You are on page 1of 25

KO DANAS ZAISTA VLADA RUSIJOM?

(Prvi deo)

Sva dogaanja koja su uvela Ukrajnu u graanski rat (ulini protesti, svrgavanje demokratski
izabranog predsednika i konano oruani sukobi) tipina su slika perfidne orkestracije sukoba velikih
sila, posebno Velike Britanije, po raznim delovima sveta. Poslednjih decenija ovakve orkestracije
ratova su sve uestalije, a obini graani, bar oni malo promuurniji ili koji su sami doiveli da budu
uvueni u ovakve politike i psiholoke operacije (kao mi iz bive Jugoslavije) sada to sve vie
primeuju.
Da li je kriza u Ukrajni samo jo jedan britanski politiki het trik za stvaranje Evroazije kao nove
vizantijske imperije u kojoj su venecijanski trgovci imali poseban trgovinski status.

Pie: Ivona ivkovi

RAT JE TRGOVCIMA MIO MA GDE BIO


Niko danas i ne spori da sukob u Ukrajni nije spontana reakcija naroda pro-evropske i pro-ruske
orijentacije, ve jasno ispoljen politiki uticaj spolja, pre svega SAD, kao i Nemake koja se ispred EU
najvie i eksponirala u svrgavanju Viktora Janukovia.
Sa druge strane Rusija, koja je na Zapadu do pre samo nekoliko decenija u periodu Hladnog rata
doivljavana u SAD kao komunistiki monstrum i rasadnik uasne komunistike ideologije (narod na
Zapadu prosto oboava eksploatatorski kapitalizam), nakon anesksije Krima danas ima sve vie
simpatija. Kau, logino je to je Putin tako reagovao jer on titi interes Rusije.

Iako politiku volju ruskog naroda, koji broji 140 miliona dua, predstavlja ve 14 godina jedan
omanji ovek, Vladimir Putin (koga na zapadu zovu car), Rusija je sada apsolutno demokratska
zemlja. I to joj sa Zapada niko ne spori.
Da ne bude ba da je Putin apsolutista (makar demokratski), tu je jo jedan moni politiki lik takoe
omanjeg rasta - Dimitri Medvedev. Njih dvojica se godinama rotiraju sa funkcijama i eto politike volje
140 miliona Rusa i ostalih koji u Rusiji ive. Uostalom, ni u najdemokratskijoj zemlji na svetu,
SAD , poslednjih decenija nije drugaije - svi su predsednici isto drutvance iz iste porodice, sa istog
golf terena ili istog poslovnog kluba ili istog univerziteta. Privatnog, naravno. Ali, to i jeste
demokratija jer je i ovako i onako svaka demokratija, ma gde bila, obina farsa. Predstava za narod
manje ili vie uoljiva bar proseno inteligentnom oveku.
Na mekerskom zadatku: u etnji kao sasvim
obini graani. A graani Rusije "oduevljeni". Foto AP.

Tako se ruska spoljna politika sve vie zanima za Bliski i Srednji istok, aktivna je sa svojom
diplomatijom svuda po svetu, mada vojno nije toliko prisutna kao SAD. Iako godinama intenzivno radi
na usavravanju ofanzivnog oruja dalekog dometa, Rusija se za sada vie dri retorikih pretnji i
diplomatske prie.
Posebno su zanimljivi izuzetno dobri odnosi Putina sa Izraelom (dravom koju na Srednjem i Bliskom
istoku obini graani i pravi islamisti ne mogu da smisle, jer predstavlja vojnu ispostavu zapadnih
interesnih grupa, posebno iz Britanije i SAD).

Ali, neki na Zapadu Rusiju i dalje vide kao neprijateljsku zemlju. Zapad je i dalje Zapad, Rusija je i
dalje na Istoku (u politikom smislu).
Da baci drvlje i kamenje na Rusiju i dolije ulje na ukrajinsku krizu oglasio se nedavno i poznati
politiki strateg i rusofob, ostareli Zbignjev Breinski, koji se na jednom predavanju dotakao
ukrajnske krize i Putina reima:
Rusija mora da shvati da Ukrajna nee biti lan nekog mitskog Evroazijskog saveza koji predsednik
Putin nastoji da promovie na osnovu nove doktrine specijalne ruske pozicije u svetu. Breinski,
poreklom Poljak, je inae bio ameriki savetnik za nacionalnu bezbednost u vreme Hladnog rata i
ako je neto ravo za amerike interese (po Breinskom) onda je to stvaranje velike drave ili bilo kog
jakog vojnog ili ekonomskog saveza na Istoku oko Rusije.

A jedan takav savez je upravo stvoren ratifikacijom sporazuma o Evroazijskoj ekonomskoj uniji i to je
ozbiljan udarac amerikim ekonomskim interesima.
Radi se u stvari o tome da je Evroazijska ekonomska unija sada najvee potroako trite na planeti na
ijoj teritoriji se nalazi etvrtina ukupnih svetskih mineralnih resursa procenjenih na oko 40 triliona
dolara.
Ali kakav interes od toga ima Rusija? Ima li Rusija robu za toliko trite? Ima li neku tehnologiju
kakvu Zapad nema? Poznato je da je i sama Kina samo proizvoa po zapadnoj tehnologiji i barata
zapadnim kapitalom.
Oito, to trite je potrebno nekom privatnom korporativnom biznisu sa Zapada, a ne iz Rusije i Kine
ili Indije. I Rusija sada upravo namee trgovinske sankcije Zapadu. Time ih kanja to se meaju u
graanski sukob u Ukrajni. Treba li Rusiji sa takvim resursima da uopte podie pogled ka Zapadu ili
bi mogla da se zatvori na svom istoku i uiva u blagodetima koje joj je pruila Priroda. Zato hranu,
posebno itarice, da uvoze sa zapada kad im je blia Indija ili Kina? Mogu li ove dve drave uopte da
hrane Rusiju, a da zauzvrat dobijaju gas i naftu? Zato sve mora prvo da ide preko Zapada? Moe li
Rusija da se zatvori u trgovinskoj razmeni prema zapadu, i da se potpuno okrene istoku? Moe li u tom
sluaju zapad da opstane bez Rusije? Kako je uopte EU dola u situaciju da energetski zavisi od
ruskog gasa? Toliko razvijena nauka, tehnoloke inovacije, pretnje ratovima uplitanje po itavom svetu,
a mogu da pomru od zime bez ruskog gasa. to je jo zanimljivije od kada se pria o sankcijama, izvoz
iz SAD u Rusiju je sve vei. Posebno se izvozi oruje iz SAD. Zanimljivo je i to to sankcije Zapada u
Rusiji najvie pogaaju dravna preduzea i dravne banke, ali ne i privatne. Isti je sluaj i sa SAD.
Dravne kompanije e imati vee tete od politike sopstvene drave.

