Ovo je moje miljenje. Ovo je moje osjeanje.

ASERTIVNOST

Naa kultura tradicionalno njeguje i podstie odreena uvjerenja o

odgovarajuem ponaanjima, naroito s obzirom na uloge i pol. Ova kulturom
podsticana uvjerenja mogu onemoguavati ljude da se zauzmu za sebe i da se
ponaaju skladu sa svojim pravima. Kada se upranjava ponaanje koje nije u skladu
sa ovim tradicionalnim uverenjima esto se javlja osjeanje krivice ili sramote i stida.
Potvrivanje sebe pred drugim ljudima ili asertacija obuhvata izraavanje ili
iskazivanje sebe na nain koji podrazumijeva zauzimanje za svoja lina prava i
izraavanje svojih misli, oseanja i uvjerenja na direktan, iskren i odgovarajui nain,
istovremeno vodei rauna i ne ugroavajui lina prava druge osobe. Osnovna poruka
u izraavanju sebe je: Ovo je moje miljenje. Ovo je moje osjeanje. Ovo je moje
vienje situacije. Ova poruka izraava "ko je osoba" i izgovara se bez dominacije,
poniavanja i degradiranja druge osobe. U asertaciji su ukljuene dvije vrste
uvaavanja: uvaavanje sebe, u vidu izraavanja svojih potreba i elja i zauzimanje za
svoja prava, uz istovremeno uvaavanje potreba, elja i prava druge osobe. Jaina
glasa je odgovarajua situaciji, kontakt oima je vrst, ali ne prelazi u piljenje u
sagovornika, tjelesni stav i gestikulacija pokazuju snagu i sigurnost, ali ne nadmo,
govor je ravnomjeran, jasan, izraajan i naglaava rijei koje su kljune za poruku koja
se saoptava. Druga osoba se osjea uvaeno i potovano.

Kada se ponaamo PASIVNO dajemo priliku drugoj osobi da nas povrijedi, jer
izraavamo svoje misli i osjeanja na toliko pokoran, popustljiv i izvinjavajui nain da
druge osobe mogu lako da ta naa osjeanja zanemare. Tada poruka koju aljemo
drugoj osobi jeste: Ja nisam vaan moe da me iskoristi. Moja osjeanja nisu vana
tvoja jesu. Moje misli nisu znaajne samo tvoje vrijedi sasluati. Ja sam niko i nita
ti si superioran. Neverbalno ponaanje obuhvata nesiguran kontakt oima sa
upadljivim skretanjem pogleda, nervozno pribliavanje ili uzmicanje od druge osobe,
povijanje ramena, pokrivanje usta rukom, nervoznu gestikulaciju i drvenast tjelesni stav.
Glas moe biti pjevuei ili pretjerano mek. Govor je usteui i ispunjen pauzama, a grlo
se esto proiava. Mimika takoe otkriva nesigurnost, na primjer smijeh ili
namigivanje kada se izraava nezadovoljstvo ili bijes. Druga osoba osjea krivicu ili
superiornost.

AGRESIVNO ponaanje, s druge strane obuhvata direktno zauzimanje za svoja

prava i izraavanje svojih misli, oseanja i uverenja na nain koji je obino
neodgovarajui i uvijek naruava ili kri prava druge osobe. Kao cilj ovdje je
nadvladavanje i pobjeivanje, a pobjeda se postie poniavanjem, srozavanjem,
omalovaavanjem ili nadvladavanjem drugih ljudi tako da se osjete slabijim u odnosu i
manje u stanju da izraze i brane svoja prava i ciljeve. Ovdje se susrijeemo sa
sledeom porukom: Ovako ja mislim a ti si glup to misli drugaije. Ovo ja elim a
ono to ti eli nije znaajno. Ovo su moja osjeanja a tvoja osjeanja se ne uzimaju
u obzir. Kod agresivnog ponaanja, neverbalni inioci izraavaju dominaciju i
poniavanje druge osobe. Osoba ne skida pogled sa sagovornika i pilji u njega
ispitivaki i procjenjivaki, otrina glasa ne odgovara situaciji i glas ima sarkastian
prizvuk. Tjelesni stav je nadmen i esto moe ukljuivati gestikulaciju, kao na primjer
pokazivanje ili prijetnja prstom. Druga osoba osjea povrijeenost i ponienost.
Najei razlog zato su ljudi neasertivni i pasivni u komunikaciji je strah da e izgubiti
podrku i prihvatanje od strane druge osobe. Osoba kao da vjeruje "Meni je ivotno
neophodno da me drugi ljudi prihvataju i da budu na mojoj strani." Ipak, neasertivnost
ne garantuje podrku i prihvatanje. Ljudi su vie skloni da saaljevaju, nego da prihvate
nekoga ko je neasertivan. Saaljenje se moe pretvoriti u iritiranost i gaenje prema
osobi.
Postoji nekoliko prednosti koje bi mogle biti dovoljan razlog da odaberemo
asertivni pristup u komunikaciji. Prvo, kada se uvaavaju svoja i tua prava i elje i kada
se konflikt interesa razrjeava otvoreno i fer postoje vee anse (ali ne i stopostotna
garancija) da zadovoljimo svoje potrebe i interese u toj komunikaciji. Upranjavanje
asertivnog pristupa vremenom rezultira boljim prihvatanjem sebe i poveanjem
samopouzdanja, to dovodi do smanjenja potrebe za tuim prihvatanjem i
odobravanjem.
Ljudi koji su esto agresivni u komunikaciji veinom imaju strah da e izgubiti kontrolu
nad situacijom i drugom osobom i da e tako postati ranjiviji u komunikaciji. Osoba se
ponaa kao da vjeruje: "Od ivotne je vanosti da budem nedodirljiv i u stanju da
kontroliem druge ljude".
Agresija ne garantuje kontrolu nad drugim ljudima. Obino se previa da ljudi na
agresiju reaguju sabotaom. Iako na prvi pogled izgledaju pomirljivo i pokorno, oni trae
naine da se na prikriven nain odupru kontroli agresora, najprije naputajui njegovo
okruenje po svaku cijenu.
Postoji nekoliko prednosti asertacije nad agresijom. Prvo, asertacija
podrazumijeva bolju kontrolu sopstvenog ponaanja, to donosi osjeaj zadovoljstva.
Asertacija vodi u bolje prihvatanje sebe, to smanjuje osjeaj nesigurnosti i ranjivosti.
Tree, asertacija doprinosi da odnosi sa ljudima budu bliskiji i vie emocionalno
zadovoljavajui. Asertacija poveava anse (iako ne garantuje) da e obije strane u
odnosu bar djelimino postii svoje ciljeve i zadovoljiti svoje elje i potrebe.