i drutvenoj formaciji
koja mu odgovara, nedostaje otrina francuskog i engleskog izraza.
Francuzi govore o societe polie. Francuski izrazi bonne compagnie
ili gens de la Cour i engleski izraz Society imaju sline konotacije.
4. Najuticajnije dvorsko drutvo je, kao to znamo, nastalo u Francuskoj. Iz Pariza su se u duim i kraim razdobljima po svim ostalim
evropskim dvorovima irili isti oblici ponaanja, maniri, ukus i jezik.
Ovo se deavalo ne samo zato to je Francuska bila najmonija zemlja u
to vreme ve prvenstveno zato to su se svuda u okviru obuhvatne promene evropskog drutva pojavile sline drutvene formacije sa slinim
oblicima ljudskih odnosa. Apsolutistiko-dvorska aristokratija vie evropskih zemalja je od najbogatije, najmonije i najcentralizovanije
zemlje toga doba preuzela ono to se uklapalo u njene drutvene potrebe:
ugladenost i jezik koji ju je razlikovao od manira i jezika ljudi nieg
poloaja. Ta aristokratija je upravo u Francuskoj videlanajvie razvijeno
ono to je na osnovu slinog drutvenog poloaja odgovaralo njenim
vlastitim idealima: ljude koji su umeli da pokau svoj status, ali istovremeno i potuju nijanse u'drutvenom ophoenju, Ijude koji su znali da
nainom pozdravljanja i biranim izrazima oznae vlastiti poloaj prema
onima u drutvenom pogledu viim i onima niim - reju, ljude otmenosti i civiliteta. Preuzimajui francusku etikeciju i parisku ceremonijalnost, mnogi evropski vladari su stekli eljena sredstva da izraze
svoje dostojanstvo, uine vidljivim drutvenu hijerarhiju, te svima stave
na znanje, prvenstveno dvorskom plemstvu, ko je tu glavni, a ko podreeni.
5. Ni ovde nije dovoljno posebne pojave u razliitim zemljama posmatrati i opisivati izolovano. M ogue je sasvim novo razumevanje, to
jest, pojavljuje se nova slika ako se ovo mnotvo pojedinanih dvorova
na Zapadu, kao i njihovi donekle jedinstveni maniri posmatraju sveobuhvatno kao sredstva komunikacije itavog evropskog drutva. Od kraja srednjeg veka, ne oblikuju se samo dvorska drutva, koja inae nastaju
sporadino. Upravo dvorska aristokratija, koja obuhvata Zapadnu Evro20 Proces civilizacije

305

pu s centrom u Parizu, te njeni depandansi na svim drugim evropskim

dvorovima, kao i izdanci u svim drugim krugovima, tvrde da su deo onoga to se naziva svet i drutv'o. To je tako prvenstveno s gornjim slojem graanstva, a u izvesnoj meri ak i meu irim slojevima srednje
klase.
Pripadnici ovog multiformnog drutva govore isti jezik u itavoj
Evropi, najpre italijanski, zatim francuski; itaju iste knjige, isti su im
ukus i maniri, a uz neke razlike u nivou slino i ive. Uprkos brojnim
politikim razlikama, pa ak i meusobnim ratovima, oni su gotovo jednoduno, u duim ili kraim razdobljima, okrenuti ka centru, Parizu. A
drutvena komunikacija izmeu dvorova, tj. unutar dvorsko-aristokratskog drutva, ostaje zadugo prisnija nego izmeu samog dvora i drugih slojeva u istoj zemlji. Vidljivo je to i u istom jeziku koji se koristi na
dvorovima. Zatim, negde od sredine XVIII stolea, ranije u jednoj zemlji
nego u drugoj, ali uvek u vezi s usponom srednjih klasa i postepenim premetanjem drutvenog i politikog teita s dvora na razliita, nacionalna graanstva, veze izmeu dvorsko-aristokratskih drutava razliitih
nacija polako slabe, iako se nikada ne prekidaju sasvim. Francuski jezik
ustupa mesto, iako je to bilo praeno velikim borbama, graanskim nacionalnim jezicima, ak i meu pripadnicima gomjih slojeva. Cak i
dvorsko drutvo sve se vie diferencira na isti nain kao graansko, posebno od vremena kada u Francuskoj revoluciji staro aristokratsko
drutvo zauvek gubi svoj znaaj. Nacionalna integracija zamenjuje onu
zasnovanu na stalekoj pripadnosti.
6.
Dok traimo drutvene tradicije koje daju zajedniku osnovu i
dublje jedinstvo razliitim nacionalnim tradicijama na Zapadu, ne treba
da mislimo samo na hriansku crkvu, zajedniku rimsko-latinsku batinu, ve i na ovu poslednju, veliku prednacionalnu drutvenu formaciju
koja se, iako ve delimino u senci nacionalnih raznolikosti zapadnih
drutava, uzdie iznad nieg i srednjeg sloja u razliitim jezikim podrujima. Ovde su stvoreni modeli mimijeg drutvenog ophoenja, koje
je bilo manje-vie potrebno svim slojevima, a u skladu s preobraajem
evropskog drutva krajem srednjeg veka. Grublje navike, siroviji i neobuzdaniji obiaji srednjovekovnog drutva u kojem dominiraju ratnici
kao gomja klasa, obiaji koji su nune posledice neizvesnog i stalno
ugroenog ivljenja, sada su umekani, izglaani i civilizovani.
Pritisak dvorskog ivota, borba za naklonost vladara ili nekog monika,
zatim, u irem smislu, nunost da se jedan ovek razlikuje od drugog,
borba za pozicije donekle miroljubivim sredstvima, kroz spletke i diplomatiju, nameu obuzdavanje afekata, samodisciplinu ili samokontrolu
306

(,self-control), kao i posebnu dvorsku racionalnost, koja je isprva doprinela da dvoranin izgleda, nasuprot graaninu XVIII veka, pre svega u
Nemakoj, ali i u Engleskoj, kao samo olienje razuma
Ovde, u ovom prednacionalnom, dvorsko-aristokratskom drutvu,
oblikovan je deo onih propisa i zabrana koji se i danas, uprkos svim nacionalnim razlikama, mogu smatrati neim zajednikim za Zapad. Delimino i zbog njih, narodi Zapada, uprkos svim razlikama, nose isti peat
specifine civilizacije.
Da je postupna izgradnja ovog apsolutistiko-dvorskog drutva
bila praena preobraajem ekonomije nagona i ponaanja gomjeg sloja u
pravcu civilizacije pokazano je nizom primera. Isto tako jasno je pokazano kako je ova sve vea prinuda u nagonskom ivotu povezana s
jaom drutvenom prinudom, rastuom zavisnou plemstva od centralnog vladara, kralja ili kneza.
Kako je dolo do ove vee prinude i zavisnosti? Kako je na mesto
gornjeg sloja srazmerno nezavisnih ratnika ili vitezova stupio manje ili
vie pacifikovani gomji sloj dvorana? Zato je uticaj stalea postepeno
slabio u srednjem i ranom novom veku, zato su pre ili kasnije, diktatorska apsolutna vlast jedne linosti, a s njom i prinuda dvorske etikecije, pacifikacija veih ili manjih oblasti od jedinstvenog centra, bili
ustanovljeni u svim zemljama Evrope? Sociogeneza apsolutizma doista
zauzima kljuno mesto u ukupnom procesu civilizacije. Civilizovanje
ponaanja i odgovarajua promena ljudske svesti i nagonskog ustrojstva
ne moe se shvatiti ukoliko se ne prati proces stvaranja drave, a unutar
njega i one sve vee centralizacije drutva, koja isprva svoj posebno
vidljiv izraz nalazi u apsolutistikom obliku vladavine.

307

O SV R T N A SO CIO G EN EZU A PSO L U T IZ M A

1. Trebalo bi ukratko opisati neke od najvanijih mehanizama
koji su centralnoj vlasti odredenih vladarskih podruja krajem srednjeg
veka postepeno davali sve vee mogunosti za razvoj. Umnogome
slini u svim veim zemljama Zapada, ovi mehanizmi su posebno i jednoznano izraeni u razvoju francuskog kraljevstva.
Postupiio jaanje robnonovane privrede na raun naturalne, u
srednjem veku je na odreenim podrujima imalo i razliite posledice za
glavninu ratnikog plemstva na jednoj, a kralja ili kneza na drugoj strani.
Sto je vie novca u opticaju u nekoj oblasti, to su i cene vie. Svi slojevi,
iji se prihod nije u skladu s tim poveavao, svi oni s uvek istim prihodima, bili su time pogoeni, a pre svih feudcilci koji su ubirali fiksne
dabine sa svojih imanja.
Povlaene su bile one drutvene funkcije koje su donosile prihod
koji se uveavao u skladu s novim mogunostima zarade. Tu su spadale
neke grupe graanstva, ali pre svih kralj, centralni vladar. On na osnovu poreskog sistema dobija deo sve veeg bogatstva. Mogao je na itavom svom vladarskom podruju da prisvaja deo od svake zarade, a
njegovi su se prihodi znatno uveavali zbog sve veeg prometa novca.
Kroz ovaj mehanizam koji su zainteresovani, kao to se to uvek
dogaa, upoznavali vrlo sporo i s kanjenjem, i koji su predstavnici centralne vlasti prilino kasno proglasili naelom vlastite unutranje politike,
priticao je centralnom vladaru, najpre manje-vie automatski, sve vei prihod. To je jedan od preduslova na osnovu kojeg ustanova monarhije ili
kneevstva postepeno dobija obeleje apsolutnosti ili neogranienosti.
2. Vojna mo sredinje funkcije rasla je srazmemo novanim
mogunostima kojim je raspolagala. Onaj ko je raspolagao porezima
itave zemlje mogao je da unajmi vie vojnika nego ma ko drugi, a istovremeno je postajao manje zavisan od vojne slube na koju su feudalni
vazali bili obavezni na osnovu zemljinog lena koje su primili.

I ovo je proces koji, poput mnogih drugih, poinje veoma rano, ali
tek postepeno vodi do stvaranja vrstih institucija. ak je i Viljem Osvaja poao na Englesku s vojskom koja se sastojala jednim delom od vazala, a drugim od vitezova-plaenika. Od tada pa do pojave stajaih vojski
koje stvaraju centralni vladari proi e vekovi. Preduslov za postojanje
ovih vojski, pored sve veeg prihoda od poreza, bio je i viak radne snage - nesklad izmeu broja ljudi i broja i profitabilnosti poslova (jobs) u
drutvu, to jest ono to danasnazivamo nezaposlenost. Oblasti koje su
bile pogoene ovakvim vikovima radne snage bile su, izmeu ostalih, i
vajcarska i delovi Nemake, tako da su upravo odatle plaenici odlazili
svim onima koji su ih mogli sebi priutiti. Tek kasnije je taktika regrutovanja, koju je primenio Fridrih Veliki, postala obrazac kako da postupaju
vladari na ijim podrujima nema dovoljno vojnika. U svakom sluaju,
vojna nadmo koja je ila zajedno s finansijskom, bila je drugi odluujui preduslov koji je centralnoj vlasti u nekoj oblasti omoguavao da
postane neograniena.
Ovaj razvoj praen je i pospeivan promenom ratne tehnike. Postepenim razvojem vatrenog oruja, masa peadinaca postala je vojniki
nadmona nad brojno ogranienim konjikim trupama plemia, a to je
takoe ilo u prilog centralnoj vlasti.
Kralj u Francuskoj, koji u ranom kapetovskom razdoblju nije nita
vie do obini baron, oblasni vladar meu sebi jednakima a ak esto i
slabiji od drugih , stie rastom stalnih prihoda i vojnu nadmo nad svim
ostalim vojnim snagama u zemlji. O tome koja e plemika porodica u
odreenim okolnostima osvojiti krunu i tako stei pristup navedenim
mogunostima, odluuje itav niz okolnosti izmeu ostalog i obdarenost pojedinca, a neretko i puki sluaj. Razvoj finansijskih i vojnih
mogunosti, koje su postupno postajale povlastica monarhije, nije zavisio od volje niti nadarenosti pojedinaca, ve je odgovarao strogoj zakonitosti prisutnoj u svim drutvenim procesima.
U pravo taj porast m ogunosti centralne funkcije bio je i preduslov za pacifikaciju veih ili m anjih teritorija, a poev iz jednog
sredita.
3.
Oba ta razvojna sleda, koja su se odvijala u korist snanije centralne vlasti, delovala su potpuno protiv starog srednjovekovnog ratnikog stalea, iji pripadnici nemaju koristi od porasta robnonovane
privrede. Oni jedva da su mogli dobiti bilo kakav neposredan profit iz
novih mogunosti prihoda koje su im se nudile. Trpeli su jedino od posledica devalvacije, rasta cena.
309

Izraunato je da je imanje koje je 1200. godine vredelo 22 000 franaka, vredelo 16 000 franaka u 1300, 7 500 franaka u 1400. i 6 500 u
1500. godini. U XVI stoleu to kretanje se ubrzava i vrednost pada na ciglih 2 500 franaka. Slino je bilo u itavoj Evropi u tom stoleu'.
Kretanje, zapoeto jo u srednjem veku, u XVI stoleu se zahuktava.
Od vremena Fransoaa I pa do 1610. godine vrednost francuske livre pala
je otprilike u odnosu 5 prema 1. Znaaj ovakvog toka stvari za preobraaj
drutva bio je vei nego to bi se dalo izraziti u nekoliko rei. Dok je promet novca rastao, trgovaka delatnost se razvijala, a uveavali su se i slojevi graanstva. Prihodi centralne vlasti su pri tom rasli, a ostalog plemstva
opadali. Neki vitezovi zapali su u oskudicu, drugi su pljakom i nasiljem
sticali ono to nisu mogli na miran nain, trei su se, opet, odravali rasprodajui posede; najzad, veliki deo plemstva, pritisnut novim okolnostima i privuen novim mogunostima, stupa u slubu kraljeva ili kneeva
koji su mogli da ih plate. Bile su to ekonomske opcije otvorene za ratniki
stale koji jo uvek nije uticao na rast novanog opticaja i trgovake
mree.
/
4. Ve smo govorili kako se na njegovu tetu razvijala tehnika ratovanja: peadija, bivi prezreni peadinci, postali su vaniji u borbi nego
konjica, ime ne samo da je skrena vojna nadmo srednjovekovnog ratnikog stalea ve je uniten i njegov oruani monopol. Situacija kada su
jedino plemii bili ratnici ili, obratno, kada su svi ratnici bili plemii,
preokrenula se: sad su plemii u najboljem sluaju bili oficiri plaenih
plebejskih eta. Monopol raspolaganja orujem i vojnom silom preao je
iz ruku itavog plemikog stalea u ruke jednog lana tog stalea, tj. u
ruke kneza ili kralja koji je, zahvaljujui porezima koje je ubirao s itavog podruja, mogao da plati i najbrojnije trupe. Tako se veina plemia
od prilino slobodnih ratnika ili vitezova pretvara u plaene ratnike ili
oficire u slubi centralnog vladara.
To su neke od najvanijih linija ove struktume promene.
5. Uz nju dolazi jo jedna. Jaanjem novane privrede plemstvo
gubi drutvenu mo, dok je graanski slojevi u isto vreme stiu. Pa ipak,
nijedan od dva stalea nije se pokazao dovoljno snanim da za due prevagne nad onim drugim. Napetosti su trajne i ispoljavaju se u periodinim sukobima. Ratita su bila sloena i znatno su se razlikovala od
jednog do drugog sluaja. Povremeno je dolazilo do saveznitva izmeu
delova plemstva i delova graanstva; bilo je prelaznih oblika, pa ak i
stapanja podgrupa oba stalea. Kako bilo da bilo, i rast i apsolutna mo
centralnih ustanova uvek su zavisili od postojanja i odravanja napetosti
izmeu plemstva i graanstva. Jedan od struktumih preduslova za apso310

lutnu monarhiju ili kneevstvo bio je i taj da nijedan od dva stalea, kao i
nijedna grupa unutar njih, ne odnese prevagu. Predstavnici apsolutne
centralne vlasti morali su stalno biti na oprezu da se ova krhka ravnotea
izmeu stalea i grupa ne narui unutar njihove teritorije. Tamo gde bi se
to dogodilo, gde bi neki sloj ili grupa postali previe snani, ili gde su aristokratske ili gornje graanske grupe, makar i privremeno, sklapale saveznitva, centralna vlast bila je krajnje ugroena, ili kao to se dogodilo u Engleskoj osuena na propast. esto se deava da neki vladar titi i
unapreuje graanstvo, jer mu plemstvo izgleda suvie mono te stoga
opasno. Drugi vladar je skloniji plemstvu, jer ili je ono samo preslabo, ili
je gradanstvo postalo jogunasto, pri emu se ni druga strana u ovoj igri
nije smela zanemarivati. Apsolutni vladari morali su da se, svesno ili ne,
ponaaju u skladu s ovim drutvenim mehanizmom koji nije bio njihovo
delo. Drutveni ivot im je zavisio od opstanka i funkcionisanja ovog
aparata. I na njih su delovale drutvene zakonitosti kojima su se morali
prilagoditi. Ova zakonitost, ova drutvena struktura, oblikovala se pre ili
kasnije, a i uz mnoge promene, u gotovo svim zemljama Zapada. Za posmatraa ona dobija svoj pravi lik tek kada se na nekom konkretnom primeru sagleda njen razvoj. Neka nam ovde kao primer poslui razvoj
Francuske, zemlje u kojoj se taj proces od odreenog trenutka najpravilnije odvijao.

311

M EH A N IZA M R A ZV O JA D R U T V A
U SRED N JEM V EKU
Prvi deo
M EHANIZM I FEUDALIZACIJE

Uvod

1.
Uporede li se Francuska, Engleska i Nemako carstvo sredinom
XVII stolea prema moi centralnih vlasti, onda kralj Francuske u
poredenju s engleskim kraljem, pa ak i nemakim carem, izgleda
strano jak. Ovakav odnos snaga je ishod veoma dugog razvoja.
Na kraju karolinkog, a poetkom kapetovskog doba, odnos je gotovo obmut. U to vreme centralna vlast nemakih careva bila je veoma
velika u poreenju s francuskim kraljevima. Engleska je, pak, tek imala
da proe kroz ujedinjenje i reorganizaciju koju e doneti Normani.
U Nemakom carstvu mo centralne vlasti se od tada iako uz povremene prekide stalno osipa.
U Engleskoj, od vremena Normana, razdoblja snane kraljevske
moi smenjuju se s razdobljima snane staleke ili parlamentame moi.
U Francuskoj od poetka XII veka kraljeva mo raste opet s prekidima - prilino postojano. Stalna linija vodi od dinastije Kapet. preko
dinastije Valoa, do Burbona.
Nita ne govori o nunosti takvog toka stvari. R azliita podruja tri
zemlje se veoma sporo stapaju u nacionalne jedinice. Meutim, dok god je
integracija ovih oblasti koje e kasnije postati Francuska, Nemaka,
Italija i Engleska, srazmemo slaba, one nisu posebno bitoe kao
drutvena tela u ravnotei istorijskih snaga. Na tok istorijskog razvoja tih
nacija na tom stadijumu neospomo vie utiu srea i nesrea pojedinaca,
312

line osobine, simpatije i antipatije, ili ak sluajnosti, nego to e to biti

kasnije, kada Engleska, Nemaka i Francuska postanu drutvene
formacije s vlastitim strukturama, vanou i porecima. Isprva na istorijske tokove i dalje snano utiu inioci ije postojanje, gledajui unazad
iz nekog kasnijeg vremena, kao da nije bilo nuno2. Tek kasnije i postupno, uz sve veu meuzavisnost veih oblasti i stanovnitva, ocrtavaju se
zakonitosti koje sputavaju ili otvaraju nove oduke samovolji, hirovima i
interesima monih pojedinaca ili, ak, posebnih grupa. Tek tada unutranja dinamika te drutvene jedinice moe da prevagne nad svim sluajnostima ili da ih barem obelei svojim peatom.
2.
Nije bilo nuno to je upravo vojvodstvo Francija, Il-de-Frans,
postalo jezgro francuske nacije. Kultumo, pa i politiki, june oblasti
Francuske bile su vre povezane sa sevemopanskim, kao i graninim
italijanskim oblastima, nego s podrujima oko Pariza. Oduvek je postojala velika razlika izmeu starog kelto-romanskog regiona Provanse, podruja gde se govorio langue d oc i, s druge strane, oblasti gde se
govorio langue d oi'l, dakle, podruja pod jaim franakim uticajem, a
to su pre svega bila ona sevemije od Loare, a uz njih i Poatu, Beri, Burgundija, Senton i Fran-Konte3.
Stavie, ak se i granina linija na istoku Zapadnofranakog carstva,
utvrena Verdenskim (843), a zatim i Mersenskim sporazumom (870),
znatno razlikovala od granice izmeu onoga to se postupno pretvorilo u
Francusku, Nemaku i Italiju.
Verdenskim sporazumom kao istona granica Zapadnofranakog
carstva ustanovljena je linija koja vodi od dananjeg Lionskog zaliva na
jugu, zapadno od Rone, priblino u smeru sever-jug, sve do Genta. Lorena i Burgundija - izuzev vojvodstva zapadno od Sone dakle i Arl,
Lion, Trir i Mec, na taj nain ostali su izvan Zapadnofranakog carstva,
dok se, pak, na jugu, grofovija Barselona jo uvek nalazila unutar njegovih granica4.
Mersenski sporazum odredio je reku Ronu kao pravu granicu na
jugu izmeu Zapadnog i Istonog franakog carstva; granica je potom
sledila reku Izer i neto sevemije reku Mozel. Tako su Trir i Mec postali
granini gradovi, kao i, neto sevemije, sam Mersen, grad po kojem je
sporazum dobio ime. Meda se zavravala sevemije od ua Rajne, u
oblasti june Frizije.
Ali ove granice nisu razdvajale drave, narode, nacije, ako pod tim
podrazumevamo jedinstvene, zatvorene i stabilne drutvene formacije.
Mogli bismo rei da se u najboljem sluaju radilo o dravama, narodima
313

i nacijama u nastajanj u. U ovoj fazi u svim veim vladarskim podruj ima

naj uoljiviji su slaba kohezija i snane centrifugalne sile koje vode raspadu.
Kakva je priroda tih centrifugalnih sila? ta posebno u konstrukciji
tih vladarskih oblasti takvim silama daje posebnu snagu? I najzad, kakva
promena u strukturi drutva, poev od XV, XVI i XVII veka naovamo,
daje centralnim vlastima prevagu nad svim centrifugalnim silama, a time
i stabilnost tom vladarskom podruju?

C entralizujue i decentralizujue sile unutar

srednjovekovne figuracije vlasti
3.
Ogromno carstvo Karla Velikog stvoreno je osvajanjem. Funkcija vojskovoe koji je pobedniki osvajao i uspeno branio podruja,
iako svakako ne jedina, bilaje ipak jedna od osnovnih funkcija Karla Velikog i njego;vih neposrednih prethodnika. Ona je predstavljala osnovu
njegove kraljevske moi, ugleda i drutvene snage.
Kao vojskovoa, Karlo Veliki je imao kontrolu nad zemljom koju
je osvojio i branio. Kao pobedniki vladar, nagraivao je lenom ratnike
koji su ga pratili. Upravo snagom istog autoriteta drao je ove potonje na
okupu, ak i kada su bili rasejani irom zemlje na lenima i posedima.
Car i kralj nije mogao da sam nadzire itavo carstvo, te je slao poverenike i slubenike irom zemlje da bi odravali zakon, starali se o
plaanju poreza, kuluenju, kao i o kanjavanju pruanja otpora. Njihove usluge nije plaao novcem, kojeg je u tom stadijumu, dodue, bilo,
iako u veoma ogranienoj koliini. Potrebe su namicane direktno sa
zemlje, polja, uma i tala, te iz prerade na pojedinim gazdinstvima. Predstavnici centralne vlasti, upani i vojvode, ili ma kako da su se zvali,
izdravali su sebe i pratnju od zemlje kojom su upravljali, od lena koje su
dobili od centralne vlasti. U skladu s ekonomskom strukturom, aparat
vlasti u ovoj fazi imao je drugaija obeleja nego u razdoblju u kojem
postoje drave blie naem znaenju tog pojma. Veina zvaninika
su, neko je rekao za ovu fazu5, bili poljodelci koji su obavljali zvanine dunosti samo u odreenim razdobljima, ili tokom nepredvienih
dogaaja, tako da ih je mogue uporediti sa zemljoposednicima koji su
raspolagali policijskom i sudskom vlau. Toj funkciji pridruili su i
vojnu; zapreti li opasnost spolja, postajali biratnici, zapovednici ratnike
pratnje i svih zemljoposednika na podruju koje im je kralj dodelio.
Ukratko, objedinjavali su sve vladarske funkcije.
314

Ova posebnafiguracija v la sti-to jest podelarada i diferencijacija u

ovoj drutvenoj fazi neprekidno je stvarala velike napetosti koje su
proizlazile iz same njene strukture. Stvarala je odreene tipine tokove
koji su se, uz izvesna kolebanja, stalno ponavljali.
4.
Onaj kome je centralni vladar jednom poverio vlast nad nekim
podrujem i ko je kao gospodar stvamo njim raspolagao, gotovo da vie i
nije zavisio od centralnog vladara u pogledu izdravanja i zatite samog
sebe i svojih blinjih - barem sve dok ne bi zapretio neki jai neprijatelj
spolja ili iz neposrednog susedstva. Prvom prilikom, dakle, im bi centralna vlast pokazala i najmanji znak slabosti, lokalni vladar ili njegovi
naslednici pokuavali bi da jasno izraze svoje pravo i sposobnost da vladaju podrujem dobijenim u leno, kao i svoju nezavisnost u odnosu na
centralnu vlast.
Ista ustrojstva i tenje ovog upravljakog aparata postoje stotinama
godina. Oni koji upravljaju oblastima centralnog vladara, plemenske
vojvode ili glaveine, uvek su opasni za centralnu vlast. Kneevi i kraljevi, pobednici u osvajanju, snani kao vojskovoe i zatitnici od spoljnog
neprijatelja, prvi put se uspeno suoavaju s ovom opasnou unutar podruja koje kontroliu. Na mesta postojeih plemenskih kneeva, a kao
predstavnike svoje vlasti, postavljaju, po mogustvu, vlastite poverenike, roake ili slubenike. U prilino kratkom vremenu, esto i u toku
ivota jedne generacije, ponavlja se ista stvar. Negdanji predstavnici
centralnog vladara ine sve to mogu ne bi li preuzeli povereno im podruje, kao da se radi o nekoj vrsti oevine.
Sada su oni comes palatii, nekada nadglednici kraljevske palate, i
ele da postanu nezavisni gospodari odreenih podruja, upani. Radi se
o markgrofovima, vojvodama, grofovima, baronima ili kraljevskim ministerijelima. Vojno snani kraljevi-osvajai alju u mahovima svoje poverenike, roake i slubenike zanadzom ike u unutranjost, a ovi, pak, ili
njihovi naslednici, kao plemenski kneevi ili oblasni vladari, neprekidno
se bore protiv centralne vlasti za nasledstvo i stvamu nezavisnost svojih
podruja koja su izvomo bila neka vrsta lena.
S druge strane, kraljevi su prinueni da na druge prenesu pravo raspolaganja delovima sopstvene teritorije. Stanje vojnih, privrednih i
saobraajnih resursa u to vreme nije im ni ostavljalo drugu mogunost.
Nisu imali toliki prihod od poreza da bi mogli da izdravaju najamnu
vojsku, ili, pak, da slubenike odaslane u udaljene oblasti tako plaaju da
ih uine zavisnima. Kao platu, nagradu ili leno, mogli su im darovati
samo zemlju, i to mnogo zemlje, da bi ovi kao predstavnici centralne vlasti na nekom podruju bili stvamo moniji od ostalih ratnika ili zemljoposednika tog podruja.
315

Lenske, pak, posednike, koji predstavljaju centralnu vlast, zakletva

vemosti ili saveznitva nije spreavala da krenu u borbu za samostalnost
podruja kojim su raspolagali im bi se kolebljivi odnos moi centralnog
vladara i njegovih izaslanika preokrenuo u korist potonjih. Ovi oblasni
vladari ili plemenski kneevi zaista poseduju zemlju koju je nekad kontrolisao kralj. Izuzev kada su ugroeni spolja, njima kralj vie ne treba,
pa se i izmiu njegovoj vlasti. Kada im on zatreba kao vojskovoa, kretanje dobija obmut tok i igra poinje ispoetka, pod uslovom da centralni
vladar pobedi u ratu. Tada on svojom moi i pretnjama, to jest snagom
svog maa, ponovo stie stvamu kontrolu nad itavom teritorijom i
moe je ponovo deliti. Ovo je proces koji se neprekidno ponavlja u
razvoju zapadnog drutva u ranom srednjem veku, a ponekad, u neto izmenjenom obliku, i u kasnijim razdobljima.
5.
Danas se slini procesi izvan Evrope odvijaju u oblastima s
drutvenom strukturom koja lii na tadanju. Za razvoj Abisinije karakteristine su mnoge takve konfiguracije koje su se u poslednje vreme ve
donekle izmenile prilivom novca i uvozom drugih institucija iz Evrope.
Pa ipak, tek je poraz najmonijih oblasnih vladara omoguio Rasu Tafariju da postane centralni vladar ili car itavog podruja. Neoekivano brz
slom otpora Italiji mogue je objasniti i time to su se u ovom feudalnom
drutvu, s gotovo iskljuivo naturalnom privredom, odmah pojaale centrifugalne tenje pojedinih podruja im centralni vladar nije ispunio jedan od svojih najpreih zadataka - da odbije spoljnog neprijatelja - te se
tako pokazao slabim.
U evropskoj istoriji tragovi ovog mehanizma sreu se veoma rano,
jo u merovinkom razdoblju. Ve tu su prisutni poeci onog razvoja,
koji e preoblikovati vie carske slube u naslednu vlast6. Ve tada vai
naelo: to je vea stvama ekonomska i drutvena mo nosioca odreene funkcije, to se manje u kraljevstvu moglo pomiljati da se ta funkcija nakon srnrti njenog nosioca dodeli nekom izvan porodice preminulog7. Drugim reima, pravo raspolaganja nad veim delovima teritorije prelazilo je iz ruku centralnog vladara u ruke oblasnih vladara.
Takvi tokovi su jo jasniji u karolinkom razdoblju. Karlo Veliki,
poput cara Abisinije, uklanja stare plemenske vojvode i na njihovo mesto postavlja svoje zvaninike, grofove. Kada su jo za ivota Karla
Velikog ovi grofovi polcazali samovolju i poeli sami da kontroliu dodeljene im teritorije, on je u drugom talasu poslao ljude iz svog okruenja da kao njegovi izaslanici (missi dominici) nadgledaju one prve.
Pod Lujem Pobonim naslov grofa postaje nasledan. Naslednici Karla
Velikog ne mogu se vie suprotstaviti pritisku za stvamim priznava316

njem zahteva na nasledno pravo8. Funkcija kraljevog izaslanika gubi

svoj smisao. Luj Poboni je prinuen da povue missi dominici iz oblasti
za koje su bili zadueni. Pod ovim kraljem, kome je nedostajao ratniki
ugled koji je uivao Karlo Veliki, centrifugalne tenje unutar carske i
drutvene organizacije veoma se jasno ispoljavaju. Prvi put dostiu
vrhunac pod Karlom III, koji 887. godine ne uspeva da zatiti Pariz od
spoljnih neprijatelja, danskih Normana, ni maem, a ni novcem. Bitno je
i to da je nakon gaenja loze direktnih Karolinga, kruna najpre pripala
Amulfu od Karantanije, Karlomanovom nezakonitom sinu, neaku Karla Debelog. Arnulf se ve bio dokazao kao vojskovoa u pograninim
sukobima sa stranim plemenima koja su nadirala. Kada je Bavarce poveo
na oslabljenog centralnog vladara, brzo su ga priznala i ostala plemena,
Istoni Franci, Tirinani, Saksonci, vabi. Njega kao vojskovou u izvornom smislu te rei, ratniko plemstvo nemakih plemena proglaava
kraljem9. I tu se brzo pokazuje ta kralju u tom drutvu daje legitimitet i
mo. Godine 891. Am ulf uspeva da kod Levena na Dajli potue Normane. Ali kada se, suoen s novom pretnjom, samo na tren pokoleba da povede vojsku u bitku, nastupa trenutna reakcija. Odmah centrifugalne sile
u tom slabo ujedinjenom podruju prevagnu, ili kako to kae jedan pisac
iz onog doba10: Illo diu morante, multi reguli in Europa velregno Karoli sui patruelis excrevere (Cim je ovaj due oklevao, uzdigli su se u
Evropi, pa ak i u oblastima njegovog roaka Karla, nmogi mali kraljevi
- p . p). Samo u jednu reenicu saeta, to je ona drutvena zakonitost koja
u ovoj fazi obeleava razvoj evropskog drutva.
Pod prvim saksonskim carevima proces ponovo kree u drugom
smeru. I to da je upravo saksonskim kneevima pripala kruna itavog
carstva jasno i iznova ukazuje na blt najvanije funkcije centralnog vladara u tom drutvu. Saksonci su posebno otro bili izloeni pritisku negermanskih plemena koja su nadirala s Istoka. Iako je najprei zadatak
njihovih vojvoda bio zatita sopstvene teritorije, oni su istovremeno
branili zemlju i ostalih nemakih plemena. Godine 924, Hajnrih I uspeva da sklopi primirje s Maarima koji nadiru s istoka, a 928. i sam prodire do Brandenburga. Godine 929. osniva pogranino utvrenje Majsen;
godine 933. pobeuje Maare kod Rijade, ali ih ne unitava sasvim,
zbog ega se opasnost od njih i dalje odrava. Godine 934. uspeva da
na severu, u marki lezvig, opet uvrsti granicu prema Dancima koji
takoenapadaju11. S v eje to ostvario jo u svojstvu saksonskog vojvode.
Prevashodno se radi o pobedama Saksonaca nad narodima koji su
ugroavali njihove granice i pokuavali da prodru na njihovu teritoriju.
Ali borei se, pobeujui i osvajajui na granicama, saksonske vojvode
317

stiu i vojnu silu i ugled koji su im bili neophodni da se suprotstave

centrifugalnim tendencijama u unutranjosti. Pobedama nad spoljnim
neprijateljem postavili su temelj za jaanje centralne vlasti unutar svoje
zemlje.
Hajnrih I je uglavnom zadrao i utvrdio svoje granice, bar to se
tie sevemih oblasti. im je on umro, Vendi naruavaju mir. Hajnrihov
sin Oton ih odbija. U godinama 937. i 938, Maari opet nadiru i bivaju
slino odbijeni. Tada poinje nova, jaa nemaka ekspanzija. Godine 940.
nemaka teritorija je proirena sve do Odre. Kao to se to uvek dogaa,
kao i danas uostalom, osvajanja novih podruja pratilaje i crkva koja je
tada, jasno, mnogo vie nego danas sluila uvrivanju vlasti.
Slini tokovi se odvijaju i na jugoistoku. Godine 955. - takoe na
nemakom podruju Maari bivaju poraeni na Lehskom polju kod
Augzburga, te odbijeni manje-vie konano. Za odbranu od Maara osniva se Ostmark, zametak kasnije Austrije, ije su granice tada leale otprilike u oblasti Bratislave. Istono, na srednjem Dunavu, Maari polako
poinju da se nastanjuju.
Otonova mo unutar zemlje odgovarala je njegovim vojnim uspesima. Kad god moe, pokuava da one koji su uglavnom bili poverenici
nekadanjih careva ili, tanije, njihove naslednike, koji su mu se suprotstavljali kao plemenske glaveine i oblasni vladari, zameni svojim roacima i prijateljima. vapska prelazi u ruke njegovog sina Ludolfa,
Bavarska u ruke njegovog brata Hajnriha, Lotaringija u ruke njegovog
zeta Konrada, iji je sin Oton dobio vapsku kada se Ludolf pobunio.
U isto vreme on nastoji svesnije, izgleda, nego njegovi prethodnici da se suprotstavi mehanizmima koji neprekidno slabe centralnu vlast
i ustrojstvo. To s jedne strane na nekim mestima ini ograniavajui uticaj pojedinaca koje je doveo na vlast. S druge strane, on sam, a jo
odlunije njegovi naslednici, pokuavaju da onemogue te mehanizme
postavljajui svetenike za upravnike na odreenim podrujima. Biskupi
su dobijali svetovne grofovske slube. Davanje vlasti crkvenim velikodostojnicima bez naslednika trebalo je da sprei da se funkcioneri centralne vlasti pretvore u naslednu, zemljoposedniku aristokratiju s
jakom tenjom za samostalnou.
Medutim, sve ove mere preduzete da sputaju decentralizujue
tenje, na dui rok e ih zapravo ojaati. Na kraju su dovele do pretvaranja crkvenih vladara u kneeve, svetovne vladare. Prevaga centrifugalnih nad centripetalnim silama, ukorenjena u samu strukturu tog drutva,
ponovo dolazi do izraaja. Crkveni velikodostojnici sve su vie nastojali,
i to nita manje od svetovnih vladara, da sauvaju samostalnu vlast nad
318

poverenim podrujima. Oni su sada, kao svetovni oblasni vladari, eleli

da centralna vlast ne ojaa previe. Ovo poklapanje interesa visokih crkvenih i svetovnih vladara znatno je doprinelo da u Nemakom carstvu
stvarna mo centralne vlasti bude slaba tokom vie stotina godina,
dok se, u isto vreme, mo i samostalnost oblasnih vladara uvrivala
obrnuto dogadanju u Francuskoj. Tu su visoki crkveni dostojanstvenici
veoma teko postajali vii svetovni vladari. Biskupi, s posedima rasutim
po podrujima vie oblasnih vladara, bili su radi vlastite zatite zainteresovani za jaku centralnu vlast. Ova dugotrajna istosmemost interesa
crkve i kraljevstva jeste jedan od znaajnih inilaca koji su u Francuskoj
dosta rano omoguili prevagu centralne vlasti nad centrifugalnim silama.
Ranije je, medutim, dezintegracija Zapadnofranakog carstva tekla, pratei istu zakonitost, bre i radikalnije nego u Istonofranakom carstvu.
6.
Poslednji zapadnofranaki Karolinzi bili su, izgleda12, hrabri i vispreni ljudi, a neki od njih su posedovali i prave vrline. No oni su se
meusobno sukobljavali, i to u situaciji koja je centralnom vladaru ostavIjala male mogunosti i koja vrlo jasno pokazuje kako se u ovoj drutvenoj
strukturi teite moe lake pomeriti na utrb centralnog vladara.
Zanemarujui njegovu ulogu vojskovoe, osvajaa ili delioca novih poseda, osnovu drutvene moi centralnog vladara inili su posedi
njegove porodice, to jest, zemlja koju je on direktno nadzirao te tako i
izdravao svoje sluge, dvor i oruanu pratnju. U tom pogledu centralni
vladar nije unapred imao povoljniji poloaj od bilo kog drugog oblasnog
vladara. Medutim, osnovni posed zapadnofranakih Karolinga, njihova
vlastita teritorija, bio je uporedo s dugotrajnim borbama razdeljen kao
nadoknada za uinjene usluge. Da bi im drugi pritekli u pomo, ili da bi
nekog nagradili, oevi su morali da zemlju daju u leno; svaka takva deoba smanjivala je, pak, posed kue, jer novih osvajanja nije bilo. Sinovima je stoga pomo trebala jo vie, no ona se morala plaati zemljom.
Naposletku je naslednicima ostalo malo ta da dele. Sve im se vie smanjivala i ratnika pratnja, jer im je ponestajalo sredstava da je hrane i nagrauju. Poslednji zapadnofranaki Karolinzi dospevali su povremeno u,
inilo se, bezizlazne situacije. Naravno, njihovi vazali bili su obavezni
da ih prate u rat, ali ako ih na to nisu pokretali lini interesi, onda ih je
samo otvoreni ili prikriveni pritisak nekog vojno snanog lenskog gospodara mogao prisiliti da ispune vazalske obaveze. Sto je manje vazala
sledilo kralja, to se vie smanjivala njegova mo, to je, opet, znailo
dalje smanjenje broja vazala u njegovoj pratnji. S vojnom silom kao i sa
zemljom, prema tome, ovi socijalni mehanizmi, jednom pokrenuti, postepeno su oslabili poloaj karolinkih kraljeva.
319

Luja IV, hrabrog oveka, koji se svim silama borio da preivi, zvali
su ponekad le roi de Monloon, kralj Laona. Od svih porodinih poseda
Karolinga ostalo mu je malo ta osim tvrave u Laonu. Deavalo se da
poslednji sinovi kue jedva da raspolau trupama koje e voditi ratove,
kao to su jedva imali zemlje da bi podrali i platili pristalice: Un jour
est venu, ou le descendant de Charlemagne, entoure de proprietaires,
qui sont maitres de leurs domaines, n a plus trouve d autre moyen de
garder des hommes a son service, que de leur distribuer des terres defisc
avec des concessions d immunite, cest a dire, pour se les attacher, de les
rendre de plus en plus independants etpour pouvoir regner encore d'abdiquer toujours de plus en plus*13. Tako je kraljevska funkcija neminovno krenula nizbrdo, a sve to su njeni nosioci preduzimali da osnae
svoj poloaj na kraju se okretalo protiv njih samih.
7.
Tada se biva teritorija zapadnofranakih Karolinga, jezgro
budue Francuske, defacto raspala na podruja vie vladara. Posle nekoliko obrta ratne sree podjednako snanih teritorijalnih vladara na tom
podruju, natupila je neka vrsta ravnotee. Kada je direktna loza Karolinga izumrla, za kralja se meu plemenskim glaveinama ili oblasnim
vladarima birao onaj ija se kua prva iskazala u borbama protiv tuina,
Normana, te tako u dugom razdoblju bila najjai takmac oslabljenoj
kraljevskoj kui. Slino se u istonofranakim oblastima, s krajem vladavine Karolinga, lokalni vladari koji su uspeno branili zemlju protiv
naroda koji su nadirali s istoka i severa, Slovena, Ugara i Danaca, to jest
vojvode Saksonije, uzdiu u kraljeve.
Ovome je prethodila produena borba izmeu kua Francije i poslednjih franakih Karolinga.
Kada je kruna dospela u vlast prvih, to jest, na glavu Iga Kapeta, Kapetovci su i sami donekle oslabljeni procesom koji je liio na proces kojim
su zbaeni Karolinzi. Vojvode Francije morale su da sklapaju saveze, trae
usluge plaajui ih zemljom i pravima. Teritorija normanskih vojvoda koji
su se u meuvremenu naselili i postali hriani, vojvodstva Akvitanija i
Burgundija, grofovija Anu i Flandrija, Vermando i Sampanja, bila je tek
neto manja od porodine oblasti nove kraljevske kue Francije, a u izvesnim pogledima ak i znaajnija od ove. U to vreme bili su presudni mo
kue i njena teritorija. Mo koju je kralj dobijao preko porodinog poseda
Dolo je vreme da potomak Karla Velikog, okruen zemljoposednicima koji
su bili gospodari svojih imanja, nije nalazio drugog naina da zadri ljude u slubi osim
da im daje teritoriju zajedno s imunitetom, to jest, vezujui ih za sebe inei ih pri tom
sve nezavisnijim, i nastavljajui da vlada uz postepeno gubljenje vlasti.

320

bila je i osnova njegove vlasti. Ako posedi kraljevske kue nisu bili vei od
poseda oblasnih vladara, onda ni njegova mo nije bila vea. Upravo iz porodinih poseda i teritorija on je izvlaio redovan prihod. Iz ostalih podruja
izvlaio je, u najboljem sluaju, crkveni danak. Ono to je dobijao pride, kao
kralj, bilo je neznatno. Ono to je na nemakim teritorijama stalno obnavljalo vlast centralizujuoj kraljevskoj funkciji nad centrifugalnim tenjama oblasnih vladara, to jest, kraljeva funkcija vojskovoe u borbama protiv
spoljnog neprijatelja i u osvajanju novih podruja, veoma je rano izgubilo
na znaaju u zapadnofranakoj oblasti. To je jedan od odluujuih razloga
za raspad kraljevskog poseda na nezavisne teritorije, raspad do kojeg je tu
ranije dolo, i to najpre u radikalnom vidu. Istonofranaka podruja bila su
mnogo due izloena prodorima i pretnjama stranih plemena. Kraljevi ne
samo da su se tako stalno pojavljivali kao voe u ratovima za odbranu, koje
je vodilo vie plemena, ve su mogli i da prodru na tua podruja i osvoje
novu zemlju, koja im je od tada bila na raspolaganju i koju su delili. Tako Su
isprva sauvali veliki broj zavisnih posednika i vazala.
Suprotno tome, zapadnofranaka oblast, od kada su se Normani u
njoj naselili, retko je bila ugroavana od spoljnih plemena. Z arazliku od
istonofranakog podruja, s druge strane granice nije bilo slobodnog
podruja, te ni mogunosti za osvajanje nove zemlje, to je ubrzalo dezintegraciju tog podruja. Glavni inioci koji su kralju mogli doneti prednost nad centrifugalnim silama, odbrana i osvajanje, nedostajali su.
Budui da u takvoj drutvenoj strukturi nita nije doprinosilo da razliiti
regioni zavise od centralnog vladara, potonji se morao zadovoljiti samo
svojim podrujem.
Takozvani suveren je obian baron koji poseduje nekoliko grofovija na obalama Sene i Loare, koje nisu vee od dananjih etiri ili pet departmana. Kraljevski posed jedva da izdrava onog s nominalnom titulom
velianstvo. Njegov posed nije ni najvei ni najbogatiji od onih koji sainjavaju dananju Francusku. Kralj je manje moan od nekih svojih vazala.
Poput njih, ivi od prihoda sa svog imanja, poreza od seljaka, rada kmetova, te dobrovoljnih poklona opatija i biskupija na svojoj teritoriji14.
Ubrzo posle krunisanja Iga Kapeta dolazi do postupnog, ali sigurnog, slabljenja ne samo pojedinih kraljeva ve i same kraljevske funkcije, a s tim i do dezintegracije kraljevskih teritorija. Prvi Kapetovci su jo
uvek putovali sa svojim dvorom po itavoj zemlji. Nazivi mesta gde su
potpisani neki kraljevski ukazi svedoe o njihovim kretanjima. Prvi Kapetovci jo uvek odravaju suenja u seditima drugih velikih lenskih
gospodara. Cak i u junoj Francuskoj su jo uvek imali izvestan tradicionalni uticaj.
2 1 Proces civilizacije

321

Poetkom XII veka pravo nasleivanj a raznih oblasti, ranije potinjenih kralju, kao i njihova samostalnost, jesu potpuni. Peti Kapetovac,
Luj Debeli (1108-1137), sran i ratoboran vladar, nipoto slabi, ima
neznatan uticaj van svoje teritorije. Iz kraljevskih uredbi se vidi da gotovo i nije putovao van granica vlastitog vojvodstva15. ivi na svom posedu, ne seli vie dvor po zemljama svojih krupnih vazala, a ovi, pak, jedva
da se i pojavljuju kod njega na dvoru. Meusobnih prijateljskih poseta
sve je manje, prepiska s drugim delovima kraljevstva, posebno onim na
jugu, rea je. Francuska je poetkom XII veka u najboljem sluaju zajednica nezavisnih teritorija, labav savez veih i manjih poseda meu kojima je uspostavljena izvesna ravnotea.
8. Unutar Nemakog carstva, posle stotinu godina ratova izmeu
nosilaca kraljevske i carske krune s jedne, i porodica monih vojvoda s
druge strane, uspeva jednoj od potonjih, kui vapskih vojvoda, da u XII
veku stekne prevlast nad ostalima i da centralnoj vlasti, barem za neko
vreme, obezbedi potrebna sredstva moi.
Ali od kraja XII veka i u Nemakoj teite drutva sve jasnije i neminovnije naginje se teritorijalnim vladavinama. No dok su se ovde, na
ogromnom podruju nemakog Imperium Romanum ili Sacrum Imperium, kao se kasnije nazivalo, teritorijalne vlasti tako uvrstile da su
stoleima mogle spreavati stvaranje jake centralne vlasti, a tako i integraciju itavog podruja, manja Francuska od kraja XII stolea prelazi
spor i, uprkos svim kolebanjima, postojan put od krajnje dezintegrisanosti ka ponovnom jaanju centralne vlasti, te postepenoj reintegraciji sve
veih oblasti oko jednog centra.
Stanje ove radikalne dezintegracije mora se uzeti u neku ruku kao
polazite ako elimo da shvatimo kako su se male oblasti stapale u jau
jedinicu, i pomou kojih su se drutvenih procesa u drutvu stvorili centralni organi za vea vladarska podruja, a koje obino povezujemo s
pojmom apsolutizma, kao i aparat vlasti koji ini skelet modemih
drava. U ovoj fazi, koju nazivamo dobom apsolutizma, stabilnost
centralne vlasti i centralnih organa je u snanoj suprotnosti u odnosu na
nestabilnost svih centralnih vlasti u prethodnoj feudalnoj fazi.
Sta je to u strukturi drutva pospeivalo centralizaciju na jednoj
strani, a na drugoj delovalo u suprotnom pravcu?
Pitanje vodi pravo u sredite dinamike drutvenih procesa, promena u povezanosti i meduzavisnosti ljudi, uz koje su ile i promene u
ponaanju i nagonima u smeru civilizovanja.
9. Sta decentralizujuim silama u srednjovekovnom, posebno ranosrednjovekovnom drutvu, daje prvenstvo nad centralizujuim, nije
322

teko uoiti. Vie je naina na koje istoriari tog razdoblja govore o tome.
Tako u svom prikazu evropskog poznog srednjeg veka B. Hemp kae16:
Feudalizovanje drava svuda je primoravalo vladare da svojim vojnim
voama i slubenicima dodele zemlju. Ako nisu eleli da u tom procesu
osiromae, a hteli da iskoriste vojnike usluge svojih vazala, morali su da
se ratniki ire, obino na raun prostora u susedstvu u kojima nije bilo
dovoljno moi. Za savlaivanje ove zavisnosti uspostavljanjem modernog inovnitva nedostajali su pre svega ekonom ski preduslovi.
Navod implicitno pokazuje bit prisile centrifugalnih sila i mehanizama u koje je bila ukljuena monarhija u tom drutvu (naravno, pod
pretpostavkom da se feudalizovanje ne shvati kao spoljni uzrok
svih tih promena). Nunost da se ratnici i slubenici snabdeju zemljom,
neizbeno smanjivanje lcraljevskog poseda ukoliko se ne preduzimaju
novi osvajaki pohodi, tenja ka slabljenju centralne vlasti u m imo doba,
- sve su to elementi velikog procesa feudalizovanja. Navod ukazuje i
na neodvojivost ovog specifinog oblika vladavine i njegovog vladarskog aparata s jedne, i odreenog oblika privrede, s druge strane.
Da to objasnimo: sve dok u drutvu dominira naturalna privreda,
nije mogue stvoriti vrsto centralizovano inovnitvo, kao ni stabilan
upravni aparat koji bi delovao uglavnom mirnim sredstvima, a kojim bi
se upravljalo iz sredita. Automatizmi koje smo opisali kralj-osvaja, slanje poverenika centralne vlasti da upravljaju zemljom, osamostaljivanje ovih izaslanika ili njihovih potomaka, njihovo pretvaranje u
oblasne vladare, njihova borba protiv centralne vlasti odgovaraju
odreenim oblicima privrednih odnosa. Ako je u nekom drutvu proizvodnja s manjeg ili veeg kom ada zem lje mogla da zadovolji bitne
svakodnevne potrebe stanovnika, od odee do hrane i pribora za domainstvo, ako su podela rada i razmena proizvoda na vea rastojanja
bili slabo razvijeni, i ako su, s tim u vezi, to su sve razliiti vidovi istog
oblika integracije - putevi bili loi i saobraajna sredstva nerazvijena,
onda je i meuzavisnost regiona slaba. Tek poto se znatnije povea ta
meuzavisnost, moi e se u nekim veim oblastima stvoriti donekle stabilne centralne institucije. Meutim, drutvena struktura u poetku naprosto ne prua uslove za to.
Jedan istoriograf toga doba pie17: Krajnje je teko predstaviti svu
sloenost vladavine i upravljanja prostranim carstvom na nivou razvijenosti saobraaja kakav je postojao u srenjem veku.
Karlo Veliki izdravao je sebe i svoj dvor gotovo iskljuivo iz prihoda sa svog starog porodinog imanja koje se nalazilo rasejano izmeu
Rajne, Meze i Mozela. Svaki palatijum ili zamak - o emu uverljivo
323

govori D op18bio je povezan s nekoliko oblinjih domainstava i sela.

Car ili kralj putovao je u toj srazmemo maloj oblasti, od jednog palatijuma do drugog, izdravajui sam sebe i svoje sledbenike od prihoda s
okolnih gazdinstava i sela. Trgovina na velika rastojanja postojala je i
tada, iako treba rei da se radilo uglavnom o trgovini luksuznom robom,
u svakom sluaju ne onom za svakodnevne potrebe. ak se ni vino nije
prevozilo iz udaljenih oblasti. Ko je eleo da ga pije, morao je da lozu zasadi na svom imanju; samo su najblii susedi mogli vino da dobiju kroz
razmenu. To je i razlog da su u srednjem veku vinogradi postojali tamo
gde se groe danas mnogo ne uzgaja, jer je loza prekisela ili jer je uzgoj
posto neekonomian, kao na primer u Flandriji i Normandiji. Obratno,
oblasti kao to je Burgundija, koja je za nas sinonim za vinogradarstvo,
nisu ni priblino bile tako specijalizovane u proizvodnji vina kao to su
postale kasnije. I tu su svaki seljak, svako imanje, morali donekle da
budu autarkini. Sve do XVII stolea bilo je samo jedanaest okruga u
Burgundiji gde je svako bio vinogradar19. Veoma se sporo povezuju
razliite oblasti, jaaju komunikacija, podela rada i integracija veih
oblasti i veeg broja ljudi. U skladu s tim, jaa i potreba za sredstvima
razmene, za obraunskom jedinicom koja e imati istu vrednost na
veem podruju: potreba za novcem.
Da bismo razumeli proces civilizacije, izuzetno je vano imati jasnu i ivu predstavu tih drutvenih procesa, onoga to se podrazumeva
pod razmenskom ili domainskom privredom, novanom privredom, meuzavisnou velikih ljudskih grupa, promenom drutvene
zavisnosti pojedinaca, rastuom podelom funkcija i tako dalje. Takvi
pojmovi veoma lako postaju potapalice koje gube svaki vizuelni kvalitet, te tako i svu jasnou. Ovim kratkim pregledom elimo da objasnimo
one drutvene odnose na koje upuuje pojam naturalna privreda. Radi
se o potpuno specifinom nainu na koji su ljudi meusobno povezani i
zavise jedni od drugih. Re je o drutvu u kojem se prenos roba od onog
ko ih dobija sa zemlje ili iz prirode, do onog ko ih troi, odvija direktno,
to jest bez posrednika ili uz najmanji broj njih, a prerada robe odvija u
kui jednog ili drugog, pri emu se ponekad radi i o jednoj osobi. Ovaj
transfer se postupno diferencira. Sve je vei broj ljudi koji se kao posrednici i delitelji robe ukljuuju izmeu proizvoaa i potroaa. Kako, i iznad svega zato se to dogaa, ta dovodi do ovog produenja lanaca,
zasebno je pitanje. U svakom sluaju, novac nije nita drugo do sredstvo
koje drutvo stvara kada ti lanci postanu dui, a rad i raspodela se diferenciraju. Novac pod nekim okolnostima tu diferencijaciju i pojaava.
Izrazi naturalna i novana privreda kao da sugeriu da su ta dva
324

privredna oblika potpuno suprotna. Takvo gledanje dovelo je do mnogih sporova. U drutvenom procesu lanci izmeu proizvoaa i potroaa menjaju se i diferenciraju veoma sporo, pri emu gotovo da ne
treba pominjati injenicu da u nekim sektorima zapadnog drutva nikad
nije sasvim prestala komunikacija na velike udaljenosti, dakle, ni upotreba novca. Novani sektor ekonomije ponovo jaa, kao i diferencijacija
drutvenih funkcija, meuzavisnost razliitih oblasti i meuzavisnost
veeg broja ljudi. Sve su to razliiti vidovi jednog te istog drutvenog
procesa. Promena oblika vlasti i upravnog aparata, o emu smo govorili,
samo je jo jedna strana istog procesa. Struktura centralnih organa odgovara strukturi funkcionalne podele i povezanosti izmedu ljudi. Snaga
centrifugalnih tenji ka lokalnoj politikoj autarkiji unutar drutva zasnovanog prvenstveno na naturalnoj privredi odgovara stepenu lokalne
privredne autarkije.
10.
U razvoju takvih preteno agramih ratnikih drutava mogue
je u naelu razlikovati dve faze, a koje se mogu pojaviti ili samo jednom
ili se esto smenjivati: fazu ratnikih i ekspanzionistikih centralnih vladara i fazu konzervativnih vladara koji ne tee pripajanju novih zemalja.
U prvoj fazi centralna vlast je snana. Primama drutvena funkcija
centralnog vladara kao vojskovoe u ovom drutvu ispoljava se direktno. Kada se tokom dugog razdoblja kraljevska kua sama ne iskae u
ovoj ratnikoj ulozi, kada kralj ili nije potreban kao vojskovoa ili nema
uspeha kao takav, gube se i njegove sporedne funkcije, npr. ona glavnog
sudije u itavoj oblasti. Tada vladaru kao prednost nad ostalim oblasnim
vladarima ne ostaje nita drugo osim puke titule.
U drugoj fazi, kada nikakav spoljni neprijatelj ne preti granicama i
kada iz nekih razloga nema prilika za osvajanja novih podruja, centrifugalne sile nuno odnose prevagu. Iako je kralj-osvaja zaista kontrolisao
itavu zemlju, u doba relativnog mira ona se sve vie otima ispod njegovog autoriteta. Svaki onaj s komadom zemlje smatra sebe vladarem na
svom posedu, to tano odgovara stepenu njegove upuenosti na centralnog vladara. Ova je upuenost u mimim vremenima gotovo neznatna.
Na ovom stupnju, kada privredna meuzavisnost i integracija veih
oblasti ne postoje ili su tek u nastajanju, dolazi, naime, do mnogo jae integracije nego to je privredna. Re je o vojnoj integraciji, saveznitvu
radi odbijanja zajednikog neprijatelja. Pored tradicionalnog oseaja zajednitva s najjaim uporitem u zajednikoj veri, te svetenicima kao
njenim najznaajnijim zagovomicima to nikada ne spreava dezintegraciju, niti samo po sebi dovodi do sklapanja nekog saveza ve postojei
samo ojaava i vodi u odreenom pravcu poriv za osvajanjem i ne325

ophodnost odupiranja tudem osvajanj u j este glavni inilac koji spaja Ijude iz prilino udaljenih oblasti. U ovom drutvu stoga svako saveznitvo,
u poreenju s onim u kasnijim razdobljima, veoma je nestabilno, a prevaga decentralizujuih sila znatna.
Ove dve faze uglavnom naturalne privrede ovog agramog drutva,
faza osvajakih i faza konzervativnih vladara, ili jednostavnog pomicanja u jednom ili drugom smeru, mogu se, kao to smo ve rekli, smenjivati, to je i bio sluaj u istoriji zapadnih zemalja. Primeri iz razvoja
zemalja kao to su Nemaka i Francuska, pokazuju i to da su, uprkos
svim preokretima u razdobljima vladara-osvajaa, ponekad tenje ka dezintegraciji velikih vladarskih podruja uz prelazak zemalja iz ruku centralnog vladara u posed nekadanjih vazala, sve snanije.
Sta je uzrok tome? Da li je spoljna pretnja naslednim podrujima
Karolinkog carstva, koja su zaista sainjavala Zapad u to vreme, popustila? Ima li i drugih uzroka za ovu postupnu dezintegraciju Karolinkog
carstva?
Pitanje; pokretakih sila ovog procesa moe dobiti novo znaenje
ako se posmatra povezano s jednim uobiajenim pojmom. Ovo postupno
decentralizovanje vladavine i teritorije, prelazak zemlje koju kontrolie
centralni vladar osvaja, na kontrolu ratnike kaste kao celine, nije nita
drugo nego proces poznat kao feudalizacija.
P orast stanovnitva posle Seobe naroa
11.
U razmatranju problema feudalizacije dolo je pre izvesnog
vremena do bitnih promena. Kao i kad je re o drutvenim procesima
uopte, stari istoriari nisu nali pravilan pristup problemu feudalizacije
zapadnog drutva. Razmiljanje u kategorijama izdvojenih uzroka, traenje individualnih tvoraca drutvenih promena ili, u najboljem sluaju,
tenja da se u institucijama vidi samo pravni aspekt, trae uzori prema
kojima ih je ovaj ili onaj uspostavio, sve to onemoguava da se o navedenim procesima i institucijama valjano misli, upravo onako kao to sholastiki mislioci riisu mogli da valjano razmiljaju o prirodnim procesima.
U novije vreme istoriari ostvaruju prodore u postavljanju pitanja u
ovoj oblasti. Istraivai feudalizacije sve ee naglaavaju da se ovde ne
radi ni o kakvoj planskoj tvorevini pojedinaca, a ni o institucijama koje
se daju naprosto objasniti starijim institucijama. Tako Dop20 za feudalizaciju kae: Ovde se radi o institucijama koje nisu svesno i planski ustanovljene od drava ili nosilaca dravne vlasti radi ostvarenja odreenih
politikih ciljeva.
326

Kalmet-1jo jasnije formulie ovakav pristup drutvenim procesima u istoriji: Ma koliko se feudalizam razlikovao od onoga to mu prethodi, on toliko iz toga i neposredno proizlazi. Nije ga stvorila nikakva
revolucija, pojedinac, ve je plod dugog razvoja. Feudalizam spada u pojave koje bi se mogle nazvati prirodnim dogaanjima ili prirodnim
injenicama u istoriji. Njegovo stvaranje bilo je donekle uslovljeno mehanikim silama (des forces pour ainsi clire mecanigues) i napredovalo
je korak po korak.
Na drugom mestu svog opimog dela Feudalno drutvo (La societe
feodale)22, Kalmet kae: Naravno, poznavanje antecedenata, tj. slinih
pojava koje prethode datoj pojavi, zanimljivo je i pouno za istoriare,
to mi ne zanemarujemo. Ali ovi antecedenti nisu ni jedini, a moda ni
najvaniji inioci. Osnovno pitanje nije poreklo feudalnog elementa,
da li potie od Rimljana ili Germana, ve zato je taj element stekao svoje feudalno obeleje. Ove osnove su postale ono to jesu usled razvoja
o ijim nam tajnama ne mogu mnogo rei ni Rim, ni G erm ani... Nastale
su kao rezultat sila koje se mogu uporeivati jedino s onim geolokim.
Korienje slika iz podruja prirode ili tehnike neizbeno je sve
dok se u naem jeziku ne razvije jasan, poseban renik za istorijsko-drutvene procese. Razumljivo je zato se posee za slikama upravo
iz tih podruja: kao prvo, one dobro izraavaju ono prinudno u istorijskim drutvenim procesima. M a koliko moe doi do greaka, to jest,
da se pomisli da drutveni proces i njegove prinude, koji poreklo imaju u
meuzavisnosti ljudi, jesu iste prirode kao npr. kretanje Zemlje oko Sunca ili kretanje poluge u maini, nastojanje da se otkrije novi, strukturalni
nain postavljanja istorijskih pitanja veoma jasno se uoava u takvim
formulacijama. Odnos kasnijih prema slinim institucijama u ranijoj fazi
uvek je vaan. Ali ovde odluno istorijsko pitanje glasi: zato se institucije, a i ponaanje i afektivno ustrojstvo ljudi menjaju, i to upravo na
odreeni nain. Re je tu o strogim drutveno-istorijskim promenama.
Moda ak ni danas nije lako prihvatiti da ove promene ne treba objanjavati neim statinim. Jo je tee shvatiti da se u istoriji nikada ne
dogaa da izdvojena injenica sama po sebi dovodi do nekog preobraaja, ve jedino ako je povezana s drugima.
I konano, ovi preobraaji ostaju neobjanjivi dok god se ograniavamo na misli pojedinaca zapisane u knjigama. Kada se istrauju
drutveni procesi, mora se gledati u mreu ljudskih odnosa, u samo
drutvo, da bi se pronale prinude koje ih odravaju u pokretu i daju
327

odreeni oblik i smer. Ovo se odnosi na proces feudalizacije i proces sve

vee podele rada, a takode i na bezbrojne procese koje pojmovno predstavljamo reima bez obeleja procesa, pri emu govorimo pre svega o
posebnim institucijama stvorenim ovim procesom. Tako govorimo o
apsolutizmu, kapitalizmu, naturalnoj privredi, novanoj privredi, itd. Svi ovi pojmovi upuuju na promene u strukturi ljudskih odnosa
koje pojedinci oito nisu planirali, ali kojima su se, hteli ne hteli, morali
potiniti. To se, najzad, odnosi i na promene u ustrojstvu samih ljudi, na
proces civilizovanja ili civilizacije.
12.
U najvanije pokretae promene strukture ljudskih odnosa, i institucija koje im odgovaraju, spadaju poveanje i smanjivanje stanovnitva. Pa ipak, ni ovaj se inilac ne moe izdvojiti iz itave dinamike
mree ljudskih odnosa. Sam po sebi, on ne predstavlja prvi uzrok
drutveno-istorijskih kretanja, na ta nas ustaljene misaone navike navode da verujemo. Pa ipak, u naizmeninoj igri promenljivih inilaca on je
vaan element koji se ne sme prenebregavati. Porast ili smanjivanje stanovnitva jasno ukazuje i na prinudnost ovih drutvenih sila. Ostaje da se
utvrdi kakvu su ulogu ovi inioci igrali u posmatranoj fazi. Njihovom
boljem razumevanju doprinelo bi da se ukratko podsetimo poslednjih
kretanja stanovnitva u doba Seobe naroda.
Do VIII i IX veka plemena koja se sele s istoka, severa i juga prodiru u naizmeninim talasima u ve naseljene oblasti Evrope. Ovo je poslednji i najvei talas u tom dugotrajnom kretanju od kojeg mi, meutim,
vidimo samo kratke epizode: upad helenskih varvara u naseljene oblasti Male Azije i Balkanskog poluostrva, prodor italskih varvara na susedno, zapadno poluostrvo, napredovanje keltskih varvara u podruje
potonjih, koji su se donekle civilizovali i ija je zemlja ve postala
sredite stare kulture, te konano naseljavanje tih keltskih plemena na
zapadu i neto sevemije.
I najzad, germanska plemena naseljavaju veliki deo keltske teritorije, koja je u meuvremenu postala zemlja stare kulture. Germani sa
svoje strane brane ovu zemlju stare kulture koju su osvojili, i to od novih najezdi naroda koji prodiru sa svih strana.
Ubrzo posle Muhamedove smrti, godine 632, pokreu se Arapi23.
Do 713. godine osvojili su itavu paniju izuzev Asturijskih planina.
Sredinom VIII veka ovaj talas se zaustavlja na junim granicama Franakog carstva, onako kao to su se Kelti nekad zaustavili pred vratima
Rima.
S istoka slovenska plemena napreduju ka Franakom carstvu. Do
kraja VIII stolea stigla su do Labe.
328

Da je 800. godine neki politiki prorok posedovao kartu Evrope,

kakvu sada moemo rekonstruisati, on bi moda pogreio predviajui
da e itava istona polovina kontinenta, od Danskog poluostrva do Peloponeza, postati slovensko carstvo ili barem mona grupa slovenskih
zemalja. Od ua Labe pa do Jonskog mora naselili su se slovenski narodi... i ova neprekinuta linija kao da je oznaavala granicu prema germanskom svetu24.
Kretanje Slovena se zaustavlja neto kasnije nego kretanje Arapa.
Borba zadugo ostaje neodluena. Granica izmeu germanskih i slovenskih plemena pomie se napred-nazad. Talas slovenskih plemena se
najzad zaustavlja oko 800. godine na Labi.
Ono to se moe nazvati starijom naseljenom teritorijom Zapada
odralo je, pod vostvom i prevlau germanskih plemena, granicu prema nomadskim plemenima. Predstavnici ranijih stadijuma branili su
sada to podruje od sledeeg, poslednjeg talasa seobe kroz Evropu. Njegovi uesnici, spreeni da dalje napreduju, polako se naseljavaju pred
granicama Franakog carstva, tako da oko njega nastaje venac naseljenih
teritorija i u prostranim, unutranjim podrujima Evrope. Nekadanja
nomadska plemena zaposedaju zemlju. Velike seobe se usporavaju, a
novi upadi nomadskih plemena, do kojih povremeno dolazi na primer,
upadi Maara, te konano Turaka slomie se pre ili kasnije o nadmonu odbrambenu tehniku i snagu onih koji su se ve bili naselili.
13.
Nastaje nova situacija. U Evropi vie nema praznih prostora. U
stvari, nema iskoristive zemlje prema ondanjem stanju poljoprivredne
tehnike koja ve nije zauzeta. Evropa, a iznad svega njena prostrana
unutranjost, sada je naseljenija nego ikada ranije, iako neuporedivo
manje nego to e biti u narednim stoleima. Sve govori u prilog tome da
se stanovnitvo poveavalo kako su se stiavale velike nemime seobe.
Ovo je izmenilo itav sistem napetosti izmeu razliitih naroda, a i u okviru njih.
U poznoj antici stanovnitvo starih kultumih zemalja smanjuje
se bre ili sporije, to za posledicu ima nestajanje onih drutvenih institucija koje su odgovarale srazmemo velikoj i gustoj populaciji. Upotreba
novca unutar drutva, na primer, odgovara odreenoj gustini stanovnitva, i sutinski je preduslov za diferencijaciju rada i stvaranje trita.
Ako se stanovnitvo spusti ispod odreene granice iz bilo kojih razloga
trita se automatski isprazne. Veze izmeu onog ko robu proizvodi iz
prirode s jedne, i potroaa s druge strane, postaju krae. Novac gubi
svoju instrumentalnost. Takav je upravo smer razvoja na kraju antike.
Gradski sektor drutva se smanjuje, dok u isto vreme jaa poljoprivredni
329

karakter drutva. Za taj proces nije bilo prepreka jer podela rada u antici
nije bila ni priblino razvijena kao u naem drutvu. Jedan deo gradskog
stanovnitva bio je donekle uvek direktno snabdeven, nezavisno od trgovakih ili preraivakih posrednika, s krupnih poseda na kojima su radili
robovi. Poto je kopneni prevoz robe bio uvek izuzetno teak, u skladu
sa stanjem tehnologije u antikom dobu, trgovina na velika rastojanja
bila je gotovo u celini zasnovana na prevozu vodenim putevima. Tako su
se upravo u blizini plovnih tokova i razvili veliki vaari, gradovi i snana
novana aktivnost. Oblasti u unutranjosti sauvale su prevashodno
domainski tip privrede. ak i kada je re o gradskom stanovnitvu,
autarkino domainstvo i privredna samodovoljnost nikada nisu izgubili
na znaaju, kao to se to desilo u zapadnom drutvu novijeg doba. Smanjenjem broja stanovnika ponovo je ojaao taj vid antike strukture
drutva.
Po okonanju seobe naroda, ovo kretanje se ponovo obmulo. Navala mnotva novih plemena i njihovo naseljavanje koje je usledilo,
stvorili su osnovu za novo i obuhvatnije naseljavanje itave evropske
oblasti. U karolinkom dobu ovo stanovnitvo jo uvek ima gotovo potpuno domainsku privredu, moda i vie nego u merovinkom razdoblju25. To verovatno potvruje i injenica da se politiko sredite pomaklo vie u unutranjost zemlje, gde do tada zbog tekoa u kopnenom
transportu pre evropskog srednjeg veka nije bilo politikih sred ita- uz
nekoliko izuzetaka, kao to je Hetitsko carstvo. Stanovnitvo verovatno
ve u tom razdoblju poinje da raste. Cuje se povremeno o krenju uma,
a to je uvek znak da obradive zemlje ponestaje, da je stanovnitvo sve
gue. Ali to su naravno tek poeci. Seobe naroda jo nisu okonane. Tek
od IX veka vie je znakova da se stanovnitvo uveava. Ubrzo potom ve
ima i nekih pokazatelja mestimine prenaseljenosti u bivim karolinkim
oblastima.
Ovaj kratki pogled unazad morao bi biti dovoljan da podseti na krivulju ovog kretanja: dakle, smanjivanje stanovnitva pred kraj antike,
spor uspon opet pod razliitim okolnostima, to je posledica seoba stanovnitva.
14.
Faze osetne prenaseljenosti se u istoriji Evrope smenjuju s fazama nieg unutranjeg pritiska. Pa ipak, izraz prenaseljenost valja objasniti. Oigledno je da se ne radi o ukupnom broju Ijudi u nekoj oblasti.
U visokoindustrijalizovanom drutvu, sa srazmemo intenzivnom zemljoradnjom, visokorazvijenom trgovinom na daljinu, kao i vlau koja sistemom uvoznih i izvoznih dabina pospeuje industrijski sektor na
tetu poljoprivrede, moe odreen broj ljudi iveti podnoljivo; ovi bi
330

ljudi inae, u naturalnoj privredi s ekstenzivnom poljoprivredom i nerazvijenom trgovinom na daljinu, bili viak stanovnitva, to bi imalo
i sve pratee pojave. Prenaseljenost je, dakle, porast stanovnitva na
odreenom podruju, pojava koja za posledicu ima to da je pri datoj
strukturi drutva sve manje ljudi kadro da podmiruje svoje osnovne potrebe. Dosadanja iskustva nas ue da izraz prenaseljenost shvatimo
samo relativno, u vezi s odreenim oblicima drutva i odreenim standardom potreba, to j est, kao drutvenu prenaseljenost.
Znaci prenaseljenosti, ak i u donekle diferenciranim drutvima,
uglavnom su isti: porast napetosti unutar drutva; vee izdvajanje onih
koji imaju, to jest, u sluaju drutva s naturalnom privredom, onih koji
imaju zemlju, od onih koji je nemaju (ili je nemaju dovoljno da se
na odgovarajui nain izdravaju). Ovde esto i meu imunima dolazi
do snanijeg izdvajanja onih koji imaju vie od onih koji imaju manje.
Doba je to jaeg i izraenijeg povezivanja ljudi istog poloaja u drutvu,
koji ele da se odbrane od nadiruih autsajdera, ili, obratno, da steknu
mogunosti i prilike koje su drugi prisvojili. Dolazi i do poveanog pritiska na susedne oblasti, koje su ree naseljene ili imaju slabiju odbranu,
te, konano, i do poveanja iseljavanja, tenje da se osvoje nove zemlje
ili barem da se u njima naseli.
Teko je rei da li su preostala svedoanstva dovoljna da daju taniju
sliku o porastu stanovnitva u Evropi u stoleima posle seoba naroda, a
posebno o razlikama u gustini stanovnitva u razliitim oblastima.
Jedno je, ipak, sigumo: kada su seobe polako utihnule, im su se
velike bitke izmeu razliitih plemena okonale i prestala premetanja
poseda, ispoljili su se uzastopno svi znaci spomenute drutvene prenaseljenosti, to jest brzog rasta stanovnitva, praenog preobraajem
drutvenih institucija.
15.
Simptomi poveavanja stanovnitva vidljivi su pre svega u Zapadnofranakom carstvu.
Ovde, otprilike u IX stoleu, za razliku od situacije u Istonofranakom carstvu, ve polako poputa pretnja od stranih plemena. Normani su se skrasili u onom delu carstva koji je po njima i dobio ime. Izmeu
ostalog i uz pomo zapadnofranake crkve, veoma brzo prihvataju jezik
i itavu tradiciju podruja u kojem ive, a gde se galo-romanski elementi
meaju s franakim. Oni, pak, donose i vlastite elemente. Administrativna struktura u sklopu teritorijalne vlasti dobija tako nove, vane podsticaje. Normani od tada igraju odluujuu ulogu kao jedno od vodeih
plemena u savezu zapadnofranake teritorijalne vlasti i znaajni su za
ukupan razvoj te oblasti.
331

Arapi, Saraceni, uznemiravaju obale Sredozemlja, iako od IX veka

teko da predstavljaju ikakvu pretnju za opstanak carstva.
Istono od Francuske nalazi se nemaki Imperium, koji pod saksonskim carevima ponovo jaa. S manjim odstupanjima, granica izmeu
njega i Zapadnofranakog carstva pomie se neznatno od X veka pa do
prve etvrtine XIII26. Godine 925. carstvo ponovo osvaja Lotaringiju, a
1034. Burgundiju. Napetost du ove linije nije velika sve do 1226. godine.
Ekspanzionistike tenje carstva usmerene su uglavnom ka istoku.
Ugroenost Zapadnofranakog carstva od spoljnog neprijatelja je
relativno mala, ali su isto tako male mogunosti ekspanzije preko postojeih granica. Istok je za osvajanje novih teritorija za Zapadnofranako
carstvo zatvoren, bilo zbog svoje gustine stanovnitva, bilo zbog vojne
snage carstva.
Ali unutar ove oblasti, sada kada je spoljna pretnja neto popustila,
stanovnitvo poinje da osetno raste. Taj je rast izuzetno snaan posle IX
stolea, tako da poetkom XIV dostie onoliki nivo kao poetkom XVIII
stolea27.
/
Iako se ovo kretanje sigumo ne odvija pravolinijski, postoji dovoljno dokaza o neprekidnom rastu stanovnitva; da bi se razumela snaga celokupnog kretanja, kao i smisao pojedinanih pojava, ove dokaze
treba posmatrati u celini.
Od kraja X stolea, a jo vie u samom XI stoleu, sve oitiji pritisak na zemlju, potreba za novim zemljitem i veim prinosima sa starog,
sve su vidljiviji u zapadnofranakoj oblasti.
Kao to smo spomenuli, ume su krene jo u karolinkom razdoblju, a verovatno s vremena na vreme i ranije. Ali u XI stoleu se tempo i obim tog krenja poveavaju. Sume se seku, movare isuuju i,
koliko to tadanja tehnika doputa, pretvaraju u obradivo zemljite.
Razdoblje od 1050. do negde 1300. godine je vreme velikog krenja
uma28, kao i osvajanja nove zemlje u unutranjosti. Otprilike 1300. ovi
tokovi se ponovo usporavaju.

N eka zapaanja o sociogenezi krstakih pohoda

16.
Veliki nalet spolja je popustio. Zemlja je plodna a stanovnitvo
raste. Meutim, zemlje, najvanijeg proizvodnog sredstva, osnove vlasnitva i bogatstva ovog drutva, polako ponestaje. Krenje uma, sticanje
nove zemlje u unutranjosti, ne mogu da nadoknade oskudicu. Nova
zemlja mora se traiti izvan granica. Uporedo s unutranjom kolonizaci332

jom tee i osvajanje novih teritorija u stranim oblastima. Ve poetkom XI

stolea kreu normanski vitezovi na jug Italije i tamonjim vladarima nude
svoje vojnike usluge29. Godine 1029. jedan od njih kao nagradu za zasluge dobija leno, komad zemlje na sevemoj granici napuljskog vojvodstva.
Dolaze i drugi Ijudi, meu njima i sinovi sitnog normanskog vladara
Tankreda de Otvila. Ovaj je imao dvanaestoricu sinova, pa je zaista bilo
teko da se svi valjano prehrane samo od oeve zemlje. Osmorica sinova
odlaze u Junu Italiju i tu polako stiu ono to im je nedostupno u domovini: vlast nad komadom zemlje. Jedan od njih, Rober Giskar, uskoro je i
priznati voa normanskih ratnika. Spaja rasejana imanja ili teritorije koje
su pojedinci bili osvojili za sebe. Godine 1060. predvodi pohod na Siciliju.
U godini 1085, kada Rober Giskar umire, Saraceni su ve sabijeni u jugozapadni deo ostrva. Sve ostalo je u posedu Normana i predstavlja novo
normansko feudalno carstvo.
Nita od toga nije bilo planirano. Poetak ine pritisak i zatvorene
mogunosti u domovini, iseljavanje pojedinaca iji uspeh povlai druge
za njima. Naposletku iz toga nastaje carstvo.
Neto slino dogada se u paniji.
Ve u X stoleu francuski vitezovi odiaze u pomo panskim vladarima u borbi protiv Arapa.
Kao to smo rekli, zapadnofranaka oblast, za razliku od istonofranake, ne granii se sa irokim kolonizatorskim podrujima naseljenim razjedinjenim plemenima. Dalje irenje na istok spreava carstvo.
Iberijsko poluostrvo je jedini direktan izlaz. Sve do sredine XI veka
samo pojedinci i grupice prelaze planine; tada se od njih postupno stvaraju vojske. A rapi su razjedinjeni i pruaju slab i sporadian otpor.
Godine 1085. zauzet je Toledo, a 1094. pod vostvom E1 Sida i Valensija, koja e ubrzo potom opet biti izgubljena. Borba se vodi s naizmeninim uspehom. Godine 1095. jedan francuski grof dobija povraena portugalska podruja kao leno. Pa ipak, tek 1147. godine, uz
pomo krstaa, uesnika Drugog krstakog pohoda, njegov sin konano
uspeva da osvoji Lisabon, te da tamo kao feudalni kralj donekle stabilizuje svoju vlast.
Izuzev Spanije, blizu Francuske preostaje samo jo da se nove
zemlje osvoje s onu stranu Lamana. Tamo su se ak i u prvoj polovini
XI veka zapuivali neki normanski vitezovi. Godine 1066. normanski
vojvoda je s vojskom normanskih i francuskih vitezova preao na Ostrvo,
osvojio vlast i razdelio zemlju. Mogunosti ekspanzije, izgledi sticanja
nove zemlje nadomak Francuske, postaju sve ogranienije. Pogledi sad
streme u daljinu.
333

Godine 1095, pre nego to e veliki feudalni vladari preduzeti pohod, grupa predvoena vitezom Volterom Habenihtsom, ili Gotjeom
Senzavoarom, kree put Jerusalima, no stradava u Maloj Aziji. Godine
1097. silna vojska pod vostvom normanskih i francuskih teritorijalnih
vladara kree u Svetu zemlju. Krstai najpre dobijaju od istonorimskog
cara u leno zemlje koje e osvojiti, zatim kreu dalje, osvajaju Jerusalim i
osnivaju nove, feudalne dominione.
Nije verovatno da bi ovaj pohod, bez vostva crkve, bez povezanosti vere sa Svetom zemljom, krenuo ba tamo. Ali isto tako nije verovatno
da bi bez drutvenog pritiska, najpre unutar Zapadnofranakog carstva, a
zatim u svim ostalim oblastima latinskog hrianstva, uopte i dolo do
krstakih pohoda.
Napetosti unutar drutva nisu se ispoljavale samo u zahtevu za
zemljom i hlebom, ve su vrile neku vrstu pritiska na ljudske due.
Drutveni, pak, pritisak dao je procesu pokretaku silu kao to generator
stvara struju. Pokrenuo je ljude. Crkva je upravljala ve stvorenom silom. Prihvatila je nunost i nadu i cilj usmerila izvan Francuske. Ona
borbi za novu zemlju daje sveobuhvatno znaenje i opravdanje. Tu borbu tumai ona kao borbu za hriansku veru.
17.
Krstaki pohodi su specifian oblik prvih velikih ekspanzionistikih i kolonizatorskih pokreta hrianskog Zapada. Tokom seoba naroda, kada su stoleima plemena s istoka i severoistoka bila potiskivana ka
zapadu i jugozapadu, upotrebljivi prostori u Evropi bili su naseljeni do
krajnjih granica, do Britanskih ostrva. Sada je seobama kraj. Umerena
klima, plodno tle i nesputani nagoni pospeivali su brzo umnoavanje
stanovnitva. Zemlje je ponestajalo. Ljudski talas dospeo je u orsokak,
te su oni prit'enjeni krenuli nazad ka istoku, i u krstakim pohodima i unutar same Evrope. Tako se germanska oblast kroz teke sukobe polako
poveavala, sve dalje i dalje, istono preko Labe do Odre, zatim do ua
Visle, te konano do Pruske i baltikih zemalja, iako je tamo stigao samo
jedan talas nemakih vitezova, ali ne i seljaci.
Upravo ova poslednja pojava pokazuje veoma jasno posebnost po
kojoj se, zajedno s nizom drugih, prva faza prenaseljenosti i ekspanzije
razlikuje od kasnijih. Uopte uzev, s napredovanjem civilizacijskog
procesa i prateom prinudom nad nagonskim ivotom i njegovim regulisanjem, opada i prirataj stanovnitva (iako i iz jo nekih drugih razloga, o kojima emo govoriti), pri emu manje naglo u niim slojevima
nego u viim. Ova razlika u prosenom broju dece kod viih i niih slojeva stanovnitva esto presudno utie na odravanje standarda viih
slojeva.
334

Prvu fazu brzog rasta stanovnitva na hrianskom Zapadu razlikuje od kasnijih to to se tada i vladajui sloj, stale ratnika i plemia,
gotovo isto tako brzo umnoava kao i sloj kmetova, slobodnjaka i seljaka, dakle onih koji sami obrauju zemlju. Borba za postojee prilike,
kojih za pojedinca s porastom stanovnitva dakako ima sve manje, stalni sukobi koje ove napetosti izazivaju, visoka stopa smrtnosti dece, bolesti i epidemije, odneli su deo ljudskog vika. Mogue je i da je
prilino nezatieno seljatvo time bilo jae pogoeno nego ratnici.
Stavie, sloboda kretanja prvih bila je ograniena, a komunikaciju
izmeu razliitih regiona bilo je tee uspostaviti, pa se viak radne snage nije mogao brzo i ravnomerno rasporediti irom zemlje. Deavalo se
da je na nekom podruju, zbog sukoba i pustoenja, epidemija i otkrivanja novog zemljita, ili usled bekstva kmetova, postojao manjak radne snage, dok se drugde pojavljivao viak. Tako za neka razdoblja
imamo svedoanstva o tome kako je u nekim podrujima bilo vika
kmetova, a u drugima o tome kako su se gospodari trudili da za obradu
svoje zemlje privuku slobodnjake, goste, hospites-w, dakle, radnu snagu
kojoj su nudili bolje uslove.
U svakom sluaju, karakteristika procesa u toku nije samo viak,
rezervna armija neslobodnjaka i poluslobodnjaka koji rade ve i rezervna armija gornjeg sloja, to jest, vitezova bez poseda ili dovoljno
sredstava da bi iveli kako su smatrali da im sleduje. Jedino se tako moe
shvatiti karakter prvih ekspanzionistikih kretanja na Zapadu. Seljaci sinovi kmetova, zacelo su na neki nain uestvovali u kolonizatorskim
borbama, ali glavni podsticaj je bila oskudica zemlje meu vitezovima.
Nove teritorije su se mogle neposredno osvojiti jedino maem. Vitezovi
su orujem krili put; bili su vode, ali i sainjavali glavninu armija. Viak
stanovnitva u gomjem sloju je utisnuo ovom prvom razdoblju irenja i
kolonizacije svoj specifini peat.
Jaz izmeu onih s neto zemlje i onih koji su je imali premalo ili je
uopte nisu imali, raspoluivao je ovo drutvo. Na jednoj strani bili su
zemljini monopolisti, ratnike porodice, dakle, plemike kue i zemljoposednici prve linije, ali i seljaci, kmetovi, poluslobodnjaci, hospites,
koji su iveli na komadu zemlje koji ih je nekako izdravao. Na drugoj
strani bili su bezemljai koji su poticali iz oba sloja. Oni iz neplemikog
sloja, koji su usled manjka mogunosti ili ugnjetavanja od svojih gospodara morali da napuste zemlju, uestvuju u iseljavanjima ili kolonizaciji,
ali u prvom redu ine ljudski materijal gradova koji nastaju. Oni iz ratnike klase, mlai sinovi, kojima je nasledstvo nedovoljno, bilo u
skladu s njihovim merilima ili za puko izdravanje, siromasi medu vi335

tezovima, pojavljuju se kroz stolea u najrazliitijim drutvenim maskama: kao krstai, vode bandi, plaenici u slubi veih gospodara; konano,
upravo oni sainjavaju osnovu prvih stajaih vojski.
18.
Poznata i esta uzreica nema zemlje bez gospodara, nije
samo osnovna pravna injenica ve je i drutvena parola ratnikog stalea. Ona izraava potrebu vitezova da se dokopaju svakog komada iskoristive zemlje. Pre ili kasnije to se deava u svim oblastima latinskog
hrianstva. Sva iskoristiva zemlja postaje neije vlasnitvo. Ipak, potranja za zemljom ne samo da dalje postoji ve se i poveava, dok se, s
druge strane, mogunosti da se toj potranji udovolji smanjuju. Pritisak
za irenjem raste, kao i unutardrutvena napetost. Ali specifina dinamika koja je data itavom drutvu ne samo da potie od ovih nezadovoljnika ve se nuno prenosi i na one koji raspolau zemljom. Kod siromanijih, zaduenih vitezova, onih koji propadaju, iskazuje se ovaj socijalni pritisak kao prosta elja za komadom zemlje i rukama koje bi je
obraivale, komadom zemlje koji bi dotinog mogao valjano da izdrava. Kod bogatijih ratnika, krupnijih posednika i oblasnih vladara,
-javlja se, pak, elja za novim posedima. Ono to je u donjim slojevima
puki zahtev za sredstvima za izdravanje, to je u gomjim tenja za
proirenjem vlasti, za jo zemlje, pa tako i za vie moi i veom
drutvenom snagom. Tenja za poveanjem imanja kod bogatijih posednika, pre svega onih na vrhu lestvice - grofova, kneeva i kraljeva - nije
samo nastojanje pojedinaca. Ve smo na primeru zapadnih franakih
Karolinga, a i prvih Kapetovaca, videli kako su i kraljevske kue, ako
nije bilo mogunosti za stalno osvajanje novog tla, propadale usled ovog
neumoljivog toka podrutvljavanja, u ijem su sreditu bili posedovanje i raspodela zemlje. Ako tokom itave te faze unutranje i spoljne
ekspanzije vidimo da ne samo siromani ve i mnogi bogati vitezovi
stalno tee da steknu nova tla i uveaju mo svoje porodice, to je i
znak kako je snano struktura i situacija ovog drutva nametala iste
tenje svim slojevima, bilo da se radilo o tenji za posedovanjem
zemlje u sluaju uskraenih, ili da se poseduje vie zemlje u sluaju
onih bogatijih.
Ranije se smatralo da je ova tenja za sticanjem vie vlasnitva
zapravo specifino obeleje kapitalizma, a i da je novijeg datuma. Po
ovom shvatanju, u srednjovekovnom drutvu ljudi su se zadovoljavali
prihodom koji je odgovarao njihovom staleu.
To je donekle i tano, ako se pod tenjom za vie podrazumeva
samo tenja za vie novca. Ali u toku jednog dugog razdoblja srednjeg
veka sutinski oblik vlasnitva nije bio vlasnitvo nad novcem ve nad
336

zemljom. Tenja za sticanjem, da upotrebimo taj izraz, ima ovde nuno

razliit oblik i usmerenje. Ona tu zahteva oblike ponaanja razliite od
onih u drutvu s manje-vie izgraenom novanom i trinom privredom. Mogue je da se tek u modemo doba razvija odreeni sloj koji se
specijalizuje u trgovini i tei da samopregomim radom zarauje sve vie
novca. Drutvene strukture koje, u prevashodno razmenskoj privredi
srednjeg veka, vode do elje za uveanjem proizvodnih sredstava - to
su i ovde i kasnije specifinosti drutvene strukture - nisu ba vidljive,
jer se tada vie teilo sticanju zemlje nego sticanju novca. Uz to ide i injenica da se politike i vojne funkcije u ono doba jo nisu razdvojile od
ekonomskih onako kao to se to postupno dogaa u novije doba.
Vojniko delovanje se esto podudara s politikim i ekonomskim tenjama, pri emu je nastojanje za veim bogatstvom u obliku zemljinog
poseda istovetno tenjama za proirenjem teritorijalnog suvereniteta i
poveanjem vojne snage. Najbogatiji ovek u jednoj sferi, to jest onaj s
najvie zemlje, istovremeno je i vojno najmoniji i ovek s najveim
sledbenitvom. On je istovremeno i vojskovoa i vladar.
Kada bi neko stekao novu zemlju, to bi za njegove susede predstavljalo direktnu ili indirektnu pretnju, upravo stoga to je odnos izmeu jednog posednika zemlje i drugog u tom drutvu bio slian odnosu
izmeu drava danas. To je znailo, kao to je to i danas, remeenje ravnotee u ve prilino labilnom sistemu ravnotee moi, u kojem su vladari uvek bili istovremeno i mogui saveznici i mogui neprijatelji. Radi
se, dakle, o jednostavnom mehanizmu koji je u ovoj fazi unutranje i
spoljne ekspanzije pokretao podjednako bogatije i monije kao i one siromanije vitezove, jer je stalno trebalo paziti na irenje ostalih, kao i
teiti poveanju sopstvenog poseda. Kada se drutvo pokrene usled nedostatka zemlje i pritiska stanovnitva, onaj ko ne ue u borbu s drugima
ve samo uva ono to ve ima, dok ostali tee da svoje posede uveaju,
nuno na kraju ostane manji i slabiji od ostalih, te je u stalnoj opasnosti da ga oni prvom prilikom savladaju. Bogati vitezovi i oblasni vladari
toga doba nisu gledali na to teoretski i uopteno kao to to mi sad inimo,
ve su uviali kako su bespomoni kada su njihovi susedi bogatiji
zemljom nego oni, ili kada su drugi u blizini sticali nove teritorije i vladarska podruja. Ovo bismo mogli podrobnije da pokaemo u vezi s
voama krstakih pohoda, na primeru ofroaa de Bujona, koji prodaje i
daje pod zakup svoje posede da bi potraio vei ali udaljeniji posed.
Tako na kraju pronalazi kraljevstvo. U kasnijem razdoblju ovo bi moglo
da se pokae na primeru Habzburgovaca, koji su kao carevi bili opsednuti milju o proirenju svoje porodine moi, a bili zaista nemoni bez
22 Proces civilizacije

337

podrke svoje porodice. Snani oblasni vladari, ljubomomo uvajui

svoju vlast, izabrali su za cara predstavnika ove kue upravo zbog njegovog siromatva i slabosti. Moe se to posebno jasno ilustrovati znaajem
koji je osvajanje Engleske od normanskog vojvode imalo za razvoj Zapadnofranakog carstva. Ovaj porast moi jednog teritorijalnog vladara
znaio je potpuni poremeaj ravnotee unutar saveza teritorijalnih vladavina koje su sainjavale carstvo. Normanski vojvoda koji je, na svojoj
vlastitoj teritoriji, Normandiji, bio pogoen centrifugalnim silama kao i
ostali oblasni vladari, nije osvojio Englesku namemo za Normane kao
takve, ve da bi uveao svoju porodinu mo. Podela zemlje u Engleskoj
ratnicima koji su ga pratili, trebalo je jedino da onemogui delovanje
centrifugalnih sila u novom vladarskom podruju, a uj edno i sprei stvaranje veih oblasnih vladavina na engleskom tlu. Na raspodelu zemlje
vitezovima prinudila ga je nunost vladanja i upravljanja novom zemljom. On je ipak uspeo da izbegne da pojedincima dodeljuje vee i samodovoljne vladarske oblasti. ak je i krupnijoj vlasteli, onima koji su za
svoje izdravanje mogli da trae vee oblasti, dodeljivao zemljite rasejano po itavoj zemlji31.
Istoveremeno, s ovim osvajanjem postao je i najmoniji teritorijalni vladar u Zapadnofranakom carstvu. Pre ili kasnije morao je da izbije
sukob oko prevlasti, i oko krune, izmeu njegove kue i kue vojvoda
Francije, nosilaca kraljevske titule. Poznato je koliko je ova borba izmeu vojvoda Francije i Normandije uticala na razvoj u narednim stoleima, kako su vladari Il-de-Fransa sporo vaspostavili ravnoteu snaga
sticanjem novih teritorija, te kako su te borbe na obe strane Lamana
najzad dovele do stvaranja dva razliita vladarska podruja i dve razliite
nacije. Ovo je zacelo samo jedan od mnogih primera prinudnosti u ovoj
izrazito dinaminoj fazi srednjeg veka, kada su i siromani i bogati vitezovi morali da potrae nove teritorije.

U nutranja ekspanzija drutva: stvaranje novih drutvenih

organa i instrum enata
19.
Pokretaka sila ove drutvene ekspanzije - nesrazmera izmeu
sve veeg broja stanovnika i zemlje u vrstom vlasnitvu - podstakla je
veliki deo vladajueg sloja na osvajanje nove zemlje, to je, s druge strane, bilo uglavnom nedostupno ljudima niih slojeva, radnicima. Pritisci
koji su ovde ljude terali sa zemlje vodili su uglavnom u drugom smeru, to
jest, ka podeli rada. Neslobodnjaci, proterani sa zemlje, sainjavali su,
338

kao to smo rekli, ljudsku supstancu buduih zanatskih naselja koja su se

poela polako formirati na povoljnom mestu oko vlastelinstava. A ova
naselja su, pak, bila jezgra buduih gradova.
Neto vee aglomeracije re grad moda tu nije najpovoljnija
- postoje ve u drutvu IX stolea s naturalnom privredom. To ipak
nisu bile zajednice koje su ivele od zanata i trgovine umesto od
obraivanja zemlje, niti su imale neka posebna prava i ustanove32. Radilo se o utvrenjima i istovremeno sreditima poljoprivredne uprave
krupne vlastele. I sami gradovi iz ranijih razdoblja izgubili su bili svoje
jedinstvo. Re je o delovima, grupama, koje stoje jedne uz druge, koje
su pripadale veem broju vitezova, a time i veem broju svetovnih ili
crkvenih zemljoposednika. Sve ove jedinice vodile su samostalan privredni ivot. Jedini okvir za ekonomsku delatnost bio je, pak, posed, domen oblasnog vladara. Proizvodnja i potronja odvijale su se gotovo na
istom mestu33.
U XI stoleu, medutim, ove formacije poinju da rastu. I ovde, kao
to se obino dogaalo pri vitekim ekspanzijama, ali uz tu razliku to je
sada re o neslobodnima, ka takvim centrima su najpre potisnuti neorganizovani pojedinci, viak radnika. A stav vlastelina prema doljacima,
koji su upravo bili napustili razliite posede, nije uvek bio isti34. Iako su
im nekada davali minimalnu slobodu, od njih su oekivali i zahtevali iste
usluge i dabine kao i od ostalih svojih kmetova i zakupaca. Okupljanjem tolikog broja ljudi na jednom mestu izmenjen je i odnos snaga
izmeu gospodara i niih klasa. Doljaci svojim brojem dobijaju na snazi
i postupno uspevaju da krvavim, esto dugotrajnim borbama, osvoje
nova prava za sebe. Do ovih borbi dolazi najpre u Italiji, a ubrzo zatim i u
Flandriji: godine 1030. u Kremoni, 1057. u Milanu, 1069. u Le Manu,
1077. u Kambreu, 1080. u Sen-Kentenu, 1099. u Boveu, 1108-9. u Noajonu, 1112. u Laonu, 1127. u Sent-Omeru. Ovi datumi, zajedno s onima
ekspanzije vitezova, donekle daju uoptenu sliku o unutranjim napetostima koje su u ovoj fazi pokretale drutvo. Ovo su prve oslobodilake
borbe koje vodi gradski radni sloj. To to su ovi ljudi uspeli, posle nekih
poraza, da u borbama s ratnikom klasom u raznim delovima Evrope steknu prava, najpre ogranienu, a onda i sutinsku slobodu, pokazuje koliko
im je moi zapravo pruio drutveni razvoj. A ova posebna pojava,
postepeni uspon donjih, radnih, gradskih slojeva do politike samostalnosti, a potom - najpre u obliku profesionalnog graanstva - do politikog vostva, objanjava gotovo sve strukturalne posebnosti kojima se
zapadna drutva razlikuju od istonih i kojima prva dobijaju svoj specifini peat.
339

Poetkom XI stolea postoje u biti samo dve klase slobodnih ljudi,

ratnici ili plemii na jednoj, i svetenstvo, na drugoj strani; ispod njih su
kmetovi, neslobodni, poluslobodni. Postoje oni koji se mole, koji se
bore, i oni koji rade (ceux qui prient, ceiuc qui combattent, ceux qui
travaillent)35.
Negde oko 1200, to jest u toku dva ili, moda, samo podrug stolea, ubrzala su se, uporedo s krenjem uma i kolonizatorskom ekspanzijom, i pomenuta kretanja. Od 1050. veliki broj zanatskih naselja
ili zajednica stie prava, sudstvo, povlastice i autonomiju. Dvama postojeim slojevima slobodnih pridruuie se jo jedan. Usled oskudice u
zemlji i porasta stanovnitva drutvo se iri, i to ne samo prema spolja
ve donekle i prema unutra: diferencira se, stvara nove elije, nove organe gradove.
20.
Uporedo s veom diferencijacijom rada, s novim, veim tritima koja nastaju, s postupnim razvojem razmene roba na vea rastojanja, raste i potreba za mobilnim i jedinstvenim sredstvima razmene.
Dok kmet ili sitni zakupac plaa dabine gospodaru, dok je lanac
izmeu proizvoaa i protroaa kratak i bez posrednika, u drutvu s e '
uopte ne osea potreba za nekom obraunskom jedinicom, sredstvom
razmene, na koje bi se, kao na zajedniku meru, odnosili svi ostali predmeti razmene. Ali sada, s postupnim izdvajanjem zanatlije iz jedinstvene
privredne jedinice imanja, sa stvaranjem privredno samostainog zanatstva i otpoinjanjem razmene proizvoda kroz vie ruku ili preko
duih lanaca, mrea razmene postaje sloenija. Sada je potrebna jedinstvena, mobilna mera, predmet razmene, na koji bi se, kao na arin, odnosili svi ostali predmeti. Kada podela rada i razmena postanu sloenije i
ivlje, javlja se i potreba za vie novca. Novac je zaista u isto vreme
olienje drutvenog ustrojstva, simbol mree razmene i ljudskih lanaca
kroz koje roba prolazi na putu od svog prvobitnog stanja do potronje.
On je potreban tek kada se unutar drutva razviju dui lanci razmene, to
jest, na izvesnom nivou gustine stanovnitva i na visokom nivou meuzavisnosti i diferencijacije.
Odvelo bi nas predaleko ako bismo ovde istraivali pitanje postupne recesije novane privrede u mnogim oblastima u kasnoj antici i njeno
ponovno pojavljivanje od otprilike XI stolea; pa ipak, na to se valja
osvmuti u vezi s prethodno reenim.
Nuno je istai da novac nikada nije potpuno izaao iz upotrebe u
starim naseljenim delovima Evrope. Tokom itavog ovog razdoblja postojale su enklave novane privrede u okviru razmenske privrede. Pored toga,
izvan karolinke oblasti bilo je mnogo oblasti starog Rimskog carstva gde
340

se novac nikada nije u tolikoj meri povukao kao ovde. Ima, dakle, razloga
da se upitamo o antecedentima novane privrede na hrianskom Zapadu, o enklavama iz kojih se on nikada nije povukao. Mogua su pitanja:
odakle potie novana privreda? ta su joj izvori? Od koga su ljudi ponovo nauili da upotrebljavaju novac? Ispitivanje u ovom smeru smatramo
korisnim; teko bi, naime, bilo poverovati da se ovo sredstvo relativno
brzo vratilo u upotrebu da ve u ranijim ili susednim civilizacijama nije
bilo znatno razvijeno, ili da se, ak, nije ni poznavalo.
Ali sutinski aspekt pitanja, to jest onaj o obnovi novane trgovine na Zapadu, jo nije time dobio odgovor. Jo uvek treba objasniti
zato je zapadnim drutvima tokom dugog razdoblja razvoja trebalo
srazmemo malo novca, te zato se postupno opet javlja potreba za njim,
a zatim i njegova upotreba, sa svim drutvenim posledicama koje iz
toga proizlaze. I ovde treba istraiti inioce koji pokreu i koj i menjaju.
Odgovor na pitanje nee se dobiti ako se ispituju tek antecedenti
novane privrede, tj. poreklo novca i novane privrede, ve tek poto se
ispitaju aktuelni drutveni procesi koji su, nakon to je trgovina novcem polako opala na kraju antike, opet stvorili takve odnose meu ljudima, oblike integracije i povezivanja, da je porasla potreba za novcem.
Celijska struktura drutva se diferencira, a jedan od izraza za to je i obnova upotrebe novca. Izvesno je da tu vanu ulogu nije igrala samo unutranja ekspanzija ve i seobe i kolonizacija - putem mobilizacije
vlasnitva, buenja novih potreba, ustanovljenja trgovakih veza na
velika rastojanja. U ukupnom toku procesa svako pojedinano kretanje
utie na ostala, bilo podsticajno, bilo ograniavajue, pri emu se
mrea kretanja i napetosti bitno uslonjava usled drutvene diferencijacije, tako da pojedine inioce postaje nemogue potpuno izolovati. Ali
bez diferencijacije unutar drutva, bez prelaska zemlje u vrsto vlasnitvo, bez velikog porasta stanovnitva, bez stvaranja nezavisnih zanatskih i trgovakih zajednica, potreba za novcem unutar drutva ne bi
tako naglo narasla, niti bi to bilo i s novanim sektorom privrede. Novac,
smanjivanje ili poveanje njegove upotrebe, ne mogu se razumeti zasebno, ve samo sa stanovita strukture ljudskih odnosa. Glavne snage te
promene treba traiti upravo tu, u promenama ljudske integracije. Dakako, upotreba novca, poto je ponovo porasla, podsticala je dalje to
kretanje - porast stanovnitva, diferencijaciju, rast gradova - sve do
odreene take zasienja.
Poetak XI stolea jo uvek karakterie odsustvo velikih novanih
transakcija. Bogatstvo je u velikoj meri nepokretno u rukama crkve i
svetovnih oblasnih vladara36.
341

Tada dolazi do postepenog rasta potrebe za pokretnim razmenskim

sredstvima. Poto ve postojei kovani novac nije dovoljan, razmena se
najpre obavlja pomonim sredstvima, ploicama i nakitom od plemenitih
metala, ija se teina meri da bi se dobila obraunska jedinica. Konji
takoe slue kao mera vrednosti. Poinje kovanje novog novca da bi se
zadovoljila rastua potreba; u stvari, vlasti badare komade plemenitog
metala odreene teine. Verovatno je da se uz rastuu potrebu za pokretnim sredstvima razmene, na razliitim nivoima ponavlja i sam proces.
Moda je ponovo ojaala i razmena putem prirodnih i poluprirodnih
pomonih sredstava, kada koliina kovanog novca vie nije zadovoljavala poveanu potrebu. Dalja diferencijacija i preplitanje ljudskih aktivnosti, poveanje obima trgovine i razmene, podstiu kovanje novca i
obratno. U meuvremenu, poveavaju se i nesrazmere.
Do druge polovine XIII veka, barem u Flandriji, a drugde neto ranije ili docnije, pokretno bogatstvo se znatno povealo. Ono cirkulie37
veoma brzo zahvaljujui nizu u meuvremenu stvorenih instrumenata: zlatni novac poinje da se kuje u zemlji (do tada se ak ni u Francuskoj, kao ni u Abisiniji sve do danas, nije kovao novac). Pre toga su se
upotrebljavali i u riznice pohranjivali vizantijski zlatnici - zajedno sa sitnim novcem i m enicam a- to su sve simboli koji ukazuju da je dolo do
zgunjavanja nevidljivog lanca razmene.
21.
Ali kako se mogla uspostaviti razmena izmeu udaljenih mesta i
oblasti, a podela rada proiriti izvan lokalnih granica, kada je transport bio
neadekvatan, a teke terete bilo nemogue prevoziti na velika rastojanja?
Iz primera iz karolinkog razdoblja ve smo videli kako je kralj s
pratnjom morao da putuje iz jedne carske palate u drugu, da bi na licu
mesta ubrao proizvode sa svojih imanja. Iako je to dvorsko domainstvo,
u odnosu na ona iz rane apsolutistike faze, bilo prilino sitno, bilo je
teko prevoziti ogromne koliine robe potrebne za njegovo izdravanje,
pa je bilo nuno koristiti se u tu svrhu imanjima.
Ali u isto to vreme kada je dolo do osetnog porasta stanovnitva,
gradova, preplitanja odnosa i instrumenata za njihovo odravanje, poela su se razvijati i prevozna sredstva.
U antikom dobu oprema konja, kao i svih ostalih tovamih ivotinja, nije bila pogodna za prevoz tekih tereta na velika rastojanja. Iako se
ne zna koja su se rastojanja tako mogla prevaliti i koji tereti prevesti,
oito je da je takav prevoz zadovoljavao ustrojstvo i potrebe antike
privrede u unutranjosti zemlje. Kroz itavo to razdoblje kopneni prevoz, u poreenju s transportom vodenim putem, izuzetno je skup38, mukotrpan i spor. Gotovo sva glavna sredita trgovine bila su na morskoj
342

obali ili du plovnih reka. Ovo usredsreivanje glavnog saobraaja oko

plovnih tokova karakteristino je za ustrojstvo antikog drutva. Ovde
su, uz reke, a pogotovo na morskoj obali, nikli bogati, ponekad veoma
gusto naseljeni gradovi, koji su potrebe za namimicama i luksuznom robom esto zadovoljavali iz udaljenih krajeva te na taj nain predstavljali
centralne karike u visokodiferenciranim lancima ekstenzivne razmenske
trgovine. U ogromnim podrujima u zaleu, koja su uglavnom bila
dostupna samo kopnenim putem, dakle, u najveem delu Rimskog
carstva, stanovnitvo je zadovoljavalo osnovne potrebe od proizvoda iz
okoline. Ovde su preovlaivali kratki razmenski lanci, to jest, ono to
bismo grubo mogli nazvati odnosima naturalne privrede. U opticaju je
bilo veoma malo novca, a kupovna mo ovog razmenskog sektora stare
naturalne privrede bila je preslaba da bi se nabavljala i luksuzna roba.
Razlika izmeu sitnog, gradskog sektora i velikih oblasti u unutranjosti
bila je, dakle, veoma velika. Vea gradska naselja protezala su se, kao
nervne niti, du vodenih puteva sve do udaljenih podruja u unutranjosti.
Crpla su snagu tih podruja i proizvode njihovog rada sve dok se, s raspadom centralizovane vlasti, a delimino kroz aktivnu borbu seoskih elemenata protiv gradskih vladara, poljoprivredni sektor nije ratosiljao
prevlasti gradova. U tom se trenutku ovaj uski, diferenciraniji gradski sektor, s ekstenzivnim meduzavisnostima, raspao. U neto izmenjenom
obliku, odneli su prevagu kratki, regionalno ogranieni lanci razmene i institucije naturalne privrede. Medutim, u ovom gradskom sektoru, koji je
preovlaivao u antikim drutvima, nije postojala potreba za daljim razvojem kopnenog prevoza. Sve ono to zemlja nije mogla sama proizvesti ili
su trokovi prevoza bili previsoki, dolazilo je lake morskim putem.
Ali sada, u karolinkom razdoblju, glavni vodeni put za mnoge narode u antici, Sredozemno more, bio je zatvoren, i to prvenstveno zbog
ekspanzije Arapa. Kopneni prevoz i unutranje veze dobijaju sasvim
novi znaaj. Rast unutranje meupovezanosti podsticao je na razvoj
kopnenih prevoznih sredstava, ime su, s druge strane, podsticana nova
povezivanja i razmene. Iako su kasnije, kao i u antikom dobu, prekomorske veze, npr. one izmeu Venecije i Vizantije, izmeu flamanskih
gradova i Engleske, ponovo igrale odluujuu ulogu u daljem razvoju
Zapada, na specifian karakter razvoja Zapada uticalo je i to to je mrea
prekomorskih puteva bila povezana sa sve guom mreom kopnenih
veza, kao i to to su se i u unutranjosti razvijali vei trgovaki centri.
Razvoj kopnenog prevoza preko nivoa dostignutog u starom svetu, jeste
posebno jasna ilustracija ove sve vee diferencijacije i meuzavisnosti
drutva u unutranjim oblastima Evrope.
343

Kao to smo rekli, u rimskom svetu konji se i nisu mnogo koristili

za vuu. Amovi su polagani ivotinjama preko vrata, to je moda koristilo jahaima za bolju kontrolu39. Glava zabaena unazad, ponosno
dranje konja, to je esto prikazivano na antikim reljefima, povezano
je s ovakvim uprezanjem. Pa ipak, time su konji i mazge bili prilino sputani u vui, posebno ako se radilo o tekim teretima koji su pritiskali grlo
ivotinje.
Slino je bilo i s potkivanjem. Stari nisu poznavali klinove i potkovice, bez kojih se nije mogla iskoristiti puna snaga konja.
Obe te stvari polako se menjaju od X stolea naovamo. U isto vreme kada dolazi do sve veeg krenja uma, kada se drutvo diferencira i
stvaraju gradski pazari, kada novac sve vie ulazi u upotrebu kao simbol
te meuzavisnosti, a razvija i kopneni prevoz, usavrava se i oprema za
korienje konjske snage. Ovo poboljanje, koliko god da nam danas izgleda beznaajnim, imalo je tada znaaj kakav e kasnije imati razvoj
mainske tehnike.
U monom konstruktivnom naporu, neko je rekao40, iri se polako i upotreba ivotinjskog tokom XI i XII veka. Glavno optereenje prilikom vue prenosi se s grla na ramena konja. Pojavljuju se i potkovice.
U XIII stoleu je u naelu stvorena modema vuna tehnika i za konje i za
volove. Poloene su osnove kopnenom prevozu teih tereta na vea rastojanja. U isto vreme se pojavljuju i kola s tokovima i poinju poploavati putevi. S razvojem prevozne tehnike, vodenica dobija znaaj
koji nije imala u antiko doba. Sada se sve vie isplati do vodenice dovoziti ito i iz udaljenijih oblasti41. To je dalji korak na putu diferencijacije i
meuzavisnosti, izdvajanja funkcija iz zatvorenog seoskog poseda.

N eki novi elem enti u strukturi srednjovekovnog drutva

u poreenju s antikom
22.
Promena ponaanja i nagonskog ivota, koju nazivamo civilizacijom, tesno je povezana s jaom meuzavisnou ljudi. Iz malog
broja primera koje ovde moemo navesti vidljivo je kako te povezanosti
nastaju. ak i ovde, u ovoj ranoj fazi, priroda drutvene povezanosti na
Zapadu se u nekim pogledima razlikuje od one u antici. elijska struktura drutva poinje ponovo da se diferencira, pri emu se uveliko koristi
ostatak institucija iz prethodne faze visoke diferencijacije. Meutim, uslovi pod kojima se odvija nova diferencijacija, a time i njena priroda i
smer, razlikuju se donekle od onih ranijih.
344

Neko je govorio o preporodu trgovine u XI i XII slolcu. To je

zacelo tano ako se time elirei da su donekle opet o/ivclr anlikc insli
tucije. Bez batine antike, problemi s kojima se suoavalo drulvo u loku
ovog razvoja sigumo se ne bim ogli savladati na uobiajeni nain. Bila jc
to, da tako kaemo, gradnja na starim temeljima. Pa ipak, pokrelaku
snagu ovog razvoja nije inilo uenje iz antikog doba, vc je ona bila
u samom drutvu, u njegovoj inherentnoj dinamici; odredivali su jc uslo
vi pod kojima su Ijudi morali da se prilagode jedni drugima. Ovi uslovi
nisu vie bili istovetni onima u antici. iroko je rasprostranjeno miljcnje
da Zapad zapravo tek u renesansi opet dostie onaj stupanj dostignut
u antici, da bi ga zatim postupno prevladao. Bilo da se ovde zaista
radi o prevladavanju, napretku, ili ne, strukturalne zakonitosti i
smerovi razvoja, koji u odnosu na antiku donose neto znatno novo, ne
javljaju se prvo u renesansi, ve u ranoj fazi irenja i razvoja. O toj smo
fazi ve govorili.
Sada emo neto rei i o dve takve strukturalne razlike. Zapadnom drutvu je nedostajao jevtini rad ratnih zarobljenika, robova. Ako
ga je mestimino i bilo, on u ukupnoj strukturi drutva vie nije igrao
znaajniju ulogu, to je drutvenom razvoju unapred dalo nov smer
kretanja.
Ne manje bitna bila je i jedna druga, ve spominjana okolnost. Ponovno naseljavanje vie se ne deava kao ranije na obalama mora ili oko
renih puteva. Ljudi se sad prevashodno naseljavaju u unutranjosti i povezuju kopnenim putevima. Sve ove okolnosti, esto tesno povezane,
suoile su zapadno drutvo od poetka s problemima koje staro drutvo
nije trebalo da reava. Ovi problemi svojim delovanjem usmerili su i sam
razvoj drutva drugaije. Cinjenica da su robovi igrali sasvim sporednu
ulogu u radu na posedim a moe se objasniti nemogunou sticanja velikog broja robova, kao i dovoljnim brojem domaih kmetova za zadovoljavanje potreba ratnikog sloja. Kako bilo da bilo, umanjenom
znaaju robovskog rada odgovara izostajanje tipinih drutvenih zakonitosti robovlasnike privrede. Tek kada se shvate ove razliite zakonitosti, koje stoje u pozadini, moe se razumeti posebnost zapadne strukture.
Ne samo da se podela rada, povezanost ljudi, meuzavisnost gomjeg i
donjeg sloja, a time i nagonski ivot obe klase, razvijaju drugaije u robovlasnikom drutvu nego u drutvu s vie ili manje slobodnog rada,
ve ni drutvene napetosti, pa ak ni funkcije novca, nisu iste, a da ne govorimo o znaaju slobodnog rada za razvoj radnih tehnika.
Dovoljno e ovde biti da uporedimo specifine procese zapadne civilizacije s osnovnim procesima koji deluju u drutvu s visoko razvije345

nim tritem robova. Ti su procesi u oba drutva podjednako prinudni.

Kao rezime naeg istraivanja, za mehanizme drutava zasnovanih na
radu robova mogue je rei sledee42:
Slave-labour interferes with the work o f production by free-labour. 1t interferes in three ways: it causes the withdrawal o fa number o f
men from production to supervision and national defence; it diffuses a
general sentiment against manual labour and any form o f concentrated
activity; and more especially it drivesfree labourers out o fth e occupations in which the slaves are engaged. Just as, by Greshams law, bad
coins drive out good, so it has been fo und by experience that, in any given occupation or range o f occupations, slave-labour drives outfree; so
that it is even difficult tofind recruitsfor the higher branches ofa n occupation ifit is necessary fo r them to acquire skill by serving an apprenticeship side by side with slaves in the lower.
This leads to grave consequences; fo r the men driven out o f these
occupations are not themselves rich enough to live on the labour o f slaves. They therefore tend toform an intermediate class ofidlers who pick
up a living as best they can - the class known to modern economists as
mean whites or white trash and to students o f Roman history as
clientes offaex Romuli. Such class tends to emphasize both the social unrest and the military and agressive character o fa slave-state...
A slave society is therefore a society divided sharply into three
classes: master, mean whites and slaves; and the middle class is an idle
class, living on the community or on warfare, or on the upper.
But there is still another result. The general sentiment against productive work leads to a state ofaffairs in which the slaves tend to be the
only producers and the occupations in which they are engaged the only
industries ofthe countij. In other words, the community will rely fo r its
wealth upon occupations which themselves admit ofn o change or adaptation to circumstances, and which, unless they supply deficiences o f labour by breeding, are in perpetual need o f capital. But this capital
cannot befound elsewhere in the community. It must therefore be sought
abroad: and a slave community will tend, either to engage in aggressive
warfare, or to become indebted fo r capital to neighbours with a
free-labour system...*.
* ... Robovski rad utie na proizvonju u okviru slobodnog rada na tri naina:
izaziva premetanje jednog broja ljudi iz proizvodnje u nadzom e slube i nacionalnu
odbranu; iri opti oseaj neprijatnosti prema fizikom radu i prem a svakom obliku

346

Zapoljavanje robova u nekom poslu odvraa, pak, slobodne ljude

od tog posla, jer smatraju da se tu radi o nekom nedostojnom zanimanju.
Pored gomjeg sloja robovlasnika koji ne rade, stvara se i srednji sloj koji
ne radi. Drutvo je tu kroz robovski rad vezano za srazmemo jednostavnu radnu aparaturu, za tehniku aparaturu koju mogu opsluivati robovi;
u tome treba traiti razloge to se ono teko menja, poboljava i prilagoava novim situacijama. Reprodukcija kapitala vezana je za reprodukciju robova, a tako, posredno ili neposredno, za uspeh vojnih pohoda, za
velinu armije robova, i nije nikada toliko proraunljiva kao u drutvu
gde se ljudi ne kupuju doivotno, ve samo pojedine radne usluge Ijudi
koji su, u drutvenom smislu, manje ili vie slobodni.
Tek sada postaje razumljivo kakav znaaj za celokupan razvoj zapadnog drutva ima injenica da tokom sporog porasta stanovnitva u
srednjem veku, robova ili nije bilo ili su igrali tek sporednu ulogu.
Drutvo je tu od samog poetka krenulo putem razliitim nego u rimskoj
antici43, a bilo je podreeno i drugaijim zakonitostima. Prvi izraz toga
su gradske revolucije u XI i XII stoleu, postupno osloboenje radnika
odvojenih od zemlje, te graana od vlasti vitezova-gospodara. Sledi
postupno oblikovanje Zapada u drutvo u kojem sve vie ljudi ivi od
profesionalnog rada. To to nije bilo uvoza robova niti rada robova, davalo je onima koji su radili, makar poticali i iz donjih slojeva, veliki
koncentrisanije delatnosti; posebno izbacuje slobodne radnike iz zanimanj a kojim a se
bave robovi. Upravo kao to, po G ream ovom zakonu, loe kovanice izbacuju dobre,
tako u svakom zanimanju ili vrsti zanimanja, rad robova izbacuje slobodne ljude; tako
je, ak, teko nai nove radnike za visoke nivoe neknog zanimanja ako oni moraju da
stiu vetinu radei kao egrti zajedno s robovim a na niim nivoima.
Ovo ima ozbiljne posledice: ljudi proterani iz reenih zanimanja nisu dovoljno
bogati da sami ive od rada robova. Oni postupno stvaraju posrednu klasu lentina koji
bi da ive to bolje m ogu klasu koju m odem i ekonomisti oznaavaju siromanim
belcima ili belim otpadom, a prouavaoci rim ske istorije klijentima ili rom ulskim talogom. Takva klasa nastoji da pojaa drutvena previranja i vojni i agresivni karakter robovlasnike drave. ...
Robovlasniko drutvo je stoga otro podeljeno u tri klase: gospodare, siromane
belce i robove; srednja klasa je klasa lentina, klasa koja ivi na raun zajednice ili vie
klase, ili pak od ratovanja.
Jo je jedan rezultat svega toga. Opta odbojnost prema proizvodnom radu dovodi do situacije u kojoj postoji tenja da jedni robovi budu proizvoai, a zanimanja koja
oni obavljaju jedina industrija u zemlji. Drugim reima, zajednica se, da bi dola do bogatstva, oslanja na zanim anja koja ne dozvoljavaju nikakve promene niti prilagoavanja okolnostima. Zajednica se, tako, ukoliko se ne snabdeva radnom snagom koju sama
stvara, stalno brine oko kapitala. Ovaj kapital, budui da se ne moe pronai nigde vie
unutar zajednice, mora se traiti u inostranstvu.
Tako e robovlasnika zajednica teiti ili da vodi agresivne ratove, ili da se
zaduuje za kapital od svojih suseda koji imaju sistem slobodnog rada.

347

drutveni znaaj. to su se veze medu ljudima vie razvijale, a uporedo i

zemlja i proizvodi sa zemlje dalje ulazili u kruni tok trgovine i novanih
kretanja, to je vie vladajui sloj onih koji nisu radili, sloj ratnika i
plemstva, zavisio od niih i srednjih slojeva; obratno, potonji su sticali
utoliko veu drutvenu snagu. Uspon gradskih klasa do gomje klase izraz je ove zakonitosti. Suprotno onom to se dogaalo u antikom robovskom drutvu, gde su gradski slobodnjaci bili odbijani od rada, u
zapadnom drutvu, kao rezultat rada slobodnih ljudi, meduzavisnost
svih na kraju je primorala i pripadnike nekadanjeg vieg neradnog sloja
da rade. Cak su i tehniki razvoj Zapada, razvoj novca u onaj specifini
oblik kapitala, to je obeleje Zapada, pretpostavljali odsustvo rada
robova i razvoj slobodnog rada.
23.
Ovo je saet primer za specifine tenje u razvoju Zapada,
tenje koje se provlae sve od srednjeg veka do novog doba.
Skoro je isto toliko vano to to se u srednjem veku ne naseljavaju
samo primorsko-obalski krajevi. Raniji talasi seoba naroda, kao to smo
ve pomenuli? doveli su do koncentrisanih trgovakih mrea i integracije
veih oblasti u Evropi jedino du obala reka i, pre svega, u obalskom
podruju Mediterana. Ovo se odnosi i na Grku, ali posebno na Rim.
Rimska dominacija polako se proiruje oko Sredozemnog basena, da bi
ga konano zatvorila sa svih strana. Njegove najisturenije granice na
Rajni, Dunavu, Eufratu i u Sahari stvarale su ogroman odbrambeni krug
koji je obezbeivao obalski pojas. Zemlja je bez sumnje bila za Rimsko
carstvo osnova politikog i privrednog jedinstva44.
I
germanska plemena su najpre nagmula sa svih strana ka Mediteranu i osnovala svoje prve drave na primorskim podrujima Rimskog carstva, uz more koje su Rimljani zvali mare nostrum45. Franci nisu ili tako
daleko jer su svi obalski regioni ve bili zauzeti. Pokuali su da se silom
probiju. Sve ove promene i borbe kao da su ve bile poele da naruavaju i
labave komunikacije u podruju Sredozemnog mora. Pa ipak, ini se da je
tek s prodorom Arapa uniteno staro znaenje Sredozemnog mora kao
saobraajnice, osnove i sredita itavog vieg kultumog razvoja na evropskom tlu. Tek tada konano pucaju oslabljene vezivne niti. Sredozemno
more se od rimskog gotovo pretvara u arapsko more. Veza koja je ujedinjavala istonu i zapadnu Evropu, Vizantijsko carstvo i germanske zemlje,
prekinula se. Linvasion de l'Islam... eut, en effet,pour consequence de
placer celles-ci dans des conditions qui navaient jam ais existe depuis
les premiers temps de lhistoire*46. Drugim reima: nikada dotada se u
Kao posledica islamske invazije... ova su carstva zapala u poloaj koji nikada
ranije nije postojao.

348

unutranjosti Evrope, daleko od glavnih renih dolina i vojnih puteva,

nije razvilo tako visokodiferencirano drutvo, i tako diferencirana proizvodnja.
Jo uvek je teko utvrditi da li su uslovi za razvoj ka unutranjosti
stvoreni jedino arapskom invazijom. Tome je verovatno doprinelo i naseljavanje tih prostora plemenima koja su stigla za vreme seoba naroda.
U svakom sluaju, ova privremena izolovanost od dosadanjih glavnih
saobraajnica presudno je uticala na smer razvoja zapadnoevropskog i
srednjoevropskog drutva.
U karolinkom razdoblju prvi put se ogromno podruje ustanovljuje oko centra daleko u unutranjosti. Drutvo sada m ora da razvija unutranje komunikacije. Kada je posle vie stotina godina u tome i
uspelo, naslede antike oivelo je u novim uslovima. Bio je postavljen
temelj za formacije koje antika nije poznavala. Upravo znajui to, treba
pokuati da se shvate razlike izmedu jedinica integracije u antici i onih
koje postepeno nastaju na Zapadu. Drave, nacije, ili ma kako nazivali
te entitete, sada su uglavnom grupe naroda okupljene oko glavnih gradova u unutranjosti, m eusobno povezane unutranjim saobraajnicama.
Razloge to su ovi zapadni centri kolonizovali ne samo obalu ili
obale reka ve i prostrane unutranje oblasti, to jest, da su zapadne nacije kolonizovale i naselile velika podruja, treba traiti u razvoju oblika komunikacija u unutranjosti m atinih zemalja, koji nisu zavisili
od rada robova. Poetke ovog razvoja mogue je pronai u srednjem
veku.
Ovde takoe treba traiti i razlog to je sada i kopneno-agrami sektor drutva donekle ukljuen u sloenu podelu rada i mree razmene koje
nikada ranije nisu bile toliko razvijene.
Niko danas ne moe rei da je zapadno drutvo, poto je krenulo
tim putem, nuno moralo njim da ide i dalje. itav sklop poluga, sklop
ija se struktura za sada jo ne moe sagledati, doprineo je tome da se
drutvo na tom putu zadri i stabilizuje. Vano je, meutim, uoiti da je
to drutvo upravo u ovoj ranoj fazi krenulo smerom kojim e ii sve do
novog doba. Mogue je da e iz kasnije perspektive, ako se posmatra
ukupni razvoj drutva, srednji i novi vek biti smatrani jedinstvenom, povezanom epohom, velikim srednji vekom. Isto tako, valja shvatiti da
srednji vek u uem znaenju rei nije bio statino razdoblje, okamenjena uma, kao to se to esto misli, ve da su u okviru njega nastale visokodinamine faze i sektori koji su se kretali u pravcu kojim je modemo
doba nastavilo. Re je o fazama ekspanzije, sve vee podele rada,
349

drutvenih transformacija i revolucija, poboljanja sredstava za rad. Zacelo je bilo i faza kada su se uvrivale ideje i institucije, pa se, ak, u
odreenom smislu i okamenile. Ovo smenjivanje faza razvoja i sektora u punoj ekspanziji s fazama u kojima dominira konzervacija, postoji i
u novom veku, iako su tempo razvoja drutva, pa i to smenjivanje faza,
daleko bri nego u srednjem veku.

