EMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE

FENOMENOLOKE
METODE
EDMUNDA
HUSERLA
Korelacija Ego cogito i
cogitatum

Rasvetljavanje metode
fenomenoloke redukcije treba
zapoceti rasvetljavanjem
odnosa subjekta i prirodnog
sveta. Huserl nasleduje
stanovita pozitivizma i
neokantijanstva postavljajuci
gledita ovih dveju filozofija
na novi nivo- usvajajuci
polazita, menjajuci ih i
prevazilazeci ih. Huserl smatra
da je postavka pozitivisticke
filozofije bila prekretnica u
shvatanju odnosa Ega prema
prirodnom svetu medutim,
pozitivizam stavlja subjekat u
pasivan odnos prema takvom
svetu. Naime, subjekt biva
aficinar od strane objekta gde
objekat usmerava gledanje"
subjekta. Svest je pasivni
primaoc, opaitelj objekta
kojim biva aficiran.
to se tice neokantijanstva,
subjekt predstavlja izvor sveg
saznanja. Ovakvo stanovite
pak vodi u solipsizam.

Huserlova fenomenologija
predstavlja svojevrsnu
sintezu ali i prevazilaenje
ovakvih stanovita.

Ego je nosioc" svakog

cogitatia, gde cogitatio
predstavlja mentalni proces
svesnosti. Svaki cogitatio ima
svoj cogitatum koji nije
mentalni proces opaanja
(percepcije), nego je ono neko
neto koje je opaeno
(percipirano) od strane Ega.
Ego pecipira sve fizicke
objekte i fizicke pojave, nalazi
ih neposredno opaajno kao
ono koje mu je dato u culnim
opaanjem u iskustvu. Svi
fizicki objekti nalaze se u
culnom polju opaanja Ega.
Takvo opaanje Ego moe da
menja sa jednog predmeta na
drugi; da menja centar svog
opaanja. Ego ima moc da
svoj cogitatio usmerava sa
jednog predmeta na drugi i
ovo predstavlja
intencionalnost takve svesti da
se okrene nekom predmetu
bivajuci svesnim postojanja
tog predmeta. Medutim, Ego
nije svestan samo predmeta na
koji se usmerio (moda i
ustremio) nego jesvestan i svih
drugih predmeta koji stoje u
njegovoj neposrednoj blizini
(periferni vid"). Ti predmeti i
pojave se nalaze u domenu
oreola svesnosti, u polju
intuicije", pojavljuju se u
svesti medutim svest jo nije
okrenuta prema njima, nije
usmerena na njih posebno.

"Every perception of a
physical things has, in this
manner a halo of
background-intuitions", and
that is also a mental process
of conciousness" or, more
briefly, conciousness", and,
more particularly, of" all that
which lies in the objective
background" seen along with
it."

Imajuci u vidu pozadinsku"

moc percepcije predmeta,
bitno je reci da Ego ne
poseduje opaajno samo
fizicke objekte koji aktualno
sada i ovde postoje nego ih on
poseduje u percepciji kao
secanja ili fantazije. Tako, Ego
jeste svestan svoje budnosti
sada i ovde ali je svestan sveta,
njegove ive i neive prolosti
i buducnosti. Taj svet nije
samo svet stvari nego je svet
vrednosti, htenja, dobara itd.
Stoga, nema svaki cogitatio
svoj neposredno objektivni
cogitatum.
Bitno je naglasiti da se puko
opanje fizickih objekata
razlikuje od svesnog
intencionalnog usmeravanja
cogitatia na cogitatum. Naime,
upravo sposobnost" Ega da
intencionalno usmerava struju
svesne percepcije na neki
odredeni cogitatum jeste ono
to odreduje razliku izmedu
pozitivizma i neokantijanstva
sa jedne i fenomenologije sa
druge strane.

