Kroz pustinju i praumu

Knjievna vrsta: avanturistiki roman

Tema: Otmica dece Nele i Stae i njihovo spasavanje.
Ideja (poruka): Utkana je u pohvalu hrabrosti i snalaljivosti s ciljem da se
meu mladim itaocima neguje duh patriotizma. "Poljska nee propasti ako
ima sinove kakav je bio mladi Tarkovski.
Mesto i vreme radnje: Egipat, Port Said, Afrika krajem 19-tog stolea.
U pozadini prie o otmici dvoje dece kao straan dekor posluio je ustanak
mahdista u Sudanu (1873/74. godine). Taj ustanak, protiv Egipta, ustvari, bila je
borba protiv irenja engleskog kolonijalizma. Stav pisca prema ustanku izrazito je
negativan, a njegova ocena netana i tendenciozna, to treba imati u vidu prilikom
itanja ovog dela.

Fabula
Zaplet poinje hapenjem Smajina, njegove ene Fatime i njihove dece zbog
toga to je Fatima roaka Muhamed-Ahmeda Mahdija, voe ustanka u Sudanu. On,
naime dri vei broj Evropljana u zatoenitvu i nehumano s njima postupa.
Egipatska vlast pod snanim uticajem Engleske dola je na ideju da Smajina i
njegovu porodicu menja za zarobljene Evropljane. Smajin ubedi vlasti da e on
uspeti da nagovori Mahdija da pusti zarobljenike. Meutim, izneveri obeanje i pree
da se bori na strani ustanika. Fatima i deca ostaju u kunom pritvoru. Ona, zatim,
odlazi kod gospodina Raulisona, Nelinog oca, koji je kao jedan od direktora drutva
Sueckog kanala imao izvesnog uticaja na vlast, i moli ga da se kod vlasti zauzme za
njeno oslobaanje. Istovremeno, pak, tajno alje pismo Hamisu da otme Nelu,
osmogodinju Engleskinju, i Stau, etranestogodinjeg Poljaka, i odvede ih Smajinu
kao taoce do njenog osloboenja. Poto su gospodin Raulison i Vladislav Tarkovski,
Stain otac i glavni inenjer istog drutva, morali otii van Port Saida da nadgledaju
radove, bilo je dogovoreno da Hamis povremeno k njima dovodi decu. On koristi tu
priliku da uz pomo Idrisa i Gebra otme decu. Tri dana njihovi roditelji uzalud su
ekali na dogovorenom mestu, a onda shvate da su deca oteta, pa organizuju
poteru. Karavan sa otetom decom skree sa dogovorenog puta i prelazi u galop. Kad
Staa vidi da kamile ne "lete" samovoljno, ve da ih beduini ibaju, shvati da su oteti,
i tu neprijatnu vest saoptava Neli. Predloi joj da bace rukavice kako bi ih potera
mogla lake pratiti. Meutim, rukavice pronae Gebr i biem udara Nelu, a Staa
skoi da je odbrani, ali posle neravnopravne borbe, bude bievan. Ko zna kako bi se
to zavrilo da Idris ne zaustavi svog brata, nazvavi ga ludakom, ree da deca
moraju Smajinu stii iva. Na putu kroz pustinju karavan nailazi na niz prepreka od
kojih su, pre svega bile vremenske nepogode izazvane silnim olujama, egom i
kiom. Staa sve vreme razmilja o begu. U jednoj prilici, dok su ostali spavali,
doepa se puke i municije, ali ga oda radosni Sabin lave. Otmiari pobesnee i
brzo ga savladaju. Gebr mu ak htede odsei desnu ruku, ali ga opet zaustavi Idris.
U meuvremenu Mahdi je zauzeo Kartum, pa se broj njegovih pristalica stalno
uveavao. ak i Sudanci iz potere preoe na stranu otmiara. Staa poe da gubi
nadu za spas. Raunao je jedino s tim da e ih Smajin potedeti radi razmene. Kad
su posle niz dogodovtina stigli kod "proroka" Mahdija, on od deaka zatrai da
pree u islamsku veru. Poto to Staa odbi, Mahdi ih poalje na dalek i teak put
uveren da e na tom putu umreti. Tako e on u oima sveta ostati milosrdan, a i
osveta nee izostati. Otmiari su bili razoarani slabom nagradom za veliki trud i

