Gordana Radic-Novi Polozaj Visoko Skolske Ustanove Iz Oblasti Inform. Tehnol

Mr Gordana Radi
NOVI POLOAJ VISOKOKOLSKIH USTANOVA IZ

OBLASTI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
U JEDINSTVENOM EVROPSKOM OBRAZOVNOM
PROSTORU
(doktorska disertacija)
Komentori:
Prof. dr Duan Starevi Prof. dr Zoran . Avramovi
Banja Luka, 2007.

NOVI POLOAJ VISOKOKOLSKIH USTANOVA IZ OBLASTI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U
JEDINSTVENOM EVROPSKOM OBRAZOVNOM PROSTORU
Podaci o doktorandu:
Ime i prezime: GORDANA RADI
Datum i mesto roenja: 12. 6.1949. Beograd
Naziv fakulteta i datum Elektrotehniki fakultet, Banja Luka, 2. 11. 1974.

zavrene nastave II stepena: godine
Oblast optih osobina generalisanih brzih

Tema diplomskog rada:
transformacija (GBT)
Magistarski rad, Sveuilite u Zagrebu
Prepoznavanje uzoraka i modeliranje odreenog

Tema rada:
stroja za identifikaciju govornika
Doc. dr Demal Koloni, mentor
Komisija za odbranu rada: Prof. dr Vladimir Matkovi
Prof. dr Zvonimir Vukovi
Datum odbrane rada: 2. 3.1984. godine
Doktorska disertacija, Univerzitet APEIRON
Novi poloaj visokokolskih ustanova iz oblasti

Tema disertacije: informacionih tehnologija u jedinstvenom
evropskom obrazovnom prostoru
Prof. dr Duan Starevi
Komisija za odbranu disertacije: Prof. dr Zoran . Avramovi
Prof. dr Esad Jakupovi
Datum odbrane disertacije: 16.12.2007. godine
Str. 2 (201)
SADRAJ:
APSTRAKT....................................................................................................................... 5
POPIS SLIKA..................................................................................................................... 8
POPIS TABELA:................................................................................................................ 9
AKRONIMI: ..................................................................................................................... 10
1. UVOD ................................................................................................................... 14
2. BOLONJSKI PROCES I OBRAZOVANJE ZA 21. VEK................................... 17
2.1. Obrazovanje kao osnov razvoja i napretka drutva .............................................. 17
2.2. Bolonjski proces i ostali relevantni dokumenti..................................................... 20
2.2.1. Magna Charta (septembar 1988)........................................................................... 22
2.2.2. Lisabonska konvencija (april 1997)...................................................................... 23
2.2.3. Sorbonska deklaracija (maj 1998) ........................................................................ 24
2.2.4. Bolonjska deklaracija (juni 1999) ......................................................................... 25
2.2.5. Salamanska konvencija o evropskim institucijama visokog obrazovanja (mart
2001) ..................................................................................................................... 26
2.2.6. Praka izjava (maj 2001)....................................................................................... 27
2.2.7. Berlinska izjava (septembar 2003)........................................................................ 28
2.2.8. Bergenska izjava (maj 2005). ............................................................................... 28
2.2.9. Londonska konferencija (maj 2007) ..................................................................... 29
2.3. Obrazovanje za 21. vek......................................................................................... 30
2.3.1. Fenomen globalizacije .......................................................................................... 31
2.3.2. Drutvo znanja ...................................................................................................... 32
2.3.3. WSIS Svetski samit o informacionom drutvu ..................................................... 35
2.3.4. Informaciono-komunikacione tehnologije IKT ................................................. 37
2.3.5. Digitalno obrazovanje........................................................................................... 40
2.3.6. Izgradnja evropskog informacionog drutva eEvropa 2005 i 2010 ................... 40
2.3.7. Obrazovanje u informacionom drutvu i za njega moderni univerziteti ........... 42
3. EVROPSKI PROSTOR VISOKOG OBRAZOVANJA EHEA........................ 45
3.1. Postojee stanje u Bosni i Hercegovini i u okruenju........................................... 46
3.1.1. Zakoni u oblasti visokog obrazovanja .................................................................. 48
3.1.2. Zemlje u okruenju ............................................................................................... 49
3.2. Ciljevi Bolonjskog procesa ................................................................................... 53
3.3. Univerziteti i visokokolske ustanove u Bolonjskom procesu ............................. 57
3.3.1. Evropski univerziteti, Evropska univerzitetska asocijacija .................................. 59
3.4. Evaluacija, osiguranje kvaliteta i akreditacija ...................................................... 61
3.4.1. Kvalitet.................................................................................................................. 62
3.4.2. Evaluacija.............................................................................................................. 64
3.4.3. Akreditacija........................................................................................................... 68
3.4.4. Dokumentacija u procesu akreditacije. ................................................................. 70
3.5. Mobilnost studenata, nastavnika i diplomaca ....................................................... 74
3.5.1. Priznavanje kvalifikacija....................................................................................... 75
3.5.2. Ciklusi obrazovanja .............................................................................................. 77
3.5.3. ECTS Evropski sistem prenosa bodova............................................................. 79
3.5.4. Informacioni paket, Ugovor o uenju i Prepis ocena............................................ 85
3.5.5. Dodatak diplomi.................................................................................................... 87
3.6. Uenje na daljinu .................................................................................................. 89
3.6.1. Virtuelni univerzitet .............................................................................................. 95
Str. 3 (201)
3.7. Doivotno uenje .................................................................................................. 96

3.8. Projekti koji su pratili Bolonjski proces................................................................ 99
4. IT OBRAZOVANJE U SVETU......................................................................... 103
4.1. Istorijat studijskih programa u raunarstvu......................................................... 103
5. RAUNARSTVO U BOLONJSKOM PROCESU............................................ 108
5.1. Visokokolske ustanove iz oblasti informacionih tehnologija............................ 113
5.1.1. Fakulteti informacionih tehnologija.................................................................... 114
6. PREDLOG REENJA ........................................................................................ 121
6.1. Fakultet informacionih tehnologija..................................................................... 123
6.2. Pravna regulativa visokokolskih ustanova ........................................................ 126
6.3. Studijski programi............................................................................................... 127
6.3.1. Projekcija studijskog programa........................................................................... 131
6.4. Sistem obezbeenja kvaliteta kontrolni proces................................................ 132
6.4.1. Strategija sistema obezbeenja kvaliteta ............................................................ 132
6.4.2. Standardi i postupci obezbeenja kvaliteta......................................................... 133
6.4.3. Obezbeenje kvaliteta......................................................................................... 133
6.4.4. Kvalitet studijskog programa.............................................................................. 133
6.4 5. Kvalitet nastavnog procesa ................................................................................. 134
6.4.6. Kvalitet naunoistraivakog i strunog rada ..................................................... 135
6.4.7. Kvalitet nastavnika i saradnika ........................................................................... 136
6.4.8. Kvalitet studenata................................................................................................ 136
6.4.9. Kvalitet udbenika, literature, biblioteke i informatikih resursa....................... 138
6.4.10. Kvalitet upravljanja visokokolskom ustanovom i kvalitet nastavne podrke ... 139
6.4.11. Kvalitet prostora i opreme .................................................................................. 139
6.4.12. Finansiranje visokokolske ustanove.................................................................. 140
6.4.13. Uloga studenata u internoj evaluaciji i proveri kvaliteta .................................... 141
6.4.14. Sistemsko praenje i periodina provera kvaliteta.............................................. 141
6.5. Moralna naela i naela profesionalne etike Etiki kodeks............................. 142
6.5.1. Osnovna naela Etikog kodeksa........................................................................ 143
6.5.2. Etika pravila u nastavnom i naunom procesu rada.......................................... 143
6.5.3. Tela Etikog kodeksa.......................................................................................... 143
6.6. Mobilnost studenata i nastavnika u jedinstvenom evropskom obrazovnom
prostoru ............................................................................................................... 144
6.6.1. ECTS koordinatori i savetnici............................................................................. 145
6.6.2. ECTS etiketa ....................................................................................................... 145
6.6.3. Dodatak diplomi i Zajednika diploma............................................................... 146
6.7 Informacioni sistem visokokolske ustanove...................................................... 147
6.7.1. Uenje na daljinu ................................................................................................ 147
6.7.2. Biometrija i smart kartica ................................................................................... 149
7. ZAKLJUAK ..................................................................................................... 155
8. LITERATURA I URL LINKOVI ...................................................................... 157
9. PRILOZI ............................................................................................................. 172
Str. 4 (201)
APSTRAKT
Str. 5 (201)
Str. 6 (201)
Str. 7 (201)
POPIS SLIKA
Slika broj: Strana:
1. Akademske i strune studije 79
2. ematski prikaz Ugovora o uenju 86
3. Blok ema Web sajta uenja na daljinu 93

4. Raunarske discipline koje su se prouavale u
Sjedinjenim Amerikim Dravama ezdesetih godina
dvadesetog veka i oblast njihovih primena 104
5. Oblasti primene raunarskih disciplina nakon 1990.

godine 108
6. Informacione tehnologije 116
7. Kompjuterske nauke 117
8. Bolonjski proces 122
9. Blok dijagram potrebnih zahteva u obrazovanju 123
10. Blok dijagram modela rada visokokolske ustanove 124

11. Blok dijagram modela fakulteta informacionih
tehnologija 124
12. Ciklusi akademskih studija 128
13. Prouavanje teme u sistemu uenja na daljinu 148
14. ematski prikaz logike strukture uenja na daljinu 149
15. Uticaj smart kartice i biometrije na sigurnost 152
16. Model sistema za personalnu verifikaciju identiteta 153
Str. 8 (201)
POPIS TABELA:
Broj tabele: Strana:
Tabela 1. Stepen implementacije Bolonjskog procesa 50

Tabela 2. Implementacija tri osnovna naela Bolonjskog procesa u
bivim republikama SFRJ na osnovu izvetaja iz
Bergena 2005. godine 52
Tabela 3. Rezultati ankete o implementaciji Bolonjskog procesa

prezentovani na konferenciji u Londonu, maj 2007 53
Tabela 4. SWOT analiza uvoenja uenja na daljinu 67
Tabela 5. ECTS skala ocenjivanja 84
Tabela 6. Uporedna tabela predmeta sa teinskim vrednostima 109
Tabela 7. Ne-raunarski predmeti sa teinskim vrednostima 110

Tabela 8. Performanse diplomaca u pojedinim raunarskim
disciplinama 112
Tabela 9. ema izrauna broja ECTS bodova 129
Tabela 10. Primer studijskog programa za I ciklus na fakultetu
informacionih tehnologija 130
Tabela 11. Projekcija predloenog studijskog programa 131
Str. 9 (201)
AKRONIMI:
AAOM Alternativna Akademska Obeazovna Mrea Srbije
ACA Academic Cooperation Association
ACM Association for Computing Machinery
AIS Association for Information Systems
AULA Asociacion de las Universidades de Latinoamerica
ARPA Advanced Research Project Agency
BFUG (Bologna Follow-Up Group) - Grupa za promovisanje Bolonjskog

procesa
BK Body of knowledge - Katalog znanja
BP Bolonjski proces
CARDS Community Asssistance Recognition Defelopment and Stabilisation
CEB UN-Chief Executives Board
CEPES (European Centre for Higher Education) - Evropski centar za visoko

obrazovanje
COM communique saoptenje
CRE Association of European Universities
CS credit system - sistem bodovanja-kreditiranja
DAI Digital Access Index
DS (Diploma Supplement) - Dodatak diplomi kojeg su definisali Evropska

komisija, Vee Evrope i UNESCO. Dodatak opisuje steenu kvalifikaciju, te je
povezuje sa sistemom visokog obrazovanja unutar kojeg je steena.
Str. 10 (201)
ECA (European Consortium for Accreditation in Higher Education) -

Evropski konzorcijum za akreditaciju u visokom obrazovanju
ECTS (European Credit Transfer System) - Evropski sistem prenosa bodova
EFGM European Foundation for Quality Management
EHEA (European Higher Education Area) - Evropski prostor visokog

obrazovanja
ELLLA (European Life Long Lerning Area) - Evropski prostor doivotnog

obrazovanja
ENIC European Network of Information Centres
ENQUA (European Network for Quality Assurance) - Evropska mrea za

osiguranje kvaliteta
ENQAHE European Network for Quality Assurance in High Education
EGF European Quality Framework
ERA Europan Research Area - Evropski istraivaki prostor
ERASMUS (European Community Action Scheme for the Mobility of

University Students) - Program Evropske unije za mobilnost u podruju visokog
obrazovanja
ESIB (The National Unions of Students in Europe) - Nacionalno udruenje

studenata Evrope
EUA (European University Association) - Udruenje evropskih univerziteta
EURASHE (European Association of Institutions in Higher Education) -

Evropsko udruenje visoko obrazovnih institucija koje nisu univerziteti
EURIDYCA informaciona mrea obrazovanja Evrope
Str. 11 (201)
E4 (ENQA, EUA, EURASHE, ESIB) - formiranje zajednikih standarda,

procedura i smernica za osiguranje kvaliteta na evropskom nivou
graduate course diplomske studije
HEIs High Edcation Insitutions
ICT Information Communication Technology,
IEEE-CS Computer Society of the Institute for Electrical and Electronic

Engineers
IKT Informaciono komunikacione tehnologije
INQAAHE (International Network for Quality Assurance Agencies in Higher

Education) - Meunarodna mrea agencija za osiguranje kvaliteta u visokom
obrazovanju
ITU International Telecommunication Union
IUC International University Cooperation
JRC European Commissions Joint Research Centre
KS Knowledge Society - drutvo znanja
LLL (Lifelong Learning) - doivotno obrazovanje
MMF Meunarodni monetarni fond
NARIC National Academic Recognition Information Center - obezbeuje

informacije o uporedivosti meunarodnih kvalifikacija u preko 180 zemalja irom sveta
OECD Organization for Economic Cooperation and Development
PIV Personal Identity Verification
QA Quality Assurance - osiguranje kvaliteta
Str. 12 (201)
TEMPUS (Trans European Mobility Scheme for University Studies) - program

meunarodne saradnje u oblasti visokog obrazovanja jugoistone Evrope
TQM Total Quality Management
UNDP United Nations Development Programme
UNESCO (Unated Nations Eeducational, Scientific and Cultural Organisation)

- Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGIS United Nations Group on the Information Society
UNIDO United Nations Industrial Development Organization
UNITWIN University Twinning - ema umreavanja univerziteta, University

education twining and networking scheme.
UTI International Telecommunication Union
WB World Bank - Svetska banka
WCHE World Conference on High Education
WSIS World Summit on the Information Society
WWW World Wide Web
Str. 13 (201)
1. UVOD
Velika ekspanzija visokog obrazovanja obeleila je drugu polovinu prolog

veka. Prema podacima UNESCO-a, 1960. godine je u svetu bilo 13 miliona studenata, a
1995. godine 82 miliona studenata, to je vie nego estostruko poveanje. U tom
periodu rasla je i razlika izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja u svetu, socijalno-
ekonomsko raslojavanje je izraenije, to je potaknuto i razlikama u pristupu visokom
obrazovanju u samim zemljama, bilo razvijenim ili nerazvijenim. Bez odgovarajueg
sistema visokog obrazovanja i naunoistraivakih institucija koje obezbeuju kritinu
masu strunih i obrazovanih ljudi, ni jedna zemlja ne moe obezbediti pravi unutranji
odrivi razvoj, a pogotovo to ne mogu zemlje u razvoju.
U XIX veku visoko obrazovanje u Evropi dobija novu formu, formiraju se

univerziteti pod dravnom upravom i imaju ulogu sve otvorenijeg obrazovanja.
Univerzitet, kao sinonim visokog obrazovanja, postaje jedan od ideolokih dravnih
aparata, proizvoa znanja i uvar nacionalne kulture. Tokom vremena, ovakav sistem
visokog obrazovanja u Evropi nije pratio tehnoloki i socijalni razvoj drutva.
Bez obzira na to to se sistemi visokog obrazovanja u zemljama Evrope temelje

na razliitim nacionalnim i kulturnim tradicijama, oni dele iste ili sline probleme.
Osnovni problem je neefikasnost studiranja. Studij traje od 6 do 8 godina, a od ukupnog
broja upisanih studenata samo 30% njih diplomira. Nastavni programi ne prate
promene, nisu dovoljno fleksibilni stoga ne odgovaraju potrebama trita rada i nisu
dobra osnova za kreativan naunoistraivaki rad.
Barijere izmeu nerazvijenih i razvijenih zemalja u moguem pristupu i

korienju znanja predstavljaju problem koji je koio napredak i produbljivao podele
meu zemljama. Zbog tromosti univerziteta da prate potrebe pojedinaca i drutva u
celini, najtalentovaniji studenti odlaze iz Evrope u Sjedinjene Amerike Drave i
najee tamo i ostanu. Nemali broj produktivnih evropskih profesora odlazi i svoj
naunoistraivaki i nastavni rad nastavlja van Evrope. Ovaj egzodus naune elite u
velikim razmerama stvarao je negativne trendove u razvoju kvalitetnog naunog rada
kako u njihovim zemljama tako i u Evropi u celini. Univerziteti Evrope gubili su korak
u takmienju sa amerikim univerzitetima na mnogim planovima, te ameriki
univerziteti postaju prestine obrazovne ustanove. Proces globalizacije krajem prolog
Str. 14 (201)
veka dovodi visokokolske ustanove neevropskih zemalja u Evropu, nudei svoje

studijske programe, razliite od programa evropskih visokokolskih ustanova.
Visoko obrazovanje je suoeno sa izazovima i potekoama u pogledu

finansiranja, jednakih uslova studiranja, usavravanja nastavnog osoblja, poveanja i
obezbeenja kvaliteta obrazovanja i istraivanja, zapoljavanja diplomaca i
uspostavljanja meunarodne kompetencije. Nove tehnologije su novi izazov visokom
obrazovanju za promenu naina na koje se znanje stie, rasprostire, kako se znanju
moe pristupiti i kako se znanje moe kontrolisati.
Tradicionalna percepcija univerziteta u Evropi bila je da se na univerzitetu

okupljaju ljudi koji slobodno i kritiki razmiljaju o raznim temama i stiu odreena
znanja sa kojima e jednog dana neto uraditi, dok su za direktno reavanje poslova
masovno korieni ljudi sa zavrenim srednjim strunim kolama. Razvoj tehnologije
namee zahtev za velikim brojem ljudi koji su sposobni da se nakon kolovanja odmah
ukljue u praksu, kao i za smanjenjem broja ljudi koji razmiljaju o problemima
sutranjice. Evropa je suoena sa injenicom da zanemarljiv broj studenata sa drugih
kontinenata dolazi da studira na evropskim univerzitetima, a isto tako i sa injenicom
da evropska industrija nerado ulae novac u naunoistraivaki rad.
Za razliku od Evrope, velike meunarodne korporacije i fondacije u Sjedinjenim