Naravno sva ova su pitanja suvisla ako imate politiku kartu sveta sa nacionalnim dravama koje imaju
svoje teritorije, granice, svoju privredu i narod koji preko svojih "demokratski izabranih" predstavnika
nastoji da ivi u blagostanju.
NACIONALNE DRAVE ODAVNO NE POSTOJE
Ali stvarna politika karta sveta odavno vie ne poznaje nacionalne drave. Ko god od dravnika istie
demokratiju kao politiku vrednost, taj je agent masonerije ili budala. Demokratija je uvek bila farsa, a
nacionalna politika iluzija. Postoje samo meunarodni trgovci, njihove oligarhije i njihovi karteli. I oni
su odavno ve napravili (podelili) svet tako da svi moraju meusobno na planeti da trguju i niko ne
moe biti sebi dovoljan. Zapad ima tehnologiju i hranu (posebno itarice i meso), a istok sirovine,
energente i voe i povre. I sva razmena ide preko meunarodnih trgovaca i njihovih mafijakih
kartela. Najmoniji takav kartel danas ima sedite u Londonu.
Glavni posrednici u trgovini ruskim
gasom i naftom su privatne korporacije. Njihovi pravi vlasnici su uglavnom nepoznati. Ruski tajkuni
koje nadzire FSB (ranije KGB) su samo njihovi eksponenti.

Iz evroazijske ekonomske zajednice najvei interes e tako izvui oni trgovaki karteli koji budu bili u
stanju da ovo trite najvie prilagode svom biznisu. Ruski i kineski i drugi narodi naravno ostae
tamo gde su i do sad bili kao servilni robovi i vojnici koji ive u svojim demokratskim iluzijama i sa
svojim demokratskim liderima koji treba da ih povedu u lepi i prosperitetniji ivot. Kao magarce do
zelene trave.
Dakle, koji trgovaki kartel danas dri majicu Rusiju? Ko se i oko ega danas spori u Ukrajni?
Da bi smo ovo shvatili moramo se malo vratiti u daleku istoriju gde je glavna istorijska nit bazirana oko
zlata i bankarskih poslova i vekovnom nastojanju trgovakih porodica da imaju trini monopol. Borba
za ovaj monopol pokretala je sve ratove.

KAKO JE MOSKVA POSTALA TREI RIM

Za postanak Ruske imperije kljuni datum je 11. maj 330. godine kada je rimski imperator, Konstantin
odluio da nova prestonica Rimske imperije bude na Bosforu u dananjem Istanbulu. Razlog je,
verovatno, bio praktian jer su preko Konstantinopolja rimski trgovci mogli najlake da kontroliu sav
protok robe izmeu Evrope i Azije i Afrike, a posebno brodove. Prolaznina odnosno taksa za prolaz
robe koju su imperatori naplaivali svim trgovcima za prolaz preko Bizantiuma bila je glavni izvor
prihoda i za vladare i dravnu kasu. Sama trgovina hranom i posebno solju (koja je bila neophodna za
konzerviranje hrane) bila je najvie kontrolisna i svaka luka i geografska pozicija gde je iao neki
trgovaki put, postala je naplatna rampa carina. Sama re (viza)ntija verovatno i potie odatle kao
naziv za prolaz (prolaznina).
Fiziko obezbeenje u ovim poslovima vrili su razni plaeni robovi sa severa ruse kose koji su
nazivani zato "rusima" i koji su sluili kao vizantijska garda. Ove ljude ruse kose esto su Vizantiji za
pare iznajmljivali feudalci iz Severne Evrope. Jedan poznati iznajmljiva je bio kijevski knez Vladimir.
Tako su vizantijski imperatori drali u rukama zlatnu trgovaku kapiju preko koje su ubirali ogroman
novac ili deo robe kao taksu, dok su se na zapadu i severu Evrope trgovci zadovoljavali koskama.

Izdavanje papirnog novca po osnovu deponovanog zlata kao i izdavanje zlatnih kovanica bio je
najunosniji biznis trgovaca pa je stvaranje zlatne riznice i odravanje takozvanog kontinuiteta imovine
bio glavni zadatak uvara ovakvih riznica. Ovakve riznice su drevni Rimljani nazivali "fondo" i
Konstantinopolj je tako postao sedite najveeg zlatnog fonda koji je izdavao i tada najtraeniji i
najpouzdaniji novac bizant (bezant).

Obratite panju da je najkrai put od Konstantinopolja do Rima iao opreko dananje Albanije. Ovaj
put e obezbeivati rimski plaenici kasnije nazvani - cincari.
Konstantinopolj je tako postao Drugi Rim koji se zbog svog geografskog poloaja koji mu je
omoguavao kontrolu najveeg trgovakog puta i ubiranje carine dugo odrao kao imperija. Umesto
titule cezara Vizantijci su koristili skraenicu car. to je isto.

itava Vizantijska imperija se vremenom


razvijala sa ciljem da apsolutno kontrolie pristup Sredozemnom moru.
Vladarske porodice na zapadu i severu Evrope nisu bile zadovoljne ovakvom geografskom pozicijom i
politikom Vizantije i njenih vladara i nastojale su da ih oslabe i po mogustvu otvore sebi i druge
trgovake puteve.
Vizantija je posebno smetala dinastiji Normana (koji su nastojali da svoj trgovaki uticaj u Evropi
ostvare zaiobilaznim putem preko severa), dok su venecijanski trgovci uvek imali dvolini trgovaki
princip saradnje sa svakim ko im donosi dobit. Posebno je vizantijski fondo smetao vatikanskom fondu
koji je ustanovljen u Rimu, a oba su odravala zajedniko trite novcem pod okriljem hrianske vere
kada je trite objedinio Konstantin Veliki.
Hriani su u stvari bili stado koje je darivalo , nakon smrti bogatog vlasnika, zlato i druge vrednosti
fondu (koji se predstavljao kao boija ispostava). Fondo je radio i kao banka i davao je pozajmice
graanima. Ali zbog sve veih sukoba i otimaine uvara fonda i trgovaca, stado je 1054. podeljeno
na zapadno - latinsko ili katoliko i istono ili ortodoksno. Tako je od tada svako stado darivalo
imetkom svoju crkvu. Meu trgovcima okupljenim oko oba fonda (kao banke) nastavljena je i saradnja
, ali sve vie sukobi i ratovi kao uveni krstaki ratovi.

