You are on page 1of 137

I.

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KRIVINOG PRAVA

1. Pojam krivinog prava

Krivino pravo je grana prava koja odreuje koja se dela smatraju


krivinim delima i koje se krivine sankcije i pod kojim uslovima
primenjuju prema onima koje ta dela ine. Kao takvo krivino pravo je deo
pravnog sistema jedne drave iji je zadatak da zatiuje linost oveka i
graanina, njegove osnovne slobode, prava i dunosti, nezavisnost, bezbednost,
dravno i drutveno ureenje i ustavni poredak drave.

Krivino pravo se deli na opti i posebni deo. Opti deo krivinog prava
regulie opta pitanja koja se odnose na sva krivina dela i sve njihove uinioce,
kao i na krivine sankcije i opte uslove za njihovu primenu. Posebni deo
krivinog prava odreuje pojedina krivina dela i kazne koje se za njih
propisuju.

Pojam krivinog prava koji je ovde izloen odnosi se na krivino pravo u uem
smislu koje se jo naziva i materijalnim krivinim prvom. Meutim, krivino
pravo u irem smislu obuhvata i krivino procesno pravo i izvrno krivino
pravo, ali se ove tri grane najee uzimaju odvojeno kao tri posebne grane
prava.

2. Odnos krivinog prava prema drugim granama prava

Krivino pravo kao deo pravnog sistema povezano je sa drugim granama prava
sa kojima ini celinu pravnog sistema drave. Ono se sa njima u mnogim
pitanjima dodiruje ili meusobno dopunjava doprinosei u celini odravanju i
zatiti pravnog poretka. U tom smislu od znaaja je odnos krivinog prava
prema krivinom procesnom pravu, izvrnom krivinom pravu, ustavnom pravu,
graanskom pravu, privrednoprestupnom pravu, prekrajnom pravu, kao i prema
drugim granama prava.

Krivino procesno pravo regulie krivini postupak koji se vodi protiv uinioca
krivinog dela i u kojem mu se zbog uinjenog krivinog dela izrie krivina
sankcija. U tom smislu krivino procesno pravo regulie krivinoprocesne
radnje i krivinoprocesne odnose subjekata koji uestvuju u krivinom postupku
(okrivljenog, suda, tuioca, oteenog, branioca, svedoka, vetaka, i drugih
uesnika). Na taj nain krivino procesno pravo omoguava primenu krivinog
prava koje se bez krivinog postupka ne bi moglo primeniti. S druge strane,
krivino procesno pravo bez krivinog prava ne bi imalo razloga za svoje
postojanje.
Izvrno krivino pravo regulie izvrenje krivinih sankcija koje su izreene
uiniocima krivinih dela. Ono je od znaaja za krivino pravo utoliko to se
izvrenje izreenih krivinih sankcija mora ostvarivati po pravilima propisanim
izvrnim krivinim pravom, jer se samo na taj nain moe da ostvaruje svrha
izvrenja krivinih sankcija. Samo pak, izvrno krivino pravo ne bi bez
krivinog prava imalo svrhu svog postojanja.

Ustavno pravo odreuje osnove dravnog i drutvenog ureenja zemlje,


utvruje slobode, prava i dunosti oveka i graanina i utvruje osnove pravnog
sistema u zemlji. Kao takvo ono odreuje i neke osnovne principe i pravila
krivinog prava. S druge strane, krivino pravo prua zatitu onom to je
ustavom utvreno i proklamovano, jer propisana pravila i proklamovana prava
imaju punu vrednost samo ukoliko su pravno zatiena, a krivino pravo upravo
prua tu zatitu propisujui odgovarajue krivine sankcije za one koji ta
propisana pravila i proklamovana prava povreuju ili ugroavaju.

Graansko pravo regulie imovinske odnose graana i drugih pravnih


subjekata. Krivino pravo te tako regulisane imovinske odnose obezbeuje
zatiujui imovinu i imovinska prava i interese u skladu sa onim kako su ta
prava i interesi graanskim pravom regulisani. Pored toga, krivino i graansko
pravo se dodiruju u pitanjima naknade tete prouzrokovane krivinim delima. U
tom smislu lice koje je oteeno krivinim delom moe u krivinom postupku da
ostvaruje svoj imovinskopravni zahtev za naknadu tete ili povraaj stvari, o
emu krivini sud moe da odlui usvajanjem ovog zahteva ili upuivanjem
oteenog na graansku parnicu. Ukoliko doe do parnice sud je u njoj vezan
odlukom krivinog suda u pogledu postojanja krivinog dela i krivice njegovog
uinioca.

Privrednoprestupno pravo odreuje koja se dela smatraju privrednim


prestupima i koje se privrednoprestupne sankcije i pod kojim uslovima
primenjuju prema onima koji ta dela ine. Privredni prestupi su inae posebna
vrsta kanjivih dela, razliitih od krivinih dela kojima se povreuju propisi o
privrednom i finansijskom poslovanju, a koja ine pravna lica, odgovorna lica u
pravnim licima i preduzetnici.

Iako su krivina dela i privredni prestupi razliite vrste delikata krivino pravo i
privrednoprestupno pravo imaju mnoge zajednike institute i zajednika pravna
reenja. U vezi sa tim neke odredbe krivinog prava shodno se primenjuju i u
privrednoprestupnom pravu. I privrednoprestupno pravo u irem smislu
obuhvata materijalno, procesno i izvrno privrednoprestupno pravo.

Prekrajno pravo odreuje koja se dela smatraju prekrajima i koje se


prekrajne sankcije primenjuju prema onima koji ta dela ine. Prekraji su
povrede javnog poretka koje predstavljaju posebnu vrstu kanjivih dela razliitih
od krivinih dela i privrednih prestupa. Njih ine fizika lica, pravna lica,
odgovorna lica u pravnim licima i preduzetnici. U odnosu na krivina dela i
privredne prestupe prekraji predstavljaju laku vrstu delikata, zbog ega je
vano njihovo razlikovanje od ovih vrsta delikata. Za odnos prekrajnog prava
prema krivinom i privrednoprestupnom pravu znaajno je to su mnogi
pojmovi i instituti esto isti ili slini, zbog ega se u nekim sluajevima u
prekrajnom pravu shodno primenjuju odredbe krivinog prava. I prekrajno
pravo, pored svog materijalnog dela, obuhvata i prekrajni postupak i izvrenje
prekrajnih sankcija.

Krivino pravo se esto naziva i kazneno pravo (droit criminel i droit pnal u
francuskorn pravu, Kriminalrecht i Strafrecht u ncrnakom pravu, Criminal Law
i Penal Law u engleskom pravu, a i u naem starijem pravu koristio se pored
izraza krivino pravo i iaraz kazneno pravo ili kaznitelno pravo), pa u tom
smislu termini krivino pravo i kazneno pravo predstavljaju sinonime. Meutim,
u naoj savremenoj pravnoj terminologiji izraz kazneno pravo dobija jedno ire
znaenje tako da obuhvata sve tri ranije pomenute grane prava koje se odnose na
kanjiva dela, tj. krivina dela, privredne prestupe i prekraje. U tom smislu
kazneno pravo je grana prava koje obuhvata krivino, privrednoprestupno i
prekrajno pravo.

3. Izvori krivinog prava

Krivino pravo je zakonsko pravo to znai da su izvori krivinog prava zakoni.

Pravni propisi nieg ranga od zakona (uredbe, pravilnici, odluke i drugi


propisi) ne mogu biti neposredni izvori krivinog prava, tj. njima se ne mogu
odreivati krivina dela i krivine sankcije. Meutim, oni ipak imaju odreeni
znaaj za krivino pravo i mogu biti posredni izvor krivinog prava utoliko to
mogu dopunjavati zakonske odredbe krivinog prava i blie odreivati sadrinu
onoga to je krivinim zakonom propisano (na primer, krivini zakon odreuje
krivino delo nezakonitog lova, a kad je lovostaj za pojedine vrste divljai
odreuje se drugim propisima).

Sudska praksa u naem pravu nije izvor prava, pa prema tome ni izvor
krivinog prava. Jednom doneta sudska odluka u naem pravu vai samo za taj
sluaj i ne predstavlja pravno pravilo koje se ima primenjivati i za budue
sluajeve (kao to je to sluaj u anglosaksonskom pravu). Meutim, sudska
praksa moe biti od uticaja na tumaenje krivinog prava.

Ni obiaji nisu izvor krivinog prava, tako da ono to prema obiajnim


shvatanjima nije doputeno, nije krivino delo ako nije zakonom odreeno kao
krivino delo. Ipak, obiajna shvatanja u nekim sluajevima mogu uticati na
zakonodavca da u skladu sa njima odredi neko krivino delo.

Meunarodni ugovori (konvencije i drugi) u ustavnopravnom smislu imaju


znaaj domaih zakona ukoliko su ratifikovani od strane nae drave, pa utoliko
mogu biti i izvori krivinog prava. Poto ovi ugovori ne sa dre sankcije za
neposrednu primenu prema uiniocima koji ine krivina dela protivna
meunarodnom pravu, praksa je da se odredbama krivinih zakona propiu
krivina dela u skladu sa konvencijama i drugim optim pravnim aktima
meunarodnog prava i time obuhvati njihova sadrina. U tom smislu
preuzimanje pravnih reenja iz meunarodnih konvencija pravna je obaveza
drava koje su konvenciju potpisale i ratifikovale.

Nauka krivinog prava takoe nije izvor krivinog prava. Meutim,


prouavajui pojmove i institute krivinog prava i vaea zakonska reenja
nauka znaajno pomae razumevanju i tumaenju zakonskih odredaba i time
doprinosi njihovoj pravilnoj primeni, a pored toga i utie na zakonodavca pri
donoenju novih ili izmeni postojeih krivinih zakona.

4. Krivini zakon

Krivini zakon je pravni propis donet od zakonodavnog organa u formi


zakona kojim se regulie neko pitanje iz oblasti krivinog prava (na primer,
odreuje se neko krivino delo i kazna za isto, odreuju se pojedine krivine
sankcije, propisuje se neko pravilo koje se tie odgovornosti onih koji ine
krivina dela i primene krivinih sankcija u konkretnim sluajevima).

Krivinim zakonom se naziva i skup krivinopravnih propisa (krivinih


zakona) kojim se regulie neka oblast krivinog prava, a koji je donet kao
jedna zakonska celina (na primer, Zakon o maloletnim uiniocima krivinih
dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica).

Od krivinih zakona treba razlikovati krivini zakonik. Krivini zakonik je


kodifikovani skup krivinopravnih propisa (krivinih zakona) koji obuhvata
celu materiju krivinog prava. Prema tome, i krivini zakonik je krivini
zakon koji obuhvata sve ili gotovo sve zakonske odredbe krivinog prava jedne
zemlje koje ine zakonodavnu celinu. U savremenoj zakonodavnoj praksi
najvei broj zemalja ima krivine zakonike.

Krivini zakonici imaju dva svoja dela: opti deo i posebni deo. Opti deo sadri
opta pravila koja se primenjuju za sva krivina dela i na sve njihove uinioce
(na primer, odredbe o krivici, uraunljivosti, vinosti, pokuaju, sauesnitvu,
vrstama krivinih sankcija, vrstama kazni i njihovom odmeravanju, zastarelosti i
dr.). Posebni deo krivinog zakonika sadri odredbe o pojedinim krivinim
delima i kaznama za svako od njih. Odredbe opteg dela krivinog zakonika
vae za sva krivina dela koja su predviena u posebnom delu tog zakonika, kao
i za sva krivina dela predviena u posebnim zakonima (u sporednom krivinom
zakonodavstvu). Iako krivini zakonik po pravilu obuhvata celu materiju
krivinog prava, neke zakonske odredbe, koje su po svojoj prirodi krivine
odredbe odnosno krivini zakoni, u nekim sluajevima nisu unete u krivini
zakonik kao celinu, ve se nalaze u nekim drugim zakonima koji se odnose na
razliite oblasti pravnog regulisanja, zbog toga to su po svojoj prirodi tesno
povezane sa tom materijom. Tako, na primer, krivino delo ometanje ovlaenog
slubenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili odravanja javnog reda i
mira nalazi se u Zakonu o javnom redu i miru, krivino delo neovlaene
kupovine i prodaje efektivnog stranog novca nalazi se u Zakonu o deviznom
poslovanju, i dr. Te krivinopravne zakonske odredbe koje se nalaze izvan
krivinog zakonika u drugim posebnim zakonima iz razliitih oblasti nazivaju
se sporednim krivinim zakonodavstvom.

Ukupnost svih krivinih zakonskih propisa jedne drave sainjava krivino


zakonodavstvo te zemlje. U tom smislu krivino zakonodavstvo Republike
Srbije sainjavaju: Krivini zakonik, Zakon o maloletnim uiniocima krivinih
dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Zakon o odgovornosti pravnih lica
za krivina dela, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela,
Zakon o posebnim merama za spreavanje vrenja krivinih dela protiv polne
slobode prema maloletnim licima i krivine odredbe u posebnim zakonima
(sporedno krivino zakonodavstvo).

5. Struktura propisa krivinih zakona

Propisi krivinih zakona po svojoj formi imaju karakteristinu strukturu. Ona je


naroito specifina kada su u pitanju propisi posebnog dela krivinog prava.
Poto ovi propisi odreuju pojedina krivina dela i kazne za njih, tako i strukturu
ovih propisa odlikuje postojanje dva dela ovakve odredbe. Prvi deo odredbe
odreuje u emu se sastoji odreeno krivino delo i naziva se dispozicija ili
dispozicioni deo krivinopravnog propisa posebnog dela krivinog prava. Drugi
deo ovog propisa naziva se sankcija i on sadri odredbu o kazni koja je za to
krivino delo propisana. Inae, izraz krivina sankcija oznaava
krivinonopravne mere koje se primenjuju prema uiniocima krivinih dela
(kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere), pri emu se samo
kazne izriito propisuju za svako krivino delo (u delu krivinopravnog propisa
koji se zove sankcija, jer je kazna koja se propisuje sankcija), dok se ostale
krivine sankcije primenjuju prema optim odredbama opteg dela krivinog
prava. Propisi opteg dela krivinog prava nemaju u svojoj strukturi dispoziciju i
sankciju, ve sadre samo dispozitivnu odredbu kojom se regulie neko opte
pitanje krivinog prava.

Prema nainu kako odreuju krivino delo razlikuje se vie vrsta dispozicija:
obine, opisne, blanketne i upuujue.

Obine dispozicije odreuju krivino delo po samom njegovom pojmu (bez


navoenja elemenata iz kojih se delo sastoji), kao, na primer, kod krivinog dela
uvrede (ko uvredi drugog").

Opisne dispozicije opisuju u emu se krivino delo sastoji (navodei njegove


elemente), kao, na primer, kod krivinog dela klevete (ko za drugog iznosi ili
pronosi to god neistinito to moe koditi njegovoj asti ili ugledu").

Blanketne dispozicije odreuju u emu se krivino delo sastoji, ali se za


sadrinsko odreivanje nekog njegovog elementa moraju uzeti u obzir i neki
drugi propisi, kao to je to sluaj, na primer, kod krivinog dela prenoenja
zarazne bolesti (ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za
suzbijanje ili spreavanje zaraznih bolesti pa usled toga doe do prenoenja
zarazne bolesti"). Za utvrivanje da li je uinjeno krivino delo moraju se uzeti
u obzir i pomenuti propisi, odluke ili naredbe.

Upuujue dispozicije odreuju krivino delo tako to navode neka obeleja tog
krivinog dela, a za ostale upuuju na neku drugu odredbu krivinog zakona,
kao, na primer, kod krivinog dela udruivanja radi protivustavne delatnosti (ko
stvara grupu ili drugo udruenje radi vrenja krivinih dela iz l. 305. do 310. i
l. 312. do 314. ovog zakonika").

Dispozicije se jo mogu podeliti na proste i sloene. Proste sadre samo jednu


dispoziciju, dok su sloene u stvari sastavljene iz vie dispozicija, na primer kod
krivinog dela falsifikovanja isprava (ko napravi lanu ili preinai pravu
ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lanu ili neistinitu
ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe").

Deo krivinopravnog propisa koji se zove sankcija odreuje kaznu za krivino


delo odreeno u dispoziciji, jer kazna za svako krivino delo mora biti izriito
odreena u zakonu. Ostale vrste krivinih sankcija (mere upozorenja, mere
bezbednosti i vaspitne mere) odreuju se po optim pravilima za njihovu
primenu u optem delu krivinog prava, izuzev u nekim sluajevima kada su
izriito odreene za odreeno krivino delo u delu krivinopravnog propisa
kojim se odreuje kazna. Kazna moe da bude odreena na etiri naina, pa tako
razlikujemo etiri sistema propisivanja kazne za odreeno krivino delo u
krivinom zakonu:
1) Sistem apsolutno odreenih kazni prema kome se za svako krivino delo
odreuje vrsta i tana mera kazne. Slabost ovog sistema je u tome to je
kazna uvek ista bez obzira to postoje laki i tei sluajevi istog krivinog
dela. U naem krivinom pravu ovaj sistem se ne primenjuje, a izuzetno se
primenjuje u prekrajnom pravu za neke najlake prekraje (mandatne
kazne);
2) Sistem relativno odreenih kazni kojim se kazna za svako krivino delo
odreuje u rasponu propisanog minimuma i maksimuma tog krivinog dela.
Ovaj sistem propisivanja kazne najee se primenjuje u savremenom
krivinom pravu a prihvaen je i u naem krivinom zakoniku;

3) Sistem kazni odreenih u srazmeri sa priinjenom tetom, protivpravno


pribavljenom imovinskom koriu, neizvrenom obavezom, vrednou
predmeta krivinog dela i dr. Ovaj sistem takoe nije prihvaen u naem
krivinom pravu, a primenjuje se u nekim sluajevima kod privrednih
prestupa i prekraja;

4) Sistem neodreenih kazni kojim se predvia samo da e se uinilac


krivinih dela kazniti, ostavljajui sudu da odredi kaznu. Nedostatak ovog
sistema je to u praksi moe da vodi velikoj neujednaenosti pa i arbitrarnosti
u odmeravanju kazne. Zbog toga ovaj sistem nema primenu u savremenom
krivinom pravu.

Za svako krivino delo krivini zakon propisuje odreenu kaznu, ali u nekim
sluajevima zakon moe alternativno predvideti i dve kazne u kom sluaju se
izrie jedna od njih. Meutim, u nekim sluajevima zakon moe da propie
kumulativno dve kazne, u kom sluaju se obe kazne obavezno izriu, jedna kao
glavna, a druga kao sporedna kazna.

6. Tumaenje krivinog zakona

Tumaenje krivinog zakona je utvrivanje njegovog pravog smisla. Svako


ko primenjuje krivini zakon (a to vai i za druge zakone i propise) mora najpre
tano da utvrdi ta taj zakon propisuje da bi tek tada mogao pravilno da ga
primeni. Zakoni se piu jasno i precizno pa je najee odmah jasno ta zakon
propisuje. Meutim, u nekim sluajevima dogaa se da zakonska odredba nije
sasvim jasno i precizno formulisana, pa je u tom sluaju potrebno vie napora da
bi se dolo do njegove prave sadrine. Da bi se taj cilj postigao postoji vie vrsta
tumaenja koja se meusobno razlikuju po subjektu tumaenja, po nainu
tumaenja, po metodu tumaenja i po obimu tumaenja.

Prema subjektu koji daje tumaenje razlikuju se sledea tumaenja:


Autentino tumaenje koje daje organ koji donosi krivini zakon (narodna
skuptina). Ovo tumaenje ima obavezan karakter i tretira se kao sastavni deo
zakonske odredbe koji se tumai. Ono se objavljuje u slubenom glasilu u kome
je objavljen i krivini zakon (Slubeni glasnik Republike Srbije).

Sudsko tumaenje daju sudovi u obrazloenjima svojih odluka. Ono ima znaaj
samo za konkretan sluaj i nema obaveznu snagu za budue sluajeve. Ipak, ono
utie na tumaenje krivinih zakona u praksi ne snagom obaveznosti, ve, ako je
dobro argumentovano, snagom svoje ubedljivosti. Postoje i naelna miljena
koja se o pojedinim pitanjima zauzimaju na optoj sednici Vrhovnog kasacionog
suda koja doprinose ujednaavanju tumaenja izvesnih propisa u praktinoj
primeni.

Nauno tumaenje daje nauka krivinog prava, tj. lica koja se tom naukom
bave. Ona se najee iznose u knjigama, komentarima, lancima, referatima,
diskusijama i drugim objavljenim radovima ili usmenim saoptenjima. Ovo
tumaenje nema obaveznu snagu, ali utie snagom svoje ubedljivosti i
argumentovanosti na one koji zakon primenjuju.

Prema nainu tumaenja razlikuju se sledea tumaenja:

Gramatiko (ili jeziko) tumaenje vri se na osnovu jezike analize zakonske


odredbe primenom pravila gramatike i sintakse da bi se dolo do pravog smisla
zakonske formulacije koja zbog veeg bogatstva misli od jezike mogunosti da
se one izraze (a katkad i zbog nepanje u formulisanju) nije uvek dovoljno jasna
i precizna.

Logiko tumaenje vri se na osnovu logike kao nauke o pravilnom miljenju.


Zakonodavac po pravilu pretpostavlja pravilno miljenje onoga ko e
primenjivati zakon pa se u tom smislu i izraava. Stoga se u logikom tumaenju
koriste logika pravila kao to su: argumentum in contrario - zakljuak
suprotnosti (na primer, ako je saobraajnim znakom propisano obavezno
skretanje u desno zakljuak je da je zabranjeno skretanje u levo iako za to nema
postavljenog odgovarajueg znaka) ili argumentum a fortiori koji ima svoja dva
oblika (1. ko moe vie moe i manje -argumentum ad maiorem a minus- , i 2.
kad je dovoljno manje onda utoliko pre ukoliko postoji vie -ad minorem a
maius-). Tako, na primer, ako sud moe u konkretnom sluEaju da oslobodi
uinioca od kazne, moe i da mu kaznu ublai (ad maiorem a minus).

Sistematsko tumaenje se vri prema mestu koje odredba ima u sistematici


krivinog zakona, jer se odredbe u zakonu sistematizuju prema svojoj sadrini,
zbog ega njihovo mesto u sistematici govori i neto o njihovoj sadrini. Na
primer, mesto odreenog krivinog dela u odreenoj glavi posebnog dela
Krivinog zakonika pokazuje ta je grupni zatitni objekt kod tog krivinog dela.

Istorijsko tumaenje se vri konsultovanjem materijala u vezi sa donoenjem


krivinog zakona (nacrta zakona, predloga zakona, ekspozea i diskusija u
skuptini) iz ega se moe izvesti zakljuak ta se zakonom htelo da propie, a
nije jasno formulisano u zakonu.

Uporedno tumaenje se koristi u sluajevima kada je propis objavljen na vie


jezika pa se pravi smisao nejasnog propisa utvruje iz odgovarajueg teksta
istog propisa na drugom jeziku na kome se zakonodavac, zbog boljih jezikih
izraajnih mogunosti, moda jasnije izrazio.

Prema metodu tumaenja razlikuje se logiko-konstruktivni i teleoloki metod.


Prvim od ovih metoda utvruje se ta je zakonodavac pomenutom odredbom
iskazao, a drugim ta je zakonodavac u stvari hteo da kae, a nije dovoljno jasno
izrazio.

Tumaenje po obimu moe da bude ue ili ire, zavisno od toga koja se sadrina
daje pojmovima kojima se zakon posluio. S obzirom na to da krivino pravo za
uinjena krivina dela propisuje krivine sankcije kao najteu vrstu pravnih
sankcija, odredbe krivinog zakona se po pravilu usko (restriktivno) tumae,
kako se ne bi davanjem ire sadrine upotrebljenim pojmovima pri odreivanju
krivinih dela i reavanju drugih pitanja, proirivala zona kanjivosti. Meutim,
krivini zakon u nekim sluajevima koristi pojmove u njihovom irem znaenju
u kojim sluajevima sam zakon treba da izriito odredi tu iru sadrinu. U tom
smislu Krivini zakonik je u lanu 112. dao tumaenje izvesnih zakonskih izraza
u ovom zakoniku koja su po svojoj sadrini ira (ekstezivna) tumaenja, kao na
primer: pod silom se smatra i primena hipnoze ili omamljujuih sredstava s
ciljem da se neko protiv svoje volje dovede u nesvesno stanje ili onesposobi za
otpor, ili pokretnom stvari se smatra i svaka proizvedena ili sakupljena energija
za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i raunarski
podatak i raunarski program".

7. Analogija u krivinom pravu

Analogija je nain reavanja sluajeva koji nisu precizno ili nisu izriito
regulisani vaeim pravnim propisima. Do njene primene moe doi i u
krivinom pravu. Po nainu kako se primenjuje analogija moe biti dvojaka:
kreativna (analogija kojom se stvara pravo) i interpretativna (analogija kojom
se tumai pravo).
Analogija kao nain stvaranja prava primenjuje se tako to se situacija koja
nije izriito regulisana pravom reava podvoenjem pod propis koji regulie
slinu situaciju. Na taj nain popunjavaju se praznine koje postoje u pravnim
propisima. Primena ovakve analogije u krivinom pravu nije prihvatljiva, jer je
u suprotnosti sa principom zakonitosti krivinog dela i krivine sankcije (nullum
crimen nulla poena sine lege), tako da ona u naem krivinom pravu nije
dozvoljena.

Analogija kao nain tumaenja prava je prihvatljiva jer se njom ne utvruje


neto to nije propisano zakonom, ve se ono to je zakonom propisano samo
tumai po slinosti sa tumaenjem drugog slinog propisa. To bi, na primer, bio
sluaj ako bi se pojam pripremanja za vrenje krivinog dela iz l. 401. KZ (koji
u toj odredbi nije preciznije protumaen u smislu koje radnje uinioca se mogu
smatrati pripremanjem) tumaio analogno pojmu pripremanja datom u l. 320.
KZ u kom propisu je precizno odreeno koje se radnje uinioca mogu smatrati
pripremanjem.

8. Vremensko vaenje krivinog zakona

Krivini zakon stupa na snagu tj. poinje da se primenjuje osmog dana po


njegovom objavljivanju kao to je to uglavnom pravilo i za sve druge zakone.
Izuzetno on moe da stupi na snagu i u nekom drugom roku koji u tom sluaju
treba da bude izriito odreen u tom zakonu (to se obino ini kada je u pitanju
neki veliki zakon za iju je primenu potrebno vie vremena da ga proue oni koji
e ga primenjivati, kad je potrebno due vreme da se izvre pripreme za primenu
zakona ili kada postoji potreba da vie zakona stupi na snagu istog dana, a nee
biti svi u isto vreme usvojeni).

Krivini zakoni se obino donose sa neodreenim vremenom vaenja tako da


oni vae sve dok ne budu ukinuti. Ukidanje moe biti izriito ili preutno.
Ukidanje je izriito ako novi zakon sadri odredbu prema kojoj stupanjem na
snagu novog zakona raniji zakon prestaje da vai. Preutno ukidanje nastaje
ako se donese novi zakon o istoj materiji bez odredbi u prestanku vaenja starog,
u kom sluaju se stari zakon preutno ukida samim tim to je stupio na snagu
novi zakon (po optem pravnom pravilu da novi zakon derogira raniji). U
izvesnim sluajevima krivini zakon moe biti donet sa odreenim vremenom
trajanja (najee u vezi sa interventnim merama u privredi) u kom sluaju
zakon prestaje da vai istekom roka za koji je donet, izuzev ako se izmenom tog
zakona ne produi ili ne ukine rok njegovog vaenja.

U vezi sa stupanjem na snagu novog krivinog zakona postavlja se pitanje koji


e se zakon primeniti ako je krivino delo uinjeno u vreme vaenja starog
zakona, a u vreme suenja vai novi. U tom sluaju vai pravilo da se za svako
krivino delo, po pravilu, sudi po zakonu koji je vaio u vreme njegovog
izvrenja, jer je to zakon koji je izvrenjem tog dela prekren i tim je zakonom
propisano kako e se kazniti onaj koji to delo uini. To istovremeno znai da
povratno dejstvo krivinog zakona tj. njegova retroaktivna primena nije
dozvoljena. Od ovog pravila ini se jedan izuzetak koji se sastoji u tome to e
se za delo uinjeno u vreme vaenja starog krivinog zakona primeniti novi
zakon ako je on blai za uinioca. Pri oceni koji je od dva zakona blai ne vri se
ocena jednog i drugog zakona uzetih apstraktno, ve koji od njih primenjen na
konkretan sluaj daje povoljniji rezultat za uinioca (pri tom se ne ceni samo
koji zakon propisuje blau kaznu za konkretno krivino delo, ve se uzima u
obzir ukupnost svih odredaba jednog ili drugog zakona koje se mogu primeniti u
konkretnom sluaju). Dosledno tome blai je onaj zakon po kome u tom sluaju
nema krivinog dela (nije propisano ili postoji osnov iskljuenja postojanja
krivinog dela), ako nema uslova za krivino gonjenje (ako je nastupila
zastarelost), a zatim ako se uinilac moe osloboditi od kazne ili po kome bi bila
izreena blaa kazna. Pri tome treba uzeti i druge odredbe koje se mogu
primeniti, na primer, da li se moe izrei uslovna osuda, da li se moe ublaiti
kazna, da li se moe izrei i sporedna kazna, da li se uinilac tretira kao
maloletnik, da li se za krivino delo goni po slubenoj dunosti, po predlogu
oteenog ili po privatnoj tubi i dr, to sve, zavisno od postojeih uslova, moe
uticati da zakon bude povoljniji za uinioca.

Moe se dogoditi da se od vremena izvrenja krivinog dela zakon vie puta


promeni. U tom sluaju primenie se onaj od njih koji je najpovoljniji za
uinioca. Ako je u pitanju krivini zakon koji je donet sa odreenim vremenom
trajanja taj zakon se primenjuje bez obzira na to kad se uiniocu sudi ukoliko
samim tim zakonom nije drukije odreeno.

9. Prostorno vaenje krivinog zakona

Pod prostornim vaenjem krivinog zakona podrazumeva se mogunost


njegove primene na konkretno uinjena krivina dela s obzirom na to gde je
krivino delo uinjeno, protiv koga, ko je uinilac i gde se on nalazi. U tom
smislu krivini zakon se primenjuje u jednoj zemlji na sve sluajeve na koje
postoji mogunost njegove primene. Te mogunosti se odreuju po razliitim
kriterijumima tj. po razliitim principima prostornog vaenja zakona. Dosledno
tome prostorno vaenje krivinog zakona odreuje se po sledeim principima:

Prema teritorijalnom principu krivini zakon se primenjuje na svakog ko


uini krivino delo na teritoriji drave o ijem se krivinom zakonu radi.
Prema realnom principu krivini zakon se primenjuje na svakog ko uini
krivino delo protiv drave ili dravljana drave iji je krivini zakon u pitanju,
odnosno protiv dobara koja pripadaju toj dravi ili njenim dravljanima.

Prema personalnom principu krivini zakon se primenjuje prema


dravljanima te zemlje koji su uinili krivino delo.

Prema univerzalnom principu krivini zakon se primenjuje na svakog


uinioca krivinog dela koji bude uhvaen ili se zatekne na teritoriji drave iji
je krivini zakon u pitanju.

Poto nema nekog opteusvojenog principa koji bi se primenjivao u svim


dravama te svaka drava odreuje kriterijume za primenu svog krivinog
zakonodavstva. U naoj zemlji osnovni princip prostornog vaenja naih
krivinih zakona je teritorijalni princip prema kome se krivini zakoni
Republike Srbije primenjuju na svakog ko je na teritoriji Srbije uinio krivino
delo. Kao teritorija drave smatra se celokupna suvozemna teritorija i vodene
povrine unutar dravnih granica. Tu spada i vazduni prostor iznad tih
suvozemnih i vodenih povrina kao i podzemni prostor ispod njih. Kao domaa
teritorija smatraju se i domai brodovi bez obzira na to gde se brod nalazio u
vreme izvrenja krivinog dela, a isto tako i vojni vazduhoplovi, dok se civilni
vazduhoplovi tretiraju kao domaa teritorija samo ako je u vreme izvrenja
krivinog dela civilni vazduhoplov bio u letu (naravno i ako je prizemljen na
domaoj teritoriji). Smatra se da je let zapoeo kada su ulazna vrata u
vazduhoplovu zatvorena pred poletanje, a let je zavren kad su vrata
vazduhoplova posle prizemljenja otvorena.

Kao dopunski principi prostornog vaenja naeg krivinog zakonodavstva


koriste se i ostali principi prostornog vaenja krivinih zakona i to realni
princip, ako je u inostranstvu uinjeno neko od odreenih krivinih dela protiv
ustavnog ureenja i bezbednosti nae zemlje kao i krivino delo falsifikovanja
novca, ako je u pitanju na novac, kao i prema strancu koji van teritorije nae
zemlje uini krivino delo prema naoj zemlji ili njenim dravljanima ako bude
zateen u Srbiji ili bude ekstradiran Srbiji. Prema personalnom principu na
krivini zakon primenjuje se na nae dravljane koji u inostranstvu uine
krivino delo (sem ve navedenih krivinih dela za koja se na krivini zakon
primenjuje po realnom principu) koji bude zateen u Srbiji ili joj bude izdat.
Ovo pravilo vai i za stranca koji postane dravljanin Srbije posle uinjenog
krivinog dela. Najzad, na krivini zakon se moe po univerzalnom principu
primeniti i na stranca koji je u inostranstvu uinio krivino delo za koje se prema
zakonu te zemlje moe da izrekne kazna zatvora od pet godina ili tea kazna
prema stranoj dravi ili stranom dravljaninu, ako bude zateen na teritoriji
Srbije, a ne bude ekstradiran stranoj dravi. U takvom sluaju uinjeno delo
treba da bude kanjivo i po zakonu zemlje u kojoj je uinjeno, a uinilac za
uinjeno delo ne moe biti stroe kanjen nego to je to mogue po krivinom
zakonu zemlje u kojoj je delo uinio.

10.Nauka krivinog prava i druge krivine i pomone nauke

Krivinim pravom se pored krivinog prava kao grane prava, naziva i nauka
krivinog prava. Ova nauka je deo pravnih nauka, a u predmet njenog
prouavanja spada:

krivino pravo kao grana prava koja odreuje koja se ponaanja smatraju
krivinim delima i koje se krivine sankcije i pod kojim uslovima primenjuju
prema onima koji ta dela ine. Kao takva nauka krivinog prava prouava
opti pojam i opte elemente krivinog dela i druge opte pojmove i institute
krivinog prava, krivine sankcije koje se primenjuju prema uiniocima
krivinog dela i opte uslove za primenu tih sankcija;

pojedina krivina dela, njihove pojmove i elemente kao i sankcije koje se za


njih primenjuju;

tumaenje odredaba krivinog zakonodavstva, njihovom analizom i kritikim


razmatranjem zakonskih reenja.

najzad, nauka krivinog prava daje i predloge za dogradnju usavravanje i


izmenu postojeeg krivinog zakonodavstva u skladu sa savremenim
potrebama drutva kao i sa naunim rezultatima do kojih se u prouavanju
krivinih dela i krivinih sankcija dolo.

Nauka krivinog prava je pravna nauka, jer predmet svog izuavanja posmatra
sa aspekta prava. Postoje i druge pravne nauke koje se bave nekim drugim
pravnim problemima koji se tiu krivinih dela i krivinih sankcija i drugim
pitanjima koja su u vezi sa njima. Te pravne krivine nauke su: nauka
krivinoprocesnog prava, penologija ili nauka izvrnog krivinog prava, nauka
privrednoprestupnog prava i nauka prekrajnog prava.

Nauka krivinoprocesnog prava izuava pravo koje regulie krivini postupak


koji se vodi protiv uinilaca krivinih dela radi primene krivinih sankcija, a
koji je regulisan krivinim procesnim pravom. U tom smislu nauka
krivinoprocesnog prava prouava pravno regulisanje odnosa izmeu subjekata
koji uestvuju u kriviinom postupku (suda, tuioca, okrivljenog, branioca,
oteenog, svedoka, vetaka i drugih uesnika krivinog postupka) i radnji koje
oni preduzimaju u tom postupku.
Penologija (ili nauka izvrnog krivinog prava) je takoe pravna nauka koja se
bavi prouavanjem pravnog regulisanja izvrenja krivinih sankcija i prava i
dunosti onih koji u tome uestvuju.

Nauka privrednoprestupnog prava prouava privredne prestupe kao posebnu


vrstu delikata u naem kaznenom pravu i pravila o primeni privrednoprestupnih
sankcija prema uiniocima. S obzirom na mnoge slinosti i zajednike pojmove
koji postoje u krivinom i privrednoprestupnom pravu ove dve grane pravnih
krivinih nauka tesno su povezane i najee se zajedno izuavaju.

Nauka prekrajnog prava takoe se moe svrstati u pravne krivine nauke iako
su prekraji posebna vrsta delikata razliita (ali u mnogo emu slina) od
krivinih dela i prekraja. Prouavajui prekraje i primenu prekrajnih sankcija
prema uiniocima prekraja, nauka prekrajnog prava prouava pojmove i
institute te grane prava u emu ima mnogo dodira sa krivinim pravom, naroito
po pitanjima razlikovanja krivinog dela i prekraja i primene nekih instituta
krivinog u prekrajnom pravu.

Pored pravnih krivinih nauka postoje i vanpravne krivine nauke ko je se


takoe bave problemima kriminaliteta (krivinih dela), ali sa nekih drugih
aspekata. Tu spadaju: kriminologija, kriminalistika i kriminalna politika.

Kriminologija je nauka koja se bavi prouavanjem kriminaliteta kao drutvene


pojave. U tom smislu ona se naroito bavi prouavanjem uzroka kriminaliteta
otkrivajui i analizirajui razliite faktore koji utiu na nastajanje ove pojave
(bioloki, antropoloki, socijalni i dr). Pored toga ona se bavi i pojavnim
oblicima kriminaliteta koji postoji u drutvu.

Kriminalistika je nauka koja se bavi metodama, nainima i sredstvima


otkrivanja krivinih dela i njihovih uinilaca koristei nauna saznanja iz
razliitih naunih oblasti koja mogu da doprinesu zadacima koja kriminalistika
treba da ostvari.

Kriminalna politika se bavi problemima suzbijanja i spreavanja kriminaliteta.


U tom smislu ona posebno prouava razliite mere koje se primenjuju u drutvu
da bi se ostvarila prevencija kriminaliteta, tj. da bi se delovalo da do vrenja
kriminalilteta ne doe.

Za praktinu primenu krivinog prava (materijalnog, procesnog i izvrnog) kao


i za nauke iz ovih oblasti, veoma su znaajne i neke druge nauke koje imaju za
predmet prouavanja neke druge naune oblasti, ali su esto veoma povezane sa
krivinim naukama, zbog ega se nekad nazivaju i pomone krivine nauke.
One su, meutim, od znaaja i za mnoge druge grane prava (na primer,
porodino, graansko i dr). To su: sudska psihologija, sudska psihopatologija i
sudska medicina.

Sudska psihologija se bavi prouavanjem psihologije uesnika u sudskom


postupku (sudije, tuioca, okrivljenog, branioca, oteenog, svedoka, vetaka i
dr) posebno u vezi sa njihovim uestvovanjem u krivinom postupku.

Sudska psihopatologija se bavi prouavanjem psihopatolokih pojava i


osobenosti uesnika u sudskim postupcima, meu kojima je od posebnog
znaaja prouavanje utvrivanja uraunljivosti odnosno neuraunljivosti
okrivljenog, to obuhvata i naunu oblast psihijatrije tako da se moe govoriti i o
sudskoj psihijatriji.

Sudska medicina je nauka koja se bavi razliitim problemima iz oblasti


medicine koji mogu biti od znaaja za krivino pravo i krivini postupak kao i
za izvrenje krivinih sankcija (na primer, prouavanje utvrivanja uzroka smrti,
vremena smrti, vrsta telesnih povreda, tragova seksualnih nasilja i drugih).

II. KRIVINO DELO

11.Pojam i elementi krivinog dela

Jedno od osnovnih pitanja teorije krivinog prava je odreivanje pojma


krivinog dela. Ovaj pojam se u teoriji odreuje tako to se utvruju opte
karakteristike (opta obeleja, opti elementi) svojstveni svim krivinim delima,
pa se pojam krivinog dela definie kao skup svih tih zajednikih elemenata
(karakteristika, obeleja). Meutim, poto se i odreivanje pojedinih optih
elemenata krivinog dela vri na razliite naine, to se u teoriji krivinog prava
pojavljuje veliki broj razliitih definicija pojma krivinog dela. Te razliite
definicije mogu se podeliti na formalne, materijalne i materijalno-formalne,
zavisno od toga da li se pojam krivinog dela odreuje samo na bazi formalnih
elemenata (protivpravnost, odreenost u zakonu) ili materijalnih elemenata
(drutvena opasnost, drutvena tetnost) ili se uzimaju u obzir i jedni i drugi.
Druga podela je na objektivne i objektivno-subjektivne definicije, zavisno od
toga da li se u definiciju unose samo objektivni elementi krivinog dela
(protivpravnost, odreenost u zakonu) ili se pored njih unosi i subjektivni
element (krivica).