Amerikim Dravama finansiraju obrazovanje za kojim one imaju potrebu, to jest za
onim obrazovanjem i naunoistraivakim radom koji odgovaraju promenama na
tritu rada kao odgovor na globalne promene u svetu.
Ovakvo visoko obrazovanje u Evropi je skupo. Drave nisu vie ni u

mogunosti, a i ne ele da finansiraju ovakav sistem visokog obrazovanja. Potrebna je
reforma, potrebno je stvoriti vee evropsko univerzitetsko trite koje bi omoguilo
povezivanje evropskih univerziteta i stvorilo kompetenciju meu njima, a samim tim i
na globalnom planu. Potrebna je internacionalizacija visokog obrazovanja u Evropi,
integracija nacionalnih i kulturnih dimenzija evropskih zemalja u obrazovanju i
naunoistraivakom radu obrazovnih institucija. Osnovni problemi, prepoznati u
neprohodnosti kako studenata i profesora tako i diplomaca u evropskom obrazovanju,
naunoistraivakom radu i tritu rada, uzrokovani razliitim nastavnim programima i
Str. 15 (201)
steenim kvalifikacijama, identifikovani su kao osnova za reformu, za kreiranje

jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja.
Drugim reima, potreba za uspostavljanjem kompletnije, kao i intelektualno,

kulturno i akademski ujedinjene Evrope kroz reformu visokog obrazovanja nastaje kao
posledica globalnih promena, naglog tehnolokog i socijalnog razvoja drutva. Reforma
je dugotrajan proces u kojem se definiu evropski standardi za kvalitetno i efikasno
obrazovanje.
Proces reforme visokog obrazovanja, kao odgovor Evrope na globalne promene

u svetu, iniciran je Magna Charta [2] poveljom iz 1988. godine potpisanom u Bolonji
od strane rektora evropskih univerziteta na proslavi 900-godinjice najstarijeg
univerziteta u Evropi, a potom i Sorbonskom deklaracijom [3] koju su potpisali ministri
obrazovanja Nemake, Francuske, Italije i Engleske 1998. godine na 700-oj godinjici
Sorbonskog univerziteta u Parizu. Nadajui se dugoronoj meusobnoj saradnji
evropskih drava i verujui da e univerziteti igrati znaajnu ulogu u
internacionalizaciji drutva, ovim aktima oni postavljaju osnovna naela na kojima se
promene u obrazovanju moraju temeljiti. Na kraju drugog milenijuma drave Evrope su
spoznale da budunost oveanstva zavisi od kulturnog, naunog i tehnolokog razvoja
sistema obrazovanja ije je teite na univerzitetima. Zadatak univerziteta je da ire
znanje novim naratajima i osposobe ih da budu naoruani novim vetinama,
znanjima i idealima (i time budu konkurentni na tritu rada), a istovremeno da
omogui i ostaloj populaciji unapreivanje znanja kroz sistem doivotnog uenja. Bitan
preduslov za prenoenje tog znanja jeste autonomija univerziteta (moralna i
intelektualna nezavisnost od politikog autoriteta i ekonomske moi), kao i
meuuniverzitetska saradnja (razmenom znanja, iskustava, studenata i nastavnog
osoblja). Uoeni problem nepovezanosti nastave i naunoistraivakog rada uzrokuje
inertnost evropske ekonomije. Pored navedenog, i geografske podele su bile uzrok
podela u obrazovanju.
Potpisivanjem Bolonjske deklaracije 1999. godine [4] u Bolonji od strane

ministara 29 zemalja, zapoeo je proces reforme visokog obrazovanja sa ciljem
kreiranja Evropskog prostora visokog obrazovanja do 2010. godine, poznat kao
Bolonjski proces, a kao odgovor na proces globalizacije u svetu.
Str. 16 (201)
2. BOLONJSKI PROCES I OBRAZOVANJE ZA 21. VEK
2.1. Obrazovanje kao osnov razvoja i napretka drutva
Obrazovanje je kljuni deo razvoja i napretka svih civilizacija. Koncepciju i

sadraj obrazovanja definie svaka drava sama za sebe, kako bi preko ovog vanog
instrumenta pojedinci prihvatili vrednost i norme sistema drave. Kroz obrazovanje se
utvruju drutvene norme i vrednosti, a sa tim i pripadnost pojedinca drutvu, religiji,
razvija se oseanje za vlastitu kulturu, gledite pojedinca o procesima u drutvu i
sistemu vlasti.
Deklaracijom o ljudskim pravima1 zagarantovano je obrazovanje svakog

pojedinca bez obzira na pol, veru i nacionalnu pripadnost.
Obrazovni sistemi su utemeljeni na istoriji, kako znanja tako i drutva.

Zasnovani su na nizu pravila i vrednosti, a ogledaju se kroz steena znanja i vetine
pojedinca u procesu obrazovanja. Sistem obrazovanja menja strukture drutva i
porodica pa i samih profesija; drugim reima, obrazovanje je sutina samog drutvenog
sistema, ono prua jednake anse svim lanovima drutva u sticanju znanja i
ostvarivanju identiteta svakog pojedinca. Steena znanja i vetine pojedinac primenjuje
u ivotu i radu, a ona su bogatsvo i svih lanova drutvene zajednice. Moe se rei da je
to jedina vrednost pojedinca koja postaje zajednika vrednost drutva u celini.
Pojedinac kroz obrazovanje ne stie samo znanje i vetine, ve prihvata i najvanija
pravila ivota. Steena znanja i obrazovne vetine su veoma primenljivi i upotrebljivi u
svakodnevnom ivotu i radu obrazovanog oveka. Iako se znanje individualno stie,
ono je postalo bogatstvo svih pripadnika zajednice. To je skoro jedina individualna
osobenost koja u praksi postaje zajednika vrednost i korist cele zajednice.
Za obrazovanje moemo rei da je sredite socijalizacije pojedinaca u modernim

drutvima. Prihvatanje razliitih normi vrednovanja je vano za ukljuivanje u svet
odraslih gde je pojedinac jedan meu jednakima, a da poreenje sa drugima definie
1 Universal Declaration of Human Rights, United Nations 1948. lan 26
Str. 17 (201)
njegov poloaj u drutvu, poloaj koji nije zagarantovan poreklom ili porodinim
statusom. Znai, dostignua pojedinca su vrednovana sa stanovita optih merila koje
definie drutvo, a ne posebnim merilima, kao to su pripadnost rasi ili religiji.
Moderna drutva su heterogena sa razvijenom podelom rada i razliitim

ulogama pojedinaca koje predstavljaju njihove razliitosti. Ovu razliitost nije mogue
spreiti, te je potrebno uneti odreenu koliinu homogenosti, ujednaenosti, kako bi se
osigurala integracija drutva.
U savremenom sistemu obrazovanja potuju se nepristrasna, objektivna merila

vrednovanja znanja, dostignua i sposobnosti pojedinca.
U temelje evropske uenosti ugraena je vievekovna istorija visokog kolstva

Drevne Grke, Rima i Vizantije. Doprinos srednjevekovne uenosti u ouvanju
dugovekovne tradicije ne moe se razumeti bez visokog kolstva Starog sveta.2
Obrazovanje u svojoj modernoj formi, to podrazumeva nastavu u posebno

izgraenim zgradama, poelo je da se razvija postepeno.
U starim drutvima obrazovanje je bilo dostupno samo malom broju ljudi koji
su imali novca ili vremena. Osobe koje su imale privilegiju da se opismenjuju pripadale
su verskim velikodostojnicima, a steeno znanje se koristilo za tumaenje verskih
tekstova. Obrazovanje se najee svodilo na uenje od starijih. Uobiajeno je bilo da
deca rano ponu da pomau u domainstvu ili zanatskim radionicama, gde nije bilo
potrebno ni itati a ni pisati. U to vreme tekstovi su se umnoavali runo, to je bio
dugotrajni proces. Despot Stefan Lazarevi, sin kneza Lazara Hrebeljanovia,
poetkom XV veka podie manastir Manasiju (Resava), koji u to vreme postaje kulturni
centar despotovine, centar gde su se prevodili i prepisivali tekstovi, kod nas poznat kao
Resavska kola.
Kina je bila po svojim naunim, tehnolokim i inenjerskim pronalascima prva

na svetu i sam centar civilizacije. Kinesko pismo je najstarije od svih pisama koja se
danas koriste u svetu, tako da Kinez moe itati knjievna dela koja su napisana i pre
hiljadu godina. Revolucionarni kineski pronalazak u I veku nae ere je papir, koji je
2
ovi, B. Retorika str 21, Banja Luka 2007
Str. 18 (201)
omoguio jednostavnije beleenje misli i podataka i time olakao obrazovanje. Jo

davne 124. godine pre nove ere otvoren je Carski univerzitet u Kini u kojem su se
prouavali konfucijski3 klasici, kineska tradicija te komplementarne sile Jin i Jang.
Stara Grka je dananjem svetu ostavila mali deo svoje knjievnosti, ali i taj
mali deo velianstven je po svojoj raznovrsnosti, plemenitosti i suptilnosti. Dananja
nauka poiva na teorijama koje su postavili naunici stare Grke. Iz grkog pisma,
helenskog alfabeta, razvila su se druga pisma poput irilinog, latinskog, gotskog i
koptskog.
U IV veku pre nove ere u maslinjaku Akademosu, koji je dobio naziv po

grkom heroju Akademu, otvorena je Platonova filozofska kola, nazvana Akademija,
gde se pored filozofije prouavala i matematika. Pored Platonove Akademije u Atini su
bile i Aristotelov likeo, stoika kola i Epikurov vrt4.
Grki vojskovoa Aleksandar Veliki (356323. p.n.e), koji je proslavljen kao

ratnik, ima ogromne zasluge za irenje grke kulture velikim prostranstvima starog
sveta. Najstarija i najpoznatija biblioteka starih naroda bila je ona u Aleksandriji, koja i
danas predstavlja znaajnu kulturnu tekovinu helenistike epohe, dok je poznata
Aleksandrijska kola obuhvatila sve naune oblasti.
Sistem rada starih helenistikih kola bio je model koji je primenjivan i

ugraivan u univerzitete koji su vremenom osnivani u Evropi.
U starom Rimu najvei broj dece rimskih graana imao je opte obrazovanje,
ali samo su deaci mogli da se usavravaju dalje od osnovnog obrazovanja, te su sticali
znanja u itanju, pisanju i aritmetici. Rimljani su osvajanjem Grke preuzeli grku
kulturu i, kako je jedan rimski pesnik rekao, bilo je to kao da je Grka zarobila svog
osvajaa.
Vizantijski car Teodosije II, poznatiji kao Teodosije Mlai, osnovao je 425.
godine nae ere Carski univerzitet u Carigradu, iji je naziv bio Auditorium. Na
univerzitetu se nastava na 31 katedri odvijala na dva jezika, latinskom i grkom. Uspeh
3
Konfucije, polulegendarni kineski mislilac koji je iveo u VI veku pre nae ere i po kome je religiozno-
filozofska nauka nazvana konfucionizam
4
Epikur, filozof helenistiko-rimskog razdoblja, 341270. p.n.e.
Str. 19 (201)
i razvoj Carskog univerziteta vezivani su za zainteresovanost careva sve do pada

Carigrada u turske ruke.
Pronalazak papira i pisanje mastilom unapredili su obrazovanje, dok je

tampanje, koje je u Evropu dolo iz Kine, olakalo umnoavanje tekstova i
obrazovanje podiglo na vii nivo. Revolucionarni pronalazak tamparske maine, koju
je konstruisao Nemac Johan Gutenberg5, brzo se irio. Tako je kod junoslovenskih
naroda prva irilina tamparija i prva dravna tamparija u svetu, tamparija
Crnojevia, poela sa radom na Obodu nedaleko od Cetinja i u januaru 1494. godine
objavljuje Oktoih Prvoglasnik.
2.2. Bolonjski proces i ostali relevantni dokumenti
Neefikasni sistemi visokog obrazovanja u Evropi, koji se nisu prilagoavali

promenama u drutvu i nisu pratili tehnoloki razvoj, nisu stvarali kritinu masu
diplomaca koji su oboruani adekvatnim znanjem, vetinama i kvalifikacijama bili
spremni da ravnopravno konkuriu na tritu rada. Evropski sistem istraivanja je
praktino odvojen od potreba trita i ne doprinosi efektivnom obrazovanju i razvoju.
Velika migracija talentovanih studenata i nastavnika u Ameriku postavila je Evropi
pitanje kako dalje. Promene su neminovne.
Bolonjski proces je proces reforme visokog obrazovanja u Evropi sa ciljem da

promovie mobilnost studenata i profesora uspostavljanjem Evropskog prostora
visokog obrazovanja do 2010. godine. Proces dobija naziv po Bolonjskoj deklaraciji iz
juna 1999. godine, koju su potpisali ministri zadueni za visoko obrazovanje iz 29
drava Evrope, a formalni naziv je Evropski prostor visokog obrazovanja EHEA.
Proces je nacionalno-internacionalnog karaktera, a provode ga nacionalna ministarstva
obrazovanja, univerziteti, profesori i studenti i svoj rad prezentuju Veu Evrope i
Evropskoj komisiji.
U poetku se na obrazovanje gledalo kao na nacionalno pitanje pa, shodno

tome, prvi sporazum koji se odnosio na obrazovanje u Evropskoj uniji (Kopenhagen
1992), navodi da svaka zemlja ima pravo da samostalno odluuje o njemu. Ma koliko
5
Nemac Johan Gutenberg konstruisao je tamparsku mainu i 1455. godine objavio Bibliju
Str. 20 (201)
se evropske zemlje razlikuju jedna od druge u drutvenom i obrazovnom smislu, one

ipak dele iste ili sline probleme. Duina studiranja je jedan od problema koji mui
veinu evropskih drava. Usled novih izazova pred kojima se nala Evropska unija i
njene lanice, sa ciljem da postanu jedan od politikih i ekonomskih lidera u vremenu
izraene globalizacije, uvidele su potrebu za njihovim koordinisanim pristupom i jakom
integrativnom politikom u obrazovanju u celini a posebno u visokom obrazovanju.
Oekivano proirenje Evropske unije i produbljivanje odnosa sa ostalim

zemljama Evrope Bolonjskom procesu daju ire dimenzije. Evidentno je poveanje
svesti, kako dela politike i akademske javnosti tako i javnog mnjenja, o potrebi
stvaranja savrenije Evrope, i izgradnji i jaanju njenih kulturnih, intelektualnih,
drutvenih i nauno-tehnolokih dimenzija.
Razvojne tendencije Evropskog obrazovnog prostora formulisane su u

evropskim univerzitetskim konvencijama, koje poinju dokumentom Magna Charta
Universitatum iz 1988. godine, deset godina kasnije donesena je Sorbonska deklaracija
(Paris, 1998), a jo godinu dana kasnije Bolonjska deklaracija (Bologna, 1999). Ove
konvencije su dobra podloga za reformu visokog obrazovanja i njegovog usklaivanja s
evropskim obrazovnim prostorom.
Evropa znanja je nezamenjivi faktor ljudskog i drutvenog razvoja, sposobna

da svoje graane pripremi za izazove treeg milenijuma, naglaavajui zajednike
vrednosti i pripadnosti istom drutvenom i kulturnom prostoru.
Obrazovanje i saradnja u obrazovnom prostoru su vani za razvoj i jaanje

demokratskog drutva.
Osnovni dokumenti Bolonjskog procesa definiu podruja koja su prepoznata

kao prioritetna u procesu stvaranja Evropskog prostora visokog obrazovanja:
8 osiguranje kvaliteta;
8 jedinstveni sistem prenosa kredita ECTS (European Credit Transfer System);
8 dva osnovna ciklusa obrazovanja dvostepeni studij (Bachelor i Master) i
8 sistem lako razumljivih i uporedivih diploma.
Str. 21 (201)
2.2.1. Magna Charta (septembar 1988)
Magna Charta Universitatum6 (Velika povelja) je dokument koji prethodi

Bolonjskoj deklaraciji. Potpisan je od strane rektora evropskih univerziteta koji su se
sastali u Bolonji na devetstotu godinjicu najstarijeg7 univerziteta u Evropi, Alma
Mater, a polazi od kljune uloge univerziteta kao sredita kulture, znanja i istraivanja u
prenoenju onih znanja mlaim naratajima koja doprinose razvoju drutva. Kao bitan
preduslov za prenoenja tog znanja Magna Charta istie autonomiju univerziteta, te
neophodnost moralne i intelektualne nezavisnosti od politikog autoriteta i ekonomske
moi. Upravo nezavisnost i autonomnost univerziteta obezbeuju sistemu visokog
obrazovanja i istraivanja permanentno prilagoavanje promenljivim potrebama,
zahtevima drutva i napretku naunih spoznaja.
Magna Charta je nastala etiri godine pre konanog ukidanja granica izmeu
zemalja Evropske zajednice.
Osnovna naela dokumenta Magna Charta su sledea:
8 nezavisnost i autonomija univerziteta;
8 meusobna povezanost nastave i istraivanja na univerzitetima;
8 sloboda naunoistraivakog rada i nastave;
8 uloga univerziteta u postizanju sveoptih znanja koja prevazilaze geografske i

politike granice i
8 potreba razliitih kultura za meusobnim upoznavanjem i uticajem.
Rektori, potpisnici Velike povelje Magna Charta, objavljuju svim dravama i

stavljaju na savest svim narodima osnovna naela koja moraju, sada i zauvek,
podravati ostvarivanje poziva univerziteta. Prihvatajui izazov, nameu univerzitetima
vodeu ulogu u stvaranju evropskog obrazovnog prostora. Autonomija univerziteta
omoguava sistemu visokog obrazovanja i istraivanja permanentno prilagoavanje
potrebama drutva i njegovom napretku. Ciljeve svoje autonomije univerzitet ostvaruje
6
Magna Charta Univerisitatum, Bolonja 18. 9.1988. godine
7
Nedovoljno upueni smatraju da je istorija evropskog univerziteta zapoela otvaranjem univerziteta u
Bolonji 1119. godine ovi, B. Retorika, str 21, Banja Luka 2007
Str. 22 (201)
slobodom u nastavi i istraivanju, te njihovom meusobnom interakcijom. Univerziteti

u Evropi su uvari evropske tradicije, tee da postignu univerzalno znanje i prevaziu
geografske i politike granice, kao i da afirmiu potrebu razliitih kultura za
meusobnim poznavanjem i uticajem.
2.2.2. Lisabonska konvencija (april 1997)
Lisabonska konvencija8 je konvencija o priznavanju visokokolskih

kvalifikacija na podruju Evrope koju je postavio Savet Evrope i UNESCO, a usvojili
predstavnici zemalja na konferenciji u Lisabonu. Prema ovoj konvenciji, svaka bi
zemlja, njena potpisnica, morala priznavati steene kvalifikacije (uslovi za upis na
visokokolsku ustanovu, trajanje studija, priznavanje diplome), kao sline
odgovarajuoj kvalifikaciji u svom sistemu obrazovanja, sem u sluajevima kada
postoje znaajne razlike izmeu postojee kvalifikacije u zemlji potpisnici i steene
kvalifikacije. Priznavanje steene kvalifikacije omoguava pristup daljnjem
obrazovanju u zemlji u kojoj se kvalifikacija priznaje, pod jednakim uslovima kao i za
kandidate iz te zemlje. Isto tako, priznavanje e omoguiti korienje akademskog
naziva, prema zakonu i pravilima zemlje u kojoj se priznavanje trai, te na taj nain
olakati i pristup tritu rada.
Zemlje potpisnice su svesne injenice da je pravo na obrazovanje elementarno

ljudsko pravo koje slui kao sredstvo sticanja i unapreenja znanja a predstavlja
izuzetno kulturno i nauno blago kako pojedinca tako i drutva. Lisabonska konvencija
ih obavezuje da daju informacije o svojim visokokolskim ustanovama i programima
visokog obrazovanja, te da uspostave nacionalni informacioni centar koji e, izmeu
ostalog, davati informacije o priznavanju inostranih kvalifikacija studentima,
diplomcima, poslodavcima, visokokolskim ustanovama i drugim zainteresovanim
stranama. Prema Lisabonskoj konvenciji, sve zemlje potpisnice e motivisati
visokokolske ustanove da svojim studentima izdaju Dodatak diplomi (eng. Diploma
supplement), kako bi olakali priznavanje kvalifikacija.
8
Convention on the Recognition of Qualifications concerning Higher Education in the European Region
CETS No.: 165, Lisabon 11.4.1997. prevod dat u Prilogu
Str. 23 (201)
Lisabonska konvencija se zasniva na prethodno usvojenim konvencijama