VENECIJANCI POSTAJU NAJVETIJI TRGOVCI

Vizantijsko-venecijanski ugovor iz 1082. bio je trgovaki i odbrambeni sporazum koji je venecijanskim


trgovcima dao glavne trgovake koncesije (ustupke) u Vizantiji, a za uzvrat Venecijanci su pristali da
pomognu sa svojom monom pomorskom flotom Vizantiji da se odbrani od Normana koji su hteli da se
i oni ugrade u dobit od carinjenja robe iz Azije i Afrike i kontroliu neke pomorske putne pravce. A
imali su monu pomorsku flotu pa su uli u sukob i sa Venecijancima. Tako su Venecijanci dobili
carinske olakice, kao i kontrolu glavne luke u Vizantiumu. Dobili su i nekoliko vanih kancelarija
(trgovinskih predstavnitava), a njihov dud je dobio poseban poasni status u Vizantiji. Dobili su i
sopstveni distrikt u samom gradu sa svojim radnjama, crkvom, pekarom (kao dananja duty free zona).
Vizantija nije imala sosptvenu pomorsku vojnu flotu, ve samo geografsku poziciju, pa je u borbi
protiv Normana zato morala da rauna na venecijansku pomorsku silu, odnosno njihove plaenike koje
su iznajmljivali od evropskih kraljeva i feudalaca.
Ali, Venecijanci su dobro saradjivali (pljakali) i sa Normanima, pa ova pomo Vizantiji nikada nije ni
stigla.

Kada su 1204. besni latinski trgovci napali sa vojskom Konstantinopolj u krstakom pohodu, potpuno
su razorili grad.
Tako je 1219. stvoren jo jedan trgovaki sporazum sa Venecijancima (koji su ovaj krstaki pohod i
finansirali) i koji im je tada dao mogunot da trguju preko itave vizantijske imperije bez carine, ali
pod uslovom da priznaju da je okupirana teritorija koju su zauzeli latinski krstai u Vizantiji samo
imperija u okviru Vizantije. Dakle, kao nezavisno Kosovo, ali formalno u okviru Srbije. Ista trgovaka
igra oito, kao i isti igrai nekada Venecija, danas Britanija.

IMPERIJE NESTAJU, ALI ZLATO JE VENO


Ali, nakon konanog pada Carigrada 1453. zlatni vizantijski fondo (istona hrianska crkva) preseljen
je u Moskvu. Re mosk na arapskom znai sedite vere i Moskva je postala to novo sedite istone
ortodoksne crkve.
Naime, 1453. Turci su uz pomo trgovakih porodica iz Venecije okupjenih oko vatikanskog fonda ,
puteni u Evropu samo zato da bi pregazili Vizantiju. Tajni dogovor je napravljen sa sultanom
Mehmedom II. Uinio je to Venecijancima naklonjeni (i potkupljeni?) papa Kalistus III (iz panije).
Kada je njegov naslednik papa Pije II pozvao venecijanske trgovce da pomognu da se Konstantinopolj
oslobodi od Turaka, oni su podmuklo utali. Njihove trgovake pozicije turskim osvajanjem Bosfora
nisu bile ugroene, a konkurenti oko vatikanskog fonda su dotueni. Posebno panci.
Tako su venecijanski trgovci svrgnuli poslednju romansku dinastiju koja je uvala vizantijski fondo
odnosno rimsku istonu riznicu koju je utemeljio Konstantin Veliki. Poslednji vizantijski uvar ovog
romanskog fonda bio je Konstantin IX iz dinastije Paleologa.

Grb dinastije Paleologa.


Tako je Moskva postala novo sedite fonda i novi Trei Rim, a Rusija je poela da se razvija sa ovom
romanskom riznicom u novu istonu imperiju. Kubeta ruske crkve tako podseaju na ivopisne
vizantijske crkve.

FORMIRANJE ROMANSKE DINASTIJE U RUSIJI


I nova dinastija koja je trebala da uva ovaj rimski (romanski) fondo i odrava dinastiki kontinuitet
imovine uspostavljena je tamo kao novi carski (cezarski) tron. Ivan IV Vasilijevi je postao Prvi ruski
car (cezar) i to tako to se bogato oenio sa erkom rimskog (romanskog) trgovca i viteza Romana
Jurijevia Zaharina. Nomen est omen, jer je Zaharin bio romanski (rimski) bojar (iao je u boj) to je
znailo da je bio plaeni vitez (profi vojnik) koji je sa svojom vojskom (plaenim najamnicima ruse
kose) iao da se bori gde treba za interese krupnih trgovaca iz vizantijske imperije.

Za uzvrat ovi bojari (vitezovi) su dobijali velike zemljine posede i postajali tako veleposednici i
feudalci i sticali plemike titule. Bojar je titula koja se daje najmonijim vitezovima i u rangu je
britanskog barona. (Dakle ovaj sistem darivanja vitezova i titulisanje je u V. Britaniju uvedeno
migracijom venecijanskih trgovaca i njihovog fonda u London).

Anastasija Romanova je tako, kao erka romanskog barona, uvela Ivana Vasilijevia u plemiki status i
on je uzeo sebi prezime Romanov. Uspostavljanjem Kue Romanova ova porodica je postala zvanini
uvar zlatnog fonda Ortodoksne istone crkve.

Anastasija Romanova okruena bojarima.

S obzorom da je Rusija bila puna zlata, fondo se vremenom uveavao pa su Romanovi postali uskoro
najbogatija dinastija na planeti. I mnogi evropski plemii su eleli da se sa njima orode.

Zlato su Romanovi kasnije zajmili zlato i bliskim poslovnim partnerima i bankarima irom sveta i tako
postali veoma uticajni i moni i u Evropi i SAD. Nagadja se i da su uneli veliki zlatni ulog u osnivanje
amerike Centralne banke, FED. Neki autori pominju impozantnu sumu od oko 200 miliona dolara ( to
vreme ogromna vrednost), ali za to ne postoje opipljivi dokazi. Koliki je uopte bio fond osnivaa
FED-a nedostupno je javnosti.

Rusija je tako sa Romanovima na elu riznice i crkve postala najvea imperija na zemlji ikada. Pruala
se od Pacifikog okeana na istoku , juno do Krima, i na zapadu do Baltikog mora. Sa Aljaskom u
posedu prostirala se na dve zemljine hemisfere.
Anastasija Romanova je umrla od nekakvog trovanja 1560., a veruje se da je otrov bio namenjen Ivanu.
Od tada se on menja u svojoj vladavini i dobija nadimak Grozni.

Romanovi 1892.
VENECIJANCI PRESVLAE ZMIJSKU KOU
Kada je nakon estokih porodinih sukoba u trgovini tada prva nacionalna drava Francuska formirala
Ligu iz Kabre 1509. i vojno razbucala ratobornu i podmuklu venecijansku druinu i njihovu
Venecijansku dravu, lanovi porodica iz ovog kartela su migrirali ka Nemakoj i Engleksoj menajui
imena i prezimena i nosei svije zlato. Osnivanjem Bank of England krajem 17. veka uspeli su da se
konsoliduju kao novi trgovaki kartel sa seditem u Lonodnu. Njihova glavna svetenika (hrianska)
vojska za politike smicalice postaje poseban red u rimokatolikoj crkvi jezuiti koji su se u ovu crkvu
sve vie infiltrirali. Danas imaju i svoga papu Franciska (Franju). Da upravlja novcem iz ovog fonda u
Londonu i plasira ga na svetskom tritu zadatak je dobila nemaka porodica Rotild (Ranije Bauer). I
naravno da oni od samog poetka nisu mogli da podnesu rusku imperiju i njihov konkurentni
moskovski zlatni fondo. Nacionalna drava je ono ega se najvie plae i danas i zato nastoje da svako
nacionlno povezivanje i svaki nacionalni oseaj u korenu sasecaju. Nacionalne (narodne armije) su
posebno neprihvatljive. Zato se vojske irom sveta profesionalizuju. I koriste za ratne pohode (mirovne
misije) privatnom korporativnom biznisu. Za njih je jedini princip rada mafijako (porodino) i
kartelsko povezivanje (Da podsetimo da se svi ovi venecijanski trgovci danas nazivaju jevrejima -
jews). Oni su naslednici mletekih trgovaca.

