You are on page 1of 3

Komentar novog Zakona o privrednim drutvima PRO BONO http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/komentar-novog-...

PRO BONO Internet portal za besplatnu pravnu pomo

Postavite pitanje
Pitanja i odgovori
Krivino Pravo
Krivina dela
Krivini postupak
Rehabilitacija
Zastarelost
Stvarno Pravo
Hipoteka i zaloga na pokretnim stvarima
Kupoprodaja nepokretnosti
Slubenosti
Stambeni odnosi
Uknjiba
Zakup
Radno Pravo
Osiguranje za sluaj nezaposlenosti
Ostavrivanje prava iz radnog odnosa u parninom postupku
Penzijsko i invalidsko osiguranje
Prava iz radnog odnosa
Prestanak radnog odnosa
Zdravstveno osiguranje
Nasledno Pravo
Nasledni redovi
Nuni deo
Ostavinski postupak
Testamentarno nasleivanje
Ugovor o doivotnom izdravanju
Obligaciono Pravo
Naknada tete
Obezbeenje ugovora
Ugovori
Zastarelost potraivanja
Porodino Pravo
Alimentacija
Brana imovina
Nasilje u porodici
Razvod braka
Sklapanje braka
Starateljstvo i hraniteljstvo
Usvojenje
Utvrivanje i osporavanje oinstva
Vanbrana zajednica
Izvrni postupak
Parnini postupak
Upravni postupak
Tekstovi
Saradnici Portala
Donacije
Republika Srpska

Komentar novog Zakona o privrednim drutvima


Autor: advokat Nenad Cvjetianin

Preuzmi: Zakon o privrednim drutvima Povezane teme


Osnivanje drutva sa ogranienom odgovornou

Novi Zakon o privrednim drutvima objavljen je u Sl. glasniku RS, br. 36/2001 od 27. maja 2011. godine.

lanovi radne grupe za izradu nacrta Zakona o privrednim drutvima su ovoga puta bili ljudi iz domena prakse, te su pokuali i u dobrom delu uspeli da otklone
odreene nedoumice i nedoreenost prethodnog zakona, kao i odreena neprimenljiva reenja. Meu lanovima radne grupe je bio i glavni registrator Agencije za
privredne registre to je u velikoj meri doprinelo iznalaenju praktinih i vrlo primenljivih reenja.

Donoenjem novog zakona prestaje da vai Zakon o privrednim drutvimaSl. glasnik RS, br. 125/2004 i Zakon o privatnim preduzetnicima. Novo reenje
zakonodavca predvia da se materija privrednih drutava i preduzetnika regulie jedinstvenim zakonom. Ovo reenje kud i kamo bolje to se same kodifikacije
materije tie, ali ostaje nejasno zato zakonodavac nije usvojio i izmenu naziva samog zakona. Ovo sa sledeeg stanovita:

Privatni preduzetnik je fiziko lice koje obavlja privrednu delatnost. Dakle, preduzetnik nije pravno, ve je fiziko lice, a u svakom sluaju nije privredno drutvo. Ovo
je do sada bio razlog za izdvajanje materije koja regulie privatne preduzetnike u zaseban zakon- Zakon o privatnim preduzetnicima. Obzirom da je zakonodavac reio
da spoji materiju, neophodno je bilo da izmeni i naziv samog zakona, te da ga nazove Zakon o privrednim subjektima, jer je to jedan iri pojam koji obuhvata i pojam
privatnog preduzetnika.

U odnosu na prethodni Zakon o privrednim drutvima, novi zakon ne donosi velike promene. Pre bi se moglo rei da je novi zakon pisan kao znaajno poboljanje
postojeeg teksta, nego kao zakon koji donosi sutinske promene. Mnoge njegove norme su izuzetno detaljne i podseaju na sam Kodeks korporativnog upravljanja.

Stoga ostaje utisak da nije bilo sutinske potrebe za donoenjem novog zakona, ve je bilo dovoljno izvriti izmene i dopune postojeeg. Naroito stoga to nije prolo
ni 10 godina od donoenja prethodnog zakona, te se moe i sa ove strane kritikovati njegovo donoenje, naroito sa stanovita stabilnosti kompanijskog prava u celini.

Sintaksiki stil pisanja je jednostavan i logian. U njega su unete direktive Evropske Unije koje su u meuvremenu donete u ovoj materiji, na i u tom smislu se prate
nove tendencije i usklaivanje sa zakonodavstvom EU.
Zakon sadri brojne instruktivne odredbe, jer ne sadre zakonsku sankciju. U tom smislu on je instruktivan i edukativan, to zakoni obino nisu. Obzirom na ovakav
karakter, mogao bi da je javi problem prilikom tumaenja normi. Novi zakon o privrednim drutvima ima 600 lanova, te je za oko 150 lanova obimniji od
predhodnog.