Kao to je receno da postoje

predmeti koji se nalaze u polju
intuicije percepcije Ega,
takode je bitno za istaci da ne
postoji jedino i samo direktna
okrenutost cogitatia na
cogitatum. Svi predmeti koji
stoje u oreolu svesnosti stoje i
u oreolu potencionalne (kao
jo-ne direktne") okrenutosti
struje mentalnog procesa Ega.
Nije moguce da postoji samo
svesna direktna intencionalna
okrenutost percepcije; u bilo
kom momentu je moguce da
pozadinski" predmeti postanu
predmet intencionalne direktne
okrenutosti percepcije Ega.
Svaki od tih pozadinskih"
predmeta je potentia, oni su
jo-ne intencionalno opaeni.

Dalje, intencionalna direktna

percepcija istog predmeta nije
uvek ista; jedino je predmet
percepcije isti ali svest
povezuje novu percepciju sa
secanjem. Nova percepcija
istog predmeta koristi skicu
percepcije iz secanja o
predmetu. Pri svakom
gledanju" stvara se skica
odredenih osobina nekog
predmeta. Skice su zapravo
pojedinacne osobine nekog
predmeta kao to su velicina,
boja, tekstura itd. Struja
svesnosti percipira boju, oblik,
velicinu i drugo na osnovu
skice bilo kog od ovih
kvaliteta; svaki od ovih
kvaliteta se javlja neprekidno
ali uvek u drugacijem svetlu.
Vracajuci iz secanja prethodne
skice stvara se novi pogled"
na predmet.

...continually the perceptual

Now changes into the
enduring conciousness of the
Just-Past and simultaneously
a new Now lights up."

Sve ove skice cine podatke

senzacije koji se povezani
medusobno u svesnoj
percepciji pojavljuju kao ono
koje je opaeno. Ovi podaci
povezani sa drugim
informacijama o predmetu
percepcije stvaraju jedinstvenu
sliku" koja predstavlja
esenciju opaenog predmeta.
Generalna teza prirodne
usmerenosti i njena radikalna
izmena, fenomenoloka
epoche i eidetska redukcija

Cilj fenomenologa je
iznalaenje jedinstvene
(univerzalne) esencije stvari
bez obzira na neku
pojedinacnu situaciju, objekat,
pojavu ili realnost; esencija do
koje je moguce dopreti
skidajuci" sva druga znacenja
koja su vezana za neki objekat
ili pojavu dopiruci tako do
cistog opaaja. Otuda i
Huserlov poziv Ka samim
stvarima".

Ovo skidanje" svih drugih

znacenja Huserl naziva
eidetskom redukcijom, gde se
sa pojedinacnog predmeta koji
je centar struje svesne
intencionalne percepcije
skidaju" sva znacenja i
atributi koji nisu u vezi sa tim
odredenim predmetom. Na
primer- saznanje da crveno u
crvenoj stolici i crvenom stolu
jeste univerzalni pojam
crvenog jedino ako se
apstrahuje od stola i stolice;
crveno u tom smislu ne zavisi
od stola i stolice, nisu joj
neophoni pojmovi stola i
stolice da bi se razumela
esencija crvenog jer sto i
stolica nisu atributi koji je
odreduju. Stoga, neophodno je
od svakog predmeta, pojave ili
pojma apstrahovati sve one
atribute koji nisu neophodni za
razumevanje esencije, te i
same esencije nekog predmeta,
pojave ili pojma.
Na taj nacin se skidaju sve
prirodne odlike nekog pojma,
predmeta ili pojave koja se
opaa.

Dakle, osobine ovih

univerzalnih esencija jeste
njihov identitet- identitet vrste.
Bitno da se naglasi da ove
univerzalije" nisu ideje u
Paltonovskom smislu, dakle ne
postoje metafizicki kao
paradigme (npr. Ideja lepote,
dobrote itd.) a nisu ni prosta
imenovanja za neke pojave.
Ovakve univerzalije imaju
status ideala ili ideje medutim
realno postoje u objektima.
Ono neko neto koje je za Ego
uvek tu, postojece kojem i sam
pripada jeste prirodni svet.
Ego doivljava predmete i
pojave u prirodi, posmatra ih,
oseca, opisuje i td. Predmeti i
pojave se prihvataju kao takve,
kao postojece (onako kako se
pojavljuju) i u njihovu
objektivnu postojanost se ne
sumnja i to je nacin na koji se
Ego odnosi prema takvim
objektima. Ovo predstavlja
generalnu tezu prirodne
usmerenosti"- Ego opaa
predmete onakvima kakvima
se pokazuju i pojavljuju bez
sumnje.

