ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20.

VEKA

Slobodanka Pekovi

Svaki govor o enskim asopisima ve na samom poetku do-

vodi sagovornike u dilemu da li se misli na asopise za ene, one
koji se izdaju da bi enu uljuljkali u sigurnosti kue (bez obzira da
li je to zamak ili koliba), mode, svakodnevnih obaveza, ili na
asopise koje stvaraju ene same za sebe1. injenica je da se pod
ovim odreenjem podrazumevaju i jedni i drugi asopisi i da, po-
nekad, tek podnaslov ili sadrina daju blie objanjenje. Upitanost
nad dilemom da li se govori o asopisima za ene ili o enskim a-
sopisima nije od neke presudne vanosti jer su u obema grupama
saraivale ene. Razlikovali su se po tome to su prvi bili stvarani
za ene, i u njima se najee negovao stereotip o enskim po-
trebama i obavezama. Stereotip o dunostima i mogunostima bio
je veoma jak i vrsto ukorenjen podjednako i kod mukaraca i kod
ena. ene su, na izvestan nain, bile odane uvarke tradicije i
zateenog stanja i esto su same bile veoma odane tradicionalnim i
patrijarhalnim pravilima koja su ih dugo drala u potpunoj pokor-
nosti i zavisnosti od oca, mua ili sinova. Posestrima, asopis koji
je imao veoma dobru rubriku knjievnih priloga i time uio ita-
teljke ukusu i gradio im estetsko oseanje, kritiki govori o navici
supruga da imaju zasebne blagajne i da samostalno raspolau nov-
cem. Obrazloenje jasno pokazuje kako se u asopisu shvata e-
nina samostalnost:
Ili zar to nije prava kraa, kad mu ne sme znati pravu upotrebu
svoga novca (I/1890, 11: 181).

U eni, Mita orevi u lanku ta traimo od ena prika-

zuje kako je srpska sredina kao okamenjeno more u pogledu po-
trebe za enskim obrazovanjem:

1 Isti problem se pojavljuje i kada se govori o dejim ili radnikim asopisima.

Ni u ovim sluajevima nije jasno da li se govori o asopisima za radnike, za
decu, ili o asopisima koje stvaraju radnici, deca.
124 Slobodanka Pekovi

Naa kolska uredba od 1872. g. naredila je da su i enska deca kao i

muka duna ii u osnovnu kolu ali mi gledamo, samo ako mo-
emo, da ensko dete izvuemo ispod ove dunosti Pustili smo
ensku decu i u gimnazije, ali ih oprezno putamo, bojei se zar, da
ena ne postane gordom oveku ozbiljan takmac (I/1911, 1: 17-18).

Vrlo je ilustrativna knjiga Lene Pop-Hristi, penzionasane na-

stavnice, eni od ene (Beograd, 1928)2 gde se daju razni saveti:
po pitanju mode da arbitri mode budu u prvom redu higijeniari i
moralisti; pa o porodici i o tome kako je enino mesto u porodi-
nom krugu. Raspravlja se i o feminizmu i autorka zakljuuje da bi
pravo glasa bio jedan teret vie za enu, mada bi ena posrednim
putem mogla da utie na popravku politikog i socijalnog stanja
tako to bi se borila za svetski mir u vojsci srca, udruene ene
sviju krajeva imale bi zadatak da rade na kulturi srca. Velimir
ivojinovi prikazuje tu knjigu i hvali je:
Ova knjiica bez pretenzija, pisana enski, esto sa poletom i toplo,
moi e svakako da ispuni svoju ulogu time to e svoje itataljke
uputiti da proitaju i uvene Savete od Pajo-a3.

Kao i u vezi sa asopisima, oznaenje enski esto se stavlja uz

ostvarenja spisateljki, mada se nikako ne bi moglo odrediti ta ta-
no ova re znai. Najee je enski (a, o) podrazumevalo da je
tekst lirski, intuitivan ili iskren. Ali, atribut je podjednako imao i
krajnje pejorativno znaenje koje je podrazumevalo prizemne stra-
sti i misli, pomanjkanje logikog tipa razmiljanja, pomanjkanje
obrazovanja. Spisateljke, u patrijarhalnoj i uglavnom ruralnoj srps-
koj sredini su bile retkost, a njihov rad je najee bio ocenjivan
kao drugorazredan, kao impuls due i oseanja, a ne kao plod
promiljanja i znanja. Tako su esto i najdobronamernija razmi-
ljanja o enskom stvaralatvu mogla da se shvate kao vrsta pod-
cenjivanja, ak i kada bi kritiar imao nameru da pohvali ili ohrab-
ri spisateljke:

2 Ve sam naslov ove knjige ima poruku koju ne treba zanemariti. Autorka se
poziva na svoj pol da bi pridobila ne samo panju, ve i poverenje itateljki.
Tako ona unapred daje na znanje kako je kompetentna i kao takva se prepo-
ruuje.
3 Misao, 1928, X, 195-196, str. 256.
 ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA 125

ene koje piu interesantno je itati zbog toga to unose u delo

mnogo lino svoga, ono to je intimno i blisko enskoj dui. Ona e
toplije, spontanije i sa vie iskrenosti mnoge stvari rei, no to bi ina-
e, ovek uinio. I ako bez neke vee dubine i kontemplativnosti e-
ne-pisci raspolau u vie sluajeva sa vrlo mnogo neposrednosti, ne-
nosti i oseajnosti, a to imati znai mnogo. Zato svaku pojavu ene,
koja pie, treba pozdraviti4.