UNESCO-a i Saveta Evrope o:
8 jednakosti diploma koje daju pravo prijema na univerzitete (1953. godina ETS
15),
8 jednakosti duine trajanja studija (1956. godina ETS 21);
8 akademskom priznavanju univerzitetskih kvalifikacija (1959. godina ETS 32);
8 priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u dravama

regiona Evrope (1979. godine) i
8 optoj jednakosti duine trajanja univerzitetskog studija (1990. godine ETS

138).
2.2.3. Sorbonska deklaracija (maj 1998)
Sorbonska deklaracija9 je potpisana od strane etvorice ministara, zaduenih za

visoko obrazovanje u Francuskoj, Nemakoj, Italiji i Velikoj Britaniji, a naslanja se na
naela dokumenta Magna Charta, istie kljunu ulogu univerziteta u kreiranju Evrope
znanja, i ima intelektualne, kulturne i tehnike dimenzije. Deklaracija je istakla
centralnu ulogu univerziteta u razvoju evropske kulturne dimenzije i naglasila da je
kreiranje Evropskog prostora visokog obrazovanja od kljunog znaaja za
promovisanje mobilnosti graana i njihovo zapoljavanje. Sorbonska deklaracija, za
razliku od Magna Charte, studenta postavlja u centar harmonizacije visokog
obrazovanja i time pridonosi konkretizaciji Bolonjskog procesa. Ona prenosi naglasak
razvoja sa makronivoa univerziteta na mikronivo studenta. Novi sistem visokog
obrazovanja e omoguiti studentima najbolje uslove studiranja i pronai podruja u
kojima e oni istai svoje sposobnosti.
Opta naela Sorbonske deklaracije su:
8 mobilnost univerzitetskih nastavnika i studenata;
8 doivotno uenje;
9
Sorbonne Joint Declaration, Joint declaration on harmonization of the architecture of the European
Hhigher education system, Paris, the Sorbonne, 25. maj 1998
Str. 24 (201)
8 organizovanje sistema studiranja u dva ciklusa koji treba da budu meunarodno

uporedivi i priznati i
8 sistem kredit bodova, te raznovrsnost programa studiranja, ukljuujui i

mogunosti multidisciplinarnog studija, razvoj jezikih vetina i sposobnosti
korienja novih informacionih tehnologija.
2.2.4. Bolonjska deklaracija (juni 1999)
Bolonjska deklaracija10 je kljuni dokument u kreiranju prioriteta evropskog

obrazovnog prostora, koji su potpisali ministri obrazovanja 29 zemalja. Konkretni
ciljevi koje je Bolonjska deklaracija postavila su:
8 prihvatanje sistema lako prepoznatljivih i uporedivih nivoa obrazovanja;
8 uvoenje Dodatka diplomi (DS Diploma Supplement);
8 prihvatanje sistema temeljenog na dva glavna ciklusa (dodiplomski i diplomski)

gde prvi ciklus mora trajati najmanje tri godine;
8 uvoenje Evropskog sistema transfera i akumulacije bodova (ECTS)11,

promovisanje mobilnosti kako studenata tako i nastavnika, istraivaa i
administrativnog osoblja;
8 promovisanje evropske saradnje u osiguranju kvaliteta, te
8 promovisanje evropske dimenzije u visokom obrazovanju.
Sistem lako razumljivih i usporedivih nivoa i Dodatak diplomi promoviu

mobilnost graana Evrope i meunarodnu konkurenciju evropskog sistema visokog
obrazovanja. Prihvatanje dva ciklusa studiranja, prvi ciklus u trajanju od najmanje tri
godine koji je relevantan evropskom tritu, i drugi ciklus koji vodi master diplomi.
Sistem bodova ECTS je sredstvo koje omoguava mobilnost studenata. Bodovi

se mogu stei i u kontekstu neformalnog obrazovanja, ukljuujui i doivotno uenje,
pod uslovom da ih priznaju univerziteti koji primaju studente. Nastavnom osoblju,
10
The Bologna Declaration on the European space for higher education, Bologna 19. juni 1999
11
European Credit Transfer System (ECTS) uveden je kao alat unutar okvira ERASMUS/SOCRATES
programa izmeu 1988. i 1995. godine
Str. 25 (201)
istraivaima i administrativnom osoblju treba omoguiti priznavanje i valorizaciju

semestara provedenih u svrhu istraivanja, predavanja ili pak samog uenja.
Saradnja u osiguranju kvaliteta je u cilju razvijanja uporedivih kriterijuma i

metodologija, a unapreenje evropske dimenzije visokog obrazovanja bazira se na
izradi nastavnog plana i programa, saradnje meu institucijama, mobilnosti i
integrisanih programa studija, obuke i istraivanja.
Uz puno uvaavanje razliitosti kultura, jezika, nacionalnih sistema obrazovanja

i autonomije univerziteta, meuvladina saradnja zemalja potpisnica pridonosi kreiranju
Evropskog prostora visokog obrazovanja.
Deklaracija postavlja 2010. godinu kao rok do kojeg bi se ciljevi morali ispuniti.
Ali, ispunjenje ciljeva Bolonjskog procesa ne podrazumeva uniformnost Evropskog
prostora visokog obrazovanja. Naprotiv, istiu se principi autonomije i raznolikosti.
2.2.5. Salamanska konvencija o evropskim institucijama visokog obrazovanja

(mart 2001)
Vie od 300 evropskih visokokolskih institucija i njihovih glavnih predstavnika

okupilo se u Salamanki u paniji krajem marta 2001. radi pripreme za praki sastanak
ministara koji su zadueni za visoko obrazovanje u zemljama ukljuenim u Bolonjski
proces. Konvencija12 kritikuje postojeu preteranu regulativu te zagovara autonomiju
univerziteta. Kako je obrazovanje javna odgovornost, konvencija istie istraivaku
ulogu univerziteta. Razliitosti institucija i programa visokog obrazovanja u Evropi
konvencija definie kao prednost, ali zagovara harmonizaciju svih razlika kako ne bi
postojala prevelika razilaenja u definiciji i provoenju bodovanja, nivoa glavnih
akademskih kategorija i kriterijuma kvaliteta. Kao kljune teme konvencija u
Salamanki navodi kvalitet, izgradnju poverenja u provoenju kvaliteta, znaenje
visokog obrazovanja na tritu rada, mobilnost, kompatibilne kvalifikacije na
dodiplomskim i diplomskim studijama, te osiguranje privlanosti Evropskog prostora
visokog obrazovanja.
12
Salamanca Convention of European higher education institutions, SHAPING THE EUROPEAN
HIGHER EDUCATION AREA
Str. 26 (201)
2.2.6. Praka izjava (maj 2001)
Praka izjava13 daje ocenu napretka u provoenju Bolonjskog procesa, te

postavlja daljnje smernice u stvaranju evropskog obrazovnog prostora. Na ovoj
ministarskoj konferenciji zakljueno je da su ciljevi zacrtani u Bolonjskoj deklaraciji
iroko prihvaeni. Veina potpisnika Deklaracije, univerziteti i ostale institucije
visokog obrazovanja, iskoristili su ciljeve Bolonjske deklaracije kao osnovu za razvoj
Prako saoptenje potvruje est ciljeva Bolonjske deklaracije, sa manjim

dopunama. Ovo saoptenje podrava usvajanje sistema lako itljivih i uporedivih
diploma, te poziva postojee organizacije i mree, kao to su NARIC i ENIC14, da na
institucionalnom, nacionalnom i evropskom nivou promoviu jednostavno, efikasno i
poteno priznavanje diploma uz svu raznolikost kvalifikacija.
Ministri su podrali ideju da visoko obrazovanje treba smatrati javnim dobrom i

da ono jeste i da e ostati javna odgovornost, istiui da su studenti ravnopravni lanovi
zajednice visokog obrazovanja.
Prihvatajui Bolonjsku deklaraciju, uzevi u obzir Konvenciju o evropskim

institucijama iz Salamanke i preporuke Konvencije evropskih studenata iz Geteborga15,
te uvaavajui aktivno uee Asocijacije evropskih univerziteta (EUA) i Nacionalnih
unija studenata u Evropi (ESIB), Praka konvencija definie svoje smernice:
8 doivotno uenje;
8 jaanje institucija visokog obrazovanja i jae ukljuivanje studentskih

organizacija u Bolonjski proces i
8 promovisanje atraktivnosti Evropskog prostora visokog obrazovanja.
13
Communiqu of the meeting of European Ministers in charge of Higher Education TOWARDS THE
EUROPEAN HIGHER EDUCATION AREA, Prague 19.05.2001.
14
European Network of Information Centers - ENIC
National Academic Recognition Information Centre - NARIC
15
Deklaracija studenata, Goteborg 25. mart 2001.
Str. 27 (201)
2.2.7. Berlinska izjava (septembar 2003)
Delegacije zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije, predstavnici studenata,

predstavnici Evropske komisije i Saveta Evrope i druge meunarodne organizacije
odredile su prioritete i nove ciljeve Bolonjskog procesa. Potvreni su prethodno
postavljeni ciljevi Bolonjske deklaracije i ministarskog saoptenja iz Praga, i time se
pridonelo daljnjoj konkretizaciji Bolonjskog procesa. Istaknuta je potreba za
intenziviranjem napora na institucionalnom, nacionalnom i evropskom nivou. Dodatna
aktivnost je osiguranje vre veze izmeu sistema visokog obrazovanja i
naunoistraivakog rada u zemljama potpisnicama Berlinske izjave16. Definisani su i
prioriteti:
8 uspostavljanje nacionalnih sistema kvaliteta sa definisanim zajednikim

standardima;
8 uvoenje dvostepenog studija i
8 prihvatanje sistema priznavanja diploma i trajanja studija.
Na Berlinskoj konferenciji dodat je novi cilj u Bolonjski proces doktorske

studije i sinergija Evropskog prostora visokog obrazovanja i Evropskog istraivakog
prostora (ERA European Research Area).
U Berlinu je u lanstvo primljena i Bosna i Hercegovina, to je obavezuje da

provede reformu visokog obrazovanja.
2.2.8. Bergenska izjava (maj 2005).
Bergenska konferencija17 je trea u nizu ministarskih bijenalnih konferencija o

Bolonjskom procesu, a znaajna je zbog srednjorone revizije provoenja procesa koji
treba biti zavren 2010. godine. Prisustvo predstavnika etrdeset i pet zemalja u radu
konferencije pokazuje uspenost procesa. Naglasak je bio na procesu uvoenja dva
glavna visokokolska ciklusa, stvaranju sistema osiguranja kvaliteta u visokom
obrazovanju i prepoznavanju inostranih visokokolskih kvalifikacija.
16
Realizing the European Higher Education Area Communiqu of the Conference of Ministers
responsible for Higher Education in Berlin on 19. septembar 2003.
17
Communiqu of the Conference of European Ministers Responsible for Higher Education,
Bergen, 19-20. maj 2005, The European Higher Education Area - Achieving the Goals
Str. 28 (201)
Centralnu ulogu, kao partnera u Bolonjskom procesu, pri optimizaciji promena

nastavnih programa i uvoenju inovativnih procesa pouavanja i uenja koje Evropa
treba, imaju institucije visokog obrazovanja i studenti.
Nakon konferencije u Berlinu grupa za praenje Bolonjskog procesa BFUG18

(Bologna Folow-Up Group) fokusirala se na tri naglaena cilja stepenovanom sistemu
studija, kvalitetu i priznavanju stepena i perioda studiranja. Iz izvetaja o napretku
procesa koji je napravila BFUG za period 20032005, Trend IV19 izvetaj Evropske
univerzitetske asocijacije EUA i ESIB-ovom izvetaju Bolonja studentskim oima 2005
naglaen je znaajan napredak u pravcu postizanja ciljeva Bolonjskog procesa.
Konferencija je pokazala uspeh Bolonjskog procesa da je doneo vie promena u

evropskom prostoru visokog obrazovanja nego ijedan drugi i da predstavlja odgovor
Evrope na proces globalizacije. Naglaene su nove aktivnosti koje treba da osiguraju
stalni napredak procesa.
2.2.9. Londonska konferencija (maj 2007)
Cilj ove konferencije, kao i svih prethodnih konferencija, jeste praenje

implementacije postavljenih ciljeva Bolonjske deklaracije i kreiranje Evropskog
prostora visokog obrazovanja kao odgovora na proces globalizacije u svetu.
U periodu izmeu Bergenske i Londonske20 konferencije napravljen je znaajan

iskorak ka Evropskom prostoru visokog obrazovanja EHEA u oblasti uea
studenata u osiguranju kvaliteta obrazovanja, implementacije dvostepenog studija i
priznavanja diploma.
Prioriteti za naredni dvogodinji period, do 2009. godine, jesu razvoj sistema:
8 mobilnosti studenata i nastavnog osoblja;
8 nacionalnih kvalifikacionih okvira i
18
Aktivnosti koje se vode u okviru Bolonjskog procesa reforme visokog obrazovanja organizuje, nadzire
i vodi telo koje se zove Bologna Follow-Up Group BFUG, sastavljeno od predstavnika eksperata
svake od zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije
19
Trend IV izvetaja EUA o implementaciji Bolonjskog procesa na univerzitetima u Evropi
20
London Communiqu Towards the European Higher Education Area: responding to challenges in a
globalised world, London 18. maj 2007.
Str. 29 (201)
8 doivotnog uenja.
Bazirajui se na bogato a raznoliko evropsko kulturno naslee, EHEA se

zasniva na institucionalnoj autonomiji i akademskoj slobodi, a jednake mogunosti i
demokratski principi e potpomoi mobilnost i ojaati atraktivnost i takmiarski
evropski duh. Usvojena je strategija Evropski prostor visokog obrazovanja u
globalnom kontekstu.
Sledea konferencija ministara visokog obrazovanja zakazana je u Luvenu 28. i

29. aprila 2009. godine, a domaini su zemlje Beneluksa.
2.3. Obrazovanje za 21. vek
Dvadeset prvi vek je nazvan stoleem znanja u kojem univerziteti imaju misiju
proizvodnje i irenja znanja.
Savremeni svet zapoinje proces transformacije iz industrijskog u informaciono

drutvo, a informaciono drutvo21 je drutvo u kojem su ekonomski i kulturni ivot
vezani za informaciono-komunikacione tehnologije (Information and Communication
Technology) IKT. Razvijene informaciono-komunikacione tehnologije su osnova i
pokreta novog drutvenog poretka. Osnovna karakteristika postindustrijskog,
informacionog drutva ogleda se u injenici da u njemu znanje i informacije postaju
kljuni motivatori predstojeeg drutvenog razvoja. Za ljude, svesna bia, razmena
informacija je oduvek bila od izuzetnog znaaja.
Mnogi eksperti su se sloili da se obrazovanje u 21. veku mora fokusirati sa

vie inteziteta na mogunost meusobne komunikacije, timski rad, kritiko razmiljanje
i prilagoavanje promenama, mora da bude vie inovativno, kreativno i blisko novim
tehnologijama. Obrazovanje je sastavni deo razvoja i igra vanu ulogu u prevazilaenju
prepreka na putu napretka.
Moe se rei da obrazovanje stoji na etiri stuba uenja:
8 uenje da ivimo u zajednici;
8 uenje da znamo;
21
Information Society
Str. 30 (201)
8 uenje da radimo i
8 uenje da postojimo.
Grupa za praenje Bolonjskog procesa je napravila izvetaj o napretku procesa u