Zvanino je na tronu britanske imperije Kua Vindzora. Ali samo za slikanje. Tako je i glavna doktrina
britanske politike danas jezuitska dvolinost. To znai prevara i uvek prevara. Englezi su postali njihovi
robovi, kao i koti, Velani, i deo Iraca. Glavni pravac irenja britanske imperije je zato istok, jer ih
okoreli katoliki zapad ne podnosi. Pale su zato na Istoku i drevne veoma mone i organizovane
carevne, poput Japana, Kine, Indije i sve u prevarantskoj trgovakoj saradnji sa ovim majstorima
biznisa i prevare.
Rusija je bila najvei kola i najtei zalogaj za Veliku Britaniju. Rusija je u stvari imala sve, a na
carkom tronu su znali gde im je najvei neprijatelj. I hteli su da ga se ree.
Carska Rusija je bila okosnica svih evropskih saveza protiv ove prepbuene zmije koja je izmilela iz
vatikanskog legla i sa venecijanskim trgovcima se uselila kriom u London. Zato je Rusija vekovima
bila neprijatelj Velike Britanije broj jedan.
KO DANAS ZAISTA VLADA RUSIJOM? (Drugi deo)

Pie: Ivona ivkovi


Britanija nije htela ili nije smela da ue u otvoreni sukob sa Rusijom pa je zato nastojala da jezuitskom
doktrinom prevare huka druge. Tako je njihov osvajaki adut u jednom trenutku bio Napoleon
Bonaparta koga su jezuiti mentalno veto obradili podbadajui ga da krene u osvajanje ogromne
koliine zlata u Rusiji. Prethodno su ga nahukali da ide u Egipat i Siriju, da pljaka zlato i titi,
navodno, francuske trgovce koji su se tamo sukobili sa engleskim interesima. Naravno ti engleski
interesi nisu bili isto to i intersi venecijanskih trgovaca koji su zaposeli britanski tron, a Francuska
je nakon revolucije (koju su podboli Venecijanci) 1799. ostala samo sa pola glave, tj. sa ogranienom
monarhijom.

O uticaju jezuitia na Napoleona i na uspostavljanje francuske republike (nakon to ih je Luj XIV


proterao iz Francuske) pisala je i engleska istoriarka i Nesta Helen Vebster (umrla 1960). Ona je
upravo bila fokusirana na razotkrivanje tajnih operacija iz Britanije koje je izvodilo aristokratsko tajno
drutvo nazvano Iluminati. Pisala je i o komunistikoj zaveri u Rusiji kao i o stvaranju ogromne
globalistike agenturne mree koja je dobila naziv jevrejski biblijski narod.
I sam Napoleon je kasnije, kada je shvatio da je iskorien, u svojim memoarima zapisao: Jezuiti su
vojna organizacija, a ne religizni red. ... Cilj ove organizacije je mo - mo u najveoj despotskoj
primeni - apsolutna mo, univerzalna mo, mo da se kontrolie svet voljom jednog oveka (na primer
Vrhovnog jezuitskog generala)".

NAPOLEONOV FIJASKO I RUSKO USPOSTAVLJENJE NOVE FRANCUSKE MONARHIJE


Vojni pohod sa blizu 700 000 vojnika na ogromnu zemlju kao to je Rusija je bio potpuno sumanuta
odluka. Oko 250 000 vojnika je uspelo da stigne samo do Moskve i tu su nakon bitke kod Borodina uli
u grad i pljakali i palili sve ta im je dolo pod ruku. Znajui veliinu Rusije car Aleksandar I nije
imao nameru da sa Napoloenom pregovara o predaji, pa su Napoleonovi vojnici morali da se povlae.
Poto oito nisu raunali na povlaenje, ve iskljuivo na pobedniki trimumf, zedesila ih je ruska zima
potpuno nepripremljene i oko pola miliona vojnika se nije vratilo iz ovog sumanutog ratnog pohoda
1812.
Jo gore po Napoleona, car Aleksandar I ih je sa svojom vojskom ispratio sve do Pariza u koji je
ruska vojska ula marta 1814. Napoleon Bonaparta je nakon toga morao da abdicira i ova francuska
monarhija koju su na presto doveli Britaniji naklonjeni jezuiti okonala je svoju vladavinu.
Nova monarhija je u francuskoj uspostavljena ponovo kada je burbonski kralj Luj XVIII uverio
ruskog cara Aleksandra I da e potovati ustavna prava francuskog naroda i hriansko uenje, to
je u prevodu na bankarsku vetinu vladanja znailo da e porodica Burbon uplaivati svoje doprinose
moskovskom fondu u tj. ortodoksnoj ruskoj crkvi.

U Londonu su zbog ovoga bive venecijanske lihvarske zmije pobesnele. Izgubiti kontrolu nad
Francuskom kao monim britanskim saveznikom u ratovima koji su trebali tek da se odigraju bio bi
ogroman gubitak. Jo gore ovo veliku dravu je sada kao svog saveznika priio smrtni neprijatelj
Ruska imperija. I inili su sve da ovu porodicu sklone sa trona.

RUSIJA NASTOJI DA BUDE OKOSNICA SVIH SAVEZA PROTIV BRITANIJE

Znajui za podmuklu ulogu Londona koji je potajno instruirao otomanskog Sultana u vezi Turske
spoljne politike (osvajake naravno) i u strahu od sukoba sa Turskom, ruski Car Aleksandar I je inicirao
stvaranje Svetog saveza (Svete alijanse) meu svim hrianskim zemljama u Evropi. Ali Britanija, kao
ni hrianski Vatikan (koji je u tom trenutku imao papu naklonjenog Venecijancima iz Londona)
odbili su da potpiu sa Rusijom bilo kakav savez. Ni Turska nije htela nikakav mirovni ugovor sa
Rusijom. Londonu je iskljuivo odgovarao svaki mogui rat koji bi oni finansirali (kreditirali obe
strane) i orkestrirali ga tako da iz njega izvuku dobit samo bankari iz jezgra Londona i njihovi
saveznici. Zato su britanski agenti i jezuiti diplomatski savetovali (rovarili) po svim dravama koje
bi mogle sa Rusijom ui u bilo kakav savez.