Govor o enskim asopisima takoe pokree i pitanje odnosa

prema feminizmu, o snazi i svrsishodnosti enskih pokreta. U svim
asopisima se osea jedna vrsta enske solidarnosti prema onome
to se u svetu i Srbiji deavalo oko enskih prava i zahteva bez
obzira na ureivaku politiku ili ideoloku opredeljenost uredni-
tva. U programskom uvodu Srpkinje, asopisu u kome je uz obra-
zovanje, taksativno navedeno da e posebnu panju obraati da
moral meu enskinjem irimo, takoe se izjavljuje da im je cilj
da potpomognemo udruivanje meu enskinjem (I/1882, 1:
1) Jedna vest u eni posebno je zanimljiva zbog poruke na kraju
teksta koja ukazuje na irinu pogleda ovog asopisa:
I crnake ene u Americi pokrenule su svoj enski list. Amerike
enskinje, gde jo nemaju pravo glasa a bore se za to pravo, ne
putaju crnake ene u svoje drutvo niti hoe sa njima da se zajed-
niki bore. Sad su Indijanke u Njujorku pokrenule svoj enski list, a
na elu lista ispisale su: Dajte zraka i svetlosti i crnakim enama
Neka je i njima sretno (II/1912, 3: 192).

Izvesno je da su poetkom veka ovi asopisi bili snani glas-

nogovornici enskih udruenja i pokreta i da su objavljivali tek-
stove koji su obavetavali itateljke o feminizmu u svetu i u Sr-
biji5. Zadruge i drutva su, ba kao i asopisi, odraavali trenutne

4 Miodrag Staji, Jelena Dimitrijevi, Marginalije, Beograd, 1931, str. 72.

5 Odnos prema feminizmu je podrazumevao praenje svega to se ticalo bilo
ega to su ene radile, ak i kada je asopis bio konzervativan u odnosu
prema enskim slobodama. Domaica je, na primer, bio uticajan i moglo bi
se rei moan asopis koji je vrio jak upliv na javno mnjenje. Po svojoj
koncepciji, bio je prosvetiteljski konvencionalan, tradicionalno oslonjen na
proverene enske vrednosti koje su pre svega isticale kao pozitivne osobine
ensku ast, privrenost porodici, ljubav prema nacionu. Odanost kraljevskoj
kui je takodje bila vidljiva i jasno artikulisana. (U asopisu se, npr. vodi
rauna o jubelijima u kraljevskoj porodici, pa se 1879 [2: 27] objavljuje
knjaevska zahvalnica u kojoj Njegovo Visoanstvo blagoizvolelo je usreiti
126 Slobodanka Pekovi

potrebe svojih lanica i delovali u skladu sa njima. Ve 1913. go-

dine govori se o tome da su enske zadruge promenile svoju fizio-
nomiju i da su se posle dobrotvornog i obrazovnog rada posvetile
kulturnom: organizovanju izlobi, kursevima za alfabete,
a to je naa irika dobrotvorna zadruga izdala Srpkinju, svedoi da
naa dobrotvorna drutva koraaju napred (ena, III/1913, 12: 735).

Izmeu asopisa i itateljki uspostavljao se most razumevanja i

saradnje upravo preko obavetenja. Kolika je vanost koordinacije
delovanja, objavila je urednica ene kada se obratila potencijalnim
saradnicima:
Potovanim pretplatnicama i pretplatnicima. Utivo molimo, da nas
izvetavate o svim enskim pokretima, koji se deavaju u srpskom
narodu i koje je vredno zabeleiti. Samo tako e na list biti od opteg
interesa, i na najmanjoj beleci biemo zahvalni (I/1911, 3: 199).

