TEKST 3

Pravni okviri meunarodne trgovine

Vani sadraji kod ( kupoprodajnih) ugovora

Komercijalni aspekti ugovora

Ugovor treba da sadri precizne podatke o imenu i adresi ugovornih partnera , kao i podatke o
robi kojom se trguje u vezi sa vrstom, kvalitetom, koliinom i veliinom itd., o ceni sa podacima
o eventualnim dodatnim ( prateim) trokovima, dabinama, eventualnim odbicima, rabatu tj.
popustima i skontu ( popust kod gotovinskog plaanja) itd. Uslovi isporuke tj. dogovor o podeli
trokova i rizika transporta treba da budu precizno navedeni i to ukljuujui termine i rokove
isporuke. Eventualno se mogu zapoeti dogovori o pakovanju i putu transporta robe. Isto tako
moraju se dogovoriti uslovi plaanja, odnosno podaci o tome u kojoj e se valuti plaati, koliko,
kome, kada, gde i kako, kao i koja su dokumenta za to neophodna itd.

Formalno pravni aspekti ugovora

Ovde je vano utvrivanje jezika pregovora i ugovora ( Korespondencija), izbor prava

( nacionalno pravo kupca ili prodavca, meunarodno pravo), izbor nadlenog suda, tj. mesna
nadlenost suda npr. mesto stanovanja kupca ili prodavca. U nastavku treba utvrditi mesto
ispunjenja tj. mesto gde dunik mora da izmiri svoja dugovanja, a poverilac da prihvati ovu
obavezu. U sluaju razmirica imalo bi smisla izgladiti spor shodno ugovoru putem arbitranog
suda i npr. ukljuiti jedan privatni sud radi utede vremena, ija bi presuda bila pravno vaea i
obavezujua i protiv koje ne bi postojala alba ili revizija. Da li ima smisla prihvatiti u ugovoru
zadravanje prava vlasnitva, koje prema nemakom pravu treba da smanji rizik od neplaanja od
strane kupca, zavisi od toga da li je ovo zadravanje prava vlasnitva mogue sprovesti u zemlji
kupca. On glasi ( ugovor) da prodavac zadrava pravo vlasnitva za prodatu stvar sve dok se ne
plati celokupan iznos, tj. vlasnitvo e se prevesti pod uslovom odlaganja plaanja celokupne
cene i da prodavac treba da ima pravo na odustajanje od ugovora kada kupac kasni sa plaanjem.

Tekst 4

Svetska trgovinska organizacija ( WTO)

WTO je skraenica za World Trade Organisation ( Svetska trgovinska organizacija). Ona

predstavlja trei stub u meunarodnoj trgovinskoj i ekonomskoj politici, pored Svetske banke i
Meunarodnog monetarnog fonda. Wto je osnovana 1. Januara 1995. kao naslednik ( *nasledna
institucija) Opteg sporazuma o tarifama i trgovini ( GATT).

Od Gatt-a do WTO
O osnivanju Svetske trgovinske organizacije vodili su se pregovori ve krajem Drugog svetskog
rata, ipak svojevremeno se dolo samo do deliminog rezultata u formi Gatt-a, koji je stupio na
snagu 1. Januara 1948. Bio je to samo jedan trgovinski sporazum koji se tokom godina razvio u
internacionalnu organizaciju i u svojim zadacima proirio Gatt: Smanjenje carina irom sveta ,
stalno primanje novih lanica kao i voenje pregovora o borbi protiv smetnji u trgovini.

Uprkos tome konstatno se teilo sveobuhvatnom regulisanju svetskih ekonomskih problema

izmeu drava. Iz tzv. Urugvajske runde je proizaao 15. Decembra 1993. nakon 11 godina
pregovora jedan obiman ugovor. Novi Wto pravni sistem stupio je na snagu 15. Januara 1995.
Mnoge WTO lanice su miljenja da bi se bez zavretka ( pregovora) dogodio kolaps celokupne
trgovine.

Struktura WTO

Ministarska konferencija Glavni ( generalni) savet

Telo za reavanje sporova (DSB) Organ za pregled trgovinske politike ( TPRB)

Savet za trgovinu robama ( GATT)

Savet za trgovinu uslugama ( GATS)

Savet za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine ( TRIPS)

1995. GATT je zamenjen od strane WTO. Sedite se nalazi u enevi. Do sada organizacija
raspolae sa preko 146 drava lanica. Najvii organ WTO je Ministarska konferencija. Ona se
sastaje svake dve godine sa predstavnicima svih drava lanica. Ministarska konferencija je
vodei politiki organ WTO-a i ima vrhovnu vlast . Osim toga Ministarska konferencija imenuje
pojedine savete, koji se bave trgovinom i razvojem, platno-bilansnim problemima kao i pitanjima
budzeta, finansija i administracije.

Generalni savet svetske trgovinske organizacije preuzima zadatke Ministarske konferencije

izmeu zasedanja. To je centralni izvrni organ WTO-a i sastoji se kao i Ministarska
konferencija od predstavnika drava lanica. Sastanak se odrava jednom meseno. Generalni
savet dodatno rukovodi Telom za reavanje sporova i Organom za pregled trgovinske politike.
Time je on najvaniji organ WTO. Podreeni Ministarskoj konferenciji i Generalnom savetu su :
Savet za trgovinu robama (GATT), Savet za trgovinu uslugama ( GATS) i Savet za trgovinske
aspekte prava intelektualne svojine ( TRIPS). Svi savet imaju Komitete, radne grupe kao i druge
organe koji se bave specifinim aspektima pravnog sistema svetske trgovinske organizacije.

Koji su ciljevi WTO?

Cilj GATT-a i WTO-a je bio i danas je poveanje slobodne trgovine. Poveanje slobodne
trgovine se ne odnosi samo na trgovinu robama ve i na oblast usluga kao i zatite intelektualne
svojine. Ostali ciljevi WTO su:

- Dalje smanjenje carina

- Rastereenje zemalja kao i smanjenje smetnji trgovini
- Poveanje prihoda i sigurnosti ivotnog standarda
- Stvaranje pune zaposlenosti( bez nezaposlenih)
- Podrka poveanju proizvodnje
- Najbolje iskoriavanje resursa u svetu
- Ukljuivanje zemalja u razvoju u trgovinu industrijskih zemalja

Reavanje sporova u WTO

Veoma vaan cilj WTO je reavanje sporova. Za postizanje ovog cilja osnovano je Telo za
reavanje sporova (DSB). Ima za cilj i danas spreavanje razmirica izmeu drava lanica.
Reavanje sporova mogu zahtevati samo drave lanice. Kao pravni osnov reavanju sporova u
WTO vai jedan pravilnik. Zove se DSU i sadri sporazume o pravilima kao i postupke za
reavanje svaa izmeu trgovinskih partnera.