periodu od 2005. do 2007. analizirajui Trends V izvetaj EUA22 asocijacije i ESIB-ov
izvetaj Bolonja studentskim oima 200723 te Eurydice dokument Focus on the
Structure of Higher Education in Europe24, u kojima je naglaen znaajan napredak u
pravcu postizanja ciljeva Bolonjskog procesa.
2.3.1. Fenomen globalizacije
Globalni svetski poredak jo jue nam je delovao tako daleko i strano kao da se
dogaa u nekom drugom svetu, kao da se deava nekim drugim ljudima, a ne nama.
Danas globalizacija postaje nova sudbina, sila koja pokree konce svakodnevnog
ivota25. Svet koji je vladao pet vekova i izgledao veit, svet nacionalnih ekonomija,
savremenih drava sa svojim kulturama, pripada prolosti. Sada nezadrive ekonomske
sile, transnacionalni finansijski kapital, korporacije i svetski ekonomski gigant MMF
(Meunarodni monetarni fond) pretvaraju nacionalne ekonomije u svoje lokalne
jedinice. Drugim reima, ovu savremenu globalizaciju pokreu ekonomski motivi,
koncept otvorenog drutva zasnovanog na naelima civilnog drutva, graanske
demokratije, ljudskih prava, i kulturnih raznovrsnosti baziranih na vrednostima
nacionalnih tradicija. Globalizacijom nestaju nacionalne drave, njihova autonomija i
suverenitet. Informatiko-medijska revolucija i njeni kulturni proizvodi kao to su TV
serije, vesti i filmovi najavljuju, na alost, kraj nacionalne kulture i identiteta. Trite i
demokratija postali su univerzalna socijalna formula koja preovladava na svim
prostorima sveta. Umesto viepolarnog stvoren je uniformni, unipolarni svet. U svetu
postoji vie teorija o procesu globalizacije, one koje su za i one koje su protiv njega, ali
neminovnost promena je tu. Najzad, globalizacija oznaava i irenje istovetnih formi,
industrijalizma, a zatim i postindustrijalizma, na gotovo celokupni socijalni prostor
22
Trend V izvetaja EUA o implementaciji Bolonjskog procesa na univerzitetima u Evropi
23
Bologna With Student Eyes 2007, ESIB
24
Eurydice, The Information network on education in Europe
25
T. Friedman (1999): The Lexus and the Olive Tree, Understanding globalization, Farrar Straus Giroux,
New York.
Str. 31 (201)
sveta. Rasprostiranje slinih formi nastaje kao plod difuzije, usvajanja superiornijih
formi kroz proces modernizacije, ili pak dominacije, odnosno nasilnog nametanja.
Definisanje globalizacije kao objektivnog planetarnog procesa, iako bitno, nije

jedino obeleje globalizacije. Njena druga i presudna dimenzija oslikana je u socijalnoj
dimenziji koju globalizacija poprima.
Danas se postavlja vrlo vano pitanje za drave i za regione, a to je pitanje

naina kojim e se doi do ukljuenja u ovaj globalni proces.
Obrazovanje ne moe da izbegne prikljuenje procesu globalizacije, ono mora u

tom procesu uzeti u obzir sve razliitosti kako nacionalne, kulturne tako i zakonodavne.
U procesu globalizacije obrazovanje bez granica voeno je tehnologijama za

uenje na daljinu i liberalizacijom u visokom obrazovanju, a poboljanje kvaliteta je
glavna briga uesnika, kako studenata tako i univerziteta i akademskog osoblja.
2.3.2. Drutvo znanja
Znanje je osnovna proizvodna snaga drutva i glavni uslov za uspeh kako

pojedinca tako i samog drutva.
UNESCO26 je jedino telo u Ujedinjenim nacijama odgovorno za visoko

obrazovanje. U njegovom seditu u Parizu od 5. do 9. oktobra 1998. godine odrana je
svetska konferencija o visokom obrazovanju u 21. veku. Preko 180 zemalja,
predstavnika akademske zajednice, dalo je doprinos radu ove konferencije, iji je cilj
bio postaviti osnovne principe detaljne reforme sistema visokog obrazovanja u svetu i
na taj nain doprineti transformaciji visokog obrazovanja, u njegovom materijalnom i
virtuelnom smislu, u okruenje doivotnog uenja, kulturoloke debate, afirmacije i
ouvanje razliitosti kao potvrde vrednosti postavljenih principa pri konstituisanju
UNESCO-a.
26
United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization Organizacija Ujedinjenih nacija
za obrazovanje, nauku i kulturu
Str. 32 (201)
Strateki ciljevi UNESCO-a u oblasti obrazovanja za 21. vek istaknuti u

dokumentu WCHE27 su:
8 visoko obrazovanje i razvoj:
odrivi razvoj i visoko obrazovanje;
uee visokog obrazovanja u nacionalnom i regionalnom razvoju i
stalna misija usavravanja nastavnog osoblja u visokom obrazovanju.
8 novi trendovi u visokom obrazovanju:
visoko obrazovanje i novo drutvo oima studenata;
od tradicionalnog ka virtuelnom nove informacione tehnologije;
izazovi i mogunosti visokog obrazovanja u oblasti istraivanja i
uee visokog obrazovanja u sistemu obrazovanja uopte.
8 visoko obrazovanje, kultura i drutvo:
mobilizacija snage kulture u razvoj visokog obrazovanja;
autonomija, odgovornost drutva i akademska sloboda;
promocija kulture i mira i
ene i visoko obrazovanje problemi i perspektive.
Danas u Drutvu znanja visoko obrazovanje, a posebno univerziteti, ima

znaajno uee u unapreivanju mogunosti istraivanja. Izazov koji prihvataju
univerziteti je istraivanje u prevazilaenju barijera mogueg pristupa znanju i
njegovog korienja koji postoji u nerazvijenim zemaljama, u smanjivanju procepa u
znanju izmeu razvijenih i nerazvijenih drutava. Veliki odliv mozgova (eng Brain
drain) razlog je ovakvom odnosu prema pristupu i korienju znanja. Ovaj egzodus
naune elite velikih razmera uzrokovao je negativne trendove u razvoju kvalitetnog
naunog rada u njihovim zemljama.
27
WCHE World Conference on High Education in the Twenty-first Century, Paris, 5-9. octobar 1998
Str. 33 (201)
Konano, moe se rei da je misija i vrednost visokog obrazovanja obrazovanje,

obuka i istraivanje, a naroito uee u odrivom razvoju i poboljanju drutva u
celini. U Bolonjskoj deklaraciji su definisane misija visokog obrazovanja i prioritetne
aktivnosti koje menjaju i razvijaju samo visoko obrazovanje, visoki kvalitet
obrazovanja, doivotno uenje, irenje znanja kroz istraivanje, razumevanje,
promovisanje i irenje internacionalne istorijske kulture u kontekstu kulturnog
pluralizma i razluitosti, uee u razvoju i unapreenju obrazovanja na svim nivoima,
ukljuujui i obuku uitelja, etika uloga visokog obrazovanja, autonomija i
odgovornost akademskih institucija, njihovog personala i studenata.
Reforma i unapreenje visokog obrazovanja zahtevaju, pre svega, zakonski

okvir prilagoen standardima i regulacionim instrumentima koji podravaju i vode ovaj
proces promena. Ranije su drave bile zaduene za razvoj visokog obrazovanja i, malo
pomalo, odgovornost je postala zajednika, nacionalna i internacionalna. UNESCO je
agencija Ujedinjenih nacija koja je preuzela ulogu kreatora i motivatora u izgradnji
odrivog sistema visokog obrazovanja saglasno Milenijumskoj deklaraciji i njenim
ciljevima razvoja28.
Vizija visokog obrazovanja je i obezbediti jednake mogunosti shodno

Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima29.
U ovom globalnom procesu transformacije drutva vanu ulogu ima visoko

obrazovanje, a posebno savremeno organizovani fakulteti informacionih tehnologija.
Sloena tehnologija zahteva obrazovanje koje je u koraku sa vremenom. Osnovu
uspenog obrazovanja ine moderno organizovani univerziteti i fakulteti sa aktuelnim
nastavnim planovima i programima.
Uspostavljanje modernog sistema visokog obrazovanja, u skladu sa

Milenijumskom deklaracijom, koja definie strateke ciljeve Evrope u oblasti visokog
obrazovanja, zahteva postizanje glavnih ciljeva drutva znanja kao strategije globalne
transformacije drutva u celini.
28
UN Millenium Dclaration, UNGA Res. A/55/2, 8. septembar 2000
29
Universal Declaration of Human Rights, United Nations 1948. lan 26
Str. 34 (201)
2.3.3. WSIS Svetski samit o informacionom drutvu
Prepoznajui dinamine promene u procesu globalizacije, ITU (The

International Telecommunication Union Meunarodna telekomunikaciona unija), na
konferenciji u Mineapolisu 1998. godine daje predlog (Rezolucija 73), da se odri
svetski samit o informacionom drutvu, WSIS, o emu treba da odlue Ujedinjene
nacije. Na Milenijumskom samitu u Njujorku 2000. godine definisana je kritina
vremenska distanca do 2015. godine za postizanje postavljenih ciljeva u raznim
oblastima.
Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je rezolucijom 58/183 od 21. decembra

2001. godine donela odluku o odravanju svetskog samita o informacionom drutvu u
dve faze. Prvi samit je odran u enevi od 10. do 12. decembra 2003. godine, a drugi u
Tunisu od 16. do 18. novembra 2005. godine. Na ovim zasedanjima je definisan
razvojni okvir informacionog drutva, izgradnja infrastrukture i promovisanje ciljeva
Milenijumske deklaracije.
Brzi razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i inovacije u digitalnim

sistemima predstavljaju revoluciju koja fundamentalno menja nain razmiljanja,
ponaanja, komunikacije, rada i zaraivanja za ivot. Ova, takozvana digitalna
revolucija, restruktuie nain na koji se u svetu upravlja ekonomijom i poslovnom
praksom. Kako je pristup znanju i informacijama preduslov za postizanje
Milenijumskih razvojnih ciljeva, digitalna revolucija omoguava poboljanje ivotnog
standarda milionima ljudi irom sveta. Bolja komunikacija izmeu ljudi pomae pri
reavanju sukoba i postizanja mira u svetu.
Ukratko, cilj Samita je stvaranje zajednike platforme koju e usvojiti

predsednici drava, najvii predstavnici vlada, multilateralnih organizacija, akademija,
civilnog drutva i privatnog sektora. Time su oznaene osnovne karakteristike,
mogunosti i izazovi informacionog drutva i definisani novi putevi i budue akcije,
kako bi u koristima informacionog drutva uivale sve zemlje.
Uzevi u obzir postojea ogranienja prostora i vremena, IKT u principu

omoguava uenje bilo gde i u bilo koje vreme, inei informaciono-komunikacione
tehnologije znaajnim u procesu reforme obrazovanja. Za veinu obrazovnih eksperata,
nove digitalne tehnologije daju velike mogunosti uenja bez obzira na razliite kulture
Str. 35 (201)
i granice drava, kako uenicima i studentima tako i nastavnicima. Ue jedni od drugih

i pristupaju irokom opsegu informacija. Nastavnik dobija ulogu vodia kroz uenje,
pomae istraivanju, izboru i reavanju problema.
Zavrni dokument prve faze Svetskog samita o informacionom drutvu30

odranog pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u enevi, nudi sledee razumevanje
koncepta informacionog drutva: Informaciono drutvo je drutvo u kome svako moe
da stvara, pristupa, koristi i deli informacije i znanje, omoguavajui tako
pojedincima, drutvima i narodima da razviju svoje potencijale potpuno u promociji
sopstvenog odrivog razvoja i unapreenju kvaliteta ivota.31 Ovakvim pristupom se
naglaava iskorienje ljudskih potencijala.
Za globalnu razmenu informacija potrebno je mnogo vie od samog mogueg

pristupa Internetu32, osnovna pismenost, prethodno obrazovanje, poznavanje stranih
jezika i nadasve informatika pismenost.
UNGIS33, grupa koja deluje kao meuagencija u sistemu UN-a i sada ima 28
lanica, formirana je da prati realizaciju akcionog plana WSIS-a. Na svom prvom
sastanaku u enevi 14. jula 2006. godine, pod predsedavanjem ITU, UNESCO, UNDP,
i WHO organizacija, definisala je aktivnosti podrke procesu uspostavljanja
informacionog drutva. Temeljni zadatak grupe je da pri uspostavljanju globalnog
informacionog drutva vodi rauna o sledeim ciljevima i ishodima:
8 uloga javnih linosti i ostalih zainteresovanih u promociji razvoja informaciono-

komunikacionih tehnologija;
8 informaciono-komunikaciona struktura;
8 pristup informacijama i znanju;
8 izgradnja kapaciteta;
30
WSIS Declaration of Principles and Plan of Action
31
Declaration of Principles. Building the Information Society: a global challenge in the new Milenium.
Document WSIS-03/GENEVA/DOC/4-E, 12. decembar 2003.
32
Internet je globalna mrea kompjutera koja komunkaciju uspostavlja preko TCP/IP protokola. Koreni
Interneta poinju jo davne 1969. godine, kada je ministarstvo odbrane SAD uspostavilo online mreu
svog projekta ARPA sada poznatu kao ARPAnet. Lasnsiranje SSSR-ovog Sputnjika potaklo je SAD da
u februaru 1958. godine objavi poetak rada projekta ARPA Advanced Research Project Agency
33
UNGIS United Nations Group on the Information Society
Str. 36 (201)
8 izgradnja poverenja i sigurnost u korienju IKT-a;
8 osposobljavanje okruenja;
8 primena IKT-a (e-vlada, e-poslovanje, e-obrazovanje, e-zdravstvo, e-

zapoljavanje, e-okruenje, e-poljoprivreda, e-nauka);
8 kulturna razliitost i identitet, jezike razlike, sadraj;
8 mediji za IKT;
8 etike dimenzije informacionog drutva i
8 meunarodna i regionalna saradnja.
2.3.4. Informaciono-komunikacione tehnologije IKT
Moderno drutvo je danas ono to jeste ba zahvaljujui svim naprecima koji su

bili obuhvaeni i usavravani u svom vremenu. Dananje vreme je vreme informaciono-
komunikacionih tehnologija do kojih se dolo primenom najboljih ideja i dostignua
dosadanjih napredovanja raznih naroda i oblasti. Nae drutvo danas zovemo i
informaciono drutvo, kako bismo istakli rastui uticaj informaciono-komunikacionih
tehnologija (IKT), drutvo u kojem su jeftina informacija i IKT u irokoj upotrebi, ili
drutvo znanja34, da bi se istakla injenica da najveu dobit donosi investicija u
nematerijalno, ljudski i socijalni kapital, i da su kljuni faktori razvoja drutva znanje i
kreativnost. Ovo novo drutvo nudi velike mogunosti: nove mogunosti za zaposlenje,
novo orue za obrazovanje i trening, laki pristup javnim servisima, vee ukljuivanje
ljudi sa posebnim potrebama i vee povezivanje regiona.
U razvijenom informacionom drutvu, kreacija, distribucija i manipulacija

informacijama postaje znaajna ekonomska i kulturna aktivnost. Posedovanje
odgovarajuih informacija u pravom trenutku danas, vie nego ikada, znai uslov za
prednost u bespotednoj ekonomskoj trci. Brzina i sama efikasnost razmene informacija
omoguile su znatno poveanje osetljivosti aktera ekonomije i na najmanje trine
promene trenutnu reakciju na uoeni nepovoljan razvoj dogaaja.
34
Knowledge Society
Str. 37 (201)
Najznaajnija i najrairenija informaciona tehnologija je svakako Internet sa

velikim potencijalom primene. Svi iole relevantni problemi vezani za razmenu i znaaj
informacija u savremenom drutvu prolaze kroz prizmu Interneta. Univerzalnost
Interneta ini da druge tehnologije konvergiraju ka njemu, kao radio ili TV, ili ga pak
ukljuuju kao deo svoje ponude, na primer mobilni telefoni, te se moe oekivati da u
dogledno vreme on postane osnovna infrastruktura preko koje e se odvijati svi oblici
telekomunikacija i razmena informacija.
Internet se moe smatrati jednim od najistijih i najdoslednijih proizvoda

savremene globalizacije. Nastao je kao informaciona mrea akademske zajednice ne
oekujui da postane globalna svetska mrea, gotovo potpuno relativizirajui
vremenske, prostorne ili pak kulturne distance. Internet se preobrazio iz neobaveznog u
obavezan, neizostavan elemenat ljudskog ivljenja. Sve savremene komunikacione
tehnologije konvergiraju ka Internetu kao integriuem sistemu. Pitanje zatite ljudskih
prava i privatnosti jo uvek je aktuelno, i na to pitanje se to pre mora dati prihvatljiv
odgovor.
Moglo bi se rei da su informacione i komunikacione tehnologije sutinska

naela savremene globalizacije, bitni inioci ekonomskog, kulturnog i drutvenog
ivota.
Termin informaciono drutvo se pojavljuje sedamdesetih godina dvadesetog

veka, a posebno je prisutan u poslednje dve decenije, mada razvoj drutvenih i
tehnolokih formacija, mrea, koje karakteriu informaciono drutvo, poinje sa
revolucijom matematike logike dvadesetih i tridesetih godina XX veka ili tek kasnije,
razvojem kibernetike kao opte teorije sistema.
Jo 80-ih godina prolog veka esto korien termin informaciono drutvo je

kljuni opis socijalnog, kulturnog, ekonomskog i tehnikog koncepta dananjeg sveta.
U Evropi se na pojavu informacionog drutva gledalo kao na prirodni razvoj evropske
liberalne tradicije ili kao na ameriku tehnoloku modernizaciju.
Bez obzira na to da li je informaciono drutvo dobrodolo ili se pak osporava,

ono je tu, te je neophodno jasno definisati njegove fundamentalne elemente i principe.
Principi su organizovani u tri grupe: vizija, infrastruktura i primena informacionog
drutva.
Str. 38 (201)
Informacije35 i znanja36 su oduvek bili vezani za ljudsko drutvo i bili pokretai

njegovog napretka. Danas, zahvaljujui prednostima informaciono-komunikacionih
tehnologija, znanje neometano krui, bez obzira na geografske i vremenske udaljenosti,
i prenosi velike koliine informacija sa jednog kraja sveta na drugi; drugim reima,
informaciono-komunikacione tehnologije su uobliile novo drutvo informaciono
drutvo.
Meunarodna zajednica, izmeu ostalog, informaciono-komunikacione

tehnologije vidi kao most izmeu razvijenih i nerazvijenih drava, kao alat za
ekonomski i socijalni razvoj, kao pokretaa opteg napretka, kao centralni stub
ekonomije bazirane na znanju i kao sredstvo za prevazilaenje geografskih prepreka.
Principi jednostavnog i laganog pristupa informaciono-komunikacionim

tehnologijama omoguavaju razvoj i unapreenje informacionog drutva. Ovi principi
su definisani i razraeni na WSIS-u37 i drugim globalnim forumima, koji su definisali
akcione planove, te donosili odreene deklaracije i relevantne dokumente. Stoga,
informaciono-komunikacione tehnologije zahtevaju reorganizaciju tradicionalnih kola,
ekonomskih i politikih struktura u smislu fleksibilnosti, decentralizovanosti i uzajamne
saradnje38.
Sam termin informaciono drutvo implicira centralnu ulogu informacije,

znaenja koje dodeljujemo podatku, kao i njen interaktivan, povratni odnos sa
tehnologijom. Moemo rei da je informacija oduvek predstavljala kljuni faktor u
svim drutvima sveta, a sada, kada na raspolaganju ima informaciono-komunikacione
tehnologije koje omoguavaju trenutnu obradu, dupliciranje i distribuciju informacija i
znanja, ona je sutinski pokreta informacionog drutva39.
Tehniko poreklo informacionog drutva i njegova srodnost sa izrazom

informatika redukuje njegov sadraj na tehnoloki aspekt. Meutim, informaciono
35
Informacija je primljena i shvaena poruka.
36
Znanje je sve ono to je poznato. Sticanje znanja ukljuuje kompleksne kognitivne procese: percepciju,
uenje, komunikaciju, asocijaciju i rezonovanje.
37
World Summit of the Information Society
38
Conclusions of G-7 Ministerial Conference on the Information Society, Brussels, 1995.
39
Flach, M The Information Society: The Role of Networks and Information
Str. 39 (201)
drutvo podrazumeva mnogo vie od same tehnike, odnosno tehnoloke

modernizacije, to je svet znanja i informacija, svet u stalnoj promeni.
Moe se rei da su najvanije osobine informacionog drutva moderna

informaciona i komunikaciona tehnologija koje omoguavaju brzo procesuiranje
informacija, umnoavanja mesta proizvodnje informacija i znanja, umreavanje
tehnologija i informacija, drugim reima umreavanje globalnog znanja.
Od procesa umreavanja znanja se oekuje mnogo. To nije lak proces jer je

znanje mnogo sloenije od informacije, jer zavisi od konteksta, tee se strukturira od
informacije i nalazi se u vie raznovrsnih dokumenata.
2.3.5. Digitalno obrazovanje
Kako su u nekim zemljama uslovi obrazovanja ogranieni, informaciono-

komunikacione tehnologije daju nove mogunosti za obrazovanje, marginalizujui
drutvene probleme i probleme osoba sa specijalnim potrebama.
irom sveta postoje mnoge inovacije u obrazovanju fokusirane na

informaciono-komunikacionim tehnologijama koje zahtevaju moderan obrazovni
sistem koji priprema studente za ukljuivanje u informaciono drutvo. U poetku su
ciljne grupe bile osnovne i srednje kole. Uprkos mnogim preprekama sa kojima se
susreu, zemlje u razvoju nastoje da modernizuju svoje obrazovne sisteme.
Korienjem informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju, zemlje
premouju obrazovne podele i velike globalne digitalne procepe.
Moderno organizovana visokokolska ustanova iz oblasti informacionih

tehnologija, pratei procese Bolonjske deklaracije i druge procese reforme, postaje
ravnopravni partner u globalnom evropskom obrazovnom prostoru.
2.3.6. Izgradnja evropskog informacionog drutva eEvropa 2005 i 2010
U Sjedinjenim Amerikim Dravama digitalna tehnologija je devedesetih

godina prolog veka popravila poloaj amerikih preduzea meu svetskom
konkurencijom i zemlja je doivela spektakularan rast. Evropski politiari su odluili da
Evropa pone intenzivnije da gradi svoju digitalnu privredu.
Str. 40 (201)
Evropska komisija je jo u novembru 1999. godine zapoela inicijativu eEvrope