The world is always there as

an actuality; here and there it
is at most otherwise" than I
supposed; this or that is, so to
speak, to be struck out of it
and given such titles as
illusion" and
hallucination", and the like;
<it is to be struck out of the"
world> which- according to
the general position- is always
factually existent."

Da bi se esencija stvari zaista

spoznala, stav o prihvatanju
stvari takvima kakve jesu bez
sumnje, treba da se promeni.
Umesto prihvatanja stvari
onakvima kakve jesu potrebno
je neutralisati ili onemoguciti
(onesposobiti) ovakvo
stanovite; potrebno je zapravo
suzdrati se od bilo kakvog
sudenja o stvarnosti.
Fenomenologija ne negira ali
ni ne potvrduje realno
objektivno postojanje
predmeta. Umesto
kartezijanske univerzalne
sumnje treba primeniti
suzdravanje od sudenja. Ne
negira se postojanje sveta kao
to to sofisti cine, niti se
sumnja u njegvo postojanje
kao to to skepticari rade. Ono
to ostaje posle stavljanje u
zagrade jeste cisto iskustvo
koje je osnova za sve
sazananje. Ovo iskustvo nije
ono koje je empirijsko nego
ono koje se tice ciste svesne
struje percepcije Ega.

Medutim, put ka samim

stvarima se ne zavrava
redukcijom prirodnog sveta,
iako i sam Huserl priznaje da
je to prvi i najtei korak.
Ono to je ostalo po
iskljucivanje prirodnog sveta,
sledeci korak bi bio
iskljucivanje prirodnih i
drutvenih nauka. U tom
svetlu, potrebno je iskljuciti
sve kluturoloke tvorevine,
tehnicka otkrica, umetnicka
dostignuca, esteticke i
prakticke vrednosti. Takode je
potrebno iskljuciti i sve
tvorevine koje se ticu drave,
obicaja i prava kao i religije.
Da bi dolo do univerzalne
esencije, cistog unutranjeg
iskustva, pre svega treba
sprovesti fenomenoloku
epoche koja zahteva stavljanje
u zagrade svega onog to je
preostalo zagradivanja"
prirodne usmerenosti. Ova
redukcija se takode naziva i
transcedentalna redukcija.
Osim ovih iskljucenja
potrebno je staviti u zagradu
sam Ego u smislu da se
iskljuci svaka individualna
realnost svakog pojedinacnog
Ega te da svaki pojedinacni
Ego sa svojim pojedinacnim
strujama svesnosti dostigne
transcedenciju u imanenciji.

If we retain a pure Ego as a

residuum after our
phenomenological exclusion
of the world and of the
empirical subjectivity included
in it, then there is presented in
the case of that Ego a
transcedency of a peculiar
kind - out which is not
constituted - a transcedency
within immanency."

Po iskljucenju svake
individualne stvarnosti, sledeci
korak je iskljucivanje svake
vrste transcedentalija koje
ukljucuju sve vrste
univerzalija. Univerzalije su
transcedensi koje je potrebno
iskljciti zbog njihovog odnosa
prema cistom razumu jer se
one u neku ruku nalaze van
domena realiteta koji obuhvata
takav cist razum. Medutim,
potrebno je sagledati koje se
univerzalije mogu iskljuciti a
koje ne, jer iskljucivanje svih
univerzalija bez nekih
ogranicenja je nemoguce. Za
svaku pojavu ili objekat vezuje
se neka ontologija, neka
univerzalija. Za prirodne
pojave je moguce vezati fiziku
koja ima svoju ontologiju,
psihicke pojave moguce je
vezati za psihologiju koja ima
svoju ontologiju itd. Jedina
ontologija koju nije moguce
iskljuciti ili staviti u zagrade je
formalna ontologija, tacnije
formalno logicka ontologija.
To je iz tog razloga to svaki
mentalni proces cistog razuma
zahteva takvu vrstu
univerzalija. Medutim, cak i
unutar ovakve formalno
logicke ontologije treba
postaviti zagrade. Ono to
moe ostati van zagrada je ono
to zapravo moe da pomogne
fenomenoloko istraivanje
cistog razuma a to su aksiomi.

