1.

OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO OBLIGACIONO PRAVO

-Objektivno obligaciono pravo je skup pravnih pravila I normi koje
uredjuju obligaciono pravo. Izraz skup pravnih pravila I normi treba shvatiti u
najsirem smislu, jer tu spadaju kako odredbe propisa koje donose drzavni
organi, pisana I nepisana pravila koja poticu od nedrzavnih organizacija, kao I
pravila koja su spontano nastana dugotrajnim ponavljanjem ili poticu iz sfere
morala.

-Kod nas ZOO je glavni izvor obligacionog prava. Izvori obligacionog prava
mogu biti I oni zakoni cija je namena uredjivanje drugih delova gradjanskog
prava kao sto su recimo zakon o nasledjivanju, Porodicni zakon I slicno. Ti
posebni zakoni imaju u odnosu na ZOO karakter specijalnog zakona(lex
specialis).

-Postoje I brojni relevantni izvori obligacionog prava koji nisu drzavnog

karaktera. U tu grupu izvora spadaju obicaji(npr.dobri poslovni obicaji),
uzanse(kodifikovani trgovinski obicaji), moralne norme I tzv.opsti uslovi
poslovanja preduzeca koje u okvirima zakonskih propisa donose privredni
subjekti.

-Subjektivno obligaciono pravo je konkretno ovlascenje poverioca koje na

osnovu objektivnog prava ima prema duzniku. To je subjektivno obligaciono
pravo u uzem smislu, jer obuhvata samo aktivnog subjekta. U sirem smislu
subjektivno obligaciono pravo je I duznost pasivnog subjekta odnosno
duznika da se ponasa u skladu sa subjektivnim pravom poverioca. S obzirom
da je obligacija celina, da obuhvata I aktivnog I pasivnog subjekta, shvatanje
u sirem smislu je pravilo.

NACELA: Nacelo autonomije volje, Nacelo savesnosti I postenja, Nacelo

opstosti I dispozitivnosti, Nacelo ravnopravnosti strana, Nacelo zabrane
zloupotrebe prava, Nacelo jednake vrednosti davanja, Nacelo zabrane
prouzrokovanja stete, Nacelo duznosti ispunjavanja obaveza, Nacelo
povecane paznje u izvrsavanju obaveza I ostvarivanja prava, Nacelo
postovanja dobrih poslovnih obicaja, Nacelo postupanja pravnih lica u skladu
sa opstim aktima, Nacelo mirnog resavanja sporova.

12.POJAM OBLIGACIJE
-Obligacija je pravni odnos izmedju dve odredjene strane, na osnovu koga je
jedna strana(poverilac ili creditor) ovlascena da zahteva od druge
strane(duznik ili debitor) odredjeno davanje, cinjenje ili uzdrzavanje od
necega sto bi inace imala da cini, a druga strana je duzna da to ispuni.

-Sa stanovista poverioca obligacija predstavlja potrazivanje, a sa stanovista

duznika ona znaci dug. Prestacija ili predmet obligacije je ono na sta se
duznik obavezao, to je dugovano ponasanje. Postoje 3 vrste dugovanog
ponasanja: 1.Davanje(dare), 2.Cinjenje(facere) i Necinjenje(non facere)

Napomena: cinjenje ne ukljucuje predaju stvari.

16.POZITIVNE I NEGATIVNE OBLIGACIJE

-Pozitivne obligacije su one obligacije koje se odnose na odredjeno
davanje(dare) I cinjenje(in paciende). Negativne obligacije su one koje se
odnose na odredjeno necinjenje(pati), odnosno uzdrzavanje od odredjenog
cinjenja.

-Poverilac je ovlascen da od duznika zahteva da mu ovaj nesto preda, ucini ili

da se uzdrzi od cinjenja na koje bi inace imao pravo. U vecini slucajeva
obligacije su pozitivne. Tako ih srecemo kod velikog broja
ugovora(npr.obaveza prodavca da preda stvar kupcu, odnosno obaveza
kupca da isplati cenu). Ali pozitivne obligacije srecemo I van ugovora(npr.
obaveza stetnika da ostecenom nadoknadi prouzrokovanu stetu, obaveza
isplate nagrade koja je bila javno obecana).

-Pozitivne obligacije uvek podrazumevaju odredjenu, odnosno jednu aktivnu

radnju na strani duznika koja se mora obaviti na nacin, vreme I mesto kako
obligacija glasi.

-Negativne obligacije se odnose na uzdrzavanje od cinjenja. Predmet

obligacije je uzdrzavanje samo od one radnje, odnosno cinjenja koje je inace
dopusteno preduzeti. Ukoliko je odredjena radnja ili cinjenje zabranjeno
prinudnim pravnim ili moralnim pravilima, onda uzdrzavanje od takve radnje
ne predstavlja punovaznu obligaciju. Ali ako je dopusteno preduzeti neku
radnju, a duznik se iz odredjenih razloga obaveze poveriocu da tu radnju
nece preduzimati, odnosno da ce se uzdrzati od cinjenja, onda to moze da
bude predmet punovazne I to negativne oblgiacije(npr.na osnovu ugovora
dva suseda, jedan od njih ili se oba obavezu da ne podizu odredjene objekte,
kako bi svojim parcelama sacuvali lep pogled ili se obaveze da ne kopa bunar
na svom zemljistu).

-Medjutim negativna obligacija nekada nije jedina ni osnovna obligacija, vec

se preduzima uz pozitivnu obligaciju(npr.kod prodaje sa pravom otkupa ili
prava prece kupovine, kupac se obavezuje na isplatu cene I to je jedna
pozitivna obligacija. Medjutim on istovremeno preuzima I obavezu da u
odredjenom roku ne otudji stvar, kako bi prodavac mogao da vrsi svoje pravo
otkupa, odnosno pravo prece kupovine. Kupac se ustvari obavezuje da ne
otudji stvar pre nego sto je ponudi prodavcu).

-Pravni znacaj pdele obligacija na pozitivne I negativne je u domenu

zasterelosti. Kod pozitivnih obligacija zasterelost pocinje teci prvog dana
posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze
odnosno dospelosti(trenutak dospelosti moze biti odredjen ugovorom, a ako
nije odredjen ugovorom to je trenutak kada poverilac pozove duznika da
ispuni obavezu). Kod negativnih obligacija zastarelost pocinje teci prvog dana
posle dana kada je duznik postupio suprotno obavezi, odnosno kada je
prestao da se uzdrzava od odredjene radnje.

18.NOVCANE I NENOVCANE OBLIGACIJE

-Novcane obligacije su obligacije koje glase na predaju odredjene sume

vazeceg novca.Nenovcane obligacije su obligacije koje glase na predaju neke
druge stvari koja nije novac(cinjenje) ili uzdrzavanje od cinjenja (mogu se
posredno novcano izraziti). Novcane obligacije su cesce od nenovcanih
obligacija, a pogotovu obligacije iz ugovora. Ovi ugovori, osim jednog, radjaju
obavezu koja glasi na predaju odredjene sume novca. Taj ugovor je razmena,
trampa.