A Sveta alijansa je upravo imala za cilj da bude perpreka mnogim buduim ratovima u Evropi.
Za razliku od hrianstva satanizam kao filozofija poiva na obrnutom sistemu vrednosti od
hrianstva. To su moralne vrednosti koje uvek vode u svau i haos, drutvene institucije zato moraju
biti zasnovane na korupciji, ucenama, nasilju sa slubenicima sujetnim i gramzivim, sa budalama na
uticajnim drutvenim i dravnim pozicijama (koji tu stiu demokratsim procesom), a vetina
trgovine i biznisa zasniva se iskljuivo na prevarama. I u takvom medijumu venecijanske zmije se
najbolje obmotaju i grizu. To je medijum koji njih hrani i novac je tu njihov glavni mamac. Ljudska
potreba za brigom i panjom prema drugima preusmerava se na kune ljubimce i imovinu, dok su deca
i njihovo utilitarno vaspitanje preputeni strunjacima i medijima koje satanisti preko raznih
strukovnih udruenja i novcem sve kontroliu. Tu spada (inter)nacionalna kultura, umetnost i
edukacija. Prevara i samo prevara je sutina njihove politike. Sama re politika upravo to i znai.

I car Aleksandar I je postao omraena pojava u britanskim aristokratskim krugovima samim


nastojanjem da sprei irenje ove satanistike filozofije koju su podravali Iluminati.

Iako je ve bio preiveo jedan pokuaj otmice, Aleksandar I je misteriozno umro 1. decembra 1825. od
nekakve neoekivane bolesti. Veruje se da je na neki nain otrovan. Spravljanje otrova je inae bila
specijalnost jezuita.
GRESI RUSIJE PREMA BRITANIJI SU SE NASTAVILI
Ve od 1853. do 1856. protiv njegovog naslednika, cara Aleksandra II, pokrenut je novi rat. Poveli su
ga, u savezu sa Velikom Britanijom, Francuska i Turska (tada Otomanska imperija). Konflikt je bio
najei na Crnom moru oko Krimskog poluostrva.
Nakon dve i po godine ratovanja koje su finansirali i podsticali bankari iz porodice Rotild 1856.
otpoeli su mirovni pregovori.
Rusija i Otomanska imperija su se sloile da ni jedna ne postavlja svoje vojne pomorske baze na
Crnom moru. To je za Rusiju bio veliki gubitak i znatno je oslabilo njenu snagu prema Turskoj. Ali,
Britanija je time bila zadovoljna.
Kada je nakon 20 godina dolo do novog rata izmedju Rusije i Turske (1877) i kada je Rusija uspela da
povrati svoje izgubljene pozicije na Crnom Moru, Velika Britanija je reagovala ee. Koliko je lukava
i licemerna britanska politika kada doe do neke mirovne misije (u kojoj uvek nastoje da budu
prisutni) videlo se upravo tada na poznatom Berlinskom kongresu. Naime ruska imperija je nastojala da
ima kontrolu na itavom prostoru Balkana gde je postojala istona hrianska zajednica za koje je
smatrala da predstavljaju njene prirodne saveznike. A to su bile Srbija, Crna Gora, Bugarska i
Rumunija. Mona ruska vojska tako je oterala Turke sa Balkana i poela da napreduje ka
Konstantinopolju to je u Britaniji izazvalo ozbiljnu zabrinutost. Tako je britanski premijer Dizraeli
poeo da pritiska Rusiju da prihvati mirovnu inicijativu poraene Turske. Da bio bio ubedljiviji u
pritiscima poslao je na Bosfor britanske bojne brodove.

Strah britanske aristokratije da nee imati kontrolu nad Bosforom bio je odluujui, a moda su ve
tada imali i velike planove za stvaranje velike prikrivene vojne baze u Palestini (Izraela) koja je tada
bila u vlasnitvu bogatih turskih efendija. Trebalo je samo izvriti prevrat u Turskoj. (Ne moe se
iskljuiti da je ova drava dobila ime upravo u ast Dizraeliju, koji je kao pripadnik jevrejske kaste
oito bio veoma zasluan za ovakvu britansku politiku. Naravno Englezima se s obzirom na rtve koje
su kasnije podneli u stvaranju Izraela ovo ne bi dopalo).
Benjamin Dizraeli je bio "mozak" kraljice Viktorije.
I ruski car je, na alost, prihvatio mirovnu konferenciju u Berlinu kako bi se Rusko-Turski rat
okonao. Konferenciji su prisustvovali pored Rusije i Turske, predstavnici Austrougarske, Francuske,
Nemake , Italije i Velike Britanije. I tu je apsolutno dominirao Dizraeli sa podmuklim politikim
smicalicama.

BRITANIJA DOMINIRA NA BERLINSKOM KONGRESU


Prva je bila to je neposredno pred otvaranja Berlinskog kongresa Britanija sklopila tajni dogovor sa
Turskom po kome Turska dozvoljava Britancima da vojno okupiraju Kipar. Ovo ostrvo je bilo na
strateki vanoj istonoj poziciji u Sredozemnom moru. Tako je Britanija iz Turske mogla vojno da
preti Rusiji ukoliko se ova ne bi na Konferenciji povinovala zahtevima Turske (koja je zapravo rat
izgubila)
Jo jedan prljavi politiki trik napravila je Britanija sklapanjem (takoe pred poetak Kongresa)
ugovora sa Austrougarskom. Po njemu su ortodioksni hriani, ukljuujui Srbe u Bosni, stavljeni pod
upravu Austrougarske i bez prava da se ujedine sa Srbima u osloboenoj i nezavisnoj Srbiji.
Vatikan je iskoristio ovo kasnije da deo stanovnitva (robova) prevede u katolianstvo. Tako su Srbi iz
turskog ropstva prevedeni u austrougarsko. Ovo je praktino bio britanski poklon austrougarskoj
monarhiji, kako oni ne bi pravili probleme na Berlinskom kongresu. Istorija Srbije se nakon ovog
kongresa drastino falsifikuje i sve ono to je bilo pre, za Zapad vie ne postoji i u dananjoj istoriji
koju kontrolie masonerija smatra se nebitnim. Istoriju Srba od tada su preuzeli da piu nai dragi i
veiti saveznici Britanci i Francuzi.
Rusija je tako dovedena u pat poziciju iako je Tursku vojno porazila.