Odreivanje pojma krivinog dela kao teorijsko pitanje uglavnom se razmatra u


nauci krivinog prava, dok se u krivinom zakonodavstvu tome pridaje manji
znaaj, tako da najvei broj savremenih krivinih zakonika ne daje zakonsku
definiciju tog pojma. Ipak, postoje i krivini zakonici koji odreuju ovaj pojam,
a to je sluaj i sa naim Krivinim zakonikom prema kome se pojam krivinog
dela odreuje definicijom Krivino delo je svako delo oveka koje je
zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je
skrivljeno". Ova definicija je veoma uoptena pa se ona u naoj teoriji razrauje
tako to se precizira uzimanjem u obzir svih optih karakteristika
(obeleja,elemenata) svojstvenih svim krivinim delima. Iako u tom
odreivanju kod pojedinih autora postoje izvesne razlike ipak se u krajnjoj liniji
takva definicija svodi na to da je krivino delo, delo oveka, da je ono
protivpravno, da je zakonom odreeno kao krivino delo i da je skrivljeno. Delo
oveka sastoji se iz radnje i posledice izmeu kojih postoji uzrona veza,
protivpravnost ukazuje na protivnost pravu, odnosno pravnim normama kojima
se odreuju pravila ponaanja u drutvu, a odreenost krivinog dela u zakonu
izraava da krivino delo mora biti zakonom odreeno kao krivino delo. Svi
navedeni elementi pojma krivinog dela su objektivnog karaktera jer ukazuju na
karakteristike krivinog dela uzetog u objektivnom smislu pa se o ovakvom
shvatanju pojma krivinog dela govori kao o objektivnom shvatanju pojma
krivinog dela. Meutim, ovim objektivnim elementima Krivini zakonik dodaje
i subjektivni element skrivljenost dela, koji ukazuje da je krivino delo
skrivljeno uinjeno delo, jer samo ono to je neko skrivljeno uinio moe biti
tretirano kao krivino delo. Ako se pojam krivinog dela ovako shvata i u
njegovu definiciju unosi i navedeni subjektivni element onda se dolazi do
objektivno-subjektivnog shvatanja pojma krivinog dela, za razliku od
objektivnog shvatanja prema kome se pojam krivino delo definie bez unoenja
subjektivnog elementa koji se tretira izdvojeno od pojma krivinog dela kao
pojam krivca, krivine odgovornosti ili krivice. Ipak, treba imati u vidu da
razlikovanje objektivno-subjektivnog i objektivnog shvatanja pojma krivinog
dela ima uglavnom teorijski znaaj, dok u praksi ono nema veliki znaaj, jer je
za kanjavanje potrebno da su ostvareni svi elementi (i objektivni i subjektivni),
a da li e se subjektivni element (krivica) uneti u definiciju pojma krivinog dela
ili uzimati odvojeno od krivinog dela u objektivnom smislu, kao drugi osnovni
pojam u krivinom pravu, nije od uticaja na kanjavanje. Ova razlika je, dakle,
samo od teorijskog znaaja, jer ako se pojam krivinog dela shvata u objektivno-
subjektivnom smislu onda se uzima da postoje dva osnovna pojma u nauci
krivinog prava: pojam krivinog dela i pojam kazne (odnosno krivine
sankcije), dok ako se krivino delo shvati isto objektivno, onda subjektivna
strana dela predstavlja drugi osnovni pojam pojam krivca, pojam krivine
odgovornosti ili pojam krivice, a kazna (odnosno krivina sankcija) predstavlja
trei osnovni pojam. Zavisno od toga koje se od ova dva teorijska shvatanja
prihvata (dva ili tri osnovna pojma) razlikuje se dvodeobni ili bipartitni i
trodeobni ili tripartitni sistem u sistematici nauke krivinog prava.

12.Bie krivinog dela


Pojam krivinog dela moe se shvatiti dvojako: kao opti pojam krivinog dela i
kao pojam odreenog krivinog dela. Opti pojam krivinog dela sainjava skup
optih elemenata (obeleja, karakteristika) svojstvenih svim krivinim delima,
dok pojam odreenog krivinog dela ine posebni elementi koji karakteriu
jedno odreeno krivino delo (na primer pojam krivinog dela krae). Opti
elementi su kod svih krivinih dela isti (delo oveka, protivpravnost, odreenost
u zakonu i krivica) zbog ega se oni ne navode u zakonu pri odreivanju
pojedinog krivinog dela, dok su posebni elementi kod pojedinih krivinih dela
razliiti (na primer kod krivinog dela krae oduzimanje, tua pokretna stvar,
namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi), tako da se po njima
razlikuje jedno krivino delo od drugog, pri emu neki od posebnih elemenata
moe biti isti kod dva ili vie krivinih dela, ali svi oni ne mogu biti isti, jer bi se
onda radilo o istom krivinom delu. Odnos izmeu optih i posebnih elemenata
krivinog dela je takav to se posebni elementi pojavljuju kao konkretizacija
optih elemenata (na primer u emu se sastoji radnja koju inae ima svako
krivino delo, u emu se sastoji posledica) ili kao njihova dopuna (na primer
nain izvrenja, vreme izvrenja), to inae nije karakteristika kod svakog
krivinog dela ve samo kod nekih.

U nauci krivinog prava pojavljuje se i termin bie krivinog dela to u osnovi


znai isto to i pojam krivinog dela, tako da se pojam krivinog dela i bie
krivinog dela mogu smatrati kao sinonimi. U tom smislu mogli bismo rei
opti pojam krivinog dela ili opte bie krivinog dela, a isto tako moemo
govoriti o pojmu odreenog krivinog dela ili biu odreenog krivinog dela.
Meutim, u naoj teoriji, a i u praksi, uobiajno se da se pod izrazom pojam
krivinog dela misli samo na opti pojam krivinog dela, a pod izrazom bie
krivinog dela misli se na pojam odnosno bie odreenog krivinog dela.
Stoga pri ovakvoj upotrebi termina pojam krivinog dela i bie krivinog dela
ovi termini nisu vie sinonimi, ve dobijaju znaaj razliitih naziva za
oznaavanje opteg pojma krivinog dela i pojma odreenog krivinog dela, to
treba imati u vidu pri korienju ove terminologije.

Posebni elementi odreenog krivinog dela tj. elementi bia krivinog dela
odreeni su u zakonskom opisu krivinog dela. To, na primer, mogu biti
odreena radnja, odreena posledica, svojstvo subjekta, svojstvo objekta, vreme
izvrenja dela, mesto izvrenja dela, naini izvrenja, sredstvo, namera
izvrioca i dr. Meutim, neka krivina dela nisu u zakonu definisana opisno,
navoenjem njegovih posebnih elemenata, ve su oznaena samo korienjem
odreenog pojma koji oznaava to krivino delo (na primer, kod krivinog dela
uvrede ko uvredi drugoga), pa se kod takvih krivinih dela posebni elementi
dela odreuju teorijskom analizom pojma kojim je konkretno krivino delo
oznaeno u zakonu (na primer, teorijski analizirano, uvreda je izjava
omalovaavanja kojom se povreuje ast ili ugled nekog lica).
13.Radnja krivinog dela

Pojam radnje krivinog dela nije u naem krivinom zakonodavstvu zakonski


definisan pa se on pojmovno odreuje prema teorijskim shvatanjima. U tom
pogledu najznaajnija su dva shvatanja. Prema objektivnom shvatanju pojma
radnje krivinog dela, radnja je telesni pokret oveka dok je prema objektivno-
subjektivnom shvatanju radnja voljni telesni pokret. U naoj teoriji i praksi
usvojeno je ovo drugo shvatanje tj. da je radnja voljni telesni pokret te da
telesni pokreti koji nisu voljno uinjeni nisu radnje u krivinopravnom
smislu. Pored toga u krivinom pravu se radnjom smatra i proputanje da se
uini telesni pokret ako je postojala dunost da se to uini, a ako je u pitanju
objektivno-subjektivno shvatanje radnje onda se radi o voljnom proputanju da
se uini duan telesni pokret. Tako se radnja krivinog dela pojavljuje u dva
oblika: kao injenje i kao neinjenje.

S obzirom na to da se radnja krivinog dela pojavljuje kao injenje ili kao


neinjenje, te se i krivina dela prema prirodi njihove radnje mogu podeliti na
krivina dela injenja i krivina dela neinjenja. Za postojanje krivinog dela
neinjenja bitno je da je postojala dunost na injenje, jer samo proputanje
dunog injenja moe biti krivino delo. Dunost na injenje moe da proizlazi
iz vie osnova: zakonska obaveza ili obaveza iz drugih pravnih propisa, slubena
obaveza, ugovorna obaveza i obaveza koja proizlazi iz nekog prethodnog
injenja (na primer, ko povede tue dete u etnju, duan je da se o njemu stara
sve dok ga ne vrati; lekar koji zapone hirurku intervenciju duan je i da je
dovri; planinarski vodi koji odvede turistu na planinski vrh duan je i da ga
vrati). U svim ovim primerima obaveza za preduzimanje prethodnog injenja ne
mora da je postojala, ali kada je to prethodno injenje uinjeno nastaje obaveza
na dalje injenje. Krivina dela neinjenja mogu se, inae, podeliti na prava
krivina dela neinjenja i neprava krivina dela neinjenja. Prava krivina dela
neinjenja su ona koja su po samoj svojoj prirodi neko neinjenje, ona su i u
krivinom zakonu odreena kao neinjenje i ne mogu se nikako drugaije uiniti
nego ne injenjem tj, proputanjem dunog injenja (neodazivanje vojnom
pozivu, neukazivanje lekarske pomoi, neprijavljivanje krivinog dela i
uinioca). Neprava krivina dela neinjenja nisu po svojoj prirodi neinjenje,
niti su u zakonu odreena kao neinjenje, jer se mogu uiniti i odgovarajuim
injenjem, ali su u konkretnom sluaju uinjena putem neinjenja (ubistvo
nedavanjem hrane licu lienom slobode, ubistvo nedavanjem leka tekom
bolesniku) pri emu je postojala dunost na injenje koja se kod nepravih
krivinih dela mora uvek da utvrdi, dok se kod pravih krivinih dela neinjenja
ta dunost vidi iz samog zakona koji propisuje krivino delo, jer je takvo
neinjenje odreeno kao krivino delo.
Prema svom znaaju za ostvarenje krivinog dela razlikuju se razliite vrste
krivinih radnji u koje spadaju, pre svega:

radnja izvrenja krivinog dela (ona kojom se prouzrokuje posledica


krivinog dela);
pripremne radnje (kojima se priprema izvrenje krivinog dela);
radnje sauesnitva u krivinom delu kojima se doprinosi da drugi izvri
krivino delo (u koje spadaju radnje podstrekavanja i radnje pomaganja).

Posebno je znaajno odrediti radnju izvrenja krivinog dela, jer se prema njoj
reavaju neka druga vana pitanja (na primer, postojanje pokuaja, razlikovanje
izvrioca od sauesnika, vreme i mesto izvrenja krivinog dela i druga).

Radnja izvrenja u zakonskom opisu krivinog dela moe biti dvojako


odreena:

prvo, ona moe da bude izriito odreena kada je u zakonu navedena


delatnost iz koje se radnja sastoji (na primer, kod krivinog dela krae radnja
se sastoji u oduzimanju tue pokretne stvari);
drugo, radnja moe biti uopteno odreena zajedno sa posledicom tj. kao
prouzrokovanje posledice (na primer kod krivinog dela ubistva, lienje
drugoga ivota oznaava uopteno i radnju i posledicu ovog krivinog dela).

Poto se kod ovako odreene radnje ne vidi izriito koja je delatnost u pitanju, to
se kod ovih krivinih dela kao radnja moe uzeti svaka delatnost kojom se
posledica o kojoj je re moe prouzrokovati. S obzirom na to kod krivinih dela
kod kojih je radnja izvrenja izriito odreena (delatnosno odreene radnje)
uvek je jasno o kojoj je delatnosti (injenju ili neinjenju) re, pa je u pitanju
krivino delo injenja ili pravo krivino delo neinjenja.

Kod krivinih dela kod kojih je radnja uopteno odreena zajedno sa


posledicom krivinog dela (posledino odreene radnje) radnja je svaka
delatnost (injenje ili neinjenje) kojom se posledica moe izazvati tako da
moe biti u pitanju i krivino delo injenja i krivino delo neinjenja zavisno od
toga kojom je delatnou posledica prouzrokovana, pri emu ako je posledica
prouzrokovana neinjenjem postoji nepravo delo neinjenja (jer nije zakonski
odreeno kao neinjenje).
Neka krivina dela imaju vie radnji izvrenja pri emu mogu da postoje dve
situacije:

prva je da su dve ili vie radnji odreene kumulativno tj. moraju sve biti
izvrene da bi postojalo konkretno izvreno krivino delo (na primer, kod
krivinog dela izlaganja opasnosti potrebne su dve radnje dovoenje
drugoga u opasnost za ivot i njegovo ostavljanje u toj opasnosti, ili kod
tekog sluaja razbojnike krae ili razbojnitva potrebne su tri radnje -
prinuivanje, oduzimanje stvari i nanoenje teke telesne povrede (ili lienje
ivota). Ovakva krivina dela nazivaju se dvoaktna ili viedelatnosna
krivina dela.

druga situacija kod krivinog dela sa vie radnji izvrenja je kad su vie
radnji alternativno odreene tako da je za nastajanje krivinog dela dovoljno
da je samo jedna od njih izvrena. Tako, na primer, kod krivinog dela
zloupotrebe slubenog poloaja radnje su: iskoriavanje svog slubenog
poloaja, prekoraenje slubenog ovlaenja ili neizvrenje svoje dunosti, a
kod krivinog dela falsifikovanja isprave radnje su: pravljenje lane isprave,
preinaenje prave isprave, upotreba lane ili neistinite isprave i nabavljanje
takve isprave u nameri upotrebe (u oba navedena primera dovoljno je da je
izvrena samo jedna od navedenih radnji). Ovakva krivina dela nazivaju se
krivina dela sa meovitom radnjom odnosno krivina dela sa meovitim
biem.

Za odreivanje radnje izvrenja znaajno je i to da ona moe biti sastavljena iz


vie delatnosti, od vie telesnih pokreta (na primer, pucanje iz vatrenog oruja,
davanje otrova i sl.). Kod takvih krivinih dela smatra se da je radnja izvrenja
zapoeta im je preduzeta prva od delatnosti koje ulaze u sastav radnje
izvrenja.

Kod krivinih dela kod kojih su upotreba odreenog sredstva ili primena
odreenog naina izvrenja zakonsko obeleje krivinog dela ve sama upotreba
tog sredstva ili primena tog naina izvrenja smatra se kao poetak radnje
izvrenja (na primer, kod provalne krae ve samo obijanje ili provaljivanje
smatra se kao poetak radnje izvrenja iako prava radnja izvrenja (oduzimanje)
nije jo preduzeta, kod razbojnitva primena sile ili pretnje smatra se kao
poetak radnje izvrenja iako do oduzimanja stvari nije jo dolo). Meutim, ako
upotreba odreenog sredstva ili primena odreenog naina izvrenja nije
zakonsko obeleje krivinog dela u pitanju, preduzimanje ovih delatnosti nije
sastavni deo radnje izvrenja ve moe biti samo pripremna radnja (ili neko
drugo krivino delo, na primer, provaljivanje u zatvoreni prostor radi izvrenja
ubistva).
14.Posledica krivinog dela

Posledica krivinog dela nastaje usled preduzete radnje izvrenja krivinog


dela. O tome u emu se sastoji posledica krivinog dela postoje uglavnom dva
shvatanja.

Prema jednom ona se sastoji u povredi prava, jer je izvrenjem krivinog dela
povreena neka pravna norma koja predstavlja pravilo ponaanja. Tako se
izvrenjem krivinog dela injenja povreuje neka pravna norma koja
zabranjuje takvo injenje (prohibitivna norma) dok se izvrenjem krivinog
dela neinjenja povreuje norma koja nareuje odreeno injenje
(imperativna norma). Ovakvo shvatanje posledice krivinog dela predstavlja
normativistiko shvatanje pojma posledice krivinog dela.

Prema drugom shvatanju posledica krivinog dela je promena u spoljnom


svetu izazvana radnjom izvrenja krivinog dela. Ovakvo shvatanje naziva se
realistikim shvatanjem pojma posledice krivinog dela, jer se ono shvata
kao realna promena do koje je dolo usled preduzete radnje. Ovo drugo
shvatanje je pretenije prihvaeno.

Ako se prihvati realistiko shvatanje posledice onda se postavlja jedno drugo


pitanje, a to je da li svako krivino delo ima posledicu kao realnu promenu u
spoljnom svetu.

Prema jednom shvatanju kod nekih krivinih dela izvrenjem radnje ne


nastaje nikakva promena u spoljnom svetu (na primer, kod krivinog dela
uvrede), pa se stoga pravi razlika izmeu materijalnih krivinih dela koja
imaju posledicu i formalnih krivinih dela kod kojih postoji samo zabranjena
radnja.

Prema drugom shvatanju kod svakog krivinog dela postoji neka posledica
samo se ona na razliite naine moe zapaziti. Tako, na primer, kod uvrede
ona se sastoji u povreenosti asti uvreenog koju on sasvim realno osea.
Iako je ovde u pitanju jedno prouzrokovano psihiko stanje kod povreenog,
ono se ipak moe shvatiti kao promena u spoljnom svetu ako se kao spoljni
svet u odnosu na uinioca shvata sve ono to je izvan njega samog, pa prema
tome i ono to je nastalo u drugom. Stoga pristalice ovog shvatanja ne prave
razliku izmeu materijalnih i formalnih krivinih dela. U vezi sa
razmatranjem ovog pitanja treba imati u vidu da je ono preteno od
teorijskog znaaja i da ne predstavlja problem pri reavanju sluajeva u
praksi.
Mnogo je znaajnije, i sa teorijskog i sa praktinog gledita, pitanje u emu
moe da se sastoji posledica krivinog dela, u kom smislu moemo da
razlikujemo posledicu u obliku povrede i posledicu u obliku ugroavanja nekog
dobra. S obzirom na to pravi se razlika, prema prirodi njihovih posledica,
izmeu:

krivinih dela povrede - posledica u obliku povrede sastoji se u unitenju ili


oteenju nekog dobra;

krivinih dela ugroavanja - posledica u obliku ugroavanja predstavlja


prouzrokovanje opasnosti za neko dobro, to znai stvaranje mogunosti da
neko dobro bude povreeno. Pri tome se pravi razlika izmeu:

- konkretne opasnosti - postoji onda ako je neko dobro dolo u opasnost ali
do povrede nije dolo;
- apstraktne opasnosti - ako je samo nastala mogunost da neko dobro dude
u opasnost, ali do toga nije dolo.

Prema tome apstraktna opasnost prethodi konkretnoj, a konkretna opasnost


prethodi povredi.

Stvar je zakonodavca da li e pri propisivanju krivinog dela uzeti u obzir


samo sluaj kada je dolo do povrede ili e uzeti u obzir i prouzrokovanu
konkretnu opasnost (na primer, kod krivinog dela izlaganja opasnosti iz l.
125. KZ) ili e uzeti u obzir i povredu i konkretnu opasnost i apstraktnu
opasnost (na primer, krivina dela iz l. 169, 280 i 288. ili krivina dela iz l.
282, 278. st. 1, i l. 288. KZ). Ukoliko krivini zakon inkriminie samo
povredu, prouzrokovana konkretna ili apstraktna opasnost moe biti samo
prekraj ili nije uopte kanjivo delo. Isti je sluaj kada su povreda i
konkretna opasnost odreeni kao krivino delo, a apstraktna opasnost moe
biti samo prekraj (na primer, saobraajni prekraj) ili nije kanjivo delo.

15.Uzronost

Izmeu radnje i posledice krivinog dela mora postojati uzrona veza zbog
koje se radnja pojavljuje kao uzrok posledice, odnosno posledica se
pojavljuje kao rezultat preduzete radnje. Postojanje uzronog odnosa izmeu
radnje i posledice je faktiko pitanje koje se mora reiti da bi se uiniocu moglo
staviti na teret prouzrokovanje zabranjene posledice. O tome nema izriitih
odredaba u krivinom zakoniku kao to je to sluaj i sa veinom savremenih
krivinih zakonika, jer je uzronost kao faktiko pitanje teko reavati pravnim
odredbama. U teoriji, meutim, ima mnogo pokuaja da se teorijski ovo pitanje
rei, ali nijedna od postavljenih teorija o ovom pitanju nije dala definitivan i
uvek primenjiv odgovor. Tako se, na primer:

prema jednoj teoriji uzrokom smatra svaki onaj uslov bez koga posledica ne
bi mogla da nastupi (teorija conditio sine qua non);

prema drugoj pravi se razlika izmeu uslova koji samo potpomau


nastupanju posledice i uzroka koji je izazivaju (teorija kvalitativnog
razlikovanja uslova i uzroka);

prema treoj uzrok je onaj uslov koji je adekvatan (odgovarajui) za


nastajanje konkretne posledice, a to je onaj koji uvek (odnosno po pravilu)
izaziva takvu posledicu (teorija adekvatne uzronosti).

Nasuprot velikoj teorijskoj sloenosti ove problematike, utvrivanje uzronosti


u praksi najee ne predstavlja nikakav problem pa se on u praksi veoma retko i
pojavljuje. Ukoliko se on ipak pojavi treba pri njegovom reavanju poi od toga
da se u krivinom pravu ne utvruje ta je sve uzrok posledice u pitanju, ve
samo da li se radnja odreenog uinioca moe smatrati uzrokom posledice.
Pri tome uzronu vezu treba shvatiti kao objektivnu vezu koja postoji izmeu
radnje i posledice nezavisno od svesti o njoj kod onoga ko ini radnju (neznanje
da e prouzrokovati posledicu ne iskljuuje postojanje uzronosti mada moe
iskljuiti krivicu uinioca po osnovu neotklonjive stvarne zablude). Takoe,
treba praviti razliku izmeu neposrednih i posrednih uslova, jer su ovi prvi (kad
posledica nastane neposredno iz radnje) po pravilu uvek uzroci, dok su posredni
(koji omogue delovanje jo nekog uslova) takoe uzroci ako su imali preteniji
znaaj za nastupanje posledice (tako na primer ako neko puca na drugog pa ga
samo povredi, ali ovaj ipak umre u bolnici jer se rana inficirala, pucanje bi bilo
uzrok smrti ako je povreda bila takva da bi povreeni umro i da nije dolo do
infekcije, a nije uzrok ako rana nije bila smrtonosna, ve je infekcija bila od
odluujueg znaaja za nastupanje smrti).

Poseban problem je uzronost kod krivinih dela neinjenja. O tome, takoe,


postoje razliita shvatanja poev od toga da kod ovih krivinih dela u stvari
nema uzronosti, jer se neinjenjem ne moe nita prouzrokovati, te da se moe
govoriti samo o pravnoj uzronosti koja se pravom pripisuje proputanju dunog
injenja, pa do pokuaja da se uzrok posledice vidi u radnji koju je uinilac radio
u vreme kada je bio duan da radi ono to je propustio ili da se kao uzrok
smatra stvaranje ili prihvatanje obaveze na injenje koja nije ispunjena, a postoji
i shvatanje o psihikoj uzronosti koja se sastoji u potiskivanju oseaja dunosti
koje ini onaj koji se odluuje na neinjenje. Praktino, problem se moe
reavati ako se ima u vidu da je kauzalni tok zbivanja kod krivinih dela
neinjenja drugaiji nego kod krivinih dela injenja, jer se kod injenja
radnjom izvrioca pokree kauzalni tok koji se zavrava nastupanjem posledice,
dok se kod neinjenja radi o dunosti da se utie na kauzalne tokove koji se ve
odvijaju, kako bi se oni upravili u pozitivnom pravcu, tako da se neinjenjem
preputa da kauzalni tok ide u negativnom pravcu (na primer, nepruanjem
lekarske pomoi umesto usmeravanja toka bolesti ka izleenju preputa se da
tok bolesti ode u pravcu smrti bolesnika). Imajui sve izneto u vidu ostaje da se
uvek u praksi mora realno i objektivno utvrditi postojanje uzronosti, jer se u
suprotnom nastupanje posledice ne moe pripisati radnji koja nije njen uzrok,
niti se izvrilac takve radnje moe smatrati izvriocem krivinog dela.

16.Subjekt krivinog dela

Subjekt krivinog dela je lice koje je uinilo krivino delo.

Iako esto istu posledicu moe da prouzrokuje i ivotinja ili ista posledica moe
biti izazvana dejstvom prirodnih sila (vode, vatre, struje, zraenja i dr.), ivotinje
ili prirodne sile ne mogu se smatrati subjektima krivinih dela, a i njihovo
prouzrokovanje ne smatra se krivinim delom ve nesrenim sluajem.
Meutim, ako je ovek stavio u dejstvo ili omoguio njihovo delovanje krivino
delo postoji, a subjektom se smatra lice koje je koristilo ivotinju ili prirodnu
silu (na primer, kraa pomou dresirane ivotinje, putanje divlje zveri iz kaveza
da bi usmrtila neko lice, putanje elektrine struje u vreme dok radnici vre
popravke na elektrinim instalacijama, izazivanje rtava i imovinske tete
poplavom izazvanom putanjem vode iz akumulacije).

Kod najveeg broja krivinih dela subjekt krivinog dela moe biti svako lice.

Meutim, kod nekih krivinih dela subjekt moe biti samo odreeno lice tj.
samo lice sa odreenim svojstvom (slubeno lice, vojno lice, odgovorno lice,
lekar, majka i dr.). Zakon uvek odreuje ko je subjekt kod odreenog krivinog
dela tako da kad je subjekt oznaen sa ko" subjekt moe biti svako lice, a kad
je subjekt lice sa odreenim svojstvom onda je to uvek izriito oznaeno.

Poseban problem u krivinom pravu je pitanje da li subjekt krivinog dela moe


biti i pravno lice. Shvatanja u teoriji o tome su podeljena, a u krivinom
zakonodavstvu pojavljuju se razliita reenja. U nekim periodima istorije
krivinog prava krivina odgovornost pravnih lica je potpuno odbacivana, a u
nekim u manjoj ili veoj meri prihvatana. U savremenim krivinim zakonicima
najee se krivina odgovornost pravnih lica ne predvia, ali se ona ipak u
manjoj ili veoj meri uvodi u krivino zakonodavstvo nekih zemalja, pa ak i
unosi u krivini zakonik (na primer, Krivini zakonik Francuske). Nae krivino
zakonodavstvo nije predvialo krivinu odgovornost pravnih lica (izuzev
Krivinog zakonika-opti deo iz 1947. godine koji je vaio do 1951. godine), ali
je novina Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivina dela od oktobra
2008. godine uveden ovaj novi oblik odgovornosti pravnih lica. Prema
uslovima predvienim u tom zakonu pravna lica odgovaraju za krivina dela
propisana krivinim zakonikom i drugim zakonima. Od ove odgovornosti
izuzimaju se Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave, odnosno dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice
lokalne samouprave, a druga pravna lica kojima je zakonom povereno vrenje
javnih ovlaenja nisu odgovorna samo ako su u pitanju dela uinjena u vrenju
javnih ovlaenja. Ova odgovornost predviena je kako za domaa tako i za
strana pravna lica. Ako su u pitanju domaa pravna lica njihova odgovornost
postoji bez obzira na to da li je krivino delo uinjeno na teritoriji Srbije ili u
inostranstvu. Kada je u pitanju strano pravno lice za njegovu odgovornost
potrebno je da je delo uinjeno na teritoriji Srbije, a ako je uinjeno u
inostranstvu da je uinjeno na tetu Srbije ili njenog dravljanina ili domaeg
pravnog lica. Saglasno odredbama pomenutog zakona Zakonom o izmenama i
dopunama Krivinog zakonika od 30.8.2009. god. u Krivini zakonik uneta je
odredba prema kojoj se odgovornost pravnih lica kao i sankcije za pravna lica za
krivina dela ureuju posebnim zakonom (l. 12. KZ). Osim toga prema Zakonu
o privrednim prestupima pravna lica odgovaraju za privredne prestupe koji u
naem pravu predstavljaju jednu posebnu kategoriju kanjivih dela koja je i
uvedena u sistem delikata u naem pravu da bi se konstituisala odgovornost
pravnih lica za tee povrede propisa o privrednom i finansijskom poslovanju.
Pored toga u naem pravnom sistemu pravna lica mogu biti odgovorna i za
pojedine prekraje kod kojih je to propisano.

U teoriji se jo pravi i razlika izmeu aktivnog i pasivnog subjekta krivinog


dela. Aktivni subjekt krivinog dela je lice koje ini krivino delo, dok je
pasivni subjekt lice ije je dobro povreeno krivinim delom.

17.Objekt krivinog dela

U teoriji krivinog prava se objekt krivinog dela razliito odreuje (dobro,


interes, pravno dobro, pravno zatieni interes, drutveni odnos, vrednost koju
krivino zakonodavstvo zatiuje) zavisno sa kog se aspekta pojam objekta
krivinog dela posmatra. Najee se pravi razlika izmeu zatitnog objekta i
objekta radnje. Zatitni objekt je dobro koje se inkriminisanjem krivinog dela
zatiuje, a objekt radnje ono dobro prema kome je radnja krivinog dela
upravljena.

Zatitni objekt moe biti opti, grupni i pojedinani, pri emu;

opti zatitni objekt predstavlja ukupnost svega to se krivinim


zakonodavstvom zatiuje (ovek i njegove slobode i prava kao i bezbednost,
nezavisnost i ustavni poredak drave), dakle ovek kao pojedinac kao i
drutvena zajednica koju on zajedno sa drugim ljudima sainjava.
grupni zatitni objekt - predstavljaju dobra koja se zatiuju jednom grupom
krivinih dela kao to su ivot i telo oveka, slobode i prava oveka i
graanina, ast i ugled, zdravlje, imovina, opta sigurnost ljudi i imovine,
pravosue i dr. Prema grupnom zatitnom objektu su krivina dela i
grupisana u pojedine glave u krivinim zakonicima.
pojedinani zatitni objekt - ukazuje na ono to se inkriminisanjem
pojedinog krivinog dela zatiuje.

Objekt radnje se, takoe, moe da podeli na napadni i gramatiki:


napadni objekt je onaj na koji je radnja krivinog dela upravljena i koji se
uinjenim delom povreuje;
gramatiki objekt je onaj na kojem se radnja izvrenja krivinog dela vri.

U vezi sa tim treba rei da se napadni i gramatiki objekt kod velikog broja
krivinih dela podudaraju.

Imajui u vidu razliito shvaene objekte njihovo razlikovanje ima znaaj tako
to zatitni objekt oznaava dobra ijoj zatiti slue krivinopravne odredbe
(koja inae ne moraju pri izvrenju krivinog dela da budu povreena, ve je
mogunost njihovog povreivanja motiv zakonodavca da krivina dela propie),
napadni objekt je onaj na kome se proizvodi posledica krivinog dela, a
gramatiki objekt je onaj na kome se radnja vri (ponekad i na njemu nastaje
izvesna posledica, ali to nije ona koja se smatra posledicom krivinog dela).
Tako na primer kod krivinog dela oteenja brana, nasipa i vodoprivrednih
objekata iz l. 282. KZ posledica krivinog dela je opasnost za ivot ljudi i
imovinu, a sama teta na brani je posledica na gramatikom objektu koja nuno
kod ovog krivinog dela postoji, ali ne predstavlja posledicu krivinog dela.

18. Protivpravnost krivinog dela

Krivino delo je prema zakonskoj definiciji pojma krivinog dela protivpravno


delo, to znai da je protivpravnost opte obeleje svakog krivinog dela. Sam
pojam protivpravnosti se u teoriji krivinog prava dvojako shvata: u formalnom
i u materijalnom smislu.

U formalnom smislu protivpravnost krivinog dela je njegova protivnost


pravnim propisima kojima se regulie pravni poredak u zemlji.

U sadrinskom smislu pravo regulie drutvene odnose odreujui pravila


ponaanja u drutvu. Ta pravila ponaanja su pravne norme kojima se reguliu
drutveni odnosi na nain kako to odgovara interesima toga drutva, to znai
kako interesima svih pojedinaca, tako i drutva kao celine. Zbog toga protivnost
pravnim propisima (u formalnom smislu) predstavlja u materijalnom smislu
protivnost drutvenim interesima koji se reguliu i zatiuju pravom.

Dosledno tome, protivpravnost je protivnost pravnim propisima kojima su


regulisani drutveni odnosi u jednom drutvu. Poto ti propisi odreuju
pravila ponaanja ljudi u drutvu (pravne norme), to su i krivina dela kao
protivpravna dela protivna vaeim pravnim normama. U tom smislu krivina
dela injenja su protivna prohibitivnim pravnim normama (norme koje neto
zabranjuju), a krivina dela neinjenja su protivna imperativnim pravnim
normama (norme koje neto nareuju). Protivpravnost krivinog dela se vidi iz
samog opisa krivinog dela kao zabranjenog dela, ali i iz drugih propisa
pravnog sistema zemlje.

19.Odreenost krivinog dela u zakonu

Krivino pravo u naem pravnom sistemu je zakonsko pravo, jer je neposredni


izvor krivinog prava samo zakon. U tom smislu u naem krivinom pravu vai
princip zakonitosti krivinog dela (i krivine sankcije), koji se izraava
poznatim pravilom nullum crimen nulla poena sine lege (nema krivinog dela
ni kazne bez zakona).

Dosledno tome, krivino delo, da bi se neko za njega mogao kazniti, mora


biti odreeno zakonom kao krivino delo. Ono mora biti odreeno zakonom
pre nego to je uinjeno, tako da za uinjeno krivino delo mogu biti odgovorni
samo oni koji su to delo uinili posle stupanja na snagu zakona kojim je to delo
odreeno. Ovo pravilo je od velikog znaaja za zatitu slobode i prava oveka i
graanina. Pored toga, princip zakonitosti je od pravnog znaaja i u tom smislu
to se samo zakonom, a ne i drugim pravnim propisima, moe odrediti ta je
krivino delo i koje se krivine sankcije mogu primeniti prema onima koji ta
dela ine. Odreenost dela u zakonu ne mora da istovremeno predstavlja i
protivpravnost, jer ona u izvesnim sluajevima ne postoji iako je uinjeno delo
propisano u zakonu kao krivino delo. To je sluaj ako postoji neki od osnova
koji iskljuuje protivpravnost ponaanja uinioca dela (na primer, nuna
odbrana, krajnja nuda i dr). I obrnuto, protivpravnost dela ne znai uvek
njegovu odreenost kao krivino delo, jer protivpravna ponaanje nisu uvek
krivina dela, ve mogu predstavljati neke druge delikte (na primer, privredne
prestupe, prekraje, disciplinske ili graanskopravne delikte) ili ponaanja koja
ne povlae neposredno pravne sankcije.

20.Krivica
Krivica se definie kao skup subjektivnih elemenata koji treba da postoje na
strani uinioca krivinog dela da bi se uinjeno delo moglo smatrati kao krivino
delo. Tako shvaena krivica pojavljuje se kao subjektivni element koji se unosi u
pojam krivinog dela, (shvaenog objektivno-subjektivno) i sainjava
subjektivnu komponentu krivinog dela koja ulazi u sastav pojma krivino delo.
Krivini zakonik posebno odreuje pojam krivice odreujui da je za krivicu
uinioca potrebno da je uinilac uraunljiv, da je krivino delo uinio sa
umiljajem (ili iz nehata, ako je to zakonom izriito propisano) i da je bio
svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.
Umiljaj i nehat, inae, predstavljaju oblike vinosti za uinjeno krivino delo.
Dakle, moe se rei da krivica ima svoja tri elementa: uraunljivost, vinost i
svest odnosno dunost i mogunost svesti o zabranjenosti uinjenog dela.
Uraunljivost je psihiko stanje uinioca u vreme izvrenja krivinog dela koje
pokazuje da je on svestan onoga to ini i da je u mogunosti da upravlja svojim
postupcima, zbog ega on moe da bude kriv za ono to ini. Vinost je psihiki
odnos uinioca prema delu koje ini, a koji ukazuje na svest i volju uinioca da
uini krivino delo, to daje osnova da mu se uinjeno delo stavi na teret tj. da
mu se pripie u krivicu. Svest o zabranjenosti dela je svest o protivpravnosti i
predvienosti dela u zakonu.

Za postojanje krivice potrebno je da postoje sva tri njena elementa i


uraunljivost i vinost i svest ili mogunost svesti o zabranjenosti dela.
Postojanje samo uraunljivosti nije dovoljno za postojanje krivice uinioca
krivinog dela ako on prema uinjenom delu nije imao takav odnos da mu se
delo moe pripisati u krivicu, a isto tako postojanje samo u odnosu prema delu
nije dovoljno za postojanje krivice ako uinilac nije uraunljiv, jer psihiki
odnosi neuraunljivog oveka ne mogu biti osnov krivice za uinjeno krivino
delo.
U svakom sluaju potrebna je i svest o zabranjenosti dela ili dunost i
mogunost postojanja te svesti.

U teoriji krivinog prava inae postoje razliita shvatanja o odnosu


uraunljivosti i vinosti u tom smislu da li je uraunljivost pretpostavka za
postojanje vinosti ili su uraunljivost i vinost dva ravnopravna elementa krivice
koja oba moraju postojati da bi krivica postojala. Ovo pitanje, inae, nije od
znaaja u praksi, jer u svakom sluaju sud, da bi utvrdio krivicu uinioca i
izrekao mu kaznu, mora utvrditi da kod uinioca postoje i uraunljivost i vinost.
O tome da li i svest o zabranjenosti dela ulazi u pojam krivice miljenja su
podeljena, ali u novije vreme sve vie se prihvata shvatanje da je i svest o
zabranjenosti dela element pojma krivice.

Ovakvo shvatanje pojma krivice u teoriji se naziva i pojmom krivine


odgovornosti (ue shvatanje pojma krivine odgovornosti pri emu se ona ne
unosi u pojam krivinog dela, ve predstavlja poseban osnovni pojam krivinog
prava). Meutim, postoji i ire shvatanje pojma krivine odgovornosti prema
kome je ona skup svih elemenata koji treba da postoje kod uinioca da bi dolo
do njegovog kanjavanja, a to je postojanje uinjenog protivpravnog dela
predvienog u zakonu i krivice njegovog uinioca, tako da se prema ovom
shvatanju u pojam krivine odgovornosti unosi i pojam krivinog dela
shvaenog u objektivnom smislu. Ovo shvatanje nije usvojeno u naem
Krivinom zakoniku.

21.Uraunljivost

Uraunljivost je psihiko stanje koje postoji kod uinioca u vreme izvrenja


krivinog dela. Ono pretpostavlja normalno odvijanje osnovnih psihikih
funkcija (svesti i volje odnosno rasuivanja i odluivanja o onome to ini) to
daje osnova da se on moe smatrati odgovornim za ono to je uinio. Zbog toga
postojanje uraunljivosti mora uvek da se utvrdi. Uraunljivost se uvek utvruje
prema stanju koje je postojalo u vreme izvrenja krivinog dela i u odnosu na
konkretno uinjeno delo. Stanje uraunljivosti uinioca u vreme suenja nije od
znaaja za utvrivanje njegove krivice (ali ono moe da bude od znaaja za
voenje krivinog postupka).

Utvrivanje uraunljivosti u konkretnim sluajevima vri sud. Vetaci


psihijatri ne utvruju uraunljivost, ve samo daju sudu nalaz i miljenje o
utvrenim injenicama relevantnim za ocenu uraunljivosti uinioca, a odluku o
tome donosi sud.

Kriterijume tj. opte uslove za postojanje uraunljivosti odreuje zakon, a na


osnovu tih odredaba sud odluuje u konkretnim sluajevima.

U krivinom zakonodavstvu uraunljivost se odreuje negativno, tako to se ne


odreuje ko je uraunljiv, ve ko je neuraunljiv. U tom smislu uraunljivost je i
u naem krivinom pravu odreena tako to zakon odreuje pojam i uslove za
postojanje neuraunljivosti i bitno smanjene uraunljivosti, tako da odsustvo tih
stanja ini da se uinilac smatra uraunljivim. Zbog toga je sud uvek duan da,
ako postoje bilo kakvi znaci koji ukazuju na mogunost postojanja
neuraunljivosti ili bitno smanjene uraunljivosti okrivljenoga (utisak suda,
ukazivanje branioca, ponaanje okrivljenog, izjave svedoka i dr.), preduzme
potrebne mere za utvrivanje stvarnog stanja uraunljivosti uinioca.

Uslove za postojanje neuraunljivosti odnosno uslove pod kojima se uinilac


krivinog dela smatra neuraunljivim odreuje krivini zakon. Postoje tri
metoda koji se u tom smislu primenjuju: bioloki, psiholoki i bioloko-
psiholoki.
Prema biolokom metodu neuraunljivost se utvruje na osnovu postojanja
odreenih abnormalnih psihikih stanja kod uinioca (na primer, duevne
bolesti, razliiti oblici duevne poremeenosti ili duevne zaostalosti).

Prema psiholokom metodu neuraunljivost se odreuje na osnovu postojanja


odreenih poremeaja osnovnih psihikih funkcija (svesti, volje), koji treba da
su postojali kod uinioca u vreme izvrenja krivinog dela.

Prema bioloko-psiholokom metodu, koji kombinuje elemente biolokog i


psiholokog metoda, neuraunljivost se utvruje kako na postojanja odreenih
abnormalnih psihikih stanja kod uinioca, tako i na osnovu usled njih nastalih
poremeaja osnovnih psihikih funkcija. Stoga prema ovom metodu nije
dovoljno za postojanje neuraunljivosti samo neko od odreenih abnormalnih
psihikih stanja ili postojanje samo poremeaja osnovnih psihikih funkcija, ve
je nuno da postoji i jedno i drugo i to u takvoj meusobnoj vezi da je postojanje
odreenog abnormalnog stanja izazvalo nastajanje odreenih poremeaja
osnovnih psihikih funkcija. Ovaj metod utvrivanja neuraunljivosti usvojen je
i u naem krivinom pravu.

Prema naem Krivinom zakoniku bioloki osnovi za postojanje


neuraunljivosti su: duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti,
zaostao duevni razvoj ili druge tee duevne poremeenosti.

Duevne bolesti su bolesti centralnog nervnog sistema (izofrenija, paranoja,


progresivna paraliza, nasledna epilepsija, manija, melanholija i druge) koje
mogu da budu trajne ili privremene zavisno od toga da li su izleive ili
neizleive. Ovo razlikovanje nije uvek precizno odreeno to moe da zavisi od
stadijuma bolesti, napretka medicine u pogledu leenja ovih bolesti i dr. Stoga
treba imati u vidu da i privremena duevna oboljenja dolaze u obzir za
utvrivanje neuraunljivosti, ako su postojala u vreme izvrenja krivinog dela.

Privremene duevne poremeenosti su privremeno poremeena psihika stanja,


koja nisu duevne bolesti, a koja nastaju iz drugih uzroka. Njih ima vie i dosta
se meusobno razlikuju, ali sva mogu, zavisno od njihovog intenziteta, da
dovedu do neuraunljivosti. Tu spadaju, na primer, pijanstvo, drogiranost, jaka
afektivna stanja, poremeena stanja usled odreenih telesnih bolesti, visoke
temperature, groznice, trovanja, bunila, hipnoze, mesearstva (somnabulizma) i
dr. Karakteristika ovih stanja je da ona nisu duevne bolesti i da su ona prolazna
tako da posle protoka odreenog vremena ova poremeena stanja prestaju.
Meutim, ona mogu biti od znaaja za utvrivanje neuraunljivosti ako su
postojala u vreme izvrenja krivinog dela.
Zaostao duevni razvoj je psihiko stanje koje postoji kod lica iji stepen
duevne razvijenosti nije na nivou normalno duevno razvijene linosti. To ne
treba vezivati sa normalnim procesom psihikog razvijanja maloletnih lica koja
jo nisu dovoljno duevno razvijena ali koja nisu zaostala u duevnom razvoju
jer se njihov duevni razvoj odvija srazmerno njihovom uzrastu. Tek ako je
dolo do izvesnog zastoja u procesu duevnog razvoja linosti moe se govoriti
o duevnoj zaostalosti. Stepen duevne zaostalosti moe biti manji ili vei, zbog
ega se i razlikuju kategorije duevno zaostalih lica (debili, imbecili, idioti).