1
nerado su pristali na novo putovanje, pa su bili ljuti na decu. Pred sam put umre
Nelina dadilja Dina. Da bi mladu Engleskinju uteili, dodele joj novu slukinju crnkinju
Meu. Kako je u mestima kroz koja su prolazili bilo malo hrane, deca su skoro
gladovala. Kad je Staa za novac, to im je dao jedan dobroudni Grk, kupio malo
urmi i pirina, Gebr mu otme hranu. Staa je morao da radi teke poslove, pa ak i
da prosi da bi prehranio malu Nelu, a on je jeo samo kukuruz ukraden od kamila.
Istovremeno, davao joj je i kinin (lek protiv groznice), a sam ga nije uzimao.

Vrhunac radnje je kad otmiari na putu ka Smajinu kroz klanac naiu na lava.
Kako ga nisu mogli zaobii, Gebru pade na um da zakolje svog roba, mladog crnca
Kalija. Staa ga odvrati od zle namere, i zatrai puku da ubije lava. Gebr i ostali se
sloie. Staa zgrabi pune ake metaka i puku. Ubije lava, a onda i Gebra i Hamisa.
Beduini umesto da bee, potre k Sai da ga zakolju, ali nisu preli ni desetak koraka
i oni padoe pogoeni mecima. Deca su konano bila slobodna. Sad ih je bilo
etvoro: Nela, Staa, Mea i Kali. Nela je bila strano potresena jueranjim uasnim
prizorom i nije mogla spavati. Budan je bio i Staa, koji je i sebe i Nelu ubeivao da
je morao ubiti otmiare, jer je bilo: "oni, ili mi". Jedno vreme deca su ila kroz klanac,
a potom preoe u dunglu. Tamo jedne noi umalo da nastradaju od lavova. Spas
su nali na oblinjem drvetu. Lavovi, pak, rastrgnu tri konja, pa su deca sutradan
jedva pronali dva konja i magarca sa opremom. Ponovo se vraaju u klanac, ali tu
naiu na stenovitu prepreku, koja je u zarobljenitvu drala i jednog slona. Staa je
hteo da mu prekrati muke, jer je bio na umoru od gladovanja. Nela to nije dopustila,
pa su slona morali da hrane. Onda je za Stau doao najtei trenutak. Nela e
razbolela od groznice, a kinina nije vie bilo. Preivela je prvi napad, ali kad je posle
desetak dana stigao i drugi, bila je tako iscrpljena da je buncala i nije mogla da hoda.
Staa je mislio da je to kraj za devojicu.

Obrt (peripetija): Meutim, Kali spazi u daljni dim, i Staa bez oklevana, bez
obzira na opasnost, peice kroz praumu, jo te noi poe da trai lek. Imao je sree
jer kraj vatre spazi belog oveka u krevetu. Bio je to izvesni vajcarac Linde, koga je
ranio divlji vepar. Linde mu da ne samo kinina, ve i onja da se moe bre vratiti.
Nela se poela oporavljati, a Staa u znak zahvalnosti, obilazio je ranjenika.
Meutim, posle tri dana Linde umre, pa Tarkovski u svoj logor povede njegovog
slugu, crnca Nasibu. Staa je iz vajcarevog logora preneo dosta puaka i municije.
Sad vie nije brinuo da li e imati dosta baruta. Napravio je improvizovanu minu i
razneo stenovitu prepreku. Put je bio slobodan. U meuvremenu Nela je pripitomila
slona i dala mu ime King. Po Lindeovom savetu otili su na oblinju planinu gde je na
visoravni bilo prazno crnako selo.Tu su se oporavljali, jer je bilo hrane i pitke vode u
izobilju. Deca su od ribljih mehurova i hartije pravila zmajeve na kojima je bila
ispisana poruka za spas. Bilo je i drugih zanimljivih zbivanja. Ogromna gorila bila je
ugrabila Nasibu. Nelin pas Saba je pritekao u pomo, ali majmun ga umalo ne ubi.
Problem je reio King tako to je zver uhvatio surlom, bacio je i kljovom dotukao.
Nakon izvesnog vremena, morali su na put. Nerado napustie planinu. Ili su
dunglom i s vremena na vreme nailazili na crnaka sela. U jednom od njih
metanima Kali predstavi Nelu kao dobrog duha Mzimu. Ta pria se ponavljala. U
drugom selu poglavica se pohvali neobinim fetiem koji je stigao s Meseca, a Staa
prepozna u njemu jednog od onih zmajeva, pa odlui da ih i dalje pravi i alje. Posle
niz peripetija naa druina stie u selo Va-Hima, plemena gde je vladao Kalijev otac
Fumba. Meutim, ba tad je voen rat sa susednim plemenom. Va-Hima odnese
pobedu, ali u borbi pogine stari Fumba. Tako Kali postane novi kralj. Karavan se ovde