RUSKO-AMERIKO SAVEZNITVO JE NEDOPUSTIVO


Jo jedan teak i neoprostiv politiki udarac Britaniji napravio je car Aleksandar II kada se upleo 1863.
u graanski rat u SAD. Ovaj graanski rat su upravo inicirali iz Londona nastojanjem da podele
Ameriku i oslabe vlast Linkolna. U Londonu su, naime, oekivali da im Linkoln zatrai novanu
pozajmicu kako bi rat zaustavio i ouvao konfederaciju, ali to se nije dogodilo, jer je Linkoln novac za
rat naao na drugom mestu. U stvari sam je poeo da ga emituje i ta emisija novca je bila bazirana
verovatno na ogromnoj zlatnoj pozajmici iz Rusije. Jo gore emitovao je dolare bez referentne kamate.
I to je bio neoprostivo teak udarac za prodavce novca iz Londona.
U Londonu su bili spremni da ukljue i britansku i francusku vojsku na strani amerikih junjaka, ali
je ruski car Aleksandar II poslao ruske bojne brodove na dokove Njujorka i San Franciska kako bi
pomogao amerikoj federalnoj vojsci. U strahu od sukoba sa SAD i Rusijom, ratni hukai iz City of
London su morali da se povuku.

Tako je stvaranju jedinstvene SAD najvie doprinela carska Rusija. I ovo se u amerikoj istoriji
prikriva.

Ali Linkoln i Aleksandar II su ovim sebi potpiseli smrtne presude. Ratnohukaka zmija iz Londona
ovakav razvoj dogaaja nije mogla da podnese.
Zato je aprila 1866., samo godinu dana nakon to je izvren atentat na Likolna, i ruski car doao pod
udar komunistkih atentatora. Ubistvo je pokuao crveni revolucionar Dmitri Karakozov, ali je u
nameri spreen i njegov pitolj je promaio cara. Karakozov je uhapen i osuen sa svojih 10 crvenih
drugova.

I BIZMARK JE SHVATIO DA SE JEDNA PODMUKLA VATIKANSKA ZMIJA USELILA U


LONDON
Da se uzronik i podstrekiva ratova u Evropi i SAD nalazi u Londonu, zakljuio je i nemaki kancelar
Oto Fon Bizmark kada je 22. oktobra 1873. objavio sporazum tri najvea svetska monarha - Franca
Jozefa, cara Austrougarske; Ruskog cara Aleksandra II i nemakog cara Vilhelma. Napravljen je trojni
savez, poznat kao Liga Tri Cara.
Liga je imala etiri glavna cilja: sluila bi kao zajednika odbrana od rastueg komunizma koji je poeo
da se pojavljuje u Evropi od 1848. (a kreirali su ga i irili jezuiti); sporazum meu lanovima Lige bi
nalagao da se u svakom meu-imperijalnom konfliktu maksimalno nastoji izbei oruani sukob i da se
svi sporovi reavaju diplomatski; da se suprotstave irenju francuske moi (tada ve obezglavnjene
drave kojom je potajno upravljala agentura meunarodne bankarske oligarhije) i da se sprei
britansko uplitanje u unutranje stvari zemalja u nastojanju da iznutra vre dravne prevrate.

Vojna i finansijska snaga ove tri carevine formirala bi ogromnu centralnu, junu i istonu regiju u
Evropi i Rusiji preko koje londonski trgovci i bankari sa svojim francuskim satelitom ne bi mogli da
prodru do Sredozemnog mora bez dobrog sporazuma sa Ligom.

I u Londonu su zbog ove ideje poludeli, jer ih je podsetilo na staru katoliku Ligu iz Kambre koja je
razbucala Venecijansku republiku.

Liga Tri Cara je morala da bude rasturena (kao i sve tri imperije) i karikature iz britanske tampe u to
vreme su omalovaavale i ismejavale sva tri cara rugajui se ovoj ideji i samom Bizmarku.
Ova engleska karikatura prikazuje
Bizmarka kao onglera sa tada velikim silama. Francuska dama plae jer je ispala iz igre.

Kada je na presto Nemake 1888. doao unuk britanske kraljice Viktorije, Vilhelm II (umesto svog
starijeg brata Frederika koji je zbog neke bolesti umro nakon samo tri meseca carevanja) na nemakom
tronu se naao car sa samo 29 godina. Tako mladog veoma lako su ga iz Londona zadojili liberalnim
idejama to znai trgovakom otvaranju granica. I vrlo brzo su mu ui napunili priom da Nemaka
moe imati sa Britanijom dobre poslovne veze.

Vilhelm oito nije znao da britanski tron dre naslednici kontinuiteta imovine venecijanskih
trgovaca i bankara te da je njegova baba, kraljica Viktorija, samo figurirala na tronu da
zamajava Engleze.

Mislio je i da e i nesporazume u sferi interesa na Balkanu reiti saradnjom sa Londonom. itav


Balkan je tako postao izuzetno pogodno podruije za politiko-etnike i verske spletke. Takav je i
danas.
Ali, britanski neprijatelj broj jedan je i dalje bila Rusija.

Bizmark je tako smenjen 1890. i Nemaka je okrenula lea Rusiji im je Vilhelm II odbio da obnovi
sa Rusijom Bizmarkov tajni Ugovor o reosiguranju napravljen 1887., nakon to je Dizraeli rasturio
Ligu Tri cara.
Engleska karikatura pokazuje otputenog kapetana Bizmarka kako
naputa nemaki brod sa koga ga je otpustio car Vilhelm II.
Ovim tajnim Ugovorom o reosiguranju Bizmark je, nastojei da na svaki nain sprei bilo kakav
evropski rat (koji je gutao ogroman deo drutvenog proizvoda svakoj carevini i donosio korist samo
bankarima iz Lonodna koji nisu stvarali nita osim dravnih dugova), izdejstvovao da Nemaka i
Rusija u sluaju da neka od njih bude uvuena u ratni konflikt sa treom dravom, meusobno ostanu
neutralne.
Bizmark je oito bio veoma mudar dravnik. Ipak, postojala je i klauzula po kojoj se ova ugovorna
neutralnost se ne bi primenila ukoliko bi Rusija dola u ratni sukob sa Austrougarskom, koja je bila
produena ruka Nemake imperije. Tako su obe imperije bila ranjive na balkanskom prostoru, gde je
Rusija bila zatitnik itave ortodoksne hrianske zajednice, ukljuujui i onu u Bosni koju je Dizareli
dao Austrougarskoj kao mito na Berlinskom kongresu. Saznavi za ovu klauzulu pijuni iz Londona su
shvatili da se Veliki rat moe podbosti najbolje na Balkanu. I tako je i uraeno 1914. kada su Nemci
hteli da grade prugu Berlin - Bagdad.

Srbija sa raspaljivanjem Velikog rata nije imala nikakve veze i sve je odradila britanska agentura. Sve
to se danas plasira po masonskim medijima u Srbiji je obino podmetanje na koje nasedaju lani
istoriari i psudointeligencija.