2005 koja je podrazumevala: obezbediti da svako u Evropskoj uniji, svaki graanin,
svaka kola, svako preduzee, svaki organ vlasti, dobije pristup novim informaciono-
komunikacionim tehnologijama i naui kako da ih koristi. Konani cilj eEvrope 2005 je
da Evropska unija 2010. godine postane najkonkurentniji privredni prostor u svetu,
oslonjen na znanje i informaciono-komunikacione tehnologije.
Prepreka za realizaciju ove inicijative bilo je mnogo, pa su postavljena tri

glavna cilja: obezbediti jeftin, brz i siguran pristup Internetu, investirati u ljude i
njihove vetine i podsticati upotrebu Interneta. Ovo je mogue ostvariti uz podrku
zakonske regulative, pa je stoga Evropa, marta 2002. godine, donela pravni okvir za
elektronsku komunikaciju. Intezivnije se radilo i na zatiti podataka, zatiti informacija
i mrea.
Novo drutvo znanja mora da bude drutvo u kojem uestvuju svi. Proirenjem
Evropske unije poveava se i broj stanovnika, socijalna integracija je bitan preduslov
uspenog proirenja. Vano stanovite socijalne integracije je digitalna integracija.
Evropska komisija sledi jedan koncept koji e uiniti informaciono drutvo Evrope
znaajno razliitim od ostalih u svetu, svoje aktivnosti uvezuje na regionalnom,
nacionalnom i evropskom nivou. Integracija ima za cilj da visokim nivoom drutvene
podrke ojaa i ouva kulturnu i jeziku nezavisnost Evrope, da sve kulture i svi jezici
pronau svoje mesto u Evropi 2010. godine.
Osnova za razvoj informacionog drutva je prethodno definisanje e-strategije,

uvoenje informaciono-komunikacionih tehnologija u sve segmente jednog drutva,
koje treba da se zasniva na nekim od definisanih osnovnih principa. Jedan od principa
je razvoj kadrovskih resursa kroz obrazovanje u oblasti informaciono-komunukacionih
tehnologija.
Znanje je postalo kljuni izvor. Ono ima vrednost, kao to vrednost ima i samo
saznanje o znaaju znanja. Vrednost saznanja o znaaju drutva znanja neprocenjivo je.
Stoga postavljamo osnovno pitanje: zato je, zapravo, vano prepoznati znaaj drutva
znanja?
Tenja da se stvori informaciono drutvo u kome se ljudi nalaze u interakciji sa

raspoloivom tehnologijom u cilju razmene informacija na globalnom nivou sve vie se
Str. 41 (201)
realizuje. Za sada, prepreke ostvarenju tog cilja su jezike, kulturne i ekonomske

barijere. Osnovna pismenost, poznavanje stranih jezika, obrazovanje i informatika
pismenost su neki od uslova koje prethodno treba ispuniti.
2.3.7. Obrazovanje u informacionom drutvu i za njega moderni univerziteti
Za znanje se moe rei da nije samo neka gomila informacija ve je sposobnost

pojedinca da deluje na osnovu tih informacija. Razlike u znanju i njegovoj primeni su
temelj podela izmeu razvijenih i nerazvijenih, bogatih i siromanih. U drutvu znanja
postoji izuzetna odgovornost univerziteta za sopstveni razvoj i razvoj drutva u celini,
ali, jednako tako, i odgovornost drutva za razvoj univerziteta.
Obrazovanje i raznovrsne obuke su preduslov za korienje informaciono-

komunikacionih tehnologija, a sa druge strane informaciono-komunikacione
tehnologije mogu pomoi u uvrivanju obrazovnih ciljeva zahvaljujui fleksibilnosti
IKT-a kao i njihovoj interakciji. Inovativan pristup obrazovanju, koji omoguuju
informaciono-komunikacione tehnologije, utemeljen je u Florijanopoliskoj
40
deklaraciji . Deklaracija vidi uenje na daljinu, neformalno obrazovanje, kao osnovu
za osposobljavanje populacije za uee u privredi baziranoj na znanju. U istom
dokumentu je poela i promocija informaciono-komunikacionih tehnologija kao alata
za unapreenje obrazovanja, marginalizujui uslove ivota, siromatvo ili pak bogatsvo.
Proces stvaranja drutva znanja koji se odvija u razvijenom svetu zahteva

drutvene promene zasnovane na promenama sistema obrazovanja. Nauni rad,
povezan sa obrazovanjem i privrednim razvojem, jedan je od osnovnih zadataka
univerziteta. Za to je potrebna kvalitetna infrastruktura (prostor, oprema, biblioteka,
laboratorije), nastavno osoblje i finansijska sredstva za sam sistem visokog
obrazovanja.
Trendovi globalizacije povezuju informacioni, tehnoloki i privredni svet u

celine u kojima se primenjuju isti vredonosni sistemi.
40
Florianopolis Declaration - Joint appeal to faster convergence, links and mobility between Eoropen and
Latin American universities: Santa Clara, Brasil, 25.08.2000. potpisana od strane predstavnika
COLUMBUS programa, AULA i CRE
Str. 42 (201)
Prvi korak ka drutvu znanja je razvoj obrazovanja i nauke prema svetskim

standardima kvaliteta.
Globalni trend obrazovanja u 21. veku je orijentacija na prenosni potencijal

uenja, na kvalitetno sticanje manjih koliina trajnog znanja koje se aktivno usvajaju i
trajna su podloga za dalje doivotno uenje. Na taj nain razvijaju se sposobnosti
reavanja problema bez gomilanja nepotrebnih sadraja.
Visoko obrazovanje je glavni uesnik u procesu stvaranja drutva znanja, jer se

u njemu prepliu obrazovanje i nauka. Osnovni zadatak savremenog visokog
obrazovanja je da povee obrazovanje i nauku sa razvojem privrede, jer neefikasan
sistem visokog obrazovanja predstavlja kamen spoticanja i teret drutvu, a ne osnovni
razvojni potencijal zemlje.
Univerziteti moraju imati aktuelne nastavne planove i programe u skladu sa

visokokolskim standardima Evropske unije i Evrope u celini. Ulaganje u znanje i
nauku, vie nego ikada, predstavlja garanciju budunosti za koju se razvijene zemlje
uurbano pripremaju. Uspena budunost se vezuje za kulturu znanja i ekonomiju, za
proizvodnju znanja.
Meuuniverzitetska saradnja je dinamian i efektivan pokazatelj razvoja i

sveopte saradnje u podruju obuke i istraivanja za odriv nacionalni, regionalni i
internacionalni razvoj. Uspostavljena je mrea podrke i saradnje univerziteta i civilnog
drutva kao partnera preko UNITWIN41 mree i predsedavanja UNESCO-a.
Solidarnost i internacionalna kooperativnost podrana inteligentnom i

odgovarajuom upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija koje prevazilaze
granice i omoguavaju pristup novim znanjima, znaajan su inilac u izgradnji boljeg i
lepeg sveta, zasnovanog na vrednostima.
Savremeno visoko obrazovanje je obrazovanje koje je fleksibilno,

interdisciplinarno, kreativno i doivotno. Zasnovano je na infrastrukturi nauke, na
podsticanju i reprodukciji kreativnosti.
41
University Twinning Projects, ema akademskog umreavanja univerziteta
Str. 43 (201)
U svim organizacionim promenama najsloeniji proces je proces promene ljudi,

promene njihovog shvatanja. U 21. veku glavno oruje u nadmetanju sa konkurencijom
je znanje zaposlenih i vladanje informacijama. Proizvodnja znanja je odluujui faktor
u konkurentnoj poziciji. Ovakva koncepcija zahteva institucionalizovano stalno
obrazovanje.
Osnovni resursi univerziteta i naunoistraivakih institucija su znanje,

obavetenost, inovativnost, kreativnost, proces uenja iji je rezultat znanje, podsticanje
uesnika da prihvate znanja, prepoznavanje grupe korisnika, stalno prilagoavanje
inovacijama i sistemsko obrazovanje osoblja i korisnika.
Veoma je vano razvijati svest o potrebi doivotnog uenja i obnavljanja znanja.

Za to je neophodna informatika pismenost koja obuhvata i svest o potrebi za
informacijama, kao i sposobnost da se informacije pronau, vrednuju i koriste. Nastavni
planovi i programi moraju podsticati studente da koriste razliite izvore informacija.
Jedan od osnovnih problema sa kojima se susree savremeni svet je kako

pronai najpovoljniji sistem stvaranja, diseminacije i korienja znanja. U sistem treba
ugraditi kriterijume vrednovanja i povratne funkcionalne veze sa njegovim korisnicima.
Str. 44 (201)
3. EVROPSKI PROSTOR VISOKOG OBRAZOVANJA EHEA
Proces reforme visokog obrazovanja u Evropi uspostavljanjem Evropskog

prostora visokog obrazovanja do 2010. godine promovie mobilnost studenata i
profesora. Proces reforme je poznat kao Bolonjski proces, a naziv je dobio po
Bolonjskoj deklaraciji iz juna 1999. godine koju su potpisali ministri zadueni za
visoko obrazovanje iz 29 zemalja Evrope, a formalni naziv je Evropski prostor visokog
obrazovanja EHEA.
Evropska dimenzija je znaajna odrednica Bolonjskog procesa.
Prelazak u drutvo znanja i promene u sistemu visokog obrazovanja imaju

dalekosene posledice na drutvo u celini. U implementacij prihvaenih ciljeva
Bolonjskog procesa ukljuene su, pored visokokolskih ustanova, i merodavnih
ministarstava, i vlade i drutvena zajednica.
Preduslov za uspostavljanje evropske dimenzije u visokom obrazovanju je i

savladavanje postojeih prepreka na tom putu.
Jezina barijera na mnogim skupovima u Evropi savladava se simultanim

prevoenjem i prevoenjem usaglaenih dokumenata. Najee se koristi engleski
jezik, ali ravnopravnost ostalih jezika je od izuzetne vanosti u procesu uspostavljanja
Evropskog prostora visokog obrazovanja. Ovakav pristup prevazilaenja jezike
barijere otvara nove mogunosti studiranja, a nakon studija zapoljavanje diplomaca.
Poznavanje istorijskog i kulturnog razvoja zemlje i Evrope uslov je za

kvalitetno funkcionisanje, a samim tim i poveanje konkurentnosti, Evrope na
meunarodnom tritu i za kvalitetniji ivot svih graana. Shvatanje istorije je
preduslov za poznavanje kulture, kulturnih i drutvenih razlika, to je neophodno za
uspostavljanje kvalitetnije saradnje na svim podrujima pa i na podruju visokog
obrazovanja i nauke.
Radi boljeg snalaenja u prostoru visokog obrazovanja, potrebno je upoznati i

razne zakonodavne sisteme koji nisu jednoobrazni. Ovo pak dovodi do uspostavljanja
novih studija, to poveava interdisciplinarnost visokog obrazovanja.
Razlike u nainu ivota u razliitim delovima Evrope uslovljavaju i razliite

sisteme visokog obrazovanja. Sam nain finansiranja visokog obrazovanja se razlikuje
Str. 45 (201)
od zemlje do zemlje, a uslovljen je kako razliitou zemalja tako i njihovim

zakonodavstvom. Finansijski aspekt studiranja utie na duinu kolovanja, to
Bolonjski proces upravo eli da izbegne.
Za uspeno uspostavljanje Evropskog prostora visokog obrazovanja potrebno je

uoiti i upoznati sve razlike, poveati mobilnost studenata kako za vreme studiranja
tako i pri njihovom zapoljavanju, kreirati meuuniverzitetsku saradnju i stvoriti
kvalitetan sistem osiguranja kvaliteta i kompatibilnih diploma. Meunarodna saradnja
univerziteta i partnera iz privrede poveava broj i kvalitet zajednikih programa, te
mobilnost studenata, profesora i istraivaa.
Evropske studije se kao interdisciplinarni studijski programi otvaraju na

mnogim univerzitetima u Evropi i predstavljaju metod sa kojim se ostvaruje bolje
kulturno, istorijsko, jeziko i zakonodavno upoznavanje izmeu naroda. Postoji veliko
interesovanje za ovakve studijske programe, pa se ulaganje u njih smatra ulaganjem u
bolju Evropu.
Zajedniki studijski programi su, uz kvalitetno reeno finansiranje, izuzetno

vani za ostvarivanje evropske dimenzije Bolonjskog procesa, a kroz sinergiju razliitih
institucija ije se kompetencije kvalitetno nadopunjuju i kroz samu meunarodnu
saradnju daju veliki doprinos Evropskom prostoru visokog obrazovanja i istraivanja.
Evropska unija podstie takve programe i studenti se mogu usmeriti na podruja
kulture, lingvistike i evropskih integracija.
3.1. Postojee stanje u Bosni i Hercegovini i u okruenju
U bivoj SFRJ bilo je jedinstveno obrazovanje u svim tadanjim republikama,

danas samostalnim dravama. Obrazovanje koje se sticalo na fakultetima ondanjih
univerziteta vailo je za modernije u svetu, i studenti iz inostranstva, najvie iz zemalja
nesvrstanog bloka, Azije i Afrike, dolazili su, studirali i sticali diplome iz raznih
oblasti. Nastavni planovi i programi meusobno su bili usklaeni, bio je uspostavljen
jugoslovenski prostor visokog obrazovanja i istraivanja. Do poetka ratnih sukoba na
prostorima bive SFRJ postojala je mobilnost studenata, diplomaca i profesora,
postojalo je zajedniko trite rada. Pored navedenih prednosti sistema visokog
obrazovanja, postojali su problemi koji su muili i evropski sistem visokog
Str. 46 (201)
obrazovanja, kao to su proseno vreme studiranja od 8 do 10 godina i mali procenat

studenata koji stiu diplomu. Visoko obrazovanje je bilo okrenuto profesoru, a ne
studentu, bilo je potrebno memorisati veliku koliinu nepotrebnih podataka i postojala
je nedovoljna usklaenost sa tritem rada.
Dok su ratna dogaanja s kraja prolog veka unazadili ekonomski, socijalni,

kulturni i humani ivot ljudi na naim prostorima, u dravama Evropske unije radilo se
na reformi visokog obrazovanja i njihovom meusobnom usaglaavanju.
Fakulteti i naune institucije u Bosni i Hercegovini radili su u tekim uslovima,

a o praenju nekih reformskih procesa nije bilo mogue ni razmiljati. Finansijski
zapostavljeno visoko obrazovanje gubilo je svoje kadrove i svoje studente. Uslovi za
rad su bili ispod svih standarda, tako da se o nekom kvalitetu nije moglo ni govoriti.
Mlai univerzitetski nastavnici su naputali ovo podruje, oprema na fakultetima je
zastarela, radilo se u vrlo tekim uslovima. Trend stagnacije sistema visokog
obrazovanja je rastao.
Rat u Bosni i Hercegovini zavrio se Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine

koji kae da se drava BiH sastoji od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije Bosne
i Hercegovine, a Federacija Bosna i Hercegovina od deset kantona. Naknadno je
formiran i Distrikt Brko.
Posle rata, promene na svim nivoima obrazovanja bile su neminovnost.