O sociogenezi feudalizma
24.
Procesi drutvene ekspanzije imaju granice, a one se pre ili kasnije uvruju. Tako i ekspanzija, otpoeta u XI veku, postepeno zapada
u mrtvu taku. Zapadnofranaki vitezovi sve tee stiu novu zemlju
krenjem uma. Zemlja tik uz njihove granice mogla se osvojiti samo po
cenu te^ih borbi, ako je to uopte i bilo mogue. Kolonizacija istonomediteranskog obalskog podruja posle prvih uspeha propada. S
druge strane, ratniko stanovnitvo i dalje raste. Nagoni i afekti vladajue klase bili su manje ogranieni drutvenim zavisnostima i procesom
civilizacije nego to je to bio sluaj kod kasnijih viih slojeva. Vlast
mukaraca nad enama jo nije bila poljuljana. U hronikama toga doba,
na svakoj stranici spominju se vitezovi, baroni i veliki gospodari koji
imaju osmoricu, desetoricu sinova, pa ak i vie47. Takozvani feudalni
sistem, koji se jasnije.pojavio u XII stoleu i bio vie-manje ustanovljen
u XIII, samo je zavrni oblik ovih ekspanzionistikih kretanja u poljoprivrednom sektoru drutva. U urbanom sektoru ovo kretanje traje neto
due, iako u razliitom obliku, sve dok konano nije nalo svoj oblik u
zatvorenom sistemu cehova. On postaje sve vee optereenje onim ratnicima koji jo uvek nemaju komad zemlje niti mogunost da ga steknu,
kao i porodicama s malim posedima koje ne mogu da ih uveaju. Imovinski odnosi okotavaju, uspon postaje sve tei, ime i klasne razlike
izmeu ratnika postaju sve nepremostivije. Hijerarhija unutar plemstva,
koja odgovara veliini zemljinog poseda, sve je izraenija. Razne plemike titule, koje su nekada oznaavale slubu ili, kako danas govorimo,
slubeni poloaj, sve vie dobijaju novo znaenje: povezane su s imenom kue kao izraz veliine njenog zemljinog poseda, a istovremeno
ukazuju i na njenu vojnu mo. Vojvode su potomci kraljevskih slubenika koje je kralj ranije postavio kao zastupnike u nekoj oblasti. Oni i sami
postepeno postaju manje-vie nezavisni lenski gospodari te oblasti, u
ijem okviru postoje i vea ili manja imanja koja nisu data u leno. Slino
je i s grofovima (comptes). Viscomtes (vikonti) su potomci oveka ko350

ga je grof postavio kao vicegrofa da nadgleda neko manje podruje koje

je potom prelo u nasledni posed nadglednika. Seigneurs ili sires su
potomci oveka koga je grof zaduio da uva neki od njegovih burgova
ili dvoraca, ili koji je moda sebi izgradio zamak u maloj oblasti koju je
nadzirao48. Onda su zamak i zemlja unaokolo postali nasledno vlasnitvo
njegove porodice. Svako dri ono to ima i ne dozvoljava da mu bilo ko
odozgo ita otme. Za one odozdo tu, pak, vie nema mesta. Zemlja je izdeljena. Drutvo koje se iri ka unutra i spolja, u kojem uspon, sticanje
zemlje ili jo vie zemlje za one koji posed ve im a ju -n ije teko za ratnika, to jest, drutvo s relativno otvorenim pozicijama ili prilikama, postaje u nekih stotinu godina drutvo u kojem je veina poloaja manje ili
vie zatvorena.
25.
U istoriji se esto deavaju procesi promene iz faza s veim
mogunostima drutvenog uspona i irenja u faze kada su mogunosti
zadovoljenja takvih potreba manje, kada je onim siromanijima zapreen put za poboljanje i kada se oni zato vre povezuju sa sebi ravnima. I mi sami prolazimo kroz jedan takav preobraaj, koji je donekle
izmenjen posebnom elastinou industrijskog drutva, mogunou
da se zatvaranjem jednog sektora otvore mogunosti u drugom, kao i
nejednakom razvijenou meusobno zavisnih podruja. Ali u celini
gledano, situacija nije takva da svaka kriza znai pomak u jednom smeru, a svaki procvat pomak u drugom. Drutvo se ipak kree ka sistemu
zatvorenih prilika.
Takva razdoblja mogu se dobro prepoznati po duevnoj potitenosti, barem meu siromanim ljudima, okotavanju drutvenih oblika,
pokuajima da se oni podriju odozdo i, kako smo ve rekli, snanijem
povezivanju ljudi na slinom mestu u hijerarhiji.
Oblici ovog procesa ipak su razliiti unutar naturalne i novane
privrede, iako su i tu i tamo podjednako dosledni. Posmatrau iz kasnijeg
razdoblja na prvi pogled izgleda neobino da ak ni kraljevi ni vojvode,
poput ljudi na niem poloaju u hijerarhijskoj lestvici, nisu mogli da
spree da se njihovi slubenici pretvore u manje-vie samostalne posednike lena. Meutim, upravo optost ove pojave ukazuje na snagu
tadanjih drutvenih automatizama. Ve smo ukratko opisali pritiske
koji bi u ratnikom drutvu s naturalnom privredom postepeno vodili
kraljevsku kuu u propast, ako nosioci krune nisu mogli da neprestano
ekspandiraju, to e rei, da osvajaju nove zemlje. Slini procesi su se
odvijali u itavom razdoblju ratnikog drutva, im bi se mogunosti ekspanzije smanjile, a spoljne pretnje stiale. Bile su to tipine zakonitosti
drutva sazdanog na zemljinom vlasnitvu, u kojem trgovina nije igrala
351

bitniju ulogu, u kojem je svaki posed bio vie-manje autarkian, i u kojem je primami oblik integracije velikih podruja bio, zapravo, vojno povezivanje radi odbrane ili napada.
U plemenskoj jedinici ratnici su iveli blizu jedni drugih. U jednom
trenutku poinju da se polako ire kroz itavu zemlju, a njihov broj raste.
Meutim, umnoavanjem, irenjem kroz prostrana podruja, pojedinci
gube onu zatitu koju su im nekada pruali pleme ili vojna jedinica. Pojedinane porodice koje su sada same na svojim imanjima i u zamkovima,
esto razdvojene velikim rastojanjima, ratnici koji vladaju tim porodicama, kao i izvesnim brojem kmetova, podanika i poluslobodnjaka
razliitih vrsta, na tome podruju izolovaniji su nego ranije. Postepeno
se u itavoj zemlji uspostavljaju novi oblici odnosa izmeu ratnika, to je
rezultat veeg broja ljudi i veeg prostranstva, kao i vee izolovanosti pojedinca i zakonitosti zemljinog poseda.
S postupnim gaenjem plemenskih saveza i stapanjem germanskih
ratnika s pripadnicima galo-romanskih viih slojeva, irenjem ratnika po
velikim prostranstvima, pojedinac vie nema druge mogunosti da se odbrani od drutveno monijih nego da se stavi pod zatitu jednog od njih.
Potonji, pak, nemaju drugog naina da se odupru jednako monima, onima sa slinim posedima, dakle i podjednakom vojnom moi, nego uz
pomo ratnika kojima u zamenu za vojne usluge daju ili novu zemlju ili
brane onu koju ovi ve poseduju.
Dolazi do meuzavisnosti pojedinaca. Jedan ratnik pod zakletvom
ulazi u savez s drugim. Partner, vii po rangu i koji raspolae s vie
zemlje - jedno prati drugo jeste gospodar lena, dok je onaj slabiji
vazal. Potonji moe, ako okolnosti zahtevaju, uzeti nie ratnike pod
svoju zatitu u zamenu za usluge. Sklapanje takvih individualnih saveza
je u poetku jedini nain zatite.
Feudalni sistem stoji u udnom kontrastu s plemenskim ureenjem. Raspadom potonjeg nuno nastaju nove grupacije, novi oblici integracije. Dolazi do jake tenje ka individualizaciji, pojaane
mobilnou i irenjem drutva. Re je o individualizaciji u odnosu na
plemenski savez, a delimino i u odnosu na porodini savez, kao to e
kasnije doi do vee individualizacije u odnosu na lenski, cehovski ili
staleki savez, te ponovo u odnosu na porodini savez. Sama feudalna
zakletva nije nita drugo do sklapanje zatitnog saveza izmeu pojedinih ratnika, sveta potvrda veze izmeu ratnika koji daje zemlju i prua
zatitu s jedne, i ratnika koji prua usluge, s druge strane. U prvoj fazi
kralj stoji na jednoj strani. On kao osvaja nadzire itavu oblast i nikom
ne prua usluge; naprosto raspodeljuje zemlju. Kmet je na drugom kra352

ju piramide; ne nazire zemlju i samo vri slubu ili, to izlazi na isto,

plaa danak. Svi ljudi koji stoje na lestvici negde izmeu njih imaju
isprva dvostruko lice. Daju zemlju i pruaju zatitu onima dole, a
slue onima gore. Ali ova mrea meuzavisnosti, potreba onih viih na
lestvici za uslugama, posebno vojnim, i onih niih na lestvici za
zemljom i zatitom, sadravala je napetosti koje su dovodile do sasvim
specifinih kretanja. Proces feudalizacije i nije nita drugo nego prinudno pomicanje u toj mrei zavisnosti. U nekim posebnim fazama
svuda naZapadu upuenost onih gore na usluge bila je veanego potreba njihovih vazala za zatitom kada bi oni jednom stekli zemlju. Ovo je
jaalo centrifugalne sile u ovom drutvu u kojem je svaki komad
zemlje izdravao svog vlasnika. Re je o prostoj strukturi ovih procesa
u toku kojih, kroz itavu hijerarhiju ratnikog drutva, bive sluge stalno postaju nezavisni vlasnici poverene im zemlje, pri emu titule koje
izvode iz slube postaju jednostavne oznake ranga ve prema veliini
poseda i vojnikoj snazi.
26.
Ove promene i njihov mehanizam ne bi bilo teko razumeti
kada posmatra iz kasnijeg razdoblja ne bi stalno projektovao svoju
vlastitu ideju zakona i pravde na odnose izmeu ratnika u feudalnom drutvu. M isaone navike naeg vlastitog drutva tako su uvebane
da se posmatra ne moe oteti pitanju: zato su kraljevi, vojvode i grofovi dozvoljavali da im oduzmu pravo korienja zemlje kojom su prethodno samostalno gospodarili? Zato nisu potvrdili svoje pravo
vlasnitva?
Tu se, meutim, ne radi o onom to mi u naem sloenijem drutvu
nazivamo pravnim sistemom. Za razumevanje feudalnog drutva bitno je da se pravni sistem ne posmatra kao pravo u apsolutnom smislu. Pravni oblici uvek odgovaraju strukturi drutva. Stvaranje optih
pisanih pravnih normi to je obeleje industrijskog drutva pretpostavlja znatno razvijene drutvene veze, a uz to i oblikovanje centralnih
institucija sposobnih da na itavom podruju pod njihovom nadlenou
stvore i osiguraju primenu jednog zakona, institucija dovoljno snanih
da uprkos otporima nametnu potovanje pismenih ugovora. Mo koja u
novom veku stoji iza pravnih titula, kao i prava na svojinu, nije vie tako
oigledna. Ona je za pojedinca veoma velika, dok su svest o njenom postojanju i pretnja koja iz nje proizlazi, toliko jasne i razumljive da se retko
kad ispituju. Upravo je to razlog da se ovo pravo posmatra kao neto to
postoji samo po sebi, neto to je palo s neba, kao da je to neko apsolutno pravo koje bi postojalo i kada ga ova aparatura vlasti ili ne bi
podravala ili sama imala drugaiju strukturu.
23 Proces civilizacije

353

Posredniki lanei izmeu pravnog sistema i strukture moi danas

su dui usled vee sloenosti drutva. A budui da pravna aparatura vrlo
esto, iako ne uvek, funkcionie nezavisno od aparature moi (naravno,
ne sasvim), lako se moe prevideti da je pravo ovde, kao u svakom
drutvu, funkcija strukture potonjeg, izraz odnosa snaga u drutvu, simbol stepena obaveze i zavisnosti pojedinih drutvenih grupa, ili to izlazi na isto odnosa snaga u drutvu41.
U feudalnom drutvu to je jasno vidljivo. Meuzavisnost ljudi i podruja bila je manja. Nije bilo stabilne strukture moi koja bi se protezala
kroz itavo podruje. Odnosi vlasnitva bili su regulisani neposredno
prema stepenu uzajamne zavisnosti i postojee drutvene moi .
Napomena o pojnui drun ene moi. Drutvena mo pojedinca ili grupe je
sloen fenomen. Ona, odnosi li se na pojedinca, nikada nije istovetna njegovoj individualnoj, fizikoj snazi, a odnosi li se na grupu, nikada nije istovetna zbiru snaga
pojedinaca koje grupu sainjavaju. Fizika snaga i spretnost ipak u izvesnim okolnostima mogit da budu znaajan element drutvene moi. U kojoj e meri fizika snaga
doprinositi drutvenoj m oi zavisi od ukupne strukture drutva i poloaja pojedinaca u
njemu. Drutvena mo se po strukturi menja isto onako kao to se menja i struktura
samog drutva. Tako, na primer, u industrijskom drutvu fiziki stab pojedinac moe
posedovati veliku drutvenu mo, iako se moe dogoditi da u razvoju tog drutva postoje
i faze kada fizika snaga pojedinca dobija na znaaju kao element drutvene moi.
U feudalnom ratnikom drutvu fizika snaga je neophodan elem ent u drutvenoj moi, ali nije jedina odluujua. Donekle uproeno, mogli bismo rei da drutvena
mo pojedinca u feudalnom drutvu odgovara veliini i plodnosti njegove zemlje. Njegova lina fizika snaga je oito vaan element njegove sposobnosti da kontrolie svoju
zemlju. Pojedinac koji se ne bori kao ratnik, to jest ne uestvuje lino u napadu i odbrani, na dui rok nema m ogunosti da neto poseduje u tom drutvu. A li svaki onaj ko u
tom drutvu poseduje vei komad zemlje, kao monopolista najvanijih sredstava za
proizvodnju, poseduje i drutvenu mo, to jest mogunosti koje prevazilaze njegovu
linu fiziku snagu. On ostalim a, koji zavise od te moi, moe dati neto zemlje i zauzvrat dobiti njihove usluge. To to njegova drutvena m o odgovara veliini i plodnosti
zem lje kojom raspoiae znai da je ta mo velika koliko i njegovi sledbenici, njegova
vojska, njegova vojna mo.
Jasno je da on zavisi od slubi koje odravaju njegovu zemlju i brane je. T a zavisnost od sledbenika n a razliitom poloaju bitan je element njegove drutvene moi.
A ko ova zavisnost raste, njegova drutvena mo slabi; ako kod onih koji ne poseduju
zem lju raste potreba i potranja za njom, raste i drutvena mo onih koji je ve imaju.
Drutvena mo pojedinca ili grupe moe se celovito izraziti samo srazmem o. G om ji
primer je jednostavna ilustracija toga.
Predstavljalo bi poseban zadatak podrobno istraiti ta sainjava drutvenu
mo. To bi znatno doprinelo razumevanju drutvenih procesa u prolosti i sadanjosti.
Politika m o je samo odreeni oblik drutvene moi. N e moe se, dakle, shvatiti
ponaanje pojedinaca, grupa, drutvenih slojeva ni drava ukoliko se ne utvrdi njihova
drutvena mo, bez obzira na to ta oni sami o tom e govorili ili verovali. Sam politiki
ivot bi izgubio dosta od svoje sluajnosti i tajanstvenosti kada bi se struktura odnosa
drutvene moi izmedu svih zemalja podvrgla otvorenoj analizi. Razrada tanijih metoda za takvu analizu ostaje jedan od mnogih zadataka sociologije u budunosti.

354

U industrijskom drutvu vlada jedna vrsta odnosa, donekle uporediva s odnosima medu ratnicima ili lenskim gospodarima u feudalnom
drutvu, putem kojih bi se mogle objasniti zakonitosti potonjeg odnosa.
Re je o odnosimameu dravama. I ovde je odluujui inilac drutvena mo, u okviru koje vojna mo igra vanu ulogu zajedno s meuzavisnostima koje proistiu iz ekonomske strukture. Ova vojna snaga je, sa
svoje strane, slino kao i u feudalnom drutvu, znatno uslovljena veliinom i produktivnou teritorije i brojem i radnim potencijalom ljudi
koji tu ive.
U odnosima medu dravama ne postoji neko pravo koje bi bilo tako
strogo kao prava u pojedinim dravama. Ne postoji tako obuhvatan aparat moi koji bi meudravnom pravu dao oslonac. Postojanje meunarodnog prava bez odgovarajue aparature moi ne moe sakriti injenicu
da odnosi izmeu drava, dugorono gledano, poivaju iskljuivo na njihovoj snazi, te da, s druge strane, svaka promena, svaki porast moi,
poveanje teritorija neke zemlje u okviru razliitih sistema ravnotee u
svetu uz porast meusobne prepletenosti znai i slabljenje drutvene
moi ostalih zemalja.
to se graansko drutvo vie pribliava stanju sistema zatvorenih
mogunosti, sve vie raste napetost izmeu onih koji imaju i onih koji
nemaju, to jest, onih s dovoljno zemlje ili sredstava za proizvodnju, koji
mogu da zadovolje svoje potrebe i svoje standarde, i onih drugih koji to
ne mogu.
Analogija izmeu odnosa pojedinih gospodara u feudalnom drutvu i odnosa izmedu drava u industrijskom svetu nije puka sluajnost,
ve ima osnovu u razvojnoj krivulji samog zapadnog drutva. Tokom
ovog razvoja, to jest jaanjem povezanosti i meuzavisnosti, nastaju
slini oblici odnosa, koje prate i pravni oblici, najpre izmeu relativno
malih teritorijalnih jedinica, a onda na sve veim teritorijama i na viim
nivoima integracije, ak i onda kada prelazak u grupe drugih veliina podrazumeva i izvesne kvalitativne promene.
Kasnije emo pokazati kako se proces stvaranja sve veih integracionih jedinica, iznutra relativno pacifikovanih, ali prema spoljaratniki
nastrojenih, odraava na promene u ponaanju i promene u nagonskom
ivotu, reju, na sam proces civilizacije.
Meusobni odnosi pojedinanih feudalnih gospodara zaista lie na
dananji odnos meu dravama. Ekonomska meuzavisnost, razmena
dobara, podela rada izmeu individualnih poseda bila je, zacelo, neuporedivo manje razvijena u X i XI stoleu nego danas izmeu drava, a u
skladu s tim bila je neuporedivo manja i ekonomska meuzavisnost rat355

nika. Odluujui u njihovim odnosima, bili su vojni potencijal, brojnost

pratnje i veliina zemljita kojima su raspolagali. Oito je da u tom
drutvu, kao i danas u odnosima izmeu drava, nikakva zakletva na vernost i nikakav ugovor na dui rok ne mogu da se odupru promenama
drutvene moi. Vazalska vemost je na kraju bila regulisana postojeim
obavezama izmeu saveznika, meuzavisnou u ponudi i potranji
izmeu onih koji su davali zemlju i zatitu u zamenu za usluge, i, na drugoj strani, onih koji su te usluge pruali i kojima su zemlja i zatita bile
potrebne. Kada su irenje, osvajanje ili otvaranje novih zemljita postali tei, proirile su se i mogunosti onih koji su pruali usluge i dobijali
zemlju. Ovo je pozadina prve vane izmene koja se zbila u tom drutvu,
pozadina osamostaljivanja slugu.
Z em ljaje u ovom drutvu uvek svojina ortog ko je i kontrolie,
ko zaista koristi pravo vlasnitva, a uz to je i dovoljno jak da brani ono
to ima. Zbog toga je onaj ko zemlju mora da da u leno za usluge u
loijem poloaju od sluge, onoga ko zemlju dobija. Iako gospodar
lena ima pravo na zemlju koju je dao u leno, njom ipak raspolae primalac. Vazala, poto jednom dobije zemlju, na lenskog gospodara upuuje tek zatita u najirem smislu rei, koja mu, pak, ni ne treba uvek.
Kraljevi u feudalnom drutvu uvek su snani kadanjihovim vazalima zatreba njihova pomo i vostvo kada ih ugroze spoljni neprijatelji, a pre
svega kada mogu da raspodeljuju novoosvojenu zemlju. Slabi su kada
njihovi vazali nisu ugroeni, a za nova osvajanja nema izgleda. I lenski
gospodari nieg reda su slabi onda kada oni kojima su poverili zemlju ne
trebaju njihovu zatitu.
Lenski gospodar na svakom stadijumu moe prisiliti jednog od
svojih vazala ili vie njih da ispune svoje obaveze; isto ih tako moe i
oterati sa zemlje. To ipak ne moe uiniti sa svim vazalima, pa ak ni s
veinom. Ne usuujui se ni da pomilja da naoruava kmetove, potrebne su mu usluge jednih ratnika da oteraju druge, ali mu treba i nova
zemlja da bi prve nagradio. I za osvajanja su mu potrebne nove usluge.
Tako se zapadnofranako podruje u X i XI veku raspada na niz sve
manjih vlaarskih podruja. Svaki baron, svaki vicompte, svaki seigneur,
kontrolie svoj posed ili posede iz svog zamka ili svojih zamkova, kao
to vladar upravlja svojom dravom. Mo nominalnih lenskih gospodara, centralnih vlasti, u tom trenutku je slaba. Tu su na delu oni prinudni
mehanizmi ponude i potranje, koji vazala to stvamo raspolae zemljom uglavnom ine manje zavisnim od zatite lenskog gospodara nego
obratno. Dezintegracija vlasnitva, prelazak zemljita iz kraljeve vlasti
na razliite nivoe u okviru ratnikog drutva a to i jeste feudalizacija,
356

dostigla je krajnje granice. Ali sistem drutvenih napetosti uspostavljen

ovom snanom dezintegracijom, ujedno sadri klice za protivudar, klice
nove centralizacije.

O sociogenezi minezanga i kurtoaznih

oblika ponaanja
27.
Proces feudalizacije odvija se u dve faze. U prvoj, o kojoj smo
upravo govorili, dolazi do krajnje dezintegracije. U drugoj fazi ova kretanja imaju suprotan smer, pri emu nastaju prvobitni, jo uvek slabi oblici reintegracije veeg obima. Posle krajnje dezintegracije otpoinje
dugotrajan istorijski proces, u toku kojeg sve vea podruja i sve vie ljudi postaju meuzavisni, da bi konano ustanovili vrsto organizovane
integracione jedinice.
U X i XI veku razjedinjavanje se nastavlja. Izgleda da niko ne
zadrava vlast dovoljnu da se izvede neki delotvoran poduhvat. Lena,
vladarske mogunosti i prava, dele se i dalje ... Od vrha do dna, niz itavu
hijerarhijsku lestvicu, svaki autoritet dalje se dezintegrie.
Onda u XI, a posebno u XII stoleu, dolazi do reakcije. Pojavljuje
se neto to se u istoriji ve vie puta ponavljalo u razliitim oblicima.
Lenski gospodari koji su se domogli boljeg poloaja i koji su imali vee
mogunosti, sekvestriraju feudalni pokret. Oni feudalnom pravu, koje je
poelo da se uvruje, daju novo usmerenje na tetu svojih vazala. Na
taj proces povoljno deluje i iri istorijski kontekst... Ta se reakcija zasad
odvija u pravcu uvrenja ve dostignutog poloaja50.
Nakon postupnog prelaska ratnikog drutva iz mobilnije faze s relativno velikim mogunostima uspona i napredovanja za pojedince u
fazu s nedostupnijim pozicijama, kada svako eli da zadri i uvrsti ono
to ve ima, ponovo se teite moi pomera meu ratnike rasejane po
raznim oblastima, koji su iveli kao mali lcraljevi (reguli) u svojim
zamkovima. Nekolicina bogatijih i veih gospodara stie veu drutvenu
mo u odnosu na one manje.
O
mehanizmu monopola koji polako poinje da deluje bie podrobno raspravljano kasnije. Ovde emo samo upozoriti na inilac koji
sve monije deluje u korist nekolicine velikih ratnika, a na tetu velikog
broja manjih. Re je o postupnoj komercijalizaciji. Mrea meuzavisnosti, igra ponude i potranje zemljita, zatite i slube u manje diferencira357

nom drutvu X, pa ak i XI stolea, postaje sloenija. Na dananjem

nivou nauke teko je ustanoviti kako se odvija razvoj trgovine i koliko je
novca bilo u opticaju u to vreme. Jedino to bi omoguilo da se sagledaju
promene u tadanjim odnosima drutvene moi. Rei emo samo da se
podela rada, i trini i novani sektor drutva razvijaju ak i kada
razmenski oblik privrede i dalje preovlauje, kao to e to biti sluaj jo
dugo. Ovaj porast trgovine i novanog prometa daleko vie pogoduju
onoj nekolicini bogatih i velikih zemljoposednika nego onim manjim.
Ovi, kao i do tada, uglavnom ive na svojim posedima. Troe neposredno ono to se na njihovim posedima proizvodi; u mreu trgovine i razmene jedva da su ukljueni. Oni drugi u splet trgovakih odnosa ulaze ne
samo usled vika proizvoda sa svojih imanja. Naselja zanatlija i trgovaca
koja izrastaju u gradove, prikljuuju se esto utvrenjima i upravnim sreditima velikih dominiona. Ma koliko bili nepostojani odnosi izmeu
velike gospode i komuna na njihovom podruju, ma koliko da meu njima vlada nepoverenje, neprijateljstvo, ma koliko dolazilo do otvorene
borbe ili mimih reavanja sporova, na kraju jaaju i te grupe, ime su
vea i njihova davanja, to, opet, ojaava velike gospodare u odnosu na
male. To im nudi mogunost da izau iz stalnog procesa davanja lena za
usluge kao i prisvajanja lena od vazala koji su ih dobili, te se tako suprotstave centrifugalnim silama. Na dvorovima velikih zemljoposednika gomila se bogatstvo, bilo da potie iz njihovog direktnog ili indirektnog
delovanja u trgovinskoj mrei, bilo da se radi o sirovinama, obraenim
ili neobraenim plemenitim metalima reju, bogatstvo koje je veini
manjih zemljoposednika nedostajalo. Ta bogatstva dopunjuju poveana
potranja za poloajima, poveana ponuda usluga osiromaenih ratnika
ili drugih ljudi koji su morali da odu sa zemlje. Sto su u drutvu manje
mogunosti ekspanzije, to su u svim, pa i u onim gomjim slojevima, vee
rezervne armije ljudi koji trae mogunosti za sebe. Mnogi iz tih slojeva
veoma su zadovoljni ako zahvaljujui nekoj funkciji dobiju na dvoru velikog plemia smetaj, odeu i ishranu; a ako ponekad, izuzetnom
milou gospodara, steknu i komad zemlje, leno, onda je to posebna srea.
Pria o Valteru fon der Fogelvajdu, veoma poznata u Nemakoj, tipina je
u tom pogledu i za mnoge u Francuskoj. Shvatajui procese u osnovi,
moemo pogoditi kakva poniznost, beskrajna uzaludna preklinjanja i
razoarenja stoje iza Valterovog uzvika: Ja imam svoje leno.
28.
Dvorovi velikih feudalaca, kraljeva, vojvoda, grofova i visokih barona, ili, u irem smislu, oblasnih gospodara, privlaili su sve
veim mogunostima koje su nudili i sve vei broj ljudi. Sasvim analogan proces odvijae se nekoliko stolea kasnije na viem stupnju integ358

racije, i na dvorovima apsolutistikih kraljeva i kneeva. No tada e

isprepletenost drutvenih funkcija, razvoj trgovine i novanog prometa
biti tako veliki da e, usled redovnog prihoda iz poreza s itavog poseda, stajaa vojska seljaka i graanskih sinova s oficirima plemiima na
elu, vojska koju kralj plaa, potpuno sputati centrifugalne sile i elju
zemljine aristokratije za nezavisnou u itavoj zemlji. Ovde, u XII
stoleu, integracija, a ni saobraajna i trgovinska povezanost nisu ni izdaleka tako razvijeni. U oblastima veliine kraljevstva, jo uvek je, a to
e znatno i potrajati, nemogue potpuno se suprotstaviti centrifugalnim
silama. ak i na teritorijama veliine vojvodstva ili grofovije, veoma je
teko, a i to esto uz estoke borbe, zadrati vazale koji bi da svoju
zemlju izuzmu iz kontrole lenskog gospodara. Bogatiji feudalci stiu
veu drutvenu mo pre svega na osnovu veliine svog poseda, a zatim
i zemlje koju nisu raspodelili u lena. U ovom pogledu nosioci kraljevske
titule uopte se ne razlikuju od ostalih velikih feudalaca. Mogunosti
koje na osnovu velikih poseda zemlje stiu iz trgovine i finansija daju
im nadmo, ukljuujui i onu vojnu, nad sitnim vitezovima koji su sami
sebi dovoljni pre svega unutar jednog podruja. Tu, ak, posredovanje
centralne sile ne spreava ni loe stanje puteva i saobraaja. Sve to na
ovom stupnju razvoja doprinosi da vladari srednje velikih podruja,
manjih od kraljevstava ili drava u kasnijem smislu te rei no
veih od glavnine vitekih imanja, dobiju poseban drutveni znaaj.
To nipoto ne znai da se u tom stadijumu moe uspostaviti zaista
stabilan vladarski i administrativni aparat ak ni unutar teritorije te
veliine. Meuzavisnost podruja i velika koliina novca u zemlji jo ni
izdaleka nisu toliki da bi najvii i najbogatiji feudalac nekog podruja
mogao stvoriti inovnitvo koje bi sasvim ili preteno plaao novcem,
to bi omoguilo i jau centralizaciju. Voene su mnoge b o rb e -k o je su,
inae, bile redovna pojava pre nego to su vojvode, kraljevi i grofovi
mogli donekle iskazati svoju drutvenu snagu, makar jedino u svojim
oblastima. Bez obzira na ishod ovih borbi, vazali, manji i srednji vitezovi, i dalje imaju vladarska prava i funkcije unutar svojih poseda, gde vladaju poput malih kraljeva. Ali dok je na dvorovima velikih feudalnih
gospodara sve vie ljudi, u isto vreme kada im se ostave poinju puniti, a
roba pristie i odlazi, veina malih vitezova i dalje vodi samodovoljan i
esto skuen ivot. Seljacima su uzeli sve to su mogli; izdravali su kako-tako ono malo slugu i mnoge sinove i keri; stalno su se gloili; jedini
nain da se ti sitni vitezovi dokopaju neeg vie pored prinosa sa svog
imanja bio je da ucene imanja drugih v itezo v a- te poharaju podruja samostana i opatija. Kasnije, kada novani promet poraste, a i potreba za
359

novcem, poinju da pljakaju gradove i karavane s robom, kao i da otimaju ljude i uzimaju za njih otkup. Ratovanje, razbojnitvo, otimaina,
oruani napadi, sve je to predstavljalo uobiajeni, pa ak i jedini dostupan oblik sticanja sredstava za ratnike u naturalnoj privredi. A to su oskudnije iveli, vie su pribegavali takvim radnjama.
Spori rast trgovine i novanog poslovanja vie je koristio manjini
krupnih zemljoposednika i feudalnih gospodara nego mnotvu sitnijih.
Ali nadmo kraljeva, vojvoda i grofova ni izdaleka nije bila onoliko velika kao to e biti kasnije, u doba apsolutizma.
29.
Ve smo rekli da je u istoriji esto dolazilo do slinih pomicanja
teita. Posmatrau iz XX veka najpoznatija je velika diferencijacija
izmeu krupnog i sitnog graanstva. I ovde, nakon duge faze slobodnog
nadmetanja s donekle solidnim mogunostima drutvenog napredovanja i bogaenja, ak i za male i srednje vlasnike, teite unutar buroazije
postupno se pomie na tetu ekonomski slabije, a u korist jae grupe. Svi
oni sa sitnim ili srednjim posedom sve tee su se, van malobrojnih prosperitetnih grana koje su se otvarale, mogli obogatiti. Direktna ili indirektna zavisnost malih ili srednjih posednika od velikih sve je vea. Dok
se mogunosti prvih smanjuju, mogunosti potonjih se uporedo poveavaju.
Neto slino se dogodilo i u zapadnofranakom vitekom drutvu
poznog XI i XII stolea. Mogunosti ekspanzije naturalnog poljoprivrednog sektora drutva gotovo da su bile iscrpljene. Podela rada, a i komercijalni sektor drutva, dalje su se razvijali i irili, iako uz povremene
zastoje. Glavnina vitekih posednika gotovo da nije imala nikakve vajde
od ove ekspanzije. Manjina, pak, krupni viteki zemljoposednici, imali
su, s druge strane, u tome velikog udela i okoristili se. Tako se unutar samog feudalnog drutva odigrala diferencijacija, to nije ostalo bez posledica na ivotni stav i stil.
Feudalno drutvo kao celina51, kae Liker u svojoj izvanrednoj
studiji drutva iz dobaFilipa Avgusta, s izuzetkom elite... jedva daje izmenilo svoje navike i obiaje od IX stolea. Skoro svuda je gospodar
utvrenja surovi i grabeljivi delija; on odlazi u rat, uestvuje na tumirima, provodi svoje slobodno vreme u lovu, rasipa imanje, tlai seljake,
ucenjuje susede i pljaka crkvene posede.
Dok su slojevi izloeni uticaju sve vee podele rada i poveanja
novanog prometa u previranju, ostali slojevi miruju i prihvataju promene ili uz otpor ili pasivno. Oito da nije ispravan stav koji kae da je neka
360

odreena klasa bez istorije. Ali, u svakom sluaju, moe se rei da se

ivotni uslovi sitnijih posednika i vitezova menjaju prilino sporo. Oni u
razmeni, u novanim tokovima, brzim kretanjima u drutvu, ne uestvuju neposredno ni aktivno. Kada, pak, n an ek i nain uu u drutvena kretanja, kada osete potrese i udare, onda je to za njih uvek nepovoljno. Sve
su to smetnje koje ni vlastelini ni seljaci obino ne razumeju i koje esto
mrze, ukoliko ne budu manje-vie nasilno izbaeni sa samodovoljnih
poseda i ubaeni u sloj s brim kretanjem. Oni se izdravaju od onoga to
daju zemlja i staje u njihovom posedu, kao i rad njihovih kmetova. Tu
nema nikakve promene. Ako su im zalihe oskudne, poveavaju ih silom,
pljakom i otimainom. Radi se o jednostavnom, predvidljivom i nezavisnom ivotu; ovde vitezovi, a mnogo kasnije i seljaci, jesu i ostaju u izvesnom smislu gospodari na svojoj zemlji. Porezi, trgovina, novac, rast i
pad cena na tritu, sve su to udne i esto odbojne pojave koje se
dogaaju u nekom drugom svetu.
Naturalno-privredni sektor, u koji je u srednjem veku i jo dugo kasnije, ukljuena glavnina stanovnitva, ak i u ovim ranim vremenima nije
izvan drutveno-istorijskog kretanja. Ali uprkos svim poremeajima, brzina stvamih promena je i tu, u poreenju s ostalim oblastima, veoma mala.
Iako ni ovaj sektor nije bez istorije, u njemu se za veoma veliki broj ljudi
u srednjem veku, kao i za manji broj u novije vreme, stalno obnavljaju isti
ivotni uslovi. Proizvodnja i potronja preteno se, i bezprekida, odvijaju
na istom mestu unutar iste privredne jedinice. Jaa, nadregionalna povezanost u drugim podrujima drutva postae uoljiva tek kasnije, i to posredno. Podela rada i radne tehnike, koje se bre razvijaju u trgovakom
sektoru, menjaju se vrlo sporo.
Linosti ljudi se tek kasnije potinjavaju onim posebnim prinudama, strogim kontrolama i sputavanjima koji proizlaze iz novanih veza
ljudi i sve vee podele funkcija, iz sve veeg broja vidljivih i nevidljivih
zavisnosti. Nagonski ivot i ponaanje Ijudi, uz dosta kolebanja i prilino
sporo, slede proces civilizacije.
Kao to smo ve rekli, u srednjem veku, a i dugo posle, vei deo
stanovnitva ukljuen je u agramu naturalnu privredu, sa slabom podelom rada, slabim nadregionalnim vezama i izraenom inertnou. Da bi
se zaista shvatio proces civilizacije, valja biti svestan ove sloenosti istorije, sporog ritma promena u jednom i breg u drugom sloju, kao i
srazmere meu njima. Vitezove, vladare u ovom glomaznom, tromom
poljoprivrednom sektoru srednjovekovnog sveta, nisu na promene ponaanja i u njihovim nagonima direktno uslovljavale novane prilike.
Veina njih znala je za samo jedno sredstvo preivljavanja: ma. Nisu
361

izloeni nijednoj drugoj direktnoj stezi. Na uzdranost ih moe navesti

samo pretnja da ih porazi neko fiziki jai, ugrozi oito nadmoniji neprijatelj, dakle, samo neposredna, fizika spoljna sila. U svemu ostalom
njihovi afekti se prilino neuzdrano ispoljavaju u svim ivotnim nedaama i radostima. Njihovo vreme - a ono je, kao i novac, samo funkcija drutvene meuzavisnosti - neznatno je potinjeno rasporedu i
pravilima koja nameu zavisnost i upuenost na druge ljude. Isto je i s
nagonima. Ljudi su surovi, okrutni, skloni nasilnim ispadima, preputaju
se radostima trenutka, to sebi i mogu priutiti. Malo ta ih moe prinuditi da sebi nametnu disciplinu. Malo ta ih u njihovom uslovljavanju prisi^
ljava da razvijaju ono to bi se moglo nazvati strogim i stabilnim
superegom, to jest, funkcijom zavisnosl'i i prinuda koje potiu od drugih ljudi, a bivaju pretvorene u samoprinude.
Pred kraj srednjeg veka dospevaju mnogi vitezovi u sferu uticaja
velikih feudalnih dvorova. Primeri iz ivota viteza koje smo dali ranije,
govorei o jednom nizu slika (pogledati nau prvu knjigu), potiu iz
ovog kruga. pa ipak, mnogi vitezovi i na ovom stupnju ive gotovo isto
kao u IX i X stoleu. I zaista, neki vlastelini su, iako im se broj postepeno
smanjivao, vodili slian ivot ak i dugo posle srednjeg veka. Po opisu
koji daje spisateljica or Sand - a ona izriito dokazuje istorijsku verodostojnost svojih rei - ljudi koji su iveli na feudalno nesputan nain u
provincijskim zabitima Francuske bilo je sve do uoi Revolucije. ivot
im je bio ak mnogo suroviji, straniji i okrutniji, to je bilo rezultat njihovog marginalnog poloaja. U noveli Mopra (Mopreat), or Sand
opisuje ivot u jednom od poslednjih takvih zamkova koji je, manje zato
to se sam promenio nego to se promenio okolni svet, liio na razbojniku peinu. Junak prie govori:
Mon grand-pere etait des lors avec ses huitfils le dernier debris
que notre province eut conserve de cette race de petits tyrans feodaux
dont la France avait ete couverte et infestee pendant tant de siecles. La
civilisation, qui marchait rapidement vers la grande convulsion revolutionnaire, ejfagait de plus en plus ces exactions et ces brigandages organises. Les lumieres de leducation, une sorte de bon gout, reflet lointain
dune cour galante, et peut-etre le pressentiment d un reveil prochain et
terrible du peuplepenetraient dans les chateaux et jusque dans le manoire a demi-rustique des gentillatres*.
*
Moj deda, sa svojom osmoricom sinova, bio je od tada poslednji ostatak koji je
naa pokrajina sauvala od tog soja sitnih feudalnih tirana kojim a je Francuska bila
preplavljena i zagaena vie vekova. Civilizacija, koja je jurila ka velikim revolucio-

362

Trebalo bi navesti itave odlomke ovog opisa da bismo pokazali

kako su se oblici ponaanja u X, XI i XII stoleu, karakteristini za glavninu vieg sloja, odrali i dalje zbog slinih ivotnih uslova kod pojedinih autsajdera. Njihovi nagoni jo uvek su neureeni i neuzdrani. Jo
uvek nema onog pretvaranja osnovnih nagona u raznovrsna prefinjena
zadovoljstva, ve poznata u okolnom drutvu. Vlada nepoverenje prema
enama, koje su u sutini objekat za ulno zadovoljavanje; postoje zadovoljstva koja donose pljaka i silovanja, htenje da se neko ne prizna kao
vii od sebe, pokornost seljaka od kojih se ivi, iza ega su prinude koje
se ne mogu reiti orujem ni nasiljem zaduenost, skuenost i siromatvo u otroj suprotnosti s veliinom zahteva, nepoverenje prema
novcu i medu gospodarima i meu seljacima:
Le Mauprat ne demandait pas d'argent. Les valeurs monetaires
sont ce que le paysan de ces contrees realise avec le plus de peine, ce
dont il dessaisit avec le plus de repugnance, L argent est cher est un de
ses proverbes, parce que largent represente pour lui autre chose q u un
travail physique. C'est un commerce avec les choses et les hommes du
dehors, un effort de prevoyance ou de circonspection, un marche, une
sorte de lutte intellectuelle qui ienleve a ses habitudes d'incurie, en un
mot un travail de lesprit; et pour c est le plus penible et le plus inquietant".
Ovde se radi o enklavama prevashodno naturalne privrede unutar
irokog podruja koje je ve isprepletano trgovinskim odnosima i pod uticajem je podele rada. Cak i ovde, niko ne moe sasvim izbei ulaenju u
novane tokove. Prvenstveno porezi, ali i potreba da se kupuju stvari koje
ovek ne moe proizvesti sam, primoravaju ljude u tom smeru. Ali nesagledivost regulacije i predvianja, vee uzdravanje nego to zahteva
fiziki rad, a koje ukljuenost u novane tokove namee ljudima, ostaju
omraeni u tim enklavama i zapravo su nekakva nerazumljiva prinuda.
nam im potresima, sve je vie uklanjala iznuivanja i organizovano razbojnitvo. Svetlo
obrazovanja, vrsta dobrog ukusa, daleki odraz galantnog dvora, a m oda i predznak
bliskog i stranog buenja naroda, prodrli su u zamkove, pa ak i na polurustina
imanja seoskih plemia.
*
Mopra nije traio novac. Novac kao vrednost je ono to seljaci iz tih zem alja
prihvataju uz velike tekoe i od ega se rastaju protiv volje. Novac je skup, jedna je
od uzreica, jer novac za seljaka predstavlja neto razliito od fizikog rada. Re je o
trgovini stvarima i s ljudima spolja, trud koji se ulae u predvianje i obzir, trite, vrsta
intelektualne borbe, koja seljaka izbacuje iz njegove okotale nebrige, reju, mentalni
napor; a za nj ega je to najmunije i najstranije.

363

Ovaj navod odnosi se i na gospodare i na seljake s kraja XVIII

veka. Dovoljan je da nam ilustruje spori ritam promena u tom sektoru
drutva, a i neto od ponaanja ljudi unutar njega.
30.
U irokoj oblasti naturalne privrede s bezbrojnim zamkovima,
njihovim brojnim manjim i veim vladarskim podrujima, sporo su u
Francuskoj tokom XI i izraenije XII stolea nastala dva nova drutvena
organa, dva nova oblika naseljavanja ili integracije, koja oznaavaju rast
podele rada i povezivanja ljudi: dvorovi velikih feudalnih gospodara i
gradovi. Ove dve institucije blisko su povezane po svom drutvenom
nastanku, ma kako nepoverljivi i neprijateljski raspoloeni njihovi pripadnici bili meusobno.
To ne treba shvatiti pogreno. Naspram nediferenciranog sektora
naturalne privrede ne uspostavlja se za tili as diferencirani sektor, oblik
naseljavanja u kojem se, posredno ili neposredno, a na osnovu razmene i
podele rada, prehranjuje mnotvo ljudi. Krajnje sporo grade se nove,
ekonomski samostalne stanice na putu kojim roba prolazi od svog prirodnog stanja do potronje. Tako, korak po korak, i gradovi i vei feudalni dvorovi nastaju iz onog oblika privrede koji je opstao na manjim
feudalnim imanjima. U XII veku, pa i kasnije, gradska naselja i vei feudalni dvorovi ni izdaleka nisu odvojeni od okruga u kojima vlada naturalna privreda, kao to su u XIX veku gradovi odvojeni od takozvanog
otvorenog sela. Nasuprot tome, gradska i seoska proizvodnja ovde su jo
uvek blisko povezane. Nekoliko velikih feudalnih dvorova su, dodue,
vezani za trgovaku mreu i trite kroz svoj viak proizvoda, davanja
koja im pritiu, kao i potrebom za luksuznom robom; ipak, glavni deo
njihovih svakodnevnih potreba jo se uvek zadovoljava s njihovih poseda. U tom smislu oni jo uvek deluju u okviru prvenstveno naturalne
privrede. Ali, upravo zbog veliine njihovih poseda dolazi do diferencijacije proizvodnje na njima. Velika feudalna imanja postaju slina velikim robovlasnikim posedima u antikom dobu, onim posedima koji su
radili delom za trite, delom neposredno za veliko vladarevo domainstvo, i tako predstavljala neku ve diferenciranu vrstu netrine privrede i proizvodnje. To se donekle odnosi i na jednostavnije poslove unutar
njih, ali pre svega na organizaciju itavog poseda. Posed velikog feudalnog gospodara gotovo nikad nije jedinstvena, mona, samodovoljna i
zatvorena teritorija. Posedi su esto veoma sporo sticani, i to na razliite
naine: osvajanjima, nasleivanjem, poklonima ili sklapanjem brakova.
Obino su rasuti u razliitim delovima jedne oblasti te ih nije bilo lako
nadzirati kao to bi to bilo s malim posedom. Bio je neophodan centralni
aparat, ljudi koji e nadgledati ulaz i izlaz dobara, praviti obraun, ma
364

kako to isprva jednostavno bilo, Ijudi koji e nadzirati poreske prihode i

upravljati teritorijom. Mali feudalni dvor je s intelektualnog gledita
bio rudimentami organ, posebno tamo gde je gospodar bio nepismen52.
Na dvorove krupne i bogate feudalne gospode u poetku su obrazovani
klerici pozivani da obavljaju administrativne poslove. Ali ovi feudalni
gospodari su, kao to smo rekli, na osnovu raspoloivih mogunosti bili i
najbogatiji i najmoniji ljudi u svojim oblastima, s im je uporedo rasla i
njihova elja da to pokau sjajem i raskoi dvorova. Oni nisu bogatiji
samo od drugih vitezova ve i od graana. Stoga veliki feudalni dvorovi
u to vreme imaju daleko vei kulturni znaaj nego gradovi. U nadmetanju izmedu oblasnih gospodara, oni su sredstvo da se pokae mo i bogatstvo njihovih vlasnika. Ovi, opet, ne dovode na svoje dvorove pismene
ljude samo administracije radi ve i kao vlastite biografe. Izdani su prema
minstrelima koji pevaju pesme u slavu njima i njihovim gospodama. Veliki dvorovi postaju potencijalni centri knjievnog pokroviteljstva i potencijalni centri istoriografije5:!. Trita knjiga jo uvek nije bilo. U
svetovnom drutvu jedini nain izdravanja za onog ko se obrazovao za
pisanje i pesnitvo, bio klerik ili ne, a ko je od svoga posla morao da ivi,
predstavljalo je pokroviteljstvo nekog dvora54.
Ovde, kao to je to uvek u istoriji, od jednostavnijih nastaju vii i
prefinjeniji oblici pesnitva, to je povezano s diferencijacijom u drutvu
i nastankom bogatijih i rafiniranijih drutvenih krugova. Pesnik ne stvara
kao samodovoljan pojedinac za anonimnu publiku, ije samo pojedine
pripadnike poznaje, ve za Ijude koje poznaje i via svakog dana. A
drutvenost, oblici meusobnih odnosa i ponaanja, atmosfera tog drutvenog kruga, kao i pesnikovo mesto u njemu, nalaze izraz u njegovim
tvorevinama.
Zabavljai putuju od zamka do zamka. Neki su pevai, neki lakrdijai i lude u najjednostavnijem znaenju rei. Posvuda ih ima, pa i u zamkovima obinih i sitnijih vitezova. Oni su tu, pak, samo u prolazu, jer
nema prostora, interesa, pa ni sredstava da se due vreme hrani i plaa
zabavlja. Takvo ta mogu sebi priutiti samo ljudi na nekim velikim
dvorovima. I meu zabavljaima postoji itava lestvica funkcija od
obinog lakrdijaa i lude, pa do minezengera i trubadura. Funkcija se diferencira s publikom. Najvei i najbogatiji to e rei i najvii na feudalnoj hijerarhijskoj lestvici imali su mogunost da na svoj dvor
dovedu najbolje izvoae. Tu se okupljalo vie ljudi; postojala je mogunost za prefinjenije druenje i zabavu, tako da je i ton poezije bio prefinjeniji. Opteprihvaena bila je uzreica to su gospodar i gospoa
vii na lestvici, to je ugledniji i bolji peva55. Na velikim feudalnim
365

dvorovima esto je boravilo i po nekoliko pevaa. to su izvrsnije bile

line osobine princeze i njen rang bio vii, to je blistaviji bio njen dvor,
to se i vie pesnika okupljalo u njenoj slubi56. Borbu za mo izmeu
velikih feudalnih gospodara pratila je i stalna borba za presti, emu su
podjednako sluili i pesnik i biograf. Kada bi neki minezenger naputao
jednog gospodara i odlazio kod drugog, esto bi potpuno menjao politika uverenja koja je dotad zastupao57. Za minezang je neko s pravom
rekao: Po znaenju i nameri, radilo se o politikom panegiriku u ast
pojedincu58.
31.
Gledajui unazad, moglo bi se uiniti da je minezang izraajno
sredstvo vitekog drutva uopte. Takvo tumaenje potkrepljuje injenica da s odum iranjem vitekih funkcija, s veom sputanou ak i
viih plemikih slojeva u poetnoj fazi apsolutizma, siika o slobodnom, nesputanom vitetvu zadobija nostalgini ton. Ali teko je smatrati da ovaj minezang, a posebno njegovi delikatniji tonovi a on nije
uvek tako nean za svoj izvor imaju nesputano, grubo i nevaspitano
ponaanje, k^irakteristino za veinu vitezova; ve smo istakli da minezang u stvari protivrei vitekom duhu59. Da bi se shvatila ova
protivrenost, treba sagledati celokupan taj prostor, s njegovom poetnom diferencijacijom, to je potrebno i da bi se razumelo ljudsko ponaanje koje nalazi izraza u trubadurskoj lirici.
Tri su vrste vitezova koji, s mnogo posrednih stupnjeva, poinju da
se razlikuju u XI i XII stoleu. Mali vitezovi, vladari nad jednim ili nekoliko malih poseda; veliki, bogati vitezovi, teritorijalni vladari, kojih je
malo u poreenju s prvima; vitezovi bez ili s malo zemlje, a koji stupaju
u slubu velikih te tako dospevaju i u zavisnost od njih. Uglavnom iz ove
poslednje grupe, iako ne iskljuivo iz nje, potiu viteki, plemeniti minezengeri. Pevanje i komponovanje za veliku gospodu i plemenite gospoe
bio je jedan od moguih puteva za ljude proterane sa zemlje, bilo da su
poticali iz graansko-seoskih ili niih slojeva. Potomci iz obe grupe mogli su da se nau kao trubaduri na velikim feudalnim dvorovima. Iako veliki feudalni gospodar moe povremeno i sam da se bavi pevanjem i
komponovanjem, trubadursko pesnitvo i minezang su obeleeni zavisnikim statusom onih koji ih upranjavaju unutar bogatog drutvenog
ivota koji postaje sve osobeniji. Meuljudski odnosi i prinude jo nisu
strogo regulisani i postojani, ili pak neizbeni, kao to e biti kasnije, na
velikim apsolutistikim dvorovima pod velikim uticajem novanih odnosa; pa ipak, i ovde ve dolazi do stroe regulacije nagona. U ogranienom dvorskom krugu, pre svega zbog prisustva gospoe, postaju
obavezni i mimiji oblici ophoenja, to naravno ne treba preuveliavati;
366

pacifikacija nije jo tolika kao kasnije, kada e apsolutistiki monarh zabraniti i dvoboje. Ma se jo uvek klati za pojasom, a borbi i kavgi je na
sve strane. Ali umirenje naprasitosti, sublimacija, oigledni su i neizbeni u feudalno-dvorskom ivotu. Viteki, a i graanski pevai zavisni
su u drutvenom smislu, a to predstavlja osnovu njihovog pevanja,
ponaanja, afektivnog i nagonskog ivota.
Ako je dvorski peva hteo da sebi i svom umeu osigura panju i
priznanje, on je iznad putujueg pevaa mogao trajno da se uzdigne
samo ako bi ga vladar ili vladarka primili u slubu. Pesme upuene gospodaricama koje jo nisu posetili imale su za cilj jedino da izraze spremnost i elju da slue na dvoru one kojoj su se obraali. To je stvami i
jedini cilj svakog ko je eleo da zarauje za ivot svojom umetnou, za
ljude nieg porekla, kao i za neprvorodene sinove iz plemikih kua koji
su ostajali bez nasledstva...
Zahvaljujui istraivanjima Konrada Burdahsa moe nam Valter
fon der Fogelvajde na osnovu svoje slube posluiti kao tipian primer
ivota minezengera. Kralj Filip je prihvatio Valtera, to znai da ga je
primio u svoju porodicu. Upravo se tako govorilo kada bi neko stupao u
minstrelsku slubu. Bila je to besplatna sluba, bez jemstva, u trajanju od
etiri nedelje do godinu dana. K adabi rok istekao, peva je mogao da, uz
doputenje starog, potrai novog gospodara. Valter nije dobio leno ni od
Filipa, ni od Ditriha od Majsena, ni od Otona IV, ni od Hermana od Tiringije, za koje je jedno vreme radio. Slino tome, i njegova sluba kod
biskupa Volfgera fon Elenbrehtskirhena bila je kratka. Najzad mu je Fridrih II, poznavalac umetnosti a i sam pesnik, dodelio platu kojom se
obezbedio. Honos, to jest Ieno u zemlji ili slubi (tek kasnije se javljaju
novana lena), bio je u feudalnoj naturalnoj privredi najvea nagrada za
uinjene usluge, a i najvea elja mnogih. Dvorski pevai u Francuskoj i
Nemakoj retko su ih dobijali. Obino bi se zadovoljavali da slue kao
dvorski pesnici koji zabavljaju drutvo i dobijaju za uzvrat stan i hranu, a
kao posebnu a s t... i odeu za dvorsku slubu60.
32.
Posebna struktura afekata izraena u minezangu neodvojiva je
od drutvenog poloaja samog minezengera. Vitezovi u IX i X stoleu,
a veina njih ak i kasnije, nisu se ponaali posebno neno ni prema
vlastitim enama ni prema enama nieg ranga. ene na dvorovima
bile su uvek izloene nasrtajima snanih mukaraca. Mogle su da pokuaju da se brane lukavstvom i dosetljivou, ali i tu je mukarac bio gospodar. Odnosi izmeu polova su bili regulisani, kao i u svakom rat367

nikom drutvu s vie-manje izraenom dominacijom mukaraca, prema

snazi, a esto i otvorenim ili prikrivenim borbama, koje je svako vodio
na svoj nain.
Ponekad se uje i za ene koje se temperamentom i sklonostima
neznatno razlikuju od mukaraca. Tako se jednom govori o jednoj gospoi s dvora kao virago, mukarai nasilnog temperamenta, bumih
strasti, koja od mladosti najrazliitije fiziki veba i deli sva zadovoljstva
i opasnosti s vitezovima oko sebe61. S druge strane, esto ujemo kako neki ratnik, kralj ili obini vlastelin tue svoju enu. Uobiajeno je bilo da
razgnevljeni vitez udari svoju enu po nosu tako snano da je krv oblije:
Le roi l'entend et la colere lui monte au visage: il l'eve le poing et
lafrappe sur le nez, si bien quil en fit sortir quatre gouttes de sang. Et la
dame dit: Bien grand merci. Quand il vous plaira, vous pourrez recommencer.
Mogite je navesti i druge sline scene, kae Liker62. Uvek se
po nosu udara pesnicom. Osim toga, viteza esto prekorevaju ako slua
savete svoje ene.
Tako jedan vitez kae:
D ame, allez vous mettre a lombre, et, par dedans vos chambres
peintes et dorees, allez avec vos suivantes manger et boire, occupez-vous
de teindre la soie: C'est votre metier. Le mien est de frapper de lepee
d acier'*.
Moglo bi se zakljuiti ponovo kae Liker da je ak i u doba
Filipa Avgusta dvorski, kurtoazni stav prema enama bio izuzetno redak
u feudalnim krugovima. Na veini vladarskih poseda i po zamkovima
preovlaivalo je i dalje staro, grubo ponaanje, izraavano poneto preterano u veini junakih pesama. Ne bi trebalo da nas zavaraju ljubavne
teorije provansalskih trubadura i nekih truvera iz Flandrije ili ampanje: oseaji koje su oni izraavali bili su, smatramo, oseaji elite, neznatne manjine...63.
*
Kada je kralj to uo, obuzela ga je ljutnja: podigao je pesnicu i tako ju je jako
udario da su joj iz nosa istekle etiri kapi krvi. Gospoa je na to rekla: Velika vam
hvala. Kada god hoete, moete opet to uiniti.
** Gospoo, povucite se. Jedite i pijte sa svojom svitom u vaim lepo obojenim i
pozlaenim odajama, zabavljajte se bojenjem svile: to je va posao. Moj je da udaram
elinim maem.

368

Razlika izmeu veine manjih i srednjih vitekih dvorova i nekolicine velikih, koji se tenje ukljuuju u mreu trgovakih i novanih veza,
mreu koja se razvija postupno, dovodi, vidi se, i do diferencijacije
ponaanja. Pa ipak, ta ponaanja nisu se toliko razlikovala kao to to u
kasnijim predstavama izgleda. I ovde postoji niz prelaza i naizmeninih
uticaja. Mogue je rei da se mimija drutvenost oko gospodarice dvora
stvarala samo na nekim dvorovima velikih vitezova; samo su tu pevai
mogli da dobiju trajniju slubu i samo se tu oblikovao onaj specifini
stav mukarca prema gospodarici dvora koji opisuje lirika minezanga.
Razlika izmeu stavova i oseanja izraenih u minezangu i onih
grubljih, koji preovlauju u chansons de geste, za ta istorija daje obilne
dokaze, proizlazi iz dve razliite vrste odnosa izmeu mukarca i ene.
Ova dva oblika ponaanja nastaju zbog promene teita unutar toga
drutva, o emu smo ve govorili. U drutvu seoskog plemstva koje ivi
donekle rasuto po zamkovima i imanjima irom zemlje, znatne su
mogunosti za prevlast mukarca nad enom, to jest za otvorenu vladavinu mukaraca. Svuda gde je na celokupno ponaanje drutva snano
uticao ratniki sloj ili sloj seoskog plemstva, postoje tragovi vlasti mukarca, oblici iste muke drutvenosti sa specifinom erotikom i izvesnom
povuenou ena, a koji se mogu manje ili vie jasno nai u tradiciji.
Ovaj odnos dominirao je i u srednjovekovnom ratnikom drutvu.
Tu vlada posebno nepoverenje izmeu polova, koje odraava veliku
razliku u obliku i cilju ivota, kao i duhovno otuenje koje iz toga proizlazi. Kao i docnije sve dok su ene iskljuene iz profesionalnog ivota
- mukarci u srednjem veku provode mnogo vremena zajedno, dok su
ene uglavnom iskljuene iz centralne sfere ivota mukaraca, to jest vojevanja. Mukarci, budui da su nadmoni, preziru ene: Vi poite u
svoje ljupko ukraene odaje, gospo, a mi emo ratovati. To je sasvim
tipino. eni je mesto u njenim odajama. A ovakav stav, kao i drutvena
osnova koja ga proizvodi, opstaju veoma dugo. Njegovi tragovi mogu se
pronai u francuskoj knjievnosti sve do XVI stolea, sve dok gomji sloj
prvenstveno sainjava vojnika i zemljoposednika aristokratija64. Taj
stav potom nestaje iz knjievnosti za koju su od tada u Francuskoj gotovo iskljuivo zadueni dvorski ljudi, iako ne iezava i iz svakodnevnog
ivota seoskog plemstva.
U istoriji Evrope upravo je na velikim apsolutistikim dvorovima
nastala do sada najsavrenija ujednaenost sredinje sfere ivota, a i odgovarajui oblici ponaanja za mukarce i ene. Predaleko bi nas odvelo
da pokazujemo zato i kako su ve veliki feudalni dvorovi u XII veku, a
potom neuporedivo vie apsolutistiki dvorovi, pruali enama mo24 Proces civilizacije

,3 6 9

gunost da ukinu vlast mukaraca i s njima se izjednae. Istakli smo da je

u junoj Francuskoj ena mogla veoma rano postati gospodarica lena,
posedovati imanje i igrati politiku ulogu; pretpostavili smo i da je to pospeivalo razvoj minczanga65. Nasuprot tome, da ki nasledi presto bilo
je mogue samo ukoliko muki roaci, lenski gospodar i susedi naslednice nisu ovu spreavali da preuzme svoje nasledstvo66. U stvari, ak i u
uskom sloju velikih feudalnih gospodara ona nadmo mukarca nad
enom, koja je proisticala iz mukareve ratnike funkcije, i dalje je postojala. Dodue, na velikim feudalnim dvorovima vojna funkcija mukaraca je donekle oslabila. Tu je, prvi put u svetovnom drutvu, veliki broj
ljudi, dakle i mukaraca, iveo zajedno u stalnom bliskom dodiru i u hijerarhijskoj strukturi, pred oima oblasnog gospodara. Sama ova injenica je na izvesnu uzdranost primoravala sve one koji su na bilo koji nain
bili zavisni. Tu je bilo mnogo administrativnih i inovnikih poslova izvan sfere ratovanja, a to je sve skupa stvaralo mimiju atmosferu. Kao i
svuda gde su se mukarci morali odrei fizike sile, rastao je drutveni
znaaj ena. Tu, na ovim velikim feudalnim dvorovima, stvarao se zajedniki ivotni prostor, zajednika drutvenost za ene i mukarce.
Naravno, muka dominacija nije naruavana onako kao povremeno kasnije na nekim apsolutistikim dvorovima. Za gospodara dvora
funkcija viteza i vojskovoe i dalje je najvanija; u njegovoj pripremi za
ivot je i dalje najvanije baratanje orujem. Zauzvrat, ene su uivale
prvenstvo u sferi mime drutvenosti. Kao esto u istoriji Zapada, upravo
su se ene iz visokih slojeva intelektualno uzdizale, itale, a ne mukarci.
Veliki dvorovi su bili bogati, to je omoguavalo enama da ispune slobodno vreme i zadovoljavaju takve luksuzne potrebe. Mogle su da na
dvor pozivaju pesnike, pevae i uene klerike. Tako se oko ena stvaraju
prvi krugovi mime duhovne delatnosti. U aristokratskom drutvu u XII
veku obrazovanje ene bilo je u proseku mnogo bolje nego mukarca67.
Ovo se, jasno, odnosilo samo na mukarca istog stalea, mua. Odnos
prema njemu nije se ni ovde posebno razlikovao od dominantnog odnosa u ratnikom drutvu. Moda je bio neto umereniji i prefinjeniji
nego u sluaju manjih vitezova. S druge, pak, strane, mu sebi nije ni
postavljao veliku prinudu u odnosu prema vlastitoj eni - znalo se, naime, da je on gospodar.
33.
U osnovi trubadurske poezije i minezanga ne lei ovaj odnos
mua i ene, ve odnos u drutvenom smislu nieg mukarca prema eni
vieg poloaja. Upravo na tim vorovima, dovoljno bogatim i monim
da stvore takve odnose, postoji i minezang. Ali u poreenju s vitetvom
kao celinom, radi se o uskom sloju, o eliti.
370

Povezanost strukture odnosa u drutvu u celini i strukture nagonskog ivota je oigledna. U osnovi feudalnog drutva, gde je mukarac
vladao i zavisnost ena bila neskrivena i maltene neograniena, mukarca nita nije prisiljavalo da obuzdava nagone i podvrgava ih kontroli. U
ovom ratnikom drutvu malo se govorilo o ljubavi. Kao da je meu
ovim ratnicima zaljubljeni mukarac delovao smeno. Mukarci su
uglavnom ene smatrali niim biima, kojih je bilo dovoljno na raspolaganju, i koje su sluile za zadovoljavanje nagona u najjednostavnijem
obliku. ena se podaje mukarcu pour sa necessite et delectation
(zbog njegove potrebe i uivanja - p. p.). To se govorilo kasnije, ali je
odgovaralo ranijem ponaanju ratnika. Oni su od ena traili fiziko zadovoljstvo; osim toga il nest guere hommes qui pour avoir patience,
endurent leurs fem m es (nema mnogo strpljivih ljudi koji bi due podnosili svoje ene p. p.)68.
Pritisci koji optereuju nagonski ivot ene su u itavoj istoriji Zapada, s izuzetkom velikih apsolutistikih dvorova, znatno vei nego za
mukarce istog ranga. injenica da ene na viim poloajima u ovom ratnikom drutvu, ene koje stoga i raspolau odreenom slobodom, uvek
znatno ranije i lake ostvaruju kontrolu, profinjenost i plodnu transformaciju svojih afekata nego mukarci istog poloaja, jeste izraz navikavanja i rane uslovljenosti u tom pravcu. Meutim, ak i u odnosu na
mukarca koji prema spolja ima isti socijalni status, ena je zavisno,
drutveno nie bie.
U skladu s tim, u ratnikom drutvu tek odnos drutveno nieg i zavisnog mukarca prema eni vieg statusa dovodi do uzdravanja, sputavanja i obuzdavanja nagona, a time i promene ponaanja. Nije sluajno
da upravo u ovoj ljudskoj situaciji dolazi do pojave koja nije samo pojedinana ve je i opta, fenom enakojinazivam o lirskim pesnitvom; tu
nastaje i onaj drutveni fenomen, preoblikovanje telesne elje, nijansiranje oseanja, sublimacija i profinjenje afekata, to nazivamo ljubavlju. Ovde, ne kao izuzetak, ve u drutveno-institucionalno utvrenom
obliku, dolazi do takvih odnosa izmeu mukarca i ene da je ak i za
snanog mukarca nemogue da prosto uzme enu kada mu se prohte;
ena postaje ili sasvim nedostina ili teko dostina, a istovremeno i posebno poeljna jer je na viem poloaju u drutvu nego mukarac. Upravo je to situacija, temelj minezanga, u kojem zaljubljeni stoleima stalno
prepoznaju vlastite oseaje.
Bez sumnje, veliki broj pesama trubadura i minezengera je u sutini
izraz feudalnih dvorskih konvencija, ukras drutvenosti, a moda i deo
drutvene igre. Verovatno je bilo i trubadura koji prema gospoama nisu
371

gajili tako uzvieno strasno oseanje, ve su se drali dostupnijih ena.

Pa ipak, da nisu postojali iskreni oseaji i stvama iskustva, te se konvencije ne bi mogle stvoriti niti na taj nain izraziti. U njima je bilo neto od
nepatvorenog oseaja i istinskog doivljaja. Ovakvi tonovi ne mogu se
prosto izmisliti. Neki su voleli, a neki bili veliki da reima iskau svoju
ljubav; nije, ak, teko rei u kojim su pesmama oseanja i doivljaj iskreni, a u kojima su manje-vie konvencionalni. Jedni su morali najpre
pronai rei i tonove za svoje oseaje, da bi se neki drugi njima poigravali, da bi iz toga nastala konvencija. Dobri pesnici, oito, upliu vlastitu
istinu ak i u one pesme o nemoguim ljubavima. Punoa njihovih ivota
dala je grau za njihove pesme69.
34. Knjievni izvori i uzori minezanga mnogo su istraivani. Verovatno da ima osnova za tvrdnju o njegovoj srodnosti s verskom poezijom
posveenom Devici i latinskim golijardskim pesnitvom70.
Pa ipak, nastanak i sutina minezanga ne mogu se razumeti samo na
osnovu ranijih knjievnih vrsta. Raniji oblici nosili su u sebi mnoge mogunosti razvoja. Zato se promenio nain na koji su ljudi eleli da se izraze? Ili, ako pitanje postavimo u sasvim jednostavnom obliku: zato
marijanska i golijardska lirika ne ostaju preovlaujui oblici izraza u
drutvu? Zato su neki veoma formalni i emotivni elementi preuzeti iz njih
i preoblikovani u neto novo? Zato je nova knievna vrsta dobila onaj oblik koji je nama poznat kao minezang? Istorija ima svoj kontinuitet: kasniji
narataji se, svesno ili ne, nadovezuju na ono postojee i to razvijaju. I
ovde se moemo upitati kakva je dinamika, kakve su to sile to lee u osnovi istorijskih promena? Istraivanje izvora i prethodnih knjievnih oblika je svakako bitno za razumevanje minezanga, ali bez sociogenetikog i
psihogenetikog prouavanja, njegov nastanak, kao i vezanost za feudalizam, ostaju posve nerazumljivi. Minezang, kao nadindividualna pojava,
kao drutvena funkcija, u odnosu na feudalno drutvo u celini, a tako ni
njegovi specifini oblici i sadraj, ne mogu se shvatiti ako se ne poznaju
posebni poloaj i odnosi ljudi koji se na taj nain izraavaju. Ovaj posebni
problem zahteva mnogo vie prostora nego to ga mi ovde imamo; trebalo
bi, naime, obuhvatiti iri kontekst kretanja. Pa ipak, ako se za takvu pojavu
kao to je minezang preciziraju neka pitanja i osnovne linije njegove sociogenetike i psihogenetike konstitucije, onda je uinjeno sve to je trebalo.
35. Velike istorijske promene odvijaju se strogo pravilno. Iz dananjih stuija esto proizlazi kao da se posebne drutvene formacije,
ija istorija i sainjava istoriju kao takvu, smenjuju sluajno kao oblaci u
Per Gintovoj uobrazilji; as su nalik na konja, as na medveda, drutvo
sad izgleda romaniko ili gotiko, sad, opet, barokno.
372

Ukazali smo na nekoliko osnovnih meuzavisnih trendova koji dovode do stvaranja feudalnog sistema i, najzad, one vrste odnosa koji
nalaze izraza u minezangu. A to su nagli rast stanovnitva nakon Seobe
naroda, rast praen sve vrim vlasnikim odnosima, pojava vika Ijudi
u plemikim, kao i u slojevima neslobodnjaka i poluslobodnjaka, te potreba onih koji te grupe naputaju da slubu potrae na drugom mestu.
Tu je i sporo uvoenje stanica na putu robe od proizvoaa do potroaa, i porast potrebe za jedinstvenim, pokretnim sredstvom razmene,
pomicanje teita unutar feudalnog drutva u korist nekoliko velikih gospodara na raun mnogih manjih, stvaranje velikih feudalnih dvorova u
sreditu neke teritorije, gde se viteko-feudalna obeleja spajaju s onim
dvorskim u specifinu celinu, onako kako su se u itavom ovom drutvu
stopili odnosi naturalne i novane privrede.
Veliki feudalni gospodari oseaju potrebu za prestiom i isticanjem
u medusobnim bitkama, koje su ponekad i krvave. Oni ele i da se po
neem razlikuju od manjih vitezova. Kao izraz toga, pesnici i pevai koji
opevaju gospodare i gospodarice, te u lepe rei zaodevaju interese i politika uverenja vladara i ukus i lepotu gospoe, postaju manje ili vie
vrsta drutvena institucija.
Takoe se samo u tom malom gomjem sloju vitekog drutva uoava prvi oblik emancipacije ena. Tu ena poinje da uiva veliku slobodu
kretanjakoja je, jasno, veomamala u poreenju s kasnijom slobodom kretanja na velikim apsolutistikim dvorovima. Takoe, dolazi do sve postojanijih veza gospodarica dvorova s trubadurima, ljudima nieg drutvenog
poloaja i materijalno zavisnim, bez obzira na to da li su bili vitezovi ili ne.
Nemogunost ili tekoe da se doe do oboavane ene, prisiljavale su
drutveno zavisnog mukarca na uzdravanje i obzir, to je sve dovodilo
do postupnog regulisanja i preobraaja nagonskog ivota, te konano i do
premetanja takvih teko ostvarivih snova u jezik snova, u poeziju.
Lepota jedne i isprazna konvencionalnost druge pesme, veliina jednog minezengera i trivijalnost drugog, injenice su koje treba priznati. Minezang kao drutvena institucija, unutar koje se razvija pojedinac - a samo
o njemu je ovde re nastaje direktno iz ove meuigre drutvenih procesa.
36.
Upravo u ovoj situaciji, to jest na dvorovima krupnih feudalaca,
nastaje i vra konvencionalnost ponaanja, dok istovremeno afekti
postaju donekle umereniji, a maniri bivaju umereno regulisani. Upravo
tom standardu manira, toj konvencionalnosti u ponaanju, toj uglaenosti, dat je u samom tom drutvu naziv courtoisie. Potpunu sliku dobijamo tek ako ono to smo izneli u naoj prvoj knjizi poveemo s onim
to je u ovom poglavlju reeno o feudalnim dvorovima.
373

Propise kurtoaznog drutva smo predstavili kao prve u nizu primera koji su ilustrovali proces civilizovanja ponaanja. Sociogeneza
velikih feudalnih dvorova je u isti mah sociogeneza kurtoaznog ponaanja. I sama kurtoazija je oblik ponaanja koji se oito najpre razvio
meu zavisnijim lanovima ove viteko-dvorske gomje klase71. U svakom sluaju, jasno je da ovaj kurtoazni standard ponaanja nipoto nije
neki poetak, a nije ni primer za ponaanje ljudi kada su im afekti u
drutvenom smislu, tj. u njihovim meusobnim odnosima nesputani,
prirodni. Stanje potpune nesputanosti nagona, ili apsolutni poetak, nikada kao takvo nije ni postojalo. Srazmemo veliki prostor ispoljavanju instinkata u kurtociznom gornjem sloju znatan u poreenju
s kasnijim svetovnim gornjim slojevima na Zapadu - tano odgovara
obliku integrisanosti, stupnju i vrsti uzajamne zavisnosti u kojoj ljudi
tu ive.
Podela rada je tu manja nego u toku razvoja vreg, apsolutistikog aparata vlasti, trgovaka povezanost je slabija, kao to je i manje
ljudi koji se mogu ishraniti na jednom mestu. I ma kakav oblik da imaju
pojedine zavisnosti, drutvene mree zavisnosti koje se ukrtaju u pojedincu ovde su manje krute i krae su nego u drutvima s veom podelom
rada, to jest, tamo gde ljudi stalno ive blizu jedan drugoga u vie definisanom poretku. Shodno tome, manje su strogi, manje stalni i ne toliko
ravnomemi kontrola i obuzdavanje nagona kojima su pojedinci izloeni.
Ova kontrola na velikim feudalnim dvorovima znatno je vea nego na
manjim, kao i u ratnikoj klasi u celini, gde meuzavisnost ljudi nije toliko obuhvatna i sloena, gde je povezanost pojedinaca manja, i gde ljude,
zapravo, najvie udruuju rat i nasilje. U poreenju s tim ponaanjem i
afektivnim ivotom, kurtoazija ve predstavlja profinjenje, razlikovno
obeleje. Polemike koje se sreu u gotovo istom obliku u mnogim
srednjovekovnim propisima o ponaanju izbegavaj ovo, uzdravaj se
od onog - odnose se uglavnom na ponaanje veine vitezova, ponaanje
koje se menjalo jednako sporo od IX i X pa sve do XVI stolea, isto kao
to su se sporo menjali uslovi u kojima su iveli.
37.
Jo uvek nam nedostaje jeziki aparat koji bi izrazio postupno
odvijanje svih tih procesa. Neprecizno je i ad hoc pomono sredstvo
kada se kae: sputanost ljudi i izraavanje nagona sada su vei, integrisanost vra, meuzavisnost jaa. To je isto tako nepogodno
kao kada za drutveno-istorijske pojave kaemo: ovo spada u naturalnu
privredu, ono u novanu, ili, pak, kao to smo se ovde izraavali,
sektor robnonovanih odnosa je vei. Za koliko je vei, da li se
razvio korak po korak? Kako je to sputanost postala vea, meuzavis374

nost jaa, integrisanost vra? Nai pojmovi su grubi i odve vezani za materijalne predstave. Pri tom se ne bavimo samo stepenima, onim
vie ili manje. Svako poveanje sputanosti i meuzavisnosti izraz je injenice da se veze izmeu ljudi, meusobna upuenost, nain na
koji oni uzajamno zavise, menjaju, i to kvalitativno. Upravo na to se misli
kada se govori o razlikama u drutvenoj strukturi. A s novom dinaminom mreom zavisnosti i meuupuenosti ljudi, novi oblik dobijaju i
njihovi nagoni i ponaanje. Upravo na to se misli kada govorimo o razlikama u strukturi linosti i standardu ponaanja. injenica da su takve
kvalitativne promene katkad, uprkos svim fluktuacijama, dugorone promene u istom smeru, to jest stalni, usmereni procesi a ne sluajan sled,
doputa da se u govoru o razliitim fazama koriste komparativni izrazi.
To ne znai da ovi procesi idu ka poboljanju, da su napredak, ili, pak,
da idu ka pogoranju, da su nazadak. Ne znai ni da se radi o pukim
kvantitativnim promenama. Ovde se, kao to je esto sluaj u istoriji,
radi o strukturalnim promenama, koje se najlake, najjasnije, ali moda i
najpovrnije mogu shvatiti u svom kvantitativnom vidu.
Vidimo sleee kretanje: najpre jedan zamak stoji naspram drugog,
onda jedna teritorija naspram druge, zatim jedna drava naspram druge;
danas se prvi put na istorijskom obzorju vide nagovetaji borbe za integraciju podruja i mnotva ljudi u jo veem obimu. M ogue je pretpostaviti da e daljim integrisanjem ak i vee jedinice postepeno biti
okupljene pod stabilnu vlast i u unutranjem smislu biti pacifikovane, da
e se, s druge strane, oruje okretati prema spolja, protiv ljudskih zajednica iste veliine, sve dok s veom integrisanou ne doe do daljeg
smanjivanjarastojanja, te se i ova drutva postupno udrue, to bi dovelo
do pacifikacije svetskog drutva. Ovo moe potrajati stoleima i milenijumima, ali, u svakom sluaju, prerastanje integracionih i vladarskih jedinica u sve vee jeste izraz promena u ustrojstvu drutva, to jest u
ljudskim odnosima. Kad god se sredite drutva kree prema integracionim jedinicama nove veliine - kao to je to najpre bilo u korist velikih, a
na tetu malih i srednjih feudalaca, a tako i kraljeva u odnosu na krupne
feudalce i oblasne vladare onda su promene u ovom smeru uvek povezane s poveanjem diferencijacije drutvenih funkcija, produenjem lanaca drutvenog delovanja, kako u vojnom tako i u privrednom sektoru.
Mrea meuzavisnosti ljudi, koja se ukrta u pojedincu, uvek postaje
vea i struktumo se menja; uvek se, tano u skladu s ovom strukturom,
menja i ponaanje i itav emotivni ivot ovekov, to jest struktura linosti.
Proces civilizacije, kada se radi o standardu ponaanja i nagonskom
ivotu, jeste isto ono to, kad je o meuljudskim odnosima re, znai
375

proces uznapreovale integracije, dalje diferencijacije drutvenih funkcija i, u skladu s tim, stvaranje sve obuhvatnijih meuzavisnosti od ijeg
stanja i kretanja pojedinac zavisi, bio on toga svestan ili ne.
Ilustrativnim injenicama pokuali smo da dopunimo optu sliku
najranije i najmanje sloene faze ovog razvoja. Sada emo govoriti o nastavku ovog kretanja, o mehanizmima koji ga pokreu dalje. Videli smo
zato u ranoj fazi na Zapadu, fazi koju uglavnom obeleava naturalna
privreda, nije bilo mogue izvesti integraciju i stvoriti stabilan aparat
vlasti, ak ni u velikim carstvima. Kraljevi-osvajai mogli su, dodue,
vojevanjem potiniti ogromne oblasti i odravati ih neko vreme ujedinjene snagom ugleda svog oruja. Struktura drutva ipak jo uvek nije
omoguavala stvaranje stabilne vlasti koja bi trajnije obezbedila mir u
carstvu i odravala ga srazmemo mirnim sredstvima. Ostaje da se pokae koji su to drutveni procesi omoguili stvaranje tako stabilnog aparata vlasti, a i sasvim razliite veze izmeu pojedinaca.
Videli smo kako je u IX i X stoleu, kada nije postojala velika
spoljna opasnost - barem kad je re o zapadnofranakom podruju - ali
kada nije bilo ni jaih privrednih veza, dezintegracija vladarskih funkcija
dostigla izuzetno visok nivo. Svaki mali posed je vladarski okrug, drava za sebe, svaki mali vitez njegov nezavisni gospodar. U drutvu je
mnotvo rasejanih vladarskih i privrednih jedinica. Svaka od njih je u
onom najbitnijem autarkina, bez vee zavisnosti od drugih, s izuzetkom
pojedinih enklava onih stranih trgovaca, na primer, manastira ili opatija - koje su nekad uspostavljale i ire, nadregionalne veze. Najznaajniji
oblik vezivanja meu svetovnim vladarima bilo je udruivanje radi borbe, bilo napada ili odbrane. Nema tu mnogo ega to bi ljude vladajueg
sloja primoravalo na uredno i stalno obuzdavanje afekata. Radi se o
drutvu u onom irem smislu, a to znai bilo koji oblik integrisanosti
ljudi. To jo nije drutvo u uem znaenju rei, kada dolazi do postojanije, srazmemo tesne i ravnomeme integracije ljudi pri manje-vie
snanoj prinudi u uzdravanju od nasilja, bar unutar zajednice. Rani oblik takvog drutva u uem smislu rei polako se stvara na dvorovima
krupnih feudalaca. Ovde, gde usled puno proizvoda s imanja i prikljuenja na trgovaku rnreu pritie i mnogo roba, pristie i vie ljudi u potrazi
za poslom i smetajem, mnogi Ijudi su prisiljeni da komuniciraju trajno i
miroljubivo. Ovo zahteva, posebno u odnosu na ene vieg ranga, nametanje izvesne kontrole i uzdravanja u ponaanju, kao i mnogo preciznije
oblikovanje afekata i manira.
38.
Ovo uzdravanje moda nije uvek bilo tako veliko kako su to
konvencije minezanga nalagale za odnos izmeu pevaa i gospodarice.
Kurtoazni propisi ponaanja pruaju taniju sliku o standardima svako376

dnevnog ponaanja, a povremeno bacaju i neto svetla na ponaanje vitezova prema eni, koje se razlikuje od onog pevaevog prema gospodarici
dvora.
Tako se, na primer, u jednom Spruch von den mannen (Pravilu
za mukarce), kae72:
Vor allen Dingen hiiete dich
daz du m itfrow en ziihteclich
schallest, daz stat dir wol
ist aher daz ez kome dar zuo
daz dich ir einiu sitzen tuo
zuo ir, des bis gement
und sitz ir niht u fir gewant
ouch niht ze nach, daz rdt ich dir,
wiltu iht (je) reden heimlich zir,
begrifsie mit den armen niht
swaz dir ze reden mit ir geschiht*.
U poreenju s uobiajenim standardima ponaanja manjih vitezova, ovoliki obzir prema eni zahteva i prilian napor. Uzdravanje je, s
druge strane, malo, ako se sudi prema drugim propisima kurtoazije, na
primer onima na dvoru Luja XIV. Ovo u isto vreme daje sliku o
razliitim nivoima meuzavisnosti u dva sluaja. To pokazuje i da je kurtoazija samo korak na putu koji konano dovodi do modeliranja nagona,
jedna stepenica u procesu civilizovanja.
S jedne strane slabo integrisani svetovni gomji sloj ratnika, sa svojim simbolom, zamkom na samodovoljnom posedu; s druge strane
vre integrisani svetovni gomji sloj dvorana okupljenih na apsolutistikom dvoru, ujedno i centralnom organu monarhije: to su donekle dve
krajnosti u polju posmatranja, izdvojene iz daleko ireg kretanja, a koje
smo prihvatili da bismo omoguili prouavanje sociogeneze civilizacijskih promena.
Kako su se iz pejsaa sa zamkovima postepeno poeli uzdizati veliki feudalni dvorovi, sredita kurtoazije, pokazano je ovde s nekoliko
strana. Ostaje jo da prikaemo osnovne crte dinamike procesa, na osnoIznad svega,/ nastoj da sa enam a odgojeno razgovara/ to je otmeno... A ko se
dogodi/ da gospoa zatrai/ da sedi pored nje,/ nemoj da sedi na njenoj haljini/, ili
suvie blizu nje./ A ako eli da jo govori neno,/ nikada je ne stei rukam a,/ ta god
da eli rei.

377

vu kojih je jednom velikom feudalcu ili teritorijalnom vladaru, kralju,

polo za rukom da stekne nadmo nad ostalima i mogunost da stabilnom aparaturom vlasti upravlja nad podrujem koje obuhvata mnoge teritorije, dravom. Ovo je i put koji od standarda ponaanja courtoisie
vodi do standarda civilite.

Drugi deo
SOCIOGENEZA DRAVE

Prvi stupanj monarhije u usponu:

nadmetanje i izgradnja monopola
na jednoj teritoriji
1.
Uloga kraljevske krune znatno se razlikuje od jedne do druge
faze drutvenpg razvoja, iako svi njeni nosioci imaju izvesne zajednike,
faktike ili nominalne, centralne funkcije, pre svega u voenju rata protiv spoljnih neprijatelja.
Poetkom XII stolea teritorija biveg Zapadnofranakog carstva,
iako vie gotovo da nije bila ugroena od jaeg spoljnog neprijatelja, raspala se u vie samostalnih dominiona73:
Veze koje su nekada povezivale prokrajine i feudalne dinastije s
poglavarom ('c h e f) monarhije, gotovo su se sasvim prekinule. Poslednji ostaci stvame podreenosti, koji su Igu Kapetu i njegovom sinu
omoguavali, ako ne da deluju, onda barem da se pojavljuju u prostranim oblastima pod nadzorom njihovih vazala, nestali su. Feudalne grupe
prvog reda... ponaaju se kao nezavisne drave zatvorene za svaki kraljev uticaj, posebno za njegovo delovanje. Odnosi krupnih feudalaca
prema nosiocu krune vie nisu prisni. Ova politika promena ogleda se
ak i u zvaninim titulama i formulama. Feudalni vladari XII stolea prestaju da sami sebe nazivaju 'compte du Roi' (kraljev grof ) ili 'compte du
royaume' (grof kraljevstva).
Kralj u takvoj situaciji ini to i ostali veliki feudalni gospodari:
nastoji da uvrsti svoje posede, kao i da proiri svoju vlast u jedinoj oblasti u kojoj jo uvek ima neki uticaj, u vojvodstvu Franciji.
Luj V I , kralj od 1108. do 1137, itavog svog ivota nastoji da ostvari dva zadatka: da povea svoje line posede u vojvodstvu Franciji, to
jest, da se domogne zemlje i zamkova koji ili nisu bili dati u leno ili su to
378

bili samo delimino, drugim reima, svoja dinastika i dominijalna dobra; i da u istom podruju potini sve svoje mogue takmace, svakog
ratnika koji bi mu se moda mogao suprotstaviti. Dva zadatka meusobno se dopunjuju: potinjavajui i pobeujui druge feudalne gospodare,
oduzimajui im svu zemlju ili jedan njen deo, koju vie nee potpuno davati u leno, on malo-pomalo proiruje svoje dinastike posede, privredni
i vojni temelj svoje vlasti.
2.
Nosilac kraljevske krune ovde je samo veliki feudalni gospodar.
Sredstva moi kojima raspolae jo uvek su tako ograniena da mu se
uspeno mogu odupreti srednji, pa ak i udrueni sitni feudalni gospodari.
Nestankom funkcije zajednikog ratnog vode i postupnom feudalizacijom ne samo da je oslabila premo kraljevske kue u itavom kraljevstvu
ve su ova premo i monopolistiki poloaj kralja dovedeni u pitanje ak
i u njegovom naslednom podruju: drugi posednici-takmaci, kao i porodice ratnika, poinju da mu preotimaju vlast. Kapetovska kua se,
oliena u Luju VI, bori protiv kua Monmoransi, Bomon, Rofor, Monleri, Ferte-Ale, Puize i mnogih drugih74, isto kao to e se kua Hoencolema mnogo stolea kasnije, u linosti velikog izbomog kneza, boriti
protiv Kficova i Rohova. Pa ipak, u tim borbama Kapetovci su imali
mnogo manje izgleda na uspeh nego to e ih kasnije imati Hoencolemi;
naime, imajui u vidu ondanji stepen finansijske, poreske i vojne tehnike, razlika izmeu sredstava vojnog i finansijskog delovanja Kapetovaca
i onih kojim su raspolagli njihovi protivnici bila je mala. Veliki izbomi
knez ve je raspolagao izvesnim monopolom vlasti na svojoj teritoriji. S
druge, pak, strane, ako se zanemari podrka koju je dobijao od crkvenih
ustanova, Luj VI je u sutini bio krupni zemljoposednik, gospodar koji je
morao da odmerava snagu s drugim vladarima, gospodarima manjih poseda, koji su ujedno raspolagali i manjom vojnom moi. Samo je pobednik u tim bitkama mogao sebi da obezbedi neku vrstu monopola unutar
teritorije, to jest, izvan domaaja supamikih kua.
Jedino na osnovu izvetaja iz onog doba mogue je predstaviti koliko je mala bila razlika izmeu vojnih i ekonomskih sredstava Kapetovaca i onih kojima su raspolagale ostale feudalne kue u vojvodstvu
Franciji; i koliko je, usled niskog stupnja ekonomske integrisanosti, nerazvijenog saobraaja i komunikacija, kao i ogranienja feudalne vojne
organizovanosti i mogunosti izvoenja opsade, bila teka vladareva
borba za monopolistiku poziciju ak i na ovako malom podruju.
Tako, na primer, tvrava porodice Monleri kontrolie put izmeu
dva najvanija dela kapetovskog poseda, oblasti oko Pariza i Orleana.
Kapetovski kralj Rober je ovaj posed 1015. godine poverio jednom od
379

svojih slugii ili slubenika, velikom umaru (grandforestier), dopuslivi mu da tu sagradi zamak. Upravo iz ovog zamka unuk ovog velikog
umara vladao je kao nezavisni gospodar itavom oblau. To je primer
centrifugalnih i za to razdoblje veoma karakteristinih kretanja75. Ocu
Luja VI je, po cenu velikih napora i mnogih bitaka, polo za rukom da
postigne sporazum s kuom Monleri: oenio je jednog svog vanbranog
sina, desetogodinjeg deaka, naslednicom Monlerija, te tako svojoj dinastiji osigurao kontrolu nad zamkom. Kratko pred smrt rekao je svom
najstarijem sinu i nasledniku, Luju VI76:
Allons, beaufils Louis, garde bien cette tour de Montlhery qui en
me causant tant de tourments, m'a vielli avant l'age etpar laquelle je n ai
jamais pu jouir d'une paix durable ni d un veritable repos... Elle etait le
centre de tous les perfides de pres ou de loin et il n arrivait de desordre
que par elle ou avec son concours... Car... Monthlery se trouvant entre
Corbeil d une part et Chateaufort a droite, toutes lesfois quil survenait
quelque conflit, Paris se trouvait investi, de sorte quil ny avait plus de
communication possible entre Paris et Orleans, si ce n est avec uneforce
armee* .
Problemi komunikacije, i danas vani u odnosima izmeu drava,
nisu bili manje bitni u tom stadijumu drutvenog razvoja, ali po tadanjim merilima prostome udaljenosti. Bili su vrlo znaajni u odnosima
izmeu feudalnih vladara ak i kada je medu njima bio kralj - a s obzirom na malo rastojanje izmeu Pariza i Orleana. Sam Monleri je, pak,
udaljen dvadeset etiri kilometra od Pariza.
Luj VI veliki deo svoje vladavine posvetio je borbi za zamak Monleri, borbi koja se okonala pripajanjem kue Monleri posedima Kapetovaca. Kao i u svim slinim sluajevima, to je znailo vojno jaanje i
bogaenje pobednike kue. Monleri je donosio svom vlasniku prihode
od 200 livri, to je u to doba bila pozamana svota. Zamku je neposredno
pripadalo trinaest lena, kao i dvadeset ovima potinjenih lena77, iji su
vlasnici ojaali vojnu mo Kapetovaca.
Sine moj dragi, dobro uvaj taj zamak M onleri, koji mi je doneo toliko jada i
uinio da pre vremena ostarim, i zbog kojeg nisam nikada mogao da uivam trajan mir
ni spokoj... On je bio sredite svih podmuklih ljudi izbliza i izdaleka, a nered je dolazio
samo iz njega ili uz podrku koju su mu otuda davali. Budui da se M onleri nalazi
izmeu Korbeja s jedne, i Satofora s druge strane, svaki put kada bi izbijao sukob Pariz
je bio pogoden, jer se izmeu Pariza i Orleana veza m ogla uspostaviti samo uz pomo
vojske.

380

Ostale borbe koje je vodio Luj VI nisu bile ni krae ni lake. Preduzeo je ak tri vojna pohoda (1111, 1112. i 1118. godine) ne bi li slomio
prevlast samo jedne viteke porodice u Orleanu78; tek posle dvadesetogodinje borbe u posed vlastite kue ukljuio je posede kua Rofor, Ferte-Ale i Puize. Posle ovoga, kapetovski posed postao je toliko veliki i
moan da su njegovi nosioci, zahvaljujui ekonomskim i vojnim pogodnostima koje im je on donosio, nadmaili sve ostale ratnike vojvodstva
Francije, drei neku vrstu monopola na toj teritoriji.
etiri ili pet stolea kasnije dolazi do razvoja kraljevske funkcije
iji titular raspolae ogromnim vojnim i finansijskim sredstvima moi
koja potiu iz itavog kraljevstva. Naime, prvi koraci u osvajanju ovog
monopolistikog poloaja bile su borbe koje je Luj VI vodio s drugim
feudalnim vladarima na svojoj teritoriji. Isprva je vojna i ekonomska
mo kue ije su glave nosile titulu kralja tek neznatno prevazilazila
vojnu i ekonomsku mo susednih feudalnih kua. U skladu sa slabo diferenciranim posedima, bilo je i malo drutvenih razlika izmedu ratnika,
ma kakvim se titulama oni kitili. Pa ipak, malo-pomalo, zahvaljujui
sklapanju brakova, kupovini ili osvajanjima, jedna od kua dolazi do
veih poseda i tako nuno stie prevlast nad susedima. injenica da je
upravo stara kraljevska kua nametnula supremaciju u vojvodstvu Franciji objanjava se moda ako se izuzme nikada zanemarljiva veliina
njihovih poseda koji su joj omoguili novi poetak linim osobinama
njenih predstavnika, podrkom koju je dobijala od crkve inekom vrstom
tradicionalnog ugleda koji je uivala. Meutim, kako je reeno, u isto
vreme odvijala se diferencijacija poseda medu ratnicima i na drugim teritorijama. U tom ratnikom drutvu dolazi do ve razmatranog pomicanja
teita u korist nekoliko velikih, a na tetu veeg broja malih i srednjih
vitekih porodica. Na svakoj teritoriji pre ili kasnije jedna ratnika porodica, zahvaljujui nagomilavanju poseda, dolazi do hegemonistike ili
monopolistike pozicije. injenica da se nosilac lcrune, to jest Luj Debeli, i sam uputa u takav poduhvat, mogla bi se tumaiti kao odustajanje
od kraljevske funkcije. Pa ipak, s obzirom na raspodelu ondanje drutvene moi, nije mu preostajalo nita drugo. Dinastiki posed i upravljanje
nad naslednim imanjima u uem smislu rei, bili su, imajui u vidu strukture tog drutva, najznaajniji temelji vojne i finansijske moi vladara,
pa ak i kraljeva. Usredsreivanjem snaga na malo vojvodstvo Franciju,
stvaranjem hegemonistikog i monopolistikog poloaja unutar uskih
mea jedne teritorije, Luj VI je poloio temelje za kasnije irenje vlastite
dinastije. Tako je stvorio potencijalno jezgro kristalizacije oko kojeg e
se kasnije formirati velika teritorija Francuske. S druge, pak, strane, nita
381

ne doputa pretpostavku da je proroki video takvu budunost. Luj je zapravo postupao onako kako je tadanja situacija zahtevala: morao je da
se domogne Monlerija da ne bi izgubio vezu izmeu dva dela vlastite teritorije; morao je da pokori najmoniju porodicu u Orleanu da ne bi
ugrozio sopstvenu vladavinu. Da Kapetovci nisu uspeli da osiguraju premo u vojvodstvu Franciji, ona bi pre ili kasnije kao i ostale pokrajine
Francuske - potpala pod vlast neke druge kue.
Mehanizam koji vodi do ustanovljenja hegemonije uvek je isti.
Slino, mnogo kasnije (kroz akumulaciju vlasnitva), neka preduzea
postepeno potiskuju preduzea konkurente i nadmeu se meusobno
sve dok se jedno ili dva ne izdignu iznad drugih i ovladaju odredenom
granom privrede na monopolistiki nain. Slino, u modemo doba (akumulacijom zemlje i poveanjem vojnog i finansijskog potencijala),
drave se bore za prevlast u odreenom delu sveta. Postupno osvajanje
ekonomske i vojno-politike prevlasti, osvajanje koje se u modemom
drutvu s njegovom srazmemo visokom podeljenou funkcija, odvija
na vie razliitih nivoa, u doba Luja VI, s ondanjom prevashodno naturalnom privredom, tee na jednostavniji nain: kua koja vlada odreenom teritorijom je tu i daleko najbogatija kua, a uz to poseduje i najvie
zemlje. Njena politika mo opada ako ona svojom vojnom moi,
koja proizlazi iz prihoda s njenih imanja, kao i brojnou svojih vazala i
pratnje, ne nadmai sve ostale ratnike porodice na svojoj teritoriji.
im se donekle uspostavi prevlast jedne kue u granicama njenog
domena, otpoinje borba za hegemoniju u iroj oblasti, to jest, rat velikih
gospodara za kontrolu nad itavim kraljevstvom. Taj e zadatak ekati
potomke Luja VI, to jest, naredne generacije Kapetovaca.

Napomene o nekim razlikama izmeu razvoja u Engleskoj,

Francuskoj i Nemakoj
1.
Problemi koje je donosila borba za prevlast, dakle za centralizaciju i suverenitet, u Engleskoj i Francuskoj nisu bili isti kao u Nemako-rimskom carstvu. Razlog je jednostavan: potonja formacija je
bila mnogo vea; regionalne razliitosti i drutvene suprotnosti bile su tu
mnogo naglaenije; lokalne i centrifugalne tenje ispoljile su se s mnogo
veom snagom. Sve je to bio razlog da je optu hegemoniju i centralizaciju tu bilo mnogo tee ostvariti. Vladajuoj kui su, za razliku od onoga
to se deavalo u Francuskoj ili Engleskoj, bile potrebne mnogo vea teritorija i mo da bi uspela da obuzda centrifugalne sile i stopi ih trajno u
382

celinu. Sve ukazuje na to da je u skladu s ondanjom podelom rada i

stupnjem integrisanosti, te vojnom, saobraajnom i upravnom tehnikom,
bilo gotovo nemogue u tako velikom carstvu trajno sputavati centrifugalne tenje.
2.
Red veliina u kojem se odvijaju drutveni procesi jedan je od
elemenata same njihove strukture i nipoto se ne sme zanemariti. On donekle i objaanjava zato su centralizacija i integracija Francuske i Engleske sprovedene mnogo ranije i celovitije nego u Nemakoj. Razvojni
pravci na ovim teritorijama znatno su se u tom pogledu razlikovali.
U doba kada kraljevska kruna zapadnofranakog podruja dospeva
meu Kapetovce, podruje u kojem kua ima stvamu vlast prostire se od
Pariza do Sanlisa na severu, a do Orleana na jugu. Dvadeset pet godina
ranije, Oton I je u Rimu bio krunisan za rimskog cara. Oslanjajui se
isprva uglavnom na prekaljenu vojsku vlastitog dinastikog podruja, u
krvi je guio pokuaje otpora drugih nemakih dinastikih glavara.
Carstvo Otona I tada se protezalo gotovo do Antverpena i Kambrea na
zapadu, do Labe na istoku (ne raunajui markgrofovije istono od ove
reke), te dalje od Bma i Olomouca na jugoistoku; prostiralo se od Sleske
na severu, pa do Verone i Istre na jugu; uz to su ili i veliki deo Italije i
neko vreme Burgundija. Radi se, dakle, o zamanoj teritoriji, u kojoj su
napetosti i interesne suprotnosti bile mnogo naglaenije nego u zapadnofranakoj oblasti, ak i ako u potonju ukljuimo anglo-normansku koloniju, koja e joj docnije pripasti. Zadatak vojvoda Francije, Normandije i
Anua (kao kraljeva), kada su se borili za hegemoniju u svojim podrujima, razlikovao se od onoga koji je stajao pred vladarima Nemako-rimskog carstva. U prvim i manjim oblastima, centralizacija i
integracija, uprkos brojnim otklonima u jednom ili drugom smeru, tekle
su u celini ravnomemo. Nasuprot tome, tu, u znatno veem carstvu, porodice vladara su se smenjivale, zajedno s carskom krunom, pokuavajui da steknu stalnu i stabilnu prevlast u itavom carstvu. Nastojei da
ostvare tako krupan zadatak, dinastije su, jedna za drugom, iscrpljivale
ono to im je uprkos svemu i dalje bio glavni izvor prihoda, a samim tim i
mo - svoje nasledne i dominijalne posede. Posle svakog uzaludnog
pokuaja koji bi u tom pravcu preduzela neka nova dinastija, decentralizacija i uvrenje centrifugalnih sila napredovali su za po korak.
Malo pre no to e francuska monarhija poeti ponovo da jaa pod
Lujem VI, nemako-rimski car Hajnrih IV pao je pod zdruenim napadom krupne nemake vlastele, crkve, sevemoitalijanskih gradova, kao i
svog starijeg sina. On je, drugim reima, pao pod pritiskom razliitih
centrifugalnih sila. Ovo nam prua mogunost za uporeenje nemakog
383

carstva i poetaka francuskog kraljevstva. Kasnije, kada je francuski

kralj Fransoa I imao u vlasti itavo kraljevstvo, ne morajui vie da saziva staleke skuptine i ubirui poreze ne osvrui se na obveznike, car
Karlo V je ak i na svojim naslednim i dinastikim posedima morao beskrajno dugo da pregovara s mnotvom lokalnih skuptina, pre nego to
bi prikupio porez kojim e platiti izdravanje dvora, vojske i uprave. A
sve to, ukljuujui i prihode iz prekomorskih kolonija, ni izdaleka nije
pokrivalo trokove vladavine. Kada se Karlo V odrekao prestola, carska
administracija bila je na rubu steaja. Sam Karlo iscrpeo se i upropastio
pokuavajui da vlada ogromnim carstvom, rastrgnutim snanim centrifugalnim silama. Cinjenica da su se Habzburgovci uprkos svemu odrali
na vlasti ukazuje na to da su drutvo u celini, a kraljevska funkcija posebno, bili na putu preobraaja.
3.
Mehanizam stvaranja drave - u modemom znaenju te rei u
evropskom prostoru, gde drutvo iz prevashodno naturalne privrede
postupno prelazinanovanu, svudaje uglavnom isti. To emo podrobnije prikazati na primeru Francuske. Barem kada je re o istoriji velikih
evropskih drava, uvek postoji rana faza kada manje teritorijalne jedinice, koje e sainjavati buduu dravu, igraju odluujuu ulogu. Radi se o
srazmemo malim i labavo strukturisanim jedinicama vlasti, koje postoje
svuda u svetu u sistemima u kojima su podela rada i integrisanost slabo
razvijene i to usled uskih granica koje naturalna privreda namee razliitim organizacijama vladavine. Jedan prim er su feudalna vlastelinstva u nemakom carstvu koja su se s usponom novane privrede
pretvorila u mala kraljevstva, vojvodstva i grofovije; drugi primer su
kneevina Vels i kraljevstvo Skotska, koji su sada delovi Ujedinjenog
Kraljevstva, u kojem su i Engleska i Sevema Irska; trei primer je vojvodstvo Francija, o ijem smo pretvaranju u vrsti feudalni dominion
upravo govorili.
U shematskom smislu, proces koji se odvija izmeu susednih teritorijalnih dominiona slian je procesu koji unutar odreene ustanovljene
teritorije vodi do prevlasti jednog feudalnog gospodara ili viteza koji je
uspeo da se snanije nametne u okviru svojih poseda. Ono to se u
poetku deava s izvesnim brojem supamikih poseda kasnije se deava
i s nizom veih vlastelinskih jedinica, vojvodstava ili grofovija: bivaju
meusobno podstaknute na irenje, ime spreavaju da i same budu
potinjene od suseda.
Ve smo prikazali kako u ovom drutvu porast stanovnitva, uvrenje zemljoposednitva i tekoe u ekspanziji dovode do unutranjeg
jaanja borbe za zemlju. Dok su siromani vitezovi sticanjem novih teri384

torija naprosto eleli da ive u skladu sa svojim rangom, oni koji su pripadali viim i bogatijim slojevima teili su poveavanju teritorijalnih
poseda. Naime, u drutvu u kojem se odvija ovakav supamiki proces,
onoga ko ne uveava svoje posede, to jest zadovoljava se odravanjem onoga to ve ima, snalazi to da mu se posedi smanjuju. I ovde
primeujemo delovanje pritiska kojem je to drutvo izloeno odozgo
nadole: on podstie teritorijalne vladare na medusobnu borbu, te tako
pokree mehanizam stvaranja monopola. Isprva mala razlika izmeu
sredstava delovanja dozvoljava srazmemo velikom broju teritorijalnih
vladara da se mere sa sebi ravnima. Ali nakon mnogih pobeda i poraza,
jedni nagomilavanjem sredstavamoi postaju jaki, dok oni drugi moraju
da napuste poprite, prestajui time da budu protagonisti borbe za previast. Borbu nastavlja manji broj takmaca. Proces eliminacije traje sve
dok ne ostanu samo dva teritorijalna gospodara koji su postali moni
zahvaljujui kako pobedama tako i pridruivanju drugih gospodara, bilo
dobrovoljno bilo prisilno. Svi ostali, bilo da su uestvovali u borbi ili
ostali po strani, a usled uspona dvojice glavnih takmaca, sada imaju
poloaj drugog ili treeg reda, iako zadravaju izvestan drutveni znaaj.
to se tie dvojice pobednika, oni se ve pribliavaju monopolistikom
poloaju: izalim iz konkurentskog polja ostalih, predstoji im meusobna odluna borba.
U ovim eliminacionim borbama, u ovom drutvenom procesu
selekcije, line osobine pojedinaca i druge sluajnosti, kao to su
neija kasna smrt ili injenica da je vladajua kua ostala bez mukih
naslednika, bez sumnje povremeno presudno utiu na to koja e teritorija
pobediti, uzdii se i uveati.
Pa ipak, drutveni proces kao takav, to da u nekom drutvu, sastavljenom od velikog broja srazmemo podjednakih jedinica moi i posednikih jedinica, pod delovanjem snanog konkurentskog pritiska
dolazi do irenja nekoliko jedinica, te konano do stvaranja monopola,
gotovo da ne zavisi od ovakvih sluajnosti, koje jedino mogu da ubrzaju
ili uspore proces. Bez obzira na to ko e biti monopolista, velika je verovatnoa da e se monopol pojaviti pre ili kasnije, barem u okviru do tada
postojeih drutvenih struktura. Ovakva tvrdnja bi se u jeziku egzaktnih
nauka moda mogla nazvati zakonom. Ali ako stvari osmotrimo poblie, videemo da se radi o prilino tanoj definiciji sasvim prostog
drutvenog mehanizma koji, jednom pokrenut, radi poput asovnika.
Re je o drutvenom spletu u kojem se srazmemo mnogo jedinica, na osnovu moi kojom raspolau, nadmeu i tee da izau iz ove ravnotee (u
kojoj jedan naspram drugog stoji mnogo srazmemo slobodnih konkuiv
25 Proces civilizacije

nata) i krenu ka razliitom stanju, u kojem se broj supamika stalno smanjuje; drugim reima, ka ravnotei koja omoguuje jednoj drutvenoj
jedinici da akumulacijom stekne monopol nad prilikama za ostvarenje
uspeha, koje zapravo i jesu predmet nadmetanja.
4.
Iako emo o optem karakteru mehanizma monopolizacije podrobnije raspravljati kasnije, ipak smatramo da ve sada treba da ukaemo da slian mehanizam deluje i pri stvaranju drava, onako kako je
prethodno delovao pri stvaranju manjih jedinica, najpre teritorijalnih
vlastelinstava, a potom i veih celina. Jedino ako na umu imamo ovaj
mehanizam, moemo razumeti inioce koji ga u istoriji razliitih zemalja
preinauju ili ak onemoguuju. Tek tada moemo videti zato je zadatak koji je imao da savlada centralni vladar Nemako-rimskog carstva
bio neuporedivo tei nego onaj koji je oekivao potencijalnog vladara
zapadnofranake oblasti. I u ovom carstvu e kroz eliminacione borbe i
stalno nagomilavanje teritorija u rukama pobednika doi do stvaranja
jednog dovoljno snanog i uvrenog teritorijalnog dominiona, koji e
sreditu okupljanja svih sredstava vlasti, odnosno vladajuoj dinastiji,
omoguiti da na miran nain ili ratom potini sve ostale gospodare i
konano ih ukljui u svoj sistem vlasti, bilo da ih neposredno integrie u
njega ili srui njihove sisteme. Bio je to jedini mogui nain da se centralizuje tako raznoliko carstvo. Cak su vodene i borbe s takvim ciljem: ne
samo izmeu Velfa i Hoentaufena, ve i izmeu careva i papa, uz
najrazliitije pratee zaplete. Postavljeni ciljevi ipak nikada nisu ostvareni. Verovatnoa da se stvori jezgro kristalizacije, jedna neospoma hegemonija, bila je u tako prostranom i raznovrsnom carstvu manja nego na
nekom uem podruju, utoliko pre to je privredna meuzavisnost tada
bila slabija, a rastojanja mnogo tea za savlaivanje nego kasnije. U svakom sluaju, eliminacione borbe su u tako velikom carstvu trajale mnogo due nego u susednim, manjim oblastima.
Poznato je kako su se u okviru Nemako-rimskog carstva ipak formirale drave. Na podruju nemakih vlastelinstava - za razliku od
slinog procesa u Italij'i - stvorena je teritorijalna vlast nastala irenjem
nemakih ili polunemakih kolonijalnih teritorija. Ovu vlast, koja se na
kraju suprotstavila staroj dinastiji Habzburgovaca, predstavljali su Hoencolemi. Potom je usledila konana borba za prevlast u kojoj su Hoencolemi odneli pobedu nad ostalim nemakim vlastelinstvima; korak po
korak, dolo je do objedinjavanja nemakih teritorija pod samo jednim
upravnim aparatom. Ali ova borba za hegemoniju izmeu dve najvee
oblasti carstva, borba koja je utrla put snanijoj integraciji i stvaranju
drava unutar njegovih teritorija, znaila je u isto vreme dalji korak u dez386

integraciji starog carstva. Pretrpevi poraz, habzburke zemlje napustile

su uniju, to je zapravo bila jedna od poslednjih faza sporog i postupnog
raspadanja starog carstva. Stotinama godina od njega su se odvajali delovi i postajali nezavisni dominioni. Carstvo je u celini bilo odve veliko i
razliito da bi pospeilo stvaranje drava.
Razmiljanje o pitanju zato su na podruju nemakog carstva
drave nastale mnogo tee i kasnije nego kod zapadnih suseda moe nam
svakako pomoi da bolje shvatimo ak i neke pojave u XX stoleu. I danas su vidljive razlike izmeu zapadnih, odavno uvrenih, uravnoteenijih i proirenijih drava s jedne, i, s druge strane, drava proizalih
iz biveg nemakog carstva, nedavno i tek delimino uvrenih i kasno
proirenih. Kada je o strukturi re, izgleda danije posebno teko odgovoriti na takvo pitanje koje se naslanja na sledee, takoe lako, ali za razumevanje istorijskih struktura i podjednako bitno: zato se Nemako
carstvo, kolos neskladne grae, u vlasti razomih centrifugalnih sila nije
jo ranije raspalo?
5.
Nemako carstvo se u celini raspalo prilino kasno. Pa ipak, tokom vekova, neka njegova rubna podruja posebno ona na zapadu i
jugu - odvajala su se i samostalno razvijala, dok su u isto vreme neprestana kolonizacija i irenje nemakih naseobina na istoku delimino nadoknaivali gubitke na zapadu. Kaemo delimino, jer se carstvo sve do
kraja srednjeg veka, a donekle i kasnije, prostiralo na zapadu sve do
Meze i Rone. Zanemarimo li neke nepravilnosti i razmotrimo samo opti
smer ovog razvoja, uoavamo stalno suavanje i smanjivanje Nemakog
carstva, uz ta ide i pomicanje pravca ekspanzije i sredita gravitacije sa
zapada na istok. Iako problem zasluuje opimije prouavanje koje sada
ne moemo preduzeti, opta tenja je dovoljno uoljiva iz promena
veliine nemake teritorije u uem smislu rei:
Nemaki savez pre 1866. god................................630 098 km2
Nemakaposle 1870.............................................. 540 484 km2
Nemakaposle 1918.............................................. 471 000 km2
U Engleskoj i Francuskoj kretanje se odvijalo u gotovo suprotnom
smeru. Tradicionalne institucije se najpre razvijaju na teritoriji skromne
povrine, da bi potom polako proirivale svoje polje delovanja. Ukoliko
se nema u vidu ovaj veoma jednostavan inilac sporog rasta, nemogue
je shvatiti sudbinu centralnih institucija, kao i strukture i razvoj itavog
aparata vlasti u tim zemljama; takoe je nemogue uvideti ta ih razlikuje od drava naslednica carstva i njihovih institucija.
387

U poreenju s Nemakim carstvom, ostrvska teritorija koju je normanski vojvoda Viljem osvojio 1066. godine, bila je znatno manja. Mogue ju je uporediti s povrinom Pruske iz doba njenih prvih kraljeva.
Obuhvatala je izuzimajui neke oblasti na granici sa Skotskom dananju Englesku, to jest, ostrvo bez kotske i Velsa, dakle 131 764 km2.
Vels e se potpuno prisajediniti Engleskoj tek u XIII stoleu (ukupna
povrina Engleske i Velsa iznosi 151 130 km2); personalna unija sa
kotskom ostvarena je tek 1603. Ove brojke su jasni, ali ipak suvie grubi strukturalni pokazatelji. Pokazuju nam da se formiranje engleske, a
kasnije britanske nacije, odvijalo u okviru koji, u poreenju s velikim
kontinentalnim nacijama, nije tokom jedne od svojih odlunih faza prevazilazio okvir jednog vlastelinstva. Viljem Osvaja i njegovi neposredni
naslednici su zapravo stvorili jedno veliko vlastelinstvo Zapadnofranakog carstva, koje se tek neznatno razlikovalo od onih koja su u tom
razdoblju postojala u Franciji, Akvitaniji i Anuu. Zadatak koji je borba
za prevlast nametala vlasteli - to jest, puka potreba da se sami ire da izbegnu da ih drugi nadjaaju - nije nipoto uporediv s onim koji je oekivao potencijalnog vladara kontinentalnog carstva. Ovo vai ak i za prvu
fazu, tokom koje je ostrvska teritorija predstavljala neku vrstu zapadnofranake kolonije, iji su vladari, normanski ili anujski, istovremeno
posedovali velike oblasti na Kontinentu gde su se i dalje borili za prevlast.
Vai to utoliko pre i za fazu tokom koje, odbaeni s Kontinenta na Ostrvo,
oni pomou aparata centralizovane dominacije ujedinjuju Ostrvo, pri
emu im Engleska slui kao jezgro. Jedan od odluujuih razloga to su
se u Engleskoj kraljevska funkcija i odnosi izmedu kralja i stalea razvijali
drugaije nego u kontinentalnom carstvu, bili su srazmemo mala teritorijakoju je trebalo ujediniti, kao i njena izolovanost. Regionalni partikularizmi tu su se manje mogli ispoljiti, dok je borba za prevlast izmeu dva
supamika bila jednostavnijanego na Kontinentu, gde je bilo vie takmaca. Engleski parlament se, pak, po svom nastanku, a time i ustrojstvu,
moe pre uporeivati s nemakim regionalnim stalekim skuptinama
nego s nemakom carskom skuptinom. Slino je i sa svim ostalim engleskim institucijama. One se, kao i sama Engleska, ukrupnjavaju; institucije feudalne teritorije stalno prerastaju u institucije drave i carstva.
I ovde centrifugalne sile poinju da deluju im teritorija prevazie
odredenu veliinu. ak i dananja snana integrisanost i razvijene komunikacije u tom carstvu pokazuju se kao opasno velike. Jedino veoma
iskusna i fleksibilna vlada moe da ga, uz velike tekoe, odri kao zajednicu. Uprkos preduslovima koji su se veoma razlikovali od onih u
starom Nemakom carstvu, i ovde se vidi kako veliko carstvo, ujedinje388

no osvajanjem i kolonizacijom, ima tenju da se raspadne na niz manje

ili vie nezavisnih jedinica, ili da se bar pretvori u neku vrstu federativne drave. Vien tako izbliza, mehanizam izgleda samorazumljiv.
6.
Nasledno podruje Kapetovaca, vojvodstvo Francija, bilo je
manje po povrini od engleske teritorije kojom je vladao vojvoda od
Normandije. Bilo je otprilike iste veliine kao izboma kneevina Brandenburg u doba Hoentaufena. Ali tu, u okviru carstva, trebalo je pet ili
est stotina godina pa da ta mala kolonijalna oblast preraste u silu sposobnu da se suprotstavi starim, ve uvrenim carskim teritorijama. U
skromnijem okviru naslednih oblasti Zapadnofranakog carstva, sredstva delovanja kojima je raspolagala ta teritorija, a uz materijalnu i duhovnu podrku koju su crkvene vlasti pruale kapetovskoj dinastiji, bila
su ipak dovoljna da bi vojvode Francije mogle veoma rano da zametnu
borbu za prevlast u velikim oblastima Francuske.
Nasledno podruje Zapadnofranakog carstva, jezgro iz kojeg e
nastati Francuska, bilo je po veliini negde izmeu budue Engleske i
Nemako-rimskog carstva. Regionalne razlike, a uz to i centrifugalne
sile, bile su tu manje nego u susednom carstvu, ime je zadatak potencijalnih vladara bio laki. Razlike i centrifugalne sile su ipak bile vee nego
na Britanskom ostrvu79. U Engleskoj je, s druge strane, nevelikost teritorije ponekad olakavala sklapanje saveza razliitih stalea, naroito ratnika s itavog podruja u borbi protiv centralnog vladara. To utoliko pre
jer je raspodela zemlje, delo Viljema Osvajaa, pospeivala kontakte
zemljoposednika iz itave Engleske, kao i isticanje njihovih zajednikih
interesa nasuprot centralnom vladaru. Kasnije emo pokazati kako deliminonejedinstvo inesklad u dominionu, nedovoljni da izazovu raspad,
ali dovoljni da oteaju stvaranje saveza stalea u itavoj zemlji, ojaavaju poloaj centralnog vladara.
Nasledno podruje Zapadnofranakog carstva je, s obzirom na njegovu veliinu, u poetku nudilo dobre prilike za nastanak centralnog
vladara i stvaranje monopolistike vlasti.
Ostaje da se podrobno vidi kako su Kapetovci iskoristili te mogunosti, i pomou kojih mehanizama je uspostavljen monopol vlasti na
toj teritoriji.