-Novcane obligacije postoje I kod drugih izvora obligacionih

odnosa(npr.naknada stete, ili poslovodstvo bez naloga, gde postoji obaveza
placanja nagrade u novcu nezvanom vrsiocu ili obligacije iz zakona kao sto je
recimo obaveza idrzavanja na odredjenu sumu novca).

-Predmet novcane obaveze(obligacije) je vazeci novac, novac koji je

zakonskom opticaju u jednoj drzavi. To znaci da ne mora biti u pitanju samo
domaci novac, dakle moze biti I strani. Razmena novca koja nije u
opticaju(nimizmiticka vrednost), moze predstavljati ugovor o razmeni, a ne
ugovor o kupoprodaji, jer se takav novac tretira kao bilo koja druga stvar.
-Obaveza koja glasi na novac ne moze se ispuniti stranim novcem, nego
vazecim(strana sredstva placanja moguca su samo ukoliko je dozvoljeno
posebnim propisima. Postoje 2 izuzetka prema Zakonu o deviznom poslu:

1) Ugovor o prodaji nepokretnosti(stan, poslovna prostorjija, zgrada,

zemljisna parcela) Obaveza kupca moze biti ispunjena I predajom stranog
novca pod uslovom da se vrsi putem tekuceg racuna(bezgotovinski).

2)Ugovor o zakupu nepokretnosti- Obaveza moze biti ispunjena I u nekom

stranom novcu pod uslovom da se vrsi preko tekuceg racuna(bezgotovinski).

-Cesto ugovorne strane predvidjaju da ce se obaveza isplatiti u nekoj stranoj

valuti. Pitanje je medjutim da li je takva ugovorna odredba nistava? ZOO
resave ovo pitanje I kaze da je zakva odredba punovazna(nije nistava ili
nevazeca), ali ispunjenje ove obaveze moze se zahtevati ne prema stranoj
valuti, vec prema zvanicnom domacem kursu NBS na dan ispunjenja novcane
obaveze.

-Novac ima 2 vrednosti:

a)Kupovna vrednost Kupovna vrednost novca jednaka je njegovoj

kupovnoj vrednosti kolicine robe koja se za odredjeni iznos novca moze kupiti
na trzistu. Trziste je odredjeno prema zakonu ponude I traznje(trzisni zakon).
Moze se menjati kupovna vrednost novca, jer se za isplatu iste kolicine novca
posle nekog vremena moze kupiti manja kolicina robe I obrnuto.

b)Nominalna vrednost Nominalna vrednost novca je vrednost ispisana na

novcanici, odnosno utisnuta na kovanom novcu. Ovu vrednost odredjuje
drzava, a ne trziste.

-Kada dodje do momenta ispunjenja novcane obaveze pitanje je koju kolicinu

novca duznik treba da da? Postoje dva principa:

1)Monetarni valorizam Vodi racuna o promenama kupovne vrednosti

novca(dan obaveze-dan ispunjenja). Prema ovom nacelu uzima se stvarna
vrednost dugovane sume novca u trenutku ispunjenja obaveze, a ne
nominalna vrednost novca.

2)Monetarni nominalizam Bitna je nominalna vrednost novca. Duznik mora

da isplati onaj broj novcanih jedinica koji je nominalno jednak onom iznosu
koji je postojao u momentu nastanka obaveze. U savremenim pravima
usvojen je princip monetarnog nominalizma, taj princip usvaja u nas ZOO.
Razlozi:
*Princip jednake vrednosti uzajamnih davanja-Ako bi se prihvatio princip
monetarnog valorizma, princip jednake vrednosti uzajmanih davanja mogao
bi biti narusen. Ne bi se znalo na koji iznos obaveza glasi I da li visina
obaveze glasi na ono sto ocekuje poverilac.

*Princip pravne sigurnosti-Duznik uvek unapred zna koliko duguje,

neizvesnost u tom pogledu ne sme da postoji.

*U sferi drzavne monetarne politike-Ukoliko bi u ovoj sferi drzava prihvatila

princip monetarnog valorizma, prihvatila bi nestabilnost svoje valute.

-Postoje I odstupanja od nacela monetarnog nominalizma, koji se zasnivaju

ili na ugovoru ili na sudskoj odluci. To znaci da je ovaj princip dispozitivnog
karaktera.

-Ugovorne strane mogu posrednim putem, ugovoranjem

odgovarajucih ugovornih odredbi od njega odstupiti:

a)Indeksnom klauzulom to je odredba u ugovoru iz koje nastaje novcana

obaveza na osnovu koje ugovorna strana odredjuje revalorizaciju(ponovno
obracunavanje) odredjenih novcanih iznosa u skladu sa odgovarajucim
novcanim indeksom. Duznik je duzan da isplati onaj broj novcanih jedinica
koji je obracunat u skladu sa odgovarajucim indeksom, a ne u skladu sa onim
brojem novcanih jedinica na koji obaveza glasi. Kod nas je ovo dopusteno.
INDEKS=STOPA RASTA PROSECNE PLATE , REVALORIZACIJA=STOPA RASTA
INFLACIJE

b)Kliznom skalom ona je slozenija varijanta indeksne klauzule. To je

odredva u ugovoru kojom se jedna strana obavezuje da izradi I isporuci
odredjene predmete drugoj ugovornoj strani(ugovor o delu, gradjenju). Visina
ugovorne obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj
ugovornoj strani ima se izvrsiti prema ceni rada, materijala kao I drugih
elemenata koji uticu na visinu troskova proizvodnje, u odredjeno vreme, na
odredjenom trzistu. Strane se sporazumevaju za visinu novcane naknade.

v)Deviznom klauzulom je odredba u ugovoru na osnovu koje se visina

novcane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu
valutu. U nasem pravu je dozvoljena od donosenja Zakona o deviznom
poslovanju 2001.godine.

g) Zlatnom klauzulom je odredba u ugovoru na osnovu koje ugovorne

strane utvrdjuju da ce se iznos novcane obaveze u dinarima obracunati u
visini vrednosti zlata na dan dospelosti. U unutrasnjem pravu ova klauzula je
vrlo retka, ali je dozvoljena. Javlja se u medjunarodnim privrednim
ugovorima.

-Odstupanja koja postoje na osnovu sudske odluke su odstupanja

gde sam ZOO predvidja dva pravila kada sud moze pod odredjenim
uslovima svojom presudom izmeniti visinu novcane
obaveze(odredbu tog ugovora) : 1)Pravilo o raskidanju ili izmeni ugovora
zbog promenjenih okolnosti, 2)Pravilo o smanjenju ili povecanju iznosa
naknade stete u obliku novcane rente.