Propustili smo proces evropskog usaglaavanja potrebnih promena sa kraja prolog
veka. Razvijene zemlje Evrope trasirale su reformski put koji smo mi prihvatili bez
obzira na to koliko se slaemo sa svim predvienim reformskim ciljevima.
Reforma sistema obrazovanja po Bolonjskim principima donosi podizanje

kvaliteta obrazovanja, priznavanje kvalifikacija, poveava mobilnost studenata,
profesora i diplomaca, omoguava doivotno obrazovanje, a time doprinosi reavanju
socijalnih pitanja u Bosni i Hercegovini.
Krajem 1999. godine Savet Evrope i Svetska banka objavljuju izvetaj koji
postaje osnova za modernizaciju sistema visokog obrazovanja. Poetkom 2000. godine
pokrenuti su razvojni projekti za osnovno, srednje i visoko obrazovanje u Bosni i
Hercegovini.
Str. 47 (201)
Za osnovno i srednje obrazovanje razvijen je EMIS (eng. Education Managment

Information System) projekat. Ovaj projekat je implementiran u sve osnovne i srednje
kole u BiH, a pilot projekat Finasiranje kola po ueniku testiran je u Banjoj Luci i
Tuzli. Pored ovog projekta razvijani su i projekat malih grantova Fonda za kvalitet za
osnovno obrazovanje i uspostavljena je Agencija za standarde i ocenjivanje.
U okviru projekta za visoko obrazovanje finasiran je projekat uspostavljanja

Odbora za koordinaciju visokog obrazovanja u kojem su bili zastupljeni rektori svih
sedam univerziteta u Bosni i Hercegovini. Praktino, Odbor je postao Rektorska
konferencija kojoj je 2003. godine odobreno pridrueno lanstvo u Udruenju
evropskih univerziteta (EUA).
Planirani su bili i projekti koji bi podrali bolje upravljanje resursima u visokom

obrazovanju, ali kao i u prethodnim projektima, teko se dolazilo do usaglaenih
stavova na nivou BiH, ime je dovedena u pitanje implementacija projekta.
U Republici Srpskoj visoko obrazovanje je centralizovano postoji jedno

ministarstvo prosvete.
Kako je Federacija Bosne i Hercegovine sastavljena od deset kantona, sistem

visokog obrazovanja je decentralizovan, pa pored entitetskog ministarstva obrazovanja
postoji i deset kantonalnih ministarstava, s tim to nema visokog obrazovanja u svakom
od kantona. Reforma visokog obrazovanja u Federaciji BiH mora ukljuiti saglasnost
kantonalnih vlasti.
3.1.1. Zakoni u oblasti visokog obrazovanja
Kako je proces obrazovanja podran zakonima, svaki od pomenutih sistema

visokog obrazovanja ima i prateu legislativu koja daje dovoljno prostora za radikalne
reforme ka boljem sutra.
Nastanak Republike Srpske zahtevao je donoenje niza zakona, pa i zakona koji

regulie visoko obrazovanje u celini i zakon koji regulie rad univerziteta. Zakon o
univerzitetu usvojen je 1993. godine, a objavljen u Slubenom glasniku RS broj
12/93, po kome univerzitet, pored drave, moe osnovati i domae pravno ili fiziko
lice. Osnivanje fakulteta je uslovljeno pripadnou univerzitetu. Kako dravni
univerziteti nisu eleli dati saglasnost za osnivanje privatnih fakulteta, iako je to
Str. 48 (201)
zakonom bilo predvieno, niti su prihvatali privatne fakultete kao lanove univerziteta,
privatni fakulteti su morali ili da osnuju svoje univerzitete ili da se odreknu svega
onoga iz svoje delatnosti za ta je potreban univerzitet. Sve ovo pokazalo je potrebu za
promenama u postojeem zakonu o univerzitetu i potrebu za donoenjem novog zakona
o visokom obrazovanju Republike Srpske, tim pre to ni u BiH, niti u Republici
Srpskoj, ne postoji nadleno telo za licenciranje i akreditaciju visokokolskih ustanova.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o univerzitetu donesen je 2005. godine i
regulie nain akreditacije visokokolskih ustanova i prilagoavanje kompletnog
informacionog sistema meunarodnim mreama ENIC/NARIC42.
U Bosni i Hercegovini reforma visokog obrazovanja regulisana je Okvirnim

zakonom o visokom obrazovanju BiH, kao i entitetskim zakonima. Zakon o visokom
obrazovanju Republike Srpske43 donesen je 2006. godine, a Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o visokom obrazovanju Republike Srpske44 usvojen je 2007. godine.
Nedonoenje Okvirnog zakona o visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini

bila je prepreka implementaciji projekata Svetske banke iz oblasti visokog obrazovanja
u 2004/2005. godini i predstavljalo je usporavanje zacrtanih procesa evropske reforme
visokog obrazovanja koje je Bosna i Hercegovina prihvatila pridruivanjem
Bolonjskom procesu 2003. godine na bijenalnom ministarskom sastanku u Berlinu.
3.1.2. Zemlje u okruenju
Nisu sve novonastale drave iz bive SFRJ imale isti reformski put sistema
Slovenija je svoju reformu visokog obrazovanja poela potpisivanjem Bolonjske

deklaracije 1999. godine45 zajedno sa jo 28 evropskih drava, uestvovala je u
profilisanju reformskih ciljeva, i najvie je uinila da se njeno visoko obrazovanje
reformie po Bolonjskom principu. Republika Hrvatska je potpisala Bolonjsku
42
European Network of Information Centres i National Academic Recognition Information Centre
43
Slubeni gralnik Republike Srpske broj 85/06 od 31. avgusta 2006. godine
44
Slubeni gralnik Republike Srpske broj 30/07 od 20. aprila 2007. godine
45
The Bologna Declaration on the European space for higher education, Bologna 19. juni 1999
Str. 49 (201)
Deklaraciju 2001.46 godine na Konferenciji ministara u Pragu, a Republika Srbija,

Biva Jugoslovenska Republika Makedonija i Bosna i Hercegovina na sastanku
ministara u Berlinu 2003. godine47. Na sastanku u Londonu 2007. godine48 Bolonjskom
procesu pridruila se i Republika Crna Gora.
Najslikovitiji pregled o primeni Bolonjskog procesa u dravama bive SFRJ

uobliila je, na osnovu kriterijuma meunarodnih izvetaja za praenje Bolonjskog
procesa, AAOM Alternativna akademska obrazovna mrea Srbije.
U tabeli 1 prikazan je stepen implementacije Bolonjskog procesa u kojoj je

stepenu dodeljena numerika interpretacija i interpretacija bojom.
Tabela 1. Stepen implementacije Bolonjskog procesa
U primeru implementacije dva ciklusa akademskog obrazovanja boja oznaava

dogovoreni procenat upisa studenata na oba ciklusa visokog obrazovanja:
8 zelena boja oznaava najmanje 90% upisanih studenata na prvi i drugi ciklus
studija,
8 svetlozelena oznaava od 60% do 89% upisanih studenata;
8 uta boja oznaava 30% do 59%;
8 narandasta boja oznaava manje od 30% upisanih studenata u prvi i drugi

cuklus studija, a
46
Communiqu of the meeting of European Ministers in charge of Higher Education TOWARDS THE
EUROPEAN HIGHER EDUCATION AREA, Prague 19. 5.2001.
47
Realizing the European Higher Education Area Communiqu of the Conference of Ministers
responsible for Higher Education in Berlin on 19. septembar 2003
48
London Communiqu Towards the European Higher Education Area: responding to challenges in a
globalised world, London 18 May 2007
Str. 50 (201)
8 crvena boja pokazuje da nema ni jednog upisanog studenta.
Uporedni prikaz implementacije tri fundamentalna cilja Bolonjskog procesa,

osiguranje kvaliteta, dva ciklusa studija i priznavanje kvalifikacija izradila je BFUG, i
prikazan je u tabeli 2.
Iz pregleda prikazanog tabelom moe se zakljuiti da je Slovenija najuspenija u

primeni Bolonjskih standarda, a da Bosna i Hercegovina treba da uloi jo dosta truda.
Prema prikazanim podacima u osiguranju kvaliteta najvie je postigla

Makedonija, a najmanje Srbija i Bosna i Hercegovina. U implementaciji dva ciklusa
studija najvie je uradila Slovenija, a u priznavanju kvalifikacija po svim kriterijumima
prednjai Crna Gora jer je ocenjena najviom ocenom.
Bosna i Hercegovina najvie je uradila u procesu priznavanja kvalifikacija, a

najmanje u uspostavljanju dva ciklusa studiranja.
U tabeli 3 prikazani su sumirani odgovori na postavljena pitanja ankete

provedene u 48 zemalja Evrope. Rezultati ankete koju je sprovela BFUG grupa za
praenje Bolonjskog procesa su prezentovani na ministarskom sastanku u Londonu
maja 2007. godine.
Str. 51 (201)
Tabela 2. Implementacija tri osnovna naela Bolonjskog procesa u bivim republikama

SFRJ na osnovu izvetaja iz Bergena 2005. godine
Str. 52 (201)
Tabela 3. Rezultati ankete o implementaciji Bolonjskog procesa prezentovani na

konferenciji u Londonu, maj 2007.
3.2. Ciljevi Bolonjskog procesa
Cilj Bolonjskog procesa je kreiranje Evropskog prostora visokog obrazovanja

EHEA do 2010. godine, kada e se izbrisati granice izmeu nacionalnih prostora
visokog obrazovanja i poveati meunarodne kompetencije nacionalnih univerziteta. U
toku deset godina trajanja procesa razvijaju se aktivnosti za postizanje postavljenih
Str. 53 (201)
ciljeva samom Bolonjskom deklaracijom i ciljeva koji su se nametnuli sami po sebi kao
deo reformskog procesa.
Oekuje se da od 2010. godine, kada se uspostavi zacrtani Evropski prostor

visokog obrazovanja i kada se uspostavi meunarodna kompetencija evropskih
univerziteta, neke nove dimenzije u unapreenju samog prostora i modernizaciji
univerziteta budu ciljevi nekog novog procesa koji bi Evropska komisija stavila pred
sebe i pred samo visoko obrazovanje Evrope.
Uspeh Bolonjskog procesa zavisi od obrazovanja, vetina i kompetencija

uenika koji ulaze u visoko obrazovanje. Bolonjski proces je nacionalnog i
internacionalnog evropskog karaktera. Nacionalno, proces sprovode ministarstva
zaduena za visoko obrazovanje, univerziteti, fakulteti, profesori i studenti. Smernice
Bolonjskog procesa postavljaju se na internacionalnom nivou konsenzusom ministara,
predstavnika institucija visokog obrazovanja, predstavnika studenata, Saveta Evrope i
Evropske komisije.
Bolonjski proces je najvei reformski proces visokog obrazovanja u Evropi do

danas, proces koji usklauje meusobne obrazovne procese u tri oblasti:
8 poveanja kvaliteta visokog obrazovanja;
8 poveanja kompetencije Evrope u odnosu na druge delove sveta i
8 poveanja mobilnosti studenata, nastavnog i administrativnog osoblja.
Bez obzira na okolnosti ivota i rada u Evropi, za svakog pojedinca koji je

zavrio svoje studije e se znati ta je studirao i koje su mu kvalifikacije. Proces je
dinamian i neminovne promene se dogaaju u samom procesu implementacije,
reavaju se kroz rad Grupe za praenje Bolonjskog procesa, BFUG, komiteta koji prati i
razrauje proces i priprema i organizuje ministarske konferencije zemalja potpisnica
Deklaracije, koje se odravaju svake dve godine.
U Deklaraciji nije zacrtano da sve zemlje imaju istovetne sisteme visokog

obrazovanja. Jedna od znaajnih vrednosti Evrope jeste da balansira izmeu razliitosti
i jedinstvenosti zemlje i njenog obrazovnog sistema i podri prohodnost studenata kroz
razliite sisteme visokog obrazovanja, a sam razvoj unutar Bolonjskog procesa
podrava prenos sa jednog na drugi sistem.
Str. 54 (201)
Tradicionalna percepcija evropskih univerziteta je bila da se stiu odgovarajua

znanja koja e jednog dana biti iskoriena. Razvoj tehnologije je nametnuo zahtev za
velikim brojem ljudi koji su sposobni da se odmah nakon kolovanja ukljue u
praktian rad, a potreban je sve manji broj ljudi koji razmiljaju samo o problemima
sutranjice.
Evropa je bila pred dilemom koji je pravi put put obrazovanja ljudi za sutra ili
put obrazovanja kadrova za danas. S druge strane, Evropa je spoznala da na evropskim
univerzitetima ima malo studenata sa drugih kontinenata i da evropska industrija ne
ulae dovoljno u istraivanje i nauku. Univerziteti nisu sagledali ovaj problem i nisu ni
reagovali na adekvatan nain sve do proslave 900-godinjice univerziteta u Bolonji,
1988. godine, kada je iniciran proces reforme evropskih univerziteta, a zapoet je 1999.
godine potpisivanjem Bolonjske deklaracije o uspostavljanju Evropskog prostora
visokog obrazovanja. Bolonjska deklaracija se razlikuje od drugih dokumenata po
postupku, odnosno po proceduri razvoja i inplementacije samog procesa. Planirano je
da se do 2010. godine ostvare postavljeni ciljevi.
Ukratko, glavni ciljevi Bolonjskog procesa su:
8 uspostavljanje sistema lako razumljivih i uporedivih akademskih zvanja i

kvalifikacija preko implementacije Dodatka diplomi;
8 uvoenje sistema zasnovanog na dva ciklusa studija osnovne i master studije

(3+2 ili 4+1);
8 uspostavljanje Evropskog sistema prenosa kredita ECTS za vrednovanje

studija;
8 unapreenje mobilnosti studenata, nastavnog i akademskog osoblja;
8 unapreenje sistema osiguranja kvaliteta i saradnje na nivou Evrope u

osiguranju kvaliteta;
8 promocija evropske dimenzije visokog obrazovanja kroz meunarodnu saradnju

i posebne studijske programe;
8 promocija koncepta doivotnog uenja;
8 uee visokokolskih institucija i studenata u odluivanju;
Str. 55 (201)
8 promovisanje evropske dimezije u visokom obrazovanju i
8 ukljuivanje treeg ciklusa, doktorskih studija i sinergija Evropskog prostora

viskokog obrazovanja sa Evropskim prostorom istraivanja.
Posebna panja posveuje se socijalnoj dimenziji Bolonjskog procesa.
Visoko obrazovanje je delatnost od posebnog drutvenog znaaja za svaku

zemlju, a regulisano je Zakonom o visokom obrazovanju.
Organizovati univerzitet i visokokolske ustanove na moderan i efikasan nain

koji podrava primenu evropske kole znanja, primenu svih segmenata Bolonjske
deklaracije, namee izazov koji stoji pred svim sistemima visokog obrazovanja i
njihovim visokokolskim ustanovama.
U vremenu procesa globalne transformacije industrijskog drutva u

informaciono drutvo, fakulteti na kojima se izuavaju informacione tehnologije
zauzimaju svoje prepoznatljivo znaajno mesto. Samo uspostavljanje informacionog
drutva menja definiciju pismenosti ovek je pismen ako zna da ita, pie, rauna i da
koristi raunar u svakodnevnom ivotu i radu. Drugim reima, pismenost odavno ne
podrazumeva samo klasinu, ve i digitalnu pismenost, koju karakterie sposobnost
upotrebe raunara i Interneta.
Visoko obrazovanje je oduvek bilo idealno za razmenu ideja i znanja i

okarakterisano je mobilnou studenata i akademskog osoblja. Usluge obrazovanja se
pruaju kako na novim visokokolskim ustanovama tako i sa novim nainima uenja,
kao to je uenje na daljinu, te novim nainima provere znanja, kao to su testovi.
Na konferenciji ministara visokog obrazovanja evropskih zemalja u Londonu

2007. usvojena je strategija Evropski prostor visokog obrazovanja u globalnom
okruenju i aktivnosti koje treba preduzeti u periodu do 2009. godine.
Do kraja 2010. godine mobilnost studenata i akademskog osoblja e omoguiti

nastavak studija ili pak lake zapoljavanje diplomaca i postdiplomaca u zemljama
Evropskog prostora visokog obrazovanja. Atraktivnost evropskog visokog obrazovanja
privui e studente iz neevropskih zemalja da studiraju i/ili da se zaposle u Evropi.
Evropski prostor visokog obrazovanja baziran na raznovrsnom, kvalitetnom i
Str. 56 (201)
naprednom znanju obezbeuje budui razvoj Evrope kao stabilnu, mirnu i tolerantnu
zajednicu.
Ciljna 2010. godina je momenat kada e Bolonjski proces prei u Evropski

prostor visokog obrazovanja. Kako proces globalizacije nee stati 2010. godine, tako
nee stati ni proces razvijanja Evropskog prostora visokog obrazovanja, te e se
nastaviti afirmacija visokog obrazovanja i njegovo usaglaavanje sa procesima koji e
se javljati u budunosti.
Izuzetno je vano praviti i pratiti izvetaje kako Grupe za praenje Bolonjskog

procesa (BFUG), tako i nacionalnih i evropskih studentskih udruenja, univerziteta i
evropskih visokokolskih akademskih asocijacija, Evropske komisije, Saveta Evrope,
UNESCO-a.
U mnogim delovima sveta Bolonjski proces je podstaknuto zainteresovane

uesnike u visokom obrazovanju na razmiljanje o zacrtanim principima i aktivnostima
Deklaracije. Znaajno je istai da priznavanje kvalifikacije, mobilnost studenata i
akademskog osoblja, meusobno poverenje, saradnja zasnovana na partnerstvu,
ulaganje u nauku i istraivanje, uspostavljanje Evropskog prostora visokog obrazovanja
motiviu neke vanevropske zemlje da priblie svoje sisteme visokog obrazovanja
okviru Bolonjskog procesa.
Bolonjski proces visoko obrazovanje Bosne i Hercegovine vodi ka evropskom

nivou samo ukoliko se reforma shvati kao nacionalni projekat i ukoliko se obezbedi
adekvatno finansiranje i kvalitetni kadrovski resursi.
3.3. Univerziteti i visokokolske ustanove u Bolonjskom procesu
Bolonjska deklaracija u centar procesa stavlja studenta i rezultate ishode

njihovog uenja, tei stvaranju uslova za kontrolu i unapreivanje kvaliteta u visokom
obrazovanju, tei priznavanju i prihvatanju nacionalnih univerzitetskih kvalifikacija u
Evropi, i najzad, unapreenju ugleda i privlanosti Evropskog prostora visokog
obrazovanja u svetu.
Ne oekuje se od drava i ministarstava da definiu i provode reforme.

Delimino da, postavljanjem zakonskih okvira visokog obrazovanja, ali glavni akteri
reforme su univerziteti i visokokolske ustanove u saglasnosti sa potrebama drutva.
Str. 57 (201)
Naputanje klasinog modela univerziteta koji je jedan od ideolokih dravnih

aparata, uvara nacionalne kulture i proizvoaa novih znanja, jeste neminovnost, jer
univerzitet nije vie mesto na kojem se reprodukuje kultura, sa tog mesta istiskuju ga
masovni mediji, pa on mora da pronae novo opravdanje za svoje postojanje.
Transformaciju klasinog univerziteta u moderan univerzitet inicirala su dva razvojna
procesa u drugoj polovini dvadesetog veka globalizacija i tehnoloki razvoj, procesi
koji menjaju nain na koji pojedinac ivi, radi i ui.
Univerziteti sve vie postaju korporacije na ijem se elu nalaze sposobni

menaderi koji na politiku obrazovanja gledaju kao na jedan uspean poslovni projekat,
koristei neumoljive pokazatelje prihoda i rashoda, pokazatelje efikasnosti uloenog
novca. Tradicionalna misija univerziteta se menja i prihvata savremene izazove na koje
treba savremeno i odgovoriti. Univerzitet mora da napravi kompromis izmeu velikih
korporacija koje ele da finasiraju samo ono to se njima isplati i drave koja nije u
mogunosti finansijski da prati savremene tokove u obrazovanju.
Studentu nije svejedno ta e da studira i koliko dugo, nije mu svejedno da li e

po zavretku studija pronai svoje radno mesto na tritu rada i, ako ga nae, koliko e
moi odgovoriti zahtevima poslodavca. Studenti shvataju da samo dobrim
obrazovanjem mogu sebi prokriti put kroz ivot.
Demografija savremenog sveta pokazuje da je u veini zemalja vie od polovine

stanovnitva starosne dobi ispod 20 godina. Univerziteti u tim zemljama su svesni da
mladi ljudi prihvataju injenicu da je visoko obrazovanje klju za budunost, koji prua
velike mogunosti.49
Obrazovano drutvo je imperativ budunosti i uslov opstanka svakog drutva.