2
zadrao tri nedelje dok nisu kako-tako obuili crnce da rukuju pukama. Pred polazak
Kali saopti Stai da e ih on pratiti do velike vode. Tarkovski se u poetku protivio,
jer je Kali mogao ostati bez prestola, ali na kraju pristane.

Posle nekoliko dana putovanja, planinski predeo zameni ravnica.Ovde ih

zadesi velika nevolja, jer su vraevi iz Kalijevog plemena ubili straara i odneli sa
sobom meine sa pijaom vodom. Ali su i sami nastradali od nekih zveri. Meutim,
karavan osta bez vode. Jaka ega pojaavala je e, i druina je bila na kraju
snaga. Preokret nastaje kad Saba pronae paket sa signalnim raketama. Staa je
brzo ispalio jednu, pa drugu, a onda je s druge strane stigao odgovor u vidu signalne
rakete. Ljudi iz oba tabora pohitae u susret jedni drugima. Bili su to stari Staini
prijatelji kapetan Glen i doktor Klari, koji nisu imali za cilj da trae otetu decu.

Epilog: Kapetan Glen i doktor Klari nali su jedan od onih zmajeva i odlue da
trae decu. Poto su nai junaci dobili hranu i vodu, radost zavlada u kapetanovom
logoru. Put natrag poe treeg dana. To je istovremeno bio i dan rastanka sa Kalijem.
Pri rastanku prolilo se mnogo suza. Deca i kapetan usput su priali o doivljajima.
Staa sazna da Mahdi vie nije meu ivim, jer je umro od infarkta. Odmah po
povratku u Port Said, gospodin Raulison odvede Nelu u Englesku. Stau otac dade u
kolu u Aleksandriji. Deca su pisala jedno drugom skoro svaki dan, ali se nisu videli
deset godina. Onda su se venali. Mladi brani par iveo je u Engleskoj do smrti
Nelinog oca. Zatim odlue da pou na putovanje po mestima gde su kao deca bili.
Na kraju nastane se u Poljskoj gde su iveli sa osedelim Stainim tatom.

Glavni likovi

U galeriji likova romana "Kroz pustinju i praumu" centralno mesto pripada

Stai i Neli. Staa, Stanislav Tarkovski, bio je pomalo uobraen i samohvalisav, ali je
uio odlino. Odvaan je, iskren, umean i hrabar ( vidi scenu kad se suprotstavlja
starijem i snanijem Gebru da zatiti Nelu). esto se ponaa kao odrastao ovek.
Hrabrost dolazi do izraaja i onda kad odbija da prihvati islamsku veru. Istovremeno,
vrlo je osetljiv, nesebian i plemenit. Radi i prosi da bi dobio malo urmi i pirina za
Nelu, a on jede samo kukuruz ukraden od kamila. Brine se za njeno zdravlje, pa joj
daje lek protiv groznice, a sam ga ne uzima. Kad se razbolela, bez oklevanja trai
kinin. U tekim situacijama u stanju je suoiti se sa nedaama. Roen je u Port Saidu
kao edo pustinje. Bio je odlian jaha, dobar strelac i u svojoj 14-oj godini jedan od
najboljih plivaa. Nauio je mnoga nareja afrikih plemena, govorio engleski,
francuski i poljski. Nela,osmogodinja devojica zelenkastih oiju sa aneoskim
licem, bila je privrena ocu i svom velikom zatitniku Stai. Hrabra je kad svojim
telom titi Stau od bievanja; plemenita jer neguje iznemoglog slona.