Sledi samo jedna kratka analiza novih zakonskih reenja.

Novim zakonom je predvieno da se svi osnivaki akti, Copyright


izuzev osnivakog
2014, PRO akta
BONO .akcionarskog drutva
Sva prava zadrana. mogu
Napravio menjati, ali da se osnivaki akt akcionarskog drutva ne
: ACWEB

1 of 3 24.7.2014 14:11
Komentar novog Zakona o privrednim drutvima PRO BONO http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/komentar-novog-...

menja. On time, osnivanjem drutva, prestaje da proizvodi pravno dejstvo (smatra se ispunjenim), a sve to je neophodno za funkcionisanje akcionarskog drutva bie
ureeno statutom.
Statut se predvia kao obavezan akt za akcionarska drutva, i on se moe menjati za razliku od osnivakog akta. Dakle, kod akcionarskih drutava osnivaki akt e
predstavljati statiku, a statut dinamiku razvoja i prilagoavanja samog drutva.

Kod drutva s ogranienom odgovornou je zadrano reenje da se osnivaki akt menja odlukom skuptine drutva. Uvodi se proirenje instituta ugovora lanova,
koji ugovori se sada zovu ugovori u vezi sa drutvom i mogu ih zakljuivati i lanovi akcionarskog drutva, a ne samo lanovi drugih drutava, kao do sada.

Jedna od najvanijih novina, koja predstavlja veliko poboljanje je preciznije ureenje instituta proboja pravne linosti, koji sada postaje praktino primenljiv.
Nabrojana su bar etiri razloga za proboj pravne linosti, ali nije re o pozitivnoj enumeraciji, ve samo o nabrajanju primera radi (exempli causa). Svi razlozi su
zasnovani na protivpravnosti ili zloupotrebi samog drutva ili njegove imovine. Jo uvek nema, kao u uporednom pravu, razloga koji su objektivni (kao npr. da je
drutvo jednolano, da se sedite drutva nalazi na adresi na kojoj se nalazi i prebivalite nekog od osnivaa).

U odnosu na samog zastupnika uvode se tri sutinske novine. Prvo, da Zakon izjednaava tzv. zakonskog zastupnika i statutarnog zastupnika, kao da je re o istoj
kategoriji. Drugo, doputa da zastupnik privrednog drutva bude i pravno lice, a ne samo fiziko lice, to je sutinska novina. Tree, po prvi put se predvia i ureuje
kategorija punomonika po zaposlenju. Do sada, ova kategorija zastupnika je pominjana samo u literaturi, ali je ni jedan propis nije ureivao. U pitanju su lica koja
obino rade u prodavnicama ili na slinim mestima, istupaju prema treina kao zastupnici (prodaju robu, primaju ispunjenje od kupca), Ovakva situacija postoji u
praksi ve dugo vremena, ali nije bila ureena ni jednim propisom.
Za razliku od prethodnog zakona, ovaj sada vrlo precizno i tano ureuje prava i obaveze prokuriste. Prokurista nije isto to i zakonski zastupnik, niti je on lice kome
se treba obratiti ako nema zakonskog zastupnika ili je on nedostupan. Prokurista je zastupnik ije se ovlaenje na zastupanje odnosi samo na pravne poslove iz
specijalne pravne sposobnosti privrednog drutva, ali ne i iz opte. Tako prokurista nema ovlaenje zastupanje privrednog drutva u sporu pred sudom ili drugim
dravnim organima, nema ovlaenje da preuzme meninu obavezu, kao ni da zakljuuje ugovore o zajmu. Prokurista je ovlaen da preduzima samo pravne poslove
iz specijalne pravne sposobnosti privrednog subjekta.

to se tie dela zakona koji regulie materiju preduzetnika, tu nema znaajnih novima. Tekst je krai, ali precizniji.

Poredei reenja iz novog zakona u pogledu prometa prava na udeo, reenja se razlikuju samo u nijansa. Meutim, i ovom prilikom je ostalo po neto nedoreeno.

to se tie ortakih drutava, raniji zakon, a ni ovaj novi ne sadre jasne odredbe o nasleivanju prava na udeo u ortakom drutvu. Prethodni Zakon je sadrao jednu
dvosmislenu odredbu o mogunosti nasleivanja lanova ortakog drutva, a ovaj ne sadri nijednu.