O mehanizmu monopola
1.
Drutvo koje nazivamo modernim obeleeno je, pre svega na
Zapadu, odreenim stupnjem monopolizacije. Slobodno raspolaganje
vojnim sredstvima uskraeno je pojedincu i preneto iskljuivo na cen389

tralnu vlast80, bez obzira na oblik koji ona ima; slino tome, u iskljuivoj
nadlenosti centralne vlasti je i oporezivanje imovine i prihoda. Novac
koji pritie u blagajnu centralne vlasti odrava njen upravljaki monopol, a ovaj, pak, odrava poreski monopol. Dva monopola su u ravnotei
i nemogue ih je zamisliti nezavisno. Nestane li jedan, istovremeno propada i onaj drugi, iako monopol vlasti moe biti uzdrman nekada jae na
jednoj nego na drugoj strani.
Neki rani oblici monopolistike kontrole nad novcem i vojskom na
srazmemo velikim teritorijama opaaju se ve u pojedinim drutvima s
manje razvijenom podelom funkcija, gde su oni uglavnom posledica velikih osvajakih ratova. Pa ipak, drutva zasnovana na veoma razvijenoj
podeli funkcija odlikuje postojanje stalnog i specijalizovanog upravnog
aparata, nadlenog za te monopole. Tek kada se ovaj sloeni aparat
razvije, kontrola nad vojskom i prikupljanjem poreza dobija svoje monopolistike crte. Tek tada je vojni i poreski monopol trajno uspostavljen. Od
tog trenutka drutvene borbe vie nemaju za cilj ukidanje monopola vlasti,
ve u prvi plan istiu pitanje ko e ga kao takvog kontrolisati, sainjavati i
kako e biti raspodeljeni tereti i koristi koje on sa sobom nosi. Tek s izgradnjom ovog stalnog monopola centralne vlasti i ovog specijalizovanog aparata vlasti, dominioni poprimaju obeleje drave.
U dravama dolazi do kristalizacije ova dva monopola, a njima se
pridruuju i drugi, iako dva prva jesu i ostaju kljuni. Ako oni propadnu,
svi ostali monopoli nestaju, a drava se raspada.
2. Nae pitanje glasi: kako i zato se formiraju ovi monopoli?
Iako u drutvima IX, X i XI stolea ne postoji nita nalik na njih,
neto kasnije - na teritoriji biveg Zapadnofranakog carstva - dolazi do
njihovog postupnog formiranja. Isprva svaki ratnik na komadu zemlje koji
sam kontrolie obavlja sve vladarske funkcije, koje potom postupno monopolie centralni vladar upravljajui uz pomo strunjaka. On po svom
hiru polazi u rat radi osvajanja novih teritorija ili odbrane onih koje ve
ima. Sticanje zemlje, upravne funkcije povezane s njenim posedovanjem,
kao i vojna odbrana poseda, preputeni su - da se posluimo novijom terminologijom - privatnoj inicijativi. Kako s porastom stanovnitva dolazi i do velike potrebe za zemljom, zapoinje otro nadmetanje na itavoj
teritoriji. U toj borbi koriste se i vojna i ekonomska sredstva, za razliku od
borbe u XIX stoleu, koja se, na osnovu dravnog monopola nad sredstvima nasilja, vodila iskljuivo ekonomskim sredstvima.
Da bismo valjano shvatili monopolistike mehanizme ranijih faza
drutvenog razvoja, korisno je sagledati konkurentske borbe i izgradnju
monopola, koji se odvijaju neposredno pred naim oima. Kada razmat390

ramo drutveni razvoj treba se podsetiti na kasniji razvoj ispitujui ranije

faze. Kasnija faza pretpostavlja raniju, a obe se objanjavaju akumulacijom najvanijih sredstava za proizvodnju ili barem akumulacijom u rukama sve manjeg broja ljudi, moi raspolaganja zemljom u prvom
sluaju, a u drugom u modemom drutvu novcem.
Mehanizam stvaranja monopola, o kojem smo neto ve rekli, opisaemo ukratko ovako81: kada u nekoj veoj drutvenoj jedinici vie
manjih jedinica, koje medusobno povezane upravo i tvore veu jedinicu
kao takvu, raspolau priblino jednakom drutvenom moi, i kada one
mogu slobodno neometane od ve postojeih monopola - da se bore za
osvajanje sredstava clrutvene moi, prvenstveno sredstava za ivot Ijudi
i sredstciva za proizvodnju, onda postoji velika verovatnoa da e jedni
izai kao pobednici, a drugi kao poraeni; poloaje osvaja nekolicina,
dok ostali bivaju uklonjeni iz nadmetanja, potpadajui neposredno ili
posredno pod vlast sve manjeg broja pojedinaca. Drutveni sklop u
ovom kretanju - ukoliko nije ometen - pribliava se onom stanju kada
poloajima za koje se vodi borba raspolae samo jedna linost: sistem otvorenih pretvara se u sistem zatvorenih mogunosti82.
Opta shema procesa je veoma jednostavna. Pretpostavimo da u
datom drutvenom prostoru postoji odreen broj pojedinaca i odreen
broj poloaja, kojih, opet, nema toliko da bi zadovoljili sve potrebe. Pretpostavimo da se svaki od ovih pojedinaca nadmee s nekim drugim za
osvajanje poloaja. Mala je verovatnoa da borba ostane unedogled bez
pobednika, naravno pod uslovom da je nadmetanje slobodno i da ga ne
ometa nikakva monopolistika vlast; verovatnije je da e se borba
okonati pobedom jednog i porazom drugog takmaca; poloaji kojima
raspolau pobednici umnoavaju se, dok se oni kojima raspolau pobedeni smanjuju; nekolicina u svojim rukama nagomilava mnoge poloaje,
dok su, s druge strane, pobeeni izbaeni iz borbe. Pretpostavimo li sada
da svaki pobednik ponovo kree u borbu s nekim drugim, igra opet
zapoinje, tako da odreeni broj pojedinaca preotima poloaje pobeenih; broj eliminisanih se poveava; proces se ponavlja sve dok se to
je krajnji sluaj - samo jedan pojedinac ne domogne svih raspoloivih
funkcija, a ostali ne postanu potpuno zavisni od njega.
Kada je re o istorijskoj stvamosti, trebarei da u rvanj ovog procesa nisu uhvaeni samo pojedinci ve i drutvene jedinice, na primer,
teritorije ili drave. Procesi su, u naelu, u stvamosti mnogo sloeniji
nego u naoj shemi i sadre mnotvo varijacija. Tako se, na primer, esto
deava da se vei broj slabih udrui ne bi li pobedili pojedinca koji je nagomilao previe funkcija i postao moan. Ako u tome uspeju, prisvajaju
391

sve funkcije ili jedan njihov deo, te prelaze na meusobnu borbu za

prevlast. Do pomicanja odnosa snaga dolazi uvek. I na ovaj nain sistem
se, usled mnogih eliminacionih borbi, razvija tako da u ruke sve manjeg
broja ljudi stavlja sve vei broj funkcija.
Tok i brzina ovog pomicanja ravnotee na utrb mnotva, a u korist
sve malobrojnije manjine, znatno zavise od odnosa izmeu ponude i potranje funkcija. Ako pretpostavimo da broj onih koji ih potrauju i sam
broj funkcija ostaju isti tokom itavog procesa, onda e potranja za
funkcijamarasti u skladu s pomicanjem odnosa moi; broj zavisnih Ijudi
i stupanj zavisnosti poveae se i promeniti izgled. Ako u datom drutvu
relativno nezavisne drutvene funkcije ustupaju mesto zavisnim funkcijama - kada, na primer, dvorski vitezovi i, naposletku, dvorani, zauzmu mesto slobodnih vitezova, kada zavisni trgovci i trgovaki nametenici stanu na mesto nezavisnih trgovaca onda nuno dolazi i do
preobraaja emotivnih reakcija, strukture nagona i miljenja, reju, do
promene habitusa i drutvenih stavova ljudi. To se ne odnosi manje na
one koji se pribliavaju monopolistikom poloaju nego na one koji su
izgubili mogunost da se nadmeu, potpavi pod neposrednu ili posrednu zavisnost.
3.
Ovaj proces ipak bi bilo pogreno tumaiti kao razvoj koji nuno
dovodi do smanjivanja broja slobodnih i poveanja broja zavisnih
ljudi, iako izvesne faze procesa izgleda da opravdavaju takvo miljenje.
Sagledamo li kretanje u celini, lako uoavamo da - barem u razvijenim
drutvima s jasno razgranienim funkcijama - u izvesnoj taki procesa
dolazi do udne promene zavisnosti. Naime, to vie raste broj pojedinaca koji delovanjem monopolistikog mehanizma gube zavisnost, vie raste drutvena mo zavisnih, ne u individualnom, ve u kolektivnom
smislu, u odnosu na jednog monopolistu ili vie njih; ova mo zasniva se
kako na malom broju onih koji se pribliavaju monopolistikom poloaju, tako i na njihovoj upuenosti na mnotvo zavisnih ljudi, u
odravanju i korienju monopolisanih funkcija. Bilo da se radi o zemlji,
vojnicima ili kapitalu, njihova akumulacija u rukama samo jedne osobe
oteava nadzor nad tim stvarima i jaa vlasnikovu upuenost na druge,
kao i njegovu zavisnost u drutvenoj mrei onih koji zavise od njega.
Radi se o promenama kojima su esto potrebni vekovi da se ispolje i jo
vekovi da se konkretizuju u trajnim institucijama. Iako posebne strukturalne zakonitosti datog drutva mogu stalno ometati ovaj proces, njegov
mehanizam i usmerenost su ipak jednoznani. to obuhvatnije postaju
monopolisane funkcije, to je ira mrea funkcionera koji njima upravljaju i razvijenija podela rada meu njima; ukratko, to je vei broj ljudi od
392

ijeg rada ili funkcije monopol na neki nain zavisi, to snanije ovo polje, koje monopolista kontrolie, iskazuje vlastitu teinu i zakonitosti.
Nosilac monopola moe se tome potiniti i potovati granice koje mu
namee njegova funkcija centralnog vladara jedne tako mone strukture,
ali on to moe i zanemariti, dajui prednost svojim sklonostima i strastima. U tom sluaju, sloeni drutveni aparat proizaao iz akumulacije
funkcija u rukama jednog pojedinca pre ili kasnije e se pokvariti, te ispoljiti otpor u odnosu na potonjeg kao i vlastitu strukturu. Drugim
reima, u meri u kojoj posedovanje monopola zahteva ustanovljenje
iroke administracije i razvijenu podelu rada, proces ide ka taki poev
od koje nosioci monopola postaju centralni izvrioci u jednom administrativnom aparatu s viestrukim funkcijama, izvrioci moda jai nego
drugi, ali takoe zavisni i sputani. Ovaj preobraaj m oenastupitinajedva primetan nain, malim promenama i malim borbama, ali moe proizai i iz nasilnih poduhvata kojima itave grupe zavisnih ljudi nameu
svoju drutvenu mo nosiocima monopola. Izvesno je da u oba sluaja
mo, osvojena nagomilavanjem funkcija privatnim poduhvatima, tei
da, im se pree prag optimalne veliine posedovanja, sklizne iz ruku
nosilaca monopola u ruke zavisnih ljudi kao celine, ili, pak, neke grupe
zavisnih, grupe kakvu, na primer, sainjavaju dotadanji lanovi uprave
nad monopolom. Privatni monopol pojedinaca se socijalizuje i pretvara
u monopol irih drutvenih slojeva, u javni monopol i u centralni organ
neke drave.
Razvoj onog to danas nazivamo dravnim budetom zaista je
lep primer tog procesa. Dravni budet se razvija na osnovu privatnog budeta feudalnih dinastija. Tanije reeno, u poetku ne postoji
razlika izmeu onog to e se kasnije nazivati javnim i privatnim
prihodima i rashodima. Prihodi centralnog vladara potiu prvenstveno sa
njegovih dinastijskih ili dominijalnih imanja; on se njima slui radi
izdravanja svog dvora, da bi iao u lov, plaao odeu i kupovao poklone
lanovima svoje jo uvek skromne administracije. Pored toga, trebalo je
da izdrava vojsku, ako ju je imao, te da gradi zamkove. Ali malo-pomalo, kako dinastijski posed raste, tako i gospodarenje prihodima i izdacima, a i upravljanje posedima i njihova odbrana, sve vie izmiu iz ruku
vladara, jer on kao pojedinac vie ne moe da vodi rauna o svemu. Ali
ak i kada neposredno vlasnitvo vladarske kue, njegov dominijalni posed, vie odavno nije glavni izvor vladarevih prihoda, ak i onda kada se
s jaanjem trgovine u drutvu porezi iz itave zemlje slivaju u blagajnu centralnog vladara, kada se monopol nad zemljom, zahvaljujui
monopolu nad sredstvima nasilja, pretvorio u poreski monopol, ak i
393

tada centralni vladar nastavlja da kontrolie svoj prihod kao ranije kada
se radilo o linim prihodima njegove kue. On i dalje odluuje koji e
deo prihoda biti izdvojen za izgradnju zamkova, poklone, kuhinju i dvor,
izdravanje vojske, plaanje administracije. Jedini on odluuje o raspodeli prihoda iz monopolisanih resursa. Pogledamo li stvari poblie,
primeujemo da se polje odluivanja vlasnika monopola suzilo usled
postupnog pretvaranja njegovog poseda u ogromnu drutvenu strukturu.
Njegova upuenost na vlastitu administrativnu slubu raste, a obratno i
uticaj potonje; fiksni trokovi monopolistikog aparata stalno rastu. Naposletku apsolutistiki vladar, s naoko neogranienom vlau, potpada
pod izuzetno veliki funkcionalni i zakonski pritisak drutva nad kojim bi
trebalo da vlada. Njegova neograniena vlast nije puka posledica njegovog monopolistikog prava daraspolae poloajima, ve je funkcija jednog struktumog svojstva drutva u toku odreene faze razvoja o kojoj e
jo biti rei. Kako bilo da bilo, u budetu francuskog apsolutizma jo
uvek ne postoji razlika izmeu kraljevih privatnih i javnih izdataka.
Poznato,nam je kako podrutvljenje monopola vlasti deluje na
budet. Nosilac centralne vlasti - ma kakva mu bila titula dobija iz
budeta odreenu svotu kao svi ostali funkcioneri; iz nje suveren, predsednik ili kralj pokrivaju trokove svog domainstva ili dvora; trokovi
organizacije vlasti nad zemljom strogo su odvojeni od trokova koje pojedinci izdvajaju za line potrebe. Iz privatnog monopola vlasti nastaje
javni monopol vlasti, ak i kada njime raspolae jedan pojedinac u svojstvu drutvenog funkcionera.
Isto se dogaa i prilikom izgradnje celovitog aparata vlasti. On izrasta, da tako kaemo, iz privatne dvorske i dominijalne administracije kraljeva ili vladara. Gotovo svi organi dravnog aparata nastaju iz
diferencijacije funkcija vladarskog domainstva, ponekad uz asimilaciju
organa lokalne autonomne uprave. Cim se taj administrativni aparat
pretvori u dravnu ili javnu instituciju, domainstvo centralnog vladara
postaje u najboljem sluaju organ kakvih je mnogo, da bi naposletku izgubio i to znaenje.
Ovo je jedan od najreitijih primera preobraaja privatnog poseda u
javnu funkciju i podrutvljenja monopolakoji je pojedinac ranije osvojio
nizom pobeda u takmienjima i eliminacionim borbama, a to je tokom
ivota mnogih generacija dovelo do nagomilavanja funkcija.
Prevazili bismo okvir nae studije ako bismo objanjavali kako
privatna mo pojedinaca da raspolau monopolisanim funkcijama postaje javna, dravna ili drutvena mo. Kao to smo ve rekli, svi ti
izrazi dobijaju puni smisao samo ako se primene na drutva s veoma
394

razvijenom podelom funkeija. Samo u ovakvim grupacijama delatnosti

i funkcije svakog pojedinca direktno ili indirektno su zavisne od delatnosti i funkcija velikog broja drugih osoba, i samo je ovde znaaj
meusobno povezanih radnji i interesa tako veliki da se ak i ona nekolicina koja raspolae ogromnim monopolistikim poloajima ne moe osloboditi takvog pritiska.
Drutveni procesi koji podrazumevaju mehanizam monopolizacije
odvijaju se u mnogim drutvima, ak i u onim sa srazmemo niskom
funkcionalnom diferencijacijom i integrisanou. Cak i u tim drutvima
monopol tei da od izvesnog stupnja akumulacije pa nadalje izmakne
kontroli samo jednog oveka, prelazei pri tom u itave drutvene grupe,
esto najpre u ruke bivih slubenika vlasti, do tada prvih slugu monopolista. Proces feudalizacije prua nam primer za to. Tokom tog procesa
kontrola srazmemo velikog podruja. i vojne moi sve vie izmie nosiocu monopola, te prvo prelazi na njegove bive slubenike ili njihove naslednike, a zatim i na ratniki sloj kao celinu, s njegovom unutranjom
hijerarhijom. U drutvima manje meuzavisnosti drutvenih funkcija
ovo podrutvljenje nuno dovodi ili do neke vrste anarhije, manjeg ili
veeg raspada monopola, ili do njegovog prisvajanja od neke oligarhije
koja zamenjuje pojeinca. Kasnije, ovakva promena u korist velikog
broja ljudi ne dovodi vie do raspada monopola, ve samo do razliite
kontrole nad njim. Tek s rastom drutvene meuzavisnosti svih funkcija,
mogue je spreiti da monopole, bez njihovog ruenja, proizvoljno koristi
nekolicina. Kad god je podela funkcija velika i u usponu, nekolicina onih
koji se u uzastopnim talasima domognu monopolistikih poloaja, pre ili
kasnije zapadne u tekoe u odnosu na veliki broj ljudi jer je na njih
funkcionalno upuena. Mrea meuzavisnosti kao celina, s njenom rastuom podelom funkcija, takva je da se sve jae suprotstavlja svakoj privatnoj monopolizaciji poloaja. Tenja monopola, kao to su monopol
nad upotrebom sile ili poreski monopol, da s privatnog preu na javni ili dravni stadijum, samo je j edan element u drutvenoj meuzavisnosti. vrsta drutvena mrea koja se snano razvija i u kojoj dolazi do
podele funkcija, svojom vlastitom teinom kree se ka stanju ravnotee u
kojoj podela prednosti i prihoda iz monopolisanih poloaja u korist samo
nekolicine postaje nemogua. To to nam danas izgleda samorazumljivim da su neki monopoli, pre svega kljuni monopol vlasti, postali javni
ili dravni iako to ranije nije bilo tako, dokazuje da smo napredovali u
tom pravcu. Sasvim je mogue da posebni uslovi u odreenom drutvu
sputavaju odvijanje tog procesa. Staro Nemako-rimsko carstvo o kojem
smo govorili, daje nam primer te vrste sputavanja. Istinu govorei, sputa395

vanja te vrste uvek se javljaju kada neka drutvena mrea prevazie

veliinu povoljnu za stvaranje monopola. Pa ipak, kretanje takve ljudske
mree ka sasvim odreenoj strukturi, u kojoj se monopolima upravlja u
korist itave ljudske grupacije, vidljivo je, bez obzira na inioce koji se
trajno mogu uplitati kao suprotan mehanizam da bi zaustavili proces u
konfliktnoj situaciji koja se stalno ponavlja.
Dakle, proces stvaranja monopola u glavnim crtama ima veoma
jasnu strukturu. Slobodno nadmetanje ima u ovom procesu jasno odredivo mesto i pozitivnu funkciju: radi se o borbi srazmemo velikog broja
pojedinaca zafunkcije koje jo nisu monopolisane od samo jednog pojedinca ili male grupe. Svaka izgradnja m onopola u drutvu pretpostavlja
takvu slobodnu eliminacionu borbu; obratno, svako slobodno drutveno
eliminaciono nadmetanje tei stvaranju monopola.
Naspram ove faze slobodnog nadmetanja, izgradnja monopola
znai zatvaranje direktnog pristupa izvesnim poloajima za sve vei broj
ljudi; s druge strane, ona znai i postepenu centralizaciju kontrole nad
ovim funkcijapra. Ovakvom centralizacijom ove funkcije vie nisu predmet direktnog nadmetanja mnotva pojedinaca; u krajnjem sluaju, kontrolie ih samo jedna drutvena jedinica. Pa ipak, ova jedinica, nosilac
monopola, ne moe koristiti sav prihod za sebe, naroito ako se radi o
drutvu u kojem su funkcije uveliko raspodeljene. Ona, dodue, moe,
ako je dovoljno drutveno snana, da zadri lavovski deo prihoda,
plaajui ivotnim minimumom usluge koje joj pojedinci ine. Ona je
ipak obavezna - samim tim to zavisi od usluga i funkcija drugih ljudi
da raspodeljuje drugima deo svojih resursa. Ovaj deo raste s akumulacijom njenih poseda i jaanjem vlastite upuenosti na druge, koji time postaju drutveno moniji. Zapoinje nova borba za funkcije izmeu onih
kojima su one potrebne. Ali dok je u prethodnoj fazi nadmetanje bilo
slobodno, to e rei da je pobeivao onaj ko je u datom trenutku bio
jai od takmaca, ishod sada zavisi od funkcije ili aktivnosti svakog, kao i
od usluge koje svako moe da prui monopolisti da bi on vladao. Slobodno nadmetanje je ustupilo mesto utakmici u kojoj vae odreena pravila, utakmici koju usmerava ili koju moe da usmerava neki ljudski
delatnik koji se nalazi u sreditu. Svojstva potrebna da bi se uspelo u tom
posebnom nadmetanju, selekciji koja proizlazi iz njega, ljudski tipovi do
kojih ono dovodi, krajnje se razlikuju od onih u prethodnoj fazi slobodnog nadmetanja.
Reito je u tom pogledu uporeenje situacije slobodnog feudalnog
plemstva i situacije dvorskog plemstva. U prvom sluaju presudni element u dodeli poloaja je drutvena mo pojedine kue, mo koja zavisi
396

od njenih privrednih i vojnih mogunosti, od fizike snage i spretnosti

pojedinca; u ovoj borbi upotreba fizike sile je neophodna. U drugom
sluaju, o raspodeli poloaja odluuje u krajnjoj liniji ovek ija je kua
pobedila, ili iji su preci uz pomo nasilja izali kao pobednici, tako da
on i sada raspolae monopolom nad nasiljem. Zahvaljujui ovom monopolu, direktna upotreba nasilja je gotovo iskljuena iz borbe za poloaje
koje raspodeljuje vladar. Sredstva borbe su sada profinjena ili sublimirana. Zavisnost pojedinaca od nosioca monopola namee svakom vee
uzdravanje u ispoljavanju emocija. Pojedinci se sada kolebaju izmedu
otpora prinudi kojoj su izloeni, groze koju kod njih stvara vlastita zavisnost i osujeenost, enje za starim slobodnim vitekim nadmetanjem s
jedne, te ponosa zbog samokontrole koju su stekli ili novih zadovoljstava koja im se pruaju, s druge strane. Reju, radi se o novom pomaku u
procesu civilizacije.
Kao sledei korak, gradanstvo osvaja vojni, policijski i poreski monopol, kao i sve ostale monopole vlasti koji se na pomenutima zasnivaju.
Gradanstvo je u tom razdoblju onaj sloj koji kao celina kontrolie
odredene privredne mogunosti na nain jo uvek ne potpuno organizovanog monopola. Ove su, pak, mogunosti jo uvek tako ravnopravno
podeljene meu lanovima graanstva da se veliki broj ljudi moe
ukljuiti u slobodno takmienje. Iako se ovaj sloj bori protiv vladara, on
ne tei unitenju monopola vlasti. On ne tei ni da monopolizovane poreske, vojne-policijske potencijale raspodeli svojim pripadnicima; ovi,
pak, ne tee da postanu zemljoposednici koji bi svaki za sebe raspolagao
odreenom vojnom silorn i mogunou prjikupljanja poreza. Monopol
na prikupljanje poreza i primenu fizike sile jeste, naime, samo osnova
drutvenog postojanja graanstva. On je pretpostavka da se slobodna
konkurentska borba, koju graani meusobno vode, ogranii na ekonomske oblike.
Cilj njihove borbe za monopol vlasti, a koji na kraju i ostvaruju,
nije raspodela ve postojeih monopola, ve nova podela tereta i povlastica. injenica da raspolaganje monopolima vie ne zavisi od jednog apsolutistikog vladara, ve od jednog itavog slojajeste korak u naznaenom
smeru. To je korak na putu na kojem se mogunosti koje ovaj monopol
donosi sve manje dele prema dobroj volji nekog pojedinca i u linom interesu pojedinaca, a sve vie prema bezlinijem i tanijem planu u interesu, najpre mnogih meuzavisnih pojedinaca, a potom u interesu itave
meuzavisne mree ljudi.
Drugim reima, centralizacija i monopolizacija omoguuju plansko korienje poloaja do kojih su nekada pojedinci mogli doi samo
vojnim ili ekonomskim nasiljem. Od odreenog trenutka, u borbi za mo397

nopole vie se ne tei njihovom unitenju, ve sticanju prava da se raspolae njihovim proizvodom kao i mogunou da se stvori plan kako e
oni biti organizovani, a prema kojem e biti podeljeni i tereti i povlastice
koje monopoli sa sobom nose. Drugim reima, borba se vodi oko raspodele, koja se sada, poto je ranije spadala u nadlenost monopolistikog
vladara i uprave, pretvara u toj borbi od relativno privatne u javnu funkciju; njena zavisnost od svih ostalih funkcija meuzavisne drutvene
mree sve vie se ispoljava na planu organizacije. U itavoj ovoj strukturi centralni funkcioneri su zavisni, kao i svi ostali. Jedan broj ljudi, koji i
sami zavise od ovog monopolistikog mehanizma, stvara vrste institucije za nadzor funkcionera; o pravu raspolaganja monopolom, zauzimanju kljunih mesta u njemu, ne odluuju vie sluajnosti slobodnog
nadmetanja, ve neoruane periodine eliminacione borbe, neslobodno nadmetanje pod nadzorom monopola. To je nastanak onoga to
danas nazivamo demokratskim reimom. Suprotno onom to bi se
moglo pomisliti posmatrajui neke procese stvaranja privrednih monopola koji se odvijaju pred naim oima, demokratski reim nipoto nije
nespojiv s monopolom kao takvim, to jest, on ne pretpostavlja postojanje nekog polja krajnje slobodne borbe. tavie, demokratski reim podrazumeva visokoorganizovanu monopolistiku organizaciju, iako sam
moe nastati i odravati se samo pod odreenim uslovima, u okviru specifine drutvene strukture.
U dinamici monopolizacije mogu se razlikovati, koliko mi to
moemo da procenimo, dve glavne faze: 1 faza slobodnog nadmetanja
ili eliminacionih borbi, s tendencijom akumuliranja potencijala u rukama sve manjeg broja ljudi, pa ak i samo jednog oveka, to jest faza
stvaranja monopola; 2 faza u kojoj kontrola nad centralizovanim i monopolizovanim potencijalima tei da pree iz ruku jednog pojedinca na
mnogo vie pojedinaca, te konano postane funkcija jedne itave meuzavisne ljudske mree; to je faza kada relativno privatan monopol
postaje javan.
ak i u drutvima sa srazmemo slabom podelom funkcija vidi se
tenja kretanja ka drugoj fazi. Ali, jasno je, ona moe dostii svoj puni
razvoj samo u drutvima s veoma visokom i rastuom podelom funkcija.
Opti razvoj je takav da se moe svesti na veoma jednostavnu formulu. Ishodite je situacija u kojoj itav jedan sloj kontrolie neorganizovane monopolistike potencijale, a raspodela tih potencijala meu
lanovima tog sloja obavlja se slobodnim nadm etanjem i otvorenim
nasiljem; potom nastupa situacija kada je mo jednog sloja a zatim i
svih onih koji su kao meuzavisna grupa vezani za te potencijale - da
398

raspolae monopolistikim potencijalima centralno organizovana i obezbeena od institucija; tu se raspodela prihoda od monopola odvija po
planu koji nije sainjen iskljuivo prema interesima pojedinaca ili
pojedinih grupa, ve u zavisnosti od zahteva procesa podele rada i optimalne saradnje svih pojedinaca koje je podela funkcija povezala medusobno.
Toliko o optem mehanizmu nadmetanja i stvaranja monopola.
Ovaj shematski prikaz dobija puni smisao tek u vezi s konkretnim injenicama; na njima treba i da se potvrdi.
Kada govorimo o slobodnoj konkurenciji i stvaranju monopola, najpre mislimo na onaj vid koji te pojave imaju danas. Pre svega
mislimo o slobodnoj konkurenciji radi ekonomskih povlastica za
koje se ljudi ili grupe bore u okviru zadatih pravila, sredstvima ekonomskog pritiska. U toku tih borbi neki postepeno poveaju svoje ekonomske
prednosti, unitavajui, potinjavajui ili ograniavajui privrednu egzistenciju drugih.
Ali ekonomska borba ne vodi samo postepenom smanjivanju broja
onih koji se mogu upustiti u borbu slobodnu od svakog monopola i
stvaranju monopolistikih struktura. Kao to smo rekli, ta borba upravo i
pretpostavlja postojanje odreenih, izvesno veoma naprednih monopola. Bez postojanja monopola na fiziku prinudu i oporezivanje, najpre u
nacionalnom okviru, ogranienje ove borbe za ekonomske prednosti
jedino na sredstva ekonomskog pritiska i odranje osnovnih pravila
voenja borbe, ne bi bili mogui na due vreme ni unutar pojedinih
drava. Drugim reima, ekonomske borbe i stvaranje monopola u modemoj epohi deo su ireg istorijskog konteksta. Prouavanje ovog konteksta daje naem izlaganju o mehanizmima konkurencije i stvaranja
monopola puni smisao. Samo ukoliko poznajemo sociogenezu ovih
vrsto ustanovljenih dravnih monopolistikih institucija koje tokom faze ire ekspanzije i diferencijacije oslobaaju ekonomsku sferu
za neometanu, individualnu konkurenciju, te tako i za stvaranje novih
privatnih monopola moemo jasnije u okviru mnotva posebnih istorijskih injenica uoiti delovanje drutvenih mehanizama, to jest poredak, strukturu i zakonomemost takvih monopolistikih tvorevina.
Kako su nastale ove dravne monopolistike organizacije? Kakve su ih borbe iznedrile?
Ograniiemo se na zemlju u kojoj se ovaj istorijski proces odvijao
na najdirektniji nain, i koja je iz istog razloga predstavljala primer za
Evropu. Re je o Francuskoj. Cinei to, ne smemo izbegavati pojedinosti, jer bi u protivnom bilo nemogue iz opte sheme tih procesa dobiti
399

ono bogatstvo iskustva, bez kojeg je ona prazna. Nasuprot tome, deava
se da bogatstvo iskustva izgleda haotino onima koji tu ne vide poredak i
strukture.

Rane konkurentske borbe u kraljevstvu

1.
U skladu sa zakonitostima monopolistikih mehanizama, bilo je
gotovo izvesno da e u bivem zapadnofranakom podruju, pre ili kasnije, jedna od velikih supamikih dinastija ratnika stei prevlast i konano
monopolistiki poloaj, te da e se tako i mnoga manja vlastelinstva okupiti u veu jedinicu vlasti.
Ali nikako nije bilo izvesno da e upravo kua Kapetovaca izai
kao pobednica iz tih eliminacionih borbi i tako pokrenuti monopolistiki
mehanizam, iako bi se pomnijom analizom mogli uoiti inioci koji su
favorizovali tu kuu u odnosu na druge konkurentske. Moglo bi se rei
da je tek tokom Stogodinjeg rata konano odlueno da li e potomci Kapetovaca ili neka druga kua postati nosioci monopola ili centralni vladari drave u nastajanju.
Vano je dobro razlikovati dva pitanja: s jedne strane, opti problem
stvaranja monopola i drave, a s druge, pitanje zato upravo ta i ta kua osvaja i zadrava hegemoniju. Ovde nas prvenstveno zanima prvo pitanje.
Dali smo kratak prikaz prvih manifestacija te monopolizacije koja
se, posle procesa izravnavanja vlasnitva, produava do X pa ak i XI
stolea. Upravo to je nain stvaranja monopola u okviru jedne teritorije.
Prve eliminacione borbe se odvijaju unutar malih vlastelinstava; isprva
se ravnotea pomie u korist manjine, a kasnije samo jednog. Uvek
je d n a k u a - drutvena jedinica koja se namee uvek je kua, a ne pojedinac osvaja orujem toliko zemlje da se ostali vie ne mogu meriti s
njom na vojnom i privrednom planu. Sve dok postoje mogunosti borbe
s njom, vazalski odnos je manje-vie teorijski. S promenom u drutvenoj
moi i ovaj odnos se menja. Nastaju novi zavisniki odnosi, mada bez visokorazvijenog centralnog aparata zavisnost mnogih ratnikih porodica
od jedne, koja je zaista postala najmonija na nekoj teritoriji, nema onaj
kontinuitet i snagu kao kasnije u apsolutistikom reimu.
Ovaj mehanizam stvaranja monopola je tako neumoljiv da se slini
procesi odvijaju priblino u isto vreme u svim delovima zapadnofranakog podruja. Luj VI, vojvoda Francije i nominalno kralj cele teritorije, jeste, rekli smo, samo jedan od mnogih predstavnika ovog nivoa
monopolizacije.
400

2. Pogledamo li kartu Francuske, recimo onu iz 1032, jasno uviamo izdeljenost na mnotvo veih i manjih politikih jedinica83. Tu, naravno, jo ne vidimo Francusku kakvu danas poznajemo. Ova Francuska
koja nastaje, bive zapadnofranako podruje, ima na jugoistoku za granicu reku Ronu; Arl i Lion nalaze se izvan nje, u kraljevstvu Burgundiji;
takoe izvan nje, sevemije, nalaze se regioni dananjeg Tula, Bar-le-Dika i Verdena, koji, isto kao i Ahen, Antverpen i, sevemije, Holandija,
pripadaju kraljevstvu Lotaringiji. Tradicionalna istona i sevema granica biveg zapadnofranakog podruja zalazi duboko u dananju Francusku. Ali ni granice nominalnog kapetovskog kraljevstva, ni granice
manjih politikih jedinica unutar njega, nemaju u to doba onu funkciju i
vrstinu kakvu danas imaju dravne granice. Pa ipak, geografska izdeljenost, reke i planine, zajedno s jezikim razlikama i lokalnim tradicijama, daju izvesnu stabilnost ovim granicama. Budui da je svako
podruje, veliko ili malo, posed jedne ratnike porodice, o tome ta ulazi
u teritorijalne jedinice prvenstveno odluuju pobede i porazi, brakovi,
kupovina i prodaja koje obavljaju porodice; promene vlasti u pojedinim
oblastima su este.
Preemo li pogledom s juga na sever, prvo vidimo iznad grofovije
Barselone, to jest sevemije od Pirineja, vojvodstvo Gaskonju koja se
prostire do okoline Bordoa i grofovije Tuluz. D a lje - da navedemo samo
znaajnije teritorijalne jedinice nalaze se vojvodstvo Gijena, to jest
Akvitanija, grofovija Anu, domovina druge francusko-engleske vladarske kue, grofovije Men i Bloa, vojvodstvo Normandija, kolevka prve
francusko-engleske vladarske kue, grofovije Troa, Vemrandoa i Flandrija, i naposletku, izmeu normanske teritorije i grofovija Bloa, Troa i
drugih, malo vojvodstvo Francija, vladarsko podruje Kapetovaca. Ve
smo istakli da posed Kapetovaca nije predstavljao, kao ni ostala vlastelinstva, potpunu jedinicu u geopolitikom i vojnom smislu; sastojalo se od
dve ili tri vee povezane teritorije, Il-de-Fransa, Berija i Orleana, a uz to i
od malih rasejanih podruja u Poatuu, na jugu i na drugim mestima irom
Francuske, koja su na neki nain dospela u vlasnitvo Kapetovaca84.
3. Na veini ovih teritorija u doba Luja VI odreena kua nagomilavanjem zemlje domogla se prevlasti nad drugima. Borbe izmeu ovih
vladarskih kua i drugih plemikih porodica obnavljaju se s vremena na
vreme, a napetosti koje iz toga proizlaze oseaju se jo dugo.
Ipak, manje feudalne kue nisu imale velikih mogunosti da se
pobedniki suprotstave veima. Njihova zavisnost od lenskog, odnosno teritorijalnog vladara, postaje tokom XI veka sve vea. Praktino je
nemogue uzdrmati monopolistiku supremaciju velikih vladarskih
26 Proces civilizac ij e

401

kua unutar njihovih teritorija. Drutvo od sada sve vie obeleava borba ovih vladarskih kua za dominacijom u veim podrujima. Ljude na
ove borbe pokreu isti pritisci kao u prethodnoj fazi: ako jedan uveava
svoj posed i postaje moniji, susedu preti da od njega bude uniten ili
da potpadne u zavisniki odnos; zato on mora da osvaja da ne bi sam
bio pokoren. Iako u poetku kolonizatorski pohodi i ratovi za ekspanziju
donekle smanjuju unutranji pritisak, kasnije, kako se ove mogunosti
ekspanzije ka spolja smanjuju, on sve vie raste. Mehanizam slobodnog nadmetanja sada deluje unutar ogranienijeg kruga, naime, izmeu
onih ratnikih porodica koje su postale centralne kue na odreenoj teritoriji.
4.
Osvajanje Engleske od normanskog vojvode bilo je, kao to smo
rekli, jedan od mnogih ekspanzionistikih poduhvata u to vreme. Vojvodu je pokretala ista e za osvajanjem koja je drala u neizvesnosti stanovnitvo koje je raslo, pre svega ratnike, bili oni bogati ili siromani.
Ali uveanje poseda vojvode od Normandije, irenje njegovih
vojnih i finansijskih moi, znatno je naruilo dotadanju ravnoteu
izmedu teritorijalnih vladara Francuske. Puni znaaj tog pomeranja
teita nije bio odmah vidljiv. Osvajau je, naime, trebalo vremena da organizuje vlast u svom novom posedu, ali i kada je ova solidno uvrena,
pretnja od irenja moi normanskih vojvoda na raun ostalih oblasnih
vladara, s obzirom na nisku integrisanost zapadnofranakih teritorija,
prvo se osetila u neposrednoj blizini Normandije, dakle na severu Francuske, vie nego na jugu. Meu posebno pogoenim kuama bila je kua
Kapetovaca koja je imala tradicionalnu prevlast u istonom susedstvu
Normandije. Mogue je da je upravo ta pretnja od jaeg suseda bila jedan
od motiva Luja VI da tokom itavog svog ivota upomo i energino nastoji da uvrsti svoju vlast i porazi sve mogue supamike unutar svoje
vlastite teritorije.
Brojna trvenja izmeu kralja zapadnofranake oblasti i njegovog
vazala i suseda pokazuju da je kralj, usled skromnijih dimenzija svog poseda, bio manje moan nego potonji, koji je u svojstvu vladara Engleske
i sam nosio kraljevsku krunu.
Viljem Osvaja je mogao, zahvaljujui osvajanju Ostrva, da ustanovi upravu relativno centralizovanu za to razdoblje. On je raspodeljivao osvojene zemlje tako da je spreavao pojavu kua i porodica isto
tako bogatih kao njegova, a koje bi mogle da mu postanu supamici. Administracija novog kralja Engleske bila je najsavrenija u tom vremenu: postojala je ak i posebna sluba za prikupljanje novca.
402

Vojska s kojom je Viljem osvojio Ostrvo samo se delimino sastojala od feudalnih gospodara, dok su ostali bili vitezovi plaenici, koje je
pokretala elja za novim posedima. Nakon osvajanja Engleske, normanski vladar raspolagao je s dovoljno novca da plaa ratnike. I to je,
osim brojnosti njihove feudalne pratnje, davalo vladaru Ostrva prednost
nad susedima na Kontinentu.
Luj Debeli od Francije, kao i njegovi prethodnici, nije imao veih
para da bi upoljavao plaenike. Neki su mu prebacivali da je pohlepan
i da na sve mogue naine pokuava da doe do vie novca. M eutim,
izvesno je da se ba u tom razdoblju, kada je novac bio redak i razlika
izmedu izvora i potreba velika, elja ili pohlepa za novcem ispoljavala na veoma sirov nain. A Luj VI je tu bio u posebno tekom
poloaju u odnosu na svoje bogatije susede. U tom pogledu, kao i u pitanju organizacije vlasti, centralizacije, neutralizacije potencijalnih
unutranjih supamika, ostrvska teritorija je bila primer koji su vladari
na Kontinentu morali da slede ako nisu eleli da ispadnu iz borbe za supremaciju.
Poetkom XII stolea kua Kapetovaca je osetno slabija nego konkurentska kua, koja je kontrolisala zemlju i ljude s onu stranu Lamana.
Luj VI je izgubio gotovo sve bitke sa svojim engleskim supamikom,
iako potonji nije uspeo da prodre u samu Franciju. Vladar Francije se
zato ograniio na uveanje svoje moi, svojih dinastikih poseda i slamanje otpora manjih feudalaca na njegovim teritorijama ili u onim oblastima izmeu njegovih i susednih poseda. Tako uzgred priprema svoju
kuu za onu veliku vekovnu borbu za prevlast u bivoj zapadnofranakoj
oblasti, kada e se sve vie zapadnofranakih teritorija udruivati u blok
pod vostvom samo jedne kue, borbu u kojoj su se na neki nain ispoljavale sve napetosti u toj oblasti, borbu za francusku krunu izmeu
vladara Il-de-Fransa i vladara engleskog ostrva.
5.
Posle gaenja kue Viljema Osvajaa, Plantageneti su ti koji
pokreu s K apetovcim a borbu za prevlast. Plantageneti su poreklom
iz Anua85, takoe regiona na granici vojvodstva Francije. Njihov
uspon odvija se u istom razdoblju kao i onaj Kapetovaca i gotovo na isti
nain. Kao i u Franciji pod Filipom I, tako se i u susednom Anuu pod
Fulkom, znatno sm anjila stvarna vlast grofova u odnosu na vazale.
Fulkov sin, Fulk Mlai, a i njegov sin ofroaPlantagenet, po ugledu na
Luja VI Debelog, sina Filipa I, postepeno unitavaju manje i srednje
feudalne vladare na svojoj teritoriji, ime postavljaju osnovu za dalju
ekspanziju.
403

U Engleskoj se najpre odvija suprotan proces, a koji nam, s druge

strane, otkriva mehanizme u tom ratnikom drutvu. Kada je umro Henri
I, unuk Viljema Osvajaa, ne ostaviv za sobom mukih potomaka, Etjen
de Bloa, sin jedne Viljemove keri, istie zahtev za prestolom Engleske.
Uspeva mu da ga priznaju svetovni feudalci i crkva: ali on je i sam tek
srednji normanski feudalni gospodar. Lina svojina i dinastika mo na
koje se oslanja, skromni su. Prilino je nemoan u odnosu na ostale ratnike i svetenstvo u svojoj oblasti. Odmah po njegovom stupanju na presto,
dolazi do dezintegracije vladarske moi na Ostrvu. Feudalni gospodari
grade zamak do zamka, kuju sopstveni novac, skupljaju poreze na svojim posedima, ukratko, dokopavaju se svih onih sredstava dominacije
koja su do tada bila monopol'normanskog centralnog vladara u skladu s
njegovom nadmoi. Etjen de Bloa napravio je, uz to, i nekoliko nespretnosti koje su ga stajale podrke crkve, loih poteza koje bi neki moniji
gospodar mogao sebi dozvoliti bez velike tete, no koji e tetiti oveku
kome treba pomo drugih. Sve je to ilo naruku njegovim takmacima.
Takma<?i su grofovi od Anua. ofroa Plantagenet se oenio erkom poslednjeg normansko-engleskog kralja. Bio je dovoljno snaan
da podupre zahteve koje je zasnivao na tom braku. M alo-pomalo, stie
uporite u Normandiji. Njegov sin Anri Plantagenet ujedinjuje pod
svojom vlau Men, Anu, Turenu i Normandiju. A s ovom moi moe
da krene u ponovno osvajanje engleske teritorije, koje se njegov deda
bio domogao kao normanski vojvoda. Godine 1153. prelazi Laman;
1154, kao dvadesetjednogodinjak, stupa na presto; zahvaljujui vojnim sredstvima i novcu, ali i energiji i svom talentu, uspostavlja snano, centralizovano kraljevstvo. Pored toga, dve godine ranije, na osnovu braka s naslednicom Akvitanije, postao je vladar i te junofrancuske
oblasti. Tako je posedima u Engleskoj pridruio i oblast na Kontinentu
u odnosu na koju je posed Kapetovaca bio veoma skroman. Otvorilo
se pitanje da li e zapadnofranake teritorije biti objedinjene pod
okriljem gospodara II-de-Fransa ili Anua. Engleska, osvojena zemlja,
pre je politiki objekat nego subjekat86. Ona je da tako kaemo dopola kolonizovana zemlja u labavom savezu sa zapadnofranakom teritorijom.
Raspored moi u tom vremenu donekle lii na onaj koji danas postoji na Dalekom Istoku. Mala ostrvska teritorija i mnogostruko vee
podruje na Kontinentu su pod jednom vlau. Tome pripada i itav
juni deo bive kapetovske oblasti. Ovde u vlast Plantageneta jedino ne
spada vojvodstvo Barselona, jer su njegovi vladari slinim ekspanzio404

nistikim kretanjima, a i sklapanjem brakova, postali kraljevi Aragona.

Polako i isprva neprimetno oslobaaju se veza sa zapadnofranakim teritorijama.
Izvan anuvinsko-engleskog vladarskog podruja na jugu, izuzev
jedne male crkvene sinjorije nalazi se grofovija Tuluz. Njeni vladari,
kao i neki manji gospodari oblasti sevemo od Akvitanije, ugroeni snagom anuvinskog kraljevstva, staju na stranu supamikog centra moi,
Kapetovaca. Karakteristina ravnotea u figuracijama kao to je ova
odreuje ponaanje ljudi gotovo uvek na isti nain; u maloj oblasti zapadnofranakog teritorijalnog saveza ova ravnotea deluje slino onoj
koja odreuje politiku drava u modemoj Evropi, pa ak i u itavom svetu. Sve dok se ne pojavi apsolutno dominantna mo, koja bi definitivno
nadmaila sve supamike i tako zauzela monopolistiki poloaj u ovom
sistemu ravnotee, slabije jedinice pokuavaju da ustanove blok prema
jedinici koja je, udruivanjem brojnih podruja, najblia sticanju prevlasti. Formiranje jednog bloka izaziva stvaranje drugog; i ma kako dugo ovaj
proces trajao, sistem kao celina uvek tei vrem spajanju sve veih podruja oko jednog sredita, da bi se stvama mo odluivanja vezala za sve
manji broj jedinica i konano za jedan jedini centar.
Ekspanzionistiki poduhvati vojvode od Normandije stvorili su blok
koji je u njegovu korist poljuljao ravnoteu najpre na severu Francuske.
Koristei se tom situacijom, kua Anu uinila je i korak vie: anuvinski blok doveo je u pitanje ravnoteu u itavoj zapadnofranakoj oblasti.
Ma kako labav ovaj blok bio, ma kako centralizovana vlast bila tek u
zaetku, jasno se vidi daje to bio poltret u kojem, pod pritiskom opte oskudice u zemlji, jedna kua stalno podstie drugu da se ujedini s njom ili
da trai vie zemlje. Osim juga, Plantegenetima sada pripada iroki
pojas itave zapadne Francuske. Formalno gledano, kralj Engleske, to
se tie njegovih poseda na Kontinentu, bio je vazal kapetovskih kraljeva.
Pa ipak, pravo ne znai mnogo kada ga ne podrava odgovarajua
drutvena sila.
Kada se 1177. naslednik Luja VI, Luj VII od Francije, ovek ve
star i umoran, sastaje s predstavnikom supamike kue, Henrijem II,
mladim kraljem Engleske, obraa mu se sledeim reima:
O roi, depuis le commencement de votre regne et avant, vous
m avez comble d outrages en foulant aux pieds la fidelite que vous me
deviez et l hommage, que vous m aviez prete; et de tous ces outrages, le
plus grand, le plus manifeste, c est votre injuste usurpation de l'Auvergne que vous detenez au detriment de la couronne de France. Certes la
405

vieillesse qui me talonne m ote laforce de recouvrer cette terre et d'autres; mais devant Dieu, devant ces barons du royaume et nos fideles, je
proteste publiquement pour les droits de ma couronne et notamment
pour lAuvergne, le Berry et Chateauroivc, Gisors et le Vexin normand,
suppliant le Roi des rois, qui m a donne un heritier, de lui accorder ce
quil m a denie*%1.
Veksen - neka vrsta normanskog Alzasa i Lorene - bila je granina
oblast oko koje su se sporili Kapetovci i normanski Plantageneti. Neto
junije, granica izmeu kapetovaca i podruja kue Anu prolazila je
kroz podruje Beri. Plantageneti su bili ve dovoljno jaki da pripoje neke
oblasti Kapetovaca. Borba za supremaciju izmeu Kapetovaca i Plantageneta bila je u punom jeku; uz to je gospodar anuvinskog poseda bio
mnogo jai nego vojvoda Francije.
Tako su i zahtevi koje je Kapetovac postavljao protivniku bili u
sutini veoma skromni. Trai da mu se vrate neka podruja za koja smatra da pripadaju kruni. Ne moe ni da trai vie, jer je svestan prestia
anuvinske vlasti i ogranienosti vlastite.
Poredei se sa supamikom, jednog dana kae: Nous Francais,
nous n'avons que du pain et du vin, et du contentement**.
6.
Meutim, ovaj nain vladanja jo uvek ne donosi veliku stabilnost. Re je o privatnom preuzeu koje je kao takvo podreeno dinamici konkurentske borbe izmeu slobodno nadmeuih jedinica, borbi
koja je uvek vie zavisila od sposobnosti takmiara - njihove ivotne
dobi, naslednih i slinih osobina - nego to je bio sluaj s vladarskim formacijama u kasnijoj fazi, kada ve jedinice na okupu nije drala samo
linost nosioca monopola ve i izvesna podela funkcija, te mnotvo organizovanih interesa i stabilniji aparat vlasti.
Godine 1189. jedan Kapetovac opet napada Plantagenete. Gotovo
sve spome teritorije Kapetovci su u meuvremenu vratili. Ovog puta
Plantagenet je star ovek, Kapetovac je mlai: to je Filip II Avgust, sin
Luja VII. ivotno doba je, rekli smo, veoma znaajno u drutvu u kojem
*
O gospodaru, jo od poetka vae vladavine, a i pre, vreali ste m e odbijajui
vem ost koju mi dugujete i poast koju ste mi obeali; od svih tih uvreda, najvea,
najvidljivija, jeste vae nepravedno zauzimanje Ovem jea koji drite na raun francuske
krune. Naravno, starost koja me pritiska oduzima mi snagu da povratim tu i druge
zemlje; ali pred Bogom, pred baronima kraljevstva i naim lojalnim podanicim a, javno
protestujem i traim da se potuju prava moje krune, posebno kada se radi o Ovemjeu,
Beriju, Satoruu, izoru i normanskom Veksenu, molei pri tom kralja kraljeva, koji mi
je podario naslednika, da mu da ono to je meni uskratio.
** Mi, Francuzi, imamo samo hleba, vina i zadovoljstva.

406

nosilac vlasti jo uvek ne moe poveriti nekom drugom dunost vojskovode, gde njegova lina inicijativa moe biti presudna, i gde je obavezan
da sam uestvuje u napadu i odbrani. Henrija II, lino monog vladara,
koji jo uvek vrsto dri vlast nad velikom teritorijom, mue sada pod
stare dane pobune i mrnja najstarijeg sina, Riarda Lavovo Srce, koji se
povremeno udruuje s Kapetovcima protiv roenog oca.
Koristei slabost svog protivnika, Filip Avgust je povratio Ovemje
i delove Berija koje je traio njegov otac. Mesec dana nakon sukoba dva
vladara u Turu, Henri II umire u pedeset estoj godini.
Godine 1193 dok Riard Lavovo Srce lei u zarobljenitvu Filip
osvaja Veksen, dugo osporavano podruje. Njegov saveznik je Jovan,
mlai brat zarobljenikov.
Riard umire 1199. godine. On je, kao i brat mu i naslednik, budui
Jovan Bez Zemlje, izgubio veliki deo osnove njihove vlasti, to jest porodino imanje i blago njihovog oca. Jovanov protivnik sada je ovek koji
je lino iskusio sva ponienja i ogranienja koja je kua Kapetovaca
doivela usled rasta anuvinsko-engleske moi i ija je sva energija,
podstaknuta takvim iskustvima, usmerena u samo jednom pravcu: vie
zemlje, vie moi. Sve vie i vie. Isto kao ranije prvi Plantagenet, i on je
opsednut ovom eljom. Kada ga kasnije Jovan Bez Zemlje pita da li bi
mogao novcem otkupiti neke zemlje koje je Filip izgubio, Filip ga umesto odgovora pita da li on sam zna za nekog ko bi hteo da proda zemlju, jer
bi se sam rado pojavio kao kupac. Tada je Filip Avgust ve vladar u koga
je mnogo zemlje i moi.
Kao to vidimo, jo uvek se ne radi o borbi izmeu drava ili nacija.
itavu kasniju istoriju stvaranja monopolistikih organizacija, drava i
nacija nije mogue razumeti ako se ne shvati posebnost prethodne
drutvene faze privatne inicijative. Ovo je borba izmeu supamikih
kua, koje unutar opteg kretanja u drutvu jedna drugu podstiu, prvo
kao male, a ondakao vee jedinice, da se ire i teeka veim posedima.
Bitka kod Buvina 1214. godine privremeno odluuje spor. Filip Avgust je pobedio Jovana Engleskog i njegove saveznike. A kako se esto
dogaa u feudalnom ratnikom drutvu, poraz u bici protiv spoljnog neprijatelja znai i slabljenje na unutranjem planu. Po povratku u domovinu, Jovan zatie pobunjcne barone i svetenstvo koji zahtevaju donoenje
Magna cartae. Nasuprot tome, pobeda u ratu protiv spoljnog neprijatelja
jaa mo Filipa Avgusta unutar njegovog vladarskog podruja.
Filip Avgust je od svoga oca nasledio pre svega male enklave Pariz i Orlean, kao i neke delove Berija. Tom e je pripojio - da navedemo
samo najvanija osvojena podruja Normandiju, u to vreme jednu od
407

najbogatijih i najveih oblasti u itavom kraljevstvu; Anu, Men, Turenu; velike delove Poatua i Sentona; Artoa, Valoa, Vermandoa; oblast
Amijena i veliki deo podruja oko Bovea. Gospodar Pariza i Orleana
je postao najvei teritorijalni vladar seveme Francuske88. Kapetovce
je uinio najbogatijom porodicom u Francuskojsy. Stekao je tako i izlaz na more. Kako raste njegova mo, tako se poveava i njegov uticaj u
drugim podrujima severne Francuske, u Flandriji, ampanji, Burgundiji i Bretanji. ak i na jugu raspolae povelikim oblastima.
Ova kapetovska vladarska oblast ipak jo ni izdaleka nije integrisana teritorija. Izmeu Anua i Orleana je grofovija Bloa. Na jugu, priobalna oblast oko Senta, i istonije, Ovemje, jedva da su povezane s oblastima na severu. Ove potonje stara dinastika oblast, sa novoosvojenim
regionima na severu, do Arasa i dalje, predstavljaju ve prilino homogen blok, barem u geografskom smislu.
Ali cilj Filipa Avgusta jo nije ono to danas nazivamo Francuskom, anjegovo vladarsko podruje jo nije ta Francuska. Na umu mu je
pre svega teritorijalno, vojno i privredno jaanje svoje kue i uklanjanje
najopasnijih supamika, Plantageneta. Ostvario je oba svoja cilja. Vladarsko podruje Kapetovaca bilo je u asu smrti Filipa Avgusta etiri
puta vee nego kada je stupio na presto. Nasuprot tome, Plantageneti,
koji su do tada iveli vie na Kontinentu nego na Ostrvu - i iji se upravni aparat i u Engleskoj sastojao vie od Normana s Kontinenta nego od
Ostrvljana, sada na Kontinentu raspolau samo delom bive Akvitanije,
oblau sevemo od centralnih i zapadnih Pirineja, pa do ua ironde. Ta
je oblast dobila ime vojvodstvo Gijena; uz to je dolazilo i nekoliko ostrva
u normanskom arhipelagu. Ravnotea se poremetila na njihovu tetu.
Nisu vie imali negdanju mo, iako ona nije bila skrena zahvaljujui njihovom ostrvskom kraljevstvu. Neto kasnije, ravnotea na Kontinentu
ponovo se pomerila u njihovu korist. Borba za prevlast nad bivim zapadnofranakim podrujem jo zadugo nije odluena. Filip Avgust kao
daje grofove Flandrije smatrao svojim, posle Plantageneta, najopasnijim
takmacima. itava dalja istorija Francuske pokazuje da je Flandrija zaista postala novo sredite moi. Filipu Avgustu pripisuju rei: Ili e Francija biti flandrijska ili e Flandrija biti francuska! Oito da je znao da se
u tim borbama izmeu nekoliko teritorijalno velikih kua radi o prevlasti
ili gubitku samostalnosti. Ali jo uvek je mogao da zamisli da bi i Flandrija, kao Francija, mogla da preuzme vlast nad itavom oblau.
7.
Naslednici Filipa Avgusta vrsto se u poetku dre smera kojim je
potonji krenuo: nastoje da uvrste i dalje proire veliko vladarsko podmje.
408

Tek to je Filip Avgust umro, baroni Poatua se ponovo priklanjaju Plantagenetima. Luj VIII, sin Filipa Avgusta, potvruje svoju vlast na toj teritoriji, kao i u Sentonu, Onisu, Langdoku, delu Pikardije i grofoviji Per.
Delom u obliku verskog rata protiv albigenkih je re tik a - Kapetovci prodiru ka jugu, u podruje jedinog krupnog gospodara koji je, pored Plantageneta, mogao da se meri s Kapetovcima, u podruje grofa od Tuluza.
Kapetovac koji nasleuje Luja VIII, Luj IX ili Sveti Luj, mora da
brani naglo uveane posede od napada spolja i iznutra. Ide i dalje: svom
imanju prikljuuje delove Langdoka severoistono od Pirineja, grofovije
Makon, Klermon, Morten i neke druge manje oblasti. Filip III Smeli dokopao se grofovije Gines. izmeu Kalea i Sent-Omera, koju e. dodue,
dvanaest godina kasnije, vratiti naslednicima grofa od Ginesa. Uzeo je
sve to se uokolo moglo dobiti bilo kupovinom, bilo obeavajui zatitu,
a vladarskom podruju svoje kue spremao se da pripoji i ampanju i veliko podruje Tuluza.
Osim Plantageneta, u itavom zapadnofranakom podruju vie
nema gospodara koji bi se sam, bez udruivanja s drugima, mogao suprotstaviti Kapetovcima. Plantageneti i sami -n i ta manje od Kapetovaca - nastoje da uveaju podruje svoje moi. Na Kontinentu se njihova
vlast ponovo proirila izvan vojvodstva Gijene. Na Ostrvu su pokorili
Vels i pripremaju se da isto to uine i sa kotskom. Oni jo mogu da se
ire, a da ih to ne dovede u direktan sukob s Kapetovcima, koji i sami
imaju mogunosti da se ire u drugim pravcima. U isto vreme, pod Filipom Lepim, njihova vladarska oblast prostire se sve do granica Nemako-rimskog carstva; s jedne strane do reke Meze, koja se smatra
prirodnom i u skladu s podelom karolinkog carstva godine 843 tradicionalnom granicom zapadnofranake oblasti; s druge strane, junije,
do Rone i Sone, dakle, do granica Provanse i Dofinea, kao i grofovije
Burgundije, koje ne spadaju u tradicionalni savez zapadnofranakih teritorija. Filip na osnovu braka stie ampanju i Bri, s brojnim prikljuenim
oblastima, koji su delom unutar podruja samog Nemako-rimskog
carstva. Grof Flandrije na severu oduzima Lil, Due, Betin, a grofoviju
artr i sinjoriju Boansi uzima iz poseda grofova od Bloa. Pored toga,
stie i grofovjje Mar i Angulem, crkvene posede Kaor, Mand i Pij te
dalje na jugu - grofoviju Bigor i podgrofoviju Sul.
Njegova tri sina, Luj X, Filip V i arl IV umiru jedan za drugim bez
mukog potomstva; dinastiki posedi i kruna Kapetovaca dopadaju potomku jednog mlaeg lana kue Kapet, kojem je kao apanaa pripadala
grofovija Valoa.
409

Sve do tada generacije su napore ulagale u gotovo istom pravcu: ka

akumulaciji zemlje. Ovde emo saeti uinke tih napora. Pa ipak, i ovaj
kratki pregled, prosto nabrajanje imena pokrajina koje su se postupno
spajale, pruaju predstavu o stalnoj, otvorenoj ili skrivenoj borbi u koju
su bile ukljuene razne vladarske kue, i u kojoj one jedna za drugom nestaju poto ih je pobedio neko jai. Bez obzira na to da li se shvati puni
smisao tih imena ili ne, mogue je stei utisak o tome kakvi su to snani
podsticaji iz drutvenog okruenja same kue Kapet koji mnotvo pojedinaca pokreu u istom smeru.
Pogled na kartu Francuske nakon smrti arla IV, poslednjeg Kapetovca koji kao direktan naslednik stupa na francuski presto, otkriva nam
sledeu situaciju: veliki francuski posed Kapetovaca onaj koji se grupie direktno oko vojvodstva Francije prostire se od Normandije na zapadu do ampanje na istoku i Kana na severu; Artoa, koji se prostire
sevemije, dat je kao apanaa jednom lanu porodice. Junije, odvojeno
apanairanim podrujem Anuom, nalazi se grofovija Poatje koju direktno
nadziru pariski gospodari, kojima dalje na jugu pripada i grofovija Tuluz, te delovi bive grofovije Akvitanije. Iako je to ve moan teritorijalni aglomerat, jo se ne moe govoriti o integrisanom podruju. Jo uvek
izgleda kao tipino porodino imanje ije razliite delove manje povezuje meusobna zavisnost, ili neka vrsta podele funkcija, a vie linost
njihovih vlasnika, personalna unija i zajedniki upravni centar. Jo
uvek se oseaju dominacija regionalne svesti, posebni interesi i specifinost svake teritorije. Ali njihovo objedinjavanje pod okriljem samo
jedne vladarske kue i, ponekad, jedne jedine centralne administracije,
uklanja izvestan broj prepreka za vre povezivanje. Sve to odgovara
irenju trgovakih odnosa i jaanju veza izvan lokalnih okvira, pojavi do
koje dolazi u manjem delu gradskog stanovnitva, iako ova tendencija
nije u ono vreme ni izdaleka onoliko podsticala na spajanje ili ekspanziju
vladarskih kua kao kasnije, u XIX stoleu, kada graanstvo bude razvijenije. Ovde u XI, XII i XIII stoleu primarni podsticaj za spajanje velikih
teritorija jeste borba za zemlju i supamitvo meu ratnikim porodicama, iji se broj sve vie smanjivao. Inicijativa pripada nekolikim ratnikim porodicama u usponu, prinevskim kuama pod ijom zatitom
cvetaju gradovi i trgovina. Obe strane profitiraju od koncentracije vlasti,
emu i same donekle doprinose. O tome emo kasnije i govoriti. Izvesno
je da i gradski slojevi, kada se vea podruja ujedine pod centralnom
vlau, igraju vanu ulogu u konsolidaciji teritorijalne unije. Bez ljudi i
novca, koji knezu dolaze iz gradskih slojeva, i usled sve vee komercijalizacije, ne bi moglo doi ni do ekspanzije i organizacije vlasti u tim sto410

leima. Pa ipak, znaaj gradova i komercijalizacije u povezivanju veih

oblasti jo uvek je uglavnom posredan, jer oni deluju kao sredstva koja
prinevske kue koriste u procesu integracije. Integracija pre svega znai
pobedu jedne kue ratnika nad drugom, to jest uspon jedne, a potinjavanje druge, koja postaje zavisna od pobednika.
Kada se posmatra karta kakva izgleda poetkom XIV stolea, u trenutku nestajanja direktne loze Kapetovaca, odmah se uoavaju pravci
promena. Borbe malih i srednjih kua za zemlju ili vie zemlje zacelo
nisu prestale, no ni izdaleka nemaju znaaj koji su imale u vremenu Luja
VI, a pogotovo u vremenu njegovih prethodnika. U tom razdoblju zemlja je gotovo ravnomerno raspodeljena izmeu vie vlastelina; svakako
je bilo razlika koje su tada mogle izgledati velikim. Ali posedi i samih
nominalnih vladara, a time i njihova sredstva moi, bili su tako skromni
da se mnotvo vitekih kua iz susednih oblasti moglo meriti s njima kao takmaci i konkurenti u borbi za zemlju i mo. Svaka kua je sama
odluivala kako i da li e se ukljuiti u opte nadmetanje. Sada, u XIV
stoleu, ove kue pojedinano ne predstavljaju nikakvu ozbiljniju mo,
ali okupljene u staleu jo uvek imaju izvesnu drutvenu teinu. Ali
stvama inicijativa sada pripada malom broju ratnikih kua koje su
izale kao privremeni pobednici iz dosadanjih eliminacionih borbi i
koje su nagomilale toliko zemlje da preostale ratnike kue ne samo da
se ne mogu vie s njima meriti ve postaju od njih i zavisne. Za ove ostale, za glavninu ratnika, vie ne postoji mogunost da stiu zemlju, a time
i nezavisnost i drutvenu mo, oslanjajui se samo na svoju drutvenu
mo, dakle, u slobodnoj konkurenciji. Svaka od ovih kua mora da uva
ve dosegnuto mesto u drutvenoj hijerarhiji; ukoliko, pak, nekom od
njihovih pripadnika poe za rukom da se uzdigne na vii drutveni nivo
milou nekog velikog gospodara, onda to povlai i gubitaknezavisnosti
njegove kue.
Broj onih koji u zapadnofranakom podruju mogu, kao nezavisni,
sudelovati u borbi za zemlju i mo znatno se smanjio. Vie ne postoje samostalna vojvodstva Normandija ni Akvitanija. Grofovije ampanja,
Anu i Tuluz da navedemo samo naj vanije - potpale su pod tuu vlast
ili se ugasile. Pored kue Francije, u tom podruju ostale su samo etiri
vanije kue: vojvodstva Burgundija i Bretanja, grofovija Flandrija - i,
naravno, najmoniji od svih - kraljevi Engleske koji su istovremeno
vojvode Gijene i gospodari nekih manjih oblasti. Ratniko drutvo s relativno slobodnom konkurencijom pretvorilo se u drutvo s monopolistiki ogranienom konkurencijom. A iz pet velikih ratnikih kua koje
jo uvek donekle raspolau s dovoljno moi da bi se nadmetale, a time i
411

izvesnom samostalnou, izdiu se samo dve: Kapetovci i njihovi naslednici, kraljevi Francuske, i Plantageneti, kraljevi Engleske. Njihov
dvoboj odluie ko e raspolagati celokupnim monopolom vlasti na
bivem zapadnofranakom podruju, gde e biti centar i granice monopolistikog podruja.

N ovo jaan je centrifugalnih sila:

krug prineva koji se nadm eu
8.
Formiranje monopola vlasti ipak se ne odvija po pravoj liniji,
kako to izgleda ako pratimo samo akumulaciju zemlje. Sto se vie
poveava zemljini posed Kapetovaca na kojem oni sprovode centralizaciju, to se izrazitije javlja i kretanje u suprotnom smeru. Ponovo jaa decentralizacija. Ovu tenju jo uvek najvie predstavljaju najblii roaci i
vazali nosioca monopola, kao to je to bilo i u prethodnoj fazi izraene
naturalne privrede, a i u doba Karolinga. Ipak, oblik delovanja decentralizujuih drutvenih sila znatno se promenio. Novac, zanatstvo i trgovina
igraju u novom drutvu vaniju ulogu nego u starom; grupe specijalizovane za ove delatnosti, to jest graanski slojevi, imaju sada i poseban
drutveni znaaj. Razvila su se i transportna sredstva. Sve to omoguuje
bolju organizaciju vlasti na nekoj teritoriji nego ikad ranije. Slubenici,
koje centralni gospodar alje da irom zemlje nadgledaju njegove posede
i njima upravljaju, ne mogu vie lako da se osamostale. Znatan broj ovih
slubenika centralnog vladara potie iz gradskih slojeva. Mogunost da
se graani od slubenika centralnih vladara pretvore u njegove supamike
neuporedivo je manja nego ranije kada je centralni vladar morao da svoje
pomagae uzima i iz redova ratnikog stalea, i kada su ak i neslobodnjaci, koje je angaovao dajui im zemlju kao nagradu za slubu,
vrlo brzo sticali mo, a time i drutveni rang ratnika ili plemia.
Pa ipak, jedna drutvena kategorija ljudi jo uvek predstavlja pretnju za odravanje velikih poseda u vlasti samo jednog oveka. Iako im je
snaga u meuvremenu oslabila, a nain delovanja promenjen, oni i u
izmenjenim drutvenim uslovima jesu i ostaju glavni eksponenti decentralizacije. Radi se o najbliim roacima centralnog vladara, dakle njegovim strievima i ujacima, brai, sinovima i, ponekad, u manjoj meri,
njegovim sestrama i kerima.
Vladarsko podruje i monopol vlasti nisu tada svojina samo jednog
pojedinca ve su uglavnom vlasnitvo jedne porodice, jedne kue ratnika. Svi blii rodaci imaju i polau pravo na bar jedan deo tog vlasnitva.
412

Tome zahtevu glavar dinastije teko se moe odupreti jer su njegovi domeni sve vei. Jasno je da se tu ne radi o pravnom zahtevu u smislu
kako danas shvatamo taj izraz; u tom razdoblju u drutvu postoje tek zaeci opteg, sveobuhvatnog prava kojem treba da se pokoravaju i veliki gospodari; ne postoji, naime, vrhovni autoritet kadar da nametne takvo
pravo. Tek usled monopolizacije fizike prinude i centralizacije funkcija
vlasti, polako se pojavljuje opte pravo, pravni kodeks koji vai za veliku
teritoriju. Zbrinjavanje dece je drutvena obaveza koja prvenstveno spada u obiaje (coutumes). Jasno je da ga mogu upranjavati samo
imunije porodice. Upravo zbog toga ovaj obiaj i donosi sa sobom presti. Kako bi najbogatija kua u zemlji, kraljevska, mogla da izbegne taj
obiaj?
Teritorijalni posed jedne kue je i dalje, iako uz sve vea ogranienja, privatni posed. Glavar kue raspolae istom slobodom moda i veom nego to danas zemljoposednik raspolae svojim imanjem, ili ef velikog porodinog preduzea kapitalom, prihodima i podrunicama. Kao to zemljoposednik moe preneti na svog mlaeg sina
deo imanja ili ovaj dati svojoj keri u miraz, ne pitajui svoje zakupce da
li im se novi gospodar dopada, kao to ef jednog porodinog preduzea
moe uzeti deo kapitala za miraz svojoj keri ili preneti upravu nad delom posla svome sinu, a da o tome ne polae rauna svojim zaposlenima,
tako i vladari u ovoj ranoj fazi drutvenog razvoja raspolau selima, gradovima ili zemljom u njihovoj svojini. Motivi koji podstiu sopstvenike
velikih imanja da zbrinu svoje sinove ili keri u oba sluaja su isti. Bez
obzira na posebnu naklonost koju gospodar moe pokazati prema nekom
od svoje dece, njihovo zbrinjavanje na prikladan nain nuno je za
odravanje i pokazivanje drutvenog nivoa kue. Ono - barem prividno i
kratkorono posmatrano - uveava i mo kue i produava joj trajanje.
esto vladar tek posle bolnih iskustava primeti da ovo preputanje vlasnitva i funkcija vlasti u korist nekog lana porodice nosi velike opasnosti za mo i stalnost dinastije. U Francuskoj, Luj XIV je prvi postao
potpuno svestan posledica takvih postupaka. On je neumoljivo uklonio
sve lanove svoje porodice - ukljuujui i prestolonaslednika, koliko je
to bilo mogue sa svih vladarskih funkcija i sa svih samostalnih pozicija moi.
9.
Tokom prve faze te evolucije, dok je posed Kapetovaca tek
malo vei nego drugih porodica ratnika u zemlji, opasnost koju donosi
deoba poseda takorei upada u oi. Porodini posed je gotovo uvek
ugroen od susednih feudalnih porodica. To primorava svaku porodicu
da dri na okupu svoje lanove kao i svoje posede. Nema sumnje da
413

gloenja, svaa i borbe ima u samim porodicama, kao i svuda drugde.

Ali to ne spreava porodicu, ili barem jedan njen deo, darazm ilja o odbrani poseda a ukae li se prilika, i o njegovom uveanju. Srazmemo
sitan posed kraljevske kue, kao i drugih kua ratnika, u sutini je autarkian. On nema specifinu drutvenu teinu, ve vie lii na porodino preduzee. Braa, sinovi, pa ak i majke i ene oca porodice
sudeluju, ve prema linoj snazi i okolnostima, u voenju poseda.
Niko, meutim, ni ne razmilja o odvajanju nekog dela porodinog poseda i njegovom predavanju kao pojedinane svojine nekom od lanova kue. Mlai sinovi glave porodice ponekad dobiju komad zemlje ili
ga steknu brakom: ali deavalo se i da neki mlai sin kraljevske porodice ivi veoma skromno.
Sve se to menja uporedo s bogaenjem kraljevske kue. Kada su
Kapetovci najzad postali najbogatija porodica u toj oblasti ili u itavoj
zemlji, vie nije bilo ni govora da mlai sinovi ive kao skromni vitezovi. Presti krune zahtevao je da lanovi kraljevske kue, a tako i kraljevi
mlai sinovi i keri, steknu sredstva da mogu iveti prema svom rangu,
to jest, da dobiju manji ili vei posed iji bi gospodari bili i od ijih bi prihoda mogli da ive. Opasnost deobe poseda u ovom razdoblju, kada su
Kapetovci po moi i bogatstvu nadmaivali sve druge porodice u kraljevstvu, nije bila tako velika. Proirenje kapetovskog poseda praeno je
stalnim poveanjem teritorije koja je davana kao apanaa deci kraljeva.
Pojavio se novi uzrok dezintegracije.
Luj VI Debeli daje svom sinu Roberu malu grofoviju Dre. Filip
Avgust, neimar prvog poleta Kapetovaca, vrsto dri teritorije koje je
tekom mukom stekao; od svog poseda odvojio je samo malu sinjoriju
Sen-Rikje koju je dao u miraz sestri.
Meutim, ve Luj VIII u testamentu odreuje da se grofovije Artoa, Poatje, Anu i Men, dakle znaajni delovi porodinog poseda, iako
ne i njegovo jezgro, daju kao apanaa njegovim sinovima.
Luj IX daje kao apanau svojim sinovima Alanson, Per i Klermon.
Filip III poklanja jednom svom mlaem sinu grofoviju Valoa. Pa ipak,
Poatje, Alanson i Per vraaju se u kapetovski posed kada njihovi vladari
umiru ne ostaviv iza sebe mukih naslednika.
Godine 1285. pet grofovija: Dre, Artoa, Anu, Klermon i Valoa,
odvojeno je od dinastijskog poseda i apanairano. Godine 1328, u asu
smrti arla Lepog, ve ih je devet.
Kada Filip Valoa nasleuje posede i krunu Kapetovaca, apanae
njegove kue, Valoa, Anu i Men, opet se spajaju s veim posedima vladarske porodice. Smru jednog drugog Valoaa, kruni se vraa i grofovija
414

artr. Filip sam dolazi do nekoliko manjih poseda, izmedu ostalih i podruja Monpeljea, koje otkupljuje od kralja Majorke. Njegova je, pak,
najvea tekovina Dofine, koji biva prikljuen posedu Kapetovaca koji
time prelaze tradicionalnu granicu Zapadnofranakog carstva i ulaze u
bive podruje Lotaringiju. Ovo irenje je pripremio jo Filip Lepi sticanjem nadbiskupskog sredita Liona i uspostavljanjem ue veze s biskupskim gradovima Tulom i Verdenom.
Nain na koji Dofine prelazi pod vlast pariskih vladara je u odnosima izmeu centralizujuih i decentralizujuih sila tog razdoblja isto toliko karakteristian koliko i apanae. Dofine je bio deo arlekog ili
burgundskog kraljevstva, a nastao je posle lotarinkog interegnuma
istono od Rone i Sone. Njegov poslednji vladar, Iber II, preputa ili,
tanije, prodaje svoju oblast posle smrti svoga sina jedinca Kapetovcima, i to pod nizom uslova: predvideno je da Filip izmiri njegove pozamane dugove, kao i to da e Dofine biti predat Filipovom drugom, a ne
najstarijem sinu. Oito je vlasnik Dofinea eleo da svoju zemlju da nekome dovoljno bogatom da plati iznose koje je on traio. Preputanjem Dofinea gospodarima Francije osigurao je da ta oblast posle njegove smrti
ne postane predmet spora izmeu drugih suseda; pariski kraljevi su, naime, bili dovoljno moni da odbrane steeno. To, zacelo, nije jedini primer koji svedoi o privlanosti koju je porodica Kapetovaca uivala
medu slabijim susedima. I potreba za zatitom slabijih je inilac koji je
pospeivao proces centralizacije i monopolizacije, im je ovaj dostigao
odreeni nivo.
Ali stari gospodar, kome je naslednik umro, oito eli da sprei da
njegova zemlja, Dofine, prelaskom u francuski posed sasvim izgubi samostalnost. Zbog toga i zahteva da se to podruje dodeli drugom kraljevom sinu kao apanaa, to jasno izraava nadu da e ovo podruje
sauvati sopstvenu vladarsku kuu i neku vrstu nezavisnosti. U to vreme
sve je vie apanairanih poseda.
Ali Filip Valoa ne potuje dogovor. Dofine ne daje mlaem, ve
svom najstarijem sinu, prestolonasledniku anu, jer je, kako se kae u
ukazu90: Dofine na granici kraljevstva i potreban mu je valjan i snaan
vladar za odbranu i sigurnost kraljevstva, jer bi postupajui drugaije,
kraljevstvo kasnije dospelo u velike opasnosti... Postoji veliki broj izjava koje svedoe da tada oito ve postoji svest o opasnosti do koje vodi
preputanje teritorija mlaim sinovima. Ali potreba da valjano obezbedi
mlae sinove i dalje se namee kralju. Filip se iz razloga sigumosti opredelio da svom mladem sinu ne preda Dofine; daje mu Orlean, od kojeg
stvara vojvodstvo, a uz to i nekoliko drugih grofovija.
415

Njegov stariji sin, an Dobri, ovek koji dobija Dofine, posle

smrti oca veoma je velikoduan: najpre poklanja dve grofovije, a potom i etiri podgrofovije. Svom drugom sinu Luju daje grofovije Anu
i Men, a svom mlaem sinu Poatje, zatim Makon. Usledie jo vei
pokloni.
10.
an Dobri stupio jen ap resto 1350. godine. Dugotrajna latentna
napetost izmeu dve najvee moi i dve najmonije ratnike kue bive
zapadnofranake oblasti jo pod njegovim prethodnikom prerasla je u
otvoreni sukob. Godine 1337. poinje niz sukoba koji su kasnije dobili
ime Stogodinji rat. Plantagenetima, gospodarima britanskog ostrva,
bilo je onemogueno da se ire na Kontinentu; njihovi postojei kontinentalni posedi bie stalno ugroeni, znalo se, sve dok ne unite Kapetovce i ne spree svaku novu supremaciju na Kontinentu. Na drugoj
strani, i irenje pariskih gospodara bilo je onemogueno, a njihova supremacija ugroena sve dok, znalo se, Ostrvljani ne budu bili pokoreni ili
barem proterani s Kontinenta. To je logika autentine konkurencije koja
podstie dve dinastije i ljude koji od njih zavise jedne protiv drugih;
budui da nijedan od protagonista ne moe da protivniku nanese odluujui poraz, borba se produava.
Pariski kraljevi su iz razliitih razloga u poetku u nepovoljnom
poloaju. Jovana Dobrog je 1356, u bici kod Poatjea, zarobio prestolonaslednik Engleske, princ od Velsa, i poslao ga u Englesku. Odmah izbijaju sukobi na njegovim posedima, gde njegov sin, prestolonaslednik
arl, mladi od jedva dvadeset godina, postaje regent: u Parizu izbija revolucija, a selo pustoe seljaki ustanci i pljaka u koju kreu vitezovi.
Engleske trupe, u saveznitvu s jednim drugim potomkom Kapetovaca,
kraljem Navare, posednikom nekada apanairanih oblasti, zauzimaju veliki deo zapadne Francuske, stiu ak i nadomak Pariza. Da bi ga pustili
iz zarobljenitva, an Dobri sklapa ugovor s Plantagenetima i njihovim
saveznicima i daje im itavu kontinentalnu oblast kojom je krajem XII
veka vladao Riard Lavovo Srce. Ali Opta staleka skuptina Francuske,
koju je prestolonaslednik sazvao 1356. godine, proglaava taj sporazum
neprihvatljivim i nesprovodivim i kao jedini dostojan odgovor objavljuje rat. To jasno pokazuje koliko su unutar velikog vladarskog podruja
kapetovskih naslednika postali jaki meuzavisnost, partikularizam i interesi razliitih regiona, to e sve kraljevskoj funkciji postupno oduzimati monopolistiki poloaj. Ali to su tek poeci budueg razvoja. Rat
izbija ponovo, a sporazum u Bretinjiju, sklopljen 1359. godine, kojim je
rat privremeno obustavljen, neto je povoljniji za dinastiju Valoa nego
ugovor koji je an Dobri potpisao u Engleskoj. Pa ipak, otprilike etvrti416

na onog to je posedovao Filip Lepi trebalo je da se ustupi Plantagenetima, pre svega oblasti juno od Loare: Poatu, Senton, Onis, Limuzen,
Perigor, Kersi, Bigor i neke druge teritorije koje su sa starim engleskim
posedom Gijenom inile kneevinu Akvitaniju; uz to, sevemije od Kalea,
grofovije Gines, Pontje i Montrej-sir-Mer. Umesto etiri miliona, to je
bilo zahtevano Londonskim ugovorom, sada otkupnina za kralja iznosi
tri miliona zlatnih ekija. Kralj, hrabar ovek i pravi vitez, vraa se iz zarobljenitva ali ne shvata veliinu svog poraza. Ponaa se kao da je i dalje
apsolutni vladar teritorije koja mu je preostala i koja e jednog dana postati drava i nacija Francuska. Cini mu se da sada vie nego ikada njegova dinastija treba da iskae svoje dostojanstvo i slavu. Oseaj manje
vrednosti zbog poraza podstie ga da se precenjuje. Smatra da e se dostojanstvo i slava njegove kue najbolje potvrditi ako svi njegovi sinovi
pristupe potpisivanju ugovora u svojstvu vojvoda. Jedna od njegovih
prvih akcija posle povratka iz zarobljenitva je pretvaranje nekih svojih
poseda u vojvodstva, koja e biti apanaa njegovim sinovima. Njegov
najstariji sin ve je bio vojvoda od Normandije i dofen; svog drugog sina,
Luja, proglaava vojvodom od Anua i Mena; anu poklanja vojvodstva,
Beri i Ovemje; najmlaem sinu, Filipu, dodeljuje Turenu. To se sve
dogaa 1360. godine.
Naredne, 1361. godine, vojvoda od Burgundije, kome je samo petnaest godina, umire ne ostavivi za sobom potomstva. Dve godine ranije
bio se oenio Margaretom, kerkom i jedinom naslednicom grofa od Flandrije. Posle neoekivane vojvodine smrti, ova velika oblast ostaje bez gospodara. Valja rei da u nju nije spadala samo ua Burgundija ve i
grofovije Bulonj i Ovemje, ira grofovija Burgundija, grofovija Fran-Konte, kao i jo neke oblasti izvan tradicionalnih granica zapadnofranakog carstva. an Dobri trai sve ove teritorije, pri emu se poziva na
poneto zamrene rodbinske veze. Poto mu to niko ne osporava, on ih
1363. daje umesto Turene u apanau svom najmlaem sinu Filipu, koga je
posebno voleo. Ovaj se hrabro borio pored njega u bici kod Poatjea tako
da je s njim bio i u zarobljenitvu. Kralj je tom prilikom izjavio: Poto
se od nas oekuje da deci damo dovoljno da sauvaju slavu svog porekla,
moramo velikoduno nagraditi onog meu njima koji je to posebno
zasluio91.
Dodeljivanje ovih apanaa i motivi u pozadini jasno pokazuju koliko teritorijalni francuski posedi u tom razdoblju jo uvek imaju karakter
porodine svojine. Ali to pokazuje i koliko takvo postupanje pospeuje
usitnjavanje poseda. Izvesno je da se u istom razdoblju naziru i snane
suprotne tenje za reformom privatnog i dominijalnog karaktera vlasti;
27 Proces civ i lizacije

417

ubrzo emo neto rei o grupama koje su na dvoru predstavljale tu suprotnu tenju. Iako su line osobine i individualna sudbina ana Dobrog
bez sumnje uticale na to da on bogato daruje svoje sinove u interesu
porodinog prestia, tu je podjednaku ulogu odigralo i zaotravanje konkurentske borbe, iji je najbolji izraz Stogodinji rat; posle poraza, naslednici Kapetovaca nametljivo pokazuju svoje bogatstvo. U svakom
sluaju, u doba vladavine ana Dobrog samo se pojaava specifina
tenja svojstvena velikom porodinom posedu, tenjakojoj se, nakon to
je posed dostigao odreenu veliinu, nije mogao odupreti niti jedan
predstavnik Kapetovaca. Posledice te tenje su jasne.
Posle smrti ana Dobrog, niko ne dovodi u pitanje postojanje i
vrenje centralne vlasti, uprkos slabljenju i porazu kraljevom. To pokazuje koliko je mo centralnog vladara ve bila zasnovana i na drugim
drutvenim funkcijama, a ne samo na funkciji vojskovoe. Prestolonaslednik, ovek fiziki slab, ali otrouman i pouen zlim iskustvima iz mladosti, nasleduje oca pod imenom arl V. On je gospodar svih teritorija
Kapetovaca,, koje su oni dobili ugovorom iz Bretinjija, ukljuujui, dakle, i apanairane posede. Ako poblie osmotrimo raspodelu vlasti, jasno
emo videti kako se pod platom kraljevog suvereniteta pojaavaju centrifugalne tenje. Unutar kapetovskog vladarskog podruja nastaje vei
broj teritorijalnih formacija koje manje ili vie tee autonomiji, a izmedu
kojih postoji supamitvo. Bitna je tu i injenica da su gotovo svi takmaci
bili potomci dinastije Kapetovaca. Uz nekoliko izuzetaka, radi se o ljudima koji su dobili apanau ili o njihovim potomcima koji se sada suoavaju kao supamici. Postoje, izvesno je, i drugi teritorijalni vladari koji nisu
lanovi kraljevske kue, ili barem to nisu direktno, no u borbi za supremaciju oni nisu najvaniji protagonisti.
Najugledniji od ovih u doba ana Dobrog bio je arl Ravi, kralj
Navare; njegov otac, Filip od Evrea, bio je unuk Filipa III, neak Filipa
Lepog i arla Valoaa; m ajkam u je bila unuka FilipaLepog, ak iL u jaX .
arl Ravi je uz to bio i zet ana Dobrog. Osim pirinejske teritorije Navare, pripadao mu je i izvestan broj poseda koji su nekada spadali u apanau Kapetovaca, pre svega grofovija Evre i pojedini delovi vojvodstva
Normandije. Njegov posed bio je tako veliki da je time gotovo bio
ugroen i Pariz.
arl Ravi od Navare je jedan od prvih protagonista ove borbe
izmeu apanairanih pripadnika kapetovske kue za supremaciju u zapadnofranakoj oblasti, a, u krajnjoj liniji, i za samu krunu Francuske.
Na Kontinentu je on glavni saveznik Plantageneta u prvoj fazi Stogodinjeg rata. Jedno vreme je vojni komandant Pariza (1358), tako da su
418

ak i graani tog 'grada, pa i Etjen Marsel u pojedinim trenucima, stajali

na njegovu stranu. Kao da je bio na putu da ostvari svoj san da preotme
kraljevsku krunu drugom nasledniku Kapetovaca. Podsticaj za to daje
mu i pripadnost kui centralnog vladara, a i sredstva moi i prava koja su
drugim takmacima nedostajala.
Plantagenet s kojim sklapa savez, Edvard III, takoe je, iako samo s
majine strane, blizak roak Kapetovaca. I on je unuk Filipa III, neak
Filipa Lepog i arla Valoaa; majka mu je ki Filipa Lepog, neaka arla
Valoaa. Edvard je, dakle, u isto tako bliskom srodstvu s Kapetovcima
kao i francuski kralj koji mu stoji nasuprot, to jest Jovan Dobri, unuk
arla Valoaa.
Sevemo od kontinentalnih poseda Plantageneta prostirale su se
oblasti koje je an Dobri poklonio svojim mlaim sinovima: posedi
Luja, vojvode od Anua, ana, vojvode od Berija, Filipa Smelog, vojvode od Burgundije; neto dalje su posedi Luja, vojvode od Burbona. Potonji je takoe potomak Kapetovaca preko brata Filipa III, Robera, grofa
od Klermona, koji se oenio Beatrisom, naslednicom Burbona; njegova
majka je Valoa, sestra mu je ena arla V; on sam je ujak arla VI, a stric
vojvoda od Anua, Burgundije i Berija. To su protagonisti sukoba iz
razdoblja ana Dobrog, arla V i arla VI. S izuzetkom Plantageneta i
Burbona, svi su oni nosioci apanairanih poseda kapetovskog nasleda,
koji se sada bore za uveanje svojih dinastikih poseda - i, u krajnjoj liniji za supremaciju.
Za vlaavine arlaV, teite se pomie najpre u korist Valoaa, naslednika krune. Kada arl V umire, njegovom sinu i nasledniku je samo
dvanaest godina. Okolnosti ili puki sluaj, ako posmatramo razvoj u
celini - sada rade u korist nekih tenji koje ve postoje u samoj strukturi
drutva. Mladost i slabost Valoaa dalje ojaavaju ve narasle centrifugalne sile i omoguuju da na povrinu izbiju priguene napetosti.
arl V je bio konano pripojio Dofine svom porodinom posedu;
povratio je normanske teritorije kralja Navare, a i neke druge apanairane oblasti, vojvodstvo Orlean i grofoviju Okser, izmeu ostalih. Ali kada
on umire, postoji ve sedam velikih feudalnih gospodara u zemlji, koji
svi potiu od Luja Svetog, te su tako i potomci kapetovske dinastije. Njih
u to vreme nazivaju prinevima ljiljana (princes des fleurs de lis). A
sada osim mnogo manjih i srednjih vladara, koji su odavno prestali da
se samostalno bore za vlast92 - osim Plantageneta postoje jo samo dve
velike kue iji lanovi ne potiu u direktnoj mukoj liniji od Kapetovaca: vojvode od Bretanje i grofovi od Flandrije. Ali grof od Flandrije u to
vreme ima samo jedno dete, kerku. Posle smrti mladog vojvode od Bur419

gundije za kojeg je bila udata, bore se za njenu ruku, a time i za budue

vlasnitvo nad Flandrijom, Plantageneti i naslenici Kapetovaca. Posle
dugog trvenja, naslednicu, zahvaljujui intervenciji Sarla V, glave dinastije Valoa, udaju za njegovog mlaeg brata Filipa, koji je po odredbi
svog oca u meuvremenu postao vojvoda od Burgundije. Brakovi velikih feudalnih gospodara bili su sklapani iskljuivo, kako bismo to mi danas rekli, iz komercijalnih razloga, dakle samo radi poveanja poseda
i uspeha u konkurentskoj borbi. Filip Smeli spaja, dakle, nakon smrti
svog tasta, vojvode od Flandrije, posede potonjeg s Burgundijom. Od
starih feudalnih kua na Kontinentu ostaje samo jo vojvodstvo Bretanja.
Iz ovog starog sloja je grananjem kapetovske kue i njenih poseda nastao
novi, ui sloj vladara i poseda, koje mehanizam teritorijalne konkurencije i borbe za prevlast uvlai u borbu jedne protiv drugih. Prinuda koja
- ve u skladu sa slabom povezanou i podelom funkcija u drutvu u
kojem preovlauje naturalna privreda, a posebno u ratnikom drutvu
vodi ka dezintegraciji poseda i jaanju centrifugalnih sila, jo jednom je
uinila svoje. Opet dolazi do dezintegracije, nalik na onu koja je nekoliko vekova ranije dovela do raspada karolinke vlasti, a potom do feudalnog drutvenog poretka u XII stoleu. Opet ljudi kojima je glavar
dinastije poverio delove svojih poseda pokuavaju da se osamostale i postanu supamici oslabljene centralne kue. Ali sada u konkurentsku borbu
moe da ue samo mali broj potomaka centralne kue. To dovoljno govori o tome koliko se struktura ljudskih odnosa u tom drutvu izmenila,
koliko se ljudska mrea, barem u agramom sektoru - razvila u sistem sa
zatvorenim mogunostima.
11.
Supamitvo izmeu monih prineva ljiljana ispoljava se odmah nakon smrti arlaV, i to u borbi za regentstvo i tutorstvo nad maloletnim prestolonaslednikom. arl V je za regenta postavio svog brata
Luja, vojvodu od Anua, dok je tutorstvo nad svojim sinom poverio bratu Filipu, vojvodi od Burgundije, i zetu Luju, vojvodi od Burbona. Jedino je to mogao da uradi da sprei da vlast pripadne samo jednom oveku.
Ali, Luj Anujski, kao i Filip, upravo su i teili potpunoj vlasti. Obojica
bi da ujedine tutorstvo i regentstvo. Sukobi izmeu supamika, lanova
kraljevske kue, traju tokom itave vladavine arla VI, koji nije kadar da
donosi odluke i koji je naposletku duevno poremetio.
Protagonisti u borbi za prevlast meu kraljevim roacima se ponekad menjaju. Tako Luja Anujskog u jednoj fazi borbe smenjuje, kao
najjai supamik vojvode od Burgundije, mlai brat arla VI, Luj, koji
kao apanaom raspolae vojvodstvom Orlean. Bez obzira na to koje se
linosti smenjuju, mrea meuzavisnosti koja ih podstie na borbu ostaje
420

ista. Neprekidno se dvoje ili troje ljudi sukobljavaju unutar ovog, sada
veoma suenog konkurentskog kruga, pri emu nijedan ne eli i ne moe
sebi da dopusti jer mu preti da bude uniten - da onaj drugi postane
jai. Ova nadmetanja izmeu kraljevih roaka nuno prerastaju u daleko
vei sukob tog d o b a - borbu koja jo n i izdalekanije o d lu en a-to jest, u
sukob s Plantagenetima, ije se razne grane i same unutar slinih mehanizama meusobno sukobljuju.
Treba predstaviti poloaj ovih lanova kraljevske kue. Oni tokom
itavog ivota zauzimaju poloaj drugog ili treeg reda. esto smatraju da
bi bolje branili interese krune nego onaj ko je u tom trenutku njen legitimni
nosilac. Na putu do cilja ispreava im se obino samo jedna osoba, a ponekad dve ili tri. U prolosti se esto dogaalo da dvoje ili troje ljudi umru jedan za drugim i da u kratkom razmaku onom iduem po redu oslobode put
do vlasti. Ali ak i tada esto dolazi do otrih borbi sa supamicima. U toj
epohi i u toj sredini, onaj ko nije dovoljno moan gotovo nikada ne stupa
na presto ako pripada nekoj bonoj liniji, ma kako opravdani bili njegovi
zahtevi. Gotovo uvek postoje drugi ljudi koji ih osporavaju. Iako su njihovi zahtevi moda i slabiji, oni pobeuju ako su barem malo jai. Oni
najblii prestolu, koji ve upravljaju nekim apanairanim posedom,
zaokupljeni su stvaranjem i uvrivanjem uporita, kao i poveavanjem
poseda, prihoda i moi. Ako se i ne mogu dokopati krune, njihova vlast
nije manje bogata, mona i sjajna od moi supamika. esto u tom pogledu
nadmauju i samog kralja, jer je on u krajnjoj liniji samo najvei od svih
supamika i konkurenata.
To je poloaj i stav bliskih roaka slabog kralja arla VI, njegovih
strieva ne svih, ve samo nekih a kasnije i njegovog brata. Uz neke
izmene, sa sve slabijim mogunostima za druge ili tree po rangu, ovaj
stav, ova situacija, ova napetost oko prestola prenose se preko pojedinaca razliite obdarenosti, sve do vremena kada u linosti Anrija od Navare
poslednji put jedan relativno mali teritorijalni vladar postaje kralj Francuske. Kao to smo rekli, tragovi te tendencije odravaju se sve do vremena Luja XIV.
Najjai u borbi prineva ljiljana je Filip Smeli, najmlai sin ana
Dobrog. U poetku raspolae samo svojom apanaom vojvodstvom od
Burgundije. Potom s njim ujedinjuje, prvenstveno na osnovu svog braka,
grofovije Flandriju, Artoa, Never i baronat Donsi. Njegov drugi sin, Antonije, vojvoda od Brabanta i vladar Antverpena, enidbom postaje vojvoda
od Luksemburga. Njegov sin eni se naslednicom Enoaa. To su poeci
irenja burgundskih vladara, zasnivanja vrste vlasti koja delimino lei
izvan sfere moi pariskih kraljeva, u podruju dananje Holandije.
421

Slino deluje i brat kralja arla VI, Luj, najjai supamik Filipa
Smelog u borbi za prevlast nad Francuskom. Obojica brzo i odluno rade
na poveanju moi vlastitih kua. Luj kao apanau stie vojvodstvo Orlean koje je pod arlom V, posle smrti njegovog stricaFilipa V, opet bilo
pripojeno krunskim posedima.
Luj dobija jo tri ili etiri grofovije i vee posee u ampanji. Iz
obilnog miraza svoje ene Valentine Viskonti on kupuje i nekoliko
grofovija, medu kojima i Bloa. Preko ene mu pripada grofovija Asti, a
u Italiji ima pravo jo na neka podruja. Burgundija se iri prema Holandiji, a Orlean prema Italiji. Unutar biveg zapadnofranakog podruja vlasniki odnosi se uvruju; najvei deo ovih podruja pripada
londonskom ili pariskom kralju. Neki od prineva ljiljana moe se
ovde potvrditi i sudelovati u borbi za prevlast jedino ako je drugde
stvorio mo za vlastitu kuu. Kao ranije u eliminacionim i u borbama
za prevlast u okviru velikog postkarolinkog feudalizma, tako sada
sline napetosti podstiu pojedince iz mnogo ueg kruga velikih teritorijalnih vladara iz loze Kapetovaca da proiruju svoja podruja i da stalno trae vie. Sada su u tome enidbe, nasledstva i kupovine podjednako
vani kao rat i borbe. Nisu samo Habzburgovci stekli mo sklapanjem
brakova. Kada su u ovom drutvu nastali relativno veliki posedi s velikim vojnim potencijalom, pojedinci i pojedine ratnike kue, koji su
eleli da dalje napreduju, mogli su se nadati uspehu samo ako su raspolagali posedom koji je sa sobom nosio i dovoljan ratni potencijal. To
takode pokazuje koliko se u ovoj fazi, u sferi teritorijalnog poseda, ve
bila smanjila mogunost konkurencije i kako napetosti meu ljudima
nuno vode do stvaranja monopola vlasti na podrujima odreene
veliine i veim.
Francusko-engleska teritorija je u tom razdoblju jo uvek meuzavisan teritorijalni sistem. Svaka promena drutvene moi u korist ili na
tetu jedne od konkurentskih kua, pre ili kasnije izaziva i druge promene, a to remeti i ravnoteu itavog sistema. Moe se pouzdano rei gde se
u tom sistemu nalaze glavne, a gde sporedne napetosti; ravnotea snaga i
njena dinamika, njena razvojna krivulja, mogu se relativno lako odrediti.
Stogodinji rat ne treba posmatrati samo kao niz sukoba pohlepnih vladara, iako i taj element ne nedostaje, ve kao jedan cd neminovnih
oduaka za napetosti u drutvu u kojem postoje razliito velike teritorije,
te kao niz borbi za supremaciju konkurentskih kua unutar nestabilnog
meuzavisnog sistema vladarskih jedinica. Dva glavna takmaca, prema
veliini poseda i vojnog potencijala, jesu kue Londona i Pariza, a njih
predstavljaju sporedne linije kraljevskih dinastija iz kojih su nastale; re
422

je o kuama Valoa i Lankaster. Jo uvek londonska kua a povremeno i

pariska - tei da pod svojom vlau ujedini celokupno bive zapadnofranako podruje, kontinentalne teritorije i proireno ostrvsko kraljevstvo.
Tek u toku ovih borbi postaje jasno kako su na ovom stupnju drutvenog
razvoja veliki otpori vojnom osvajanju, a pre svega unutranja kohezija
do koje dolazi na tako velikoj i raznovrsnoj teritoriji pod istom vlau i
istom centralnom upravom. Opravdano je pitanje da li bi na ovom
stupnju drutvenog razvoja stvaranje centralnog monopola i integracija
kontinentalnih i ostrvskih teritorija pod upravom Londona, bili uopte
mogui i da su Valoai pretrpeli potpun poraz od ostrvskih kraljeva i njihovih saveznika. Kako bilo da bilo, kue Pariza i Londona su te koje se u
poetku bore za supremaciju na istim teritorijama. Sve ostale napetosti,
posebno one izmeu razliitih ogranaka pariske kue, kristaliu se oko te
glavne ose napetosti itavog teritorijalnog sistema. Tako burgundski Valoai u toj borbi podupiru as jednu as drugu stranu.
Ali dalja podela funkcija i nadregionalna meuzavisnost ne samo
da pribliavaju - kao saveznike ili neprijatelje - razliite jedinice vlasti
proirene zapadnofranake teritorije ve poinju da se oseaju, iako ne
tako oigledno, i meuzavisnosti i pomicanje teritorijalne ravnotee na
veem prostoru, to jest u celoj Zapadnoj Evropi. Francusko-engleska teritorija u toku sve vee integracije postaje samo podsistem unutar obuhvatnijeg evropskog sistema. Ta se sve vea meuzavisnost na velikim
prostorima, koja je i ranije postojala, sada u toku Stogodinjeg rata posebno jasno ispoljava. Nemaki i italijanski vladari se ve upliu u borbu
za supremaciju u francusko-engleskom sektoru, unosei svoje interese i
drutvenu mo, iako je njihova uloga u poetku jo uvek sporedna. Ve
razlikujemo predznake kasnijeg fenomena koji e se ispoljiti tokom
Tridesetogodinjeg rata: itav evropski kontinent pretvara se u sistem
meuzavisnih zemalja, sistem s posebnom dinamikom ravnoteom,
unutar kojeg svako pomicanje snage, posredno ili neposredno utie na
svaku jedinicu, svaku zemlju. Nekoliko stolea kasnije, tokom rata
19141918, ili Prvog svetskog rata, kako su ga prozvali, napetosti i pomeranja ravnotee deluju, usled ubrzanja tog preobraaja i poveanja
meuzavisnosti, na jedinice vlasti u svim delovima sveta. Vrsta i stupnjevi stvaranja monopola, do kojih dovode napetosti ove svetske meupovezanosti, kao i njihov mogui ishod, vee jedinice vlasti koje bi
mogle proizai iz takvih sukoba, sve nam to zasad izgleda nejasno. No
tako je isto i s teritorijalnim vlastima i grupama ljudi koji su nekada sudelovali u Stogodinjem ratu. Tu je svaka jedinica oseala kao neposrednu
pretnju samo mo ili porast moi drugih. Naime, vee jedinice koje pola423

ko izrastaju iz tih borbi, dananja Francuska i Engleska, u svesti ljudi

koji ih stvaraju isto su tako malo prisutne kao to je za nas, na primer, politika jedinica Evropa.
Svako moe u drugim radovima proitati vie o tome kako su se
razreile napetosti meu suparnikim kuam a i grupam a, kako se
pomicalo teite u borbi izmeu glavnih protagonista, engleskih Lankastera, francuskih Valoaa i burgundskih Valoaa, kako su Englezi osvojili veliki deo francuskog podruja, a konano i francusku krunu i
kako se, potom, pod vostvom Jovanke Orleanke ujedinjuju sve snage
odane francuskim Valoaima da bi pruile uspean otpor i kako odvode
slabog kralja u Rems da bi bio krunisan, azatim u Pariz, gde je uao kao
pobednik.
Tu se odluivalo da li e London i anglo-normansko ostrvo, ili pak
Pariz i podruje gospodara Francije postati jezgro kristalizacije biveg
zapadnofranakog podruja. Pariz pobeuje, a vlast Londona ograniava
se na britanska ostrva. Stogodinji rat je ubrzao i zapeatio raskid izmeu
kontinentalne teritorije, koja tek tada ponovo postaje la France, to jest,
posed starih vladara Francije, s jedne, i prekomorske oblasti koja je prethodno bila tek kolonija kontinentalnog vladara, s druge strane. Prva posledica tog rata je, dakle, dezintegracija. Na ostrvskoj teritoriji, potomci
kontinentalnih osvajaa i autohtoni stanovnici stvorili su zasebno drutvo, koje je krenulo vlastitim putem, stvorilo svoje upravne institucije, a u
kojem se i tamonji jezik, prvobitna smesa vie elemenata, poeo razvijati jedinstveno. Nijednom od takmaca nije polo za rukom da stekne i
odri vlast nad itavom teritorijom. Kraljevi Francuske i ljudi te oblasti
konano su izgubili mogunost pretenzija na ostrvsku oblast; kraljevi
Engleske nisu uspeli da savladaju svoje pariske suparnike i ponovo
kolonizuju Kontinent. Ako Ostrvljanima zatrebaju nove zemlje, nova
kolonijalna carstva, nova trita, moraju sada da ih potrae u dalekim
predelima. Engleski kraljevi izbaeni su iz borbe za supremaciju na Kontinentu i za krunu Francuske. Radi se o procesu slinom onome koji e
se nekoliko vekova kasnije u okviru nemakih teritorijalnih drava
okonati pobedom Pruske nad Austrijom. U oba sluaja, kao rezultat dezintegracije, integracija se ograniava na manju oblast, te tako postaje
znatno laka.
Ali potiskivanjem Engleza i uklanjanjem engleskih kraljeva iz borbe za vlast na Kontinentu dolazi istovremeno i do promena napetosti i
ravnotee na samom Kontinentu. Dok god su londonski i pariski kraljevi
odravali ravnoteu u borbi, i dok je supamitvo izmeu njih predstavljalo glavnu osu napetosti, rivaliteti izmeu mnotva manjih vladara
424

na Kontinentu bili su sporedni. Oni su mogli znatno da utiu na to ko e

pobediti u glavnoj borbi, London ili Pariz, ali nisu mogli da na mesto jednog od dva glavna konkurenta postave nekog treeg.
Ali posle eliminacije Engieza, upravo konkurencija izmeu razliitih kontinentalnih vladara, pre svega izmeu vie ogranaka dinastije
Kapet, odrava napetost. Jer Stogodinji rat nije, ili nije konano, odluio
kojoj e grani pobednike dinastije pripasti oblasti biveg zapadnofranakog podruja i koje su to granice u okviru kojih e se sprovesti vea
integracija. U tom pravcu borbe e se nastaviti.
Tokom poslednjih godina vladavine arla VII, pored pariske kue
postoji barem jo osam kua koje na neki nain odluuju u konanoj borbi za prevlast. To su kue Anu, Alanson, Armanjak, Burbon, Burgundija, Bretanja, Dre i Foa. Svaka od njih ima vie ogranaka. Najmonija je
kua Burgundije, koja, oslanjajui se na Burgundiju i Flandriju kao
jezgro svoje porodine moi, upomo i dosledno nastoji da stvori veliki
posed izmeu Nemakog carstva i Francuske, slian bivoj Lotaringiji.
Borba za prevlast, supamitvo izmeu kua Burgundije i pariskih kraljeva, predstavlja glavnu osu sistema ravnotee feudalnih teritorija iz kojih
e pobedom kraljevske kue konano nastati Francuska. Druga bitnija
sredita bile su kua Burbona i kua Bretanje.
S izuzetkom potonje, svi lanovi pomenutih kua su potomci ili
roaci apanairanih lanova dinastije Kapetovaca. Sinjorijalni postkarolinki feudalizam se saeo93, kao to se jedan autor izrazio, i stvorio
kapetovski prinevski feudalizam. Eliminacione borbe mnogih ratnikih velikih i malih kua na teritoriji biveg zapadnofranakog podruja, dovele su do pobede samo jedne kue. Grosso modo, nekadanje
zapadnofranako podruje, postalo je monopolistiki posed potomaka
Kapetovaca.
Ali tokom ivota vie generacija, porodica i njeni nagomilani teritorijaini posedi opet su se izdelili; sada se razliite grane iste porodice
medusobno bore za prevlast. Monopoli se ne stvaraju pravolinijski, kao
to to izgleda na prvi pogled. Ono to vidimo u vremenu nakon Stogodinjeg rata jo nije potpuna koncentracija ili centralizacija vlasti na jednom mestu i u rukama jedne osobe, ve je to samo etapa na putu
apsolutnog monopola.
Nastupilo je doba veoma ograniene konkurencije, tako da su svima onima koji nisu pripadali odreenoj porodici, prilike za sticanje i posedovanje vee moi ili proirenje ve postojee, bile znatno suene, a
tako i mogunost ukljuivanja u dalje eliminacione borbe.
425

Poslednje slobodne konkurentske borbe i konano

uspostavljanje m onopolistikog poloaja pobednika
12.
Poseban karakter ovom procesu stvaranja monopola daje injenica da su izvesne drutvene funkcije koje su se razdvojile tokom poslednjih stolea, tada jo uvek manje-vie objedinjene. To posmatrai iz
kasnijih razdoblja, a posebno oni iz XX veka, moraju da imaju na umu.
Ve smo naglasili da se u drutvenoj ulozi velikog feudalnog gospodara
ili vladara, funkcije najbogatijeg oveka, vlasnika najveih sredstava za
proizvodnju na njegovom posedu objedinjuju s funkcijom vladaoca, posednika vojne sile i nosioca sudske vlasti. Funkcije koje danas obavljaju
povezani pojedinci ili grupe u skladu s podelom rada, a gde spadaju i
funkcije krupnog zemljoposednika i efa vlade, bile su u to vreme nerazdvojne i imale obeleje privatne svojine. To se objanjava injenicom da je u tom drutvu, ija se privreda jo uvek u velikoj meri
zasnivala - iako sve manje na razmeni, zemlja bila najvanije sredstvo
za proizvodnju, dok e je u budunosti u toj ulozi zameniti novac, otelovljenje podele funkcija. Objanjava se i time da je u kasnijoj fazi kljuni
element svake monopolistike vlasti, to jest monopol na fiziku prinudu
i vojnu silu, bila vrsta i stabilna drutvena institucija delotvom ana irokom prostoru, dok se on u prethodnoj fazi razvijao sporo, i to vekovnim
borbama, najpre u obliku privatnog ili porodinog monopola.
Obino razlikujemo dve sfere, privrednu i politiku, kao i dve
vrste drutvenih funkcija, privredne i politike. Pod privredom
podrazumevamo mreu delatnosti i institucija koje slue za stvaranje ili
sticanje potronih dobara i sredstava za proizvodnju. Tu isto tako smatramo normalnom stvari da se proizvodnja i, posebno, sticanje potronih
dobara i sredstava za proizvodnju obino vre bez pretnji i pribegavanja
fizikoj ili vojnoj sili. Pa ipak, to nije ba tako! Naime, u svim ratnikim
drutvima zasnovanim na naturalnoj privredi ali ne samo u njima ma
je najdelotvomije sredstvo pri sticanju sredstava za proizvodnju, dok je
neophodno pomono sredstvo za proizvodnju upravo pretnja nasiljem.
Da bi nastalo ono to nazivamo privredom u strogom smislu rei, kao i
onaj oblik nadmetanja koji nazivamo konkurencijom, potrebno je da
se podela funkcija visoko razvije, da se posle dugih borbi stvori specijalizovana administracija koja upravlja funkcijom vlasti kao drutvenim
vlasnitvom, kao i da se centralizovani i javni monopol upotrebe fizike
sile proiri na iroke teritorije: tek tada moe nastati takmienje za potrona dobra i sredstva za proizvodnju bez pribegavanja fizikoj sili.
426

Sam konkurentski odnos daleko je ira i obuhvatnija drutvena

pojava nego to to izgleda kada se pojam konkurencije ogranii na
privredne strukture94, obino na one iz XIX i XX v.eka. Konkurencija
nastaje svuda i uvek kada vie ljudi nastoji da se dokopa istih mogunosti, kada je broj ljudi koji trae vei od broja raspoloivih mogunosti,
bilo da ove kontroliu monopolisti ili ne. Nadmetanje o kojem ovde govorimo, takozvanu slobodnu konkurenciju, obeleava to da je potranja usmerena na mogunosti koje nisu u posedu nekog pojedinca ili
grupe izvan takmiarskog kruga. Do takve faze slobodne konkurencije dolazi u istoriji mnogih drutava, ako ne i u svim. Do slobodne
utakmice moe tako doi i onda kada su zemlja i vojni potencijali tako
ravnopravno raspodeljeni izmeu nekoliko meuzavisnih strana da'nijedna od njih nije najbogatija mogunostima niti ima najveu drutvenu snagu. Ona nastupa, dakle, u onoj fazi odnosa meu feudalnim
ratnikim kuama ili dravama, kada nijedna strana nije sasvim prerasla interesnu sferu supamika, i kada jo ne postoji ogranizovani, centralizovani monopol vlasti. Do slobodne konkurencije moe doi i kada
su novani resursi donekle ravnomerno rasporeeni izmeu mnogih
meuzavisnih ljudi. U oba sluaja borba se razbuktava s porastom stanovnitva i potranje za mogunostima koje istovremeno same ne rastu
srazmemo.
Opta usmerenost ovih slobodnih konkurentskih borbi gotovo uvek
je ista, bilo da se one vode as pretnjama i fizikim nasiljem, as pretnjom
drutvenim padom, gubljenjem privredne nezavisnosti, finansijskom propau ili materijalnom bedom. U borbama feudalnih ratnikih kua koristile su se u isto vreme obe vrste sredstava za borbu, koja smo nazvali
fiziko nasilje i ekonomska prisila. Feualni sukobi lie na borbe u
modemim drutvima s razvijenijom podelom funkcija, to jest na slobodne
privredne konkurentske borbe, kakve su borbe za prevlast izmeu vie
trgovakih firmi u istoj grani, ali i borbe za prevlast izmeu drava unutar
odreene teritorije, sukobi koji se reavaju fizikim nasiljem.
U oba sluaja, borbe koje se vode unutar polja bez monopola samo
su jedan od vidova stalne borbe i opteg takmienja za brojno ograniene
mogunosti, takmienja koje proima itavo drutvo. Mogunosti ponuene onima u slobodnoj konkurenciji, to jest u borbi bez monopola, i
same predstavljaju neorganizovani monopol iz kojeg su iskljueni svi
koji se ne mogu nadmetati jer imaju manje resurse. Ovi potonji su time
posredno ili neposredno zavisni od slobodnih takmiara, pri emu su
sami ukljueni u neslobodno takmienje za ograniene mogunosti. Pri427

tisak koji se vri unutar srazmemo nezavisnog polja u tesnoj je funkcionalnoj vezi s pritiskom koji na svim stranama vre oni koji ve zavise od
nionopolizovanih prilika.
I u feudalnoj i u modemoj fazi, u slobodnoj konkurenciji za pozicije
koje jo nisu monopolizovane iz jednog centra, uprkos svim oscilacijama, dolazi do poraza i eliminacije sve veeg broja takmaca osuenih da
nestanu kao drutvene jedinice ili da izgube svoju nezavisnost, te do nagomilavanje pozicija u rukama sve manjeg broja konkurenata, a potom
do dominacije i, konano, monopola. Stvaranje monopola ni ovde nije
ogranieno samo na proces na koji danas obino mislimo kada govorimo
o monopolima. Nagomilavanje potencijala koji se mogu pretvoriti u
gotov novac ili se bar mogu izraziti novanim jedinicama, predstavlja u
istorijskom smislu samo jedan od mnogih vidova stvaranja monopola.
Funkcionalno slini procesi, tenje ka stvaranju takve strukture ljudskih
odnosa u kojoj pojedinci ili grupe mogu direktnim ili indirektnim pretnjama nasiljem ograniiti i kontrolisati pristup ostalih ljudi i grupa do
spomih potencijala nastaju u raznovrsnim oblicima u raznim istorijskim razdobljima.
U borbama u oba pomenuta razdoblja odluuje se o drutvenom
postojanju svih uesnika. To ovim borbama daje njihovo obeleje fatalnosti, a uvek kada doe do slobodnog nadmetanja ini ih neizbenim i
nuno dovodi do njihovog razreenja. im je drutvo u takvom kretanju,
svaka drutvena jedinica u sferi koja jo nije monopolizovana, bilo da se
radi o kraljevskoj porodici, privrednim preduzeima, teritorijama ili
dravama, uvek je suoena sa sledeim mogunostima:
Moe da bude pobeena bilo da sudeluje u borbi ili ne to u
odreenim sluajevima za pojedince znai: zarobljenitvo, nasilnu smrt,
materijalnu propast, moda i glad, ili, u najboljem sluaju: drutveni pad,
gubitak relativne privredne nezavisnosti, zapadanje u neposrednu podreenost, asimilovanje od obimnije privredne celine; to za tog pojedinca
znai unitenje onoga to je njegovom ivotu davalo smisao, vrednost i
trajanje, makar se to njegovim savremenicima ili kasnijim generacijama
inilo suprotnim njihovom smislu ivota, njihovoj socijalnoj egzistenciji i njihovom trajanju, te stoga i vredno unitenja.
Oni isto tako mogu da preduhitre i pobede svoje najblie supamike.
U tom e sluaju njihov ivot, drutveno postojanje i tenje biti ostvareni. Oni stiu poloaje za koje se takmienje i vodilo. U stvari, u situaciji
slobodne konkurencije ovo stalno irenje je neophodno radi prostog
odravanja drutvenog postojanja. Ko nenapreduje taj zaostaje. Pobeda,
naime, po vlai bez obzira na to da li je to bila namera pobednika ili ne
428

sticanje prevlasti meu najbliim supamicima koji se tako potiskuju u

poloaj manje ili vee zavisnosti. Bilo da se radi o konkurenciji za
zemlju, vojnim kapacitetima, novcu ili drugim sredstvima drutvene
moi, dobici jednog se uvek ostvaruju na tetu drugog. Pobeda, meutim,
znai, u kraem ili duem roku, suoavanje sa supamikom vieg ranga.
Opet dolazi do irenja jednog, a apsorpcije, potinjavanja, poniavanja
ili unitenja drugog. Do promene u odnosima moi, ustanovljenja prevlasti moe doi otvorenom vojnom ili ekonomskom silom, ali i mimim
sporazumom. U svakom sluaju, supamitva prisiljavaju delatnike da
prolaze kroz itav niz uspona i padova, porasta i smanjivanja, ispunjavanja i ponitavanja smisla, sve u smeru novog drutvenog poretka, novog monopolistikog poretka, koji nijedan o uesnika nije zaista eleo
ili predvideo da stvori. Slobodne konkurentske borbe bez monopola
pretvaraju se u konkurentske borbe ograniene monopolom. Tek sa
stvaranjem ovih monopola najzad se pojavljuje mogunost upravljanja
raspodelom potencijala - a tako i borbama u smislu bolje saradnje ljudi
ujedinjenih bez obzira na to ta ih u budunosti oekuje.
Pred ratnikim porodicama u srednjovekovnom feudalnom drutvu stoje iste te mogunosti. Otpor velikih feudalnih gospodara - a
konano kapetovskog i prinevskog feudalizma - jaanju kraljevske
moi treba shvatiti upravo u tom smislu. Pariski kralj je isprva de facto, a
i za ostale gospodare, samo jedan od njih; on im je supamik, no od
odreenog trenutka postaje najmoniji, najopasniji neprijatelj. Pobedi li
on, onda je njihovo drutveno, ako ne i fiziko postojanje, uniteno; oni
gube ono to za njih njihovom ivotu daje znaenje i sjaj, svoju nezavisnu vlast, kontrolu vlastitih porodinih poseda; njihova ast, njihov
ugled, njihov drutveni poloaj su u najgorem sluaju uniteni, a u
najboljem umanjeni. Ako oni pobede, mogu u prvi mah spreiti centralizaciju, hegemoniju i monopolizaciju, kao i stvaranje drave. Burgundija,
Anu, Bretanja i druge sinjorije ostaju tako neko vreme manje-vie samostalne jedinice. Moglo je to izgledati besmisleno nekim ljudima tog doba,
posebno kraljevim slubenicima, a moda i nama samima, ako posmatramo stvari unazad. Usled dananje vee drutvene integrisanosti, vie se ne
poistoveujemo toliko s manjim teritorijama. Meutim, gospodari Burgundije i Bretanje i veliki broj onih koji su od njih zavisili nastoje, razumljivo je, da se suprotstave stvaranju svemone centralne vlasti u Parizu,
jer bi to dovelo do njihove propasti kao nezavisnih drutvenih jedinica.
Ali ako oni pobede, ubrzo e se pobednici meusobno suoiti kao
supamici; a pratee napetosti, sukobi ne mogu se okonati sve dok se
opet ne pojavi izrazito nadmona sila. Kao to se u kapitalistikom
429

drutvu XIX i naroito XX stolea opta tenja ka stvaranju ekonomskih

monopola jasno ispoljava, bez obzira na to koji takmiar izlazi kao pobednik iz borbe i nadmauje ostale, upravo kao to slina tenja ka veoj
dominaciji koja prethodi svakom stvaranju monopola, svakoj veoj integraciji, postaje sve vidljivija u nadmetanju drava, najpre u Evropi,
tako su i borbe izmedu srednjovekovnih ratnikih kua, a kasnije velikih
feudalnih i teritorijalnih vladara, usmerene uglavnom ka stvaranju monopola. Jedina razlika je to to se proces najpre odvija u sferi u kojoj su
svojina nad zem ljitem i oblik vladavine nedeljivi, a kasnije sa sve
veom upotrebom novca - u neto izmenjenom obliku, u obliku centralizovanja poreza i raspolaganja svim sredstvima za fiziku prinudu.
13.
U drugoj polovini XV veka, posle smrti arla VII, izbija siloviti
sukob izmeu francuske grane Valoaa, burgundske grane zajedno s
preostalim predstavnicima velike kapetovske kue, te, poslednjeg velikog predstavnika pretkapetovske feudalnosti izmeu njih, vojvode od
Bretanje. Centrifugalne sile se opet udruuju za napad na pariskog Valoaa, Luja XI, jij e je bogatstvo i mo, sada kada je uklonjen njegov glavni protivnik, engleski kralj, postalo krajnje opasno za ostale vladare.
Burgundski Valoa, Karlo Smeli, jednom je rekao dok se teite sve
opasnije premetalo u korist kraljeva Francuske - ono to su veina kraljevih konkurenata, iji je drutveni poloaj bio ugroen, bez sumnje
eleli i oseali: Umesto jednog kralja eleo bih da ih ima est! (Au
lieu d un roi, j en voudrais six)95.
Luj XI se ne poistoveuje odmah s ulogom kralja. Ba naprotiv.
Kao prestolonaslednik delovao je u istom smeru i duhu kao i drugi veliki
kapetovski vladari koji su teili razbijanju francuskog teritorijalnog
kompleksa; osim toga, iveo je neko vreme na dvoru najmonijeg suparnika pariskog kraljevstva, vojvode od Burgundije. Iako je to izvesno povezano i s linim motivima, pre svega mrnjom koja ga je delila od
oca, radi se o samo jo jednoj potvrdi one posebne individualizacije u okviru najbogatije kue u zemlji, do koje dolazi usled apanairanja svakog
princa. Ma kakvi bili raniji razlozi mrnje prema ocu, Luj je posedovanjem vlastite teritorije poeo da se svojim oseanjima i postupcima ujedinjuje s ostalim oevim supamicima. Cak i po stupanju na presto, prvo
eli da se osveti onima koji su prema njemu pokazali neprijateljstvo dok
je bio dofen - a meu ovima je bilo mnogo vemih slugu monarhije - te
da nagradi one koji su mu uinili neku uslugu a tu je bilo mnogo protivnika pariskog kraljevstva. Vlast je jo uvek u velikoj meri privatno vlasnitvo i zavisi od linih sklonosti vladarevih. Ali kao i svaki veliki posed,
ona ima svoje vlastite zakonitosti kojima se vladar ne moe odupreti a da
430

se vlast sama ne uniti. Ubrzo neprijatelji kraljevstva postaju i Lujevi neprijatelji; oni, pak, koji podravaju monarhiju postaju mu prijatelji i
slubenici. U stvari, line ambicije podudaraju se s tradicionalnim
tenjama pariskog vladara. Njegove line osobine - radoznalost, gotovo
bolesna elja da otkrije sve tajne oko sebe, njegova prevrtljivost, impulsivna nasilnost njegove mrnje i njegove naklonosti, naivna i snana
pobonost kada treba da prinosi poklone svecima, naroito svecima
zatitnicima svojih protivnika, kao da su oni potkupljivi ljudi, sve ide u
istom pravcu gde ga vodi i njegov poloaj vladara francuskih poseda:
borba protiv centrifugalnih sila, protiv supamikih feudalnih gospodara
je prevashodni zadatak njegovog ivota. A dinastija Burgund, njegovi
prijatelji dok je bio dofen, postaju po unutranjoj logici njegove kraljevske funkcije njegovi glavni protivnici.
Borba koju preduzima Luj XI nije laka. Vie nego jedanput pariski
kralj kao da e izgubiti vlast. A li pred kraj vladavine, Luj XI je gotovo sasvim porazio supamike zahvaljujui sredstvima za akciju koja mu donose
njegovi veliki posedi, spretnosti s kojom ih koristi, te nizu sluajnosti
koje mu idu naruku. Karla Smelog su 1476. u Gransonu i Morau pobedili
vajcarci koje je Luj XI podstakao na otpor; godine 1477. Karlo Smeli
gine pri pokuaju da zauzme Nansi. Tako je glavni takmac francuskih Valoaa meu kapetovskim naslednicima a posle eliminacije Erigleza i njihov najmoniji supamik bio i sam izbaen iz sukoba. Karl Smeli iza
sebe ostavlja samo ki Mariju; za njenu ruku i nasledstvo, Luj se nadmee
s najveom moi koja se u evropskom prostoru izdigla na rang prvog
takmaca pariske kraljevske dinastije, s Habzburgovcima. Dok se eliminacione borbe u bivem Zapadnofranakom carstvu blie kraju, a jedna
kua stie prevlast i monopolistiki poloaj, sve vie u prvi plan izbijaju
supamitva pobednike kue, sada centra itave teritorije, s podjednako
monim vladarima u susednim zemljama. U takmienju za posed Burgundije prvi pobeuju Habzburgovci: Maksimilijan svojim brakom s
Marijom stie i veliki deo burgundskog nasledstva. Ovo stvara situaciju
koja e vie od dva stolea odravati supamitvo izmedu Habzburgovaca i
pariskih kraljeva. Pa ipak, vojvodstvo Burgundija i njena dva depandansa
vraaju se u krunski posed dinastije Valoa. Tako su u nasledne francuske
posede ukljueni oni delovi burgundskog nasledstva koji e francuskim
kraljevima biti posebno vani u zaokruivanju njihove teritorije.
Unutar biveg zapadnofranakog podruja preostale su samo etiri
kue koje raspolau znatnijim posedima. Najjaa, ili, da budemo taniji,
najvanija i tradicionalno najnezavisnija, jeste kua Bretanje. Ali nijedna od ove etiri kue ne moe se sada po drutvenoj moi meriti s paris431

kom kuom, koja se izdigla znatno iznad suseda. Ona sada zauzima
monopolistiku poziciju. Pre ili kasnije, sporazumom, vojnom akcijom,
ili sluajem, ostale postaju od nje zavisne i gube svaku samostalnost.
Gotovo da je stvar sluaja to da krajem XV stolea jedan bretonski
vojvoda umire ostavljajui za sobom samo jednu ker, kao to se to desilo ranije i vojvodi Burgundije. Sukob koji je usledio veoma jasno pokazuje odnos sueljenih sila. Nijedan od preostalih naslednika na bivem
zapadnofranakom podruju nije toliko snaan da se u borbi za bretonsko naslee suprotstavi kralju Francuske. Kao i u sluaju Burgundije,
supamik dolazi iz inostranstva. Opet se radi o tome da li e jedan Habzburgovac ili jedan Valoa enidbom dobiti Bretanju. Suparnici su arl
VIII, mladi sin Luja XI, i Maksimilijan Habzburki, vladar Svetog rimskog carstva i vladar Burgundije, koji je rak o n smrti burgundske naslednice opet postao slobodan. Kao i ranije, kada je u pitanju bila
Burgundija, upravo Habzburgovac uspeva da ugovori brak s Anom.
Meutim, posle dugih sporova - pri emu konano presuuje bretonska
staleka skuptina - mlada vojvotkinja od Bretanje polazi za arla Francuskog. Habzburgovci se bune, izbija rat, no sve se zavrava sporazumom i kompromisom: grofovija Burgundija, koja je izvan francuske
teritorije i ne pripada tradicionalnom zapadnofranakom kompleksu zemalja, ustupljena je Habzburgovcima; Maksimilijan zauzvrat priznije
vlast arla VIII nad Bretanjom. Kada arl VIII umre ne ostavljajui potomstvo, njegov naslednik Luj XII, Valoa iz orleanske grane, uz pomo
pape niti svoj brak i eni se dvadesetjednogodinjom udovicom svog
prethodnika, da bi time u okviru krunskih imanja zadrao njeno nasledstvo, Bretanju. Kako u ovom braku nije bilo muke dece, kralj udaje
svoju najstariju kerku - koja e od svoje majke dobiti u nasledstvo B retanju za pretendenta na presto, Fransoaa, grofa od Angulema, koji je
najblii potomak porodice. Opasnost da ova znaajna teritorija dopadne
nekom supamiku, prvenstveno Habzburgovcu, podstie kraljeve Francuske da tako postupaju. Pod pritiskom ovog konkurentskog mehanizma, poslednja teritorija u zapadnofranakoj oblasti koja je sauvala
samostalnost kroz sve eliminacione borbe, biva postepeno ukljuena pod
vlast pariskog kralja. Kada naslednik apanae Angulema stupi na presto
Francuske pod imenom Fransoa I, Bretanja zadrava izvesnu autonomiju. Tenja za nezavisnou koju gaji njena staleka skuptina jeste i
ostaje dosta iva. Medutim, vojna snaga jedine samostalne teritorije nedovoljna je da bi se ova delotvomo suprotstavila velikim vladarskim jedinicama koje je okruuju sa svih strana. Godine 1532. institucionalno je
potvreno faktiko prikljuenje Bretanje francuskom domenu.
432

Jedino vojvodstvo Alanson, grofovije Never i Vandom, kao i sinjorije Burbon i Albre ostaju u okviru bive franake oblasti nezavisne teritorije, to jest, podruja koja ne pripadaju ni pariskim kraljevima ni - kao
Flandrija ili Artoa - Habzburgovcima96. Iako tu neki vladari - kao vladar
Albrea ili Burbona jo uvek nastoje da proire svoju mo matajui o
kraljevskoj kruni97, njihovi posedi su tek enklave u vladarskom podruju
francuskih kraljeva. Ovi potonji su prerasli konkurentski krug preostalih
teritorijalnih vladara. Kue koje su tu nekad postojale, propale su ili izgubile nezavisnost. Unutar biveg Zapadnofranakog carstva pariski kraljevi
ostali su bez suparnika. Njihov poloaj postaje sve vie apsolutno monopolistiki. I izvan granica te teritorije odvijali su se slini procesi stvaranja
monopola i eliminacione borbe, iako oni nigde nisu dosegli onaj nivo
kao u Francuskoj. S druge strane, i Habzburgovci su objedinili porodine
posede u jedan koji je u vojnom i finansijskom potencijalu daleko prevazilazio posede veine drugih kraljevstava na evropskom kontinentu.
Ono to se ranije ispoljilo u vezi s burgundskim i bretonskim nasleem,
sada, od poetka XVI stolea, jo je jasnije; dinastija habzburkih careva, i ona kraljeva Francuske, koje predstavljaju Karlo V, odnosno Fransoa I, sada se suoavaju kao supamici, ali na viem nivou. Obojica imaju,
s neznatnim razlikama, monopol nad veoma velikim oblastima; bore se,
pak, za potencijale i supremaciju unutar velike oblasti u kojoj jo ne postoji monopolistika vlast i koja je stoga preputena slobodnoj konkurenciji. U skladu s tim, supamitvo izmeu njih dvojice postaje, za dui
period, glavna osa sve veeg evropskog sistema napetosti.
14.
Teritorija francuskih vladara bila je mnogo skromnija od dinastikog poseda H abzburgovaca, ali je, s druge strane, mnogo centralizovanija i samodovoljnija, to jest, bolje zatiena u vojnom smislu
prirodnim granicama. Njene zapadne granice su Laman i Atlantski
okean; itava priobalna oblast do Navare je u rukama francuskih kraljeva. Juna granica je Sredozemno more; i tu je itava obalska oblast s
izuzetkom Rusijona i Serdanja u vlasti francuskih kraljeva. Na istoku,
reka Rona predstavlja granicu s vojvodstvom Nicom i vojvodstvom Savojom; granica neko vreme prelazi Ronu sve do Alpa, ali samo u Dofineu i Provansi. Na severu, nasuprot Fran-Kontea, Rona i Sona i dalje su
granice kraljevstva; Sona je unekoliko premaena kao granica u svom
srednjem i donjem toku. Na severu i severoistoku ni izdaleka nisu dostignute granice dananje Francuske; tek dolaanjem u posed nadbiskupija Mec, Tul i Verden kraljevstvo se pribliava Rajni; ali to su tada samo
enklave, isturena mesta unutar nemakog carstva; granica s carstvom
prolazi neto zapadnije od Verdena,.a dalje sevemije, kroz region Sedan;
28 Proces civilizacije

433

Fran-Konte, Flandrija i Artoa pripadaju Habzburgovcima. Pitanje koje

u borbi s njima treba najpre reiti jeste i pomicanje te granice. Prilino
dugo je francuska vlast delovala u tim granicama. Tek u razdoblju
1610-1659 Francuskoj je na severu pripojeno podruje Artoa, kao i pokrajina izmeu Francuske i tri nadbiskupije, te i jedna nova enklava u
carstvu, Gomji i Donji Alzas; tek se tad Francuska stvamo pribliava
Rajni98. Veliki deo teritorije koja danas sainjava Francusku bio je tada
okupljen pod istu vlast. Otvoreno je ostalo jo samo pitanje irenja, hoe
li i gde e ova jedinica, unutar evropskog sistema napetosti, nai svoje
konane prirodne granice, to jest granice koje se mogu braniti.
Svako ko posmatra unazad iz nekog drutva sa stabilnim i centralizovanim monopolom fizike sile, Francuz koji danas ivi u Francuskoj
ili Nemac koji ivi u Nemakoj, dospeva u iskuenje da takav monopol na
fiziku prinudu shvati kao neto to se samo po sebi razume, a ujedinjenje
takve teritorije kao neto prirodno i korisno; on, naime, nehotice smatra
da je to sve svesno planirano. Shodno tome, on posmatra pojedine akcije
koje do toga vode prema njihovoj neposrednoj koristi za poredak koji
njemu izgleda samooiglednim i svrsishodnim. Takav posmatra je
uglavnom skloniji da potrai odgovor na pitanje da li je to bilo dobro ili
loe po ono s ime se sam poistoveuje, nego da ispituje tadanje zaplete
i nunosti koji su nekada podsticali grupe i pojedince na delovanje, njihove neposredne planove, elje i interese. Sa stavom da su protagonisti u
prolosti imali proroansku viziju budunosti koja je za posmatraa
smislena, i koju on moda strastveno brani, tako on aktere prolosti hvali
i osuuje, ocenjujui ih prema tome da li je njihovo delovanje dovodilo
pravolinijski do eljenog cilja ili ne.
Donosei takve ocene, izraavajui lino zadovoljstvo, kroz ovo
subjektivno i pristrasno gledanje na prolost, zapravo se udaljavamo od razumevanja osnovnih formativnih zakonitosti i mehanizama, stvame strukturalne istorije i sociogeneze istorijskih formacija. Ove formacije uvek
nastaju u borbi suprotnih, ili, tanije reeno, u sporu ambivalentnih interesa. Ono to u takvim borbama propada ili se pretapa u nove formacije
kao to su se kneevske vlasti pretopile u kraljevsku, a ova se, opet, razvila
u graansku dravu - to je za nastanak ovih struktura podjednako vano
kao i postojanje nekog protivnika koji pobeuje. Bez nasilnih akcija, bez
pokretakih snaga slobodne konkurencije, ne bi bilo monopola na silu, te
ni pacifikacije, suzbijanja i kontrole primene sile na velikim podrujima.
Oscilacije u kretanju ka integraciji sve veih podruja oko vojvodstva Francije kao jezgra kristalizacije, objanjavaju koliko je konana integracija zapadnofranakog podruja u stvari ishod eliminacionih borbi
434

u prinudnom procesu stvaranja mree zavisnosti, te koliko, zapravo, nije

proizlazila iz proroanske vizije budunosti ili nekog strogog plana kojeg bi se pridravali francuski kraljevi.
Tako je Anri Ozer jednom rekao":
Assurement, il y a tojours quelque chose d un peufactice a se placer dans une position a posteriori et a regarder lhistoire a rebrousse-poil, comme si la monarchie deja administrative et la France deja
centralisee de Henri 11 avaient ete de toute eternite destinees a naitre et a
vivre dans des limites determinees...*.
Samo ako se misaono vratimo u atmosferu te epohe, izbliza posmatramo borbu izmeu mnotva ratnikih kua, ono to ih je na to podsticalo, kao i njihove neposredne ciljeve; samo ako, reju, imamo punu
svest o njihovim borbama i njihovoj drutvenoj egzistenciji, moemo
razumeti u kojoj je meri bilo mogue stvaranje prevlasti i m onopola na
tom podruju i kako se u poetku nije znalo ta e im biti centar a ta
granice.
U vezi s kraljevima Francuske mogla bi se spomenuti opaska koja
je izreena o jednom amerikom pioniru100: On nije eleo itavo podruje, ve samo susedno. (IIe didnt want all the land; he ju st wanted
the land next to his).
Ovaj jednostavan i precizan iskaz lepo izraava kako iz spleta
bezbroj interesa i namera pojedinaca - bilo da oni imaju isti ili suprotan
cilj nastaje neto to nije planirao pojedinac, ali je ipak proizalo iz
namera i akcija mnogih pojedinaca. Mislimo da je tu klju drutvenih
figuracija, njihove prinudne dinamike, strukturalnih zakonitosti, njihove procesualnosti i razvoja. Upravo je to klju sociogeneze i dinamike
odnosa.
Izvesno je da su predstavnici francuskog kraljevstva na osnovu
centralnog poloaja u kasnijim fazama kretanja imali ire planove i da su
videli dalje nego ameriki pioniri. Ali i oni jasno vide samo naredni korak i susednu oblast koju moraju da steknu da bi spreili da je neko drugi
dobije i da spree opasnog suseda ili supamika da postane jai od njih. A
ako su neki od njih i nosili u sebi sliku vee kraljevske vlasti, onda je ona
dugo bila samo senka nekadanjeg monopola, odblesak karolinke ili zaSasvim sigum o, pomalo je neprirodno postavljati se u a posteriori poloaj i
posmatrati istoriju u obrnutom smeru, kao da su administrativna monarhija i ve
centralizovana Francuska Anrija II bile predodreene da budu stvorene i odravaju se u
odreenim granicama...

435

padnofranake kraljevske moi u njihovoj svesti. Bilo je to pre podseanje nego proroanska vizija ili slika budunosti. I kao to se uvek
deava, tako je i ovde iz spleta bezbroj interesa, planova i inicijativa,
dolo do stvaranja pojedinanog razvoja, ustanovljenja zakonitosti celine medupovezanih ljudi, a to nije imao u vidu neki pojedinac. Nastala je
tvorevina koju niko od aktera nije planirao: francuska drava. Da bi se
shvatila ovakva tvorevina, potrebno je napraviti prodor u malo istraeni
nivo stvamosti: nivo na kojem vladaju odnosi s vlastitim zakonitostima,
u podruje dinamike odnosa.

R aspodela m o i unutar jed in ice vladavine.