U Domaici objavljuju vest o kongresu saveza enskih drutava za

pravo glasa u Kopenhagenu, o kongresu u ikagu (XXIX/1906,
12: 376), o etvrtom kongresu bavarskih feministkinja, o feminiz-
mu u Cirihu (XXVIII/1905, 12: 370), u eni o pobedi feminista u
Ueingtonu (I/1911, 2: 190). Ima i vesti koje su na jedan drugi
nain osvetljavale poloaj ena. Tako se u eni iz 1911. godine u
tekstu ene profesori itateljke obavetavaju o problemu koji je
dugo titio ensku populaciju:
Srpsko ministarstvo prosvete izdalo je naredbu po kojoj e od sada i
enskinje moi postavljati za profesore niih razreda srednjih kola,
ako imaju univerzitetsko obrazovanje.

ensko Drutvo telegrafskim odgovorom; 1940-1941 je na prvoj strani

prvog broja objavljena pohvalna pesma kraljici Mariji povodom roendana.)
Ali, i ovaj asopis je uredno objavljivao vesti o dogaanjima u enskim
pokretima. Tako je urednitvo donelo lanak J.(elene) Lazarevieve o kontra-
verznoj, ali veoma popularnoj spisateljki Elen Kej, sa podeljenim sudovima o
njoj. S jedne strane, itateljkama je otvoreno stavljeno do znanja da
spisateljka i nije ba najednija ena, ali joj se, sa druge, priznaje hrabrost i
darovitost: Bez dogme (vere), bez drugog morala do prirode, Elen Kej po-
stade apostol nemorala (zagovarala je slobodnu ljubav i slobodan brak).
Priznaje se da je darovita knjievnica i intelektualna besednica. Toj neobinoj
eni bi nemogue da mirno govori. Jedni je oboavaju kao proroka, drugi kao
opasnu revolucionarku (XXVIII/1905, 12: 370).
 ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA 127

Iste godine (I, 3: 192) u rubrici Razne beleke:

Piu nam iz Beograda: Ovde kod enskinja zavladao pokret za opte
pravo glasa. Najjai je taj pokret za sada kod radnica i one su poele
da potpisuju molbu u kojoj trae od skuptine da se i enskinju dade
pravo glasa, jer je i ono deo naroda koje ima svesti i ono privreuje u
dravi i plaa porez.

Na posredan nain kao inilac enskog samoosveenja delova-

le su vesti i lanci koji bi se mogli nazvati iz enskog sveta: o
operi od enske (u tokholmu je bila izvedena opera U Floren-
ciji Jelene Munsterlove), da je u Parizu poeo izlaziti Lesprit de la
femme (Posestrima, I/1890, 5: 77), i da je otvorena knjiarnica u
kojoj e se drati samo dela enskih autora (Posestrima, I/1890, 1:
13). Ali, pre svega, uloga asopisa je bila u tome da se ene otresu
i oslobode svih onih pravila koja su ih minimalizovala i svodila na
periferne pojave u ivotu i da se osposobe da same misle i rade.
Potreba da se izae iz geta i zabrana bila je prisutna i mnogo kas-
nije i nju prepoznaje i Isidora Sekuli u prikazu knjige Vide J.
Radoni Na talasima ivota:
Ne radi se u ovoj knjizi o feminizmu. Sve ene u knjizi ene su koje
je ivot sapinjao i troio na stari nain. Bije po toj knjizi odasvu-
da jedno podzemno opiranje takvom ivotu, ivotu miliona ena, i
drhti jedna udnja za ivotom linim i jednim, za ivotom koji izlazi
iz neke svoje teorije (Oko jedne enske knjige, SKG, 4, januar
1940).

ene su pisale da bi se iskazale na jednom do tada nedostupnom

planu, da bi pisale o svojim problemima, da bi osvojile prava i
prostore javne komunikacije dostupne iskljuivo mukarcima, ali i
da bi svojim iskustvom i znanjem poduile. Pouan i zabavan list
za nae enskinje (najei podnaslov) bio je preko nuan, su-
dei po tekstovima urednitva ili prepisci sa saradnicima. Pouka je
bila vaan posao svakog urednitva, ne samo zato to su enama
bili potrebni praktini saveti, ve i to se ovo vreme, esto naziva-
no i Skerlievom epohom (a njemu je utilitarnost i zdravlje naroda
bilo na prvom mestu), moe okarakterisati i kao doba narodnog
prosveivanja, poboljanja obrazovnih standarda i ekonomskog po-
loaja ugroenih grupacaja (uglavnom radnika, ena i dece).
128 Slobodanka Pekovi

Smer nam je obrazovanje enskinja, u ovom sluaju Srpkinja. Mi

emo se pri tome posluiti u glavnome poukom i zabavom. Mi emo
se truditi, da naroito srpskim materama i roditeljima svojim savetima
crpenim iz nauke o vaspitanju i pobranim iz iskustva budemo pri
obrazovanju njihove dece na ruci6.

Saveti o voenju domazluka i osnovnoj higijeni bili su istinski

potrebni neukoj i skoro nepismenoj enskoj populaciji. enska
drutva su bila prva stepenica u osnivanju drugih enskih pokreta,
a poetak su bili kursevi:
Kursevi za domaice jako su nam potrebni. Kolo Srpskih Sestara u
Beogradu prenulo je u ovaj mah svom snagom da stvori to vie
takvih kola i kurseva za domaice u novo-osloboenim srpskim kra-
jevima (ena, III/1913,12: 739).