-Sto se tice prvog pravila ZOO odredjuje pravila pod kojima je moguca
intervencija suda. Neophodno je : *da se posle zakljucenja ugovora promene
okolnosti koje su ugovorene strane imale u vidu prilikom zakljucenja ugovora

*da se te okolnosti nisu mogle predvideti

*da se zbog delovanja tih okolnosti izvrsenje obaveze jedne ugovorne strane
postane otezano, ili se ne moze ostvariti svrha ugovora

*ove okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti duznikove obaveze

-Sud moze intervenisati tako sto ce u svojoj presudi izmeniti visinu novcane
obaveze, tako sto ce odrediti da obaveza glasi na manji ili veci novcani
iznos(sud ce obavezu uskladiti sa okolnostima konkretnog slucaja.

-Kada je u pitanju drugo pravilo, gde ZOO daje mogucnost sudu da

intervenise, sud moze smanjiti ili povecati iznos naknade stete u obliku
novcane rente. Novcana renta je oblik naknade stete koji se dosudjuje u
novcu, ako je steta prouzrokovana smrcu telesnom povredom ili ostecenjem
zdravlja. Visinu naknade utvrdjuje sud prema okolnostima slucaja koje
postoje u momentu presudjenja. Naknada se dosudjuje u odredjenom iznosu,
placa se periodicno, I to ili mesecno ili u jednakim vremenskim razmacima, I
placa se ostecenom do kraja zivota ili za odredjeno vreme. Osteceni moze da
zahteva od suda veci iznos rente, ali I stetnik moze traziti manji iznos rente
od prvobitnog. Na ovaj zahtev sud donosi presudu kojom se menja visina
novcane rente, ali sud mora voditi racuna da je zbog odnosa na trzistu doslo
do promene kupovne vrednosti novca.

-KAMATA je prva specificnost novcanih obligacija, jer se ona u slucaju docnje

podrazumeva u svim novcanim obavezama ukoliko nesto drugo nije
ugovoreno. Kada se u pitanju novcane obligacije fizickih lica, duznik ce
placati kamatu na glavnicu zbog same upotrebe novca, dakle nema veze sa
docnjom, ukoliko je to ugovoreno, a ukoliko se radi o pravnim lica, kamata se
podrazumeva iako nije ugovorena.

-Ukoliko je rec o novcanoj obligaciji, duznik padom u docnju automatski I

bezuslovno duguje I zateznu kamatu koja je utvrdjena zakonom.
Ugovorena kamata ne moze biti bez ogranicenja, jer bi se u tom slucaju
otvorile mogucnosti zelenasenja.

-Zato kad je rec o ugovorenoj kamati, stopa kamate za fizicka lica ne moze
biti visa od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja placa na stedne uloge
po vidjenju, a za pravna lica, maksimiranje kamate je uredjeno posebnim
zakonom.

-Ukoliko je kamata visa od dozvoljene, primenice se najvisa dozvoljena stopa

kamate.

-Nistava je odredba ugovora kojom se predvidja da ce na kamatu, koja dospe

na isplatu poceti da tece nova kamata ako ne bude isplacena stara(Zabrana
anatocizma). Kamata na kamatu(anazocizam) je zabranjen ne samo kod
zakonske vec I kod ugovorne kamate.

-Ipak moze se unapred ugovoriti da ce stopa kamate biti povecana ukoliko

duznik neblagovremeno ne isplati dospele kamate.

-Postojalo je pravilo da kada se iznos dospelih kamata izjednaci sa

glavnicom, kamata prestaje da tece, ali je razvoj trzisne privrede doveo do
ukidanja tog pravila.

-Duznik moze novcane obaveze ispuniti pre roka I ta odredba ima

imperativni karakter, jer je nistava odredba ugovora kojom bi se duznik
ovog prava odrekao. Duznik koji svoju obavezu ispuni pre roka ima pravo,
ako je na to oblascen ugovorom ili to proizilazi iz obicaja, da zahteva odbitak
iznosa kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze.

-Kada je rec o opstim pravilima koja vaze za nenovcane obligacije, duznik

svoju obavezu, svoj dug treba da ispuni poveriocu u mestu koje je odredjeno
pravnim poslom ili zakonom.

-Ali ako mesto nije odredjeno pravnim poslom ni zakonom, a ne moze se

odrediti ni po vrsti posla ni po prirodi obaveze, ispunjenje obaveze se vrsi u
mestu u kome je duznik u vreme nastanka obaveze imao svoje sediste.

-Kada je rec o novcanim obligacijama, kao mesto njihovog ispunjenja smatra

se mesto u kome poverilac ima svoje sediste.
-Jos jedan kriterijum za razlikovanje je I vreme ispunjenja. Vreme
ispunjenja je datum( rok) u okviru koga, ili po cijem isteku, duznik mora
izvrsiti svoju obavezu. Postoje, u pogledu vremena ispunjenja, univerzalna
pravila koja se mogu primeniti na sve vrste obaveza:

1)Vreme ispunjenja odredjuju poverilac I duznik svojim sporazumom

2)Ako nisu utvrdili vreme ispunjenja, vazi da je vreme ispunjenja ono koje
zakonom utvrdjeno

3)Ako ne postoji ni zakonsko pravilo, onda se primenjuje pravilo da se vreme

ispunjenja odredjuje prema svrsi posla, prirodi, obaveze I prema ostalim
okolnostima vezanim za taj posao.

4)Ako se primenom prethodna 3 kriterijuma ne moze odrediti vreme

ispunjenja, odnosno ako ti kriterijumi ne postoje, onda za novcane obaveze
vazi pravilo da poverilac moze pozvati diznika da odmah ispuni svoju
obavezu, a duznik je duzan da to odmah ucini. Isto tako duznik od poverioca
moze zahtevati da odmah primi ispunjenje.

-Po pravilu rok se odredjuje u interesu duznika. Duznik novcane obaveze

moze ispuniti obavezu I pre roka. Nistava bi bila odredba ugovora kojom se
duznik odrice svog prava. U slucaju ispunjenja novcane ovbaveze pre roka,
duznik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana
isplate do dana dospelosti obaveze, samo ako je na to ovlascen ugovorom ili
to proizilazi Iz obicaja(odstupanje od opsteg pravila).

-Kod ispunjenja nenovcanih obaveza pre roka ZOO razlikuje dve situacije:

1)Kada je rok ugovoren iskljucivo u interesu duznika I 2)Kadar ok nije

ugovoren u interesu duznika

-Poverilac nenovcane obaveze moze traziti ispunjenje obaveze pre roka:

a)kada mu duznik ne da trazeno obezbedjenje, b)kada mu duznik ne da
dopunu obezbedjenja koje je smanjeno ili je propalo bez njegove krivice I
v)uvek ako je rok zakljucen u interesu poverioca

-Kada je odredjivanje roka ostavljeno jednoj strani, druga strana moze, ako
ovlascena strana ne odredi rok ni posle opomene, zahtevati od suda da
odredi primereni rok za ispunjenje.
-Sto se tice ispunjenja obaveze duznika, smatra se da je ona izvrsena ako je
placena u gotovini,odnosno predao gotovinu u ruke poveriocu. Kada se
placanje vrsi preko poste razlikuju se 2 situacije: 1)Kada postoji sporazum
duznika I poverioca- Duznik je ispunio obavezu kada je u posti uplatio iznos
koji duguje I 2)Kada duznik samostalno, bez sporazuma, vrsi placanje-Duznik
je izvrsio svoju obavezu kada poverilac primi od poste iznos koji je duznikova
obaveza

23.SOLIDARNE OBLIGACIJE
-Solidarna obligacija podrazumeva deljivu obavezu, ali koja se treba ispuniti u
celini. Prestacija jeste deljiva, ali pod odredjenim uslovima stavlja se pod
rezim kao da je nedeljiva.