N jen znaaj za centralnu vlast.
Stvaranje kraljevskog m ehanizm a
15. U razvoju monopola razlikovali smo dve velike faze: fazu slobodne konkuj-encije, stvaranja manje ili vie privatnih monopola; postepeno pretvaranje privatnih u javne monopole. Ali ako se taj razvoj
posmatra poblie, vidimo da se ne radi o prostoj smeni dve tenje. Iako
podrutvljavanje monopola u toku te promene dostie svoj puni razvoj i postaje dominantan fenomen na kasnijem stupnju, strukture koje su
vodile do njega ve su postojale i bile delatne u fazi u kojoj se, kroz mnoge borbe, mo monopola ispoljava u obliku privatnog poseda.
Neospomo je da Francuska revolucija oznaava ogroman korak napred na putu podrutvljavanja poreskog i monopola na sredstva prinude
u Francuskoj. Naime, tada monopoli za dominaciju zaista prelaze meu
ire drutvene slojeve, ili barem bivaju podvrgnuti kontroli koja se vri
preko institucija. Centralni vladar, bez obzira na svoju titulu, a i svi ostali
koji raspolau monopolom vlasti, postaju mnogo vie nego u prolosti
samo funkcioneri unutar funkcionalno podeljenog drutva. Njihova
funkcionalna zavisnost od predstavnika ostalih drutvenih funkcija postala je tako velika da se to jasno oituje u organizaciji drutva. Ta zavisnost monopola i njihovih nosilaca od drugih funkcija u drutvu postojala
je ve i u prethodnim fazama, iako nije bila toliko izraena. To je razlog
to se dugo ne ispoljava neposredno i jasno u organizaciji i institucionalnom ustrojstvu drutva, a i razlog to mo monopolistikog vladara i
dalje ima obeleje privatnog poseda.
16. Tendencije prema podrutvljavanju monopolistikog poloaja jedne porodice pokazuju se pod odreenim okolnostima to jest,
kada podruje kojim ona raspolae postane vrlo veliko makar se to
436

deavalo i u drutvu s prvenstveno naturalnom privredom. Ono to smo

nazvali feudalizam, a gore opisali kao delovanje centrifugalnih sila,
samo je izraz takvih tendencija. Raste funkcionalna zavisnost vladara od
njegovih slubenika ili podanika, dakle, od irih slojeva. Te tendencije
dovode do toga da mo raspolaganja zemljom i vojnim sredstvima prelazi iz ruku jedne ratnike porodice i njenog glavara najpre na hijerarhiju
njegovih najbliih slubenika i roaka, a onda, u nekim sluajevima, i na
itavo ratniko drutvo. Ve smo rekli da u feudalnom drutvu podrutvljavanje, kao rezultat posebnosti zemljinog vlasnitva i sredstava nasilja, znai rastvaranje monopola (dodue slabo centralizovanog);
ovde podrutvljenje dovodi do pretvaranja jednog jedinog velikog monopolistikog poseda u izvestan broj manjih, dakle, do decentralizovanog i slabije organizovanog oblika monopola. Sve dok je zemljini
posed dominantan oblik vlasnitva, moe doi do sledeih pomicanja:
ustanovljenja neije prevlasti u slobodnoj konkurenciji; udruivanja velikih oblasti i mnogih ratnika pod jednim jedinim centralnim vladarom;
pokreta decentralizacije pod njegovim naslednicima; novih konkurentskih borbi unutar razliitih slojeva njihovih slubenika, roaka ili
podanika; novih pokuaja osvajanja prevlasti. Sve ove tenje prema centralizaciji i decentralizaciji mogu - a u zavisnosti od geografskih i klimatskih faktora, posebnih ekonomskih oblika, flore i faune od kojih
ljudi u svom ivotu zavise, a uvek zajedno s tradicionalnom strukturom
organizovane religije ponekad dovesti do sloenog drutvenog kretanja. Cak i u istoriji neevropskih feudalnih drutava uvek postoje iste zakonitosti. Ma koliko su ovakva kolebanja u razvoju Francuske bila snana,
ta su se kretanja ovde, u poreenju s veinom ostalih slinih drutava,
odvijala prilino pravolinijski.
Ovaj ritam, koji u svakom trenutku preti da razori velike monopolistike vladarske posede, menja se i konano slama tek onda kada uporedo
sa sve veom podelom funkcija umesto posedovanja zemljita posedovanje novca postaje dominantni oblik vlasnitva u drutvu. Tek tada se
centralizovani monopol, prelazei iz ruku jednog vladara ili jednog ogranienog kruga pod kontrolu ireg kruga, nee dalje raspadati na mnotvo
malih sektora, to je odlikovalo svaku fazu feudalizacije. Iako i dalje
centralizovan, on polako poprima oblik sredstva u slubi itavog funkcionalno podeljenog drutva; drugim reima, on postaje centralni organ
drutvene jedinice koju danas nazivamo dravom.
Razvoj robne razmene i novanog prometa, zajedno s drutvenim
formacijama koje im slue kao oslonac, stoji u stalnoj obmutoj srazmeri
s oblikom i razvojem monopolistike moi unutar odreenog podruja.
437

Oba razvoja usko su prepletena i uzajamno se podstiu. Na oblik i razvoj

monopola u celosti utie postepena diferencijacija drutva, sve vea upotreba novca i stvaranje slojeva koji zarauju i poseduju novac. S druge
strane, sam uspeh podele rada, obezbeenje puteva i trita na velikim
podrujima, standardizacija kovanja novca i itavog monetamog sistema,
zatita mime proizvodnje od fizikog nasilja i niz drugih mera koordinacije i regulacije, uveliko zavise od stvaranja centralizovanih monopolskih institucija. Drugim reima, to se vie diferenciraju procesi rada i
funkcije u nekom drutvu, to dui i sloeniji postaju lanci pojedinanih
radnji koje se moraju povezati da bi opet neka druga radnja ostvarila svoju drutvenu svrhu, toliko jasnije dolazi do izraaja jedno specifino obeleje centralnog organa: njegova uloga vrhovnog organa koordinacije i
regulacije svihfunkcionalno podeljenih procesa. Bez odgovarajueg visokoorganizovanog organa koordinacije ne mogu ljudske delatnosti,
poev od jednog trenutka u funkcionalnoj podeli drutva, ni napredovati
niti se jednostavno odvijati. Ova funkcija sigumo postoji i u centralnim
institucijama;jednostavnije organizovanih i manje diferenciranih drutava. Cak i u tako slabo povezanom drutvu kakvo je drutvo mnotva
autarkinih zemljoposednika IX i X stolea, u izvesnim okolnostima potreban je organ vrhovne koordinacije. Kada bi moan neprijatelj zapretio
spolja, izazivajui rat, bio je potreban neko ko e obezbeivati jedinstvo
vitezova, koordinirati njihove napore i donositi konane odluke. U ovoj
situaciji meduzavisnost mnogih vitezova, koji ive svako na svom posedu, jasnije se ispoljava. Svaki pojedinac je ugroen ukoliko itava vojska
ne sarauje. Onda kada raste zavisnost od centralnog vladara, kralja,
znatno se poveavaju i njegova drutvena snaga i mo - pod uslovom da
on vri svoju drutvenu funkciju i ne izgubi u borbi. Ali im bi pretnja
spolja prestala ili nestali izgledi za ekspanziju, smanjila bi se u skladu sa
strukturom ovog drutva i upuenost pojedinih ljudi i grupa na glavni
centar koordinacije i regulacije. Ova funkcija postaje trajniji, specijalizovani zadatak centralnih organa, tek kada drutvo postane diferenciranije,
kada se u njegovoj elijskoj strukturi polako stvore nove funkcije, profesionalne grupe i drutveni slojevi. Tek tada reguliui i koordinirajui
centralni organi za odravanje itave drutvene mree postaju toliko neophodni, tako da promene u strukturi moi mogu dovesti do promene
njihovih funkcionera pa ak i ustrojstva tih organa, ali nikako i do njihovog ukidanja, kao to se ranije deavalo u razdoblju feudalizacije.
17.
Formiranje centralnih, posebno stabilnih i specijalizovanih organa iji se autoritet iri na velike oblasti jeste tipina pojava u istoriji
Zapada. Ve smo rekli da u svakom drutvenom savezu postoji neka
438

vrsta centralnog organa. Ali poto je podela i specijalizacija drutvenih

funkcija na Zapadu dostigla nivo vii nego igde drugde u svetu - a drugde poela da dostie taj nivo tek pod uticajem Zapada - upravo na Zapadu specijalizovani centralni organi najpre dostiu dotada nepoznat stepen
stabilnosti. Pa ipak, centralni organi i funkcioneri nisu nuno u isto vreme stekli i veu upravljaku mo, srazmemu njihovom veem znaaju
kao vrhovnih drutvenih koordinatora i regulatora. Moda vea centralizacija, stroa regulacija i kontrola svih drutvenih procesa posredstvom
institucionalizovanih centara ak poveava i institucionalizuje odvojenost izmeu upravljaa i onih kojima se upravlja. Ali istorijski razvoj
nam pokazuje drugaiju sliku. Naravno, u istoriji Zapada bilo je perioda
kada je mo centralne vlasti bila tako velika i obuhvatna da se opravdano
moe govoriti o vladavini upravo centralnih vladara. Ali u novoj istoriji
mnogih zapadnih drutava postoje i faze tokom kojih je mo centralnih
institucija, uprkos snanoj centralizaciji, tako podeljena i diferencirana,
da nije lako rei ko su vladari a ko podanici. Mogunost odluivanja, povezana s centralnim funkcijama, varira. Katkad se iri, pa tada ljudi koji
obavljaju ove funkcije dobijaju izgled vladara. Ponekad se suava, a
da se time ne umanjuje centralizacija, odnosno znaaj centralnih organa
kao vrhovnog centra koordinacije i regulacije. Na taj nain, u sluaju
centralnih organa, kao i svih ostalih drutvenih formacija, treba uoiti
dva razliita obeleja: njihovufunkciju unutar Ijudske mree kojojpripddciju i drutvenu m o vezanu za tufunkciju. Ono to nazivamo vlau u
drutvu visoke diferencijacije je samo drutvena mo koju odreene
funkcije, pre svega centralne funkcije, daju njihovim nosiocima u odnosu na predstavnike drugih funkcija. Drutvena mo, vezana za vie centralne funkcije, u drutvu na visokom nivou diferencijacije, odreena je
na isti nain kao kod svih ostalih funkcija: odgovaraukoliko te funkcije ne proizlaze iz nasledne monopolistike vlasti stepenu zavisnosti
razliitih meuzavisnih funkcija jednih od drugih. Porast moi centralnih funkcionera u visokodiferenciranom drutvu je izraz injenice da
se poveava zavisnost drugih grupa i klasa unutar tog drutva od vrhovnog organa koordinacije; smanjenje zavisnosti potonjih znai i smanjenje moi prvih. Do takvih promena moi centralnih funkcionera ne
dolazi samo u ranim fazama stvaranja drave ve i u savremenom zapatlnom drutvu. Sve su to sigumi znaci specifinih promena odnosa napetosti unutar drutva u celini. I tu, ispod svih razlika izmeu drutvenih
struktura, postoje izvesni mehanizmi drutvenog spleta koji barem u
sloenijim drutvima - podstiu ka smanjenju ili poveanju drutvene
moi centralnih vlasti. Bilo da se radi o plemstvu ili buroaziji, buroazi439

ji ili proletarijatu, bilo da se u vezi s ovim velikim podelama radi o manjim vladajuim krugovima, kao to su klike na vladarskom dvoru ili
unutar vrhovnog vojnog ili partijskog aparata, a koje sainjavaju dva
pola glavne ose napetosti u odreenom trenutku u drutvu, uvek postoji
odreeni niz drutvenih odnosa moi koji jaa poziciju centralne vlasti,
te drugi niz koji je slabi.
Kratko emo se pozabaviti figuracionom dinamikom od koje zavisi
mo centralne vlasti. Nemogue je pravilno shvatiti proces drutvene
centralizacije na Zapadu, a posebno fazu formiranja drava i genezu
civilizacije ako se ne obrati panja na elementame zakone figuracione
dinamike, koji su istovremeno i vodii naeg razmiljanja i posmatranja.
Ovu centralizaciju ili formiranje drava, prikazali smo ranije sa stanovita borbe za prevlast izmeu vladarskih kua i jedinica, to jest, sa stanovita onoga to bismo danas mogli nazvati spoljnim poslovima
takvih vladarskih jedinica. Sada iskrsava dopunski problem: treba pratiti
figuracione procese unutar neke od ovih jedinica, a koji centralnoj vlasti
u poredenju s prethodnom fazom daju izuzetnu mo i vrstinu, a itavom drutvu oblik apsolutistike drave. Ova dva procesa promena
moi izmeu slojeva unutar jedinice i premetanja moi u sistemu napetosti izmeu razliitih jedinica vlasti, deluju stalno jedan na drugi.
U nadmetanju izmeu teritorijalnih gospodara dolazi, kao to smo
videli, do prevlasti jedne vladarske kue nad drugima. Ona tako preuzima funkciju vrhovnog regulatora vee jedinice. Ona nije samo stvorila tu
funkciju ve joj ona pripadana osnovu veliine posedakoji je nagomilala u borbama kao i zbog monopolistike vlasti nad vojnim resursima i
prikupljanjem poreza. Sama funkcija dobija svoj oblik i snagu iz sve
vee diferencijacije funkcija u itavom drutvu. Na prvi pogled izgleda
protivreno da upravo u toj fazi formiranja drave centralni vladar
stie tako veliku drutvenu mo, jer od kraja srednjeg veka, s brzim
razvojem podela funkcija, monarh postaje sve zavisniji od ostalih funkcija. Upravo u to vreme lanci delovanja zasnovanog na podeli funkcija
dobijaju sve iri delokrug i sve su trajniji. Autonomija drutvenih procesa, pretvaranje centralne moi u funkciju, to sve dobija jasan institucionalni oblik posle Francuske revolucije, ispoljava se snanije nego u
srednjem veku. Zavisnost centralnih vladara od prihoda s itavog vladarskog podruja jeste jasan pokazatelj za to. Tako je Luj XIV neuporedivo zavisniji od ove ire i autonomne mree lanaca delovanja nego, na
primer, Karlo Veliki. Kako onda da je tokom istog tog razdoblja centralni vladar imao tako veliku mogunost odluivanja, tako veliku drutvenu mo da se moe govoriti o apsolutizmu?
440

Nije samo vladareva monopolistika kontrola vojne moi ta koja

dri podjarmljene ostale slojeve unutar njegovog podruja, a naroito
ne one snane, vie slojeve. Zbog posebne drutvene konstelacije, zavisnost upravo ovih grupa od vrhovnog koordinatora i regulatora napete strukture odnosa bila je tako velika u toj fazi da su one, htele ne htele,
zadugo morale odustati od borbe za kontrolu i sudelovanje u najviim
odlukama.
Da bi se shvatila dublja priroda ove mree meuzavisnosti, mora se
imati na umu jedna posebnost ljudskih odnosa koja se ispoljava upravo
uz sve veu podelu funkcija u drutvu: njihova otvorena ili latentna ambivalentnost. to je ira i gua mrea drutvenih meuzavisnosti, toliko
se u odnosima izmeu pojedinaca i izmeu funkcionalnih slojeva ispoIjava vea podvojenost ili ak viestrukost interesa. Ovde su svi ljudi,
sve grupe, slojevi i klase, zavisni jedni od drugih; oni su potencijalni
partneri u delovanju, saveznici, ali u isto vreme i potencijalni protivnici,
konkurenti. U drutvima s naturalnom privredom ponekad postoje jasni
negativni odnosi, neprijateljstva koja nita ne ublaava. Kada nomadi
upadnu u naseljen kraj, onda izmeu njih i domaih stanovnika nipoto
ne dolazi do funkcionalne meuzavisnosti. Dve sueljene grupe se bore
na ivot i smrt. U takvim drutvima mnogo je veai mogunost za jasne i
nekomplikovane odnose uzajamne zavisnosti, vrsta prijateljstva, saveznitva, odnose srdanosti ili uslunosti. Veliki broj knjievnih dela iz
srednjeg veka, u kojima dominira cmo-belo prikazivanje, i gde ne postoje drugi likovi osim nitkova i plemenitih dua, odraava sklonost srednjovekovnog drutva ovakvim odnosima izmeu ljudi. Nema sumnje da su
na tom stupnju lanci funkcionalnih meuzavisnosti srazmemo kratki;
otud i nagle promene iz jedne krajnosti u drugu, nagle promene iz
vrstog prijateljstva u estoko neprijateljstvo. Kako drutvene funkcije i
interesi ljudi postaju sloeniji i protivreniji, tako i u ponaanju i afektivnim reakcijama ljudi dolazi do podvojenosti, istovremenog postojanja
pozitivnih i negativnih elemenata, smese priguene srdanosti i priguene mrnje u razliitim srazmerama i nijansama. Mogunosti za isto
i potpuno neprijateljstvo sve je manje; svi postupci protiv protivnika
ugroavaju u nekom vidu i drutveno postojanje onog ko ih preduzima;
naruavaju, osim toga, i mehanizam lanca delovanja zasnovanog na podeli funkcija, a kojem pripadaju oba ta lana. Ovde neemo podrobno
ispitivati ovu posebnu podvojenost interesa, njene posledice na politiki
ivot i duevno ustrojstvo pojedinaca, kao ni njihovu sociogenezu u odnosu na sve veu podelu funkcija. Pa ipak, i ono malo to je o tome
441

reeno pokazuje da se radi o jednom od vanih strukturalnih obeleja

razvijenih drutava, i glavnom iniocu koji oblikuje civilizovano
ponaanje.
Porastom diferencijacije funkcija postaju sve ambivalentniji i odnosi izmeu razliitih vladarskih jedinica. Odnosi izmedu modemih
drava, pre svega evropskih, daju nam za to jasan primer. ak i ako integracija i podela funkcija izmeu njih jo nije toliko napredovala kao
podela funkcija unutar njih, ipak svaki ratni sukob preti itavoj visokodiferenciranoj mrei nacija, tako da se i pobedniku na kraju uzdrma
poloaj. On vie ne moe - niti eli - da tako opustoi neprijateljsku
zemlju i uniti njene stanovnike da bi u njoj naselio deo svog stanovnitva. Da bi pobedio, mora da uniti industrijski potencijal svog protivnika, ali da bi obezbedio mir, mora da ga delimino sauva ili kasnije
obnovi. On moe da stekne kolonijalne posede, nametne izmenu granica, stekne izvozna trita i ekonomske i vojne povlastice, ukratko, moe
da stekne izvesnu prednost; no kako je u toj borbi visokodiferenciranih
drutvenih sayeza svaki protivnik u isto vreme i akcioni partner u mrei
meuzavisnosti, svaka iznenadna promena u jednom sektoru neminovno
dovodi do tekoa i poremeaja u drugima. Jasno je da se zbog toga mehanizam nadmetanja i stvaranja monopola ne zaustavlja. Neizbene borbe za prevlast postaju ipak sve rizinije za osetljivi sistem zemalja. Pa
ipak, kroz te napetosti i poputanja, sistem polako tei jednoznanijoj
prevlasti i integraciji veih jedinica oko odreenih centara prevlasti,
moda u poetku i u federativnom obliku.
Kako napreduje podela funkcija, sve podvojeniji u istom smislu
postaju i odnosi izmeu razliitih drutvenih slojeva unutar jedne jedinice vlasti. I ovde, na mnogo uem prostoru, grupe ije drutveno postojanje zavisi od podele funkcija, bore se za sticanje nekih mogunosti.
One su u isto vreme protivnici i partneri. Ponekad dolazi i do takvih situacija, kada organizacija drutva toliko loe funkcionie, a napetosti unutar njega su tako velike, da veina ljudi i slojeva osea da vie nema ta
da izgubi. U takvim situacijama negativna strana ambivalentnog odnosa toliko prevlada nad onom pozitivnom, nad zajednikim interesima
koji potiu iz meuzavisnosti funkcija, da doe do estokog pranjenja
napetosti, naglih promena drutvene ravnotee, kao i reorganizacije
drutva na izmenjenoj drutvenoj osnovi. Sve do ove revolucioname situacije, klase povezane podelom funkcija kreu se napred-nazad izmeu
viestruko podeljenih i protivrenih interesa. Kolebaju se izmeu elje
da steknu velike prednosti nad protivnikom i straha da ne unite itav
drutveni aparat od kojeg i same zavise. Upravo ova struktura odnosa
442

daje nam klju za razumevanje promena drutvene moi centralnih funkcionera: kada u saradnji najmonijih funkcionalnih slojeva nema veih
tekoa, a njihovi interesi nisu tako suprotstavljeni da od njih samih
sakriju zavisnost jednih od drugih, te ugroze funkcionisanje itavog
drutvenog mehanizma, onda je mogunost odluivanja centralne vlasti
uglavnom ograniena. Ona raste kada se napetost izmeu odreenih vladajuih drutvenih grupa pojaa; dostie optimum kada glavnina funkcionalnih slojeva i dalje nastoji da odri svoj postojei poloaj, elei pri
tom da izbegne bilo kakav vei poremeaj drutvenog mehanizma ime
bi moglo doi i do ugroavanja njihove egzistencije. U isto vreme, strukturalna suprotnost izmeu monih funkcionalnih grupa tako je naraslada
se vie ne moe pronai zadovoljavajui kompromis, pa arke koje nikad
ne dovode do konane pobede ili poraza postaju trajna pojava u tom
drutvu. Ovaj sluaj se najotrije ispoljava kada su razliite grupe ili slojevi drutva dosegli otprilike podjednaku snagu, i kada se odravaju u
ravnotei, ak i onda kada institucionalno razliiti slojevi na primer
plemstvo i buroazija, buroazija i radnika klasa ne uivaju ista prava.
Onaj ko u ovakvom odnosu snaga, unutar drutva nemirnog i iscrpljenog
borbama bez ishoda, uspe da sebi pribavi vlast nad vrhovnim organima
regulacije i kontrole, ima priliku da nametne kompromis izmeu podeIjenih interesa u cilju odranja postojee raspodele moi u drutvu.
Razliite interesne grupe ne mogu se ni pribliiti ni razdvojiti, to ih ini,
u odravanju njihove drutvene egzistencije, sasvim drugaije zavisnim
od vrhovnog centralnog koordinatora nego to je sluaj onda kada su
meuzavisni interesi manje divergentni, a direktni dogovori meu njihovim predstavnicima laki. Kada poloaj glavnine funkcionalnih klasa, ili
barem njihovih vodeih delatnih grupa, nije jo uvek tako lo da bi morale rizikovati svoje drutveno postojanje, a ipak se oseaju ugroene jedne
od drugih, pri emu je snaga meu njima tako ravnomemo rasporeena
da se svaka strana plai i najmanje prednosti i jaanja one druge, tada one
udruuju svoje snage. Ovo centralnoj vlasti vie nego bilo koja druga
konstelacija unutar drutva daje veu snagu, a nosiocima sredinje vlasti,
bez obzira na to ko su, optimalnu mogunost odluivanja. Varijacija ove
konfiguracije u istoriji ima mnogo. Ve smo rekli kako se to jasno izraeno pojavljuje samo u visokodiferenciranim drutvima, a da u manje diferenciranim ratni uspeh i vojna snaga zasnivaju jaku sredinju vlast nad
veim podrujima. Ali ak i u diferenciranijim drutvima, uspeh u ratu ili
sukobima s ostalim jedinicama vlasti sigumo igra vanu ulogu za sredinje vlasti. Ako za trenutak ostavimo po strani spoljne isprepletenosti
drutva i njihov uticaj na unutranju ravnoteu, i upitamo se kako je u vi443

sokodiferenciranom drutvu, uprkos velikoj meuzavisnosti svih funkcija, mogua jaka centralna vlast, uvek se suoavamo sa specifinom
konstelacijom koju moemo opisati kao opti princip: vreme snane centrcilne vlasti u drutvu visoke diferencijacije dolazi onda kada podvojenost interesa najvanijih funkcionalnih grupa jeste tako velika, a mo
ravnomerno podeljena izmedu njih, da ne moe da dode ni do kompromisa, a ni do borbe i konane pobede.
Upravo ovakvu figuraciju nazvali smo kraljevski mehanizam.
Centralna vlast dostie optimalnu drutvenu mo u apsolutistikoj
monarhiji upravo u vezi s ovakvim mehanizmom. Ali takva aparatura
ravnotee sasvim sigurno nije sociogenetika pokretaka snaga samo
mone kraljevske vlasti ve je osnova svake autokratske vlasti u okviru
diferenciranog drutva, ma kakvo da je ime toj vlasti. Autokratska vlast pojedinca ili grupe - zasniva uvek svoju mo na napetosti veih ili manjih grupa koje naizmenino dre jedna drugu u stezi, kao protivnici ili
kao meuzavisni partneri. Ova vrsta figuracije moe na prvi pogled izgledati krajnje krhka. Istorijska realnost nas ipak ui koliko ona vrsto i
prinudno moe da dri u vezi pojedince koji je sainjavaju sve dok,
konano, stalno menjanje teita kroz generacije ne omogui vie ili
manje nasilne promene u uzajamnoj povezanosti ljudi, omoguujui na
taj nain i stvaranje novih povezanosti.
18.
Pravilnosti drutvene dinamike stavljaju centralnog vladara i
centralni aparat u poseban poloaj, utoliko prinudnije ukoliko su taj aparat i njegovi organi specijalizovaniji. Centralni vladar i ljudi iz njegovog
okruenja mogli su na vrh drutva dospeti kao eksponenti odreene
drutvene formacije; mogli su biti i prvenstveno regrutovani iz odreenih slojeva drutva. Ali kada je neko jednom dostigao poziciju u centralnom aparatu i drao je neko vreme, tada e mu ta pozicija nametnuti
svoje zakonitosti. Ona ga snano udaljuje od svih ostalih grupa i slojeva
drutva, pa i od grupe koja ga je uzdigla do moi, grupe iz koje je potekao. Centralni vladar u diferenciranom drutvu, na osnovu specifinih
funkcija, ima i svoje specifine interese. Njegova funkcija je da nadzire
koheziju i sigumost itavog drutva u postojeem obliku; zainteresovan
je da uravnotei interese raznih funkcionalnih grupa. Ve taj zadatak, s
kojim je sada suoen u svakodnevnom iskustvu, i koji uslovljava njegov
pogled na drutvo - udaljuje ga od svih ostalih funkcionalnih grupa. S
druge strane mora da se, kao i svi drugi ljudi, stara za odranje vlastite
drutvene egzistencije. Mora da radi na tome da njegova drutvena snaga
u najmanju ruku ne oslabi, a moda i da se povea. U tom smislu je i sam
stranka u igri drutvenih sila. Ukoliko su njegovi interesi, kroz posebnost
444

njegove funkcije, povezani sa sigumou i glatkim funkcionisanjem

drutvene strukture, on mora da favorizuje neke pojedince, da pobeuje
u nekim borbama i sklapa saveznitva da bi ojaao svoj lini poloaj.
Ali ni tako interesi centralnog vladara nikada nee biti sasvim istovetni
s interesima neke pojedine grupe ili pojedinog sloja drutva. Moe se
dogoditi da se oni neko vreme poklapaju s interesima odreene grupe,
ali ako se centralni vladar i suvie poistoveti s odreenom grupom,
zanemari distancu, onda i drutvena snaga njegove vlastite pozicije biva
ubrzo ugroena. Jer njegova drutvena mo zavisi s jedne strane od ravnotee izmeu razliitih grupa, od izvesne meusobne saradnje iii
kohezije razliitih interesa jednog drutva; s druge, pak, strane zavisi i
od postojanja otrih i stalnih napetosti i sukoba interesa meu njima.
Centralni vladar podriva vlastitu poziciju ako svoju snagu i podrku
iskoristi da pomogne jednoj grupi da se jasno uzdigne iznad svih drugih.
Zavisnost od vrhovnog koordinatora, a tako i njegova funkcionalna
dominacija, nuno se smanjuju kada samo jedna grupa ili klasa u drutvu
odnese pobedu nad svim drugim, osim ako ta grupacija nije i sama duboko nejedinstvena i izloena unutranjim napetostima. Poloaj centralnog vladara je oslabljen i podriven takoe ako napetosti meu
vodeim grupama poputaju tako da one same organizuju saradnju i
udruuju se radi izvoenja zajednikih akcija. To vai barem u mimo
doba. U doba rata, kada valja povesti borbu protiv spoljnog neprijatelja itavog drutva ili njegovih najvanijih grupa, smanjenje unutranjih napetosti je za centralnog vladara uglavnom bezopasno, pa ak i
korisno.
Da samemo: centralni vladar i njegov upravni aparat predstavljaju
poseban interesni centar unutar drutva. Vladara njegov poloaj esto
podstie pre na saveznitvo s grupom drugom po snazi nego na poistoveenje s najmonijom grupom; u njegovom je interesu takoe i postojanje izvesne saradnje i izvesne napetosti izmeu delova drutva. Na taj
nain njegov poloaj ne samo da zavisi od vrste i snage ambivalentnosti
izmeu razliitih formacija drutva ve je i njegov odnos prema svakoj
od tih formacija ambivalentan.
Osnovna shema drutvenog mehanizma koji tako nastaje krajnje je
jednostavna: monarh je kao pojedinac uvek znatno slabiji nego celina
drutva iji je on gospodar ili vrhovni slubenik. Ako celina ili znaajan
deo drutva ustanu zdrueno protiv njega, on se nee moi odupreti tom
pritisku, isto kao to je svaki pojedinac nemoan da se odupre pritisku
mree meuzavisnih Ijudi. Jedinstven poloaj, suverenost pojedinca koji
obavlja funkciju centralnog vladara nekog drutva objanjava se injeni445

com da su interesi lanova tog drutva delom isti, delom suprotni, da je

njihovo delovanje u isto vreme i skladno i nejedinstveno; on se objanjava temeljnom podvojenou drutvenih odnosa unutar sloenog drutva.
Postoje i okolnosti kada pozitivna strana tih odnosa postaje dominantna
ili barem nije onemoguena negativnom stranom. Kada, pak, negativna
strana pone da preovlauje, dolazi do prelaznih faza u kojima antagonizmi i konflikti interesa toliko jaaju da uesnici gube svest o meuzavisnosti delovanja i interesa, koja i dalje ipak postoji. Figuracija koja
tako nastaje ve je opisana: razliiti delovi drutva odravaju priblinu
ravnoteu svojih drutvenih snaga. Napetosti meu njima dolaze do
izraaja u lancu velikih i manjih meusobnih borbi, ali nijedna strana ne
moe pobediti ili unititi druge, a ne mogu se ni sporazumeti jer e se
jaanjem jedne strane ugroziti drutveno postojanje druge. Isto tako se
ne mogu ni razii, jer u drutvenom postojanju zavise meusobno. Ovo
je situacija koja kralju, dakle oveku na vrhu, centralnom vladaru, daje
maksimalnu snagu. Ona takoe jasno ukazuje gde su zapravo njegovi
specifini interesi. Kroz ovu veliku meuzavisnost i snane suprotnosti
stvara se drutveni mehanizam koji bi se mogao oznaiti opasnim, ali i
znaajnim i okrutnim izumom, kada bi to bilo delo samo jednog drutvenog inenjera. Meutim, kao sve drutvene formacije u tim fazama u
istoriji, i ovaj kraljevski mehanizam, koji jednom jedinom oveku
daje izuzetnu snagu kao vrhovnom koordinatoru, veoma sporo i neprogramirano nastaje u drutvenim procesima.
Da bismo stvorili preciznu sliku o ovom mehanizmu dovoljno je da
zamislimo sportsko nadmetanje, potezanje konopca. Razliite grupe,
drutvene sile gotovo podjednake snage, poteu konopac: svako vue na
svoju stranu, ali niko tu ne moe da pomakne onog drugog. Ako se u toj
situaciji krajnje napetosti izmeu grupa koje se znoje oko konopca - konopca koji ih isto toliko suprotstavlja koliko i spaja - pojavi linost koja
ne pripada sasvim ni jednoj ni drugoj grupi, ali ima mogunost da svoju
individualnu snagu pridrui as jednoj, as drugoj grupi, a da pri tom
gleda da napetost konopca ne popusti ni na as, onda upravo on upravlja
spletom napetosti. U stvari, minimalna snaga pojedinca, koji sam ne bi
mogao da pomakne ni jednu grupu, a pogotovo dve grupe zajedno, dovoljna je, u toj podeli drutvenih snaga, da pokrene sve. Jasno je zato je
njegov napor dovoljan: unutar ovog uravnoteenog aparata postoje
ogromne latentne snage, ali su one vezane; bez nekog ko e ih pokrenuti
ne mogu da deluju. Dovoljan je dodir prsta pojedinca da oslobodi snage
na jednoj strani. Ovaj se dodir ujedinjuje s latentnim snagama koje deluju u istom pravcu, tako da one steknu malu prednost. To im omoguuje
446

da dou do izraaja. Ovaj drutveni mehanizam predstavlja u neku ruku

generator koji automatski uviestruuje najmanji napor osobe koja dri
kontrolu. Ali da bi ovaj mehanizam funkcionisao izvesno vreme bez zastoja, njime treba rukovati krajnje oprezno. ovek koji dri komande je
podvrgnut, pod istim uslovima kao i svi drugi, zakonitostima i pritiscima
koje taj mehanizam namee. Njegova mogunost odluivanja je vea
nego kod drugih, ali i on je zavisan od struktura mehanizma; njegov autoritet uopte nije apsolutan.
Ovo je samo shematski prikaz poretka drutvenih snaga koje centralnom vladaru daju maksimalnu snagu. Tu se, meutim, jasno pokazuje
i temeljna struktura njegovog drutvenog poloaja. Ne sluajno, ne uvek
kad se rodi jaka vladarska linost, ve kad specifina drutvena struktura
stvori mogunost za to, centralni organ stie maksimum svoje moi koja
uglavnom vodi do jake autokratije. Relativno veliko polje odluivanja
kojim raspolae centralni vladar velikog i diferenciranog drutva objanjava se, dakle, injenicom da se on nalazi u neuralginoj taki drutvenih napetosti, tako da moe da iskoristi razliite interese i ambicije, koje
u njegovoj sferi vlasti stoje u ravnotei.
Naravno, ova shema pojednostavljuje donekle stvamo stanje stvari. Uravnoteenost napetosti koju poseduje svako drutvo nastaje u diferenciranim Ijudskim mreama kroz saradnju i sukobe velikih grupa i
slojeva. Ali vanost multipolame napetosti za poloaj centralnog vladara
ne razlikuje se od bipolame napetosti koju smo ve opisali.
Antagonizam izmeu razliitih delova drutva nema samo oblik
svesno vodene borbe. Planovi i svesno uinjeni izbori daleko manje
odluuju u stvaranju napetosti nego anonimna figuraciona dinamika. Na
taj nain, da navedemo samo jedan primer, upravo dinamika napredujue monetarizacije i komercijalizacije daleko vie nego svesni napadi
graansko-urbanih krugova ubrzala je propast mnogih feudalnih gospodara krajem srednjeg veka. Ali ma kako se antagonizmi koji nastaju s
napredovanjem novane mree izraavali u planovima i ciljevima pojedinaca ili grupa, s njima istovremeno raste i napetost izmeu urbanih slojeva koji jaaju i seoskih gospodara koji na funkcionalnom planu slabe.
Ali s rastom ove meuzavisnosti i napetosti proiruje se i mogunost
odluivanja pojedinaca koji su se u nadmetanju uzdigli na rang centralnih
vladara kraljeva; ovi, koristei ravnoteu izmeu buroazije i plemstva,
na kraju dostiu maksimum moi u obliku apsolutne monarhije.
19.
Upitali smo se ranije kako je uopte mogue da se u diferenciranom drutvu izgradi i odrava centralna apsolutistika mo, uprkos injenici da centralni vladar nije manje zavisan od rada celog funkcionalno
447

podeljenog mehanizma nego to su to nosioci drugih funkcija? Odgovor

na to pitanje prua shema kraljevskog mehanizma. Drutvena mo
centralnog vladara ne moe se u ovoj fazi vie tumaiti samo vojnom
snagom ili veliinom kraljevih poseda i prihoda, iako bez te dve komponente centralna vlast ne bi mogla fukcionisati. Da bi centralni vladar nekog diferenciranog drutva mogao da stekne maksimalnu snagu, kao to
je to sluaj u doba apsolutizma, potrebno je da snage u drutvu budu raspodeljene na poseban nain.
Drutvena institucija monarhije dostie najveu drutvenu mo u
onoj fazi istorije kada se sve slabije plemstvo sukobljuje sa sve jaim
graanstvom, pri emu nijedan od protivnika ne moe potpuno istisnuti
onog drugog. Polet monetarizacije i komercijalizacije u XVI veku dije i
snaan podstrek graanskim grupama, dok znatno defavorizuje ratnike,
to jest, staro plemstvo. Po okonanju drutvenih borbi, kada dolazi do
velikog preobraaja drutva, meuzavisnost izmeu delova plemstva i
delova gradanstva ve je prilina. Plemstvo, ija drutvena funkcija, pa i
strukture, trpe duboki preobraaj, suoava se sada s treim staleom, iji
su pripadnici znato ojaali i daleko su drutveno ambiciozniji nego ranije. Mnoge porodice starog ratnikog plemstva se gase, mnoge buroaske
porodice poistoveuju se s plemstvorn, dok njihovi potomci ak nekoliko generacija brane interese izmenjenog plemstva protiv buroaske
klase, interese koji su sada, u skladu s veom integracijom, krajnje suprotstavljeni.
Ali cilj te gradanske klase, ili barem njene elite, nije - kao to je
bio interes glavnih delova buroazije 1789. godine da ukine plemstvo
kao drutvenu instituciju. Ba naprotiv, najvii cilj svakog graanina je,
kao to smo rekli, da sebi i svojoj porodici obezbedi aristokratsku titulu s prateim povlasticama. Vodee grupe graanstva nastoje da steknu
povlastice i ugled ratnikog plemstva. Oni ne ele da ukinu plemstvo kao
takvo, ve, u najboljem sluaju, da oni sami kao novo plemstvo zamene
staro ili bar stanu pored ovoga. Elita treeg stalea, noblesse de robe, neprekidno tokom XVII i naroito XVIII veka, tvrdi da je njeno plemstvo
isto tako valjano, vano i autentino kao i ratniko. Tako izraeni rivalitet ne zadrava se samo na reima i ideologijama. Uporedo se odvija stalna, iako manje ili vie prikrivena i neodluna borba za poloaje moi i
prednosti izmeu predstavnika dva stalea.
Ve smo rekli da razumevanje socijalne konstelacije apsolutistikog reima nije mogue ako se graanstvo te faze poistoveuje s
graanstvomkakvo je ono danas, ili kakvo jeb ilo jue, tj. ako se tipinim
i drutveno najbitnijim predstavnikom graanstva smatra samostalni trgo448

vac. Najreprezentativniji i drutveno najuticajniji predstavnik buroazije

u XVII i XVIII veku - bar u velikim zemljama evropskog kontinenta jeste gradanin u slubi vladara ili kralja, to jest, ovek iji su preci u
blioj ili daljoj prolosti sigumo bili zanatlije ili trgovci, ali je on sam stekao gotovo slubeniko mesto u vladarskom aparatu. Pre nego to trgovaki slojevi sami stvore elitu graanstva, vodee mesto u treem staleu
zauzimaju da se posluimo naom terminologijom slubenici.
Struktura i karakter slubenih dunosti se veoma razlikuju od jedne
zemlje do druge. U Francuskoj pod starim reimom najznaajniji predstavnik graanstvaje ovek koji ie u isto vreme rentijer i slubenik; on je
svojim novcem kupio poloaj u dravnoj slubi ili ga je - to je isto nasledio od svog oca. On zahvaljujui svojoj slubi uiva niz povlastica;
esto je osloboen poreza; uloeni kapital mu donosi kamate u obliku
sporednih prihoda, plate i drugih prinadlenosti.
Upravo su ovi ljudi, noblesse de robe, u starom reimu zastupali
buroaziju u stalekim skuptinama; izvan skuptina upravo su oni bili
glasnogovomici buroazije, branili njene interese u odnosu na ostale stalee i kraljeve. Drutvena mo treeg stalea izraava se u zahtevima i
politikoj taktici ove vodee grupe. Iako se interesi gomjeg sloja buroazije ne poklapaju uvek s interesima ostalih buroaskih grupa, zajednika
im je - pored mnogih drugih stvari - elja da sauvaju razliite povlastice. Posebna prava i povlastice ne uivaju samo plemii i slubenici, ve i
trgovci, a i zanatski cehovi tada podjednako zavise od njih. Ma u emu
se ove povlastice sastojale u pojedinim sluajevima, graanstvo, kao
grupa koja u nekom obliku vri drutveni uticaj, jeste drutvena formacija koju odlikuju i odravaju posebna prava isto onako kao to je sluaj s
plemstvom. Upravo ovde postoji onaj mehanizam meuzavisnosti koji
spreava da buroazija nanese odluan udarac glavnom protivniku,
plemstvu. Ona moe da ospori pojedine povlastice plemstva, ali ne moe
da ukloni samu drutvenu instituciju povlastica, koja plemstvu donosi
status posebnog stalea; jer i drutvena egzistencija buroazije, za ije je
odravanje ova klasa ivotno zainteresovana, takode se oslanja na sistem
povlastica.
Tek kada se u drutvu sve jasnije ponu izdvajati graani iju osnovu u drutvu vie ne predstavljaju staleke povlastice, kada jedan sve
vei sektor drutva sva ta posebna prava, koja jemi ili stvara vlada,
shvati kao veliku prepreku u procesu diferencijacije, nastaju drutvene
snage koje se mogu uspeno suprotstaviti plemstvu, snage koje tee da
uklone ne samo posebne povlastice plemstva ve i samu drutvenu instituciju plemikih povlastica.
29 Proces civi l izacije

449

Ali nove buroaske grupe koje se tako suprotstavljaju povlasticama

kao takvim, ugroavaju, svesno ili ne, osnove starih buroaskih formacija, stalekog graanstva. Njegove povlastice, te itava staleka organizacija, imaju drutvenu funkciju samo ukoliko nasuprot stalekom
graanstvu stoji povlaeni plemiki stale. Stalei su braa koja se
mrze, ili, tanije reeno, meuzavisne elije istog drutvenog poretka.
Ako neko od njih bude uniten, i drugi se ipsofacto rui, a i itav poredak
kao takav.
U stvari, revolucija iz 1789. nije samo borba buroazije protiv
plemstva. U njoj nije uniteno samo plemstvo ve i staleko graanstvo,
tzv. noblesse de robe, privilegovani slubenici treeg stalea, ali takoe i
staTo cehovsko zanatstvo. Ovaj, za mnoge zajedniki kraj, osvetljava i
drutvene meuzavisnosti, specifinu konstelaciju sila u prethodnom
razdoblju. Ilustruje ono to smo ranije uopteno rekli o meuzavisnosti i
podvojenosti interesa odredenih drutvenih slojeva, o mehanizmu ravnotee koja u vezi s tim nastaje, kao i o drutvenoj snazi centralne vlasti.
Politiki bitnidelovi buroazije su u doba apsolutizma, sve do pojave nestaleke bruoazije koja se postepeno udaljuje od stare buroazije, na
planu interesa, aktivnosti i naina razmiljanja, zavisni od postojanja i
specifine ravnotee stalekog poretka. Zbog toga su oni u svim svojim
sukobima s plemstvom i, naravno, s prvim staleom, svetenstvom
uvek zapadali, kao i potonja grupa, u procep vlastitih podvojenih interesa. U borbi protiv plemstva nikada ne mogu otii toliko daleko da sami
sebi ne nanesu tetu. Svaki znaajan udarac nanet plemstvu kao instituciji uzdrmao bi drutveni i dravni aparat i kao bumerang naneo tetu postojeoj drutvenoj egzistenciji samog povlaenog graanstva. Svi
privilegovani slojevi su jednako zainteresovani da ne odu predaleko u
borbi protiv supamikih grupa; svi oni se podjednako plae snanih potresa i promena teita u itavom drutvenom aparatu.
U isto vreme nemogue im je da izbegnu meusobne sukobe; jer
njihovi interesi, istovetni u mnogom pogledu, razlikuju se u mnogim
drugim. Drutvena ravnotea je tako krhka, rivalitet izmeu grupa tako
otar da i najmanju prednost, najmanji porast moi jedne grupe, ona druga osea kao pretnju. U skladu s tim, izmeu pripadnika razliitih grupa
vladaju utivi. pa ak i prijateljski odnosi; no, s druge strane, odnosi
izmeu predstavnika oba stalea, a pre svega izmeu vodeih grupa,
ostaju krajnje zategnuti u itavom razdoblju starog reima. Svako se
plai onog drugog; svako nepoverljivo posmatra postupke onog drugog.
Osim toga, ova glavna osa napetosti izmeu plemstva i buroazije je
ukorenjena u mnotvo drugih, ne manje am bivalentnih. Slubenika
450

hij erarhija svetovnog aparata vlasti je u stalnoj, prikrivenoj ili otvorenoj,

konkurentskoj borbi za mo i presti s crkvenom hijerarhijom. Kler se,
pak, iz nekih razloga stalno sukobljava s pojedinim krugovima plemstva.
Zbog toga ovaj multipolami sistem ravnotee stalno dovodi do manjih
sukoba i trvenja, do drutvenog iskuavanja moi pod platom razliitih
ideologija, i to iz razliitih, a esto i sluajnih razloga.
Kralj, ili njegov predstavnik, upravlja ovim mehanizmom i usmerava ga sad u jednom, sad u drugom pravcu. Kraljeva drutvena mo i jeste tolika jer su strukturalne napetosti izmeu glavnih grupa te drutvene
mree tako snane da te grupe ne mogu doi do neposrednog sporazuma
0 zajednikim akcijama, a ni povesti odlunu zajedniku borbu protiv
samog kralja.
Znamo da su se u tom razdoblju samo u jednoj zemlji, Engleskoj,
buroaske grupe i plemii uspeno ujedinili protiv kralja. Ma kakve
strukturalne posebnosti engleskog drutva doprinele smanjenju napetosti izmeu stalea, te omoguile postojanje veze njihovih delova, drutvena konstelacija koja, posle mnogih kolebanja, vodi u toj zemlji do
suavanja moi centralnog vladara, jo jednom nam otkriva povezanosti
pomou kojih se u drugim zemljama odrava drutvena snaga i apsolutistiki oblik centralnc vlasti.
I u Francuskoj u XVI i poetkom XVII veka bilo je mnogo pokuaja da se ljudi razliitog drutvenog porekla udrue protiv sve vee i
pretee kraljeve moi, no svi ti pokuaji propadaju. Ovi graanski ratovi
1pobune u tom razdoblju jasno pokazuju koliko su u Francuskoj razliiti
stalei nastojali da suze obim odluivanja kraljeva i njihovih predstavnika. Ratovi i pobune isto tako jasno pokazuju kako supamitva i sukobi
interesa tih grupa zapravo spreavaju zajedniku akciju. Svaka grupa
eli da mo kralja ogranii samo u svoju korist, pri emu je svaka grupa
dovoljno snana da sprei onu drugu da uini to isto. Na taj nain, sve se
te grupe dre meusobno u stezi, te se na kraju mire sa svojom zavisnou od kralja.
Drugim reima, tokom ovog velikog drutvenog preobraaja, kada
se funkcionalna mo graanskih grupa poveava, a mo sloja plemia
slabi, nastupa faza kada obe funkcionalne grupe uprkos svim meusobnim napetostima, a i napetostima u odnosu na tree grupe uglavnom
odravaju ravnoteu moi. Tako se na dui ili krai rok ustanovljuje
aparat koji smo prozvali kraljevskim mehanizmom: suprotnosti izmeu dve glavne grupe su prevelike da bi dolo do kompromisa; s druge
strane, raspodela moi meu njima je takva da uz njihovu blisku meuzavisnost spreava i odlunu borbu ili jasno sticanje prevlasti jedne gru451

pe nad drugom. Nesposobne da se ujedine, kao i da se bore punom

snagom i odnesu pobedu, moraju centrafnom vladaru prepustiti da odluuje umesto njih.
Rekli smo da ovaj mehanizam nastaje slepo i bez plana, u toku
drutvenih procesa. Da li se njim upravlja dobro ili loe, znatno zavisi i
od linosti koja obavlja centralnu funkciju. Navedimo nekoliko istorijskih primera koji ilustruju genezu i funkcionisanje kraljevskog mehanizma.
20.
U drutvu IX i X veka razlikujemo dve kategorije slobodnih
ljudi: klerike i ratnike. Ispod njih je mnotvo manje ili vie neslobodnih
ljudi, koji nemaju pravo da nose oruje, koji ne uestvuju aktivno u javnom ivotu, makar i sam opstanak drutva znatno zavisio od njihovih delatnosti. U zapadnofranakom podruju s posebnim uslovima koji tu
vladaju, ratnici - manje-vie samodovoljni zemljoposednici - uglavnom
ne zavise od koordinativne funkcije centralnog vladara. S druge strane,
a iz razliitih razloga, svetenstvo vie zavisi od kralja. Za razliku od
Nemako-riipskog carstva, crkva na bivem zapadnofranakom podruju nikada se nije uzdigla do tako velike svetovne moi. Tu se nikad
nije desilo da nadbiskupi postanu vojvode. U Francuskoj, crkveni perovi
su uglavnom po strani od supamitva velikih teritorijalnih vladara. Njihovi centrifugalni interesi nisu, dakle, posebno snani da bi oslabili centralnog vladara. Posedi klerika su rasejani izmeu imanja svetovnih
vladara i stalno su izloeni napadima i presezanjima potonjih. Stoga
crkva eli centralnog vladara, kralja, dovoljno jakog da joj bude zatitnik
od svetovne sile. Trvenja, vei i manji ratovi koji s vremena na vreme
bukte u celoj zemlji, nisu dobrodoli monasima i klericima. Iako tada daleko ratobomiji i sposobniji za borbu nego kasnije, oni ipak ne ive od
rata i za rat. Upravo su oni vie nego jedanput podneli teret tih ratova.
esto se deava da se svetenici koji su zlostavljani, napadani, vreani u
svojim pravima, obraaju kralju koji preuzima funkciju sudije.
Prijateljska i retko naruavana veza prvih Kapetovaca i crkve zacelo nije sluajna; niti joj je uzrok snana lina vera prvih Kapetovaca. Ona
izraava oiglednu konstelaciju interesa. Dignitet monarhije u toj fazi
ma kakvo znaenje ona jo imala svetenstvu neprekidno slui za
razraunavanja s ratnicima. Kraljevo posveenje, pomazanje i krunisanje su pod sve veim uticajem crkve. Kraljevstvo dobija neku vrstu sakralnog obeleja i u izvesnom smislu postaje crkvena funkcija. To to se
tu, za razliku od onog to se dogaa u drugim drutvima, ostaje na
zaecima spajanja svetovne i crkvene centralne vlasti, a uskoro i to biva
prekinuto, rezultat je posebne strukture hrianske crkve. U stvari, ova
452

crkva je starija i njena je organizacija vra nego veine svetovnih vlasti

toga doba. Ona ima vlastitog poglavara, koji sve vie tei da udrui duhovnu prevlast sa svetovnom supremacijom i centralnom vlau. Iz toga
pre ili kasnije proizlazi supamitvo i borba izmeu pape i svetovnog vladara odreene oblasti. Borba se uvek okonava papinim mirenjem s duhovnom prevlau, dok carevi i kraljevi opet jasnije stiu svetovnu
prevlast. Njihovo poetno poistoveenje s crkvenom hijerarhijom i ritualom slabi, ali nikad sasvim ne nestaje. No i sama injenica da na Zapadu
poinje takvo poistoveivanje, vredna je spomena posebno pri poreenju istorijskih struktura i objanjenja razlika izmeu drutvenih procesa u drugim oblastima u svetu.
Zapadnofranaki kraljevi u prvo vreme sarauju s crkvom, to i odgovara strukturalnoj zakonitosti njihove funkcije: u borbi protiv najmonije i najopasnije grupe, oni se oslanjaju na grupu drugu po snazi u
kraljevstvu. Kraljevi su nominalno sizereni svih drugih velikih ratnika.
Ali unutar vladarskog podruja drugih velikih feudalaca oni su gotovo
bespomoni, dok im je autoritet ak i na vlastitoj teritoriji prilino ogranien. Tesne veze kraljevske kue s crkvom stvaraju od manastira, opatija i biskupija, rasejanih po itavoj teritoriji, prave kraljeve bastione
unutar podruja ostalih teritorijalnih vladara. To kralju prenosi neto od
duhovnog uticaja same crkve. A kraljevi viestruko iskoriuju pismenost klerika, kao i bogato politiko i organizaciono iskustvo crkvene birokratije, ne zanemarujui ni finansijsku snagu crkve. Nije poznato da li
su prvi kapetovski kraljevi imali drugih prihoda osim kraljevskih, to
jest dabina s vlastitih poseda. Ako ih je i bilo, radilo se samo o dopuni
onog to su ubirali s vlastitog podruja. Ali jedno je sigumo: kapetovski
kraljevi dobijali su prihode iz crkvenih institucija izvan granica svojih
dinastikih poseda, na primer, prihode iz upranjenih dijeceza, kao i
pomo koju im je crkva dodeljivala u odreenim prilikama. A ako ita
tradicionalnoj kraljevskoj kui daje prednost nad ostalim konkurentskim
kuama, ako ita Kapetovcima u tim ranim eliminacionim borbama koje
poinju na njihovoj teritoriji, pomae, onda je to upravo savez nominalnih centralnih vladara s crkvom. Upravo iz tog saveza, u fazi delovanja
snanih centrifugalnih sila, nastaju one drutvene snage koje nezavisno
od kraljeva deluju u korist odravanja monarhije, u smeru centralizacije.
Uporedo s napredovanjem treeg stalea, malo-pomalo, iako nikada potpuno, nestaje uloga svetenstva kao drutvenog inioca centralizacije.
Ali ak i u ovoj fazi oito je da su napetosti izmeu razliitih drutvenih
grupa, prevashodno izmeu svetenstva i ratnika, korisne centralnom
vladaru, a i da je on sam zavisan od tih napetosti i njihov zatoenik. Sve453

mo mnogih vojnih vladara pribliava kralja i crkvu, iako izmeu njih

povremeno dolazi i do manjih sukoba. No prvi vei sukob izmeu crkve
i kralja dogaa se za vladavine Filipa Avgusta, u doba kada kralju prilazi
mnogo Ijudi, a on iz tabora graanstva dobija i novac.
21.
Postupni razvoj treeg stalea uslonjava mreu tenzija i dovodi do pomeranja ose napetosti u drutvu. Isto kao to u meuzavisnom
sistemu zemalja ili teritorija koje se nadmeu uvek dolazi do posebne
napetosti, pri emu svi ostali antagonizmi postaju sporedni sve dok ne
naraste i uvrsti se prevlast jednog centra moi, tako i u svakom vladarskom podruju postoje odreene centralne napetosti, na koje se nadovezuje jo mnogo manjih, ali koje na kraju vuku u korist jedne ili druge
strane. Ako te centralne napetosti ukljuuju, sve do XI i XII veka, ambivalentni odnos izmeu ratnika i svetenstva, od tog trenutka antagonizam izmeu ratnika i graansko-urbanih klasa polako, ali sigumo, izbija
u prvi plan kao glavna unutranja tenzija. Ovaj razvoj, izraz postupne
diferencijacije celog drutva, snai uticaj centralnog vladara, jer je razliitim drutvenim grupama sve vie potreban centralni koordinator.
Kraljevi koji su se u borbama za prevlast sve vie odvajali od ostale ratnike klase u meri u kojoj su njihova vladarska podruja rasla, udaljuju
se od ostalih ratnika svojom pozicijom unutar napetosti izmeu potonjih,
s jedne, i gradskih slojeva, s druge strane. U toj napetosti oni se nipoto
ne svrstavaju na stranu ratnika od kojih su potekli: deluju as u korist jednih, as u korist drugih.
Prvi korak na tom putu je sticanje komunalnih prava gradova.
Kraljevi iz te faze, pre svih Luj VI i Luj VII, njihovi predstavnici, kao i
svi ostali feudalni gospodari, na nastajue optine gledaju nepoverljivo i
u najmanju ruku sa zmcem neprijateljstva10', posebno unutar svojih
dinastikih imanja. Kraljevi tek postupno uviaju korisnost ovih neobinih tvorevina. Treba im vremena da shvate kako im stvaranje treeg
stalea u drutvu donosi znatne prednosti. Od tada podravaju interese
treeg stalea, ukoliko se oni poklapaju s njihovim vlastitim. Dosledno
podravaju finansijsku snagu buroazije, kojoj tako mogu nametnuti
poreze. S druge strane, estoko se suprotstavljaju - kada to mogu - pretenzijama gradova na funkcije vlasti, do ega nuno dolazi kada se
privredna i drutvena mo gradskih slojeva uvea. Uspon kraljevstva i
uspon buroazije stoje u tesnoj funkcionalnoj meuzavisnosti. Svesno
ili nesvesno, te dve drutvene grupacije u usponu se pomau, no odnosi
izmeu njih i dalje su podvojeni; sukoba izmeu kraljevstva i buroazije uvek ima. Vie puta plemstvo i buroazija ak pokuavaju da, udrueni, umanje mo kraljeva. Tokom itavog srednjeg veka kraljevi su
454

primorani da za pojedine mere trae dozvolu staleke skuptine. Tok

ovih skuptina, kako onih manjih, regionalnih, tako i onih veih, na kojima se okupljaju predstavnici irih podruja kraljevstva, jasno pokazuje
koliko su, uprkos svim kolebanjima, razlike u strukturi drutvenih napetosti u to doba i onih u drutvu apsolutistikog razdoblja velike102. Staleki parlamenti kako se oni nazivaju na engleskom jeziku funkcioniu
kao stranake skuptine u graansko-industrijskom drutvu, dok god je
radi ostvarenja odreenih ciljeva mogue neposredno sporazumevanje
predstavnika razliitih slojeva. Poinju loije da rade kada mogunost
neposrednog kompromisa nestaje, a rastu napetosti unutar drutva; u
istoj srazmeri raste potencijalna vlast centralnog vladara. S obzirom na
nisku novanu i trgovaku integrisanost u srednjem veku, ni meduzavisnost ni antagonizmi izmeu zemljoposednike ratnike klase i gradskih
buroaskih slojeva nisu bili takvi da se ureenje njihovih odnosa moralo
preputati centralnom vladaru. Svaki stale, vitezovi, graanstvo i kler,
uprkos brojnim meusobnim kontaktima, ak i vie nego u ranijem
razdoblju, ivi u zasebnoj sferi. Stalei se jo uvek ne nadmeu oko istih
drutvenih mogunosti. A vodee graanske grupe jo ni izdaleka nisu
tako mone da ospore drutveni presti plemstvu, ratnicima. Samo u jednoj sferi graanski elementi u usponu, a uz kraljevu pomo, polako istiskuju vitezove i svetenstvo s njihovih pozicija: unutar aparata vlasti, ili,
kako mi to obino kaemo, u svojstvu inovnika.
22.
Funkcionalna zavisnost kraljevstva od opte situacije u drutvu
posebno je vidljiva u razvoju aparata vlasti, u diversifikaciji institucija,
koje su isprva samo proirenje kraljeve gazdinske i dominijalne administracije. Dok se drutvo slobodnih ljudi uglavnom sastoji od vitezova i
svetenstva, onda je i vladarski aparat sastavljen prvenstveno od ovih
ljudi. Kao to smo rekli, klerici (ili clercs) su tu uglavnom veme sluge
i predstavnici kraljevog interesa, dok su feudalci, naprotiv, i na dvoru i
unutar same kraljevske uprave, esto supamici kraljevi, vie zaokupljeni
jaanjem sopstvene moi nego uvrivanjem kraljeve. Kasnije, kada se
sloj ratnika izvan vladinog aparata snanije diferencira, kada se u toku
veih i manjih eliminacionih borbi otrije razdvajaju vei i manji feudalci, odraava se ova konstelacija i na strukturu sve vee upravljake
maine: glavninu tu ine klerici i pripadnici manjih ratnikih kua, dok
se veliki feudalni gospodari ograniavaju na neka posebna mesta, na primer, deluju kao lanovi velikih skuptina ili malog vea.
Pa ipak, ve u toj fazi ima u kraljevskoj administraciji mnogo ljudi
koji potiu iz sloja ispod ratnika i svetenika, iako je oito da elementi
proizali iz neslobodnih slojeva ne igraju u razvoju francuskog central455

nog aparata istu ulogu kao u razvoj'u nemakog. To je moda poslediea

toga to su se u Francuskoj, ranije nego u Nemakoj, stvorile gradske zajednice, a tako i trei stale slobodnih ljudi, koji je stekao izvesnu autonomiju. Izvesno je da se u Francuskoj uee gradskih elemenata u
kraljevskoj upravi poveava u srazmeri s rastom gradova. Ovi elementi
tu ak i u srednjem veku postupno proimaju vladarski aparat, i to u meri
koja na veini nemakih teritorija nije ostvarena sve do modemog doba.
Oni prodiru u taj aparat kroz dva kanala103: stiui sve vei broj svetovnih mesta, koja su ranije bila namenjena iskljuivo plemiima; preuzimanjem duhovnikih slubi, dakle kao clercs. Izraz klerik postupno
menja svoje znaenje od kraja XII veka; sve manje se odnosi na svetenika, a sve vie na obrazovanog oveka koji zna da ita i pie na latinskom,
iako je mogue da je poetna crkvena karijera bila preduslov za ova zanimanja. Kako se administrativni aparat proirivao, tako se i izraz klerik
sve vie posvetovnjavao, isto kao i izvesne grane univerzitetskih studija.
Latinski se vie ne ui iskljuivo da bi ovek postao svetenik, ve i da bi
postao inovnik. Naravno, i tada kao i ranije bilo je graana koji su u kraljevo vee ulazili zbog toga jer su se pokazali sposobnim trgovcima i organizatorima. Pa ipak, veina graana stie kljuna mesta u aparatu vlasti
zahvaljujui studijama, poznavanju kanonskog i rimskog prava. Studije
postaju uobiajeni put za uspon sinova iz gornjih gradskih slojeva. Graanski elementi postupno istiskuju plemie i svetenike iz kraljevske administracije. Sloj vladarevih slubenika, inovnika, postaje za razliku
od onog to se deava u Nemakoj - iskljuivo buroaska grupacija.
DesPhilippe-Auguste auplus ta rd .. les legistes, vrais chevaliers
es lois appairaissent: ils allaient, pour enfaire la loi monarchique, se
charger d amalgamer la loi feodale avec la loi canonique et la loi romaine ... Petite armee de trente scribes en 1316, de 104 ou 105 en 1359,
d une soixantaine en 1361, ses clercs de la chancellerie gagnerent
maints avantages a grossoyer constamment dans le voisinage du roi. La
grande masse formerait des notaires privilegies: lelite (trois sous Philippe le Bel, douze avant 1388, seize en 1406, huit en 1413) donnerait
naissance aux clercs du secret ou bien auc secretaires des Finances...
L avenir etaita eioc. A ia difference des grands officierspalatins, ils navaient pas d ancetres, mais ils allaient etre eux-memes des ancetres*104.
Jo od vremena Filipa Avgusta najkasnije .... ja v ljaju se pravnici, istinski
vitezovi zakona; imae zadatak da feudalno pravo spoje s kanonskim i rimskim, te
tako stvore monarhijsko pravo... U poetku m ala vojska od nekih trideset pisara 1316.

456

Tako s rastom kraljevskih poseda nastaje sloj strunjaka ija drutvena pozicija zavisi u prvom redu od njihove zvanine funkcije u kraljevskoj
slubi, a iji se presti i interes uveliko poklapaju s interesima monarhije i
upravnog aparata. Kao nekada, i jo uvek, premda u manjoj meri, crkva,
sada lanovi treeg stalea podravaju interese centralne funkcije. Oni to
ine u raznim svojstvima, kao pisari i savetnici kraljeva, poreski upravnici,
lanovi vrhovnih sudova. Upravo oni nastoje da osiguraju kontinuitet
kraljeve politike nezavisno od duine ivota odreenog kralja, a esto i
protiv samih sklonosti trenutnog nosioca krune. I ovde buroaske klase
podravaju monarhiju, a monarsi uzdiu graanske klase.
23.
Skoro potpunim uklanjanjem plemstva iz aparata vlasti, graanstvo postepeno dolazi do izuzetno znaajne pozicije u unutranjoj
ravnotei drutva. Ve smo rekli da u Francuskoj sve do pred kraj starog reima, bogati trgovci, kao ni cehovi, nisu predstavljali buroaziju u
njenim sukobima s plemstvom. To su, naime, inili slubenici u razliitim
formacijama. Slabljenje drutvene pozicije plemstva i jaanje buroazije
najjasnije se ispoljavaju u injenici da via birokratija zahteva, barem
od poetka XVII stolea, jednak drutveni status kakav ima plemstvo.
U to vreme splet interesa i napetosti izmeu plemstva i buroazije dostiu nivo koji centralnom vladaru obezbeuje maksimum rnoi.
Ovo proimanje centralnog aparata potomcima urbane buroazije
ukazuje na blisku funkcionalnu povezanost izmeu uspona monarhije i
gradanstva. Buroaski gomji sloj, koji se postepeno razvija od porodice
visokih kraljevskih slubenika, dostie u XVI i XVII veku toliku mo
da bi mu podlegao i centralni vladar da plemstvo i svetenstvo nisu ovom
sloju stvarali protivteu i neutralisali ga svojim otporom. Lako se uoava
kako su kraljevi, a naroito Luj XIV, znali da se umeno poslue ovim
napetostima. U prethodnoj fazi, plemstvo i svetenstvo su uprkos ambivalentnosti koja ve vlada izmeu njih - daleko jai protivnici centralnog vladara nego urbana buroazija. Upravo su stoga graani eljni
napredovanja dobrodoli kao revnosni pomonici kraljevstva. Kraljevi
doputaju da centralni aparat postane monopol ljudi treeg stalea, jer
znaju da je ovaj stale u drutvenom smislu manje snaan nego plemstvo
i svetenstvo.
godine, 104 ili 105goine 1359, ezdesetak 1361, ovi inovnici stiu brojne povlastice
je r su stalno u kraljevoj blizini. M nogi od njih e kasnije postati povlaeni belenici;
elita (trojica pod Filipom Lepim, dvanaestoricapre 1388, esnaestorica 1406, osm orica
1413) postae samostalni slubenici ili sekretari finansija... Budunost je pripadala
njima. Z a razliku od velikih palatinskih slubenika, oni nisu imali pretke, ve e sami
postati drugim a preci.

457

Veza izmeu rasta moi kralja i buroazije s jedne, te slabljenja

plemstva i svetenstva s druge strane, nalazi svoj izraz u njihovoj finansijskoj meuzavisnosti. Ve smo rekli da je ovo pomicanje teita na
utrb plemstva samo manjim delom rezultat svesnog i sistematskog delovanja graanstva. Ta je promena takoe posledica takmiarskog mehanizma u kojem glavnina plemstva dospeva u zavisnost od samo jedne
plemike kue, kraljevske; tako se plemstvo sputa u izvesnom smislu na
nivo buroazije. Promena je, s druge strane, posledica unapreenja
novane integracije. Sa sve vie novca u opticaju, sve je vea devalvacija. Obe pojave se naglo razvijaju u XVI stoleu. Plemstvo koje ivi od
proizvoda s imanja i ne moe prihode da uveava srazmemo opadanju
vrednosti novca, nuno osiromauje.
Verski ratovi - da pomenemo samo zavrni in drame - znaili su
za oslabljeno plemstvo isto to i graanski ratovi za slojeve u propadanju: sakrivali su im neko vreme neumitnost onoga to ih je ekalo. Nemiri, sukobi, samopotvrivanje u borbi, mogunost pljakanja i lake dobiti,
sve to kod plemstva pobuuje nadu da moe odrati svoj ugroeni
drutveni poloaj i spasti se propasti i siromaenja. Privredne poremeaje, u iji su kovitlac uhvaeni, protagonisti drame jedva da i primeuju. Iako vide da je novca sve vie, da cene rastu, oni tu pojavu ne
razumeju. Brantom, ratnik s dvora, lepo opisuje tu atmosferu105:
... tant senfaut, que cette guerre (civile) ait appauvry la France,
elle la du tout enrichie, d autant quelle descouvrit et mit en evidence
une infinite de tresors cachez soubz terre, qi ne servoient de rien ,... et les
mirent si bien au soleil et convertirent en belles et bonnes monnoyes a si
grand quantite, quon vist en France relyre plus de millions d'or quauparavant de millions de livres et d argent, et paroistre plus de testons
neufz, beaux, bons et fins,forgez de ces beaux tresors cachez, quauparavant il ny avoit de douzains... Ce n est pas tout: les riches marchans,
les usuriers, lez bancquiers et autres raque-deniers jusques aux prebstres, qui tenoient leurs escus cachez et enfermez dans leur coffres, nen
eussent pasfaict plaisir ny preste pour un double, sans de gros interestz
et usures excessives ou par achaptz et engagements de terres, biens et
maisons a vil prix; de sorte que le gentilhomme, qui, durant les guerres
etrangeres sestoit appauvry et engage son bien, ou vendu, nen pouvoit
plus et ne sgavait plus de quel bois se chaufer, car ces marauts usuriers
avoient tout rajfle: mais ceste bonne guerre civile les restaura et mit au
monde. Si bien que j ay veu tel gentilhomme, et de bon lieu, qui paradvent marchois par pays avec deux chevaux et un petits lacquays, il se re458

monta si bien, quon le vist, durant et apres la guerre civile, marcher par
pays avec six et sept bons chevaux... Et voila comme la brave noblesse de
France se restaura par la grace, ou la graisse, pour mieux dire, de ceste
bonne guerre civile*.
U stvari, najvei deo francuskog plemstva, vrativi se iz tog dobrog graanskog rata, u kojem su mislili da se omaste, opet se naao
pod teretom dugova i u oskudici. ivot postaje skuplji. Poverioci, zajedno s bogatim trgovcima, lihvarima i bankarima, ali i visokim inovnicima, noblesse de robe, zahtevaju da im se vrati pozajmljeni novac;
zaplenjuju plemike posede gde god mogu, a tako se esto dokopavaju i
plemikih titula.
Plemii koji su ostali vlasnici imanja ubrzo postaju svesni daprihodima ne mogu da pokrivaju trokove skupog ivota koji vode:
Les seigneurs qui avaient cede des terres a leurs paysans contre
des redevances en especes, continuaient a percevoir le meme revenu,
mais qui n avait plus la merne valeur. Ce qui coutait cinq sols au temps
passe en coutait vingt au temps d Henri III. Les nobles s appauvrissaient
sans le savoir** 106.
24.
Slika drutvene podele moi ovde je nedvosmislena. Promena
drutvene strukture koja ve odavno defavorizuje staro ratniko plemstvo,
a favorizuje buroaske slojeve, ubrzava se u XVI veku. Potonji dobijaju
na drutvenoj moi ono to prvi gube. Suprotnosti u drutvu rastu. Rat* Ne samo da taj (graanski) rat nije osiromaio Francusku ve ju je obogatio,
utoliko jer je otkrio i jasno pokazao sva ona blaga skrivena pod zemljom, koja tu nisu
sluila niemu... Tako ih je izneo na svetlo dana i pretvorio u lepe svote novca, da se
pokazalo da u Francuskoj sada sijaju zlatni milioni vie nego livre srebra ranije.
Pojavile su se i nove lepe srebme kovanice, iskovane od ovog skrivenog blaga, dok su
ranije postojali samo bakrenjaci... To nije sve: bogati trgovci, lihvari, bankari i drugi
nitkovi, sve do svetenika, uvali su svoj novac sakriven i zatvoren u krinjama, nisu ga
koristili niti pozajmljivali osim uz visoke kamate, ili su nekad kupovali ili zakupljivali
zemlju, imanja i kue po bednim cenama; tako su oni plemii, koji su osiromaili tokom
ratova u inostranstvu, zaloili ili prodali imanja, bili na izmaku snaga; razbojnici i
lihvari sve su bili pokupili. Plemie je taj dobar graanski rat oporavio i vratio na
njihovo mesto. Tako da sam video kako se jedan plemi koji je pre rata iao s dva konja
i slugom, brzo oporavio, pa je tokom i posle graanskog rata iao unaokolo sa est ili
sedam dobrih konja... Eto tako se francusko plemstvo obnovilo milou, ili bolje
reeno, mau iz tog dobrog graanskog rata.
Gospodari koji su dali u zakup svojim seljacima zemlju, i dalje primaju isti
prihod, ali on sad nem a istu vrednost. Ono to je ranije kotalo pet sua, sada, u doba
Anrija III, staje dvadeset. Plemii su siromaili, a da to nisu znali.

459

niko plemstvo ne shvata neminovnost procesa koji ga potiskuje s njegovog tradicionalnog poloaja, ali ipak vidi da taj proces otelovljuju
ljudi treeg stalea. S njima plemstvo sada mora direktno da se bori za
neke prednosti, pre svega za novac, a preko njega i ouvanje svojih zemljinih poseda, pa ak i drutvene prevlasti. Time se polako uspostavlja
ona vrsta ravnotee koja jednom pojedincu, to jest centralnom vladaru,
daje najveu mo.
Tokom borbi u XVI i XVII stoleu buroaske korporacije znatno
narastaju, postaju brojne i dovoljno mone da se suprotstave pretenzijama ratnikog plemstva na vlast i mo. Pa ipak, nisu dovoljno sposobne ni
snane da potine ratnike i osiguraju monopol na upotrebu sile. Plemstvo
je jo dovoljno snano i ratobomo da predstavlja stalnu pretnju za
buroaske slojeve u usponu. Ono je istovremeno i slabo, pre svega u
privrednom smislu, da bi steklo vlast nad stanovnicima gradova i nametnulo im dabine. To to je plemstvo tada ve potpuno izgubilo upravne i
sudske funkcije, koje su prele u ruke buroaskih korporacija, dalje doprinosi slablje'nju tog sloja. Pa ipak, jo uvek nijedan deo drutva nije
sposoban da ostvari trajniju i odluniju prevlast nad drugim. U toj situaciji kralj se uvek pojavljuje kao saveznik i pomaga svih slojeva ili korporacija protiv pretnji drugih, kojima se oni nezatieni ne bi mogli sami
odupreti.
Plemstvo i graanstvo su sastavijeni od razliitih grupa i slojeva
iji se interesi nipoto uvek ne poklapaju. Prvobitnim napetostima
izmeu ova dva stalea pridruuju se i druge, bilo izmeu samih tih grupa, bilo izmeu jedne od njih i sve.tenstva na drugoj strani. Pa ipak, postojanje svake od tih grupa i slojeva manje ili vie zavisi od postojanja
drugih grupa; nijedna od njih nije dovoljno snana da obori ustanovljeni
poredak. Vodee grupe, jedine koje mogu vriti izvestan politiki uticaj
u postojeim institucijama jesu, zapravo, najmanje raspoloene za korenite promene. Ova viestrukost napetosti dalje pojaava potencijalnu
mo kraljeva.
Nesumnjivo da svaka vodea grupa uzeta zasebno, bilo da se radi o
eliti plemia, eliti dvorskih velikaa, vodeim graanskim grupama,
ili o vrhovnom sudu, tei da ogranii kraljevu mo u svoju korist. Nastojanja ili bar ideje u tom pravcu stalno se javljaju u starom reimu. Ove
drutvene grupe sa suprotstavljenim interesima i eljama podeljene su i u
svom stavu prema kraljevstvu. Ta se podvojenost jasno ispoljava u mnogim prilikama. Deava se i da aristokratske grupe nekad zakljuuju privremena saveznitva s buroaskim slojevima, pre svega s vrhovnim
460

sudovima, i stvaraju zajedniki front protiv kralja. Ali upravo sudbina

ovih saveznitava pokazuje tekoe da ove grupe ostvare neposredan dogovor, kao i snagu napetosti i supamitava koja postoje izmeu njih.
Pomislimo, na primer, na ustanak koji je dobio naziv Fronda. Luj
XIV je tada jo uvek maloletan. Vlada Mazaren. Jo jednom ali sada za
dugo vremena poslednji put razliite drutvene grupe se udruuju da bi
se obruile na svemo Jtralja koga predstavlja njegov ministar. Vrhovni
sudovi i staleko plemstvo, gradske korporacije i visoka aristokratija, svi
se oni udruuju ne bi li iskoristili slab trenutak kraljevstva, tj. regentstvo
kraljice koju zastupa kardinal. No Fronda jasno pokazuje koliko su
odnosi izmedu svih ovih grupa zategnuti. Taj je ustanak neka vrsta
drutvenog opita: razotkriva strukture postojeeg sistema napetosti koji
centralnoj vlasti daje mo, to se, pak, obino ne vidi ukoliko je centralna
vlast stabilna. im se neki saveznik dokopa najmanje prednosti, svi ostali se oete ugroenima, naputaju saveznitvo, prelaze na stranu Mazarena i bore se s njim protiv bivih saveznika, iako im se ponekad kasnije
opet pridrue. Svaki pojedinac, svaka grupa, eli da suzi kraljevsku
mo, no svako eli da prednost iskoristi samo za sebe; svi se plae da se
susedova mo ne povea. Naposletku delimino i zahvaljujui Mazarenovoj spretnosti, koji zna da iskoristi ovaj sistem napetosti vaspostavlja se ravnotea u korist kraljevske kue. Luj XIV zauvek e pamtiti
pouke iz tih dogaaja: daleko svesnije i pomnije od svih svojih prethodnika, odravao je ovu ravnoteu koja mu je ila u prilog, kao i postojee
drutvene razlike i napetosti.
25.
Gradski slojevi su dugo tokom srednjeg veka, to se tie
drutvenih pozicija koje su zauzimali, bili znatno slabiji nego ratniko
plemstvo. U itavom tom razoblju, zajednica interesa izmeu ltraljeva i
gradanstva veoma je vrsta, iako ne toliko da se izbegnu trvenja, pa ak i
sukobi izmeu gradova i centralnih vladara. Jedna od najvidljivijih posledica te zajednice interesa je uklanjanje plemia iz kraljeve uprave i
proimanje potonje ljudima buroaskog porekla.
Kada se usled novane meuzavisnosti i stvaranja monopola drutvena mo plemstva u odnosu na buroaziju smanjila, kraljevi opet koriste svoj uticaj i pomau plemstvu. Oni jame poloaj plemstva kao
povlaenog gomjeg sloja protiv graanstva koje napreduje, ali samo toliko da sauvaju drutvene razlike izmeu plemstva i buroazije i ne poremete ravnoteu unutar vlastitog vladarskog podruja. Tako glavnini
aristokratije dodeljuju poreski imunitet, koji bi buroazija rado ukinula
ili barem ograniila. Ali ovaj poreski imunitet ni izdaleka nije dovoljan
da zemljoposednicima, iji je poloaj nesiguran, stvori ekonomsku os461

novu da se potvrde kao gomj i sloj i troe za reprezentaciju onoliko koliko im treba. Uprkos poreskom imunitetu, masa seoskog plemstva tokom
starog reima ivi krajnj e skromno. U materijalnom pogledu jedva da se
mogu meriti s vodeim slojem buroazije. Ni to se tie vlasti, pre svega
mesta u sudstvu, njihov poloaj nije povoljan, jer su tu na funkcijama
ljudi graanskog porekla. Uz to ide i odredba koju su doneli kraljevi,
podrani od dela javnog mnjenja plemia, da se plemi koji se neposredno bavi trgovinom mora odrei svoje titule i svih ostalih povlastica, barem dok obavlja tu delatnost. Ovim propisom oito se elela odrati
razlika izmeu graanstva i plemstva, a za koju su podjednako zainteresovani bili i kralj i plemstvo. Tako je plemstvu uskraena jedina mogunost napredovanja. No plemii ponekad mogu, zaobilazno, brakom,
da steknu bogatstvo koje potie iz trgovine ili obavljanja zvanine
dunosti. Plemstvo nikada ne bi moglo da odri presti i drutveni uticaj
koji je uivalo u XVII i XVIII stoleu; bilo bi pregaeno od buroazije u
punom ekonomskom zamahu, a moda i od nove buroaske aristokratije,
da nije uspelo, ili, tanije, da jedan njegov deo, uz kraljevu pomo, nije
uspeo da stekne novu monopolsku poziciju na dvoru. To im je omoguilo da vode ivot prema svom drutvenom statusu, a sauvalo ih je i
od ukljuivanja u buroaske delatnosti. Dvorske slube, mnotvo raznih
zvaninih dunosti u kraljevom gazdinstvu, bile su namenjene iskljuivo
pripadnicima plemstva. Tako stotine, a kasnije i hiljade plemia, nalaze
relativno dobro plaena mesta. Kraljeva naklonost se tu i tamo ispoljavala i poklonima. Kraljeva blizina je tim mestima davala veliki presti. Iz
seoskog plemstva se tako izdie novi aristokratski sloj koji se po prestiu
i uticaju moe meriti s graanskom elitom: dvorsko plemstvo. Kao ranije, kada je buroazija bila slabija od plemstva i kada su uz kraljevu
pomo mesta u upravi bila monopol graanstva, sada kada je plemstvo
oslabljeno, dvorski poloaji, opet uz kraljevu pomo, postaju utoite za
plemstvo.
Kao to se ranije postavljanje graana u dravnu upravu nije dogodilo naglo i svesno, po monarhovom planu, tako se to nije dogodilo ni u
sluaju plemstva.
Pod Anrijem IV, a i pod Lujem XIII, mesta na dvoru, kao i veina
vojnih dunosti, a i upravnih i sudskih funkcija, mogli su se kupiti i tako
su bili svojina njihovih nosilaca. Tako je bilo i s funkcijom guvernera i
zapovednika razliitih okruga u kraljevstvu. Naravno, u nekim sluajevima nosioci ovih funkcija mogli su ih obavljati samo uz kraljevu dozvolu, a deavalo se i da jedino kralj moe dodeliti odreenu funkciju. Ali
kao opte pravilo, kupovina ovih poloaja, u to vreme, uglavnom je ima462

la prednost nad imenovanjem od kralja. Budui da golema veina

plemstva nije mogla novano da se meri s elnim slojevima buroazije,
trei stale, ili barem neke porodice koje su potekle iz njega i potom
dobile plemiki status, polako su zauzimale mesta na dvoru i u vojsci. Jedino su se velike aristokratske porodice, zahvaljujui veliini svojih poseda i rentama koje im je kralj isplaivao, mogle odrati na pozicijama za
koje je vladala jaka konkurencija.
Pa ipak, sve ukazuje da su Anri IV, Luj XIII i Rielje eleli da pomognu plemiima. Nijedan od njih ni za tren ne zaboravlja da i sam pripada plemstvu. Anri IV se upravo na elu vojske plemia i bio popeo na
presto. Bez obzira na to to su sami bili manje-vie nemoni u odnosu na
ekonomske procese koji su delovali na tetu plemstva, kraljevska funkcija imala je vlastite zahteve, a odnos te funkcije prema plemstvu bio je
ambivalentan. Anri IV, Rielje i svi njihovi naslednici moraju, da bi sami
sebe obezbedili, da plemie, koliko je to mogue, dre podalje od
znaajnijih politikih poloaja. Istovremeno, ele i moraju da podravaju plemstvo kao nezavisnog inioca drutvene ravnotee.
Dvostruko lice apsolutistikog dvora upravo odgovara ambivalentnom odnosu izmeu kralja i plemstva. Dvor je u odnosu na plemstvo u
isto vreme sredstvo i za kontrolu i za njegovo odravanje. Tako se dvor u
tom smeru postupno i razvija.
Cak se i Anri IV ne povlai iz plemikog kruga. Ali on jo ne vodi
tako strogu politiku da zahteva da plemii koji bi da uivaju kraljevu
naklonost trajno ive na dvoru. N ema sumnje da mu nedostaje novca
da odrava veliki dvor i deli funkcije, usluge i rente onako izdano kao
to e to kasnije initi Luj XIV. tavie, drutvo je jo uvek u velikim
previranjima. Plemike porodice propadaju, buroaske se uspinju. Stalei postoje, ali im se predstavnici stalno menjaju. Zidovi koji ih dele
puni su pukotina. Line sposobnosti, ili njihov nedostatak, srea,
veoma esto igraju znaajnu ulogu u sudbinama porodica, isto onako
kao i njihovo pripadnitvo nekom staleu. ak i vrata dvora i dvorskih
slubi jo uvek su u to vreme iroko otvorena za ljude buroaskog
porekla.
Plemii se zbog toga ale. Upravo oni hoe i predlau da se te
slube dodeljuju iskljuivo njima. Ali njihovi zahtevi se ne zaustavljaju
tu: oni trae uee u svim vrstama poslova, nastoje da povrate izgubljene pozicije u aparatu vlasti. Godine 1627. plemstvo Luju XIII upuuje
peticiju pod naslovom Requestes et articles pour le retablissement de la
Noblesse (Zahtevi i stavovi radi obnavljanja plemstva p. p.), koja
sadri upravo odredbe u tom smislu107.
463

U tom zahtevu itamo da se posle Bogu i mau Anrija IV, upravo plemstvu moe zahvaliti odranje krune; plemstvo joj je ostalo verno i onda kada su se drugi stalei pobunili; no, uprkos tome, plemstvo
se nalazi au plus pitoyable etat qu ellefu t jamais... la pauvrete l'accable... loisivete la rend vicieuse... Ioppression la presque reduite au
desespoir (u najjadnijem stanju do sada... oskudica ga pritiska...
lenjost ga baca u poroke... tlaenje mu je oduzelo gotovo svaku nadu...
- p . p).
U nekoliko rei verodostojno je prikazan poloaj tog drutvenog
sloja u potpunom propadanju. Veina zemljinih poseda je preoptereena dugovima. Mnoge plemike porodice izgubile su svu imovinu.
Mladi plemii su u beznadenom poloaju; nemiri i drutveni pritisak
koji dolazi od oslobodenih osea se svuda u drutvu. Sta je initi?
Meu razlozima koji se navode kao objanjenje za tu situaciju jeste
i nepoverenje koje su kod kralja izazvali neki plemii svojom nadmenou i ambicijama. Kraljevi su zato pomislili da bi bilo dobro smanjiti
mo ovih pletnia uklanjajui ih iz svih slubi koje bi moda zloupotrebili, te na njihovo mesto postaviti ljude treeg stalea; od tada plemii
gube svoje sudske funkcije i dunosti prikupljaa poreza; izbaeni su i iz
svih kraljevskih vea.
Za kraj, plemstvo u dvadeset dve take formulie zahtev u cilju poboljanja svog poloaja: mesta vojnih zapovednika u razliitim vladama kraljevstva, graanske i vojne funkcije u kraljevoj kui to je
skelet sistema koji e kasnije od dvora stvoriti instituciju podrke za
plemstvo - treba da prestanu da budu funkcije koje se kupuju i postanu
iskljuivo mesta namenjena plemstvu.
Pored toga, plemii zahtevaju da se njihov glas uje i u pokrajinskoj upravi, a trae i pristup podobnih meu njima u vrhovne sudove, bar
u svojstvu poasnih lanova sa savetodavnim glasom i bez novane nadokanade. I naposletku, zahteva se da treina lanova finansijskog vea,
ratnog saveta i drugih kraljevskih tela, bude iz redova plemstva.
Ako se izuzmu neki manji ustupci, od svih tih zahteva udovoljeno
je samo jednom bitnom: mesta na dvoru oduzeta su gradanima i od tada
su bila iskljuivo namenjena plemstvu. Svi ostali zahtevi, ukoliko su se
odnosili makar i na skromno uee plemstva u vladi ili upravi, ostali su
neuslieni.
U mnogim nemakim podrujima plemii zahtevaju i dobijaju, pored vojnih dunosti, mesta u administraciji i sudstvu; mladi plemipi,
naroito posle reformacije, poinju da odlaze na univerzitete108. Veina
464

visokih funkcija u kraljevstvu i dalje monopol plemstva; na drugim mestima, plemii i gradani uestvuju u dravnim funkcijama prema kljuu
raspodele.
U francuskoj centralnoj upravi, rekli smo, napetosti i otra utakmica izmeu dva sloja nalaze izraz u injenici da itav administrativni aparat ostaje monopol buroazije, dok dvorski aparat u uem smislu rei koji su tradicionalno u velikom delu drali plemii ali kojem je zapretila opasnost pograanjenja kada se pojavila mogunost kupovine funkcija, ipak u XVII veku jednom za svagda postaje monopol plemstva.
Ve je Rielje u svom testamentu preporuio da se pristup dvoru
zatvori za one koji nisu bili te sree da budu plemikog porekla101'. I
konano, Luj XIV je krajnje suzio pristup na dvor graanima, iako ga
nije sasvim zatvorio. Posle jednog razdoblja inicijativa, kada su drutveni interesi plem stva i m onarhije bili, takorei, uravnoteeni, dvor je
dobio svoju jasnu ulogu kao utoite za plemstvo s jedne, i sredstvo kontrole i kroenja starog ratnikog stalea, s druge strane. Slobodnom i nesputanom ivotu vitezova najzad je doao kraj.
Za glavninu plemia suavaju se ne samo ekonomski uslovi ve i
ivotni horizont i delokrug. Raspolaui skromnim prihodima mnogi od
njih primorani su da se povuku na svoja imanja. Retka su bekstva iz tog
poloaja odlaskom u vojne pohode. Ali ak i u ratovima oni se vie ne
bore kao slobodni vitezovi, ve kao oficiri pod strogom disciplinom. Potreban je srean spoj okolnosti pa da pripadnik tog seoskog plemstva
bude priputen u iri krug koji nudi mogunost napredovanja, to jest, u
krug dvorskog plemstva.
Ovaj manji deo plemstva na kraljevom dvoru, u Parizu ili okolini,
ivi na nov nain, ali u nesigumosti. Sve do vladavine Anrija IV i Luja
XIII, lan dvorskog plemstva mogao je bez posebnih tekoa boraviti
as na dvoru, as na svom ili imanju nekog drugog plemia. Ve tada postoji dvorsko plemstvo koje se uzdie nad irim, seoskim plemstvom; to
je drutvo, meutim, decentralizovano. Luj XIV, koga je Fronda mnogo
emu nauila, zna da potpuno iskoristi to to plemstvo zavisi od njega.
On eli da pred svojim oima i pod svojom vlau ima sve one koji bi
mogli da postanu voe pobuna, sve one iji bi zamkovi mogli da poslue
kao zborita110.
Izgradnja Versaja trebalo je da savreno udovolji obojim nastojanjima
kraljevstva: da zbrine deo plemstva i da mu zaseban status, a i da ga ukroti i
dri pod kontrolom. Kralj je ponekad velikoduan prema miljenicima, ali
zahteva poslunost; ne proputa da plemiima naglasi da oni potpuno zavise od njega, od novca koji im on daje i od mogunosti koje im on prua.
30 Proces civilizacije

465

U tom zahtevu itamo da se posle Bogu i mau Anrija IV, upravo plemstvu moe zahvaliti odranje krune; plemstvo joj je ostalo verno i onda kada su se drugi stalei pobunili; no, uprkos tome, plemstvo
se nalazi au plus pitoyable etat qu ellefu t jam ais... la pauvrete l accable... loisivete la rend vicieuse... loppression la presque recluite au
desespoir (u najjadnijem stanju do sada... oskudica ga pritiska...
lenjost ga baca u poroke... tlaenje mu je oduzelo gotovo svaku nadu...
- p . p).
U nekoliko rei verodostojno je prikazan poloaj tog drutvenog
sloja u potpunom propadanju. Veina zemljinih poseda je preoptereena dugovima. Mnoge plemike porodice izgubile su svu imovinu.
Mladi plemii su u beznadenom poloaju; nemiri i drutveni pritisak
koji dolazi od osloboenih osea se svuda u drutvu. Sta je initi?
Meu razlozima koji se navode kao objanjenje za tu situaciju jeste
i nepoverenje koje su kod kralja izazvali neki plemii svojom nadmenou i ambicijama. Kraljevi su zato pomislili da bi bilo dobro smanjiti
mo ovih pletnia uklanjajui ih iz svih slubi koje bi moda zloupotrebili, te na njihovo mesto postaviti ljude treeg stalea; od tada plemii
gube svoje sudske funkcije i dunosti prikupljaa poreza; izbaeni su i iz
svih kraljevskih vea.
Za kraj, plemstvo u dvadeset dve take formulie zahtev u cilju poboljanja svog poloaja: mesta vojnih zapovednika u razliitim vladama kraljevstva, graanske i vojne funkcije u kraljevoj kui to je
skelet sistema koji e kasnije od dvora stvoriti instituciju podrke za
plemstvo - treba da prestanu da budu funkcije koje se kupuju i postanu
iskljuivo mesta namenjena plemstvu.
Pored toga, plemii zahtevaju da se njihov glas uje i u pokrajinskoj upravi, a trae i pristup podobnih meu njima u vrhovne sudove, bar
u svojstvu poasnih lanova sa savetodavnim glasom i bez novane nadokanade. I naposletku, zahteva se da treina lanova finansijskog vea,
ratnog saveta i drugih kraljevskih tela, bude iz redova plemstva.
Ako se izuzmu neki manji ustupci, od svih tih zahteva udovoljeno
je samo jednom bitnom: mesta na dvoru oduzeta su graanima i od tada
su bila iskljuivo namenjena plemstvu. Svi ostali zahtevi, ukoliko su se
odnosili makar i na skromno uee plemstva u vladi ili upravi, ostali su
neuslieni.
U mnogim nemakim podrujima plemii zahtevaju i dobijaju, pored vojnih dunosti, mesta u administraciji i sudstvu; mladi plemipi,
naroito posle reformacije, poinju da odlaze na univerzitete108. Veina
464

visokih funkcija u kraljevstvu i dalje monopol plemstva; na drugim mestima, plemii i gradani uestvuju u dravnim funkcijama prema kljuu
raspodele.
U francuskoj centralnoj upravi, rekli smo, napetosti i otra utakmica izmeu dva sloja nalaze izraz u injenici da itav administrativni aparat ostaje monopol buroazije, dok dvorski aparat u uem smislu rei koji su tradicionalno u velikom delu drali plemii ali kojem je zapretila opasnost pograanjenja kada se pojavila mogunost kupovine funkcija, ipak u XVII veku jednom za svagda postaje monopol plemstva.
Ve je Rielje u svom testamentu preporuio da se pristup dvoru
zatvori za one koji nisu bili te sree da budu plemikog poreklal0,. I
konano, Luj XIV je krajnje suzio pristup na dvor graanima, iako ga
nije sasvim zatvorio. Posle jednog razdoblja inicijativa, kada su drutveni interesi plem stva i m onarhije bili, takorei, uravnoteeni, dvor je
dobio svoju jasnu ulogu kao utoite za plemstvo s jedne, i sredstvo kontrole i kroenja starog ratnikog stalea, s druge strane. Slobodnom i nesputanom ivotu vitezova najzad je doao kraj.
Za glavninu plemia suavaju se ne samo ekonomski uslovi ve i
ivotni horizont i delokrug. Raspolaui skromnim prihodima mnogi od
njih primorani su da se povuku na svoja imanja. Retka su bekstva iz tog
poloaja odlaskom u vojne pohode. Ali ak i u ratovima oni se vie ne
bore kao slobodni vitezovi, ve kao oficiri pod strogom disciplinom. Potreban je srean spoj okolnosti pa da pripadnik tog seoskog plemstva
bude priputen u iri krug koji nudi mogunost napredovanja, to jest, u
krug dvorskog plemstva.
Ovaj manji deo plemstva na kraljevom dvoru, u Parizu ili okolini,
ivi na nov nain, ali u nesigumosti. Sve do vladavine Anrija IV i Luja
XIII, lan dvorskog plemstva mogao je bez posebnih tekoa boraviti
as na dvoru, as na svom ili imanju nekog drugog plemia. Ve tada postoji dvorsko plemstvo koje se uzdie nad irim, seoskim plemstvom; to
je drutvo, meutim, decentralizovano. Luj XIV, koga je Fronda mnogo
emu nauila, zna da potpuno iskoristi to to plemstvo zavisi od njega.
On eli da pred svojim oima i pod svojom vlau ima sve one koji bi
mogli da postanu voe pobuna, sve one iji bi zamkovi mogli da poslue
kao zborita110.
Izgradnja Versaja trebalo je da savreno udovolji obojim nastojanjima
kraljevstva: da zbrine deo plemstva i da mu zaseban status, a i da ga ukroti i
dri pod kontrolom. Kralj je ponekad velikoduan prema miljenicima, ali
zahteva poslunost; ne proputa da plemiima naglasi da oni potpuno zavise od njega, od novca koji im on daje i od mogunosti koje im on prua.
30 Proces civilizacije

465

Sen-Simon u svojim Memoarima[[ 1belei: Kralj ne samo da je video da je visoko plemstvo prisutno na njegovom dvoru ve to zahteva i
od sitnog plemstva. Pri ustajanju i leganju, za obedom, u vrtovima Versaja, uvek se ogledao oko sebe primeujui svakog u blizini. Smatrao je
neumesnim da najugledniji plemii ne borave stalno na dvoru, nekima je
zamerao da dolaze retko, dok je potpuna nemilost snalazila one koji su se
tu jedva pojavljivali. Ako bi neki od ovih imao neku molbu, kralj bi rekao ponosno: Ne poznajem tog oveka. Bila je to njegova poslednja.
Nije mu smetalo to neko voli ivot na selu, ali u tom sluaju dotini je
trebalo da bude skroman i da preduzme sve neophodno pre dugih odsustava. Kada sam sam u mladosti jednom iao u Ruan po nekom pravnom
poslu, kralj je naloio svom ministru da me u pismu pita zato tamo
idem.
elja da se bude u toku svih dogaanja posebno je obeleje strukture ove kraljevske vlasti. Tu se jasno ogleda koliko su snane bile napetosti koje je kralj morao da ima na umu i nadzire da bi odrao svoju vlast, ne
samo unutar svog drutva ve i izvan. Umee vladanja uopte nije teko
ni odbojno, kae Luj XIV u uputstvu svom nasledniku, sastoji se naprosto u tome da se zna ta stvamo misle ostali vladari u Evropi, da se
zna sve to ljudi pokuavaju sakriti od nas, njihove tajne; nadalje, treba
ljude pomno nadzirati112.
Sen-Simon na drugom mestu pie113: Kraljeva znatielja da sazna
ta se dogaa oko njega postaje sve jaa; zaduio je svog prvog slubenika i guvemera Versaja da uposli vajcarske telohranitelje. Dobili su livreje i odgovarali samo kralju i guvemeru. Tajni zadatak im se sastojao u
tome da danonono obilaze hodnike, kriomice posmatraju i prate ljude,
gledaju gde idu i kada se vraaju, da prislukuju njihove razgovore i o
tome tano izvetavaju.
Nita nije toliko karakteristino za posebno ustrojstvo drutva koje
omoguava tako snanu autokratiju, koliko ta potreba da se pomno nadgleda sve to spada u oblast centralnog vladara. Ova neophodnost je
takoe i izraz snanih unutranjih napetosti i krhkosti drutvenog aparata
bez kojeg koordinativne funkcije ne bi centralnom vladaru dale toliko
vlasti. Napetost i ravnotea izmeu razliitih drutvenih grupa koje se
dre u stezi, kao i rezultujui snaan ambivalentan stav svih tih grupa
prema monom centralnom vladaru, sigumo nisu delo nekog posebnog
kralja. Pa ipak, za centralnog vladara je od ivotne vanosti da ovaj nape466

ti poredak snaga, jednom uspostavljen, odrava u svoj njegovoj nepostojanosti. Ali, on u tome ne moe uspeti bez najstroeg mogueg nadzora
nad svojim podanicima.
Iz opravdanih razloga, Luj XIV je imao posebno otro oko kada su
u pitanju bili njemu po rangu najblii Ijudi. Podela rada, sveopta
meuzavisnost, a time i zavisnost centralnog vladara od stanovnitva,
jo nisu toliki da bi pritisak masa donosio neku posebnu opasnost za
kralja, iako nemiri, naroito medu pariskim stanovnitvom, nisu naivni;
to je, bez sumnje, i bio jedan od razloga za izmetanje dvora u Versaj.
Medutim, pod svim prethodnicima Luja XIV, kada je dolazilo do nezadovoljstva i uskomeanosti meu narodom, uvek bi upravo lanovi kraljevske porodice i visokog plemstva bili ti koji bi stali na elo pokreta,
trudei se da situaciju iskoriste za sebe. Najopasniji kraljevi takmaci izlazili su upravo iz tog kruga.
Ranije smo pokazali kako se usled stvaranja monopola, krug sposobnih da uestvuju u nadmetanju za vlast ograniavao samo na lanove kraljevske kue. Luj XI je konano pobedio feudalne gospodare i
njihovu zemlju pripojio vlasnitvu krune; pa ipak, tokom verskih ratova sukobile su se grane kraljevske porodice. Posle gaenja glavne loze,
na presto ponovo stupa lan sporednog ogranka, Anri IV. Ali vladari
po krvi, velikai, vojvode i francuski perovi zadravaju znatnu mo,
koja se oito zasniva na poloaju upravljaa, vojnih zapovednika pokrajina i utvrenja. Ali malo-pomalo, u meri u kojoj se uvruje monopol vlasti, ovi potencijalni kraljevi suparnici dobijaju status slubenika
u monom centralnom organu. Oni se ponekad protive toj promeni. Polubrat Luja XIII, vojvoda od Vandoma, nezakoniti sin Anrija IV, ustaje
na elu jedne frakcije protiv centralne vlasti; on je guvem er Bretanje i
smatra da na osnovu svog braka polae pravo na tu pokrajinu. Otpor
najpre dolazi od guvem era Provanse, potom od guvem era Langdoka,
vojvode od M onmoransija. Otpor koji prua hugenotsko plemstvo zasnovan je na slinom poloaju moi. Vojska jo uvek nije definitivno
centralizovana; zapovednici tvrava i kapetani utvrenja jo uvek su
prilino samostalni. Guvemeri pokrajina smatraju mesta koja su kupili
novcem linim vlasnitvom. Zbog svega toga se jo jednom u zemlji ispoljavaju centrifugalne sile. Oseaju se jo i pod Lujem XIII. Kraljev
brat Gaston, vojvoda od Orleana, ustaje kao pre njega mnoga braa
kraljeva protiv centralne vlasti. Zvanino prekida prijateljstvo s kardinalom, poto je stao na elo neprijateljske frakcije; odlazi u Orlean,
da bi iz vojniki uvrenog poloaja pokrenuo borbu protiv kralja i
Rieljea.
467

Rielje svoju pobedu u ovim borbama duguje u velikoj meri i

graanstvu i novcu koje mu je ono stavilo na raspolaganje. Pobunjeni velikai umiru pobeeni, u tamnicama, izgnanstvu, neki u borbi. Rielje
proteruje ak i kraljevu majku, koja umire u inostranstvu.
Rielje u svojim memoarima pie: De croire que pour etrefils ou
frere du Roi ou prince de son sang, ils puissent impunement troubler le
Royaume, cest se tromper. II est bien plus raisonnable d'assurer le Royaume et la Royaute que d avoir egard 'a leurs qualites qui donneroient impunite*.
Plodove ovih pobeda ubire Luj XIV. Ali oseaj pretnje od plemstva,
posebno visokog, njegovih najbliih, prosto se usadio u njega. Sitnijem
plemstvu jo nekako i oprata povremeno odsustvovanje s dvora. Prema
velikima je neumoljiv. Upravo kada je o njima re vidi se koliko je
dvor, izmeu ostalog, bio i institucija za nadzor. La meilleur place de surete pour un fils de France est le cceur du Roi (Najsigumije mesto za jednog sina Francuske jeste kraljevo srce p. p.), odgovara Luj XIV svom
bratu kada ovaj od njega zatrai poloaj guvemera i jedno utvrenje (place
de surete). Kralj nemilo gleda na to to njegov najstariji sin dri zaseban
dvor u Medonu. Kada je prestolonaslednik umro, kralj bre-bolje rasprodaje pokustvo u sinovljevom zamku, iz straha da unuk koji nasledi Medon ne nastavi da koristi zamak, te tako opet podeli dvor114.
Ovaj strah, po Sen-Simonovom mnjenju, bio je bespredmetan.
Kraljevoj volji nijedan od njegovih unuka ne bi se smeo suprotstaviti.
Ali kada se radi o vlastitom prestiu i uvrenju vlasti, Luj XIV uopte
ne pravi razliku izmeu roaka i stranaca.
Monopoli vlasti, usredsreeni na porez i fiziku silu, dospevaju
tako do svog najvieg stupnja, do vezanosti za samo jednu osobu. Monopoli su zatieni veoma delotvomom nadzomom slubom. Kraljevi koji
raspolau zemljom i dele zemlju ili proizvode s nje, postaju sada kraljevi
koji raspolau novcem i dele plate. Upravo zahvaljujui ovom preobraaju, centralizacija dostie do tada nepoznat nivo i vrstinu. Centrifugalne drutvene sile konano su slomljene. Svi potencijalni supamici
vlasnika monopola dospeli su u institucionalnu zavisnost od njega. Ne
vie u slobodnom, ve u monopolski ogranienom nadmetanju, samo se
Verovati da sin ili kraljev brat, ili drugi vladar njegove krvi, mogu nekanjeno da uznemiruju kraljevstvo, znai greiti. Mnogo je razboritije osigurati kraljevstvo i
teritoriju nego potovati nekanjivost koju donosi rang.

468

deo plemstva, njegov dvorski ogranak, nadmee za poloaje koje razdeljuje monopolistiki vladar, ali je u isto vreme pod stalnim pritiskom rezervne armije seoskih plemia i graanskih elemenata u usponu. Dvor je
organizovano mesto tog ogranienog nadmetanja.
Iako je na tom stupnju kraljevo lino raspolaganje monopolizovanim poloajima veliko, ono nije i neogranieno. U strukturi te relativno
monopolisane vlasti ve se prilino jasno daju nazreti elementi koji e
konano dovesti do toga da se lina kontrola nad monopolom pretvori u
javnu stvar, to jest, u javnu kontrolu od sve irih slojeva drutva. N aLuja
XIV se zaista moe primeniti uzreica drava, to sam ja, bilo da ju je
izgovorio ili ne. Na institucionalnom planu, organizacija monopola u
sutini i dalje ima obeleje linog vlasnitva. Ali u tom stadijumu ve
primeujemo snanu funkcionalnu zavisnost vlasnika monopola od drugih drutvenih slojeva i itave drutvene jedinice, unutar koje podela
funkcija brzo napreduje. Ova zavisnost s napretkom komercijalne i monetame integracije drutva stalno jaa. Jedino posebna situacija u drutvu,
posebna ravnotea napetosti izmeu gradanstva u usponu i plemstva u
opadanju, a potom izmeu mnogih veih i manjih grupa rasejanih po
itavoj zemlji, daje centralnom vladaru veliki prostor za odluivanje. One
samostalnosti s kojom su kraljevi u ranijim razdobljima vladali svojim
posedima, izraz slabije drutvene meduzavisnosti, sada vie nema.
Ogromna ljudska mrea kojom vlada Luj XIV ima sopstveno teite i
zakonitosti, kojima i sam monarh mora da se potini. Potreban je ogroman napor da se odri ravnotea pojedinaca i grupa unutar postojee
drutvene mree, te da se, koristei ove napetosti, upravlja celinom.
Mogunost centralnog funkcionera da upravlja itavom drutvenom mreom u linu korist biva ograniena tek kada se ravnotea napetosti kojom se on slui pomeri u korist graanstva i tako uspostavi nova
drutvena ravnotea s novom osom. Tek tada lini monopoli poinju da
se institucionalno pretvaraju u javne. Posle niza eliminacionih borbi, u
postupnom centralizovanju sredstava fizike prinude i prikupljanja poreza,
u vezi sa sve veom podelom funkcija i usponom profesionalnih graanskih slojeva, francusko drutvo korak po korak poprima oblik drave.

S o ciogeneza poreskog m onopola

26.
Izvesni vidovi ovog stvaranja monopola, a tako i itav proces
stvaranja drave, mogli bi lako da izmaknu posmatrau iz kasnijeg
razdoblja, jer on uglavnom vie razmilja o novijim etapama ovog proce469

sa i njegovim rezultatima, nego o ranijim fazama. On teko shvata da su

apsolutistika monarhija i centralizovana uprava postepeno izrasli iz
srednjovekovnog sveta kao neto novo i neobino za tadanje Ijude. Pa
ipak, jedino pokuaj rekonstruisanja ovog aspekta omoguava nam da
shvatimo ta se stvamo deava.
Glavni pravci ove promene su jasni. Prom ena se da opisati u
nekoliko redaka: zemljini posed neke ratnike porodice, njeno pravo
raspolaganja odredenim teritorijama i njena pretenzija na razliite proizvode ili usluge od Ijudi koji tu ive, pretvara se s napredovanjem podele funkcija i tokom mnogih eliminacionih ili konkurentskih borbi, u
centralizovanu kontrolu vojne moi i redovno oporezivanje u velikim
oblastima. Unutar te teritorije vie niko nema pravo da pribegava oruju,
podie utvrenja, da upotrebljava sredstva fizike prinude bez dozvole
centralnog vladara. To je neto potpuno novo u drutvu u kojem prvobitno itav sloj ljudi moe da koristi oruje i fiziko nasilje prema svom
nahoenju i svojim prihodima. Svako je sada obavezan da centralnom
vladaru, premanjegovim odredbama, redovno daje deo svojih prihoda ili
svog novanog poseda. To je jo jedna iznenaujua novina u odnosu na
srednjovekovnu praksu. U srednjovekovnom drutvu, ija se privreda
zasnivala uglavnom na razmeni i gde je u opticaju bila skromna novana
masa, zahtev vladara i kraljeva za porezima - izuzev nekih tradicionalno
utvrdenih svota - smatrao bi se posve neprihvatljivim. Takve bi se mere
smatrale pljakom ili lihvarenjem.
Constituti sunt reditus terrarum ut ex illis viventes a spoliatione
subditorum abstineant115. (Prihodi sa zemlje trebalo je da spree one
koji na njoj ive da potkradaju svoje podanike, rei su Tome Akvinskog).
Miljenje koje on izraava nije samo miljenje crkvenih krugova, iako je
crkva, zbog svog bogatstva, najvie pogoena tim merama. Ni kraljevi ne
misle drugaije, ak i ako zbog oskudice gotovine moraju povremeno da
zahtevaju novana davanja. Filip Avgust, na primer, nizom poreza i uvenim saladinskim desetkom iz 1188, koji je trebalo da finansira krstaki
pohod, izazivamnogo nem irai suprotstavljanja, daje nakraju 1189. morao da obznani da vie nikada nee uzimati takve poreze. Da ne bi, glasi
njegov ukaz, niti on sam, niti neki od njegovih naslednika zapao u istu
greku, on svojim kraljevskim autoritetom i autoritetom svih crkava i barona kraljevstva zabranjuje takvu praksu. Ako bi kralj ili neko drugi
pokuao drsko (par une audace temeraire) da ponovo pribegne takvoj
praksi, on preporuuje da se ne izlazi u susret takvim zahtevima116. Mogue je da su ga na pisanje ove zapovesti naveli uglednici. Ali dok se Filip
Avgust 1190. priprema za krstaki pohod, on izriito nareuje da, ako po470

gine u ratu, jedan deo ratnog plena bude raspodeljen onima koji su osiromaili zbog dabina. Nameti koje su kraljevi zahtevali u to doba oskudice
razlikuju se od poreza koji su stalno uzimani u vie trgovaki usmerenom
drutvu. Niko ih nije smatrao stalnom institucijom; trgovake transakcije i
nivo cena nisu im bili prilagoeni. Oni u neku ruku dolaze kao elementarna nepogoda i unitavaju ljude. Kraljevi i njihovi predstavnici, kao to vidimo, ponekad su i svesni toga. Ali uz ograniene prihode koje direktno
dobijaju sa svojih dominijalnih poseda, oni su stalno pred izborom da li da
iskoriste pretnje koje im stoje na raspolaganju i tako dou do novca, ili da
podlegnu svojim monim supamicima. Kako bilo da bilo, izgleda da su
Ijudi dugo pamtili uznemirenje oko saladinskog desetka i suprotstavljanje njemu, jer se tek nakon sedamdeset devet godina jedan kralj usudio
da ponovo zahteva porez, aicle feodale za krstaki pohod u koji kree.
ak i kod kraljeva preovlauje miljenje da vladari sebe same i
svoje slubenike moraju da izdravaju pomou prihoda sa svojih dominijalnih poseda u uem smislu izraza, to jest, sa svojih dinastikih imanja.
Izvesno je da nosioci krune i neki drugi veliki feudalni vladari poinju da
se, zahvaljujui napredovanju stvaranja monopola, znatno izdiu nad
masom manjih feudalnih gospodara. Mi, gledajui unazad, vidimo kako
nastaju nove funkcije. Pa ipak, ove novefunkcije tek se korak po korak, i
u stalnom sukobu s predstavnicima drugih funkcija, razvijaju u veoma
ustanovljene institucije. Kralj je u poetku samo veliki ratnik meu ostalim ratnicima, velikim i malim. On, kao i oni, ivi od proizvoda sa svojih
poseda; kao i oni, ima tradicionalno pravo da u nekim posebnim okolnostima uzima namet od stanovnika svojih podruja. Svaki feudalni gospodar moe zahtevati i uzeti dabine kada mu se ker udaje, sin postaje vitez, i kada mora da plati otkup za oslobaanje kada sam padne u
zarobljenitvo. To su takozvane feudalne pomoi (aides feodales); a
kraljevi ih zahtcvaju kao svi ostali feudalni gospodari. No drugi nameti,
osim ovih, nisu uobiajeni; zbog toga, ako do njih doe, bivaju poistoveeni s pljakom i ucenjivanjem.
Otprilike u XII i XIII stoleu, feudalci polako poinju da pribegavaju novom nainu obezbeivanja novca. U XII stoleu dolazi do postepenog razvoja gradova. Prema starom feudalnom obiaju, jedino su ljudi
iz ratnike klase, plemii, mogli i morali da nose oruje i odazovu se u
rat. Meutim, gradani su ili ve osvojili svoju graansku slobodu orujem
ili se spremaju da to uine. Od vremena Luja VI nastaje obiaj da se stanovnici gradova, graani, regrutuju u vojsku. Ali graani ubrzo poinju da oblasnim vladarima radije daju novac umesto vojnih usluga, tako
da potonji mogu da unajmljuju ratnike. Tako se vojna sluba komerci471

jalizuje. Kraljevi i veliki feudalci uglavnom dobro prihvataju to re.enje,

jer je ponuda ratnika bez para ili onih s nedovoljno para uglavnom vea od
kupovnih mogunosti supamikih vladara. Na taj nain, otkupljivanje
od vojne slube ubrzo postaje obiaj, pa ak i institucija. Kraljevi predstavnici zahtevaju od svake gradske zajednice odreden broj ratnika ili isplatu odgovarajue svote; gradske zajednice plaaju te svote, ponekad
posle izvesnog cenjkanja. Ali i ovaj obiaj se smatra proirenim oblikom
feudalne pomoi (aicle feodale) u posebnim sluajevima; nazivaju ga
aide de lost i ubraja se u takozvane pomoi u etiri sluaja.
Preopirno bi bilo opisivati kako su gradske zajednice postepeno ustanovile sistem poreza kojima su se plaale razne komunalne
slube. Dovoljno jerei da su tu kao uzor posluili kraljevi zahtevi, upravo kao to gradske poreske institucije koje poinju da se uvruju pred
kraj XII stolea, utiu na organizovanje kraljevih institucija. I ovde se
buroazija i kraljevstvo meusobno ispomau, iako nesvesno. To, naravno, ne znai da su graani ili drugi drutveni slojevi plaali namete
dobrovoljno i,bez otpora. Kao i kasnije, u sluaju redovnih poreza, niko
ih ne plaa ukoliko nije direktno ili indirektno na to prisiljen. Oba sluaja
tano ukazuju na prirodu uzajamne zavisnosti grupa u drutvu, kao i na
dominantni odnos snaga.
Kraljevi jo uvek ne ele, niti smeju da izazivaju preveliki otpor;
jo uvek nisu dovoljno jaki. S druge strane, za obavljanje funkcije i
odravanje sopstvenog poloaja, a pre svega finansiranje stalnih ratova
sa supamicima, potreban im je novac. Oni sve vee svote mogu obezbediti samo u vidu pomenutih aides. Mere koje preduzimaju se menjaju.
U takvoj situaciji, kraljevi predstavnici stalno trae nova sredstva: glavni
teret prebacuju as na jedan, as na drugi gradski sloj, ili na druge slojeve. No u svim tim obrtima i promenama drutvena snaga monarhije stalno raste; u isto vreme, novana davanja - koja kraljevi uteruju radi
uvrenja svog poloaja postepeno menjaju svoje obeleje.
Godine 1292. kralj raspisuje porez od jednog dinara po svakoj livri
prodate robe, porez koji se zahteva i od prodavca i od kupca. Jedan hroniar iz tog razdoblja naziva to exactio quaedam in regno Franciae non
audita (u Francuskoj oblasti neuven danak p. p.). U Ruanu su
opljakali blagajnu kraljevog slubenika zaduenog za prikupljanje poreza. Ruan i Pariz, dva najvanija grada u kraljevstvu, oslobaaju se,
uplaujui fiksnu svotu117. Ali dugo u narodu ivi loa uspomena na taj
mal-tote. S druge, pak, strane i kraljevi funkcioneri su dugo pamtili otpor koji je taj namet izazvao medu narodom. Zbog toga idue godine
kralj pokuava s prinudnim zajmom od bogatih graana. Kako i to naila472

zi na snaan otpor, godine 1295. vraa se na pomo u tradicionalnom obliku (aide); porez se trai od svih stalea, ne samo od treeg. Treba platiti
stoti deo vrednosti svake robe. Kako prikupljena svotanije dovoljna, naredne godine porez biva udvostruen ili utrostruen. Sada su feudalni
vladari pogoeni ovom merom izuzetno gnevni. Kralj izjavljuje da je
spreman da svetovnim i crkvenim vladarima vrati deo novca prikupljenog u njihovim oblastima. Nudi im, takorei, deo plena, no ove to uopte
ne smiruje. Naime, svetovni feudalni vladari, ratnici, sve vie se oseaju
ugroenim u tradicionalnim pravima, nezavisnoj vladavini, a moda i u
itavoj drutvenoj egzistenciji od tog centralizovanog aparata vlasti.
Kraljevih ljudi je na sve strane; oni sebi prisvajaju prava, ubiru poreze
koji su nekada pripadali iskljuivo feudalnoj vlasteli. Kako se esto
deava u slinim okolnostima, upravo su porezi kap to preliva au.
Kada je 1314. godine, malo pre smrti Filipa Lepog, raspisan novi porez
za pohod u Flandriju, nemir i nezadovoljstvo, jo vie podstaknuti loim
voenjem rata, izmeu se u otvoreni otpor: Ne moemo vie da podnosimo te poreze, kae jedan ovek pogoen tom m erom 'ls, ne moemo
vie da ih trpimo mime savesti; izgubili bismo svoju ast, svoja prava i
svoje slobode. Nova vrsta iznuivanja, nepravednog uzimanja novca,
nepoznatog u Francuskoj, a posebno u Parizu, belei jedan drugi savremenik, koristila se za pokrivanje trokova; reeno je da je to bilo namenjeno zarat u Flandriji. Ponizni savetnici i ministri kraljevi hteli su da
i prodavci i kupci uplauju po est dinara od svake livre prodate robe.
Plemii i neplem ii... ujedinili su se u zavetu da sauvaju svoju slobodu i
slobodu svoje domovine.
Nemir je bio toliko snaan i rairen, da su se gradovi udruili s feudalcima protiv kralja. To je jedan od onih istorijskih dogaaja u kojima
se uoavaju razlike interesa, kao i snaga napetosti izmeu dva sloja. Pod
istom pretnjom od poreskih zahteva kraljevih predstavnika, i u posvudanjem uznemirenju, savez izmeu graanstva i plemstva jo uvek je
mogu. Da li e potrajati i biti delotvoran? Videli smo kako je u drugim
zemljama, posebno u Engleskoj, na osnovu razliite drutvene strukture,
dolo do postupnog pribliavanja i zajednikog delovanja nekih gradskih i seoskih slojeva, to je uprkos napetostima i sporovima izmeu
njih samih - n a kraju znatno ograniilo kraljevu mo. Sudbina takvih saveznitava u Francuskoj je i tada a posebno kasnije, nakon stvaranja
meuzavisnosti stalea bila drugaija. Stalei nee dugo biti jedinstveni, a snagu njihovog zajednikog delovanja umanjuje i uzajamno nepoverenje. Gnev i nezadovoljstvo ih spajaju, ali njihovi interesi ne
dozvoljavaju jedinstvo119.
473

II sont lignee deslignee

Contrefaite et mal alignee*
kae se u jednoj pesmi iz toga doba o saveznicima. Pa ipak, ova snana
reakcija protiv proizvoljnih poreza ostavlja dubok utisak, ne samo na
kraljeve funkcionere. Takvi potresi unutar vladarske oblasti prete da
ugroze voenje borbe sa spoljnim neprijateljem. Drutveni poloaj centralnog vladara nije jo dovoljno jak da bi on sam odredio davanja i njihovu visinu. Drutvena ravnotea je takva da on mora da pregovara sa
staleirria oko visine poreza. Naime, aides su i dalje povremena pomo koja se daje u neku posebnu i konkretnu svrhu. Ovo e se postepeno
promeniti u toku Stogodinjeg rata, jer kako se rat produavao, tako su i
porezi postajali redovni.
27.
On ne peut comprendre et apprecier la lutte que la royaute eut
a soutenir, quand elle voulut fonder et developper son pouvoir fiscal,
quen cherchant a se rendre compte des forces sociales et des interets
quelle rencontre et qui firent obstacles a ses desseins**110. Ovaj stav
upuuje na sutinu sociogeneze poreskog monopola. Naravno, sami
kraljevi nisu mogli da predvide, isto kao ni njihovi supamici u tom sukobu, koje e institucije iz toga nastati. Oni, u stvari, i nisu eleli da
uveavaju svoju fiskalnu mo. Kraljeve i njihove predstavnike pokree prosta elja da izvuku to vie novca iz oblasti na kojima se prostire njihova vlast, pri emu uvek imaju na umu u datom trenutku odreene
zadatke i trokove. Nijedan pojedinac nije stvorio porez niti poreski monopol; niko nije stoleima smiljeno radio na stvaranju takve institucije.
Porezi su, kao i sve ostale institucije, proizvod drutvene meuzavisnosti. Oni nastaju iz borbi grupa i drutvenih interesa - borbi koje bi se mogle
uporediti s paralelogramom sila - sve dok zainteresovane strane pre ili
kasnije ne shvate instrument koji se razvio u drutvenom nadmetanju, te
ga ponu izgraivati u vre strukturisanu organizaciju ili instituciju.
Na taj nain, u vezi s postupnim preobraajem drutva i promenom odnosa moi unutar njega, povremene pomoi posednicima ili oblasnim
vladarima da bi se platio otkup ako neko padne u zarobljenitvo, dao
miraz kerima ili opremili sinovi, pretvaraju se u redovna davanja. Kako
novani i trini sektor privrede polako raste, kako neka odreena
* Oni su ljudi izbaeni sa svog puta,/ suprotstavljeni i nejedinstveni.
** Nemogue je razumeti i proceniti borbu kroz koju je kraljevstvo moralo da
proe kada je elelo da zasnuje i razvije svoju fiskalnu mo, ukoliko nismo svesni
drutvenih sila i interesa na koje ono nailazi i prepreka za svoje namere.

474

kua feudalnih gospodara postaje kraljevska kua koja vlada na velikom

podruju, feudalna pomo u etiri sluaja pretvara se malo-pomalo u
porez.
Ve 1328, ali jo i vie od 1337, ubrzava se proces pretvaranja izuzetnih pomoi u redovne poreze. Godine 1328, direktno oporezivanje
za rat u Flandriji ponovo se primenjuje u nekim delovima kraljevstva.
Godine 1335. poinje u nekim gradovima na zapadu oporezivanje radi
opremanja flote, i to na posredan nain, uzimanjem postotka od svake
prodaje. Godine 1338. zadrava se jedan deo plata svih funkcionera kraljevstva. Godine 1340. ponovoje uvedeniustaljenporeznaprodajurobe.
Godine 1341. uvodi se porez na prodaju soli (gcibelle du sel). Godine
1344, 1345, 1346. nastavlja se uzimanje posrednih poreza. Posle bitke
kod Kresija, kraljevi slubenici pokuavaju da uvedu lino i neposredno
oporezivanje. U godinama 1347. i 1348. vraen je posredni oblik oporezivanja prodate robe. Sve su to u neku ruku eksperimenti. Svi se ti porezi
smatraju privremenom drutvenom pomoi kralju za voenje ratova;
stoga ih i nazivaju pomoima za rat (les aides sur lefa it de la guerre).
Kraljevi i njihovi inovnici upomo tvrde da e prikupljanje novca prestati po okonanju neprijateljstava121. A i predstavnici stalea, im im se
ukae prilika, naglaavaju to; pokuavaju da provere da li uzete svote
zaista slue za finansiranje rata. Od vremena vladavine Karla V kraljevi
se, naime, ne pridravaju strogo toga. Suvereno raspolau pomoi i
koriste je za pokrivanje trokova sopstvenog domainstva i davanje poklona miljenicima. itav ovaj razvoj, ovaj priliv novca u kraljevu blagajnu,
isto kao i stvaranje vojske koja se plaa ovim novcem, polako ali sigurno
dovodi do izuzetnog jaanja centralne vlasti. Svaki stale, plemstvo pre
svih, suprotstavlja se to vie moe uvrenju centralne vlasti. No i
ovde oni ne mogu da postupaju delotvomo zbog svojih razliitih interesa. Oni su pogoeni ratom, veoma su zainteresovani da proteraju Engleze
da bi odbili plaanje doprinosa za nastavak rata. Uz to, snaga unutranjih
suprotnosti, zajedno s lokalnim partikularizmima, ne samo da potkopava
svaki zajedniki pokuaj ograniavanja kraljevih finansijskih zahteva i
nadzor nad korienjem prihoda ve spreava tri stalea da direktno organizuju rat. U ovom srazmemo nejedinstvenom drutvu sa slabom meuzavisnou, spoljna pretnja je uzrok jo jae zavisnosti od kralja kao
vrhovnog koordinatora, te njegovog vladarskog aparata. Tako se i doputa
da se iz godine u godinu u ime kralja raspisuju vanredne pomoi za rat.
Kada kralj an pada u zarobljenitvo u bici kod Poatjea, ustanovljuju se prvi put u istoriji Francuske davanja koja se, da bi se platio
izuzetno veliki otkup koji Englezi trae, moraju plaati ne jednu godinu,
475

ve ak est uzastopno. Ovde, kao to se esto deava, veliki ali sluajan

dogaaj jednostavno pokree neto to je dugo pripremano u samoj
trukturi drutva. Doprinos se ne ubire samo tokom est godina ve itavih dvadeset godina. Mogue je da se u tom razdoblju i trite prilagodilo takvim plaanjima. Pored toga, osim nameta za kraljev otkup, ubiraju
se i drugi porezi: godine 1363. da bi se pokrili trokovi rata, godine 1367.
za borbu protiv hajduije. Godine 1369. uvode se novi posredni i neposredni porezi za nastavak rata, a meu ovima i posebno omrznuti porez
na kuno ognjite (fouage).
Sve su to jo uvek feudalne pomoi (aides), ali uoptene, jednoobrazne i ubirane ne samo na kraljevom posedu ve u itavom kraljevstvu
pod nadzorom posebhog, centralizovanog upravnog aparata122. U stvari,
u tom stadijumu Stogodinjeg rata, kada povremene pomoi postupno postaju trajne, razvijaju se i posebne zvanine institucije iji je zadatak da
prikupljaju i zakonski nameu ova vanredna plaanja - kako se ona i
dalje nazivaju. U poetku su ove funkcije poveravane finansijskim generalima (Generaivc sur le fa it des finances), koji su nadgledali mnotvo
niih slubenika koji su prikupljali pomo u itavoj zemlji. Ali 1370.
deluju ve dvojica visokih administratora, od kojih je jedan zaduen za finansije, a drugi za pratee pravne probleme. Re je o zametku jednog od
najvanijih organa poreske uprave u itavom razdoblju starog reima.
To je, zapravo, prvi oblik Komore (Chambre) ili Slube za pomo (Cour
de Aides). Izmeu 1370. i 1380. ova je ustanova tek u nastajanju i jo nije
stabilna; ona je stupanj u otvorenoj ili prikrivenoj borbi u kojoj razliiti
centri moi stalno ispituju snagu onih drugih. Kao to je to esto sluaj s
uvrenim institucijama, ona otkriva onu drutvenu borbu iz koje je proizala. Svaki put kada je kralj pod pritiskom raznih delova stanovnitva
obavezan da ogranii zahteve u vezi s nametima, smanjuju se i odgovarajue slube. Njihovo postojanje i krivulja njihovog rasta dobar su pokazatelj odnosa snaga izmeu centralne funkcije i centralnog aparata s jedne
strane, i plemstva, klera i gradskih slojeva s druge.
Videli smo da pod Sarlom V ratne pomoi postaju stalna institucija u meri u kojoj se rat produava. One teko optereuju ratom osiromaen narod, iscrpljen unitavanjem, paljevinama, trgovakim tekoama, i
naroito, stalnim napadima eta koje treba hraniti, a koje esto ine i nasilja. Ova davanja koja kralj zahteva ljudi doivljavaju utoliko tee jer bi
ona sada od povremene pojave trebalo da se pretvore u pravilo. Za ivota
Sarla V oskudica se poveava tiho, a s njom i nezadovoljstvo, ali nema
nekih spektakulamih manifestacija. Kralj ipak izgleda da uoava napetost u kraljevstvu, ili bar priguena oseanja, posebno u vezi s pomo476

ima. Svestan je opasnosti koju takvo raspoloenje moe predstavljati

kada posle njegove smrti, njega starog i iskusnog kralja, na presto dode
dete, njegov maloletni sin, koji je pod tutorstvom roaka, i samih meusobno zavaenih. Mogue je da je u tom strahu za budunost bilo i nekog kajanja. Kralju su se davanja, koja je iz godine u godinu ubirao
njegov aparat, zacelo inila neumitnim i neizbenim, ali su i njemu, njihovom korisniku, izgledalanepravedna. Tako on nekoliko sati pre smrti,
16. septembra 1380. godine, potpisuje ukaz kojim ukida neke najbolnije
i najomraenije namete, pre svega fouage, koji podjednako pogaa siromane i bogate. Dogaaji koji su usledili po kraljevoj smrti pokazuju
koliko je zapravo njegova naredba bila primerena situaciji. Kada je centralna funkcija oslabila, tinjajue napetosti izbijaju na povrinu. Roaci,
supamici pokojnog kralja, naroito Luj Anujski i Filip Smeli Burgundski, otimaju se oko vlasti, a i oko kraljevske riznice. Gradovi
poinju da se bune protiv nameta. Narod proteruje kraljeve inovnike
koji prikupljaju pomo. Bogata buroazija sa simpatijama posmatra
komeanje u donjim gradskim slojevima. Njihovi ciljevi idu u istom
pravcu. Gradski uglednici, koji su se 1380. u Parizu sastali s predstavnicima drugih stalea, zahtevaju ukidanje kraljevih nameta. Vojvoda Anujski i kraljev kancelar, verovatno pod tim pritiskom, obeavaju da e
ispuniti taj zahev. Dana 16. novembra 1380. objavljena je uredba u ime
kralja kojom se ukidaju doresnavant a tousjours toutes les fouaiges,
imposiciones, gabelle, III, XIII, dont ils (i. e. les sujets du roi) ont teste et
sont moult greves, touz aydes, subsides quelxconques qui pour lefait des
dictes guerres ont este imposez...* .
Citav finansijski sistem poslednjih deset godina, sva osvajanja iz
perioda 1358/59 i 1367/68, rtvovani su. Monarhija je baena unazad
gotovo sto godina. Nalazi se na gotovo istom mestu kao poetkom Stogodinjeg rata123.
Poput dinamikog sistema koji jo nije dosegao ravnoteu, drutvo
u borbi za vlast osciluje izmeu razliitih polova. injenica da centralni
aparat i kraljevska funkcija za kratko vreme vraaju izgubljene pozicije,
iako je kralj jo uvek dete i potpuno zavisan od administratora i slubenika monarhije, ukazuje da potonja ve poseduje znatnu drutvenu snagu.
Ono to se kasnije, za vladavine Sarla VIII posebno jasno ispoljava, delom je vidljivo ve tada: prednosti vezane za kraljevsku funkciju u takvoj
... odsada za svagda svi porezi, nam eti, porezi na so, etvrtine i osmine, koji
su kraljeve podanike teko optereivali i razgnevljivali, kao i sve vrste pomoi,
doprinosa, koje su bile nam etnute zbog pomenutog rata.