Sve ove redukcije su

sekundarne u odnosu na onu
koja je primarna a koje se tice
iskljucenja prirodnog sveta i
prirodne usmerenosti Ega. Da
ne bi bilo zabune, iskljucenja
jesu sekundarna ali ne i manje
bitna.
Cilj fenomenolokog metoda
predstavlja dolaenje do ciste
svesti, do Ega kao cistog Ega
sa cistom strujom svesne
percepcije.
Dospevanjem u domen ciste
svesti ukida se oduvek
postojeci oprecni odnos
subjekta i objekta gde se ukida
ustaljeno ustanovljeno
miljenje da je objekat u
suprotnosti u odnosu na
subjekat. Huserl razlikuje
mundani Ego od
transcedentalnog Ega. Mudani
Ego Huserl shvata kao onaj
Ego koji sebe razume kao deo
sveta. On ne negira takvo Ja
nego sa fenomenolokom
redukcijom dovodi na nivo
transcedentalnog Ja, onog koje
je samosvesno sebe iz sebe ne
u odnosu na" i u" cemu stoji,
u svetu. Ego tako svoju
delatnost shvata refleksivno i
postie spozanju o sebi kao
izvoru saznanja.
Fenomenoloki metod postie
da Ego iz svog prvobitnog
nadenog stanja koje je
prirodna usmerenost, dostigne
nivo transcedentalnog, cistog
sazanja koje je refleksivno.
Time fenomenologija dobija
karakter samoodredenja i
samospozanaje.

Zakljucak

Edmund Huserl je ispisao

preko cetrdeset hiljada stranica
u kojima izlae, obrazlae I
opisuje fenomenoloku
filozofiju. U svom
obrazlaganju Huserl cesto
istice da je potrebno odvajanje
od psihologizma I empirizma
drugih do tada utvrdenih
metoda iznalaanja cistog
saznanja.

Ono to fenomenologija
odreduje kao esenciju je
moguce podvrgnuti daljim
istraivanjima.
Fenomenoloko odredenje
esencije je eksperimentalno I
otvoreno za revizije I procene.
Zato fenomenoloka metoda
nije ona koja istrauje
apsolutnu nepromenljivu
esenciju niti tvrdi postojanje
ontoloki neromenljive
esencije, kao univerzalne
esencije.

Huserl je ovom metodom

pokuao da dode do samih
stvari, oslobadajuci percepciju
Ega od svih pretpostavki I
pred-rasuda, uvidajuci da
moderna nauka u mnogome
bazira svoje saznanja na
upravo pretpostavkama.
Huserl zapocinje
fenomenologiju kao nauku
koja bi trebala da odbaci svaku
vrstu pretpostavki koje se
nalaze uvreene u miljenju, te
da obezbedi filozofsku
verodostojnost za sve nauke
koje tee objektivnom znanju.
Fenomenologija je za Huserla
bila bez-pretpostavna
disciplina, nauka svih nauka.
Ideju o bez-pretpostavnoj
nauci je kritikovao Hajdeger
tvrdeci da svako znanje treba
te I sadri u sebi neku vrstu
pred-znanja o pojmovima I
predmetima. Sa ovom
kritikom, fenomenologija
dobija jo jedan pravac-
hermeneuiticki.

Neosporna je medutim
cinjenica o doprinosu
Huserlove fenomenoloke
metode u daljem razvoju
filozofije I sa odredenom
izvesnocu je moguce tvrditi
da se njegov pogled na svet u
odredenoj meri odrazio I na
pojedinacne pojavne nauke.
Jedan od omiljenih citata
modernih kvantnih fizicara je
upravo Huserlov citat-"All
perception is gamble".