-Pa svaki sapoverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze u celini od

svakog saduznika, a svaki duznik ima obavezu da zahtevu udovolji,
ispunjenjem obaveze od jednog saduznika bilo kom sapoveriocu, obligacija
se gasi.

-Solidarne obligacije se ne pretpostavljaju, vec one mogu nastati na osnovu

volje ovlascenog lica(ugovor, zavestanje) ili na osnovu zakona.

-U zavisnosti od toga da li je u obligaciji vise poverilaca ili vise duznika,

solidarne obligacije se dele na aktivne I pasivne.

24.AKTIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE

-Aktivna solidarna obligacija je ona u kojoj postoje sapoverioci, koji mogu,
svaki za sebe, da zahtevaju ispunjenje cinidbe u celini. Poverilac moze
zahtevati ispunjenje srazmernog dela duznikove obaveze, a moze I zahtevati
isplatu duga u celini.

-Solidarna obligacija se gasi ispunjenjem od duznika solidarnom poveriocu

koga on izabere(facultas alternative), ili poveriocu koji je prvi trazio
ispunjenje(prior tempore, potior iure).

-Solidarna odgovornost se ogleda I na planu docnje, jer ako duznik padne u

docnju prema jednom solidarnom poveriocu, u docnji je prema svim
poveriocima, ali I obrnuto, ako je jedan poverilac u docnji prema duzniku, u
docnji su svi.
-Takodje, priznanje duga jednom poveriocu, koristi svim poveriocima.

-Medjutim, ako jedan poverilac prekine zastarevanje, to ne koristi ostalim

solidarnim poveriocima, odnosno prema njima rok I dalje tece, ali odricanje
od zastarelosti prema jednom poveriocu koristi I drugima.

-Posle ispunjenja solidarne obligacije od duznika, nastaju odredjena prava I

obaveze medju solidarnim poveriocima, a to su regresni odnosi.

-Smanjenje I gasenje solidarne obaveze-Solidarna obligacija se redovno gasi

ispunjenjem od bilo kog saduznika, medjutim solidarna obligacija moze
prestati I na drugi nacin, po opstim pravilima(npr.zastereloscu), a cinidba
moze biti I smanjena.

-Duznik I u solidarnoj obligaciji moze koristiti institut prebijanja, odnosno

moze istaci kompenzacioni prigovor prema poveriocu koji je trazio ispunjenje
ili nekom drugom solidarnom poveriocu, ali prebijanje moze ici samo do
visine solidarnog potrazivanja koje pripada poveriocu s kojim se prebijanje
vrsi.

-Ako jedan od solidarnih poverioca zakljuci sa duznikom poravnanje, ono,

ukoliko nije prihvaceno od ostalih, nema pravno dejstvo prema drugim
poveriocima, vec se dug srazmerno smanjuje za to potrazivanje(za koje je
dogovoreno poravnanje), ali ostatak duga vazi prema ostalim poveriocima
solidarno.

25.PASIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE

-Pasivna obligacija je ona u kojoj postoje saduznici, koji su obavezni da
ispune cinidbu u celini bilo kom poveriocu, iako je prestacija deljiva. Iz toga
sledi da je u pasivnim solidarnim obligacijama odgovornost duznika
kumulativna, dok je sam dug alternativan.

-Pasivne solidarne obligacije su po svom cilju upravljene na poboljsanje

pravnog polozaja poverioca.

-Otuda poverilac ima pravo da trazi I ispunjenje dela obaveze, a duznik tada
moze da ispuni samo deo obaveze, npr.onaj deo koji srazmerno tereti njega.

-Tako npr.ako je u pitanju pasibna solidarna obligacija koja se sastoji u isplati

30000 evra, pri cemu postoje 3 duznika, poverilac moze po svom izboru da
zahteva isplatu samo od jedno najsolventnijeg duznika, ali moze I da zahteva
od jednog 10000 evra, a kasnije od drugog 20000evra.

-Po namirenju celokupnog duga, npr.od samo jednog solidarnog duznika,

obligacija se gasi I prema ostalim saduznicima(interni odnosi saduznika se
regulisu posle prema pravilima regresa).

-Kada u pasivnoj solidarnoj obligaciji poverilac padne u docnju prema jednom

solidarnom duzniku, on je u docnji I prema ostalim saduznicima, ali s druge
strane, docnja jednog solidarnog duznika nema dejstva prema ostalim
saduznicima.

-U slucaju priznanja duga koji bi izvrsio jedan od solidarnih duznika, nema

dejstva prema ostalim duznicima.

-Dakle solidarna obligacija moze prestati izvrsenjem cinidbe od ma kog

saduznika po opstim pravilima, ali moze prestati ili biti umanjena iz posebnih
razloga.

-Solidarni duznici mogu izvrsiti prebijanje potrazivanja prema poveriocu, s

tim da svaki saduznik moze pozvati na prebijanje drugog saduznika, a takvo
prebijanje ide do visine iznosa duga toga saduznika s kojim je prebijanje
izvrseno.

-Ukoliko poverilac u pasivnoj solidarnoj obligaciji otpusti (oprosti) dug

sporazumom s jednim duznikom, obligacija se gasi (oprost duga jednom,
znaci oprost duga za sve saduznike, s izuzetkom kada oprost duga ima za cilj
da oslobodi obaveze samo tog duznika s kojim je kompenzacija izvrsena.

-Poravnanje poverioca s jednim od solidarnih duznika nema dejstvo prema

ostalima. Posto je solidarna obaveza deljiva, moguce je da zastarelost ne
tece ili bude prekinuta u odnosu na jednog duznika, ali tece u odnosu na
ostale saduznike.

-Moguce je da nastupi zastarelost obaveze prema svima, osim prema jednom

duzniku, pa na zahtev poverioca, taj duznik mora da ispuni celu obavezu, a
potrazivanje poverioca prema ostalim duznicima se pretvorilo u naturalnu
obligaciju, ali medjutim, ovaj sto mora da plati za sve ima pravo regresa
prema ostalima(prema nacelu savesnosti I postenja).