Obzirom da je ugovor o ortakluku intuitu personae obligacija, ini se loginim da se udeo u ortakluku ne bi mogao nasleivati, ve da bi nakon smrti ostavioca lana
ortakluka, moralo doi do novane isplate vrednosti njegovim naslednicima. Zakon je ovo pitanje jednostavno propustio da regulie.

Nadalje, novi zakon ne predvia mogunost raspolaganja udelom, ako se ostali ortaci protive. Ovo je jedno dosta loe reenje.
Visina oosnovnog kapitala je takoe promenjena. Kao minimum osnovnog kapitala za drutvo s ogranienom odgovornou zakon propisuje vrednost od 100 dinara,
to se da primetiti da je greka zakonodavca, jer u radnoj verziji stoji zakona 100.000 dinara. Verujemo da e ova greka ubrzo biti korigovana.

Povean je minimalni osnovni kapital za akcionarska drutva na 3.000.000 dinara. Vrednosti su sada izraene u dinarima, za razliku od prethodnog zakona koji je
vrednost izraavao u evrima.

to se samih akcionarskih drutava tie, nema vie razlikovanja izmeu otvorenih i zatvorenih akcionarskih drutava. Sva su, po novom zakonu, postala otvorena.
Zatvoreno akcionarsko drutvo, kao institut francuskog prava je ukinut.

Verovatno najvea novina je omoguavanje izbora sistema upravljanja privrednim drutvima, pre svega drutvima kapitala. U svetu dominiraju dva glavna modela:
jednodoman i dvodoman (nazivaju se jo i: monistiki i dualistiki; jednoslojan i dvoslojan). Jednodoman postoji ako pored skuptine, drutvo ima jo samo jedan
organ (najee je to odbor direktora ili direktor) pri emu nema nadzornog organa. U dvodomom sistemu, osim skuptine postoji uprava i nadzor. Nadzorni organ bira
upravu, ali i odobrava znaajnije odluke, a uprava (direktor i eventualno jo neki organi) odgovara nadzornom organu. Za zemlje sa evropsko-kontinentalnim pravnim
sistemom tipian je dvodomi sistem, dok je u zemljama anglosaksonskog prava karakteristian jednodoman.
Ovo je jedno dobro reenje, koje je sada predominantno u Evropskoj uniji. Ideja je da se samim osnivaima ostravi izbor ureenja organa akcionarskog drutva
izmeu jednodomnog i dvodomnog. Sami osnivai e se verujemo pridravati tradicije svog pravnog sistema prilikom izbora modela. Ovo je jedno dobro i
opteprihvaeno reenje.
Statusne promene su preciznije i jasnije ureene. Ipak, i dalje ima nekih nedoumica.

Novi Zakon predvia mogunost prinudne likvidacije. Sada kada je i to predvieno, poetak postupka likvidacije ne zavisi iskljuivo od samog osnivaa, kakvo je bilo
dosadanje reenje. Sama prinudna likvidacija je postupak koji sprovodi Agencija za privredne registre u odreenim sluajevima koji su predvieni zakonom, a
sprovodi ga tako to, posle propisanih radnji zapoinjanja, sama upisuje prestanak drutva, dok prava, obaveza i odgovornost prelaze na lanove drutva,
proporcionalno veliini njihovih uloga.

Beleimo povratak na neka starija reenja koja je predviao Zakon o preduzeima iz 1996 godine, a to je pravna forma poslovnog udruenja.
Naposletku zakonodavac je predvideo period od est meseci za usklaivanje sa novim Zakonom o privrednim drutvima, oigledno svestan malih izmena koje e
privredna drutva morati da preduzmu.

Podsetimo, prethodni zakon o privrednim drutvima je predviao rok od dve godine za usklaivanje.

to se samih drutava sa ogranienom odgovornou tie, to se uglavnom odnosi na osnivaki kapital, obzirom da je velika veima drutava sa ogranienom
odgovornou uplaivala minimalni osnivaki kapital. Dakle neophodno e biti da se povea osnivaki kapital.

to se akcionarskih drutava tie i kod njih e morati da se uskladi osnivaki kapital sa izmenama, a takoe da zatvorena akcionarska drutva promene pravnu formu
u akcionarsko drutvo ili u drutvo sa ogranienom odgovornou, kao i da eventualno promene sistem upravljanja.

Podeli ovo:

Tweet 1 0 Share tampanje E-pota

Pretraga
ili izvrite pretragu po kategorijama

PRO BONO

2 of 3 24.7.2014 14:11
Komentar novog Zakona o privrednim drutvima PRO BONO http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/komentar-novog-...

Ovde moete pogledati odgovore na pitanja naih posetilaca.

3 of 3 24.7.2014 14:11