477

strukturi francuskog drutva ve su tolike da monarhija moe da uvea

svoju drutvenu mo, ak i ako je kralj lino slab i beznaajan. Zavisnost
raznih grupa i slojeva tog drutva od vrhovnog koordinatora, koji obezbeuje komunikaciju i saradnju razliitih drutvenih funkcija i okruga,
raste uporedo s meusobnom zavisnou potonjih, pogotovo ukoliko
nastupi ratna opasnost. Tako oni, hteli ili ne, veoma brzo vraaju sredstva za voenje rata kralju i njegovim zastupnicima, to jest, onima koji
predstavljaju njihov zajedniki interes, pre svega u sukobu sa spoljnim
neprijateljem. Meutim, inei to, oni daju monarhiji sredstva da i njih
same kontrolie.
U godinama 1382. i 1383. kraljevstvo, to jest, kralj sa svojim
roacima, savetnicima, slugama i drugim osobama koje na neki nain
sainjavaju vladarski aparat, ponovo je dovoljno moan da gradovima,
glavnim centrima otpora, nametne poreze koje smatra neophodnim.
Pitanje poreza je temeljno u toku gradskih ustanaka 1382. Ali u
borbi oko dabina i podele tereta od centralnog aparata, reavano je i
odlueno i pitanje itave raspodele moi. U tom razdoblju uglednici iz
gradova ve imaju dovoljno jasnu predstavu o svojim ciljevima; zahtevaju pravo glasa pri odreivanju i raspodeli poreza, to jest pravo nadzora
iz poloaja centralnog organa. Oni u tim zahtevima nisu usamljeni, jer i
predstavnici drugih stalea u skuptini ponekad tee istom. Vidokrug
niih i srednjih gradskih slojeva je, uopte uzev, ogranien. Oni uglavnom tee samo oslobaanju od tereta koji ih pritiska. U tom pogledu ciljevi razliitih grupa ne poklapaju se sasvim, iako one nisu u odnosu na
centralnu upravu zemlje nuno meusobno suprotstavljene. Kada se
radi o gradovima u uem smislu, stvari stoje drugaije. Tu se interesi
razliitih slojeva uz svu njihovu povezanost, a moda ba i zbog nje,
kreu u sasvim suprotnim pravcima.
Gradske zajednice su u tom razdoblju ve prilino diferencirani entiteti. U njma postoji gomji, povlaeni sloj, prava buroazija, iji se monopolistiki poloaj ispoljava u raspolaganju gradskim slubama, a time
i gradskim finansijama. Tu je i srednji sloj, sitno graanstvo, sainjen od
zanatlija i manje bogatih trgovaca. Konano, ono to se naziva narodom, jeste masa egrta i radnika. I ovde porezi predstavljaju vorite u
kojem se meuzavisnosti ili antagonizmi jasnije ispoljavaju. Ako i ima
jasnih zahteva, onda srednje i nie grupe zahtevaju neposredne i srazmeme poreze, koji bi za svakog bili odreivani prema njegovom imanju,
dok vii gradski slojevi tee posrednim ili porezima jednakim za sve.
Kao to se to esto deava, gomji gradski sloj na narodno komeanje i
pobune protiv poreza gleda sa simpatijama. On podrava taj pokret sve
478

dok uporedo s njim jaa njegova vlastita opozicija kralju ili lokalnim
feudalcima. Pobuna se, medutim, veoma brzo okree protiv samih bogatih stanovnika gradova. Delimino prerasta u borbu za uee u gradskoj upravi izmeu gradskog patricijata i srednjih slojeva koji zahtevaju
barem jedan deo zvaninih dunosti, kao to gradski uglednici zahtevaju svoj deo u iroj sferi uprave nad celom zemljom. Gradski gomji sloj
ili bei ili se brani. U toj fazi borbe esto ih spasava intervencijakraljevih
trupa.
Predugo bi bilo opisivati te borbe i pobune u razliitim gradovima. One se zavravaju daljim rastom moi centralnog aparata i monarhije. Prcdvodnici pobuna, posebno oni koji su odbijali da plaaju porez,
bivaju kanjeni smru, a drugi osudeni na velike novane globe. Gradovima su nametnute velike dabine. U Parizu su ojaana stara i izgradena nova velika kraljevska utvrdenja (bastilje), u kojima su smeteni
orunici (gens d armes). Ograniavaju se gradske slobode. Razne
gradske uprave postepeno potpadaju pod vlast kraljevih slubenika,
sve dok, u sutini, ne postanu organi kraljevskog vladarskog aparata. Na
taj nain hijerarhija centralne administracije, na ijim su svim vanim
mestima gradani koji pripadaju eliti, protee se od ministara i najviih
sudskih funkcionera do gradonaelnika i efova zanatskih cehova. Pitanje dabina reeno je u celini na isti nain i sada se o njima odluuje iz
centra.
Ispitamo li zbog ega se taj sukob tako brzo okonao u korist centralne funkcije, onda se i ovde nailazi na situaciju o kojoj je ve esto bilo
govora: upravo snaga antagonizama izmeu razliitih grupa u tom drutvu daje centralnoj funkciji njenu snagu. Gornji graanski sloj stoji u
napetim odnosima ne samo prema svetovnim i crkvenim feudalnim gospodarima ve i prema donjim gradskim slojevima. Upravo nejedinstvo
samih gradskih slojeva jaa centralnog vladara. Jednako je znaajna injenica da jo uvek gotovo da ne postoje tenje veze izmeu razliitih
gradova u kraljevstvu. Ponekad, neki gradovi preduzimaju napore da
ojaaju saradnju, no integracija jo ni izdalekanije takva da bi omoguila
zajedniko delovanje. Gradovi su u neku ruku jo uvek suprotstavljene
vladarske jedinice, a esto stoje i u manje ili vie izraenom konkurentskom odnosu. Tako kraljevi predstavnici privremeno zakljuuju mir s
Parizom da bi imali odreene ruke u borbi protiv flandrijskih gradova.
Poto su slomili otpor gradova u Flandriji, okrenuli su se protiv Ruana i
Pariza i oba grada lako pobedili. Centralnu funkciju ne jaa samo drutvena ve i regionalna podela - naravno, ako se, kao to je ovde sluaj,
odrava unutar odreenih granica, pri emu postoji i izvestan stupanj
479

meuzavisnosti. Kada bi se svi elovi stanovnitva ujedinili, kralj bi njihovom otporu svakako podlegao. Ali centralna funkcija, koja crpi mo iz
itave zemlje, jaa je od svake pojedine klase ili oblasti.
Pa ipak, delovi drutva nastoje da ogranie ili ometu sve veu mo
centralne funkcije. Svaki put, u skladu s istim strukturalnim pravilnostima, poremeena ravnotea se posle nekog vremena obnavlja u korist
monarha, a svaki od ovih sukoba dovodi do rasta moi centralne vlasti.
Porezi koji se plaaju kralju povremeno nestaju ili bivaju umanjeni, ali se
ubrzo iznova pojavljuju. Na isti nain nestaju i opet se pojavljuju slube
uprave i prikupljanja poreza. Tako npr. Komora za prikupljanje pomoi
(Chambre des Aides) u svom postojanju prolazi kroz niz takvih promena
i obrta. U razdoblju od 1370-1390. vie puta nestaje i vaskrsava. A onda
1413, 1418, 1425, 1462, 1464, 1474, kao to jedan hroniar kae, nepredvidivo umire i oivljava bezbroj puta124, da bi konano postala vrsta
institucija kraljevske vladarske aparature. Sva ova kolebanja, koja zacelo
ne odraavaju samo velike drutvene sukobe, ipak nam ilustruju sociogenezu kraljevske funkcije i nastanak monopolistikih organizacija uopte.
To objanjava koliko sve te funkcije i tvorevine zapravo nisu rezultat dugoronih svesnih planova pojeinaca, ve posledica sitnih pomaka u
mnotvu meuzavisnih i suprotstavljenih ljudskih napora i delatnosti.
2 8 .1 sami kraljevi su u svojim postupcima i razvoju svoje line snage potpuno zavisni od situacije u kojoj zatiu kraljevsku funkciju. Malo
primera ilustruje bolje tu tezu od vladavine Sarla VII. Kao pojedinac on
oito nije posebno jak, niti je velika ili mona linost. Pa ipak, posle proterivanja Engleza iz zemlje, tokom njegove vladavine monarhija sve vie
jaa. Kralj pred svojim narodom stoji kao vojskovoa pobednik, iako za
takvu ulogu lino nije bio predodreen. Ali u toku rata sva finansijska i
ljudska sredstva u zemlji bila su u njegovim rukama. Napredovali su
centralizacija vojske, monopolistika kontrola poreza. Strani neprijatelj
je proteran, ali vojska, ili barem veliki njen deo, jo uvek postoji. Ona
osigurava kralju takvu unutranju prevlast da bi suprotstavljanje stalea
njegovim eljama bilo tim besmislenije to stanovnitvo, iscrpljeno ratom, tei samo jednoj stvari: miru. U takvoj situaciji kralj 1436. godine
objavljuje da je nacija odobrila plaanje aides na neodreeno vreme, te
da se od njega trai da ubudue ne saziva stalee radi odluivanja o porezima; trokovi putovanja na staleke skuptine teko bi, tvrdi on, opteretili narod.
Iako je ovakvo obrazloenje sasvim neumesno, mera koja je najavljena, ukidanje staleke skuptine, jeste izraz drutvene moi kraljevstva. Ova mo je toliko porasla da pomo, koja je u toku rata postala
480

neka vrsta stalnog doprinosa, moe sada da bude i javno proglaena institucijom. A ta mo je ve toliko nesumnjiva da kralj smatra da vie ne
treba da se savetuje s obveznicima o iznosu i modalitetima poreza.
Kao to smo rekli, stalei i dalje pokuavaju da se odupru. I ovo iskljuivanje stalekih parlamenata i diktatorska mo kralja ne prolazi bez
niza sukoba. Ali ishod svakog od njih uvek iznova pokazuje, i to sve
odlunije, kako u ovoj fazi, uporedo s diferencijacijom i integracijom
drutva, nuno raste i mo centralne funkcije. Oruana vojna sila, koncentrisana u rukama centralne vlasti, jem i prikupljanje poreza, a koncentracija poreskih prihoda u blagajnama centralne uprave uvruje
monopolizaciju fizike prinude, vojne sile. Dva sredstva moi uzajamno
se pojaavaju, sve do asa kada se izuzetna mo koju u tom procesu stie
centralna funkcija ne ispolji jasno pred oima iznenaenih i gnevnih savremenika. I ovde je jedan tekst iz tog doba mnogo pogodniji od bilo kog
naeg opisa da se bolje shvati karakter novine koja iznenada u to vreme
pogaa sve ljude koji ne mogu nikako da je shvate.
Kada pod vladavinom arla VII centralni aparat poinje da redovno utvruje iznos poreza i ove prikuplja, sve to bez dozvole stalea, Juvenal Ursin, nadbiskup Remsa, upuuje kralju pismo u kojem, izmeu
ostalog, stoji i sledee125:
Vai prethodnici su, nameravajui da pou u rat, imali obiaj da
sazovu skuptinu tri stalea; pozivali su svetenike, plemie i puk da se s
njima sretnu u nekom gradu. Oni bi se tu sastajali, pri emu su kraljevi
objanjavali kako stoje stvari i ta treba initi da bi se pruio otpor neprijatelju: zahtevali su i da sam narod kae kako treba voditi rat da bi se
kralju potom pomoglo porezima o kojima bi se tom prilikom odluilo. I
sami ste se pridravali tog obiaja sve dok niste shvatili da su Bog i Srea
koja je promenljiva bili toliko na vaoj strani da ste pomislili da su
dalje rasprave sa staleima ispod vaeg dostojanstva. Sada nameete 'aides' i druge poreze, i dajete da se oni ubiraju poput dabina s vaeg poseda, bez pristanka vaa tri stalea.
Ranije se ovo kraljevstvo moglo nazvati Royaume France, jer su Ijudi bili slobodni (francs), i imali sve slobode (franchises et libertes). Danas
su ljudi puki robovi; proizvoljno su oporezovani (taillable a voulente).
Ako pogledamo stanovnitvo ovog kraljevstva, uveriemo se da postoji
samo deseti deo onih koji su tu ranije bili. Ne bih eleo da smanjujem
vau mo, ve naprotiv, da je poveam, koliko sam to mogu. Nema
sumnje da vladar, posebno Vae velianstvo, moe u nekim sluajevima
oporezovati (tailler) podanike i ubirati aides', posebno da bi odbranio
kraljevstvo i javnu stvar (chosepublique). Ali o tome treba postii dogo31 Proces civilizucijc

481

vor. Ovaj zadatak nije moj. Vi ste suveren u stvarima sudstva i to je Vaa
nadlenost. Ali to se tie dominijalnih prihoda, vi imate svoj, kao svaka
privatna osoba. (N. B. to e rei da kralj treba da se izdrava sa svojih
poseda i sa svojih dominijalnih prihoda, a ne da sebi prisvaja pravo raspolaganja prihodima itave zemlje). A danas podanike ne samo da iaju
ve im i striu vunu, reu kou i meso, sisaju krv, sve do kostiju.
Neto dalje, biskup jo jednom otvoreno izraava svoj gnev:
Dostojan je da ga lie vladavine onaj ko ovu samovoljno upotrebljava, ko polovinu koristi ne prepu.ta svojim podanicima... Pazite,
dakle, da preveliki novac koji Vam pritie iz pomoi, koji uzimate od
tela, ne uniti Vau duu. Vi ste glava tog tela. Ne bi li bilo veliko tiranstvo
kada bi glava ljudskog stvorenja unitila njegovo srce, ruke i noge! (N.
B. to verovatno znai svetenstvo, ratnike i obine ljude).
Od sada7i zadugo, upravo podanici insistiraju na javnom karakteru
kraljevske funkcije. Izrazi kao to su javna stvar, otadbina, pa
ak i drava, u poetku se koriste u suprotstavljanju vladarima i kraljevima. Centralni vladari u ovoj fazi raspolau monopolisanim funkcijama, a pre svega porezima sa svog vladarskog podruja kako to
Juvenal Ursin kae - kao da su oni njihova privatna svojina. Upravo
tako, kao odgovor na suprotnu upotrebu rei kao to su otadbina ili
drava, treba razumeti i onu izreku koja se pripisuje jednom kralju:
Drava, to sam ja.
Iznenaenje koje izaziva to usmerenje u razvoju nije svojstveno
samo Francuzima. Reim koji tada nastaje u Francuskoj, snaga i vrstina centralnog aparata i centralne funkcije, koji se pre ili kasnije, na osnovu slinih struktura, pojavljuju u veini evropskih zemalja, u XV
veku mnogo udi i predstavlja novinu za posmatrae izvan Francuske.
Valja samo proitati izvetaje venecijanskih izaslanika iz onoga doba
pa emo stei utisak kako strani posmatra, s oito bogatim iskustvom
u takvim stvarima, nailazi u Francuskoj na njemu sasvim nepoznat oblik vladavine.
Godine 1492. Venecija alje dva izaslanika u Pariz, zvanino, da
bi arlu VII preneli lepe elje njihove vlade povodom njegovog braka s
Anom od Bretanje. Oni su, u stvari, doputovali i da se informiu o tome
kakve namere Francuska ima u vezi s Italijom, te da predstave optu sliku Francuske, tamonju finansijsku situaciju, opiu kralja i njegovo
okruenje kao ljude, obaveste o tome ta se uvozi i izvozi, koje suelje482

ne frakcije postoje. Reju, dvojica izaslanika trebalo je da prikupe sve

korisne informacije koje bi omoguile vladi u Veneciji da zauzme
najbolji mogui politiki kurs. Ovakva izaslanstva koja tada prerastaju
u trajnu instituciju, jesu, zapravo, znak da u Evropi poinje da raste
meuzavisnost.
Tako, izmeu ostalog, u izvetaju izaslanika pronalazimo taan opis
stanja finansija i finansijske politike u Francuskoj. Izaslanik procenjuje
da kralj prihoduje otprilike 3 600 000 franaka godinje - u ta spada i
1400 000 franaka koji potiu od poreza koji se prikazuju kao vanredni,
ali koji su postali stalni. (1 400 000franchi da alcune imposizioni che se
solevano metter estraordinarie... le c/uali si sono continuate per tal modo
che al presente sonofatte ordinarie). to se tie izdataka, njih izaslanik
procenjuje na 6 600 000 ili 7 300 000 franaka. Deficit se, objanjava
izveta, pokriva na sledei nain:
Svake godine, u januaru mesecu, okupljaju se upravnici finansijske uprave svakog regiona to jest, kraljevog poseda u uem smislu
rei, te Dofinca, Langdoka, Bretanje i Burgundije i izraunavaju (fanno il calcolo) prihode i izdatke za sledeu godinu. Najpre razmatraju izdatke (jirima mettono tutta la spesa), te, da bi pokrili deficit izmeu
izdataka i oekivanih prihoda, utvruju opti porez za sve pokrajine
kraljevstva. Ovaj porez ne pogaa ni prelate ni plemie, ve samo narod.
Na taj nain, uobiajeni prihodi i taj porez (taille), zajedno pokrivaju
trokove za narednu godinu. Ako naredne godine izbije rat ili se pojavi
potreba za drugim nepredvienim izdacima, tako da utvreni prihodi
nisu dovoljni, raspisuju se drugi porezi ili se umanjuju davanja, tako da
se potrebna svota uvek namie126.
Ve smo dosta govorili o stvaranju fiskalnog monopola. Ovde, u
izvetaju venecijanskih izaslanika, jasno vidimo njegov oblik i funkcionisanje na tom nivou razvoja. Tu takoe zapaamo jedno od
najvanijih strukturalnih obeleja apsolutizma - a u izvesnoj meri i
drave kao takve: izdaci su vaniji od prihoda. Naime, pojedinac u
drutvu, posebno onaj u graanskom drutvu, sve se vie navikava da
izdatke prilagouje linim prihodima. Naprotiv, u budetu drutvene
jedinice u celini, upravo trokovi slue kao referenca, upravo izdaci
odreuju doprinose koje svaki lan drutva mora da plati na osnovu fiskalnog monopola. Ovo je drugi primer kako celina, koja izrasta iz
meuzavisnosti pojedinaca, poseduje sopstvena strukturalna obeleja i
podlee zakonitostima koje se razlikuju od onih to vae za pojedinca;
njih je zapravo i nemogue objasniti sa stanovita potonjeg. Jedina gra483

nica potrebi za novcem takvog drutvenog centra jeste poreska sposobnost itavog drutva i drutvena mo razliitih grupa u odnosu na
korisnike poreskog monopola. Docnije, kada upravljanje nad tim monopolom dospe pod kontrolu irih graanskih slojeva, ekonomija
drutva kao celine otro se odeljuje od ekonomije pojedinaca koji
upravljaju centralnim monopolima. Drutvo kao celina, drava, moe i
mora da odreuje poreze, takse, u skladu s trokovima neophodnim za
funkcionisanje drutva. Kraljevi i centralni vladari moraju sada da se
ponaaju kao svi ostali pojedinci; imaju utvrdena primanja i moraju njima prilagoavati i svoje izdatke.
Ovde, u prvoj fazi dovrenog monopola, stvari stoje drugaije.
Kraljev budet i budet drutva jo nisu odeljeni. Kraljevi odreuju poreze zavisno od trokova koje smatraju neophodnim, bilo da se radi o finansiranju rata, izgradnji zamkova ili poklonima miljenicima. Kljuni
monopoli vlasti jo uvek imaju oblik privatnog monopola. Ali ono to je
za nas samo prva etapa stvaranja drutvenih ili javnih monopola, venecijanskim posmatraima oko 1500. godine izgleda kao novina koju radoznalo posmatraju, kao to se obino posmatraju obiaji stranih naroda.
Tamo odakle oni dolaze, stvari su drugaije. Mo najvie venecijanske
vlasti, slino vlasti srednjovekovnih vladara, znatno je ograniena samoupravom razliitih regiona i stalea. I Venecija je centar ireg vladarskog
podruja. Okolne optine su se milom ili silom potinile njenoj vlasti.
Ali ak i u sluaju silom pokorenih optina, uslovi pod kojima su one
ukljuene u venecijansko vladarsko podruje gotovo uvek sadre odredbu da se nijedan novi porez ne sme raspisati bez saglasnosti veine savetnika127.
U nepristrasnom i objektivnom izvetaju venecijanskog izaslanika, preobraaj koji se odigrava u Francuskoj opisan je moda
upeatljivije nego u gnevnim reima nadbiskupa Rem sa, rtve novog
reima.
Evo ta, izmeu ostalog, kae izaslanik 1535. godine:
Na stranu to to kralj ima monu vojsku - on novac dobija zahvaljujui poslunosti svog naroda. Kaem da njegovo velianstvo obino
raspolae prihodima od dva i po miliona. Ba tako: obino, jer moe,
poeli li, da povea porez svom narodu. Kako god da ga optereti, narod
plaa. Tu moram da kaem da je seosko stanovnitvo, koje snosi najvei
deo tereta, prilino siromano, tako da mu je svako poveanje poreza, ma
kako malo bilo, teko snoljivo.
484

Godine 1546. venecijanski izaslanik Marino Kavali sastavlja podroban izvetaj o Francuskoj u kojem osobenosti vladanja u toj zemlji,
kao to se to ini nepristrasnom posmatrau irokog duha, posebno jasno
dolaze do izraaja. Tu se kae128:
Mnoga kraljevstva su plodnija i bogatija od Francuske, na primer
Madarska i Italija; mnoga su prostranija i monija, kao Nemaka i panija. Ali nijedno kraljevstvo nije tako jedinstveno i posluno kao Francuska. Ne verujem da se njen presti zasniva ni na emu drugom doli na
jedinstvu i poslunosti (unione e obbedienza). Naravno, sloboda je
najeljeniji dar na svetu; ali nisu svi dostojni slobode. Zbog toga su
neki narodi roeni da sluaju, drugi da zapovedaju. Ako se o tome ne
vodi rauna, situacija danas u Nemakoj, ili ranije u paniji, pokazuje
nam uinak. A Francuzi, pak, koji su tu moda priznali vlastitu nesposobnost, stavili su u kraljeve ruke svoju slobodu i volju. Dovoljno je,
dakle, da kralj kae: elim toliko i toliko, dodeljujem toliko i toliko,
odluujem tako i tako. Sve se izvodi brzo, kao da je odluka delo sviju.
Stvari su otile tako daleko da je jedan ovek irokih pogleda rekao: nekad su se kraljevi zvali Reges Francorum (kraljevi Francuza p. p.), danas se oni nazivaju Reges Servorum (kraljevirobova p. p.). Ne samo da
se kralju plaa sve to on zahteva ve mu je nadohvat ruke sav mogui
kapital.
Poto je oslobodio zemlju engleskog jarma, poslunost naroda daIje je uveao arl VII; posle njega to ine Luj XI i arl VIII, osvaja Napulja. I kralj Luj XII je doprineo tome. Pa ipak, kralj na prestolu (Fransoa
I) moe da se pohvali da je daleko prevaziao sve svoje prethodnike; on
od podanika dobija toliku pomo koliku poeli; starim posedima krune
pripaja nove, a da pri tom nita od njih ne razdeljuje. A kada i dodeli
neto, poklon vai samo za ivota davaoca i primaoca. Ako se desi da
neko od njih dvojice ivi predugo, poklon se vraa kruni. Deavalo se,
dodue, i da neki pokloni kasnije budu potvreni. Ista praksa vai i za
razne voe i pripadnike policije raznih inova. Kada neko stupi u Vau
slubu i kae da je kod Francuza imao takav i takav prihod, titulu i platu,
Vaa svetlost e odmah znati kakve su vrste ti prihodi, titule i pokloni.
Neki nagradu ne dobijaju nikad, neki samo jednom u ivotu, a neki dve
ili tri godine ne dobijaju nagradu (che non toccano un soldo). Vaa svetlost, koja dodeljuje odreene stvari, ali donekle i one koje se nasleuju,
ne treba da potpadne pod uticaj onoga to se radi drugde. Miljenja sam
da je obiaj davanja samo za ivota izvanredan. To kralju uvek daje mogunost da nagradi one koji to zasluuju; a uvek preostane neto to je
485

mogue deliti. Da su pokloni nasledni, sada bismo imali jednu osiromaenu Franciju, a sadanji kraljevi ne bi imali nita vie da razdaju; no
sada ih slue ljudi koji su vredniji nego naslednici nekog ranijeg primaoca. Vaa svetlost treba da razmisli, ako Francuska postupa ovako, kako
onda da deluju ostali vladari koji ne vladaju tako velikom zemljom. Ako
ne razmotrimo paljivo kuda ti nasledni pokloni vode a neki kau ka
ouvanju porodice - esie se da oni stvamo zasluni ostanu bez odgovarajuih poklona, ili e se narodu morati nametnuti novi porezi. I jedno
i drugo je nepravedno i tetno. Poklanja li se samo do kraja ivota, onda
se nagrauju oni zasluni. Posedi cirkuliu i posle izvesnog vremena
vraaju se u fiskus... Ve osamdeset godina se kruni pripajaju nova
zemljita steena zaplenama, vraanjem nasledstva ili kupovinom, a da
se nita nije delilo. Tako je kruna sve apsorbovala, pa nema u itavom
kraljevstvu ni jednog jedinog kneza ija bi primanja bila dvadeset hiljada
ekija. tavie, oni koji imaju prihode i zemlju nisu vie stvami vlasnici;
naime, kralj ostaje suvereni vladar na osnovu svojih apelacija, poreza,
gamizona, svakojakih novih i vanrednih tereta. Kruna je sve bogatija i
jedinstvenija, a stie i ogroman ugled; to je titi od graanskih ratova.
Kako ostaju samo siromani kneevi, oni nemaju ni razloga ni mogunosti da neto preduzmu protiv kralja, kao to su to nekada inile vojvode
Bretanje, Normandije, Burgundije i mnogi vladari Gaskonje. A kada se
neko i upusti u neku nepromiljenu akciju da bi neto promenio, kao to
je to uinio vojvoda od Burbona, to kralju samo daje mogunost da se
obogati propau tog oveka.
Re je o jo jednom saetom prikazu strukturalnih svojstava apsolutizma u nastajanju. Jedan feudalni gospodar je osvojio prevlast nad
svim supamicima, te osigurao kontrolu nad itavom zemljom. A ova
vlast nad zemljom sve se vie komercijalizuje i monetarizuje. Promena
se izraava time da kralj poseduje monopol u prikupljanju i utvrivanju
poreza u itavoj zemlji, to ga pretvara u najbogatijeg oveka u zemlji.
Kralj koji poseduje i deli zemlju, postaje kralj koji raspolae novcem i
deli plate. Upravo to mu omoguuje da probije zaarani krug koji je sputavao vladare zemalja naturalne privrede. On vie ne plaa svojom
zemljom za usluge kojih ne moe da se lii, naroito onih vojnih i onih na
dvoru i u administraciji, dajui nasledna imanja svojim slubenicima,
kao to je i dalje bio sluaj u Veneciji, ve dodeljuje zemljita i rente do
kraja ivota, da bi ih u jednom trenutku povukao natrag, ime se krunski
posed ne smanjuje. Pored toga, kralj sve vie za usluge nagrauje samo
poklonima i platama. On centralizuje poreske prihode u zemlji i redistri486

buira prikupljene svote po svom nahoenju i u interesu svoje vlasti, tako

da je ogroman i sve vei broj ljudi u zemlji posredno ili neposredno zavisan od kraljeve milosti, od uplata kraljevske finansijske uprave. Upravo
vie-manje privatni interesi kraljeva i njihovih najbliih slubenika upuuju na korienje drutvenih potencijala u odreenom pravcu. Iz tog
sukoba interesa razliitih drutvenih funkcija nastaje onaj oblik organizacije drutva koji nazivamo dravom. Poreski monopol, zajedno s
monopolom na fiziku silu, jeste kima tog organizacionog oblika. Ni
nastanak ni postojanje drava ne moemo valjano shvatiti ukoliko nismo svesni makar na primeru samo jedne zemlje kako se jednaod ovih
centralnih institucija drave razvija korak po korak, u skladu s relacionom dinamikom, kao rezultat specifine pravilnosti koja proistie iz
strukture prepletenih interesa i delovanja. Ve u epohi koju ovde razmatramo - o emu svedoi Venecijanev izvetaj - centralni organ poseduje
dosad nepoznatu stabilnost i snagu, jer njegov vladar, zahvaljujui monetarizaciji drutva, vie za usluge ne mora plaati svojim posedima, koji
bi se bez daljeg irenja veoma brzo iscrpli. On sada plaa iz redovnog
priliva od poreza. Konano, osobenost novca ga oslobaa i potrebe nastale u razdoblju nagradivanja zemljom, no koja se oseala i u poetku
razdoblja nagradivanja novcem; kralj vie nema potrebu da slube i usluge nagraduje doivotnim ili naslednim posedima. On sada neku uslugu ili vie njih moe da plati odgovarajuom svotom, jednokratno, to jest,
samo jednom nagradom ili platom. Brojne i dalekosene posledice ove
promene neemo ovde izlagati. Iznenaenje mletakog izaslanika dovoljno dobro pokazuje koliko je ovaj obiaj, koji se danas sasvim ukorenio i postao neto najnormalnije, tada ljudima izgledao novinom. Njegov
izvetaj pokazuje i zato je tek monetarizacija drutva omoguila stvaranje stabilnih centralnih organa: plaanje novcem dri sve ljude u trajnoj zavisnosti od centralnog organa. Tako se konano stvaraju svi uslovi
za slamanje svih centrifugalnih tenji.
Upravo ovaj iri kontekst omoguuje da se razume poloaj plemstva u tom razdoblju. Tokom prethodne faze, koju je obeleila mnogo
vea mo plemstva, kralj je svojom vlau, kao centralni vladar, donekle
potpomagao graanstvo. Tako je i njegov vladarski aparat postao bastion te klase. Sada kada ratnici, zemljoposednici i plemstvo sve vie slabe, a to proizlazi iz novane integracije i vojne centralizacije, kralj
svojim uticajem i poloajima koje raspodeljuje poinje sve vie da
pomae plemstvu. Tako jednom delu plemstva doputa da opstane kao
vii sloj u odnosu na gradanstvo. Nakon poslednjih neuspenih pokuaja
pruanja otpora stalekih elemenata u vreme verskih ratova i kasnije, to487

kom Fronde, dvorske slube postepeno prerastaju u povlasticu i bastion

plemstva. Upravo tako kraljevi uvruju prevlast plemstva. Raspodeljuju svoju naklonost i novac da bi vaspostavili poljuljanu ravnoteu do
ega je dovelo propadanje plemstva. Ali tako ratniko plemstvo, koje je
u prethodnom razdoblju bilo relativno slobodno, postaje tokom itavog
ivota zavisno od centralnog vladara kome slui. Vitezovi se pretvaraju
u dvorane. Tu se takoe nalazi i odgovor na pitanje koje drutvene funkcije ti dvorani obavljaju. Uobiajilo se da se dvorsko plemstvo u starom
reimu oznaava slojem bez funkcija. I zaista, ovo plemstvo nije imalo
nikakve funkcije u smislu podele rada, te tako nije vano u razumevanju
nacija XIX i XX stolea, koje su na toj podeli zasnovane. Konfiguracija
funkcija u starom reimu je razliita. Uslovljena je u prvom redu injenicom da je centralni vladar i dalje lini posednik monopola moi, te
da jo ne postoji stvama odvojenost centralnog vladara kao privatoe
osobe i funkcionera drutva. Dvorsko plemstvo nema nikakvu neposrednu funkciju u podeli rada, ali ima funkciju za kralja. Plemstvo je, zapravo,
jedan od neophodnih stubova kraljeve vlasti. Ono kralju omoguuje da
se distancira od graanstva, kao to mu gradanstvo omoguuje da se distancira od plemstva. Plemstvo u drutvu predstavlja protivteu graanstvu. Kao takvo, uz neke druge funkcije koje ima, ono je najvanije za
kralja; bez ove napetosti izmeu plemstva i graanstva, bez ove izrazite
razlike izmedu stalea, kralj bi izgubio sutinski deo svoje vlasti. Postojanje dvorskog plemstva je izraz koliko je monopol vlasti jo uvek svojina centralnog vladara, te koliko prihodi kraljevstva jo uvek mogu da
budu preraspodeljivani prema posebnim interesima centralne funkcije.
Iako je mogunost planiranog raspodeljivanja nacionalnog prihoda ve
bila stvorena monopolizacijom, ona se jo uvek koristila za podravanje
slojeva ili funkcije koji su propadali.
Sve nam to doputa da stvorimo jasnu sliku o strukturama apsolutistikog drutva. U Francuskoj, svetovno drutvo starog reima je sastavljeno, izrazitije nego drutvo XIX stolea, od dva sektora: od veeg,
seosko-agramog sektora, i manjeg, ali sve jaeg, graansko-urbanog. U
oba postoje po jedan nii sloj: s jedne strane, gradska sirotinja, m asanadniara i radnika, a s druge strane seljaci. U oba sektora postoji i donji
srednji sloj: u gradu sitne zanatlije i verovatno najnii slubenici, a na
selu siromanije plemstvo u provincijskim zabitima; u oba takoe postoji
i vii srednji sloj: u gradovima bogatiji trgovci, vii slubenici, a u provinciji visoki sudski i upravni inovnici, kao i dobrostojee plemstvo. U
oba sektora postoji gomji sloj koji dopire sve do dvora; visoko inovnitvo, noblesse de robe s jedne, dvorsko plemstvo, to jest, vrh onoga to
488

se naziva noblesse d epee, s druge strane. Kralj paljivo odrava ravnoteu u napetostima unutar i izmeu tih sektora, dalje uslonjenim napetostima i saveznitvima oba sektora s klerom, koji je i sam slino
hijerarhijski ustrojen. Kralj osigurava povlastice i drutveni presti plemia protiv buroaskih grupa ija ekonomska mo raste. Koristi deo
drutvenog proizvoda, kojim, zahvaljujui poreskom monopolu, raspolae, te direktno podrava elitu plemstva. Kada, malo pre revolucije,
poto su propali svi pokuaji reform e, zahtev za ukidanje plemikih
povlastica postaje jedno od glavnih gesla opozicionih buroaskih grupa,
njemu se pridruuje i zahtev za drugaijom organizacijom poreskog monopola i korienja poreskih prihoda. Ukidanje plemikih povlastica dovodi, s jedne strane, do ukidanja poreskog imuniteta plemia, a tako i do
preraspodele poreskih optereenja. S druge strane, to vodi do ukidanja ili
smanjivanja mnogih dvorskih slubi, ukidanja plemstva, koje je, po
miljenju novog profesionalnog graanstva, drutveno nekorisno i nefunkcionalno. S tim ide i drugaija raspodela poreskih prihoda, raspodela koja se nee obavljati u korist kralja, ve u korist itavog drutva, ili
barem u korist visoke buroazije. Najzad, ukidanje plemikih povlastica
znai ukidanje tradicionalne pozicije centralnog vladara kao arbitra u odnosima izmeu dva stalea. Centralni vladari u narednom razdoblju zasnivae svoju ulogu na drugaijem sistemu napetosti, pa e, u skladu s
tim, oni i njihovafunkcija imati razliito obeleje. Samo jednastvar ostaje ista: ak i u toj novoj strukturi napetosti, mo centralnog autoriteta je
relativno ograniena dok god napetosti ostaju srazmemo niske, sve dok
je mogue direktno sporazumevanje izmeu predstavnika dva pola napetosti; ta se mo poveava u meri u kojoj napetosti rastu, sve dok jedna
od konkurentskih grupa ne zadobije odluujuu prevlast.

OD D R U T V E N E P R IN U D E D O S A M O PR IN U D E
Kakav je odnos izmedu organizovanja drutva u dravu, izmeu
monopolizacije i centralizacije poreza i sredstava nasilja s jedne, i civilizacije s druge strane?
Posmatra koji ispituje proces civilizacije suoen je s mnotvom
problema. Ponimo tako to emo sebi postaviti pitanje opteg reda. Videli smo a to smo u naoj prvoj knjizi pokuali da pokaemo uz pomo
obimne specifine dokumentacije da se proces civilizacije sastoji u
preinaavanju ljudskog ponaanja i senzibilnosti u odreenom smeru.
Oigledno da taj preobraaj, da to civilizovanje, nije bilo smiljeno u
nekom trenutku od nekih pojedinaca, koji su ga ostvarivali racionalno,
svrsishodnim merama. Sasvim je jasno, civilizacija, kao ni racionalizacija, nije proizvod ljudskog razuma (ratio), niti je rezultat proraunatog dugoronog planiranja. Kako bi postupna racionalizacija
mogla da bude zasnovana na ve postojeem racionalnom ponaanju i
planiranju za stoleakoja e tek uslediti? D ali bi se moglo zamisliti da su
proces civilizacije pokrenuli ljudi koji su bili sposobni za dugorono planiranje i obuzdavanje svih onih afekata, obuzdavanje do kojeg dolazi tek
posle dugotrajnog civilizacijskog procesa?
Ne postoji nita u istoriji to bi ukazivalo na to da se ta promena
ostvarivala racionalno, svrsishodnim vaspitanjem pojedinaca ili grupa. Promena se odvija bez ikakvog plana, ali ipak ne i bez specifinog
reda. Pokazali smo podrobno kako se tui pritisci na razliite naine
pretvaraju u samoprinude, kako se u sve diferenciranijem obliku - neki
ljudski postupci potiskuju iza kulisa drutvenog ivota i prekrivaju oseajima stida, kako regulisanje itavog nagonskog ivota, zahvaljujui
stalnoj samokontroli, postaje svestranije, ravnomemije i sveobuhvatnije.
Sve to zacelo ne potie iz neke racionalne ideje, koju su pre vie stotina
godina smislili neki pojedinci, i koja je onda usaivana u svaku narednu
493

generaciju, kao svrha delovanja i poeljno stanje, sve dok nije potpuno
ostvarena u stoleu napretka. Pa ipak, iako nije planiran i nameravan,
ovaj preobraaj nije jednostavan niz nestrukturisanih i haotinih izmena.
Problem procesa civilizacije samo je vid mnogo ireg problema
istorijskog razvoja. Uzet u celini, ovaj razvoj nije racionalno planiran; on isto tako ne nastaje sluajno, iz nekog neurednog sklopa. Na
emu je zasnovan? Kako mogu u ljudskom svetu postojati strukture koje
nijedan pojedinac nije izriito eleo, a koje ipak nisu maglovite slike, bez
jasnog lika i vrstine?
Prethodno istraivanje, a posebno oni njegovi delovi posveeni
problemima drutvene dinamike, imali su za cilj da prue odgovore na ta
pitanja. Tako je jednostavno rei: planovi i postupci, emotivni i racionalni porivi pojedinaca se meuproimaju, prijateljski i neprijateljski. Ova
temeljna meduproetost pojedinih delova i postupaka moe dovesti do
promena i oblika koje nijedan pojedinac nije planirao niti stvorio. Iz
meduzavisnosti Ijudi nastaje specifiean poredak, a on je prinudniji i
snaniji nego volja i razum Ijudi koji ga sainjavaju,29. Upravo ovaj poredak meuzavisnih ljudskih poriva i tenji odreuje tok istorijskog
razvoja; upravo on lei u osnovi procesa civilizacije.
Ovaj poredak se ne moe oznaiti racionalnim ako se pod tim
izrazom podrazumeva neto to pojedinci svrhovito smiljaju ali on
nije ni iracionalan ako se pod tim podrazum eva neto nastalo iz
neobjanjivih razloga. Neki su hteli da ga poistovete s prirodnim poretkom. Hegel i mnogi drugi su ga tumaili kao neku vrstu nadindividualnog duha. Hegelov pojam lukavstva uma pokazuje, zapravo,
koliko je ovaj filozof bio zaokupljen injenicom da planovi i postupci
ljudi stvaraju mnogo toga to zapravo niko od njih kao pojedinac u
svom delanju nije eleo. Pa ipak, nae misaone navike, koje nas neprekidno stavljaju pred altemativu racionalno ili iracionalno, duh
ili priroda, pokazuje se ovde neprimerenima. U ovom pogledu stvarnost nije konstruisana onako kao to odreena pojmovna aparatura eli
da nas uveri, iako je ona mogla da u svom vremenu poslui kao odlian
kompas u nepoznatom svetu. Specifini zakoni drutvenog meduproimanja nisu istovetni ni sa zakonima duha, individualnog razmiljanja i planiranja, niti s pravilnostima onog to nazivamo prirodom ,
iako su sve ove dimenzije stvarnosti nerazluivo povezane. Pa ipak,
ovaj opti stav o deliminoj autonomnosti drutvenih figuracija od
male je koristi pri njihovom razumevanju; on ostaje prazan i dvosmislen
ako se pri tom stvama dinamika drutvene meupovezanosti ne ilustruje
neposredno pozivanjem na specifine i iskustveno dokazive promene.
494

Upravo to je bio jedan od zadataka kojima smo posvetili tree poglavlje

naeg rada. Tu smo pokuali da pokaemo kakva vrsta meupovezanosti
i uzajamne zavisnosti ljudi pokree i takav proces kakav je proces feudalizacije. Videli smo kako je konkurencija podsticala feudalne gospodare
da se meusobno bore, kako se krug konkurenata sve vie suavao, te
kako je to dovelo do monopola jednog od njih i, konano - zajedno s
drugim mehanizmima integracije - do stvaranja apsolutistike drave.
Ova potpuna reorganizacija ljudskih odnosa ide ruku podruku s odgovarajuim promenama u ljudskim navikama i strukturi linosti ljudi;
privremeni rezultat toga je na civilizovani nain ponaanja i oseanja. Ubrzo emo opimije govoriti o vezi izmeu tih specifinih promena u strukturi ljudskih odnosa i odgovarajuih promena u strukturi
ovekove linosti. Ali razmatranje tih mehanizama integracije vano je i
za razumevanje samog procesa civilizacije. Tek kada vidimo s kolikom
prinudnou odreena drutvena struktura, odreeni oblik drutvene
povezanosti, a na osnovu svoje napetosti, dovodi do specifine promene, a time i do drugaijih oblika m euproim anja130, moemo razumeti
kako te promene nastaju u ljudskom habitusu, u oblikovanju podatnog
duevnog aparata, promene koje se u ljudskoj istoriji mogu posmatrati
odiskona do danas. Tek tada moemo razumeti i to da je promena psihikog ustrojstva, koju donosi civilizacija, potpuno specifinog poretka i pravca, iako nije bila planirana od pojedinaca, niti stvorena
nizom razumskih i svrsishodnih mera. Civilizacija nije razumska,
racionalna, ali nije ni iracionalna131. Pokrenuta je naslepo i odrava se u kretanju unutranjom dinamikom mree meupovezanosti,
specifinim promenama ponaanja koje zajedniki ivot namee ljudima. S druge strane, nije nemogue da od te civilizacije stvorimo
neto vie razumsko, neto prim erenije naim potrebama i ciljevima.
U toku procesa civilizacije slepa igra mehanizama ljudi povezanih u
postupcima i ciljevima postepeno proiruje mogunosti svesnog zahvatanja u drutvene i psihike strukture. Ovo zahvatanje postaje
mogue zahvaljujui sve veem znanju o imanentnim zakonima tih
struktura.
Ali koje specifine promene u nainu na koji su ljudi jedni s drugima povezani oblikuju njihove podatne linosti u smeru civilizacije? I
na ovo pitanje je lako odgovoriti ako se pozovemo na ono to smo ranije
rekli o promenama u zapadnom drutvu. U istoriji Zapada se od davnina
odvija sve vea diferencijacija drutvenih funkcija, a pod rastuim pritiskom nadmetanja. Ova diferencijacija donosi stalno poveanje broja
funkcija i ljudi, od kojih svaki pojedinac, bilo da obavlja najjednostavni495

je i najobinije, ili najkomplikovanije i najree poslove, u potpunosti zavisi. to vie ljudi mora prilagoditi svoje ponaanje drugim ljudima, toliko
se i mrea delovanja mora urediti stroe i tanije; naime, svaka individualna akcija treba da ispuni svoju drutvenu funkciju. Pojedinac je obavezan da svoje ponaanje ureuje na sve diferenciraniji nain, sve
ravnomemije i stabilnije. Ve smo istakli da se ne radi samo o svesnoj
kontroli. Psihike promene u toku civilizacije odlikuje upravo to to se
pojedincu od najranijeg detinjstva usauje sve sloenija i stabilnija kontrola ponaanja, kao neka vrsta automatizma, kao neka vrsta samoprinude, kojoj se on ne moe odupreti makar to svesno i eleo. Tkivo
delovanja se iri i uslonjava, napori koji se od oveka trae da se unutar
njega ispravno ponaa postaju tako veliki da svaki pojedinac, pored
svesne samokontrole, razvija i mehanizam automatske i slepe samokontrole. Tako se zidom duboko ukorenjenih strahova nastoje spreiti povrede drutveno prihvatljivog ponaanja, ali upravo jer je automatski i
slep, ovaj mehanizam dovodi do brojnih sukoba s drutvenom stvarnou. Svesno ili nesvesno, usmerenje te promene ljudskog ponaanja ka
sve veem i diferenciranijem regulisanju celovitog psihikog aparata uslovljen je smerom drutvene diferencijacije, sve veom podelom funkcija
i produavanjem lanaca meuzavisnosti, u koje se, posredno ili neposredno, ukljuuje svaki pojedinev poriv, svaki njegov postupak.
Jednostavan nain da se prikae razlika izmeu ukljuenosti pojedinaca u jedno sloenije drutvo i u drugo manje sloeno, jeste slika puteva i ulica u oba drutva. Ovi putevi su u neku ruku prostome funkcije
drutvene integrisanosti koja se sama, kao celina, ne moe vie izraziti
pojmovnim aparatom etvorodimenzionalnog kontinuuma. U drutvu
ratnika, drutvu u kojem preovlauje naturalna privreda, postoje dombasti, ravo nasuti putevi, izlokani kiama i nepogodama. Saobraaj na
njima je, uz male izuzetke, prino redak. Tu najveu pretnju predstavljaju napadi ratnika ili razbojnika. Putnici se osvru, ispituju gajeve i okolne bregove, s nepoverenjem gledaju sam put, jer u svakom trenutku
neko moe da ih oruano napadne; tek potom razmiljaju o tome da treba
da ostave prostora za nekog ko nailazi iz suprotnog smera. Putovanje u
tom drutvu zahteva stalnu spremnost na borbu, na pribegavanje nasilju
radi odbrane ivota i vlasnitva. Saobraaj na glavnim ulicama nekog velikog grada u naem drutvu zahteva sasvim razliito uslovljavanje
naeg psihikog aparata. Opasnost od oruanog napada je minimalna.
Automobili jure punom brzinom. Peaci i biciklisti gledaju kako da se
probiju kroz ulice prepune automobila. Policajci stoje na glavnim raskrima i vie ili manje uspeno reguliu saobraaj. Ali ova spoljna regu496

lacija kao svoju pretpostavku ima to da svako sam svoje ponaanje

regulie u skladu s tom mreom meuzavisnosti. Sada glavnu opasnost
predstavlja da neko u toj guvi izgubi samokontrolu. Ako eli da se
snae u saobraaju, svako mora da bude besprekorno disciplinovan, da
sam regulie svoje ponanje. Dovoljno je da napetost koju zahteva ova
stalna samokontrola postane kod pojedinca tako velika da to i njega i
druge dovede u smrtnu opasnost.
Ovo je naravno samo jednostavna slika. Mrea povezanosti postupaka pripadnika nekog diferenciranog drutva daleko je sloenija, samokontrola na koju se jedinka navikava od malih nogu ukorenjena je
mnogo dublje nego to se to moe uoiti na ovom primeru. Ali tu se ipak
lepo vidi kako su snaan formativni pritisak na psihiko ustrojstvo civilizovanog oveka, njegova stalna i diferencirana samoprinuda, povezani s diferencijacijom drutvenih funkcija, s raznovrsnou postupaka
koji jedni druge odreuju.
Shema samoprinuda, obrasci uslovljavanja nagona, prilino se razlikuju prema funkcijama i poloaju svakog pojedinca unutar drutvene
rnree. Cak i danas, u raznim sektorima zapadnog sveta postoje pri pomnijem posmatranju velike razlike u snazi i postojanosti aparata samokontrole. Tu iskrsava i veliki broj posebnih pitanja, ijem reavanju
sociogenetika metoda oito moe znatno doprineti. Prilikom uporeivanja s psihikim ustrojstvom ljudi u jednostavnijim drutvima, ove
razlike i stupnjevi u sloenijim drutvima postaju manje bitni, a glavna
linija promene, kojom se prvenstveno i bavimo u ovoj studiji, pojavljuju
se veoma jasno: u meri u kojoj drutveno tkivo postaje sloenije, sociogeni aparat samokontrole takoe postaje diferenciraniji, sveobuhvatniji i
stabilniji.
Sve vea diferencijacija drutvenih funkcija samo je prva i najira
drutvena transformacija na koju nailazimo ispitujui promene u psihikom ustrojstvu u smislu civilizovanja. Ovu sve veu podelu funkcija prati i potpuna reogranizacija drutvenog tkiva. Opimo smo pokazali
zato su pri slaboj podeli funkcija centralni organi drutva odreene
veliine relativno nestabilni i skloni raspadu. Pokazali smo kako su specifinim figuracionim pritiscima centrifugalne tenje, mehanizmi feudalizacije, neutralisani i kako se korak po korak ustanovljuje stabilnija
centralna organizacija, rva monopolizacija fizikog nasilja. Posebna
stabilnost aparata psihike samoprinude, koja nastaje kao odluujue
obeleje u navikama svakog civilizovanog oveka, najtenje je povezana sa stvaranjem monopola fizikog nasilja i poveanjem stabilnosti
centralnih drutvenih organa. Tek sa stvaranjem takvog stabilnog mono
32 Proces civilizacije

pola uspostavlja se ona drutvena aparatura uslovljavanja koja pojedinca od malih nogu navikava da se stalno i tano pridrava pravila
uzdravanja. Tek se tada u pojedincu stvara stabilniji aparat samokontrole koji funkcionie gotovo automatski.
Stvaranje monopola na nasilje omoguuje uspostavljanje umirenih
prostora, drutvenih polja unutar kojih je upotreba nasilja tek izuzetak.
Pritisci koji deluju na pojedince unutar ovih polja drugaiji su nego ranije. Oblici nasilja koji su uvek postojali, ali su do sada bili ukljueni u
kompleks fizikog i psihikog nasilja, sada se od njega odvajaju; oni postoje u promenjenom obliku unutar pacifikovanih prostora. Za dananju
svest najuoljiviji su u obliku ekonomske prinude. U stvamosti ipak postoji jo celi niz razliitih vrsta sila i prinuda koje su zaostale u ljudskim
prostorima nakon to se nasilje polako povuklo iz drutvene svakodnevice, i samo jo posredno uestvuju u oblikovanju navika.
Na opti nain, pravac u kojem se ponaanje i afektivno ustrojstvo
ljudi menja kada se struktura ljudskih odnosa menja na opisani nain, jeste sledei: drutva unutar kojih nasilje nije monopolizovano uvek su
drutva u kojima je podela funkcija slabo razvijena i u kojima su lanci
delovanja koji povezuju njegove pripadnike kratki. Obratno, drutva
koja imaju vre monopole na fiziku prinudu oliene pre svega u velikim kneevskim ili kraljevskim dvorovima - jesu drutva u kojima je
podela funkcija razvijenija, u kojima su lanci delovanja koji povezuju
pojedince dugaki, a funkcionalne meuzavisnosti vee. U takvim drutvima pojedinac je uglavnom zatien od iznenadnog napada, od upada
fizike sile u njegov ivot, ali je u isto vreme prinuen da potiskuje vlastite strasti, agresivne porive prema drugim ljudima. Ostali oblici pritisaka, koji sada preovlauju u pacifikovanim drutvenim prostorima, u
istom smeru oblikuju ponaanje pojedinaca i ispoljavanje nagona kod
njih. Sto je gua mrea meuzavisnosti u koju Ijudi bivaju upleteni sa
sve veom podelom funkcija, to su vei drutveni prostori nad kojima
se ova mrea rasprostire i koji bivaju stopljeni u funkcionalne ili institucionalne jedinice, to je vie u svojoj drutvenoj egzistenciji ugroen
ovek koji daje oduka svojim spontanim impulsima i emocijama. Utoliko je, s druge strane, vea i drutvena prednost onih sposobnih da ublae
sopstvene afekte; utoliko se i snanije svakom pojedincu od najranijeg
detinjstva namee obuzdavanje vlastitih afekata i razmiljanje o uinka
svog i ponaanja drugih ljudi na itav niz karika u drutvenom lancu. Potiskivanje spontanih impulsa, uzdravanje u ispoljavanju afekata, proirenje misaonog polja, to jest, navika da se razmilja o prolim uzrocima
i buduim posledicama svojih postupaka, sve su to razliiti vidovi jedne
498

te iste promene ponaanja, upravo one koja nuno prati monopolizaciju

fizike prinude i produavanja lanaca meuzavisnosti. Radi se upravo o
promeni ponaanja u smeru civilizovanja.
Pretvaranje plemstva iz sloja ratnika u sloj dvorana je dobar primer
za to. U ranijem razdoblju, kada je nasilje bilo neto neizbeno i svakodnevno, i gde su lanci meuzavisnosti ljudi srazmemo kratki, jer se uglavnom ivelo od proizvoda sa svoje zemlje, snano i stalno potiskivanje
poriva i emocija nije bilo ni neophodno ni korisno, pa ak ni mogue. Ratnicima, kao i drugim ljudima koji ive u ratnikom drutvu, stalno preti
nasilje. Ako se uporedi ivot pripadnika jednog takvog drutva s ivotom
lanova kasnijeg, pacifikovanog drutva, uviamo da taj ivot odlikuju
krajnosti. Ratnici imaju punu slobodu da ispolje svoja oseanja i strasti,
mogu da se prepuste divljim radostima, nesputano zadovoljavaju seksualne elje nad enama, daju oduka mrnji unitavajui neprijatelja i ono to
mu na neki nain pripada. Ali, budu li pobeeni, teko njima: izloeni su
nasilju i surovosti pobednika; mogu da budu podvrgnuti najokrutnijem
muenj'u, merama koje e biti uklonjene iz svakodnevice tek onda kada
centralna vlast preuzme monopol na nametanje patnje, ponienja i utamniavanje. Takvom monopolizacijom fizika pretnja postaje bezlinija:
vie ne zavisi neposredno od spontanih emocija; sve je vie potinjena pravilima i preciznim zakonima. Na kraju se fiziko nasilje - u odreenim
granicama i s oscilacijama ublaava, ak i kada se zakon kri.
Vea spontanost nagona i visok nivo fizike pretnje, koji se sreu
tamo gde nije uspostavljen snaan i stabilan centralni monopol, kao to
se moe videti, jesu pojave koje jedna drugu prate. U drutvima te vrste,
slobodni pojedinci i oni koji pobeuju ne moraju da potiskuju svoje porive i oseanja, ali su, s druge strane, izloeni pretnjama i izlivima strasti
drugih ljudi; poraeni rizikuje ropstvo i strano ponienje. Ovo ne vai
samo u odnosima meu ratnicima, koji se jo u toku procesa monetarizacije i suavanja polja slobodnog nadmetanja poinju pridravati izvesnog kodeksa ponaanja koji donosi blae oblike ophoenja; to drutvo
karakterie i razlikuje od kasnijih sloboda delovanja gospodara i monika,
izuzetna zavisnost ena, sasvim proizvoljno ponaanje prema podanicima, pobedenima i kmetovima.
Strukturi tog drutva s njegovom krajnjom polarizacijom, stalnim
nesigurnostima, odgovara duevna struktura i ponaanje pojedinaca koji
ga sainjavaju. Isto kao to u odnosima izmeu ljudi opasnost izbija otrije, a mogunost pobede ili osloboenja naglije i neproraunljivije, pojedinac se ee kree izmeu zadovoljstva i bola. Drutvena funkcija
slobodnog ratnika samo je neznatno tako graena da se opasnost moe
499

predvideti prilino unapred, da se uinak pojedinih postupaka moe sagledati nekoliko koraka unapred, iako se jo u srednjem veku, s veom
centralizacijom vojske, stvari odvijaju u tom pravcu. Ali u poetku podsticaj uvek daje sadanjost, neki aktuelni dogaaj. S menjanjem trenutne
situacije menjaju se i emotivne reakcije; ako situacija donosi zadovoljstvo, u njemu se bez zadrke uiva, bez proraunatosti i razmiljanja
0 moguim posledicama u budunosti. Donosi li situacija jad, zarobljenitvo, poraz, onda se i to mora otrpeti. Stalna uznemirenost, neposredna
blizina opasnosti, opta atmosfera ovog nepredvidljivog i nesigumog
ivota, u kojem u najboljem sluaju postoji nekoliko ostrvaca relativnog
spokoja, dovode esto bez spoljnih povoda do iznenadnih promena raspoloenja, od najrazuzdanijeg veselja do najdublje pogruenosti. U takvom drutvu dua ovekova je uvek sklona da s istim arom ide iz jedne
krajnosti u drugu. Katkad je dovoljan i neki slab utisak, nekontrolisana
asocijacija misli pa da dode do straha i promene stava132.
Kada se menja struktura ljudskih odnosa, kada se stvaraju monopoli na fiziko nasilje i kada umesto prinude stalnih sukoba i ratova, pojedinca u stezi dre stalne prinude mimih funkcija zasnovanih na sticanju
novca ili prestia, afekti poinju da se izraavaju nekom srednjom linijom. Kolebanja u ponaanju i afektima ne nestaju, ali su umerenija.
Krajnosti su manje meusobno udaljene, promene su manje nagle.
Pogledom na razvijeno drutvo bolje se vide nastale promene.
Stvaranjem monopola na prinudu pretnja koju jedan ovek predstavlja
za drugog podlee strooj kontroli i postaje predvidljivija. Svakodnevni
ivot je manje uslovijen iznenadnim obrtima sree. Nasilje ostaje u kasamama i otuda u ivot pojedinca ulazi samo u krajnjem sluaju, pri izbijanju rata ili prevrata. Kao monopol odreenih specijalistikih grupa,
ono je obino iskljueno iz ivota drugih ljudi; a ovi specijalisti, itava
organizacija monopola fizikog nasilja, stoje sada na margini drutvenog ivota kao kontrolni organ ponaanja pojedinca.
Ali ak i u tom obliku, kao kontrola, fiziko nasilje i pretnja koja iz
njega proizlazi imaju presudan uticaj na svakog lana drutva, bio on
toga svestan ili ne. Ali ono ne unosi u ivot pojedinca stalnu nesigumost
ve, naprotiv, poseban oblik sigumosti. Ono ga vie ne baca, kao
fizikog pobednika ili poraenog, izmeu izliva radosti i tekog straha;
pa ipak, ovo fiziko nasilje, skriveno iza kulisa svakodnevi.ce, vri stalni
1jednolian pritisak na ivot svakog pripadnika drutva, koji on jedva i
da osea jer se na njega potpuno navikao, jer su njegovo ponaanje i
ekonomija nagona prilagoeni od najranijeg detinjstva upravo takvoj
drutvenoj strukturi. Menja se, naime, itav aparat koji oblikuje pona500

anje ovekovo; u skladu s tim, kako je reeno, ne menjaju se samo pojedinana ponaanja ve celokupan nain ponaanja, itava struktura
psihike samokontrole. Monopolska organizacija fizike prinude obino
na pojedinca ne deluje direktnom pretnjom. Radi se pre svega o viestruko posredovanoj i uveliko predvidljivoj prinudi ili pritisku, koji stalno
deluje na pojedinca. Ta prinuda deluje u znatnoj meri posredstvom pojedinevog razmiljanja. Drutvena prinuda je pre svega potencijalna deluje kao neki kontrolni organ dok je stvama prinuda zapravo ona koju
svaki lan drutva vri nad samim sobom, jer na osnovu svojih saznanja
predvia posledice svojih postupaka i jer je jo od detinjstva oblikovan
postupcima starijih koji su bili u njegovoj blizini. Monopolizacija fizikog nasilja, stavljanje oruja i naoruanih ljudi pod vlast jednog organa, pretvara injenje nasilja u neto manje-vie predvidljivo i primorava
nenaoruane ljude u pacifikovanim drutvenim prostorima da se uzdre
od nasilja, to ovi i ine predvianjem i razmiljanjem. Ova monopolizacija, drugim reima, ljudima namee vei ili manji stupanj samokontrole.
To ne znai da samokontrole u nekom obliku nije bilo i u srednjovekovnom ratnikom drutvu, kao i u drugim drutvim a bez sloenog
i stabilnog m onopola na fiziko nasilje. Psihika samokontrola, superego, savest, ili ma kako mi to nazvali, sve se to usauje, namee i
odrava u ratnikom drutvu samo neposredno i u vezi s postupcima
fizikog nasilja; oblici takve kontrole odgovaraju zahtevima ivota kojim vladaju kontrasti i nagle promene. Kada tu kontrolu uporedimo s
mehanizmima samoprinude u pacifikovanim drutvima, vidimo da je
manje stroga, manje stabilna i da ostavlja prostora naglim emotivnim
oducima. Strahovi koji jame ispravno drutveno ponaanje nisu tu jo
ni izdaleka potisnuti iz svesti u dubinu ljudske due. Poto glavna
opasnost ne dolazi od poputanja samokontrole, ve iz neposredne
spoljne fizike pretnje, uobiajeni strah je uglavnom okrenut ka spoljnim
silama. Budui da je ovaj strah manje stabilan, kontrolni aparat je s tim u
skladu manje obuhvatan, vie je jednostran ili parcijalan. Takvo drutvo
moe usaivati svojim pripadnicima krajnju samokontrolu pri trpljenju
bola, to se na drugoj strani - a mereno razliitim standardima - kompenzuje krajnjom slobodom ispoljavanja okrutnosti prema drugima.
U skladu s tim, u nekim sektorima srednjovekovnog drutva postoje
krajnji oblici asketizma, samouzdravanja i odricanja, to stoji u suprotnosti prema iskazivanju radosti kod drugih ljudi. Dosta esto dolazi i do
naglih preokreta ponaanja u ivotu jednog te istog oveka. Samoprinuda
koju pojedinac ovde sam sebi namee, borba protiv vlastitog tela, nije
501

manje revnosna i jednostrana, manje radikalna i proeta strastima nego

njen pandan, borba protiv drugih ljudi i preputanje uivanjima i zadovoljstvima.
Monopolizacija nasilja stvara u pacifikovanim prostorima jedan
drugi tip vladanja sobom ili samoprinude. Pre svega se radi o samokontroli bez strasti. Aparatu kontrole i nadgledanja u drutvu odgovara aparat
kontrole koji se stvara u pojedinevoj dui. I jedno i drugo vre - a uz
uzajamnu pomo - stalnu i jednolinu prinudu na instinktivna ispoljavanja. Oni gue krajnje oscilacije u ponaanju i svim strastima. Monopolizacija fizikog nasilja smanjuje strah i uas koji ljudi oseaju jedan pred
drugim, ali u isto vreme smanjuje mogunost da se kod drugih izazove
strah, nanese im se muka i jad, a tako i mogunosti odreenih emotivnih
pranjenja. Stalna samokontrola na koju se pojedinac sve vie navikava
smanjuje preokrete i nagle promene u ponaanju, kao i afektivni naboj
svih samoispoljavanja. Pojedinac se sada pritiska da preoblikuje itavu
svoju nagonsku i afektivnu ekonomiju u pravcu postojanijeg, stabilnijeg
i ravnomemijeg regulisanja nagona i afekata u svim oblastima ponaanja,
u svim oblastima svog ivota.
U istom pravcu deluju i neoruane prinude, meu koje spadaju i
privredne, a kojima su pojedinci sada izloeni u pacifikovanim prostorima. One su manje nabijene strastima, umerenije su, stabilnije, i manje
skokovite od onih koje ovek vri na svoje blinje u nemonopolskom
ratnikom drutvu. Ali i one same, oliene u itavom nizu funkcija otvorenih za pojedinca u drutvu, obavezuju oveka na stalno gledanje u
prolost i budunost, a u skladu s duim i diferenciranijim lancima u koje
je svaki ljudski postupak ukljuen. One od pojedinca zahtevaju stalno
savladavanje trenutnih afekata sa stanovita uinka njegovog ponaanja.
U skladu s drugaijim standardom, one usauju kod svakog oveka ravnomerniju samokontrolu koja obuhvata kao kakva stega itavo njegovo ponaanje. One takoe zahtevaju stalno regulisanje njegovih nagona
u skladu s drutvenim standardom. tavie, nisu samo funkcije odraslih
ljudi koje razvijaju ovo uzdravanje, ovu kontrolu nagona i afekata; delom automatski, delom svesno kroz vlastito ponaanje i navike, odrasli
usauju kod dece odgovarajui nain ponaanja. Od malih nogu pojedinca vebaju za ono stalno uzdravanje i predvianje koje e mu trebati
kad bude odrastao ovek. Ovo samouzdravanje se ukorenjuje tako duboko od najranijeg detinjstva da se, nalik na neku relejnu stanicu drutvenih normi, u pojedincu razvija organ automatskog nadzora njegovih
nagona, diferenciraniji i stabilniji supefego. Tako i jedan deo potisnutih nagonskih impulsa i afektivnih sklonosti vie ne dopire do svesti.
502

Nekada, u ratnikom drutvu, pojedinac je mogao da ini nasilje

ukoliko je sam bio dovoljno snaan i moan; mogao je da da na volju
svojim sklonostima u onim pravcima koje su drutvene zabrane kasnije
zatvorile. Taj je pojedinac, meutim, ove vee mogunosti neposrednog
zadovoljstva plaao izmuenou strahom. Srednjovekovne predstave o
paklu ilustruju nam koliko je bio snaan strah jednog oveka pred drugim u takvom drutvu. Zadovoljstvo i nezadovoljstvo izraavali su se otvorenije i slobodnije, ali je pojedinac bio i njihov zatoenik; esto su ga
vlastita oseanja, poput prirodnih sila, bacala napred-nazad. Manje je
vladao svojim strastima, jer su zapravo one bile njegov gospodar.
Kasnije, kada pokretne trake koje prolaze kroz ivot svakog pojedinca postanu due i diferenciranije, pojedinac ui da se bolje kontrolie;
on je sada manje zatoenik vlastitih strasti nego ranije. Ali kako je sada
vie nego ranije funkcionalno zavisan od sve veeg broja Ijudi, on je i u
svom ponaanju, u ispoljavanju nagona i strasti, neuporedivo ogranieniji
nego ranije. ivot u neku ruku postaje bezopasan, ali i manje ispunjen
zadovoljstvom, bar to se tie direktnog zadovoljavanja elja. Ono to
nedostaje u svakodnevnom ivotu, nadometa se u snovima, knjigama i
slikama: kao to na putu kurijalizacije plemstvo poinje da ita viteke
romane, tako graanin sada poinje da se divi nasilju i ljubavnoj strasti
na filmu. Sukobi, ratovi i trvenja postaju rei, a sve ono to na njih podsea, komadanje mesa ili upotreba noa za stolom na primer, uklonjeno
je ili barem potinjeno veoma preciznom drutvenom ritualu. U izvesnom smislu, bojno polje je premeteno u ovekovu svest. Deo napetosti i
strasti koje su se ranije oslobaale u borbi dvojice Ijudi pojedinac sada
mora savladavati sam u sebi. M imije prinude koje odnosi s drugima vre
na njega nalaze odraz u njegovom duevnom ustrojstvu. On razvija specifian mehanizam navika, specifian superego koji neprekidno regulie, preoblikuje ili potiskuje ovekove afekte u skladu s drutvenom
strukturom. Ali oni nagoni, strastvene emocije koje se ne ispoljavaju direktno u borbi izmeu. ljudi, esto se unutar pojedinca bune protiv onog
dela njegovog Ja koji vri nadzor. A ova dopola automatska borba
oveka sa samim sobom nema uvek povoljan ishod; samopreobraaj koji
zahteva ivot u tom drutvu ne dovodi do nove ravnotee u nagonima. U
tom procesu prilino esto dolazi do veih ili manjih smetnji, do pobuna
jednog dela ovekove linosti protiv drugih, ili, pak, do trajnih zaostajanja, to oteava ili spreava obavljanje funkcija u drutvu. Vertikalne
oscilacije da se posluimo takvom slikom to jest, nagle promene iz
straha u zadovoljstvo, iz radosti u kajanje, postaju sve ree, dok se horizontalni rascep, karakteristian za itavo bie, napetost izmeu superega i nesvesnog ili podsvesnog pojaava.
503

I ovde je opta shema meuzavisnosti veoma jednostavna, pod uslovom da se ne zaustavljamo samo na statikim strukturama, ve da pratimo
njihovu sociogenezu. Uporedo s napredovanjem uzajamne zavisnosti
veih ljudskih grupa i iskljuivanjem fizikog nasilja iz njihovih odnosa,
ustanovljuje se drutveni mehanizam koji omoguuje da se prinude koje
ljudi vre jedni na druge pretvaraju u samoprinude. Ove samoprinude
funkcije stalnog gledanja unazad i unapred a koje se u pojedinca
usauju od detinjstva u skladu s njegovom ukljuenou u ire lance
delovanja, imaju delom oblik svesne samokontrole, a delom oblik automatske navike. One tee ka ravnomemijem priguivanju, stalnom uzdravanju, tanijoj kontroli nagona i afekata u skladu s diferenciranim
oblikom drutvene meupovezanosti. Ali u vezi s unutranjim pritiskom, situacijom u drutvu i poloajem pojedinca u njemu, one izazivaju i
napetosti i specifine poremeaje u pojedinevom ponaanju i nagonskom ivotu. U nekim sluajevima dovode do trajnog nemira i nezadovoljstva, jer pojedinac koji je njima izloen moe da zadovolji samo deo
svojih sklonosti i poriva, i to u izmenjenom obliku, npr. u mati, posmatranju ili sluanju, u sanjarenju ili snovima; u nekim sluajevima potiskivanje emocija ide toliko daleko a simptom je trajno oseanje dosade ili
usamljenosti da pojedinac vie nema nikakvu mogunost izraavanja
svojih oseanja bez straha, kao ni neometanog zadovoljavanja potisnutih
poriva. Posebni sektori nagona su donekle anestezirani ltroz specifine strukture meuzavisnosti u kojima dete odrasta. Pod pritiskom
opasnosti koje njihovo osloboenje izaziva u detetovom drutvenom
prostoru, oni se obavijaju s toliko spontanih strahova da u izvesnim
sluajevima ostaju gluvi i neosetljivi tokom itavog ivota. U drugim
sluajevima neki ogranci nagona mogu biti tako skrenuii tekim konfliktim a na koje deja neformalna, afektivna i pasivna priroda neminovno nailazi u toku oblikovanja u civilizovano bie, da njihova
energija moe nai neeljeni oduak jedino na posredan nain, kroz
kompulzivne radnje i druge poremeaje. Dogaa se i da se njihove energije, prilino izmenjene, nekontrolisano i jednostrano pretvaraju u
sklonosti i odbojnosti, u iracionalne manije. U svim ovim sluajevima
neki stalni i naoko neosnovani unutranji nem ir pokazuje koliko je nagonska energija sputana, ime ne dolazi do pravog zadovoljenja.
Proces individualnog, kao i drutvenog civilizovanja, odvija se za
sada naslepo. Uprkos svemu onome to odrasli misle i planiraju, odnosi
koji se ustanovljavaju izmedu njih i adolescenta izraavaju se u psihikoj
strukturi potonjih takvim funkcijama i uincima koje odrasli nisu eleli i
koji su im uglavnom nepoznati. Neplanirani su u tom smislu oni rezultati
504

u drutvenom uslovljavanju pojedinaca koje obino nazivamo abnormalnima. Naravno, postoje i psihike anomalije, koje ne nastaju usled
drutvenog uslovljavanja, ve su izazvane naslednim nepromenljivim
iniocima; o njima ovde neemo govoriti. Ali i psihiko ustrojstvo koje
ostaje u okviru drutvenih normi i koje je u subjektivnom smislu vie zadovoljavajue, isto se tako reprodukuje neplanski. Isti drutveni aparat
oblikovanja linosti, uz veoma velike razlike, stvara manje ili vie povoljna
uslovljavanja kod ljudi. Sami od sebe reprodukovani strahovi, koji u
toku civilizacionih konflikata prate odredena ispoljavanja nagona, vode
ponekad do trajnog i potpunog zatomljavanja tih nagona, a ponekad
samo do njihovog deliminog priguivanja i regulisanja u okviru onog
to se smatra normalnim. Devijacija i preobraaj nekih nagonskih energija mogu, umesto do prinudnih i za drutvo nekorisnih radnji, umesto
do bizamih manija i navika, dovesti do delatnosti i sklonosti plodnijih i u
drutvenom pogledu i kada je re o samom pojedincu. U oba sluaja se
mrea odnosa iz doba kada se na oveka moe najvie uticati, to jest u
detinjstvu i mladosti, utiskuje u njegov duevni aparat, i to u odnosu izmeu njegovog superega i sredita njegovih nagona, to sve stvara ovekovu individualnu strukturu; i tu i tamo, ona se uvruje u navike
koje dolaze do izraaja i dalje se razvijaju u svim ovekovim ponaanjima, u svim njegovim odnosima s drugim ljudima. Rane koje civilizacioni konflikti nanose psihi pojedinca mogu u povoljnim sluajevima, da se
slikovito izrazimo, postepeno da zacele; u nepovoljnim sluajevima,
pak, te se rane nikad potpuno ne zatvaraju ili se pri novim konfliktima
veoma lako otvaraju. Tu meuljudski konflikti iz mladih dana, uvreni
u pojedinevoj psihi, prodiru s nanoenjem tete u dalje meuljudske odnose, bilo u obliku protivreja izmeu navika stvorenih samoprinudom,
a koje proistiu iz razliitih odnosa iz detinjstva, brojnih tadanjih zavisnosti i upuenosti na druge ljude, bilo u obliku stalno obnavljanih sukoba
izmeu aparata za samoprinudu i centra nagona. Protivrenosti izmeu
razliitih delova superega se, u krajnje povoljnim sluajevima, polako
izglade; najtei konflikti izmeu superega i centra nagona se postupno
zaaure; oni ne samo da nestaju iz ovekove svesti ve su tako savladani
i preraeni da vie, osim po visoku cenu nekog subjektivnog zadovoljstva, ne prodiru u meuljudske odnose. U prvom sluaju, svesna i
nesvesna samokontrola na nekim mestima ostaje difuzna i otvorena za
prodor drutveno neproduktivnih oblika nagonske energije. U drugom
sluaju, ova samokontrola, koja i danas u svojoj mladalakoj fazi vie
lii na guvu ledenih slojeva nego na glatku i vrstu santu leda, postepeno postaje jedinstvena i glatka u skladu sa strukturom drutva. Kako je
505

ova struktura i danas krajnje promenljiva, ona zahteva i odreenu elastinost u ljudskom ponaanju i navikama, to se postie samo na raun
vrstine.
U teoretskom smislu, nije teko objasniti razliku izmeu uspelog i
neuspelog procesa civilizovanja pojedinca. U prvom sluaju, posle brojnih napora i konflikata do kojih dolazi, stvara se ponaanje dobro prilagoeno drutvenim funkcijama odrasle osobe, a dolazi i do ustanovljenja
odgovarajuih navika, to je sve praeno iako ne uvek nuno - pozitivnim bilansom zadovoljstva. U drugom sluaju drutveno potrebna samoprinuda neprekidno se skupo plaa gubitkom linog zadovoljstva,
velikim napetostima potrebnim za savladavanje suprotstavljenih nagonskih energija, ili uopte ne dolazi do kontrole tih energija niti odustajanja od njihovog zadovoljenja; esto vie nije mogu nikakav pozitivan
bilans zadovoljstva jer drutvene propise i zabrane ne postavljaju sada
samo drugi ljudi ve i vlastito uzdrmano Ja, budui da jedan njegov
deo zabranjuje i kanjava ono to drugi deo eli.
U stvamosti je rezultat procesa civilizovanja pojedinca jednoznano nepovoljan ili povoljan samo u malom broju sluajeva.Veina
civilizovanih ljudi stoji negde izmeu ta dva ekstrema. Drutveno povoljne ili nepovoljne crte, lino zadovoljavajue i nezadovoljavajue
tenje, prisutne su kod njih u razliitim srazmerama.
Proces modeliranja pojedinca u skladu s civilizacijom Zapada posebno je teak. Da bi makar i delimino uspeo, on mora da proizvede, u
skladu sa strukturom zapadnog drutva, posebno visoku diferencijaciju,
posebno snano i stabilno regulisanje psihikog aparata. On stoga zahteva, naroito u srednjim i gomjim slojevima, vie vremena nego proces
modeliranja u manje diferenciranim drutvima. Uvek je otpor prilagoenju pojedinca postojeim normama civilizacije veliki, kao i napor
koji to prilagoenje i taj duboki preobraaj itavog psihikog aparata
kota pojedinca. Zato zapadnjak kasnije nego pripadnici manje diferenciranih drutava, zajedno s funkcijom odrasle osobe, stie i psihiki habitus odrasle osobe, ije nestajanje, u celini uzev, znai i dovrenje
procesa individualnog civilizovanja.
Iako je u diferenciranijim drutvima Zapada modeliranje psihikog
aparata posebno obuhvatno i intenzivno, ne bi se moglo porei da se
slini procesi drutvenog i individualnog civilizovanja jedino tu i deavaju. Uoavamo ih svuda gde pod konkurentskim pritiskom podela
rada dovodi u meuzavisnost veliki broj ljudi, a i gde monopolizacija
fizikog nasilja omoguuje i ini nunom saradnju izmeu ljudi koja je
manje optereena emocijama, gde nastaju funkcije koje zahtevaju stalno
506

gledanje unazad i unapred, posmatranje postupaka i namera drugih lanova drutva. Prirodu i mo ovih civilizacionih talasa uvek odreuju
obim meuzavisnosti, stupanj podele funkcija i struktura funkcija u okviru potonje.

Sirenje pritisaka ka predvianju i jaan je sam oprinude

Procesu civilizovanja na Zapadu njegov jedinstveni karakter
daje injenica da je ovde podela funkcija dostigla toliki nivo da su se
poreski m onopoli i monopoli na nasilje tako uvrstili, da su meuzavisnosti i konkurencija obuhvatili veliki prostor i ukljuili ogroman
broj ljudi u taj proces, da takvog prim era nema u itavoj istoriji oveanstva.
Novane i trgovake povezanosti, s prilino stabilnim organizacijama fizike prinude, razvile su se najpre naroito du reka i na obalama
mora; u prostranim oblastima u zaledu se uglavnom zadrava razmenska, dakle, veoma autarkina privreda u kojoj ljudi nisu bili meusobno
mnogo povezani ak ni onda kada su kroz te oblasti prolazili neki trgovaki putevi i kada su postojali i pojedini vei trgovaki centri. U zapadnom drutvu nastala je mrea meuzavisnosti koja ne samo da je kao
nikada ranije obuhvatala mora ve i najudaljenija obradiva zemljita u
unutranjosti. Taj razvoj je vodio do toga da pojedinci usklade svoja
ponaanja iako su iveli veoma daleko jedni od drugih, te da vie nego
ikada ranije ponu da predviaju budue dogaaje. Druga posledica tog
stanja jesu samokontrola, stalna prinuda, umerenje emocija, regulisanje
nagona, koje namee ivot u centrima ove mree meuzavisnosti. Jedna
od pojava koje posebno vidljivom ine vezu izmeu opsega i unutranjeg pritiska mree m euzavisnosti, s jedne, i psihikog habitusa
pojedinca, s druge strane, jeste ono to nazivamo tempomm naeg vremena. Ovaj tempo je naprosto izraz brojnih lanaca meuzavisnosti koji
prolaze kroz svaku drutvenu funkciju, kao i konkurentskog pritiska koji
proima ovu vielanu mreu i utie, posredno ili direktno, na svaki postupak pojedinaca. To se pokazuje u sluaju funkcionera ili preduzimaa
koji uestvuju u mnogim sastancima ili dogovorima, a, s druge strane,
kod radnika u vremenskom usklaivanju svakog njegovog pokreta. U
oba sluaja tempo je izraz mnotva meusobno zavisnih postupaka,
duine i gustoe lanaca koje sainjavaju pojedinani postupci, kao i intenziteta nadmetanja i eliminacionih borbi koje odravaju ovu mreu
meuzavisnosti u kretanju. U oba sluaja funkcija u voritu tako velikog
507

broja lanaca delovanja zahteva strogi raspored vremena; ona pojedinca

navikava da podredi svoje trenutne elje sveobuhvatnoj meuzavisnosti;
uvebava ga da odustane od svih skretanja u ponaanju i da stalno
upranjava samoprinudu. Upravo to je razlog izvesnih sklonosti kod pojedinaca za pobunom protiv drutvenog vremena koje predstavlja njihov
superego, i razlog zato toliki ljudi zapadaju u unutranji konflikt elei
da budu tani. Iz razvoja instrumenata za merenje vremena i svesti o vremenu - kao i razvoja novca i drugih sredstava meuzavisnosti mogue
je tano proceniti kako napreduje razvoj podele funkcija, a s njom i samokont'rola koja se namee pojedincima.
Zato u okviru ove mree oblik regulisanja afekata viestruko varira; zato je, na primer, seksualnost okruena s vie ogranienja u jednoj
zemlji nego u drugoj, jeste zasebno pitanje. Ma kako da ove razlike nastaju, opte usmerenje promena ponaanja, trend procesa civilizacije,
posvuda je isti. Promena uvek ide ka manje-vie spontanoj samokontroli, podreivanju trenutnih poriva u skladu s dugoronijim sagledavanjem, te stvaranju sloenijeg i vreg superega. A uglavnom isti je i
nain kako se iri ova nunost da se trenutni porivi podrede buduim ciljevima: posvuda svest o toj nunosti zahvata najpre usku elitu, a onda i
sve ire slojeve zapadnog drutva.
Velika je razlika ako neko ivi kao pasivan objekat u svetu tesne i
iroke rnree meuzavisnosti, ako je sam pod uticajem nekih dalekih
dogaaja pri emu ne moe na njih nikako da utie, a ponekad ak ni da
ih prepozna, i sluaja oveka koji u drutvu obavlja odreenu funkciju
koja zahteva stalan napor u predvianju i postojanu kontrolu ponaanja.
U razvoju Zapada takva samokontrola u dugoronom interesu nametnuta je najpre nekim funkcijama koje su pripadale gornjim i srednjim
slojevima, to jest, dvorskim funkcijama u politikim centrima velikih
drutava i trgovakim funkcijama u centrima trgovine na velike udaljenosti, a koje su uivale zatitu prilino stabilnog monopola nasilja. Ali
posebnost drutvenih procesa na Zapadu jeste i to da uz irenje mree
raznih meuzavisnosti, nunost predvianja i veoma aktivnog prilagoavanja individualnog ponaanja neemu veoma dalekom u prostoru i
vremenu zahvata sve vei broj drutvenih slojeva. ak i funkcije i itava
drutvena pozicija trenutno niih slojeva zahtevaju i omoguuju izvesno
predvianje budunosti i dovode do odgovarajue promene ili uzdravanja od svih sklonosti koje bi da zadovolje neposredne ili kratkorone
potrebe na raun dugoronih. U prolosti su funkcije donjih radnikih
slojeva bile integrisane u mreu meuzavisnosti samo toliko da su njihovi lanovi oseali uinke postupaka u udaljenim oblastima i - ako su oni
508

bili nepovoljni reagovali nemirima ili pobunama, kratkoronim afektivnim pranjenjima. Ali njihove funkcije nisu bile tako ustrojene da bi u
njihovoj psihi spoljne prinude pretvarale u samoprinude. Njihovi svakodnevni zadaci nisu ih primoravali da potiskuju svoje elje i oseanja u
korist nekog cilja koji im je izgledao nedostupan i dalek. Zbog toga su
takvi izlivi oseanja retko kada imali trajnijeg dejstva.
Ovde konstatujemo konvergentnost vie meupovezanosti. U svakoj ljudskoj mrei postoje centru blii i od centra dalji sektori. Funkcije
koje se obavljaju u okviru ovih centralnih sektora, na primer, vie koordinacione funkcije, ne vre pritisak ka postojanijem i stroem uzdravanju samo usled svog centralnog poloaja, mnotva lanaca delovanja koji
se u njima ukrtaju. S tim je povezana, zahvaljujui mnotvu radnji od
kojih njihovi nosioci zavise, i mnogo vea drutvena mo. Razvoju na
Zapadu posebno obeleje daje injenica da se tu zavisnost svih od svih
uravnoteava. Sve vie diferencirano i na sve veoj podeli rada zasnovano funkcionisanje zapadnih drutava dalje je uslovljeno time to i nii
slojevi, seoski i gradski, odreduju svoje ponaanje i delatnosti u zavisnosti od sagledavanja njihovih dugoronijih i prostomo ualjenijih
uinaka. Na taj nain ovi slojevi prestaju da budu nii slojevi u pravom
smislu te rei. Visokodiferencirani drutveni aparat postaje tako sloen i
osetljiv da poremeaji u jednoj taki lanaca meuzavisnosti, koji prolaze
kroz sve drutvene poloaje, neminovno utiu na sve ostale, ugroavajui itavo drutvo. To je razlog da vodei sloj s istinskim pravom odluivanja, a koji ivi pod pritiskom eliminacionih borbi koje se odvijaju
unutar njega, mora sve vie da obraa panju na ire slojeve stanovnitva. Ali kako funkcije koje ovi obavljaju postaju sve znaajnije unutar
itave radno diferencirane ljudske mree, tako i one zahtevaju i omoguuju sve dalje predvianje buduih dogaaja. One nameu, uglavnom
pod snanim drutvenim pritiskom, postepeno potiskivanje trenutnih
poriva, disciplinovanje ukupnog ponaanja na osnovu obuhvatnijeg uvida
u mreu celine u kojoj rade, ili uloge pozicije koju zauzimaju. Tako se i
njihovo ponaanje zapuuje sve vie smerom kojim su ranije ili gomji
slojevi na Zapadu. U skladu s tim raste i njihova drutvena mo, a s njom
i navika da se gleda u budunost, bez obzira na to ko je promoter toga i ko
stvara obrasce za to. Nii slojevi sve vie su izloeni uticaju onih spoljnih
prinuda koje se u pojedincu pretvaraju u samoprinude. I u niim slojevima
dolazi do jaanja horizontalne napetosti izmeu aparata samokontrole,
superega i nagonskih energija, koje su sada vie iil manje preoblikovane,
kontrolisane ili potisnute. Tako se unutar zapadnog drutva ire civilizacijske strukture. I gomji i donji slojevi na Zapadu tee da postanu novi
509

gomji sloj u odnosu na ostatak sveta, kao i centar mree meuzavisnosti

koja se iri na sve vee oblasti sveta, bilo da su one naseljene ili ne. Tek
ovo sagledavanje sveobuhvatnog kretanja, postupnog irenja nekih
funkcija i oblika ponaanja u nove slojeve i u nove oblasti, koje se odvija
esto u mahovima i protivudarima, - i uvianje da se sami nalazimo u
centru procesa civilizacije i njene krize, a ne na njenom kraju, stavlja problem civilizacije u njegovu pravu perspektivu. Vratimo li se iz sadanjosti u prolost, postavlja se pitanje koja ustrojstva, koje strukture
otkrivamo u uzastopnim talasima ovog pokreta.

S m anjivanje kontrasta, uveavanje posebnosti

Proces civilizovanja odvija se u dugakom nizu kretanja napred i
nazad. esto se deava da neki donji sloj u usponu ili, pak, drutvo u usponu, preuzme funkciju i obeleja gomjeg sloja u odnosu na ostale slojeve
ili drutva, koji takoe nastoje da napreduju; a ovom sloju koji se popeo
na rang gomjeg sloja za petama je jedan iri, jo brojniji sloj ljudi.
Mnoga pitanja, do kojih dovode razlike i nijanse u ponaanju pripadnika gomjih, srednjih i niih slojeva, predstavljaju zaseban kompleks. U celini uzev, mogue je tvrditi da pripadnici donjih slojeva lake
podleu svojim oseanjima i porivima, da je njihovo ponaanje manje
strogo regulisano nego ono pripadnika viih slojeva; prisile koje deluju
na nie slojeve bile su tokom istorije uglavnom pretnje golom fizikom
silom, pretnje muenjem, ili istrebljivanjem maem, bedom, glau. Pa
ipak, nasilja ove vrste ne dovode do uravnoteenog pretvaranja spoljnih
prinuda u samoprinude. Seljak u srednjem veku, koji ne jede meso, jer je
ili suvie siromaan, ili je stoka namenjena iskljuivo stolu vlastele, deluje pod fizikom pretnjom, a podlei e svojoj elji im bude mogao da
bez izlaganja opasnosti doe do mesa. Tu se on razlikuje od redovnika
pripadnika gomjeg sloja koji nee da jede meso jer misli na onostrani
ivot i osea daje greno jesti tu hranu. Siromah kojiradi za druge jer mu
stalno preti opasnost od gladi, ili je zapao u zavisnost, prestae da radi
im prinudu spoljne sile vie ne bude oseao. S bogatim trgovcem to nije
tako i on nastavlja da radi ak i kada ima dovljno za ivot, jer ga u poslu
dri ne samo nuda ve i pritisak konkurentske borbe, borbe za mo i
presti, jer njegova profesija i njegov vii status daju smisao i legitimaciju njegovom ivotu; ova stalna samoprinuda dovela je do toga da on posao pretvara u naviku, tako da bi i njegova duevna ravnotea bila
poremeena ako bi prestao da radi.
510

Jedno od obeleja zapadnog drutva je i to da se u toku njegovog

razvoja suprotnost izmeu poloaja i koda ponaanja gomjih i donjih
slojeva znatno smanjuje. Neke crte koje su obeleavale nie slojeve
postupno proimaju i pripadnike gomjih slojeva. Znak toga je i da je zapadno drutvo u celini postalo radno ureeno drutvo; ranije su radili iskljuivo nii slojevi. U isto vreme, specifine karakteristike gomjih
slojeva ire se na itavo drutvo. Pretvaranje spoljnih drutvenih prinuda
u samoprinude, pojava regulisanja nagona i obuzdavanja afekata, to je
postalo neto uobiajeno - razvoj koji pretpostavlja uklanjanje direktne
fizike pretnje maem i glau - odvija se u Evropi meu sve irim narodnim slojevima.
Ako bismo se ograniili na samo mali odlomak tog razvoja, razlika
izmeu modeliranja nagona i ponaanja u donjim i gomjim slojevima
civilizovanog sveta mogla bi nam jo uvek izgledati znatna. Ali ako
pogledamo kretanje kroz stolea, uoavamo da se otre suprotnosti u
ponaanju razliitih drutvenih grupa smanjuju, isto kao i suprotnosti i
nagli preokreti u ponaanju pojedinaca. Uslovljavanje nagona, oblici
ponaanja, opti habitus niih slojeva u civilizovanijim drutvima, sa sve
veim znaajem itave mree radnih funkcija, pribliavaju se onom to
je karakteristino za druge grupe, pre svega za srednje slojeve. To je tako
ak i ako jedan deo samoprinuda i tabua, karakteristinih za potonje, a
koji nastaju iz potrebe da se razlikuju i uivaju presti, kod prvih nedostaje, ak i onda ako drutvena zavisnost niih slojeva jo uvek ne
namee ili dozvoljava isti stepen kontrole afekata i postojanije predvianje, kao u viim slojevima u istom razdoblju.
Ovo smanjivanje konstrasta meu pojedincima, ovo proimanje
oblika ponaanja koji su isprva svojstveni ljudima suprotnih drutvenih
pozicija, takode je karakteristino za razvoj zapadnog drutva u celini.
Ovakav razvoj je jedno od glavnih obeleja procesa civilizacije. Pa
ipak, ovo kretanje drutva i razvoj civilizacije ne teku pravolinijski. U
okviru ireg kretanja uvek nastupaju krai i dui periodi kada kontrasti u
drutvu i kolebanja u ponaanju pojedinaca, te emotivne eksplozije, ponovo jaaju.
Ono to se deava pred naim oima, to nazivamo irenjem civilizacije u uem smislu, to jest irenje naih institucija i standarda
ponaanja izvan granica Zapada, predstavlja, kao to smo rekli, do sada
poslednji talas u okviru kretanja koje je na Zapadu trajalo nekoliko stolea, i ije su se tenje i osobene strukture, u ta spada i nauka, tehnologija i druga ispoljavanja posebnog tipa samouzdravanja, ustanovile
mnogo ranije nego to je pojam civilizacija i postojao. Iz zapadnog
511

drutva neke vrste gomjeg sloja ire se danas daleko izvan Evrope,
bilo naseljavanjem zapadnjaka, bilo usvajanjem od gornjih slojeva drugih etnikih grupa, civilizovana ponaanja. To je, zapravo, ponavljanje, u veem obimu, onog procesa unutar samog Zapada, kada su se
norme ponaanja irile iz nekog od gomjih slojeva, iz nekog odreenog,
dvorskog ili trgovakog centra. Tok ovog irenja bio je tek neznatno uslovljen planovima i eljama onih ije je ponaanje bilo imitirano. Jo ni
danas slojevi koji su uzor ponaanja nisu sami stvaraoci niti zaetnici
irenja ponaanja. Do ovog irenja obrazaca ponaanja, koji vladaju u
belim matinim zemljama, dolazi ukljuivanjem drugih naseljenih
prostora u isti splet politikih i privrednih meuzavisnosti, u eliminacione borbe izmeu i unutar zapadnih nacija. Uzrok promene ponaanja nije
tehnika; ono to nazivamo tehnikom zapravo je jedan od simbola, jedan od poslednjih oblika uvrenja onog postojanog predvianja
ka kojem vodi stvaranje sve duih lanaca delovanja, a i nadmetanje
izmeu onih koji su njima povezani. Civilizovano ponaanje se iri u
tim drugim prostorima, zato to se i u meri u kojoj se kroz njihovo
ukljuivanje u mreu meuzavisnosti, iji je centar jo uvek na Zapadu,
menjaju struktura drutva i itavo ustrojstvo Ijudskih meuodnosa. Tehnika i obrazovanje su samo epifenomeni opteg kretanja. U oblastima na
koje se Zapad proirio, drutvene funkcije kojima pojedinac mora da se
podredi menjaju se tako da je dugorono planiranje i potiskivanje poriva isto tako nuno i mogue kao na Zapadu. Ovo preoblikovanje itavog
ivota je temelj za civilizovanje ponaanja. Zbog toga u odnosima
izmeu Zapada i drugih delova sveta dolazi do onog smanjivanja kontrasta koje karakterie sve vee talase civilizacionog kretanja.
Ovo periodino stapanje oblika ponaanja funkcionalno viih slojeva s ponaanjem slojeva u usponu takoe je karakteristino za zanimljivo ambivalentan stav gornjih slojeva u tom procesu. Navika da se
razmilja o buduim dogaajima, stroa kontrola ponaanja i afekata, to
je karakteristino za gomje slojeve u skladu s njihovim funkcijama i
poloajem, predstavljaju za njih - a takav je sluaj bio s evropskim kolonizatorima, na primer vano sredstvo dominacije; sve su to, zapravo,
razlikovna obeleja i oznake njihovog prestia kao gomjeg sloja. Upravo
je to razlog zbog kojeg jedno takvo drutvo kanjava prezirom svakog
ko se usudi da napadne tradicionalni obrazac regulisanja nagona i afekata, ko pusti da stvari teku svojim tokom. Ovaj prezir je utoliko dublji
ukoliko raste drutvena mo nie grupe, ukoliko snano njeni lanovi
nastoje da se uspnu na drutvenoj lestvici, a uporedo, nadmetanje, borba
za iste mogunosti izmeu gomje i donje grupe dobija na intenzitetu.
512

Napor i predvianje, nuno za odranje premoi gomje grupe, unutar

drutva, u odnosima njegovih pripadnika, izraava se stepenom kontrole
koju oni jedni nad drugima vre. Strah nastao iz poloaja ove grupe, njene borbe za odranje premoi, iz njene manje ili vee ugroenosti, deluje
kao pogonska snaga za odranje odreenog oblika ponaanja, negovanje
superega u jedinkama koje sainjavaju grupu. On se pretvara u individualni strah od linog survavanja, gubljenja prestia u drutvu. Upravo
ovaj strah od gubljenja prestia u oima drugih ljudi, koji je usaen kao
samoprinuda, osigurava u obliku stida ili oseaja asti reprodukovanje
specifinog ponaanja, kao i strogo regulisanje nagona u svakom pripadniku drutva.
Ali dok na jednoj strani ovi gomji slojevi - a u izvesnom pogledu,
rekli smo, zapadni narodi kao celina preuzimaju funkciju gomjeg s lo ja tee, na ta su i prisiljeni, odravanju svog specifinog ponaanja i svog
specifinog regulisanja nagona, kao vlastitog distinktivnog obeleja, na
drugoj strani njihov vlastiti poloaj, kao i oblik opteg kretanja u kojem
uestvuju, podstiu ih da na dugi rok sve vie ublaavaju razlike u ponaanju koje ih dele u odnosu na druge grupe. Sirenje zapadne civilizacije
jasno nam otkriva tu podvojenost. Ta civilizacija zapadnjacima daje njihovu posebnost i nadmo. Ali u isto vreme, pod pritiskom nadmetanja u
kojem sami uestvuju, zapadnjaci u mnogim delovima sveta izazivaju
promenu ljudskih odnosa i funkcija u skladu sa sopstvenim normama.
Primoravaju na zavisnost velike delove sveta, dok u isto vreme, u skladu
sa sve vidljivijim zakonitostima razvoja podele funkcija, i sami od njih
postaju zavisni. Oni, na jednoj strani, nizom institucija ili veoma strogim
nadzorom vlastitog ponaanja, podiu zid izmedu sebe samih i kolonizovanih grupa koje smatraju inferiomim pozivajui se na pravo jaeg; s
druge strane, sa svojim drutvenim oblicima oni izvoze vlastite oblike
ponaanja i institucija. Oni deluju, a da esto to ne ele, u pravcu koji pre
ili kasnije vodi smanjivanju razlika u drutvenoj snazi, kao i u ponaanju
izmeu kolonizatora i kolonizovanih. Kontrasti poinju da se smanjuju,
tako da i mi to ve vidimo. Prema obliku kolonizacije, poloaju kolonizovane oblasti u iroj funkcionalnoj mrei, a, ne na poslednjem mestu, i
u skladu s istorijom i strukturom odreene oblasti, otpoinju u mnogim
delovima sveta, izvan Zapada, procesi meuproimanja i stapanja slini
procesima iji smo kratak pregled dali ispitujui ponaanje dvorskih i
gradanskih krugova na Zapadu. Cak i u kolonizovane oblasti, ve u skladu s pozicijom i drutvenom moi razliitih grupa, prodiru da upotrebimo prostomu sliku zapadna ponaanja odozgo ka dole, a ponekad i
obratno; potom se stapaju u nove jedinstvene oblike, u nove specifinosti
33 Proces civilizacije

513

civilizovanog ponaanja. Kontrasti izmeu ponaanja gornjih i ponaanja donjih grupa smanjuju se u skladu sa irenjem civilizacije; pri tom
specifinosti i nijanse civilizovanog ponaanja postaju izraenije. Poetak pribliavanja istonjaka i Afrikanaca normama zapadnog ponaanja
oznaava poslednji talas civilizacione struje koji smo u stanju da vidimo.
Ali talas koji se iri ve nam sada pokazuje da u okviru njega nastaju isto
tako usmereni drugi talasi; naime, grupe koje se do sada zapadnom gornjem sloju u kolonizovanim oblastima pribliavaju kao nii sloj u usponu, jesu uglavnom gronji slojevi autohtonog stanovnitva.
Neto' ranije i u zemljama Zapada odvijalo se kretanje koje tano
odgovara onom koje smo upravo opisali: nii, gradski i seoski slojevi
prihvataju civilizovane norme ponaanja, sve se vie navikavaju na predvianje, na ravnomemije potiskivanje i stroe regulisanje afekata, pri
emu i kod njih jaa aparat samoprinude. I ovde se, u skladu s posebnom
istorijom neke zemlje, javljaju raznovrsni oblici formiranja afekata u
okviru civilizovanog ponaanja. U nainu ponaanja radnika u Engleskoj, na primer, mogue je videti tragove ponaanja seoskih plemia i veletrgovaca, dok je u Francuskoj i dalje mogue videti naine ponaanja
dvorana i graanstva koje je na vlast dolo tokom Revolucije. I kod radnika uoava se stroe regulisanje ponaanja, onaj tip utivosti koji je oblikovan tradicijom u kolonijalnim nacijama iji su pojedini pripadnici
dugo imali funkciju gornje klase unutar ire mree meuzavisnosti, kao
i manje uglaanu kontrolu ponaanja u nacijama koje su u kolonijalnu
ekspanziju krenule kasnije, ili se, pak, u nju uopte nisu uputale, jer su
se kod njih snani monopoli nasilja i poreski monopoli, centralizacija nacionalne snage - preduslov za svaku trajniju kolonijalnu ekspanziju
razvili kasnije nego kod supamikih nacija.
U XVII, XVIII i XIX veku pre ili kasnije, prema strukturi zemlje
sreemo istu pojavu u jo uem krugu: dolazi do meuproimanja
naina ponaanja plemstva i graanstva. Prema odnosima snaga, u rezultatu meuproimanja dominiraju modeli preuzeti iz gomjih slojeva, a tek
potom ponaanje niih slojeva u usponu; naposletku, kao kristalizacija
ranijih procesa, nastaje amalgam, novi jedinstveni nain ponaanja. I
ovde se uoava onaj protivreni poloaj gomjeg sloja, u kojem se danas
nalaze barjaktari civilizacije. I samo dvorsko plemstvo, nosilac civiliteta, zbog postupnog ukljuivanja u mreu meuzavisnosti, prinueno
je na vee uzdravanje u afektima i ire preoblikovanje svog ponaanja;
znak je to nepovoljnog poloaja u kojem se plemstvo nalazi izmeu kraljevstva i graanstva. I dvorskom plemstvu takoe, samouzdravanje
koje mu namee njegova funkcija i situacija, slui u isto vreme kao vred514

nost prestia, sredstvo za razlikovanje od niih slojeva u usponu. Plemstvo ini sve to mu je u moi da se ove razlike u ponaanju ne izbriu.
Jedino onaj ko je posveen, samo pripadnik grupe, treba da bude
upuen u tajne dobrog ponaanja; ono se, pak, ui boravljenjem u dobrom drutvu. Ako je verovati jednoj princezi134, Gracijan namemo u nejasnom stilu pie svoju uvenu raspravu o lepom ponaanju Oraculo
Manuale, da se ne bi desilo da ona postane knjiga iz koje e svako za
male pare moi nauiti kako da se ponaa. Kurten, pak, u uvodu u svoju
raspravu o Civilite ne proputa da istakne da je ona napisana za nekolicinu prijatelja, za njihovu privatnu upotrebu, pa da je ak i tampana verzija namenjena samo pripadnicima boljeg drutva. Odmah se, pak,
uoava protivrenost te situacije: dvorsko plemstvo nije moglo da sprei
da se njegovi naini, obiaji, ukusi i jezik proire meu druge slojeve:
budui da je odravalo kontakte s bogatim graanstvom, mogue je ak
rei da je i samo plemstvo doprinelo irenju svog ponaanja. U XVII stoleu ovi kontakti su se ograniavali na vodee grupe graanstva, o emu
svedoi i Rasprava o jeziku na dvoru135, ali u XVIII stoleu proirili su
se i na ire slojeve graanstva. Mnotvo spisa o dobrom ponaanju (Civilite), koji su se pojavili u tom razdoblju, dokaz su za to. I ovde su se snaga meuproimanja celine, napetosti i suprotnosti koje vode do sve vee
diferencijacije i podele funkcija, do zavisnosti pojedinca u odnosu na
sve vei broj drugih pojedinaca, do uspona sve irih slojeva, pokazale
jaim nego zid koji je plemstvo pokualo da podigne oko sebe.
Navika predvianja, sloenija samodisciplina, stabilnije formiranje superega, nametnuti rastuom meuzavisnou, postaju vidljiviji
najpre u malim funkcionalnim centrima. Potom sve vie funkcionalnih
krugova na Zapadu ide u istom smeru. Naposletku, u vezi s postojeim
oblicima civilizacije, isto preoblikovanje drutvenih funkcija, te tako i
ponaanje itave linosti, poinje da se dogaa i u vanevropskim zemljama. Upravo to je slika koja se pokazuje ako pokuamo da dobijemo celovit pregled dosadanjeg procesa civilizacije na Zapadu.
K urijalizacija ratnika
Dvorsko drutvo XVII i XVIII stolea, a naroito dvorsko plemstvo
u Francuskoj, koje predstavlja njegov centar, zauzima osobit poloaj u
itavom tom toku meuproimanja oblika ponaanja sve irih slojeva.
Rekli smo da dvorani nisu izumitelji ni zaetnici ublaavanja afekata i
ravnomemog preoblikovanja ponaanja. Oni su, poput svih ostalih u
515

ovom kretanju, prinueni da se pokore zahtevima meuzavisnosti, koji

nisu bili planirani od nekog pojedinca ili grupe. Ali upravo to dvorsko
drutvo je raadnik mnogih oblika ponaanja koji, spojeni s drugim oblicima i preoblikovani u skladu s poloajem grupa koje su njihovi nosioci,
zahvataju, uz potrebu da se predviaju budui dogaaji, sve ire funkcionalne sredine. Posebna situacija dvorskog drutva, vie nego ijedne grupe na Zapadu zahvaene ovim kretanjem, stvara od njegovih pripadnika
strunjake za preoblikovanje i modeliranje ponaanja u drutvenim odnosima. Jer, za razliku od ostalih grupa koje e posle predstavljati gomje
slojeve, ljudi s dvora iako nemaju konkretno zanimanje, obavljaju odreenu drutvenu funkciju.
Oblikovanje ponaanja na vorovima, upravnim centrima kljunih
monopola, onog poreskog i onog na nasilje, bilo je podjednako znaajno
ne samo u procesu civilizovanja na Zapadu ve i u ostalim delovima sveta,
npr. na Dalekom istoku. Upravo se ovde, u seditu nosioca monopola,
sustiu sve niti vee mree meuzavisnosti; ovde, u ovom posebnom
drutvenom voritu, ukrta se vie drutvenih procesa i dui lanci delovanja nego igde drugde u tom spletu. Trgovakim odnosima izmedu udaljenih zemalja, akoji se uspostavljaju u funkcionalnim sreditima kakva su
pojedini trgovaki gradovi, uvek nedostaje vrstina i trajnost ako ih due
ne tite snane centralne vlasti. U skladu s tim, predvidanje, snano regulisanje ponaanja, koje taj centralni organ zahteva od svojih funkcionera, od
samog kneza ili njegovih predstavnika i slubenika, tu su jai nego igde
drugde. Ceremonijal i etikecija su vidljivi izraz te situacije. Na centralnog
vladara i njegovo blie okruenje utie, posredno ili neposredno, mnogo
toga to se deava na itavom vladarskom podruju. S druge strane, svaka
vladareva odluka, svaki njegov postupak, mogu imati dalekosene posledice upravo stoga jer monopoli imaju jo uvek obeleje privatnog ili
linog poseda, tako da bi i bez ovog tanog planiranja, ovih sloenih oblika uzdranosti i distance, napeta drutvena ravnotea na kojoj poiva glatko funkcionisanje monopolske uprave, brzo bila uzdrmana. A ako ne
direktno ono barem indirektno, kroz linosti centralnog vladara i njegovih
ministara, svaki znaajniji pokret i potres u veoj vladarskoj jedinici deluje
na mnotvo dvorana u vladarevom uem i irem okruenju. Meuzavisnost, kojoj niko ne moe da izbegne, obavezuje ljude na dvoru da budu
oprezni, da paze na sve to govore i ine.
Stvaranje poreskog monopola i monopola na nasilje, kao i velikih
dvorova koji njima upravljaju, jeste zacelo samo jedan od epifenomena
u okviru procesa koji sa sobom dovode do postupnog civilizovanja. Ali
ono je jedna od onih kljunih pojava koje omoguuju da se bez mnogo
516

muke shvati mehanizam ovih procesa. Veliki kraljevski dvor stoji neko
vreme u sreditu drutvenih meuproimanja, koja pokreu i odravaju
civilizovanje ponaanja. Posmatramo li sociogenezu dvora, otkrivamo
jednu od onih posebno karakteristinih civilizacijskih promena, a koja
je u isto vreme i nezaobilazna pretpostavka svih kasnijih promena u
pravcu civilizovanja. Vidi se kako ratniko plemstvo postupno biva zamenjeno ukroenim plemstvom, iji su pripadnici navikli da potiskuju
svoje afekte. Re je o dvorskom plemstvu. Kurijalizacija (Verhdflichung) ratnika jeste pojava do koje ne dolazi samo na Zapadu ve, koliko mi to znamo, i u svim znaajnijim procesima civilizacije. Jedva da i
treba spominjati da postoji mnotvo razliitih nivoa i stupnjeva ove unutranje pacifikacije nekog drutva. Na Zapadu ova kurijalizacija ratnika poinje postepeno od XI i XII stolea, da bi se dovrila u XVII i
XVIII.
Ve smo opisali kako se ona odigrala: najpre postoji ira oblast s
mnogo burgova i gazdinstava; meuzavisnost stanovnika je mala; povezanost ratnika i seljaka s drugim ratnicima i seljacima, a tako i njihovi vidici, ogranieni su na tu uu oblast.
Localism was writ lcirge across the Europe o f the early Middle
Ages, the localism a tfirst ofth e tribe and the estate, later shaping itself
into those feudal and manorial units upon which mediaeval society rested. Both politically and socially these units were independeht, and the
exchange o f products and ideas was reduced to a minimum*12,6.
Iz mnotva burgova i gazdinstava u svakoj oblasti izdiu se pojedini, iji gospodari u mnogim borbama, uveanjem poseda i vojne snage,
stiu prednost nad ostalim ratnicima u veoj ili manjoj oblasti. Njihova
boravita, primereno koliini dobara koja na njih pritiu, privlae
mnotvo ljudi i pretvaraju se u dvorove u novom znaenju rei. Ljudi
koji se tu naseljavaju u traganju za poloajima a meu njima i jedan
broj siromanijih ratnika - vie nisu nezavisni kao slobodni ratnici
koji ive samostalno na svojim manje-vie samodovoljnim posedima;
svi su oni sad u monopolski kontrolisanoj konkurenciji. I tu, u krugu koji
je u poreenju s velikim apsolutistikim dvorovima jo uvek ogranien,
*
Lokalizam u srednjovekovnoj Evropi bio je iroko prisutan, pre svega
lokalizam plem ena i zemljoposednika, koji su kasnije stvorili feudalne i zemljoposednike jedinice, na kojim a je poivalo srednjovekovno drutvo. Kako politiki,
tako i u drutvenom smislu, te jedinice bile su uglavnom nezavisne, a protok proizvoda
i ideja minimalan.

517

zajedniko ivljenje velikog broja ljudi ije su delatnosti stalno povezane obavezuje i same ratnike koji su sada vie meusobno zavisni da
pokau obzir i razboritost, da stroe kontroliu svoje ponaanje, a - pre
svega u odnosima s gospodaricom kue od koje zavise da se vie
uzdravaju u afektima, kao i da preoblikuju svoje nagone. Kurtoazni kodeks ponaanja ilustruje nam nain regulisanja ponaanja, a minezang137
kontrolu nagona koja je postala neophodna i uobiajena na tim veim i
manjim teritorijalnim dvorovima. To su svedoanstva prvih kretanja u
pravcu koji e kasnije dovesti do potpune kurijalizacije plemstva i
trajnog civilizovanja njegovog ponaanja. Pa ipak, mrea meduzavisnosti u koje ulaze ratnici nije jo ni iroka, ni zatvorena. Iako su ljudi na
dvorovima obavezni da se donekle uzdravaju, jo uvek postoji veliki
broj ljudi i situacija s obzirom na koje jo uvek nije neophodno posebno
uzdravanje. ovek je mogao okrenuti lea gospodaru i gospodarici jednog dvora i poi da trai svoje mesto na drugom dvoru. Na drumovima,
mnogo je eljenih i neeljenih susreta koji ne zahtevaju odreeno ponaanje. Na dvoru, ratnik u odnosima s damom mora da se uzdrava
od svakog nasilja i svih prejakih emotivnih ispada; ali ak i dvorski vitez je prvenstveno ratnik; njegov ivot je neprekidni niz ratova, borbi,
nasilja. Mimije prinude meuzavisnosti, koje dovode do dubljeg preoblikovanja afektivne ekonomije, jo uvek u ratnikovom ivotu ne deluje
postojano i ravnomemo; pojavljuju se sporadino, smenjuju se s ratnikim prinudama koje ne zahtevaju niti trpe nikakvo susprezanje nagona. Zbog toga se prinude koje dvorski vitez sebi namee na dvoru tek
delimino pretvaraju u polusvesne navike, u manje ili vie automatski
delujuu aparaturu, koja viteza u njegovom ponaanju modelira i obuzdava. Kurtoazni propisi na ta smo ve ukazali - delovali su tokom
itave epohe viteko-dvorskog drutva, podjednako na decu i na odrasle;
njihovo prihvatanje kod odraslih nikada, meutim, nije bilo toliko da bi
se o njima prestalo govoriti. Suprotni porivi nikada ne nestaju iz svesti.
Mehanizam samoprinude, superego, jo uvek nema onu kasniju mo i
postojanost.
Osim toga, ovde nedostaje jedan od glavnih pokretaa, koji e kasnije, u apsolutistiko-dvorskom drutvu, na poseban nain dovesti do
uvrenja dobrog ponaanja kod pojedinaca, a istovremeno i do sve
veeg profinjavanja oblika ophoenja: napad urbano-graanskih slojeva
na pozicije plemstva jo uvek je srazmemo slab; u skladu s tim, slabiji su
i supamitvo i napetosti izmeu dva sloja. Naravno, na dvorovima teritorijalnih vladara, ratnici i graani se ve takmie oko istih poloaja.
Postoje minezengeri-graani, ali i minezengeri-plemii. U tom pogledu,
518

kurtoazni dvor ve najavljuje one strukture koje emo kasnije, potpuno

razvijene, sresti na apsolutistikom dvoru: tu se sada svakodnevno susreu ljudi gradanskog i ljudi plemikog porekla. Ali kasnije, kada budu
potpuno izgraeni monopoli vlasti, funkcionalna zavisnost izmedu
plemstva i graanstva bie tolika da e se kontakti i napetosti izmeu dva
sloja ispoljiti i izvan dvora. Kontakti izmeu bur oazije i ratnika, do kojih dolazi u okviru dvorskog drutva, jo uvek su usamljena pojava.
Uopte uzev, u tom drutvu meuzavisnost graanstva i plemstva jo
uvek je mala u poreenju s kasnijim razdobljem. Gradovi i feudalni gospodari koji ive u njihovoj blioj i daljoj okolini jo uvek se jedni
drugima suprotstavljaju kao protivnike politike i drutvene jedinice.
Jasan izraz za ovu slabo razvijenu podelu funkcija, oigledan dokaz relativne nezavisnosti razliitih slojeva, jeste injenica da su odnosi i
irenje obiaja ili ideja izmeu jednog i drugog grada, izmeu jednog
dvora i drugog, izmeu jednog manastira i drugog, dakle, odnosi unutar
istog drutvenog sloja, esto ivlji i na vee udaljenosti nego odnosi
izmeu burgova i gradova u istoj oblasti138. Upravo tu drutvenu strukturu mogue je rei da je ona dokaza contrario treba da imamo na umu
da bismo shvatili onu drugu strukturu, one druge drutvene procese, s
kojima postepeno dolazi do sve veeg civilizovanja psihike samokontrole.
Ovde kao u svakom drutvu preteno naturalne privrede razmena, a samim tim i meuzavisnost, uzajamna zavisnost izmeu razliitih
slojeva, u poreenju s narednim fazama, jesu mali. U skladu s tim i itav
stil ivota u drutvu manje je ujednaen. Vojni potencijal i zemljina
svojina tesno su povezani. Tako seljak bez oruja ivi u poniznosti,
potinjen je naoruanom gospodaru mnogo vie nego to e ijedan
ovek biti drugom oveku potinjen kasnije, kada se stvore javni ili
dravni monopoli na nasilje. Naoruani gospodar, ratnik, funkcionalno
tako malo zavisan od niih slojeva (iako, naravno, nije potpuno nezavisan od njih), zahvaljujui direktnoj pretnji koju sprovodi, nesputan je u
odnosu na svoje podanike u meri koja daleko nadmauje relativnu premo svake gornje klase u odnosu na donje klase u kasnijim razdobljima.
Isto je tako i sa ivotnim standardom. Suprotnost izmeu gomjih i donjih
slojeva u tom drutvu izuzetno je velika, pre svega u onoj fazi u kojoj se
iz mase ratnika izdie jedan manji broj posebno monih i bogatih gospodara. Sline karakteristike i danas nalazimo u nekim oblastima, koje po
svojoj strukturi vie lie na zapadno srednjovekovno drutvo nego na
m odem u Evropu, na primer u Indiji i Abisiniji (u vreme pisanja ove
knjige - p. p.). Pripadnici malobrojne elite raspolau ogromnim prihodi519

zajedniko ivljenje velikog broja ljudi ije su delatnosti stalno povezane obavezuje i same ratnike koji su sada vie meusobno zavisni da
pokau obzir i razboritost, da stroe kontroliu svoje ponaanje, a - pre
svega u odnosima s gospodaricom kue od koje zavise da se vie
uzdravaju u afektima, kao i da preoblikuju svoje nagone. Kurtoazni kodeks ponaanja ilustruje nam nain regulisanja ponaanja, a minezang137
kontrolu nagona koja je postala neophodna i uobiajena na tim veim i
manjim teritorijalnim dvorovima. To su svedoanstva prvih kretanja u
pravcu koji e kasnije dovesti do potpune kurijalizacije plemstva i
trajnog civilizovanja njegovog ponaanja. Pa ipak, mrea meuzavisnosti u koje ulaze ratnici nije jo ni iroka, ni zatvorena. Iako su ljudi na
dvorovima obavezni da se donekle uzdravaju, jo uvek postoji veliki
broj ljudi i situacija s obzirom na koje jo uvek nije neophodno posebno
uzdravanje. ovek je mogao okrenuti lea gospodaru i gospodarici jednog dvora i poi da trai svoje mesto na drugom dvoru. Na drumovima,
mnogo je eljenih i neeljenih susreta koji ne zahtevaju odreeno ponaanje. Na dvoru, ratnik u odnosima s damom mora da se uzdrava
od svakog nasilja i svih prejakih emotivnih ispada; ali ak i dvorski vitez je prvenstveno ratnik; njegov ivot je neprekidni niz ratova, borbi,
nasilja. M imije prinude meuzavisnosti, koje dovode do dubljeg preoblikovanja afektivne ekonomije, jo uvek u ratnikovom ivotu ne deluje
postojano i ravnomemo; pojavljuju se sporadino, smenjuju se s ratnikim prinudama koje ne zahtevaju niti trpe nikakvo susprezanje nagona. Zbog toga se prinude koje dvorski vitez sebi namee na dvoru tek
delimino pretvaraju u polusvesne navike, u manje ili vie automatski
delujuu aparaturu, koja viteza u njegovom ponaanju modelira i obuzdava. Kurtoazni propisi na ta smo ve ukazali delovali su tokom
itave epohe viteko-dvorskog drutva, podjednako na decu i na odrasle;
njihovo prihvatanje kod odraslih nikada, meutim, nije bilo toliko da bi
se o njima prestalo govoriti. Suprotni porivi nikada ne nestaju iz svesti.
Mehanizam samoprinude, superego, jo uvek nema onu kasniju mo i
postojanost.
Osim toga, ovde nedostaje jedan od glavnih pokretaa, koji e kasnije, u apsolutistiko-dvorskom drutvu, na poseban nain dovesti do
uvrenja dobrog ponaanja kod pojedinaca, a istovremeno i do sve
veeg profinjavanja oblika ophoenja: napad urbano-graanskih slojeva
na pozicije plemstvajo uvek je srazmemo slab; u skladu s tim, slabiji su
i supamitvo i napetosti izmeu dva sloja. Naravno, na dvorovima teritorijalnih vladara, ratnici i graani se ve takmie oko istih poloaja.
Postoje minezengeri-graani, ali i minezengeri-plemii. U tom pogledu,
518

kurtoazni dvor ve najavljuje one strukture koje emo kasnije, potpuno

razvijene, sresti na apsolutistikom dvoru: tu se sada svakodnevno susreu ljudi gradanskog i ljudi plemikog porekla. Ali kasnije, kada budu
potpuno izgraeni monopoli vlasti, funkcionalna zavisnost izmedu
plemstva i graanstva bie tolika da e se kontakti i napetosti izmeu dva
sloja ispoljiti i izvan dvora. Kontakti izmeu buroazije i ratnika, do kojih dolazi u okviru dvorskog drutva, jo uvek su usamljena pojava.
Uopte uzev, u tom drutvu meuzavisnost graanstva i plemstva jo
uvek je mala u poreenju s kasnijim razdobljem. Gradovi i feudalni gospodari koji ive u njihovoj blioj i daljoj okolini jo uvek se jedni
drugima suprotstavljaju kao protivnike politike i drutvene jedinice.
Jasan izraz za ovu slabo razvijenu podelu funkcija, oigledan dokaz relativne nezavisnosti razliitih slojeva, jeste injenica da su odnosi i
irenje obiaja ili ideja izmeu jednog i drugog grada, izmeu jednog
dvora i drugog, izmeu jednog manastira i drugog, dakle, odnosi unutar
istog drutvenog sloja, esto ivlji i na vee udaljenosti nego odnosi
izmeu burgova i gradova u istoj oblasti138. Upravo tu drutvenu strukturu mogue je rei da je ona dokaz a contrario - treba da imamo na umu
da bismo shvatili onu drugu strukturu, one druge drutvene procese, s
kojima postepeno dolazi do sve veeg civilizovanja psihike samokontrole.
Ovde - kao u svakom drutvu preteno naturalne privrede - razmena, a samim tim i meuzavisnost, uzajamna zavisnost izmeu razliitih
slojeva, u poredenju s narednim fazama, jesu mali. U skladu s tim i itav
stil ivota u drutvu manje je ujednaen. Vojni potencijal i zemljina
svojina tesno su povezani. Tako seljak bez oruja ivi u poniznosti,
potinjen je naoruanom gospodaru mnogo vie nego to e ijedan
ovek biti drugom oveku potinjen kasnije, kada se stvore javni ili
dravni monopoli na nasilje. Naoruani gospodar, ratnik, funkcionalno
tako malo zavisan od niih slojeva (iako, naravno, nije potpuno nezavisan od njih), zahvaljujui direktnoj pretnji koju sprovodi, nesputan je u
odnosu na svoje podanike u meri koja daleko nadmauje relativnu premo svake gomje klase u odnosu na donje klase u kasnijim razdobljima.
Isto je tako i sa ivotnim standardom. Suprotnost izmeu gomjih i donjih
slojeva u tom drutvu izuzetno je velika, pre svega u onoj fazi u kojoj se
iz mase ratnika izdie jedan manji broj posebno monih i bogatih gospodara. Sline karakteristike i danas nalazimo u nekim oblastima, koje po
svojoj strukturi vie lie na zapadno srednjovekovno drutvo nego na
m odem u Evropu, na prim er u Indiji i Abisiniji (u vreme pisanja ove
knjige p. p.). Pripadnici malobrojne elite raspolau ogromnim prihodi519

ma, iji se mnogo vei deo nego to je to sluaj danas na Zapadu s visokim prihodima, troi na zadovoljavanje linih potreba, na luksuz, odeu i
nakit, stanove i zgrade, pribor i hranu, proslave i druga zadovoljstva. Na
drugoj strani, pripadnici najnieg sloja ive bedno, u stalnoj pretnji od
loe etve ili gladi. Normalno, njihov rad im donosi tek onoliko da ne
umru od gladi; njihov ivotni standard prilino je nii nego standard bilo
kojeg sloja u civilizovanom drutvu. Tek kada se smanje kontrasti,
kada se pod konkurentskim pritiskom, koji to drutvo proima od vrha
do dna, podela funkcija i meuzavisnost u irim podrujima postupno
poveaju, kada funkcionalna zavisnost gomjih slojeva jaa dok se u to
vreme poveavaju drutvena mo i ivotni standard niih slojeva, tek
onda dolazi do onog postojanijeg predvianja i onog uzdravanja kod
gomjih slojeva, do onog stalnog uspinjanja donjih slojeva i do svih onih
promena koje su deo talasa irenja civilizacionog kretanja.
Kao prvo, moglo bi se rei da na poetku tog kretanja ratnici ive
na svoj nain, isto kao i, s druge strane, graani i seljaci. Jaz izmeu stalea je veoma, veliki, ak i tamo gde oni prostomo nisu mnogo udaljeni
jedni od drugih; obiaji, postupci, odea i oblici zadovoljstva, razlikuju
se, iako ve ima i meuuticaja. Posvuda su naglaeniji drutveni kontrasti ili, kako ljudi u jednolinijem svetu to vole da kau, arenilo ivota
je vee. Gomji sloj, plemstvo, jo uvek ne osea vei pritisak donjih slojeva; ak ni graanstvo mu jo uvek ne osporava funkcije i presti.
Plemstvo zato jo uvek ne mora da pokazuje veu uzdranost i smilja
kako da ouva poloaj gomjeg sloja. Plemii poseduju svoju zemlju i
znaju da barataju orujem; glavna pretnja ratnicima zapravo su drugi ratnici. U skladu s tim je i manja uzajamna kontrola ponaanja kao razlikovnog obeleja kod plemstva, a i ratnici su kao pojedinci potinjeni
manjoj samokontroli. Ratnik je neuporedivo sigumiji u svom drutvenom poloaju nego plemi na dvoru. Ne vidi zato ne bi mogao da bude
grub i sirov. Ne optereuje ga razmiljanje o niim slojevima; takvo
razmiljanje nije povezano sa strahom, a ne postoji ni neki drutveni tabu
u vezi sa svim to podsea na nii sloj, kao to e to biti kasnije. Pogled
na pripadnike niih slojeva i njihove postupke ne budi oseaj nelagodnosd, ve oseaj prezira, koji se izraava otvoreno, bez imalo uzdravanja.
Poglavlje Prizori iz ivota jednog viteza139, deo naeg rada, opisuje
ovaj stav, iako izabrana dokumentacija potie iz kasnijeg, dvorskog
razdoblja vitetva.
Opimo smo opisali nain kako su ratnici malo-pomalo uvueni u
vrtlog jae i tenje meuzavisnosti s ostalim slojevima i grupama, te
kako sve vei deo njih zapada u funkcionalnu, a kasnije i u institucional520

nu zavisnost od ostalih. Radi se o procesima koji vekovima idu u istom

pravcu i imaju jednak ishod: ratnici gube svoju vojnu i ekonomsku nezavisnost, a neki od njih se pretvaraju u dvorane.
Prvi uinci delovanja ovih mehanizama meuzavisnosti oseaju se
ve u XI i XII stoleu, kada se sinjorije uvruju i kada su mnogi ljudi,
pre svega siromaniji ratnici, prinueni da slubu trae na veim i manjim kneevskim dvorovima.
Postepeno se mali broj veih dvorova u tom razdoblju kneevskog
feudaliteta uzdie iznad svih ostalih. Jedino lanovi kraljevske kue i
dalje mogu da se mere jedni s drugima u slobodnom nadmetanju.
Najsjajniji tadanji dvor, onaj burgundski, lep je primer kako je sporo i
postepeno tekao proces pretvaranja ratnika u dvorane.
U XV, a posebno u XVI stoleu, pokret se ubrzava: podela funkcija, integracija, meuproimanje prostora i drutvenih slojeva u brzom
irenju, daju moan podsticaj kurijalizaciji ratnika. Kretanje onog drutvenog sredstva ija upotreba i ije promene najjasnije pokazuju stanje
podele funkcija, irinu i prirodu drutvene meupovezanosti, kretanje
novca, daje primer za to: novana masa raste, a kupovna mo, ili vrednost novca, srazmemo se smanjuju. Kao i kurijalizacija ratnika, tako i
obezvreivanje kovanog novca poinje u srednjem veku. Novina u prelaznom razdoblju izmeu srednjeg veka i modemog doba nije monetarizacija niti smanjenje kupovne moi kovanog novca, ve brzina i razmere
tog kretanja. Kao to se to esto deava, kvantitativna promena je i ovde,
kada se poblie osmotri, izraz kvalitativne promene, preobraaja struktura ljudskih odnosa, to jest, drutva kao takvog.
Ubrzavanje obezvreivanja novca, izvesno, nije samo po sebi uzrok drutvenih promena koje se sve jasnije ocrtavaju u tom razdoblju: to
je epifenomen, jedan od tokova u veem mehanizmu drutvenih meuzavisnosti. Kada konkurencija dosegne odreeni nivo i poprimi specifinu strukturu, raste i potreba za novcem; trae se novi putevi i naini da
se do njega doe. Ali ovo kretanje ranije smo rekli140 ima veoma
razliito znaanje za razliite drutvene grupe. I tu se pokazuje znatno
poveanje uzajamne funkcionalne zavisnosti ovih razliitih drutvenih
slojeva: u povoljnom poloaju u ovom razvoju jesu one grupe kojima
njihova funkcija omoguuje da smanjivanje kupovne moi nadoknade
sticanjem vie novca, poveanjem svojih prihoda, dakle, graanski slojevi i nosioci poreskog monopola, kraljevi; u nepovoljnom poloaju su
ratnike i plemike grupe, koje nominalno imaju iste prihode, ali ija kupovna mo opada u meri u kojoj novac gubi vrednost. Upravo to su posledice razvoja koji u XVI i XVII stoleu podstie sve vei broj ratnika da
521

krenu na dvor i stupe u neposrednu zavisnost od kraljeva. S druge strane,

poreski prihodi kraljeva su sve vei, tako da oni mogu da na dvoru
izdravaju sve vei broj ljudi.
Posmatramo li prolost kao zbirku slika, posmatramo li, pre svega,
promene u stilovima, moemo stei utisak da se ukus kod ljudi i njihova svest naglo razvijaju pod delovanjem nekih unutranjih promena: sad
vidimo oveka gotike, potom oveka renesanse, naposletku oveka baroka. Pokuamo li da steknemo uvid u strukturu mree odnosa u
koju su ukljueni svi pojedinci u odreenom razdoblju, da posmatramo
promene institucija koje odreuju njihov ivot ili funkcija na kojima jezasnovano njihovo drutveno ponaanje, postupno nestaje na prvobitni
utisak da je dolo do istovremene, nagle i neobjanjive promene u svesti
mnogo meusobno nezavisnih ljudi. U stvari, sve ove promene odigravaju se veoma sporo, malim koracima, neujno za nae ui koje jedino
mogu uti buku velikih dogaaja. Eksplozije u kojima se stavovi pojedinaca menjaju naglo, dakle osetno, samo su posebni dogaaji unutar tih
sporih i esto-neopaljivih drutvenih promena, iji se uinak shvata jedino kad se uporedi ivot vie generacija, to jest, kada se uporede ivoti
oeva, sinova i unuka. Takav je sluaj i s pretvaranjem ratnika u dvorane,
promenom u kojoj gomju klasu slobodnih vitezova zamenjuje sloj dvorana. Jo u toku poslednjih faza ovog procesa, mnogi pojedinci mogu da
ispune svoj ivot, elje, da ispolje svoje afekte i nadarenosti ivei kao
slobodni vitezovi. Ali te tenje i aspiracije sve je tee ostvarivati u meri u
kojoj se menja mrea ljudskih odnosa; funkcije u okviru kojih one mogu
da se ispolje iezavaju iz novih drutvenih struktura. Isto je tako i sa
samim apsolutistikim dvorom. Ni njega nije u jednom trenutku stvorila
volja i delovanje nekog pojedinca, ve je bio rezultat sporog pomicanja
odnosa snaga unutar drutva. Svi pojedinci su zbog uzajamnih zavisnosti
bili prinueni da uu u taj specifini oblik odnosa. Upravo ta uzajamna
upuenost dri ih u toj situaciji vrste meuzavisnosti. Dvor nije nastao
odjedanput, ovom meuzavisnou, ve se neprekidno stvarao kao oblik
ljudskih veza koji nadivljava pojedince, kao vrsta institucija, sve
dok se ova posebna vrsta uzajamne zavisnosti obnavljala na osnovu
odreene strukture drutva. Isto kao to se fabrika kao drutvena institucija moe objasniti samo na osnovu strukture itavog drutva, u kojem
stalno nastaju nove fabrike i gde su pojedinci podsticani da nude svoje
usluge kao nametenici ili radnici pojedinim preduzimaima, koji su,
pak, sa svoje strane upueni na te usluge drugih ljudi, tako se bez dubljeg
poznavanja formule o potrebama, drugim reima, prirode i stupnja
uzajamne zavisnosti, meusobne upuenosti, ne moe razumeti ni drut522

vena institucija apsolutistikog dvora. Upravo na taj nain dvor otkriva

svoju pravu prirodu: vie ne izgleda kao neka sluajna ili proizvoljna grupa, o ijem je poreklu beskorisno i nemogue postavljati pitanja; vidi se
da on predstavlja mreu ljudskih odnosa koja se reprodukuje due ili
krae vreme, jer mnogim pojedincima nudi mogunost da zadovolje izvesne potrebe koje se u tom drutvu stalno javljaju.
Ranije smo pokazali konstelaciju potreba na osnovu koje se dvor
kao institucija reprodukuje kroz niz generacija: plemstvu, ili barem njegovom delu, potreban je bio kralj, jer je sa sve veom monopolizacijom
iz drutva nestala funkcija slobodnog ratnika, i jer je s razvojem sve vee
novane meuzavisnosti prihod s njihovih imanja - u poreenju sa standardom graanstva u usponu - sada obezbeivao samo osrednji ivot, a
ponekad ak ni to; posebno im nije osiguravao drutveni ivot koji je
mogao da odri njihov presti kao gomjeg sloja u odnosu na sve jae
graanstvo. Pod takvim pritiskom deo plemstva oni koji su se mogli
nadati da e tamo nai mesta odlazio je na dvor i tako padao u zavisnost od kralja. Jedino je ivot na dvoru nudio plemiima pristup prihodima i prestiu koji su mogli da donekle zadovolje njihove reprezentativne
potrebe kao gomjeg sloja. Da su se plemii zanimali jedino ili prevashodno za ekonomske mogunosti, ne bi bilo potrebe da odlaze na dvor;
do novca su lake mogli da dou trgovakim delatnostima - koje su, na
primer, mogli zapoeti povoljnim branim vezama - nego ivei na dvoru. Ali da bi se bavili trgovinom, morali su se odrei svojih plemikih
titula, to bi ih zacelo u vlastitim oima i u oima drugih plemia degradiralo. Ali upravo ova distanca u odnosu na graanstvo, status plemstva
kao takav, pripadnitvo gomjem sloju u zemlji, davali su njihovom ivotu smisao i usmerenje. elja plemia da sauvaju staleki presti, htenje
da se razlikuju, vie su usmeravali njihove postupke nego nastojanje
da gomilaju novac. Tako na dvor nisu odlazili i tu ostajali jer su u ekonomskom smislu zavisili od kralja, ve su u tu zavisnost ulazili dobrovoljno jer su samo ivei na dvoru, u tom aristokratskom drutvu, mogli
da zadre distancu u odnosu na sve druge, onaj presti koji im je donosio duevni mir; tu su iveli kao pripadnici gomjeg sloja zemlje, pripadnici society. Naravno, barem jedan deo dvorskog plemstva ne bi
mogao iveti na dvoru da im tu nisu bile otvorene i raznovrsne ekonomske mogunosti. Pa ipak, oni nisu traili te mogunosti kao takve one su postojale, rekli smo, drugde ve mogunosti za ivot kojima bi
se odrao njihov presti, njihov status plemia.
Ova dvostruka povezanost ekonomskih nunosti i zahteva za prestiom, manje-vie je tipina za sve gom je slojeve, za unapreivae ci523

viliteta, kao i za unapreivae civilizacije. Prinuda koju na pojedinca

vri samo njegovo pripadnitvo gomjem sloju i elja da se u njemu ostane, nije manje imperativna nego puka potreba za preivljavanjem. Oba
podsticaja obavijaju, kao nekim nevidljivim i neraskidivim lancem, pojedince iz tih slojeva. Prva veza, tj. ed za prestiom i strah od njegovog
gubljenja, borba protiv izravnavanja drutvenih razlika, ne moe se objasniti samo drugom vezom, kao preruena elja za bogaenjem, za ekonomskim prednostima, kakva ponekad postoji u slojevima i porodicama
koje ive pod tekim spoljnim pritiscima, na ivici gladi i bede. Veza koju
predstavlja elja da se uiva odreeni drutveni presti sree se kao glavni motiv iskljuivo meu pripadnicima onih slojeva iji su prihodi u normalno vreme znatni, ili u porastu, a u svakom sluaju mnogo iznad
minimuma za ivot. U takvim slojevima podsticaj na privrednu delatnost
nije motivisan samo jednostavnom eljom da se utoli glad ve i tenjom
za odranjem visokog, drutveno oekivanog ivotnog standarda i prestia. Upravo to objanjava zato su u gomjim slojevima kontrola afekata
i, pre svega, stvaranje samoprinude, uopte uzev, snaniji nego u niim
slojevima: strah od gubljenja drutvenog prestia ili samo jednog njegovog dela, jeste jedan od najmonijih pokretaa pretvaranja spoljnih prinuda u samoprinudu. I tu, kao u mnogo drugih podruja, dvorska
aristokratija XVII i XVIII veka ima posebno razvijene osobine boljeg
drutva; naime, za nju novac, iako neophodan, a bogatstvo, iako poeljno
sredstvo, ipak nisu, kao u graanskom svetu, sama osnova prestia. U svesti dvorana pripadanje dvorskom drutvu je vanije od bogatstva; zbog toga
su bezuslovno vezani za dvor; zbog toga su i prinude dvorskog ivota,
koje oblikuju njihovo ponaanje, toliko snane; za te ljude ne postoji nijedno drugo mesto gde bi mogli iveti a da ne izgube svoj status; zato toliko i zavise od kralja.
Kralj, pak, sa svoje strane, od plemstva zavisi iz mnogo razloga.
Kao prvo, jer ima potrebu da se kree u drutvu koje deli njegov ukus i
navike; injenica da ljudi, koji ga slue za stolom i prate dok odlazi na
poinak ili kada ide u lov, pripadaju najviem plemstvu, zadovoljava
njegovu elju da se razlikuje od pripadnika ostalih grupa u zemlji. Ukoliko ne eli da mu se smanji mo odluivanja nad kljunim monopolima,
plemstvo mu treba kao protivtea graanstvu. a i obratno, graanstvo
kao protivtea plemstvu. Upravo zakoni kraljevskog mehanizma uslovljavaju zavisnost apsolutistikog vladara od plemstva. Kraljevska politika se kao takva zasniva na odravanju plemstva kao elitnog sloja, na
ouvanju ravnotee napetosti izmeu plemstva i graanstva, te na spreavanju da jedan od dva sloja postane bilo prejak bilo preslab.
524

Plemstvo kao i graanstvo - ne zavisi jednosmerno od kralja, jer

i, obratno, kralj zavisi od plemstva. Ali sasvim izvesno, zavisnost svakog
plemia kao pojedinca u odnosu na kralja beskrajno je vea nego zavisnost kralja u odnosu na bilo kog plemia: to se veoma jasno vidi u odnosima izmeu kralja i plemstva na dvoru.
Kralj nipoto nije samo izrabljiva plemstva kao to to osea deo
dvorskog plemstva; on isto tako nije samo branilac plemstva kao to
smatra deo graanstva; on je i jedno i drugo. Tako je dvor u isto vreme
institucija za kroenje i za odravanje plemstva. La Brijer u tom smislu, u svom odlomku o dvoru, pie: Un Noble, s il vit chez luy clans sa
Province, il vit libre, mais sans appuy: s il vit a la Cour, il est protege,
mciis il est esclave: (Plemi, ako ivi u svom domu u svojoj pokrajini,
slobodan je, ali bez podrke; ako ivi na dvoru, zatien je, ali je rob p.
p.). U izvesnom pogledu ta se situacija moe uporediti s poloajem
skromnog sam ostalnog poslovnog oveka, i, na drugoj strani, s poloajem visokog inovnika nekog monog porodinog koncema. Deo
plemstva moe na dvoru da ivi u skladu sa svojim statusom; ali plemii
kao pojedinci ne stoje ovde, kao nekada vitezovi, u slobodnoj i ratnikoj
konkurenciji, ve se nadmeu za monopolski ograniene prilike koje gospodar monopola moe da im ponudi. Uz pritisak koji trpe od centralnog
vladara, uz pritisak konkurenata i itave rezervne armije seoskih plemia, na njih pritisak vre i graanski slojevi u usponu. Dvorsko plemstvo
stalno mora da se bori protiv sve vee moi potonjih. Ono i ivi od davanja,
od poreza koje uglavnom plaa trei stale. Meuzavisnost, meuproetost razliitih drutvenih funkcija, a posebno uzajamna zavisnost plemstva i graanstva, postale su znatno tenje nego u prethodnim fazama.
Zbog toga se napetosti izmeu njih oseaju posvuda. I kao to se tako menja struktura Ijudskih odnosa, budui da je pojedinac drugaije nego ranije integrisan u drutvenu mreu i drugaije uslovljen mreom zavisnosti,
tako se menja i struktura njegove individualne svesti i afekata. Tenja
meuzavisnost posvuda, teki i stalni pritisak s raznih strana, zahtevaju i
stvaraju postojaniju samokontrolu, stabilniji superego i nove oblike
ponaanja u komunikaciji meu ljudima: ratnici se pretvaraju u dvorane.
Gde god se odvijaju bitniji procesi civilizacije, postoje i slinosti
unutar ireg drutveno-istorijskog konteksta, a i sline promene u mentalitetu Ijudi. One se mogu odigravati vie ili manje brzo, samo u jednom
mahu, kao u naem primeru, ili u vie poteza ili protivudara; ali koliko to
mi danas moemo prosuditi, manje ili vie odluno pretvaranje ratnika u
dvorane, bilo da je stalno ili privremeno, jeste jedan od osnovnih drutvenih uslova svakog procesa civilizovanja. Ma kako mali znaaj drutvena
525

formacija dvora moe na prvi pogled imati za na modemi ivot, izvesno

razumevanje strukture dvora je neophodno za razumevanje procesa civilizacije. Mogue je i da neka strukturalna svojstva dvora bace izvesno
svetlo i na ivot centara moi uopte.