Iako se ne moe govoriti o univerzalnoj ili superiornoj poziciji

koju zauzimaju u odnosu na poloaj ena ili na ensko stvara-
latvo, ipak, enski asopisi istiu ideju identiteta, potvruju da
postoje i drugi, neguju heterogenost miljenja i postojanja, izra-
avaju sumnju u autonomiju knjievnosti, politike, nauke, kulture
kao domena u kome ONE nemaju ta da kau. enski asopisi po-
etkom 20. veka su pruali enama mogunost da progovore, da
pronau svoj jezik. A posedovanje glasa, govora, jezika jedan je od
prvih uslova (javnog) postojanja, o emu govore feministike teo-
rije sa obe strane okeana7. Ali, u isto vreme uloga asopisa je bila
da podie i podri ono to bi se moglo nazvati vox populi, patri-
jarhalna svest, u kojoj ena vredi samo onoliko koliko joj vredi
oevo ili muevljevo porodino prezime, ili, prizemnije, koliko joj
je uredna kua i kako ume da kuva.
Presudno za shavatanje enskih asopisa ostaje ono to su oni
svojim korpusom znaili za literaturu i utvrivanje istorijskih, vre-
menskih kategorija koje su uslovile njihovu pojavu i prihvatanje

6 Urednitvo Srpkinje, Na program, Srpkinja, 1882, I, 1, str. 1.

7 Adrian Rich na primer tvrdi da je jezik kojim se govori i pie enkodiran kao
muka privilegija i ne odgovara enskom iskustvu, a da zakon oca preobli-
ava ker u nevidljivu enu u azilu, ili tihu, odnosno nemu enu koja nema
mogunosti niti prilike da se autoritativno izrazi. Kada ene progovore u
opresivnoj kulturi, onda ih optue za previe slobode (erotske u sluaju Jelene
Dimitrijevi), ili da je vulgarno lina (Isidoru Sekuli) ili da je trivijalna (Mir
Jam).
 ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA 129

(itanje). Oni se takoe moraju odmeravati i u odnosu na ostale

asopise doba jer se na taj nain enski asopisi sagledavaju sa
aspekta dinamine ideje (ideologije) preko kretanja ideja (ideolo-
gija) u kontekstu opte produkcije. U vremenu kada se pojavljuju,
knjievni tekstovi u enskim asopisima nisu, nasuprot onome to
su ostvarivali pisci modernizma, delovali na subverziju knjievnih
anrova, niti su marginu na kojoj su bili koristili kao progresivnu
mogunost za promene. Ipak, oni su izvrili jednu drugu vrstu
subverzije: poljuljali su ustaljenu drutvenu sliku o poloaju po-
lova dobro se uvajui ideje o kvazirevolucionarima koji kao nova
(birokratska) sila vladaju8. Svet mukaraca i ena, prema enskim
asopisima, ima uzajamne obaveze i tek kada se obaveza prekri,
prestaje poslunost i otvara se mogunost borbe i pobune. enski
asopisi sa poetka dvadesetog veka bili su neka vrsta otkrinutih
vrata koja su davala mogunost da se ue u jedan sasvim novi i do
tada nedostupan svet. I ma kako izgledalo da su prilozi u njima bili
na nivou osrednjih vrednosti ondanje knjievne produkcije, ili da
su poruke koje su preko njih slate, pre bile obrazovne nego u irem
smislu kulturoloke, ipak su enski asopisi izvrili veliku ulogu
emancipacipacije, makar i samo zato to su pruali utoite spi-
sateljkama i to su bez malicioznosti i neprijateljstva obavetavali
o onome to se dogaalo u drugom, enskom, svetu. Objavljene
prie, pesme, poneki putopis, retke kritike i prevodi svedoe o
tome da su ene bile najvernije itateljke onoga to su ene pisale,
ali i da je ensko obrazovanje uznapredovalo. Uz pomo svojih
asopisa one su prestajale da budu lanice one velike profesije za
koju nema ni imena ni opisa poslova, koja se malo ili nimalo ne
ceni i ne priznaje kao posao. Bez obzira kakve su priloge pisale, to
je uvek bilo pisanje o ivotu kakav jeste i kakav bi mogao da bude,
istorija ivota u kojoj je potvreno postojanje paralelnog, ali ne-
vidljivog ivota koji je bio otkriven da ne bi nestao bez traga i da
bi se popravila nesrazmera koja se stvara u istoriji u kojoj se pamti
sasvim malo enskih imena.
ene su pokuavale da ostvare svoju ideju slobode koja je
uglavnom podrazumevala jednakost koja se kao i ideja o slobodi
provlai kroz celokupnu istoriju drutvene misli i politikog dru-
tva. Najee, traenje jednakosti je bilo traenje ravnopravnosti,
to jest pravne jednakosti u kojoj je glavni princip bio da bi zakon