27.ALTERNTIVNE OBLIGACIJE
- Ako je dunik u obavezi da ispuni dve ili vie presstacija, ali se oslobadja
obaveze ispunjenjem jedne, onda je re o alernativnoj obligaciji.

- Npr. dunik ima obavezu da preda ili sliku Predia ili sliku Konjovia

-Pravilo je da pravo izbora koju e obavezu izvriti pripada duniku, ali aktom
kojim je konstituisana ova obligacija moe biti predvidjeno I drugaije reenje
( pravo izbora pripada poveriocu ili treem licu).

-Lice na kome je pravo izbora zadrava to pravo u trenutku obavetavanja

poverioca o svomm izboru, a posle toga izbog je definitivan ( neopozivost
izbora) I ne moe se menjati bez saglasnosti poverioca.

- Ako je pravo izbora pripadalo poverioc a on se ne izjasni, dunik ga moe

pozvati da izvri izbor u primererenom roku, a po isteku tog roga izbor prelazi
na dunika.

- U sluaju npr. vie sile pa izvrenje jedne obaveze postane nemogue,

obligacija se svodi na preostalu inidbu, odnosno postaje jednostavna
oblicaija.

-Ukoliko je za nemogunosti ispunjenja jedne obaveze odgovoran dunik,

postoje dve pravne situacije:

- ako je pravoizbora pripadalo duniku, obligacija se svodi na preostalu

moguu prestaciju.

- ako je pravo izbora pripadalo poveriocu, njegov izbor se svodi ili na zahtev
za ispunjenje preostale mogue prestacije ili na zahtev za naknadu tete.

- Ukoliko je za nemogunost ispunjenja jedne obaveze odgovoran poverilac,

obligacija e se po pravilu ugasiti, odnosno dunik se oslobadja obaveze.

- Ipak ako je pravo opcije pripadalo duniku, on moe ispuniti preostalu

inidbu, ali tada I sam postaje poverilac naknade tete prema poveriocu iz
prvobitne obligacije, ali I obrnuto ako je poverilac kriv za nemogunost
ispunjenja jedne obaveze, ali je na njemu bilo pravo izbora, on onda moe
duniku naknaditi tetu ali I zahtevati ispunjenje preostale obligacije.

28. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE

- Fakultativne obligacije imaju jedan predmet, jednu obavezu, ali ovlaeeno
lice moe tu pravnu situaciju izmeniti tako to e izvriti drugu inidbu ili e
zahtevati izvrenje druge inidbe.

-Ako je dunik u obavezi da ispuni samo jednu prestaciju, ali se oslobadja

obaveze ispunjenjem druge odredjene prestacije, re je o fakultativnoj
obligaciji ( fakultativna obaveza).

-Dunik ima alternativno ovlaenje, pravo zamene inidbe je na duniku, na

njemu je facultas alternative.

-Obligacija je u stavi prosta, jer poverilac moe da zahteva samo ispunjenje

jedne prestacije.

-Poverioev zahtev nije u korelativnosti sa odgovornou dunika, jer dunik

moe da ispuni svoju obavezu I drugom inidbom, a ne inidbom koja
odgovara poverioevom zahtevu.

-Fakultativne oblicije mogu nastati pravnim poslovima ili zakonom.

-Pravilo je da facultas alternativa pripada duniku, ali to moe biti I

poverioevo pravo.

-Npr. zavetalac moe ostaviti isporuku licu a I to kolekciju od 31 slike nekog

slikara, s tim da se naslednik moe osloboditi obaveze ako licu A isplati iznos
ood 30000evra; Lice A kao poverilac (isporukoprimac) ima pravo da zahteva
samo predaju kolekcije slika, a nema pravo da postavi alternativni tubeni
zahtev I na isplatu 30000evra; Medjutim, naslednik koji ima obavezu da
ispuni isporuku je ovlaen da umesto predaje kolekcije slika, preda
poveriocu 30000evra I tako ugasi obligaciju.

Ako predmet obaveze postane nemogu usled dogadjaja za koji dunik

odgovara, poverilac moe da trai naknadu tete, ali se dunik moe
osloboditi obaveze dajui predmet koji je ovlaen da da umesto dugovanog.

- Postoje I zakonske fakultativne obligacije: npr. sluaj prekomernog

oteenja, pa ako je izmedju obaveza ugovorenih strana u vreme zakljuenja
ugovora postojala oigledna nesrazmera, oteena strana moe da zahteva
ponitenje ugovora, ali dunik ima pravo da otkloni poremeaj u kauzi
(facultas alternative) ispunjenjem obaveze na drugi nain, tj. dopunom do
prave vrednosti ugovorne obaveze druge strane.
-Slini su I pravni odnosi kada facultas alternative pripada poveriocu, tako da
poverilac moe, umesto dugovanog predmeta, zahtevati od dunika neki
drugi odredjeni predmet (faklutativna potraivanja).

-Dunik moe da ispuni samo jednu inidbu a ne moe se osloboditi te

obaveze ispunjenjem druge, osim na traenje samog poverioca.

-Samo ako se poverilac javi sa zahtevom da se ispuni druga inidba, na koju

je ovlaen, dunik mora postupati u smislu poverioevog zahteva.

-Ako nemogunost ispunjenja dugovane inidbe nastane krivicom poverioca

ili iz drugog razloga za koji dunik ne odgovara (npr. via sila) onda se
obligacija gasi, ali ako je dunik odgovoran za nemogunost ispunjenja, onda
duguje naknadu tete poveriocu.

29.KUMULATIVNE OBLIGACIJE
- U kumulativnim obligacijama dunik je obavezan da izvri dve ili vie
razliitih inidbi, pri emu ih mora izvriti kumulativno (npr.dunik mora da
preda neke slike I izlobeni prostor, pa se ne moe osloboditi obaveze,
predajom samo slika.)

-Ako izvrenje obligacije postane nemogue iz razloga iz kojeg dunik ne

odgovara, obligacija se gasi, medjutim poverilac moe traiti izvrenje
obaveze koju je I dalje mogue izvriti.

34.PROMENA POVERIOCA
-Pojam

-Promena poverioca se vri ustupanjem potraivanjima ugovorm, koje se

tradicionalno naziva cesija.

-U tom odnosu uestvuju tri lica:

-cedent (ustupilac)- poverilac koji prenosi svoje potraivanje (stari poverilac).

-cesionar ( prijemnik) predstavlja lice na koje se prenosi potraivanje ( novi

poverilac)

-cesus dunik

-Cesija je derivativni I translativni nain sticanja prava, to je ugovor u kome

uesvuju, s jedne strane ustupilac (cedent) I s druge strane prijemnik
(cesionar), kojim cedent prenosi na cesionara svoje potraivanje koje ima
prema duniku (cesusu).
- Ugovorne strane su iskljuivo cesonar I cedent, dok se uee dunika
ogleda samo u aktu notifikacije, odnosno obavavetavanja o injenici da je
potraivanje ustupljeno.