Do zaostalosti u duevnom razvoju moe doi iz vie razloga: zbog


poremeenog razvoja centralnog nervnog sistema (nastalog katkad i pre roenja
deteta), zbog mehanikih povreda mozga, zbog preleanih nekih zaraznih bolesti
i dr. U nekim sluajevima do zaostajanja u duevnom razvoju moe doi i zbog
nedostatka ula (gluvonemi, slepi), ali to je u savremenim uslovima retko, jer
ova lica uz odgovarajuu pomo postiu normalan, a katkad ak i nadprosean
razvoj. Meutim, ukoliko ta pomo izostane i njihovo obuavanje bude
zanemareno, moe doi do odreenog zaostajanja u duevnom razvoju. Sasvim
su retki, ali ipak mogui, sluajevi duevne zaostalosti iz socijalnih razloga, na
primer usled izolovanosti od normalne drutvene sredine (odrastanje u dungli
ili pustinji bez kontakata sa drugim ljudima i socijalnom sredinom).

Psiholoki osnovi neuraunljivosti po naem krivinom pravu su poremeenosti


u obavljanju osnovnih psihikih funkcija u sferi rasuivanja (intelektualne
psihike funkcije) i u sferi odluivanja (voluntaristike funkcije). Te poremeaje
zakon odreuje tako to oni postoje ako uinilac nije mogao da shvati znaaj
svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima.

Mogunost shvatanja znaaja svog dela postoji ako uinilac ima svest o onome
to ini tj. ako shvata stvarni (realni) znaaj svog dela (zna da odreena radnja
moe da prouzrokuje odreenu posledicu) i drutveni znaaj dela (svest da je
ono to ini neto to ne treba da radi, ali ne mora znati da se to pravno
kvalifikuje kao krivino delo).

Mogunost upravljanja svojim postupcima je sposobnost normalnog oveka da


odluuje da li e da preduzme odreenu radnju ili da je ne preduzme. Kod
poremeaja psihikih funkcija u ovoj oblasti uinilac esto ne moe da
kontrolie svoje postupke i da se uzdri od preduzimanja nekih radnji iako zna
da to nije dozvoljeno i da predstavlja krivino delo, kao to je to, na primer, kod
kleptomana (patoloka elja da vri krae), kod piromana (patoloka elja da
izaziva poare) i dr. Na stvarno postojanje ovih poremeaja volje treba posebno
obratiti panju jer uinioci krivinih dela krae esto simuliraju postojanje
kleptomanije da bi izbegli krivinu odgovornost za uinjene krae.
Za postojanje neuraunljivosti potrebno je postojanje u konkretnom sluaju
jednog od navedenih biolokih osnova (abnormalna stanja) i da je usled toga
nastao jedan od dva navedena psiholoka osnova (poremeaja osnovnih
psihikih funkcija).

Ako se na taj nain utvrdi postojanje neuraunljivosti kod uinioca, takav


uinilac nije kriv za uinjeno krivino delo koje u takvom sluaju i nije
krivino delo i njemu se ne moe izrei kazna za to uinjeno delo. To, meutim,
ne iskljuuje mogunost izricanja pojedinih mera bezbednosti (na primer,
obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno
psihijatrijsko leenje na slobodi, obavezno leenje alkoholiara, obavezno
leenje narkomana i dr.).

22.Bitno smanjena uraunljivost

Izmeu potpune uraunljivosti i potpune neuraunljivosti mogu da postoje


mnoga prelazna stanja u kojima su psihike podobnosti uinilaca krivinih dela
u manjoj ili veoj meri poremeene odnosno umanjene zbog ega u krivinom
pravu postoji kategorija smanjene uraunljivosti.

Nae krivino pravo poznaje kategoriju i naziva je bitno smanjenom


uraunljivou, gde izraz bitno ukazuje da se imaju u vidu samo sluajevi u
kojima su psihike podobnosti uinioca relevantne za njegovu uraunljivost
bitno umanjene, tj. koje su od pretenog znaaja za njegovo ponaanje i time od
znaaja za ocenu stanja njegove uraunljivosti.

Za utvrivanje bitno smanjene uraunljivosti Krivini zakonik odreuje iste


bioloke i psiholoke osnove kao i kod neuraunljivosti, a razlika je samo u
intenzitetu njihovog delovanja na obavljanje psihikih funkcija relevantnih za
ocenu njegove uraunljivosti. Prema tome, bitno smanjena uraunljivost
uinioca postoji ako je kod njega u vreme izvrenja krivinog dela postojala
duevna bolest, privremena duevna poremeenost, zaostao duevni razvoj ili
druga tea duevna poremeenost, i ako je zbog nekog od tih abnormalnih
stanja mogunost uinioca da shvati znaaj svog dela ili mogunost da
upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena.

Za razliku od neuraunljivosti, kod bitno smanjene uraunljivosti su navedeni


bioloki osnovi (abnormalna stanja) doveli do poremeaja osnovnih psihikih
funkcija manjeg intenziteta, tako da je njegova mogunost rasuivanja
(shvatanje - znaaja svog dela) ili njegova mogunost odluivanja (upravljanje
svojim postupcima) bila bitno smanjena, ali ne i iskljuena, kakav je sluaj
kod neuraunljivosti.
Postojanje bitno smanjene uraunljivosti kod uinioca krivinog dela ne
iskljuuje njegovu krivicu, ve predstavlja samo fakultativan osnov za
ublaavanje kazne. Prema tome, bitno smanjeno uraunljiv uinilac krivinog
dela je kriv za uinjeno krivino delo, a njegovu bitno smanjenu uraunljivost
sud moe uzeti u obzir pri odmeravanju kazne kao osnov da mu kaznu ublai.

Ima sluajeva da kod uinioca postoji smanjena uraunljivost, ali da ona nije
bitna (manje smanjenje njegove moi rasuivanja ili odluivanja). Sa gledita
uraunljivosti takva lica smatraju se uraunljivim i ona su kriva za uinjeno
krivino delo kao i druga uraunljiva lica i ne moe im se po tom osnovu
ublaavati kazna. Ipak, pri odmeravanju kazne sud ovu okolnost moe uzeti u
obzir, ali samo kao olakavajuu okolnost, jer ona ipak u izvesnoj meri utie na
stepen krivice, to je jedna od subjektivnih okolnosti koju sud ceni prilikom
odmeravanja kazne.

23.Skrivljena neuraunljivost (actiones liberae in causa)

Skrivljena neuraunljivost postoji u situacijama koje nastaju kada uinilac


sam sebe dovede u stanje privremene duevne poremeenosti (u stanje
duevne bolesti ili zaostalog duevnog razvoja nije mogue samog sebe dovesti),
na primer upotrebom alkohola, korienjem droga, usled ega doe u stanje
neuraunljivosti pa u takvom stanju uini krivino delo.

Poto se krivica uinioca utvruje prema stanju u vreme izvrenja krivinog dela
u navedenom sluaju kod uinioca ne bi mogla da postoji krivica. Meutim,
poto je uinilac sam sebe doveo u takvo stanje pri emu je moda ba i hteo da
u takvom stanju uini krivino delo, Krivini zakonik predvia da se krivica
uinioca za uinjeno krivino delo u ovakvom sluaju utvruje prema
vremenu neposredno pre dovoenja u takvo stanje ako je u vreme stavljanja
sebe u takvo stanje postupao sa umiljajem ili iz nehata u odnosu na delo koje je
kasnije uinio u neuraunljivom stanju u koje je sebe doveo. U ovakvim
sluajevima Krivini zakonik kao relevantan momenat za utvrivanje njegove
krivice uzima ne vreme izvrenja dela, ve vreme stavljanja sebe u stanje
privremene duevne poremeenosti, jer je upravo u tom momentu ostvario sve
relevantne subjektivne elemente u odnosu na kasnije izvreno krivino delo.
Prema tome, za ovako uinjeno krivino delo kod njega ne bi postojala krivica
samo ako bi se dokazalo da je kod njega u vreme stavljanja sebe u stanje
privremene duevne poremeenosti ve postojala neuraunljivost po nekom
drugom osnovu ili ako u odnosu na kasnije izvrenje krivinog dela nije bilo ni
umiljaja ni nehata ili nije postojala svest ili dunost i mogunost postojanja
svesti o zabranjenosti dela koje se ini, tj. ako nije postojala njegova krivica za
delo o kome je re. Ovaj institut krivinog prava primenjuje se samo ako je
uinilac u vreme pre dovoenja sebe u stanje bitno smanjene uraunljivosti, bio
u stanju neuraunljivosti, jer ako je bio u stanju bitno smanjene uraunljivosti,
njegova krivica i inae postoji. to se tie mogunosti ublaavanja kazne koja
postoji prema uiniocu koji je krivino delo uinio u stanju bitno smanjene
uraunljivosti, u ovakvom sluaju tu mogunost pri odmeravanju kazne Krivini
zakonik iskljuuje, jer ako uiniocu koji je sam sebe doveo u stanje privremene
drutvene poremeenosti u kome je izvrio krivino delo, ni potpuna
neuraunljivost ne olakava situaciju, jo manje ima razloga da mu se bitno
smanjena uraunljivost uzme u obzir za ublaavanje kazne.

Za situacije kada postoji skrivljena neuraunljivost u teoriji se koristi latinski


termin actiones liberae in causa" koji se teko prevodi na na jezik.

24.Vinost

Vinost uinioca krivinog dela je drugi element krivice. Ona predstavlja


psihiki odnos uinioca krivinog dela prema tom delu i to takav odnos da
mu to delo moemo da pripiemo u krivicu, odnosno da mu stavimo na
teret, jer da bi uinilac bio kriv za uinjeno krivino delo, nije dovoljno samo da
ga je uinio (da je svojom radnjom prouzrokovao zabranjenu posledicu), ve i
da je to skrivljeno uinio. Zbog toga, krivica uinioca u odnosu na uinjeno
krivino delo uvek mora da se utvrdi. To iskljuuje prihvatanje pretpostavke
(prezumpcije) vinosti prema kojoj se krivica uinioca pretpostavlja pod
odreenim uslovima bez njenog dokazivanja. ak i oboriva pretpostavka vinosti
(kada se ona pretpostavlja sve dok se suprotno ne dokae) nije prihvatljiva, jer
praktino znai prebacivanja tereta dokazivanja vinosti odnosno nevinosti na
okrivljenog, to je suprotno osnovnom principu u krivinom pravu da teret
dokazivanja krivice optuenog lei na tuiocu. Uvek se utvruje vinost uinioca
u vreme izvrenja krivinog dela i u odnosu na konkretno delo. Odsustvo vinosti
uinioca u odnosu na uinjeno delo iskljuuje njegovu krivicu.

Poto je vinost psihiki odnos uinioca prema uinjenom krivinom delu to se


ona utvruje na osnovu psihikih elemenata kroz koje se taj odnos izraava. To
su elemenat svesti uinioca o delu i elemenat njegove volje da to delo uini.
Poto sadrina ovih psihikih elemenata moe biti razliita, jer stepen svesti i
stepen volje mogu biti jae ili slabije izraeni, mogu se pojavljivati razliiti
oblici vinosti. Iako se u krivinom pravu moe razlikovati vei broj konkretnih
oblika vinosti, ipak se oni uoptavanjem mogu svesti na dva, a to su umiljaj i
nehat, s tim to kod svakog od njih mogu postojati njihovi mogui oblici.
Umiljaj i nehat su ne samo osnovni oblici vinosti, ve se vinost u ova svoja dva
oblika i iscrpljuje, tako da izvan umiljaja i nehata nema nekog drugog oblika
vinosti.
U tom smislu i Krivini zakonik nigde ne upotrebljava teorijski pojam vinost,
ve umesto toga govori umiljaj i nehat.

25.Umiljaj

Umiljaj je tei oblik vinosti za koji se odgovara kod svih krivinih dela, zbog
ega se kod opisa krivinih dela u zakonu ne navodi izriito da delo treba da
bude uinjeno sa umiljajem. Kao psihiki odnos prema delu i umiljaj
karakteriu dva psihika elementa: element svesti i element volje. Poto
sadrina svesti i sadrina volje mogu biti razliiti to se mogu razlikovati razliiti
oblici umiljaja. U tom smislu postoje dva osnovna oblika umiljaja, a to su
direktni i eventualni umiljaj. Njih predvia i na Krivini zakonik, dok ostali
mogui oblici, koji se inae mogu podvoditi pod ova dva, nisu predvieni, ali se
oni mogu pojaviti u praksi, tako da sudovi mogu, pod odreenim uslovima i u
odreenoj meri, da ih uzmu u obzir.

Prvi oblik umiljaja je direktan umiljaj koji prema zakonskoj definiciji postoji
kada je uinilac svestan svoga dela i hoe njegovo izvrenje. Iz ovakve
definicije direktnog umiljaja vidi se da se element svesti sastoji u tome da je
uinilac svestan svog dela, to znai da kod njega postoji svest o svim
obelejima dela koje ini, pri emu je od posebnog znaaja svest o nastupanju
posledice usled preduzete radnje izvrenja. Ona moe biti razliitog intenziteta
tako da uinilac moe biti siguran da e doi do posledice, ali kod njega moe da
postoji i svest samo o mogunosti nastupanja posledice. Voljni element kod
direktnog umiljaja sastoji se u htenju izvrenja tog dela, odnosno on hoe da pri
postojanju svih elemenata bia tog dela i nastupi posledica za koju zna da e ili
da moe da nastupi.

Drugi oblik umiljaja je eventualan umiljaj koji prema zakonskoj definiciji


postoji kada je uinilac svestan da moe uiniti delo, tj. da je svestan da usled
njegove radnje (injenja ili neinjenja) moe da nastupi zabranjena posledica
pa je na to pristao. I kod ovog oblika umiljaja uinilac je svestan svih obeleja
dela koje ini ukljuujui i nastupanje posledice, ali kod njega postoji samo
svest o moguem nastupanju zabranjene posledice (ali ne i svest o njenom
sigurnom nastupanju kao to je to kod direktnog umiljaja). Voljni element kod
ovog oblika umiljaja izraen je u pristajanju na nastupanje zabranjene
posledice, to je kvalitativno drukije od htenja posledice i izraava manji
intenzitet volje u odnosu na posledicu. Razlika je u tome to kod htenja on
upravo zato i preduzima radnju da bi posledica nastupila, dok kod pristajanja na
posledicu uinilac iz nekih drugih razloga vri radnju znajui da posledica moe
da nastupi, pa na tu mogunost pristaje. Ostali, posebni oblici umiljaja koje
teorija poznaje i koji mogu da se pojave u praksi su:
a) prethodni i naknadni umiljaj (ovaj drugi u stvari i nije umiljaj, jer je nastao
posle izvrenja krivinog dela kao naknadno odobravanje posledice koja je bez
umiljaja prouzrokovana, te se moe smatrati samo kao manifestacija dranja
uinioca posle uinjenog krivinog dela, to moe biti samo okolnost od znaaja
pri odmeravanju kazne).

b) predumiljaj i momentalni umiljaj, to znai umiljaj koji je formiran na bazi


prethodnog razmiljanja i umiljaj bez prethodnog razmiljanja (na mah).

c) odreeni i neodreeni umiljaj kod kojih uinilac ima tanu predstavu o


posledici koju e prouzrokovati ili ima samo priblinu (neodreenu) predstavu o
posledici.

d) alternativni i eventualni umiljaj koji predstavljaju posebne sluajeve


neodreenog umiljaja. Prvi postoji kada uinilac zna da e da nastupi jedna od
vie moguih posledica (na primer, stavi otrov u jednu od asa sa piem i zna da
e se neko otrovati, ali ne zna ko e uzeti tu au). Drugi postoji kada uinilac
zna da e jedna posledica sigurno da nastupi, a druga je samo eventualno
mogua (stavi drugome eksplozivnu napravu u dep i zna da e ovaj poginuti, a
svestan je da eventualno moe da pogine jo i neko drugi ko se bude nalazio u
neposrednoj blizini kad doe do eksplozije). Ovaj poseban oblik umiljaja
naziva se, takoe, eventualni umiljaj (dolus eventualis), ali ga treba razlikovati
od eventualnog umiljaja koji predvia Krivini zakonik i koji predstavlja jedan
od dva osnovna oblika umiljaja.

e) generalni (opti) i specijalni umiljaj koji se razlikuju po tome to je kod


prvog nastupila posledica koju je on hteo, ali ne na onaj nain kako je on to
zamislio (nije nastala iz radnje kojom je hteo da je proizvede, ve nekom
drugom njegovom radnjom koju je u vezi sa tim preduzeo, na primer uinilac je
pucao na drugog u nameri da ga ubije, pa mislei da je ovaj mrtav, baci ga u
vodu tako da ovaj umre usled davljenja). Kod drugog oblika (specijalni umiljaj)
posledica je nastupila ba onako kako je to uinilac i predvideo.

Svi navedeni posebni oblici umiljaja iako se posebno ne pominju u krivinom


zakonu mogu se, ako postoje u konkretnim sluajevima, uzeti u obzir prilikom
odmeravanja kazne uiniocu za uinjeno krivino delo.

to se tie kanjavanja, zakon ne pravi razliku izmeu direktnog i eventualnog


umiljaja, tako da visina kazne zavisi od ocene suda u svakom konkretnom
sluaju.

26.Nehat
Nehat je drugi, laki oblik vinosti. Za ovaj oblik vinosti uinilac se kanjava
samo kada je to u zakonu izriito propisano. Zbog toga se kod krivinih dela
kod kojih je nehat kanjiv izriito navodi da e se za nehat uinilac kazniti. Da
je nehat laki oblik vinosti od umiljaja vidi se i po tome to je kod svih
krivinih dela kod kojih se kanjava i za umiljaj i za nehat propisana kazna za
nehatno izvrenje dela znatno manja od kazne koja je propisana za to delo kada
je uinjeno sa umiljajem.

U pogledu sadrine nehata kao psihikog odnosa prema uinjenom krivinom


delu osnovna njegova karakteristika je odsustvo voljnog elementa kod uinioca
tako da on niti hoe posledicu niti pristaje na njeno nastupanje. Kod nehatnog
uinioca moe da postoji samo element svesti, a moe da nema ni svesti ve
samo da je postojala dunost i mogunost uinioca da takvu svest ima. S
obzirom na to razlikuju se dva osnovna oblika nehata: svesni nehat i nesvesni
nehat.

Svesni nehat, prema zakonskoj definiciji, postoji kada je uinilac bio svestan
da svojom radnjom (injenja ili neinjenja) moe da uini delo, ali je olako
drao da do toga nee doi ili da e on to spreiti. Svest obuhvata sve okolnosti
dela koje su njegova obeleja ukljuujui i svest o mogunosti nastupanja
posledice, a odsustvo voljnog elementa se vidi iz toga to on olako dri da e
spreiti nastupanje posledice ili da ona nee nastupiti. U pitanju je, dakle, nehat
samopouzdanja odnosno nehat lakomislenosti uinioca krivinog dela. Element
svesti kod svesnog nehata je isti kao i element svesti kod eventualnog umiljaja,
pa je vrlo vano razgraniiti ova dva oblika vinosti (za umiljaj se uvek
kanjava, a za nehat samo kada je to izriito propisano, a pored toga propisana
kazna za umiljaj je znatno via od kazne koja je propisana za nehat). Poto je
svest u oba sluaja ista razlika je u voljnom elementu, jer kod eventualnog
umiljaja uinilac pristaje na nastupanje posledice, dok kod svesnog nehata on
upravo zato ini radnju to smatra da e spreiti nastupanje posledice, odnosno
da ona nee nastupiti. Ovu razliku je u praksi esto dosta teko utvrdili jer je u
pitanju sadrina koja je postojala u njegovoj psihi, a koju treba utvrditi na
osnovu spoljnih manifestacija. U teoriji se ta razlika utvruje na osnovu tzv.
Frankove formule (koju je postavio teoretiar u nauci krivinog prava Rajnhard
Frank). Prema ovoj formuli do odgovora na pitanje da li je u pitanju eventualni
umiljaj ili svesni nehat, najlake se dolazi ako se poe od toga kako bi se
ponaao uinilac da je znao da e posledica sigurno da nastupi. Onaj koji je
pristao na nastupanje posledice izvrio bi radnju i da je znao da e posledica
sigurno da nastupi, dok onaj koji je radnju izvrio verujui da e spreiti
eventualno nastupanje posledice ili da do posledice nee ni doi, ne bi izvrio
radnju da je znao da e iz nje sigurno nastupiti zabranjena posledica. Ova
teorijski vrlo ispravna formula u praktinoj primeni, ipak, stvara izvesne
tekoe, jer se odgovor na pitanje dobija na osnovu pretpostavke o tome kako bi
se uinilac ponaao da je sigurno znao za nastupanje posledice, a takvu
pretpostavku treba dokazati, pa ostaje na sudu da veoma paljivo na osnovu svih
utvrenih okolnosti oceni o kom obliku vinosti se radi.

Drugi oblik nehata je nesvesni nehat. Kod ovog oblika vinosti uinilac ne samo
da nije imao volju ve kod njega nije postojala ni svest o mogunosti
nastupanja posledice. Njegova se krivica kod ovog oblika vinosti sastoji u
tome to je on bio duan i mogao da ima svest da svojom radnjom moe da
prouzrokuje zabranjenu posledicu. U pitanju je, dakle, nehat nepanje koja je
postojala kod uinioca iako je on bio duan i mogao da ima potrebnu panju u
pogledu mogunosti prouzrokovanja posledice. Krivini zakonik za postojanje
ovog oblika nehata zahteva postojanje i dunosti i mogunosti predvianja
posledice, tako da ako je kod uinioca postojala samo mogunost, ali ne i
dunost predvianja posledice ili je postojala dunost, ali nije bio u mogunosti
da predvidi posledicu, nee postojati nehat. Dunost i mogunost predvianja
nastupanja posledice cene se kako prema objektivnim okolnostima koje su
postojale u konkretnom sluaju, tako i prema subjektivnim svojstvima uinioca.
Tako, na primer, da li je uinilac mogao neto da vidi zavisi od osvetljenosti
prostora kao objektivne okolnosti i stanja njegovog ula vida, kao subjektivnog
svojstva. to se tie dunosti predvianja posledice ona zavisi od toga ta se u
takvim objektivnim okolnostima trai od oveka takvih svojstava u pogledu
dune panje.

Pored ovih osnovnih oblika nehata u teoriji se pravi razlika izmeu nekih drugih
oblika nehata koje nae krivino zakonodavstvo ne predvia, ali koji se mogu
pojaviti u praksi.

To je, pre svega, razlikovanje obinog i grubog nehata (culpa levis i culpa lata)
pri emu su u pitanju obina ili gruba nepanja. Ova razlika, iako nije
predviena u Krivinom zakoniku, moe biti od uticaja prilikom odmeravanja
kazne.

Drugo razlikovanje je obian i profesionalan nehat. Prvi se odnosi na


nedostatak uobiajenog stepena panje koji se trai od svakog oveka, a drugi
postoji kad je u pitanju nedostatak onog stepena panje koji se trai od
profesionalaca u vrenju njihove profesije (tako, na primer, svako mora biti
paljiv kad cepa drva da nekog ne povredi, ali ako oni hirurg vri operaciju oka
od njega se zahteva poveani stepen panje koju treba da ima takav strunjak pri
vrenju tako delikatne intervencije). Prema tome, profesionalni nehat je iri od
obinog nehata jer obuhvata ne samo nedostatak uobiajene panje koja se uvek
zahteva, ve i nedostatak poveanog stepena panje koji se trai u vrenju
odreene profesije (profesionalac prema svojim strunim sposobnostima ima
vee mogunosti da predvidi ta moe da nastane usled njegove radnje, a i
njegova dunost predvianja je vea). Nae zakonodavstvo ne predvia
profesionalni nehat kao poseban oblik nehata, ali se eventualni nedostatak
potrebnog stepena panje pri vrenju odreenih profesija, moe uzeti u obzir pri
utvrivanju postojanje nehata tj. pri oceni da li je uinilac bio duan i mogao da
predvidi mogunost na stupanja zabranjene posledice.

to se tie kanjavanja za nehat zakon ne pravi razliku da li je u pita nju


svesni ili nesvesni nehat, pa ostaje na sudu da visinu kazne odredi u svakom
konkretnom sluaju.

27.Krivino delo kvalifikovano teom posledicom ili posebnom okolnou


(odgovornost za teu posledicu)

Kod nekih krivinih dela zakon predvia postojanje teeg oblika dela ako je
pri izvrenju dela nastupila odreena tea posledica od one koja je inae
obeleje tog krivinog dela. Takva krivina dela nazivaju se krivina dela
kvalifikovana teom posledicom.

Kod ovih krivinih dela problem vinosti se sastoji u tome to vinost uinioca
mora da postoji kako u odnosu na osnovno delo tako i u odnosu na teu
posledicu.

Osnovno krivino delo kod ovih krivinih dela moe da bude uinjeno sa
umiljajem (teka telesna povreda kvalifikovana smru, l. 121. st. 3 KZ) ili iz
nehata (teka dela protiv bezbednosti javnog saobraaja, l. 297. st. 3. i 4. KZ),
zavisno od toga kako je to kod pojedinog krivinog dela predvieno.

U odnosu na teu posledicu zakon predvia da je za odgovornost odnosno


kanjavanje uinioca potrebno da se ona moe pripisati nehatu uinioca.

U vezi sa tim moe se postaviti pitanje ta e biti ako je u odnosu na teu


posledicu postojao umiljaj. U takvom sluaju ostvarenje tee posledice
predstavljalo bi novo krivino delo uinjeno sa umiljajem koje bi ili
konsumiralo ono osnovno (na primer, kod krivinog dela teke telesne povrede
kvalifikovane smru iz l. 121. st. 3. KZ umiljaj u odnosu na smrt znaio bi
postojanje krivinog dela ubistva koje bi u ovom sluaju konsumiralo teku
telesnu povredu) ili bi sa njim bilo u sticaju (na primer kod krivinog dela
silovanja kvalifikovanim smru iz l. 178. st. 4. KZ, ovaj tei oblik bi postojao
ako bi tea posledica nastala usled nehata, a ako bi u odnosu na smrt postojao
umiljaj uinioca postojalo bi krivino delo ubistva u sticaju sa krivinim delom
silovanja iz l. 178. st. 1. KZ).
Meutim, ako tea posledica uzeta sama za sebe nije krivino delo, u takvom
sluaju tea posledica kod kvalifikovanog dela moe biti ostvarena kako sa
umiljajem, tako i iz nehata (na primer, u odnosu na nastupanje trudnoe kod
kvalifikovanog oblika krivinog dela silovanja moe postojati ne samo nehat,
ve i umiljaj uinioca).

Ukoliko u odnosu na teu posledicu kod uinioca ne bi postojao ni umiljaj


ni nehat, uinilac bi odgovarao samo za osnovno delo, a ne bi bio odgovoran za
delo kvalifikovano teom posledicom iako je takva posledica nastupila, jer u
odnosu na nju ne postoji njegova vinost.

Kod nekih krivinih dela zakon predvia tei oblik krivinog dela ako je delo
uinjeno pod posebnom okolnou. Takva krivina dela nazivaju se krivina
dela kvalifikovana posebnom okolnou. Vinost kod ovakvih kvalifikovanih
krivinih dela mora da obuhvati i tu okolnost. Tako, na primer, kod krivinog
dela teke krae izvrene za vreme poara, poplave ili slinog udesa (l. 204.
st. 1. ta. 5. KZ), koje je u stvari kvalifikovan oblik krivinog dela obine krae
(l. 203. KZ) uinilac e za ovo krivino delo kvalifikovano posebnom
okolnou odgovarati samo ako je znao za poar u vreme kada je vrio krau, a
ukoliko to nije znao odgovarae za obinu krau iako je istu izvrio za vreme
poara.

28.Odgovornost za krivina dela uinjena putem tampe i drugih sredstava


javnog informisanja

Mnoga krivina dela koja se vre ili mogu da se vre putem izjava (verbalni
delikti) ostvaruju se esto putem tampe ili drugih sredstava javnog
informisanja. To su, na primer, uvreda (l. 170. KZ), kleveta (l. 171. KZ),
pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja (l. 309. KZ), pozivanje na
otpor (l. 325. KZ), neovlaeno otkrivanje tajni. Za ova krivina dela vae
opta pravila o krivinoj odgovornosti kako za izvrioca tako i za eventualne
sauesnike. Meutim, kod ovih krivinih dela primenjuju se i neka posebna
pravila o odgovornosti, ali samo u sluajevima kada se po optim pravilima lica
na koja se ove posebne odredbe odnose ne bi se smatrala uiniocima krivinog
dela.

Tako, na primer, u sluaju izvrenja krivinih dela putem objavljivanja u


novinama, na radiju, televiziji ili drugom javnom glasilu izvriocem krivinog
dela smatra se autor informacije. Meutim, pod odreenim uslovima,
izvriocem krivinog dela smatra se i odgovorni urednik odnosno lice koje ga
je zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije. To je mogue ako je do
zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor informacije ostao
nepoznat, ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora i ako su u vreme
objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora
koje i dalje traju. Meutim, krivica je iskljuena ako je odgovorni urednik,
odnosno lice koje ga zamenjuje, u pogledu neke od navedenih okolnosti bio u
neotklonjivoj zabludi.

Pod navedenim uslovima krivino delo ini i izdava ako je delo uinjeno
putem nepovremene tampane publikacije. Ukoliko nema izdavaa ili ako
postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje izvriocem krivinog dela
smatra se tampar ako je za to znao.

Najzad, uiniocem krivinog dela, pod pomenutim uslovima, smatra se i


proizvoa ako je delo uinjeno putem kompakt diska, gramofonske ploe,
magnetofonske trake i drugih auditivnih sredstava, filma za javno i privatno
prikazivanje, dijapozitiva, video-sredstava ili slinih sredstava namenjenih
irem krugu lica. Pri tome, ako su izdava, tampar ili proizvoa pravno lice ili
dravni organ krivino delo ini odgovorno lice u tom pravnom licu.

Navedena lica na koja se odnose posebne odredbe o kojima je re, ne smatraju


se izvriocima krivinog dela zbog toga to sudu ili drugom nadlenom organu
nisu otkrila identitet autora informacije, izuzev u sluajevima kada je
uinjeno krivino delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora u trajanju
od najmanje pet ili vie godina ili ako je to otkrivanje neophodno da bi se
spreilo izvrenje nekog tako tekog krivinog dela.

Posebna pravila o odgovornosti u navedenim sluajevima predviaju


supsidijarnu odgovornost navedenih subjekata, i tako omoguavaju da se u
svakom sluaju putem ove tzv. kaskadne odgovornosti doe do pravih reenja za
ove veoma sloene situacije.

29.Odgovornost pravnih lica za krivina dela

Odgovornost pravnih lica za krivina dela postoji u dva sluaja.

U prvom sluaju da bi postojala odgovornost pravnog lica potrebno je da su


ispunjeni sledei uslovi: 1) da je krivino delo uinjeno od strane odgovornog
lica u tom pravnom licu u okviru njegovih poslova odnosno ovlaenja, i 2) da
je ono to uinilo u nameri da za pravno lice ostvari korist.

U drugom sluaju odgovornost pravnog lica postoji pod sledeim uslovima: 1)


da je krivino delo uinjeno od strane fizikog lica koje deluje pod nadzorom i
kontrolom odgovornog lica u tom pravnom licu, i 2) da je nevrenje nadzora i
kontrole od strane odgovornog lica omoguilo izvrenje tog krivinog dela; i 3)
da je to krivino delo uinjeno u korist pravnog lica.
Ovako regulisana odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog
lica koje je uinilo krivino delo, to znai da je za odgovornost pravnog lica
potrebno da je odgovorno lice skrivljeno postupalo, tj. da je u vreme izvrenja
dela bilo uraunljivo, da je postupalo sa umiljajem ili iz nehata i da je imalo
svest o zabranjenosti dela.

30.Vreme izvrenja krivinog dela

Utvrivanje vremena kad je krivino delo izvreno od znaaja je za reavanje


veeg broja sa gledita krivinog prava vanih pitanja. Tako se prema vremenu
izvrenja krivinog dela odreuje: 1) koji je krivini zakon vaio u vreme
izvrenja krivinog dela; 2) da li je uinilac u vreme izvrenja krivinog dela bio
uraunljiv, neuraunljiv ili bitno smanjeno uraunljiv; 3) da li je kod uinioca u
vreme izvrenja krivinog dela postojao umiljaj ili nehat; 4) da li je uinilac u
tom vremenu bio punoletan ili maloletan (dete, mladi maloletnik, stariji
maloletnik ili mlae punoletno lice); 5) da li je nastupila zastarelost krivinog
gonjenja; i 6) vreme izvrenja krivinog dela moe da bude obeleje krivinog
dela kod nekih krivinih dela (na primer, kod krivinog dela nezakonitog lova iz
l. 276. st. 1. KZ).

Ako su kod izvrenja krivinog dela i radnja i posledica bile u isto vreme, onda
je to i vreme izvrenja krivinog dela, ali ako se radnja i posledica nisu
dogodili u isto vreme, ve je posledica nastupila kasnije, nastaje dilema da li
vreme izvrenja radnje ili vreme nastupanja posledice treba smatrati vremenom
kada je krivino delo izvreno.

O tome postoje dva shvatanja:

Prema jednom, vreme izvrenja radnje treba smatrati kao vreme izvrenja
krivinog dela jer je upravo izvrenjem radnje delo izvreno.

Prema drugom, poto je delo izvreno tek kada je nastupila posledica, te vreme
nastupanja posledice treba smatrati kao vreme izvrenja krivinog dela jer se u
vreme radnje jo i ne zna da li e posledica da nastupi. Kod ovog pitanja nije
mogue zastupati shvatanje prema kome bi trebalo uzeti u obzir i vreme radnje i
vreme posledice, jer je za sva pitanja ije se reenje vezuje za vreme izvrenja
krivinog dela nuno da se ima jedan relevantan vremenski momenat prema
kome bi se ta pitanja reavala dok bi uzimanje u obzir dva momenta stvaralo
brojne tekoe i vodilo ak i nekim neloginostima (od kog od dva momenta
tee zastarelost, koji je od dva momenta relevantan za ocenu uraunljivosti,
prema kom od dva momenta oceniti da li je uinilac u vreme izvrenja dela bio
maloletan i dr.).
Nae krivino pravo prihvatilo je prvo shvatanje, tako da se smatra da je
krivino delo izvreno u vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi bez
obzira na to kada je posledica nastupila. Ovakvo reenje je opravdano upravo
zbog pitanja koja se reavaju zavisno od vremena izvrenja krivinog dela jer je
za njihovo reavanje oigledno prihvatljivije da to bude vreme kada je uinilac
radio ili bio duan da radi.

Kada je u pitanju sauesnik za njega se kao vreme izvrenja krivinog dela


uzima vreme kada je on radio ili bio duan da radi.

31.Mesto izvrenja krivinog dela

Utvrivanje mesta izvrenja krivinog dela vano je sa gledita krivinog


prava iz vie razloga: 1) prema mestu izvrenja krivinog dela utvruje se
prostorno vaenje krivinog zakona (krivini zakon se primenjuje na sluaj kada
je krivino delo uinjeno na teritoriji te drave); 2) prema mestu izvrenja
krivinog dela odreuje se mesna nadlenost suda; i 3) mesto izvrenja moe biti
obeleje kod nekih krivinih dela (na primer, kod krivinog dela pustoenja
uma iz l. 274. st. 2. KZ ili kod umske krae iz l. 275. st. 2. KZ).

Odreivanje mesta izvrenja krivinog dela ne predstavlja problem ako su se


izvreenje radnje i nastupanje posledice dogodili na istom mestu. Ali ako je
radnja izvrena na jednom mestu, a posledica nastupila na drugom mestu (na
primer neko puca na drugog i rani ga u jednom mestu, a ovaj od te rane umre u
drugom mestu), postavlja se pitanje koje mesto u ovom sluaju treba smatrati
mestom izvrenja krivinog dela.

O tome postoje tri shvatanja:

prema jednom, krivino delo je uinjeno na mestu radnje jer se tu relevantan


dogaaj dogodio,
prema drugom, kao mesto iz vrenja treba smatrati mesto gde je posledica
nastupila jer je krivino delo dovreno tek kad je posledica nastupila,
dok prema treem, oba ova mesta treba smatrati kao mesto izvrenja
krivinog dela.

Prema naem Krivinom zakoniku, koji usvaja ovo tree shvatanje, smatra se
da je krivino delo uinjeno kako na mestu gde je izvrilac radio ili bio duan
da radi tako i mesto gde je u celini ili delimino nastupila posledica krivinog
dela. Ovakvo reenje je mogue jer ono omoguava da se u svim sluajevima za
koje je od znaaja da se utvrdi mesto izvrenja krivinog dela i jedno i drugo
mesto mogu smatrati relevantnim tako da se i jedno i drugo moe uzeti u obzir.
Dosledno ovakvom reenju, u sluaju da je u pitanju pokuaj krivinog dela,
kao mesto izvrenja se smatraju kako mesto gde je uinilac radio ili bio duan
da radi, tako i mesto gde je prema njegovom umiljaju posledica trebalo da
nastupi ili gde je ona mogla nastupiti.

Kada je u pitanju sauesnik za njega se kao mesto izvrenja krivinog dela


uzima i mesto na kojem je on preduzeo radnju sauesnitva.

III. ISKLJUENJE POSTOJANJA KRIVINOG DELA

32.Osnovi iskljuenja postojanja krivinog dela

Da bi uinjeno delo bilo krivino delo ono mora da ima sve opte elemente
krivinog dela, kao i posebne elemente tog krivinog dela o kome se rad.
Nedostatak nekog od optih elemenata iskljuuje postojanje krivinog dela
u konkretnom sluaju tako da se uinjeno delo ne smatra kao krivino
delo. Takvi sluajevi nastaju u situacijama kada je uinjeno delo koje ima sva
obeleja (posebne elemente) krivinog dela predviena zakonom, ali nije
protivpravno, ili nije skrivljeno, zbog ega se takvi sluajevi smatraju osnovima
iskljuenja postojanja krivinog dela.

Krivini zakonik predvia sedam ovih osnova:

1) delo malog znaaja;


2) nuna odbrana;
3) krajnja nuda;
4) sila i pretnja;
5) neuraunljivost;
6) stvarna zabluda i;
7) pravna zabluda.

Pored ovih osnova u teoriji krivinog prava se razmatraju i neki drugi osnovi
iskljuenja, kao to su vrenje slubene dunosti, nareenje pretpostavljenog,
pravo disciplinskog i vaspitnog kanjavanja, samopovreda, pristanak
povreenog i dozvoljeni rizik. Ove sluajeve na krivini zakonik izriito ne
regulie, tako da se oni u praksi reavaju primenom drugih zakonskih odredaba
da bi se na kraju ipak nalo odgovarajue reenje.

33.Delo malog znaaja


Krivino delo je delo koje povreuje ili ugroava dobra ili vrednosti koje se
zatiuju krivinim zakonodavstvom. Zbog takvog znaaja ono je i predvieno u
zakonu kao krivino delo. Poto se znaaj dela moe stepenovati, tj. on moe
biti vei ili manji, krivino delo mora imati odreeni znaaj, jer upravo taj
znaaj opravdava da se to delo smatra krivinim delom. Znaaj jednog
krivinog dela ocenjuje zakonodavac pri odluivanju da to krivino delo propie
u zakonu. Prema znaaju krivinog dela zakon propisuje i visinu kazne koja se
za to delo moe izrei, a kako u konkretnim sluajevima znaaj uinjenog
krivinog dela moe biti vei ili manji, zakon kaznu propisuje u rasponu
minimuma i maksimuma propisane kazne za to krivino delo, u kom okviru sud
odmerava kaznu cenei znaaj uinjenog krivinog dela u konkretnom sluaju.
Na taj nain propisana kazna odraava znaaj odreenog krivinog dela
uopte (uzetog apstraktno), dok odmerena kazna odraava znaaj konkretno
uinjenog krivinog dela.

Propisujui krivino delo u zakonu zakonodavac ima u vidu znaaj kako


najteih tako i najlakih sluajeva tog dela i prema tom odreuje i raspon
propisane kazne, pri emu najee i najlaki mogui sluajevi propisanog
krivinog dela imaju odreeni znaaj koji jedno krivino delo treba da ima da bi
se smatralo krivinim delom. Meutim, kod nekih lakih krivinih dela njihovi
najlaki mogui sluajevi nemaju taj znaaj (kad bi se to krivino delo
pojavljivalo samo u tim najlakim sluajevima zakon to delo ne bi ni propisao
kao krivino delo) ali je zakon to delo propisao kao krivino delo imajui u vidu
njegove tee sluajeve koji imaju odgovarajui znaaj da bi bili tretirani kao
krivino delo.

Zbog toga se moe desiti da u nekom konkretnom sluaju uinjeno delo


nema onaj znaaj koji treba da ima da bi se to konkretno delo tretiralo kao
krivino delo, pa se pojavljuje kao DELO MALOG ZNAAJA.

A ako uinjeno delo predstavlja delo malog znaaja onda ono nije krivino
delo. Ovakav sluaj iskljuenja postojanja krivinog dela naziva se delo malog
znaaja.
Zakon odreuje uslove pod kojima se moe smatrati da je uinjeno krivino
delo delo malog znaaja.

Potrebno je da su ispunjena tri uslova:

da je stepen krivice uinioca nizak;


da su tetne posledice uinjenog dela odsutne ili neznatne;
da opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije.
Stepen krivice uinioca ceni se prema stepenu njegove uraunljivosti i
stepenu njegove vinosti (umiljaja i nehata).

Da li krivino delo nije imalo tetnih posledica ili je tetna posledica neznatna
zavisi od prirode krivinog dela jer svako krivino delo ima posledicu, ali ona ne
predstavlja uvek neku tetu. Tako, na primer, krivina dela ugroavanja nemaju
tetnu posledicu (ali najee nisu malog znaaja), jer im je posledica samo
opasnost. Ako je u pitanju krivino delo povrede, tetna posledica postoji, ali
ona u nekim sluajevima moe biti neznatna (na primer kad je ukradena stvar
sasvim male vrednosti).

Da li opta svrha krivinih sankcija zahteva primenu neke sankcije ceni se


prema svim okolnostima konkretnog sluaja.