Zemlje sa veim brojem visokoobrazovanog stanovnitva ine sve da taj broj poveaju.
Praksa je u tim zemljama pokazala da je znanje najskuplja roba, da su prihodi vei sa
novim tehnologijama, da se u ovako povezanom svetu ne moe raditi bez poznavanja
drugih kultura i znanja jezika. Dodue, i u tim zemljama u dravnim budetima stavka
49
First Global Forum on International Quality Assurance, Accreditation and Recognition of
Qualifications in Higher Education, Final report, Paris, 2002
Str. 58 (201)
za visoko obrazovanje je sve nia, ali budeti meunarodnih fondacija za finasiranje

univerziteta, i razvojnih projekata su sve vei.
Deklaracija o visokom obrazovanju WDHE50 kae da se bez adekvatnog sistema

visokog obrazovanja i istraivakih institucija koje obezbeuju kritian broj
obrazovanih i strunih ljudi, ne moe obezbediti i originalan i odriv razvoj. U
Deklaraciji se istie da su visokoobrazovne institucije lideri u uspostavljanju novih
informaciono-komunikacionih tehnologija kreiranjem novog okruenja za uenje,
poev od mogunosti uenja na daljinu do kompletnih virtuelnih visokokolskih
institucija i sistema.
Moderni univerziteti koji se temelje na interakciji nastavnog i naunog procesa

usvajaju i uvode nove modele uenja i rada. Svi novi modeli rada zasnovani su na
savremenim informaciono-komunikacionim tehnologijama. Jedan od savremenijih
modela uenja je uenje na daljinu (eng. Distance Learning), koje otvara novi pristup
kreativnom uenju.
Ciljeve svoje autonomije univerzitet ostvaruje slobodom u nastavi i istraivanju,

te njihovoj meusobnoj interakciji.
3.3.1. Evropski univerziteti, Evropska univerzitetska asocijacija
Reformom, u skladu sa Bolonjskim procesom, evropsko visoko obrazovanje

treba da postane privlano u globalnim razmerama. Opta je procena da evropski
univerziteti zaostaju za amerikim univerzitetima u mnogim planovima. Danas
ameriki univerziteti imaju premo, kako u privlaenju studenata za studij na njihovim
fakultetima, tako i u preuzimanju evropskih profesora za znaajne projekte i studije.
Ovakav trend je mogu zbog finansiranja prestinih univerziteta, znaajnih projekata i
dobrih studenata od strane meunarodnih fondacija i korporacija.
Stvaranje jakih univerziteta u Evropi e omoguiti i njihovo povezivanje i

jaanje meusobne konkurentnosti, a samim tim i jaanje kompetentnosti na globalnom
planu.
50
World Declaration on Highe Education for 21th Century, 1998
Str. 59 (201)
EUA51, Evropska univerzitetska asocijacija, reprezentativna organizacija

univerziteta i nacionalnih rektorskih konferencija 45 zemalja Evrope, na sastanku u
Glazgovu 2005. godine, donela je deklaraciju Jaki univerziteti za jaku Evropu52.
Preko 600 predstavnika visokog obrazovanja doprinelo je uobliavanju evropskog
drutva znanja. Po prvi put je istaknuto pitanje finasiranja univerziteta u cilju
promovisanja kulturnih, socijalnih i tehnikih inovacija. Evropa se ne moe takmiiti sa
obrazovanjima u drugim delovima sveta ukoliko budeti za obrazovanje i istraivanje
ne budu tretirani kao investicija u budunost. Takoe, univerziteti moraju:
8 u potpunosti uestvovati u programima Evrope za stvaranje globalnog

okruenja;
8 poboljati svoju unutranju strukturu radi poveanja efikasnosti i novih

kapaciteta u postizanju svoje viestruke misije (kreacija, uvanje, diseminacija i
korienje znanja) i
8 biti otvoreni za saradnju sa drutvenom zajednicom.
Institucionalna autonomija i viestruka misija su osnovni preduslovi za

obezbeenje efektivnog angaovanja univerziteta u procesima reforme.
UNITWIN program je ustanovljen 1992. godine u saglasnosti sa rezolucijom

koju je usvojila Generalna konferencija UNESCO-a 1991. godine. Cilj programa je
proirenje kapaciteta kroz razmenu znanja i irenja solidarnosti.
Uspostavljanje mree podrke, saradnje univerziteta i civilnog drutva kao

partnera preko UNITWIN53 mree, doprinosi internacionalizaciji samih univerziteta i
postavljanju zajednikih ciljeva, programa i saradnji u naunim istraivanjima. Glavni
uesnici u UNITWIN programu su univerziteti i istraivake institucije kao partneri
vanim nevladinim organizacijama iz oblasti visokog obrazovanja, fondacijama i
organizacijama iz javnog i privatnog sektora. Ovakvom saradnjom otvara se irok put
visokokolskoj zajednici da ujedinjenim snagama sa UNESCO-om dostigne globalne
ciljeve.
51
European Univerities Assotiation
52
EUA Convention of High Education 31. mart do 2. aprila 2005. usvaja Glazgovsku Deklaraciju
53
University education twinning and network scheme, ema akademskog umreavanja univerziteta
Str. 60 (201)
Program obuhvata obuku, istraivanje i razmenu akademskog znanja i osoblja,

nudei time platformu podele informacija u svim oblastima u kojima znaajnu ulogu
ima UNESCO. Razvijene zemlje nude svoju akademsku pomo, kako u nastavi tako i u
naunoistraivakom radu, i primenjive projekte nerazvijenim zemljama uz podrku
UNESCO-a. Korist od ovakve mree najvie imaju visokoobrazovne institucije u
zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. Veina projekata su interdisciplinarni i
ukljuuju programe ostalih UNESCO-ovih sektora, kako u njegovom seditu u Parizu
tako i u kancelarijama na terenu, njegovim institutima i centrima.
3.4. Evaluacija, osiguranje kvaliteta i akreditacija
Globalne promene koje se deavaju u Evropi utiu i na oblast viskog

obrazovanja, pojavljuju se nove obrazovne institucije, novi obrazovni programi i naini
obrazovanja. Bolonjski proces postavlja zahtev za uvoenje standarda u Evropski
prostor visokog obrazovanja u obezbeenju kaliteta u visokom obrazovanju, kako za
obrazovne institucije tako i za nastavne planove i programe. Osiguranje kvaliteta je
jedan od osnovnih ciljeva Bolonjske deklaracije i njime su se bavile i meunarodne
organizacije.
Pilot projekat za ocenu kvalifikacija u visokom obrazovanju Evrope iz 1994/95.

godine prikazao je vrednosti koje se mogu koristiti i stekao iskustva u oblasti osiguranja
kvaliteta, te je inicirao ideju o stvaranju mree za razvoj sistema osiguranja kvaliteta.
Ova ideja podrana preporukama Saveta Evrope54 o saradnji u osiguranju kvaliteta u
visokom obrazovanju i Bolonjskom deklaracijom inicirala je uspostavljanje ENQAHE
mree 2000. godine koja je 2004. godine prela u ENQA55.
Institucionalni evaluacioni program Evropske asocijacije univerziteta, EUA,

zapoeo je jo 1993. godine ocenjivanjem 110 univerziteta u 35 zemalja. Cilj ovog
programa bio je da univerzitetima ponudi eksternu evaluaciju koju bi sami univerziteti
koristili u svom internom i eksternom okruenju. Stvoreni su evaluacioni timovi ije su
centralne linosti bili rektori univerziteta koji imaju znanja i iskustva razliitih
visokoobrazovnih sistema.
54
98/561/EC, 24.9.1998.
55
ENQA European Network for Quality Assurance, krovna Evropska mrea za osiguranje kvaliteta
Str. 61 (201)
Lisabonskom konvencijom o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju u

zemljama Evrope iz 1997. godine regulisano je pitanje prava studenata na upis ili
nastavak studija na nekoj visokokolskoj ustanovi u drugoj zemlji. Visokokolske
ustanove u zemljama imaju svoje specifinosti i meusobno se razlikuju, te je
Lisabonskom konvencijom predvieno uspostavljanje nacionalnih centara za
informisanje koji e pruati informacije o visokokolskim ustanovama. Za potrebe ovih
centara za informisanje, definisani su standardi i metode ocenjivanja visokokolskih
ustanova.
Grupa E4 (ENQA, EUA, EURASHE, ESIB)56 na ministarskoj konferenciji u

Berlinu 2003. godine dobija zadatak uspostavljanja zajednikih standarda, procedura i
smernica za osiguranje kvaliteta na evropskom nivou i prikazivanja naina
obezbeivanja adekvatnog peer-review sistema u osiguranju kaliteta (QA Qality
Assurance) i akreditacionih agencija ili tela.
3.4.1. Kvalitet
Kvalitet u visokom obrazovanju predstavlja viedimenzionalan i dinamian

koncept koji se odnosi na kontekstualne postavke obrazovnog modela, misiju i ciljeve
ustanove, te specifine standarde datog sistema, visokokolske ustanove, studijskog
programa ili naunog podruja. Kvalitet stoga moe poprimiti razliita znaenja
zavisno od interesa razliitih delova ili uesnika u sistemu visokog obrazovanja,
referencama kao to su ulazni zahtevi, procesi, obrazovni izlazi, misija i ciljevi,
obeleja akademske zajednice koja vredi analizirati i istorijskog perioda u razvoju
Drugim reima, ka visokokolskim institucijama upravljeni su zahtevi

studenata, nastavnog osoblja, drutva i trita rada. Njihova oekivanja i zahtevi
predstavljaju misiju i ciljeve univerziteta. Realizacija misije i ostvarivanje ciljeva i
namera predstavlja kvalitet. U cilju zadovoljenja ovih zahteva, obrazovne institucije
imaju zadatak da ostvare kvalitet usluga na svetskom nivou i da prue dokaz svim
56
ENQA European Network for Quality Assurance
EUA European University Assotiation,
EURASHE zastupa interese visokokolskih ustanova, koje nisu univerziteti, na evropskom nivou
ESIB Evropska studentska organizacija
Str. 62 (201)
zainteresovanim grupama u obrazovanju da e njihove potrebe i zahtevi za kvalitetnim

obrazovanjem biti ostvarene.
Pojam kvaliteta u visokom obrazovanju se najee grupie u nekoliko

kategorija:
8 kvalitet kao mera vrednosti postavljena od same akademske zajednice;
8 kvalitet kao mera prilagoavanja krajnjem, dugoronom ili kratkoronom cilju

studenata i
8 kvalitet kao vrednost postignutog visokoobrazovnog praga (definisani standardi

koji, ukoliko su ispunjeni, instituciju oznaavaju kao kvalitetnu obrazovnu
instituciju).
Osnovna naela upravljanja kvalitetom su: planiraj, postavi, proveri i deluj.
Jaanje kvaliteta i efikasnosti sistema visokog obrazovanja, kao i promovisanje

evropske saradnje u osiguranju kvaliteta, osnova su za priznavanje obrazovnih
kvalifikacija na evropskom nivou. Jedinstveni standardi za obezbeenje kvaliteta
visokog obrazovanja jedini mogu osigurati odrivost mehanizama mobilnosti, poput
Evropskog sistema prenosa bodova, ECTS i Dodatka diplomi.
Odgovornost za uspostavljanje kvaliteta je pre svega na zemljama lanicama

Evropske unije koje upravljaju kvalitetom u skladu sa nacionalnim naelima,
potrebama, prioritetima i resursima, a moraju voditi rauna i o oekivanjima Evropske
unije i meunarodne zajednice.
Osnovna naela sistema za vrednovanje kvaliteta odnose se na odravanje

autonomije i nezavisnosti tela odgovornih za vrednovanje i osiguranje kvaliteta,
promovisanje internih i eksternih evaluacija, te ukljuivanje svih uesnika u proces.
Evropska mrea za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju, ENQA, sastavljena je
od nacionalnih ENQA tela za osiguranje kvaliteta i ima za cilj promovisanje saradnje
na podruju osiguranja kvalitete u Evropi.
U veem broju zemalja Evrope visokoobrazovni prag se definie minimalnim

brojem standarda koji sadre opte definicije znanja i vetina koje student treba da
postigne po zavretku svojih studija.
Str. 63 (201)
Nivo i kvalitet nekog univerziteta odreuje i njegova meunarodna i

meuuniverzitetska saradnja, koja na univerzitetima pre svega ukljuuje razmenu
studenata, nastavnika i naunih radnika. Oni e prepoznati posebnosti i kvalitete koje
nudi pojedini univerzitet i izabrati za svoj studij, ili deo studija, onaj univerzitet koji e
im u datim okolnostima pruiti bolje obrazovanje i struno ili nauno usavravanje kao
osnovnu pretpostavku budue uspenije akademske ili strune karijere.
Prema Zakonu o visokom obrazovanju Republike Srpske uspostavlja se

Komisija za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja i
radi u okviru Ministarstva prosvete i kulture RS.
3.4.2. Evaluacija
Evaluacija, kontrola kvaliteta ima za cilj ocene kvaliteta analiziranjem razliitih

indikatora, posle ega se daje jasno formulisana ocena. To je proces koji dovodi do
ocene kvaliteta i preporuka za dalja poboljanja. Ocenjivanje moe biti institucionalno,
fokusirano na upravljanje institucijom u akademskom i finansijskom smislu, i
programsko, koje se odnosi na jedan studijski program u okviru kojeg se stie odreeni
akademski stepen, procenjujui sadraj programa i nain njegovog izvoenja. Izbor
indikatora, podataka koji e se u procesu evaluacije prikupiti, zavisi od metode
vrednovanja.
Indikatori mogu biti merljivi kao:
8 ulazni indikatori, oprema za nastavu i kvalifikacija nastavnog osoblja;
8 procesni indikatori, nastavni planovi i programi, prolaznost studenata;
8 izlazni indikatori, steeno znanje i vetine diplomaca i
8 indikatori izvoenja, prosena duina studiranja, studentska ocena nastave,

procenat prolaznosti na ispitima.
Sutina ocenjivanja nije u prikupljanju svih pomenutih indikatora, ve u

njihovoj relevantnosti, nainu na koji se indikatori kombinuju pri formiranju konane
ocene.
Ocenjivanje visokokolske ustanove ima i internu i eksternu dimenziju, dva

osnovna elementa uspene procedure evaluacije:
Str. 64 (201)
8 interna unutranja;
8 eksterna spoljanja i
8 eksterna formalna akreditacija.
Proces evaluacije visokokolske ustanove poinje internom evaluacijom.

Interna evaluacija sama po sebi predstavlja dragoceno iskustvo koje je potreban, a
najee i dovoljan, uslov da bi se postigao cilj unapreenja kvaliteta visokokolske
ustanove. Ova evaluacija se sastoji od prikupljanja podataka, anketiranja studenata i
nastavnog osoblja, nakon ega se sagledavaju postavljeni ciljevi i zahtevi. Potrebno je
ispuniti postavljene standardne uslove za obezbeenje kvaliteta visokog obrazovanja.
Strategiju obezbeenja kvaliteta utvruje visokokolska ustanova i dostupna je

javnosti. Visokokolska institucija utvruje standarde i postupke za obezbeenje
kvaliteta i izgrauje strukturu za obezbeenje kvaliteta.
Postupke i naine za obezbeenje kvaliteta svog rada utvruje sama

visokokolska ustanova. Visokokolska ustanova izgrauje organizacionu strukturu za
obezbeenje kvaliteta.
Kvalitet studijskog programa visokokolska ustanova obezbeuje kroz praenje

i proveru njegovih ciljeva, radnog optereenja studenta, kroz osavremenjivanje sadraja
i stalnim prikupljanjem informacija o kvalitetu programa.
Kvalitet nastavnog procesa se obezbeuje kroz interaktivnost nastave,

ukljuivanjem primera u nastavu, kroz profesionalni rad nastavnog osoblja, donoenje
planova rada po predmetima, praenje kvaliteta nastave i preduzimanje odgovarajuih
mera u sluaju pada kvaliteta.
Kvalitet naunoistraivakog i strunog rada visokokolska ustanova

obezbeuje kroz potrebne uslove za rad, podsticanjem i proveravanjem
naunoistraivakog rada i njegovim ukljuivanjem u proces nastave.
Kvalitet nastavnog osoblja visokokolska ustanova obezbeuje paljivim

planiranjem i izborom kandidata na javnom konkursu, zatim obezbeuje stalnu
edukaciju i razvoj nastavnog osoblja i saradnika, i proverava kvalitet njihovog rada u
nastavi.
Str. 65 (201)
Kvalitetno finasiranje se obezbeuje kroz kvalitetni izvor finansiranja, kroz

finansijsko planiranje i transparentnost u upotrebi finansijskih sredstava, a time se
obezbeuje dugorona finansijska stabilnost.
Ulogu studenata u procesu osiguranja kvaliteta visokokolska ustanova

obezbeuje kroz rad studentskih organizacija i njihovih predstavnika u telima
visokokolske ustanove.
Kvalitet udbenika, literature, bibliotekih i informatikih resursa se

obezbeuje donoenjem i sprovoenjem odgovarajueg podzakonskog akta.
Kvalitet upravljanja visokokolskom ustanovom se obezbeuje utvrivanjem

nadlenosti i odgovornosti organa upravljanja i proverom njihovog rada.
Kvalitet prostora i opreme se obezbeuje kroz njihov adekvatan obim i

strukturu.
Prikupljanje informacija o obezbeenju kvaliteta visokokolska ustanova vri

kontinuirano i sistematski u svim oblastima obezbeenja kvaliteta.
Pre uvoenja novih strategija obrazovanja i novih edukativnih metoda svaki