8 O tome u knjizi Lav Trocki, Permanentna revolucija, Rijeka, 1972.

130 Slobodanka Pekovi

trebalo da bude jednak za sve. Osporavalo se pravo koje se stie

roenjem i isticao se pojam statusne jednakosti. asopisi se po-
stavljaju kao alternativna, enska, logika koja je esto dovodila
drugu stranu u poziciju odbrane poseda kada je dozvoljeno ustreliti
uljeza. Bili su sredstvo da se jedan utuljen ljudski glas jasnije uje,
da se stvaranje koje je postojalo samo u senci muke kulture obasja
svetlou:
Mislim da ovaj list treba da poslui enskom razvitku i time to e im
davati polja za rad

poruila je Milica Jae Tomia u odgovoru gospoi S.M. (ena,

1911), ime je jasno okarakterisala ulogu enskog asopisa. I u
Bosanskoj vili koja je u rubrici Listovi najavila pojavu novog en-
skog asopisa podrava se ista misao o potrebi da se obezbedi mes-
to za ensko pisanje, mada urednitvo izraava i sumnju u potrebu
postojanja velikog broja enskih asopisa:
Od nove godine poeo je izlaziti u Novom Sadu nov enski list ena.
Izdaje ga i uredjuje Milica Jae Tomia. ena izlazi u mjesenim
sveskama od 4-5 tampanih tabaka velike osmine. Bavi se svim pita-
njima, koja se odnose na enu i njen poziv. U knjievnom pogledu
urednitvo naroito skree panju italaca na knjievne proizvode,
koji se tiu ena. Prva i druga sveska ve je gotova i sudei po njima
list e biti vrlo dobar, a drugo je pitanje da li je trebalo pored organa
Dobrotvornih zadruga i enskog svijeta (Bosanska vila, XXVI/1911,
4: 63).

Poetak dvadesetog veka je vreme koje se smatra zlatnim

vekom srpske kulture. To je vreme procvata srpske lirike i pripove-
dake proze, vreme neponovljenog uticaja kritike, nauke i demo-
kratizacije kako politikih tako i umetnikih ideja. Vreme velikog
buenja, otkrivanja i sopstvenih i tuih vrednosti. Jedna neistro-
ena, mlada nacija, ubrzano je pokuavala da uhvati korak sa ev-
ropskom civilizacijom. To je takoe bilo i zlatno vreme brojnih a-
sopisa: knjievnih, naunih, aljivih, profesionalnih, fahovskih, de-
jih, pa i enskih (vidi bibliografiju). Svi asopisi, sem ene koja
je izlazila u Novom Sadu pa je i potpadala pod drugu pravnu prak-
su, imale su za urednike mukarce to je bila posledica zakona ko-
jim se enama poricala sposobnost da se brinu o imovini i novcu
ili da se pojavljuju pred sudom:
 ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA 131

Izriito je kazano da je ena za ivota svoga mua maloletna i da zato

bez njegova odobrenja ne moe nita da radi (enski pokret, I/1920,
1).

ak i enski pokret u kome su saraivale Leposava Mijukovi,

Paulina Lebl, Isidora Sekuli, a ureivala ga Zorka Kasner, i mo-
na Domaica koja je imala podrunice irom Srbije i dobru finan-
sijsku situaciju9, nisu mogli da urade nita po tom pitanju.
enski asopisi toga vremena jesu i pokazatelj kulturnog i na-
unog napretka, ogledalo epohe, jer u njima se, jasnije nego u ve-
likim i najvanijim, sagledava odnos prema drugome i razlii-
tom, prema manjini, zapostavljenima i, naroito, oni su pokazatelj
demokratizacije tradicionalnih shvatanja o ulozi ene u drutvu, ali
i ekonomskog stanja, politikih i ideolokih stavova, odnosa prema
evropskom i nacionalnom uticaju. U svim asopisima toga vreme-
na formiranje nacionalne svesti i nacionalnog knjievnog modela
bilo je u prvom planu interesovanja. U nekim asopisima, smatralo
se da se nacionalna svest neguje i podrava stalnim podseanjem
na stare i tradicionalne vrednosti. Zato se jo uvek najvei broj pri-
loga uklapa u folklorni model pripovedanja, objavljuju se i podsti-
u saradnici da sakupljaju narodne umotvorine, a sve ono to ima
veze sa selom i seoskim nainom ivota smatralo se jedino isprav-
nom i jedino zdravom formom ivota. U drugima se, kao u Srp-
skom knjievnom glasniku na primer, sagledavala potreba da se
evropska kultura kao deo klasinog, proverenog kulturnog naslea,
uvede u srpsku kulturu. Smatralo se da se u srpsku kulturu moe i
mora uvesti zapadnoevropsko umetniko iskustvo, naravno u ono-
likoj meri koliko bi obogatilo domau tradiciju (ukoliko je ne
gui). Ova struja je dodelila sebi veliku ulogu istaa i uvara
nacionalnog naslea i nacionalne mitologije od prisutnog i prisnog