- Dakle od dunika se ne trai saglasnost, jer njegov pravni poloaj ne moe

biti pogoran, ve ostaje isti.

-Ako dunik svoju obavezu izvri cesionaru pre notifikacije, ispunjenje je

punovano I dunik se oslobadja obaveze, ali pod uslovom da je savestan, tj.
da njie znao za cesiju.

- Predmet

-Predmet cesije mora biti obligacija I to potraivanje koje je doputeno I

podobno za prenos (prenosivo).

-Neprenosiva su:

-potraivanja iji je prenos zabranjen zakonom.

-potraivanja intuit personae.

-kao I potraivanja ija se priroda protivi prenoenju na drugoga.

- Isto tako, ni potraivanja iz nedoputenih pravnih poslova (kupoprodaja

droga) ne mogu biti ni predmet cesije.

-Potraivanja koja su vezana za izdravanje, zakonsko ili ugovorno, naelno

su neprenosica.

-Pravilo je da zajedno s potraivanjem na cesionara ( prijemnika) prelaze i

sporedna prava: prvenstvo naplate, hipoteka, zaloga, prava na kamatu

- Medjutim, cedent moe da preda cesionaru zaloenu stvar samo ako

zalogodavac na to pristine (ako ne pristine, onda ta svar ostaje kod cesionara
koji je uva za raun cesionara).
- Pravni odnosi medju subjektima ustupanja potraivanja

A) Odnos ustupioca (cedenta) I prijemnika(cesionara)

- Kada je cesija izvrena ugovorom s naknadom, cedent odgovara cesionaru

za postojanje (varitet) potraivanja I to u asu kada je ustupanje izvreno.

-Dakle bitno je da je potraivanje postojalo u trenutku cesije, a ako kasnije

otpadne iz bilo kog razloga cedent za to nije odgovoran.

-Kada je cesija zasnovana na dobroinom ugovoru ( poklon) cedentove

odgovornosti za varitet potraivanja nema.

-Odgovornost cedenta za naplativnost (bonitet) potraivanje moe se

zasnivati samo na ugovoru,

- Ali I ako je bonitet ugovore, njegova visina je uvek ograniena:do visine

onoga to je cedent primio od cesionara, kao I za bonitet kamata, trokova
ustupanja I trokova postupka protiv dunika.

-Vea odgovornost savesnog cedenta se ne moe ugovoriti.

-im se u ugovoru ugovara boniet, pretpostavka je da je ugovor teretan.

-Punovaan ugovo o ustupanju potraivanja podrazumeva da cedent mora

predate cesionaru odgovarajue isprave o dugu, npr.priznanicu kao I druge
dokaze o ustupljenom potraivanju I sporednim pravima.

B)Odnos prijemnika (cesionara) I dunika (cesusa)

-Cesionarima prema cesusu ista prava koja je prema cesusu imao I cedent.

-Dakle ne moe da se pogora poloaj dunik

-Cesusu moe da istakne cesionaru, pored prigovora koje sam ima prema
njemu (npr. kompezacioni prigovor) I one prigovore koje je mogao da istakne
cedentu, I to do trenutka notifikacije ( npr. prigovor zastarelosti
potraivanja)

-Cesus moe priznati dug cesionaru izjavom volje I time se praktino odrie
prigovora npr. zastarelosti koji je ima prema cedentu.

V) Viestruko ustupanje

- Mogue je da postoji vie cesionara kojima je cedent ustupio potraivanje,

pa se postavlja pitanje kome dunik od njih treba da ispuni obligaciju, pa
postoje dve pravne situacije:
a) dunik e punovano ispuniti obavezu onom cesionaru koga je cedent
prvo oznaio.

b) ako ovakvog obavetenja od strane cedenta nema, onda prednost ima

onaj cesionar koji se prvi prijavi duniku.

G) posebni sluajevi ustupanja potraivanja

a) Ustupanje umesto ispunjenja

-Kada dunik ( ovde cedent) u sporazumu sa svojim poveriocem ustupi tom

poveriocu (cesionaru) svoje potraivanje koje ima prema svom duniku (tree
lice) re je o ustupanju umesto ispunjenja, odnosno zameni ispunjenja.

-Tree lice ( ovde cesusu) mora ispuniti svoju obavezu cesionaru, jer je
potraivanje u pitanju ve na osnovu ugovora prelo u imovinu cesionara.

-Zakljuenjem tog oblika cesije, dunikova ( cedentova) obaveza se gasi do

iznosa ustupljenog potraivanja, a na taj nain se gasi I cedentovo
potraivanje prema cesusu, jer je preneto na cesionara.

-Cesionar kome je nakon naplate njegovor potraivanja neto preostalo,

duan je da viak preda cedentu, jer bi u suprotnom bila re o pravno
neosnovanom obogaenju.

b) Ustupanje radi naplaivanja

-Ustupanje radi naplaivanja je oblik cesije u kojem cedent ugovara sa

cesionarom prenos potraivanja koje ima prema cesusu, a to tako da
cesionar ima pravo cedentovog potraivanja od cesusa, s tim da se po
naplati gasi ili smanjuje neko ranije potraivanje koje je cesionar ima prema
cedentu.

-Ako je cesionar naplatio manje od svog ranijeg potraivanja, sedent je kao

dunik I dalje u obavezi da naknadi razliku, ali vai I obrnuto, tj. ako je
cesionar naplatio vie.

-U ovom obliku cesije cilj ustupanja nije zamena ispunjenja, kauza nije u
obacanju protiv prestacije ve u konkretnom primanju prestacije.

-Dosledno tome, ustupljeno potraivanje nije ni prelo u imovinu cesionara

samim ugovor, ve faktom naplate.

-Otuda cesusu moe punovano ispuniti svoju obavezu bilo cesionaru, bilo
cedentu, I to ak I u sluaju notifikacije.
V) Ustupanje radi obezbedjenja

-U sluaju da se lice A nalazi u svojstvu poverioca prema jednom licu, ali u

svojstvu dunika prema drugom licu, s tim da njegov poverilac( poverilac lica
A) trai odredjeno obezbedjenje za svoje potraivanje, mogue je posebnom
vrstom cesije udovoljiti ovom zahtevu poverioca lica A.

-Pravo cesionara da od cesusa namiri svoje potraivanje koje ima prema

cedentu usovljeno je neispunjenjem obaveze cedenta prema cesionaru npr. u
odredjenom roku.

-To znai da ukoliko cedent blagovremeno ispuni svoju obavezu prema svom
poveriocu ( ovde cesionaru), cesionar e biti u obavezi da kontracedira,
odnosno da vrati ustupljeno potraivanje cedentu, jer je otpala kauza
ustupanja radi obezbedjenja.

36. PREUZIMANJE DUGA

- Promena dunika preuzimanjem duga je ugovor izmedju dunika I treeg
lica preuzimaoca, kojim preuzimalac prima dunikov dug, s tim da poverilac
na to da svoj pristanak, a predjanji dunik se oslobadja obaveze.