Poto su tri bitna uslova za postojanje dela malog znaaja postavljena


kumulativno te je potrebno da sva tri budu ispunjena da bi se uinjeno delo
smatralo delom malog znaaja, u kom se sluaju iskljuuje postojanje krivinog
dela, tj. da uinjeno delo nije krivino delo.

Iskljuenje postojanja krivinog dela po osnovu malog znaaja dela mogue je


samo kod krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili
novana kazna.

34.Nuna odbrana

Nuna odbrana je odbijanje od svog dobra ili dobra drugoga istovremenog


protivpravnog napada, tako to se prema napadau uini delo koje ima
obeleja krivinog dela.

Ukoliko su ispunjeni zakonom odreeni uslovi uinjeno delo nije krivino delo
jer nije protivpravno, poto odbijanje napada u ovakvim sluajevima nije
protivpravno, jer je nuna odbrana dozvoljena. Zbog toga nuna odbrana
predstavlja jedan od osnova iskljuenja postojanja krivinog dela.

Da bi nuna odbrana postojala, zakon trai da su ispunjeni potrebni uslovi koji


treba da karakteriu kako napad tako i odbranu:

Napad kod nune odbrane mora dolaziti od nekog oveka (nije bitno da li je to
lice skrivljeno postupalo). On moe biti upravljen protiv nekog dobra, lica koje
se brani, a moe biti upravljen i protiv dobra nekog treeg lica, fizikog ili
pravnog (nuna pomo). Napad mora biti protivpravan (nije dozvoljena nuna
odbrana protiv postupanja koje je u skladu sa pravom, na primer, protiv onog ko
ve postupa u nunoj odbrani) i mora biti stvaran. Nema nune odbrane ako se
nekome samo uinilo da je prema njemu preduzet protivpravan napad. U takvom
sluaju, koji se naziva putativna nuna odbrana, uinilac se moe pravdati samo
pozivanjem na stvarnu zabludu.

Odbrana kod nune odbrane se sastoji u izvrenju prema napadau nekog dela
koje ima sva obeleja krivinog dela, jer ako nije uinjeno takvo delo pitanje
nune odbrane se i ne postavlja. Odbrana treba da je istovremena sa napadom,
to znai da odbrana pre nego to je napad zapoeo ili posle prestanka napada ne
zadovoljava uslove koji se trae za nunu odbranu. Prema tome, istovremenost
napada postoji samo ako je napad ve zapoeo i jo nije prestao, ali se smatra da
istovremenost postoji i kad napad neposredno predstoji (na primer, napada hoe
da puca iz vatrenog oruja), jer bi ekanje da napada pone da puca moglo
uiniti odbranu besmislenom. Meutim, odbrana protiv napada koji predstoji ali
ne neposredno (na primer napada preti da e sutra da preduzme napad) ne
ispunjava uslov za nunu odbranu. Odbrana treba da je neophodno potrebna za
odbijanje napada to znai da nije izlina i da se i bez nje moglo odbraniti, ali
ona ne mora biti krajnje sredstvo tj. da se napadnuti mora prvo braniti na manje
efikasan nain, pa ako ne uspe, da tek onda upotrebi odbranu koja je zaista
neophodna. Nesumnjivo da odbrana ne sme biti jaeg intenziteta nego to je
dovoljno za uspeno odbijanje protivpravnog napada. Najzad, odbrana mora da
bude po svom intenzitetu srazmerna napadu. U tom smislu dozvoljeno je pri
odbrani naneti napadau i vee zlo od onog koje je on hteo da uini ali samo
ako je nanoenje takvog zla bilo zaista neophodno da bi napad bio uspeno
odbijen. Ipak nije dozvoljena oigledna nesrazmera izmeu uinjenog zla i zla
koje je napada hteo da uini pa se nesrazmerom smatra ona odbrana kojom se
napadau nanosi veliko zlo da bi se odbranilo neko dobro relativno malog
znaaja (na primer neko puca na napadaa koje krade voe sa drveta u dvoritu).

Ako su ispunjeni svi ovi uslovi smatra se da uinjeno delo prema napadau koje
ima obeleja krivinog dela nije krivino delo jer je uinjeno u nunoj odbrani.

Dogaa se da lice koje postupa u nunoj odbrani prekorai njene granice. To


moe da bude na dva naina: ili upotrebi odbranu koja je bila neophodna, ali
koja je bila jaa nego to je dovoljno (intenzivan ekces nune odbrane) ili je
odbrana bila istovremena ali je trajala due nego to je bilo potrebno
(ekstenzivan ekces). U ovakvim sluajevima uinilac je izaao iz granica
dozvoljene nune odbrane, tako da njegovo postupanje postaje protivpravno i
predstavlja krivino delo. Krivino delo uinioca u prekoraenju nune odbrane
karakterie okolnost da je do njegovog izvrenja ipak dolo zbog reagovanja na
protivpravan napad, to ukazuje na manji stepen opasnosti ovako uinjenog
krivinog dela, zbog ega Krivini zakonik predvia mogunost ublaavanja
kazne u ovakvom sluaju. ta vie, Krivini zakonik ima u vidu i mogunost da
je kod uinioca postojalo jedno posebno psihiko stanje zbog ega predvia da
se uinilac takvog krivinog dela moe i da oslobodi od kazne ako je do
prekoraenja nune odbrane dolo usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane
napadom.

35.Krajnja nuda

Krajnja nuda je otklanjanje istovremene neskrivljene opasnosti od svog


dobra ili od dobra drugoga, tako to se prema dobru nekog lica (ne lica od
koga je potekla opasnost) uini delo koje ima obeleja krivinog dela. Ovako
uinjeno delo, ukoliko su za to ispunjeni zakonom predvieni uslovi, nije
krivino delo. Ono pod tim uslovima nije protivpravno, jer zakon odobrava
postupanje u krajnjoj nudi. Zbog toga, krajnja nuda predstavlja jedan od
osnova iskljuenja postojanja krivinog dela.

Da bi se smatralo da je delo uinjeno u krajnjoj nudi potrebno je da su


ispunjeni odreeni uslovi. Ti uslovi tiu se kako opasnosti koja se otklanja, tako
i njenog otklanjanja:

Opasnost kod krajnje nude moe dolaziti kako od oveka tako i od ivotinja
(ako dolazi od oveka nije bitno da li to lice skrivljeno postupa) ili od
prirodne sile.

Opasnost se otklanja od svog dobra ili od dobra drugoga, to znai da ona


moe da preti nekom dobru onoga ko je otklanja, ali i dobru nekog drugog
fizikog ili pravnog lica

Ona treba da je neskrivljena od strane onoga ko tu opasnost otklanja, jer onaj


ko je skrivljeno izazvao opasnost ne moe se pozivati na krajnju nudu.
Poto se za krajnju nudu trai da je opasnost neskrivljena, uinilac koji se
skrivio opasnost, ini krivino delo ako pri njenom otklanjanju uini delo
koje ima obeleja krivinog dela. Meutim, ako je opasnost bila skrivljena,
ali nehatno uinilac se moe blae kazniti.

Opasnost mora biti stvarna, jer ako je ona samo prividna (putativna krajnja
nuda) ne postoji krajnja nuda, a uinilac se moe pozivati samo na stvarnu
zabludu.

Otklanjanje opasnosti kod krajnje nude vri se izvrenjem prema dobru


nekog lica (ne onog od koga je nastala opasnost) dela koje ima sva obeleja
krivinog dela. Ako bi opasnost bila otklonjena na drugi nain onda krajnja
nuda ne bi postojala.
Otklanjanje opasnosti treba da je istovremeno sa postojanjem same
opasnosti. Otklanjanje na ovaj nain neke opasnosti koja predstoji, ali jo nije
nastala ili otklanjanje opasnosti koja je ve prestala ne daje osnov za
postojanje krajnje nude.

Za postojanje krajnje nude potrebno je da se opasnost ni na koji drugi


nain nije mogla da otkloni, a u pogledu srazmernosti izmeu opasnosti i
njenog otklanjanja trai se da uinjeno zlo nije vee od onog koje je pratilo
(to znai da ono mora biti manje ili isto kao i ono koje je pretilo).

Postojanje krajnje nude zavisi i od postojanja dunosti izlaganja opasnosti


tako to lice koje je po nekom osnovu duno da se izlae opasnosti ne moe
da se poziva na krajnju nudu ako je u pitanju opasnost kojoj je duan da se
izlae, razumljivo u granicama te dunosti (na primer, vatrogasac pri gaenju
poara, lekar prilikom pruanja medicinske pomoi obolelim od zarazne
bolesti i sl.).

Kod krajnje nude mogua su prekoraenja. Lice koje postupa u krajnjoj


nudi moe da prekorai granice koje se u pogledu postojanja krajnje nude
postavljaju. Prekoraenje postoji ako je otklanjanje opasnosti jae nego to
je potrebno ili ako je ono trajalo due nego to je bilo potrebno. U ovakvom
sluaju uinjeno delo postaje protivpravno i predstavlja krivino delo, ali s
obzirom na okolnosti pod kojima je krivino delo u ovakvom sluaju
uinjeno Krivini zakonik predvia da se uinilac moe blae kazniti, a ako
je delo uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima predvia i
fakultativnu mogunost osloboenja uinioca od kazne.

S obzirom na neke slinosti u strukturi nune odbrane i krajnje nude treba


ukazati na bitne razlike izmeu ova dva instituta, kako bi se uvek znalo o kom
se od ova dva instituta radi. Ovo utoliko pre to je u sluaju nune odbrane
situacija za uinioca neto povoljnija.

Bitna razlika izmeu ova dva instituta je sledea:

Napad kod nune odbrane dolazi uvek od oveka, a opasnost kod krajnje
nude moe dolaziti od oveka ali i od ivotinje ili prirodne sile.

Kod nune odbrane, odbijanje napada vri se izvrenjem krivinog dela


prema nekom dobru napadaa, dok kod krajnje nude, otklanjanjem
opasnosti vri se krivino delo prema dobru nekog drugog lica (od koga
nije nastala opasnost).
U pogledu srazmernosti, kod nune odbrane uinjeno zlo moe biti vee od
onog koje je pretilo od napada, ali ne sme biti oigledno ne srazmerno, dok
kod krajnje nude uinjeno zlo ne sme biti vee od onog koje je pretilo.

Slinosti izmeu ova dva instituta su sledee:

I odbijanje napada i otklanjanje opasnosti moe biti od svog dobra ili od


dobra drugoga.

Napad mora biti protivpravan, a opasnost neiskrivljena.

I napad i opasnost moraju biti stvarni.

I odbrana i otklanjanje opasnosti moraju biti istovremeni sa napadom


odnosno opasnou.

Odbijanje napada mora biti neophodno potrebno, dok otklanjanje opasnosti


mora biti takvo da se ni na koji drugi nain opasnost nije mogla da
otkloni.

Oigledno je da su uslovi za onog ko postupa u nunoj odbrani povoljniji nego


za onog ko je u krajnjoj nudi, to je i razumljivo, jer je kod nune odbrane
sukob prava i neprava (pravo na odbranu i protivpravno postupanje napadaa),
dok je kod krajnje nude sukob prava sa pravom (ni onaj koji je u krajnjoj nudi,
ni onaj na iju se tetu opasnost otklanja ne postupaju protivpravno).

36.Sila i pretnja

Sila i pretnja imaju znaaj u krivinom pravu ukoliko se upotrebljavaju u vezi


sa vrenjem krivinih dela. U tom smislu, upotreba sile i pretnje ima dvojaki
znaaj:

1) Sila i pretnja mogu biti upotrebljene pri vrenju pojedinih krivinih dela,
to moe uticati na ocenu teine uinjenog krivinog dela prilikom
odmeravanja kazne, a kod nekih krivinih dela primena sile ili pretnje moe
biti obeleje dela (razbojnitvo, iznuda, silovanje, spreavanje slubenog lica
u vrenju slubene radnje i dr);

2) Silom ili pretnjom neko moe biti prinuen da izvri krivino delo, to
otvara pitanje postojanja krivinog dela na strani onoga koji je pod dejstvom
sile ili pretnje uinio krivino delo.
Prvi aspekt krivinopravnog znaaja upotrebe sile ili pretnje spada u oblast
posebnog dela krivinog prava i o njemu e biti rei kod izlaganja o pojedinim
krivinim delima. Drugi aspekt ima znaaj kao osnov iskljuenja postojanja
krivinog dela ili kao osnov za ublaavanje kazne, tako da spada u
problematiku opteg dela krivinog prava. U tom smislu, izlaganje o sili i pretnji
na ovome mestu odnosi se na taj aspekt.

Pod silom se podrazumeva upotreba fizike snage prema nekom licu da bi


se ono prinudilo da neto uini ili ne uini. Pored toga, u irem smislu, silom
se smatra i primena hipnoze ili omamljujuih sredstava da bi se neko doveo u
nesvesno stanje ili onesposobio za otpor. Sila o kojoj je re dolazi od oveka.
Ako ona dolazi usled dejstva prirodnih sila u pitanju je VIA SILA (koja
takoe moe da ima krivinopravni znaaj). Sila moe biti apsolutna i
kompulzivna:

Apsolutna Sila je neodoljiva i njoj prisiljeni nije u mogunosti da se odupre


(neko drugog neodoljivom snagom vue, gura, vee, onesvesti).

Kompulzivna Sila nije u apsolutnom smislu neodoljiva, ali se njenom


primenom moe iznuditi postupanje prisiljenog (neko drugog tue, mui,
zlostavlja).

Pretnja se sastoji u stavljanju nekome u izgled nekog zla koje e mu se


dogoditi ako ne uini ono to se od njega zahteva. Nastupanje tog zla treba da
zavisi od volje onog koji preti pri emu to ne mora biti i ostvarivo, niti mora
postojati stvarna namera da se to ostvari, ali je dovoljno da onaj kome se preti
to shvata kao mogue (na primer pretnja pukom u kojoj nema municije).

O tome kakav znaaj moe da ima okolnost da je neko silom ili pretnjom bio
prinuen da izvri krivino delo postoje u teoriji dva shvatanja.

Prema jednom, sila i pretnja iskljuuju postojanje krivinog dela, jer ako
je upotrebljena apsolutna sila, radnja prinuenog nije voljna, pa nije radnja u
krivinopravnom smislu, tako da nema uinjenog krivinog dela od strane
prinuenog (moe postojati krivino delo na strani onog ko je upotrebio
silu), a ako su u pitanju kompulzivna sila ili pretnja (tu voljna radnja postoji,
ali je volja iznuena), moe se smatrati da je delo uinjeno u krajnjoj nudi
(ako su za to ispunjeni zakonski uslovi), te da je po tom osnovu postojanje
krivinog dela iskljueno.
Prema drugom shvatanju, primena sile ili pretnje iskljuuje postojanje
slobodne volje uinioca to iskljuuje njegovu krivicu.

Prema naem Krivinom zakoniku, ako je krivino delo uinjeno pod dejstvom
neodoljive (apsolutne) sile, smatra se da prinueni nije uinio krivino delo,
odnosno da je krivino delo izvrio onaj koje upotrebio neodoljivu silu. U
sluaju da je krivino delo uinjeno pod dejstvom sile koja nije neodoljiva
(kompulzivna sila) ili pretnje, uiniocu se kazna moe ublaiti.

37.Neuraunljivost

Neuraunljivost je u krivinopravnom smislu psihiko stanje koje postoji


kod uinioca protivpravnog dela koje ima obeleja krivinog dela
predvienog u zakonu, koje se (kao to je to ve reeno u izlaganju o
uraunljivosti kao elementu krivice koja je opte obeleje pojma krivino delo)
sastoji u tome da uinilac u vreme izvrenja dela nije mogao da shvati
znaaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled
duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti, zaostalog duevnog
razvoja ili druge tee duevne poremeenosti.

Postojanje takvog stanja kod uinioca u vreme izvrenja dela iskljuuje


postojanje krivice uinioca tog dela, jer je uraunljivost element krivice, a
kako je krivica opte obeleje pojma krivinog dela, te je nepostojanje krivice
osnov iskljuenja postojanja krivinog dela. S obzirom na to, neuraunljivost je
jedan od osnova koji iskljuuju postojanje krivinog dela. Da bi neuraunljivost
uinioca imala to dejstvo ona treba da je postojala u vreme izvrenja krivinog
dela (postojanje neuraunljivosti u vreme suenja nije osnov iskljuenja
postojanja krivinog dela, ali moe da bude od uticaja na voenje krivinog
postupka kao i na reavanje drugih pitanja). Meutim, iako protivpravno delo
koje ima obeleja krivinog dela predvienog u zakonu uinjeno od strane
neuraunljivog lica nije krivino delo, postojanje ovakvog dela moe biti osnov
za primenu pojedinih mera bezbednosti kao krivinih sankcija prema uiniocu
tog dela (uslovi za postojanje neuraunljivosti dati su u izlaganju o
uraunljivosti u odeljku 21).

38.Stvarna zabluda

Zabluda je nedostatak svesti ili pogrena predstava o neemu. U pravu,


zabluda se odnosi na neto to je pravno relevantno. Prema tome, zabluda u
krivinom pravu odnosi se na neto to je od krivinopravnog znaaja. U tom
smislu zabluda u krivinom pravu moe biti dvojaka: zabluda o pravno
relevantnim injenicama i zabluda o pravu. S obzirom na to, u krivinom pravu
se pravi razlika izmeu stvarne zablude i pravne zablude. Prva se odnosi na
stvarni aspekt krivinog dela u pitanju, druga na njegov pravni aspekt. Iz toga
proizlazi i razliit znaaj koji postojanje jedne ili druge zablude moe da ima.

Stvarna zabluda je nedostatak svesti ili pogrena predstava o stvarnim


okolnostima uinjenog krivinog dela. Te stvarne okolnosti treba da su
krivinopravno relevantne tj. da imaju znaaj obeleja krivinog dela. One mogu
biti injenike ili pravne prirode zavisno od toga koju relevantnu okolnost
predstavljaju. Tako, na primer, to moe biti zabluda o radnji, o posledici, o
objektu, o sredstvu, ali isto tako i zabluda o svojini ili o nekim drugim pravnim
injenicama. Stvarna zabluda moe da se odnosi i na neke druge stvarne
okolnosti koje nisu relevantne za postojanje krivinog dela (na primer o boji u
mraku ukradene stvari), ali takva zabluda je pravno irelevantna. Dosledno tome
uinilac u stvarnoj zabludi ne zna za neto to ini obeleje uinjenog dela ili
o tome ima pogrenu predstavu. Ovako definisana stvarna zabluda u krivinom
pravu predstavlja stvarnu zabludu u uem smislu.

Stvarna zabluda pojavljuje se i u jednom drugom obliku koji se naziva stvarna


zabluda u irem smislu. Ovaj vid stvarne zablude postoji kada je uinilac
svestan svih obeleja dela koje ini, ali pogreno dri da postoji neka stvarna
okolnost koja kada bi stvarno postojala inila bi uinjeno delo dozvoljenim.
Takav sluaj postoji, na primer, ako uinilac zna sva obeleja dela koje ini, ali
misli da se nalazi u nunoj odbrani (putativna nuna odbrana). U ovakvom
sluaju zabluda uinioca nije u tom to ne zna neto to postoji, ve to misli da
postoji neto ega nema, a to bi kad bi stvarno postojalo, zaista iskljuilo
postojanje krivinog dela.
Stvarna zabluda moe biti neotklonjiva i otklonjiva.

Neotklonjiva stvarna zabluda postoji kada uinilac nije bio duan i nije
mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja
obeleje krivinog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista
postojala, inila delo dozvoljenim. Ovakva zabluda iskljuuje postojanje
krivinog dela.

Otklonjiva stvarna zabluda je stvarna zabluda usled nehata. U sluaju


postojanja takve zablude postoji krivino delo uinjeno iz nehata ukoliko
krivini zakon predvia takvo nehatno krivino delo. Otklonjiva stvarna zabluda
iskljuuje postojanje umiljaja kod uinioca jer je za umiljaj potrebno da je
uinilac imao svest o svim elementima (obelejima) dela koje ini, a onaj koji
postupa u stvarnoj zabludi nema svest (ili ima pogrenu predstavu) bar o jednom
od tih obeleja. Isto tako kod njega ne moe da postoji ni svesni nehat, jer je i
kod ovog oblika vinosti potrebno postojanje svesti o svim obelejima dela koje
ini. Stoga u sluaju postojanja otklonjive stvarne zablude uinilac moe biti
kriv samo za nehat (nesvesni nehat), jer je bio duan i mogao da ima svest i o
onom o emu je bio u zabludi, to odgovara shvatanju otklonjive stvarne
zablude kao zablude iz nehata. Razumljivo da e u ovakvom sluaju uinilac biti
kriv za nehat samo u sluaju kada je u pitanju krivino delo kod koga se
kanjava za nehat. Ako je uinilac dela bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi ne
postoji njegova krivica ni za nehat. Prema tome, neotklonjiva stvarna zabluda u
potpunosti iskljuuje vinost, a time i krivicu uinioca, dok otklonjiva stvarna
zabluda iskljuuje umiljaj, ali ne i nehat ukoliko se za krivino delo o kome je
re kanjava za nehat.

Kod stvarne zablude postoje i neki posebni sluajevi. To su zabluda o licu,


zabluda o predmetu i tzv. promaeni udarac (aberatio ictus).

Zabluda o licu postoji kada uinilac pogreno misli da delo vri prema jednom
licu, a u pitanju je neko drugo lice (ubije lice koje lii na lice koje je hteo da
ubije). Podeljena su miljenja o tome da li u ovakvom sluaju postoji umiljajno
ubistvo ili pokuaj ubistva i nehatno ubistvo u sticaju. Zakon o ovakvom sluaju
nema izriite odredbe pa se obino uzima da je u pitanju umiljajno ubistvo, jer
zabluda o identitetu lica nije relevantna s obzirom da nije obeleje krivinog
dela ubistva. Meutim, ako je uinilac hteo da ubije slubeno lice (l. 114. st.
1. t. 6. KZ), a ubije lice koje lii na njega, ali koje nije slubeno lice, moglo bi
se uzeti da postoji sticaj pokuanog i nehatnog ubistva.

Zabluda o predmetu postoji kada je uinilac izvrio krivino elo prema


jednom objektu mislei daje to izvestan drugi objekt. I ovde je problem slian
kao u prethodnom sluaju pa se na isti nain i reava.

Promaeni udarac (aberatio ictus) postoji kada je uinilac preduzeo radnju


prema jednom objektu, ali je posledicu ostvario prema drugom. Ovaj sluaj u
stvari i nije u pravom smislu stvarna zabluda, ali se on ipak tretira kao neka
situacija koja odgovara stvarnoj zabludi (zabluda o uzronoj vezi). Takav sluaj
postoji, na primer, kada uinilac puca na neko lice u nameri da ga ubije, ali ga
promai i ubije sluajnog prolaznika. Krivini zakonik nema izriitih odredaba
za ovakav sluaj pa su miljenja podeljena o tome da li sluaj treba tretirati kao
umiljajno ubistvo (hteo je da ubije i ubio je) ili kao sticaj pokuaja ubistva i
ubistva iz nehata. Ovo drugo shvatanje je prihvatljivije i vie odgovara stvarnoj
sadrini dogaaj.

39.Pravna zabluda

Pravna zabluda postoji kada uinilac nije svestan pravnog znaaja uinjenog
dela tj. ne zna da je delo koje je uinio krivino delo. Kod ovakvog sluaja
zablude uinilac je svestan svih obeleja dela koje ini, ali ne zna da je injenje
takvog dela zabranjeno. Njegova zabluda se u ovakvom sluaju u stvari odnosi
na predvienost tog dela u zakonu kao krivinog dela ili na protivpravnost
njegovog postupka.

U pogledu znaaja ovakve zablude u pravu uglavnom vai pravilo da ne znanje


zakona ne opravdava, zbog ega pravna zabluda ne iskljuuje krivicu uinioca
koji je u pravnoj zabludi uinio krivino delo. Ipak, pretpostavka da su svi
zakoni poznati, jer su javno objavljeni, u savremenom pravu ne moe se u
potpunosti prihvatiti ako se ima u vidu ogroman broj pravnih propisa koji se u
svim savremenim dravama donose. Zbog toga se u savremenom pravu ova
pretpostavka u sve veoj meri relativizuje, tako da se pravnoj zabludi ipak
priznaje izvestan znaaj, pa je to sluaj i u naem krivinom pravu.

Pravna zabluda u krivinom pravu je zabluda o odreenosti krivinog dela


u zakonu ili o protivpravnosti.

U tom smislu karakteristini su sledei sluajevi pravne zablude:

1) Uinilac ne zna da je delo koje je uinio predvieno u zakonu kao krivino


delo.

2) Uinilac zna da je delo predvieno u zakonu kao krivino delo, ali ne zna
druge propise kojima se zakonska odredba o krivinom delu upotpunjuje (na
primer, odgovorno lice u preduzeu zna da krenje propisa o poslovanju
moe da predstavlja krivino delo nesavesnog rada u privrednom poslovanju,
ali ne zna propise koje je prekrio).

3) Uinilac zna da je delo predvieno u zakonu kao krivino delo, ali ne zna
ta se pod pojmovima upotrebljenim u zakonu podrazumeva (zna da je
zabranjeno falsifikovanje isprave, ali ne zna ta se sve smatra kao isprava).

4) Uinilac zna za delo predvieno u zakonu, ali ne zna da u konkretnom


sluaju postupa protivpravno (smatra da postupa po propisima i pravilima
slube, ali u konkretnom sluaju po propisima nije imao ovlaenje za
preduzimanje preduzete radnje).

5) Uinilac misli da neka postojea okolnost ini njegovo delo dozvoljenim, a


ona nema to dejstvo (na primer pogreno dri da ga nareenje
pretpostavljenog koje je stvarno postojalo opravdava, a ono u konkretnom
sluaju nema taj znaaj, na primer, nareenje da se izvri ratni zloin). Ovaj
sluaj pravne zablude treba razlikovati od stvarne zablude u irem smislu, jer
je u tom sluaju u pitanju okolnost koja iskljuuje postojanje krivinog dela,
ali koja nije postojala, dok kod ovog sluaja pravne zablude ona postoji, ali
nema dejstvo da iskljui protivpravnost, a time i postojanje uinjenog dela.

Nae krivino pravo pravnoj zabludi daje znaaj okolnosti koja moe da iskljui
postojanje krivinog dela kao to je to sluaj i kod stvarne zablude. U tom
smislu nae krivino pravo predvia da u sluaju da je uinilac bio u
neotklonjivoj pravnoj zabludi (nije bio duan i nije mogao da zna), iskljuuje
se krivica uinioca, a time i postojanje krivinog dela. Ako je bio u otklonjivoj
pravnoj zabludi (bio je duan i mogao je da zna) kazna mu se moe ublaiti.

S obzirom na to da postoji razlika izmeu stvarne i pravne zablude vano je u


svakom konkretnom sluaju praviti razliku izmeu jedne i druge zablude, a u
sluajevima kad se to na prvi pogled ne moe jasno da odredi, treba poi od toga
ta uinilac ne zna - da li injenice (stvarna zabluda) ili pravo (pravna zabluda).
Tako, na primer, ako se uinilac poziva na zabludu kod krivinog dela vanbrane
zajednice sa maloletnikom (l. 190. KZ), ako uinilac ne zna ko se smatra
maloletnim licem, u pitanju je pravna zabluda (ne zna pravo), a ako ne zna
koliko godina ima lice sa kojim ivi u vanbranoj zajednici, postoji stvarna
zabluda (ne zna injenice).

IV. STADIJUMI IZVRENJA KRIVINOG DELA

40.Tok izvrenja krivinog dela

Ostvarenje krivinog dela odvija se kroz vie moguih faza (stadijuma). U tom
smislu moemo razlikovati etiri mogue faze izvrenja krivinog dela. To su:

donoenje odluke da se izvri krivino delo;


pripremanje krivinog dela;
zapoinjanje krivinog dela (pokuaj) i;
svreno krivino delo.

Ove faze treba shvatati kao mogue jer one najee postoje, mada su mogue i
situacije da neka od njih izostaje. Tako, na primer, izvrilac nekad pristupi
izvrenju dela bez ikakvih priprema, kod nehatnog izvrenja krivinog dela ne
postoji stadijum donoenja odluke za izvrenje dela, kod nekih krivinih dela
nema pokuaja, jer se delo smatra svrenim im je radnja izvrenja preduzeta.

Razmatranje pojedinih stadijuma izvrenja krivinog dela od znaaja je naroito


zato to izvrilac u nekim sluajevima ne dovri krivino delo do kraja ve
ostvari samo neke od stadijuma, tako da je krivino delo samo delimino
ostvareno, to zahteva odgovarajua krivinopravna reenja za ovakve
situacije. Zbog toga Krivini zakonik predvia razliito krivinopravno
reagovanje zavisno od toga do kog je stadijuma u ostvarenju krivinog dela
uinilac doao.

41.Donoenje odluke za izvrenje krivinog dela

Ovo je prvi mogui stadijum u ostvarivanju krivinog dela. U ovom stadijumu


izvrilac samo donosi odluku o izvrenju krivinog dela, ali jo ne pristupa
njenoj realizaciji. U pitanju je samo jedan misaoni proces mogueg izvrioca
krivinog dela. Za ovaj stadijum izvrenja krivinog dela se ne kanjava jer
sama odluka jo ne znai da e ona biti i ostvarena poto ovaj mogui izvrilac
jo nita nije preduzeo u pravcu ostvarenja te odluke: ak i kad bi tu svoju
odluku saoptio nema osnova za njegovo kanjavanje, jer jo nije preduzeo
nikakvu radnju i ne samo da nije nikakvo dobro povredio, ve ga nije ni ugrozio.
Meutim, ako bi saoptavanje namere da se izvri krivino delo imalo karakter
pretnje, moglo bi da postoji neko krivino delo (ugroavanje sigurnosti,
prinuda i dr.).

42.Pripremanje krivinog dela

Stadijum pripremanja krivinog dela poinje preduzimanjem pripremnih


radnji (dovoljno je preduzimanje bar jedne od njih) i traje sve dok ne doe
do pokuaja krivinog dela tj. do zapoinjanja radnje izvrenja krivinog
dela. U ovom stadijumu izvrilac je ve preduzeo neke aktivnosti radi ostvarenja
svoje odluke da izvri krivino delo, ali jo nije pristupio samom izvrenju
krivinog dela. U teoriji su podeljena miljenja o opravdanosti kanjavanja za
preduzete pripremne radnje.

Prema jednom miljenju za pripremne radnje ne treba kanjavati jer


njihovim preduzimanjem zatieno dobro nije ni povreeno niti je ugroeno
poto one nisu upravljene prema objektu krivinog dela.

Prema drugom, za pripremne radnje treba kazniti, jer je preduzimanjem


pripremnih radnji uinilac izrazio svoju zloinaku volju da izvri krivino
delo.

Nae krivino pravo naelno stoji na stanovitu da za pripremne radnje ne


treba kazniti, ali kod nekih krivinih dela zbog teine dela i znaaja
pripremnih radnji kod tih krivinih dela propisano je kanjavanje za
pripremne radnje.

Zakonodavac to propisuje na dva naina:


Prvi nain je da pojedine odreene pripremne radnje propie kao
samostalno svreno krivino delo (na primer krivino delo pravljenje,
nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje iz l. 227. KZ,
dogovor za izvrenje krivinog dela iz l. 345. RZ, izraivanje i nabavljanje
oruja i sredstava namenjenih za izvrenje krivinog dela iz l. 347. KZ i dr.).
Ovakva krivina dela u prirodnom smislu predstavljaju pripremnu radnju za
neko drugo krivino delo, ali ona u zakonskom smislu ine svrena krivina
dela koja se sastoje upravo u preduzimanju tih radnji.

Drugi nain je da zakon kod odreenog krivinog dela propie da je


pripremanje tog krivinog dela kanjivo (takav sluaj predvien je u l. 320.
KZ). U tom sluaju pripremanje se pojavljuje kao kanjivi stadijum krivinih
dela o kojima je re. Da bi se u tom sluaju znalo koje se konkretne
pripremne radnje imaju u vidu kao kanjivo pripremanje, KZ propisuje da se
u tom sluaju uzimaju u obzir sledee pripremne radnje: 1) nabavljanje ili
osposobljavanje sredstava za izvrenje krivinog dela; 2) otklanjanje
prepreka za izvrenje krivinog dela; 3) dogovaranje, planiranje ili
organizovanje sa drugima izvrenje krivinog dela i 4) preduzimanje drugih
radnji kojima se ostvaruju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela (a
koje ne predstavljaju radnju izvrenja).

Poto je u svim sluajevima kanjavanja za pripremne radnje to uvek u zakonu


izriito odreeno tim zakonom je za to pripremanje propisana i kazna. Ona je,
razumljivo, uvek manja nego za krivino delo na koje se ta pripremna radnja
odnosi.

43.Pokuaj krivinog dela

Pokuaj postoji kada izvrilac sa umiljajem zapone izvrenje krivinog


dela, ali ga ne zavri, to znai da je za pokuaj potrebno da je izvrilac sa
umiljajem preduzeo radnju izvrenja krivinog dela, ali da delo nije
zavrio, tj. da nije nastupila posledica krivinog dela. Radnja izvrenja se
smatra zapoetom im je izvrilac preduzeo bilo koju od delatnosti koje ulaze u
sastav radnje izvrenja.

Ako je kod pojedinog krivinog dela upotreba odreenog sredstva ili primena
odreenog naina izvrenja zakonsko obeleje krivinog dela, onda se ve
sama upotreba tog sredstva odnosno primena tog naina izvrenja smatra kao
poetak radnje izvrenja, (na primer obijanje ili provaljivanje kod krivinog dela
provalne krae ili primena sile ili pretnje kod razbojnitva, silovanja i nekih
drugih krivinih dela).
Ako primena naina ili upotreba sredstva nije zakonsko obeleje konkretnog
krivinog dela njihova primena odnosno upotreba ne smatra se kao poetak
radnje izvrenja (na primer, provaljivanje u stan radi ubistva nije pokuaj
ubistva, poto provaljivanje nije zakonsko obeleje krivinog dela ubistva).

Stadijum pokuaja traje sve dok posledica krivinog dela ne nastupi, jer tada
krivino delo postaje svreno. Prema tome, za postojanje pokuaja potrebno je
da posledica krivinog dela nije nastupila. Do toga moe da doe iz dva
razloga:

ili izvrilac nije dovrio radnju izvrenja pa posledica nije mogla da


nastupi;
ili je on radnju izvrenja dovrio ali posledica iz nekih drugih razloga nije
nastupila.

S obzirom na ove dve mogunosti pravi se razlika izmeu nesvrenog i


svrenog pokuaja. Kod prvog je radnja izvrenja ostala nesvrena, a kod
drugog je radnja zavrena, ali je neto drugo uticalo da posledica nije nastupila.
Ovo razlikovanje je od znaaja naroito ako doe do dobrovoljnog odustanka
od pokuaja.

Pokuaj moe biti podoban i nepodoban.

Podoban je onda ako posledica nije nastupila, ali je mogla da nastupi.

Nepodoban je ako posledica nije ni mogla da nastupi. Do toga moe da doe iz


dva razloga:

ili je sredstvo kojim je pokuano izvrenje krivinog dela bilo nepodobno da


se njime proizvede predviena posledica;
ili je objekt prema kome je pokuano izvrenje dela bio nepodoban da se na
njemu proizvede posledica krivinog dela (na primer, pokuaj trovanja
materijom koja nije otrovna ili pokuaj ubistva lica koje je ve mrtvo).

U teoriji se pravi razlika izmeu apsolutno nepodobnog pokuaja (kad se tim


sredstvom ili prema tom objektu ni pod kojim uslovima posledica nije mogla
prouzrokovati) i relativno nepodobnog pokuaja (kad je upotrebljenim
sredstvom ili prema objektu prema kome je preduzet pokuaj mogue inae
prouzrokovati posledicu, ali u konkretnom sluaju to nije bilo mogue (na
primer, pokuaj trovanja pravim otrovom, ali ga uinilac nije bio dobro rastvorio
pa nije bilo dejstva).
Pokuaj je stadijum krivinog dela za koji se po pravilu kanjava. Razlog za to
neki vide u tome to je kod pokuaja preduzeta radnja izvrenja koja je uvek
upravljena prema objektu zbog ega je objekt bio ugroen (iako nije povreen),
dok drugi opravdanost kanjavanja za pokuaj vide u izraenoj zloinakoj
volji.

Prvi zato smatraju da za pokuaj treba kanjavati blae nego za svreno krivino
delo jer je objektivno manje uinjeno (objekt je bio samo ugroen a nije
povreen). Drugi pak smatraju da za pokuaj treba kazniti isto kao i za svreno
krivino delo jer je izvrilac prekraja imao istu volju kao i da je delo dovreno
(na primer, onaj ko je pucao pa promaio imao je istu volju kao i onaj ko je
pucao pa pogodio).

Pokuaj nije mogu kod svih krivinih dela. Tako kod nekih krivinih dela ve
sam pokuaj propisan je u zakonu kao svreno krivino delo (na primer, kod
krivinog dela napada na ustavno ureenje iz l. 308. ili kod krivinog dela
nedozvoljenog prekida trudnoe iz l. 120. st. 1. KZ), neka krivina dela su ve
svrena im je radnja preduzeta (nareivanje kod krivinog dela genocida,
zloina protiv ovenosti i ratnih zloina iz l. 370-374. KZ), a kod nekih
krivinih dela po samoj prirodi krivinih dela pokuaj nije mogu (krivina
dela neinjenja, nehatna krivina dela).

Nae krivino pravo propisuje da se za pokuaj kanjava kod svih krivinih


dela za koja se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju od pet
godina ili tea kazna, a kod lakih krivinih dela za pokuaj se kanjava
samo ako je to zakonom kod tog krivinog dela izriito propisano.

U pogledu, visine kazne koja se za pokuaj moe izrei, Krivini zakonik


propisuje da e se uinilac pokuaja kazniti kaznom propisanom za to krivino
delo ili ublaenom kaznom, to znai da e se kazniti kao i da je krivino delo
dovreno, ali da sud moe da mu kaznu ublai. Ukoliko je u pitanju nepodoban
pokuaj, uinilac se moe kazniti kaznom koja je propisana za svreno
krivino delo, moe se i blae kazniti, a moe se i osloboditi od kazne to je
ostavljeno na ocenu suda.

Kod pokuaja je mogu i sluaj da iako nije dolo do posledice koja je obeleje
tog krivinog dela nastane neka manja posledica od one koja je
karakteristina za to krivino delo (na primer, kod pokuaja ubistva nije
nastupila smrt, ali je nastala izvesna telesna povreda). Ovakav sluaj naziva se
kvalifikovani pokuaj. Kod ovog pokuaja prouzrokovana manja posledica ne
smatra se kao posebno krivino delo ve je obuhvaena u pokuanom
krivinom delu, ali ta okolnost moe biti od znaaja prilikom odmeravanja
kazne.
44.Dobrovoljni odustanak od izvrenja krivinog dela

Uinilac krivinog dela moe u toku izvrenja dela da odustane od


dovrenja zapoetog krivinog dela. Ako je taj odustanak bio dobrovoljan,
onda to moe da bude od znaaja u pogledu kanjavanja.

Odustanak je dobrovoljan ako je uinilac bio svestan da delo moe da


dovri, pa je svojom voljom odustao od dovrenja.

Nije bitno za postojanje dobrovoljnog odustanka iz kojih pobuda je uinilac


odustao, ni kakve su te pobude (na primer, kajanje ili strah da e biti
otkriven i kanjen).

Nije bitno ni da li se na to sam odluio ili je neko na njega uticao da donese


takvu odluku.

Bitno je da je bilo mogue da delo dovri i da je bio svestan te mogunosti.


Stoga, nee postojati dobrovoljni odustanak ako uinilac nije dovrio
krivino delo zbog okolnosti koje onemoguavaju ili znatno oteavaju
izvrenje krivinog dela ili zbog toga to je smatrao da takve okolnosti postoje.
Tako, na primer, nee biti dobrovoljnog odustanka ako izvrilac nije umeo da
dovri delo ili ako je neko naiao (ili mu se samo uinilo da neko ide) pa je
mislio da nee moi da zavri zapoeto.

Odustajanje treba da je definitivno pa nee postojati dobrovoljni odustanak ako


je izvrilac samo prekinuo zapoeti posao sa namerom da kasnije (moda pod
povoljnijim uslovima ili dok donese potreban alat) nastavi dovrenje krivinog
dela.

Na koji e nain uinilac odustati zavisi od situacije i vremena kada se na to


odluio:

ako je uinilac odluio da odustane, a nalazi se u stadijumu nesvrenog


pokuaja (radnja jo nije dovrena) dovoljno je samo da prekine radnju
izvrenja, pa do posledice nee doi;
ako se ve nalazi u stadijumu svrenog pokuaja (radnja je svrena ali
posledica jo nije nastupila) onda je potrebno da uinilac sprei nastupanje
posledice (bacio je rtvu u vodu radi utopljenja pa onda skoio i izbavio je da
se ne utopi).
spreavanje uinilac moe da ostvari i pomou drugih lica, ali je bitno da je
ta lica on pozvao ili angaovao.
Nee postojati dobrovoljni odustanak ako uinilac nije uspeo da sprei
posledicu jer je krivino delo u takvom sluaju ve svreno, a isto tako i ako je
uinilac preduzeo neto radi spreavanja posledice, ali ona i bez toga nije
mogla da nastupi (ipak ovako ponaanje uinioca moe se uzeti u obzir prilikom
odmeravanja kazne).

Odustanak od dovrenja krivinog dela mogu je i od strane saizvrioca ili


sauesnika. To e biti u sluaju ako saizvrilac ili sauesnik koji je potstrekao
izvrioca ili koji mu je pomogao dobrovoljno sprei nastupanje posledice.

Dobrovoljni odustanak je okolnost koja u naem krivinom pravu ima znaaj


fakultativnog osnova za osloboenje od kazne, to znai da sud uinioca koji
je dobrovoljno odustao moe da kazni za to delo propisanom kaznom, moe
da mu ublai kaznu (jer je to uvek mogue kad postoji i mogunost
osloboenja od kazne) ili da ga oslobodi od kazne. Ako je uinilac koji je
dobrovoljno odustao pri svom delovanju izvrio i neke druge radnje koje ine
neko drugo samostalno krivino delo, on e se za to delo kazniti.