9 Prvi urednik Domaice bio je Stevan Bajalovi, pa Dimitrije Dovijani, Aron

Nini, Duan oki. Upravni odbor je ak u jednom trenutku smatrao da
urednitvo treba ponuditi Jovanu Skerliu. Prema izvetaju Literarnog odbora
za 1902. godinu vidi se sa koliko samopouzdanja su lanice Odbora raz-
govarale o novom uredniku: Urednik Domaice do jula meseca bio je g.
Duan L. oki otpravljao je tu dunost na zadovoljstvo Uprave i Literaranog
odbora; ovom prilikom izjavljuje mu se zahvalnost. Poto je g. oki dao
ostavku na urednitvo, onda je posle pokuaja sa g. Dr. Skerliem, koji je
ostao neostvaren i pored odluke Uprave enskog Drutva o njemu kao
uredniku Domaice objavljen konkurs za izbor novog urednika i izabran je
ivko A. akorac (XXVI/ 1903, 3: 98).
132 Slobodanka Pekovi

orijentalizma, (turskog naslea), i od srednjeevropskog pritiska

kojem su bili izloeni Srbi u Bosni, Hercegovini i Hrvatskoj. Tako
je odnos prema nacionalnom bio veoma vaan i tradicionalistima i
modernistima.
I u enskim asopisima su nacionalne potrebe shvatane veoma
ozbiljno.10 Kao i u svim ostalim sluajevima, periferni, rubni obli-
ci kulture trpe znatno vei pritisak od glavnih tokova. Nacionalno
je u enskim asopisima, bez obzira da li su se obraali seoskoj,
malograanskoj ili varokoj eni, bilo izdignuto na pijedestal ne-
sumnjive vrednosti, na visinu nedodirljivog i nepromenljivog.
Baratalo se prepoznatljivim frazama, itav set konstruisanih sim-
bola stvarao je oseanje pripadnosti, samosvesti, izuzetnosti, re-
konstruisala se istorija. ene su postale simbol nacije i neka vrsta
nadahnua i okidaa mukom delanju. U vremenu u kome su poku-
avale da se oslobode muke premoi, ali i da budu odani i prirod-
ni nosioci nacionalnog ponosa, nale su se u unakrsnoj vatri jer je
nacionalizam svodio njihovo postojonja na simboline i nepro-
menljive slike koje su i same negovale, dok su se u isto vreme
svim svojim snagama upirale da se otresu stereotipa. U svim aso-
pisima (sem u enskom pokretu) podrazumevalo se da je ena ko-
joj se obraaju Srpkinja. U prvom broju Posestrime kao pro-
gramski tekst, Dragomir Brzak je objavio pesmu Posestrimi u
kojoj se asopisu postavlja veliki cilj okupljanja svih Srpkinja: Pa
da skupi silno jato,/ Golubica Srpkinjica!, da to jato poleti svu-
da gde ima Srba, da se svuda samo srpski uje, da se dii srpskim
slovom, da se ostavi sve to je tue i okrenuti se sebi da bi se ou-
valo srpstvo (I/1890, 1: 1), a iste godine u 5. broju, Vidoje ob-
javljuje Moju elju:
Da vidim keri roda mog
Da srpstvo ljube sve
Da srpsko ime miljeno
Po svetu uznose! (I/1890, 5: 85)11

10 Imena asopisa mnogo govore o njihovom opredeljenju. Od deset asopisa

koji su izlazili poetkom 20. veka, svi imaju jasno polno, ensko odreenje, a
tri i nacionalno.
11 Stalni i vredni saradnik Posestrime, Vidoje, u prii Posestrima takoe opi-
suje koje su najvee vrednosti devojake: Kako mi je to godilo, to je ona
oduevljena Srpkinja, to ne spada u ono kolo onih mladih devojaka, kojima
je sve ono, to je nae, prostako, nego se dii sa milim nam Srpstvom. Sad
 ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA 133

Posestrima je izlazila u Panevu i Velikoj Kikindi i verovatno

je ba zato to je bila odvojena od matine kulture i knjievnosti
potreba da se nacionalna pripadnost i vrednosti istaknu, bila veoma
izraena. Objavljivani su i napisi (ponekad polemiki) o nacional-
noj pripadnosti pojedinih dela i pisca. U itulji Ivanu Metroviu
se kae:
No slavu njegovu u istoriji knjievnosti najvie je obezbedio spev
Smrt Smail Age engia, koji se smatra za najlepu umetniku srpsku
pesmu u hrvatskoj knjievnosti (I/1890, 9-10 : 160).

U sledeem broju tampana je ispravka: umesto srpski spev, treba

epski spev, umesto srpsku pesmu, treba epsku pesmu, a u rubrici
Knjievnost pojavila se vest da je u Zagrebu izala knjiica Milivo-
ja Srbinovia, Slava srpskoj Ateni. Knjiica je pretampana pole-
mika iz Srbobrana i u njoj se dokazuje da je Dubrovnik srpski
grad, da Hrvati posvajaju Gundulia i da dr Milan Reetar u Splje-
tu poziva na pretplatu novog izdanja Gorskog vijenca. Autor za-
mera Reetaru to u pozivu govori da je
ovo remek djelo nae knjievnosti, Gorski vijenac jeste remek djelo,
ali nae srpske knjievnosti. Kad ete se ljudi ve okaniti tuega!?
(I/1890, 11: 192).