-Kako su obligacije po pravilu prenosive, mogue je preuzimanje svog duga.

-Izuzetno ukoliko je obligacija intutu personae ona je u naelu neprenosiva,

ali je I tu uz pristank poverioca mogue preuzimanje takve obligacije.

-Poverioeva saglasnost sa preuzimanjem duga moe biti:

-izrena kada se poverilac usmeno ili pismeno saglaava sa preuzimanjem

duga

-preutna kada poverilac bez protesta I bilo kakve ograde primi neko
ispunjenje od preuzimaoca, koji pak ovo uini u svoje ime.

- Ukoliko nije jasno da li je poverilac dao saglasnosti ili nije, ugovarai mogu
da pozovu poverioca da se u primerenom roku izjasni, a ako se ovaj ne izjasni
u tom roku, smatrae se da je nesaglasan za preuzimanjem duga
( neodobravanje).

-Za vreme dok poverilac ne da svoj pristanak, kao I kada odbije dag a da,
ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja.
- Preuzimanje duga nije formalan ugovor, ali ako je za osnovni posao
povodom koga se ovaj oblik promene dunika zakljuuje formalan, I
preuzimanje duga mora biti u istoj formi.

Preuzimanja duga kada je dug obezbedjen hipotekom

-Ukoliko je dug obezbedjen hipotekom, redovan je sluaj da je dunik ujedno I

vlasnik hipotekovane nepokretnosti.

-Problem se javlja kada dunik nije ujedno I vlasnik hipotekovane

nepokretnosti, jer ako dunik ne izmiri dug, a poverilac eli da se namiri iz
nepokretnosti pod hipotekom, poverilac mora da tui vlasnika nepokretnosti.

-Kada hipotekarni vlasnik prodaje svoju nepokretnost, on moe sa

pribaviocem ugovoriti da pribavioc preuzme dug prema hipotekarnom
poveriocu, ali se tada hipotekarni poverilac mora sa tim saglasiti u pismenom
obliku.

-Dejstva ugovora o preuzimanju duga

-Osnovno dejstvo se sastoji u tome to se stari dunik oslobadja obaveze, jer

preuzimalac postaje novi dunik.

-Postavlja se pitanje da li se obligacija ugasila u trenutku kada se stari dunik

oslobadja obaveze I da li nastaje nova obliigacija u trenutku kada
preuzimalac postaje dunik ( to je pitanje identiteta sadrine obligacije).

-Odgovor: obligacija se nije ugasila, ona postoji u pravnom kontinuitetu od

samog nastanka, kada je obavezan bio stari dunik, pa sve dok je ne ispuni
novi dunik.

- Medjutim ukoliko je poverilac bio u zabludi, tj. nije znao da je preuzimalac

prezaduen, ugovor o preuzimanju duga se po samom zakonu konvertuje u
ugovor o pristupanju dugu.

- To ima za posledicu da se stari dunik ne oslobadja obaveze, ve sada

umjesto jednog postoje dva dunika.

-Za ovu zakonsku konverziju potrebna su dva uslova:

-stanje prezaduenosti preuzimaoca u vreme poverioevog pristanka na

ugovor.

-da poverilac u vreme davanja pristanka nije znao za prezaduenost

preuzimaoca.
- Sporedna prava

-Pravilo je da sporedna prava prate sudbinu glavnog potraivanja, dakle

ostaju nepromenjena, ali dve vrste sporednih prava su izuzetak:

a) Jemstvo u trenutku preuzimanja duga, jesmstvo prestaje po zakonu ako

jemac ne pristine da jemi za potonjeg dunika, jer se jemstvo odnosi na
tano odredjelnog dunika I na poseban odnos inter partes et intuitu
personae.

b) Zaloga ovde su mogue dve situacije:

-kada je zalogu dalo tree lice, zaloga prestaje ( razlozi su isti kao I kod
jemstva).

-kada je zalogu dao sam dunik onda zaloga ostaje, jer je sama zaloga bila
deo saglasnosti volja poverioca I dunika.

- Zakonsko je pravilo da preuzimlac, kao potonji dunik, odgovara za sve

kamate koje dospevaju posle stupanja na snagu ugovornih odredaba o
preuzimanju duga, kao I obrnuto predjanji dunik odgovara za kamate koje
su dospele pre preuzimanja duga.

- Prigovori

A) Doputeni prigovori

- Preuzimalac moe da istakne poveriocu sve prigovore koji potiu iz dve

razliite oblligacije:

a)prigovore koji prostiu iz pravnog odnosa predjaneg dunika I poverioca,

ako se odnose na obligaciju iz koje I proizilazi preuzet dug.

-Pa ako je postojala npr. neka mana volje na strane predjanjeg dunika
( npr. poverilac je prevario predjanjeg dunika) preuzimalac moe istai
peremptorni prigovor nepunovanosti obligacije I ukoliko bi uspeo s tim
prigovorom bio bi oslobodjen obaveze koja je proistekla iz ugovora o
preuzimanju duga.

- Preuzimalac moe istai I peremptorni prigovor da je dug ve isplaen u

celini ili pak prigovor lezije.

-Preuzimalac moe istai I peremptorni prigovor zastarelosti potraivanja a

zastarelosti tee I za vreme starog I za vreme novog dunika konstantno.
-Preuzimalac moe istai I dilatorne prigovore, npr. nedospelosti potraivanja.

b) prigovore koji potiu iz (druge, posebne) obligacije koja postoji izmedju

preuzimaoca I poverioca.

- Ovde je mogue izvriti odgovarajuu kompezaciju potraivanja poverioca I

dunika (preuzimaoca).

B)Nedoputeni prigovori

- Preuzimalac nije ovlaen da poveriocu istie prigovore koji su bili vezani za

linost predjanjeg dunika.

-Npr. preuzimalac ne moe izvriti kompenzaciju koju je mogao da izvri

predjanji dunik sa poveriocem ( jer ne moe poverilac raspolagati tudjim
pravom, tj. pravom potraivanja starog dunika prema poveriocu, pa da na
osnovu toga trai takvu kompenzaciju).

37. PRISTUPANJE DUGU

- Pristupanje dugu ima dva oblika: redovan (ugovor o pristupanju dugu) I
poseban (pristupanje dugu u sluaju primanja neke imovinske celine.

A) Ugovor o pristupanju dugu

-Preuzimanjem duga, predjanji dunik se oslobadja obaveze I u obligaciji

ostaje samo jedan dunik primalac.

- Medjutim u pristupanju dugu re je takvom ugovoru zakljuenom izmedju

poverioca I treeg lica, kojim se tree lice obavezuje da e ispuniti
poverioevo potraivanje koje ovaj ima prema svom duniku ali s tim da se
dunikova obaveza ne ugasi.

-Pristupanje dugu slui za poboljanje pravnog poloaja poverioca, jer on

tada u istoj obligaciji ima umesto jednog, dva dunika.

