Praenje i ocenjivanje u nastavi

Priruni materijal

KRITERIJUMI OCENJIVANJA

Kriterijume ocenjivanja moemo definisati kao merila kroz koja su operacionalizovana

oekivanja u vezi sa predmetom procenjivanja: oekivano i/ili realizovano postignue ili
drugi aspekti aktivnosti i napredovanja uenika.

Neka pravila za definisanje kriterijuma ocenjivanja:

Kriterijumi ocenjivanja planiraju se u sklopu planiranja aktivnosti, te moraju biti u
bliskoj vezi sa ciljevima uenja, eljenim ishodima i samom logikom aktivnosti koju
elimo da ocenjujemo.
Poeljno je da se vrlo detaljno i precizno odnose prema strukturi uenikog
postignua.
Poeljno je da su dodatno operacionalizovani u odnosu na nivo postignua - da
eksplicitno izraavaju skalu postignua i nain ocenjivanja istih.
Poeljno je da su jednostavno formulisani, kako bi uenicima bili razumljivi.
Neophodno je da su uenicima poznati pre pristupanja realizovanju neke aktivnosti.

Funkcija kriterijuma ocenjivanja za uenika:

ine postupak ocenjivanja vidljivim za uenike
pokazuju ta e se ocenjivati (struktura zahteva) i ta je ocenjivano (struktura
aktivnosti uzetih u obzir pri ocenjivanju)
pruaju povratnu informaciju o nivou ostvarenog u okviru svakog kriterijuma
treba da motiviu uenika na dalje uenje (porukom da se njegov trud detaljno i
precizno razmatra i porukom da se u sloenom kolskom uenju uvaavaju razliiti
aspekti napredovanja)
osposobljavaju uenika za upravljanje sopstvenim uenjem
osposobljavaju uenika za samoocenjivanje

Funkcije kriterijuma ocenjivanja za nastavnika:

Unose izvesnu preciznost u nain ocenjivanja, smanjuju greke u ocenjivanju
Pomau da nastavnik bude dosledan u postavljanju zahteva i potovanju istih pri
ocenjivanju.
Doprinose razumevanju uenika i nastavnika u nastavi.
Doprinose deljenju odgovornosti za uenje i ocenjivanjae izmeu nastavnika i uenika.
Pruaju nastavniku povratnu informaciju o sopstvenom i uenikom radu.

OBUHVATNOST JEDNOSTAVNOST PRECIZNOST RAZUMLJIVOST

PRIMERI KRITERIJUMA OCENJIVANJA

PRIMER 1: KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE TRUDA

Ogranieno se trudi
Privodi kraju samo nekoliko zadataka
Potrebno je dete stalno podesati na zapoeti zadatak, retko motivisano
Zaboravlja zadatke, ne dovrava ih, netano radi ili sa zakanjenjem
Nedosledno se trudi
Motivisan je da zavri veinu zadataka iako neki nisu potpuno uraeni
S vremena na vreme treba ga podsetiti da zavri zadatak
Ponekad slua sa panjom, uestvuje u diskusijama i aktivnostima, sarauje u
grupnom radu
 Praenje i ocenjivanje u nastavi
Priruni materijal

Dovoljno se trudi
Obino je motivisano i radi zadatke
Zavrava zadatke na vreme
Obino slua sa panjom, uestvuje u diskusijama i aktivnostima odeljenja,
saraujme u grupnom radu
Izraeno se trudi
Lino motivisano
Sa voljom zavrava zadatke
esto trai izazove u uenju
Skoro uvek slua sa panjom, uestvuje u diskusijama i aktivnostima odeljenja,
sarauje u grupnom radu
Izuzetno se trudi
Samouvereno i samostalno dete
Trai izazove u uenju
Zadatke zavrava sa entuzijazmom
Slua sa panjom
Zduno uestvuje u diskusijama/aktivnostima
Doprinosi korisnim razmenama tokom grupnog rada
Preuzima odgovornost za sopstveni razvoj
(preuzeto iz materijala projekta itanjem i pisanjem do kritikog miljenja)

PRIMER 2: MOGUI KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE RADA U GRUPI / TIMU