V. STICAJ KRIVINIH DELA

45.Pojam i vrste sticaja

Sticaj krivinih dela postoji kada jedno lice uini vie krivinih dela. Za sva
ta dela uiniocu se istovremeno sudi, donosi se jedna presuda i izrie jedna
glavna kazna. U sticaj, dakle, ulaze sva krivina dela koja je neko uinio izuzev
onih za koja je ve ranije osuen ili za koja je nastupila zastarelost ili data
amnestija ili pomilovanje. Vie krivinih dela moe biti uinjeno jednom
radnjom istovremeno, a moe biti ostvareno i sa vie radnji uinjenih u
razliitom vremenu.

Idealni sticaj krivinih dela - vie krivinih dela uinjenih od istog uinioca
istovremeno jednom radnjom naziva se idealnim sticajem krivinih dela.

Sporno je u teoriji da li kod idealnog sticaja u stvari postoji sticaj krivinih


zakona koji se na jedno delo kao jedan dogaaj mogu da primene ili sticaj vie
krivinih dela ostvarenih jednom zajednikom radnjom.

U prilog prvom shvatanju istie se da se jednom radnjom ostvaruje jedno


krivino delo nezavisno od toga da li se na njega kao dogaaj moe da primeni
samo jedan ili vie zakona.
U prilog drugog shvatanja istie se da postoji vie krivinih dela kada je
ostvareno vie zabranjenih posledica bez obzira na to da li su one prouzrokovane
odvojenim radnjama ili jednom zajednikom radnjom.

Drugo shvatanje je vie prihvaeno, to proizlazi iz zakonske odredbe o sticaju,


a tako je i u naoj teoriji i praksi.

Realni sticaj - vie krivinih dela uinjenih od strane istog uinioca sa vie
radnji naziva se realni sticaj.

Kod realnog sticaja u pitanju su u stvari sasvim odvojena krivina dela


uinjena u razliito vreme i svako drugom preduzetom radnjom pri emu je
jedina veza izmeu tih krivinih dela to su uinjena od istog uinioca i
to se za sva ta dela istovremeno sudi, jer je pravilo da se uiniocu sudi
istovremeno za sva krivina dela koja je dotle uinio (krivina dela za koja je
uinilac ve bio osuen ne ulaze u sticaj krivinih dela ve se uzimaju u obzir
kao povrat koji predstavlja okolnost od znaaja za odmeravanje kazne).

U sticaju mogu biti dva ili vie krivinih dela pri emu se pravi razlika da li su u
pitanju ista ili razliita krivina dela. U prvom sluaju postoji homogeni, a u
drugom heterogeni sticaj. I jedan i drugi mogu biti kako idealni tako i realni
sticaj.

Razmatranje sticaja je od naroitog znaaja sa gledita odmeravanja kazne jer se


za sva krivina dela u sticaju (bilo idealnom ili realnom) istovremeno sudi i
izrie jedna jedinstvena glavna kazna zajednika za sva dela u sticaju. Za takvo
odmeravanje kazne vae posebna pravila koja su predviena zakonom. Pri tome
se u nekim krivinim zakonicima pravi razlika zavisno od toga da lije u pitanju
idealni ili realni sticaj. Nae krivino zakonodavstvo ne pravi ovu razliku tako
da za odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju vae ista pravila bez obzira
na to da li je u pitanju idealni ili realni sticaj.

46. Prividni idealni sticaj krivinih dela

Sticaj krivinih dela moe biti stvarni (kada sticaj zaista postoji) ili prividni
kada samo prividno izgleda da je uinilac ostvario (jednom radnjom ili sa
vie radnji) vie krivinih dela, a u stvari postoji samo jedno krivino delo.
Ovakav sluaj naziva se prividni sticaj.

I prividni sticaj moe biti prividni idealan sticaj (kada prividno izgleda da je
jednom radnjom ostvareno vie krivinih dela, a u stvari postoji samo jedno
delo) i prividni realni (kada prividno izgleda da je sa vie radnji uinjeno vie
krivinih dela, a uinjeno je samo jedno). Problem da li je u pitanju jedno
krivino delo ili vie krivinih dela je est u praksi jer nije uvek jasno da li jedan
dogaaj predstavlja jedno ili vie krivinih dela.

Krivino zakonodavstvo nema opte odredbe za reavanje ovakvih sluajeva jer


to nije ni mogue zakonom regulisati poto je uvek faktiko pitanje koliko
krivinih dela sadri konkretan dogaaj. Da bi se ova pitanja reavala oslanjamo
se na teoriju koja nastoji da definie tipine situacije u kojima se pojavljuje
prividni sticaj krivinih dela.

Tako kod prividnog idealnog sticaja postoji pet tipinih situacija u kojima
prividno izgleda da postoji sticaj. Ti sluajevi su sledei:

1) Prividni idealni sticaj po osnovu specijaliteta - koji postoji ako neko


krivino delo predstavlja poseban sluaj nekog drugog krivinog dela. Kod
ovakvog sluaja ako neko izvri takvo krivino delo koje je specijalni sluaj
drugog, optije odreenog krivinog dela, u njegovom delu stoje uvek i svi
elementi onog optijeg krivinog dela, ali to nisu dva krivina dela ve samo
ono specijalno jer ono sadri u sebi i ono opte, tako da specijalni propis
derogira opti. Tako na primer krivino delo iznude je specijalni sluaj u
odnosu na krivino delo prinude zbog ega sadri i sve njegove elemente, ali
u takvom sluaju postoji samo krivino delo iznude.

2) Prividni idealni sticaj po osnovu supsidijariteta - koji postoji kada je


jedno krivino delo prolazni stadijum za izvrenje drugog krivinog dela
pri emu ako je ovo drugo delo uinjeno ono prvo je njime obuhvaeno
tako da nema sticaja. Prvo delo je u ovakvom sluaju supsidijarnog
karaktera jer postoji samo ako nije dolo do ovog drugog. U ovom sluaju
drugo krivino delo koje je primarnog karaktera derogira postojanje prvog
koje je supsidijarno. To je, na primer, sluaj ako neko izvri krivino delo
nabavljanja sredstava za falsifikovanje novca, pa zatim i falsifikuje novac. U
ovom sluaju postoji samo krivino delo falsifikovanja novca, a delo
nabavljanja sredstava je njime kao njegova prolazna faza obuhvaeno, jer je
supsidijarnog karaktera tako da postoji samo ako nije dolo do izvrenja
primarnog dela falsifikovanja novca. To isto postoji i kad je u pitanju
krivino delo dogovora za izvrenje krivinog dela koje postoji samo ako
dogovoreno krivino delo nije ostvareno, a ako jeste postoji, samo to delo, a
dogovor je, kao kanjiva pripremna radnja, njime obuhvaen.

3) Prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije - koji postoji kada je jedno


krivino delo po svojoj prirodi sadrano u drugom, pa u sluaju izvrenja tog
drugog krivinog dela postoji samo to delo. Tako, ako neko telesno povredi
drugog i ubije ga postoji samo krivino delo ubistva koje konsumira delo
telesne povrede.
4) Prividni idealni sticaj po osnovu alternativiteta - koji postoji kad dva, u
osnovi ista krivina dela, imaju jo po jedno razliito obeleje po kome se
meusobno razlikuju. Kada neko izvri takvo krivino delo, a ostvari i jedno
i drugo posebno obeleje, tako da se delo moe kvalifikovati i po jednom i po
drugom propisu, on time nije uinio dva krivina dela, ve samo jedno, Na
primer, ako neko izvri ubistvo na svirep nain i iz koristoljublja, ime
ostvari kako elemente krivinog dela ubistva na svirep nain, tako i elemente
krivinog dela ubistva iz koristoljublja, to nije sticaj dva krivina dela, jer je
ubio samo jedno lice, a okolnost da je ostvario dve kvalifikatorne okolnosti
moe se uzeti u obzir pri odmeravanju kazne.

5) Prividni idealni sticaj po osnovu inkluzije - koji postoji kada neko pri
izvrenju nekog tekog krivinog dela izvri i neko sasvim lako koje, iako
predstavlja posebno krivino delo, gubi svoj znaaj kada je ostvareno u
sklopu onog tekog dela, tako da se ne uzima posebno u obzir kao krivino
delo u sticaju, ve se tretira kao uklopljeno u ostvareno teko delo. Tako, na
primer, ako neko ubije drugog vatrenim orujem on mu pri tom oteti i odelo,
to moe predstavljati krivino delo oteenja tue stvari koje se, kad je
uinjeno u sklopu ubistva, ne uzima u obzir i nije sa njim u sticaju.

47.Prividni realni sticaj krivinih dela

Kod prividnog realnog sticaja, takoe, ima vie moguih sluajeva. To mogu
biti:

1) Sluaj supsidijariteta;

2) Sluaj konsumpcije;

3) Sluaj inkluzije - koji postoje i kod prividnog idealnog sticaja, ali je u ovim
sluajevima u pitanju vie radnji kojima je delo izvreno, pa izgleda da
postoji vie krivinih dela u sticaju (sluaj specijaliteta i sluaj alternativiteta
mogu da postoje samo kod prividnog idealnog sticaja);

4) Sloeno krivino delo - koje postoji kada je bie jednog krivinog dela tako
odreeno da ono sadri u sebi bia dva ili tri krivina dela. Tako na primer
krivino delo razbojnitva sadri sve elemente dva krivina dela prinude i
krae, a krivino delo koje se zove teak sluaj razbojnitva sadri pored
krivinih dela prinude i krae jo i krivino delo teke telesne povrede ili
ubistva. U ovakvim sluajevima postoji samo jedno sloeno krivino delo, a
ne sticaj krivinih dela od kojih je sloeno krivino delo sastavljeno.
5) Kolektivno krivino delo - koje postoji kada neko ponavlja vrenje nekog
krivinog dela postupajui u vidu zanata, u vidu zanimanja ili iz navike, pri
emu se ta ukupna njegova delatnost smatra kao jedno krivino delo, a ne
kao vie krivinih dela. Ovakva konstrukcija krivinih dela moe da postoji
samo kada je takvo kolektivno krivino delo izriito predvieno u zakonu. U
naem krivinom zakonodavstvu postoje samo kolektivna krivina dela u
vidu zanimanja (nadrilekarstvo, nadripisarstvo, bavljenje nedozvoljenom
trgovinom, bavljenje vrenjem nedozvoljenih prekida trudnoe i dr.). Kod
kolektivnih krivinih dela postavlja se pitanje koliko puta treba da je
izvrilac ponovio vrenje dela da bi se smatralo da se bavi odreenim
zanimanjem. Iako ima i miljenja da je potrebno bar dva ili ak bar tri
ponovljena dela, preovlauje shvatanje da je dovoljno da je izvreno i samo
jedno delo ako se iz drugih okolnosti vidi da izvrilac ima nameru da se time
bavi (na primer samo je jednom licu neovlaeno ukazao pravnu pomo,
ali je pored toga i drugima nudio svoje nadripisarske usluge).

6) Produeno krivino delo - koje postoji kada izvrilac ponavlja vrenje


istog krivinog dela pri emu sva ta uinjena krivina dela u prirodnom i
logikom smislu ine jednu celinu pa se tretiraju kao jedno krivino delo.
Prema Krivinom zakoniku da bi ponovljeno vrenje istih krivinih dela od
strane istog izvrioca bilo produeno krivino delo, trae se sledei uslovi:
a) da je izvrilac uinio vie istih ili istovrsnih krivinih dela pri emu se
kao istovrsna krivina dela smatraju razliiti oblici jednog u osnovi istog
krivinog dela (na primer, obina kraa, teka kraa, sitno delo krae i
dr.). Srodna krivina dela, koja nisu istovrsna, ne mogu da sainjavaju
produeno krivino delo (na primer kraa i utaja).

b) da su sva ova dela uinjena u vremenskom kontinuitetu, to ukazuje na


produeno vrenje dela. Kontinuitet postoji ako su pojedina dela koja
ulaze u sastav produenog krivinog dela vrena u malim vremenskim
razmacima od jednog do nekoliko dana, ali taj razmak, zavisno od uslova
kojim se dela vre, moe biti i u duim intervalima, na primer nedeljom ili
vikendom, meseno pa ak i u godinjim razmacima ako je samo u tim
razmacima prilika da se krivino delo vri (nedeljom kad u preduzeu
nema radnika, meseno prilikom isplata linih dohodaka, godinje pri
podnoenju poreskih prijava). U svakom sluaju, to su razmaci krai,
kontinuitet je jae izraen.

c) da su ispunjena bar jo dva od sledeih pet uslova:

- da su sva dela uinjena prema istom oteenom;


- istovrsnost objekata (krae sijalica sa stepenita i liftova),
- korienje iste situacije ili istog trajnog odnosa,
- jedinstvo mesta ili prostora izvrenja dela (krae stvari iz brodskog
tovara ili iz potanskog vagona);
- postojanje jedinstvenog umiljaja (da je izvrilac imao umiljaj o
ukupnom vrenju produenog krivinog dela).

S obzirom na postavljene uslove moe se smatrati da je obuhvatanje vie


pojedinanih injenja u jedno produeno krivino delo opravdano samo ako na
to ukazuje dovoljno povezujuih elemenata, tako da ta pojedinana injenja
predstavljaju prirodnu i logiku celinu. Ovo utoliko pre to konstrukcija
produenog krivinog dela pogoduje uiniocu (jer umesto za vie dela u sticaju
odgovara samo za jedno delo) zbog ega ovoj konstrukciji ne treba pribegavati
ako za to nema dovoljno osnova.

Konstrukcija produenog krivinog dela nije mogua kod svih krivinih dela.
Kod krivinih dela protiv linosti sva dela moraju biti uinjena prema istoj
linosti.

Kvalifikacija produenog krivinog dela vri se prema najteem od dela


koja ulaze u njegov sastav (ako neko u produenju izvri vie obinih i makar
jednu teku krau jedinstveno krivino delo e se kvalifikovati kao teka kraa).
U sluajevima kada produeno krivino delo obuhvata krivina dela kod kojih je
odreen novani iznos bitno obeleje dela smatra se da je produenim
krivinim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinanim delima koja
ulaze u sastav produenog krivinog dela ukoliko je ceo ukupan iznos bio
obuhvaen jedinstvenim umiljajem uinioca.

Poto je produeno krivino delo jedno delo za njega se izrie jedna kazna bez
obzira na broj dela, ali broj uinjenih dela i ukupna posledica mogu biti od
uticaja na odmeravanje kazne.

Ako presudom za produeno krivino delo neko od krivinih dela iz sastava


tog produenog krivinog dela nije obuhvaeno, ono se smatra kao posebno
krivino delo, a ako nije obuhvaeno vie takvih krivinih dela ona se smatraju
kao posebno produeno krivino delo.

7) Krivina dela sa indiferentnim brojem injenja i prouzrokovanja - koja


postoje kad su u pitanju krivina dela kod kojih je (sa gledita postojanja
dela) svejedno da li je delo jednom ili vie puta ponovljeno tako da uvek
postoji jedno krivino delo. Kod ovih krivinih dela radnja je obino
odreena trajnim glagolom (nabavlja, izrauje, kupuje, prodaje itd.), koje
treba tumaiti tako da znai da je radnja uinjena jednom ili vie puta.
8) Naknadno nekanjivo krivino delo - koje postoji kad neko poto je ve
izvrio krivino delo naknadno postupa prema istom objektu inei novo
krivino delo koje, meutim, nema znaaj poto je ono prvo krivino delo
ve uinjeno (na primer, uinilac je izvrio krivino delo krae, pa je zatim
izvrio oteenje te ukradene stvari).

VI. SAUESNITVO

48.Pojam i vrste sauesnitva

Sauesnitvo postoji kada u ostvarenju jednog krivinog dela uestvuje vie


lica.

Oni se svi smatraju uiniocima tog dela, a zbog zajednikog uestvovanja u


njegovom ostvarivanju nazivaju se sauesnicima.

Oni u tom delu mogu da uestvuju na razliite naine zbog ega se i razlikuju
razliiti oblici sauesnitva. U tom smislu pravi se razlika izmeu izvrilatva (i
saizvrilatva), podstrektivanja i pomaganja, pa se dosledno tome kao subjekti
pojavljuju: izvrilac (i saizvrilac), podstreka i pomaga.

Izvrilac je lice koje svojom radnjom izvrava krivino delo, odnosno koje
proizvodi posledicu krivinog dela;

Saizvrioci postoje ako vie lica zajedniki izvravaju krivino delo;

Podstreka je lice koje navodi drugog da izvri krivino delo;

Pomaga pomae izvriocu da izvri krivino delo.

Svi oni predstavljaju sauesnike u uinjenom delu, a njihovo zajedniko


delovanje naziva se sauesnitvom. Ovo je ire shvatanje pojma sauesnitva.
U uem smislu pojam sauesnitva obuhvata samo podstrekae i pomagae, ali
ne i izvrioca ili saizvrioce. Dosledno tome, kod ireg shvatanja pojam
sauesnitva govori o svim navedenim uesnicima kao sauesnicima, dok kod
ueg shvatanja pojma sauesnitva obino se kae izvrilac krivinog dela i
njegovi sauesnici. Zbog toga ako se govori o sauesnitvu treba uvek imati u
vidu da li je u pitanju sauesnitvo u uem ili u irem smislu, to uvek treba
naglasiti.

49.Izvrilatvo i saizvrilatvo
Izvrilac je lice koje izvrava krivino delo tako to preduzima radnju izvrenja
i njome proizvodi zabranjenu posledicu.

Saizvrilatvo u pojedinim sluajevima u izvrenju moe da uestvuje i vie


izvrilaca koji zajedniki vre radnju izvrenja ili preduzimajui pojedine
delatnosti koje ulaze u sastav radnje izvrenja (na primer, kod krivinog dela
krae saizvrioci zajedniki vre oduzimanje stvari, ili kod krivinog dela
razbojnitva jedan primenjuje silu ili pretnju, a drugi oduzima stvari, jer kod
ovog krivinog dela obe ove delatnosti ulaze u sastav radnje izvrenja).
U nekim sluajevima, saizvrioci koji su se dogovorili da izvre krivino delo,
podele meusobno uloge, tako da samo neki uestvuju u radnji izvrenja, dok
drugi vre neke druge radnje (na primer jedan oduzima stvari, a drugi uva
strau da neko ne naie). To otvara pitanje ta je kriterijum da se neko smatra
saizvriocem.

Prema jednom shvatanju, saizvrioci su samo oni uesnici koji uestvuju u


radnji izvrenja, a oni koji su vrili neke druge radnje su sauesnici (u uem
smislu), obino pomagai.

Prema drugom shvatanju, saizvrioci su svi oni koji uestvuju u ostvarenju


dela koji to delo shvataju kao svoje tj. imaju i neki svoj interes u ostvarenju dela
bez obzira na to koje radnje konkretno preduzimaju, a nisu saizvrioci oni koji u
delu uestvuju kao u tuem delu tj. hoe da drugom pomognu (ak i ako su
uestvovali u radnji izvrenja).

Prema treem shvatanju, saizvrioci su svi koji su uestvovali u radnji iz


vrenja, a isto tako i oni koji su preduzimali neke druge radnje, ali su delo
shvatali kao svoje (na primer, svi koji vre oduzimanje stvari, ali i oni koji
uvaju strau ako je postojao dogovor da ukradene stvari podele).

Nae krivino zakonodavstvo usvaja ovo tree shvatanje predviajui da ako


vie lica, uestvovanjem u radnji izvrenja sa umiljajem ili iz nehata
zajedniki izvre krivino delo ili ostvarujui zajedniku odluku drugom
radnjom sa umiljajem bitno doprinesu izvrenju krivinog dela, svako od
njih kaznie se kaznom propisanom za to delo.

Da bi zajedniko vrenje krivinog dela moglo da se smatra kao saizvrilatvo


moraju biti ispunjena dva uslova:

mora biti uinjeno zajedniko delo i;


mora postojati kod saizvrilaca svest o zajednikom delovanju.
to se tie vinosti kod saizvrilaca moe postojati kako umiljaj, tako i nehat.
Pri tome je mogue da svi postupaju sa umiljajem ili svi iz nehata, ali je
mogue i da neki od saizvrilaca deluju sa umiljajem, dok drugi postupaju iz
nehata (na primer, dva radnika zajedniki bacaju gredu sa krova pri emu jedan
vidi da dole stoji ovek koga eli da povredi (postupa sa umiljajem), dok drugi
nije video da dole ima nekoga (postupa iz nehata).

Za saizvrioce vai ista propisana kazna, dok odmerena kazna (zavisno od


olakavajuih i oteavajuih okolnosti) moe biti nejednaka.

50.Podstrekavanje

Podstrekavanje, kao oblik sauesnitva, postoji kad neko navodi drugoga da


uini krivino delo.

Pod navoenjem se podrazumeva uticanje na drugog da donese odluku da


izvri krivino delo.

Radnje kojima se to ini mogu biti razliite, na primer, nagovaranje,


ubeivanje, savetovanje, nareivanje, molba, obeanje nagrade i svaka druga
delatnost kojom se moe uticati na donoenje odluke da se izvri krivino delo.
ak i prividno odvraanje kojim se u stvari daje ideja drugome da izvri
krivino delo, moe biti nain podstrekavanja.
Podstrekavanje treba da bude upravljeno na odreeno lice kao potencijalnog
izvrioca dela ili na odreeni krug lica. Obraanje neodreenom broju lica (na
primer, na masovnom skupu, preko radija ili televizije ili putem tampe) ne
predstavlja podstrekavanje, ali moe imati karakter propagande koja pod
odreenim uslovima moe predstavljati krivino delo.

Podstrekavanje mora da se odnosi na odreeno krivino delo, pa nema


podstrekavanja ako se navoenje odnosi na vrenje krivinih dela uopte, to
moe biti kanjivo, ali nije podstrekavanje kao oblik sauesnitva.

Za postojanje podstrekavanje neophodno je da podstreka zna koga


podstrekava, dok podstreknuti obino zna ko ga je podstrekao, ali ne mora
to znati, tako da je podstrekavanje mogue i putem anonimnog telefonskog
poziva ili anonimnim pismom.

Podstrekavanjem se izaziva kod drugog odluka da izvri krivino delo, pa


stoga ne moe postojati podstrekavanje ako se podstreknuti ve odluio da uini
krivino delo (u takvom sluaju navoenje moe imati karakter ohrabrivanja kao
oblik psihikog pomaganja).
Ipak, ovakvo ohrabrivanje moe imati karakter podstrekavanja, ako odluka
koju je podstreknuti ve doneo nije jo bila uvrena tj. ako je postojalo
kolebanje.

Uvrivanje odluke moe predstavljati podstrekavanje, jer se njime u


ovakvom sluaju doprinosi definitivnoj odluci. Stoga se moe rei da kod
podstrekavanja postoji izazivanje ili uvrivanje odluke kod drugog da izvri
krivino delo.

Podstrekavanje moe biti:

neposredno ako podstreka direktno utie na drugog ili:


posredno ako podstreka to ini preko drugog, tj. podstrekava nekog da on
podstrekne drugog.

Ako vie lica podstrekava isto lice na izvrenje istog krivinog dela, oni se
pojavljuju kao sapodstrekai.

Podstrekavanje po svom rezultatu moe biti:

Uspelo - ako podstreknuti izvri krivino delo na koje je podstrekavan ili ga


bar delimino ostvari, izvrivi pokuaj tog krivinog dela.
Neuspelo - ako nije dolo do izvrenja krivinog dela na koje se
podstrekavanje odnosilo, bez obzira na to kako je do toga dolo tj. da li zato
to podstreka nije uspeo da nagovori podstreknutog ili to ovaj nije uspeo da
izvri krivino delo, ili je od namere njegovog izvrenja odustao.

U pogledu vinosti za podstrekavanje se trai umiljaj podstrekaa. Moe se


zamisliti i nehatno podstrekavanje (na primer, neko pria pred drugim da njegov
prijatelj ima mnogo novca i da ga dri na odreenom mestu i time nehatno
izazove odluku kod ovoga da izvri krau), ali ovakvo podstrekavanje nije
kanjivo.

Za podstrekavanje (ako je ono uspelo) podstreka se kanjava kaznom


propisanom za krivino delo koje je uinjeno. Za njega vai ista propisana kazna
kao i za izvrioca, ali odmerena kazna podstrekau, zavisno od olakavajuih ili
oteavajuih okolnosti, moe biti manja ili vea od one koja bude odmerena
izvriocu.

Za neuspelo podstrekavanje podstreka se ne kanjava, ali ako se neuspelo


podstrekavanje odnosilo na krivino delo iji je pokuaj po zakonu kanjiv, za
neuspelo podstrekavanje e se kazniti. U tom sluaju se neuspeli podstreka
kanjava kao za pokuaj krivinog dela, a to znai da e se kazniti kaznom
propisanom za to krivino delo ili ublaenom kaznom.

51.Pomaganje

Pomaganje, kao oblik sauesnitva sastoji se u pruanju pomoi drugome da


izvri krivino delo.

Za razliku od podstrekavanja, pomaga ne doprinosi izvriocu da donese odluku


da izvri krivino delo, ve mu pomae da donetu odluku o tome ostvari.

I pomaganje se mora odnositi na odreeno lice i na izvrenje odreenog


krivinog dela.

Ako bi se pruanje pomoi odnosilo na vrenje krivinih dela uopte (na primer,
davanje alata za obijanje) takvo delovanje (iako kanjivo kao posebno krivino
delo) ne bi se moglo smatrati kao pomaganje. Pomaga, dakle, mora znati
izvrioca tj. mora znati kome pomae, ali pomognuti (iako najee zna) ne
mora znati ko mu pomae (na primer, neko poalje drugome, za koga zna da
namerava da izvri krivino delo, oruje, ali ovaj ne zna ko mu je to poslao).

Pomaganje moe da se izvri na razne naine odnosno razliitim radnjama. U


tom smislu pravi se razlika izmeu fizikog (materijalnog) i psihikog
pomaganja:

Fiziko pomaganje, na primer, moe da se sastoji u davanju sredstava za


izvrenje krivinog dela, u otklanjanju prepreka, stvaranju povoljnih uslova
ili nekom drugom pruanju materijalne pomoi.
Psihiko pomaganje moe se sastojati u ohrabrivanju, davanju saveta ili
informacija od znaaja za izvrenje krivinog dela, obeanju da e posle
uinjenog krivinog dela prikriti krivino delo, uinioca, sredstva kojim je
krivino delo izvreno, tragova krivinog dela ili predmeta pribavljenih
krivinim delom, ili u pruanju neke druge podrke kojom se izvriocu
psihiki olakava da izvri krivino delo.

Pomaganje moe biti:

neposredno ako pomaga direktno pomae izvriocu;


posredno ako pomaga posredno odnosno preko drugog lica pomae
izvriocu.
Moe se dogoditi da neko drugome pomogne u podstrekavanju ili da neko
podstrekne drugoga na pomaganje. U ovakvim sluajevima takvo postupanje
treba smatrati pomaganjem ili podstrekavanjem zavisno od toga kakav znaaj to
postupanje ima za krajnjeg izvrioca (da li se njemu time doprinosi da donese
odluku ili da je sprovede u delo). S obzirom na to, pomaganje u
podstrekavanju je podstrekavanje (doprinosi odluci), a podstrekavanje na
pomaganje je pomaganje (jer doprinosi da izvriocu bude pomognuto).

Kod pomaganja je od znaaja i kad se ono vri:


Prethodno pomaganje - pre izvrenja krivinog dela;
Istovremeno pomaganje - u toku izvrenja krivinog dela;
Naknadno pomaganje - posle izvrenog krivinog dela.

Za razliku od pomaganje, podstrekavanje se vri uvek pre izvrenja dela.

S obzirom na to da pomaganje predstavlja doprinos da krivino delo bude


izvreno, samo su prethodno i istovremeno pomaganje u stvari pravo
pomaganje, dok naknadno pomaganje nije sauesnitvo u izvrenju dela, jer je
delo ve izvreno, pa pruanje takve pomoi ne doprinosi izvrenju dela. Stoga
se ono u savremenom krivinom pravu ne smatra sauesnitvom u vidu
pomaganja, ve moe samo znaiti pomo uiniocu da ne bude otkriven, da ne
izdrava kaznu ili da prikrije stvari pribavljene krivinim delom, to je po
zakonu, takoe, kanjivo, ali ne kao sauesnitvo ve kao posebno krivino
delo. U tom smislu, pruanje pomoi uiniocu da ne bude otkriven ili ne bude
upuen na izdravanje kazne, mere bezbednosti ili nekih zavodskih vaspitnih
mera, to se vri sakrivanjem uinioca ili uklanjanjem tragova krivinog dela,
pojavljuje se kao krivino delo koje se zove pomo uiniocu posle izvrenog
krivinog dela (l. 333. KZ), dok se prikrivanje stvari pribavljenih krivinim
delom pojavljuje kao krivino delo prikrivanja (l. 221. KZ). Ipak, ako je neko
uiniocu pre izvrenja krivinog dela obeao da e mu pruiti navedene vidove
pomoi posle izvrenja krivinog dela, postojae sauesnitvo u vidu psihikog
pomaganja, jer e ve za samo takvo obeanje onaj ko ga je dao odgovarati kao
pomaga, a u tom sluaju (poto je ve postao sauesnik) nee odgovarati i za
prikrivanje izvrioca, tragova dela ili stvari.

I pomaganje moe biti uspelo ili neuspelo zavisno od toga da li je krivino delo
za ije izvrenje je pruena pomo izvreno ili nije:

Pomaganje je uspelo - ako je pomognuti izvrio krivino delo ili bar pokuaj
istog;
Pomaganje je neuspelo - ako pomognuti nije uinio krivino delo, bilo zato
to pomaga nije uspeo da prui pomo, bilo da pomognuti nije uspeo da
izvri delo ili je odustao od namere njegovog izvrenja.

Pomaganje mora biti uinjeno sa umiljajem, a ako je uinjeno iz nehata, iako


je to mogue (nepaljivim uvanjem oruja omogui izvriocu dela da doe do
oruja), ne smatra se kao sauesnitvo u vidu pomaganja.

Pomaga se kanjava kaznom propisanom za to delo ili blaom kaznom. Ovo


pokazuje da je pomaganje laki oblik sauesnitva od podstrekavanja (kod koga
nije predviena mogunost blaeg kanjavanja). Ovakva razlika u pogledu
kanjavanja za podstrekavanje i pomaganje moe se objasniti time to navoenje
drugog na izvrenje krivinog dela ima uvek priblino istu teinu kao i izvrenje
(umesto da sam izvri navede drugog), dok pomaganje moe imati veoma
razliit znaaj (od pomoi bez koje krivino delo ne bi moglo ni biti izvreno, pa
do sasvim male pomoi, koja je malo olakala izvriocu izvrenje krivinog
dela). Za neuspelo pomaganje nije predvieno kanjavanje.

52.Granice odgovornost i kanjivosti sauesnika

Sauesnici odgovaraju po optim pravilima koja vae za sve uinioce krivinih


dela. Meutim, u pogledu njihove odgovornosti vae i neka posebna pravila koja
se odnose na posebna pitanja koja se u vezi sa njihovom odgovornou
postavljaju. Ta pravila se odnose na sledee:

Sauesnici odgovaraju za krivino delo koje je uinjeno, a koje je njihovo


zajedniko delo. To je ono krivino delo koje je izvrio izvrilac, a ijem
izvrenju su oni doprineli. Ovakvo shvatanje sauesnitva naziva se
akcesornim shvatanjem sauesnitva ili shvatanjem o zavisnoj prirodi
sauesnitva, jer odgovornost sauesnika zavisi od dela koje je izvrio izvrilac.
Kod ovog shvatanja sauesnitva postoje dva shvatanja obima zavisnosti
odgovornosti sauesnika od dela koje je izvrio izvrilac:

za odgovornost sauesnika moraju biti ostvareni svi elementi krivinog


dela izvrioca (ekstremna akcesornost) ili;
za odgovornost sauesnika mora biti ostvaren samo objektivni element
krivinog dela, tj. ne mora postojati i krivica iz izvrioca (ograniena
akcesornost).

Akcesorno shvatanje sauesnitva (varijanta ograniene akcesornosti)


usvojeno je u naem krivinom pravu sa nekim izuzecima gde je dolo do
izraaja shvatanje o nezavisnoj (samostalnoj) prirodi sauesnitva, prema kome
se radnja svakog sauesnika shvata kao samostalno krivino delo, tako da
postoji odgovornost za samu sauesniku radnju i ne zavisi od toga ta je
ostvario izvrilac. Takva odgovornost postoji kod neuspelog podstrekavanja (tu
izvrilac nije izvrio krivino delo) i u sluajevima kada su pojedine sauesnike
radnje u zakonu propisane kao samostalno krivino delo (na primer, krivino
delo navoenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu l. 115. KZ,
pomaganje bremenitoj eni da izvri pobaaj l. 120. st. 1. KZ, nareivanje
da se vri genocid, zloin protiv ovenosti ili ratni zloini 370-374. KZ).

Poto prema usvojenoj akcesornoj koncepciji sauesnitva, sauesnici


odgovaraju za delo koje je izvrio izvrilac, to e u sluaju da je izvrilac izvrio
pokuaj krivinog dela, podstreka i pomaga odgovarati za pokuaj iako se
njihov umiljaj odnosio na svreno krivino delo. Isto tako, ukoliko izvrilac
izvri lake krivino delo od onog na koje je bio podstreknut ili u odnosu na koje
mu je pruena pomo, a kojim bi bilo obuhvaeno delo koje je uinjeno,
podstreka i pomaga e se kazniti za to lake delo koje je uinjeno. Meutim,
ukoliko bi se u takvoj situaciji podstreka po odredbama o kanjavanju za
neuspelo podstrekavanje stroe kaznio nego za delo koje je izvrio izvrilac, on
se nee kazniti za uinjeno delo ve za neuspelo podstrekavanje na delo na koje
se njegovo navoenje odnosilo.

Izvrilac i saizvrioci odgovaraju i za umiljaj i za nehat, tj. u granicama svoga


umiljaja ili nehata, dok podstrekai i pomagai odgovaraju samo za umiljaj,
tj. u granicama svoga umiljaja. Stoga su kod sauesnika u irem smislu mogui
razliiti oblici vinosti (na primer, umiljajno podstrekavanje na nehatno
izvrenje krivinog dela). Poto sauesnici u uem smislu odgovaraju samo za
umiljaj, njihova odgovornost se uvek kree u granicama njihovog umiljaja.
Zbog toga, ako izvrilac izvri tee krivino delo od onog na koje je
podstrekavan ili za koje mu je prueno pomaganje, podstreka i pomaga
e odgovarati za ono to je u granicama njihovog umiljaja, tj. za ono delo
(lake) na koje se odnosio njihov umiljaj.
U nekim sluajevima izvesni lini odnosi, lina svojstva, ili line okolnosti,
utiu na osloboenje od kazne ili na odmeravanje kazne. U takvim sluajevima,
ako one postoje kod nekog od sauesnika (u irem smislu) one utiu samo na
njegovo osloboenje od kazne ili na njegovo kanjavanje, a ne i na
osloboenje od kazne ili kanjavanje drugih sauesnika (na primer, ako je
izvrilac dela bitno smanjeno uraunljiv, njemu se moe ublaiti kazna, ali to
nee uticati na odmeravanje kazne podstrekau i pomagau, ako je neko od
sauesnika dobrovoljno odustao od pokuaja (spreio nastupanje posledice) on
se moe osloboditi od kazne, ali ne i drugi sauesnici kod kojih ta lina okolnost
nije postojala. Meutim, ako su u pitanju lini odnosi, lina svojstva ili line
okolnosti koji predstavljaju bitno obeleje krivinog dela, takvi odnosi,
svojstva ili okolnosti moraju da postoje kod izvrioca (jer on mora da ostvari sve
elemente bia odreenog krivinog dela), ali ne i kod sauesnika u uem smislu,
pa e podstreka ili pomaga odgovarati za krivino delo iako oni to svojstvo
nemaju. Tako, na primer, izvrilac odreenog slubenog krivinog dela mora
imati svojstvo slubenog lica, ali podstreka ili pomaga odgovaraju kao
sauesnici za to delo i kad oni to svojstvo nemaju. U takvim sluajevima
podstrekau ili pomagau kazna se moe ublaiti.

VII. KRIVINE SANKCIJE

53.Pojam i vrste krivinih sankcija

Krivine sankcije su krivinopravne mere koje se primenjuju prema


uiniocima krivinih dela i njima se oduzimaju ili ograniavaju odreena
prava licima kojima su one izreene i one se izvravaju prinudno.

U izvrenju krivinih sankcija uiniocu krivinog dela mogu biti oduzeta ili
ograniena odreena prava samo u onoj meri koja odgovara prirodi i sadrini
pojedine sankcije i to samo na nain kojim se obezbeuje potovanje linosti
uinioca i ne povreuje njegovo ljudsko dostojanstvo.

Krivine sankcije izrie sud u zakonito sprovedenom krivinom postupku.

Svrha je krivinih sankcija, kako njihovog propisivanja tako i njihovog


izricanja, da se suzbiju dela kojima se povreuju ili ugroavaju vrednosti
koje su zatiene krivinim zakonodavstvom.

Postoji vie vrsta krivinih sankcija. U starom krivinom pravu postojala je


samo jedna vrsta sankcija kazne, dok su u novijem nastale i neke nove vrste
krivinih sankcija. U naem krivinom pravu postoje etiri vrste krivinih
sankcija: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.

Kazne su osnovna i najvanija vrsta krivinih sankcija.

Mere upozorenja su sankcije koje zamenjuju kaznu u sluajevima kad za to


postoje uslovi.

Mere bezbednosti su sankcije koje se izriu uz kaznu, a u izvesnim


sluajevima i samostalno, koje imaju preventivni karakter (za razliku od kazni
koje imaju i represivni karakter).

Vaspitne mere su sankcije namenjene maloletnim uiniocima krivinih dela.

Neke od navedenih krivinih sankcija izriu se samo krivino odgovornim


uiniocima (kazne i mere upozorenja), a neke se mogu izrei svim uiniocima,
kako krivino odgovornim, tako i onima koji nisu krivino odgovorni (mere
bezbednosti). Vaspitne mere se izriu samo maloletnicima, a izuzetno se mogu
izrei i prema odreenim kategorijama punoletnih lica.

Sve vrste krivinih sankcija ostvaruju optu svrhu krivinih sankcija (l. 4. st. 2.
KZ), ali u okviru te opte svrhe svaka od njih ostvaruje i svoju posebnu svrhu
(l. 42, 64. i 78. KZ i l. 10 Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i
krivinopravnoj zatiti maloletnih lica). Izvrenje krivinih sankcija regulisano
je posebnim propisima (Zakon o izvrenju krivinih sankcija).

VIII. KAZNE

54.Pojam i vrste kazni

Kazne su osnovna i najznaajnija vrsta krivinih sankcija. One se izriu samo


krivino odgovornim uiniocima krivinih dela, zbog uinjenog krivinog
dela. Kaznama se uiniocima krivinih dela oduzimaju ili ograniavaju
odreena prava, ali samo u meri u kojoj to odgovara prirodi i sadrini pojedine
kazne, a pri njihovom izvrenju mora se potovati njihova linost i njihovo
ljudsko dostojanstvo.

Kazne izrie sud u zakonito sprovedeno krivinom postupku. Uiniocu se


izrie kazna koja je za uinjeno krivino delo propisana zakonom i po optim
pravilima koja su odreena u krivinom zakoniku, a blaa ili stroa kazna od
propisane moe se izrei samo pod uslovima koji su za to odreeni tim
zakonikom.

Sporedne kazne mogu se izrei i kad nisu izriito propisane za pojedino


krivino delo, ali samo pod optim uslovima koji su Krivinim zakonikom
propisani.

Kaznama se ostvaruje opta svrha krivinih sankcija, a u okviru nje i posebna


svrha koju kazne treba da ostvare, a to je:

1) spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue


ne ini krivina dela;
2) uticanje na druge da ne ine krivina dela i;
3) izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i
uvrivanje obaveze potovanja zakona.

Iz ovoga se vidi da kazne imaju i represivan karakter (spreavanje uinioca da


ini krivina dela) i preventivan karakter i to kako u smislu posebne
prevencije u odnosu na uinioca da ubudue ne vri krivina dela (uticanje na
uinioca da ne ini krivina dela), tako i u pogledu opte prevencije tj.
prevencije u odnosu na druge potencijalne uinioce da se uzdre od vrenja
krivinih dela (izraavanje drutvene osude, jaanje morala i uvrivanje
obaveze potovanja zakona).

Izvrenje kazni regulisano je Zakonom o izvrenju krivinih sankcija.

Svrha je izvrenja kazne da se ostvari svrha kanjavanja koja je odreena


zakonom. Pri izvrenju kazne ne smeju se osuenom nanositi fizike patnje, niti
se sme vreati njegovo ljudsko dostojanstvo.

Kazne se dele na glavne i sporedne.

Glavne su one koje se uvek izriu za krivino delo i one se izriu samostalno.
Uvek se izrie samo jedna glavna kazna, pa ak i kad se uiniocu sudi za vie
krivinih dela u sticaju.

Sporedne kazne se izriu uz glavnu kaznu, ako su propisane zakonom ili po


optim pravilima o njihovom izricanju. Uiniocu se moe izrei jedna ili vie
sporednih kazni.

Nae krivino zakonodavstvo predvia etiri glavne kazne:

kaznu zatvora;
novanu kaznu;
rad u javnom interesu i;
oduzimanje vozake dozvole.

Pored ovih glavnih kazni postoji i kazna maloletnikog zatvora koja se izrie
maloletnim uiniocima krivinih dela.

Smrtna kazna je ukinuta u naem krivinom zakonodavstvu.


Sporedne kazne su novana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozake
dozvole. Novana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole
se mogu izrei i kao sporedne kazne uz glavnu kaznu zatvora, ukoliko nisu
izreene kao glavne kazne. One dakle mogu biti izreene i kao glavne i kao
sporedne kazne.

Najvea i najmanja mera kazne odreena je u optem delu KZ. Ovako odreeni
minimum i maksimum kazne nazivaju se opti zakonski minimum i
maksimum kazne i oni se odreuju za svaku vrstu kazne. Izvan okvira opteg
minimuma i maksimuma kazna se ne moe propisati za pojedino krivino delo,
niti se moe izrei za konkretno uinjeno krivino delo. To znai da propisana
kazna za krivino delo koja ima svoj posebni minimum i maksimum mora biti u
okviru opteg minimuma i maksimuma kazne koja se propisuje, a u tim
okvirima mora biti i izreena kazna u konkretnim sluajevima.

55.Kazna zatvora

Kazna zavora je najtea vrsta kazne u naem krivinom pravu i moe se izrei
samo kao glavna kazna. Ona se sastoji u lienju slobode osuenog lica.