KO DANAS ZAISTA VLADA RUSIJOM? (Tei deo)


Pie: Ivona ivkovi

"CRVENI" PODRIVAJU RUSIJU


Crveni revolucionari i komunisti poeli su kao zmije polako da se razmnoavaju po Rusiji i ovim
pokretom su upravljali jezuiti. Glavni agitatori i revolucionari su vrbovani od Hazara (azijskog
plemena) koji su nekakvim ideolokim i religioznim uenjem prevedeni kao Trineaesto pleme Izrailja
iz kraljevine Kanaana (po Bibliji) u judaizam. I poeli su da se nazivaju jevrejskim narodom. Sve je
jezuitska konstrukcija i izmiljotina. Judaizam je ista ideologija kao i komunizam i cionizam.
Da bi se podstakla revolucija u narodu je trebalo rasplamsati gnev prema vladarskoj porodici.

Komunisti su konano 1881 nakon etiri neuspela atentata uspeli da ubiju cara Aleksandra II i to tako
to su bacili bombu na njegovu koiju. Ovom ubistvu prisustvovali su njegov sin Aleksandar III i
unuk Nikolaj.

Konano ruenje Romanovih je tako poelo kompromitovanjem cara Nikolaja u samoj Rusiji za ta je
vanu ulogu dobio i nekakav monah Grigorij Jefimovi Raspuin, roen navodno u Sibiru (koji je u
odnosu na Evropu teka zabit). On je navodno pripadao nekoj "mranoj tajnoj sekti" koju su vodili
jezuiti i koja se nazivala Klist ili Klisti. Svoje uenje ova sekta je bazirala na mistici, i toboe su znali
mnoge tajne. U stvari svi jezuiti su imali mnogo vie znanja od mnogih vladara u to vreme.

Raspuin je "dosta putovao po Evropi" (ne zna se kojim parama) gde je verovatno dobro instruiran, pa
pojedini istoriari njegove aktivnosti i obuku vezuju za britanski MI6.
U Sankt Peterburg (gde je bilo carsko sedite cara Nikolaja) Raspuin je stigao 1903. gde je
predstavljen kao ovek sa posebnim isceliteljskim moima i mistinim znanjem.
Raspuina je carici Aleksandri predstavila grofica Ana Virubova. Jedna od isceliteljskih tajni je bila
njegovo znanje da izlei carevog sina od hemofilije koju je navodno imao. Time je ovaj agent - monah
dobio veliku naklonost carske porodice. Na dvoru je poeo da se predstavlja kao veliki prijatelj
dinastije i koristio je svaku priliku da mudro zbori i daje politike savete. Tako je savetovao cara da se
uzdri od ratnih sukoba i da se izvue iz uea u Prvom svetskom ratu. Narod je, meutim, poeo da
veruje da je on cariin ljubavnik, i da dri cara na uzdi nekakvom magijom. Ove glasine su putali
meu narodom jezuiti preko komunistike mree i distribuirali su i plakate sa karikaturama kojima su
omalovaavali cara i caricu.
Caricin neak Feliks Jusupov likvidirao je Raspuina decembra 1916. Ali, za dinastiju Romanova ve
je bilo kasno.
Nakon oktobarske revolucije 1917te monarhija je u ovoj ogromnoj zemlji sruena masovnom
revolucijom i ovaj posao su odradili hazarski judeo-agenti i agitatori koji su instruisali mase
komunistikom ideologijom. Princip je bio isti kao i kod ruenja nepodobne francuske vladarske
dinastije.
Zbog prisustva velikog broja navodnih Jevreja u Crvenom anticarskom pokretu (u stvari Hazara koji
nisu voleli carevinu prihvatili su judaizam kao ideologiju - religiju) irilo se jo od 1881. i anti
jevrejsko raspoloenje u Rusiji. Krenuli su i pogromi judeo Hazara i ogroman broj njih je zato
emigrirao u SAD, Englesku i Nemaku. Ovi imigranti, kosooki i sa kukastim nosevima, u SAD i po
Evropi postali su najvei agitatori protiv hrianske Rusije, ali i hrianske SAD u kojoj danas dre
satanistiki Holivud i sve udarne medije i veliki deo amerike vlade, kongresa i obavetajnih struktura.
I propagiraju satanizam i opti nemoral koji podstie korupciju te savreno odgovara monim
trgovcima.
Praktino su razorili nekada puritansku hriansku Ameriku da bi instalirali najmonstruozniji
kapitalistiki sietem. Organizovani su danas i kao pokret PNAC (Projekat za novi ameriki vek) koji je
u SAD bio glavni inicijator za sklanajnje sa vlasti S. Miloevia ( a koga je jedan aristokratski klan iz
Londona veoma tajno instruirao i odravao na vlasti, dok je premijer T. Bler javno bio najgrlatiji protiv
Miloevia i podravao politiki stav SAD i NATO pakt. Miloevi u stvari odravao Srbiju kao
produenu ruku ruskog interesa dok se Rusija naoruavala i privredno opopravljala da bi mogla da
parira NATO paktu. I ovo je na alost stalna politika uloga Servije da dobija batine i bombe i izigrava
"kost u grlu" Zapada. I ovu ulogu joj stalno namee V. Britanija. Ali, ovo sada nije tema).

PNAC su bili i glavni zagovornici NATO intervencije u Srbiji 1999. i medijski promoteri mnogih lai o
Srbiji i srpskim ratnim zloinima u Bosni i na Kosmetu. Tako se glavni neprijateljem Srba danas
smatra Amerika, ali politika centrala hazarske judeo- masonerije je ipak London. Njihov politiki cilj
je upravo Evroazija koja im se predstavlja kao nova Hazarska imperija (u stvari ogroman naftno gasni
posed koji e vojno obezbeivati Rusija, a trite e biti Kina i Evropa). I to ih motivie. Katoliki
Brisel im ne odgovara i nije im potreban vie osim da administrativno zajamajva zapadnoevropske
narode. Antiglobalistiki pokret je, meutim, danas najjai u SAD. Ne u Rusiji. Druga struja, katolika
konzervativna, nastoji da stvori evroatlantski savez.
Zato danas Henri Kisinder iz SAD kao i drugi jastrebovi Britanije u SAD brane politiku Rusije kao
loginu i smatraju da Putina ne treba politiki demonizovati. Samo to ne kae - on je na. Za sukob u
Ukrajni ovi hazarski agenti uticaja iz EU i SAD okrivljuju nastojanja NATO-a da se iri na istok. U
stvari njima je trn u oku vojno mona SAD koju bi najradije pocepali bar na dva dela, a jo bolje na
etiri i to uz pomo Rusije i Kine, Irana i Brazila kao i manjih saveznika. Kompromitovanje amerike
agresorske imperijalistike politike je ve godinama njihov glavni zadatak. Ba kao i kompromitovanje
konzervativnog Vatikana. Politiku V. Britanije ne osuuju. Izrael i Rusija sjajno se slau.
Putin u Jerusalimu, sa cionistikim agentom Kisinderom i u druenju sa najstarijim predstavnikom
dinastije Bu.
Srbija (Servija) je, na alost, u Evropi i dalje glavni britanski Trojanski konj za izazivanje konflikta u
EU, pa je to razlog zato EU nee da primi Srbiju u lanstvo stalnim zamajavanjem. Srbima se tako
sprema veliko razoarenje u EU koje e se pretvoriti zbog opte bede i siromatva i beznaa u veliki
gnev protiv ovog saveza i uopte svih evroatlanskih integracija. Srbija posebno mora da omrzne
"avolju Ameriku". Onda u svom gnevu, Servi se moraju okrenuti majici Rusiji.
Ali, malo ljudi i u Srbiji i u EU shvata da ovom monom zemljom od Oktobarske revolucije do danas
upravlja NKVD (kasnije KGB, a danas FSB) sa svojim ruskim tj. jevrejskim agentima i oligarsima.
Korporacijski interesi diktiraju i oligarhijske sukobe pa je i agentura podeljena. SSSR se zato i raspao,
pa bi evroazijski savez bio odlina prilika da se ova ogroman drava reataurira i preuzme moda novu
imperijalistiku ulogu poto su SAD "istroene".
KO JE VLADIMIR PUTIN?
Za razliku od svojih sovjetskih prethodnika V. Putin je olienje modernog amerikog idola sa fimskog
platna. On ume sve: jae, puca, svira, vozi sve - motor, trkaki auto, avion, podmornicu, pliva, roni,
skija i oboava ivotinje i decu. Dudista, obavetajac (kao Dejms Bond), lukavi biznismen i bogati
trgovac naftom. I uz to je "mudar dravnik". Prosto savren lik.