Sporedni likovi

Likovi Arabljana slikani su sa naglaenom notom verskog fanatizma. Meu

njima po tome se, ali i po okrutnou, istie Gebr (vidi kako biuje Nelu i Stau), ili
kad hoe Stai, za kaznu da odsee desnu ruku. Sujeveran je i bogobojaljiv. Njegov
brat Idris, takoe, bogobojaljiv, ali je human ( spasava Stau od ludakog bievanja,
spreava Gebra da Stai odsee ruku). Razuman je, ali gramziv i slavoljubiv (Sanjao
je da e ga zbog otmice dece Mahdi obasuti zlatom i da e ga uiniti bar emirom).
Hamis, glavni organizator otmice, takoe sujeveran, ali civilizovan. U dubini due

3
zao, ali to prikriva. Kad pomisli da je dola potera, klei pred Staom i moli za
oprotaj, ali im se situacija promeni, na sceni je njegovo pravo lice, lice verskog
fanatika. Mahdi je bio ovek srednjih godina, upadljivo gojazan i skoro crn,
tetoviranog, okruglog lica nalik na crtee koji predstavljaju pun mesec. U jednom uhu
imao je veliki kolut od slonovae. Nosio je belu odeu i belu kapu. Kao verski fanatik i
dobar govornik saiveo se sa ulogom boijeg izaslanika; umeo je da svoje besede
oboji jakim emocijama (vidi kako plae dok velia rat protiv "nevernika") i tako
pridobije ogroman broj pristalica, koji je stalno rastao, naroito posle borbi u kojima je
izlazio kao pobednik. Kali, mladi crnac iz plemena Va-Hima, irokih snanih ramena,
dobroudan, odan i veran Stain i Nelin prijatelj. Mnogo im je pomogao na putu do
povratka u civilizaciju. Mea, mlada crnkinja dugih i tankih nogu, Nelina sluavka,
poto je umrla dadilja Dina. Gospodin Raulison, Nelin otac, jedan od direktora
drutva Sueckog kanala, mnogo voli svoju kerkicu, paljiv je i oseajan, tim vie to
je Nela ostala bez majke. Za Boi poklanja joj ogromnog psa Sabu (na arapskom
lav). Gospodin Vladislav Tarkovski, stariji inenjer istog drutva, Stain otac, ima
epizodnu ulogu na poetku romana. Voli svog sina, ponosan je to je Staa uspean
u svim oblastima, ali kritikuje sinovljevu sklonost ka samohvalivosti. Za gospodina
Raulisona vezala ga je, pored posla i zla sudbina - da su obojica ostali bez supruga.
To je bio i razlog to su se druili van posla. Fatima, Smajinova ena, mlada
Sudanka, Mahdijeva roaka, ila je potpuno otkrivenog lica; mrke koe i prekrasnih,
ali divljih i donekle opakih oiju. Javlja se u uvodnom delu romana. Vidi se da je
lukava i prepredena. Moli gospodina Raulisona za pomo, a tajno planira otmicu
njegove kerkice. Dina, Nelina dadilja, stara crnkinja, slabovida, posluna i odana
do smrti. Gospoa Olivije, Nelina uiteljica, javlja se samo u uvodnom delu. Na put
s decom nije pola jer ju je ujela korpija, a nije ni bila voljna da udobnu vilu u Port
Saidu zameni za boravak pod atorom.