Potiskivanje nagona:
psihologizacija i racionalizacija
Tako La Brijer kae: La vie de la cour est un jeu serieux, melancolique, qui applique: Ilfa u t arranger ses pieces et ses batteries, avoir un
dessein, le suivre, parer celui de son adversaire, hasarder quelquefois,
et jouer de caprice; etapres toutes ses reveries et tout ses mesures on est
ech.ec, quelquefois m at'w
Na dvoru, a posebno na velikom apsolutistikom dvoru, prvi put
nastaje jedan tip drutva i ljudskih odnosa ija e strukturalna svojstva
od sada, uprkos promenama koje trpe, imati odluujui uticaj kroz dugi
istorijski period Zapada. U velikom ljudskom prostoru, gotovo u zavetrini od fizikog nasilja, dolazi do stvaranja dobrog drutva. Iako je
fiziko nasilje dobrim delom uklonjeno iz ljudskih odnosa, a ak su i
dvoboji zabranjeni zakonom, ovek ipak na svoje blinje vri najraznolikije prinude i nasilja. ivot uopte nije miran. Veze zavisnosti postoje
meu mnogim ljudima. Nadmetanje za presti i kraljevu milost veoma je
snano. Afere, svae i intrige se smenjuju. Odluivanje maem zamenjuju zavere, borbe, sporovi oko prednosti i drutvenog uspeha koji se vode
verbalno. Takve borbe zahtevaju i stvaraju drugaija svojstva nego ona
potrebna za borbe orujem: razm iljanje, dugorono predvianje, samosavladavanje, strou kontrolu afekata, poznavanje opte situacije, i,
kada je re o ljudskoj dui i o okolini, postaju sve neophodnji preduslovi
za uspeh u drutvu.
Svaki pojedinac pripada nekoj kliki, krugu koji ga podrava
kada se za to ukae potreba; ali sastav grupa se menja. Pojedinac sklapa
saveze, po mogustvu s ljudima koji se visoko kotiraju na dvoru; ali i
rang na dvoru se brzo menja. Dvoranin ima deklarisane i tajne neprijatelje.
A taktika za ovu borbu, kao i za sklapanje saveznitva, zahteva zrelo pro*
ivot na dvoru je ozbiljna, melanholina igra koja zahteva da se ovek
potpuno priprem i, da ima odredene namere, da ih sledi, da parira nam eram a svoga
protivnika, da se ponekad kocka i da odigra po trenutnom nahoenju; katkad i posle
svih ovih sanjarija i mera dobijemo ah, a tu i tamo i mat.

526

miljanje; nuno je paziti na bliskost i distancu u odnosu na druge; svaki

pozdrav, svaki razgovor ima znaenje koje prevazilazi znaenje neposredno reenog ili uinjenog. Te stvari ukazuju na rang svakog pojedinca;
doprinose stvaranju dvorskog mnjenja o vrednosti svakog oveka:
Q u'unfavori s observe defortpres: car sil m efait moins attendre
dans son antichambre, qua lordinaire, s il a le visage plus ouvert, s il
fronce moins le sourcil, s il m ecoute plus volontiers, et s il me reconduit
un peu plus loin, je penserai quil commence a tomber, et je penserai
vrai*142. '
Dvor je neka vrsta berze. Kao u svakom dobrom drutvu, i tu se u
komunikaciji izmeu ljudi stvara mnjenje o vrednosti svakoga. Ali ta
vrednost ne zasniva se na linom bogatstvu, na linim ostvarenjima ili
sposobnostima, ve na milosti koju dotini uiva kod kralja, uticaju koji
ima kod ostalih monika, ulozi u sukobu klika i koterija. A sve to, milost,
uticaj, znaaj, sve to ini deo te sloene i opasne igre ija pravila iskljuuju upotrebu fizike sile i strasne sukobe, zahteva od svakog uesnika stalno predvianje, savreno poznavanje drugih osoba i njihovog
poloaja na dvoru, njihovog kotiranja u dvorskom mnjenju. To trai
tano prilagoavanje ponaanja svakog u odnosu na te vrednosti. Svaka
greka, najmanji pogrean korak, smanjuje vrednost na lestvici dvorskog
mnjenja; u izvesnim sluajevima moe biti dovedena u pitanje i ovekova pozicija na dvoru.
Un homme, qui sait la cour, est maitre de son geste, de ses yeux et
do son visage; il est profond, impenetrable; il dissimule les mauvais offices, sourit a ses enemis, contraint son humeur, deguise ses passions, dement son cceur, agit contre ses sentiments 143.
Jasno se vidi sve vea civilizovanost ponaanja meu plemstvom. Pa ipak, ovo preoblikovanje nije jo uvek tako duboko i sveobuhvatno kao kasnije u graanskom drutvu. Dvoranin i dvoranka nameu
Neka miljenik pazi na sebe: je r ako me ne eka dovoljno dugo kao obino u
svom predsoblju; ako im a otvorenije lice, ako se m anje mrti, ako me spremnije slua i
prati dalje nego obino, pom isliu da poinje da pada i sigumo u biti u pravu.
** ovek koji poznaje dvor je gospodar svojih postupaka, svojih oiju i svog
izraza na licu; on je dubok i teko ga je prozreti; skriva svoje loe postupke, smei se
svojim neprijateljima, potiskuje svoje loe raspoloenje, preruava svoje strasti, porie
ono to mu srce zapoveda, deluje protiv svojih oseanja.

527

sebi prinude jedino u odnosima s osobama svog ranga, dok u susretima s

ljudima niim na drutvenoj lestvici ne moraju toliko da se ustruavaju.
Iako se shema regulacije nagona i afekata u dvorskom drutvu razlikuje
od one u graanskom, svest da se ova kontrola vri iz drutvenih razloga
veoma je iva. Spprotne sklonosti jo uvek ne nestaju posve iz svesti; samoprinude jo nisu dostigle onaj automatizam koji bi proeo sve ljudske
odnose. Ipak je jasno koliko su ljudi postali sloeniji i u svojoj dui vie
podvojeni. ovek se u neku ruku suprotstavlja sam sebi. Skriva svoje
strasti, porie zapovesti svoga srca, deluje protiv svojih oseanja.
Trenutna radost ili zadovoljstvo se odbacuju predviajui nezadovoljstvo koje e uslediti ako se prvima podlegne. Radi se o istom onom mehanizmu kojim odrasli - roditelji ili druge osobe - odgajaju kod deteta od
njegovog najranijeg detinjstva stabilan superego. Trenutni nagoni i
emocije se u neku ruku gue i savladavaju predvianjem kasnijeg nezadovoljstva, sve dok sam taj strah ne postane navika i ne suprotstavi se zabranjenim sklonostima i ponaanju, ak i kada niko drugi nije prisutan da
ga stvori. Pri tom se energija ovih sklonosti kanalie u bezopasnom smeru, tamo gde ne preti nikakvo nezadovoljstvo.
S preobraajem drutva i meupovezanosti ljudi menja se i emotivno ustrojstvo pojedinaca. U drutvu dolazi do poveanja broja postupaka
i ljudi od kojih zavisi svaki pojedinac i svaki njegov postupak. Kod pojedinca se, pak, sve vie ukorenjuje navika da sagledava stvari na dui rok.
U meri u kojoj se menjaju ponaanje i psihiko ustrojstvo pojedinaca,
menja se i nain kako ovek posmatra druge ljude. ovekove ideje o drugim ljudima postaju raznovrsnije i nijansiranije, oslobaaju se trenutnih
emocija; takve slike dobijaju psiholoki oblik.
Tamo gde, suprotno onom to se dogaa na dvoru, struktura drutvenih funkcija dozvoljava pojedincu da deluje pod uticajem svojih trenutnih oseanja, nije ni nuno ni mogue dublje sagledavati strukture
svesti i afekata drugih ljudi, traiti skrivene motive njihovog ponaanja.
Na dvoru se proraunatost spaja s proraunatou, u jednostavnijim
drutvima afekti izazivaju afekte. Snaga trenutnih impulsa ostavlja pojedincu samo uzak izbor ponaanja: drugi ovek je prijatelj ili neprijatelj,
dobar je ili rav; u skladu s tim kako ovek opaa drugog oveka u okviru ovih cmo-belih predstava, on se tako i ponaa. Sve kao da je povezano
s oseanjima. Sunce sija, gromovi tutnje, neko se smeje ili mrti: sve to
pri ovoj strukturi afekata deluje na oseajnost posmatraa. Ukoliko to na
njega deluje prijateljski ili neprijateljski, on misli da je to kao takvo njemu namenjeno. Nikada mu ne bi palo na um da objanjava grom koji ga
zamalo nije pogodio, gest koji ga je povredio, nekim daljim uzrocima
528

koji nemaju nita s njim kao ovekom. Ljudi se navikavaju na dugoronije posmatranje prirode i drugih Ijudi samo u meri u kojoj ih sve vea
podela funkcija, a i vlastita svakodnevna ukljuenost u due Ijudske lance, navikavaju na takvo posmatranje i vee suzdravanje afekata. Tek se
tada malo-pomalo podie veo koji su postavile strasti i novi svet se otkriva pogledu posmatraa. U ovom svetu stvari mogu da izgledaju povoljno
ili nepovoljno za oveka, a da ga to ne primorava da govori o prijateljstvu ili neprijateljstvu; dogaaji se niu i, da bismo razumeli njihov
sled, treba bez strasti ispitivati njihove uinke u vremenu i istoriji.
Kao i ponaanje uopte, opaanje stvari i ljudi postaje afektivno neutralnije tokom procesa civilizacije. I sliku sveta sve manje odreuju
Ijudske elje i strahovi, nju sve vie oblikuje ono to nazivamo iskustvom ili doivljenim, ona je sve vie pod uticajem meupovezanosti
koje imaju vlastite zakone. Isto kao to se danas, u daljem kretanju u ovom
pravcu, istorijska i drutvena evolucija postepeno oslobaa magle linih
strasti i stavova, koprene kolektivnih tenji i strahova, te posmatrau
poinju izgledati kao delimino samostalan splet dogadaja, tako se neto
ranije dogaalo i s prirodom i neto manje s ljudima. Posebno u sredinama vie-manje vezanim za dvor razvija se ono to danas nazivamo psiholokim vienjem oveka, to jest, navika tanijeg posmatranja duih
motivacionih lanaca i daljih meupovezanosti koji odreuju vlastito ponaanje i ponaanje drugih Ijudi. Naime, snana samokontrola i stalno
posmatranje drugih Ijudi spadaju u osnovne preduslove za ouvanje
vlastitog drutvenog poloaja. Ali to je samo jedan primer onog to nazivamo orijentacijom u skladu s doivljenim, posmatranje dogaaja unutar
sve dueg i sve ireg spleta meduzavisnosti, koje poinje da se razvija postepeno upravo onda kada sama struktura piinuuje pojedinca da se uzdri
od trenutnih afekata i sve vie preoblikuje sopstvenu nagonsku energiju.
Sen-Simon je jednom posmatrao oveka ije namere nije shvatao.
Ovako opisuje svoje ponaanje:
./e m'apergu bientot, quil se refroidissait; je suivis de loeil sa
conduite a mon egard, pour ne pas me meprendre entre ce qui pouvait
etre accidentel dans un homme charge d'affaires epineuses et ce que j en
soupgonnais. Mes soupgons devinrent une evidence, qui m efirent retirer
de lui tout a fa it sans toutefois faire semblant de rien*144.
*
Ubrzo sam primetio da je sve hladnije; paljivo sam pratio njegovo ponaanje
prema meni da se ne bih zaleteo i njemu, oveku optereenom osetljivim poslovima,
pripisao neto to sam tek sumnjao. M oje sumnje su se obistinile, tako da sam se od
njega odvojio ne pokazujui ta je na stvari.
34 Proces civilizacije

529

Ovo umee posmatranja ljudi, koje se upranjava na dvoru, nikada

nema za cilj - kao to je sluaj s naom modemom psihologijom - da
ispituje oveka po sebi, kao da sutinske crte njegovog ponaanja ne zavise od njegovih odnosa s drugima, i kao da on tek naknadno ulazi u te
odnose. Pristup je ovde utoliko realistiniji to se pojedinac uvek posmatra u njegovoj ukljuenosti u drutvo, kao ovek u odnosima s drugim Ijudima, kao pojedinac u odredenoj drutvenoj situaciji.
Ranije145 smo pokazali da se pravila ponaanja u XVI stoleu ne
razlikuju od onih iz prethodnih stolea iskljuivo ili barem delimino
po sadraju - ve i po optem tonu, razliitoj emotivnoj atmosferi; psihiki
kontekst, lina posmatranja, poinju igrati sve znaajniju ulogu. To jasno
pokazuju uporeenja propisa lepog ponaanja kod Erazma ili Dela Kaze s
propisima iz srednjeg veka. Ispitivanje drutvenih promena te epohe,
preoblikovanje meuljudskih odnosa, daju nam objanjenje za to. Psihologizacija propisa ponaanja, ili, tanije, njihovo proimanje posmatranjima i iskustvima, izraz je nagle kurijalizacije gomjeg sloja i sve vee
meuzavisnosti svih slojeva u tom razdoblju. Znaci tog preoblikovanja
sreu se ne samo u prirunicima za lepo ponaanje ve i u knjievnim radovima namenjenim zabavi tih slojeva. Posmatranje ljudi, neophodno za
ivot na dvoru, nalazi izraz u umetnosti literamog portretisanja.
Vea potreba u drutvu za knjigama je i sama po sebi siguran znak
civilizovanog napretka. Jer i za pisanje knjiga i za njihovo itanje potrebno
je preoblikovanje i regulisanje nagona. Pa ipak, knjiga u dvorskom drutvu jo uvek nema onu ulogu koju e imati u graanskom svetu. Na dvoru,
drutveni odnosi i druenje, jedna vrsta trita prestinih vrednosti, predstavljaju za svakog glavno zanimanje. Knjige su manje namenjene za
itanje u radnim kabinetima ili u slobodnom vremenu van obavljenog
posla, a vie su ukras druenju i sastancima. Knjige su delovi ili produeci
razgovora i drutvenih igara, ili, pak, kao to to pokazuje veina dvorskih
memoara, zamena za razgovore u kojima iz nekog razloga sagovomika
nema. Visoko umee portretisanja ljudi u dvorskim memoarima, pismima
i aforizmima, dobro ilustruje sloenost ljudskog ponaanja do koje dovodi
ivot na dvoru. A ovde, kao i u mnogim drugim oblastima, francusko
graansko drutvo preuzima dvorsku batinu i dalje je razvija. Opstajanje
pariskog dobrog drutva, korisnika i daljeg promotera stila prestinog
ivota razvijenog u dvorskom drutvu, daleko posle Revolucije pa ak i
do danas, doprinosi tom razvoju. Kako bilo da bilo, moemo rei da postoji direktna tradicijska linija od portretisanja ljudi kojim se bave Sen-Simon
i njegovi savremenici, pa do opisivanja dobrog drutva XIX veka od romanopisca Marsela Prusta - preko Balzaka, Flobera, Mopasana i mnogih
530

drugih - te konano do opisivanja ivota irih slojeva od pisaca kao to su

il Romen ili Andre Malro, te dalje u nizu francuskih filmova. Ovu umetnost u celini karakterie lucidnost u posmatranju ljudi, sposobnost da se
oni vide u itavom drutvenom kontekstu i da se kao takvi shvate. Ljudsko
bie se ovde nikada ne izdvaja vetaki iz tkiva svoje drutvene egzistencije, iz upuenosti na druge ljude. Zbog toga se utisak izvomosti i doivljenosti iz ove umetnosti nikada ne gubi.
Mnogo onoga to bi se moglo rei o psihologizaciji odnosi se
podjednako na racionalizaciju koja se poev od XVI veka sve jasnije
ocrtava u raznim drutvenim oblicima. Ni ona vie nije izdvojena pojava; ona je takoe jeclan izraz za promenu itave linosti, i ve ukorenjenije navike predvianja koju zahteva i stvara od tog vremena sve vea
podela drutvenih funkcija.
Da bismo razumeli ovaj drutveno-istorijski razvoj, i ovde, kao i u
mnogim drugim stvarima, moramo se osloboditi misaonih navika koje
su nam usaene jo od detinjstva. Ova esto posmatrana istorijska racionalizacija ne nastaje zato to bi mnogi, meusobno nepovezani pojedinci, istovremeno razvili iznutra, na osnovu neke vrste preetablirane
harmonije, neki novi organ ili entitet, neki razum ili ratio, koji do
tada nisu postojali. Menja se, naime, nain na koji ljudi jedni s drugima
ive. To je razlog zato se menja i njihovo ponaanje, i zato se i njihova
svest i njihovo nagonsko ustrojstvo, a i struktura linosti, menjaju.
Okolnosti koje se menjaju nisu neto to do oveka dolazi spolja;
okolnosti su, zapravo, odnosi izmeu ljudi.
Covek je izuzetno raznovrsno bie koje se da modelirati; primeri
promene ljudskog ponaanja koje smo opisali pruaju nam dokaz za to.
Podatnost ljudskog bia ne odnosi se samo na onaj deo bia koji nazivamo psiholokim, suprotstavljajui ga onom fiziolokom. I physis
takoe, nerazdvojno povezan s onim to nazivamo psyche, na razliite naine se oblikuje u toku istorije u skladu s mreom zavisnosti
koja prolazi kroz ivot svakog pojedinca. Pomislimo samo, na primer, na
modeliranje facijalnih miia, te tako i izraza lica u toku ivota ovekovog; pomislimo narazvoj centra za itanje i pisanje u mozgu. Slino stoji
i s onim to nazivamo ratio, razum (Verstand.) i um (Vernunft).
Suprotno onom to takvi izrazi sugeriu, sve to ne postoji zasebno izvan
promenljivog konteksta istorije i drutva, a na onaj nain kao to postoje
npr. ljudski organi, srce ili eludac. Radi se, zapravo, o izrazima za
odreena modeliranja itave psihike strukture. Oni pre izraavaju izvesne aspekte odreenog modeliranja itavog psihikog ustrojstva; radi
se o aspektima modeliranja koje se odvija postepeno u mnogo naleta i
531

protivudara, a koje je utoliko i izraenije to, usled oblika ljudske

meuzavisnosti, nagonska i emotivna pranjenja kod pojedinaca dovode
do neprijatnosti, gubitka nezavisnosti u odnosu na druge ili, jo gore, do
unitenja drutvene ezgistencije. Radi se o aspektima modeliranja koje
dovodi do sve jasnijeg odvajanja, u okviru psihikog ustrojstva, nagonskog centra i ego-centra, sve dok se ne izgradi obuhvatna, stabilna i visoko diferencirana aparatura samoprinude. Poto ratio kao takav ne
postoji, u najboljem sluaju moemo da govorimo o postojanju racionalizacije.
Nae misaone navike nas nagone da svuda traimo poetke. Ali
u razvoju oveanstva ne postoji nijedna taka za koju bi se moglo rei:
pre nije postojao nikakav ratio, a sada on postoji; do sada nije bilo nikakvih samoprinuda i nije postojao nikakav superego, a sada, u tom i
tom stoleu, oni su najedanput tu. Kada su te stvari u pitanju, ne postoji
nulta taka. Ali isto tako ne bi bilo ispravno rei: sve je uvek bilo onako
kao to je sada. Mehanizam samoprinude, ustrojstvo svesti i afekata civilizovanog oveka razlikuju se kao celina u odnosu na iste strukture
kod primitivnog oveka. Ali u oba sluaja imamo posla s jasno
opaljivom organizacijom priblino istovetnih prirodnih funkcija.
Tradicionalni oblici razmiljanja stalno nas postavljaju pred statine altemative; oni su stvoreni, da tako kaemo, po modelima elejske
kole: moemo zamisliti samo brojne pojedinane take, izdvojene skokovite promene, a nipoto menjanje. Jo uvek je teko da sami sebe vidimo u postepenom i stalnom menjanju, potinjenom zakonitostima i
pravilima, menjanju koje ne moemo da posmatramo jer se gubi u tami
vremena, menjanju koje je deo kretanja koje bi u meri mogueg trebalo
sagledati kao celinu, kao let strele ili tok reke, a ne kao neprekidno pojavljivanje uvek iste stvari u razliitim trenucima ili neto to skokovito
napreduje iz take u taku. U procesu koji nazivamo istorijom, postepeno se menjaju ljudski odnosi i modeliranje kroz koje pojedinac prolazi.
Ali u istom trenutku kada opazimo ovu osnovnu ovekovu istorinost,
takoe uoavamo i pravilnosti, postojane strukturalne karakteristike
ljudskog ivota. Izdvojeno ljudsko bie moe se razumeti samo u okviru
ovog stalnog kretanja; tu se ne moe izdvojiti neka pojedinanost, jer se
ona stvara u kontekstu ovog kretanja koje nam moe izgledati sporo, kao
u sluaju mnogih primitivnih naroda, ili brzo, kao u sluaju ljudi naeg
vremena; pojedinanost treba shvatiti u okviru tog kretanja kao deo posebnog stupnja ili talasa. Ljudi su oduvek donekle kontrolisali nagone,
koje su potiskivali, a vodili su rauna i o buduim dogaajima; ali ovo
predvianje, ovo vladanje emotivnou, drugaije izgleda meu prostim
532

stoarima ili pripadnicima kaste ratnika, nego medu dvoranima, dravnim inovnicima, pripadnicim am ehanizovane vojske. Oni postaju jai i
obuhvatniji srazmemo podeli funkcija i poveanju broja ljudi kojima
pojedinac treba da prilag^di svoje delanje. Slino tome, vrsta razuma ili miljenja, na koje se pojedinac navikava, slini su ili razliiti
od razuma ili miljenja ostalih ljudi u njegovom drutvu u istoj meri
u kojoj su njegov poloaj u drutvu i njegova funkcija kao i poloaj i
funkcija njegovih roditelja ili onih koji na njega najvie utiu i formiraju ga, slini ili se razlikuju od drugih. Predvianje jednog tampara ili
mainbravara razlikuje se od predvianja knjigovoe, predvianje inenjera nije istovetno predvianju direktora prodaje, predvianje ministra finansija drugaije je od predvianja vojnog komandanta, iako se
sva ova razliita, povrna modeliranja donekle izravnavaju usled meuzavisnosti funkcija. Pa ipak, na jednom dubljem nivou, mogue je
rei da postoje razlike u racionalnosti i modeliranju emotivnosti izmeu ovekakoji je odrastao u radnikoj porodici i onogakoji je odrastao u sigum osti i izobilju. Konano, postoje razlike u racionalnosti i
ustrojstvu afekata, samosvesti i nagonskoj strukturi izmedu Nemaca,
Engleza, Francuza i Italijana, razlike koje se daju objasniti razliitim
razvojem meduzavisnosti, isto kao to postoji razlika izmedu uslovljavanja zapadnjaka i istonjaka. Ali sve ove razlike mogu se primetiti
samo zato to su im u osnovi iste drutveno-istorijske zakonitosti. Individualne razlike unutar ovih grupa, kao to su razlike u inteligenciji,
samo su nijanse unutar potpuno odreenih istorijskih oblika modeliranja; to su razlike iji raspon svako drutvo, u skladu sa svojom strukturom, dozvoljava svojim pripadnicima. Tako stoji stvar i s onom
individualizovanom stvaralakom inteligencijom. Odvanost da se
slobodno i samostalno misli, stav kojim neko dokazuje da je stvaralaki
inteligentan, nema za pretpostavku samo osobeni, prirodni talenat
ve je mogu samo pri odreenoj strukturi aparata moi. Za pretpostavku ima posebnu strukturu drutva i dalje zavisi od toga da li pojedinac
unutar tako strukturisanog drutva ima pristup obrazovanju i malom
broju drutvenih funkcijakoje jedine omoguuju da se kod njega razvije sposobnost za nezavisno miljenje.
U tom smislu razlikuju se predvianje ili razmiljanje kod viteza
i kod dvoranina. Istoriar Ranke je u jednom svom radu opisao dogaaj
koji lepo pokazuje kako se struktura linosti kod vitezova raspadala uporedo sa sve veom monopolizacijom sredstava nasilja146. Osim toga, ire
uzevi, opis ilustruje nain na koji promena u strukturi drutvenih funkcija dovodi do promene ponaanja kod pojedinaca.
533

Vojvoda do Monmoransija, sin oveka koji je znatno doprineo

pobedi Anrija IV, odluio se za pobunu. Bio je to ovek vitekih crta, velikoduan, prepun vrlina, hrabar i ambiciozan; i on je sluio kralja, ali
nije shvatao niti prihvatao da se ovome, ili, tanije, Rieljeu, dodeli iskljuivo pravo da vlada. Tako se sa svojim privrenicima digao protiv
kralja, onako kako su se esto vitezovi, feudalni gospodari, borili jedan
protiv drugog. Dolo je do sukoba. Kraljev general Somberg naao se u
jednom trenutku u nepovoljnom poloaju.
Ranke nam dalje kae:
Bfla je to prednost na koju Monmoransi nije obratio naroitu
panju; ugledavi neprijateljske trupe pred sobom, predloio je saborcima da odmah krenu u napad. Zamiljao je ratovanje kao smeli viteki poduhvat. Grof Rije, njegov iskusni saborac, predloio je da se saeka dok
upravo dovueni topovi ne poseju mete u neprijateljskim redovima. Ali
Monmoransija je obuzela ratnika jarost. Smatrao je da ne treba gubiti
vreme; savetodavac, iako je predoseao nesreu, nije se usudio da se suprotstavi izriitoj elji svog zapovednika; samo je uzviknuo: Gospodaru,
umreu pod vaim zapovednitvom!
Monmoransi je bio prepoznatljiv po divnom konju ukraenom
crvenim, plavim i uto-smeim perima; s grupicom saboraca preao je
jarak; obarali su sve koji bi im se nali na putu; borei se, napredovali su,
da bi najzad stigli pred neprijatelje. Doekani su brzom musketnom
paljbom iz neposredne blizine: konji i ratnici su padali, ranjeni ili mrtvi;
grof Rije i mnogi drugi ubijeni su; vojvoda od Monmoransija, ranjen,
pao je na zemlju zajedno s konjem, koji je takode bio pogoen. Potom je
zarobljen.
Rielje ga je izveo pred sud ija se presuda unapred znala. Ubrzo
zatim, poslednjem Monmoransiju bila je odrubljena glava u dvoritu
Venice u Tuluzu.
Neposredno poputanje trenutnim im pulsim a, zanem arivanje
posledica, spadalo je u doba kada su se ratnici slobodnije m euobno nadm etali - u ponaanje koje je, ak i ako je vodilo pojedinca u
propast, odgovaralo celokupnoj drutvenoj strukturi i stoga bilo
realistino. Ratnika furija jedina je m ogla obezbediti uspeh i
presti. S napredovanjem m onopolizacije i centralizacije sve se to
menja.
534

Nova struktura drutva kanjava sigurnom propau one koji se

prepuste emotivnim pranjenjima, nepromiljenim postupcima bez odgovarajueg predvidanja. Onaj ko se ne slae s uspostavljenim poretkom
ili ne odobrava kraljevu svemo, mora sada drugaije da postupa. Pogledajmo ta o tome kae Sen-Simon, koji je samo jednu generaciju posle
Monmoransija bio vojvoda opozicionar, to je ostao itavog ivota. Pa
ipak, sve to on moe da uini jeste da stvori neku vrstu frakcije na dvoru. Bude li spretan, moe se nadati da za svoje poglede pridobije prestolonaslednika. Ali to je na dvoru Luja XIV opasna igra koja zahteva veliki
oprez. Za poetak, Sen-Simon ispituje dofenova oseanja, da bi ga tek
tada podstakao u eljenom pravcu. Sen-Simon svoje delovanje opisuje
na sledei nain:
Je m etaisprincipalem entpropose de le sonder sur tout ce qui interesse notre dignite; je m appliquai donc a rompre document tous les
propos qui s'ecartaient de ce but, a y ramener la conversation et la promener sur tous les differents chapitres... Le Dauphin, activement attentif,
goutait toutes mes raisons ... pritfeu ... et gemit de l'ignorance et du peu
de reflexion clu Roi. De toutes ces diverses matieres, je nefaisaispresque
que les entamer en les presentant succesivement au Dauphin, et le suivre
apres, pour lui laisser le plaisir de pcirler, de me laisser voir quil etait
instruit, lui donner lieu a se persuader par lui-meme, a s echauffer, a se
piquer et a moi de voir ses sentiments, sa maniere de concevoir et de
prendre cles impressions pour profiter de cette connaissance... Je cherchais moins a pousser les raisonments et les parentheses que... de limpregner doucement et solidement de mes sentiments et de mes vues sur
chacune des ces matieres...*U7.
Uporeenje stavova dvojice ljudi, vojvode od Monmoransija i
vojvode od Sen-Simona, koji su se suprotstavljali kraljevskoj svemoi,
doputa nam da zaokruimo nau sliku. Prvi, jedan od poslednjih vitezoG lavna nam era mi je bila da ispitam njegovo miljenje o svemu onom bitnom
za nae dostojanstvo; nastojao sam, dakle, da blago u stranu gum em svaki razgovor
koji nije vodio tom cilju, da razgovor navedem na najrazliitije teme i na njim a ga
zadrim... Dofen, prilino paljivo, prihvatio je moje argumente... razjarivao se ... i
kudio kraljevo neznanje i nepromiljenost. Sve sam te teme samo nainjao i nizao ih
dofenu; posle bih mu preputao zadovoljstvo da sam govori, da mi pokazuje kako je
upuen. Tako je on sam sebe ubedivao, podsticao, ljutio se, dok sam ja posmatrao
njegova oseanja, njegov nain razm iljanja i sticao znanja od kojih sam imao koristi...
Manje sam se trudio da nameem svoje argumente i digresije nego da ga... blago i
postojano proimam svojim oseanjima i stavovim a o svim tim pitanjima...

535

va, nastoji da svoje ciljeve ostvari oruanim putem, dok potonji, ovek
dvora, eli da ih ostvari razgovorima. Dok prvi sledi svoje trenutne porive, ne razmiljajui daleko, potonji stalno prilagoava ponaanje svom
sagovomiku. Obojica, ne samo Monmoransi ve i Sen-Simon, nalaze se
u veoma opasnom poloaju. Dofen u svakom asu moe prekriti pravila
razgovora na dvoru; moe prekinuti, kada to hoe i bez posebnih razloga, razgovore i odnose, a da time ne izgubi mnogo; moe, ako Sen-Simon nije dovoljno oprezan, prozreti vojvodine pobunjenike namere i o
tome obavestiti kralja. Monmoransi gotovo da nije svestan opasnosti;
ponaa se kako mu to nalau strasti; nastoji da savlada opasnost koja mu
preti, te stoga postupa s mnogo obzira i promiljenosti. Ne eli nita da
ostvari na silu; radi na dugi rok. Uzdrava 'se da bi svog sagovomika neprimetno ali trajno pridobio za svoje stavove.
Sen-Simonova autobiografska pria nam otkriva deo one dvorske
racionalnosti koja je - iako to nije raireno miljenje - igrala veoma
vanu, pa ak i znaajniju ulogu u razvoju prosvetiteljstva (Aufklarung) nego to je bila urbano-trgovaka racionalnost gradana, ono
predvianje na koje su navodile funkcije u trgovini. Oito je da su se
oba oblika predvianja, racionalizacija i psihologizacija vorskog
elitnog plemstva, kao i srednje klase - ma kako se razlikovala po strukturi - razvijala u tesnoj vezi. Oni ukazuju na sve veu meuproetost
plemstva i graanstva. Oni proizlaze iz preobraaja ljudskih odnosa u
itavom drutvu; usko su povezani s onom promenom u ijem toku iz
relativno slabo povezanih stalekih grupa srednjovekovnog drutva
postupno nastaju elementi jednog snanije centralizovanog drutva apsolutistike drave.
Istorijski proces racionalizacije tipian je primer za pojavu koju je
do danas nauna i sistematska misao jedva shvatala. On pripada - ako se
drimo tradicionalne klasifikacije nauka - u istorijsku psihologiju,
nauku koja kao takva jo uvek ne postoji. Danas je nauno istraivanje
istoriara i psihologa uglavnom razdvojeno. Psiholoko prouavanje
ogranieno je samo na dananje ljude na Zapadu, i u najboljem sluaju
na takozvane primitivne ljude. Put, koji je u istoriji Zapada vodio od
jednostavnije, primitivnije duevne strukture, pa do one dananje, sloenije, jo uvek je nerasvetljen. Istoriar nem a neke koristi od rada
psihologa koji razmilja neistorijski, jer prouava psihiku strukturu
dananjeg oveka, kao da ona nije nastala i kao da je nepromenljiva. A
istoriar, sa svoje strane, izbegavajui u svom istraivanju psiholoke
probleme to je mogue vie, nema mnogo ta da kae psihologu.
536

Stvari ne stoje mnogo bolje ni sa sociologijom. Ako se ona uopte i

bavi istorijskim problemima, prihvata kao gotovu stvar granicu koju
istoriar postavlja izmeu psihike delatnosti oveka i njegovih naina
izraavanja, kao to su umetnost, ideje i slino. Jo uvek se prelazi preko
injenice da nam je potrebna istorijska drutvena psihologija, zajedno s
psihogenetikim i sociogenetikim istraivanjem, da bi se ustanovila
veza izmedu razliitih manifestacija oveka i njegove drutvene egzistencije. Istoriaru drutva, kao i istoriaru ideja, drutvo s jedne, i
ideje ljudi s druge strane, izgledaju kao dva u neku ruku sasvim odvojena entiteta. Smatraju da postoji drutvo bez ideja, odnosno ideje bez
drutva. Jedino vode spor o tome koja je pojava vanija. Jedni tvrde da
asocijalne ideje pokreu drutvo, drugi odgovaraju da to bezidejno
drutvo stvara ideje:
Proces civilizacije i, unutar njega, pojave kao to su postepena
psihologizacija i racionalizacija, ne uklapaju se u takvo gledanje na
stvari. ak ni misaono, one se ne mogu odvojiti od istorijskog razvoja
strukture ljudskih odnosa. Besmisleno je pitati se da li se drutvo menja
pri postepenom razvoju manje racionalnog pa do vie racionalnog miljenja i postupanja; proces racionalizacije, kao i obuhvatniji proces civilizacije, istovremeno su i psihika i drutvena pojava. Isto je tako
besmisleno objanjavati proces civilizacije kao nadgradnju ili ideologiju, to jest, dodeljujui mu funkciju oruja u borbi jednih drutvenih
grupa i interesa protiv drugih.
Postepena racionalizacija, a kasnije i ukupna civilizaciona promena drutva, odvija se, bez sumnje, stalno u borbama razliitih slojeva i
grupacija. itavo zapadno drutvo u svojoj povezanosti, supstrat do sada
poslednjeg i najjaeg civilizatorskog pokreta, svakako nije ona mima zajednica, kako to ponekad izgleda u skladnim misaonim graevinama.
Ono nije izvomo skladna celina, u kojoj samo sluajno - podjednako
pod uticajem zle volje ili nerazumevanja pojedinaca - dolazi do sukoba.
Naprotiv, napetosti i borbe - kao i uzajamna zavisnost ljudi jesu sastavni elementi drutvene strukture; one odluujue odreuju i usmerenje promena u njemu. Neospomo je da civilizatorsko kretanje u ovim
sukobima moe posluiti kao vano oruje. Navika predvianja i stroe
potiskivanje trenutnih nagona - da pomenemo samo dva civilizaciona
fenomena - mogu pod odreenim okolnostima lanovima neke grupe
dati znatnu prednost nad ostalim grupama. S druge strane, viak racionalnosti i samoprinude m oie u odredenim okolnostima delovati nepovoljno i oslabiti one koji se njima ponose. Civilizacija, dakle, pod
537

odreenim okolnostima predstavlja dvosekli ma. Ma kakvi im bili

uinci u pojedinim sluajevima, civilizaciona kretanja odigravaju se nezavisno od toga da li donose prijatnost ili korist zainteresovanim grupama. Ona se odvijaju delovanjem monih mehanizama meuzavisnosti na
ije opte usmerenje ne moe uticati pojedina grupa. Za razliku od
sadraja svesti, ona nisu podlona svesnoj ili dopola svesnoj manipulaciji ili svesnom pretvaranju u oruje u drutvenoj borbi. Isto kao struktura
linosti, karakteristina za poseban stupanj drutvenog razvoja, tako se
i specifine civilizacione strukture istovremeno stvaraju kao proizvod i
poluga tokom obimnijih drutvenih procesa unutar kojih se neki slojevi i
neki interesi menjaju i sami sebe preoblikuju. Civilizaciona promena i s
rijom racionalizacija nisu procesi koji se odvijaju u zasebrioj sferi ideja
ili misli. Ovde se ne radi samo o promenama znanja, ideologija,
reju, o promenama sadraja svesti, ve o promenama itavog ljudskog
habitusa, u okviru kojeg sadraji svesti i misaone navike predstavljaju
samo epifenomen, samo zaseban sektor. Suoeni smo, dakle, s preoblikovanjem itave linosti, promenama svih njenih zona, od svesne kontrole onog Ja, do nesvesne kontrole nagona. Da bismo shvatili ovakve
promene, misaona shema na koju se pozivamo kada govorimo o nadgradnji i ideologijama zacelo nije dovoljna.
Stav da se ljudska psiha sastoji od manje ili vie zasebno delujuih zona, a koje se mogu razmatrati nezavisno, duboko je i odavno
ukorenjen u Ijudskoj svesti. Postala je navika da se u razmiljanju o
sloenijoj strukturi linosti misaono razdvaja neki od njenih funkcionalnih slojeva iz celine, kao da je upravo taj sloj sutinski sloj psihike samokontrole kod oveka. Na taj nain istorija ideja i sociologija znanja
pokuavaju da pristupe oveku s obzirom na znanje i razmiljanje. U optici takvog istraivanja, misli i ideje izgledaju kao presudni za nain na
koji se ljudi ponaaju. A nesvesni nagoni, itavo polje nagonske i afektivne strukture, ostaju manje ili vie u tami.
Ali svako istraivanje koje za cilj ima jedino svest kod ljudi, njihov
ratio ili njihove ideje, a ne vodi rauna o strukturi nagona, o usmerenju i obliku ljudskih afekata i strasti, unapred je osueno na jalovost. U
ovom pristupu izmie veliki broj elemenata neophodnih za razumevanje
oveka. Racionalizacija sadraja svesti, i osim toga sve strukturalne promene funkcija ega i superega, sve ove pojave kao to smo ranije opirnije pokazali, a o emu emo jo govoriti nedovoljno su jasne sve dok
se istraivanje ograniava samo na promene u sadraju svesti, a malo
obraa panja na promenu nagonskih i afektivnih struktura. Istorija ideja
538

i misaoni oblici daju se razumeti samo ako se uzmu u obzir promene

ljudskih meuzavisnosti, kao i struktura ponanja i itavo ustrojstvo ovekove linosti na datom stupnju drutvenog razvoja.
Danas u psihoanalitikom istraivanju esto postoji suprotno usmerenje, zajedno s ogranienjem vidokruga koje iz toga proizlazi. Tu
se, naime, u posmatranju oveka tei izdvajanju neega nesvesnoga,
neistorijskog ida (es), kao najvanije stvari u itavoj psihikoj strukturi ovekovoj. Iako je nedavno ovako gledanje na stvari pretrpelo
ispravke u terapeutskoj praksi, one jo nisu dovele do teoretske razrade
podataka steenih u praksi u prim erenija teorijska sredstva. Na teorijskom nivou jo uvek obino izgleda kao da potinjenost oveka nesvesnim impulsima ima asebni oblik i zasebnu strukturu, nezavisno od
relacione sudbine pojedinca, a takoe i nezavisno od ustrojstva i strukture ostalih regulativnih funkcija njegove linosti. Obino se ne pravi
razlika izmeu sirovih i prirodnih instinkata, koji zaista u itavoj Ijudskoj povesti ne trpe velike promene, i, na drugoj strani, sve vrih
struktura i puteva kroz koje prolaze psihike energije kod svakog lj udskog bia preko njegovih odnosa prema drugima, i to od prvog trenutka
njegovog ivota. Ali ove obraene nagonske energije a upravo se
one sreu kod svih ljudi, jer samo poremeenima vladaju neobraene psihike funkcije - to jest, sociogene tenje i nagonske strukture, ne mogu se odvojiti od odgovarajuih struktura ega i superega. I
jedne i druge odreuju ljudsko ponaanje. Suprotno onome to bismo
mogli poverovati itajui neka dela iz psihoanalize, prve nisu manje od
drugih vezane za drutvo, nisu manje potinjene istorijskom razvoju
nego struktura ega i superega.
Ono to odreuje oveka kao takvog, kakav nam se konkretno pokazuje, nije samo ono (id), ego ili superego, ve uvek odnos
izmedu ovih razliitih psihikih funkcija, koje su delom u konfliktu, a delom sarauju u pojedinevoj samokontroli. Ali i ovi odnosi unutar samog pojedinca, a s tim i oblik njegove samokontrole, kao i oblik regulacije
njegovog ega i superega, menjaju se u celosti u toku procesa civilizacije,
u skladu s preoblikovanjem odnosa izmedu Ijudi, drutvenih odnosa. U
toku procesa civilizacije, da to saeto kaemo, svest postaje manje propusna za nagone, a nagoni manje propusni za svest.
U skladu s osnovnim sociogenetikim zakonom mogue je i danas
kod svakog deteta neposredno posmatrati procese istog usmerenja. U
toku ljudske istorije stalno se vidi, kao u svakom individualnom civilizacionom procesu, da dolazi do jasnije diferencijacije izmeu kontrole ega
539

i kontrole superega na jednoj strani, i do jae kontrole nagona na drugoj.

Tek sa stvaranjem svesnih i manje nagonski proetih funkcija, nagonski
automatizmi dobijaju onaj specifiniji karakter koji se danas obino naziva neistorinim, prirodnim svojstvom, a koje ima obeleje nesvesnog. U toku istog preobraaja i sama svest se menja u pravcu sve
vee racionalizacije; tek s jaom i vrom diferencijacijom strukture
linosti, one psihike funkcije koje su okrenute neposredno prema spolja, dobijaju osobine racionalnije delujue svesti, donekle osloboene
nagona i afekata.
Morfologiju i strukturu psihike svesne i nesvesne samokontrole
nemogue je razumeti ni posmatrati ako se one smatraju za dva entiteta
koji postoje i funkcioniu zasebno. Oboje je podjednako vano za ivot
ljudskog bia; oboje zajedno stvaraju jedinstveni funkcionalni kompleks. Njihovu strukturu i promene je takode nemogue razumeti sve
dok se ograniavamo na posmatranje pojedinaca. Oni se jedino mogu razumeti u vezi sa strukturom odnosa izmedu ljudi i s ustrojstvom meupovezanosti, u kojoj se ove, drutvene strukture, menjaju.
Dakle, da bi se razumeo i objasnio proces civilizacije u uem smislu, treba istraivati - kao to smo ovde pokuali da uinimo - promenu i.
psihike i itave drutvene strukture. Treba pristupiti, u uem smislu,
psihogenetikom ispitivanju u kojem je cilj da se shvati itavo polje individualnih psihikih energija, struktura i oblik kako elementamijih, vie
nagonskih mehanizama, tako i onih svesnijih. U irem smislu, istraivanje procesa civilizacije zahteva dugorono gledanje, sociogenetiko
istraivanje celovite strukture, ne samo jednog odreenog drutvenog
polja i istorijskog poretka, u okviru kojeg se ono menja.
Da bi se sprovelo valjano ispitivanje takvih drutvenih procesa,
tradicionalne oblike razmiljanja treba korigovati na slian nain kako
je to uinjeno da bi se dobila odgovarajua osnova za psihogenetiko
ispitivanje. Da bi se shvatili drutveni procesi i strukture, nije dovoljno
ograniiti istraivanja na samo jedan funkcionalni sloj jednog drutvenog polja. Da bi se shvatili ti procesi i strukture, treba analizirati odnose
izmeu razliitih funkcionalnih slojeva, koji su meusobno povezani
unutar jednog drutvenog polja i koji se, sa sporijom i brom promenom odnosa snaga, do koje dolazi na osnovu specifine strukture ovog
polja, trajno reprodukuju. Isto kao to je u svakom psihogenetikom
istraivanju neophodno analizirati, pored psihikog funkcionalnog sloja nesvesnog ili svesnog, i itav ciklus psihikih funkcija, isto je
540

tako bitno u svakom sociogenetikom istraivanju razmatrati celinu

jednog manje ili vie diferenciranog i napetog drutvenog polja. Ovakav postupak je mogu jer drutveno tkivo i njegovo istorijsko preoblikovanje nisu haotini, ve ak i u fazama najveih nemira i drutvenih
previranja poseduju jasan poredak i strukturu. Ispitivati celinu nekog
drutvenog polja ne znai ispitivati sve pojedinane dogaaje unutar
njega. Najpre treba otkriti temeljne strukture koje svim pojedinanim
dogaajima unutar tog drutvenog polja daju usmerenje i utiskuju specifian peat. To znai i postaviti pitanje kako se ose napetosti, funkcionalni lanci, institucije u drutvu XV stolea razlikuju od onih iz XVI
i XVII stolea, i zato se prve menjaju u pravcu drugih. Da bi se odgovorilo na ta pitanja treba vladati obiljem faktografskog materijala. Posle prikupljanja dovoljno pojedinosti, istoriografija ulazi u stadijum
kada se vie ne treba zadovoljiti daljim sakupljanjem pojedinosti i opisivanjem onih ve prikupljenih, ve bi se trebalo pozabaviti onim problemima koji olakavaju razumevanje temeljnih zakonitosti na osnovu
kojih su ljudi u datom drutvu na specifian nain i posebnim funkcionalnim lancima, na primer kao vitezovi i kmetovi, kao kraljevi i
dravni slubenici, kao graani i plemii, meusobno vezani, te na osnovu kojih se ovi odnosi i institucije menjaju u specifinom pravcu.
Reju: kada se premai izvestan nivo faktikog znanja, u mnotvu pojedinanih istorijskih injenica moe se opaziti vri skelet, odreeni
strukturalni splet. Dalji podaci koje otkrijemo mogu posluiti - izuzmemo li obogaivanje istorijske panorame koju nam nude ili da nae
poznavanje ovih struktura revidiramo, ili da ga proirimo ili produbimo. Tvrdnja da svako sociogenetiko istraivanje mora biti usmereno
na sve pojedine funkcionalne slojeve, na celinu drutvenog polja, ne
znai da ono treba da bude usmereno na zbir pojedinosti, ve na celinu
njegove strukture.
U istom smislu treba shvatiti i ono to smo ranije rekli o racionalizaciji. Postepeno menjanje ka racionalnijem ponaanju i miljenju,
kao i prelaz na diferenciraniju, obuhvatniju samokontrolu, danas se
uglavnom povezuje jedino s pojavljivanjem graanskih funkcija. Ima
naih savremenika koji vrsto veruju da je upravo graanstvo proizvelo ili izmislilo racionalno miljenje. Da bismo bolje istakli nau
tezu opisali smo neke procese racionalizacije koji se odigravaju meu
plemiima. Iz toga ipak ne treba zakljuivati da je dvorska aristokratija
drutveni zaetnik racionalizacije. Isto kao to dvorska aristokratija
i graanstvo iz doba m anufakturne proizvodnje nem aju zaetnike
541

ni u jednom drugom sloju drutva, tako ga nema ni racionalistiki talas.

Bolje bi bilo rei da ista promena ukupnih drutvenih struktura, u toku
koje se stvaraju te graanske i aristokratske formacije, u izvesnom
smislu i sama po sebi predstavlja proces racionalizacije. Racionalni ne
postaju samo neki proizvodi ljudskog delanja, posebno misaoni sistemi
zapisani u knjigama. Pre svega se racionalizuje ponaanje odreenih
drutvenih grupa. Racionalizacija je naprosto pomislimo izmedu
ostalog i na pretvaranje ratnika u dvorane izraz za onaj smer promene
ponaanja ljudi u specifinim drutvenim formacijama tokom tog razdoblja. Ali promene ove vrste ne potiu iz jednog ili drugog sloja,
ve nastaju u vezi s napetostima izmeu razliitih funkcionalnih grupa
u drutvenom polju i izmeu Ijudi koji se nadmeu unutar tih grupa.
Pod pritiskom ovakvih napetosti, koje proimaju itavo drutveno tkivo, i itava struktura drutva tokom odreene faze menja se u smeru sve
vee centralizacije pojedinih vladarskih podruja, kao i sloenije specijalizacije i snanije integracije ljudi u njima. Zajedno s ovom promenom
itavog drutvenog polja menja se - najpre u malim, a zatim u sve
veim sektorima itava struktura drutvenih i psihikih funkcija u
smeru racionalizacije.
Sporo razvlaivanje svetenstva, pacifikacija plemstva i postepeni uspon treeg stalea ne mogu se objasniti kao nezavisne pojave,
isto kao to jenem ogue objasniti razvoj trgovine u istom razdoblju nezavisno od stvaranja snanijih monopola prinude i stvaranja monih
dvorova. Sve to tu vidimo samo su poluge u obuhvatnom procesu sve
vee diferencijacije i produavanja lanaca delatnosti, procesu koji je
igrao presudnu ulogu u istoriji Zapada. Upravo unutar ovog procesa
menjaju se - to smo pokazali s vie strana funkcije plemstva, a s njima
i graanske funkcije i oblici centralnih organa. Zajedno s ovom postepenom promenom svih drutvenih funkcija i institucija, odvija se i promena - najpre kod vodeih grupa aristokratije i graanstva - psihike
samokontrole u smeru veeg predvianja i stroeg regulisanja trenutnih nagona.
Kada pregledamo tradicionalne prikaze duhovnog razvoja Zapada,
esto stiemo utisak da su njihovi pisci imali nejasnu predstavu da je do
racionalizacije svesti, promene tradicionalno-magijskih oblika miljenja
u racionalnije sisteme, dolo pojavom jednog broja genijalnih i izuzetnih
ljudi. Ako je verovati piscima tih prikaza, ovi prosvetljeni ljudi su, zahvaljujui svojoj nadmonoj inteligenciji, nauili zapadnjake da se slue
svojim urodenim razumom.
542

Po naem miljenju, stvari su se dogodile drugaije. Veliki mislioci

Zapada su, naravno, stvorili znaajno delo. Onome to su njihovi savremenici doivljavali u svakodnevnom ivotu, ne mogui da jasno shvate,
oni su dali obuhvatan i uzoran izraz. Oni su pokuali da izraze racionalnije oblike miljenja koji su se postepeno razvili zajedno sa sveobuhvatnijim promenama u strukturi drutvenih meuzavisnosti, a s njima i da
objasne probleme ljudskog ivota. Svojim savremenicima pruili su jasniji pogled na svet i na samog oveka. Na taj nain, smeteni u sredite
monog drutvenog mehanizma, oni su delovali na njegovo kretanje.
Oni su bili, prema svojoj veliini i mestu koje su zauziniali, tumai i glasnogovomici jednog drutvenog hora. Pa ipak, oni nisu bili zaetnici
onog tipa miljenja koji j'e vladao u njihovom drutvu. Oni nisu bili tvorci onoga to nazivamo racionalnim miljenjem.
Uostalom, sam ovaj izraz vidi se - veoma je statian i nedovoljno
diferenciran za ono to bi trebalo da oznai. Previe je statian jer se psihiko ustrojstvo menja jednako brzo ili sporo kao i struktura drutvenih
funkcija. Nedovoljno je diferenciran jer je shema racionalizacije, struktura racionalnih misaonih navika, bila i jeste u razliitim drutvenim slojevima na primer, meu dvorskim plemstvom i elitom graanstva a u
skladu s razliitostima njihovih drutvenih funkcija i njihovog ukupnog,
istorijskog poloaja, delimino razliita. Najzad, ono to smo ve rekli o
preobraaju svesti odnosi se podjednako i na racionalizaciju: u njoj se
pokazuje samo jedna strana obuhvatnije promene psihikog ustrojstva.
Ona je praena odgovarajuom promenom struktura nagona. Reju, ona
je jedna od mnogih manifestacija civilizacije.

Stid i nelagodnost
Za proces civilizovanja podjednako su karakteristini i racionalizacija ponaanja i ono specifino oblikovanje ustrojstva nagona, koje
obino nazivamo stidom ili oseajima nelagodnosti. Tenja ka racionalizaciji i snano naglaeno pomicanje praga stida i oseaja nelagodnosti,
koje se naroito poev od XVI veka oseaju u psihikom ustrojstvu oveka Zapada, jesu dva razliita aspekta istog psihikog preobraaja.
Stid je specifino uzbuenje, neka vrsta strepnje do koje u pojedincu dolazi spontano i uobiajeno pod odreenim okolnostima. Stid
je, povrno posmatrano, neka vrsta straha od drutvene degradacije ili
543

ni u jednom drugom sloju drutva, tako ga nema ni racionalistiki talas.

Bolje bi bilo rei da ista promena ukupnih drutvenih struktura, u toku
koje se stvaraju te graanske i aristokratske formacije, u izvesnom
smislu i sama po sebi predstavlja proces racionalizacije. Racionalni ne
postaju samo neki proizvodi ljudskog delanja, posebno misaoni sistemi
zapisani u knjigama. Pre svega se racionalizuje ponaanje odreenih
drutvenih grupa. Racionalizacija je naprosto pomislimo izmedu
ostalog i na pretvaranje ratnika u dvorane izraz za onaj smer promene
ponaanja ljudi u specifinim drutvenim formacijama tokom tog razdoblja. Ali promene ove vrste ne potiu iz jednog ili drugog sloja,
ve nastaju u vezi s napetostima izmeu razliitih funkcionalnih grupa
ii drutvenom polju i izmeu ljudi koji se nadmeu unutar tih grupa.
Pod pritiskom ovakvih napetosti, koje proimaju itavo drutveno tkivo, i itava struktura drutva tokom odreene faze menja se u smeru sve
vee centralizacije pojedinih vladarskih podruja, kao i sloenije specijalizacije i snanije integracije ljui u njima. Zajedno s ovom promenom
itavog drufvenog polja menja se najpre u malim, a zatim u sve
veim sektorima itava struktura drutvenih i psihikih funkcija u
smeru racionalizacije.
Sporo razvlaivanje svetenstva, pacifikacija plemstva i postepeni uspon treeg stalea ne mogu se objasniti kao nezavisne pojave,
isto kao to jenem ogue objasniti razvoj trgovine u istom razdoblju nezavisno od stvaranja snanijih monopola prinude i stvaranja monih
dvorova. Sve to tu vidimo samo su poluge u obuhvatnom procesu sve
vee diferencijacije i produavanja lanaca delatnosti, procesu koji je
igrao presudnu ulogu u istoriji Zapada. Upravo unutar ovog procesa
menjaju se - to smo pokazali s vie strana - funkcije plemstva, a s njima
i graanske funkcije i oblici centralnih organa. Zajedno s ovom postepenom promenom svih drutvenih funkcija i institucija, odvija se i promena - najpre kod vodeih grupa aristokratije i graanstva - psihike
samokontrole u smeru veeg predvianja i stroeg regulisanja trenutnih nagona.
Kada pregledamo tradicionalne prikaze duhovnog razvoja Zapada,
esto stiemo utisak da su njihovi pisci imali nejasnu predstavu da je do
racionalizacije svesti, promene tradicionalno-magijskih oblika miljenja
u racionalnije sisteme, dolo pojavom jednog broja genijalnih i izuzetnih
ljudi. Ako je verovati piscima tih prikaza, ovi prosvetljeni Ijudi su, zahvaljujui svojoj nadmonoj inteligenciji, nauili zapadnjake da se slue
svojim urodenim razumom.
542

Po naem miljenju, stvari su se dogodile drugaije. Veliki mislioci

Zapada su, naravno, stvorili znaajno delo. Onome to su njihovi savremenici doivljavali u svakodnevnom ivotu, ne mogui da jasno shvate,
oni su dali obuhvatan i uzoran izraz. Oni su pokuaii da izraze racionalnije oblike miljenja koji su se postepeno razvili zajedno sa sveobuhvatnijim promenama u strukturi drutvenih meuzavisnosti, a s njima i da
objasne probleme ljudskog ivota. Svojim savremenicima pruili su jasniji pogled na svet i na samog oveka. Na taj nain, smeteni u sredite
monog drutvenog mehanizma, oni su delovali na njegovo kretanje.
Oni su bili, prema svojoj veliini i mestu koje su zauzimali, tumai i glasnogovomici jednog drutvenog hora. Pa ipak, oni nisu bili zaetnici
onog tipa miljenja koji j'e vladao u njihovom drutvu. Oni nisu bili tvorci onoga to nazivamo racionalnim miljenjem.
Uostalom, sam ovaj izraz vidi se - veoma je statian i nedovoljno
diferenciran za ono to bi trebalo da oznai. Previe je statian jer se psihiko ustrojstvo menja jednako brzo ili sporo kao i struktura drutvenih
funkcija. Nedovoljno je diferenciran jer je shema racionalizacije, struktura racionalnih misaonih navika, bila i jeste u razliitim drutvenim slojevima na primer, meu dvorskim plemstvom i elitom graanstva a u
skladu s razliitostima njihovih drutvenih funkcija i njihovog ukupnog,
istorijskog poloaja, delimino razliita. Najzad, ono to smo ve rekli o
preobraaju svesti odnosi se podjednako i na racionalizaciju: u njoj se
pokazuje samo jedna strana obuhvatnije promene psihikog ustrojstva.
Ona je praena odgovarajuom promenom struktura nagona. Reju, ona
je jedna od mnogih manifestacija civilizacije.

Stid i nelagodnost
Za proces civilizovanja podjednako su karakteristini i racionalizacija ponaanja i ono specifino oblikovanje ustrojstva nagona, koje
obino nazivamo stidom ili oseajima nelagodnosti. Tenja ka racionalizaciji i snano naglaeno pomicanje praga stida i oseaja nelagodnosti,
koje se naroito poev od XVI veka oseaju u psihikom ustrojstvu oveka Zapada, jesu dva razliita aspekta istog psihikog preobraaja.
Stid je specifino uzbuenje, neka vrsta strepnje do koje u pojedincu dolazi spontano i uobiajeno pod odreenim okolnostima. Stid
je, povrno posmatrano, neka vrsta straha od drutvene degradacije ili 543

optije reeno - strah od postupaka drugih Ijudi, radnji koje odaju nadmonost tih ljudi. Stid je neka vrsta nezadovoljstva ili straha, koji nastaje
i manifestuje se time to se ovek koji se plai inferiornosti ne moe toj
opasnosti odupreti nikakvim napadom, ni neposrednim fizikim niti bilo
kojim drugim. Ova neodbranjivost pred nadmonou drugog, ova potpuna bespomonost, ne proizlazi direktno iz pretnje koju predstavlja
fizika nadmo drugih, samo nekad prisutnih ljudi, iako bez sumnje
ima poreklo u fizikim prinudama, u fizikoj nemoi deteta pred roditeljima ili onima koji su ga vaspitavali. Kod odrasle osobe, oseaj bespomonosti proizlazi iz injenice da ljudi ijih se nadmonih postupaka ona plai, upravo i deluju saglasno s njenim superegom. On, dakle,
potie i iz samoprinude koju su joj usadili drugi od kojih zavisi, ljudi
koji su bili moni i superiomi. Upravo je zbog toga strah koji nazivamo
stidom uvek priguen za druge; ma kako snaan bio, nikada se ne ispoljava bunim gestovima. Stid dobija onu svoju osobenu crtu iz injenice da osoba koja ga osea jeste uinila ili upravo namerava da uini
neto to e je dovesti u sukob s ljudima za koje je na neki nain vezana,
a i sa samom sobom, to jest, s onim sektorom vlastite svesti koji sprovodi samokontrolu. Na taj nain konflikt koji se oituje u oseaju straha nije konflikt pojedinca i drutvenog mnjenja; pojedinca je samo
njegovo ponaanje dovelo do konflikta s onim delom vlastite linosti
koji predstavlja drutveno mnjenje. Radi se o konfliktu u njegovoj
vlastitoj linosti, pri emu on sam priznaje da je inferioran. Pojedinac
se plai da izgubi ljubav i potovanje onih do ije mu je ljubavi i potovanja stalo. Njihov stav se u njemu tako uvrstio da ga on spontano i
sam prihvata. Upravo to ga ini nemonim prema superiomim postupcima drugih ljudi, postupcima koji u njemu na neki nain aktuelizuju taj
automatizam.
Upravo to objanjava zato strah od krenja drutvenih zabrana dobija utoliko jasniji oblik stida ukoliko se kroz drutvenu strukturu
spoljne prinude potpunije pretvaraju u samoprinude, i ukoliko je obuvatniji, diferenciraniji obru samoprinuda koji obavija ovekova ponaanja.
Unutranja napetost, uzbuenje koje nastaje u trenutku kada se ovek
osea prinuenim da probije obru, ili je to ve uinio, razliito su snani
u zavisnosti od teine drutvenih zabrana i samoprinude. U obinom
ivotu ovo uzbuenje nazivamo stidom samo u posebnim okolnostima i
kada je dovoljno snano; pa ipak, to se tie njegove strukture, re je o
istoj pojavi bez obzira na njene razliite nijanse i snagu. Poput samoprinuda, stid postoji i u manje stabilnim, ne toliko jednoobraznim, i manje
obuhvatnim oblicima, ak i na niim nivoima drutvenog razvoja. Kao
544

ove samoprinude, napetosti i strahovi pojavljuju se jasnije sa svakim napretkom procesa civilizacije, da bi konano nadmaile ostale strahove posebno fiziki strah od drugih ljudi. Strahovi vladaju utoliko vie to su
pacifikovane oblasti vee, to vei znaaj u oblikovanju ljudi dobijaju
ravnomemije prinude, dok fiziko nasilje igra ulogu straara iza kulisa,
ukratko, onoliko koliko napreduje civilizovanje ponaanja. Upravo kao
to o razumu moemo da govorimo samo u vezi s napretkom racionalizacije i stvaranjem funkcija koje zahtevaju predvianje i uzdravanje,
tako i o stidu moemo da govorimo samo u vezi s njegovom sociogenezom, s kretanjima u kojima prag stida napreduje ili se bar menja, u kojima se struktura i oblik samoprinuda menjaju u odreenom smeru,
reprodukujui se potom, tokom vie ili manje dugakog razdoblja, u
istom obliku. I racionalizacija i pomicanje praga stida i nelagodnosti izrazi su za smanjivanje straha od direktnog napada druge osobe ili poraza
od nje, ali su i izrazi za jaanje spontanih, unutranjih strahova i samoprinude..U obe pojave nalaze izraz vee, diferenciranije predvianje i dalekovidost, koji postaju nuni da bi sve vee grupe ljudi sauvale svoje
drutveno postojanje u sve vie diferenciranom drutvu. Nije teko objasniti kako su naizgled razliite promene psihike morfologije zapravo
meusobno povezane. Obe pojave, jaanje stida praenog strahom, kao i
snanija racionalizacija, samo su raziiiti aspekti dubljeg jaza koji u
linosti pojedinca nastaje zajedno sa sve veom podelom funkcija. To su
razliiti aspekti sve vee podele izmedu nagona i kontrole nagona,
izmeu ida s jedne, i ega i superega s druge strane. Sto ova diferencijacija psihike samokontrole dalje odmie, utoliko jasnije onaj sektor kontrolnih psihikih funkcija, koji u irem smislu nazivamo ego, a u
uem superego, dobija dvostruku funkciju. Na jednoj strani ovaj sektor
predstavlja centar iz kojeg osoba regulie svoje odnose s biima i stvarima, a s druge centar iz kojeg ona sasvim spontano i nesvesno upravlja
svojom unutranjou, to e rei svojim nagonima. One psihike
funkcije koje se u toku opisanih drutvenih promena sve vie odvajaju
od nagona, to jest, ego i superego, preuzimaju dva zadatka unutar linosti: vode istovremeno i unutranju i spoljnupolitiku, koje ne samo da se ne
slau uvek ve su esto i protivrene. To objanjava i injenicu da se u
drutveno-istorijskim razdobljima koja obeleava napredak racionalizacije, primeuje i pomicanje praga stida i oseaja nelagodnosti. To
objanjava i injenicu da ovde, kao i uvek - u skladu s osnovnim zakonom sociogeneze - dolazi do slinog procesa u ivotu svakog deteta: racionalizacija ponaanja je manifestacija spoljne politike onog istog
superega ija se unutranja politika izraava pomicanjem praga stida.
35 Proces civilizacije

545

Tu je misao lako razviti u vie smerova. Ostaje da se pokae kako

se ova vea diferencijacija unutar linosti izraava i u promeni pojedinih
nagona. Pre svega, treba da se pokae kako ona dovodi do preoblikovanja polnih nagona i jaanja oseaja stida u odnosima izmeu mukaraca i
ena*. Ovde emo se zadovoljiti da ukaemo na neke od glavnih veza
izmeu goreopisanih drutvenih procesa i ovog pomicanja praga stida i
oseanja nelagodnosti.
ak i u novijoj istoriji Zapada, oseaji stida nisu bili u ovekovu
linost usaeni na isti nain. Da spomenemo samo jednu razliku: nain
na k'oji su oni ugraeni u ovekovu linost nije isti u stalekom hijerarhijskom drutvu kao u vremenski narednom, graansko-industrijskom.
Primeri koje smo ranije'naveli, posebno oni u vezi s razvojem
oseaja stida pri obnaivanju delova telal4S, omoguuju da stvorimo izvesnu sliku o preobraajima do kojih je dolo. U dvorskom drutvu,
strah vezan za otkrivanje delova tela jeste - u skladu sa strukturom tog
drutva staleki i hijerarhijski uslovljen. in otkrivanja tela pred
drutveno niima (primer: kralj pred svojim ministrima), ne smatra se
ozbiljnim prekrajem drutvenih pravila. Isto je tako, u jednoj ranijoj
*
Ovde ne moemo raspravljati o ovom vanom problemu. Za njegovo reavanje trebalo bi podrobno opisati i analizirati promene u strukturi porodice i odnosima
izmedu polova, promene do kojih je dolo u istoriji Zapada. Isto bi tako bilo potrebno i
dalje ispitivanje promena u nainu vaspitanja dece i obrazovanja omladine. M aterijali,
prikupljeni za objanjenje civilizacionih procesa, i analize koje su omoguili, veom a su
opseni. Postojala je opasnost da se skrene s teme ovog rada, pa emo zbog toga o tom
vanom pitanju raspravljati u nekom od narednih radova.
Ista opaska vai i za prouavanje procesa civilizacije u srednjim slojevima, i za
preobraaj urbano-gradanskih slojeva, kao i nedvorskih slojeva seoskog plemstva. Iako
je izvesno da promena struktura psihikih funkcija ovih slojeva jednako spada u specifino istorijsko preoblikovanje itave strukture zapadnog drutva, ipak je a na to smo
ranije ukazali lako razlikovati civilizacionu liniju nekurijalizovanih srednjih slojeva i
onu dvorskog plemstva. U prvim slojevima razvoj seksualnosti znatno se razlikuje, delom zbog drugaije strukture porodice, delom zbog drugaije vrste predvidanja koju zahtevaju srednjostaleke profesionalne fu n k cije-n eg o u potonjim. Neto slinoje vidljivo
i kada se prouava civilizacijski preobraaj religije na Zapadu. Civilizacijsko preoblikovanje verskog oseanja, emu su sociolozi do sada poklanjali najvie panje, to
jest, interiorizacija i racionalizacija, koje nalaze izraza u raznim granama protestantskog
puritanizma, oito je najtenje povezano s nekim promenama u poloaju i strukturi
srednjih slojeva. Odgovarajua civilizaciona promena u okviru katolianstva kakva se
pokazuje u stvaranju i irenju jezuitskog reda, izgleda da se odvija, uz pom o hijerarhijsko-centralistike strukture Katolike crkve, u uoj povezanosti s apsolutistikim centralnim organOm. Da bi se objasnili ovi problemi treba dobro poznavati povezanosti i suprotnosti izmeu civilizatorskog razvoja nekurijalizovanih srednjih slojeva i razvoja
dvorskog plemstva. Ovde uopte neemo govoriti o mnogo sporijem i kasnijem civilizacionom kretanju koje zahvata slojeve radnitva i seljatva.

546

fazi, bilo doputeno da se mukarac razgoliuje pred enom koja mu je

bila drutveno inferioma. Kada se zna za minimalnu zavisnost osobe
vieg ranga od osoba niih slojeva, jasno je da kod osoba vie ranga jo
ne postoji oseaj inferiomosti ili stida; otkrivanje tela se moe, objanjava Dela Kaza, shvatiti i kao in dobrodunosti prema osobi nieg ranga.
Naprotiv, obnaivanje pred osobom vieg ili jednakog ranga sve se vie
tumai kao nedostatak potovanja i biva prognano iz drutvenih odnosa;
ono se smatra prekrajem i u skladu s tim praeno je strahom. Tek kada barijere izmeu stalea padnu, kada se funkcionalna zavisnost svih u odnosu na sve pojaa, a svi ljudi postanu u izvesnom smislu jednako vredni,
obnaivanje se izvan dobro omeenih enklava poinje smatrati prekrajem. Tek tada se takvo ponaanje u pojedincu od najranijeg detinjstva
duboko povezuje sa strahom; drutveni karakter zabrane potpuno iezava iz svesti i stid se osea kao imperativ koji proizlazi iz dubine due.
Isto vai i za oseaj nelagodnosti, koji je neodvojivi pandan oseaju
stida. Kao to stid nastaje pri krenju zabrana koje postavljaju sopstveno
Ja i drutvo, oseaj nelagodnosti javlja se im neto izvan oveka dotakne njegovu zonu opasnosti, oblike ponaanja, predmete, sklonosti, koje je
njegova okolina ranije okruila strahom, sve dok taj strah - u obliku neke
vrste uslovnog refleksa - ne pone ponovo kod njega nastajati u odreenim okolnostima. Nelagodnost je oseaj neprijatnosti ili strepnje koji
nastaje kada neko drugi prekri ili preti da prekri one drutvene zabrane
koje je usvojio pojedinev superego. I ovi oseaji postaju raznovrsniji i
obuhvatniji to je ira i diferenciranija zona opasnosti, koja ureuje i uslovljava ponaanje pojedinca, to vie napreduje civilizovanje ponaanja.
Ranije smo u nizu primera pokazali kako se prag stida i oseaja nelagodnosti od XVI stolea naovamo sve bre pomie. I ovde se misaoni
lanac poinje polako zatvarati. U stvari, ovo pomicanje se podudara s
ubrzanom kurijalizacijom gomjeg sloja. To je doba kada se lanci meuzavisnosti, koji se ukrtaju u pojedincu, zgunjavaju i produavaju, kada
ljudi postaju sve zavisniji jedni od drugih, kada potreba za samokontrolom jaa. Kao uzajamna zavisnost, tako raste i uzajamno posmatranje
ljudi; senzibilnost i zabrane koje ona povlai za sobom sve se vie diferenciraju, postaju obuhvatnije, raznovrsnije, a u sklada s drugaijom prirodom suivota postaju raznovrsniji i razlozi za stid i nelagodnost koje
izaziva ponaanje drugih ljudi.
Istakli smo da se sa sve veom podelom funkcija i jaom integracijom ljudi smanjuju veliki kontrasti izmeu drutvenih slojeva i zemalja,
dok se uslovljavanje u okviru civilizacije obogauje novim nijansama i
varijacijama. Sada se uoava i odgovarajui smer razvoja u ponaanju i
547

oseanju pojeinaca. U meri u kojoj se kontrasti ponaanja smanjuju, aputem samokontrole ublaavaju, obuzdavaju, preinauju izlivi zadovoljstva
i neugode, vea postaje i osetljivost za nijanse i varijacije ponaanja. Toliko vie i ljudi postaju osetljivi za sitne gestove i forme, toliko sloenije postaje njihovo doivljavanje samih sebe i njihovog sveta na nivoima koji
prethodno nisu dopirali do svesti zbog koprene nepriguenih afekata.
Da navedemo jedan primer koji nam se namee: primitivni ljudi
doivljavaju dogaaje vezane za ljude i prirodu u srazmemo ogranienom
krugu, za njih vitalno vanom, prilino razliito nego civilizovani ljudi.
Taj je krug ogranien, jer su lancimeuzavisnosti tih ljudi relativno kratki.
Stepen razliitosti zavisi od toga da li se radi o rataru, lovcu ili stoaru.
Kako bilo da bilo, mogtte je rei da primitivni ljudi, ukoliko se radi o
stvarima bitnim za ivot grupe, spretnije uviaju razlike u prirodi, bilo da
se radi o drveu, umovima, mirisima ili pokretima, nego to to ine civilizovani ljudi. Ali za primitivne ljude prirodni okvir mnogo vie nego
za civilizovane predstavlja zonu opasnosti. Tu zonu okruuju mnogi
strahovi koje civilizovani ovek ne poznaje. Upravo ti strahovi odreuju
ono izmedu ega e se praviti razlika. Na nain na koji ovek doivljava
prirodu presudno utie, sporo pred kraj srednjeg veka, a bre od XVI stolea nadalje, pacifikacija sve naseljenijih podruja. Tek tada ume, livade i
planine prestaju polako da budu glavne zone opasnosti, izvori straha i
nemira koji prodiru u ivot svakog pojedinca. Sada, kada mrea puteva
kao i drutvena meuzavisnost postaje sve gua, kada vitezova-pljakaa
i divljih zveri ima sve manje, kada ume i polja vie nisu poprita izliva
strasti, lova na Ijude i zveri, mesta gde se neobuzdano ispoljavaju radosti
ali i strah, kada se razvijaju sve mimije povezane delatnosti, kada se sve
vie proizvodi roba, razvijaju trgovina i prevoz, tada pacifikovani ovek
poinje da posmatra pacifikovanu prirodu na novi nain. Ona - u skladu sa
sve veim znaajem koje oi dobijaju kao posrednik zadovoljstva uporedo
s veim obuzdavanjem afekata - u velikoj meri postaje predmet vizuelnog zadovoljstva. Uz to ljudi - ili, tanije, stanovnici gradova za koje
ume i polja vie nisu svakodnevno boravite ve mesto za odmor postaju senzibilniji i poinju prirodu da posmatraju na diferenciraniji
nain, na nivou koji je prethodno bio zamraen opasnou i igrom divljih
strasti. Oni poinju da cene sklad linija i boja, otvaraju se za ono to se naziva lepotom prirode. Njihova oseanja podstiu razne nijanse i oblici
oblaka i igra svetlosti u kronji drvea.
Ova pacifikacija dovodi i do promene oseanja ljudi za ponaanje u
drutvenim odnosima. U meri u kojoj se smanjuje strah od spoljne opasnosti jaaju unutranji strahovi, to jest strahovi koje jedan sektor
548

linosti izaziva u drugim. Zbog tih unutranjih napetosti ljudi se navikavaju da paljivije posmatraju one s kojima odravaju drutvene odnose;
takav stav je, naravno, nedostajao ljudima koji su u svakom trenutku
oekivali napad kojem se nee moi suprotstaviti. Sada pojedinac mora
da sam u sebi savlauje jedan deo napetosti koje su se ranije oslobaale u direktnim borbama izmeu ljudi. Drutveni ivot prestaje da
bude zona opasnosti u kojoj su gozbe, balovi, buni sastanci esto
zavravali svadama, tuama i ubistvima. On je sada opasna zona samo
ako se pojedinac ne kontrolie, ako pree vlastiti prag stida ili prag
oseanja nelagodnosti drugih Ijudi. Zona opasnosti sada prolazi kroz
duu ljudi. Upravo zbog toga ljudi postaju senzibilni u toj sferi i za one
razlike koje su im nekada jedva dopirale do svesti. Upravo kao to priroda sada postaje, vie nego ranije, izvor zadovoljstva posredovan pogledom, tako i ljudi postaju ili izvor vizuelnog zadovoljstva, ili vizuelno
izazvanog nezadovoljstva, to jest podstrekai razliito snanih oseaja
nelagodnosti. Neposredni strah koji jedan ovek izaziva kod drugog
smanjio se, i sada se srazmemo poveava unutranji strah koji nastaje
gledanjem i preko superega.
U drutvu u kojem se oruje slobodno i svakodnevno koristi da
podsetimo na jedan ve navedeni p rim e r- sitni gest pruanja noa gostu za stolom ne moe imati neki poseban znaaj. Ali kada se upotreba
oruja sve vie ograniava, kada spoljne i unutranje prinude sve manje
doputaju ispoljavanje uzbuenja i besa putem fizikog napada, ljudi
postaju osetljiviji na sve ono to bilo kako podsea na napad. Gestovi
napada ve dotiu zonu opasnosti; osea se nelagodnost ak i kada
neko prua drugom no okrenut vrhom prema ovom e149. Iz najosetljivijih, uskih krugova dobrog dvorskog drutva, za koje je senzibilitet u
isto vreme i sredstvo prestia, razlikovno obeleje, koje oni upravo iz
tog razloga neguju, ova zabrana iri se postepeno kroz itavo civilizovano drutvo. Pri tom je izvesno da je s agresivnim asocijacijama povezan jo i,itav niz drugih asocijacija koje pripadaju sloju strahom
potisnutin nagona.
Kako je zatim upotreba noa ograniena kao zona opasnosti zidom
otrijih i blaih zabrana pokazali smo ve u nizu primera. Otvoreno je
pitanje koliko u Jtrugu dvorskog plemstva nepribegavanje fizikom nasilju ostaje spoljna prinuda, a koliko se ve pretvorilo u samoprinudu.
Uprkos svim ogranienjima, dvorsko plemstvo jo uvek znatno koristi
stoni no, kao i ma. Poto je lov i ubijanje ivotinja jo uvek deo
dozvoljenih svakodnevnih zadovoljstava meu vlastelom, rezanje ivotinja za stolom jo je uvek s ovu stranu praga oseaja nelagodnosti, to jest,
549

jo uvek je u zoni doputenog. Potom, sa sporim usponom graanskih

slojeva, kod kojih su pacifikacija i pretvaranje spoljnih prinuda u samoprinude, zahvaljujui strukturamanjihovih drutvenih funkcija, potpuniji i obavezniji, komadanje ivotinja premeta se iza kulisa drutvenog
ivota. Istina je da se u nekim zemijama, na primera u Engleskoj, izvesni
stari obiaji odravaju pretopljeni u modemije oblike. Ali upotreba noa,
pa ak i njegovo puko dranje u ruci, osim kada to nije neophodno, izbegava se. Osetljivost u ovom smeru raste.
To je jedan od mnogih primera za promene odreenih strana strukture linosti, promena koje volimo dakratko nazivamo civilizacijom.
Pa ipak, nigde u ljudskom drutvu ne postoji nulta taka strahova od
spoljnih sila, i nigde nulta taka spontanih, unutranjih strahova. Iako se
mogu oseati kao razliiti, oni su u krajnjoj liniji nerazdvojni. U toku procesa civilizacije ne nestaju jedni, da bi se pojavili drugi. Menja se samo
srazmera izmeu spoljnih i spontanih strahova i njihova struktura: ljudski
strahovi od spoljnih sila smanjuju se, iako nikada potpuno ne nestaju;
postojei, latentni ili aktuelni strahovi, koji proizlaze iz napetosti izmeu
nagona i ega, uvek se poveavaju u odnosu na prve, postaju snaniji,
raznovrsniji i postojaniji. Primeri napredovanja praga stida i oseaja nelagodnosti, koje smo naveli u naoj prvoj knjizi, samo su jednostavni i
konkretni dokazi usmerenosti i strukture promene u strukturi linosti,
promene koju je mogue osvetliti s vie strana. Slina struktura se tako
uoava i u promeni srednjovekovno-katolikog superega u protestantski
superego. I tu dolazi do pounutranjenja strahova. U svemu tome ne sme
se zaboraviti jedna stvar: danas, kao i ranije, svi oblici unutranjih strahova odrasle osobe povezni su s detetovim strahovima od drugih Ijudi, sa
strahovima od spoljnih sila.

Snaniji pritisci na gomji sloj.

Jai pritisak odozdo
Ranije smo skrenuli panju na injenicu da se na nekim slikama s
kraja srednjeg veka150, namenjenim gomjem dvorsko-vitekom sloju,
nain na koji se predstavljaju ljudi niih slojeva i njihovi postupci jo
uvek ne doivljava nelagodno. S druge, pak, strane, stroi izbor koji
odgovara strukturi nelagodnosti apsolutistiko-dvorskog gomjeg sloja
doputa samo odmerene i profinjene gestove u umetnosti, dok je sve
to podsea na donje slojeve, sve to se smatra vulgamim, odgurnuto
u stranu.
550

Ovo odbacivanje vulgamog, ova sve vea osetljivost za sve u vezi s

manje razvijenom senzibilnou niih slojeva, prolazi sve sfere drutvenog ponaanja u dvorskom viem sloju. Pokazali smo opimije kako se
to ispoljava, na primer, u jeziku dobrog drutva151. Ne kae se, izjavljuje
jedna dama iz dvorskog kruga, un mien ami ili le pauvre cleffunct;
sve to mirie na graane; a kada graanin uzvrati da mnogi Ijudi iz dobrog drutva koriste te izraze, dobija sledei odgovor: Mogue je da izvesni pristojni nemaju oseaj za tananosti naeg jezika. Ovu tananost
poseduje samo mali broj ljudi.
Ova kategorina tvrdnja proizlazi iz nove senzibilnosti. Ljudi koji
daju prednost nekim reima, a odbacuju druge, nisu ni sposobni niti
pokuavaju da obrazloe svoj izbor. Njihova posebna senzibilnost uveliko zavisi od snanijeg regulisanja i preobraaja nagonskih impulsa,
koje im namee njihov specifini drutveni poloaj. Odlunost s kojom
tvrde: Ova konstrukcija zvui prijatno, ove nijanse su loe odabrane,
ukratko, sigumost njihovog ukusa, potie vie iz nesvesnih obrazaca njihove psihike samokontrole, nego iz svesnih razmiljanja. Ali i ovde je
jasno kako se samo uski krugovi dobrog dvorskog drutva bave ovom
tananou, posveujui sve vie panje nijansama i prelivima u ritmu,
zvunosti i znaenju izgovorenih ili napisanih izraza, te kako ova senzibilnost, ovaj dobar ukus ima i vrednost prestia za ove krugove. Sve
to vrea njihov oseaj nelagodnosti jeste graansko i u drutvenom
smislu manje vredno; i obratno: sve graansko vrea njihov oseaj nelagodnosti. Nunost zauzimanja distance u odnosu na gradanstvo
izotrava tu senzibilnost. Odlika dvorskog ivota je i to da glavno
sredstvo u takmienju za presti i usluge predstavlja uglaeno drutveno
ponaanje, a ne profesionalna delatnost, pa ak ni novac.
U naem smo radu mnotvom primera pokazali kako se poev od
XVI veka norme drutvenog ponaanja sve bre menjaju, kako se to kretanje u XVII i XVIII veku odrava, da bi se norme u XVIII i XIX veku, u
poneto izmenjenfrm obliku, proirile kroz itavo zapadno drutvo. Ovo
napredovanje ogranienja i nagonskih preobraaja poinje s pretvaranjem vitekog plemstva u dvorsku aristokratiju. Tesno je povezano s
promenom ponaanja gomjeg sloja u odnosu na druge funkcionalne grupe o kojima smo ve govorili. Dvorsko ratniko drutvo jo ni izdaleka
nije izloeno tolikom pritisku, jo uvek ne ivi u tolikoj meusobnoj
zavisnosti s graanskim slojevima kao to je to sluaj s dvorskim plemstvom. Ovaj dvorski gomji sloj je jedna od mnogih formacija u beskonano gustoj mrei meuzavisnosti. On ivi, da tako kaemo, u stezi
izmeu monarha od ije milosti zavisi, i graanske elite u ekonomski
551

povlaenom poloaju, koja tei usponu i eli da im preotme prvenstvo.

Napetosti izmeu dvorskog plemstva i graanskih krugova koji tee
usponu ne poveavaju se tek pred kraj XVIII veka i poetkom XIX, ve
su postojale i mnogo ranije. Stavie, kurijalizacija plemstva odvija se u
vezi sa snanijim usponom graanskih krugova. Moglo bi se rei da
upravo velika meuzavisnost i napetosti izmeu plemia i graana najvie oblikuju dvorski karakter vodeih grupa plemstva.
Pri tom ne bi trebalo da nas prevari injenica da je supamitvo
izmeu plemikih i graanskih grupa trajalo stotinama godina, dok nije
odlueno u korist nekih od potonjih. Ne treba da nas prevari ni to da su
zavisnost gomjeg sloja, funkcionalna meuzavisnost i latentne napetosti
izmeu razliitih slojeva u apsolutistiko-stalekom drutvu XVII iXVIII stolea manji nego u innogim nacionalnim drutvima XIX i XX
stolea. U poredenju s funkcionalnom zavisnou slobodnog ratnikog
plemstva u srednjem veku, zavisnost dvorskog plemstva ve je poprilina. Sa sve veom pacifikacijom, drutvene napetosti, a posebno napetosti izmeu plemstva i gradanstva, menjaju svoju prirodu.
Dok god kontrola nad sredstvima fizikog nasilja - nad orujem i
vojnim trupama - nije visoko centralizovana, drutvene napetosti stalno
dovode do ratova. Posebne drutvene grupe, zanatska naselja i njihovi
feudalni gospodari, savezi gradova i savezi vitezova, suoavaju se jedni
s drugima kao jedinice moi k o je -k a o drave k asnije-m oraju uvek biti
spremne da ree sukobe interesa oruanim putem. Strahovi stvoreni u
okviru ove strukture drutvenih napetosti jo uvek mogu da se lako i
esto prazne u vojnim akcijama i direktnoj upotrebi nasilja. Ali sa sve
veom stabilizacijom monopola na nasilje i sve veom funkcionalnom
meuzavisnou plemstva i graanstva, ova situacija se menja. Napetosti su postojanije i mogu se samo retko reiti fizikim nasiljem, u nekim
kriznim situacijama ili drutvenim prekretnicama. Zato se ispoljavaju u
stalnom pritisku, koji svaki pripadnik plemstva mora da reava sam za
sebe. S ovom promenom drutvenih odnosa, drutveni strahovi prestaju
da imaju oblik vatre koja se brzo pali, estoko gori i brzo gasi, da bi se
opet ubrzo upalila, ve postaju stalno tinjajua vatra iji je plamen zapreten i retko izbija.
Cak i s te strane, dvorska aristokratija se kao tip gomjeg sloja jasno
razlikuje od sloja slobodnih ratnika u srednjem veku. Ona je prvi od onih
sputanih slojeva, kojeg.e u novom veku naslediti jo sputaniji slojevi.
Njena itava drutvena egzistencija ugroena je od graanskih slojeva
direktnije i snanije nego sloj slobodnih ratnika. Ve u XVI i XVII veku
- barem u Francuskoj - meu pripadnicima nekih elita graanstva, po552

sebno visokog sudstva i vie administracije, postoji snana tenja da postanu gornji sloj umesto, ili barem pored, ratnikog plemstva. Ovi
gradanski slojevi vode takvu politiku koja je uglavnom usmerena na
poveanje vlastitih privilegija na tetu starog plemstva, ak i ako su u isto
vreme a to njihovom odnosu daje izuzetno ambivalentan karakter vezani za to isto plemstvo zajednikim drutvenim interesima. Upravo iz
tog razloga strahovi koji te stalne napetosti proizvode izraavaju se u tim
graanskim elitama samo u prikrivenom obliku i to pod strogom kontrolom superega. To utoliko pre vai za izvomo plemstvo koje sada esto
zauzima odbrambeni stav, i koje e dugo oseati posledice poraza i gubitaka nastalih pacifikacijom i kurijalizacijom. Ali i dvorski plemii prinudeni su da sakrivaju uznemirenost izazvanu neprekidnom borbom s
graanskim grupama. Drutvena napetost pri ovakvoj strukturi meuzavisnosti izaziva kod ugroenih lanova gomjeg sloja snanu unutranju
napetost. Strahovi koji usled ovih drutvenih napetosti nastaju kod ljudi
dvorskog gomjeg sloja, delimino nestaju iako nikada sasvim i povlae se u zonu nesvesnog, da bi ponovo izbili na povrinu u izmenjenom
obliku, kao specifini automatizmi samokontrole. Oni se ispoljavaju, da
navedemo samo jedan primer, u posebnoj osetljivosti dvorske aristokratije u odnosu na sve to bi moglo dovesti u pitanje njihove nasledne povlastice na kojima se zasniva njihova egzistencija. Oni se izraavaju u
strastvenom odbacivanju svega onog to iole mirie na graanstvo. Ti
strahovi su odgovorni to je dvorsko plemstvo mnogo osetljivije na postupke niih slojeva nego to je to bilo ratniko plemstvo srednjeg veka;
dalje su odgovomi to dvorsko plemstvo iz svog ivotnog prostora
uklanja sve ono vulgarno. I najzad, ovaj drutveni strah koji stalno tinja predstavlja jedan od najmonijih pokretaa drutvene kontrole koju
svaki lan dvorskog gornjeg sloja sprovodi nad samim sobom i ponaanjem drugih ljudi u svom okruenju. Taj strah ispoljava se u napetoj
panji kojom ljudi dvorskog society pomno nadziru i uvaju sve ono
ime se razlikuju od ljudi nieg ranga. Ne radi se samo o spoljnim obelejimanjihovog statusa ve Lo jeziku, pokretima, drutvenim zabavama
i manirima. Stalni pritisak odozdo i strah koji on gore proizvodi jeste,
kratko reeno, jedna od najjaih pokretakih sila -iak o ne je d in a - specifine civilizacione prefinjenosti koja ljude ovog gornjeg sloja odvaja od
drugih i koja naposletku postaje njihova druga priroda.
Glavna funkcija dvorske aristokratije njena funkcija za monog
monarha jeste da se razlikuje, da se odrava kao zasebna grupa, kao
drutvena protivtea graanstvu. Ona potpuno slobodno radi na svom osobenom drutvenom ponaanju, lepim manirima i ukusu. S druge strane,
553

graanski slojevi u usponu i koji su joj za petama, manje su slobodni da se

toliko bave svojim ponaanjem i ukusom; imaju, naime, zanimanja. No i
njihov ideal je da poput aristokratije ive iskljuivo od rente i da, po
mogustvu, uu u dvorske krugove. Ti krugovi su jo uvek uzor za glavninu
ambicioznog graanstva. Graani postaju graani plemii (bourgeois
gentilhommes). Oni podraavaju plemstvo i njegove manire. Ali upravo ta
injenica one oblike ponaanja, razvijene na dvoru, ini manje upotrebljivim kao sredstvo razlikovanja; plemike grupe koje stvaraju uzore stoga
su primorane da dalje razrauju svoje ponaanje. Uvek oni nekada fini
obiaji posle nekog vremena postaju vulgami: Ponaanje se opet glaa,
a prag nelagodnosti se sve vie pomie, sve dok to kretanje ne zavri slomom apsolutistiko-dvorskog drutva u Francuskoj revoluciji ili dok mu
se, u najmanju ruku, ne smanji intenzitet. Pokreta koji u dvorskoj fazi naglo podstie civilizatorski preobraaj plemstva, a s njim i pomicanje granice
stida i nelagodnosti kao to smo to pokazali u primerima u naoj prvoj
knjizi - i sam dobija iz sve veeg nadmetanja za milost najmonijih unutar
dvorskog sloja, kao i iz stalnog pritiska odozdo. U toj fazi cirkulacija modela, kao rezultat vee meupovezanosti i bliih kontakata i postojanije
napetosti razliitih slojeva, mnogo je bra nego u srednjem veku. Dobra
drutva, koja e zameniti dvorsko drutvo, manje ili vie su ukljuena u
mreu profesionalnih drutvenih delatnosti, pa ak iako dvorski naini
nikada u njima ne izostaju, ona vie nemaju isti uticaj; od sada izvor prestia sve vie postaju profesija i novac. Umenost, profinjenost ponaanja u
drutvenoj komunikaciji, nisu vie od presudnog znaaja za ugled i uspeh
pojedinaca u drutvu, kao to je to bilo u dvorskom drutvu.
U svakom sloju drutva najpomnije i najmarljivije se oblikuje ono
ponaanje koje je od vitalnog znaaja za ivot njegovih lanova. Briljivost s kojom se u dvorskom drutvu pristupa vlaanju za stolom, etikeciji, jeziku, odgovara znaaju koji sve te stvari imaju za dvorane kao
sredstva razlikovanja u odnosu na nie slojeve i kao sredstva borbe za
milost kraljevu. Ukusno ureenje kue i vrta, reprezentativno ili intimistiko ukraavanje soba - ve prema modi - duhovitost u razgovorima, pa
ak i u ljubavnim vezama, sve su to u dvorskoj fazi ne samo lina zadovoljstva pojedinaca ve i ivotni zahtevi koji se postavljaju svakom ko
eli da sauva svoj drutveni rang. To su preduslovi za potovanje drugih
Ijudi, kao i za drutveni uspeh koji ovde igra istu ulogu kao profesionalni
uspeh u graanskom drutvu.
U XIX stoleu, s usponom profesionalnog graanstva na funkcije
gomjeg sloja, sve te vetine vie nisu na glavnom mestu u drutvenom
ivotu. Sticanje novca i posao su od sada sredita drutvenih prinuda
554

koje oblikuju pojedinca. Veina onoga to je u dvorskom drutvu bilo temelj drutvene egzistencije, i ijem se modeliranju poklanjalo najvie
panje, u graanskom drutvu je premeteno u sferu koja samo indirektno i izdaleka odreuje drutveni poloaj pojedinca. Oblici drutvenosti,
ukraavanje kue, ceremonijal pri posetama ili ritual pri jelu, sada su
samo deo privatnog ivota. Svoju vitalnu vrednost najvie su ouvali u
onom drutvu koje je, uprkos usponu graanskih elemenata, najtrajnije i
najivlje odralo aristokratsku tradiciju: u Engleskoj. Ali i u tom
osobitom amalgamu, proizvodu vekovnog proimanja aristokratskih i
graanskih obrazaca ponaanja, postupno dolazi do premoi gradansko-srednjostalekih osobina. U celini, u svim zapadnim drutvima, s
propau izvomog plemstva, bez obzira kada i kako se to desilo, razvijaju se oni obrasci ponaanja i afektivni oblici koji su nuni za ovladavanje
profesionalnim funkcijama i obavljanje dobro regulisanog posla. To je
razlog zato profesionalno graansko drutvo preuzima ritual dvorskog
u vezi s drutvenim ponaanjem, a da ga pri tom ne usavrava; to je
takoe razlog zato s usponom graanstva norme afektivne kontrole u toj
sferi napreduju sporo. Dvorsko drutvo - i neto manje engleski society ne poznaju podelu na profesionalnu i privatnu ivotnu sferu. Kada
se ovaj rascep proiri, tada i u procesu civilizacije poinje nova faza.
Shema regulisanja nagona koju diktira profesionalni rad viestruko je
razliita od one koju namee funkcija dvoranina i igra na dvoru. Napor
koji se trai radi ouvanja graanskog drutvenog postojanja, stabilnost
funkcionisanja superega, snaga kontrole nagona i preoblikovanje nagona, koje graanske profesionalne i trgovake funkcije zahtevaju od pojedinca, jesu u celini znatniji, uprkos deliminoj labavosti u manirima,
nego odgovarajue stvari kod dvoranina. To se najvie uoava na nivou
regulisanja odnosa izmeu polova. Pa ipak, dvorsko-aristokratsko modeliranje linosti, u jednom ili drugom obliku prelazi u ono koje se odigrava u profesionalno-graanskom drutvu, koje ga, pak, prihvata i dalje
iri. Do proimanja irih slojeva obrascima ponaanja i kontrole nagona
koji potiu iz dvorskog drutva posebno dolazi u onim oblastima gde su
dvorovi bili veliki i bogati i gde je njihov uticaj kao sredita stvaranja
uzora bio izuzetno snaan. Pariz i Be su primeri za to. U neposrednoj
blizini tih prestonica su se u XVIII veku nalazila dva velika, supamika
apsolutistika dvora. Tragovi te situacije se mogu osetiti i danas, ne
samo u ugledu tih gradova kao centara dobrog ukusa ili industrije luksuzne robe namenjene damama ve i u odnosima izmeu polova,
erotskim sklonostima stanovnika, iako to moda nije izraeno u onoj
meri u kojoj se to iskoriava u filmskoj industriji.
555

Pa ipak, u jednom ili drugom obliku, obrasci dvorsko-aristokratskog dobrog drutva (bonne-compagnie), prodrli su u ire, graansko
industrijsko drutvo i tamo gde su dvorovi bili manje bogati, moni i uticajni. To to su ponaanje vodeih grupa na Zapadu, stepen i vrsta
samokontrole njihovih pripadnika, prilino jednoobrazni uprkos svim
nacionalnim razlikama, jeste zacelo rezultat gustih i dugakih lanaca
meuzavisnosti koji su povezivali razliita nacionalna drutva na Zapadu. Pa ipak, u ovom optem okviru, faza poluprivatnih monopola sile i
dvorsko-aristokratskog drutva s njegovom snanom meuzavisnou
irom Evrope igra posebnu ulogu u oblikovanju civilizovanog ponaanja
na Zapadu. Ovo dvorsko drutvo imalo je prvo, i u posebno istom obliku, jednu funkciju koja se potom u razliitoj meri i donekle preoblikovana uvek prenosila na ire slojeve zapadnog drutva, funkciju dobrog
drutva, gomjeg sloja, koji je stajao pod pritiskom intenzivne i opsene
meuzavisnosti, pod pritiskom monopola na nasilje i poreskog monopola na jednoj strani, i donjih slojeva u usponu na drugoj. Dvorsko drutvo
je zaista prvi predstavnik onog specifinog oblika gomjeg sloja, koji je
nastupao utoliko jae to su s napredujuom podelom funkcija razliiti
drutveni slojevi postajali meduzavisniji, i to je u takvu meuzavisnost
bio ukljuen sve vei broj ljudi i sve vea podruja. Ono je bilo i uveliko
sputan gornji sloj, iji je drutveni poloaj zahtevao stalnu uzdranost
i strogo regulisanje nagona. Upravo ovaj oblik gornjeg sloja je od sada
vladao u evropskim prostorima. Obrasci uzdranosti, koje je dvorsko-aristokratsko drutvo najpre razvilo za sferu drutvenosti, privatnog
ivota, prenosili su se s nijansama i modifikacijama na druge slojeve,
isto kao i poloaj gomjeg sloja i njegova funkcija. Batina aristokratskog
drutva imala je manji ili vei znaaj u zavisnosti od toga da li je ono kao
dobro drutvo igralo veu ili manju ulogu za odreeni sloj ili narod.
Kao to smo rekli, to je bio sluaj u veoj ili manjoj meri sa sve irim slojevima i konano s itavim narodima na Zapadu, posebno onim koji su,
budui da su rano razvili centralne institucije, rano postali i kolonijalne
sile. U timnarodima dolo je -p ritisk o m drutvene integracije utelovljene u snazi nadmetanja unutar same gomje klase i u nunosti ouvanja visokog drutvenog standarda i prestia u odnosu na nie slojeve do
jaanja posebne vrste drutvene kontrole, osetljivosti za ponaanje drugih lanova vlastitog sloja, poveanja individualne samokontrole i same
snage superega. Tako se ponaanja dvorsko-aristokratskog gomjeg sloja
stapaju s ponaanjima razliitih gradanskih slojeva, kada se ovi uspnu i
dospeju u poloaj gomjih slojeva. Civilite se prihvata i nastavlja s nekim izmenama u skladu s poloajem njenog primaoca - u ono to se sada
556

naziva civilizacija ili, tanije, civilizovano ponaanje. Tako se od

XIX stolea naovam o ova civilizovana ponaanja ire kroz donje
slojeve u usponu u zapadnom drutvu, kao i kroz razliite slojeve u kolonizovanim zemljama, stapajui se s odgovarajuim oblicima ponaanja.
Svaki put kada se to dogodi, ponaanje gomjih slojeva i grupa u usponu
se meusobno proimaju. Norme ponaanja slojeva u usponu, shema njihovih propisa i zabrana, odraava po svojoj strukturi povest tog uspona.
Tako se i dogaa da tipina shema ponaanja i kontrola nagona u
razliitim graanskim nacijama, ono to se obino naziva njihovim nacionalnim karakterom, uvek nosi trag starih odnosa aristokratskih i
graanskih slojeva, kao i trag drutvenih sukoba okonanih osvajanjem
vlasti od strane potonjih. Tako, da navedemo samo jedan primer, shema
ponaanja i regulisanja nagona u Sjedinjenim Amerikim Dravama,
uprkos mnogim slinostima sa shemom ponaanja u Engleskoj, ima
mnogo istije i izrazitije srednjostaleke crte. Naime, aristokratija je u
Sjedinjenim Dravama mnogo bre nestala, dok je u Engleskoj dugotrajniji konflikt izmeu aristokratskih viih slojeva i gradanskih srednjih
slojeva u nekoliko naleta dovodio do specifinog proimanja ponaanja
oba sloja. Na sline procese ukazali smo u prvom poglavlju prve knjige,
kada smo govorili o razlikama u nacionalnim karakterima Nemaca i
Francuza. Ne bi bilo posebno teko navesti i druge ilustracije u vezi s nacionalnim karakterima ostalih evropskih naroda.
Svaki od ovih talasa irenja civilizatorskih normi na nove slojeve
praen je i rastom drutvene moi ovih slojeva, pri emu dolazi do izravnavanja njihovog ivotnog standarda sa standardom najblieg gomjeg
sloja ili bar do podizanja standarda. Slojevi koji su neprekidno pogodeni
glau, osudeni na trajno siromatvo i bedu, ne mogu razviti i odrati civilizovano ponaanje. Da bi se odnegovao i odravao stabilan superego,
potreban je relativno visok ivotni standard i prilino visok nivo ivotne
sigumosti.
Ma koliko mehanizam procesa integracije, u okviru kojeg se na Zapadu odigrava proces civilizovanja ponaanja, izgledao na prvi pogled
sloen, njegova osnovna shema je veoma jednostavna. Sve navedene pojave, postepeno poveanje ivotnog standarda irokih slojeva stanovnitva, poveanje funkcionalne zavisnosti gomjih slojeva, uvrenje
centralnih monopola, u krajnoj liniji samo su posledice i epifenomeni as
bre, as sporije podele funkcija. Podela funkcija dovodi do poveanja
produktivnosti rada; poveanje produktivnosti rada je preduslov svakog
poveanja ivotnog standarda irih slojeva; s tom podelom funkcija
dolazi i do poveanja funkcionalne zavisnosti gomjih slojeva. Tek s uz557

napredovalom podelom funkcija mogua je i izgradnja stabilnih i centralizovanih monopola, onog na nasilje i poreskog monopola; tek tada je
mogue stvaranje drave u zapadnom smislu te rei, a tada i ivot pojedinaca postaje sigumiji. Ali na drugoj strani, ova vea podela funkcija
dovodi sve vei broj pojedinaca i sve vie naseljenih oblasti u meusobnu zavisnost; ona zahteva i stvara kod svakog pojedinca sve vee
uzdravanje, strou kontrolu ponaanja i afekata. Ona zahteva jae obuzdavanje nagona i od odreenog nivoa postojaniju samoprinudu.
Upravo to je cena - da tako kaemo - koju plaamo za nau sve veu sigumost i za ostale prednosti koje iz toga proizlaze.
Istina je - a to je za civilizacijski standard dananjice jedno od
glavnih obeleja - da to uzdravanje i ta samoprinuda u dosadanjim
fazama procesa civilizacije ne proizlaze samo iz potrebe da svaki pojedinac sarauje s mnogim drugim ve su u svojoj shemi odreeni osobitom podeljenou drutva u gom je i donje slojeve. Uzdravanje i
modeliranje nagona, do kakvih dolazi u svim viim slojevima, dobijaju
stoga specifino obeleje prvenstveno kroz stalne napetosti koje prolaze kroz drutvo. Kod ljudi koji pripadaju tim slojevima formiranje
ega i superega odreeno je pritiskom konkurencije, eliminacionim borbama unutar vlastitih slojeva, kao i stalnim usponom niih slojeva do
kojeg neprestano dovodi podela funkcija. Snaga drutvenih prinuda i
mnoge protivrenosti unutar njih, kojim aje izloeno ponaanje svakog
lana gomjih slojeva, a to predstavlja njegov superego, nisu odreeni
samo injenicom da kontrolu sprovode supamici, od kojih se neki slobodno nadmeu, ve pre svega time da suparnici moraju da se udruuju
u tenji da sauvaju svoj posebni presti i vii status u odnosu na one
koji pritiskuju odozdo. Dovoljno esto u tim uslovima ouvanje vieg
statusa zahteva predvianje, samouzdravanje i oprez, to je sve optereeno strahovima.
Pratimo li glavni tok ovih procesa kroz stolea, uoavamo izraenu
tendenciju izjednaavanja ivotnog standarda i normi ponaanja, brisanje velikih kontrasta. Pa ipak, ovo kretanje ne odvija se spontano i pravolinijski. U svakom od tih talasa irenja oblika ponaanja iz manjeg kruga
ka veem mogue je razlikovati dve faze: 1 fazu kolonizacije ili asimilacije, u toku koje se donji i iri sloj u usponu, ali koji je jo uvek inferioran, povodi za gomjim slojem; gomji sloj, svesno ili nesvesno, proima
donji sloj vlastitim oblicima ponaanja; 2 fazu odbijanja, diferencijacije
ili emancipacije, u kojoj grupa u usponu osetno dobija na drutvenoj
moi i samosvesti; gomja grupa je sada prinuena na sve vee uzdravanje i izolovanost, pri emu kontrasti i napetosti stalno rastu.
558

Kao to se to uvek deava, obe tenje, asimilacija i razlikovanje,

privlaenje i odbijanje, prisutne su u svakoj fazi; i ovi su odnosi u biti
ambivalentni. Ali u prvoj fazi, kada prvenstveno dolazi do individualnog
uspona donjeg sloja prema gomjem, s jedne strane postoji snanija sklonost gornjeg sloja da kolonizuje donji, dok je, s druge strane, u donjem
sloju snanija tenja da se izravna s gomjim; tokom druge faze, u kojoj
drutvena mo itave nie grupe raste, a one gomje se smanjuje, suparnitvo i tenjaza odbijanjem dovode do jaanja samosvesti svake grupe,
isticanjarazlika i elje da se o n e-b arem k ad aje re o gornjoj grupi stabilizuju. Kontrasti izmeu slojeva rastu, barijere se pojaavaju.
U fazama prve vrste, u fazama asimilacije, mnogi pojedinci iz niih
slojeva u usponu su, ak i protiv svoje volje, veoma zavisni od gomjeg
sloja, ne samo to se tie drutvenog postojanja ve i ponaanja, ideja i
ideala. Poto im jo uvek u mnogom pogledu nedostaje ono vaspitanje
kroz koje su proli pripadnici gomje grupe, oni su esto iako ne uvek
u svojoj drutvenoj inferiomosti impresionirani zabranama, afektivnom
kontrolom i oblikom ponaanja gomjeg sloja, tako da pokuavaju da se
kontroliu u skladu s istim obrascem. Ovde nailazimo na jednu od najzanimljivijih pojava u procesu civilizacije: ljudi iz sloja u usponu razvijaju
superego po uzoru na gomji kolonizatorski sloj. Pa ipak, ovaj superego,
kada se poblie osmotri, razlikuje se viestruko od svog modela. Manje
je uravnoteen, a u isto vreme je mnogo stroi i zahtevniji. On uvek otkriva da je potreban ogroman napor za individualni uspon; isto tako ukazuje i na pretnje odozdo i na pretnje odozgo, na unakrsnu vatru kojoj su
izloeni oni koji se drutveno uzdiu. Potpuna asimilacija s viom grupom u samo jednoj generaciji uspeva samo izuzetno. Napor kod veine
onih koji bi da napreduju neminovno dovodi do specifinih deformacija
svesti i ponaanja. Na Istoku i u kolonizovanim zemljama to je poznato
kao levantinizam. Sree se esto i meu malograanskim slojevima na
Zapadu, gde se javlja u obliku lane kulture (Halbbildung), elje ljudi
da budu ono to nisu, nesigumosti u ponaanju i ukusu, u kiu, ne
samo u ureivanju stanova iodevanju ve i na duhovnom planu: sve je to
izraz drutvene situacije koja primorava na oponaanje modela vieg
drutvenog sloja. Pokuaj ne uspeva i ostaje samo imitacija tuih modela. Vaspitanje, ivotni standard i ivotni prostor sloja u usponu, s jedne, i
gomjeg sloja, s druge strane, u tom su stadijumu tako razliiti da pokuaj
da se imitira sigumost ponaanja gomjeg sloja dovodi kod veine pripadnika sloja u usponu do udno izvetaenog i neuglaenog ponaanja.
Iza ovog nedostatka ipak se vidi istinska beda njihovog drutvenog
poloaja, ali i elja da se pobegne od pritiska odozgo, kao i od vlastite in559

feriomosti. Ovo oblikovanje superega po uzoru na gomji sloj uvek u sloju u usponu dovodi do specifinog oblika stida i oseanja podreenosti.
Ta se oseanja znatno razlikuju od oseanja onih niih slojeva u kojima
nema prilika za individualni uspeh. Njihovo ponaanje je, moebiti, sirovije, ali je svakako doslednije i jedinstvenije. Oni ive u svom svetu, bez
pretenzija na presti gomjih slojeva, ali, s duge strane, imaju vie
mogunosti za emotivna pranjenja; ive vie u skladu sa svojim obiajima i navikama; njihova inferiomost u odnosu na gornji sloj, njihovi
postupci koji odaju potinjenost, i postupci otpora, jasni su i isto tako
malo skriveni kao i njihovi afekti, vezani su odreenijim formama. U njihovoj svesti oni sami, kao i ostali slojevi, zauzimaju jasan poloaj, bilo
dobar ili lo.
Nasuprot tome, oseaji i postupci inferiomosti ljudi koji se drutveno uspinju dobijaju posebnu obojenost iz injenice da se ti ljudi donekle
poistoveuju s pripadnicima gomjeg sloja. Ovi oseaji imaju istu strukturu kao ranije opisane reakcije stida: ljudi u ovoj situaciji delimino
svesno priznaju propise i zabrane, norme i pravila ponaanja gomjeg sloja, pri emu ih se ne pridravaju podjednako lako i prirodno. Upravo ova
udna protivrenost izmeu gomjeg sloja u njima samima, a kojeg predstavlja njihov superego, i nemogunost da ostvare njegove zahteve,
upravo ova stalna unutranja napetost daje njihovom afektivnom ivotu i
ponaanju posebno obeleje.
Njihova sudbina istovremeno iz novog ugla ukazuje na znaaj koji
strogi kodeks ponaanja ima za gomji sloj: on je sredstvo prestia, ali
ujedno - u odreenoj fazi i sredstvo vlasti. Za strukturu zapadnog
drutva je tipino i to to se pokret kolonizacije odvijao pod geslom civilizovanja. Ljudima drutava zasnovanih na visokoj podeli funkcija
nije uvek jednostavno da potinjenim narodima i zemljama vladaju silom oruja poput neke ratnike kaste, iako su stari, prosti ciljevi veine
ranijih ekspanzionistikih pokreta, proterivanje drugih naroda s njihove
zemlje, sticanje novog obradivog tla i prostora za naseljavanje, igrali
ulogu i u osvajanju koje su preduzele zapadne zemlje. Ali nije potrebna
samo zemlja ve su potrebni i ljudi, koje zemlja hegemon, a koja u ovom
sluaju predstavlja gomji sloj, eli da ukljui u svoju radnu mreu, bilo
kao radnike bilo kao potroae. Sve to zahteva poveanje ivotnog standarda i stvaranje samokontrole i izgradnju superega kod potinjenih naroda po uzoru na zapadnjake; to zahteva civilizovanje kolonizovanih
zemalja. Kao to se i na Zapadu, poev od trenutka kada je dosegnut
odreeni nivo meuzavisnosti, ljudima vie nije moglo vladati jedino
orujem i fizikom pretnjom, tako se i radi odranja imperije za koju se
560

htelo da bude vie od podruja u kojem se samo obrauje zemlja uz

pomo domae radne snage, nametnula nunost da se ljudima vlada delimino uz pomo njih samih, oblikovanjem njihovog superega. To je i
razlog da kod jednog dela potinjenih dolazi do onih pojava karakteristinih za prvu fazu uspona u zapadnim zemljama, pojava o kojima smo
ve govorili. Neki pojedinci koji se drutveno uzdiu usvajaju kodeks
ponaanja vieg sloja i tako prolaze proces asimilacije. Oni poinju da
kontroliu svoje afekte i da se ponaaju prema propisima vieg sloja. Delimino se poistoveuju s njim, a ak i ako poistoveenje nosi jake protivrenosti, njihova svest, njihov superego, uvek manje ili vie sledi uzor
koji postoji kod viih grupa. Ljudi u takvoj situaciji manje ili vie
uspeno pokuavaju da s navikama i tradicijama vlastitog drutva stope
strukturu koja vlada u zapadnim civilizovanim drutvima.
Da bismo posmatrali ovakve procese ne treba ii daleko. Slinu
fazu da navedemo samo jedan primer moemo pronai i u usponu
graanstva na Zapadu, to jest, u njegovoj dvorskoj fazi. I tu pojedinci iz
elite graanstva u poetku nastoje da imitiraju ponaanje i oblik ivota
gomjeg sloja, plemstva. Oni u sebi priznaju nadmonost dvorsko-aristokratskog stila ponaanja; nastoje da se vaspitaju i sami sebe kontroliu
po tom uzoru. Ranije pomenuti razgovor jednog graanina u dvorskom
krugu na temu pravilnog govora, daje nam dokaz za to. U istoriji
nemakog jezika tu dvorsku fazu graanstva obeleava navika da se u
govoru i pisanju, posle svake tree ili etvrte rei na nemakom, umetne
jedna francuska, ukoliko se iskljuivo ne koristi francuski, dvorski jezik
u Evropi. Plemii, pa ak i graani iz dvorskih sredina, esto su se rugali
ostalim graanima koji su neuspeno pokuavali da se ponaaju na prefinjeni dvorski nain.
S porastom drutvene moi graanstva, ovog ruganja nestaje. Pre
ili kasnije sva obeleja druge faze uspona dolaze do izraaja. Graanske
grupe sve jae pokazuju osobenu graansku samosvest. Propisima i zabranama dvorskog plemstva pretpostavljaju vlastite. Rad pretpostavljaju
aristokratskoj lenjosti, prirodnost etikeciji, elju za znanjem lepom
ponaanju, a da ne govorimo o posebnim graanskim zahtevima za kontrolom kljunih monopola, reformom poreske i vojne administracije. Oni
prvenstveno istiu vrlinu naspram dvorske frivolnosti. Regulisanje
odnosa izmedu polova, barijera kojom je okruena seksualna sfera ivota, daleko su jai u srednjim gradanskim slojevima u usponu, a u skladu s
njihovim profesionalnim poloajem, nego u gomjem aristokratskom sloju. A tu e kasnije biti jai nego u grupama krupnog graanstva koje su
ve dosegle vrh drutvene lestvice i preuzele ulogu gomjeg sloja. Ali ma
36 Proces civilizaci j e

561

kako otra bila ova suprotnost tokom faza drutvene borbe, ma koliko se
gradanstvo oslobodilo modela i prevlasti plemstva, kodeks ponaanja koji
vodee graanske grupe razvijaju po konanom preuzimanju funkcije
gomjeg sloja, koja je nekad iskljuivo pripadala plemstvu, jeste usled
prethodne faze asimilacije proizvod stapanja kodeksa ponaanja starih i
novih gomjih slojeva.
Veliki potezi ovog pokreta civilizacije, postupni uspon sve irih
slojeva, isti su u svim zemljama Zapada, a slinu tendenciju imaju i u
drugim sve veim podrujima u svetu. A slini su i strukturalni zakoni
koji tim kretanjem upravljaju: vea podela funkcija pod pritiskom konkurencije, sve vea zavisnosti svih od svih, to nijednoj grupi na dui
rok ne daje veu drutvenu mo u-odnosu na druge, i ime se ukidaju
nasledne povlastice. Isti je i tok slobodnog nadmetanja: ono dovodi do
stvaranja monopola koji kontrolie nekolicina, te konano do prelaska
kontrole nad monopolima na sve ire slojeve. Sve se to jasno ispoljava
u toj fazi, tokom borbi graanstva protiv plemikih privilegija, u nacionalizaciji poreskog monopola i monopola na nasilje, kojima je ranije upravljano u interesu veoma uskih krugova. Sve se to deava pre ili
kasnije, u j ednom ili drugom obliku, u svim meuzavisnim zemljama
na Zapadu. Kao to su putevi koji do toga vode u razliitim zemljama
razliiti, u skladu s njihovim razliitim strukturama i razliitim poloajem, tako se razlikuju i oblici ponaanja, shema regulisanja afekata,
te struktura nagona i superega, koji se konano formiraju u pojedinim
nacijama.
Tako se u zemljama kao to je Engleska, gde je dvorsko-apsolutistika faza bila relativno kratka, gde je ranije dolazilo do kontakata i
saveznitava izmeu urbano-graanskih krugova i seoskog plemstva,
stapanje oblika ponaanja gomjih slojeva i srednjih slojeva u usponu odvijalo sporo, s estim pomacima i uzmacima. S druge strane, Nemaka
je, usled odsustva centralizacije i Tridesetogodinjeg rata koji je zbog
toga i izbio, ostala relativno siromana zemlja s niskim ivotnim standardom mnogo due nego njeni zapadni susedi. Ona je prola kroz izuzetno
dugu apsolutistiku fazu koju karakterie postojanje mnotva malih i
nipoto bogatih dvorova, da bi - takoe zbog odsustva centralizovane
administracije relativno kasno krenula u slabiju kolonijalnu ekspanziju. Iz svih tih razloga, unutranje napetosti, odvojenost plemstva od
gradanstva bili su jaki i trajni, a pristup graanskih slojeva centralnim
monopolima teak. U Nemakoj su urbano-graanski slojevi u srednjem
veku jedno vreme bili prilino politiki i ekonomski moni. Bili su autonomniji i samosvesniji nego u bilo kojoj drugoj zemlji Evrope, pa ih je
562

tako i politiko i ekonomsko slabljenje izuzetno snano pogodilo. Iako

su se specifino gradansko-srednjostaleke tradicije ranije razvile u posebno istom obliku u mnogim nemakim podrujima, jer su gradske
formacije bile bogate i samostalne, one su sada opstale kao specifino
graanske tradicije upravo zato jer su njihovi predstavnici bili izuzetno
siromani i drutveno nemoni. Zbog toga dosta kasno dolazi do veeg
meuproimanja graanskih i aristokratskih krugova, do stapanja njihovih oblika ponaanja. Propisi i zabrane oba sloja zadugo postoje gotovo
nezavisno jedni pored drugih. Budui da su tokom tog dugog razdoblja
kljune poloaje poreskog monopola i policijske i vojne uprave drali
pripadnici aristokratije, u graanstvo se duboko usadila navika oslanjanja na moni autoritet drave. Dok u Engleskoj - zbog njenog ostrvskog
poloaja152tokom dugog razdoblja ni vojska ni centralizovana policija,
s deliminim izuzetkom flote, nisu igrali veu ulogu u stvaranju navika
kod stanovnitva, u pruskoj Nemakoj, s njenim dugakim i uvek ugroenim granicama, vojska predvoena plemstvom, privilegovanim slojem, bila je, kao i mona policijska sila, od izuzetno velikog znaaja za
oblikovanje strukture linosti njenih stanovnika. Struktura monopola na
nasilje nije uslovljavala pojedince na samokonotrolu na isti nain kao u
Engleskoj; ona pojedince nije primoravala da se samostalno i poluspontano ukljuuju u ivotno dugi team-work (zajedniki, timski rad p.
p.), ve ih je od malih nogu uslovljavala na potinjavanje i poslunost
naredbama. U skladu sa zajednikim ivotom u dravi, struktura sredstava fizike prinude u Nemakoj nije toliko pospeivala pretvaranje spoljnih prinuda u samoprinude. Osim toga, tu je dugo nedostajala jedna
funkcija koja je u mnogim drugim zemljama, a posebno u Engleskoj,
podsticala aristokratske i graanske slojeve na zajedniko predvidanje,
te na otru samokontrolu prema istoj shemi. Re je o funkciji centra ire
mree meuzavisnosti, funkciji gornjeg sloja kolonijalnog carstva. Tako
je kontrola nagona kod Nemaca odreivana u velikoj meri postojanjem
snane, spoljne dravne sile. Afektivna ravnotea, gospodarenje samim
sobom, dovoeni su u pitanje kada bi taj autoritet izostajao. Iz narataja u
narataj u graanskim masama reprodukovao se superego koji je nalagao
da se posebnom, drutveno viem krugu preputa predvianje koje je
bilo nuno za upravljanje i organizaciju itavog drutva. Na poetku
nae knjige pokazali smo kako je ta situacija u ranoj fazi graanskog
uspona dovela do veoma osobitog oblika graanske samosvesti, do odbijanja153 svega u vezi s upravljanjem monopolima vlasti, te do neke vrste
introvertnosti, do posebnog isticanja duhovnog i kultumog na lestvici
vrednosti.
563

Pokazali smo i kako se taj razvoj u Francuskoj odvijao drugaije.

Tu se stalnije nego u bilo kojoj zemlji Evrope, od poetka srednjeg veka,
stvara dvorsko drutvo. Njega je najpre sainjavalo kurtoazno plemstvo,
a potom sve vei dvorovi. To se kretanje zavrilo, posle eliminacionih
borbi mnogih gospodara, stvaranjem jednog monog i bogatog kraljevskog dvora u koji su se slivali porezi s itave teritorije. Zbog toga je
ovde rano nastala i protekcionistika ekonomska politika, voena iz centra. Iako je to prvenstveno sluilo interesu gospodara monopola i njegovoj elji da to vie uvea poreske prihode, to je takoe pospeilo i razvoj
trgovine i bogatih graanskih slojeva. Relativno rano su se uspostavili
kontakti izmeu graanstva u usponu i dvorske aristrokratije kojoj je
uvek bio potreban novac. Za razliku od mnogih, relativno malih i ne ba
bogatih apsolutistikih vladarskih jedinica u Nemakoj, centralizovani i
bogati apsolutistiki reim u Francuskoj podsticao je svestrano preoblikovanje spoljnih prinuda i samoprinude, kao i stapanje dvorsko-aristokratskih i gradanskih oblika ponaanja. Kada se na tom stupnju zavrio
uspon odozdo, a s njim i izravnavanje i izjednaavanje drutvenih standarda, to je karakteristino za itavu ovu fazu procesa civilizovanja,
plemstvo je izgubilo nasledna prava i status zasebnog gomjeg sloja, a
graanski slojevi preuzeli su funkciju vieg sloja. Ovi potonji su, a to je
bila posledica dugotrajne proetosti plemstva i gradanskih slojeva, nastavili da razvijaju modele, naine oblikovanja nagona i formi ponaanja
iz dvorske faze; inili su to nedvosmislenije i jasnije nego svi ostali
gradanski slojevi u Evropi.