Kako je uspeo sve ove vetine da savlada neko ko je roen u siromanoj sovjetskoj porodici, daleko od
svetlosti Zapada, Holivuda, aristokratije i kapitalizma?
Putin je po zvaninoj biografiji roen 7. oktobra 1952. u revolucionarnom komunistikom Lenjingradu
od roditelja obinih radnika na koje uopte ne lii (to je zanimljiva odlika mnogih velikih
demokratskih dravnika) i koji su u trenutku njegovog roenja preli 40-tu godinu. I otac i majka su
mogli da mu budu deda i baba.

Vladimir Spiridonovi Putin i Marija


Ivanovna alomova (ili elemova) zvanino se predstavljaju kao roditelji Vladimira Putina. Oboje su
roeni 1911.
Putinov otac je navodno bio podmorniar, a majka fabrika radnica. (Da li su saraivali sa NKVD, ne
zna se). Oboje su umrli godinu ili dve (1988 i 1989) pre nego je Putin postao ruski Predsednik. Od
kancera su umrli oboje. Deda po ocu je bio povremeni Lenjinov, pa Staljinov kuvar. (Lenjin je inae i
otrovan). I dva navodna Vladimirova starija brata su umrla od nekakvih boletina jo kao deca.

Na
ovoj, jedinoj u javnosti izloenoj fotografiji malog Vladimira sa zvaninom majkom, Marijom
alomovom, pada u oi neobian poloaj njenih ruku to odmah navodi na moguu fotomontau. Tako
se obinim zumiranjem fotosa (veoma loeg kvaliteta i u nedefinisanom ambijentu) otkriva da je na
njenom licu zaista raena neka foto-montana intervencija. Zato?

Na ovoj fotografiji iz
privatnog Putinovog albuma je Putinova baba (levo), ali se ne kae da li je ena do nje Putinova majka
i da li je ovo dete mali Vladimir. Nema ni godine kada je i gde fotografija snimljena. Ako je ovo
Putinova majka, primetno je da je u konstituciji mnogo sitnija nego na gornjoj fotografiji, ima
picastiju bradu i drugaiji razdeljak. I deluje mnogo mlae, a trebalo bi da ima bar 45 godina, ako je
na slici Vladimir.
Putinova majka je tako samo udom preivela opsadu Lenjingrada (1941-1944), ali ova pria ima
nekoliko verzija, pa i sam Putin razliito opisuje ovaj dogaaj. Inae opsadu su do poslednjeg daha
drali katolici oko Hitlera da im zlato iz riznice Romanova ne bi "pobeglo" u nepoznatom pravcu.

Fotografija Putina sa roditeljima je


snimljena u Nemakoj 1985. Fotografije malog Vladimira sa ocem nisu publikovane. Sve ovo ostavlja
sumnju da su navodni roditelji moda bili samo hraniteljska porodica (pod nadzorom KGB) koja je bila
na takvom partijskom ili dravnom zadatku.
Tako je izvesna Vera Putina iz jednog sela u Gruziji za engleski "Telegraf" 2008. otkrila da je morala
svog sina sa nadimkom "Vova" da pokloni dravi kada mu je bilo 10 godina i ona veruje da je to
upravo Vladimir Putin. Postoji ak i beleka u gradu Kaspiju, koji je najblii selu Meteki gde je ivela
Vera, da je tamo upisan kolske godine 1959-1960 Vladimir Putin, po nacionalnosti Gruzijac. Po prii
Vere njegov otac je bio ruski mehaniar, Platon Privalov, sa kojim je ona ostala trudna dok je on bio u
braku sa drugom enom. To dete, sin, sa nadimkom Vova, roeno je 7. oktobra 1950, tano dve godine
pre zvaninog Putinovog roenja.

Vera Nikolajevna Putina jo od 1999. tvrdi da je


Putin moda njen sin.
Izvesna Sura Gabinavili je nekada bila uiteljica ruskog jezika u koli u Meteki i ona se navodno sea
da je drala asove ruskog jezika izmeu 1958. i 1960. malom Vovi, koga pamti jer je bio nii rastom i
izuzetno svetlije puti u odnosu na ostale ake. (Fotografija iz kole, meutim, ne pokazuje da su druga
deca (njih nekoliko se vidi) oko Putina Gruzijci). I Vova je voleo da u svemu bude bolji od drugih. Ona
je jo izjavila da je zbog iznoenja ovih podataka u javnost dobila pretnje smru (mada se ne kae ta je
javno i kome tvrdila i ko joj je pretio).
Zanimljiv je i Putinov navodni deda (roak) po majci sa imenom Mordo (Mordehaj) Abelevi
Blinikov koji je bio boljeviki aktivista sa policijskim dosijeom i koji neverovatno lii na Vladimira
Putina.
On se vodio kao ukrajinski Jevrejin, to konspiratore navodi na sumnju da je Vladmimir Putin ipak
pripadnik neke prikrivene jevrejske viteke loze koja operie preko KGB-a (danas FSB-a). Ali kom
plemstvu ova viteka loza slui, i dalje je nepozananica, mada iz svega iznetog i nije teko zakljuiti.
Klju reenja enigme ko danas upravlja Rusijom je tamo gde je i zlato Romanovih. Da li je kljueve
riznice preuzeo neko iz Londona, obinim ljudima je nedostupno.