- Za punovanost ugovora nije potrebna saglanost dunika a ak ni njegovo

obavetavanje, jer se ni u emu ne pogorava njegov poloaj (naprotiv).

- Dunici prema poveriocu nisu solidarni dunici, ali se to moe ugovoriti.

- Ako trei isplati dug poveriocu, budui da nije u pitanju jemstvo, on nema
pravo da se regesira od dunika, jer sa dunikom nije u obligacionom odnosu.
- Pristupanje dugu se uspostavlja ugovorom, ali moe I na osnovu zakona
(ako je poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga, a nije hznao
niti je morao znati da je preuzimalac prezaduen, predjanji dunik se nee
osloboditi svoje obaveze, ve e u tom sluaju doi do zakonske konverzije,
tako da e ugovor o preuzimaju duga imati pravno dejstvo koje ima ugovor o
pristupanju dugu).

B) Pristupanje dugu u sluaju primanja neke imovinske celine

- To je poseban ob lik pristupanja dugu koji je uredjen imperativnim

zakonskim odredbama, to znai da je privatna autonomija iskljuena.

- Kada na osnovu ugovora na sticaoca predje neka imovinska celina ili njen
deo, sticalac odgovara, pored prenosioca I to solidarno s njim, za dugove koji
se odnose na tu celinu I to do visine steene active.

- Re je sledeim pravnorelevantnim elementima:

1. Pravni osnov pristupanja mora biti ugovor.

2. Predmdet jugovora je prenoenje imovine u celini ili u delu.

3. Ugovor se moe odnositi kako na gradjanskopravni odnos ( klasian) tako I

na trgovinsko pravo.

4. Odgovornost se odnosi na dugove koji se odnosee na imovinsku celinu.

5. Sticaoc I prenosilac odgovaraju poveriocu solidarno.

6. Sticaoeva odgovornost je ograniena do visine vrednosti steene active.

7. Pravnni osnov ovog posebnog oblika pristupanja dugu moe biti ne samo
ugovor ve I bilo koji pravni posao (npr. zavetanje) koji je podoban za prenos
imovine.

8. Predmet ugovora su I prava I obaveze, dakle posredi je univerzalna

sukcesija koja mora obuhvatiti kako aktivu tako I pasivu.

9. Ugovor odnosno pravni posao moe obuhvatiti fizika ali I pravna lica.

10. Dugovi za koje se vezuju posebna pravila pristupanja dugu moraju biti
vezani za prenetu imovinsku celinu ili njen deo.

11. Sticalac I prenosilac odgovaraju poveriocu solidarno za celokupno

potraivanje pa poverilac moe da zahteva ispunjenje obaveze I od jednog I
od drugog, a ako jedan izvri obavezu u celini, drugi solidarni dunik ima
pravo da od drugog zahteva deo obaveze koji pada na njega.

12. Sticaoeva odgovornost je ograniena I to do visinee vrednosti steene

active, dok prenosilac odgovara za celokupan iznos duga.

- Ukoliko je dug vei od visine koristi koje je primio, sticalac se mora obratiti
prenosiocu radi naknade te razlike.

38. PREUZIMANJE ISPUNJENJA

-Ugovorom izmedju dunika I treeg lica moe se trei obavezati duniku da
e ispuniti njegovu obavezu koju on ima prema poveriocu I tada je re o
preuzimanju ispunjenja.

- Dakle nije re o preuzimanju duga ( preuzimanju duga, predjanji dunik se

oslobadja obaveze) niti o pristupanju dugu ( taj ugovor je ugovor izmedju
poverioca I treeg lica), jer oba ova ugovora podrazumevaju aktivno uee
poverioca I to njegovu saglanost u smislu odobrenja na ugovor, u prvom
sluaju ili saglanost volje pri nastanku ugovora u drugom sluaju.

- Ovde dunik u odnosu na tree lice postaje poverilac, jer se trei obavezao
poverioevom duniku da e ispuniti njegovu obavezu koju ima prema
poveriocu, to znai da tu poverilac nikakvu ulogu.

-trei kao dunikov dunik odgovara poverioevom duniku ( svom poveriocu

) za blagovremeno ispunjenje obaveze prema dunikovom poveriocu ( dakle
poveriocu svog poverioca) kada dunikom poverilac zatrai ispunjenje od
dunika.

- Obligacija koja se zasniva preuzimanjem duga obuhvata samo dunika I

tree lice tako da (prvi) poverilac nema nikakvo pravo prema treem, ali isto
tako obligacija koja je nastala preuzimanjem duga ni u emu ne menja
prvobitnu obligaciju izmedju poverioca I dunika.

- Poverilac ima pravo da od dunika zahteva isplatu odredjenog iznosa novca

I ukoliko trei ne pritekne u pomo duniku I ne izvri isplatu o roku,
odgovarae duniku ( kao svom poveriocu) za naknadu tete.

- Ako se utvrdi da je obaveza dunika prema svog poveriocu pogodjena

sankcijom nitavosti, prestaje I obaveza treeg prema duniku.

- Ispunjenjem dunikove obaveze prema njegovom poveriocu od strane

treeg gasi se obligacija izmedju poverioca I dunika a pravni odnos izmedju
dunika I treeg zavisi od sadrine njihovog ugovora o preuzimanju
ispunjenja ( to moe biti npr. prebijanje, poklon..).

- PROMENA UGOVORNOG POLOAJA SUBJEKATA ( USTUPANJE UGOVORA)

- Ustupanje ugovora je takav ugovor kojim ustupilac prenosi prijemniku svoj

celokupan ugovorni poloaj koji ima s drugom ugovornom stranom, a druga
strana se sa tim saglaava.

- Prijemnik stie sva prava I obaveze koje su u trenutku ustupanja bile na

strani ustupioca.

- Da bi ustupanje ugovora imalo dejstva, potrebni su sledei uslovi:

a) Ugovorni poloaj koji se prenosi mora biti deo dvostranoobaveznog,

teretnog ( to je apsolutni zakonski uslov) I nelinog ugovora ( ustupljeni
ugovor moe biti I intuit personae, ako bi se duga strana sa tim sloila, a
njegovo izvrenje je svakako neophodno).

b) Da se sa ustupanjem izmedju ustupioca I prijemnika saglasi druga

ugovorna strana.

v) Form ustupanja mora da prati ustupljeni ugovor.

- Ustupilac odgovara prijemniku za varitet, odnosno za postojanje dakle I

punovanost ustupljenog ugovora, ali mu ne jemi da e druga strana
ispuniti obaveze.

- Odgovornost za bonitet ( naplativost) se moe posebno ugovoriti.

-Druga ugovorna strana moe prijemniku da istakne sve prigovore koji su

vezani za ustupljeni ugovor (npr. zastarelost potraivanja) kao I prigovore
koje ima iz drugih obligacionih odnosa s prijemnikom ( npr. kompezacioni
prigovor, koji vie ne moe da istie prema ustupiocu).