Zakljuak
Kada se jednim pogledom obuhvati prolost u celini, uviamo da se
razvoj odvijao u odreenom pravcu. to vie kroz mnotvo injenica
prodiremo u strukture i meuzavisnosti u prolosti, to jasnije opaamo
vrsti skelet procesa u koje se uklapaju pojedinane pojave. Isto kao to
su ljudi nekada uspevali da posle misaonog lutanja postepeno dodu do
suvislijeg pogleda na prirodu, tako i u nae vreme odlomci ljudske
prolosti, skupljeni u naim mislima i ltnjigama trudom mnogih generacija, postepeno poinju da prerastaju u skladnu sliku istorije i ljudskog
sveta. Sada emo saeti tu sliku predstavljajui je sa specifinog, dananjeg stanovita. Posmatra dobija otriju sliku promena u prolosti
tek kada se one uporede s dogaanjima u njegovom vlastitom vremenu. I
ovde, kao to se to esto dogaa, sadanji dogadaji osvetljavaju prolost,
564

a dublje posmatranje prolosti osvetljava sadanjost. U mnogim pogledima dinamika aktuelne meuzavisnosti predstavlja kretanje u istom pravcu, s neizbenim pomacima i uzmacima, kretanje kroz koje je nekad
prolazila struktura zapadnog drutva.
U trenutku najvee feudalne dezintegrisanosti na Zapadu poinju,
rekli smo154, delovati mehanizmi meuzavisnosti koji dovode do integracije sve veih jedinica. Iz konkurentskih i eliminacionih borbi manjih
vladarskih jedinica, teritorijalnih dominiona, koji su i sami nastali u eliminacionim borbama manjih jedinica, nastaje nekoliko jedirtica, ie na
kraju samo jedna velika jedinica. Pobednik predstavlja centar oko kojeg
se integrie vea jedinica; on predstavlja monopolsku centralu dravne
organizacije u okviru koje se prethodno suparniki regioni i grupe
postupno udruuju u manje ili vie jedinstveno i uravnoteeno drutvo
veeg reda veliine.
Danas ove drave sa svoje strane stvaraju uravnoteene sisteme slobodno nadmeuih ljudskih saveza, kao to su to nekada bile manje jedinice, koje su u ove vee sada ukljuene. Ali ove drave, usled napetosti, te
prinude konkurentskih mehanizama, koji odravaju itavo nae drutvo u
kretanju proetom borbama i krizama, postepeno dolaze u meusobni
konflikt. Jo jednom je vei broj supamikih vladarskih jedinica tako usko
povezan da svakoj jedinici koja stagnira, ne poveava svoju mo, preti
opasnost da se umanji i postane zavisna od drugih drava. Kao u svakom
sistemu ravnotee sa sve veim konkurentskim napetostima, a gde ne postoji centralni monopol, najmonije drave, koje predstavljaju glavne osovine sistema, uzajamo se podstiu na beskrajno spiralno kretanje, na
irenje i jaanje svog poloaja. Tako je borba za prevlast i, svesno ili ne, za
stvaranje monopola nad sve veim oblastima, u punom jeku. Iako se trenutno radi o borbi za prevlast nad odreenim kontinentima, vidimo da se
usled meuzavisnosti sve veih oblasti, nazire i borba za supremaciju nad
sistemom koji obuhvata sve naseljene oblasti sveta.
Danas, kao i ranije, isti onaj mehanizam meuzavisnosti o kojem
smo esto govorili u naem radu, dri ljude u napetosti i navodi ih na promenu njihovih institucija i odnosa. Dananja iskustva suprotstavljaju se
predstavi koja ve stotinu godina vlada ljudskom milju, a prema kojoj
sistem nestabilne ravnotee slobodno-se-nadmeuih-jedinica drava,
koncema, zanatlija, itd. moe da se beskonano dugo odrava u stanju
labilne ravnotee. I danas, kao i u prolosti, ovaj poloaj ravnotee nadmetanja bez monopola tei stvaranju monopola. Zato je ova ravnotea
tako krhka, i zato je verovatnost preokreta tako velika, pokazali smo ranije u analizi dinamike nadmetanja i monopolizacije155.
565

A danas, kao ni ranije, nisu ni ekonomski ciljevi i prinude sami,

niti jedino politiki motivi prvi pokreta ovih promena. Isto tako sticanje
vie novca, ili vie ekonomske moi nije stvami cilj supamitva
izmedu drava i irenja vlasti drave, niti je sticanje vee politike i
vojne moi jednostavno maska, sredstvo za ostvarenje ekonomskog cilja. Monopoli fizike prinude i monopoli nad sredstvima za proizvodnju
i potronju, bilo da su koordinisani ili ne, nerazdvojno su vezani; tu svakako jedan nije baza, a drugi nadgradnja. Oba monopola zajedno
proizvode u odreenim takama specifine napetosti u drutvenom tkivu,
koje podstiu na njegovu promenu. Oba monopola stvaraju bravu izmedu
lanaca kojima su Ijudi meusobno vezani. U obe sfere meuzavisnosti,
politikoj i ekonomskoj, na delu su iste prinude interakcije. Upravo kao
to tenja bogatog trgovca da povea svoje preduzee proistie u krajnjoj
liniji iz napetosti itave ljudske mree iji je on deo, a posebno iz straha
od smanjivanja vlastitog uticaja i gubitka nezavisnosti ako ga supamici
preteknu, tako se i supamike zemlje meusobno podstiu u vrtlogu nadmetanja pod pritiskom napetosti u itavoj strukturi koju predstavljaju.
Mogue je da mnogi pojedinci ele da zaustave ovo spiralno kretanje,
remeenje ravnotee izmeu slobodnih supamika, kao i borbe i promene koje ovo remeenje sa sobom donosi. Tok istorije nam pokazuje da
su prinude meuzavisnosti uvek na dui rok bile jae od takvih elja.
Meunarodni odnosi, koji jo uvek nisu regulisani nekim sveobuhvatnim monopolom na nasilje, vode ka stvaranju takvih monopola i formiranju veih jedinica vlasti.
Prethodnika takvih velikih jedinica vlasti, federacija drava, carstava, ili saveza naroda, ima ve u naem vremenu. Meutim, oni su jo
uvek relativno nestabilni. Kao nekada, tokom vekovnih borbi teritorijalnih vladarskih jedinica, tako je i danas u borbama izmeu drava nemogue predvideti gde e biti centri, a gde granice veih jedinica vlasti ka
ijem stvaranju ove borbe vode. Kao i ranije, nemogue je predvideti koliko e vremena protei dok ove borbe s mnogim preokretima ne budu
konano odluene. Slino pripadnicima manjih jedinica u ijoj su borbi
polako nastale drave, ni mi nemamo jasnu ideju o strukturi, organizaciji
i institucijama veih jedinica ka ijem stvaranju tee dananje akcije,
bilo da to njihovi akteri znaju ili ne156. Jedno je ipak izvesno, a to je opti
pravac kretanja do kojeg dovodi meuzavisnost kakva danas postoji.
Konkurentska napetost izmeu drava, uz jak pritisak napetosti koji
struktura naeg drutva sa sobom nosi, ne moe se umiriti sve dok se posle niza nasilnih ili nenasilnih sukoba ne uspostave monopoli na nasilje,
kao i centralne ogranizacije za vee jedinice, unutar kojih se mnogo
566

manjih jedinica, drava, mogu razvijati zajedno u uravnoteenijem

jedinstvu. I ovde mehanizam meuzavisnosti vodi promene meduzavisnosti ljudi na Zapadu, od najdavnijih vremena krajnje feudalne dezintegracije pa sve do danas, u istom smeru.
Nije drugaije ni s mnogim drugim kretanjima u dananjosti.
Ona nam se pojavljuju u drugom svetlu ako ih sagledamo kao take u
toku koji, ve prema situaciji, nazivamo prolou ili istorijom.
Tako unutar razliitih jedinica vlasti danas uoavamo niz borbi koje nisu
regulisane monopolima: mnoge borbe su ve ule u svoju zavrnu fazu.
Svuda gde su borbe voene ekonomskim orujem dolazi do stvaranja
privatnih monopolistikih organizacija. Kao to su se ranije, pri stvaranju poreskog monopola i monopola na nasilje u rukama pojedinih dinastija, poele oseati prinude koje e dovesti do irenja kontrole nad ovim
monopolima, bilo potinjavanjem monopolske egzekutive javno izabranom zakonodavnom telu, bilo pomou nekog drugog oblika etatizacije,
tako i danas jasno vidimo kako deluju prinude meuzavisnosti koje suavaju mogunost privatne kontrole nad mlaim privrednim monopolistikim organizacijama. To vodi izjednaavanju strukture novijih i starijih
monopola, te do njihovog konanog stapanja na planu organizacije.
Isto vai i za ostale napetosti, koje unutar razliitih jedinica vlasti
vode ka promenama, kao i za napetosti izmeu, s jedne strane, onih ljudi
koji direktno ili indirektno raspolau izvesnim monopolistikim instrumentima kao naslednim posedom i, s druge strane, ostalih ljudi koji se,
iskljueni iz raspolaganja takvim instrumentima, ne bore u slobodnoj
konkurenciji ve su zavisni od mogunosti koje im daju vlasnici monopola. I ovde se nalazimo usred istorijskog kretanja koje, poput velikog
talasa plime, upija sve manje talase i goni ih u istom pravcu. Ranije smo,
kada smo analizirali monopolski mehanizam157, opimije prikazali kako
se i zato se, kada ukupan pritisak napetosti dostigne izvesnu jainu, sporije ili bre preokree ravnotea napetosti izmeu vIasnika:monopola i
slugu monopola. Pokazali smo kako je do tih naleta dolo jo u prvim fazama u istoriji Zapada. Do njih dolazi i u procesu feudalizacije, iako se tu
prevashodno radi o preokretu unutar gomjeg sloja; tavie, ova promena
u korist mnogih i na tetu nekolicine, dovodi, usled nedovoljne podele
funkcija, do dezintegracije raspolaganja monopolistikim poloajima i
rastvaranja monopolskih centara.
Kada doe do napretka podele funkcija i s njom opte zavisnosti
svih funkcija, onda se takva pomicanja ravnotee ne ispoljavaju samo u
tenji ka podeli ranije centralizovanih monopolskih poloaja izmedu mnogo pojedinaca ve i u tenji da se drugaije kontroliu monopolski centri
567

i poloaji koje oni dodeljuju. To narn jasno pokazuje prvi stadijum preokreta, borba graanskih slojeva za raspolaganje starijim, a prvim u novom dobu usavrenim monopolistikim centrima, kojima su kraljevi, a
delimino i plemstvo, raspolagali kao naslednim dobrom. Pokreti ka
gore u naem vremenu su iz mnogih razloga sloeniji. Oni su to ve i zato
jer se u borbi tei ne samo osvajanju starijih monopola poreza i fizike
sile, niti miaih, privrednih monopola koji tek nastaju, nego istovremenom osvajanju kontrole nad obe vrste monopola. Ali osnovna shema prinuda meuzavisnosti koja ovde deluje i u ovom sluaju krajnje je
jednostavna: svako nasledno ogranienje monopola na odreene porodice dovodi do napetosti i neravnotee u odreenoj drutvenoj jedinici.
Ovakve napetosti obino dovode do promena odnosa, a i institucija u
svim drutvima, iako, kada je diferencijacija niska i, posebno, kada je
gomji sloj sastavljen od ratnika, one esto ostaju nerazreene. Pa ipak,
drutvene jedinice zasnovane na veoj podeli funkcija mnogo su osetljivije na nesrazmere i funkcionalne smetnje koje takve napetosti izazivaju.
One su u celini njima mnogo vie pogoene i trajnije uznemirene nego
drutvene jedinice manje diferencijacije. Mada u takvim drutvima
moe postojati vie nego jedan put kojim se takve napetosti mogu reiti i
ukloniti, smer kojim one same sebe prevazilaze predodreden je nainom
njihovog nastajanja, njihovom genezom. Napetosti, nesrazmere, funkcionalne smetnje stvorene korienjem monopolskih prilika u interesu
nekolicine, mogu se prevazii samo ruenjem postojee vrste kontrole.
Ipak se ne moe unapred rei koliko e dugo ova borba trajati.
U nae vreme neto slino deava se s ponaanjem ljudi i itavom
njihovom psihikom strukturom. U naem istraivanju pokuali smo
podrobno da pokaemo kako su struktura psihikih funkcija, poseban
standard kontrole ponaanja u datomrazdoblju, povezani sa strukturama
drutvenih funkcija i promenama u odnosima izmeu ljudi. Iako ove odnose u naem vremenu tek treba prouiti, lako je izneti nekoliko glavnih
principa. Prinude meuzavisnosti, koje danas oito vode do manje-vie
brze promene institucija i meuljudskih odnosa, vode i do odgovarajuih
promena u strukturi linosti. I ovde jasnu sliku onoga to se dogaa dobijamo tek ako to, kao pokret u odreenom pravcu, uporedimo s promenama u prolosti, na kojima se dalji dogaaji zasnivaju. I u poroajnim
mukama ostalih pokreta nagore, standard ponaanja gomjih slojeva, koji
je vladao ranije, na kraju labavi u veoj ili manjoj meri. Uvrivanju
novog standarda prethodi razdoblje potresa. Oblici ponaanja ne prenose se samo odozgo ka dole ve, u skladu s premetanjem drutvenog
teita, i odozdo nagore. Tako je u toku uspona graanstva dvor568

sko-aristorkatski kodeks ponaanja izgubio neto od svoje snage. Oblici

ophodenja i drutvenosti postali su labaviji i delimino grublji. Stroi tabui kojima su srednji slojevi okruivali izvesne oblasti, posebno odnos
prema seksualnosti i prema novcu, proirili su se u razliitoj meri kroz
ire slojeve da bi se konano, kada je ova specifina ravnotea napetosti
nestala u naizmeninim talasima poputanja i obnavljanja strogosti, elementi ponaanja oba sloja stopili u novi, stabilniji kodeks ponaanja.
Uzlazni pokreti, iji smo direktni svedoci, razlikuju se prema strukturi od svih ranijih pokreta, bez obzira na to koliko oni mogu nastavljati te
ranije pokrete i koliko su na njima i zasnovani. Pa ipak, izvesne strukturalne slinosti s upravo opisanom promenom sreu se i danas. I ovde primeujemo izvesno labavljenje dosadanjih shema ponaanja, odreen
prodor nekih ponaanja odozdo, jae meduproimanje ponaanja razliitih slojeva; u nekim sferama dolazi do stroeg ponaanja, a u drugim
do izvesnog ogrubljivanja.
Razdoblje kao to je ono u kojem ivimo, prelazna razdoblja, posebno su misaono podsticajna: stare norme su delimino osporene, a
nove, vre norme, jo uvek ne postoje. Ljudi postaju manje sigumi u
svom ponaanju. Sama drutvena situacija stvara od ponaanja akutan problem. U takvim razdobljim a - a moda samo u njima - otvara se
ovekovom pogledu vidik za mnoge stvari koje su prethodne generacije u svom ponaanju smatrale samorazumljivim. Sinovi nastavljaju da
razmiljaju tamo gde su njihovi oevi stali; pitaju se za razloge tamo
gde njihovim oevima to nije bilo ni na kraj pameti: zato se u toj i toj
situaciji ponaati tako i tako? Zato je neto doputeno, a neto zabranjeno? Kakav je smisao odreenih moralnih propisa i pravila ponaanja? Konvencije koje su se bespogovom o prihvatale iz jedne u drugu
generaciju, sada postaju problem. Osim toga, kao rezultat vee mobilnosti ljudi i sve eeg susretanja s ljudima drugaije psihike strukture, ljudi poinju sami sebe da gledaju s vee distance. Zato se ljudu u
Nemakoj drugaije ponaaju nego ljudi u Engleskoj? Zato se Englezi
drugaije ponaaju nego Amerikanci? Zato se ponaanje ljudi u svim
tim zemljama razlikuje od ponaanja ljudi na Istoku ili u primitivnijim
drutvima?
U prethodnim istraivanjima pokuali smo da bacimo neto svetla
na te probleme. Mi smo se tu bavili samo pitanjima koja vise u vazduhu. Pokuali smo, u meri naeg znanja, da ih objasnimo i otvorimo put
kojim bi se, kroz raspravu i saradnju, moglo ii dalje. Sheme ponaanja
koje nae drutvo utiskuje svojim pripadnicima od malih nogu kao njihovu drugu prirodu, i koje se u njima odravaju monom i sve stroe
569

organizovanom drutvenom kontrolom, ne bi se mogle objasniti na osnovu opteljudskih i neistorijskih ciljeva, ve jedino kao neto to ima
koren u istoriji Zapada, to jest, na osnovu specifinih oblika odnosa koji
se tu razvijaju, integrativnih sila koje ih preoblikuju i ire. Ove sheme su,
kao i itava kontrola naeg ponaanja, kao i struktura naih psihikih
funkcija, vieslojne. Njihovom stvaranju i njihovoj reprodukciji doprinose kako emotivni impulsi tako i racionalne funkcije, nagonske funkcije i funkcije ega. Odavno smo se navikli da pravila koja odreuju
ponaanje lanova naeg drutva tumaimo kao neto racionalno, zasnovano samo na logici. Nae stanovite u ovoj knjizi bilo je drugaije.
Mi smo, zapravo, utvrdili da je racionalizacija158- a s njom i racionalno oblikovanje i opravdavanje drutvenih tabua - samo jedna strana
promene koja obuhvata itavu psihiku strukturu ovekovu, nivo nagona, kao i nivo svesti. Videli smo da pokreta te promene psihike samokontrole jesu zapravo pritisci koji proizlaze iz viestruke povezanosti
ljudskih delatnosti, pritisci koji deluju u odreenom pravcu, promene
oblika ljudskih odnosa i itavog drutvenog tkiva. Ova racionalizacija
odvija se uporedo s opsenim diferenciranjem funkcionalnih lanaca i
odgovarajuom promenom organizacije fizike prinude. Ona za pretpostavku ima podizanje ivotnog standarda, poveanje sigumosti, bolju
zatitu od fizikog napada i unitavanja, a time i strahova koji izmiu
kontroli i ee i snanije obuzimaju pojedince u drutvima s manje stabilnim monopolima sile i nerazvijenom podelom funkcija. Danas smo
toliko svikli na postojanje tih stabilnijih monopola i na odgovarajuu
veu predvidljivost spoljne agresije, da vie nismo svesni njihovog
znaaja za strukturu naeg ponaanja i nae linosti. Gotovo da ne primeujemo kako bi se ono to nazivamo razumom, ono relativno
dalekoseno i diferencirano upravljanje naim ponaanjem s visokim
stupnjem kontrole afekata, brzo raspalo ili sruilo, ako bi se napetosti
koje u nama i oko nas izazivaju strah promenile, ako bi se strahovi koji
utiu na na ivot iznenada poveali ili smanjili, ili ako bi se oni naglo
poveavali i smanjivali, kao to se to dogaa u primitivnim drutvima.
Tek kada shvatimo sve te veze, otvara nam se pristup problemu
ponaanja i njegovom regulisanju putem drutveno vaeih propisa i zabrana. U stvari, stupanj straha (Angstspannung), kao i itava ekonomija
zadovoljstva, razlikuju se u svakom drutvu, u svakom sloju, u svakoj
istorijskoj fazi. Da bismo shvatili kontrolu ponaanja koju drutvo namee svojim pripadnicima i u njih je usauje, nije dovoljno poznavati
samo racionalne ciljeve koji se mogu navesti radi objanjenja propisa i
zabrana. Moramo do samog dna ispitati strahove koji lanove ovog
570

drutva, a pre svega uvare njegovih propisa, navode da se ponaaju na

odreeni nain. Ove promene u pravcu civilizovanja bolje razumemo tek
kada postanemo svesni s kakvim su promenama one povezane u strukturi i
ukorenjenosti strahova u psihi. Ranije smo dali nekoliko pokazatelja
opte usmerenosti te promene159. Neposredan strah koji ovek izaziva
kod blinjih donekle se smanjuje; posredni ili interiorizovani strahovi
srazmemo se poveavaju; i jedni i drugi se na izvestan nain ujednauju;
talasi straha vie nisu tako esti niti tako brzo rastu i slabe; s manjim oscilacijama, slabi u poreenju sa strahom iz ranije faze, oni obino ostaju
negde u sredini. Kada je to sluaj, onda ponaanje, to smo videli, kree
u smeru civilizovanja, uz sve nijanse i varijacije. I ovde, kao i svuda,
struktura strahova na psihikom planu odgovara prinudama koje lj udivre jedni na druge na osnovu rutvenih meuzavisnosti koje ih povezuju. Strahovi su jedan od glavnih kanala preko kojih se drutvena struktura prenosi na psihike strukture pojedinaca. Pokretaka snaga koja lei
u osnovi civilizacione promene nagonske ekonomije, kao i strahova,
jeste veoma specifian preobraaj drutvenih prinuda koje deluju na pojedinca, specifino preoblikovanje itave mree odnosa, pre svega organizacije upotrebe sile.
Ljudima je esto izgledalo i izgleda kao da su propisi i zabrane koji
reguliu njihovo ponaanje prema drugim Ijudima, kao i strahovi koji ih
pokreu, neto to ne spada u ljudsku sferu. Ali to se vie bavimo istorijskim okolnostima u toku kojih se stvaraju i menjaju zabrane, kao i
strahovi, to nam se vie namee uvid koji je bitan za razumevanje naeg
ponaanja i nas samih. Naime, pokazuje se koliko su strahovi koji pokreu
Ijude zapravo ovekova tvorevina. Naravno, mogunost da se oseti strah,
kao i mogunost da se oseti zadovoljstvo, jesu izvoma svojstva ljudske
prirode. Ali snaga, vrsta i struktura strahova koji tinjaju ili plamte u pojedincu, nikada ne zavise jedino od njegove prirode, niti, barem u diferenciranim drutvima, od prirode koja okruuje oveka; oni su u krajnjoj
liniji odreeni istorijom, strukturom ljudskih meuodnosa, strukturom
drutva; oni se s njima zajedno i menjaju.
Tu se nalazi neophodni klju za razumevanje svih problema koje
pred nas postavljaju pravila ponaanja, propisi i drutveni tabui. Dete i
adolescent uopte ne mogu da naue da kontroliu svoje ponaanje ako
osobe koje ih okruuju ne pobude u njima strah. Bez delovanja tog straha
mlada ljudska ivotinja nikada nee postati odraslo bie koje zasluuje
ime oveka, isto kao to ovaj nee moi da dostigne punu Ijudsku zrelost
ako u ivotu nije doiveo dovoljno radosti i zadovoljstava. Strahovi koje
odrasli svesno ili nesvesno podstiu u malom detetu usauju se u njegovu
571

psihu i ponavljaju se delimino spontano. Strahom se modelira detetova

podatna dua, tako da ono rastui ui da se ponaa u saglasnosti s vaeim
normama, bilo da su ti strahovi izazvani fizikom silom, osujeenjima, ili
ogranienjima u ishrani ili radostima. Strahovi koje je sam ovek stvorio
sputavaju i odraslog oveka. Oseaji stida, strah od rata, strah od Boga,
oseaji krivice, strah od kazne ili gubitka drutvenog prestia, strah oveka
od samog sebe, od podleganja vlastitim nagonima, svi ovi strahovi su
oveku usaeni od drugih ljudi, direktno ili indirektno. Njihova snaga, njihov oblik i uloga koju igraju u linosti pojedinca, zavise od strukture
drutva u kojem on ivi i od sudbine koju unutar tog drutva ima.
Nijedno drutvo ne bi moglo postojati bez kanalisanja individualnih nagona i afekata, bez preciznog regulisanja ponaanja pojedinaca.
Ovo regulisanje nije mogue bez prinuda koje ljudi vre jedni na druge, a
svaka prinuda se u linosti onog ko je trpi pretvara u neki oblik straha.
Ne treba da se obmanjujemo: svuda gde ljudi ive zajedno, gde se njihovi zahtevi i postupci proimaju, bilo da se radi o poslu, druenju ili
ljubavnim odnosima, neizbeno je stalno stvaranje i reprodukovanje
strahova. S druge strane, nikako ne treba podlei verovanju da propisi i
strahovi koji danas obeleavaju Ijudsko ponaanje imaju kao svrhu
ovu nunost zajednikog ivljenja ljudi, ili da su u naem svetu ogranieni na one prinude i strahove neophodne za odravanje stabilne ravnotee izmeu elja mnogih Ijudi, kao i ouvanje drutvene saradnje.
Nai kodovi ponaanja podjednako su protivreni i neuravnoteeni kao i
oblici naeg suivota, kao i struktura naeg drutva. Prinude kojima je
danas svaki pojedinac izloen, strahovi koji su njihova nuna posledica,
u svojoj prirodi, intenzitetu i strukturi uslovljeni su specifinim prinudama meuzavisnosti koje vladaju u strukturi naeg drutva, prinudama o
kojima smo upravo govorili: i to preko razlika nivoa u drutvu i snanih
napetosti koje ga karakteriu.
Jasno je u kakvim kretanjima i opasnostima ivimo. O strukturalnim prinudama koje odreuju smer ovih pojava ve smo govorili. Upravo ove sile, daleko vie nego jednostavna prinuda zajednikog rada,
upravo napetosti i prepletenosti ove vrste, izazivaju danas stalno strahove
kod ljudi. Napetosti izmeu drava u borbi za prevlast na nivou pojedinaca izraavaju se u odreenim frustracijama i ogranienjima; one pojedincima nameu sve vei radni pritisak i stalnu duboku nesigumost. Sve
to, liavanja, nespokoj, teret rada, stvara strah, jednako kao i neposredna
ugroenost ivota. Isto vai i za napetost unutar jedinica vlasti. Suparnitva koja se ne mogu kontrolisati, a sem toga i ne zavise od monopola,
a u kojima uestvuju lanovi istog drutvenog sloja, s jedne strane, i na572

petosti izmeu slojeva i grupa, s druge strane, izazivaju kod pojedinaca

stalni nemir, dovode do odreenih zabrana i ogranienja i stvaraju specifine strahove: strah od otputanja s posla, od nepredvidivog potpadanja
pod samovolju monika, od padanja ispod ivotnog minimuma, u niim
slojevima; strah od propasti, deliminog gubljenja imovine i nezavisnosti,
gubitka prestia i drutvenog ranga, u srednjim i gomjim slojevima. Upravo ovi strahovi od gubitka prestia, koji je razlikovno, nasleeno i nasledno obeleje, videli smo160, igrali su znaajnu ulogu u oblikovanju vladajueg kodeksa ponaanja. Upravo oni, to je takoe pokazano, tee
interiorizaciji; oni se, daleko vie nego strah od bede, gladi, neposredne
fizike opasnosti, uvruju u pojedincima iz tih slojeva, u skladu s
nainom kako su odgojeni, u unutranje strahove koji ih, pod pritiskom
snanog superega i nezavisno od spoljne kontrole, automatski vezuju za
naueni kod ponaanja. Otac i majka se stalno brinu da njihovo dete
odri norme ponaanja drutvenog sloja kojem pripada ili da usvoji norme vieg sloja, da zadri ili povea presti porodice, da se potvrdi u eliminacionim borbama u vlastitom sloju. Ti strahovi okruuju dete od malih
nogu i to jo vie u srednjim slojevima, eljnim uspeha, nego u gomjim
slojevima. Strahovi ove vrste zauzimaju vano mesto u propisima i zabranama koji se detetu nameu od najranijeg detinjstva. Roditelji ih delom svesno, delom nesvesno, nekom vrstom psihikog automatizma,
prenose na decu, kako postupcima tako i verbalno. Oni stalno potpiruju
vatru unutranjih strahova koji ponaanje i oseanja deteta koje raste
stalno dre u odreenim granicama, vezujui ga - elelo ono to ili ne za
odreen standard stida i nelagodnosti, za odreene naine izraavanja i
ponaanja. Cak i propisi koji su danas nametnuti u vezi sa seksualnim
ponaanjem i automatski strahovi koji ga esto prate, ne potiu iskljuivo iz neophodnosti regulisanja i uravnoteavanja zahteva mnogih Ijudi
koji ive zajedno. Oni umnogome proizlaze iz krajnje napetosti koja vlada
u gomjim i, naroito, srednjim slojevima naeg drutva. Oni su usko povezani sa strahom da se ne izgubi mogunost za dobitak, presti, drutveni
nivo, da se ne podlegne u otroj utakmici, sa strahom koji se posredstvom
roditelja i vaspitaa detetu veoma rano usaiije. Iako roditeljski strahovi
i prinude kod deteta ponekad dovedu upravo do onog to bi da spree,
tako da ponekad adolescenti nisu kadri, usled fobija i strahova koji su
kod njih stvoreni, da ostvare uspeh u takmienju i odre drutveni presti, uvek se deava da drutvene napetosti bivaju projicirane na dete posredstvom gestova, propisa i strahova roditelja. Nasledni karakter monopolskih mogunosti i drutvenog prestia izraava se direktno u stavu
roditelja prema detetu; dete ima iv oseaj o opasnostima koje prete tom
karakteru i tom prestiu, ak i pre nego to upozna njegovu prirodu.
573

Ova povezanost spoljnih strahova roditelja, neposredno uslovljenih njihovim drutvenim poloajem, i unutranjih strahova, automatizama straha kod adolescenata, jeste zacelo pojava od mnogo ireg
znaaja da bismo se njom mogli baviti u ovom radu. Potpunije razumevanje psihike strukture svakog pojedinca, kao i istorijskih promena u
njenom oblikovanju kroz generacije, bie mogue kada naa istraivanja
i razmiljanja proirimo na niz generacija, mnogo temeljnije nego to je
to danas mogue. Ali i sada je jasno koliko duboko stratifikacija, pritisci
i napetosti naeg vremena prodiru u psihiku strukturu pojedinca.
Ne moemo oekivati od ljudi koji ive u takvim napetostima, koji
su neduni podstaknuti da jedni drugima nameu krivicu, da se ponaaju
jedan prema drugom na nain koji je - kao to se to danas esto pogreno
smatra vrhunac civilizovanog ponaanja. Sloeni mehanizam prinuda
meuzavisnosti doveo je kroz stolea do postupnih promena ponaanja,
do naeg standarda. Isti pritisci danas deluju u pravcu prevazilaenja naeg
standarda ponaanja. Na oblik ponaanja, nae stanje prinuda, propisa i
strahova nije nita konano, a pogotovo ne predstavlja neki vrhunac.
Kao prvo, postoji stalna opasnost od rata. A ratovi nisu, da to jo
jednom kaemo, puka suprotnost miru. Iz razloga koje smo objasnili, ratovi izmeu manjih drutvenih jedinica bili su tokom istorije neizbene
faze i sredstva za pacifikaciju irih jedinica. Naravno, krhkost drutvenih
struktura i opasnosti i potresi koje svima donosi brutalno izbijanje rata,
rastu u meri u kojoj podela funkcija napreduje, to je vea uzajamna zavisnost supamika. Ve u nae vreme osea se vea sklonost da se
meudravne eliminacione borbe u budunosti reavaju manje opasnim
sredstvima. Ali jasna je i injenica da danas, kao i u prolosti, dinamika
meuzavisnosti dovodi do sukoba, stvaranja monopola nasilja nad sve
irim oblastima sveta i tako, kroz sve borbe i uase, do dalje pacifikacije.
A iza napetosti izmeu kontinenata ve se ocrtavaju, a u njih su delimino i utkane, napetosti narednog nivoa. Primeuju se obrisi svetski
proirenog sistema napetosti sastavljenog od saveza i naddravnih jedinica razliite vrste, to je predigra za eliminacione borbe i borbe za
prevlast nad itavim svetom, a to je preduslov za izgradnju svetskog
monopola na nasilje, jedne centralne politike institucije, ime bi se
stvorili uslovi za pacifikaciju itavog sveta.
Nije drugaije ni s ekonomskim borbama. Ni slobodna ekonomska
konkurencija, videli smo, nije samo suprotnost monopolistikom poretku. Ona stalno tei da sama sebe prevazie i pretvori se u svoju suprotnost. Nae razdoblje, i s tog stanovita posmatrano, ni izdaleka nije
zavrna taka, ma koliko da se tu parcijalnih pojava okonava, kao to je
574

to, uostalom, sluaj u strukturalno slinim prelaznim razdobljima. U tom

pogledu, nae doba je prepuno nereenih napetosti, nedovrenih procesa
povezivanja, ije se trajanje i tok ne mogu odrediti, ali iji je smer ipak
poznat: postoji, naime, tenja da se slobodno nadmetanje ili, to izlazi na
isto, neorganizovano vlasnitvo nad monopolom, ogranii i ukine. Radi
se o promeni Ijudskih odnosa, promeni kojom kontrola poloaja polako
prestaje da bude nasledno vlasnitvo vieg sloja, te postepeno postaje
funkcija potinjena drutvenoj i javnoj kontroli. I tu se pod velom postojeih napetosti nazire naredni nivo, to jest, napetosti izmeu viih i
srednjih funkcionera uprave nad monopolom, izmeu birokratije s
jedne, i ostataka drutva s druge strane.
Tek kada se ove napetosti izmeu i unutar drava savladaju, moi
emo s izvesnim pravom rei da jesm o civilizovani. Tek onda e iz
propisa ponaanja, koji su pojedincu usaeni u obliku superega, moi otpasti ono to ima funkciju da obeleava ne pojedinevu linu, ve nasleenu nadmo. Pojedinac e se moi osloboditi prinude da se od ljudi iz
niih grupa pre razlikuje bogatstvom i prestiom nego linim ostvarenjima. Tek tada e se regulisanje odnosa izmeu ljudi moi svesti na one
propise i zabrane, potrebne za ouvanje visoke funkcionalne diferencijacije i meuzavisnosti, a bez koje se ne bi mogli odrati, a pogotovo ne
prevazii, sadanji drutveni standard i visoka produktivnost rada. Tek
tada e se samoprinude moi svesti na ogranienja potrebna da ovek, po
mogustvu neometano i bez straha, ivi u zajednitvu, radi i uiva. Napetosti i protivrenosti u oveku mogu se ublaiti jedino kroz napetosti
izmeu ljudi i protivreja u strukturi ljudskog spleta. Tek tada vie nee
biti izuzetak, ve e postati pravilo da svaki pojedinac nae optimalnu
duevnu ravnoteu koju veoma esto velikim reima nazivamo sreom i slobodom. Re je o trajnijoj ravnotei ili, ak, o skladu izmedu
pojedinevih drutvenih obaveza, svih zahteva njegove drutvene egzistencije, s jedne, i njegovih linih sklonosti i potreba, s druge strane. Tek
kada se stvori takva struktura meuljudskih odnosa, kada saradnja ljudi,
koja ini osnovu egzistencije svakog pojedinca, bude tako delovala da
bar svi oni koji budu radili jedan pored drugog u visokodiferenciranoj
mrei zajednikih zadataka pronau ovu ravnoteu, tek tada e Ijudi s
punim pravom moi za sebe rei da jesu civilizovani. Do tada e iveti u
procesu civilizovanja. Morae stalno da govore: Civilizacija jo nije
dovrena. Ona nastaje.

575

N A PO M EN E
Trei deo
1James W estfall Thompson, Economic and Social H istory o fE urope in the later
M iddle Ages (1300-1530), New York i London 1931, str. 506/7.
2Prim er su posledice koje su proistekle iz poloaja imanja Karolinga, kao i stanja
fiskusa. Ove posledice moda i nisu tako velike, kako bi to moglo da izgleda na osnovu
sledeeg navoda; ipak je sigumo da je stanje karolinkog im anja imalo uticaja prilikom
stvaranja nacionalnih granica:
The wide-spread character o fth e Carolingian fisc... made th efisc like a vast net
in which the Empire was held. The division ancl dissipation o f th e fisc was a more important facto r in the dissolution o fth e Frankish Em pire than the local political ambition o fth e propretaiy nobles...
The historical fa c t that the heart o f the fisc was situated in central Europe accountsfor the partition of'Central Europe in the ninth century, and made these regions
a battle-ground ofkings long before they become a battle-ground ofnations... The divid.ing frontier between future France and future Germany was drawn in the ninth century because the greatest block o f th e fisc lay between them.
(Razgranatost karolinkog dominijalnog dobra... uinila je da fiskus izgleda kao
ogromna mrea u koju je ukljueno itavo carstvo. Podela i razbacanost dominijalnog
dobra igrali su znaajniju ulogu u raspadu Franakog carstva nego lokalne politike
ambicije zemljoposednikog plemstva ... Istorijska injenica da se sredite dominijalnog dobra nalazilo u srednjoj Evropi, objanjava podelu Srednj e Evrope u IX stoleu, a
tome se ima zahvaliti i to to su ove oblasti postale bojno polje kraljeva mnogo pre nego
to e postati bojno polje nacija... Granica izm.edu budue Francuske i budue Nemake bie povuena u IX stoleu, upravo stoga je r je najvei deo dominijalnog dobra
leao izmeu te dve zemlje).
James W estfall Thomson, Economic and Social H istory o f the M iddle Ages
(300-1300), New York i London 1928, str. 241-242. Pogledati od istog autora i The
Dissolution o f the Caroling Fisc, Berkeley, University of C alifom ia Press, 1935.
3 A. Luchaire, Les premiers Capetiens, Paris 1901, str. 180.

576

4 Ch. Petit-Dutaillis, La M onarchie feodale en France et en Angleterre, Paris

1933, str. 8 s kartom. O pojedinostima o istonoj granici Zapadnofranakog carstva i o
njenom pomeranju pogledati u: Fritz K em , D ie Anfange der franzdzischen Ausdehnungspolirik, Tubingen 1910, str. 16.
5 Paul K im , D as A bendland vom Ausgang der Antike bi: zum Zerfall des karolingischen Reiches, Propylaen-W eltgeschichte, bd. III, Berlin 1932, str. 118.
6Brunner, Deutsche Rechtsgeschichte zit. b. Dopsch, W irtschaftliche und soziale
Grundlage der europaischen Kulturentwicklung, W ien 1924, deo II, str. 100101.
7 Alf. Dopsch, W irtschaftliche und soziale Grundlagen der europaischen Kulturentn icklung aus der Zeit von Casar bis a u fK a rl den Grossen, Wien 19181924, deo
II, str. 115.
8 P. K im , D as Abendland vom Ausgang der A ntike, op. cit. str. 118.
9 A. von Hoffman, Politische Geschichte der Deutschen, Stuttgart i Berlin
1921-1928, Bd. I, str. 405.
10 E m st Diimmler, Geschichte des ostfrankischen Reiches Berlin 18621888,
Bd. III, str. 306.
11 Paul K im ,Politische Geschichte der deutschen Grenzen, Leipzig 1934, str. 24.
12 Ferd. Lot, Les derniers Carolingiens, Paris 1891, str. 4; takode Jos. Calmette,
Le monde feodal, Paris 1934, str. 119.
13 Beuaudoin, po navodu J. Calmette, La societe feodale, Paris 1934, str. 27.
14 A. Luchaire, L es prem iers Capetiens, Paris 1901, str. 177. Skicu raspodele
vlasti u doba Iga K apeta daje i M. Mignet, Essai sur la formation territoriale et politique de la France, Notices et M em oires historiques, Paris 1845, st. II, str. 154 i dalje.
15 A. Luchaire, H istoire des Institutions M onarchique de la France sous les premiers Capetiens (9871180), Paris 1883, sv. II, N otes et Appendices, str. 329.
16 Karl Hampe, Abendlandisches H ochmittelalter (Prop.-W eltgesh. Bd, III, Berlin 1932, str. 306.
17 Paul K im , D as Abendland vom Ausgang der Antike bis zum Zerfall des karolingischen Reiches, op. cit. str. 119.
18 Alf. Dopsch, D ie W irtschaftsentwicklung der Karolingerzeit, vornemhlich in
Deutschland, W eim ar 1912, t. I, str. 162. Pogledati i opti izvetaj o im anju i selu u
Knight, B am es und Fliigel, E conom ic H istory'of Europe, London 1930, The M anor,
str. 163 i dalje.
19 M arc Bloch, Les caracteres originaux de l'histoire rurale francaise, Oslo
1931, str. 23.
20 Alf. Dopsch, W irtschaftliche und soziale Grundlage der europaischen Kulturentwicklung aus d e rZ e it von Casar bis a u f K arl den Grossen, deo II, 1924, str. 309.
to je vea stvam a mo, ekonom ska i drutvena snaga tih slubenika, to kraljevstvo im a m anje m ogunosti da slubu nakon smrti njenog nosioca prevede na nekog izvan porodice.
21 Jos. Calmette, La Societe feodale, Paris 1932, str. 3.
22 Jos. Calmette, La Societe feodale, str. 4. U vezi s ovim problemom uporediti
evropski i japanski feudalizam u delu W. Ch. M acleoda, The Origin andH istory o fP olitics, New York 1931, str. 160 i dalje. Ovde se naalost tum aenjazafeudalizaciju Zapada vie trae u prethodnim starorimskim institucijam a nego u postojeim snagama
integracije: M any writers appear to believe that western European feudalism has its
institutional origins in pre-Rom an Teutonic institutions. Let us explain to the student
37 Proces civilizacije

577

that the fa c t is that Germanic invaders merely seized upon those contractual institutions o f the later R om an em pire which... (str. 162). (M nogi autori sm atraju da zapadnoevropski feudalizam im a institucionalno poreklo u predrimskim germ anskim
institucijama. Recimo studentima da je upravo obratno, da su germanski osvajai samo
preuzeli one ugovome institucije poznog Rimskog carstva koje...). Sam a injenica da
se slini oblici feudalnih odnosa i institucija stvaraj u u najrazliitijim delovim a sveta
moe se potpuno razumeti tek jasnim uvidom u prinudnu snagu postojeih odnosa, u
dinamiku specifine figuracije. Tek njihova analiza moe objasniti zato se procesi feudalizacije i feudalne institucije u razliitim drutvima donekle razlikuju.
Drugo poredenje razliitih feudalnih drutava moe se nai u delu O ta Hintzea,
Wesen und Verbreitung des Feudalism us, Sitzungsberichte der Preussischen Akademie
der Wissenschaften, phil.-hist. Klasse, Berlin 1929, str. 321 i dalje. Autor, pod uticajem
ideja M aksa V ebera o m etodologiji istorijskih i drutvenih istraivanja, pokuava
da opi&idealni tip, koji lei u osnovi pojma feudalizma. Iako se u ovom istraivanju
zaista pokuava preoblikovati stari istorijski metod istraivanja, tako to bi se on vie
usmerio na postojee drutvene strukture, a to svakako dovodi do plodnih saznanja,
poredenje razliitih feudalnih drutava u njemu je ipak jedan od brojnih prim era do
kakvih tekoa dolazi onda kada istoriar preuzme metodoloke ideje-vodilje M aksa
Vebera i pokua kako kae Oto Hince da stvori vizuelne apstrakcije, tipove. Pri
tom se ne radi o onom to se posmatrau ini slinim kod razliitih ljudi i u razliitim
drutvima, to jest, ne radi se o idealnim tipovima, koji su stvoreni misaonom operacijom
posmatraa, ve o stvamoj srodnosti drutvenih struktura. Ako toga nema, onda je itav
istoriarev koncept tipova pogrean. Ukoliko ovom shvatanju o idealnom tipu elimo
da suprotstavimo drugo shvatanje, onda je to shvatanje o realnom tipu. Slinost razliitih
feudalnih drutava nije neki vetaki proizvod miljenja, nego, da to ponovim o, rezultat injenice da slini oblici povezivanja imaju tenju da se razvijaju na takav nain da
zaista, a ne samo u mislima, stvaraju sline vrste odnosa i institucija u razliitim vremenima i na razliitim m estim a u globalnom drutvu. (Spoznajnoteorijskim opravdanjim a ovih razmiljanja ovde nije mesto. Neka objanjenja ove strane problem a mogu
se nai u primedbi pod brojem 129 naeg rada Die Gesellschaft der Individuen).
Nekoliko primera koje dugujem Ralfu Bonvitu (Ralph Bonwit) pokazali su koliko su prinude drutvene meduzavisnosti, koje su u Japanu dovele do feudalnih odnosa i
institucija, zapravo sline strukturama i prinudam a koje su delovale na feudalizam na
Zapadu. Uporedna strukturalna analiza ove vrste pokazala se korisnijom u objanjavanju svojstava po kojim a se feudalne institucije Japana i njihova istorijska promena
razlikuju od istih tih pojava na Zapadu.
Do slinih rezultata dovelo je i jedno probno istraivanje homerskog ratnikog
drutva. Da bismo objasnili stvaranje velikih epskih ciklusa da spomenem o samo taj
oblik u antikom ratnikom drutvu kao i u zapadnom vitekom i u nekim drugim
drutvima sline strukture, ne treba nam spekulativna biologistika hipoteza, pojam o
mladosti drutvenih organizama. Za njihovo objanjenje dovoljna su istraivanja
specifinih formi drutvenog ivota koje su se razvile na srednjim i bogatijim feudalnim dvorovima ili tokom vojnikih pohoda i putovanja. Pevai i zabavljai i njihovi
izvetaji u stihovima o sudbinama i junakim delima velikih ratnika, koji su se prenosili
usmenim putem, imali su u svakodnevnom ivotu takvih feudalnih ratnikih drutava
odredeno mesto i odreenu funkciju, razliitu od poloaja i funkcije koju su imali
pevai i pesme u tenje povezanim plemenima.

578

Odreenu pomo posm atranjim a promene strukture u antikom ratnikom drutvu prua i istraivanje prom ene stila u oblikovanju vaza u ranoj antici kao i prom ena
na slikama na njima. K ada se, na primer, na slikama na vazama iz odreenog razdoblja
pojave barokni stilski elementi, afektirani ili pozitivno izraeno profinjeni gestovi i likovi u novoj odei, treba da, umesto da razmiljamo o biolokom starenju tog
drutva, pre pomislimo na procese diferencijacije, izdizanje bogatijih ratnikih i vladarskih kua u tom ratnikom drutvu, ili o m anje ili vie obuhvatnom pretvaranju ratnika u dvorane, a m oda i o kolonizatorskom uticaju monijih dvorova. Uvid u
specifine napetosti i procese unutar feudalnog drutva, koji omoguuje bogatija dokumentacija iz evropskog ranog razdoblja, moe n a odreeni nain izotriti nae posmatranje i usmeriti ga u odreenom pravcu. U svakom sluaju, svako takvo nagadanje, od
sluaja do sluaja, treba podvrgnuti strogom strukturalno-istorijskom ispitivanju na
osnovi drugih m aterijala iz antikog doba. Uporedno sociogenetiko istraivanje ili
strukturalno-istorijsko prouavanje takve vrste tek je poelo, tako da e se razviti u
budunosti. D a bi ono uspelo, neizbean je poduhvat koji je uveliko otean preotrim
razdvajanjem naunih disciplina i nedostatkom saradnje izmeu njih. Z a razumevanje
ranog feudalnog drutva i njegovog ustrojstva nuno bi bilo preduzeti, dok to ne postane
kasno, precizno uporedno istraivanje ivih feudalnih drutava. Obilje detalja, strukturalnih povezanosti i posredovanja, koji su potrebni za razumevanje svakog drutva, a za
ta nisu dovoljni fragm entam i m aterijali iz prolosti, dovee do rezultata i razum evanja tek kada se etnologija ne bude vie ograniavala na tumaenje jednostavnijih
drutava, plemena, a istorijsko istraivanje se ne bude ograniavalo na istraivanje
mrtvih i prolih drutvenih oblika i procesa, ve kada obe discipline zajedno budu
poele da rade na tum aenju ivih drutava, po ustrojstvu slinih srednjovekovnom
drutvu Zapada. O be discipline zajedno treba da ispituju strukturu, u strogom smislu
rei, takvih drutava, funkcionalne zavisnosti i upuenosti kojim a su ljudi u takvim
drutvima vezani jedni za druge na specifian nain, kao i prisile meupovezanosti koje
pod odreenim okolnostim a dovode do promene tih zavisnosti i odnosa u sasvim
odreenom pravcu.
23 Za ovo i za sledee razmatranje uporediti A. i E. Kulischer, Krieg-und Wandei zuge, Berlin i Leipzig 1932, str. 50 i dalje.
24 I. B. Bury, H istory o fth e Eastern R om an Em pire, 1912, str. 373, nav. K ulischer, str. 62.
25 Henri Pirenne, Les villes du moyen age, Bruxelles 1927.
26 Paul K im , Politische Geschichte der deutschen Grenzen, Leipzig 1934, str. 5.
Vie o razlikam a u brzini i strukturi procesa feudalizacije u Francuskoj i Nemakoj u
radu J. W. Thom pson, German Feudalism, American H istorical Review, t. XXVIII,
1923, str. 440 i dalje. W hat the ninth century d id fo r France in transforming her into a
feu d a l country was not done in Germany until the civil wars o f the reign o f H enry IV.
(Ono to je deveti vek uinio za Francusku pretvarajui je u feudalnu zemlju, u
Nemakoj su uinili tek graanski ratovi u doba Hajnriha IV), ibid., str. 444.
Ovde je, dodue, (akasnije i kod W. O. A ulta,E urope in the M iddle Ages, 1932)
raspad zapadnofranakog podruja objanjen prvenstveno u vezi s jaim pretnjama
spolja: Germany being less exposed to attack fro m outside and possesed o f a firm e r
texture within than France, German feudalism d id not become as hard and set a system
as was Franchfeudalism . O ld France crum bledaw ay inthe ninth and tenth centuries,
'o ld Germany anchored to the ancient duchies, which remained intact, retained its in-

579

tegrity. (Budui da je Nemaka manje bila izloena napadu spolja i da je bila vre
ustrojena od Francuske, nemaki feudalizam nije postao tako tvrd niti je ustanovio takav sistem kao francuski feudalizam. Stara Francuska se raspala u IX i X stoleu, dok
se stara Nemaka drala starih vojvodstava, koja su ostala netaknuta, tako da je i sama
ona sauvala svoje jedinstvo, Thompson, op. cit., str. 443). O brzini i snaz i feudalne dezintegracije u zapadnofranakom podruju odluivalo je i to to su ovde, nakon naseljavanja Normana, upadi stranih plemena, a time i pritisak i opasnosti spolja, poputali, za
razliku od istonofranakog podruja. Jo ostaje da se ispita da li se vea podruja, jednom ujedinjena, raspadaju sporije i da li se, obratno, jednom raspala, sporije i tee nego
manja podruja ponovo ujedinjuju. Ali u svakom sluaju, uporedo s postupnim slabljenjem karolinke dinastije, do ega je barem deliminci dovelo i neizbeno smanjivanje
njenog bogatstva kroz narataje, gubljenje dela zemlje radi plaanja usluga ili deoba
poseda izmeu razliitih pripadnika kue (a i to treba tanije ispitati), nastupa faza dezintegracije itavog vladarskog podruja Karolinga. M ogue je da je taj talas u IX stOleu u zapadnofranakoj oblasti otiao dalje nego u kasnijim nem akim oblastima. U
svakom sluaju, njegovo zaustavljanje u potonjim povezano je s jaim pretnjam a
spolja. Dugo je ova pretnja pruala individualnim plemenskim voam a priliku da postanu jai centralni vladari putem ratnih pobeda nad zajednikim neprijateljem , te
da tako stalno oivljavaju i proiruju karolinku centralnu organizaciju. U istom pravcu
jaanja centralne sile neko vreme je delovala i mogunost kolonizatorske ekspanzije,
sticanja novih zemalja neposredno uz istonu granicu nem akih podruja. Naprotiv, u
zapadnofranakoj oblasti, od IX stolea obe pojave bile su slabije izraene: i opasnost
od upada stranih plemena i mogunost zajednike ekspanzije s onu stranu granice.
Srazmemo manja bila je i mogunost za stvaranje jakog kraljevstva. Nedostajao je i
kraljevski zadatak; zbog toga se bre i potpunije odigrala feudalna dezintegracija.
27 Levasseur, La population frangaise, Paris 1889, t. I, str. 154155.
28 Marc Bloch, Les caracteres originaux de l'histoire rurale frangaise, O slo
1931, str. 5.
29 W. Cohn, D as Zeitalter der Normannen in Sicilien, Bonn i Leipzig 1920.
30 H. See, Franzdsische Wirtschaftgeschichte, Jena 1930, str. 7.
31 Kurt Breysig, Kulturgeschichte der Neuzeit, Berlin 1901, Bd. II, str. 937 i dalje i str. 948.
Ako se delovanja tri monarhije uporede... traei osnovnu razliku za njihov uspeh,
krajnji razlog se nee pronai u izdvojenim dogaajima. N orm ansko-englesko kraljevstvo imalo je koristi od okolnosti koja je leala izvan njegove moi, kao i izvan moi
svakog smrtnika. Radilo se o itavoj strukturi unutranje i spoljne istorije Engleske. Time
to je 1060. godine u Engleskoj stvorena nova drava, i to od temelja nagore, bilo je
mogue iskoristiti iskustva drugih velikih monarhija, pre svega iskustva najblie, francuske monarhije. Raspadanje visokoplemikih lena i naslednost slubi bili su u neku ruku
zakljuci koje je normansko kraljevstvo izvuklo iz sudbine svog najblieg uzora.
32 Henri Pirenne, L es villes du moyen age, Bruxelles 1927, str. 53. Suprotna
shvatanja u novije vreme zastupa D. M. Petruevski, Stritige Fragen der mittelalterlichen Verfassungs- und W irtschaftsgeschichte, Zeitschrift fiir die gesamte Staatswissenschaft, t. 85, 3, Tiibingen 1928, str. 468 i dalje. Rad je zanimljiv je r kroz svoju
jednostranost, ali okrenutu u suprotnom pravcu, osvetljava odreene nejasnoce u tradicionalnim istorijskim shvatanjima, kao i odreene nedostatke postojeih shvatanja.

580

Tako se, na primer, miljenje da su antiki gradovi potpuno nestali u ranom

srednjem veku sudara s jednim drugim, nita manje nepreciznim miljenjem. Uporedi
ujednaeniji prikaz A. Pirena (H. Pirenne), Econom ic and Social H istory ofM edieval
Europe, London 1936, str. 40: When the Islam ic invasion had bottled up th ep o rts o f
the Tyrrhenian Sea,... m unicipal activity rapidly died out. Saved in southern Italy and
in Venice, vvhere it was m aintained thanks to Byzantine trade, it disappered everywhere. The towns continued in existence, but they lost theirpopulation ofartisans and merchants and with it all that had survived o f the municipal organisation o f the Roman
Empire. (Kada su zbog islamske najezde sve luke na Tirenskom moru bile zatvorene,... delatnost gradova je naglo zamrla. Odrana je samo u junoj Italiji i Veneciji, i to
zahvaljujui trgovini s Vizantijom. Gradovi su ipak izgubili svoje stanovnitvo koje su
sainjavali zanatlije i trgovci, a s time i sve ono to je preostalo od gradske organizacije
Rimskog carstva).
Statikom shvatanju, u kojem se naturalna privreda i novana privreda pojavljuju ne kao izrazi usm erenja postepenog istorijskog procesa, ve kao dva zasebna,
sukcesivna i nepom irljiva stanja drutva (str. 34 i str. 61), Petruevski suprotstavlja
shvatanje da neto kao to je naturalna privreda nikad nije ni postojalo: Mi ovde ne
elimo opimo da raspravljamo o injenici koju je izloio Maks Veber, to jest, danaturalna privreda spada u naune utopije koje ne samo da ne postoje i da nisu postojale u
stvam om svetu ve, za razliku od drugih ... koje predstavljaju slina utopijska uoptavanja zbog svog logikog karaktera, nikada ne m ogu nai primenu u ivotnoj stvamosti (str. 488). Ovom stavu m oemo suprotstaviti miljenje A. Pirena, str. 8: From the
economic point o f view the m ost striking and characteristic institution o f this civilisation is the great estate. Its origin is, o f course, much more ancient and it is easy to establish its affiliation with a very remote p a st (str. 9.). What vraj new was the way in which it
funkctionedfrom the m om ent o fth e disappearence ofcom m erce and the towns. So long
as the farm er had been capable o f transporting itsproducts and the latter offurnishing
it with the market, the great estate had com m anded and consequently profited by a regular sale outside ... But now it ceased to do this, because there were no more merchants and townsmen... N ow that everyone lived o ff his own land, no one bothered to
buy fo o d from outside .. Thus, each estate devoted itselfto the kind o f economy which
has been described rather inexactly as the closed estate economy a n d which was
really simpply an econom y without markets. Najzad, Petruevski se suprotstavlja stavu da su feudalizam i naturalna privreda zapravo dve razliite sfere postojanja
drutva ili spratovi drutva, pri emu potonja, kao baza, uslovljava prvu kao nadgradnju. Petruevski iznosi tvrdnju da dve pojave nemaju nita zajedniko: ... uopte
se ne slaem s istorijskim injeninim materijalom predstava o uslovljenosti feudalizma
od naturalne privrede, kao i o njegovoj nespojivosti sa sveobuhvatnom dravnom organizacijom (str. 488).
U prethodnom tekstu pokualo se prikazati stvamo stanje stvari. Specifian oblik
naturalne privrede koji preovlauje u ranom srednjem veku, relativno diferencirano
privreivanje bez trita, a u okviru velikih plemikih dvorova, specifini oblik politike i vojne organizacije koju nazivamo feudalizmom, samo su dva razliita aspekta
istih oblika m euljudskih odnosa. Oni se pojm ovno mogu razlikovati kao dva razliita
aspekta istih ljudskih odnosa, ali se i na taj nain ne mogu odvojiti kao dve supstance
koje m ogupostojati zasebno. Vladarske i vojne funkcije feudalnog gospodara i njegove
funkcije kao vlasnika zemlje i km etova potpuno su meuzavisne i nedeljive. Slino

581

tome, promene koje se postepeno odigravaju u poloaju tih gospodara i u itavoj strukturi tog drutva, ne mogu se objasniti samo na osnovu samostalnog kretanja privrednih
odnosa i funkcija ve jedino na osnovu povezanih ljudskih delatnosti koje ukljuuju
ova dva nedeljivo vezana podruja funkcija i oblika odnosa.
33 Pogledati uvod Louisa Halphena za A. Luchaire, Les Communes Frangaises a
lepoque des Capetiens directs, Paris 1911, str. 18.
34 Halphen, uvod za Luchaire, Les Communes ... op. cit., str. IX
35 A. Luchaire, Les Communes Frangaise a l'epoque des Capetiens directs, Paris
1911, str. 18.
36 Hans von Werveke, Monnaie, lingots ou marchandises? Les instruments
d echange au XI et XII siecle, Annales d Histoire Econom ique et Sociale (septembar
1932), br. 17, str. 468.
37 Hans von Werveke, ibid. Odgovarajui proces u suprotnom pravcu, povlaenje kovanog novca i sve vee plaanje u naturi, poinje rano u poznoj antici: A mesure quon avance dans le Ille siecle, la chute se precipite. La seule m onnaie en
circulation reste lantoninianus... (to se vie zalazi u III stolee, opadanje se ubrzava.
Jedini novac u opticaju ostaje antonianus). F. Lot, La Fin du M onde Antique, Paris
1927, str. 63). La solde de l'armee tend de plus en plus a etre versee en nature (str.
65)... (Vojska se sve vie plaa u naturi). Quant aux consequences ineluctables d un
systeme qui ne perm et de recompenser les services rendues que sous fo rm e de traitem ent en nature, de distribution de terre, on les entrevoit aisement: Elles m enent au regime d itfeo d a l ou a un regime analogue (str. 67). (Sto se tie neizbenih posledica
sistema koji doputa da se usluge plaaju jedino u naturi, deljenjem zemlje, one se jasno
vide: one vode do onoga to se naziva feudalni sistem ili neki slian reim).
3S M. Rostovtsev, The Social and Economic H istory o fth e Roman Empire, Oxford 1926, str. 66/67, str. 528 i na mnogim drugim mestim a (uporediti Index Transportation).
39 Lefebvre des Noettes, L Attelage. Le cheval de selle a travers les ages. Contribution a lhistoire de i esclavage, Paris 1931.
Istraivanja Lefevra de Neta nemaju zbog svojih rezultata, kao ni zbog pravca interesa, neki preteran znaaj. Pored vrednosti tih rezultata, koje u svakom sluaju u nekim takama jo treba proveriti, nije toliko bitno to je autor potpuno obmuo uzronu
povezanost, smatrajui da je razvoj vune tehnike uzrok za uklanjanje rada robova.
Neke naznake za nune popravke mogu se pronai u kritici te knjige od Marka
Bloka (Marc Bloch) Problemes d histoire des techiques, u Annales d histoire economique et sociale (septembar 1932). Posebno su dve take iz dela Lefevra de Neta obuhvaene i delom ispravljene: 1. uticaj Kine i Vizantije na pronalaske u srednjem veku
zahteva podrobniju proveru; 2. robovlasnitvo je prestalo da igra znaajniju ulogu u
strukturi ranog srednjovekovnog sveta dugo pre nego to se pojavio novi sistem uprezanja: En absence de toute succesion nette dans le temps com m ent parler de relation
de cause a ajfet? (Bez jasnog sledau vremenu, kako govoriti o uzronim vezama?, str.
484). Obuhvatan prikaz bitnih rezultata dela Lefevra de Neta na nem akom jeziku nalazi se u radu L. Loventhala, Zugtier und Sklaverei, Zeitschrift fiir sozialforschung,
Frankfurt a. M. 1933, t. 2
40 Lefebvre des Noettes, La N uit du moyen age et son inventaire, M ercure de
France (1932), t. 235, str. V.
41 Hans von W erveke, Monnaie, lingots ou m archandises?, op. cit. str. 468.

582

42 A. Zimm em, Solon and Croesus, and other Greek esseys, Oxford 1928, str.
113114. Uporediti i A. Zim m em , The Greek Com m onwealth, Oxfor 1931.
Ve se neko vreme, zacelo s pravom, naglaava kako su se u Rimu, osim robova,
zanatstvom bavili i slobodnjaci. Ove odnose su bolje osvetlili M. Rostovcev (pogledati
The Social and Econom ic H istory o f the Rom an Empire, Oxford 1926), kao i R. H.
Barrow u posebnoj studiji S!avery in the Rom an Empire, London 1928 (pogledati npr.
str. 124 i dalje). Ali to to su slobodnjaci radili, bez obzira na njihov udeo u ukupnoj
proizvodnji, ni u kom sluaju ne protivrei injenici koja je ranije objanjena navodom iz deia A. Cim em a - da se drutveni procesi i zakonitosti u drutvu gde fiziki posao najveim delom obavljaju robovi, znatno razlikuju od procesa unutar drutva gde
gradske poslove obavljaju iskljuivo slobodnjaci. Kao drutvena tendencija, potreba
slobodnih ljudi da se distanciraju od poslova robova, a to dovodi do stvaranja sloja
lenjih siromaha u starom drutvu, kao i u novim drutvima s razvijenim sektorom
rada robova, uvek se moe otkriti. Ipak je jasno da je pod pritiskom siromatva jedan
broj slobodnih ljudi prisiljen da obavlja iste poslove kao i robovi. Takoe je jasno da na
njihov poloaj, kao i na poloaj svih onih koji obavljaju fizike poslove u takvom
drutvu, bitno utie postojanje rada robova. Ovi slobodnjaci, ili bar deo njih, prisiljeni
su da prihvate sline uslove u kojima se nalaze i robovi. U zavisnosti od broja robova
kojima takvo drutvo raspolae, kao i stepena meuzavisnosti njihovog rada i rada robova, slobodni ljudi se uvek nalaze pod manjim ili veim pritiskom konkurencije robova. To takode spada u strukturalne zakonitosti robovlasnikog drutva. (Uporediti
takoe i F. Lot, La Fin du M onde Antigue, op. cit., str. 69 i dalje).
43 Po A. C im em u (A. Z im m em ), grko drutvo u svom klasinom razdoblju
nije bilo robovlasniko drutvo u tipinom smislu te rei: Greek society was n ot a
slave-society; but it contained a sedim ent o f slave to perform its m ost degrading
tasks, while the main body o f its so-called slaves consisted o f apprentices haled in
fro m outside to assist together and alm ost on equal terms with their m asters in creating the m aterial basis o fa civilisation in which they were hereafter to share. (Grko
drutvo nije bilo robovlasniko; ali posedovalo je jedan broj robova, koji su obavljali
najnie poslove, dok se najvei deo takozvanih robova sastojao iz uenika, koji su dolazili iz drugih krajeva, da bi zajedno i gotovo ravnopravno sa svojim gospodarim a
stvarali m aterijalni temelj civilizacije, kojoj e kasnije i sami pripadati (Solon and
Croesus, str. 161).
44 Henri Pirenne, Les villes du moyen age, Bruxelles 1927, str. 1 i dalje.
45 Henri Pirenne, ibid., str. 10 i alje.
46 Henri Pirenne, ibid., str. 27. Ovaj povratak na kopno i njegov znaaj za
razvoj zapadnog drutva nalazi se u injenici da je do daljeg razvoja transportne tehnike
na kopnu, koji je prevazilazio nivo te tehnike u antici, a koliko mi to danas moemo sagledati, dolo ak sto godina ranije nego u razvoju brodarstva. Do razvoja kopnenog
transporta dolazi otprilike izm edu 1050. i 1100. godine, a do pomorskog tek oko 1200.
godine. U vezi s tim pogledati Lefebvre des Noettes, D e la marine antique a la marine
m oderne. La revolution du gouvernail, Paris 1935, str. 105 i dalje. U porediti i H.
Byme, Genoese shipping in the twelfth an thirteenth centuries, Cambridge, Mass.
1930, str. 5-7.
47 A. Luchaire, Louis VII, Philippe Auguste, Louis VIII, Paris 1901 (Lavisse, Histoire de France, Bd. III, 1), str. 80.

583

48 Jos. Calmette, La Societe feodale, Paris 1932, str. 71. Uporediti od istog autora
Le monde feodale, Paris 1934.
49 Pravo je, u svakom sluaju, zbog svog fiksiranja od nezavisnog pravnog aparata
i postojanja specijalistikih tela zainteresovanih da se postojee stanje odri, relativno
slabo podlono promenama. Sama pravna sigumost, za koju je uvek zainteresovan
veliki deo drutva, zasniva se delom na neznatnoj promenljivosti prava. A ova nepromenljivost trai se zbog pravne sigumosti. to se vea podruja i to je vei broj povezanih i meuzavisnih lj udi, to je potrebnije i jedinstveno pravo koje vai za sva ta
podruja. Ono gotovo daje potrebno jednako kao i jedinstvena valuta. Toliko se i pravo
i njegov aparat, koji kao i valuta postaje jedan od organa povezivanja i tvorac meuzavisnosti, jae opiru promenama. Tako rastu i smetnje, a dolazi i do promena interesa,
to je neizbean ishod svih promena. Sve to doprinosi injenici da i sama pretnja silom
od legitimnih organa vlasti moe na dui rok da potini pojedince, pa i itave
drutvene grupe, da ih podvrgne onom to je na osnovu odreenog stepena odnosa
drutvenih snaga utvreno kao pravna i imovinska norma. Interesi za odravanje postojeih pravnih i imovinskih odnosa tako su snani, a teina koju pravo dobij a rastuom
integracijom toliko se snano osea, da stalno odmeravanje snaga kroz fizike borbe,
emu ljudi u manje integrisanim drutvima uvek naginju, biva zamenjeno dugotrajnom
spremnou da se potuje postojee pravo. Tek kadapotresi i napetosti u drutvu postanu izuzetno veliki, kada se interes za odravanje postojeeg prava narui u velikim delovima drutva, tek onda, esto i posle nekoliko stotina godina, grupe nekog drutva
poinju ponovo da se fiziki bore za vlast i tako utvrduju da li fiksirano pravo i dalje odgovara stvamim odnosima snaga u drutvu.
Kada je, pak, u drutvupreovladivalanaturalna privreda, i kada su ljudi bili daleko manje meuzavisni, te kada prema tome najrealnija, ali ne i vidljiva, mrea drutva
kao celine jo uvek nije stalno suoavala pojedinca sa svojom veom snagom, drutvena mo koja je odravala svaki legalni zahtev pojedinca morala je da bude direktno
vidljiva. Ako je ta mo bila pod sumnjom, propadao bi pravni zahtev. Svaki posednik
morao je da bude spreman da fizikom borbom dokae da je dovoljno drutveno i
vojniki jak da podri svoj pravni zahtev. Uskim i gustim vezama izmeu ljudi na
veim podrujima, a s relativno dobrim komunikacijama, odgovara pravo koje odudara
od lokalnih i individualnih razlika, takozvano opte pravo, to e rei, pravo koje se
moe ravnomemo primeniti na itavom podruju i za sve ljude tog podruja.
Druga vrsta drutvene povezanosti i zavisnosti u feudalnom drutvu s dominantnom naturalnom privredom davala je relativno malim grupama, a esto i pojedincima,
one funkcije koje danas imaju drave. Tako je i pravo bilo neuporedivo vie individualno i lokalno. Radilo se o obavezi i vezi izmeu lenskih gospodara i vazala,
zatim izmeu grupe kmetova i njihovog gospodara, izmeu odredene graanske korporacije i vlastelina, izmeu neke opatije i nekog vojvode.
Prouavanje ovih pravnih odnosa prua ivu sliku o tome ta znai kada
kaemo da su u ovoj fazi drutvena integracija i m euzavisnost bile manje, a onosi
medu ljudim a drugaiji. Tako A. Piren u svom delu L es villes du m oyen age (str.
168-169), kae: II fa u t se garder, d attribuer aux chartes urbaines une im portance
exageree. N i en Flandre ni dans aucune autre region de lE urope, elles ne renferm ent
tout lensemble du droit urbain. E lles se bornent a en fixe r les lignesprincipales, a en
fo rm uler quelques principes essentiels, a trancher quelques conflits particulierem ent

584

importantes. La plupart du temps, elles sont le produit de circonstances speciales et

elles nont tenu compte que des questions qui se debattaient au moment de leur redaction...
Si les bourgeois ont veille sur elles a travers les siecles avec une sollicitude extraordinaire, c'est qu'elle etaient le palladium de leur liberte, cest quelles leur permettaient, en cas de violation, de justifier leurs revoltes, mais ce nest point quelles
renfermaient I'ensemble de leur droit. Elles netaient pour ainsi dire que iarmature
de celui-ci. Tout autour de leurs stipulations existait etallaitse developpant sans cesse une vegetation touffue de coutumes, d usages, de privileges non ecrits, mais non
moins indispensables.
Cela est si vrai que bon nombre de chartes prevoyent elles-memes et reconnaissent a lavance le developpement clu droit urbain ... Le Comte de Flandre accorda en
1127 au bourgeois de Bruge: ut de die id diem consuetudinarius leges suas corrigerent', sesta dire la faculte de completer de jour en jour leurs coutumes municipales.
(Treba da nastojimo da ne pridajemo prevelik znaaj gradskim poveljama. Ni u Flandriji ni u bilo kojoj drugoj oblasti u Evropi one ne obuhvataj u itavo gradsko pravo.
One se ograniavaju na utvrdivanje njegovih glavnih propisa, na form ulisanje nekih
sutinskih principa i reavanje nekih posebno vanih konflikata. Uglavnom su proizvod posebnih okolnosti i u njima se vodi rauna samo o pitanjima o kojima se raspravljalo kada su izraivane ...
To to su gradani pomno bdeli nad njima stoleima znai da su one bile garant njihove slobode, da su im omoguavale da opravdaju svoje pobune u sluajevima nasilja. U
svakom sluaju, to nije bilo stoga to su obuhvatale itavo njihovo pravo. One su bile, takorei, tek njegov skelet. Svuda oko ovih propisa bujalo je mnotvo obiaja, navika, privilegija koji nisu bili nita manje znaajni zbog injenice da nisu pisano utvrdeni.
Istina je da su mnoge povelje predviele razvoj gradskog prava i priznale neke
njegove odredbe unapred... Tako je 1227. godine vojvoda od Flandrije odobrio graanima Bria ut de die i d diem consuetudinarius leges suas corrigerent, to jest, dao
im je dozvolu da iz dana u dan dopunjuju svoja obiajna prava).
I
ovde vidimo kako, na drugaijem stupnju povezivanja, institucije razliitog
reda veliine, na prim er grad ili vei feudalac, stoje u odnosima iste vrste kao danas
drave; njihovi pravni sporazumi pokazuju ista obeleja kao pravni aranmani
drava; neposredno prate promene interesa i drutvene snage.
50 Jos. Calmette, La societe feodale, str. 70 i dalje.
51 A. Luchaire, La societe frangaise au temps de Philippe Auguste, Paris 1909,
str. 265.
52 Ch. H. H askins, The Renaissance ofthe Twelfth Century, Cam bridge 1927,
str. 55.
53 lbid., str. 56
54 Ibid., str. 56.
55 Eduard W echssler, Das Kulturproblem des Minnesangs, Halle 1909, str. 173.
56 Ibid., str. 174.
51 Ibid., str. 143.
58 Ibid., str. 113.
59 Henning Brinkman, Enstehunggeschichte desMinnesangs, Halle 1926, str. 86.
60 Eduard W echssler, op. cit., str. 140141.

585

61 A. Luchaire, La societe frangaise au temps de Philippe Auguste, str. 374.

62 A. Luchaire, op. cit., str. 379.
63 A. Luchaire, op. cit., str. 379/380.
64 Pierre de Vaissiere, Gentilhommes Campagnards de lancienne France, Paris
1903, str. 145.
65 Henning Brinkman, Entstehunggeschichte des M innesangs, Halle 1926, str.
145.
66 Eduard W echssler, op. cit., str. 71.
67 Eduard Wechssler, op. cit., str. 74. Isto tako i M arianne Weber, Ehefrau und
M utter in der Rechtsentwicklung, Tiibingen 1907, str. 265.
68 P. de Vaissiere, op. cit., str. 145.
69 Eduard W echssler, op. cit., str. 214.
70 Henning Brinkman, op. cit., str. 45 i dalje, str. 61, 86 i dalje. Ovde kao i za sledee uporediti C. S. Lewis, The Allegory ofL ove; 5 Study o f M edieval Tradition, Oxford 1936, str. 11.
The new thing itself, I do not pretend to explain. R eal changes in human sentim ent are very rare, hut I believe that they occur and that this is one o f them. I am not
sure that they have ' causes, ifb y a cause we mean something which would who!ly acco untfor the new state ofaffaires, and so explain away what seem ed its novelty. It is, at
any rate, certain that the efforts o f scholars have so fa r fa ile d to fin d an o rig in fo r the
content o f Provengal love poetry. (Ne bih eleo da objanjavam novine. Stvam e promene ljudskih oseanja su zaista veom a retke, al'i verujem da do njih ipak dolazi, kao i
da je ovo jedna od njih. Nisam siguran da one imaju uzroke, ako pod uzrokom smatramo neto to bi potpuno moglo da objasni novo stanje stvari, pa tako i ono to izgleda
kao novina. U svakom sluaju, izvesno je da napori naunika da objasne poreklo
sadraja provansalske ljubavne poezije do sada nisu uspeli).
71 U Engleskoj se odgovarajui izraz nalazi u kasnijim razdobljima, u poetku iskljuivo ogranien na sluge. Prim er je nain kako su u jednom engleskom opisu dobrog
obroka suprotstavljeni, s jedne strane, curtese and honestie o f servantes (kurtoazija i
pristojnost slugu) i kyne frendeshyp and company o f them that sytte at the supper
(njihovo stvamo prijateljstvo i drutvo koje pristaje za veerom), s druge strane. G. G.
Coulton, Social Life in Britain, Cambridge 1919, str. 375.
72 Zam cke, D er deutsche Cato, op. cit., str. 130. s. 71 i s. 141 i dalje. O ostalim
oblicima ovog prvog velikog pomaka u pretvaranju ratnika u dvorane (obrazovanje i
kodeks vitekih redova u razliitim zemljama), uporediti E. Prestage, Chivah~y; A Series o f studies to illustrate its historical significance and civilizing influence, London
1928; takoe i A. T. Byles, M edieval corutesy-books and the prose rom ances o f chivalry (str. 183 i dalje).
73 Achille Luchaire, Les premieres Capetiens, Paris 1901, str. 285. Pogledati i:
A. Luchaire, Louis VI le Gros, Paris 1980, Introduction.
74 A. Luchaire, Histoire des institutions m onarchiques de la France sous les premieres Capetiens (9871180), Paris 1891, t. 2. str. 285.
75 Op. cit., str. 17 i dalje, posebno str. 31-32.
76 Suger, Vie de Louis le Gros, izabrao Molnier, gl. 8, str. 18/19. Navedeno po A.
Longnon, La form ation de lunite frangaise, Paris 1922, str. 80.
77 Vuitry, Etudes sur le regime financier, Paris 1878, str. 181.

586

78 A. Luchaire, Louis VI, op. cit.

79 Bilo je lake uspostaviti jedinstvo od Nortamberlanda do Kanala, nego od
Flandrije do Pirineja. Petit-Dutaillis, La M onarchie feodale, Paris 1933, str. 37. O pitanju veliine podruja pogledati Rob. H. Lowie, The Origin o f the State, New York
1927, The Size o fth e State, str. 17. i dalje. W. M. M ecloed u delu The Origin and History ofP olitics, New York 1931, ukazuje na to kako je zaista velika bila relativna stabilnost velikih vladarskih jedinica kao to su carstva Inka ili Kine, uprkos nerazvijenosti
saobraajnih sredstava. Zaista, samo bi nam tana strukturalno-istorijska analiza spleta
centrifugalnih sila i centralizujuih tendencija i interesa u ovim carstvima, mogla objasniti kako su ovako ogromna podruja m ogla biti ujedinjena, kao i prirodu tog jedinstva.
Kineski oblik centralizacije je, u poreenju s evropskim, zaista osobit. Ovde je
ve relativno rano ratniki sloj bio elim inisan i to veom a radikalno, od jake'centralne
vlasti. Ovo unitenje - nezavisno od toga kako se desilo - vezano je za dve glavne specifinosti strukture kineskog drutva: kontrola nad zemljom prela je u ruke seljaka (to
se u ranom razdoblju na Zapadu deava izuzetno retko, na primer u vedskoj), dok aparat vlasti preuzimaju dobrim delom slubenici koji se uvek regrutuju iz redova seljaka i
koji su, u svakom sluaju, potpuno pacifikovani. Posredstvom ove slubenike hijerarhije, dvorski oblici civilizacije prodiru duboko u najnie narodne slojeve: ukorenili su
se, viestruko preinaeni, u seoski kodeks ponaanja. Tako ono to se esto nazivalo
neratnikim karakterom kineskog naroda nije izraz n ikakvog prirodnog predodredenja. Potie iz injenice da sloj iz kojeg je narod usvajao uzore ve stoleima nije
bio ratniki sloj, plemstvo, nego miroljubivo i ueno inovnitvo.
Upravo zbog njihovog poloaja i funkcija na tradicionalnoj lestvici vrednosti kineskoga naroda, za razliku od japanskog, ratnika delatnost i sposobnost ne zauzimaju
znaajnije mesto. M a kako da je u pojedinostim a kineski nain centralizacije razliit od
procesa centralizacije naZ apadu, osnovu jedinstva vee jedinice vlasti i tu i tamo predstavlja uklanjanje ratnika u slobodnoj konkurenciji ili vlasnika zemlje.
80 O znaaju m onopola fizike prinude u stvaranju drava pogledati Max Weber, W irtschaft und Gesellschaft, Ttibingen 1922.
81 Pogledati gore str. 391 i dalje. Ovde ne treba slediti dananji obiaj i traiti matematiki izraz za regulam ost mehanizma monopola, iako ga ne bi bilo nem ogue pronai. Kada se on jednom pronae, bie m ogue i s te strane raspraviti pitanje koje se
danas obino i ne postavlja: pitanje otspoznajnoj vrednosti matematikih formulacija.
ta se, na primer, dobija u smislu m'ogunosti spoznaje i jasnoe, ako se mehanizmi
monopola matematiki formuliu? N a ovo pitanje moe se odgovoriti samo na osnovu
jednostavnog iskustva.
Izvesno je, meutim, da je za m noge ljude formulisanje optih zakona vezano za
vrednost koja, bar to se tie istorije i sociologije, nem a nita zajedniko sa spoznajom
kao takvom. O va neproverena procena neretko dovodi istraivae u zablude. M nogi
ljudi smatraju da je najbitniji zadatak istraivanja pruiti objanjenje za promene na osnovu neega to se ne menja. Ugled m atem atikih formulacija umnogome i proizlazi iz
ovog cenjenja nepromenljivog. Pa ipak, ova lestvica vrednosti im a svoje korene ne
samo u spoznajnom zadatku istraivanja ve i u tenji za venou koja odlikuje
istraivaa. Opte zakonitosti, kao to je m ehanizam monopola i svi ostali opti oblici
odnosa, bilo da su matem atiki formulisani ili ne, nisu krajnji cilj istorijskog i sociolokog istraivanja. Razum evanje takvih zakonitosti je korisno kao sredstvo za drugi
cilj, kao sredstvo za orijentaciju ljudi s obzirom na njih same i njihov svet. N jihova
vrednpst lei jed in o u njihovoj funkciji u objanjavanju istorijske promene.

587

82 U vezi s ovim pogledati nae poglavlje M ehanizam razvoja drutva u

srednjem veku, prvi deo, str. 312 i dalje. O pojmu drutvena mo pogledati Beleku o pojmu drutvene moi str. 354.
83 Auguste Longnon, Atlas historique de la France, Paris 1885.
84 A. Luchaire, Histoire des institutions monarchiques (1891), t. I, str. 90.
85 Ch. Petit-Dutaillis, La M onarchie feodale en France et en Angletterre, Paris
1933, str. 109 i dalje.
86 A. Cartellieri, Philipp 11 August und der Zusamm enbruch des angevinischen
Reiches, Leipzig 1913, str. 1.
87 Pogledati A. Longnon, La Formation de l'unitefrangaise, Paris 1922, str. 98.
88 Luchaire, Louis VII, Philipp Augustus, Louis VIII, Paris 1901 (Lavisse Hist. d.
Fr III, 1) str. 204.
89 Ch. P etit-D utaillis, E tudes sur la vie et le regne de L ouis VIII, Paris 1899,
str. 220.
90 Vuitry, Etudes sur le regime financier de la France, nova serija, Paris 1878,
str. 345.
91 Vuitry, op. cit., str. 370.
92 Taniji prikaz tih feudalnih kua u Longnon, La form ation de lunite frangaise,
Paris 1922, str. 224 i dalje.
93 Vuitry/c>p. cit., nova serija, str. 414.
94 Pogledati, na primer, Karl Mannheim, Die Bedeutung der Konkurrenz im
Gebiete des Geistigen, Verhandlungen des siebenten deutschen Soziologentages, Tiibingen 1929, str. 35 i dalje.
95 G. Dupont-Ferrier, La form ation de VEtat frangais et lunite frangaise, Paris
1934, str. 150.'
96 L. M iiot,M anuel de geographie historique de la France, Paris 1929, karta 19.
Karte i za prethodna izlaganja mogu se pronai ovde.
97 P. Imbart de la Tour, Les origines de la reforme, Paris 1 9 0 9 ,1, str. 4.
98 L. Mirot, M anuel de geographie historique de la France, karta 21.
99 Henri Hauser, pregled G. Dupont-Ferriera, La formation de l Etat francais,
Revue historique (1929), t. 161, str. 381.
100 L. W. Fow les, Loom is Institute, U SA , navedeno u N ew s R eview , br. 35,
str. 32.
101 A. Luchaire, Les communes francaises a lepoque des Capetiens directs, Paris
1911, str. 276.
102 Za ovaj odlomak, kao i za jedan broj drugih, dokum entacijaje usled nedostatka prostora morala biti isputena. Pisac se nada da e je sakupiti u dodatnoj knjizi.
103 P. Lehugeur, Philipp le Long (1316-1322). Le mecanisme du gouvernement,
Paris 1931, str. 209.
104 G. Dupont-Ferrier, La form ation de lEtat frangais, Paris 1934, str. 93.
105 Brantome, CEuvres completes, izdao L. Lalanne, t. IV, str. 328 i dalje.
106 Mariejol, Henri IV et Louis XIII, Paris 1905, str. 2.
107 Mariejol, Henri IV et Louis XIII, Paris 1905, str. 390.
108 Pogledati i A. Stolzel, Die Entwicklung des gelehren Richtertums in deutschen Territorien, Stuttgart 1872, str. 600.
109 Richelieu, Politisches testament, deo I, poglavlje 3, str. 1.

588

110 Lavisse, Louis XIV, op. cit., str. 130.

111 Saint-Simon, M em oiren, prevod Lotheisen, t. II, str. 85.
112 Pogledati Lavisse, L ouis XIV, op. cit., str. 130.
113 Saint-Simon, M em oires, prevod Lotheisen, t. I, str. 167.
114 Saint-Simon, M em oires (novo izdanje A. de Boislisle), Paris 1910, t. 22, str.
35 (1711).
115 Tom a Akvinski, D e regimine Judaeorum , izdanje Rim, t. X IX , str. 622.
116 Vuitry, Etudes sur le Regimefmancier de la France, Paris 1878, str. 392 i dalje.
117 V uitry, op. cit., nova serija, t. I, Paris 1883, str. 145. U vezi s drugom vrstom
monetarizacije feudalnih vlastelinskih prava pod pritiskom vee kraljeve potrebe za
novcem, oslobadanjem km etova i plaanjem administracije pogledati Marc .Bloch,
Rois et Serfs, Paris 1920.
118 P. Viollet, Histoire des institutions politicjiies et administratives de la France,
Paris 1898, t. 2, str. 242.
119 P. Viollet, op. cit., str. 242.
120 y uitry, op. cit., str. 242.
121 G. Dupont-Ferrier, La Chambre ou Cour des Aides de Paris, Revue historique, t. 170, Paris 1932, str. 195. Pogleati od istog autorai Etudes sur les Institutionsfinancieres de la France, t. 2, Paris, 132.
122 Leon M irot, Les insurrections urbaines au debut du regne de Charles VI, Paris 1905, str. 7.
123 L. Mirot, op. cit., str. 37.
124 G. Dupont-Ferrier, La Chambre ou Cour de Aides, op., cit., str. 202. Uporediti i Petit-Dutaillis, Charles VII, Louis XI, et les premieres annees de Charles VIII
(Lavisse, Hist. de France, IV, 2), Paris 1902.
125 Viollet, op. cit., t. III, Paris 1903, str. 465. Pogledati iT hom as Basin, Histoire
des regnes de Charles VII et de L o u isX I, izd. Quicherat, Paris 1855,1.1, str. 170 i dalje.
Pojedinosti o finansijskoj organizaciji pogledati u radu G. Jaquetona, Docum ents relatifs a ladministration financiere en France de Charles VII a Frangois Ier (14431523),
Paris 1897, posebno broj 19. u obliku pitanja i odgovora, Le vestige des finances
(Knjiga uputstava za budue finansijske slubenike onog vremena?).
126 Eug. Alberi, Relazioni degli Am basciatori Veneti al Senato, 1. serija, t. IV, Firenza 1860, str. 18 (Relazione di Francia di Zaccaria Contarini, 1492).
127 L. von Ranke, Zur venezianischen Geschichte, Leipzig 1878, str. 59, i H.
Kretschmayr, Geschichte von Venedig, Stuttgart 1934, str. 159 i dalje.
128 Eug. Alberi, Relazioni degli Am basciatori Veneti, 1. serija, t. 1, Firenza 1839,
str. 359.
esto se i s pravom isticalo da su prvi apsolutistiki kneevi Francuske nauili
mnogo od kneeva italijanskih gradova-drava. N a primer, Gab. Hanotaux, u radu Le
pouvoir royale sous Franfois I, u Etudes historiques sur le X V I et le X V II siecle en
France, Paris 1886, str. 7 i dalje, kae: La cour de Rom e et la chancellerie venitienne
eussent suffi, a elles seules, pour repandre les doctrines nouvelles d ela diplomatie et de
la politique. Mais, en realite, dans le fourm illm ent des petits Etats qui se partageaient
la peninsule, il n en etait pas un qui ne p ut fournir des examples... L es monarchies de
lEurope se m irent a lecole des princes et des tyrans de Naples, de Florence et de Ferrare. (Rimski dvor i mletaka ambasada bili su dovoljni da proire nove doktrine o dip-

589

lomatiji i politici. Ali, u stvari, u obilju dravica na poluostrvu nije bilo nijedne koja ne
bi mogla da prui primer. M onarhije u Evropi poele su da ue od vladara i tirana Napulja, Firence i Ferare).
Strukturalno slini procesi u istom pravcu su se, kao to je to esto bio sluaj, i
ovde zacelo odvijali najpre na manjim, a potom i na veim podrujima. Poglavari ovih
veih podruja koristili su se donekle poznavanjem organizacije u manjim jedinicama.
Ali i u ovom sluaju jedino bi tano uporedno istorijsko^strukturalno istraivanje moglo pokazati koliko su procesi centralizacije i organizacije vlasti u italijanskim gradovima-dravama bili slini procesima i organizaciji u rano-apsolutistikoj Francuskoj, i
koliko se, budui da razlike u veliini uvek povlae kvalitativne razlike u strukturi, od
njih i razlikuju. U svakom sluaju, izvetaj venecijanskog izaslanika i itav njegov ton
ne govore o tome da je on specifian poloaj moi francuskog kralja i finansijsku organizaciju od koje je ta mo zavisila, smatrao neim to je ve davno video i upoznao u
Italiji.

N apom ene uz N acrt za jed n u teoriju civilizacije

129
Danas je iroko rasprostranjeno miljenje da se oblici drutvenog ivota i pojedine drutven institucije mogu prvenstveno objasniti svrhom koju imaju za meusobno povezane ljude. Iz toga bi sledilo da su ljudi, uvidajui korisnost ovih
institucija, doneli zajedniku odluku da ive tako i nikako drugaije! Ali ovakvo shvatanje je fikcija i iz samog tog razloga nije pogodno kao misao-vodilja za istraivanje.
Kada se radi o pojedinevom pristanku da e u odreenoj drutvenoj form i iveti s
drugima, kao i o opravdanju injenice da pojedinac, na primer, ivi unutar drave, ili da
je vezan za druge ljude kao graanin, inovnik, radnik ili seljak, a ne vie kao vitez, svetenik, kmet ili nomad-stoar - treba rei da su ovaj pristanak i ovo opravdanje naknadni. Pojedinac tu nema mnogo izbora. On se rada u odreenom poretku s posebnim institucijama. Njega uslovljavaju da se manje ili vie prilagodi. ak i ako smatra da ove
institucije nisu posebno dobre niti korisne, on ne moe jednostavno povui svoj pristanak i iskoiti iz postojeeg poretka. Moe pokuati da se povue kao avanturista, skitnica ili umetnik i pisac, konano, moe pobei na pusto ostrvo, ali i kao begunac od
poretka on je zapravo njegov proizvod. N eodobravanje ovog poretka i bekstvo od
njega isto je tako jasan znak da je ovek tim poretkom uslovljen kao i kada ga ceni i
opravdava.
Jedan od naih zadataka je i da jasno objasnimo prinudu na osnovu koje nastaju,
odravaju se i menjaju oblici zajednikog ivota i institucija. U tome, medutim, neemo uspeti ako o njim a razmiljamo kao o neem to je nastalo slino delima i postupcima pojedinaca, to jest, pom ou individualno postavljenih ciljeva ili racionalnim
razmiljanjem ili planiranjem. Pretpostavka da su ljudi na Zapadu od ranog srednjeg
veka zajednikim naporima, kao i na osnovu jasno odreene svrhe, razumnog plana, radili na ostvarenju upravo onog zajednikog ivota i onih institucija unutar kojih mi danas ivimo, ne odgovara injenicama. Kako se to zaista dogodilo m ogue je saznati
samo prouavanjem istorijskog razvoja tih drutvenih oblika, a uz pomo dobro dokumentovanih iskustvenih istraivanja. Takvo prouavanje jednog posebnog segmenta,
dravne organizacije, pokuali smo da obavimo. Ono je dovelo i do izvesnog ireg uvi-

590

da; tako je npr. delimino osvetlilo prirodu drutveno-istorijskih procesa. Jasno je koliko se malo postiglo tumaenjem institucija, kakva je na primer drava, sa stanovita
racionalnih ciljeva.
Ciljevi, planovi i postupci pojedinaca stalno se prepliu s ciljevima, planovim a i
postupcim a drugih ljudi. Ali ovo preplitanje koje se odvija iz generacije u generaciju
nipoto nije planirano. Ono se ne moe shvatiti kao da se tu radi o planovim a i svrsishodnim postupcima pojedinaca, niti kao neto to proizlazi iz njih. Ovde se radi o pojavam a, prinudam a i zakonitostima posebne vrste. Tako, na primer, onda kada vie ljudi sebi postavi isti cilj, poele npr. isti komad zemlje, isto trite ili isti drutveni
poloaj, nastaje neto to nijedan od tih ljudi nije nameravao ili planirao: specifian
drutveni fenomen - konkurentski odnos s posebnom zakonitou, o emu smo ve govorili. Tako, ne iz zajednikog plana m nogih - ve kao neto neplanirano, to proizlazi
iz podudaranja i sukobljavanja planova mnogih - nastaje podela funkcija, dolazi do integracije sve veih ljudskih prostora u oblik drave, te poinju da se odigravaju i mnogi
drugi drutveno-istorijski procesi.
Jedino svest o relativnoj samostalnosti preplitanja individualnih planova i postupaka, o nainu na koji je pojedinac primoran da u drutvu ivi s drugima, omoguuje
bolje shvatanje fenomena individualnosti. Zajedniki ivot ljudi, splet njihovih nam era
i planova, njihove m eusobne veze, nipoto ne unitavaju individualnost, ve stvaraju
sredinu u kojoj se taj zajedniki ivot razvija. Tim e se pojedincu postavljaju granice, ali
mu se u isto vreme ostavlja i znatan prostor za delovanje. Drutveno tkivo u tom smislu
stvara supstrat iz kojeg i u koji pojedinci stalno upliu svoje sopstvene ciljeve. Ali ovo
tkivo i njegovu prom enu kroz itavu istoriju, u njegovom toku i razvoju, niko nije
odredio niti planirao.
Opimije o tome pogledati u N. Elias, D ie Gesellsehaft der Individuen. Basel
1939 (prvi put objavljeno u Jahrbuch der schwedischen Gesellschaft fiir Philosophie
und Spezialforschung, Uppsala 1939).
130
O raspravi o problemu drutvenog procesa pogledati Social Problems and Social Processes, Selected Papers from the Proceedings of the American Sociological Society 1932, objavio E. S. Bogardus, Chicago 1933. O kritici starijeg biologistikog
shvatanja drutvenih procesa pogledati W. F. Ogbum , Social Change, London 1923,
str. 56 i dalje:
Publication o f the 'O rigin o f Species' setting fo rth a theory o f evolution o f
species in term s o f natural selection, heredity a nd variation, created a deep impression on the anthropologists and sociologists. The conception ofevolution was so profo u n d that the changes in society were seen as a m anifestation o fevo lu tio n and there
was an attem pt to seek the causes o fth e se social changes in terms ofvariation a n d selection... Preliminary to the searchfor causes, however, attempts were made to establish the developm ent o f particular social institutions in successive stages, an evolutionary series, a particular stage necessarily preceding another. The search fo r laws
led to too m any hypotheses regarding fa c to rs such as geographical locatioh, climate,
m igration, group conflict, racial ability, the evolution o f m ental ability, a such principles as variation, natural selection, and survival o fth e fit. A half-century or m ore o f
investigations on such theories has yielded som e results, but the achievem ents has not
been up to the high hopes entertainedshortly after thepublication of'D arw ins theory
o f natural selection.

591

The inevitable series o f stages in the development o fso c ia l institutions has not
only not been proven but has been disproven... (Objavljivanje dela Poreklo vrsta, u
kojem se govori o teoriji evolucije koja poiva na prirodnoj selekciji, nasleu i varijacijama, ostavilo je dubok utisak na antropologe i sociologe. Shvatanje evolucije je toliko
sezalo u dubinu, da su i drutvene promene smatrane izrazom evolucije, tako da su se
uzroci tih promena pokuali traiti u varijacijama i selekciji... Ovom traganju za uzrocima prethodili su pokuaji da se razvoj posebnih drutvenih institucija utvrdi u uzastopnim fazama, to jest, u evolutivnom sledu. Traganje za zakonima dovelo je do mnotva
pretpostavki u vezi s faktorima kao to su geografski poloaj, klima, migracije, grupni
konflikti, rasne sposobnosti, razvoj duhovnih sposobnosti, a i takva naela kao to su
varijacije, prirodna selekcijai preivljavanje najboljih. Pedeset i vie godinaistraivanja takvih teorija dovelo je, dodue, do izvesnih rezultata, ali oni nisu odgovorili na velika oekivanja koja su se pojavila ubrzo po objavljivanju Darvinove teorije prirodne
selekcije. Neizbean niz stadijuma u razvoju drutvenih institucija ne samo da nije dokazan ve je poreknut).
to se tie novih tendencija u razmimoilaenju s problem om istorijske promene,
uporediti A. Goldenweiser Social Evolution u Encyclopedia ofSocialSciences, New
York 1935, t. 5, str. 656 i dalje (i tu postoji opsena bibliografija). lanak se zavrava
sledeim mislima: Since the VVorld War students o fth e social sciences without aiming
at the logical orderlines o f evolutionary schemes have renewed their search fo r relatively stable tendencies and regularities in histoiy and society. On the other hand, the
growing discrepancy between ideals and the workings_ ofhistory is guiding the sciences
o f society into more and more pragm atic channels. Ifth e re is social evolution, whatever it may be, it is no longer accepted as a process to be contemplated but as a task to be
achieved by deliberate and concerted human effort. (Posle Svetskog rata prouavaoci drutvenih nauka su se vratili traganju za relativno stabilnim tendencijama i zakonitostima u istoriji i drutvu, pri emu nisu teili logikom redu evolucionih shema. S
druge strane, sve vea nesrazmera izmeu ideala i toka istorije vodi drutvene nauke u
sve pragmatinije kanale. Ako postoji drutvena evolucija, m a kakva ona bila, ona se
vie ne prihvata kao proces o kojem se razmilja, ve kao zadatak koji treba ostvariti
promiljenim i zajednikim naporom ljudi).
Ovo istraivanje procesa civilizovanja odstupa od pragmatinih nastojanja u
tome to, zanemarujui elje i zahteve koji se tiu onoga to bi trebalo da bude,
pokuava daustanovi ono to je bilo i to jeste, kao i daobjasni kako i iz kojih razlogaje
postalo takvim kakvo je bilo ili jeste. Izgleda ispravnije terapiju odrediti u zavisnosti od
dijagnoze, a ne obratno.
Uporediti F. J. Teggart, Theory ofH istory, New Haven 1925, str. 148: ... the investigation o f how things have come to be as they are... (istraivanje o tome kako
su stvari postale ono to jesu).
131
Uporediti E. C. Parsons, Fear and Conventionality, New York, London 1914.
Drugaije shvatanje npr. kod W. G. Surnmera, Folkways, Boston 1907, str. 419: It is never correct to regard any one o fth e taboos as an arbitrary invention or burden laid on
society by tradition without necessity... they have been siftedfor centuries by experience,
and those which we have recieved and accepted are such as experience has proved to be
expedient. (Nikada nije ispravno bilo koji tabu smatrati proizvoljnim izumom ili teretom
koji tradicija nepotrebno stavlja na drutvo... Tabui su stoleima bili prosejavani iskustvom, a za one koje smo primili i prihvatili iskustvo je pokazalo da su korisni).

592

132 Pogledati lepi prikaz Huizinge, D er Herbst des Mittelalters, (M iinchen 1924,
pogledati 1, dalji primeri str. 239 i dalje). Ono to je gore reeno vai, na primer, i za
drutva srodne strukture na dananjem Istoku, i u razliitim nijansama, zavisno od
naina obima integracije, za takozvana primitivna drutva.
Koliko deca u naem drutvu ma kako proeta svojstvima nae relativno napredne civilizacije jo uvek pokazuju tragove ponaanja drugaijeg standarda, s njegovim jednostavnijim i pravolinijskim afektima i naglim promenama, pokazano je,
izmeu ostalog, i u sledeem opisu onoga to deca vole u filmovima (D aily Telegraph,
12. februar 1937): Children, especially young children, like agression... They fa vo u r
action, action and more action. They are not civerse from the shedding o fb lo o d , but it
m ust be dark blood. Virtue triumphant is cheered to the echo; vilainy is booed w iht a
fin e enthusiasm. When scenes o fo n e alternate with scenes o fth e other, as in sequences
ofpursuit, the trasition from cheer to the boo is timecl to a split second. (Deca, posebno mala deca, vole agresiju... O na daju predn'ost akciji, akciji i jo veoj akciji. Prolivanje krvi im nije odbojno, ali to mora da bude tamna krv. Kada vrlina pobedi, deca to
pozdravljaju oduevljeno; nanevaljalstvo estoko negoduju. Smenjivanje jednih scena
drugima dovodi od trenutnog prelaska s oduevljenja u uzvike negodovanja).
S
drugaijom snagom izraavanja emocija, s krajnjim reakcijama u oba pravca ka strahu i radosti, ka odbojnosti i privlanosti - najtenje je povezana specifina struktura tabua u prostijim drutvima. Ve smo upozorili da su u zapadnom srednjem veku
manifestacije nagona i afekata u pravcu radosti, ali i zabrane, na primer mazohistike
sklonosti i asketizam, bili daleko snaniji i stroi nego na kasnijim stadijumima procesa
civilizovanja. Uporediti i R. H. Lowie, Food Etiquette, u Are we civilized?, London
1929, str. 48: ... the savage rules o f etiquette are not only strict, butform idable. Nevertheless, to us their table m anners are shocking. (Pravila ponaanja divljaka ne samo da
su stroga ve ostavljaju snaan utisak. Pa ipak, nas njihovo ponaanje za stolom zaprepauje).
133 Uporediti C. H. Judd, The Psychology ofSo cia l Instituions, New York 1926,
str. 105 i dalje. Takode str. 32 i dalje i 77 i dalje.
134 Uvod u francuski prevod Gracijanovog Prirunog orakula koji je napisao
Amlo de la Use (Am elot de la Houssaie), Paris 1684. Gracijanovo delo Oraculo Manuale, objavljeno 1647. godine, doivelo je pod naslovom L'H om m e de C our u XVII i
XVIII veku samo u Francuskoj dvadeset izdanja. Bio je to na izvestan nain prvi prirunik dvorske psihologije, isto kao to je Makijavelijev Vladalac bio prvi klasini prirunik dvorsko-apsolutistike politike. Pa ipak, Makijaveli kao da vie govori sa
stanovita vladara nego Gracijan. On manje ili vie opravdava raison d etat apsolutizma u nastajanju. Gracijan, panski jezuita, iz dubine srca prezire raison d etat.
Sebi i drugima objanjava pravila velike dvorske igre kao neto emu se treba potiniti
je r se tu ne moe birati.
Karakteristino je da ponaanja koja predlae M akijaveli i ona koja predlae
Gracijan, iako razliita, ljudima graanskog srednjeg stalea deluju m anje-vie nemoralno, iako je takvih ponaanja i oseanja bilo zasigum o i u graanskom svetu. U ovoj
osudi dvorske psihologije i dvorskog ponaanja od nedvorskih graanskih slojeva
izraena je specifina razlika itavog drutvenog oblikovanja dvaju slojeva. Drutveni
propisi i zabrane u nedvorskim slojevim a graanstva drugaije se usauju u ovekovu
psihu nego u dvorskim. Formiranje superega je u prvom sluaju daleko krue i viestru38 Proccs civilizaeije

593

ko stroe nego u drugom sluaju. Ratobomost u svakodnevnim odnosima meu Ijudim a

ne nestaje u graanskom svetu, ali se tu daleko stroe nego u dvorskom svetu izbacuje
iz onoga to pisac ili bilo koji drugi ovek uopte sme da izrazi, a tako i iz svesti.
U dvorsko-aristokratskim krugovima je izreka mora esto samo uputstvo
ivotne mudrosti, a koje nalae praktina nunost komunikacije s drugim ljudima. U
tim krugovim a su ak i odrasli svesni da se radi o zapovesti koje se treba pridravati jer
ovek ivi u z ajednici s drugima. U srednjostalekim slojevima su odgovarajue zapovesti i zabrane obino u pojeincima jo dublje ukorenjene od malih nogu, i to ne kao
praktina pravila ivotne mudrosti, ve kao poluspontani impulsi savesti. Zbog toga je
ovde ono mora i ono ne sme superega stalnije i dublje ukljueno u posmatranje i
razumevanje sveta oko sebe. Iz mnotva primera koji bi se ovde mogli navesti, spomenimo kako Gracijan u svom uputstvu kae: Connaitre a fo n d le caractere de ceivcavec
qui lon traite (br. 273) (Upoznaj to vie karakter onog s kim ima posla), a i: N attends presque rien de bon de ceux qui ont quelque defaut naturel au corps; car ils ont
coutume de se venger de la Nature... (Ne oekuj nita dobro od onih koji im aju neku
uroenu telesnu manu; jer oni obiavaju da se osveuju prirodi). Jedan srednjostaleki
engleski spis o ponaanju iz XVII veka, koji je isto tako bio veom a poznat, a odakle
potiu i populam a pravila Dorda Vaingtona, Youth's Behavior Frensisa Hokinsa
(Francis Hawkins) (1646), daje prednost zapovesti ne sme, te tako ponaanju i posmatranju daje drugaiji, moralistiki ton (br. 31): Scorne not any fo r the infirmityes o f
nature, which by no art can be amended, nor do thou delight to p u t them in m ind o f
them, since it very often procures envye and prom otes malice even to revenge. (Ne
preziri nikoga zbog fizikih m ana koje se nikako ne mogu popraviti, niti se raduj to na
njih moe nekog da podsea, jer to esto stvara zavist i podstie zlu elju za osvetom).
Reju, kod Gracijana, a posle njega i kod La Rofukoa i La Brijera, u obliku
maksima nalazimo sve one oblike ponaanja koje, na primer, sreemo i kod Sen-Simona u praksi dvorskog ivota. Stalno se ukazuje na potrebu obuzdavanja afekata (br.
287): N agir jam ais durant Ia passion. Autrement, on gatera tout. (Nikada ne ini
nita dok si pod dejstvom strasti. Upropastie sve). Ili (br. 273): L hom m eprevenu de
passion parle toujours un langage different de ce que sont les choses, la passion parle
en lui et non la raison. (ovek pod uticajem strasti uvek govori jezik koji se raz likuje
od realnosti; u njemu progovara strast, a ne razum). Nalazimo i uputstvo da usvojimo
psiholoki stav, da stalno posmatramo karaktere (br. 273): Connaitre a fo n d le caractere de ceux avec qui lon traite (Sasvim upoznati karakter onoga s kim im a posla). Ili, kao rezultat, tvrdnja (br. 201): Tous ceux quiparaissentfou, le sont, et encore
la moitie de ceux, qui ne le paraissent pas (Svi oni koji izgledaju lui, to i jesu, a uz to
je ludo i pola onih koji ne izgledaju takvi). Potreba z a samoposmatranjem (br. 225):
Connaitre son defaut dom inant (Upoznaj svoju glavnu manu). N unost korienja
poluistina (br. 210): Savoir jouer de la verite (Naui da pravilno koristi istinu).
Shvatanje da stvam a istina ne lei u posebnoj rei, ve u istinitosti cele egzistencije, u
supstancijalnosti itavog oveka (br. 175): Lhomme substantiel. 11 n y a que la Verite,
qui puisse donner une veritable reputation; et que la substance, qui tourne a profit
(Supstancijalni ovek. Samo istina moe dati istinski ugled; a samo supstanca m oe doneti korist). Potreba da se stvari predvidaju (br. 151): Penser aujourdhui po u r demain, et pour longtemps (Misli danas na sutra, i dalje u budunost). U m erenost u
svemu (br. 82): Un Sage a compris toute la sagesse en ce precepte, R IE N D E TROP.

594

(Mudrac je shvatio svu m udrost propisa Nita suvino). Specifini dvorsko-aristokratski oblik savrenosti, izglaanost um erene i preoblikovanje ivotinjske prirode,
lakoa, arm, nova lepota ivotinje pretvorene u oveka (br. 127): Le JE-NE-SAIS-QUOI. Sans lui toute beaute est morte, toute grace est sans grace... Les autres
perfections sont l ornem ent de la Nature, le Je-ne-sais-quoi est celui des perfections.
II se fa it remarquer jusque dans la maniere de raisonner... (Je-ne-sais-quoi. Bez
toga je sva lepota mrtva, sva ljupkost je bez draesti. Ostale savrenosti su ukras prirode, a Je-ne-sais-quoi je ukras savrenosti. On se primeuje ak i u razmiljanju). Ili, s
drugog stanovita, ovek bez afektacija (br. 123): L'homme sans affectation. Plus il y
a de perfections et m oins il y a d'affectation. Les plus eminentes qualites perdent leur
prix, si l on decouvre de laffection, parce qu'on les attribue plutdt a une contrainte artificieuse q u au vrai caractere de la personne. (ovek bez ar'ektacija. to vie ima
savrenosti, to manje im a afektacije. N ajbolje osobine ovekove gube svoju vrednost
ako se otkrije afektacija, jer ih u tom sluaju pre pripisuju nekoj vetakoj prinudi nego
stvamom ovekovom karakteru). Rat meu ljudim a je neizbean, vodi ga pristojno (br.
165): Faire bonnne guerre. Vaincre en scelerat, ce n estpa s vaincre, m ais bien se laisser vaincre. Tout ce qui sent la trahison, infecte le bon renom. (Vodi poteno rat. Pobediti podmuklo ne znai pobediti ve biti poraen. Sve to mirie na izdaju, kvari
dobar ugled). U ovim propisima stalno se ponavlja argument zasnovan na obziru prema
drugim ljudim, nunost da se sauva dobar glas, reju, argum ent zasnovan na ovosvetskim, drutvenim nunostima. U tim propisim a vera igra malu ulogu. Bog se pojavljuje
samo na ivici i na kraju, kao neto to je van ovog ljudskog kruga. Ljudim a svako dobro
dolazi od drugih ljudi (br. 111): Faire des amis. A voir des amis, c estu n second etre...
tout ce que nous avons de bon dans la vie, depend d autrui (Sklapaj prijateljstva. Imati
prijatelje daje neto novo u ivotu... sve to imamo dobro u ivotu zavisi od drugih).
Ovo tumaenje propisa i zapovesti, ne pomou venog moralnog zakona ve
pomou spoljne nunosti, pozivanjem na obzir prem a drugim ljudima, doprinosi
tome da ove maksime i itav dvorski kodeks ponaanja graansko-srednjostalekim
posmatraima izgledaju manje-vie amoralnim ili, u najmanju ruku, nelagodno realistikim. Izdaja bi se, misli se u graanskom svetu, morala zabraniti ne iz praktinih
razloga, zbog neijeg ugleda, ve zbog unutranjeg glasa, savesti, to je st zbog moralnih zapovesti. Ista prom ena u stukturi zapovesti i zabrana koju smo prouavali u vezi s
obiajima pri jelu, pranju i ostalim osnovnim ljudskim funkcijama, javlja se i ovde. Pravila ponaanja koja su se u dvorsko-aristokratskim krugovima, kao i kod odraslih
zadrala uglavnom iz obzira prem a drugim ljudima, kao i iz straha od drugih ljudi, pretvaraju se u graanskom svetu u samoprinudu kod pojedinca. O na se kod odraslih vie
ne reprodukuju i ne odravaju neposredno zbog straha od drugih ljudi, nego zbog unutranjeg glasa, zbog straha koji stvara vlastiti superego, ukratko, putem moralne zapovesti koja ne trai objanjenje.
135 Pogleati Proces civilizacije, knj. I.
136 Uporediti H. Haskins, The Spread o f Ideas in the Middle Ages, u Studies in
M ediaeval Culture, O xford 1929, str. 92 i dalje.
137 Uz M innelieder postoji obilje drugog m aterijala koji jo b olje pokazuje
ovaj standard, na prim er, kratki prozni tekstovi A ndreasa K apelanusa (C apellanus)
iz kruga M arije od am panje D e A m ore i sveukupna literatura srednjovekovne
rasprave o eni.

595

138 Uporediti H. Haskins, op. cit., str. 94.

139 Proces civilizacije, knj. I.
140 Pogledati gore.
141 La Bruyere, Caracteres, Paris, De la Cour, 1922 (Hachette), (Euvres, t. II, str.
237, br. 64; pogleati i str. 248, br. 99: Dans cent ans le monde subsistera encore en
son entier: ce sera le meme theatre et les memes decorations, ce ne seront plus le meme
acteurs. Tout ce qui se rejouit sur une grace regue, ou ce qui s attriste et se desesprere
sur un refus, tous auront disparu de dessus la scene. II s avance deja sur la theatre
d autres hommes qui vontjouer dans unem em e piece les m em es roles... Q u elfo n d a fa ire sur unpersonnage de comediel (Za sto godina svet e i dalje itav postojati. Bie to
isto pozorite s istim dekorom, ali e glumci biti razliiti. Svi koji se raduju dobijenoj
milosti ili se rastuuju ili oajavaju zbog odbijanja, svi e nestati s pozomice. Ve i sada
se na sceni pojavljuju ljudi koji igraju iste uloge u istom komadu. To je bitno za
kom ine uloge), Koliko je ovde jo snaan oseaj o nepromenljivosti, kao i o neizbenosti postojeeg poretka; koliko je jai nego u kasnijoj fazi kada se umesto pojma
civilite pojavljuje pojam civilisation.
U vezi s ovim razvojem uporediti i odlomak Des jugements: Tous les etrangeres ne son pas Barbares, et tout nos Compatriotes ne sont p a s civilises. (Svi stranci
nisu varvari, svi nai zemljaci nisu civilizovani).
142 La Bruyere, op. cit., str. 247, br. 94.
143 La Bruyere, op. cit., str. 211, br. 2. Pogledati i str. 211, br. 10: La cour est
comme un edifice bati de marbre. je veux dire quelle est composee d hom m esfort durs,
mais fortp o lis . (Dvor je kao graevina od mermera: hou da kaem da ga sainjavaju
veoma snani ljudi, ali i veom a utivi). Uporediti takoe napom enu 134.
144 Saint-Simon, op. cit., str. 63.
145 Proces civilizacije, knj. I.
146 Ranke, Franzosiche Geschichte, knjiga 10, poglavlje 3.
147 Saint-Simon, op. cit., t. 22, str. 20 i str. 22 i dalje (1711). Ovim razgovorima
prestolonaslednika je trebalo pridobiti za drugi oblik vladavine, u kojem bi se ravnotea
izmeu vodeih grupa graanstva i plemstva na dvoru pom akla u korist potonjih. Cilj
kojem tee Sen-Simon i njegovi prijatelji je da se vaspostavi mo perova. Posebno bi
visoke dravne slube, ministarska mesta, trebalo iz ruku graana da preu u ruke plemia. To e, posle smrti Luja XIV, regent uz pomo Sen-Sim ona zaista i pokuati da
ostvari, ali neuspeno. Ono to je engleskom plemstvu uspelo, to jest, stabilizacija aristokratske vlasti, pri emu su raz liite klike i grupe plem stva vodile manje-vie pravilim a regulisanu borbu za bitne politike poloaje moi, francuskom plemstvu nije
uspelo. Napetosti i sukobi interesa izmeu vodeih grupa plemstva i graanstva bile su
u Francuskoj osetno jaenego uE ngleskoj. U okviru apsolutizma to se stalno osea. Ali
kao i u svakoj snanoj autokratiji, borba se u blizini vladara vodi iza zatvorenih vrata.
Sen-Simon je jedan od glavnih eskponenata ove tajne borbe.
148 U vezi s optim problem om oseaja stida, uporediti i The Spectator (1807), t.
5, br. 373: / / / was put to define modesty, I would call it, the reflection o fa n ingenous
M ind, either when a Man has comitted an A ctionfor which he censures himself, orfancies that he is exposed to the Censure ofothers: (Ako bi trebalo da definiem skrom-

596

nost, nazvao bih je razmiljanjem plemenitog uma, bilo da je ovek preduzeo neto za
ta sam sebi prebacuje, ili smatra da ga zbog toga osuuju drugi ljudi). Pogledati i napomenu o oseaju stida kod mukaraca i ena.
149 Proces civilizacije, knj. I.
150 Ibid.
151 Ibid.
152 N acionalni karakter Engleza ili pojedine njegove crte esto su se elele objasniti na osnovu geografskog poloaja zemlje, to jest injenice da je ona ostrvo. Ali kada
bi to bio glavni inilac koji formira prirodu naroda, onda bi i svi ostali ostrvljani morali
imati slina obeleja. U tom smislu nijedan narod ne bi po ponaanju i psihikom habitusu bio blii Englezima nego Japanci!
Ostrvski poloaj ne formira nacionalni karakter ostrvljana, ve je ovaj poloaj
bitan u ukupnoj strukturi ostrvskog drutva, u optem kontekstu njegove istorije. Kao
rezultat posebnog istorijskog razvoja, nedostatak dravnih granica doveo je do toga da,
za razliku od Japana, ratnika sposobnost ili, tanije, delatnost vojnika, ne nosi sa sobom neku prestinu vrednost na lestvici drutvenih funkcija. U Engleskoj je relativno
pacifikovano plemstvo, zajedno s vodeim slojem graanstva, uspelo da znatno ogranii kraljevu kontrolu oruja i vojske, posebno upotrebu instrumenata sile unutar same
zemlje. A ova struktura m onopola na nasilje, koja je omoguena ostrvskim poloajem
zemlje, igrala je vanu u logu u stvaranju specifinog engleskog karaktera. Koliko su
odreene crte engleskog superega ili, da tako kaem o, engleske savesti, povezane sa
strukturom m onopola n a nasilje, pokazuje i danas injenica da se u Engleskoj dozvoljava conscientious objectdr (prigovor savesti), kao i raireni oseaj da je opta vojna
obaveza veliko i opasno ogranienje slobode pojedinca. Verovatno nije pogrena pretpostavka da su nekonform istiki pokreti i organizacije u Engleskoj dugo bili jaki i ivi
- jer slubenu Englesku crkvu nije podravao odgovarajui policijski i vojni aparat,
kao to je to bilo s crkvam a u protestantskim dravama Nemake. U svakom sluaju,
injenica da je spoljna prinuda oruane sile ve prilino rano u Engleskoj daleko m anje
uticala na pojedinca nego u bilo kojoj drugoj velikoj kontinentalnoj zemlji, u tesnoj je
vezi s drugom injenicom, da je prinuda koju je pojedinac morao da vri na sebi, posebno u svemu to se ticalo dravnog ivota, u E ngleskoj bila jaa i obuhvatnija nego u velikim nacijam a na Kontinentu. N a taj nain, kao element drutvene istorije, ostrvski
karakter i itava priroda zem lje su zaista, viestruko, presudno uticali n a stvaranje nacionalnog karaktera.
153 Uporediti i A. Loewe, The price o fL ib erty, London 1937, str. 31: The educated German o fth e classical andpost-classical period is a dual being. In public life he
stands in the place whichs authority has decreedfor him, a n d fills it in the double capacity o fsuperior and subordinate with com plete devotion to duty. In private life he may
be a critical intellectual or an emotional romantic... This educational system has come
to g riefin the attem pt to achieve a fusion o fth e bureaucratic and the hum anist ideals. It
has in reality created the introverted specialist, unsurpassed in abstract speculation
and in fo rm a l organization, but incapable ofshaping a real world out o fh is theoretical
ideas. The English educational idea does not know this cleavage between the world
within a n th e world without... (Obrazovani Nemac klasinog i postklasinog razdoblja
jeste podvojeno bie. U javnom ivotu on prihvata poloaj koji mu je autoritet odredio,
i potpuno predano ispunjava dunost, bilo da je nadreeni ili podreeni. U privatnom

597

ivotu moe da bude kritiki intelektualac ili em otivni rom antiar... Ovaj obrazovni
sistem nije upseo da stopi birokratske i humanistike ideale. On je zapravo stvorio introvertnog strunjaka, nenadmanog u apstraktnom miljenju i formalnoj organizaciji,
ali nije uspeo da ideje potonjeg primeni tako da bi se pomou njih oblikovao stvami
svet. Engleski obrazovni ideal ne poznaje ovaj rascep izmeu spoljnog i unutranjeg
sveta...).
154 Pogledati gore, str. 567 i dalje.
155 Ranije smo ve vie puta kazali da je snaga napetosti izmeu razliitih jedinica
vlasti nerazdvojno povezana sa snagom napetosti i ukupnim drutvenim poretkom unutar
njih. Takve povezanosti, pokazali smo, postojale su ve i u drutvu prevashodno naturalne privrede u ranom feudalnom razdoblju Zapada. Pritisak stanovnitva je tu doveo do
raznovrsnih konkurentskih i ekspanzionistikih borbi, do zahteva siromanijih ratnika za
komadom zemlje, do zahteva bogatijih ratnika, grofova, kneeva i kraljeva za vie zemlje, za irenjem poseda na raun drugih. Ovaj pritisak stanovnitva nije puka posledica
rasta stanovnitva, ve posledica zdruenog delovanja rasta stanovnitva i tadanjih imovinskih odnosa, kao i monopolizacije najvanijeg sredstva za proizvodnju u tom drutvu
od dela ratnika. Zemlja od odredenog trenutka postaje vrsto vlasnitvo. Nju sada sve
tee stiu pojedinci i porodice koji je jo uvek ne poseduju; imovinski odnosi su pri
tom sve krui. Pri ovom drutvenom odnosu snaga, dalji porast stanovnitva medu seljacima i ratnicima s jedne strane, te stalan pad standarda mnogih ljudi u itavom drutvu, s
druge, u svim slojevima od niih do viih, na pojedinim teritorijama, kao i medu njima,
dovode do velikih napetosti i konkurencije. Na isti nain u industrijskom drutvu ni apsolutni broj stanovnika, ni porast stanovnitva nisu odgovomi za pritisak u pojedinim
dravama. Za to je odgovoma gustina stanovnitva povezana s postojeim imovinskim
odnosima, odnosima onih koji kontroliu imovinske mogunosti preko neureenog monopola prema onima koji takvim mogunostima ne raspolau.
Oigledno je da je drutveni pritisak u razliitim zem ljam a evropskog Zapada
razliite jaine. Danas jo ne raspolaemo pogodnom pojm ovnom aparaturom za analiziranje ovih odnosa pritiska, kao ni dovoljno preciznim okvirom posm atranja kojim
bismo mogli tano izmeriti jainu pritiska, na primer, uporeivanjem u razliitim jedinicama vlasti. Takode je jasno da je ovaj unutranji pritisak lake posmatrati i analizirati na osnovu ivotnog standarda, ako pod tim ne podrazumevamo samo kupovnu
mo ve i radno vreme i intenzitet rada potreban da se odgovarajui prihod stekne.
tavie, ne moemo ispravno razumeti odnose pritiska i napetosti u drutvu statikim
uporeivanjem ivotnog standarda njegovih razliitih slojeva - to jest, u odreenom
razdoblju, ve samo uporeivanjem standarda tokom dueg razdoblja. Stepen napetosti i pritisak stanovnitva unutar drutva vrlo esto se ne da objasniti na osnovu apsolutnog nivoa ivotnog standarda, ve na osnovu njegovih otrih i naglih padova u
pojedinim slojevima. Ako elimo da shvatimo odnose pritiska i napetosti unutar njega,
moramo pred oima imati krivulju, istorijsko kretanje ivotnog standarda razliitih slojeva drutva.
To je razlog zato ne treba posmatrati samo jednu industrijsku naciju ako elimo
da steknemo jasnu sliku prirode i snage odnosa pritiska i napetosti unutar nje. N a visinu
ivotnog standarda u razliitim slojevim istog drutva utie uvek i poloaj itavog
drutva u funkcionalno diferenciranom spletu razliitih nacija i jedinica vlasti u itavom svetu. U veini industrijskih drava Evrope, ako ne u svim, mogue je ivotni

598

standard, stvoren u vezi sa samom industrijalizacijom , odrati samo stalnim uvozom

poljoprivrednih proizvoda i sirovina. Ovaj uvoz se moe platiti ili prihodom od odgovarajueg izvoza ili prihodom iz investiranja u drugim zemljama, ili, pak, iz zlatnih rezervi. Znai, nije samo unutranji pritisak, pretei ili ve postojei pad standarda irih
slojeva, ono to odrava ili ak zaotrava konkurentsku napetost medu razliitim industrijskim nacijama nego i ova m eudravna konkurentska napetost sa svoje strane moe
katkad doprineti znatnom poveanju drutvenog pritiska unutar neke od drava koje se
nadmeu.
U izvesnoj meri sve to vai i za zem lje koje izvoze uglavnom poljoprivredne
proizvode ili sirovine. Vai, naime, za sve zem lje kojim a pripada odreena funkcija u
podeli rada izmeu razliitih nacija, a u kojim a se ivotni standard moe odrati jedino
ako ima ovoljno prostora za odgovarajui iz voz i uvoz. Pa ipak, osetljivost razliitih
zemalja na kolebanja u meunarodnoj razmeni, osetljivost na poraze, sporije ili bre
promene u konkurentskoj borbi nacija, veoma je razliita. Ta je osetli'vost nesumnjivo
veoma jaka u dravam a s relativno visokim ivotnim standardom, a u kojim a se ravnotea izmeu industrijske i poljoprivredne proizvodnje prilino pomakla na tetu potonje,
pa oba sektora moraju da uvoze znatne koliine sirovina, posebno ako nisu u stanju da
deficit nadoknade prihodim a od investicija u inostranstvu ili iz zlatnih rezervi, i ako je,
osim toga, bio onem oguen izvoz ljudi, na prim er, u obliku iseljavanja. Ali to je zaseban problem koji zahteva podrobnije prouavanje nego to bi to ovde bilo mogue.
Samo tanijim istraivanjim a u tom pravcu bolje bismo razumeli zbog ega su napetosti u sistemu ravnotee evropskih drava znatno vee od napetosti izmeu drava u
Junoj ili Centralnoj Americi.
Kako bilo da bilo, esto se stie utisak da jedino treba ekonomsku konkurentsku
borbu takvih visokoindustrijalizovanih drava prepustiti slobodnoj igri snaga, pa e svim
partnerima biti dobro. Meutim, ta slobodna igra snaga je zapravo otra konkurentska
borba koja podlee istim zakonitostima koje vae i u konkurentskoj borbi u drugim sferama. Ravnotea izmeu konkurentskih drava je izuzetno nestabilna. Tei specifinim
promenama iji se smer moe uoiti samo dugoronim posmatranjima. U toku ekonomskog nadmetanja izmedu visokoindustrijalizovanih zemalja, teite se postupno pomera u
korist jednih i na tetu drugih. Uvozna i izvozna sposobnost onih koji gube polako se
smanjuje. Dravi u takvom poloaju preostaju ako, kao to smo rekli, nije u stanju da
tetu nadoknadi prihodima od investicija Ui iz zlatnih rezervi samo dve mogunosti: ili
da na silu poveava izvoz, npr. sniavanjem izvoznih cena, ili, pak, da ogranii uvoz.
Oboje, posredno ili neposredno, dovodi do pada ivotnog standarda stanovnitva. Oni
koji unutar te drave monopolski kontroliu ekonomske mogunosti, gubitke prebacuju
na one koji tim mogunostima ne raspolau. Potonji su na taj nain obavijeni dvostrukim
krugom monopolskih gospodara: onima iz vlastitog drutva i onima koji predstavljaju
strana drutva. Pritisak koji oni stvaraju doprinosi da se njihovi predstavnici, tj. itava
drava, ukljui u konkurentsku borbu protiv drugih drava. Tako se napetosti unutar
razliitih drava, kao i izmeu njih, meusobno pojaavaju. Ovo spiralno kretanje to
treba naglasiti - jeste samo jedna u nizu promena. Ipak, i podseanje na taj sled, ma kako
bilo fragmentamo, moe stvoriti utisak o snazi prinuda koje danas odravaju u pokretu
meudravne konkurentske borbe i mehanizme monopola.
156
Saeti prikaz dananjih teorija o nastanku drava W. C. M acleod, The Origin
and H istory o f Politics, op. cit., str. 139 i dalje.

599

157 Pogledati gore.

158 pogledati gore.
159 Pogledati gore.
160 Uporediti E. C. Parson, Fear and Conventionality, op. cit., str. XIII: Conventiohality rests upon the apprehensive state ofm ind... (Konvencionalnost poiva na
stanju svesti proete strahom); i str. 73: Table manners are, I suppose, one o fo u r most
m arked class distinctions. (Obiaji za stolom, miijenja sam, jesu jedna od naih najizrazitijih klasnih razlika). Tu se takode citira W. James, Principles o f Psychology, New
York 1890, str. 121: Habit is thus enormous fly-w heel o f society, its m ost precious
conservative agent. Italone is what keeps us all within the bounds ofordinance, and saves the children offortune from the envious uprisirig o fth e poor. It alone prevents the
hardest and most repulsive walks o flifefro m being deserted by those brought up to tread therein. (Navika je tako ona izuzetna pokretaka snaga drutva, njegova najdragocenija sila za odravanje. Ona nas sve dri u okviru poretka i uva bogatu decu od
zavisti siromanih koji bi da se pobune. Samo ona zadrava da oni koji su naueni da
obavljaju najtee i najodbojnije poslove ove ne ostave).
U amerikoj sociologiji ve se due raspravlja o optijem pitanju ijem reenju i mi
elimo da ovim delom doprinesemo. Tako, na primer, W. G. Sumner Folkways, Boston
1907, str. 418: When, therefore, the ethnographers apply condemnatory or depreciatory
adjectives to the people whom they study, they beg the most important question which we
want to investigate; that is, what standards, codes, and ideas o f chastity, decency, propriety, modesty etc. and whence do they arise? The ethnographicalfacts contain the answer to this question, but in order to reach it we want a colorless report o f the facts.
(Kada etnolozi koriste omalovaavajue ili osuujue izraz e za ljude koje ispituju, radi se
jednostavno o vanom pitanju koje i mi elimo da ispitamo: ta su standardi, kodeksi,
shvatanja pristojnosti, utivosti, dolinosti i skromnosti, i odakle oni potiu? Etnoloki
podaci sadre odgovor na ovo pitanje, ali da bi se on dobio, potreban je nepristrasan opis
injenica). Ne treba ni pominjati da ovo ne vai samo za istraivanje stranih i jednostavnijih drutava nego i za nae vlastito drutvo i njegovu istoriju.
Problem kojim se i mi bavimo u naem radu u novije vreme lepo je formulisao Ch.
H. Jud, The PsychoIogy ofSocialInstitutions (New York 1926), iako tu autor pokuava
da doe do drugaijeg reenja nego mi (str. 276): This chapter will aim toprove that the
types ofpersonal emotion which are known to civilized men are products o f an evolution
in which emotions have taken a new direction... The instruments and means o f this adaptation are the institutions, some o fw hich have been described in foregoing chapters.
Each institution as it has become established has developed in all individuals who come
under its influence a mode o f behavior and emotional attitude which conform to the institution. The new mode ofbehavior and new emotional attitude could not have been perfected until the institution itselfwas created. The effort o f individuals to adapt themselves to
institutional demands results in what may be properIy described as a wholly new group
o f pleasures and displaesures. (U ovom poglavlju se tei dokazati da su tipovi linih
emocija koji su civilizovanim ljudima poznati kao proizvod evolucije u kojoj su emocije
krenule novim smerom... Instrumenti i sredstva ovog prilagoavanja jesu institucije, od
kojih su neke bile opisane u prethodnim poglavljima. Svaka institucija, kako je ustanovljena, razvila je u svim pojedincima koji su dospeli pod njen uticaj odreen oblik

B M B A H O T E KA
600

OjMBfeSHfc* 3A
Mhb

COMHOJSOrHJV

6p.

"wr.
'h M iin A f > r? w n r

..........
r f h i / v r t T .P T A

ponaanja i emotivni stav koji je prilagoen instituciji. Novi oblik ponaanja i novi emotivni stav ne mogu se usavriti sve dok se ne stvori sama institucija. Napor pojedinca da se
prilagodi institucionalnim zahtevima proizlazi iz onoga to bi se u pravom smislu moglo
opisati kao potpuno nova grupa zadovoljstava i nezaovoljstava).
Svi kurzivi u navodim a u obe knjige su autorovi.

BIBLIO G RA FIJA
A bbe Gedoyn, Nicolas: De l urbanite romaine, u: CEuvres Diverses, Paris: de Bure
1745, str. 171-227.
A Booke of Precedence, u: Frederick J. Fumivall (ed.): Queene Elizabethes Achademy. A Booke o f Precedence, etc. with Essays on Italian and German Books ofC ourtesy, London: K. Paul, Trench, Triibner 1869, str. 1328 (Early English Text
Society, Extra, Series, br. 32).
Alberi, Eugenio: Relazioni degli Ambasciatori Veneti al Senato, raccolte, annotate, ed
edite da Eugenio Alberi, Bd. I, Firenze: Tipografia A ll Insegna di Clio 1839.
Allen, Percy Stafford: The A ge o f Erasmus. Lectures D elivered in the Universities o f
Oxford and London, Oxford: The Clarenon Press 1914.
A ndresen, L udw ig/Stephan, W alter: Beitrage zur G eschichte der G ottorffer H ofund Staatverw altung v. 1554-1659. Bd. I, Kiel: G esellschaft fiir S chlesw ig-H olsteinische G eschichte 1928 (Quellen und Forschungen zur G eschichte Schlesw ig-H olsteins, hg. v. der G esellschaft fiir S chlesw ig-H olsteinische G eschichte,
Bd. XIV).
anonim: La civilite frangoise pour linstruction de la jeunesse, enseignant leur devoir,
tant a legardde Dieu, duprochain, que d eux-memes, etp o u r se bien conduire dans
toutes sortes de compagnies, Liege: J. F. Bassompierre 1714.
anonim: La civilite honnete pour les enfants, qui commence p a r la maniere d apprendre a bien lire, prononcer et ecrire, revue et corrige, Caen o. D. (laut British M useum geschatz auf 1780).
anonim: De generibus ebriosorum et ebrietate vitanda (Rede gehalten in Erfurt), u:
Friedrich Zam cke (Hg.): D ie deutschen Universitaten im M ittelalter. Beitrage zur
Geschichte und Charakteristik derselben, erster Beitrag, Leipzig: I. D. Weigel
1857, str. 116-154.
anonim: The H abits o fG o o d Society. A Handbook o f Etiquette fo r Ladies and Gentlemen. With Thoughts, Hints, and Anecdotes Concerning Social Observances; Nice
Points ofT a ste and Good M anners; and the A rt o f M aking O nes-S elf Agreeable,
London: J. Hogg and Sons 1859.
anonim: The H abits o fG o o d Society. A Handbook o f Etiquette fo r Ladies and Gentlemen. With Thougts, Hints, and Anecdotes Concerning Social Observances; Nice
Points o fT a ste and Good Manners; and the A rt o f M aking O nes-S elf Agreeable,
drugo neizmenjeno izdanje, London: J. Hogg and Sons 1890.