U krivinom zakonodavstvu mnogih zemalja postoji vie vrsta kazni lienja


slobode (robija, zatoenje, zatvor i dr.) sa razliitim trajanjem i razliitim
nainima izvrenja.

U naem krivinom pravu su do 1. jula 1977, godine postojale dve kazne


lienja slobode strogi zatvor i zatvor, ali su one tada spojene u jednu kaznu
zatvora.

Kazna zatvora moe biti propisana kao jedina glavna kazna za pojedino
krivino delo, a moe biti propisana i alternativno sa novanom kaznom kao
glavnom kaznom.

Opti zakonski minimum kazne zatvora je trideset dana, a opti maksimum je


dvadeset godina.

Za najtea krivina dela ili za najtee oblike tekih krivinih dela kazna
zatvora se moe propisati i u trajanju od trideset do etrdeset godina. Ova
kazna predstavlja u izvesnom smislu zamenu za ukinutu smrtnu kaznu i
propisana je uglavnom za krivina dela za koja je ranije postojala smrtna kazna.
Ova kazna ne moe se nikad propisati kao jedina kazna za odreeno krivino
delo, pa je zato u svim sluajevima propisana alternativno sa kaznom zatvora do
dvadeset godina, tako da sud nikad ne mora, ve samo moe da izrekne ovu
kaznu.

Kazana zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina ne moe se izrei


licu koje u vreme izvrenja krivinog dela nije bilo navrilo dvadeset i jednu
godinu ivota.

Kazna zatvora izrie se na pune godine i na pune mesece, a ako je kazna


zatvora odmerena do est meseci moe se izricati i na pune dane. Kazna
zatvora od trideset do etrdeset godina izrie se samo na pune godine.

Kazna zatvora izvrava se u zatvorenim, poluotvorenim i otvorenim kazneno-


popravnim zavodima. Izvrenje kazne zatvora i prava i dunosti lica na
izdravanju ove kazne regulisani su Zakonom o izvrenju krivinih sankcija i
drugim propisima.

Krivini zakonik je predvideo i mogunost da se kazna zatvora izreena u


trajanju do jedne godine moe po odluci suda izvravati i u prostorijama u
kojima osueni stanuje. U takvom sluaju osueni ne sme naputati ove
prostorije, osim u sluajevima predvienim zakonom. Ako osueni koji na
ovakav nain izdrava kaznu zatvora samovoljno napusti prostorije u kojima
stanuje u trajanju preko est asova ili dva puta u trajanju do est asova, sud e
odrediti da ostatak kazne zatvora izdri u zavodu za izvrenje kazne zatvora. Pri
donoenju odluke da osueni izdrava kaznu zatvora u prostorijama u kojima
stanuje sud je duan da uzme u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot,
njegovo dranje posle uinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod
kojima je delo uinio i da na osnovu toga proceni da se moe oekivati da e se
i na taj nain ostvariti svrha kanjavanja. Izuzetak od mogunosti ovakvog
izdravanja kazne postoji u sluaju ako je u pitanju osuda za krivino delo protiv
braka i porodice, a osueni ivi u porodinom domainstvu sa oteenim.

56.Uslovni otpust

Lice koje izdravana kaznu zatvora moe biti otputeno sa izdravanja


kazne pod odreenim uslovima. Ako uslovno otputeni ispuni postavljene
uslove po proteku vremena koliko je ostalo neizdranog vremena izreene
kazne, smatra se da je kaznu izdrao. Ukoliko ne ispuni postavljene uslove,
uslovni otpust se opoziva, uslovno otputeni se vraa na izdravanje kazne, a
vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uraunava se u izdranu kaznu.

Osueni koji izdrava kaznu zatvora bie puten na uslovni otpust:


ako je izdrao najmanje dve treine izreene kazne;
ako se u toku izdravanja kazne tako popravio da se osnovano moe
oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena
za koje je izreena kazna nee uiniti novo krivino delo.

Pri odluivanju da li e se osueni pustiti na uslovni otpust posebno e se uzeti


u obzir njegovo vladanje za vreme izdravanje kazne, njegovo izvravanje
radnih obaveza s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti
koje ukazuju da je postignuta svrha kanjavanja.

Meutim, kada su u pitanju pojedine kategorije osuenih lica, uslovni otpust ne


predstavlja njihovo pravo, ve samo mogunost, ako su ispunjeni gore
pomenuti uslovi. U tom sluaju, uslovni otpust se moe dati i licu koje izdrava
kaznu zatvora od 30 do 40 godina, licu koje je osueno za krivina dela protiv
ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom (l. 370. do 393a),
krivina dela protiv polne slobode (l. 178. do 185b), krivino delo nasilje u
porodici (lan 194. St. 2. do 4), krivino delo neovlaena proizvodnja i
stavljanje u promet opojnih droga (lan 246. stav 4), krivina dela protiv
ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije (l. 305. do 321), krivino
delo primanje mita (lan 367) i krivino delo davanje mita (lan 368); licu koje
je osueno od strane nadlenih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u
postupcima voenim u skladu sa nadlenou odreenom Zakonom o
organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
korupcije i drugih tekih krivinih dela, kao i licu koje je vie od tri puta
pravnosnano osueno na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvreno brisanje ili
ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

Uslovni otpust se ne moe dati osuenom licu koje je tokom izdravanja kazne
dva puta disciplinski kanjavano i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.
Ovaj institut, shodno lanu 5. stav 2, Zakona o posebnim merama za spreavanje
vrenja krivinih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, takoe se
ne moe primeniti ni na lica koja su osuena na kaznu zatvora zbog nekog od
krivinih dela protiv polne slobode uinjenog prema maloletnom licu koja su
izriito nabrojana u lanu 3. ovog zakona. U pitanju su sledea krivina dela:
silovanje (lan 178. St. 3. i 4. KZ); obljuba nad nemonim licem (lan 179. St.
2. i 3. KZ); obljuba sa detetom (lan 180. KZ); obljuba zloupotrebom poloaja
(lan 181. KZ); nedozvoljene polne radnje (lan 182, KZ); podvoenje i
omoguavanje vrenja polnog odnosa (lan 183. KZ), posredovanje u vrenju
prostitucije (lan 184. stav 2. KZ); prikazivanje, pribavljanje i posedovanje
pornografskog materijala i iskoriavanje maloletnog lica za pornografiju (lan
185, KZ); navoenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama (lan
185a KZ); iskoriavanje raunarske mree ili komunikacije drugim tehnikim
sredstvima za izvrenje krivinih dela protiv polne slobode prema maloletnom
licu (lan 185b KZ).

Ukoliko je osuenom dat uslovni otpust sud moe u odluci o uslovnom otpustu
da odredi uslovno otputenom da ispuni odreene obaveze koje su predviene
krivinopravnim propisima, a koje je uslovno otputeni duan da ispuni.
Uslovni otpust se obavezno opoziva ako uslovno otputeni za vreme trajanja
uslovnog otpusta uini jedno ili vie krivinih dela za koja sud utvrdi kaznu
zatvora u trajanju preko jedne godine, a ako utvrdi kaznu zatvora do jedne
godine, kao i u sluaju ako uslovno otputeni ne ispuni neku od obaveza koje
mu je sud odredio, uslovni otpust se moe, ali ne mora opozvati. U tom sluaju
pri odluivanju da li e opozvati uslovni otpust sud e uzeti u obzir srodnost
uinjenih krivinih dela, pobude iz kojih su dela uinjena kao i sve druge
okolnosti koje ukazuju da li je opravdano dati uslovni otpust. Ako mu sud u
takvom sluaju ne opozove uslovni otpust, trajanje uslovnog otpusta se
produava za vreme koliko bude trajalo izdravanje nove izreene kazne.
Uslovni otpust e se opozvati, odnosno moe se opozvati, i u sluaju ako se
otkrije da je uslovno otputeni ranije izvrio jo neko krivino delo.

Opozivanje uslovnog otpusta je mogue najkasnije u roku od dve godine od


dana kada je uslovni otpust istekao.

U sluaju opozivanja uslovnog otpusta uinilac se vraa na izdravanje kazne,


a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uraunava se u izdranu kaznu. Sud
e u takvom sluaju za novouinjeno ili novootkriveno delo utvrditi kaznu, a
ranije izreenu i delimino izdranu kaznu uzeti kao utvrenu, pa e primenom
odredbi o odmeravanju kazne za krivina dela u sticaju i o odmeravanju kazne
osuenom licu utvrditi za oba dela jednu jedinstvenu kaznu u koju e uraunati
vreme provedeno na izdravanju ranije kazne, a vreme provedeno na uslovnom
otpustu ne uraunava se u kaznu.

57. Novana kazna

Novana kazna u naem krivinom pravu moe biti glavna i sporedna kazna:

kao glavna kazna ona se izrie samostalno;


kao sporedna kazna ona se izrie uz glavnu kaznu.

Kao glavna kazna ona se propisuje zakonom za odreeno krivino delo, a kao
sporedna ona se moe izrei i kad nije propisana zakonom za to krivino delo,
ako je ono uinjeno iz koristoljublja.

Novana kazna moe se odrediti na dva naina:

1) u dnevnim iznosima, ili ;


2) u odreenom iznosu.

Novana kazna u dnevnim iznosima se odmerava tako to se najpre odreuje


broj dnevnih iznosa kazne, a onda utvruje kolika je vrednost jednog dnevnog
iznosa. Visina jednog dnevnog iznosa se utvruje tako to se ukupan prihod
uinioca u protekloj godini umanjuje za ukupne rashode u toj godini, pa se
dobijena razlika deli sa brojem dana u toj godini. Ovako dobijeni iznos vrednosti
dnevnog iznosa novane kazne koriguje se utoliko to jednodnevni iznos ne
moe biti manji od 500 dinara niti vei od 50 000 dinara. Mnoenjem
odmerenog broja dnevnih iznosa novane kazne i utvrene vrednosti jednog
dnevnog iznosa dobija se ukupan iznos novane kazne koji se izrie. Opti
zakonski minimum za ovakvo izricanje novane kazne je 10 dnevnih iznosa, a
maksimum je 360 dnevnih iznosa. Ovakav nain odmeravanja novane kazne
ima za cilj da novana kazna bude u srazmeri sa imovinskim stanjem osuenog i
da jednako pogaa sve uinioce krivinih dela kojima se novana kazna izrie
bez obzira na njihovo imovno stanje, poto bi novana kazna odmerena u
odreenom fiksnom iznosu imala veoma razliit efekat na uinioce razliitog
imovnog stanja.

Da bi doao do podataka za utvrivanje dnevnih iznosa sud moe da zahteva


od banaka, drugih finansijskih ustanova, dravnih organa i pravnih lica da mu
takve podatke dostave, to su oni duni da uine bez prava da se pozivaju na
zatitu poslovne ili neke druge tajne. Meutim, ako sud nije u mogunosti da
pribavi verodostojne podatke o prihodima i rashodima uinioca on e po
slobodnoj proceni, na osnovu raspoloivih podataka utvrditi vrednost jednog
dnevnog iznosa novane kazne. Isto tako e sud postupiti i u sluajevima kada
uinilac krivinog dela ne ostvaruje nikakav prihod, ali je on vlasnik neke
imovine (misli se na veu imovinu) ili je nosilac imovinskih prava.

Novana kazna u dnevnim iznosima za pojedina krivina dela propisana je tako


to se broj dnevnih novanih iznosa odreuje u propisanim okvirima prema
propisanoj kazni zatvora za odreeno krivino delo. Ti okviri su sledei:

1) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri meseca do


ezdeset dnevnih novanih iznosa;

2) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do est meseci od


trideset do sto dvadeset dnevnih novanih iznosa;

3) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do jedne godine od


ezdeset do sto osamdeset dnevnih novanih iznosa;

4) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do dve godine od sto
dvadest do dve stotine etrdeset dnevnih novanih iznosa;

5) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri godine od sto
osamdeset do tri stotine ezdeset dnevnih iznosa;

Ako je za krivino delo propisana samo novana kazna ona se izrie u okviru
propisanog broja dnevnih iznosa.

Prilikom odmeravanja kazne na navedeni nain sud uzima u obzir i sva opta
pravila o odmeravanju kazne (propisana kazna, ostvarivanje svrhe kanjavanja i
olakavajue i oteavajue okolnosti) koje se uopte primenjuju u svim
sluajevima odmeravanja kazne.
Novana kazna moe da se izrie i u fiksnom iznosu koji se utvruje u
okvirima propisanih minimuma i maksimuma novane kazne. Na taj nain
novana kazna se odmerava u onim sluajevima kada sud nije u mogunosti
da odredi za uinioca vrednost jednog dnevnog iznosa novane kazne na
osnovu prihoda i rashoda uinioca ili na osnovu slobodne procene prema
raspoloivim podacima, kao i u sluajevima kada bi prikupljanje podataka
o prihodima i rashodima uinioca ili o njegovoj imovini (vlasnitvo ili
imovinska prava) znatno produilo trajanje krivinog postupka. U tom
sluaju sud e odmeriti novanu kaznu u okvirima propisanim zakonom, a u
ukupnom rasponu od 10 000 do 1 000 000 dinara, a ukoliko je krivino delo
uinjeno iz koristoljublja do 10 000 000 dinara. U sklopu ovih optih okvira
novana kazna za pojedina krivina dela odreena je tako da se ona odmerava u
posebnim okvirima za pojedina krivina dela koji su odreeni srazmerno visini
kazne zatvora koja se moe izrei za to krivino delo. U tom smislu vae sledei
okviri:

1) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri meseca do sto
hiljada dinara;

2) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do est meseci od


dvadeset hiljada do dve stotine hiljada dinara;

3) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do jedne godine od


trideset hiljada do tri stotine hiljada dinara;

4) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do dve godine od


pedeset hiljada do pet stotina hiljada dinara;

5) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri godine


najmanje sto hiljada dinara.

U sluaju da je za krivino delo propisana samo novana kazna ona se izrie u


okviru propisanog iznosa.
Prilikom odmeravanja novane kazne na ovaj nain sud je duan da pored optih
pravila o odmeravanju kazne koja se primenjuju u svim sluajevima
odmeravanja kazne (propisana kazna, ostvarivanje svrhe kanjavanja i
olakavajue i oteavajue okolnosti) posebno uzme u obzir i imovno stanje
uinioca kako bi visinu novane kazne prilagodio mogunostima uinioca, ime
se doprinosi da imovinska kazna jednako pogaa sve uinioce srazmerno
njihovom imovnom stanju.

Kad sud uiniocu krivinog dela izrekne novanu kaznu, on u presudi odreuje
rok u kom je osueni duan da plati kaznu. Taj rok ne moe biti krai od
petnaest dana od dana pravosnanosti presude, niti dui od tri meseca. Izuzetno,
u opravdanim sluajevima, sud moe da dozvoli da osueni novanu kaznu plati
i u ratama, najdue u roku od jedne godine.

Ako uinilac koji je osuen na novanu kaznu, istu ne plati u odreenom roku,
sud e je zameniti kaznom zatvora, raunajui po hiljadu dinara za jedan dan
zatvora. Tako odreeni zatvor ne moe trajati due od est meseci, a ako je u
pitanju novana kazna preko sedam stotina hiljada dinara, ne moe trajati due
od godinu dana. Ukoliko je osueni isplatio deo izreene novane kazne,
neplaeni deo e se srazmerno pretvoriti u kaznu zatvora. Ako osueni posle
toga isplati neplaenu kaznu, izvrenje kazne zatvora e se obustaviti. Neplaena
novana kazna moe da bude zamenjena i kaznom rada u javnom interesu. U
tom sluaju hiljadu dinara neplaene kazne zamenjuje se sa osam asova rada u
javnom interesu. Ovako odreena kazna rada u javnom interesu ne moe trajati
due od tri stotine ezdeset asova.

Ukoliko lice osueno na novanu kaznu umre, novana kazna se ne izvrava.

58.Rad u javnom interesu

Rad u javnom interesu moe se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna.

Kao glavna kazna ona nije u posebnom delu Zakonika propisana kod pojedinih
krivinih dela, ve je optom odredbom Zakonika predvieno da se ona moe
izricati za krivina dela za koja je zakonom propisana kazna zatvora do tri
godine ili novana kazna, to znai da ona kada se izrie zamenjuje ove kazne.

Kao sporedna kazna ona se izrie uz glavnu kaznu.

Sadrina ove kazne se sastoji u tome da je osueni kome je ova kazna izreena
obavezan da obavlja odreeni drutveno koristan rad. Tim radom ne sme da
se vrea ljudsko dostojanstvo kanjenog, a rad se ne vri u cilju sticanja dobiti.
Opti minimum trajanja ove kazne je ezdeset asova, a opti maksimum tri
stotine ezdeset asova. Ovaj rad se obavlja tako to se vri ezdeset asova
meseno, a odreuje se tako da se mora obaviti za najmanje mesec dana, a
najvie est meseci.

Pri odluivanju da izrekne ovu kaznu sud je duan da uzme u obzir visinu
uinjenog krivinog dela, linost uinioca, kao i njegovu spremnost da
prihvati i obavlja rad u javnom interesu koji e mu biti izreen kao kazna.

Stoga se ova kazna moe izrei samo ako je uinilac pristao na tu kaznu.
Osueni kome je izreena ova kazna duan je da obavlja rad u javnom interesu
onako kako mu je to presudom naloeno. Ako bi se dogodilo da osueni odbije
da vri rad u javnom interesu ili ga ne obavlja ili obavi samo deo odreenog
broja asova rada ova kazna e mu biti zamenjena kaznom zatvora. Pri toj
zameni svakih zapoetih ezdeset asova rada zamenjuje se za mesec dana
zatvora. Ukoliko osueni ispunjava sve svoje obaveze koje se tiu rada u
javnom interesu na koji je osuen, postoji mogunost da mu sud ovu kaznu
umanji za jednu etvrtinu.

59.Oduzimanje vozake dozvole

Oduzimanje vozake dozvole je kazna koja se moe izrei kao glavna ili kao
sporedna kazna.

Kao glavna ona se moe izrei za krivina dela za koja je propisana kazna
zatvora do dve godine ili novana kazna u kom sluaju ona zamenjuje ove
kazne.

Kao sporedna kazna ona se moe izrei uz kaznu zatvora ili novanu kaznu.

Uslovi za njeno izricanje dati su optom odredbom prema kojoj se ova kazna
moe izrei uiniocu krivinog dela kada je u vezi sa izvrenjem ili
pripremanjem krivinog dela korieno motorno vozilo. Ovo oduzimanje
dozvole je kazna i treba ga razlikovati od zabrane upravljanja motornim vozilom
koja predstavlja meru bezbednosti koja ima drugu svrhu i koja se izrie pod
drugim uslovima. Ipak kazna oduzimanja vozake dozvole i mera bezbednosti
zabrane upravljanja motornim vozilom ne mogu se izricati zajedno.

Trajanje ove kazne moe biti od jedne do tri godine, a odreuje ga sud u svakom
konkretnom sluaju. Vreme trajanja ove kazne rauna se od dana pravosnanosti
presude kojom je kazna izreena. U vreme trajanja ove kazne ne uraunava se
vreme koje je osueni proveo u zatvoru.

Za vreme trajanja ove kazne osueni ne sme upravljati motornim vozilom.


Ukoliko on to bude inio sud e mu izreenu kaznu oduzimanja vozake
dozvole zameniti kaznom zatvora. Pri toj zameni jedna godina oduzimanja
vozake dozvole zamenie se sa mesec dana zatvora.

60.Odmeravanje kazne

Kazna propisana za krivino delo odmerava se u svakom konkretnom sluaju


uiniocu krivinog dela.
Odmeravanje kazne znai utvrivanje visine kazne za konkretan sluaj. Ako su
za krivino delo alternativno propisane kazne prvo se vri izbor kazne, a zatim
njeno odmeravanje.

Odmeravanje kazne moe biti zakonsko ili sudsko, zavisno od toga li je u


zakonu tano odreena i visina kazne ili je to ostavljeno u zadatak sudu.

S obzirom na to razlikuje se sistem apsolutno odreenih kazni (u zakonu),


sistem neodreenih kazni (kaznu odreuje sud) i sistem relativno odreenih
kazni gde zakon odreuje kaznu u odreenim okvirima (odreujui tzv. posebni
minimum i maksimum kazne za svako krivino delo), a sud u tim okvirima
definitivno odmerava kaznu.

Sistem relativno odreenih kazni je najvie prihvaen u savremenom krivinom


zakonodavstvu, a prihvaen je i u naem krivinom pravu. Prednost je tog
sistema to omoguava ostvarivanje odreene kaznene politike
zakonodavca, ali i omoguava da se kazna u svakom konkretnom sluaju
prilagodi uinjenom delu i njegovom uiniocu. U nekim zemljama se
primenjuje i sistem administrativnog odmeravanja kazne gde sud ne odreuje
tanu visinu kazne (neodreene osude), ve to ine organi nadleni za izvrenje
kazne koji ocenjuju kako je izdravanje kazne uticalo na uinioca. U naem
pravu taj sistem nije prihvaen, a praenje dejstva kazne na osuenog dolazi do
izraaja kod uslovnog otpusta. Postoji i sistem odmeravanja kazne u srazmeri sa
visinom priinjene tete, neizvrene obaveze, pribavljene koristi ili vrednosti
stvari koja je predmet krivinog dela, koji Krivini zakonik ne predvia, a koji
se u nekim sluajevima primenjuje za privredne prestupe i prekraje.

Za odmeravanje kazne od velikog je znaaja individualizacija kazne koja ima


za cilj da se kazna prilagodi linosti uinioca kako bi ona to bolje delovala
na njega. U tom smislu postoji itav niz mehanizama koji omoguavaju sudu da
pri odmeravanju kazne ima u vidu njenu individualizaciju.

Zakon odreuje da sud pri odmeravanju kazne polazi se od zakonom propisane


kazne za konkretno delo, vodi rauna o potrebi ostvarivanja svrhe
kanjavanja i uzima u obzir sve okolnosti konkretnog sluaja koje mogu da
utiu da kazna bude manja ili vea (olakavajue i oteavajue okolnosti).

61.Olakavajue i oteavajue okolnosti

Olakavajue i oteavajue okolnosti su sve okolnosti koje karakteriu


konkretno uinjeno krivino delo i linost njegovog uinioca, a koje mogu da
imaju izvestan znaaj za izbora i utvrivanje visine kazne u konkretnom
sluaju.
S obzirom na to da li se odnose na samo uinjeno delo ili na linost uinioca,
one se mogu podeliti na objektivne i subjektivne.

Zakon moe odrediti koje je olakavajue i oteavajue okolnosti sud duan da


uzme u obzir i kakvo moe da bude njihovo dejstvo na odmeravanje kazne
(obavezno ili fakultativno). Pri tome ih moe odrediti precizno ili u manjoj ili
veoj meri uopteno.

Na krivini zakon odreuje olakavajue i oteavajue okolnosti na jedan


dosta uopten nain odreujui da je sud duan da ih uzme u obzir pri
odmeravanju kazne, ali ostavljajui sudu da oceni da li e one i koliko imati
uticaja na odmeravanje kazne. Zakon ne navodi olakavajue i oteavajue
okolnosti taksativno, tako da sud moe uzeti u obzir i druge postojee okolnosti,
ali one okolnosti koje su u zakonu navedene, date su dosta uopteno, tako da je
teko da u konkretnom sluaju moe da postoji jo neka okolnost koja se ne bi
mogla podvesti pod one koje su izriito navedene. Pri tome zakon ne odreuje
koje su od navedenih okolnosti olakavajue, a koje oteavajue, ve to zavisi
od njihove konkretne sadrine u svakom pojedinom sluaju.

Na Krivini zakonik odreuje osam olakavajuih odnosno oteavajuih


okolnosti koje je sud duan da uzme u obzir, pri emu su dve objektivne prirode,
a est su subjektivne.

Te okolnosti su sledee:

1) Stepen krivice uinioca, to znai stepen njegove uraunljivosti (bitno


smanjena uraunljivost, smanjena uraunljivost koja nije bitna,
neuraunljivost) i stepen njegove vinosti, odnosno umiljaja ili nehata (oblik
umiljaja: direktni ili eventualni umiljaj, predumiljaj, umiljaj na mah i
drugi oblici umiljaja, a zatim oblik nehata: svesni ili nesvesni nehat, grubi
nehat, profesionalni nehat i dr.);

2) Pobude iz kojih je krivino delo uinjeno (mrnja, osveta, koristoljublje,


pomaganje drugome u nevolji i dr.);

3) Jaina ugroavanja ili povrede zatienog dobra. To je u stvari teina


posledice krivinog dela koja moe biti u obliku povrede ili ugroavanja
nekog dobra;

4) Okolnosti pod kojima je krivino delo uinjeno, gde se imaju u vidu sve
objektivne konkretne okolnosti dela (nain izvrenja, vreme, mesto, sredstvo
i druge okolnosti izvrenja dela);
5) Raniji ivot uinioca, u ta moe spadati ranije primerno ili loe vladanje,
njegove ranije zasluge, ranija osuivanost za privredne prestupe i prekraje
(ranija osuivanost za krivina dela posebno se uzima u obzir kao povrat).

6) Line prilike uinioca koje predstavljaju uslove u kojima on ivi


(porodine, zdravstvene, imovinske, stambene prilike, nezaposlenost i dr);

7) Dranje uinioca posle uinjenog krivinog dela, a naroito njegov odnos


prema rtvi krivinog dela, u koje moe spadati dobrovoljno otklanjanje
posledica (stvarno kajanje, naknaivanje tete, izvinjenje, aljenje zbog
uinjenog dela, prijavljivanje vlastima, priznanje, ali i likovanje zbog
uinjenog dela, bezobziran odnos prema rtvi i dr.);

8) Odnos uinioca prema rtvi krivinog dela; i

9) Druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca, gde mogu spadati pol,
starost, stepen obrazovanja i dr.

Pri odmeravanju kazne sud posebno uzima u obzir postojanje povrata (o emu
sledi izlaganje), a pri odmeravanju novane kazne u fiksnom iznosu i imovno
stanje uinioca (o emu je ve izlagano kod novane kazne). Osim toga
Krivinim zakonikom predviena je i posebna okolnost za odmeravanje kazne
za krivino delo uinjeno iz mrnje. Naime, ako je krivino delo uinjeno iz
mrnje zbog pripadnosti odreenoj rasi i veroispovesti, nacionalne ili etnike
pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta rtve, tu okolnost
sud e ceniti kao oteavajuu okolnost. U pitanju je, dakle, obavezna
oteavajua okolnost.

U izvesnim sluajevima moe doi do izraaja postojanje vie olakavajuih ili


oteavajuih okolnosti, pri emu sud ceni znaaj svake od njih za odmeravanje
kazne kao i njihov ukupan uticaj na definitivno odmeravanje kazne.

Ako je odreena okolnost obeleje uinjenog krivinog dela ona se ne moe


uzeti uiniocu i kao olakavajua ili oteavajua okolnost izuzev u
sluajevima kada ona prelazi meru koja se trai za postojanje krivinog dela ili
odreenog oblika krivinog dela (na primer, iznos preko etiri stotine pedeset
hiljada dinara kod krivinog dela nesavesnog rada u privrednom poslovanju).

Isto tako u sluajevima kada postoji vie okolnosti za postojanje teeg oblika
krivinog dela (kvalifikatorne okolnosti), a dovoljna je samo jedna, postojanje
vie od jedne kvalifikatorne okolnosti se moe uzeti u obzir kao oteavajua
okolnost (na primer, ubistvo na svirep nain i iz koristoljublja).
Ista mogunost postoji i kada su u pitanju okolnosti koje utiu na postojanje
lakeg oblika dela.

S obzirom na to da sud odmerava kaznu u granicama propisane kazne za


krivino delo (u okviru posebnog minimuma i maksimuma kazne), to je i uticaj
olakavajuih i oteavajuih okolnosti ogranien na ove okvire.

62.Povrat

Povrat postoji ako je uinilac novog krivinog dela ranije ve bio osuivan
jednom ili vie puta za jedno ili vie krivinih dela.

Povrat moe biti obian i specijalni, zavisno od toga da li je uinilac ranije bio
osuivan za bilo koje krivino delo ili za isto ili istovrsno krivino delo, pri
emu se u nekim sluajevima specijalnom povratu pridaje vei znaaj.

Povrat moe biti vremenski ogranien ili vremenski neogranien, to zavisi


od toga da li se u obzir uzimaju samo ranije osude od kojih nije prolo vie od
odreenog vremena ili se uzimaju u obzir sve ranije osude bez obzira na to pre
koliko vremena je do njih dolo.

Razlika se pravi i izmeu obinog i viestrukog povrata s obzirom na to da li


je uinilac ranije jednom ili vie puta osuivan.

Najzad povrat se moe tretirati kao obavezna ili fakultativna oteavajua


okolnost.

Povrat se moe shvatiti u krivinopravnom smislu (kao okolnost od znaaja za


odmeravanje kazne), u kriminolokom smislu (kao okolnost koja moe da
ukazuje na sklonost uinioca da vri krivina dela) i u penolokom smislu (kao
okolnost koja ukazuje da ranija kazna nije ostvarila svrhu kanjavanja u odnosu
na uinioca).
U naem krivinom pravu povrat je fakultativna oteavajua okolnost koju
sud moe uzeti u obzir prilikom odmeravanju kazne, cenei pri tome posebno:

teinu ranije uinjenog krivinog dela;


da li su ranije i novo krivino delo ista ili istovrsna krivina dela;
da li su oba dela uinjena iz istih pobuda;
okolnosti pod kojima su dela uinjena i;
koliko je vremena prolo od ranije osude odnosno od ranije izreene,
oprotene ili zastarele kazne, osloboenja od kazne, od proteka roka za
opozivanje ranije uslovne osude ili od izreene sudske opomene.
63.Ublaavanje kazne

Kazna za uinjeno krivino delo odmerava se u okvirima propisane kazne


za odreeno krivino delo.

Ipak, krivino zakonodavstvo doputa da se u nekim sluajevima kazna moe da


odmeri ispod minimuma propisane kazne ili ak i da se propisana kazna
zameni blaom vrstom kazne. Ovakav nain odmeravanja kazne naziva se
ublaavanje kazne. Njime se omoguava da se u sluajevima kada se i sa
ublaenom kaznom moe postii svrha kanjavanja, odmeri blaa kazna koja je
odgovarajua za konkretan sluaj. Time se stvaraju i vee mogunosti za
individualizaciju kazne. Ovakva mogunost postoji i u naem krivinom
zakonodavstvu. Ona postoji u 3 sluaja:

1) ublaavanje kazne je mogue u sluajevima kada je to izriito propisano


zakonom (na primer, ako je krivino delo uinjeno u prekoraenju nune
odbrane ili krajnje nude, ako je krivino delo uinjeno u stanju bitno
smanjene uraunljivosti, ako je u pitanju pokuaj, ako se kazna odmerava
pomagau, ako je u pitanju otklonjiva pravna zabluda, ako je delo uinjeno
pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje itd.).

2) ako je u pitanju sluaj kada je mogue osloboenje uinioca od kazne, a


sud ga nije oslobodio od kazne (vidi: osloboenje od kazne) i :

3) ako sud utvrdi da postoje naroito olakavajue okolnosti koje ukazuju


da se u konkretnom sluaju i sa ublaenom kaznom moe postii svrha
kanjavanja.

Izuzetno od opteg pravila o ublaavanju kazne, kazna se ne moe ublaavati u


sledeim sluajevima:

1) ako je u pitanju neko od sledeih krivinih dela: l. 134, st. 2. i 3 (otmica),


l. 178. (silovanje), l. 179. (obljuba nad nemonim licem), l. 180. (obljuba
sa detetom), l. 214. st. 2. i 3. (iznuda), l. 246, st. 1 i 3. (neovlaena
proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga), l. 350, st. 3. i 4.
(nedozvoljen prelaz dravne granice i krijumarenje ljudi), i l. 388.
(trgovina ljudima);

2) ako je u pitanju neko od krivinih dela iz Zakona o posebnim merama za


spreavanje vrenja krivinih dela protiv polne slobode prema maloletnim
licima (vidi izlaganje o uslovnom otpustu).
3) ako je uinilac ve bio osuivan za istovrsno krivino delo (specijalni
povrat).

Okolnosti zbog kojih se kazna moe ublaiti nazivaju se ublaavnim


okolnostima.

Ublaavanje kazne moe biti obavezno ili fakultativno. Prema naem krivinom
zakonu u svim predvienim sluajevima ublaavanje kazne je fakultativno.
Takoe, ublaavanje kazne moe biti ogranieno (kada se kazna moe ublaiti
samo do odreene granice) ili neogranieno kada se kazna moe ublaiti bez
ogranienja. U naem krivinom pravu ublaavanje kazne je ogranieno, izuzev
kada su u pitanju sluajevi u kojima je mogue i osloboenje od kazne.

Poto je u naem krivinom pravu po pravilu propisano ogranieno


ublaavanje kazne propisane su odreene granice ublaavanja kazne u
konkretnim sluajevima. Prema tim odredbama kazna se moe ublaiti u
sledeim granicama:

1) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvoru trajanju od
deset ili vie godina, kazna se moe ublaiti do sedam godina zatvora;

2) ako je kao najmanja mera kazne propisana kazna zatvora od pet ili vie
godina, kazna se moe ublaiti do tri godine;

3) ako je za krivino delo za koje se odmerava kazna propisana kazna zatvora sa


posebnim minimumom od tri godine ili viem, kazna se moe ublaiti do
najmanje jedne godine zatvora;

4) ako je propisana kazna zatvora se posebnim minimumom u trajanju od dve


godine kazna se moe ublaiti do najmanje est meseci;

5) ako je propisna kazna zatvora sa minimumom u trajanju od jedne godine


kazna se moe ublaiti do najmanje tri meseca;

6) ako je propisana kazna zatvora sa minimumom manjim od jedne godine


kazna se moe ublaiti do opteg minimuma kazne zatvora, tj. do trideset
dana;

7) ako je propisana kazna zatvora bez odreenog posebnog minimuma (pa vai
opti minimum ispod kojeg se kazna zatvora ne moe izricati) ublaavanje
se vri zamenom propisane kazne zatvora novanom kaznom ili kaznom rada
u javnom interesu;
8) ako je propisana novana kazna sa odreenim posebnim minimumom kazna
se moe ublaiti do opteg minimuma novane kazne, tj. do deset dnevnih
iznosa odnosno deset hiljada dinara.

U sluajevima kada je sud po zakonu mogao uinioca da oslobodi od kazne, a


nije ga oslobodio, sud moe da mu ublai kaznu bez ogranienja koja su
propisana za ublaavanje kazne u st. 1-3. l. 57. KZ.

64.Osloboenje od kazne

Nae krivino pravo pored ublaavanja kazne poznaje i institut osloboenja od


kazne. Osloboenje od kazne mogue je u sluajevima kada je to izriito
predvieno zakonom.

U takvim sluajevima sud oglaava uinioca krivim za uinjeno krivino


delo, ali ga oslobaa od kazne tako da mu ne izrie nikakvu kaznu.

Presuda se u takvim sluajevima smatra osuujuom, uinilac se smatra


osuenim i osuda se upisuje u kaznenu evidenciju.

U naem krivinom pravu postoji vie sluajeva kada je dozvoljeno osloboenje


od kazne i oni su predvieni kako u optem tako i u posebnom delu krivinog
zakonika. U svim predvienim sluajevima osloboenje od kazne je
fakultativno tj. sud moe, ali ne mora, da uinioca oslobodi od kazne (ako ga ne
oslobodi moe ga blae kazniti bez propisanih ogranienja u pogledu granica
ublaavanja).

U sluajeve predviene u optem delu Krivinog zakonika spadaju, na primer,


prekoraenje granica nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti
izazvane napadom, prekoraenje krajnje nude pod naroito olakavajuim
okolnostima, nepodoban pokuaj, dobrovoljni odustanak, stvarno kajanje,
poravnanje, poseban osnov za osloboenje od kazne i dr.

U posebnom delu, na primer, opozivanje lanog iskaza, prijavljivanje


zloinakog udruenja od strane njegovog pripadnika pre nego to je u
njegovom sastavu ili za njega izvrio krivino delo kod krivinog dela
zloinakog udruivanja i dr.

Pored navedenih sluajeva postoji i jedan poseban osnov za osloboenje od


kazne. Takav sluaj postoji ako u sluaju nehatnog izvrenja krivinog dela
posledice dela tako teko pogaaju uinioca da izricanje kazne ne bi
odgovaralo sa gledita ostvarivanja svrhe kanjavanja. To je, na primer,
sluaj kod krivinih dela protiv bezbednosti javnog saobraaja ako uinilac
usled uinjenog krivinog dela ostane teak invalid ili mu u prouzrokovanoj
saobraajnoj nesrei poginu lanovi porodice. Osloboenje od kazne mogue je
i u sluaju poravnanja uinioca i oteenog kao i u sluaju stvarnog
kajanja.
65.Stvarno kajanje

Stvarno kajanje je otklanjanje posledice uinjenog krivinog dela ili


naknada tete prouzrokovane krivinim delom od strane uinioca krivinog
dela.

Ono se takoe pojavljuje kao jedan od osnova za osloboenje od kazne. Da bi


stvarno kajanje bilo relevantno kao osnov za osloboenje od kazne potrebno je
da je uinjeno pre nego to je uinilac saznao da je otkriven, jer upravo u
ovakvoj situaciji moe se smatrati da je u pitanju postupanje koje u pravom
smislu ima karakter kajanja.

Ovaj osnov osloboenja od kazne je fakultativan tako da sud ako ne oslobodi


uinioca moe da mu kaznu ublai ili da stvarno kajanje tretira kao olakavajuu
okolnost pri odmeravanju kazne.

Ovaj osnov za osloboenje od kazne predvien je samo kada su u pitanju


krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina.

66.Poravnanje uinioca i oteenog

Poravnanje uinioca i oteenog je takoe jedan od zakonskih osnova za


osloboenje uinioca od kazne.

Kod ovog instituta u pitanju je sporazum izmeu uinioca i oteenog o


nekakvoj kompenzaciji oteenom za zlo prouzrokovano krivinim delom koja
se najee moe sastojati u otklanjanju posledica krivinog dela, naknadi
imovinske ili neimovinske tete prouzrokovane krivinim delom ili pruanju
neke usluge kao naknade za uinjeno zlo, tako da se moe smatrati da je u
pitanju neka vrsta poravnanja.

Za postojanje ovog osnova za osloboenje od kazne nije od znaaja kad je (pre


ili za vreme krivinog postupka za krivino delo u pitanju) i na iju inicijativu
dolo do poravnanja. Bitno je samo da je uinilac ispunio sve obaveze koje je
preuzeo ovim sporazumom.

Osloboenje od kazne po ovom osnovu je fakultativno, pa ukoliko sud uinioca


ne oslobodi od kazne moe kaznu da mu ublai ili da poravnanje tretira kao
olakavajuu okolnost.
Ovaj institut moe se primeniti samo kada su u pitanju krivina dela za koja je
propisana kazna zatvora do tri godine ili novana kazna.

67.Odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju

Kada se uiniocu sudi za vie krivinih dela u sticaju sud donosi jednu
presudu i u njoj izrie jednu glavnu kaznu za sva uinjena krivina dela.

Do te jedinstvene kazne za sva uinjena krivina dela moe se doi na razliite


naine pa su u tom smislu mogua dva osnovna pristupa:

da sud neposredno utvrdi jednu jedinstvenu kaznu za sva dela posmatrajui


ih u njihovoj ukupnosti ili:
da prvo utvrdi kaznu za svako pojedino delo pa da onda na osnovu njih utvrdi
jednu kaznu zajedniku za sva dela.

Postoje tri sistema o tome u kojim okvirima e se neposredno odmeriti


jedinstvena kazna:

u okviru propisane kazne za najtee uinjeno delo;


u okviru propisane kazne za najtee uinjeno delo ali sa mogunou
povienja te propisane kazne u odreenoj meri i;
nezavisno od najtee propisane kazne tako da se moe utvrditi ak i tea
vrsta kazne koja inae nije propisana ni za jedno od krivinih dela u sticaju.

Ako se jedinstvena kazna utvruje na osnovu prethodno odmerenih kazni za


svako pojedino krivino delo postoje, takoe, tri sistema:

da se pojedine odmerene kazne saberu (sistem kumulacije);


da se kao jedinstvena kazna izrekne najtea pojedinano utvrena kazna
(sistemom apsorpcije) i;
da se najtea pojedinano utvrena kazna pootri srazmerno ostalim
utvrenim kaznama, ali da ona ne dostigne zbir (sistem asperacije).
U naem krivinom pravu prvi nain da se jedna kazna neposredno utvrdi
za sva krivina dela u sticaju primenjuje se kod kazne maloletnikog zatvora,
kada se maloletniku sudi za krivina dela u sticaju. Sud tada izrie jednu kaznu
maloletnikog zatvora za sva krivina dela u sticaju.

U ostalim sluajevima za krivina dela u sticaju izrie se jedna kazna za sva dela
na bazi prethodno odmerenih kazni za svako pojedino krivino delo. Pri tome
se koriste sledea pravila:
ako je sud za neko od krivinih dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora od
trideset do etrdeset godina izrei e samo tu kaznu apsorpcije;

ako je sud za krivina sva dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisie
najteu utvrenu kaznu, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostii zbir
utvrenih kazni, niti prei dvadeset godina zatvora; - asperacije;

ako su za sva krivina dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine,
jedinstvena kazna ne moe biti vea od deset godina zatvora - asperacija uz
ogranienje;

ako je za krivina dela u sticaju utvrdio samo novane kazne, izrei e jednu
novanu kaznu u visini zbira utvrenih kazni, s tim da ona ne sme prei
osamnaest miliona dinara, a ako je utvrdio samo novane kazne u odreenim
iznosima (lan 50), ona ne sme prei milion dinara odnosno deset miliona
dinara kad su jedno ili vie krivinih dela izvreni iz koristoljublja;

ako je za krivina dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu,
izrei e jednu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrenih asova
rada, s tim da ona ne sme prei trista ezdeset asova, a vreme u kome se rad
mora obaviti ne sme biti due od est meseci;

ako je za neka krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela
novane kazne, izrei e jednu kaznu zatvora (kao glavnu- asperacije) i
jednu novanu kaznu (kao sporednu- kumulacije).

Novanu kaznu kao sporednu kaznu sud e izrei ako je utvrena makar i za
jedno krivino delo u sticaju, a ako je utvrdio vie novanih kazni, izrei e
jednu novanu kaznu (spojie ih u jednu po navedenim pravilima i izrei uz
glavnu kaznu).