Procena procesa rada

Kvalitet snimanja potreba i problema sa kojima e se raditi
Proces redefinisanja ciljeva u toku rada
Prilagoavanje procesa rada mogunostima lanova i problemu
Procena produkta/proizvoda
Merenje postignutih rezultata
Procenjivanje kvaliteta proizvoda prema odreenim kriterijumima: originalnost,
pedantnost, brojnosti, ekonominosti, estetskim i dr.
Procena kvaliteta konanog izvetaja akcije/projekta kojim se grupa bavila
Procena meusobne interakcije
Procena kvaliteta vostva grupe/tima
Procena kvaliteta saradnje sa drugim lanovima grupe/tima
Procena brojnosti i kvaliteta vetina koje je grupa osvojila tokom zajednikog rada
Kod pojedinaca lanova grupe moemo procenjivati
Kvalitet i kvantitet angaovanja
Kvalitet i kvantitet aktivnosti preuzetih da bi se dostigao cilj
Kvantitet i kvalitet reenih zadataka ili napravljenih proizvoda
Kvalitet saradnje s drugim lanovima tima
Kvalitet razreavanja konflikata
Kvalitet prezentovanja svojih rezultata
Kvantitet i kvalitet odreene dokumentacije
Kod voditelja moemo procenjivati
Kvalitet i kvantitet planiranih aktivnosti
Kvalitet dnevnog plana
Kvalitet ostvarene interakcije meu lanovima grupe
Kvalitet posredovanja u razreavanju konflikata
Kvalitet i kvantitet koordinacije sa telima relevantnim za rad grupe
Na koji nain potuje uesnike grupe i njihove potrebe
Kvantitet i kvalitet voene dokumentacije
 Praenje i ocenjivanje u nastavi
Priruni materijal

bihejvi- visoka ocena prosena ocena

oralna
dimenzija
prisustvovanje retko izostaje i samo kada je
opravdano, organizuje nadoknadu
uenja proputenog
priprema dobro pripremljen, na vreme
obavlja zadatke sa velikom
panjom, povezuje sa ranijim
uenjem
ozbiljnost, motivisan je, radoznao i spreman
motivisanost na istraivanje, postavlja smislena
pitanja u diskusijama, dosta ui,
povezuje sa drugim saznanjima i
iskustvima
zalaganje pokazuje odgovornost, i stav da
(posveenost) moe da uspe, motivaciju i
usmerenost ka uspehu, uiva
uenju i vrednuje ga, slua
povratnu informaciju i radi prema
njoj
uloeni trud ita, ui i misli o sadrajima
redovno, poinje izradu zadataka
na vreme, ulae dodatno vreme i
napor kada je potrebno
vetine govori samouvereno i dobro pie,
komunikacije prezentacije i radovi su mu dobro
pripremljeni i informativni
rezultati Ispiti i radovi su uvek najvieg
kvaliteta, znaajno doprinosi
aktivnostima u razredu, rad
pokazuje kritiko miljenje
Neke bihejvioralne dimenzije ocena mogui kriterijumi, Williams, 1993.
nekada kasni na as, povremeno ili
retko odsustvuje zbog drugih stvari
koje smatra prioritetima
radi zadatke na vreme, ali ponekad
nedovoljno paljivo i bez
udubljivanja
nezainteresovan je za sadraj i s,
uestvuje u aktivnostima bez
entuzijazma, pokazuje umereno
interesovanje za predmet
retko radi vie nego to mora, retko
pokazuje inicijativu, nedovoljno
zainteresovan za povratnu
informaciju i opaa sebe kao rtvu
nema razvijene navike redovnog
uenja i rada zadataka, esto
poinje da radi zadatke u poslednji
as, ne ulae dodatno vreme i
napor za produbljivanje znanja
prezentacije i pisan radovi nisu
dovoljno jasni i dobro organizovani,
sadraj je ogranien nedovoljnim
komunikacijskim vetinama
rezultati su neujednaeni po
kvalitetu, pisan radovi i usmeno
izlaganje pokazuju delimino
razumevanje pre nego vladanje
materijalom.

Razvijanje kriterijuma za procenu postignua mogui koraci

1. Izaberite ponaanje koje ete procenjivati.

2. Identifikujte aspekte dimenzije i deskriptore odgovarajueg ponaanja.
3. Napravite skalu sa odgovarajuim brojem nivoa:
- raspodelite ranije radove uenika u odgovarajui broj grupa (na primer:
izuzetni, neprihvatljivi, osrednji...)
- za svaki od deskriptora definiite ta te radove ini takvim da pripadaju
odgovarajuoj grupi
- definiite: koja postignua neete smatrati uspenim
- napravite opise za svaki od nivoa postignua
- izaberite radove koji su dobri primeri deskriptora i odgovarajueg nivoa
postignua.
- preispitajte jo jednom kriterijume i deskriptore zajedno sa kolegama
4. isprobajte kriterijume na nekom novom uenikom radu (koji niste ranije
ocenjivali)
5. upoznajte uenike sa kriterijumima, deskriptorima, primerima ...