602

Aquin, Thomas von: De regimine Judaeorum , Bd. XIX, Ausgabe von Rom (Aquin,
Thomas von: D e regim ine principum a d regem Cypri, et: D e regimine Judaeorum
ad ducissam Brabantiae, u: Politica O puscula Duo, ed. Joseph M athis, Torino Italija: P. M arietti 1820).
Aronson, Alexander: Lessing et les classics frangais. Contribution a I'etude der rapports litteraires entre la France et l Allem agne au XVIII siecle, Montpellier: Imprimerie de la M anufacture de la Charite (Pierre-Rouge) 1935.
Ault, Warren O.: E urope in the M iddle Ages, New York/Boston et. al: D. C. Heath
1932.
Autres Contenances de table, u: Frederick J. Fum ivall (Hg.): The Babees Book, II
deo, London: N. T rilbner 1868, str. 1620 (Early EngIishText Society, Original Series, Nr. 32).
Barrow, R. H.: Slavery in the Roman Em pire, London: Methuen 1928 (New York: The
Dial Press 1928).
Barth, Johann Christian: D ie galante Ethica, in vvelcher gezeigt wird, wie sich ein junger M enschs bey der galanten Welt, sowohI durch minierliche Wercke, als complaisante Worte recom m andiren soll. Allen Liebhabern der heutigen Politesse zu
sonderbaren Nutzen undVergnugen ans Licht gestellet, 4. izd., Dresden/Leipzig: G.
Leschen 1731.
Basin, Thomas: H istoire der regnes de Charles VII et de Louis XI, izd. Qquicherat, 1.1,
Paris: J. Renouard 1855.
Bauer, Max: D as Liebesleben in der deutschen Vergangenheit, Berlin: P. Langenscheidt 1924 (Sammlung kulturgeschichtlicher Werke, iz. Kurt Langenscheidt).
Bell, Daniel: The E nd o f Ideology. On the Exhaustion o f Political Ideas in the Fifties,
New York: C ollierB ooks 1961.
Bemey, Amold: Friedrich der Grosse. Entwicklungsgeschichte eines Staatsmannes,
Tiibingen: J. C. B. M ohr (P. Siebeck) 1934.
Berthold v. Regensburg: D eutsche Predigen, hg. v. Pfeiffer und Strobl, Bd. I, W ien: W.
Braunmtiller 1862.
Bezold, Friedrich v: Ein K olner G edenkbuch des XVI. Jahrhunderts, u: ders.: Aus
M ittelalter undRenaissance. Kulturgeschichtliche Studien, Miinchen/Berlin: R. Oldenbourg 1918, str. 153164.
Bibliotheca Erasmiana. Repertoire des oeuvres d'Erasme, 1 serija, Gent: Universite de
Gand 1893.
Bloch, Marc: R ois et serfs. Un chapitre d'histoire capetienne, Paris: E. Champion 1920.
Bloch, Marc: Les caracteres originaux de lhistoire rurale frangaise, Oslo et al: H.
Aschehoug, W. Nygaard et al. 1931.
Bloch, Marc: Problemes d histoire des techniques, u: Annales d'histoire economique
et sociale, Bd. IV (Paris: A. Coulin 1932), Nr. 17, str. 482-486.
Bogardus, Emory S. (Hg.): Social Problems and Social Processes. Selected Papers
fro m the Proceedings o fth e Am erican Sociological Society 1932, Chicago: University of Chicago Press 1933.
Bomer, Aloys: Anstand und Etikette nach den Theorien der Humanisten, u: Neue
Jahrbucher fiir das klassische Altertum , Geschichte und deutsche Literatur und fiir
Padagogik, 7. Jahrg., Bd. X IV (Leipzig: B. G. Teubner 1904), str. 223242;
249-285; 330-355; 361-390.

603

Bomer, Aloys: Aus dem Kampfe gegen die Colloquia familiaria des Erasmus: die Dialoge des Johannes Morisotus, u: Ai chivfur Kulturgeschichte, Bd. IX (Leipzig/Berlin: B. G. Teubner 1911), str. 1-71 (Nachdruck Vaduz: Klaus Reprint Ltd, 1965).
Bonvicino daR iva: De la zinquanta cortexie da tavola (13. Jh.), u: Frederick J. Fumivall (Hg.): Queene Elizabethes Achademy. A Booke o f Precedence, etc. with Essays
on Italian and German Books ofC ourtesy, Teil II, London: K. Paul, Trench, Triibner 1869, str. 16-31 (Early English Text Society, Extra Series, Nr. 32).
Bossert, Helmuth Th./W illy F. Strock (Hg.): Das Mittelalterliche H ausbuch, nach dem
Originale im Besitze des Fursten von Waldburg-W olfegg-W aldsee im Auftrage des
Deutschen Vereins ftir Kunstwissenschaft, Leipzig: E. A. Seemann 1912.
Bouhours, Dominique: Remarques nouvelles sur la langue frangoise, Paris: S. Mabre-Cramoisi 1676.
Brandes, Georg Morris Cohen: Voltaire, nemaki prevod, Bd. I, Berlin, o. D. (prevod
E. Steina i E. R. Eckerta, Bd. I, 4. izd, Berlin: E. Reiss 1923).
Brantome, Pierre de Bourdeille, Seigneur de: Grands Capitciines Frangois, u: CEuvres
completes de Pierre de Bourdeille, Seigneur de Brantome, publiees d apres les manuscrits avec variantes et fragments inedits pour la Societe de lHistoire de France
par Ludovic Lalanne, Bd. IV, Paris: Mme V. J. Renouard 1868.
Breysig, Kurt: Entstehung des Christentums Jugend der Germanen, u: Kulturgeschichte der Neuzeit. Vergleichende Entv\ icklungsgeschichte der fuhrender Volker
Europas und ihres sozialen und geistigen Lebens, Bd II: Alterthum und M ittelalter
als Vorstufen der Neuzeit. Zwei Jahrtausende europaischer Geschichte im Uberblick. Ein universalgeschichtlicher Versuch, Halfte 2, Berlin: G. Bondi 1901.
Brinkmann, Henning: Entstehungsgeschichte des M innesangs, Halle (Saale): M. Niemeyer 1926 (Buchreihe der Deutschen Vierteljahreschrift ftir Literaturwissenschaft
und Geistesgeschichte, Bd. VIII).
Brunot, Ferdinand: Le mouvement des idees et les vocabulaires techniques, u: Histoire
de la langue frangaise des origines a 1900, ouvrage couronne par l Academie des
Inscriptions et Belles-Lettres, Prem ierPrix Gobert (1912), Bd. VI: Le X V IIIe siecle,
deo I, Paris: A. Colin 1930.
Bunel, Guillaume: CEuvres excellente et a chacun desirant soy de peste preserver, novo
izdanje Ch. J. Richeleta po izdanju iz 1513, Paris, Techener 1836.
Byles, Alfred Thomas: Medieval Courtesy Books and the Prose Rom ances of Chivalry, u: EdgarPrestage (Hg.): Chivalry. A Series ofStudies to lllustrate Its Historical
Significance and Civilizing Influence, poglavlje VIII, London: K. Paul, Trench,
Trubner & CO./New York: A. A. Knopf 1928, str. 183206.
Byme, Eugene H.: Genese Shipping in the Twelfth and Thirteenth Centuries, Cambridge (Mass.): The Mediaeval Academy of America 1930 (pon. tampano: New
York 1970).
Cabanes, Augustin, S \M urs intim esdu Passe, I serija, 4. izd, Paris: A. Michel o. D. (riznica British Libraryja: 1910).
Callieres, Franfois de: Des mots a la mode et des nouvellesfagons de parler, avec des
observations sur diverses manieres d agir et de sexprimer. E t un discours en vers
sur les memes matieres, quatrieme edition, augmentee de plusieurs mots noveaux
d une lettre sur les mots a la mode, La Haye: A. Troyel 1693.

604

Callieres, Frangois de: Du bon et du m auvais usage, dans les manieres de s exprimer.
D es fagons de parler bourgeoises. E t on quoy elles sont differentes de celles de la
cour, suivant la copie, a Paris: C. Barbin 1694.
Callieres, Francois de: De la science du m onde, et des connoissances utiles a la conditite de la vie, Bruxelles: J. Leonard 1717.
Calmette, Joseph.: La societefeodale, 3. izd, Paris: A. Colin 1932 (Collection Armand
Colin Nr. 32, Section d Histoire et Sciences economiques).
Calviac, C.: Civilite. Extrait de la civilite d Erasme imitee en francais par C. Calviac
en 1560 (annee 1530); u: Alfred Franklin (Hg.): La vie privee d'autrefois, t. VI, Paris: Plon 1889, str. 194-203.
Cartellieri, Alexander: P.hillip II. A ugust ttnd der Zusammenbruch des angevinischen
Reiches, Leipzig: Dyksche Buchhandlung 1913.
Casa, Giovanni della: Galateo o f M anners and Behaviours. A Renaissctnce Courtesy-Book, s uvodom I. E. Spingam a, London: G. Richards 1914 (The Humanists
Library, hg. v. Lewis Einstein, Bd. VIII).
Casa, Giovanni della: Le Galatee, prem ierem ent compose en Italien par I. de la Case, et
depuis mis en Frangois, Latin, Allemand et Espagnol, petojezino izdanje, Geneve:
J. de Toum es 1609.
Casa, Giovanni della: Le Galathee, oit la maniere et fasson comme le gentilhom m e se
cloit gouverner en toute compagnie, traduit d Italien en Francois par Iean Peyart Sarladoys, Paris: I. Keruer 1562.
Caxton, William: Caxton sB o o k of'Curtesye, printed at W estminster about 1477-8. A.
D., izd. Frederick J. Fum ivall, London: N. Triibner 1868 (Early English Text Society, Extra Series, Nr. 3).
Chambers, R. W. (izd): A Fifteenth Century Courtesy-Book, London: K. Paul, Trench,
Triibner 1914 (Early English Text Society, Original Series, Nr. 148) (ponovo tampano: London 1962).
Cohn, Egon: Gesellschaftsideale ttnd Gesellschaftsroman des 17. Jahrhunderts. Studien
zur deutschen Bildungsgeschichte, u: Er. E. Ebering (Hg.): Germanische Studien,
H. 13, Berlin: E. Ebering 1921 (ponovo tampano: Nendeln (Liechtenstein): Kraus
Reprint Ltd. 1967).
Cohn, Willy: Das Zeitalter der Normannen in Sizilien, u: Dr. Sebastian Hausmann
(Hg.): Biicherei der Kultur und Geschichte, Bd. VI, Bonn/Leipzig: K. Schroeder
1920.
Contenance de table, u: Frederick J. Furnivall (Hg.): The B abees B ook, II deo,
L ondon, N. Triibner 1868, str. 6 -8 (Early E nglish T ext Society, O riginal Series,
Nr. 32).
Cordier, Mathurin: Colloquiorum scholasticorum. Libri Quator. A d p u ero s in sermone
Latino paulatim exercendos (N uper recogniti et multo quam antea et politiores et
ornatiores), knjiga II, Colloquim 54, Paris: Ex officina Gabrielis Buonij, in clauso
Brunnello, sub signo D. Claudij 1568.
Coulton, George G.: Social Life in Britain. From the Conquest to the Reformation,
Cambridge: Cambridge University Press 1919.
Courtin, Antoine de: Nouveau traite de la civilite qui se pratique en France, parm i les
honnestes gens, seconde edition, corrige et augmentee (su la Copie imprimee a Paris), Amsterdam: J. le Jeune 1672.

605

Denecke, Arthur: Beitrage zur Entwicklungsgeschichte des gesellschaftlichen Anstandgefiihl, u: Programm des Gymnasiums zum heiligen Kreuz, I deo, Dresden:
Lehmann 1891.
Dixon, Campbell: Children Bored by Sex Fils. Strong Liking for Action Pictures, u:
The D aily Telegraph 12. februar 1937, str. 10.
Dopsch, Alfons: D ie Wirtschaftsentwicklung der Karolingerzeit, vornehmlich in
Deutschland, Weimar: H. Bohlaus Nachfolger 1912.
Dopsch, Alfons: W irtschaftliche und soziale Grundlagen der europaischen Kulturentwicklung aus d erZ eit von Casar bis a u f Karl den Grossen, II deo, drugo, izmenjeno
i proireno izdanje, Wien: L. W. Seidel 1924.
Dryden, John: Almanzor and Almahide, or the Conquest o f Granada by the Spaniards,
u: The Works o fJohn Dryden, now first collected, illustrated with notes, historical,
critical and explanatory, and a life of the author by Sir W alter Scott, t. IV, 2. izd,
Edinburgh: A. Constable 1821.
Diimmler, Emst: Die letzen Karolinger. Konrad 1, u: ders.: Geschichte des ostfrankischen Reiches, Bd. III, Berlin: Duncker und Humbolt 1865.
Dupin, Henri: La courtoisie au moyen age, d apres les textes du XIIe et du XIIICsiecle,
Paris: A. Picard 1931 (Nachdruck: Genf: Slatkine 1973).
Dupont-Ferrier, Gustave: Les origines et le premier siecle de la Chambre ou Cour des
aides de Paris, u: Revue historique, t. CLII (1932a), str. 193212 (Nachdruck:
Nendeln (Liechtenstein): K rausR eprint Ltd. 1967).
Dupont-Ferrier, Gustave: Etudes sur les institutiones financieres de la France d la fin
du moyen age, Paris: Firmin-Didot 1932b.
Dupont-Ferrier, Gustave: La form ation de lEtat frantjais et l' unite frangaise. Des origines au milieu du X V V siecle, Paris: A. Colin 1934.
Durrieu, Paul: Les tres belles heures de Notre-Dame du D uc Jean de Berry, Paris, Societe Francaise de Reproductiones de M anuscrits a Peintures 1922.
Ehrismann, Gustav: Geschichte der deutschen Literatur bis zum Ausgang des Mittelalters, 2. deo: D ie M ittelhochdeutsche Literature, Munchen: C. H. Beck 1935.
Elias, Norbert: Die Gesellschaft der Individuen (1939) (u: Die Gesellschaft der Jndividuen, hg. von M ichael Schroter, Frankfurt am Main: Suhkamp 1987, str. 15-98).
Erasmus, Desiderius von Rotterdam: Adolescentis et scorti, u: ders: Colloquia, cum
notis, tertia parte auctoribus, et indice nov. accurante com. Schrevelio, Lugd. Batavorum: Apud Franciscum Hackium 1655, str. 228-232.
Erasmus, Desiderius von Rotterdam: Colloquia, cum notis, tertia parte auctoribus, et
indice nov. accurante com. Schrevelio, Lugd. Batavorum: Apud Franciscum Hackium' 1655, str. 661677.
Erasmus, Desiderius von Rotterdam: De utilitate colloquiorum, u: ders.: ColIoquia,
cum notis, tertia parte auctoribus, et indice nov. accurante com. Schrevelio, Lugd.
Batavorum: Apud Franciscum Hackium 1655, str. 661-677.
Erasmus, Desiderius von Rotterdam: Diversoria, u: ders.: Colloquia, cum notis, tertia parte auctoribus, et indice nov. accurante com. Schrevelio, Lugd. Batavorum:
Apud Franciscum Hackium 1655, str. 221-227.
Erasmus, Desiderius von Rotterdam: Proci et puellae, u: ders.: Colloquia, cum notis,
tertia parte auctoribus, et indice nov. accurante com. Schrevelio, Lugd. Batavorum:
Apud Franciscum Hackium 1655, str. 162-175.

606

Erasmus, Desiderius von Rotterdam: De civilitate morum puerilium, per D. Erasmum

Roterdamum Libellus, ab autore recognitus, et novis scholiis illustratus, per Gisbertum Longolium Ultraiectinum, K oln: J. G ym nicus 1530.
Erasmus, Desierius von Rotterdam: La civilite puerile, traduction nouvelle, texte latin
et regard, precede d un notice sur les livres de civilit depuis Ie XVIe siecle par Alcide Bonneau, izd. Alcide Bonneau, Paris, I. Liseux 1877.
(Erasmus, Desiderius von Rotterdam: Opera om nia, emendatoria et auctoria, ad optimas editiones, praecipue quas ipse Erasmus pestremo curavit, summa fide exacta,
doctorumque virorum notis illustrata, ed. Jean Leclerc, I deo, Leiden: Vonder Aa
17031706, reprograf. Nachdruck London: Gregg 1962).
Fontane, Theodor: Ein Som m er in London, Dessau 1852 (u: Gesammelte Werke, 2. serija: Gedichte - Autohiographisches Briefe - Kritiken - N achlass, 3. tom: Aus
England und Schottland, Neuausgabe der 1854 in Dessau bei den Gebr. Katz erschienenen Auflage, Berlin: T. Fontane & Co. 1900).
Franklin, Alfred: Les soins de la toilette. Le Savoir-Vivre, u: ders.: La vie privee d'autrefois. Arts et metiers, modes, maeurs, usages de Parisiens de X IIe i XVIIIe siecle
d apres des docum ents originaujc ou inedits, t. I, Paris, Plon 1887.
Franklin, Alfred: Les repas, u: ders.: La vie privee d'autrefois. A rts et metiers, modes,
moeurs, usages de Parisiens de X IIe i XVIIIe siecle d apres des documents originaux
ou inedits, t. VI, Paris, Plon 1889.
Franklin, Alfred: La civilite, letiquette, la mode. Le bon ton du X IIIe au X IX e siecle, t.
II; dodatak, 2. izd., Paris: E. -P. Frere 1908.
Franklin, Alfred: Paris et les Parisiens au seizieme siecle. Parisphysique Paris social
Paris intime, Paris: E. -P. Freres 1921.
Freudenthal, M argarete (Gred) Sallis: Gestaltwandel der stadtischen, burgerlichen und
proletarischen H auswirtschaft unter besonderer Berucksichtigung des Typenwandels von Frau und Familie, vornehmlich in Siidwestdeutschland zwischen 1760 und
1933. Dissertation Frankfurt am M ain, W iirzburg: Triltsch 1934.
Friedrich der Grosse: D e la litterature allem ande; des defauts q u on peut lui reprocher;
Quelles en sont les causes; e tp a r quels m oyens on peu t les corriger, Heilbronn: Gebriider Henninger 1883 (Deutsche Litteraturdenkm ale des 18. und 19. Jahrhunderts,
hg. von Bem hardt Seuffert, Bd. XVI).
Fumivall, Frederick J. (Hg.): The Babees Book, London: N. Trubner 1868 (Early English Text Society, Original Series, Nr. 32).
Fumivall, Frederick J. (Hg.): Queene Elizabethes Achademy. A Booke o f Precedence,
etc, with Essays on Italian and German B ooks o f Courtesy, London: K. Paul,
Trench, Triibner 1869 (Early English Text Society, Extra Series, Nr. 8).
Fumivall, Frederick J. (Hg.): Child-M arriages, Divorces, and Ratifications etc., London: K. Paul, Trench, Triibner 1897 (Early English Text Society, Original Series,
Nr. 108).
Garland, Johannes von: M orale scolarium, 1241 (Morale Scolarium o fJ o h n o fG a rland (Johannes de Garlandia), a Professor in the Universities o f Paris and Toulouse in the Thirteenth Century, ed., with an Introduction on the Life and W orks o f the
Author, together with Facsimiles of Four Folios o f the Bruges M anuscripts by
Louuis John Peatow, Berkeley: University of Califom ia Press 1927 (Memoirs o f the
University of Califomia, Bd. IV, Nr. 2/History Bd. I, Nr. 2).

607

Ginsberg, Morris: Sociology, London: T: Butterworth 1934 (Home University Library

of M odem Knowledge).
Gleichen-Russwurm, Alexander von: Die gothische Welt. Sitten und Gebrauche im
spaten M ittelalter, Stuttgart: J. Hoffmann 1922.
Glixelli, S.: Les contenances de Table, u: Romania. Recueil trimestriel consacre a
letude des langues et des litteratures Romanes, 50. Jg., t. X LV II (Paris, E. Champion 1921), str. 140.
Goethe, Johann Wolfgang von: Aus meinem Leben. Dichtung und W ahrheit (u: Goethes Werke, W eimarer Ausgabe, gh. im Auftrage der Grossherzogin Sophie von
Sachsen, Bd. XXVIII, 1. Abteilung, Weimar: H. Bohlau 1890).
Goethe, Johann W olfgang von: Die Leiden des junge W erther (u: Goethes Werke, Weimarer Ausgabe, hg. im Auftrage der Grossherzogin Sophie von Sachsen, Bd. XIX,
I. Abteilung, Weimar: H. Bohlaus Nachfolger 1899).
Goethe, Johann W olfgang von: Goethes Gespruche (G esam tausgabe, hg. von Feodoard Frhr. v. Biedermann, Bd. III: Vom letzen bdhmischen Aufenthalt bis zum Tode
Karl Augustus. 1823 September bis Juni 1828; i Bd: IV: Vom Tode Karl Augustus
bis zum Ende. 1828 Juni bis. 22. M dri 1832, zweite, durchgesehene und stark vermehrte Auflage, Leipzig: F. W. v. Biedermann 1910)
Goldenweiser, Alexander: Social Evolution, u: Edwin R. A. Seligman/ Alvin Johnson
(Hg.): Encylopedia o fth e Social Sciences, Bd. v. London: Macmillan (tampano u
SAD) 1931.
Gracian, Baltasar de: L'hom me de cour, traduit de lespagnol par le sieur Amelot de la
Houssaie, avec de Notes, Paris: la Veuve M. & J. Boudot 1684.
Grimm, Jacob und Wilhelm: Deutsches Wdrterbuch, Bd. IV. Teil II: H-J, bearbeitet
von Moriz Heyne, Leipzig: S. Hirzel 1877.
Groethuysen, Bernhard: Origines de lesprit bourgeois en France, Bd. I: L'Eglise et la
Bourgeoisie, zweite Auflage, Paris, Gallimard 1927 (Bibliotheque des Idees).
Grosses volstindiges Universal-Lejcikon aller Wissenschaften und Kiinste (Leipzig/H alle: J. H. Zedler 1736 (Nachdruck: 1961).
Hampe, Karl: Abendlandisches Hocmittelalter, u: W alter Goetz (Hg.): Propylaen-We!tgeschichte. Der Werdergang der M enschheit in Gesellschaft und Staat,
Wirtschaft und Geistesleben, Bd. III: D as M ittelalter bis zum Ausgang der Staufer
400-1250, Berlin: Propylaen 1932, str. 297604.
Hanoteaux, Gabriel Albert August: Etudes historiques sur le X V le- et le X V lIe siecle en
France, Paris: Hachette et Cie 1886.
Hartlieb, Jacob: De fide meretricum, Rede gehalten in Heidelberg um 1500, in:
Friedrich Zamcke: D ie deutschen Universitaten im M ittelalter. Beitrage zur Geschichte und Charakteristik derselben, erster Beitrag, Leipzig: I. D. W eigel 1857,
str. 67-87.
Haskins, Charles Homer: The Renaissance o f the Twelfth Century, Cambridge: Harvard University Press 1927.
Haskins, Charles Homer: Studies in M edieval Culture, Oxford: Clarendon Press 1929.
Hauser Henri: Comptes rendu critiques. G. Dupont-Ferrier: La formation de l Etat
fran^ais et lunite frangaise, u: Revue Historique, 54, Jg., Bd. CLXI (Paris: Felix
Alcan 1929), str. 381383 (Nachdruck: Vaduz: Kraus Reprint Ltd. 1965).

608

Hawkins, Francis: Y'ouths B ehaviour, or Decency in Conversation am ongst Men Composed in French by Grave Persons fo r the Use and Benefit o f their Youth, now
newly tumed into English by Francis H aw kins, the fourth edition, with the addition
o f twenty-five new precepts (which are marked thus), London: Printed by W. W ilson for W. Lee 1646.
Herder, Johann Gottfried: Herders Briefwechsel m it seiner B raut (A pril 1771 bis A pril
1773), u: Herders Nachlass: Ungedruckte Briefe von Herder und dessen Gattin,
Goethe, Schiller u. a. hg. von Heinrich Diintzer und Ferdinand Gottfried von Herder, Bd. III, Frankfurt am Main: M eidinger 185657 (Nachdruck: Hildesheim/New
York: G. Olms 1976).
Hermann,.Conrad: Psilosophie der Geschichte, Leipzig; F. Flesicher 1870.
Heroard, Jean: Journal de Jean H eroard sur l enfance et la jeunesse de Louis X III
(1601-1628), extrait des manuscrits originaux et publiee avec autorisation de S.
Exc. M. le M inistre de lInstruction pubiique par MM. Eud. Soulie et Ed. de Barthelemy, Bd. I, Paris: Firmin Didot Freres, Fils et Cie 1868.
Hettner, Hermann: Geschichte der englischen Literatur im 18. Jahrhundert von der
Wiederherstellung des Konigthum s bis in die zweite Hiilfe des achtzehnten Jahrhunderts. 16601770, u: Literatargeschichte des 18. Jahrhunderts, Theil I, Braunschweig: Vieweg und Sohn (zweite, umgearbeitete Auflage, 1865).
Hintze, Otto: Wesen und Verbreitung des Feudalism us, u: Sitzungsberichte der Preussischen Akademie der Wissenschaften, phil.-hist. Klasse, Jg. XCIV (Berlin: Verlag
der Akademie der W issenschaften in K ommission bei W. de Gruyter 1929) nr. 20.
Hofleute u: Jacob und W ilhelm Grimm: Deutsches W orterbuch, Bd. IV, Teil II;
H-J, bearbeitet von M oriz Heyne, Leipzig: S. Hirzel 1877, Spalte 1688.
Hofmann, Albert von: Politische Geschichte der Deutschen, Bd. I, Stuttgart/Berlin:
Deutsche Verlaganstalt 1923.
Hopton, Ral'ph/Balliol, Anne: B ed M anners. H ow to Bring Sunshine into your Nights,
illustrated by Evelyn Cockayne, London: Duckworth 1936.
Huizinga, Johan: Erasmus, New York/London: Charles Scribners Sons 1924a.
Huizinga, Johan: Herbst des Mittelalters. Studien iiber Lebens- und Geistes-formen des
14. und 15. Jahrhunderts in Frankreich und in den Niederlanden, Deutsch von T. J.
M onckeberg, Miinchen: Drei M asken 1924b.
Hyma, Albert: The Youth o f Erasmus, Ann Arbor: University of Michigan Press 1930
(University o f Michigan Publications: History and Political Science, Bd. X).
Imbart de la Tour, Pierre: Les origines de la reforme, Bd. I: La France moderne, Paris;
Hachette 1905.
Jacqueton, Gilbert: Docum ents relatifs a ladministration financiere en France de
Charles VII a Francois Ier (1443-1523), Paris: A. Picard 1891.
James, William: The Principles ofPsychology, Bd. I, New York: H. Holt and Company
1890.
Jodl, Friedrich: Die Culturgeschichtschreibung, ihre Entwickelung und ihr Problem,
Halle: C. E. M. Pfeffer 1878.
Judd, Charles Hubbard: The Psychology o fS o c ia l Institutions, New York: Macmillan
1926.
K em , Fritz: Die Anfange der franzdsichen A usdehnungspolitik bis zum Jahr 1308, Tiibingen: J. C. B. M ohr 1910.
39 Proces civilizacije

609

Kim, Paul: Das Abendland vom Ausgang der Antike bis zum Zerfall des karolingischen
Reiches u: Walter Goetz (Hg.): Propylaen-Weltgeschichte. Der Werdegang der
Menschheit in Gesellschaft und Staat, Wirtschaft itnd Geisteslehen, Bd. III: D asM ittelalter hiz zum Ausgang der Staufer 4001250. Berlin: Propylaen 1932, str. 1150.
Kim, Paul: Politische Geschichte der deutschen Grenzen, Leipzig: Bibliographisches
Institut 1934.
Knight, Melvin M./Harry Elmer Bames/Felix Fliigel: To the End of the Middle Ages
u: Economic History o f Europe, Teil I, London: G. Allen & Unwin Ltd. 1930, str.
3-256.
Kobner, Richard: Die Eheauffassung des ausgehenden deutschen Mittelalters, u: Archivfiir Kulturgeschichte, Bd. IX (Leipzig/Berlin 1911) nr. 2, str. 136198 (Nachdruck 1965).
Kolb, Georg Friedrich: Geschichte der M enschheit und der Kultur, Pforzheim: D.
Finck 1843.
Kolb, Georg Friedrich: Kulturgeschichte der Menschheit, m it hesonderer Beriicksichtigung von Regierungsform, Politik, Religion, Freitheit- und W ohIstandsentwicklung
der Vdlker. Eine allgemeine W eltgeschichte nctch den Bediirfnissen der Jetzzeit,
Leipzig: A. Felix (zweite Auflage, 1872).
Kretscmayr, HeLnrich: Geschichte von Venedig, Bd. III: D er Niedergang. Stuttgart: F.
A. Perthes 1934 (Geschichte der europaischen Staaten, Bd. 35).
Kulischer, A lexander und Eugen: Kriegs- und W anderziige. Weltgescliichte als Volkerbewegung, mit 3 Karten, Berlin/Leipzig: W. de G ruyter & Co. 1932.
Laborde, Leon E. de: Le palais mazarin et les grandes habitations de ville et de campagne au dix-septieme siecle, Paris: A. Franck 1846.
La Bruyere, Jean; Les caracteres, u: (Euvres de la Bruyere, ur. G. Servois, t. II i III, I
deo, Paris: Hachette 1922.
La civilite frangoise pour linstruction de la jeunesse. enseignant leur devoir, tant a
legard de Dieu, du prochain, que d'eux-memes, et pour se bien conduire dans toutes sortes de compagnies, Liege: J. F. Bassompierre 1714.
La civilite honnete pour les enfants, qui commence par la maniere d'apprendre a bien
lire, prononcer et ecrire, revue et corrige, Caen o. D. (laut British Library geschatz
auf 1780).
La maniere de se contenir a Table, u: Frederick J. Fum ivall (ur.): The Babees Book,
deo II, London; N. Triibner 1868, str. 35 (Early English Text Society, Original Series, br. 32).
La Mesangere, Pierre Antoine Leboux de: Le voyageur a Paris. Tableau pittoresque et
morale de cette capitale (anon.), t. II, Paris: An Ve 1797.
Lamprecht, Karl: Neueste Zeit, Zeitalter des subjektiven Seelenlebens, u: ders.: D eutsche Geschichte, Bd. VIII, 3. Abteilung, Bd. I, I. Halfte, Freiburg im Breisgau: H.
Heyfelder 1906.
La Roche, Sophie de: Geschichte der Frdulein von Sternheim (1771), hg. von Kuno
Ridderhoff, Berlin/Leipzig: B. Behr, F. Federssen 1907.
La Salle, Jean Baptiste: Les regles de la bienseance et de la civilite chretienne, deversees en deux parties, a lusage des ecoles chretiennes des gargons, Rouen: L. Dumesnil 1774

610

Lavisse, Emeste: Louis XIV. La Fronde. Le Roi. Colbert (1643-1685), u: ders. (ur.):
Histoire de France depuis les origines ju sq u a la Revolution, t. VII, Paris: Hachette
1906.
Lavisse, Emeste: Louis XVI (17741789), u: ders. (ur.): Histoire de France iUustre
depuis les origines ju sq u a la Revolution, t. IX, deo I, Paris: Hachette 1910.
Lefebvre des Noettes, Richard-Joseph-Eduard-Charles: L Attelage. Le cheval de Selle
a travers les ages. Contribution d l'histoire de l'esclavage, Paris: A. Picard 1931.
Lefebvre des Noettes, Richard-Joseph-Eduard-Charles: La n u it du moyen age et son
inventaire, u: M ercure de France (serie m odem e), sv. CCXXXV (Paris: M ercure
de France 1932), str. 572-599.
Lefebvre des Nottes, Richard-Joseph-Eduard-Charles: D e la marine antique a la marine moderne. La revolution du gouvernail. Contribution a l'etude de lesclavage, Paris: Masson 1935.
Lehrs, Max (Hg.): Der M eister m it den Bandrollen. Ein Beitrag zur Geschichte des dltesten Kupferstiches in D eutschland, Dresden: W. Hoffmann 1886.
Lehuguer, Paul: Philipp le Long, Roi de France (1316-1322). Le mecanisme du gouvernement, Paris: R. Sirey (Societe A nonym e) 1931.
Lessing, Gotthold Ephraime. Briefe aus dem zwiten Teil der Schriften (1753) (u:
Gotthold Ephraim Lessings Sdmmtliche Schriften, hg. von Karl Lachmann, Bd. v.
dritte, von Franz M uncker aufs neue durchgesehene und vermehrte Auflage, Leipzig: Goschen 1890).
Lessing, Gotthold Ephraim: Briefe die neueste Literatur betreffend, teil I, 17. Brief
(u: G ottholdE phraim Lessings Sammtliche Schriften, hg. von Karl Lachmann, Bd.
VIII, dritte von Franz M uncker aufs neue durchgesehene und vermehrte Auflage,
Leipzig: Goschen 1892, str. 41-44).
Levasseur, E.: La population frangaise. H istoire de la population avant 1789 et demographie de la France comparee a celle des autres nations au X lX e siecle, Precedee
d une introduction sur le statistique. t. I, Paris: A. Rousseau 1889.
Lewis, C. S.: The Allegory ofLove. A Study in M edieval Tradition, Oxford: The Clarendon Press 1936.
Lichtenberg, Georg Christoph H.: Georg Christoph Lichtenbergs Aphorismen, nach
den Handschriften hg. von Albert Leitzmann, H. 3: 1775-1779, Berlin: B. Behr
1906 (Deutsche Literaturdenkmale des 18. und 19. Jahrhunderts, nr. 136).
Lipset, Seym our Martin: Political M an. The Social Bases o f Politics, New York, Doubleday 1960 (London et el: Heinemann 1960).
Longnon, August: Atlas historique de la France D epuis Cesar jusq'a nos jours, planches et texte explicatif des planches, troisieme livrasion, Paris: Hachette 1889.
Longnon, August: La Form ation de l'unite frangaise. Legons professees au college de
France en 1889-1890, publiees par H. -Frangois Delaborde, avec preface par Camille Julian, Paris: A. Picard 1922.
Lot, Ferdinand: Les derniers Carolingiens. Lothaire, Louis V, Charles de Lorrain.
954-991, Paris: Emil Bouillon 1891 (Bibliotheque de l ecole des hautes etudes,
sciences philologique et historique, quatre-vingt-septiem e fascicule).
Lot, Ferdinand: La fin du m onde antique et le debut du moyen age, avec quatre cartes et
trois planches hors texte, u: Henri Berr (Hg.): L evolution de lhumanite, t. XXI, Paris: La Renaissance du Livre 1927.
Lowe, Adolf: The Price ofLiberty. A German on Contemporary Britain, London: Published by L. and V. W oolf at the H ogarth Press 1937.

611

Lowenthal, Leo: Zugtier und Sklaven, u: Zeitschriftftir Sozialforschung, Jg. II (Paris, F. Alcan 1933), sv. 2, str. 198-212 (Nachdruck: Miinchen: dtv Taschenbuch
1980).
Lowie, Robert Harry, The Origin o f the State, New York: Harcourt, Brace and Co.
1927.
Lowie, Robert Harry, Are We Civilized? Human Culture in Perspective, London: G.
Routledge & Sons 1929.
Luchaire, Achille: Histoire des institutions monarchiques de la France sous les premieres Capetiens (987-1180); t. II: Notes et appendices, Paris: A. Picard 1883.
Luchaire, Achilles: Louis VI le gros. Annales de sa vie et de son regne (10811137),
avec une introduction historique, Paris 1890 (Nachdruck: Brtissel 1964).
Luchaire, Achille: Histoire des institutions monarchiques de la France sous les premiers Capetiens (987-1180), t. I i II, 2. izd. Paris: Alphonse Picard 1891.
Luchaire, Achille: Les Premiers Capetiens (987-1137), u: Em este Lavisse (ur.): Histoire de France depuis les origines ju sq u a la Revolution, t. II, deo II, Paris: Hachette 1901.
Luchaire, Achille: Louis VII, Philippe Auguste, Louis VIII (11371226), u: Em este Lavisse (ur.): Histoire de la France depuis les origines jusqu'a la Revolution, t. III, deo
I, Paris:
Luchaire, Achille: La Societe frangaise au temps de Philippe Auguste, Paris; Hachette
1911.
Luchaire, Achille: Les communes frangaises a lepoque des Capetiens direct, novo
preraeno izdanje s uvodom Louisa Halphena, Paris: Hachette 1911.
Macleod, William Christie: The Origin andH istory o f Politics, New York: J. Wiley &
Sons/London: Chapman & Hall 1931.
Magendie, Maurice: La politesse mondaine et les theories de lhonnetete, en France, au
XVIIe siecle, de 1600 a 1660, 2 toma, Paris: Alcan/PUF 1925.
Mangan, John Joseph: Life, Character and Influence ofD esiderius Erasm us ofR otterdam. D erivedfrom a Study o fh is Works and Correspondence, t. II, London: Bums,
Oautes & W ashboume 1927.
Mann, Margaret: Erasme et les debuts de la reforme frangaise 1517-1536, Paris: Librairie Ancienne H. Champion 1934 (Bibliotheque Litteraire de la Renaissance;
Nouv. Serie, t. XXII).
Mannheim, Karl: Die Bedeutung der Konkurrenz im Gebiete des Geistigen, u: Verhandlungen des Sechsten Deutschen Sociologentages vom 17. bis 19. September
1928 in Ziirich, Tiibingen: J. C. B. M ohr (P. Siebeck, 1929), str. 3583. (Schriften
der deutschen Gesellschaft fiir Soziologie, I. Serie: Verhandlungen der Deutschen
Soziologentage, Bd. VI).
M annheim, Karl: Ideologie und Utopie, Bonn: F. Cohen 1929 (Schriften zur Philosophie und Soziologie, hg. von Karl Mannheim, Bd. III).
Mannheim, Karl: Ideologie und Utopie, Frankfurt am Main: Schulte-Bulmke 1931.
M annheim, Karl: Mensch und Gesellschaft im Zeitalter des Umbaus, Leiden: A. W.
Sijthoff 1935.
Mannheim, Karl: Ideologie und Utopia. A n lntroduction to the Sociology o f Knowledge, London: K. Paul, Trench, Trubner 1936 (Intemational Library o f Psychology,
Philosophy and Scientific Method).

612

Mariejol, Jean M.: H e n iy lV et L ouisX III (15981643), u: Em este Lavisse (ur.): Histoire de France depuis les origines ju sq u a la Revolution, t. VI, deo II, Paris: Hachette
1905.
Mauvillon, Eleazas de: Lettresfrangoises et germaniques ou reflexions militaires, litteraires, et critiques sur les Frangois et les Allemans, London: F. Allemand 1740.
Menage, Gilles: Dictionnaire etymologique, ou origines de la langue frangoise, nouvelle edition, revue et augmentee par l auteur, Paris: J. Anisson 1694.
M erker, Paul: Tischzuchten, u: ders./W. Stam m ler (ur.): Reallexikon der deutschen
Literaturgeschichte, Bd. III, Berlin: W. de G ruyter 1928/29.
M erker, Paul/W . Stamm ler (ur.): Reallexikon der deutschen Literaturgeschichte, Bd.
III, W. de G ryter 1928/29.
M erton, Robert K.: Social Theory and Social Structure, New York: The Free Press of
Glencoe/London: Collier-Macmillan (1967).
Meyer, Friedrich Johann Lorenz, Domherr: Skizzen zu einem Gemalde von Hamburg,
von dem Verfasser der Darstellungen aus Italien, mit Kupfem , Bd. I, H 1 bis 3,
Hamburg: F. H. Nestler 1801.
M eyers Konversationlexicon. Ein Nachschlagew erk des allgemeinen Wissens, Bd.
XVII, fiinfte, ganzlich neubearbeitete Auflage, Leipzig/W ien; Bibliographisches
Institut 1897).
M ignet, Franfois Auguste Marie: Essai sur la formation territoriale et po!itique de la
France depuis la fin du onzieme siecle ju sq u a la fin du quinzieme. M emoire lu a
lAcademie des Sciences Morales et Politiques, dans les seances des 21 et 28 Juillet
e t4 Aout 1838, u: ders.: Notices et M em oires historiques, t. II (Paris: Paulin 1843),
s. 153-239.
Mirot, Leon: Les insurrections urbainesau debutdu regnede Charles VI (1380-1383).
Leurs causes, leurs consequences, Paris: A. Fontemoing 1905.
Mirot, Leon: M anuel de geographie historique de la France, Paris: A. Picard 1929.
Montaigne, Michel de: Essais, knjiga I, glave 1-25 (texte etabli et presente par Jean
Plattard, Paris: F. Roches 1931 (Les Textes Frangais, CoIIection des Universites de
France, izd. Association Guillaume Bude).
M oras, Joachim: Ursprung und Enhvicklung des Begriffs Zivilisation in Frankreich
(1756-1830), Hamburg: Seminar fiir rom anische Sprachen und K ultur 1930 (Hamburger Studien zu Volkstum und K ultur der Rom anen, Bd. VI).
Morisotus: Johannis M orisoti coIloquiorum libri quator. A d Constantinum filium . Eiusdeum, libellus de Parechemate, contra Ciceronis calumniatores, cui adiectus est
eorem, quae conscripsit, opem m Catalogus, Basel: Joan, Oporinum (Schatzung der
British Library auf: 1549).
N ew verm ehrtes Trincier-Biichlein: Wie man nach rechter ltalienischer auch itziger
A rt und M anier allerhand Speisen zierlich zerschneidenl und hdflichfurlegen soll,
alles m it zugehdrigen newen K upfferstucken gezieret, Rinteln: P. Lucius 1650.
N ew s Review, nr. 35.
Nietzsche, Friedrich: D ie frdhliche W issenschaft (la gaya scienza) (u Nietzsche's
Werke, I Abtheilung, Bd. V. Leipzig: C. G. Naumm an 1900).
Nietzsche, Friedrich: Jenseits von Gut undBdse. Zur Genealogie derM oral (1886-1887)
(u: Nietzche's Werke, I. Abtheilung, Bd. VII, Leipzig: C. G. Naumann 1900).
Obscurites o f Ox-Roasting, u: The Times, 8. maj 1937, str. 15.

613

Ogbum, William Fielding: Social Change with Respect to Culture and Original Nature, London: G. Allen & Unwin Ltd. 1923.
Olearius, Paul: De fide concubinarum, Rede gehalten in Heidelberg um 1500, u:
Friedrich Zam cke (Hg.): Die deutschen Universitaten im M itelalter. Beitrige zur
Geschichte und Charakteristik derselben, erster Beitrag, Leipzig: I. D. Weigel
1857, str. 88-102.
Orleans, Elisabeth Charlotte, Herzogin von: Correspondence complete de M adame
Duchesse d' Orleans nee Princesse Palatine, mere du regent (traduction entierement nouvellepar. M. G. Brunet, accompagnee d une annotation historique, biographique et litteraire du traducteur, 1.1, Paris: Bibliotheque-Charpentier E. Fasquelle
1904).
Parodi, D.: L honnete homme et lideal moral du XVIIeet du XVJIIe siecle, u: Revue
Pedagogique, t. LXXVIII (Paris: Delagrave 1921), sv. 2, str. 79-99 (lanak se nastavlja u sv. 3, str. 178193 i sv. 4, str. 265282).
Parsons, Elsie Worthington Clews: Fear and Conventionality, New York/ London: G.
P. Putnam s Sons 1914.
Parsons, Talcott: Essays in Sociological Theory (1949 i 1954), revidierte Auflage, New
York: Free Press of Glencoe/London: Collier-Macmillan 1964.
Parsons, Talcott: Social Structure and Persona!ity, New York: FreePress of Glencoe u.
a./London: Cdllier-Macmillan 1964.
Parsons, Talcott: Societies. Evolutionary and Comparative Perspectives, Englewood
Cliffs: Prentice Hall 1966.
Parsons, Talcott/Neil Joseph Smelser: Economy and Society. A Study in the Integration
o f Econom ic and Social Theory (1957), 4. izd., London: Routledge & K. Paul Ltd.
1966.
Peters, Iva Lowther: The Institutionalized Sex-Taboo, u: Melvin M. Knight/Iva
Lowther Peters/Phyllis Blanchard (Hg.): Taboo and Genetics. A Study o f the Biological, Sociological andP sychologicalFoundation o fth e Family, deo II, London: K.
Paul, Trench, Trubner & Co/New York: Moffat, Yard & Co. 1921, str. 109-207.
Petit-Dutaillis, Charles: Etudes sur la vie et le regne de Louis VIII (1187-1226), Paris:
E. Bouillon 1894 (Bibliotheque de l Ecole des Hautes Etudes, t. CI).
Petit-Dutaillis, Charles: Charles VII, Louis X I et les prem ieres annees de Charles VIII,
u: Em este Lavisse (Hg.): Histoire de France depuis les origines ju sq u a la Revolution, t. IV, deo II, Paris: Hachette 1902.
Petit-Dutaillis, Charles: Docum ents nouveaux sur les mceurs populaires et le droit de
vengeance dans Pays-Bas au X V siecle. Lettres de remission de Philippe le Bon. Paris: H. Champion 1908 (Bibliotheque du XV siecle; Nr. 9) (Nachdruck: G enf 1975).
Petit-Dutaillis, Charles: La monarchie feodale en France et en Angleterre. XeX IIIe
Siecle, avec deux cartes hors du texte, u: Henri Berr (Hg.): L Evolution de lhumanite, t. XLI, Paris: La Renaissance du Livre 1933.
Petrusevski, D. M.: Strittige Fragen der mittelalterlichen Verfassung- und W irtschaftgeschichte, u: Zeitschrift fiir die gesamte Staatswissenschaft, t. LXXXV (Ttibingen: Verlag der H. L appschen Buchandlung 1928) nr. 3. str. 468^)90.
Pirenne, Henri: Les villes du moyen age. Essai d histoire economique et sociale, Bm ssel: M. Lamertin 1927.

614

Pirenne, Henri: Econom ic and Social H istory o f M edieval Europe, London: K. Paul,
Trench, Trubner 1936.
Prestage, Edgar: Chivalry. A Series of Studies to Illustrate Its Historical Significance
and Civilizing Influence, London: K. Paul, Trench, Trubner & Co./ New York: A.
A. K nopf 1928.
Pyjamas or Shirts?, u: The People, 26. Juli 1936. str. 9.
Quennel, Marjorie and C. H. B.: A H istory o f Everyday Things in England, t. I:
1066-1499, London: B. T. Batsford 1931.
Quesnay, Frangois: Tableau ecnomique (Berlin: A kadem ie Verlag 1965).
Rabelais, I'rancois: Gargantua. Pantagruel (texte etablie et presente par Jean Plattard,
Paris: F. Roches 1929).
Ranke, Leopold von: Franzdsische Geschichte, vornehmlich im sechzehnten und siebzehnten Jahrhundert, bd. II, Stuttgart/Tiibingen: J. G. Cotta-scher Verlag 1854.
' Ranke, Leopold von: Zur venezianischen G eschichte, u: Leopold von R anke's samtliche Werke, Bd. XLII, Leipzig: D uncker & H um blot 1878.
Raumer, Karl von: Erziehung der M adchen, zweite, vermehrte Auflage, Stuttgart: S. G.
Liesching 1857.
Raumer, Karl von: Geschichte der Padagogik vom W iederaufbliihen klassischer Studien bis aufunsere Zeit, Teil I, dritte, durchgesehene und vermehrte Auflage, Stuttgart: S. G. Liesching 1857.
Regnault, Henri: La condition juridique du batard au moyen age, Pont Audemer 1922.
Rhodes, Hugh: The Booke of Nurture and Schoole of good Manners for Man and for
Chylde, u: Frederick J. Fumivall (Hg.); T heB ctbeesBook, I deo, London, N. Trubner 1868, str. 7181 (Early English T ext Society, Original Series, nr. 32).
Richelieu, Armand Jean de Plessis, Herzog von; M emoires authentiques du marechal de
Richelieu (1725-1757) (publ. apres manuscrit original pour la Societe de lHistoire
de France par A. de Boislisle, t. XCIV, Paris: Societe de lHistoire de France 1918.
Richelieu, Armand Jean du Plessis, Herzog von: Politisches Testam ent und kleinere
Schriften (Uberzetzung von Frieda Schmidt, eingeleitet und ausgewahlt von W ilhelm Mommsen, Berlin: R. Hobbing 1926 (Klassiker der Politik, hg. von Fridriech
M eineke und Hermann Onden, Bd. XIV)
Roasting an Ox, u: The Times, 14. 5. 1937, str. 13.
Rostovtsev, Mikhail I (Rostovztzeff, M ichael): The Social andE conom ic History o fth e
Roman Empire, Oxford: The Clarendon Press 1926.
Rudeck, Wilhelm: Geschichte der dffentlichen Sittlichkeit in Deutschland. M oralhistorische Studien, Jena: H. Consenoble 1897.
Russel, John: Boke o f Nurture, u: Frederick J. Fum ivall (Hg.): T heB abeesB ook, deo
I, London: N. Triibner 1868, str. 115199 (Early English Text Society, Original Series, nr. 32).
Ryle, Gilbert: The Concept ofM ind, London: H utchinson 1949.
Sacchi de Platina, Battista: Platynae de honesta voluptate: et valitudine... liberprim us
(-decimus), labore & diligentia laurentii presbitery d Aquila, nec no Sibyllini Umbri: Venetiis, knjiga VI, br. 14. 1475.
Sahler, Leon: M ontbeliard a table. Etude historique et econornique. Tableau de moeurs
epulaires et bachiques de lancien Com pte de M ontbeliard, Montbeliard. Societe
Anonyme d imprim erie M ontbeliardaise 1907 (M emoires de la Societe d Emulation de M ontbeliard, t. XXXIV).

615

Sand, George: M auprat (nouvelie edition, Paris: M. L. Freres 1869).

Schafer, Karl: Wie man friiher heiretete, u: Zeitschriftftir deutsche Kulturgeschichte,
Neue Folge (3), Bd. II (Berlin: H. Lustenoder 1892) H. 1, str. 3 2 ^ U .
Scheidt, Kaspar: Friedrich Dedekinds Grobianus (Worms 1551), Halle (Saale): M.
Niemeyer 1882 (Neurucke deutscher Litteraturwerke des 16. u. 17. Jahrhunderts,
nr. 34 i 35).
Schramm, Johannes: M onopolium der Schweinezunft, Rede gehalten in Erfurt 1494,
u: Friedrich Zam cke (Hg.): D ie deutschen Universitaten im Mittelalter. Beitrdge
zur Geschichre und Charakteristik derselben, erster Beitrag, Leipzig: I. D. Weigel
1857, str. 103-115.
Schultz, Alwin: Deutsches Leben im XIV. und XV. Jahrhundert, erster Halbband,
Wien/Prag: F. Tempsky/Leipzig: G. Freytag 1892.
Seager, F.: Schoole of Vertue, u: Frederick J. Fumivall (Hg.); The Babees Book, deo
I, London: N. Triibner 1868,'s. 333335 (Early English Text Society, Original Series, nr. 32).
See, Henri: Franzdsische Wirtschaftgeschichte, u: Georg Brodnitz (Hg.): Handbuch
der Wirtschaftsgeschichte, Bd. I, Jena: G. Fischer 1930.
Sensuivent les Contenances de laT able, u: Frederick J. Fum ivall (Hg.): The Babees
Book, deo II, London: N. Triibner 1868, str. 8-14 (Early English Text Society, Original Series, nr. 32).
Sieber, L(udwig) (Hg.): Inventarium iiber die Hinterlassenschaft des Erasmus vom
' 22. 7. 1536, nach L. Sieber mitgeteilt von J. Mahly, u: Zeitschrift fiir Kulturgeschichte, Bd. IV (Weimar: E. Felber 1897), str. 434-^441.
Siebert, Johannes: D er D ichter Tannhauser. Leben - Gedichte - Sage, Halle (Saale):
M. Niemeyer 1934.
Spengler, Oswald: Der Untergang des Abendlandes. Umrisse einer M orphologie der
Welgeschichte, Bd. I: Gestalt und Wircklichkeit, Miinchen: Beck-1920.
Stans puer ad mensam, u: Frederick J. Fumivall (Hg.); Queene Elisabethes Achademy. A Booke o f Precedence, etc. with Essays on Italian and German Books ofC ourtesy, London: K. Paul, Trench, Triibner 1869, str. 56 -6 4 (Early English Text
Society, Extra Series, nr. 8).
Stans puer ad mensam, u: Frederick J. Fumivall (Hg.): The Babees Book, deo II, London: N. Triibner 1868, str. 112 (Early English Text Society, Original Series, nr. 32).
St. Victor, Hugo von: De institutione novitiarum (Ausziige einer franzosischen Ubersetzung u: Alfred Franklin (1889) str. 151-159. Ili: St. Victor, Hugo von: De institutione novitiarum, u: In hoc libro contenta opera Hugonis de Sancto Victore, de
institutione novitiorum et. al., hg. von J. Clichoteveus, Paris: H. Stephanus 1506).
St.-Simon, Louis de Rouvroy, Duc de: Memoiren, iibersetz, mit erklarenden N oten versehen sowie mit einer Einleitung von Ferdinand Lotheissen, Bd. I und II, Berlin/Stuttgart: P. Spemann 1884 i 1885.
St.-Simon, Louis de Rouvroy, Duc de: Memoires, nouv. ed. par A. de Boislisle, Bd.
XXII, Paris: Hachette 1910.
Stolzel, Adolf: D ie Entwicklung des gelerthen Ricktertums in den deutschen Territorien. Eine rechtsgeschichtliche Untersuchung mit vorzugsweiser Berucksichtigung
der Verhaltnisse im Gebiet des Ehemaligen Kurfurstentums Hessen, Bd. 1. Stuttgart: J. G. Cotta 1872 (Nachdruck: Aalen: Scientia Verlag 1964).

616

Sumner, W illiam Graham; Folkways. A Study ofthe Sociological lmportance of'Usages, Manners, Customs, Mores and Morals, Boston: Ginn & Co. 1907.
Tannhauser (zugeschrieben): Die Hofzucht u: Johannes Siebert: Der Dichter Tannhauser, Halle (Saale): Niem eyer 1934, str. 194203.
Teggart, Frederick John: Theory of History, New Haven/London/Humphrey/M ilford:
Yale University Press, Oxford University Press 1925.
Teske, Hans: Thomasin v. Zerclaere. Der Mann und sein Werk, Heidelberg: C. W inter
1933 (Germanische Bibliothek, Abt. 2, bd. XXXIV).
The Babees Book, u: Frederick J. Fum ivall (Hg.): The Babees Book, deo I, London:
N. Triibner 1868, str. 19 (Early English Text Society, Original Series, Nr. 32).
The Boke of Curtasye, u: Frederick J. Furnivall (Hg.): The Bahees Book, deo I,
London: N. Triibner 1868, str. 297-327 (Early English Text Society, Original Series, nr. 32).

The Habits ofGood Society. A Handbook of Etiquette for Ladies and Gentlemen. With
Toughts, Hints, and Anecdotes Concerning Social Observances; Nice Points of Taste and Good Manners; and the Art of Making Ones-Self Agreable, London: J.
Hogg and Sons 1859.

The Habits o f Good Society. A Handbook of Etiquette for Ladies and Gentlemen. With
Thoughts, Hints and Anecdotes Concerning Social Observances; Nice Points of
Taste and Good Manners; and the Art ofMaking One's-Self Agreable, zweite, unveranderte Auflage, London: J. Hogg and Sons 1890.

The Spectator, t. V (1807) nr. .373.

Thomson, James W estfall: German Feudalism, u: Americcin Historical Review, t.
XXVIII (London: Macmillan and Co. 1923) str. 440-474.
Thompson, James W estfall: An Economic and Social History of Europe in the early
Middle Ages (300-1300), New Y ork/London: The Century Co. 1928.
Thompson, James W estfall: Economic and Social History ofEurope in the later Middle
Ages (1300-1530), New York/London: The Century Co. 1931.
Thompson, James W estfall: The Dissolution ofthe Carolingian Fisc in the Ninth Century, Berkley: University of Califom ia Press 1935 (University of Califomia Publication in History, Bd. XXIII).
Treusch von Buttlar, Kurt: Das tagliche Leben an den deutschen Fiirstenhofen des 16.
Jahrhunderts u: Zeitschriftfiir Kulturgeschichte, Bd. IV (Weimar: E. Felber 1897),
str. 141.
Turgot, Anne Robert Jacques: CEuvres de Turgot, nouvelle edition classee par ordre de
matieres avec les notes de Dupont de N em ours, augmentee de lettres inedites, des
questions sur le com merce, et d observation et de notes nouvelles par MM. Eugene
Daire et H ippolyte Dussard, 2 toma, Paris: Guillaumin 1844 (izdanje British
Library).
Turgot, Anne Robert Jacques: CEuvres de Turgot et documents le concernant, avec biographie et notes par G. Schelle, t. I, Paris: Alcan 1913.
Vaissiere, Pierre de: Gentilhommes campagnard de lancienne France. Etudes sur la

condition, letat social et les moeurs de la noblesse de Province du XVI'- au XVllle

siecle, Paris: Perrin et C'e 1903 (1925).
Viollet, Paul: Histoire des institutionspolitiques et administratives de la France, Paris:
Ancienne M aison L. Larose et Forcel 1898 (Societe du Recueil General des Lois et
des Arrets et du Joum al du Palais).

617

Voltaire, Francois Marie Arouet e: Discours sur la Tragedie (1730), u: CEuvres

Completes de Voltaire, t. II, Paris: G am ier Freres 1877, str. 301389 (Nachdruck:
Nendeln (Liechtenstein): Kraus Reprint Ltd. 1967).
Voltaire, Francois Marie Arouet de: Zaire (1732), u: CEuvres Completes de Voltaire,
t. II, Paris; G am ierFreres 1877, str. 533-620 (Nachdruck: Nandeln (Liechtenstein):
Kraus Reprint Ltd. 1967).
Voltaire, Francois Marie Arouet de: Siecle de Louis XIV, u: CEuvres Completes de Voltaire, ur. Louis Moland, t. XIV, Paris: G am ier Freres, 1878 (Nachdruck: Nendeln
(Liechtenstein): Kraus Reprint Ltd. 1967).
Vuitry, Adolphe: Etudes sur le regime financier de la France. Avant la Revolution de
1789, nouvelle serie, 1.1 i II, Paris: Guillaumin et Cie 1878.
Wallach, Richard: Das abendlandische Gemeinschaftbewusstsein im M ittelalter, Leipzig/Berlin: B. G. Teubner 1928 (Beitrage zur Kulturgeschichte des M ittelalters und
der Renaissance, hg. von W. Goetz, Bd. XXXIV) (Nachdruck: Hildesheim: H. A.
Gerstenberg 1972).
Watson, John B.: PsychoIogical Care o fln fa n t and Child, London: G. Allen & Unwin
Ltd. 1928.
W atson, John B.: Psychological fro m the Standpoint o fa Behaviorist (dritte, iiberarbeitete Auflage, Philaelphia/Lonon: J. B. Lippincott Comp. 1929).
Weber, Marianne: Ehefrau undM utter in der Rechtsentnicklung. Eine Einfiihrung, T iibingen: J. C. B. M ohr 1907.
Weber, Max: Wirtschaft und G esellschaft, hg. von M arianne Weber, Tiibingen: J. C. B.
M ohr 1922 (Grundriss des Sozialokonomik).
Wechssler, Eduard: Das Kulturproblem des M innesangs. Studien zur Vorgeschichie
der Renaissance, Bd. I: M innesang und Christentum, Halle (Saale): M. Niemeyer
1909.
Weil, Hans: Die Entstehung des Deutschen Bildungsprinzip, Bonn: F. Cohen 1930
(Schriften zur Philosophie und Soziologie, hg. von Karl Mannheim, bd. IV).
Werveke, Hans von: Monnaie, lingots ou merchandise? Les instruments d echange au
XIe et XIIe siecles, u: Annales d'H istoire Economique et Sociale (Paris: A. Collin
September 1932), n. 17, str. 452^168.
Weste, Richard: The Booke od Demeanor and the Allowance and Disallowance of
Certaine Misdemeanors in Companie: (ca 1619), u: Frederick J. Fum ivall (Hg.);
The Babees Book, London: N. Triibner 1868, str. 289296 (Early English Text Society, Original Series, nr. 32).
Wolzogen, Carolin von: Agnes von Lilien, u Ausziigen u: Felix Bobertag (Hg.): Erzahlende Prosa der klassichen Periode, deo II: Johann Heinrich Jung. Karoline
Pichler. Johann Heinrich Pestalozzi. Johann Heinr. Dan. Zoschke. Karoline von
Wolzogen, et. al., Berlin/Stuttgart: W. Spemann 1886 (Deutsche National-Litteratur, historisch kritische Ausgabe, hg. von Joseph Kiirschner, Bd. CXXXVII).
W oodward, W illiam Harrison: D esiderius Erasm us Concerning the Aim and M ethod o f
Education, Cambridge: Cambridge University Press 1904.
Wright, Thomas: The Homes o fo th er Days. A H istory ofD om estic M anners and Sentiments in E nglandfrom the Earliest Known Period to M odern Times, London: TrUbner 1871.

Zappert, Georg: U ber das Badewesen in mittellaterlicher und spatererZeit, u: Archiv

furKunde dsterreichischer Geschichtsqueller, Bd. XXI (Wien: Hof- und Staatsdruckerei 1859) (Nachduck: Graz 1971), str. 3-166.
Zam cke, Friedrich: Der deutsche Cato, Geschichte der deutschen Uhersetzung im Mit-

telalter unter dem Namen Cato hekanten Distichen his zur Verdrangung derselhen
durch die Uhersetzung Sehastian Brandts am Ende de 15. Jahrhunderts, Leipzig:
G. W igands Verlag 1852.
Zam cke, Friedrich (Hg.): Die deutschen Universitdten im Mirtelalter. Beitrage zur Geschichte und Charakteristik derselben, erster Beitrag, Leipzig: I. D. Weigel 1857.
Zimm em, Alfred: Solon and Croesus, and other Greek Essays, Oxford: Oxford University Press/London: Humphrey Milford 1928.
Zimm em, Alfred: 7 he Greek Commoim ealth. Politics andEconomisc in Fifth-Centuiy
Athens, fiinfte, uberarbeitete Auflage, Oxford: Oxford Universitv Press 1931 (Nachdruck: Oxford et al.: Oxford University Press 1969).
Zirklaria, Thomasin von: Der wdlsche Gast des Thomasin von Zirclaria, zum ersten
Male herausgegeben mit sprachlichen und geschichtlichen Anmerkungen von Dr.
Heinrich Ruckert, Quedelinburg/Leipzig: G. Basse 1852 (Bibliothek der gesamten
deutschen National-Literatur, Abthl. I, Bd. XXX) Nachruck: Berlin: W. de Gruyter 1965 (Texte des Mittalters, hg. von Karl Stackmann).
Zockler, Otto: Askese und Mdnchstum, Bd. I, Frankfurt am M ain: H eyder und Zimm er 1897.

619

T EO R IJA C IV ILIZA C IJE N O R B ER TA ELIJA SA

I le g en d e im aju sv o ju is toriju. P o svojoj p o p u la m o sti, po sv o m e u ticaju ,
po sv o m e zn a a ju n ajza d , d elo N o rb e rta E lija sa im a g o to v o le g e n d a m u , v an v rem e n sk u dim en ziju . S tam p a n o u C irihu, p red sam D ru g i sv etsk i rat, sla v e i
civilizaciju uoi njenog uruavanj a, ono je tek ezdesetih g o d in a pri v u k lo panju
ja v n o sti, p o stav i n e k a v rsta ik o n e m e u k u ltu ro lo k im stu d ijam a. P a ip ak ,
k a k o se iz n je g o v ih se a n ja m o e videti, iv o t o v o g tihog n au n ik a , k o ji je p red
k raj iv o ta u A m ste rd a m u o sn o v a o in stitu t p o p u t sred n jo v e k o v n ih u e n ja k a to
su u sv o jim sred itim a d rali g la so v ite kole, im ao je su d b in u za n im ljiv iju od
je d n o d im e n z io n a ln e legen d e.
K ao asisten t sam o etiri g o d in e starijeg K arla M an h ajm a, a u to ra Id eo lo g ije i u to p ije (1929), N o rb e rt E lijas (1 8 9 7 -1 9 9 0 ) je , o d bran iv i d o k to ra t iz filo zo fije p o sle stu d ija m e d icin e i p sih o lo g ije u B reslav i, F ra jb u rg u i H a jd e lb e rg u ,
n ep re k id n o iveo i stv arao u v re m e n sk o m n esk lad u , g en e racijsk o m i p ro fe sio n aln o m . N jeg o v i p ro fe so ri su bili R ih a rd H e n ig sv ald , H ajn rih R ik ert, E d m u n d
H u serl, K arl Jasp ers, A lfre d V eb er i K arl M an h ajm . A k ad a je p o s le ra ta , u eng lesk o m L esteru , ovaj u d n i stran ac s n e m a k im ak cen to m k re n u o d a o sn iv a
k ated ru za socio lo g iju , b io je u v eren da se o d sa v re m en ih d o g a a ja i F ro jd o v e
p sih o a n alize m o e n au iti vie n eg o od so c io lo k ih i filo z o fsk ih teo rija. N ajm an je g a je , otu d a, m o g la o p se d ati M a n h a jm o v a utopija kao sv est n e p o m irljiv a i n eu sk lad iv a s p o sto je o m isto rijsk o m stv a m o u .
K ao isto ri ar sv e sti , E lijas n ije im ao p rete a i uitelja, ali je im ao nasta v lja a i uen ik a. D u g o je , istin a, sm atran z a p rip o v ed a a a n e g d o ta o tu can ju
i p lju v a n ju u sred n jem v ek u , za isto ri ara k u ltu re u trad iciji J o h a n a H u izin g e
(Jesen sre d n jeg ve ka ), z a so c io lo g a n e p o v ra tn o zalu talo g u isto rijsk i estar.
Iza av i iz p rete k e M a n h a jm o v e id e o lo k e senke, E lijas n ije m o g ao su v ie
u b ed ljiv o d elo v ati n a sv o je sa v re m en ik e. itao c i su tek p o sle F u k o o v ih d isk u rsa u o ili znaaj n je g o v e analize m o n o p o la m o i o d p sih o lo g ije k rstak ih ra to v a do so c io lc g ije fra n cu sk ih fizio k ra ta; tek p o sle e tv rto g iz d a n ja
P ro ce sa civiliza cije p rim e tili su d a j e n je n au to r etiri d ecen ije ra n ije an ticip irao ak tu elnu deb atu o stru k tu ralizm u i isto riz m u , u k in u v i statik u u o p isiv an ju
stru k tu re sv o jstv en u L ev i-S tro su .

621

E lijaso v o delo je , d ak ak o , u p rv o m red u p o zn a to k ao v elik a p an o ra m a

p o ja v a i id eja, a feu aln a E v ro p a je p o se b n o o sv e tlje n a k ao p o zo rn ic a z b iv an ja
sam o zato to p red sta v lj a n aro ito ja sa n p rim e r so c io g en e tsk o g i p sih o g e n etsk o g raz v o ja . N jenoj sc en o g rafiji, sv ed en o j n a tu re o p ise d ip lo m atsk e p o litik e, o d u v ek je nedo stajao je d a n v a an elem ent: ja rk a b o ja afek ta i silin e strasti
k o ja je isp u n jav a la i n aro d e i vladare. O v d e se lik o v i k o ji izv o d e d ram u Isto rija
c iviliza cije pretvaraju u p riv atn e lin o sti, u li n e p o zn a n ik e k o ji su od iste g ra e
k a o i m i, a ne legendarne slike, ta jan stv en e sen k e k o je sv etsk i d u h p ro jic ira n a
ta m n u p o zad in u . S ve d an a n je studije o so c io lo g iji te la , o p ro m en a m a m en taliteta, p o n aan ja i oseanja, vide, otu d a, u N o rb e rtu E lijasu sv o g p reth o d n ik a,
p re th o d n ik a, m e u tim , k o ji se i u so p stv en o m iv o tu m o rao p rila g o d iti fen o m en u d u g o g trajanja, iju je z a g o n etn u p riro d u u istra iv a n ju d ru tv en ih p ro cesa tak o u p o m o otkrivao. I stu su d b in u im a e , po sv e m u su d ei, i n je g o v i
m an u sk rip ti: n ajv ei n jih o v deo jo u v e k nije o b ja v lje n ; b ro jn i en g lesk i i holan d sk i te k sto v i nisu prevedeni.
S v o jim iv o to m E lijas je p o v ez ao n ajm an je tri raz d o b lja e v ro p sk e isto rije . N jeg o v o delo je o b u h v atilo ceo m ilen iju m . S a im an ja, b listav a i n e o ek iv ana, v id ljiv a su i u sam om p o stu p k u . O n o to isto ri a ri, an tro p o lo zi, so c io lo z i i
p sih o lo zi istra uju o d v o jen o , to je u E lijaso v o j isto riji civ iliz ac ije sin tetik i pov ezan o u v elik u k u ltu m o isto rijsk u teo riju so c ija ln o g p reo b ra aja . O n a je m a p a
z a p u tn ik a po carstvu e v ro p sk e civ ilizacije, k o ja p o k a z u je sve p u te v e i m og u n o sti, k o ja ono to je iz g led alo k ao n e m in o v n o st ra z o tk riv a kao slu ajan p u t
iz m e u sto tin a drugih. U to m e je n je n te m e ljn i d o p rin o s n e d o g m atsk o j, em p irijsk i za sn o v an o j razrad i d ru tv en ih procesa. V elik i p ro tiv n ik m e tafiz ik e
n u n o sti i raz v o ja , E lijas to p o tv r u je i stru k tu ro m so p stv en o g rad a. S u o a v a
n as, zap rav o , sa p arad o k so m : sa ce lin o m m o z a i k ih stu d ija i fra g m en a ta
stru k tu riran ih u je d n o m d ah u , k o ja iz n o si n a v id e lo je d in stv e n u m isao , o d u v ek rez erv isan u sam o za isto ri are i p sih o lo g e, m isao k o ja n e m a u v id u sam o
o rg an iz ac iju so cija ln e ko n tro le n ad d ru g im lju d im a . R e je o ko n tro li o veka
n a d sa m im sobom . U tom e je su tin a civilizacije.
E lija so v o d elo P ro c e s c iv iliza c ije d e fin itiv n o n ije p ro iz v o d o n e u d n e
la b o ra to rije k o ju je M a rk s n az v ao n em a k o m id e o lo g ijo m . Z ap o eto u
F ra n k fu rtu , ono n ije n astalo kao ek sp erim e n t ta m o n je g In situ ta za so c ija ln a
istra iva n ja , a n ije d o p rin elo n i p ro cv a tu ta k o z v a n e em ig ra n tsk e so c io lo g ije u
am erik o m egzilu. N asu p ro t am erik o m fu n k c io n a liz m u , k o ji d ru tv en i iv o t
sv o d i n a statin e sistem e, asisten t K a rla M a n h a jm a je n ag laa v ao p reo b ra aj,
p ro cesu aln o st . N am esto an e g d o tsk e isto rije v la d a ra i ju n a k a , isticao je ono
to je Ja k o b B u rk h art n az v ao p ato so m v lasti. O d b ac u ju i k ak o p o jm o v e
statike i din am ik e tako i u p ro e n i m o d e l b az e i n ad g ra d n je , p o k azao
se, m e u tim , i k ao veliki p ro tiv n ik e v o lu c io n iz m a u sm islu d ev e tn a esto g veka.
Izd v ajao je relativ n u au to n o m iju so c ijaln o g k o je , te k u i n aizg led irac io n aln o ,
sledi n e k u svoju u n u tran ju lo g ik u , n e p re d v id ljiv o i d u g o ro n o . A u to r najzn aajn ijeg d ela isto rijsk e so c io lo g ije p o sle M a k sa V e b e ra im ao je , n ajv ie
zb o g toga, v e o m a izotren sluh z a p rom ene. N a d a sv e z a ta k v e u k o jim a j e pre-

622

p o zn av ao sim p to m e o p a d a n ja i p ro p a d a n ja tra jn ih c iv iliz a c ijs k ih o b lik a i

in stitu c ija k o je p o sta ju o k am en je n e, n e sp re m n e d a se p rila g o e n o v im sa d r ajim a ivota. T o je , g o v o rili su stari isto ri ari, kao k ad a se u stare b o ce u liv a n o v o
v in o , ije v ren je iz a z iv a p rskanje.
Je d an od ta k v ih civ iliz ac ijsk ih o b lik a j e lju b a v n i m in eza n g , tru b a d u rsk a
p o ezija sred n jo e v ro p sk e v la ste le, k o ja je , u su tin i, slu ila o u v a n ju p o sto je ih
d ru tv en ih stru k tu ra. S lu ila je , ta n ije, n e p re k id n o m p o d se a n ju slu ala ca n a
n ep re m o stiv e sta le k e razlik e. U sred n jo v e k o v n i sjaj o v e sv o je v rsn e k u ltu m e
u stan o ve, o iv lje n e u v rem e sv e a n o sti k o jim a je p risu stv o v a o o g ran i en broj
lju d i iz v iih slo jev a, E lijas n as u v o d i n a n e o b ia n n ain p rek o o p isa d v o rsk ih
p rav ila p risto jn o sti i p o n a a n ja z a sto lo m . esto su, n aim e, p u k a n eu k o st ili
afek tacija p rilik o m je la o tk riv a le v ie o sred n jo v e k o v n im sta n d ard im a em o cio n aln o g , d ru tv en o g i v ersk o g iv o ta, n e g o ta k o zv a n e h ro n ik e v la d ara. K a d a
se, u je d a n a e sto m v e k u , v e n e c ija n sk i d u d o e n io g rk o m p rin ce zo m , o n a j e
sv o jo m v iz an tijsk o m n a v ik o m , u p o tre b o m vilju ke, sm esta iz a z v a la n ez ap am en skandal. S v eti B o n a v e n tu ra se za g rcn u o ; n ije o k lev ao d a taj d o g a a j
pro g lasi b o g o h u ln im .
O v o sv e to g r e , je d n o od n a j u d n ijih , d o g o d ilo se u ra z d o b lju k a d je sv ak a p o ja v a n a o ig le d iz az iv ala sv o ju su p ro tn o st, a stv ari su im a le sv o ju ja s n o
iz raen u se n ku sv o ju sim b o li n u fu n k ciju . N ije, n ara v n o , re isk lju iv o o
to m e da se o U skrsu k o risti sam o n o s d rk o m o d slo n o v a e , a o D u h o v im a
o n aj od drv eta: u d u h o v n i p rib o r E lija so v o g c iv iliz ac ijsk o g sim p o sio n a s p a d a i
lep a k n ji e v n o st - k a o p o v o d z a ra z g o v o r o k u ltu ri i d ru tv u , p o litici i isto riji.
A li trag a n je za n je n o m d ru tv en o m u lo g o m im a svoj stv a m i cilj u raz o tk riv a n ju
m e h a n iz m a feu d a liza cije , n je n e so c io g en e ze . M an je se zato z a n im ljiv im
in e o ni o b lic i o p h o e n ja k o ji su, n a p rim e r u X V vek u , sv o jo m p rija tn o m priv id n o u n eu silje n o g altru izm a i b la g o n a k lo n o g u v a av a n ja , o stav ili, n a a lo st,
sam o p o sred a n i p ro laz an trag u k n ji e v n o sti. P o laz e i iz n u tra, iz sa m e su tin e
o p h o d n je , n a v ik e ili o b i a ja i o b e z v re u ju i k o ra k po k o rak i sam p riv id u k o ji
ta k av o b lik m o ra z a o g m u ti stv a m o st k a k v u o d ra a v a u p rav o d a b i j e o d raz io ,
au to r p ro b ija i sam u o vu fo liju i v ra a o b lik p o n a a n ja u stan je p re n je g o v o g
n astan k a , u stan je k o je b i v aljalo isto ra c io n a ln o , lo g i k i i m e to d sk i p ro v eriti.
D ru g im re im a, k ao to je o d e a, u iz v e sn o m sm islu , sam o telo tela
k o je , k riju i telo ra z o tk riv a sta n je d u e, ta k o se, n a o sn o v u p o etsk o g slu en ja
dam i, m o e d o n eti su d o n e em u o b u h v a tn ije m . T o je v az alsk a v e m o s t i to j e
p o ja m stalek e su b o rd in a c ije u o p te. K le an je p red g o sp o m o d g o v a ra b ac an ju
pred g o sp o d a ro v e no g e. P ritaje n a, p a zato g o to v o b ez az le n a u sv o jim sp o ljn im
m an ifesta cijam a , o v a sk riv e n a su tin a sv e d o i d a u E lijasu v reb a p a ljiv p o sm atra sveg tog zb iv an ja , iji p o g le d p ro d ire k ro z sjajn u lju tu ru to b o n jeg p lato n sk o g u z v isiv a n ja d a b i isp o d n je ra z g o litio sam o je z g ro n e p o sre d n o g iv o ta,
k o ji g o to v o n ik a d a n e zn a ta bi sa so b o m . L ak o je u o iti d a su se d ru tv e n i
od n o si, iak o o g rez li u lo k a ln o m k o lo ritu , u sv im v arijan ta m a, i n a sv im n iv o im a
d o sada istraenim , m alo izm enili i da m a trice rivaliteta m u ko -en sko g su tin sk i
o p sta ju u g r e v ito m za g rlja ju do d an a d an an jeg .

623

O v ak o drastino i trez v en o svo en je fik c ije n a n je n e s tv a m o sn e p o v o d e

go v o ri, o ig led n o , o d u b o k o m otporu Elij aso v o g k arte zijan sk o g d u h a p rem a
m istifikacij i. ak ni p rig o d n e k an c o n e, u za lu d a n lju b a v n i tru d siro m a n o g
viteza o k o an o n im n e go sp e, n isu z a E lijasa, k ao za n je g o v o g fra n cu sk o g k o leg u
F ilip a A rijea (A ries), s k o jim g a, te m atsk i i m o tiv sk i, v e e m n o g o z a je d n ik o g ,
im ale n i eg ro m an tin o g . A k o je srednji v e k ta k o u zv isiv a o g o sp u , o n d a je to
m o ralo b iti zato to je stv a m o st b ila sasvim d ru g a ija - u ln a i raz u z d a n a , surov a i n eizvesna.
P la to n sk a lju b a v n a p o ezija, id e alizo v a n a d o d a n a d an an jeg u m ed iev istici k ao d u h o v n i trijum f, b ila je , p o p u t o d ee, k o stim a i c e re m o n ija la u o p te,
m o an in stru m e n t d o k az iv a n ja sta tu sa i g o sp o d stv a p u te m m a so v n e su g estije.
A k o se nije h telo zapasti u su ro v o v arv a rstv o , n a m e ta la se p o tre b a d a se iv o t
u k ro ti p le m en itim g esto v im a i prav ilim a. C rk v a je to in ila n e p o s re d n o i sistem atski; o n ak o kak o to ve o n a zn a i um e. U aristo k ra tiji, k o ja se o se a la n ezav isn ijo m od crkve, je r je jo p o se d o v ala v elik i deo n ec rk v en e k u ltu re , stv o ren a
/ v eta k a p rep rek a pu tem sp u ta v an ja erotike. T ip p o n a a n ja k o ji v eto , esto
v irtu o z n o sim u lira zanose, k o ji k riv o tv o ri svoj su b je k tiv n i d o iv lja j, im ao je
o d re e n u fu n k ciju , k ao u sta rin sk im sa n o v n icim a za je d n o s p rsten jem , v elo v im a, d rag u ljim a i p o k lo n im a lju b a v i, ali i s ta ja n stv e n im lo z in k a m a i zn a cim a
k o ji su se u ka zu istici Ijubavi iz v ito p e rili u n a jn e p ro z im ije zag o n etk e.
R a n ije se to p o tisk iv an je sek su aln o sti n a la z ilo sam o k o d red o v n ik a - en o m rzaca, u sladostrau flag e lan a ta , u h isteriji v etic a, u k rsta k im rato v im a.
N o, u v e k je to bio c e rem o n ijaln i o b lik u k o je m j e o te lo v lje n o p o k ajn ik o odrica n je o d sv eto v n ih radosti, u v e k je to b ila stilizacija z a n o sa u z a je d n ik i sv ean i
in. P o tisk iv a n je se k su aln o sti k ro z sp iritu a liz ac iju lju b a v i za rad n eb e sk e nag rad e stvorilo je , m e u tim , tv rd i E lijas, n eto d alek o se n ije. S tv o rilo je psih i k e p retp o stav k e za n a sta n a k a p so lu tistik ih drava.
N je g o v a k n jig a daje g en e zu g ra a n sk o g sveta . Z a ec i se n alaz e u gradu p o red zam ka, d ru g o m v elik o m sim b o lu sre d n jo v e k o v n e in te g racije. O b e
in stitu c ije su po svojoj so c io g en e zi sline, i p o red m e u so b n o g n e p o v e re n ja
i n ep rijateljstv a. S ag ra e n i n a v iso v im a, v id ljiv i s v ie g p rek o je d n o g , d v a ili tri
n i a b reg a , zam k o v i i d v o rci su p o d iz an i n a m a lom rasto jan ju . S m eten i, n asu pro t to m e, u d o lin a m a i n a o b a la m a reka, g rad o v i su sa m o d o p u n ja v ali n jih o v o
u d n o sazvee. P re tv o riv i se u sk u p p o je d in a n ih se b in o sti k o je su carev i i
d in a sti retk o u sp e v ali d a p o d red e za je d n ik o m in te resu , n jih o v e elite su raz v ijale n o v u rad n u etiku za sn o v a n u n a trez v en o sti i ra c io n a ln o sti, sa sv im n ez av isn o j
o d p riro d n o g ritm a g o d in jih doba. U m esto m a n ti k o g o d n o sa p re m a p riro d i i
m ag ijsko-m itskog m iljenja, stu p ilo je n au n o -racio n aln o tu m aen je sveta. O vaj
d ru tv en i, in te le k tu aln i i p sih o lo k i p reo b ra aj d o n eo je , p re m a E lijasu , i prom en e u sistem u o p tih m o ra ln ih stavova: u k ro e n ju i za to m ljav a n ju n a g o n a , u
iz m en jen o m o dnosu p rem a te lu, v id ljiv o m u ta b u izira n ju telesn ih fu n k cija.
N ik o nije tako o g o ljen o i o p im o p isao o p rag u p risto jn o sti i g ran icam a stid a , o k o n tro li afek ata i fizio lo k ih p o treb a , n ik o m n ije p o lo za ru k o m
da tako sn an o raz m ak n e z a v ese, n e p ro z im a stak la, d a u k lo n i sv e to za m u u je

624

p o g led na prija tn e i n e p rija tn e k o m p o n e n te civ iliz acijsk o g p rev iran ja i n esn ala e n j a - od u p o tre b e m a ra m ic e do p o n a a n ja su p ru n ik a u sp av ao j sobi. M ate rijalista u isp itiv a n ju in jen ica , E lija s je od p o e tk a zaaran i o p in jen
z n a en jem sv o g p o n ira n ja u za g u b lje n u iz v o m o st o se a n ja i d u b in e n ag o n a ,
p rip isu ju i k o n tro li n a d tim sila m a o sn o v n e p o lu g e civ iliz ac ijsk o g n a p re tk a.
D o p iru i, to k o m sv o jih iz u a v an ja , do sv e d u b ljih isto rijsk ih slo jev a, E lija s je
sv o je stu d ije p isa o s o ig le d n im u z b u e n je m n a u n ik a k o ji je , u z p o m o g ra e i
so p stv en e in tu icije, n e p re k id n o p ro d ira o u tam n e v ilajete k o le k tiv n o g i in d iv id u aln o g pon aan ja.
T ak o k ao to E lijas p rik az u je sre d n ji vek, slik ali su H ije ro n im u s B o ,
P ite r B ro jg e l i L u k a K ra n ah , i taj d o iv lja j stv a m o sti k ao v e se log, raz u zd an o g
pak la, ta in fe m a liz a c ija iv o tn ih slik a i p rilik a z v a la se av o lija: d ia b le rie . N o rb erta E lijasa, v id im o , z a n im a nalije. In v e n tu ra sre d n jo ve ko v n e d u e p o in je
o d o zd o . E lijas je u v ere n d a n e m a u n a d s tv a m im , o n o stran im i n e b e sk im slikam a o svetu n ije d n e k o ja n e bi b ila v e z a n a za telesn o , o v o ze m ljsk o stan je i k o ja
n e b i b ila so c io lo k i o b ja n jiv a u o k v iru te p o v ezan o sti. V e liki je n au n o -isto rio g ra fsk i p o d u h v a t p ro n a i u p rav o tak v u , p rizem n u p ro b lem sk u o k o sn ic u
o k o k o je se fe n o m e n i sp le u i o b je d in ju ju n a n iv o u p ro ce sa d u g o g trajan ja. V eliki je i zb o g to g a to se o to m e ra n ije g o v o rilo sam o u o b lik u skice: kao turi
o sv rt, k ao p uki p o g le d u n a z a d , b a en p rek o ra m e n a k rio m i ovla. T ra d ic io n a lni isto rijski pristu p in io je stv ari o d v e je d n o sta v n im , isk lju u ju i o b i n o k ao
sad raj d o sto jan p rezira. Z ato je ov o k n jig a z a h rab re, je r itati j e zn a i n e b iti
sam o italac iz v e ta ja o so p stv en o j v arv a rsk o j p red isto riji n eg o b iti sv e d o k ,
su d ija i lik iz kn jig e.
T re b a, m e u tim , o d m a h d o d ati d a je zb u n ju ju a i p ro tiv re n a b ila i o n a
le p a stran a iv o ta, n a d a sv e o n a lik o v n a i m u z ik a , o k o jo j a u to r u o p te n e g o v o ri, o n a k o ja sp a d a u k u ltu ru , ije n e m a k o z n a e n je u o d n o su n a d ru g o step e n u civiliza ciju E lijas p o ta n k o a n a liz ira u p rv o m to m u sv o g a dela. I sa m a slik a
ene, sim b o l p riv la n o sti u p o z n o m sred n je m veku, k ak o u fik tiv n o m sv etu
u m e tn o sti, tak o i u stv a m o sti, sa sv im je p ro tiv re n a. Z en a, d o m n a ,fr o u w e , b ila
je o b o a v a n a , silo v a n a i ze rb lo w e n , id e a liz o v a n a i slav ljen a, iz d a le k a o p isiv ana, b o ja ljiv o iz b e g a v a n a , b ru ta ln o p o t in ja v an a ; b ila j e o lien je sv e te d ev ice
M a rije i za v o d n ic e E v e , a v o lsk a a ro b n ic a i re p rez en ta n t sv ih d v o rsk ih i
c rk v e n ih v red n o sti, p o p u t n e p o ro n e , e d n e S u zan e k o ja, u E v ro p i, p o e v od
p o zn o g 15. veka, p o sta je n a jo m ilje n iji d ram sk i lik.
Z a z o r je u n a u n im k ru g o v im a iz a z iv a la i o k o ln o st d a je p o tv rd e sv o jo j
te o riji E lija s traio sa m o u k o n k re tn im in je n ic a m a iv o ta. O n j e o b rn u o ro m a n ti n u p a ra d ig m u p o k o jo j je sv a k u ltu ra n ik la n a p esm a m a i p le so v im a . A
sa m im tim i p re d sta v u d a j e o n a sa d r a n a u slici p esm e k o ja se p o la k o ra sp a d a
i zam ire . I k ak v im n e s tv a m im b o ja m a se ra sc v e ta la u u m e tn i k o j p o ez iji i u
k a k v u tan an u ip k u m isli se sp le la filo z o fija o d sred n jo v e k o v n e sh o la stik e do
n aih d ana, k a k v im p re fin je n im sred stv im a n a s je o b d arila n a u k a i k a k v a je
slo en o st o tk riv e n a u d ru tv e n im o k o ln o stim a sve je to za ro m a n ti a rsk u
k u ltu ro lo k u i etn o lo k u sv e st u v e k d ato u slici cv e ta n ja u m e tn i k e n a ro d n e

625

pesm e. D ru g im reim a, v id ljiv a je p ara d o k saln a n am era d a se, s je d n e stran e,

m aterijalizu je sam a p esm a, a s druge, d a se u njoj u o p ti, o b jed in i m a te rijalni
svet. Je r u n jo j se, u poeziji, k ak o je g o v o rio filo z o f E rn st Jin g e r, o d v ija
k o n a n o p re sa iv an je stv a m o sti . C elo v itetv o je , zap rav o , b ilo lite ra m a p ro je k c ija , fik cija, u topija. A li ono je sto le im a n o rm iralo iv o tn i stil n e sam o
p le m stv a n eg o i g ra a n sk e klase.
P ro ce s civiliza cije je n esu m n jiv o tek st n ad k o jim se m o e i m o ra p o k ren u ti ra z g o v o r o slo jev im a, c iv iliz ac ijsk im i k n ji ev n im . U to lik o p re to ih, u
tu m a e n ju N o rb e rta E lijasa, d o iv lja v am o k ao n eto n aju zb u d ljiv ije to se u
d u g o m p erio d u p o jav ilo u n aem prevodu. Ip ak , za g le d an i u taj d alek i sv et n e
b ism o se o d v a ili da sam o je d n o m crtom , je d n o m a z a je d n ik o m g ra n ic o m
o d elim o lo k aln o od u n iv e rz aln o g . P re m a S a kso n sko m o g le d a lu iz d v an a esto g
v ek a, n ajsta rijem za p isu o b i ajn o g p r a v a u E v ro p i, k n jig e su, n a p rim er, sp ad ale u p o se b n o v lasn itv o en e , k o je m u k arci n e m o g u n asled iti . P o sto je,
o tu d a, u b e d ljiv i razlo zi z a p retp o stav k u da je d v o rsk a k n ji e v n o st u v elik o j
m eri b ila n a m e n je n a e n sk o j publici; p isa n a je po n je n o m u k u su . A li je p isa n a
po n alo g u m u k a ra c a o d m uk araca. O tu d a se i ja k e , sa m o sta ln e e n sk e lin o sti, k o je u p o e tk u o d b ijaju in stitu ciju b ra k a k ao to j e to u in ila v e p rv a
n e m a k a am azo n k a B ru n h ild a u ep u o N ib e lu n zim a , n a k raju ip a k p rik lan jaju
d ru tv en o j n o rm i k o ju o d re u je m u k a ra c. I k ao to je to, u o sta lo m , on a, B ru n h ild a, u in ila i u isto rijsk o j stv a m o sti, u d av i se, 56 7 , z a Z ig b e rta o d A u strazije.
N o , stv a m e z a m e rk e b rilja n tn o m E lija so v o m P ro ce su m o g le b i se u p u titi
sam o n je g o v o j o ce n i u lo g e hria n stv a u sred n jem v ek u . Z ag led an u p ro m e n e
p o n aan ja sv eto v n e elite n a e v ro p sk o m Z ap ad u , on o sta v lja po stran i u ticaj
h ri a n s tv a n a on o to se, z a v isn o o d k o n te k sta , m o e n a z v a ti d u h o m ,
m e n talite to m , du o m , em o cio n a ln im stan jem , p sih ik im iv o to m , u stro je n o u
v rem e n a, p o d ru je m v red n o v a n ja. Z iv o t u sred n jem v ek u je u sv im sv o jim odn o sim a b io p ro e t relig io zn im p red sta v am a. S v a k a lu d o st je p o sv e d o e n a
re im a S v eto g pism a; sv a k i g reh im a svoj o d re e n i b ro j u zro k a, sv o je p o d v rste,
sv o je k eri , sv o je te tn e posledice. R e lig ija je d a v a la o b lik n e sam o iv o tu
n eg o i d ru tv en o sti: d u h o v n o b ratstv o , tihu in tim n o st je d n o sta v n ih lju d i, n ad
ijim j e siu n im svetom , p o red kojeg su u m n o p ro tic a li siln i v a lovi v rem e n a,
g o lem o n eb o raz astrlo svoj svod. R e lig ija je o d u v e k b ila u sk o p o v e z a n a i s
p o jm o m o b razo v an ja; o n a j e u sred n jem v ek u im a la zad atak d a k u ltu m o d o b ro
stavi p o d v o stv o n a jv ie v red n o sti, d a g a u nek u ru k u u in i etik i p lo d o tv o rn im , k a k o b i se m o g lo p ren o siti n a o v e k a k ao o no to on sam je s te i tre b a d a
bude: linost.
M o g u e je , sv a k ak o , d a bi se i asp ek ti h ri a n sk o -c rk v e n o g u tic a ja n a
p ro m e n e u m e n talite tu i p o n a a n ju E v ro p lja n a m o rali p recizn o an a liz irati
k a k o E lijas k a e p sih o g e n etsk i i fig u ra cio n o -so c io lo k i . A li, u to m hiljad u g o d in jem carstv u , u k o je m je p o sto jala sam o je d n a , za je d n i ka m e u n aro d n a k u ltu ra , je d n a te o lo g ija , je d n o p rav o , je d a n stil i je d a n n au n i je z ik , v la d a la
je relig ija. V lad a la je k ao o sn o v n a v e rtik a la a n e k ao n ek o b rv n o p reb a en o od
n ev o lje, k ak o b i se iz sta ro g a v ek a stig lo u n o v o do b a. C iv iliz ac ijsk i zn aaj

626

sred n jo v e k o v n e h ristija n iz acije - p ro ce s k o ji je trajao sto le im a ostao je , u

sv a k o m sluaju, n ed o v o ljn o o sv e tlje n . U velik o j k n jiz i N o rb e rta E lija sa n ed o staje p rv i tom .
U n je g o v o j d ru g o j velik o j stu d iji, D v o rs k o d ru t\o. A n a liza so c io lo g ije
k ra lje vst\a i d vo rske a risto k ra tije (1 9 6 9 ), fra n cu sk i itao c i su o tk rili izu zetn o g
p o zn a v ao c a d v o ra u V ersaju iz d o b a L u ja X IV . Z n am o d a su n a ja rk o o sv etljen oj sceni lju d sk ih h te n ja u v e k n a jv id ljiv iji v ladari; n jih o v im m o n im fig u ra m a
is to rija je s ra z lo g o m o p se d n u ta . S u lo g o m k o ju su d o b ija li ja v lja le su se o sn o ve n jih o v e a p so lu tn e vlasti: o n i su n a sto ja li d a p e at sv o je lin o sti u tisn u u sve,
od p o litike, u m e tn o sti i re lig ije do o se a n ja iv o ta, lju b a v i, d ra n ja p rem a sred in i i sv a k id an jeg uk u sa. A li te o so b in e se u n jih o v o j d u i nisu u p o tp u n ja v a le ,
neg o trag in o p o b ija le , je r su u isti m a h m rz e li sve to b i ih p o d se a lo n a sm rt,
p a i p o ja v u sv o g n a s led n ik a . K a o d a j e is to rija m o ra la d a is tu ri n e k o g a d a i
n a p lanu d ra v e trag a za a ro b n im o b rasc em k a k o d a se o b ian m e ta l z a u v ek
p retv o ri u z lato, za im je teilo itav o ap so lu tistik o sto lee. D r a v e m o d e m ije g lik a bile su p o sv e n eo p lem en jen e : stv a ra n e su n a s re d n jo v e k o v n im ra z v a lin am a, s du b in sk im prev iran jem i b u m im p ro tiv ren o stim a u p riv red i, stalek o m
p o retk u, d u h o v n o m p o d n e b lju , c rk v i i v o jn o m ustro jstv u .
E lijaso v a k n jig a se, m eutim , n e b av i fascinantn o m linou K ralja S unca. O n a se b av i z b u n ju ju im a n sa m b lo m d v o rsk ih id eala , o n o m k o n fig u rac ijo m k o ja u o p te sta v lja u p o g o n ta k o z v a n i k raljev sk i m e h an iz am . T o je,
k a e E lijas, o n a sa v re n a situ a c ija u k o jo j sv a k o sv a k o g d ri n a o k u ; to je ,
zap rav o , k o n ste la c ija m e u so b n ih za v isn o sti k o je, op et, d re u ah u sv ak o g poje d in c a n a k o je g p a d a z ra k N je g o v e svetlosti. K re ta ti se n a ra v n o m e m o j u d aljen o sti, zn ailo je , o tu d , sve; b iti u d aljen - d ru tv enu i lju d sk u k atastro fu . S v e je
to E lijas o b ja sn io n a p rim e m k o ji p o p rim a k o m i n e crte: kralj j e v e lik a lu tk a
k o ju d m g i p resv la e , izlau p o g le d u i sta v ljaju u k rev e t k ao u n eb e sk u k o levku. C e re m o n ija k ra lje v sk o g le ve r ilu stru je to n a u b ed ljiv n a in : n o n a
k o u lja u ko jo j kralj p rim a u ju ta m ju p o se tu p o sta je sim b o lian o b je k a t p rid av a n ja zn a a ja i d o d e ljiv a n ja m o i d v o ra n im a k o ji u sv em u v id e z n a k p re sti a ili
n em ilo sti; d a se k ra lju d o d a a a v o d e p o tre b n a su etv o rica. P sih o a n a liti k i
m o d e li u k lju e n i su n a u b ed ljiv n a in u so c io lo g iju . N ajz n atn ija e p o h a fra n cu sk e isto rije o b ja n je n a je stru k tu ralisti k i. T a k o , i sam o tak o se i m o e sh v atiti
k ak o su h iljad e lju d i d o p u ta le d a n jih o v im iv o to m , sto leim a, v la d a sam o je d n a p orodica.
O
to m e g o v o ri k n jig a S ta j e so c io lo g ija ? (1 9 7 0 ). C e lok u p n a so c io lo k a
n a s to ja n ja d v a d e se to g v ek a, istie E lijas, k o n c e n triu se n a sta n ja . Iz n jih o v o g
v id o k m g a p o tp u n o su n estale d u g o ro n e tra n sfo rm a c ije u s tm k tu ra m a li n o sti i
d m tv a. S to g a je u n je g o v o m d elu u p ra v o o v im d u g o trajn im p ro c e sim a p o sv e en a p u n a p an ja: k a k o je n a e v ro p sk o m Z ap a d u iz g led a la civ iliz a c ija ? U
em u se o n a sa sto ja la? I k o ji su, u o p te , b ili n je n i u zro c i, n jen i p o k re ta i i p o dsticaji? S o c io lo g ija to m o ra re k o n stm isa ti a k i u situ aciji o sk u d n ih iz v o ra i u
tren u c im a isk id a n o g p a m e n ja o n im tre n u c im a o k o jim a h ro n ia ri, h rle i d a
o p iu n o v e p re v a n e d o g a a je , n a j e e m a lo ili slu ajn o g o v o re. V ei deo

627

isto rijsk ih k n jig a g o v o ri o d u h u doba ili o dui v la d ara , ali n ik a d tak o dobro o realn o j v lasti. D ru g im reim a, ako je pakao n a ze m lji p o v rem e n o b io poplo an d o b rim n am eram a , to je bilo z ato to d o b re n a m e re esto id u ru k u p o d ru k u s n e k o m r a v o m d ru tv en o m n a u k o m ili jo g o ro m p sih o lo g ijo m . Z a istoriju civ ilizacije, m e u tim , a so v i u sen ci iz m e u d v a iz lask a n a scen u n ek o g
v la d ao c a m o g u p o n ek ad biti po seb n o sadrajni. U n jim a se o sv e tlja v a sk riv en a
v e z a raz liitih o b i a ja i li n o sti s n astajan je m e v ro p sk ih d r a v a i stv a ra n je m
m o n o p o la n a m o u n u ta r d ra v n o g o rganizm a.
V a lja ista i d a je E lijaso v n a in k az iv a n ja je d n o sta v a n i sv ed en . Z an im ljiv i d u b o k k ao teo retiar, E lijas je o rig in a lan i n e p o s re d a n stilista, pisac
v rem e n a u k o je m se o seao k ao sv e d o k k o ji ra sv e tlja v a tm in e, ru i raz n o lik e
p red rasu d e i o tk riv a p o v rn u priro d u o v etalih fo rm u lac ija iz k u ltu m e isto rije.
Je r v e in i n je g o v ih p reth o d n ik a se in ilo d a stru k tu ra lju d s k e p ro b lem atik e
o staje k o n sta n tn a p o d sv im razliitim isto rijsk im k o stim im a ; in ilo se, zap rav o ,
d a se o n a n a k raju k ra je v a u v e k sv o d i n a te o lo k e i m itsk e o sn o v e. N ije tu sam o
re o id e a listi k im fo rm u lac ija m a, za sn o v a n im n a V u n to v o j p sih o lo g iji i etici,
ili n a jo sta rijim K an to v im , elin g o v im , F ih teo v im , H eg e lo v im i R ik erto v im
m i lje n jim a o p rp b lem u k u ltu re kao p lem en ite v ere u o d ra n je v red n o sti , u
in tim n o p ro iv ljen o isk u stv o o v e an stv a k o je se o d liv a u relig io zn o j i
u m e tn i k o j sim b o lici. R e je tu, n ajv ie, o n e p re m o stiv im raz lik am a , o v iso k o p a m o stiliz o v a n im alteritetim a i o n to lo k im p o se b n o stim a .
A u te su fo rm u lac ije , zap rav o , o d u v e k b ile u te riv a n e sam o p o ja v e n o vo g
i d ru g a ije g . U teriv a n e su k ao u p o k la d n e k o stim e za zle d u h o v e iz n aro d n o g
p red a n ja k o je o n d a p o d n ap iti seljaci, u z arhainu ig ru i p esm u , teraju iz sela.
S u tin a je , m e u tim , u tom e d a c iv iliz ac ijsk i p ro ces m o e b iti i re tro g ra d a n : tak o zv a n i n e stv a ra la k i o v e k za d r a v a svo je sta n d ard e, u ijim se b ez v red n im
fo rm a m a sta ln o p o v am p iru je o n o isk o n sk o , iz o b li en o d o g ru b o g la k rd ijae n ja
i p retv o ren o u isc eren i sm e ak zla. T a k o je sv e p rep la v lje n o a n tag o n istik im
d v o sm islen o stim a , p a i sam p ro ce s civ ilizacije m o e b iti sle p a u lica . M o e,
tavie, predS tavljati n a p u ta n je p o d ru ja n ad -Ja i sve d u b lje p ro p a d a n je u podru je n a g o n sk o g a , u p o p u ta n je n ajan o n im n ijim p o riv im a , p a o tu d a i u sve
o d lu n ije o d b a c iv a n je h u m a n ih sv o jstav a k o ja je k u ltiv isa o , v ra aju i se isk o n sk o m o b lik u iv o ta i sro z a v a ju i se tim e d o s ta n ja p ra d e te ta , d o su m ra k a i
strav e sv o je n e p o sre d n e a n im aln e prolo sti. P rila g o a v a n je civ iliz ac ijsk im
o b rasc im a m o e, d akle, biti n eg a tiv n o . T eh n ik i g led a n o , m ed u tim , n eu m itn o m sm a n je n ju k o n tra sta u v e k o d g o v ara p o v e an je v arijan ata. In d iv id u a ln o st
je , ta k o re i, k o n fisk o v a n a za rad o pteg dobra.
E lija s je otu d a, p o p u t H a k s lija, svestan nalija. S v esta n je d a rea ln u v iziju lju d sk ih u slo v a n a ru a v a d ru g i, v eo m a rasp ro stran jen i, in te le k tu a lc im a u ro d en i greh: strast z a p rav ilim a. P re te ra n a strast z a p ra v ilim a je p e rv e rz n a i am o raln a d e v ija c ija k o risn e p o treb e z a red o m , p o treb e k o ja je u o sn o v i sv ih filo zo fija, sv ih n a u k a i sv ih civ ilizacija. U sferi m isli, ta strast je o d g o v o m a za sve
n ae ish itre n e sinteze, z a sv e sav ren e sistem e, su v ie ra c io n a ln e , su v ie d o g m atske. U sferi p rakse, strast z a p rav ilim a, u z a p e tit z a v la u , ta n ije, z a m o n o -

628

p o lo m vlasti, o sn o v n i je u z ro k svih tira n ija i svih u stro ja v an ja k o ja m a taju o

to m e d a d rutvo o rg a n iz u ju kao v o jsk u ili in te m a t. O d n o si d o m in a cije lak o se,
u o sta lom , m o g u u o iti i u n ajm an jo j d u tv e n o j zajed n ici b rak u . S p rv im slam a n jem m u ke p re v lasti u X V II i X V III v e k u , itavo a p so lu tistik o -d v o rsk o
d ru tv o p o p rim a p o se b an k arakter. D ru tv e n a m o en e sa d a im a istu tein u ,
u ticaj slabijeg pola n a ja v n o m n je n je sv e d o i o step en u em an c ip ac ije k o ji
u je d n o n am ee p re isp itiv a n je g ran ic a u k o n tro li afekata i nag o n a.
O d av d e se lak o ra z o tk riv a p riro d a E lija so v o g p o stu p k a , ceo sk lo p n jeg o v e Istin e i m etode. D a bi, s je d n e stran e , su z b io ud eo e p iz o a i fra g m en a ta i d a
b i, s dru ge, u d o v o ljio o ig led n o p ro tiv re n im za h te v im a z a te o rijsk im isk o rako m , k ao i d a se ta te o rija b ez je d in s tv e n e p rip o v e d n e n iti ne b i n a p ro sto
rasp a la n a k o n g lo m e rat n ep rip o v e d n ih in je n ic a i su v o p a m ih so c io lo k ih k o n stru k cija, na k o je p o g led ita o c a n e z a in te re so v a n o pada, E lijas je z a o b a d ela
sv o je k n jig e m orao n a i i je d n u d o d a tn u in te g racio n u o k o sn icu . O n j e i n alaz i u
id eji p o k retaa , u m o to ru c iv iliz a c ijsk ih p reo b raaja. S v esn o m o tre n je n a
o v aj m e h an iz am m o g lo bi, po E lija so v o m o e k iv a n ju , im ati v a n o g u d e la u
o d re iv an ju p rav c a p ro te z a n ja c iv iliz a c ije u svetu, to e rei, u o d re iva n ju
to ka istorije. O tu d a je on za n je g a etik i im p e rativ od d alek o se n o g teleo lo k o g
zn aaja. U njem u v id i n ajv ii zahtev sv e ta i n ajv ii z a d atak o v ek o v .
S vet je, u o vom p o jm o v n o m o b im u , iri od civilizacije. C ivilizacija n astaje
interakcijom sveta i o v e k a i ona j e sam o m a li realizo v an i deo i je d n o g i d ru gog. O statak, ali neiscrp n i ostatak, ine o v e k o v e sp osob n o sti koje, u o dnosu n a
stv arn o st, nisu n i m a n je rea ln e ni m a n je v re d n e v e su sam o n ep ro b u e n e i n eo stvarene. O ne obasjavaju njegov svet k ao svetlo nade, kao m u n je u to p ijsk e elje
koje, u srena vrem ena, spreavaju p olitik u d a se k ristalizu je u sk am enjene i dogm atsk e totalitam e sistem e. U stv am o sti, oko n je g a je prilin o m ran o i u licam a
jo u v ek odjekuju pak len e p otkovice sred n jeg veka, tog u d n o g , ap o k alip tin o g
ja h a a, k oji seje sm rt n ad n ao m civ iliz ac ijo m ve devet sto tin a godina. Jer, izu zev ei za ivotom , k o ja g a je k ro z isto riju c iv ilizacije n ag o n ila d a m e n ja h aos u
k o jem se prvobitno pojav io , no k o ja g a j e i sam og uinila etiki g o to v o b ezo b linim , n eo ek iv an o plastinim , sp rem n im da ini dob ro kao i zlo, ve p rem a
p rilik am a, a to znai, po M u zilo v im reim a, p o djednako lako sp o so b n im za ljudo d erstvo kao i za kritik u istog u m a , izuzev svoje sebinosti, d akle, o v e k
d u g o n ije raspolagao n ik a k v im d ru g im m o tiv im a k o ji bi g a vodili u ivotu.
Jed in a m isao n a v e rtik a la b ila je o n a z a je d n ik a , ev ro p sk a sv est o v rem en u . T o je o n a te leo lo k i, ciljno u sm e re n a sv est o sp asen ju n a d ru g o m sv etu ,
k o ja n ad ilazi, tra n sc e n d ira ovaj p ro la z n i sv et n esre e i p ro p ad a n ja, o v u D o lin u
suza. U knjizi O vrem en u (1984), E lijas j e razlistao istoriju ev ro p sk o g k alen d ara,
sa z n a a jn im u v id im a u su tin u p o je d in ih ep o h a . A ko, m a k a r sam o za tren u tak ,
p o slu am o E lija sa i ra z g rn e m o v re m e n sk i p la t od d v e h iljad e g o d in a , p rim etiem o d a se iz a te a ro b n e za v ese n a la z e sv e tlu c av e le g u re n au k e i m ito lo g ije
k o je i d anas fasc in iraju . A n tik a je , tak o , u p riro d n im p o ja v a m a i n eu p a d ljiv im
sp o ljn im z n a cim a p re p o z n a v a la sim b o le v re m e n a k o ji su jo j b ili n eo p h o d n i. U
v e n o m k reta n ju S u n c a i z v e zd a n o g n e b a b ili su sp o je n i v as eljen sk i u m i re a ln a

629

n u n o st. O n a jo n ije b ila d o zre la z a u vid d a p riro d n i cik lu si n isu d o v o ljn o

p rav ilni. S toga je m o d e m a k o n stru isa la g usto p ro tk an sistem v rem e n sk ih sim b o la p rilag o en ih lju d sk im p o treb am a. A li u o v o m n o v o m , d e c en tra liz o v an o m
svetu, svaki sin h ro n iz am je izg u b io svoj n e k a d an ji znaaj. S rasp a d o m k o lek tiv n o g v rem e n a d olo je do te m p o raln e priv atizacije . S v ak iv i u sv o jo j p o ro d in o j k ap su li, prem a sv o m a so v n ik u , sa sv o jim o se a n jem z a trajan je.
S am o j e srednji v e k o stao k o d E lijasa u tam i. C rk v a, u v ek n e v o ljn a d a
ra sk id a s trad icijam a , n a sle d ila je arhaini k a le n d a r J u lija C ezara, n e p red u zim aju i n ita da g a o sa v re m en i. P rizn aem o d a sred n ji v ek d o ista n ije p rav io
razlik u izm eu o b je k tiv n o g p riro d n o g v re m e n a i su b je k tiv n o g lju d sk o g doiv lja ja tem p o raln o sti; on ih je , u o b a sluaja, iz v o d io iz je d in stv e n o g in a
T v o rca. P a ipak, u p rav o j e ta d a n astao fizik i sim b o l n eb e sk e m e tafiz ik e, o v o z e m aljs k a slika ap stra k tn o g , k o sm ik o g v rem e n a k o je p o v ez u je sve d o g a a je u
v aseljen i sa t s to ki im a , p ro to tip svih m aina.
U m ran o m d eseto m vek u (sa ecu lu m o b sc u ru m ), k o ji n ip o to n ije bio
m raan , stvoren je , v e tada, co m p u tu s vu lg a ris, k o ji n ip o to n ije b io v u lg aran .
S tv ar j e u toliko p a ra d o k sa ln ija to je prvo u b e n e d ik tin sk im sa m o sta n im a
sred n jeg a v ek a bilo u zd rm a n o o no arhain o , cik li n o , p riro d i sv o jstv en o poim an je v re m e n a o k o je m g o v o re E lijaso v i sle d b en ici, isto ri ari civ iliz ac ije Z ak
le G o f i G in te r D uks. T u je , u o sta lo m , m o em o d o d ati u d u h u M a k sa V eb era,
n astala i svest o rac io n aln o j, d isc ip lin o v an o j p o d eli v re m e n a n a litu rg iju k alen d ara i ek o n o m iju rad a, n a a so v e p o sv e e n e m o litv i i p rak tin o m rad u : o ra et
labora. D alja u o p ta v a n ja iz g led a ju od v e sm elo . M o g la b i n a s d o v esti i d o pita n ja d a li su crk v a i svet u o p te b ili u isto m v rem e n u . Z acelo ne, aii e se zato,
sv a je p rilika, jo d u g o lo m iti k o p lj a o ko p ita n ja d a li je sred n ji vek d o ista b io
p erio d S red in e k o ji je sa m sebe p o g ren o ra z u m e o raz d v aja ju i, o tro i k o n an o , arh a in o -re lig io zn u od m o d e m o -e k o n o m sk e ep o h e e p o h u o k ren u tu
ve n o sti od o v e n o v e , o k re n u te b u d u n o sti.
U sv o m e p o sle d n je m delu, D ru tv o indiviclua (1 9 8 7 ), sa m o tn ik E lijas je
opet, ali o v d e ve i sa sv im p ro g ra m sk i, au to r k o ji sp a ja lo k a ln o i u n iv e rz aln o ,
p a u je d n o m e sa g led a v a in d iv id u aln u i optu su d b in u k ao u v e k n o v e k o n ste la cije, k o je se ne m o g u o b ja sn iti ni k ru tim sistem im a n i je d n o sm e m im ev o lu cio n iz m o m k ao v rem e n sk i o d elite rea liza cije p o v e sn o g to k a, ali u v e k u sk lo p u
d u e v n ih p ro ce sa i m e h a n ik e isto rijsk o g raz v o ja . A to zn a i, n e b e z sv e sti o
k o b n o j afek tiv n o sti o v e k o v o j olienoj u sre b ro lju b lju i v la sto lju b lju , u in d iv id u alnoj g ladi za b o g a tstv o m i p o lo ajim a, p o g u b n o j u iv o tu p o je d in a c a i celih
n aro da. Z b o g to g a je m n o g i uspeh, zavisan o d slu aja, b io sam o k ra ta k ili p rividan b lesak, a k ritin e p o m e tn je , u k o jim a su strad a li itav i slo jev i, za n im a n ja i
p riv re d n e o blasti, zn ak te g o b n o g n apretka.
U n u tran ja p risila, k o ja p o tresa d ra v e i d ru tv a i rasp o lu u je p o je d in ce ,
p ren o sila se p riro d n im re d o sle d o m iz je d n e o b la sti d e lo v an ja u d ru g u i, s tim
u p o red o , od ja v n ih h te n ja i istu p an ja lju d i n a n jih o v e li n e su d b in e. O sn o v n a
d ra m a o d ig ra v ala se s p o slo v n im o v e k o m , p u sto lo v n o sm elim i siln o tru d o lju b iv im , o n im k o ji je stv o rio m a te rijaln e te m elje n o v ijim v rem e n im a i, strem ei

630

nav ie, im itira ju i v iso k e sta n d ard e p o n aan ja , teio asim ilaciji, iz je d n a e n ju s
aristo k ra tijo m , s n je n im v a s p ita n je m i iv o tn im p ro sto ro m . U m a lo g ra a n s'kim krug o v im a, opet, o v a d ram a o d u v ek se lake p rep o zn av ala u pretenc io z n o sti, u n e sig u m o sti p o n a a n ja i ukusa: k a o n e u s p e la im itac ija tu p ih m o d ela k o ja p retv a ra u ki n e sam o o v e k o v o o k ru e n je neg o i n je g o v u d u u . I k o ja,
treb a li to u o p te re i, iz az iv a onaj su z d ran i iro n i n i o sm eh to, k a o d o d ir plam e n o m , p re tv a ra u p ep e o svaku n ep rim eren u m isao , p red lo g ili g est. K o n tro la afekata, i o v d e, fu n k c io n ie k ao p o te n c ijal - m oi. C iv iliz o v an je nie
ra n g iran ih slo jev a ili n a ro d a je ste b itan in stru m e n t vlasti. U so c io g en e zi
d ra v n e m o i ono je , tavie, p re su d n ije o d svih ideja, od svih p o jm o v a i slik a o
raz u m u i volji, je r sve te id eje, opet, od o v e k a p riv id n o ja e i o d lju d sk e v o lje
n ez av isn e, sv e su o n e n a dnu d n a i n a k raju k rajev a: o b je k tiv n o b itn a i za sve
iv o m e ro d a v n o iv o tv o m a m a te rija sam a.
D a je ik o ik a d a za p ita o E lija sa k a k v i m u cilje v i leb d e p red o im a, on bi,
b ilo d a je pri to m d o v rav a o svo je rasp rav e , ili d a su g a o p se d ale e tn o lo k e n au k e, z a sig u m o o d g o v o rio d a p o sto ji sam o je d a n p ro b lem o k o je m u vred i razm iljati, a to je p ro b lem p reo b ra aja . C iv iliz a c ija je ek sp erim e n t p ri k o je m se
p o sm a tra m o g u i p reo b ra aj je d n o g e le m e n ta i d e lo v an je k o je e ta p ro m e n a
im ati u o k v iru slo en e p o ja v e k o ju n a z iv a m o iv o to m . D rim d a n e u p o g reiti
ak o iz n ese m je d a n m a li fra g m e n t k o ji o b ja n ja v a in tim n o ra sp o lo e n je N o rb erta E lijasa, u tren u tk u d o k je o b ja n ja v ao su d b in u e v ro p sk e civ ilizacije. K a d a je
av g u sta 1976, p o sle d o d e ljiv a n ja u g le d n e A d o m o v e n ag ra d e, b o ra v io u M arb ah u , n a stran ica m a je d n o g pu tn o g d n e v n ik a o sta le su z a b e le en e n je g o v e re i,
n je g o v i m o n o lo z i i dijalo zi. H o u d a ih iz n e se m o nak o k ak o su sp o n ta n o i nep o sred n o b ili isk a z a n i i p o sta v lje n i, p re m d a p re k in u ti i n e z av re n i u i ek iv an ju
n ek o g d ru g o g su sreta k o ji se n ik a d nije ostv ario .
E lijas je g o v o rio u zatiju m a lo g sre d n jo v e k o v n o g M a rb a h a, u S ilero v o m ro d n o m g rad u , u d v o rcu v irte m b e rk ih v o jv o d a , d an a n je m N e m a k o m lite ra rn o m a rh iv u , p o lo e n o m n a v rh u b reg a , o d a k le se v id i rek a N ek ar. Im a u
atm o sferi to g staro g za m k a , u k o je m se n a sv a k o m k o ra k u su sre u u sp o m e n e
sto lea, je d n o o se a n je n e g d a n je e v ro p sk e k u ltu re , je d n o se a n je n a ep o h e , u
k o jim a je p ro sv e e n a m a n jin a u p rav ljala su d b in o m E v ro p e i civ iliz ac ije . M rk ,
o so b e n i o se tljiv , o k ru e n d v o jic o m sv o jih h o la n d sk ih sek retara, V a n F o so m i
V an S to lk o m , k o ji su g a, p o p u t K a fk in ih u v a ra , slu ali s n e m im o d o b ra v a n jem , E lija s se p o n aao k ao da g a ra z g o v o r in i m rzo v o ljn im i v re a . N ije to
sv ak ak o b ilo zb o g to g a to je , p o sle b ro jn ih p u to v a n ja po sv etu , u n ed o statk u
svoje, sv e v ie tro io sn ag u sv o jih sa ra d n ik a i, in e i ih v lasn im , n a jsp o so b n ije
o d n jih p u tao da d elu ju u n je g o v o im e, ali i u m e sto n jega.
R a z lo g j e m o rao b iti drugi: u p rav o za to to je iv ah n a i d u h o v ita k o n v erza cija je d n a o d najfinij ih o d lik a civ iliz ac ije , k a o d a se o seao o b a v e z n im da
p riz n a k a k o se i u to m o b lik u k o m u n ik a c ije u d u h u n je g o v e te o rije k riju
sk riv en i m e h a n iz m i p o d re e n o sti i n ad re en o sti. P o tv r iv ao j e to, n a n e k i
n ain , i sv o jo m k o lik o n e o b i n o m , to lik o i ra z u m ljiv o m o d lu k o m d a sa m o s
N e m c im a v ie n e ra z g o v a ra n a n jih o v o m m a te m je m je zik u .

631

N ik a d a kao ov ih dana, g o v o rio je sa n eo b in im , ask etsk im n ag lask o m ,

nisam toliko o seao da su m ale civ iliz ac ije n a iz m ak u . S u m ra k je d n e c iv ilizacije nije, m e u tim , su m rak ivota, n ije su m rak o p sta n k a, k a k o tv rd i p en g lero v sk a m etafizik a. P ostoji je d n a d ru g a v rsta tra ja n ja jo o d v re m e n a g r k e i
rim sk e civilizacije. Ja sam to d o k az iv a o n ed o g m atsk i, em p irijsk i. Istin a, n ep o sred n o st o se an ja, iz g u b lje n a je ili z a to m lje n a , a li je k o m p e n z o v a n a v e o m
sig u m o u u pon aan ju , v e o m u ra u n ljiv o u . D a v n o je reen o : ak o o v e k n e
eli d a leti sam o u snu, m o ra se sv ik n u ti da za svoj le t k o risti m e taln a krila.
E v ro p a je postala civ ilizacijsk i c e n ta r sv im d ru g im k o n tin e n tim a. O n a je odred ila i n a d an an ji d o iv lja j sveta. A li, ta svet v ie tra i od m en e? Z ato m e svet
m u i? Z ato m e svet pita? J a n isa m prorok. Im a je d n a d ru g a v e lik a sm rt, je d n a
v elik a ta m a isp red nas: g u b ita k d u h o v n o g id e n tite ta p o d m o to m p ro to k a id e ja,
pri em u se u v e k g le d a e k o n o m sk a d obit. T o je g u b ita k o se a n ja tra d ic ije i
po k u aj stv a ra n ja ta k o zv a n ih k o sm o p o litsk ih , u n iv e rz a ln ih , e k u m e n sk ih civ ilizacija, o d n o sn o on ih s ta k v im preten zijam a. S ig u ran sim p to m d a je n aa, zapad n a, c iv ilizac ija u p red sm rtn o j fazi, to je ta a p so lu tn a v la d a v in a k ap itala,
p red sm rtn i sim p to m u sv im k u ltu ra m a, k a d a se, posle p ro k la m a c ija o ap so lu tnoj d em o k ratiji, n em in o v n o u sp o sta v lja g lo b a ln i to ta lita m i re im , k o ji p ro d u a v a su d b in u civ iliz ac ije jo za iz v esn o vrem e.
A ii to n e zn a i d a treb a d a n as o b u zm e p araliza . Z a h v a lju ju i n a n ag radi k o ja n o si A d o m o v o im e, u p rav o sam o su d io n je g o v u isto rijsk u rez ig n ac iju
pred to lik im su n o v ratim a civ iliz ac ije , k o ji su, po n je m u , d o n eli n ep ro m e n ljivu p o delu sveta n a autoritam i m ark sizam i potroako d ru tv o . N ije b io u pravu.
K ao to to, v ero v atn o , n isa m b io ni j a k a d a sam g a k ritik o v a o u n e p rim e re n o m
tren u tk u. A li pogled ajte, j a sam ta k o e nek o ko m isli isk lju iv o isto rijsk i - nik ad a se, i p o red toga, n isam k la n jao pred au to riteto m p ro lo sti. O p asn i m ito v i
k o ji o v e a n stv u d o n o se k rv av u ilu z iju v ie n e m o g u b iti d u g o g v ek a. Id eo loki k rsta k i ra t k o ji su p o v eli n ac isti n o sio je v e u sv o m za e tk u , u v ag n e ro v sk o j ro m an tici p ro p asti k o ja n e z n a za P o sle, u sv o jim fa n ta z ija m a raz aran ja ,
u k a lk u lisan po raz, g aen je i p o tira n je svega. P o tre b n o j e sa m o d a se p ro tiv naje z d e to ta lita m e d o k trin e u sp o sta v i o tp o r m o ra ln e je d n o d u n o sti.
M o d a e je d n o g a d an a lju d im a p o i za ru k o m da, z a h v a lju ju i ja sn ije m
razu m ev an ju , o v la d aju civ iliz ac ijsk im p ro ce sim a k o ji se u n a m a i o k o n as, danas, o d v ija ju p o p u t p o ja v a u p riro d i p red k o jim a sto jim o b e s p o m o n o kao
sred n jo v e k o v n i lju d i p red p riro d n im silam a. M o d a e, ta k o , i m o je k n jig e posluiti d rugim a da u poznaju sebe sam e: N ijedan isto riar civ ilizacije se n e m o e
o tresti n e sk ro m n o g u v e re n ja d a n je g o v o d e lo z a c e lu g en e raciju p re d sta v lja
nek u v rstu p u to k a z a k o ji bi sv a k o m o m o g u io d a p ro n a e seb e .
S lo b o d a n G R U B A I

632

SA D RA J

P rv a k n jig a
P R O M E N E P O N A A N JA U G O R N JIM D R U T V E N IM
S L O JE V IM A N A Z A P A D U .................................................................................
P re d g o v o r ....................................................................................................................

3
7
45

Prvi deo
SOCIOGENEZA POJM OVA CIVILIZACIJA
IK U L T U R A
P rv a glava: S o c io g e n e z a su p ro tn o sti k u ltu ra i civ ilizacija
u N e m a k o i...................................................................................... .. . .

55

1. U v o d .................................................................................................................... .

55

2. R a zv o j su p ro tn o sti k u ltu ra c iv iliz a c ija ...................................... .

59

3. P rim eri n a in a ra z m ilja n ja n a dv o ru u N e m a k o j ............................ .

61

4. S red n ji stale i d v o rsk o plem stv o u N e m a k o j ................................... .

66

5. P rim eri u k n ji e v n o sti z a o d n o s iz m e u n em ak e

sred n jo stalek e in te lig e n c ije i d v o r a n a .................................................. .

72

6. P o v la e n je d ru tv en o g i n a p re d o v a n je n ac io n a ln o g e lem en ta
u su p ro tn o sti k u ltu ra civ ilizacija ................................................

78

D ru g a g lava: O so c io g en e zi p o jm a civ ilisatio n u F r a n c u s k o j............. .

84

......................... .

84

2. S o c io g e n e z a fiz io k ra tiz m a i fra n cu sk o g refo rm isti k o g

p o k re ta ............................................................................................................... .

89

1. O d ru tv en o j g e n e z i fra n c u sk o g p o jm a civiliza cija

633

Drugi deo
O CIVILIZACIJI KAO SPECIFINOJ PROMENI
LJUDSKOG PONAANJA
1. O isto riji p o jm a c i v i l i t e ....................................................................... . . .
2. N a in i p o n aan ja u sred n jem v e k u ..................................................... . . .
3. P ro m e n a p o n aan ja u r e n e s a n s i............................................................. . . .
K o m en tari o n a v o d im a o p o n aan ju za s t o l o m ...............................
P rv a grupa:
N eto o d ru tv im a n a k o ja se n a v e d e n i o d lo m c i o d n o se .......... . .
D ig resija o u sp o n u i p o v la e n ju p o jm o v a co u rto isie
i c iv ilite ..................................................................................................... . .
P o g led n a ev o lu tiv n u k riv u lju civ iliz o v an ja p o n a a n ja
..
D ig resija o o b lik o v a n ju je z ik a n a d v o r u ........................................... . .
O n a in u ua k o ji lju d i o b raz la u da je je d n o p o n aan je
loe a dru g o d o b ro ili b o lje ...................................................... . .
N e k a raz m iljan ja u v ez i s citatim a o p o n aan ju za sto lo m . . .

158

161

.
.

163
167

172
175

D ru g a grupa:
O n a in u je d e n ja m e s a ............................................................................ . . .
U p o treb a n o a to k o m o b e d a .................................................................. . . .
U p o treb a v ilju k e z a s t o l o m .................................................................. . . .
5. P ro m e n e u stavu p rem a p riro d n im f u n k c ij a m a ............................ . . .
P rim eri .......................................................................................................... . . .
N ek o lik o n a p o m e n a o p rim e rim a i o n a v e d e n im
p ro m en a m a kao ta k v im .......................................................................... . . .
6. O brisan ju n o s a ......................................................................................... . . .
P rim eri .......................................................................................................... . . .
N ek e n ap o m en e u vezi s c itatim a o b risan ju n o sa ....................... . . .
7. O p l j u v a n j u ................................................................................................ . . .
P rim eri ........................................................................................................... . . .
N e k a za p a an ja u v ez i s p rim e rim a o p lj u v a n j u ............................ . . .
8. O p o n aan ju u sp av ao j s o b i ................................................................ . . .
P rim eri ........................................................................................................... . . .
N e k a raz m iljan ja o n a v e d e n im p rim e rim a .................................... . . .
9. P ro m e n e u o d n o sim a m e u p o lo v im a .............................................. . . .
10. O p ro m en am a u a g r e s iv n o s ti................................................................ . . .
11. P rizo ri iz iv o ta je d n o g v i t e z a ........................................................ .. . . . .
N a p o m e n e ................................................................................................................ . . .

634

101
108
118
158

175
180
184
186
186
194
202
202
210
213
213
220
224
224
227
232
252
265
277

D ru g a knjiga
PR O M EN E DRU TV A
N A C R T Z A JE D N U T E O R IJU C IV IL IZ A C IJE
Trei deo
O SOCIOGENEZI ZA PA D NE CIVILIZACIJE
K ratak p o g led n a d v o rsk o d r u t v o .................................................................... . .
O sv rt n a so cio g en ezu a p s o lu tiz m a .................................................................... . .
M eh an izam ra z v o ja d ru tv a u sred n jem v e k u .............................................

303
308
3 12

P rv i deo: M e h an iz m i feu d a lizacije

3 12

3 12

.................................................................. .
1. U v o d .................................................................................................................. .
2. C en tralizu ju e i d ec en tra liz u ju e sile u n u tar sred n jo v ek o vn e
fig u racije v l a s t i .............................................................................................. .
3. P o ra st sta n o v n itv a p o sle S eo b e n a r o d a ............................................. .

314

326

4. N ek a z a p a a n ja o so c io g en e zi k rsta k ih p o h o d a .............................. . .
5. U n u tran ja e k sp a n z ija d ru tv a: stv a ra n je n o v ih d ru tv en ih
o rg a n a i in stru m e n a ta ................................................................................. . .

332
338

6. N e k i n o v i e le m e n ti u stru k tu ri sre d n jo v e k o v n o g dru tv a

u p o re e n ju s a n t i k o m ................................................................................. . .
7. O so c io g en e zi f e u d a liz m a ......................................................................... . .

350

8. O so cio g en ezi m in e za n g a i k u rto az n ih o b lik a p o n aan ja . . . .

357

D ru g i deo: S o c io g e n e z a d r a v e ......................................................................... .
1. P rv i stupanj m o n a rh ije u u sp o n u : n ad m eta n je i izg rad n ja
m o n o p o la n a je d n o j t e r i to r i ji.................................................................... .
2. N ap o m e n e o n ek im ra z lik a m a izm e u razv o ja u E n g lesk o j,
F ran cu sk o j i N e m a k o j .............................................................................. .
3. O m e h an izm u m o n o p o l a ............................................................................ .

344

378

378

3 82

. 3 89
4. R a n e k o n k u re n tsk e b o rb e u k raljev stv u ............................................. . . 4 0 0
5. N o v o ja a n je ce n trifu g aln ih sila: k ru g p rin e v a k o ji se
n ad m eu .......................................................................................................... . . 4 1 2
6. P o sled n je slo b o d n e k o n k u ren tsk e b o rb e i k o n an o
u sp o stav ljan je m o n o p o listik o g p o lo aja p o b e d n i k a .................... . . 4 2 6

7. R a sp o d e la m o i u n u ta r je d in ic e v la d av in e . N jen znaaj
za ce n traln u v last. S tv a ra n je k ra lje v sk o g m e h a n iz m a ............... . .
8. S o c io g e n e z a p o re sk o g m o n o p o l a ..........................................................

436
469
635