Ako sud utvrdi novanu kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i novanu kaznu kao
sporednu kaznu, izrei e jednu (jedinstvenu) novanu (kumulacije).

Ako je sud za krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletnikog


zatvora, izrei e kaznu zatvora kao jedinstvenu kaznu primenom pravila
(asperacije).

68.Odmeravanje kazne osuenom licu


Ako se ve osuenom licu sudi za krivino delo koje je uinjeno pre nego to je
doneta osuujua presuda ili za krivino delo koje je uinjeno pre nego to je
zapoelo izdravanje kazne po ranijoj osudi ili za krivino delo koje je uinjeno
za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora, sud e izrei
jedinstvenu kaznu za sva krivina dela primenom odredaba za
odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju, uzimajui ranije
izreenu kaznu kao ve utvrenu.

Kazna ili deo kazne koju je osueni izdrao uraunae se u izreenu kaznu
zatvora. (zapravo ovde se radi o povratu, ali iz razloga celishodnosti
izjednaava sa sticajem krivinih dela).

Do odmeravanja kazne ve osuenom licu moe da doe u vie sluajeva:

ako je uinilac pre izricanja osuujue presude izvrio jo neko krivino delo
to je tek kasnije otkriveno;
ako je uinio novo krivino delo posle izreene osuujue presude, ali pre
nego to je otpoelo izdravanje kazne i;
ako je uinio novo krivino delo u toku izdravanja kazne.

U svim ovim sluajevima sud e pri suenju za novootkriveno ili novouinjeno


delo utvrditi kaznu za to delo, zatim uzeti ranije izreenu kaznu kao ve
utvrenu i potom prema pravilima o odmeravanju kazne za krivina dela u
sticaju utvrditi i izrei jedinstvenu kaznu.

Ukoliko je uinilac ve izdrao deo ranije izreene kazne to vreme e mu se


uraunati u novu jedinstvenu kaznu.

U sluaju kad osueno lice koje ve izdrava kaznu zatvora po ranijoj osudi,
izvri novo krivino delo, postoje 2 izuzetka od pravila o primeni odredbi za
odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju:

ako se s obzirom na teinu novouinjenog krivinog dela i mali neizdrani


deo ranije kazne zatvora ne bi mogla ostvariti svrha kanjavanja. U tom
sluaju sud e izrei novu kaznu nezavisno od ranije kazne i uinilac e tu
kaznu izdravati kad se zavri izdravanje ranije kazne.
ako osueni koji za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog
zatvora uini krivino delo za koje zakon propisuje novanu kaznu ili kaznu
zatvora do jedne godine, kaznie se samo disciplinski. (dovoljno i
celishodno).

69.Uraunavanje pritvora i ranije kazne


Vreme provedeno u pritvoru, na izdravanju mere zabrane naputanja
stana, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom
uraunavaju se u izreenu kaznu zatvora, novanu kaznu i kaznu rada u
javnom interesu.

Ako je krivini postupak voen za vie krivinih dela u sticaju, a pritvor nije
odreen za svako od njih, vreme provedeno u pritvoru uraunava se u izreenu
kaznu zatvora, novanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu za krivino delo
za koje je okrivljeni osuen.

Zatvor ili novana kazna koju je osueni izdrao, odnosno platio za prekraj ili
privredni prestup, kao i kazna ili disciplinska mera lienja slobode koju je
izdrao zbog povrede vojne discipline uraunava se u kaznu izreenu za
krivino delo ija obeleja obuhvataju i obeleja prekraja, privrednog prestupa,
odnosno povrede vojne discipline.

Pri svakom uraunavanju izjednaava se dan pritvora, dan lienja slobode,


dan zatvora, dan izdravanja mere zabrane naputanja stana, osam asova
rada u javnom interesu i hiljadu dinara novane kazne.

IX. MERE UPOZORENJA

70.Pojam, vrste i svrha

Mere upozorenja su vrsta krivinih sankcija u naem krivinom pravu


kojima se, pod uslovima propisanim zakonom, moe zameniti kazna.

Svrha ove vrste krivinih sankcija je, u okviru opte svrhe krivinih sankcija (l.
4. st. 2. KZ), da se prema uiniocu lakeg krivinog dela ne primeni kazna onda
kada se moe oekivati da e upozorenje uz pretnju kaznom ili samo
upozorenje (bez pretnje kaznom) dovoljno uticati na uinioca da vie ne vri
krivina dela.

Dakle, ovde vae 3 principa:

ultima ratio - ne treba primenjivati stroe sankcije sve dok se opta svrha
krivinih sankcija moe postii blaom vrstom sankcije.

specijalno preventivnog karaktera jasno staviti do znanja izvriocu


krivinog dela mu se, ako ponovo izvri takvo delo, moe izrei stroa
krivina sankcija.
okrenute su uiniocu krivinog dela njegovoj dekriminalizaciji za lake
izvrena krivina dela.

Postoje dve mere upozorenja:


uslovna osuda i;
sudska opomena.

Uslovna osuda sadri upozorenje uiniocu da vie ne ini krivina dela, uz


pretnju kaznom ako upozorenje ne bude potovao.

Sudska opomena sadri samo upozorenje uiniocu da vie ne ini krivina dela.

U sluaju ostvarenja novog krivinog dela uslovna osuda se uzima u obzir kao
ranija osuivanost, to moe biti oteavajua okolnost prilikom odmeravanja
kazne za novo krivino delo.

KZ odreuje zajedniku svrhu uslovne osude i sudske opomene:

,,Svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema uiniocu lakeg


krivinog dela ne primeni kazna kad se moe oekivati da e upozorenje uz
pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno
uticati na uinioca da vie ne vri krivina dela.

71.Uslovna osuda

Postoje razliita shvatanja uslovne osude.

Prema jednom, uslovna osuda se sastoji u uslovnom odlaganju izvrenja


izreene kazne (belgijsko-francuski sistem);

Prema drugom u pitanju je uslovno odlaganje izricanja kazne, uz eventualno


odreivanje zatitnog nadzora (anglosaksonski sistem);

Prema treem ona je posebna vrsta krivine sankcije koja predstavlja meru
upozorenja (u naem krivinom pravu).

Postoje i razliiti meoviti sistemi.

Prema naem krivinom pravu sud uslovnom osudom utvruje kaznu za


uinjeno krivino delo i pri tom odreuje da se ona nee izvriti ako osueni
za odreeno vreme koje odredi sud ne uini novo krivino delo.
To vreme, koje se naziva vreme proveravanja, ne moe biti krae od jedne niti
due od pet godina.

Pored obaveznog uslova da ne uini novo krivino delo, sud moe uiniocu da
odredi i druge obaveze, kao to su:

da u odreenom roku vrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom;


da nadoknadi tetu koju je krivinim delom prouzrokovao ili;
da ispuni neku drugu obavezu predvienu krivinim zakonom (na primer,
kod krivinog dela nedavanja izdravanja iz l. 195. da izmiri zaostale
obaveze i da uredno daje izdravanje).

Za ispunjenje ovih obaveza sud odreuje rok u okviru odreenog vremena


proveravanja.

Uslovna osuda se moe izrei samo ako je sud za uinjeno krivino delo utvrdio
kaznu zatvora manju od dve godine.

Uslovna osuda se ne moe izricati za krivina dela za koja se moe izrei kazna
zatvora u trajanju od deset godina ili u sluajevima kada od izreene ranije
kazne zatvora za krivino delo uinjeno sa umiljajem nije proteklo vie od pet
godina.

Ako je uiniocu utvrdio kaznu zatvora (do dve godine) i novanu kaznu sud
moe uslovnu osudu izrei samo za kaznu zatvora, a novana kazna se
izvrava.

Kada odluuje o tome da li e izrei uslovnu osudu sud je duan da vodi rauna
o svrsi uslovne osude i pri tom uzima u obzir linost uinioca, njegov raniji
ivot, ponaanje posle uinjenog dela, stepen krivice kao i druge okolnosti pod
kojima je krivino delo uinjeno.

Ukoliko je sud uiniocu uz uslovnu osudu izrekao i mere bezbednosti one se


izvravaju.

Uslovna osuda se moe opozvati u nekim sluajevima opozivanje je obavezno,


a u nekim sluajevima sud ceni da li uslovnu osudu treba opozvati ili ne.

Opozivanje uslovne osude je obavezno ako uinilac u vreme proveravanja uini


jedno ili vie krivinih dela za koja sud izrekne kaznu zatvora od dve godine ili
u duem trajanju. Ako je izreena kazna zatvora manja od dve godine ili
novana kazna, sud ceni da li e opozvati uslovnu osudu uzimajui u obzir sve
okolnosti koje se odnose na uinjena dela, a posebno srodnost uinjenih dela,
njihov znaaj i pobude iz kojih su uinjena. Pri tome je sud duan da vodi rauna
da li e jedinstvena kazna koju treba izrei za ranije i novo krivino delo biti dve
godine zatvora ili vie.

U sluaju ako sud odlui da opozove uslovnu osudu on e za ranije i novo


krivino delo izrei jedinstvenu kaznu primenom propisa o odmeravanje kazne
za krivina dela u sticaju, uzimajui pri tom raniju kaznu kao ve utvrenu.

Ako sud ne opozove uslovnu osudu, onda postoje dve mogunosti:


da sud i za novo krivino delo izrekne uslovnu osudu ili;
da za novo krivino delo izrekne kaznu.

Ako i za novo delo sud odlui da izrekne uslovnu osudu utvrdie jedinstvenu
kaznu za oba dela po pravilima o odmeravanju kazne za krivina dela u sticaju i
odrediti novo vreme proveravanja za novu uslovnu osudu u trajanju od jedne do
pet godina od dana pravnosnanosti presude kojom je nova uslovna osuda
izreena. Ako osueni u vremenu proveravanja nove uslovne osude ponovo
uini neko krivino delo sud obavezno opoziva uslovnu osudu i izrie kaznu
zatvora po pravilima o opozivanju uslovne osude.

Ukoliko sud ne opozove uslovnu osudu, a za novo delo izrekne kaznu


zatvora, vreme provedeno na izdravanju ove kazne ne uraunava se u vreme
proveravanja po ranijoj uslovnoj osudi.

Opozivanje uslovne osude moe da nastane i ako se posle izricanja uslovne


osude sazna da je uinilac ranije uinio jo neko krivino delo to nije bilo
poznato u vreme izricanja uslovne osude, a uticalo bi da ona ne bude izreena. U
takvom sluaju uslovna osuda moe da bude opozvana u roku od jedne godine
od isteka vremena proveravanja.

Opozivanje uslovne osude je mogue i zbog neispunjavanja od strane


osuenog obaveza koje su mu uslovnom osudom odreene. U tom smislu ako
osueni u roku koji mu je odreen presudom ne ispuni postavljene obaveze sud
moe da mu produi taj rok u okviru vremena proveravanja, ali moe i da
opozove uslovnu osudu i izrekne osuenom kaznu koja je utvrena u uslovnoj
osudi. U sluaju da sud utvrdi da osueni iz opravdanih razloga nije mogao da
ispuni postavljene obaveze, on moe da mu produi vreme za ispunjenje
obaveze u vremenu proveravanja ili da mu postavljenu obavezu zameni nekom
drugom odgovarajuom zakonom predvienom obavezom, a moe i da ga
oslobodi od te obaveze.

Uslovna osuda se moe opozvati u toku vremena proveravanja ako za to postoje


predvieni uslovi, ali ako uslovno osueni u toku vremena proveravanja uini
novo krivino delo ili u odreenom roku ne ispuni odreene obaveze, uslovna
osuda se moe opozvati jo za godinu dana po proteku vremena proveravanja.

Nae krivino pravo poznaje i uslovnu osudu sa zatitnim nadzorom, koju sud
izrie ako smatra da e se time, s obzirom na linost uinioca, njegov raniji
ivot i njegovo dranje posle uinjenog krivinog dela, svrha uslovne osude
potpunije ostvariti. Tako odreeni nadzor, koji moe da traje odreeno vreme u
okviru vremena proveravanja, obuhvata mere pomoi, staranja, nadzora i zatite.

U sluaju odreivanja zatitnog nadzora sud moe odrediti jednu ili vie
obaveza koje je uslovno osueni duan da ispunjava. Te obaveze mogu biti
sledee:

1) da se javlja nadlenom organu koji sprovodi izvrenje zatitnog nadzora u


rokovima koje taj organ odredi;
2) da se osposobljava za odreeno zanimanje;
3) da prihvati zaposlenje koje odgovara njegovim sposobnostima;
4) da ispunjava obaveze izdravanja porodice, uvanja i vaspitanja dece, kao i
da ispunjava druge porodine obaveze;
5) da se uzdrava od poseivanja odreenih mesta, lokala ili priredbi ukoliko to
poseivanje moe da bude podsticaj da ponovo izvri krivino delo;
6) da blagovremeno obavetava nadlene o promeni mesta boravka ili adrese,
kao i o promeni radnog mesta;
7) da se uzdrava od upotrebe droge ili alkoholnih pia;
8) da se lei u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi;
9) da poseuje odreena profesionalna i druga savetovalita ili ustanove i da
postupa po njihovim uputstvima;
10) da otkloni ili ublai posledice koje je prouzrokovao krivinim delom, a
naroito da se izmiri sa rtvom uinjenog krivinog dela.

Koje e od ovih mera odrediti odluuje sud uzimajui u obzir godine ivota,
zdravstveno stanje, sklonosti i navike uinioca, pobude iz kojih je uinio
krivino delo, njegovo dranje posle uinjenog krivinog dela, njegov raniji
ivot, line i porodine prilike, uslove za ispunjavanje obaveza koje mu
odreuje, kao i druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca, a koje su od
znaaja za izbor i vreme trajanja mera obaveznog nadzora.

Sud odreuje vreme trajanja mera zatitnog nadzora koje mora biti u
okvirima vremena proveravanja odreenog u uslovnoj osudi. Imajui u vidu
rezultate postignute u toku trajanja zatitnog nadzora sud moe pojedine
odreene obaveze da ukine ili da ih zameni drugim.
Pored toga postoji mogunost da sud ukine zatitni nadzor pre proteka roka
za koji je zatitni nadzor odreen, ukoliko utvrdi da je ispunjena svrha ove
mere.

U sluaju neispunjavanja postavljenih obaveza sud moe da osuenog


opomene ili da ranije obaveze zameni drugim ili da produiti trajanje zatitnog
nadzora u okviru vremena proveravanja, a moe i da opozove uslovnu osudu.

Zatitni nadzor prestaje u sluajevima kada doe do opozivanja uslovne


osude.

72.Sudska opomena

Sudska opomena predstavlja meru upozorenja koja se sastoji u upozorenju


uinioca da vie ne ini krivina dela.

Iz ovakvog sadraja sudske opomene vidi se da njena primena odgovara za


sluajeve izvrenja najlakih krivinih dela.

U tom smislu ona se moe izrei za krivina dela za koja je propisana novana
kazna ili zatvor do jedne godine, a koja su uinjena pod takvim olakavajuim
okolnostima koje ta dela ine osobito lakim.

Sudska opomena se moe izrei i za neka krivina dela za koja je propisana


kazna zatvora do tri godine, ali samo pod uslovima koji su u odnosu na ta dela
odreeni zakonom.

Izricanje uslovne osude mogue je i za krivina dela u sticaju ako su za sva ta


dela ispunjeni potrebni uslovi.

Sudska opomena se ne moe izrei vojnom licu za krivino delo protiv vojske
Srbije, s obzirom da je za najlake sluajeve za njih predvieno disciplinsko
kanjavanje.

Pri odluivanju o tome da li e izrei sudsku opomenu, sud je posebno duan da


uzme u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, ponaanje posle uinjenog
krivinog dela, a naroito njegov odnos prema rtvi krivinog dela, stepen
njegove krivice, kao i druge okolnosti pod kojima je krivino delo uinjeno.

Ako je uiniocu ranije ve bila izreena sudska opomena to nije apsolutna


smetnja da mu se ponovo izrekne sudska opomena, ali e sud svakako i tu
okolnost imati u vidu.
X. MERE BEZBEDNOSTI

73.Pojam i vrste mera bezbednosti

Mere bezbednosti su posebna vrsta krivinih sankcija.

One se mogu izrei kako krivino odgovornim tako i krivino neodgovornim


uiniocima koji su uinili krivina dela, a mogu se izrei i maloletnim
uiniocima.

One po svojoj prirodi imaju izrazito preventivni karakter, a svrha im je, u


okviru opte svrhe krivinih sankcija (l. st. 2. KZ), da se otklone stanja ili
uslovi koji mogu biti od uticaja da uinilac ubudue vri krivina dela.

One se izriu uz kaznu, a neke od njih mogu se izricati i samostalno. Mogue


je, zavisno od okolnosti sluaja, da sud uiniocu izrekne i vie mera
bezbednosti ako postoje uslovi za njihovo izricanje.

U naem krivinom pravu postoji jedanaest mera bezbednosti. To su:

1) obavezano psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi,


2) obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi,
3) obavezno leenje narkomana,
4) obavezno leenje alkoholiara,
5) zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti,
6) zabrana upravljanja motornim vozilom,
7) oduzimanje predmeta,
8) proterivanje stranca iz zemlje,
9) javno objavljivanje presude,
10) zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim, i
11) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.

Prve etiri od navedenih mera bezbednosti su medicinskog karaktera, sledee


dve i poslednje dve su mere zabrane, a ostale tri su svaka posebne prirode.

Zakonom su odreeni opti uslovi pod kojima se pojedine mere bezbednosti


mogu izricati.

74.Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi

Ova mera bezbednosti moe se izrei uiniocu koji je krivino delo uinio u
stanju bitno smanjene uraunljivosti, ako sud utvrdi, s obzirom na uinjeno
krivino delo i stanje duevne poremeenosti, da postoji ozbiljna opasnost da
uini tee krivino delo i da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo
leenje u zdravstvenoj ustanovi.

Pod istim uslovima sud moe da izrekne ovu meru i uiniocu koji je u stanju
neuraunljivosti uinio protivpravno delo predvieno u zakonu kao krivino
delo.

Trajanje ove mere nije odreeno tako da ona traje dok postoji potreba za
leenjem u zdravstvenoj ustanovi. Kad prestane takva potreba mera
bezbednosti e se obustaviti. U tom sluaju, ako postoji potreba, sud moe
izrei meru obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi.

Ako je mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u


zdravstvenoj ustanovi bila izreena uiniocu koji je bio bitno smanjeno
uraunljiv, po njenoj obustavi osueni e se uputiti na izdravanje kazne (jer se
bitno smanjeno uraunljivom uiniocu izrie i kazna i mera bezbednosti, s tim
to se prvo izvrava mera bezbednosti), pri emu e se vreme provedeno u
zdravstvenoj ustanovi uraunati u kaznu.

Meutim, sud moe da odlui, s obzirom na uspeh leenja, zdravstveno stanje


uinioca, vreme provedeno na leenju i preostali deo kazne, da se uinilac pusti
na uslovni otpust.

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja izreena bitno


smanjeno uraunljivom moe trajati i due od izreene kazne.

75.Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi

Ova mera bezbednosti se moe izrei u tri sluaja:

1) uiniocu koji je u stanju neuraunljivosti uinio protivpravno delo koje je u


zakonu predvieno kao krivino delo ukoliko sud utvrdi da postoji ozbiljna
opasnost da uinilac ponovo uini neko takvo delo, a da je za otklanjanje te
opasnosti dovoljno da se prema uiniocu primeni obavezno leenje na
slobodi;

2) u sluajevima kada je neuraunljivom uiniocu bila izreena mera


bezbednosti psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, pa je
sud prema rezultatima tog leenja utvrdio da vie nije potrebno leenje i
uvanje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, ve da je dovoljno da se
prema uiniocu primeni samo obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi; i
3) uiniocu koji je uinio krivino delo u stanju bitno smanjene uraunljivosti
kome je bila izreena kazna zatvora i mera bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi pa mu je
obustavljena mera bezbednosti, a kome je, po uraunavanju vremena
provedenog u zdravstvenoj ustanovi u kaznu, u pogledu ostatka kazne dat
uslovni otpust.

Pri izvravanju ove mere bezbednosti leenje se obavlja na slobodi, ali ako je
to potrebno radi uspenijeg leenja, ono se povremeno moe izvravati i u
odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi.

Ovo povremeno leenje u zdravstvenoj ustanovi ne moe trajati due od


petnaest dana, a u toku celog trajanja mere ukupno leenje u zdravstvenoj
ustanovi ne sme trajati due od tri meseca.

Ako se uinilac ne podvrgne obaveznom psihijatrijskom leenju na slobodi, ili


ako to leenje samovoljno napusti, ili ako i pored ovog leenja nastane
opasnost ponovnog izvrenja protivpravnog dela koje ima obeleja krivinog
dela predvienog zakonom, pa je potrebno njegovo psihijatrijsko leenje i
uvanje u zdravstvenoj ustanovi, sud moe izrei obavezno psihijatrijsko
leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi, ako je za otklanjanje te opasnosti
potrebno takvo leenje i uvanje.

76.Obavezno leenje narkomana

Ova mera bezbednosti moe se izrei uiniocu koji je izvrio krivino delo
usled zavisnosti od stalne upotrebe opojnih droga, a kod koga postoji
opasnost da e zbog postojee zavisnosti nastaviti sa vrenjem krivinih dela.

Smatra se da je krivino delo uinjeno usled zavisnosti ne samo kad je uinjeno


u stanju drogiranosti, ve i kad je na drugi nain u vezi sa zavisnou (na primer
da bi nabavio novac za drogu).

Ova mera bezbednosti se izvrava u zavodu za izvrenje kazne zatvora (u


kojoj postoje uslovi za takvo leenje) ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili
drugoj specijalizovanoj ustanovi za tu vrstu leenja.

Vreme koje uinilac provede u ovoj ustanovi uraunava mu se kaznu.

Trajanje mere moe biti najvie tri godine. Ona moe trajati do tri godine i kad
je izreena uz kaznu zatvora u kraem trajanju.
Ova mera bezbednosti moe se, ako se izrie uz novanu kaznu, uslovnu osudu,
sudsku opomenu ili uz osloboenje od kazne, sprovoditi na slobodi u kom
sluaju takoe ne moe trajati vie od tri godine.

Ako se uinilac, kome je izreeno leenje na slobodi, ne podvrgne leenju bez


opravdanih razloga ili samovoljno napusti leenje, sud e narediti da se mera
obaveznog leenja narkomana prinudno izvri u odgovarajuoj zdravstvenoj ili
drugoj specijalizovanoj ustanovi.

77.Obavezno leenje alkoholiara

Ova mera bezbednosti moe se izrei uiniocu koji je izvrio krivino delo
usled stanja zavisnosti od upotrebe alkohola ukoliko postoji opasnost da
uinilac usled ove zavisnosti nastavi da i dalje vri krivina dela.

Smatra se da je krivino delo uinjeno usled zavisnosti od alkohola ne samo ako


ga je uinilac uinio u stanju alkoholisanosti, ve i u drugim situacijama kada je
delo uinjeno u vezi sa postojanjem zavisnosti od alkohola (na primer, da bi
uinjenim krivinim delom nabavio novac za kupovinu alkohola).

Ova mera bezbednosti izvrava se u zavodu za izvrenje kazne zatvora ili


odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ili u specijalizovanoj ustanovi za
leenje alkoholiara.

Trajanje ove mere zavisi od potrebe uspenog leenja, ali ne moe biti due od
izreene kazne zatvora.

Meutim, kad je ova mera izreena uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku
opomenu ili uz osloboenje od kazne, njeno trajanje ne moe biti due od dve
godine.

Ukoliko je uinilac kome je ova mera bezbednosti izreena osuen na kaznu


zatvora, vreme provedeno na leenju uraunava se u kaznu.

Ako je izreeno obavezno leenje na slobodi, a uinilac se bez opravdanog


razloga ne podvrgne leenju ili ga samovoljno napusti, sud e u takvom sluaju
odrediti da se ova mera prinudno izvri u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj
specijalizovanoj ustanovi.

78.Zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti

Ova mera bezbednosti moe se izrei uiniocu ako se opravdano moe smatrati
da bi njegovo dalje vrenje takve delatnosti bilo opasno.
Mera se sastoji u zabrani vrenja odreene slube, poziva ili delatnosti, svih
ili samo nekih dunosti vezanih za raspolaganje, korienje, upravljanje ili
rukovanje dravnom ili drutvenom imovinom i za uvanje te imovine.

Trajanje ove mere moe biti od jedne do deset godina od dana pravnosnanosti
presude.

Vreme provedeno na izdravanju kazne ili u ustanovi za uvanje i leenje ne


uraunava se u vreme trajanja ove mere.

Ukoliko je ova mera bezbednosti izreena uz uslovnu osudu sud moe odrediti
da e se opozvati uslovna osuda ukoliko osueni prekri zabranu koja mu je
odreena u okviru ove mere bezbednosti.

Po proteku tri godine od poetka izvravanja ove mere sud moe da odlui o
njenom prestanku, pri emu je duan da uzme u obzir ponaanje uinioca
posle osude, da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivinim delom, da li je
vratio tim delom pribavljenu imovinsku korist, kao i druge okolnosti koje
ukazuju na opravdanost prestanka ove mere.

79.Zabrana upravljanja motornim vozilom

Ova mera bezbednosti moe se izrei uiniocu koji je uinio krivino delo
kojim se ugroava javni saobraaj, a zakonom se moe odrediti i obavezno
izricanje ove mere.

Pri izricanju ove mere sud odluuje na koju se vrstu i kategoriju vozila odnosi
izreena mera bezbednosti.

Ovu meru sud e odrediti ako oceni da teina uinjenog krivinog dela i
okolnosti uinjenog dela ili ranije krenje saobraajnih propisa od strane
uinioca ukazuju da je opasno da uinilac upravlja motornim vozilom odreene
vrste ili kategorije.

Prilikom odluivanja sud je duan da uzme u obzir da li je uinilac po


zanimanju voza motornog vozila.

Mera se moe izrei u trajanju od tri meseca do pet godina.

Zabrana tee od dana pravnosnanosti presude, s tim to se, vreme provedeno


na izdravanju kazne ili u ustanovi u kojoj se izvrava mera bezbednosti, ne
uraunava u trajanje zabrane.
Izricanje ove mere bezbednosti je fakultativno, ali se zakonom moe odrediti i
njeno obavezno izricanje.

Radi sprovoenja ove mere bezbednosti uiniocu se oduzima vozaka dozvola,


a ako je nema nee mu se izdavati dozvola za vreme trajanja mere.

Ako uinilac ima stranu vozaku dozvolu njemu se, u okviru izreene mere
bezbednosti, zabranjuje njeno korienje na teritoriji nae zemlje za vreme
trajanja izreene mere bezbednosti.

Ako je ova mera izreena uz uslovnu osudu sud moe odrediti da e se uslovna
osuda opozvati ako uinilac prekri ovu zabranu.

Po proteku tri godine od poetka izvravanja ove mere, sud moe da odlui o
njenom prestanku, pri emu je duan da uzme u obzir ponaanje uinioca
posle osude, da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivinim delom, da li je
vratio tim delom pribavljenu imovinsku korist, kao i druge okolnosti koje
ukazuju na opravdanost prestanka ove mere.

80.Oduzimanje predmeta

Oduzimanje predmeta je mera bezbednosti koja se sastoji u oduzimanju od


uinioca predmeta koji su bili upotrebljeni za izvrenje krivinog dela, koji su
bili namenjeni za izvrenje krivinog dela ili koji su nastali izvrenjem krivinog
dela.

Oni se oduzimaju od uinioca ako su njegova svojina, a mogu se oduzeti i ako


su svojina drugih lica u kom sluaju vlasnik predmeta moe traiti naknadu
tete od uinioca.

Oduzimanje navedenih predmeta moe se odrediti ako postoji neki od


navedenih uslova:

1) ako postoji opasnost da e ti predmeti biti ponovo upotrebljeni za izvrenje


krivinog dela;

2) kada je to neophodno radi zatite opte bezbednosti, i

3) kada je to neophodno iz moralnih razloga.

Da li su ispunjeni ovi uslovi i da li zbog njih treba od uinioca oduzeti navedene


predmete ocenjuje sud, ali je kod nekih krivinih dela zakonom propisano
obavezno izricanje ove mere bezbednosti.
Oduzeti predmeti se (zavisno od toga koji predmeti su u pitanju) prodaju na
javnoj prodaji (na primer carinska roba), predaju zainteresovanim
ustanovama (oruje) ili se unitavaju (droga, laan novac). Novac od prodaje
ovih predmeta unosi se u budet Republike Srbije.

81. Proterivanje stranca iz zemlje

Ova mera bezbednosti se moe izrei samo strancu tj. licu koje nije dravljanin
nae zemlje.

Sastoji se u proterivanju uinioca sa teritorije Srbije za vreme od jedne do


deset godina ili zauvek.

Vreme trajanja se rauna od dana pravnosnanosti presude, a vreme


provedeno na izdravanju kazne ne uraunava se u vreme trajanja mere.

Ukoliko je uinilac krivinog dela lice koje uiva zatitu u skladu sa


ratifikovanim meunarodnim ugovorima njemu se ne moe izrei ova mera
bezbednosti.

Sud e ovu meru izrei uiniocu krivinog dela koji nije dravljanin nae zemlje
ako pobude iz kojih je krivino delo uinio, nain izvrenja dela i druge
okolnosti ukazuju da dalji boravak uinioca u naoj zemlji nije poeljan.

82.Javno objavljivanje presude

Ova mera bezbednosti moe da se izrekne uiniocu krivinog dela uz kaznu,


uslovnu osudu, sudsku opomenu, ali i ako je uinilac osloboen od kazne u
sledeim sluajevima:

1) ako je krivino delo uinjeno putem sredstava javnog informisanja;

2) ako je uinjeno krivino delo prouzrokovalo opasnost za ivot ili zdravlje


ljudi a sud smatra da bi objavljivanje presude doprinelo da se ta opasnost
otkloni ili umanji.

Izricanje ove mere bezbednosti je fakultativno, ali se zakonom moe odrediti i


njeno obavezno izricanje.

Presuda se objavljuje u istom sredstvu informisanja u kojem je objavljen


natpis kojim je uinjeno krivino delo ili na neki drugi odgovarajui nain.

Pri tom sud odluuje da li e se presuda objaviti u celini ili u izvodu.


Objavljivanje presude moe se izvriti najkasnije u roku od trideset dana od
dana pravosnanosti presude kojom je ova mera bezbednosti izreena.

Objavljivanje presude se vri o troku uinioca.

83.Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim

Ova mera bezbednosti moe se izrei osuenom u sluajevima ako se opravdano


moe smatrati da bi prilaenje uinioca oteenom i komuniciranje sa njim
bilo opasno po oteenog.

Mera se sastoji:

1) u zabrani uiniocu krivinog dela da prilazi oteenom na odreenoj


udaljenosti;
2) u zabrani pristupa uinioca u prostor oko mesta stanovanja oteenog ili oko
mesta u kome oteeni radi;
3) u zabrani uznemiravanja oteenog, ili;
4) u zabrani komuniciranja sa oteenim.

Ova mera se moe izrei uinocu uz neku od sledeih sankcija: uz novanu


kaznu, rad u javnom interesu, oduzimanje vozake dozvole, uslovnu osudu i uz
sudsku opomenu.

Trajanje ove mere odreuje sud, s tim da ona ne moe trajati krae od est
meseci ni due od tri godine, s tim da se vreme provedeno u zatvoru odnosno u
zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvrena mera bezbednosti ne uraunava u
trajanje ove mere.

Meutim, ova mera se moe ukinuti i pre isteka vremena za koje je odreena
ako sud utvrdi da su prestali da postoje razlozi zbog kojih je ova mera izreena.

84.Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama

Ova mera bezbednosti sastoji se u tome to se uiniocu krivinog dela


zabranjuje da prisustvuje odreenim sportskim priredbama.

Na koje e se to sportske priredbe odnositi zavisi od konkretnog sluaja, a nain


utvrivanja tih sportskih priredbi mora biti odreen posebnim propisom u
skladu sa Zakonom o izvrenju krivinih sankcija.
Krivini zakonik ne odreuje za koja se krivina dela ova mera izrie, ali je
najee sluaj da je u pitanju krivino delo nasilnikog ponaanja na
sportskoj priredbi ili javnom skupu (l. 344a KZ).

Meutim, izricanje ove mere mogue je i za druga krivina dela.

Da bi sud mogao da izrekne ovu meru potrebno je da je u pitanju zatita opte


bezbednosti radi ega je primena ove mere neophodna.

Zakonom moe biti predvieno i obavezno izricanje ove mere (npr. za krivino
delo Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu).

Trajanje ove mere moe biti od jedne do pet godina, to se rauna od dana
pravosnanosti presude kojom je mera izreena.

Ako je uiniocu izreena i kazna zatvora, vreme provedeno na izdravanju


kazne ne uraunava se u trajanje ove mere.

Ova mera se izvrava tako to je uinilac krivinog dela kome je ova mera
izreena duan da se neposredno pre poetka sportske priredbe o kojoj je re
javi odreenom slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi (ili podrunoj
policijskoj stanici) na podruju na kome se u to vreme zatekao.

Po ovom javljanju on je obavezan da za celo vreme trajanja konkretne


sportske priredbe ostane u policijskoj upravi odnosno stanici.

Ako uinilac kome je ova mera izreena posle izdrane kazne zatvora prekri
odnosno ne ispuni navedene obaveze, sud koji je izrekao ovu meru moe
uiniocu izrei kaznu zatvora u trajanju od trideset dana do tri meseca.

Ukoliko navedeno krenje uini lice kome je sud izrekao uslovnu osudu ona se
moe opozvati.

Ova mera bezbednosti moe se izrei samo uz kaznu ili uz uslovnu osudu.

85.Posebne mere koje se primenjuju prema uiniocima krivinih dela


protiv polne slobode izvrenih prema maloletnim licima

Zakonom o posebnim merama za spreavanje vrenja krivinih dela protiv polne


slobode prema maloletnim licima predvieno je da se prema uiniocu krivinog
dela iz lana 3. ovog zakona (vidi izlaganje o uslovnom otpustu), posle izdrane
kazne zatvora, sprovode odreene posebne mere ija je svrha da se uinioci
ovih krivinih dela spree u njihovom eventualnom ponovnom vrenju.
Ove mere mogu trajati najdue dvadeset godina posle izdrane kazne zatvora,
s tim to sud po slubenoj dunosti posle svake etiri godine od poetka
primene ovih mera odluuje o potrebi njihovog daljeg sprovoenja.

U pitanju su sledee mere:

1) obavezno javljanje nadlenom organu policije i Upravi za izvrenje krivinih


sankcija;
2) zabrana poseivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtii,
kole i sl.);
3) obavezno poseivanje profesionalnih savetovalita i ustanova;
4) obavezno obavetavanje o promeni prebivalita, boravita ili radnog mesta;
5) obavezno obavetavanje o putovanju u inostranstvo.

Ove mere su sadrinski veoma sline merama bezbednosti, ali nisu predviene
Krivinim zakonikom ve se primenjuju na osnovu ovog posebnog zakona
(Zakonom o posebnim merama za spreavanje vrenja krivinih dela protiv
polne slobode prema maloletnim licima).

Nepotovanje ovih mera od strane uinioca krivinog dela kome su izreene


povlai prekrajnu odgovornost za uinioca.

XI. POLOAJ MALOLETNIKA U KRIVINOM PRAVU

86.Posebne odredbe o maloletnicima

U savremenom krivinom pravu poloaj maloletnika je regulisan posebnim


propisima kako bi se primena krivinopravnih mera prema maloletnim
uiniocima to vie prilagodila njihovoj linosti i time to potpunije ostvarila
svoju svrhu.

U tom smislu u krivinim zakonicima postoje posebni odeljci ili posebna


poglavlja o primeni krivinih sankcija prema maloletnicima, a u nekim
zemljama postoje i posebni maloletniki krivini zakoni.

U naem krivinom zakonodavstvu posebne odredbe o maloletnicima postoje u


posebnom Zakonu o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj
zatiti maloletnika, s tim da se opte odredbe krivinog prava primenjuju prema
maloletnicima samo u pogledu onoga to posebnim odredbama o maloletnicima
nije regulisano.
87.Pojam maloletnika

Maloletnicima se u naem krivinom pravu nazivaju lica koja su navrila


etrnaest godina, a jo nisu navrila osamnaest godina.

Njihov krivinopravni poloaj je specifian naroito po tome to se prema njima


primenjuju posebne krivine sankcije koje su po svojoj sadrini i nainu
izvrenja posebno prilagoene linosti maloletnika.

U tom pogledu pravi se razlika izmeu mlaih i starijih maloletnika:

Mlai maloletnici su lica koja su navrila etrnaest godina, a nisu jo navrila


esnaest godina;

Stariji maloletnici su lica koja su navrili esnaest, a nisu navrili osamnaest


godina.

Lica koja su mlaa od etrnaest godina nazivaju se deca.

Prema deci ne mogu se primeniti nikakve krivine sankcije niti druge mere
predviene krivinim zakonima.

Ukoliko izvre krivino delo ona se predaju organima starateljstva radi


preduzimanja mera iz njihove nadlenosti.

Prema mlaim maloletnicima za uinjena krivina dela primenjuju se vaspitni


nalozi ili vaspitne mere koje su posebna vrsta krivinih sankcija namenjenih za
maloletne uinioce krivinih dela.

Primena kazni prema ovoj starosnoj kategoriji uinilaca nije dozvoljena.

Prema starijim maloletnicima za uinjena krivina dela primenjuju se po


pravilu, takoe, vaspitni nalozi ili vaspitne mere, ali izuzetno pod posebno
odreenim uslovima moe da se primeni kazna, ali ne kazne koje su predviene
za punoletna lica, ve samo jedna posebna vrsta kazne koja se naziva
maloletniki zatvor.

Kazna maloletnikog zatvora je prilagoena maloletnim uiniocima po svojoj


sadrini, uslovima za primenu i nainu izvrenja i razlikuje se od kazne
zatvora za punoletna lica.
88.Vaspitni nalozi

Vaspitni nalozi su posebna vrsta krivinopravnih mera koje se primenjuju prema


maloletnim uiniocima krivinih dela.

Vaspitni nalozi nisu krivine sankcije, ali mogu da se primene prema


maloletnicima umesto maloletnikih sankcija.

Primenjuju se prema maloletnicima koji su uinili krivina dela za koja je


propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina.

One se primenjuju bez pokretanja krivinog postupka ili ako krivini


postupak protiv maloletnika bude obustavljen.

Moe da ih primeni javni tuilac za maloletnike (ako ne pokrene krivini


postupak) ili sudija za maloletnike (ako obustavi krivini postupak koji je
pokrenut protiv maloletnika).

Pri odluivanju o primeni vaspitnog naloga kao uslovi se uzimaju priznanje


maloletnika i njegov odnos prema krivinom delu i oteenom.

Svrha vaspitnih naloga je da se izbegne pokretanje krivinog postupka ili,


ako je ve pokrenut, da se on obustavi, a da se primenom ovih mera utie na
pravilan razvoj maloletnika i na jaanje njegove line odgovornosti, kako
bi se spreilo da maloletnik ubudue ini krivina dela.

Maloletniku se moe izdati jedan ili vie vaspitnih naloga.

Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti


maloletnika predvia pet vrsta vaspitnih naloga:

1) poravnanje sa oteenim kako bi se naknadom tete, izvinjenjem, radom ili


na neki drugi nain otklonile tetne posledice prouzrokovane uinjenim
krivinim delom;
2) redovno pohaanje kole ili redovno odlaenje na posao (to treba da utie na
uredno ispunjavanje ovih obaveza, naroito kada maloletnik to do izdavanja
naloga nije inio);
3) ukljuivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslova
socijalnog, lokalnog ili ekolokog znaaja (to je od velikog znaaja za
maloletnika da se okupira korisnim aktivnostima);
4) podvrgavanje odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti
izazvane upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga (to je veoma znaajno
za dalji pozitivan razvoj linosti maloletnika;
5) ukljuivanje u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj
ustanovi ili savetovalitu (to znaajno moe da doprinese savladavanju
tekoa u kojima se maloletnik nalazi i da utie na njegov pravilan razvoj).

Izbor i primenjivanje vaspitnih naloga nadleni organi vre u saradnji sa


roditeljima, usvojiocem ili starateljem maloletnika, kao i u saradnji sa
nadlenim organom starateljstva.

Pri izboru vaspitnih naloga javni tuilac za maloletnike odnosno sudija za


maloletnike duan je da uzme u obzir interes maloletnika i oteenog i da vodi
rauna da se primenom vaspitnih naloga ne ometa kolovanje maloletnika ili
obavljanje njegovog zanimanja.

89.Krivine sankcije prema maloletnicima

Prema maloletnim uiniocima krivinih dela primenjuju se posebne


maloletnike krivine sankcije, ali i neke od krivinih sankcija koje se inae
primenjuju prema punoletnim licima.

Prema mlaim maloletnicima primenjuju su vaspitne mere, a mogu se


primeniti i mere bezbednosti (izuzev mere bezbednosti zabrane vrenja poziva,
delatnosti ili dunosti).

Prema starijim maloletnicima se primenjuju vaspitne mere i kazna


maloletnikog zatvora, a mogu se primeniti i mere bezbednosti (izuzev mere
bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti).

Kazne (izuzev kazne maloletnikog zatvora) i mere upozorenja (uslovna osuda


i sudska opomena) se ne primenjuju prema maloletnicima.

90.Vaspitne mere

Vaspitne mere su posebna vrsta krivinih sankcija koje se primenjuju prema


maloletnicima.

Vaspitne mere, pod odreenim uslovima, mogu da se primene i prema mlaim


punoletnim licima (lica od 18 do 21 godine), a mogu se primeniti i prema
punoletnim licima za krivina dela koja su uinili dok su bili maloletnici.
Svrha njihove primene, u okviru opte svrhe krivinih sankcija (l. 4. KZ) je
da se nadzorom, pruanjem zatite i pomoi maloletnim uiniocima
krivinih dela, obezbeivanjem opteg i strunog osposobljavanja utie na
razvoj i jaanje njihove line odgovornosti, na vaspitanje i pravilan razvoj
njihove linosti kako bi se obezbedilo ponovno ukljuivanje maloletnika u
drutvenu zajednicu.

Postoje tri vrste vaspitnih mera: mere upozorenje i usmeravanja, vaspitne mere
pojaanog nadzora i zavodske vaspitne mere.

1) Mere upozorenja i usmeravanja se izriu maloletnicima prema kojima nije


potrebno preduzeti neke stroe ili trajnije mere ve je potrebno i dovoljno da
se samo primenom ovih mera utie na linost maloletnika. Postoje dve
ovakve mere: sudski ukor i posebne obaveze.