U svim evropskim kulturama pojava asopisa za ene oznaa-

vala je, s jedne strane, potrebu da se ene, u svom, poznatom okru-
enju prepoznaju kao mislee jedinke, ali i znak da je trite otkri-
lo postojanje nove grupe kupaca. asopisi su se odmah prilagodili
zahtevima trita i trudili su se da budu prihvatljivi za to je mogu-
e vei broj konzumenata. Rubrike asopisa su bile raznovrsne i
kretale su se u dijapazonu od razonode do pouke, od ala do saveta
i recepata, ali i kvalitetnih prevedenih knjievnih tekstova, priloga
domaih pisaca i istorijskih ili pravnih rasprava. Pored velikih i
vanih tema kojima je urednitvo posveivalo itave rubrike (obra-
zovanje, zabava, knjievnost), u svakom asopisu postojao je i deo
koji se obino smatra nevanim za fizionomiju asopisa, ali mnogo
govori o istoriji kulture. Ako se u jednom asopisu oglaavaju fine

mi je jo milija bila Kako bi ta umela negovati decu svoju u duhu

srpskome, kako bi ih znala upoznati sa vitekim Srbima, sa lepim momentima
iz nae povesnice (I, 1890, 13: 200).
134 Slobodanka Pekovi

ipke iz Valensije ili francuske pomade, ili ako uopte nema oglasa
a daje se recept za orbu od krompira i soli jasno je kakva je eko-
nomska situacija. Oglasi i recepti postaju socijalna istorija vreme-
na. Socijalnu istoriju ine i zapisi rashoda enskog drutva:
Poslato 30 dukata cesarskih Kruevakoj podruini na cilj podi-
zanja crkve i kole; Molba Kruevake podruine da se poalje
starog rublja jer ima mnogo ranjenika i sirotinje; 2 dukata ra-
njenicima Filipu Teodosiu i ivku ivojinoviu; Jednoj sirotoj
gradjanki, Evrejki, dala je Podruina ova 16 dinara kao pomo pri
poroaju; Ni: koulje i rublje dato sirotinji koju su 6. aprila Ar-
nauti kod Kurumlije napali i popalili; Odenula 11 sirotih
uenica (Domaica, I/1879, 2: 24).
Stereotip odnosa prema eni nije se menjao od prvog enskog
asopisa koji se pojavio 1879, ili Za nau enu iz 1952. pa sve do
danas, do Bazara ili Praktine ene. Neguju se iste ili bar sline
rubrike koje odraavaju socijalni, kulturni, ekonomski, politiki,
verski status i sastav itateljki. ema ureivake politike je uvek
tako odmerena da prilozi oblikuju svest itateljki po odreenom,
vaeem modelu: odabrani tekstovi, pouke koju nose, svrha aso-
pisa, ciljna grupa, sve je usmereno ka postavljenom zadatku. ak i
podnaslov asopisa ostaje tokom vremena isti: za obrazovanje i za-
bavu. I tipologija priloga se nije bitno izmenila: na udarnom mestu
su uvodni tekstovi koji se osvru na takozvanu temu dana, ili
meseca, zatim slede knjievni, nauni (istorija, higijena, ponekad
filosofija, pravo, gotovo nikad politika12) prilozi, saveti, recepti,
moda13. Vremenom se samo menjao redosled priloga, s tim to se

12 Ukoliko je asopis i bio politiki opredeljen, kao ena, ili odan kraljevskoj
kui kao Domaica, onda se politiki stav ili rojalizam nije iitavao u tek-
stovima u asopisu, ve sa naslovne strane, iz slika ili ilustracija, tek ponekad
iz komentara urednika ili urednitva. ak ni u asopisima koji su izlazili po-
sle Drugog svetskog rata, kao na primer ena danas iz 1941, nije objavljivao
tekstove koji bi bili u vezi sa dnevnom politikom, ali su jasno bili odreeni
ideologijom i ideolokim, klasnim opredeljenjem.
13 Moda je rubrika koja se bavila modom pretrpela najdublje promene. Od kon-
statacije da je moda sujeta (Srpkinja, I/1882, 2: 15), pa do pravog obrauna sa
eirima (u Posestrimi, I/1890, 5: 77 objavljena je vest o protestu protiv pera
u enskim eirima u Japanu, a u eni, I/1911, 2: 130, prenosi se lanak iz
Uitelja: Sve uiteljice jednog naeg kraja, na prvom svom druinskom
sastanku dogovorile su se, da u tekuoj godini ne kupuju nove eire.), moda
je evoluirala do statusnog simbola, masovne pojave i stila ivota. Ukoliko bi
se svakodnevna odea i nain odevanja takoe shvatio kao moda, onda je
 ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA 135