2) Vaspitne mere pojaanog nadzora izriu se maloletnicima prema kojima je


za vaspitanje i razvoj potrebno preduzeti trajnije mere uz odgovarajui
nadzor i pomo, ali nije potrebno njihovo potpuno izdvajanje iz sredine u
kojoj ive. U ovu grupu vaspitnih mera spadaju etiri mere: pojaan nadzor
od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, pojaan nadzor u drugoj
porodici, pojaan nadzor organa starateljstva i pojaan nadzor uz
dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje
maloletnika.

3) Zavodske vaspitne mere se izriu onim maloletnicima prema kojima treba


preduzeti trajnije mere vaspitanja, leenja i osposobljavanja, kao i
njihovo potpuno izdvajanje iz sredine u kojoj su do tada iveli, a sve to u
cilju vrenja pojaanog uticaja na maloletnika. U zavodske vaspitne mere
spadaju tri mere: upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno-
popravni dom i upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i
osposobljavanje.

Poto vaspitne mere nisu propisane za svako pojedino krivino delo sud u
svakom sluaju vri izbor vaspitne mere.

Pri tome, polazei od osnovnih kriterijuma za izricanje pojedinih vaspitnih mera,


sud pri izboru vaspitne mere koju e izrei maloletniku uzima u obzir njegov
uzrast, njegovu zrelost i druga svojstva njegove linosti, stepen njegovog
poremeaja u drutvenom ponaanju, teinu krivinog dela koje je uinio,
pobude iz kojih je uinio delo, sredinu i prilike u kojima je maloletnik iveo i
njegovo ponaanje posle uinjenog dela.
Pored toga sud posebno treba da ceni da li je maloletnik spreio ili pokuao da
sprei nastupanje tetne posledice, da li je naknadio ili pokuao da naknadi
priinjenu tetu i da li je ranije ve bila izreena neka krivina ili
prekrajna sankcija.

Najzad sud moe pri izboru vaspitne mere da uzme u obzir i sve druge postojee
okolnosti koje mogu da utiu na izbor vaspitne mere kako bi se to bolje
ostvarila svrha vaspitnih mera.

Pod odreenim uslovima sud moe da izmeni izreenu vaspitnu meru ili da
obustavi njeno izvrenje.

91.Sudski ukor

Sudski ukor je vaspitna mera upozorenja i usmeravanja koja se izrie


maloletnom uiniocu krivinog dela kada je dovoljno da se on zbog uinjenog
dela samo prekori.

Ocenu o tome sud treba da donese cenei uinjeno krivino delo i spremnost
maloletnika da ubudue ne ini krivina dela.

Sud u tom sluaju ukazuje maloletniku na neprihvatljivost njegovog postupka


i predoava mu da ako uini novo krivino delo prema njemu moe da bude
primenjena neka druga (tea) sankcija.

92.Posebne obaveze

Posebne obaveze predstavljaju jednu od vaspitnih mera upozorenja i


usmeravanja koju sud izrie maloletnom uiniocu krivinog dela ako oceni da
je takvim obavezama potrebno uticati na ponaanje maloletnika.

Predvieno je deset razliitih obaveza koje sadre odreene zahteve koje on


treba da ispuni ili zabrane kojih treba da se pridrava.

Pri izricanju ove zatitne mere sud e izrei jednu ili vie obaveza koje se
nalaze u njenom sastavu. To su sledee obaveze:

1) da se izvini oteenom;
2) da naknadi tetu priinjenu krivinim delom (u okvirima svojih mogunosti);
3) da redovno pohaa kolu odnosno da ne izostaje sa posla;
4) da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i
sklonostima;
5) da se ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog,
lokalnog ili ekolokog sadraja;
6) da se ukljui u odreene sportske aktivnosti;
7) da se odvikava od zavisnosti od upotrebe alkoholnih pia ili opojnih droga
podvrgavajui se odgovarajuem ispitivanju i tretmanu;
8) da se ukljui u odgovarajui tretman (pojedinani ili grupni) u zdravstvenoj
ustanovi ili savetovalitu i da postupa po programima koji mu budu
odreeni;
9) da pohaa odreene kurseve ili da se priprema za odreene ispite; i
10) da ne naputa mesto prebivalita ili boravita bez odobrenja organa
starateljstva i saglasnosti suda.

Trajanje obaveza koje se vre u odreenom vremenskom periodu moe biti do


godinu dana to odreuje sud koji moe i da izmeni ili obustavi izvrenje
obaveza.

Sud takoe moe da zameni izreene obaveze drugim ili da izreenu vaspitnu
meru zameni drugom vaspitnom merom.

93.Pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca

Ovu meru pojaanog nadzora sud izrie maloletnom uiniocu krivinog dela u
sluaju kada su roditelji, usvojilac odnosno staralac propustili da vre
odgovarajuu brigu i nadzor nad maloletnikom, a inae su u mogunosti da
to ine, a po oceni suda od njih se moe oekivati da e ubudue vriti
potreban pojaan nadzor.

Sud u tom sluaju daje roditeljima, usvojiocu, odnosno staraocu potrebna


uputstva i odreuje obaveze u pogledu preduzimanja mera za vaspitanje
maloletnika, njegovo leenje i otklanjanje tetnih uticaja na njega koji su
postojali.

Trajanje ove mere moe da bude od est meseci do dve godine o emu sud
naknadno odluuje prema postignutim rezultatima.

U cilju postizanja tih rezultata sud odreuje da nadleni organ starateljstva


proverava sprovoenje ove mere i prua pomo u ostvarivanju njenih
ciljeva.

Pri izricanju ove mere sud moe da odredi maloletniku jednu ili vie posebnih
obaveza koje su predviene kao vaspitna mera upozorenja i usmeravanja.

Sud moe ove obaveze izmeniti ili ukinuti.


Pri odreivanju ovih obaveza sud posebno ukazuje maloletniku i njegovim
roditeljima, usvojiocu ili staraocu da u sluaju njihovog neispunjavanja sud
moe da meru pojaanog nadzora zameni drugom vaspitnom merom.

94.Pojaan nadzor u drugoj porodici

Ova vaspitna mera pojaanog nadzora slina je prethodnoj, samo to se pojaan


nadzor vri u drugoj porodici koja ima mogunosti i koja je voljna da vri
potreban pojaan nadzor nad maloletnikom koji je uinio krivino delo.

Ova mera izrei e se u sluajevima kada roditelji, usvojilac, odnosno staralac


nisu u mogunosti da vre potreban nadzor niti se to od njih moe oekivati.
I pri sprovoenju ove mere organ starateljstva proverava izvrenje mere i
prua potrebnu pomo.

Ova mera moe trajati od est meseci do dve godine, o emu sud naknadno
odluuje prema postignutim rezultatima, s tim to se izvrenje mere obustavlja
ako roditelj, usvojilac ili staratelj steknu mogunost za sprovoenje
potrebnog pojaanog nadzora.

Kod ove mere sud, takoe, moe odrediti maloletniku obaveze navedene u
izlaganju o meri pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojioca ili staraoca
koje moe tokom izvrenja da zameni drugim obavezama ili da ih ukine.

Ukoliko maloletnik ne ispunjava odreene obaveze sud moe da izreenu meru


pojaanog nadzora zameni nekom drugom vaspitnom merom.

95.Pojaan nadzor organa starateljstva

I ova vaspitna mera slina je prethodnim dvema, s tim to kod ove mere pojaan
nadzor nad maloletnim uiniocem krivinog dela vri organ starateljstva.

Ova mera se izrie u sluajevima kada je potreban pojaan nadzor nad


maloletnikom, a roditelji, usvojilac ili staralac nisu u mogunosti da to ine,
a nema ni uslova za predaju maloletnika drugoj porodici.

Za vreme trajanje ove mere, maloletnik ostaje da ivi kod svojih roditelja i
drugih lica koja ga izdravaju, a pojaan nadzor vri odreeno slubeno lice
organa starateljstva ili drugo struno lice koje odredi organ starateljstva koje
se u tom sluaju brine o kolovanju maloletnika, zaposlenju, leenju, odvajanju
iz sredine koja tetno utie, kao i o sreivanju prilika u kojima maloletnik ivi.

Trajanje ove mere je od est meseci do dve godine o emu sud naknadno
odluuje prema postignutim rezultatima.

I kod ove mere sud moe maloletniku odrediti obaveze navedene u izlaganju
kod mere pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojioca ili staraoca koje moe
da izmeni ili da ih ukine.

U sluajevima neispunjavanja ovih obaveza sud moe da izreenu meru


pojaanog nadzora zameni nekom drugom vaspitnom merom.

96.Pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za


vaspitavanje i obrazovanje maloletnika

Ovu meru pojaanog nadzora sud izrie kad nae da je uz neku od drugih mera
pojaanog nadzora potrebno i angaovanje strunih lica u posebnoj ustanovi
koja se bavi vaspitavanjem i obrazovanjem maloletnika.

Ova mera moe da traje od est meseci do dve godine, o emu sud naknadno
odluuje.

Za vreme trajanja ove mere maloletnik ostaje kod roditelja ili drugih lica koja
se o njemu staraju, ali je obavezan da odreeno vreme u toku dana provodi u
ustanovi.

O sprovoenju ove mere stara se organ starateljstva.

Uz ovu meru sud moe izrei i jednu ili vie obaveza predvienih u okviru
vaspitne mere posebne obaveze, a u sluaju ne ispunjavanja svih obaveza sud
moe da zameni izreenu meru pojaanog nadzora nekom drugom
vaspitnom merom.

97.Upuivanje u vaspitnu ustanovu

Ova vaspitna mera je zavodskog karaktera, a primenjuje se prema maloletnom


uiniocu kada je potrebno da mu se obezbedi pomo i stalno vrenje nadzora
od strane strunih vaspitaa.

Ova mera se izvrava u nekoj optoj ustanovi za vaspitavanje maloletnika (ali


ne u ustanovi koja je namenjena samo za maloletne uinioce krivinih dela).
Trajanje ove mere moe da bude od est meseci do dve godine, o emu sud
naknadno odluuje, razmatrajui svakih est meseci da li po stoje osnovi da se
ova mera ukine ili da se zameni nekom drugom vaspitnom merom.

Kod ove vaspitne mere postoji mogunost da se maloletnik posle est meseci
provedenih u ovoj ustanovi pusti na uslovni otpust ako se na osnovu uspeha u
vaspitanju osnovano moe oekivati da maloletnik nee vie initi krivina
dela i da e se dobro vladati, pri emu sud moe da odredi maloletniku neku
od mera pojaanog nadzora, a eventualno uz nju i jednu ili vie odgovarajuih
posebnih obaveza koje se uz ovu meru mogu odrediti.

Ako za vreme uslovnog otpusta maloletnik uini novo krivino delo ili mera
pojaanog nadzora ne postigne svoju svrhu ili ako maloletnik ne ispunjava
postavljene obaveze sud moe da opozove uslovni otpust.

98.Upuivanje u vaspitno popravni dom

Vaspitno-popravni dom je ustanova specijalno namenjena za maloletne


uinioce krivinih dela.

Upuivanje u ovu ustanovu sud izrie kao zavodsku vaspitnu meru


maloletnom uiniocu krivinog dela ako oceni da maloletnika treba izdvojiti iz
dotadanje sredine i da prema njemu treba primeniti pojaane mere
nadzora i posebne strune programe vaspitanja.

Pri odluivanju o izricanju ove mere sud uzima u obzir raniji ivot
maloletnika, stepen poremeaja linosti maloletnika i njegovog ponaanja,
teinu i prirodu krivinog dela koje je maloletnik uinio kao i okolnost da li je
maloletnik ranije inio krivina dela ili prekraje, odnosno da li mu je
izricana krivina ili prekrajna sankcija.

Trajanje ove mere moe da bude od est meseci do etiri godina, o emu sud
odluuje kasnije, svakih est meseci, prema postignutim rezultatima.

Pri izvrenju ove vaspitne mere postoji mogunost uslovnog otpusta pod istim
uslovima kao i kod vaspitne mere upuivanja u vaspitnu ustanovu.

Za vreme uslovnog otpusta maloletniku se moe izrei neka od mera pojaanog


nadzora uz koju sud moe odrediti jednu ili vie posebnih obaveza.

U sluaju loeg vladanja uslovno otputenog, izvrenja novog krivinog dela,


neostvarivanja svrhe ove vaspitne mere ili neispunjavanja postavljenih obaveza
od strane maloletnika sud moe opozvati uslovni otpust.
99.Upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje

Ovo je specifina zavodska vaspitna mera koja se primenjuje prema


maloletnim uiniocima koji su ometeni u psihofizikom razvoju ili imaju
psihike poremeaje.
Ova mera se prema ovakvim maloletnicima primenjuje umesto mere upuivanja
u vaspitnu ustanovu ili upuivanja u vaspitno-popravni dom, a moe se primeniti
i umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja, ako se u
posebnoj ustanovi za leenje i osposobljavanje moe da obezbedi uvanje i
leenje maloletnika i time ostvari svrha mere bezbednosti koja se zamenjuje
ovom vaspitnom merom.

Primena ove vaspitne mere traje do tri godine, a ako je ova mera izreena
umesto mere bezbednosti, njena primena traje koliko je to potrebno.

Kad maloletnik postane punoletan izvrenje mere se nastavlja u ustanovi za


uvanje i leenje u kojoj se izvrava odgovarajua mera bezbednosti.

100. Maloletniki zatvor

Maloletniki zatvor je jedina kazna koja se moe primeniti prema maloletnim


uiniocima krivinih dela i to samo prema starijim maloletnicima, mada se i
prema ovoj kategoriji maloletnika po pravilu primenjuju vaspitne mere, a kazna
izuzetno.

Ova kazna po uslovima za njeno izricanje, nainu njenog odmeravanja i nainu


izvravanja prilagoena je linosti maloletnika.

Njena svrha je jednim delom ista kao i svrha vaspitnih mera (o emu je ve
izlagano), ali pored toga svrha ove kazne je i vrenje pojaanog uticaja na
maloletnog uinioca da ubudue ne vri krivina dela kao i na druge
maloletnike da ne vre krivina dela (posebna i opta prevencija).

Maloletniki zatvor se moe izrei samo starijem maloletniku koji je uinio


krivino delo za koje je zakonom propisana kazna tea od pet godina zatvora
i to samo u sluajevima kada zbog tekih posledica uinjenog dela i visokog
stepena krivice, prirode i teine uinjenog krivinog dela, ne bi bilo
opravdano izricanje vaspitne mere.

Trajanje ove kazne moe da bude od est meseci do pet godina.


Za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do dvadeset godina ili tea
kazna ili ako se kazna izrie za krivina dela u sticaju, a u sticaju su bar dva
krivina dela za koja je propisana kazna zatvora preko deset godina,
maksimum kazne maloletnikog zatvora je deset godina.

Kazna se izrie na pune godine ili na pune mesece.

Za sticaj krivinih dela izrie se jedna kazna u optem zakonskom okviru ove
kazne bez prethodnog utvrivanja kazne za svako pojedino delo.

Pri odmeravanju ove kazne sud je duan da vodi rauna da izreena kazna ne
pree meru do koje se za to isto delo moe izrei kazna zatvora punoletnom licu,
ali minimum kazne moe biti nii od propisanog minimuma za to krivino delo.

Maloletnik izdrava ovu kaznu u posebnom kazneno-popravnom domu za


maloletnike, a kada navri dvadeset tri godine nastavlja izdravanje kazne u
kazneno-popravnom domu za punoletna lica.

Izuzetno, ako je to potrebno radi zavretka njegovog kolovanja ili strunog


osposobljavanja, maloletnik moe ostati u kazneno-popravnom domu za
maloletnike i posle navrene dvadeset tri godine.

Posle izdrane jedne treine kazne maloletnikog zatvora, ali ne pre est
meseci, maloletniku se moe dati uslovni otpust koji se moe opozvati pod
optim uslovima za opozivanje uslovnog otpusta.

Uz uslovni otpust sud moe da izrekne i neku od mera pojaanog nadzora uz


koju moe da mu odredi i neku od posebnih obaveza.

101. Izricanje krivinih sankcija prema punoletnim licima za krivina dela


koja su uinila kao maloletnici

Za suenje punoletnom licu koje je uinilo krivino delo u vreme svog


maloletstva vae razliita pravila zavisno od toga da li je krivino delo uinio
kao mlai ili kao stariji maloletnik.

Ako je krivino delo uinio kao mlai maloletnik njemu se ne moe suditi
ako je ve navrio dvadeset jednu godinu, a ako nije navrio dvadeset jednu
godinu ili ako je delo izvrio kao stariji maloletnik moe mu se izrei
odgovarajua vaspitna mera (posebne obaveze, mera pojaanog nadzora od
strane organa starateljstva ili mera upuivanja u vaspitno-popravni dom) i kazna
maloletnikog zatvora (ako postoje uslovi za izricanje ove kazne).
Izuzetno ako je uinilac navrio dvadeset i jednu godinu sud mu moe, umesto
maloletnikog zatvora, izrei kaznu zatvora ili uslovnu osudu.

102. Primena vaspitnih mera prema mlaim punoletnim licima

Mlaa punoletna lica su lica koja su navrila osamnaest, a nisu jo navrila


dvadeset i jednu godinu.

S obzirom da su ova lica jo vrlo mlada i da su po stepenu svoje duevne


razvijenosti dosta bliska maloletnicima za njih vae neka posebna pravila u
pogledu primene krivinih sankcija.

U tom smislu ako je mlai punoletnik uinio krivino delo posle punoletstva, a u
vreme suenja jo nije navrio dvadeset jednu godinu, sud mu za uinjeno delo
moe izrei posebnu obavezu, meru pojaanog nadzora od strane organa
starateljstva ili meru upuivanja u vaspitno-popravni dom, ako se, s
obzirom na obeleja njegove linosti i okolnosti pod kojima je delo uinjeno,
moe postii svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne.

Ranije je ve kod izlaganja o kazni zatvora reeno da se zatvor od trideset do


etrdeset godina ne moe izrei licu koje u vreme izvrenja dela nije
navrilo dvadeset jednu godinu.

XII. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI

103. Posebna krivinopravna mera oduzimanja imovinske koristi

Oduzimanje imovinske koristi koja je pribavljena krivinim delom je posebna


krivinopravna mera koja nije krivina sankcija, a koja se izrie u krivinom
postupku u vezi sa krivinim delom za koje je uinilac osuen.

Primenom ove mere od uinioca se oduzima sva imovinska korist koju je


pribavio krivinim delom, jer niko ne moe zadrati imovinsku korist do koje
je doao na ovaj nain.

Ako oduzimanje imovinske koristi nije mogue, uinilac e se obavezati da


preda neku drugu odgovarajuu imovinsku korist koja po svojoj vrednosti
treba da odgovara imovinskoj koristi koja je pribavljena izvrenjem
krivinog dela ili da plati odgovarajui iznos.

Ako je uinilac krivinog dela pribavljenu imovinsku korist preneo na


druga lica bez naknade ili uz naknadu koja oigledno ne odgovara stvarnoj
vrednosti stvari, imovinska korist e se oduzeti od tih lica.
Ako je krivinim delom pribavljena za drugog ta imovinska korist e se takoe
oduzeti od fizikog ili pravnog lica za koje je ta korist bila pribavljena.

Ako je u krivinom postupku dosuen imovinskopravni zahtev oteenog


oduzee se samo onaj deo imovinske koristi koji prelazi dosueni iznos po
imovinskopravnom zahtevu oteenog.

Ako je oteeni povodom njegovog imovinskopravnog zahteva upuen na


parnicu, oduzee se sva imovinska korist, a oteeni, ako u parnici ostvari svoj
zahtev moe traiti u odreenom roku da se namiri iz oduzete imovinske koristi.

On to u odreenom roku moe traiti i kad nije podnosio imovinskopravni


zahtev u krivinom postupku, ako naknadno pokrene parnicu u kojoj njegov
zahtev bude usvojen.

104. Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela na osnovu posebnog


zakona

Da bi se u potpunosti ostvarivao opteprihvaeni pravni princip da niko ne moe


zadrati protivpravno steenu imovinsku korist, decembra 2008. godine donet je
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela i tim zakonom
odreeni su uslovi za oduzimanje i upravljanje tom imovinom, propisana pravila
postupka i odreeni organi nadleni za sprovoenje tog postupka.

Meutim, od donoenja ovog zakona izvrene su brojne izmene u naem


krivinom zakonodavstvu (donet je novi Zakonik o krivinom postupku, 2011.
godine i tri Zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika, septembra
2009, decembra 2009. i decembra 2012. godine) to je zahtevalo odreena
usklaivanja ovog zakona sa pomenutim novim zakonima.

Osim toga u prethodnom periodu uoeni su odreeni problemi u primeni


pojedinih odredaba ovog zakona u praksi, to je sve rezultiralo donoenjem
novog Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela aprila
2013. godine.

Po ovom zakonu predmet oduzimanja je sva imovina koja je proistekla ili za


koju se pretpostavlja da je proistekla iz odreenih krivinih dela, i to:

1) krivinih dela organizovanog kriminala;


2) otmice;
3) prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i
iskoriavanje maloletnog lica za pornografiju;
4) neovlaena proizvodnja, dranja i stavljanja u promet opojnih droga;
5) iz pojedinih krivinih dela protiv imovine, privrede, javnog reda i mira,
slubene dunosti i ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim
pravom, kao i iz;
6) nekih drugih krivinih dela, ako imovinska korist pribavljena krivinim
delom, odnosno vrednost predmeta krivinog dela prelazi iznos od milion i
petsto hiljada dinara.
Kao imovina, u smislu ovog zakona, smatra se dobro svake vrste u Republici
Srbiji ili inostranstvu, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno,
procenljivo ili neprocenjivo velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi kojima
se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro.

Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno,
iz krivinog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomeana.

Da bi imovina bila predmet oduzimanja po ovom zakonu potrebno je da je u


pitanju imovina za koju se sumnja da je proistekla iz krivinog dela.

Takvom imovinom smatra se imovina vlasnika koja je u oiglednoj


nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

Pod vlasnikom takve imovine ovaj zakon podrazumeva okrivljenog,


okrivljenog saradnika, ostavioca, pravnog sledbenika ili tree lice.

Pri tome pod pojmom okrivljenog smatra se osumnjieni, lice protiv koga je
krivini postupak pokrenut ili osueni za neko od pomenutih krivinih dela na
koja se odnosi ovaj zakon, a pod okrivljenim saradnikom svedok saradnik,
okrivljeni saradnik i osueni saradnik.

Ostavilac je lice protiv koga usled smrti krivini postupak nije pokrenut ili je
obustavljen, a u krivinom postupku koji se vodi protiv drugih lica je utvreno
da je zajedno sa tim licima uinilo neko od pomenutih krivinih dela.

Tzv. tree lice jeste svako fiziko ili pravno lice na koje je preneta imovina
proistekla iz krivinog dela, a pod pravnim sledbenikom smatra se naslednik
osuenog, svedoka saradnika, ostavioca, treeg lica ili njihovih naslednika.

Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela koje se vri po odredbama


ovog zakona moe biti privremeno ili trajno.

Privremeno oduzimanje se vri ako postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje


imovine proistekle iz krivinog dela bilo oteano ili onemogueno. O ovome
odluuje sud na zahtev javnog tuioca, najkasnije u roku od osam dana od dana
podnoenja zahteva. Meutim, u cilju spreavanja eventualnog raspolaganja
ovom imovinom od strane vlasnika pre donoenja reenja o privremenom
oduzimanju, javni tuilac moe naredbom zabraniti raspolaganje ovom
imovinom i vlasniku privremeno oduzeti pokretnu imovinu, to moe trajati do
donoenja odluke suda, a najdue tri meseca. Inae, privremeno oduzimanje na
osnovu odluke suda moe trajati najkasnije do donoenja odluke o zahtevu za
trajno oduzimanje imovine.

Zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela javni tuilac


moe podneti sudu u roku od tri meseca od dana dostavljanja pravnosnane
presude kojom je utvreno da je uinjeno krivino delo na koje se ovaj zakon
odnosi. Ovaj postupak se smatra hitnim.

Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela regulisana su i


ostala pitanja koja su u vezi sa ovim oduzimanjem.

U tom smislu Zakon sadri odredbe o organima koji su nadleni u ovom


postupku (javni tuilac, sud, organizaciona jedinica Ministarstva unutranjih
poslova nadlena za finansijsku istragu i Direkcija za upravljanje oduzetom
imovinom pri Ministarstvu pravde), kao i odredbe o postupku, o upravljanju
oduzetom imovinom i o meunarodnoj saradnji u cilju oduzimanja imovine
proistekle iz krivino dela na osnovu meunarodnih sporazuma.

Zakonom je propisano da se postupak vodi po odredbama tog zakona, a ako tim


odredbama nije drukije propisano, shodno se primenjuju odredbe Zakonika o
krivinom postupku.

XIII. REHABILITACIJA, PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I


DAVANJA PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE

105. Pravne posledice osude

Osuena lica posle izdrane, zastarele ili oprotene kazne, uivaju i mogu sticati
sva prava koja su im ustavom, zakonom, drugim propisima ili optim aktima
priznata, osim onih koja su im ograniena izreenim merama bezbednosti ili
usled nastupanja pravnih posledica osude propisanih zakonom.

Zakonima se predviaju pravne posledice osude za odreeno krivino delo


ili na odreenu kaznu.

Pravne posledice se mogu sastojati u prestanku ili gubitku odreenih prava ili u
zabrani sticanja odreenih prava.
Pravne posledice ne mogu nastupati kad je uinilac osuen na novanu kaznu,
na uslovnu osudu koja nije opozvana, sudsku opomenu ili kad je osloboen od
kazne.

Vaspitne mere i kazna maloletnikog zatvora takoe ne povlae pravne


posledice osude.

Njih ne izrie sud ve one nastupaju po sili zakona, pod zakonom propisanim
uslovima, danom pravnosnanosti presude.

Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava mogu
trajati koliko je to odreeno zakonom, ali najvie do deset godina, s tim to se u
trajanje pravnih posledica osude ne uraunava vreme provedeno na izdravanju
kazne.

Te pravne posledice su:

1) prestanak vrenja javnih funkcija;


2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja odreenog poziva ili
zanimanja;
3) gubitak odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnog
organa ili organa lokalne samouprave;
4) zabrana sticanja odreenih javnih funkcija;
5) zabrana sticanja odreenog zvanja, poziva ili zanimanja, ili unapreenja u
slubi;
6) zabrana sticanja ina vojnog stareine
7) zabrana dobijanja odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom
dravnih organa ili organa lokalne samouprave.

Prve tri pravne posledice predstavljaju prestanak odnosno gubitak odreenih


prava, a sledee etiri su zabrane sticanja odreenih prava.

Pravne posledice navedene pod 4), 5), 6) i 7) mogu prestati putem


rehabilitacije i pre protoka vremena njihovog trajanja.

Pored toga one mogu prestati i bez rehabilitacije, posle tri godine njihovog
trajanja, po odluci suda, donetoj na osnovu ocene ponaanja osuenog posle
osude.

Najzad, pravne posledice osude mogu prestati i na osnovu amnestije ili


pomilovanja.

106. Rehabilitacija
Rehabilitacija je institut krivinog prava putem koga se osuenom uiniocu
krivinog dela brie osuda i ukidaju sve njene pravne posledice, a osueni
se pravno smatra neosuivanim.

Razlikuju se dve vrste rehabilitacije: zakonska i sudska.

Zakonska rehabilitacija nastaje po sili zakona kada se za to ispune uslovi


predvieni zakonom.

Ona se daje samo onim osuenim licima koja pre osude za koju se daje
rehabilitacija nisu bila osuivana ili koja su za raniju osudu ve bila
rehabilitovana pa su se smatrala neosuivanim.

Da bi nastupila zakonska rehabilitacija potrebno je da je proteklo odreeno


vreme od izvrene, zastarele ili oprotene kazne, od isteka roka proveravanja
uslovne osude ili od pravnosnanosti presude kojom je osuenom licu izreena
sudska opomena ili je osueno lice oglaeno krivim, a osloboeno od kazne, a
da osueni za to vreme nije uinio novo krivino delo.

Protek vremena potreban za nastupanje zakonske rehabilitacije zavisi od teine


osude za krivino delo za koju treba da nastupi rehabilitacija. Ti rokovi su
sledei:

1) godinu dana od pravnosnano izreene sudske opomene ili od


pravnosnanosti presude kojom je osueni oglaen krivim, a osloboen od
kazne;
2) godinu dana od proteka vremena proveravanja, ako je bila izreena uslovna
osuda;
3) tri godine od izvrene, zastarele ili oprotene novane kazne, kazna rada u
javnom interesu, kazne oduzimanja vozake dozvole ili kazne zatvora do
est meseci;
4) pet godina od izvrene zastarele ili oprotene kazne zatvora preko est meseci
do jedne godine;
5) deset godina od izvrene zastarele ili oprotene kazne zatvora preko jedne do
tri godine.

Ukoliko je osuenom, presudom na koju se odnosi rehabilitacija, izreena neka


sporedna kazna ili mera bezbednosti, da bi nastupila rehabilitacija potrebno
je da je i sporedna kazna izvrena odnosno da je izreena mera bezbednosti
prestala.
Sudska rehabilitacija ne nastupa po sili zakona ve po odluci suda koji pri
ispunjenosti potrebnih zakonskih uslova ceni da li treba dati rehabilitaciju ili ne,
uzimajui u obzir zakonom predviene okolnosti.

Sudska rehabilitacija moe da bude data licu koje je osueno na kaznu preko
tri do pet godina zatvora, ako u roku od deset godina od izdrane, zastarele ili
oprotene kazne ne izvri novo krivino delo. Sud o tome odluuje cenei da li
je osueni svojim vladanjem zasluio rehabilitaciju. Potrebno je i da je prema
svojim mogunostima naknadio tetu koju je prouzrokovao krivinim delom.

Ukoliko je bila izreena i sporedna kazna ili mera bezbednosti potrebno je da


je i ta kazna izvrena, a da je mera bezbednosti prestala.

U sluajevima kada je uinilac vie puta osuivan, sudska rehabilitacija se moe


dati ako su za nju ispunjeni uslovi u odnosu na sve osude.

107. Davanje podataka iz kaznene evidencije

O osudama za krivina dela vodi se kod nadlenih organa kaznena evidencija.

U kaznenu evidenciju se unose lini podaci o uiniocu krivinog dela, podaci


o izreenoj kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, osloboenju od kazne,
oprotenoj kazni i o pravnim posledicama osude.

U ovu evidenciju unose se i podaci o izdravanju kazne, a takoe i sve kasnije


izmene ovih podataka kao i eventualno ponitenje evidencije o pogrenoj
odluci, mogu se davati i drugim dravnim organima koji su nadleni za
otkrivanje krivinih dela i spreavanje njihovog izvrenja.

Ovim organima podaci se daju samo u sluajevima kada je to posebnim


zakonom propisano.

Podaci iz kaznene evidencije se mogu davati sudu, javnom tuilatvu i policiji


u vezi sa novim krivinim postupkom koji se vodi protiv osuenog lica.

Isto tako oni se mogu dati i organima nadlenim za izvrenje krivinih


sankcija, kao i organima koji uestvuju u postupku za davanje amnestije,
pomilovanje, rehabilitacije ili odluivanja o prestanku pravnih posledica
osude, kao i organima starateljstva.

Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati i dravnim organima,


preduzeima, drugim organizacijama i preduzetnicima, ali samo na njihov
obrazloeni zahtev, ako jo traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i
ako za to postoji opravdan interes koji je zasnovan na zakonu.

Podaci iz kaznene evidencije mogu se davati i graanima na njihov zahtev.

Inae, prema izriitoj odredbi u Zakoniku, niko nema pravo da zahteva od


graana da podnose dokaze o svojoj osuivanosti ili neosuivanosti.

Prema izriitoj odredbi Krivinog zakonika podaci o osudi koja je brisana ne


mogu se nikome davati.

Pored ove opte kaznene evidencije koja se odnosi na sva uinjena krivina dela,
pomenutim Zakonom o posebnim merama za spreavanje vrenja krivinih
dela protiv polne slobode prema maloletnim licima predvieno je i voenje
posebne evidencije o licima koja su osuena za neko od krivinih dela na
koja se ovaj zakon odnosi (vidi izlaganje o uslovnom otpustu).

Podaci iz ove evidencije se vode trajno i ne mogu se brisati.

XIV. OSNOVI GAENJA KRIVINIH SANKCIJA

108. Zastarelost

Zastarelost je protek vremena posle kojeg se ne moe preduzeti krivino


gonjenje protiv uinioca krivinog dela ili posle koga se ne moe izvriti
kazna ili druga krivina sankcija.

S obzirom na to razlikuju se dve vrste zastarelosti: zastarelost krivinog


gonjenja i zastarelost izvrenja kazne ili druge krivine sankcije.

Zastarelost krivinog gonjenja poinje da tee od dana izvrenja krivinog


dela, a ukoliko je posledica krivinog dela nastupila kasnije zastarelost tee od
nastupanja posledice.

Duina roka za nastupanje zastarelosti krivinog gonjenja zavisi od teine


krivinog dela. U tom smislu za zastarelost krivinog gonjenja vae sledei
rokovi:

1) za krivino delo za koje se moe po zakonu izrei zatvor u trajanju od


trideset do etrdeset godina posle dvadeset pet godina;
2) za krivino delo za koje se moe po zakonu izrei kazna zatvora preko
petnaest godina posle dvadeset godina;
3) za krivino delo za koje se moe po zakonu izrei zatvor preko deset godina
posle petnaest godina;
4) za krivino delo za koje se moe po zakonu izrei zatvor preko pet godina
posle deset godina;
5) za krivino delo za koje se moe po zakonu izrei zatvor preko tri godine
posle pet godina;
6) za krivino delo za koje se moe po zakonu izrei zatvor preko jedne godine
posle tri godine;
7) za krivino delo za koje se moe po zakonu izrei zatvor do jedne godine ili
novana kazna posle dve godine,

U sluajevima kada je za krivino delo propisano vie kazni zastarelost se


odreuje prema najteoj od propisanih kazni.

Protekom roka zastarelosti krivinog gonjenja, ono se vie ne moe preduzeti.

Na tok zastarelosti krivinog gonjenja mogu uticati obustava i prekid


zastarelosti.

Obustava zastarelosti nastaje za vreme za koje se po zakonu ne moe otpoeti


ili nastaviti krivino gonjenje uinioca (na primer duevna bolest uinioca).
Vreme trajanja obustave ne rauna se u tok zastarelosti, a po prestanku obustave
tok zastarelosti se nastavlja.

Prekid zastarelosti nastaje preduzimanjem bilo koje procesne radnje


upravljene na krivino gonjenje uinioca ili u sluaju ako uinilac uini novo
isto tako teko ili tee krivino delo to se ceni prema propisanim kaznama za
ranije uinjeno i novo krivino delo.

U sluaju prekida zastarelosti, tok zastarelosti se prekida i zastarelost poinje


ponovo da tee, a vreme proteklo do prekida se ne uraunava u novi tok
zastarelosti.

Zbog obustava i prekida redovna zastarelost bi se mogla neogranieno


produavati. Da do toga ne bi dolo postoji institut apsolutne zastarelosti koja
nastaje protekom odreenog vremena bez obzira na obustave i prekide
zastarelosti. U naem krivinom pravu apsolutna zastarelost nastaje
protekom dvostrukog roka redovne zastarelosti.

Zastarelost izvrenja kazne (ili druge krivine sankcije) nastaje protekom


odreenog roka od dana pravnosnanosti presude odnosno od dana
pravnosnanosti odluke o opozivanju uslovne osude. Njenim nastupanjem ne
moe se izvriti izreena kazna ili druga krivina sankcija. Rokovi za ovu vrstu
zastarelosti odreeni su prema izreenoj kazni. Ti rokovi su:
1) dvadeset pet godina za zatvor od trideset do etrdeset godina;
2) dvadeset godina za zatvor preko petnaest godina;
3) petnaest godina za zatvor preko deset godina;
4) deset godina za zatvor preko pet godina;
5) pet godina za zatvore preko tri godine;
6) tri godine za zatvor preko jedne godine; i
7) dve godine za zatvor do jedne godine ili novanu kaznu,

Zakonom su odreeni rokovi zastarelosti izvrenja i za kaznu maloletnikog


zatvora i pojedine mere bezbednosti.

I kod zastarelosti izvrenja kazne (i druge krivine sankcije) mogu nastati


obustava zastarelosti (za vreme za koje se po zakonu izvrenje kazne ne moe
preduzeti) i prekid zastarelosti (ako nadleni organ preduzme radnju radi
izvrenja kazne).

U sluaju obustave vreme trajanja obustave ne rauna se u tok zastarelosti, a u


sluaju prekida rok zastarelosti poinje ponovo da tee.

I kod zastarelosti izvrenja kazne i druge krivine sankcije postoji apsolutna


zastarelost ako protekne dvostruki rok redovne zastarelosti.

Ako nastupi apsolutna zastarelost zapoeto izvrenje kazne se obustavlja.

Kod nekih krivinih dela postoji nezastarivost tj. u odnosu na njih ne


primenjuju se ni zastarelost krivinog gonjenja ni zastarelost izvrenja krivine
sankcije.

To je sluaj kada su u pitanju krivina dela genocida i ratnih zloina (l. 370-
375 KZ) kao i druga krivina dela za koja je to predvieno ratifikovanim
meunarodnim ugovorima.

Zastarelost ne nastupa ni kada su u pitanju krivina dela predviena lanom 3.


Zakona o posebnim merama za spreavanje vrenja krivinih dela protiv
polne slobode prema maloletnim licima (vidi izlaganje o uslovnom otpustu).

Zastarelost izvrenja sporednih kazni i mera bezbednosti takoe postoji po


proteku rokova koje je Krivini zakonik propisao.

109. Amnestija

Amnestijom se individualno neodreenim licima daje osloboenje od


krivinog gonjenja, potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne,
zamenjuje se izreena kazna blaom kaznom, daje se rehabilitacija ili se
ukidaju sve ili pojedine pravne posledice osude.

U sluaju date amnestije osloboenje od krivinog gonjenja (abolicija)


ostvaruje se tako to se krivini postupak nee pokretati, a ako je ve
pokrenut obustavie se.

Osloboenje od izvrenja kazne ostvaruje se time to se izreena kaza nee


izvravati, a ako je izvrenje ve zapoeto obustavie se dalje izvrenje
kazne.

Amnestija je opti akt koji se odnosi na neodreeni broj lica koja su odreena
po nekom optem kriterijumu (za odreena krivina dela, na odreene izreene
kazne i dr).

Amnestija se daje zakonom.

Davanje amnestije ne utie na prava treih lica koja se zasnivaju na osudi (na
primer, pravo oteenog na naknadu tete priinjene krivinim delom ili
povraaj oduzete stvari).

110. Pomilovanje

Pomilovanje je pojedinani pravni akt koji se odnosi na konkretno


odreeno lice (navodi se ime i prezime).

Pomilovanjem se moe dati osloboenje od krivinog gonjenja (abolicija),


potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamena izreene kazne
blaom kaznom ili uslovnom osudom, rehabilitacija, odreivanje kraeg
trajanja odreene pravne posledice osude ili ukidanje pojedine ili svih
pravnih posledica osude.

Pomilovanjem se moe odrediti i krae trajanje pojedinih mera bezbednosti


(zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti, zabrane upravljanja motornim
vozilom vozaima po profesiji i proterivanja stranca iz zemlje).

Pomilovanje daje predsednik republike, a postupak za pomilovanje se pokree


po slubenoj dunosti ili po molbi osuenog (ili njegovog zakonskog
zastupnika, branog druga, srodnika u pravnoj liniji, brata ili sestre, usvojioca,
hranioca ili staraoca).

Davanje pomilovanja ne utie na prava treih lica koja se zasnivaju na osudi.


XV. KRIVINE SANKCIJE ZA PRAVNA LICA

111. Vrste krivinih sankcija za pravna lica

Za pravna lica koja odgovaraju za krivina dela predviene su tri vrste krivinih
sankcija: kazne, uslovna osuda i mere bezbednosti.

Kao kazne za pravna lica predviene su novana kazna i prestanak pravnog


lica.

Visina novane kazne je u srazmeri sa vrstom i visinom kazne propisane za


fiziko lice za krivino delo u pitanju.

Minimum novane kazne za pravno lice je sto hiljada dinara, a maksimum (za
najtee krivino delo) dvadeset miliona dinara.

Kazna prestanka pravnog lica moe se izrei samo ako je delatnost pravnog
lica bila (u celini ili u znatnoj meri) u funkciji vrenja krivinih dela.

Ova kazna se izvrava sprovoenjem postupka likvidacije, steaja ili


prestanka pravnog lica na neki drugi nain.

U vezi sa kanjavanjem pravnih lica za krivina dela Zakon je predvideo i dva


osnova za osloboenje od kazne:

1) otkrivanje i prijavljivanje krivinog dela od strane pravnog lica pre


saznanja da je pokrenut krivini postupak; i
2) dobrovoljno i bez odlaganja otklanjanje tetne posledice uinjenog
krivinog dela ili dobrovoljno i bez odlaganja vraanja krivinim delom
steene imovinske koristi.

Uslovna osuda se pravnom licu moe izrei ako mu je sud za uinjeno krivino
delo utvrdio novanu kaznu do pet miliona dinara, a vreme proveravanja moe
biti od jedne do tri godine.

U sluaju da u vremenu proveravanja doe do odgovornosti pravnog lica za


novo krivino delo (ili vie krivinih dela) za koje mu sud izrekne novanu
kaznu od pet miliona dinara ili viu, uslovna osuda se opoziva.

Od mera bezbednosti za pravna lica predviene su sledee:

1) zabrana obavljanja odreenih registrovanih delatnosti ili poslova;


2) oduzimanje predmeta; i
3) javno objavljivanje presude.

112. Ostala pitanja u vezi sa odgovornou pravnih lica za krivina dela

Zakon sadri odredbe i o drugim pitanjima koja su u vezi sa odgovornou


pravnih lica za krivina dela kao to su: pravne posledice osude, rehabilitacija,
davanje podataka iz kaznene evidencije i zastarelost.
U Zakonu su posebno date i odredbe o postupku protiv pravnih lica zbog
njihove odgovornosti za krivina dela.

U pogledu ostalih pitanja u vezi sa ovom odgovornou koja nisu posebno


regulisana ovim zakonom, shodno se primenjuju odgovarajue odredbe opteg
dela Krivinog zakonika, kao i odgovarajue odredbe Zakonika o krivinom
postupku.