postepeno poveavalo interesovanje urednitva (i publike) za modu

i modne ilustracije i tekuu kulturnu situaciju. I onda kao i krajem
dvadesetog veka esto se prostor ustupao tekstovima monih po-
krovitelja, popularnim dvorskim ili politikim monicima. Ta go-
tovo ista formalna i sadrajna obeleja (malo je asopisa koji su
napravili iskorak, ena i enski pokret poetkom dvadesetog veka
i Profemina na kraju) govori i o istrajnosti stereotipa sa kojim se
uvek susreemo kada se pojavi re enski, ena. Za enu je (ukoli-
ko je uopte bila u stanju da ita) bila rezervisana odreena vrsta
knjievnosti: ljubavni romani, trivijalna knjievnost, poezija, bele-
tristika, putopisi, pisma, dnevnici. Ozbiljna knjievnost: istorija,
kritika, pravni tekstovi tek su sa enskim asopisima ali ne u
njima postali tivo koje su i ene itale. asopisi su probijali
enski knjievni geto, pa iako su bili svojevrstan rezervat (jer po-
dela na muki i enski svet nigde nije tako vidljiva kao u asopisi-
ma za ene), smanjivali su, bar, razlike izmeu mukog i en-
skog jezika. Knjievni i ostali prilozi u asopisima menjali su sli-
ku ene koju su, uvek do tada, stvarali mukarci i premoavali su
stvarno i imaginarno, pomagali su enama da prebrode jaz izmeu
sopstvenog ivota i ivota koji su elele. S jedne strane, knjievna
ostvarenja ena nisu bila toliko realna kao ona koja su objavljivali
mukarci, ali su sa druge strane sitni tekstovi, kao i rad enskih
udruenja bili realniji. Ono to su ene u Srbiji poetkom 20. veka
inile, izgleda jo veim kada se uzmu u obzir rei ge. Savke Su-
botike izgovorene na glavnom skupu enskog Drutva 25. fe-
bruara 1901:
1860. bili su jo svi gradovi u Srbiji u turskim rukama, pa tako i Be-
ograd Na zapadu, gde su enska drutva ponikla, nije takvih
tekoa bilo, bar ne u toj meri, jer nije bilo ukorenjene predrasude
protiv svakog samostalnog i javnog rada enskinje kao u nas i na isto-
ku (Domaica, XXIV/1901, 12: 114).

zanimljiv i tekst Rat suknji i komentar koji je objavljen u eni (I/1911, 1:

76). Predsednica sifraetkinja u Kanadi je agitovala protiv sukanja za koje je
tvrdila da su rune, nezdrave i nemoralne, a da se ena moe osloboditi tek
kada obue pantalone. U zavrnoj reenici, urednitvo se ironino osvre na
ovaj zahtev: Nema izgleda da ene danas imaju preih briga no da se bore za
akire.
136 Slobodanka Pekovi

BIBLIOGRAFIJA ASOPISA

Domaica
1879-1941 Domaica, Organ enskog drutva i njegovih podru-
ina, Beograd, prvi urednik Jovan Popovi.

enski svet
1886-1914 enski svet, Organ Dobrotvorne zadruge Srpkinja,
Novi Sad, urednik Akakije Varaanin.

Posestrima
1890 Posestrima, List za pouku izabavu naem enskinju,
Panevo, Velika Kikinda, urednik Ivan Martinovi i
Ljubomir Loti.

Runi rad
1898 Runi rad, Beograd, urednik Jovan Jovanovi.

Pariska moda
1902 Pariska moda. La mode parisiene, Beograd, urednik
Petar M. Savi.

Materinski list
1901 Materinski list, Beograd, urednik Raa Mitrovi.

Srpska vezilja
1903 Srpska vezilja, Beograd, Milan P. Pavlovi.

ena
1911-1921 ena, Meseni asopis za ene, Novi Sad, urednica
Milica Jae Tomia.

enski pokret
1920-1936 enski pokret, Organ Drutva za prosveivanje ene i
zatitu njenih prava, urednik Petar Milosavljevi.

ena i svet
1925-1941 ena i svet, Zemun, urednik Ivan Zrni.

enski svet
1930-1934 enski svet, Meseni asopis za enska pitanja i mo-
du, Beograd, urednica Jelena M. Zrni.
 ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA 137

ABSTRACT

Women Magazines at the beginning of the 20th century were a special

mirror of epoche, an identifier of economical state, political and ideo-
logical status of women. As they were not in the middle of cultural
movement, but a kind of margine, all the processes were strongly un-
derlined especially according to national feelings.
The magazines were the certain parameters of democtic changes, because
the women were the minority without rights to take care of their children
or properties, or to be present in public.
The magazines were a rare chance encouraged women in writing, but
most of all, to help them to find their self confidence.
All kinds of magazines were docile, but also a tie which amalgamate wo-
men, no matter if they were from a city od from a village, if they were
educated or not.