univerzitet ili visokokolska ustanova mora da sagleda sve prednosti i mane sistema
koji eli da uspostavi. U savremenom poslovnom svetu takva analiza poznata je kao
SWOT57 analiza. Analiza je predstavljena konfrontacionom tabelom koja sadri samo
nekoliko glavnih sagledanih prednosti, slabosti, prilika i pretnji. Primer SWOT analize
za sluaj uvoenja uenja na daljinu prikazan je u tabeli 4.
57
SWOT (S-strengths, W-weaknesses, O-opportunities, T-threats)
Str. 66 (201)
Tabela 4: SWOT analiza uvoenja uenja na daljinu
Str. 67 (201)
Cilj SWOT analize je da se minimiziraju slabosti a istovremeno povea snaga,

to jest to bolje iskoritavanje ansi uz istovremeno smanjenje pretnji iz okruenja.
Savet za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta58 utvruje i provodi

procedure eksterne evaluacije visokokolskih ustanova, a prema utvrenim standardima
za osiguranje kvaliteta.
Spoljanja provera kvaliteta, eksterna evaluacija, polazi od rezultata

samoocenjivanja, odnosno interne evaluacije. Proverava se ispunjenost utvrenih i
objavljenih standarda kvaliteta visokokolske ustanove i njenih programa. Provera se
vri u unapred definisanim oblastima (nastava, nastavno osoblje, prostor i oprema,
literatura, proces upravljanja, javnost rada) na osnovu poznatih i jasnih kriterijumima, a
u skladu sa zakonom.
Eksterna evaluacija mora biti organizovana na nain koji obezbeuje

unapreenje kvaliteta visokokolske ustanove, a uesnici provere kvaliteta moraju imati
jasno odreenu nadlenost i odgovornost. Postupak provere mora biti konciptualno
takav da obezbeuje svrsishodnost postupka u smislu unapreenja nivoa kvaliteta
Izvetaj o eksternoj evaluaciji mora biti jasno i razumljivo napisan sa

naglaenim odlukama, nalazima i preporukama.
Spoljana provera visokokolskih ustanova se periodino odvija po unapred

utvrenom i objavljenom terminskom planu.
Postupak spoljanje provere kvaliteta se unapreuje i prilagoava promenama u

sistemu visokog obrazovanja.
3.4.3. Akreditacija
Akreditacija je proces eksterne provere kvaliteta visokokolske institucije i

studijskih programa. Kredibilitet i objektivnost Komisije za akreditaciju59 u procesu
akreditacije i provere kvaliteta visokokolskih ustanova je od sutinske vanosti.
58
Zakon o visokom obrazovanju RS, lan 121.
59
Zakon o visokom obrazovanju RS, lan 123 stav 2
Str. 68 (201)
Uobiajeni ishod procesa akreditacije je dodela statusa priznavanja, da ili ne odluka, i

izdavanje, ili ne, Uverenja o akreditaciji60 s vremenskim ogranienjem.
Poetkom dvadesetog veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama prvi put se

poela primenjivati akreditacija kao metod priznavanja kvaliteta obrazovne ustanove
radi uspostavljanja reda u obrazovnom sistemu. Uoilo se da evaluacija, koja prethodi
akreditaciji, istakne slabosti i prednosti ustanove te omogui studentima da odaberu
fakultet na kojem e studirati. Postojale su jasno formulisane procedure i standardi u
ocenjivanju kvaliteta obrazovne ustanove koji su pomogli studentima da se upiu na
bilo koju visokokolsku ustanovu i da, ukoliko ele, tokom studija promene ustanovu
na kojoj studiraju. Amerika akreditacija je jedna od najsistematinijih provera
kvaliteta visokokolskih ustanova.
U Evropi se nije oseala potreba za evaluacijom i akreditacijom. Kako je

vremenom univerzitet irio svoju autonomiju, nametnula se potreba za evaluacijom
rada visokokolskih institucija, studijskih programa, kvaliteta nastave i realizovanja
ciljeva obrazovanja. Metode i standardi ocenjivanja su se odnosili na jednu zemlju i bile
su razliiti od zemlje do zemlje.
Proces globalizacije koji je poeo krajem prolog veka doveo je visokokolske

ustanove neevropskih zemalja u Evropu, nudei svoje studijske programe, razliite od
programa evropskih visokokolskih ustanova. Primena informaciono-komunikacionih
tehnologija omoguila je efikasno uenje na daljinu i nagovestila transnacionalni
obrazovni sistem. Ove promene motiviu veinu visokokolskih ustanova da poveaju
svoju kompetenciju uspostavljanjem integralnog sistema kontrole kvaliteta.
Uspostavljanje Evropskog prostora visokog obrazovanja, kao rezultata

Bolonjskog procesa, definie standarde i procedure za osiguranje kvaliteta. U zemljama
potpisnicama Bolonjske deklaracije formirane su nezavisne agencije za ocenjivanje i
akreditaciju, sa ciljem poboljanja kvaliteta obrazovnih institucija i programa, a krovna
je Evropska mrea za osiguranje kvaliteta ENQA (European Network for Quality
Assurance).
60
Zakon o visokom obrazovanju RS, lan 123, stav 6 a
Str. 69 (201)
Postoje dve vrste akreditacija, akreditacija visokokolske ustanove i akreditacija

studijskih programa.
Akreditacija visokokolske ustanove je akreditacija celokupne visokokoske

ustanove sa svim njenim obrazovnim programima, lokacijama, metodama prenosa
znanja, iskljuujui kvalitet pojedinih studijskih programa.
Akreditacija studijskih programa podrazumeva akreditaciju pojedinog

studijskog programa koji se planira provesti na akreditovanoj visokokolskoj ustanovi,
pri emu se uzima u obzir kvalitet programa i sposobnost programa da stvori studente s
visokim izlaznim kompetencijama koje se mogu primeniti u praksi.
Postupak akreditacije uglavnom ukljuuje provoenje posebnih aktivnosti na tri

nivoa samovrednovanje, eksterno vrednovanje i ocenjivanje predoenih dokaza, i
predlog za akreditaciju.
Visokokolska ustanova mora ispuniti sve postavljene uslove u osiguranju

kvaliteta same ustanove i njenih studijskih programa, nakon ega dobija Uverenje o
akreditaciji.
Standardi koje treba visokokolska ustanova da ispuni za uspenu akreditaciju

su podeljeni u dve grupe:
8 standardi za akreditaciju visokokolskih ustanova i
8 standardi za akreditaciju studijskih programa visokokolskih ustanova.
3.4.4. Dokumentacija u procesu akreditacije.
Nakon uspene interne i eksterne evaluacije sledi proces akreditacije. U tu svrhu

potrebno je kompletirati propisanu dokumentaciju.
Za akreditaciju visokokolske ustanove potrebna su propisana dokumenta, a uz

svaki od standardnih dokumenata prilau se tabelarni prikazi pripadajuih podataka:
8 opis osnovnih zadataka i ciljeva visokokolske ustanove i prilozi koji to

potkrepljuju;
Str. 70 (201)
8 za ostvarivanje postavljenih ciljeva visokokolska ustanova vri planiranje

kontrole rezultata svih oblika svojih obrazovnih, naunih, istraivakih i
strunih aktivnosti u okviru svojih delatnosti;
8 opis organizacione strukture i sistema upravljanja koji obezbeuju postizanje

postavljenih zadataka i ciljeva visokokolske ustanove;
8 sadraj kvalifikacija i diploma pojedinih vrsta i nivoa studija koji odgovaraju

karakteru visokokolske ustanove. Studijski programi su u skladu sa osnovnim
zadacima i ciljevima i slue njihovom ispunjenju. Visokokolska ustanova
sistematino i efektivno planira, sprovodi, nadgleda, vrednuje i unapreuje
kvalitet studijskih programa. Prilog ovom dokumentu su tabelarni pregledi;
8 visokokolska ustanova koja ostvaruje akademske studije ima organizovan

naunoistraivaki rad koji je dokumentovan tabelarnim prikazom
naunoistraivakih projekata koji se trenutno realizuju na univerzitetu, listom
saradnika ukljuenih u naunoistraivaki rad, kao i zbirnim pregledom
naunoistraivakih rezultata postignutih u prethodnoj godini;
8 nastavnici, istraivai i saradnici zaposleni u visokokolskoj ustanovi svojom

naunom i nastavnom delatnou omoguavaju ispunjenje osnovnih zadataka i
ciljeva ustanove. Nastavno osoblje kompetentno ostvaruje studijske programe i
ispunjava ostale dodeljene zadatke. U prilogu ovog dokumenta su liste
angaovanih nastavnika i saradnika po zvanju, lista nastavnika i saradnika
angaovanih sa punim radnim vremenom i lista nastavnika i saradnika sa
nepotpunim radnim vremenom, kao i organizacija nastave;
8 visokokolska ustanova ima i nenastavno osoblje koje svojim strunim i

profesionalnim radom obezbeuje uspenu realizaciju studijskih programa,
osnovnih zadataka i ciljeva visokokolske ustanove. Prilog dokumentu je spisak
nenastavnog osoblja po zvanjima i radnim mestima;
8 saglasno osnovnim zadacima, visokokolska ustanova utvruje uslove za upis

studenata i na osnovu toga vri izbor kandidata. Visokokolska ustanova
obezbeuje studentima potrebne uslove za uspeno savladavanje studijskih
programa;
Str. 71 (201)
8 standardi za prostor i opremu neophodnu za kvalitetno izvoenje svih oblika

nastave visokokolska ustanova obezbeuje po obrazovno-naunim oblastima;
8 visokokolska ustanova ima odgovarajuu biblioteku snabdevenu potrebnim

udbenicima za izvoenje nastave i informacione resurse i servise koje koristi u
cilju ispunjenja osnovnih zadataka;
8 izvori finansiranja visokokolske ustanove su dovoljni da obezbede kvalitetno

izvoenje nastave najmanje za period zakonom propisanog trajanja studijskog
programa, to se potkrepljuje finansijskim izvetajima prethodne godine i
finansijskim planom za tekuu godinu;
8 visokokolska ustanova donosi i realizuje strategiju obezbeenja kvaliteta u

svome radu, za ta predoava izvetaj o rezultatima samovrednovanja obrazovne
ustanove, kao i javno publikovan dokument o politici obezbeenja kvaliteta;
8 konano, visokokolska ustanova objavljuje potpunu, preciznu, jasnu i dostupnu

informaciju o svom radu koja je namenjena studentima, potencijalnim
studentima i ostalim zainteresovanim licima.
Za akreditaciju studijskih programa potrebna su propisana, standardna

dokumenta. Za svaki standard se prilae niz tabela koje dokumentuju ispunjenost datog
standarda:
8 opis strukture i sadraja studijskog programa sa metodama izvoenja nastave;
8 studijski program ima jasno definisanu svrhu i ulogu u sistemu obrazovanja,

dostupnu javnosti;
8 ciljevi studijskog programa su jasno definisani i prikazani u publikaciji

ustanove;
8 savladavanjem studijskih programa student stie opte i predmetno-specifine

sposobnosti koje su u funkciji kvalitetnog obavljanja strune i naune delatnosti.
Opis ishoda uenja je u prilogu ovom standardu;
8 kurikulum studijskog programa sadri listu i strukturu obaveznih i izbornih

predmeta i modula, kao i njihov opis;
Str. 72 (201)
8 studijski program je usklaen sa savremenim svetskim tokovima i stanjem

struke i nauke u odgovarajuem obrazovno-naunom polju i uporediv je sa
slinim programima u inostranim visokokolskim ustanovama, a posebno u
okviru evropskog prostora visokog obrazovanja;
8 visokokolska ustanova u skladu sa drutvenim potrebama i svojim resursima

upisuje studente na odgovarajui studijski program na osnovu uspeha u
njihovom prethodnom kolovanju i provere njihovog znanja, sklonosti i
sposobnosti, a po raspisanom konkursu za upis u akademsku kolsku godinu;
8 ocenjivanje studenata vri se neprekidnim praenjem rada studenata i na osnovu

poena steenih u ispunjavanju predispitnih obaveza, te polaganjem ispita, to se
dokumentuje statistikim podacima o napredovanju studenata na studijskom
programu i zbirnom listom poena po predmetima koje student stie kroz svoj
rad;
8 za realizaciju studijskog programa obezbeeno je nastavno osoblje sa potrebnim

naunim i strunim kvalifikacijama, to se dokazuje priloenim spiskom
nastavnika po naunim oblastima studijskog programa;
8 za izvoenje studijskog programa obezbeuju se odgovarajui ljudski,

prostorni, tehniko-tehnoloki, bibliotekarski i drugi resursi koji su primereni
karakteru studijskog programa i predvienom broju studenata;
8 kontrola kvaliteta studijskog programa sprovodi se redovno i sistematino

putem samovrednovanja i eksternom proverom kvaliteta, o emu brine Komisija
za kontrolu kvaliteta visokokolske ustanove i o emu redovno izvetava;
8 studijski program zasnovan na metodama i tehnologijama uenja na daljinu

podran je resursima koji obezbeuju kvalitetno izvoenje studijskog programa.
Visokokolska ustanova moe organizovati studijski program uenja na daljinu
za svaku oblast i za svako obrazovno-nauno polje ukoliko se nastavni sadraj,
podran raspoloivim resursima, moe kvalitetno usvojiti kroz studije na daljinu
i ako se obezbeuje isti nivo znanja diplomiranih studenata, ista efikasnost
studiranja i isti kvalitet diplome kao i u sluaju uobiajenog naina realizacije
studijskog programa.
Str. 73 (201)
3.5. Mobilnost studenata, nastavnika i diplomaca
Evropa ima preko 500 univerziteta i preko 100 miliona studenata, to je veliki
konkurentski potencijal koji Evropa nije iskoristila na svetskom tritu. Postojale su
velike jezike barijere i obrazovni sistemi zatvoreni unutar granica zemlje.
Ideja o neophodnosti meunarodne saradnje i mobilnosti unutar i izmeu

sistema visokog obrazovanja dola je od same Evrope. Uspostavljanje mobilnosti
studenata i nastavnika u Bolonjskom procesu imao je najveu podrku evropskih
zemalja. Za postizanje ovog cilja Evropska unija je promovisala programe
Socrates/Erasmus/Phare koji su podravali napore zemalja potpisnica Bolonjske
deklaracije u uspostavljanju uslova za postizanje mobilnosti. esto se o mobilnosti
visokoobrazovanih ljudi razmiljalo kao o odlivu mozgova iz nerazvijenih zemalja ili
iz zemalja koje nisu lanice Evropske unije. Ovaj odlazak obrazovanih ljudi ka Evropi i
razvijenim zemljama nije bio paralelan dolasku visokoobrazovanih u nerazvijene
zemlje. Mobilnost je postojala, ali je bila jednosmerna.
Evropski programi za razmenu studenata su omoguili meustudentsku saradnju

razliitih univerziteta. Naalost, neki programi koji su podsticali razmenu studenata su
zatvoreni.
Bolonjski proces promovie visoko obrazovanje u ijem je centru student. Stoga

bez adekvatnog uea studenata nema ni kvalitetne reforme visokog obrazovanja.
Mobilnost, kao naelo Bolonjskog procesa, odnosi se na studente, nastavnike,

diplomce, istraivae. Kad se govori o studentskoj mobilnosti, onda se misli na period
studiranja van svoga matinog univerziteta, te na povratak nakon uspeno zavrenih
studija na drugom univerzitetu u zemlji ili inostranstvu. Mobilnost moe biti
horizontalna, kad student provodi odreeno vreme u nekoj drugoj obrazovnoj ustanovi
bilo u zemlji bilo u inostranstvu, i vertikalna kada student zavri celo svoje studiranje u
nekoj drugoj zemlji.
Mobilnost o kojoj se govori u Bolonjskom procesu reforme visokog

obrazovanja nije samostalan cilj reforme. Naelo mobilnosti se moe ispuniti ukoliko se
ispune i druga postavljena naela, ako je uspostavljen sistem prenosa bodova (ECTS),
Str. 74 (201)
osiguranje sistema kvaliteta, ciklusi studiranja i priznavanje kvalifikacija. Sva ova

naela su meusobno povezana i uslovljena jedno sa drugim.
Vea mobilnost u visokom obrazovanju unutar Evropske unije omoguava bolju

razmenu i protok informacija i ideja, te usvajanje dobrih praksi u sistemima visokog
obrazovanja zemalja lanica. Praksa pokazuje da vea saradnja i mobilnost na podruju
visokog obrazovanja u Evropi doprinosi uspostavljanju novih i reformisanju ve
postojeih studijskih programa.
Mobilnost je sredstvo za poveanje efektivnosti i kvaliteta sistema obrazovanja

zemalja lanica Evropske unije i drugih zemalja Evrope, jer omoguava bolju razmenu
i protok znanja i ideja, te usvajanje dobrih praksi.
Nacionalni ENIC/NARIC61 centar je izvetajni centar o akademskoj mobilnosti

studenata, domaih i inostranih kvalifikacija.
3.5.1. Priznavanje kvalifikacija
Najei problemi sa kojima se studenti susreu kada ele da studiraju van

matinih univerziteta su prepoznavanje i priznavanje njihovih kvalifikacija sa kojima
odlaze da studiraju u drugu zemlju.
Kvalifikacija obuhvata irok raspon akademskih stepena strune spreme koji se

stiu na visokoobrazovnoj ustanovi na razliitim nivoima i u razliitim zemljama.
Kvalifikacija je bitna u smislu onoga to ona oznaava: stepen kompetencija, raspon
znanja i vetina. U nekim sluajevima kvalifikacija moe biti ekvivalent licenci.
Okvir kvalifikacija je sveobuhvatan okvir politike sistema visokog obrazovanja

koji u smislu radnog optereenja, nivoa, kvaliteta, ishoda uenja i profila studija
definie sve vrste kvalifikacija priznatih na nacionalnom nivou u sistemu visokog
obrazovanja. Okvir kvalifikacija mora biti razumljiv i da koristi posebne deskriptore za
svaku kvalifikaciju, uzimajui u obzir kompetencije povezane s ishodima uenja i nivoa
kvalifikacije. Okvir je organizovan horizontalno, kako bi se obuhvatile sve kvalifikacije
61
ENIC/NARIC European Network of Information Center/National Academic Recognition Information
Centre
Str. 75 (201)
koje je mogue stei u okviru jednog sistema, i vertikalno, po nivoima studija. Svrha
okvira kvalifikacija je da omogui:
8 izgradnju kurikuluma i studijskog programa;
8 mobilnost studenata i diplomiranih studenata i
8 priznavanje razdoblja studiranja i uverenja kojima se studiranje dokazuje.
Iako u nekim zemljama sistemi visokog obrazovanja imaju svoj okvir

kvalifikacija, mnogi sistemi doputaju razvoj razliitih kvalifikacija bez uspostavljanja
eksplicitnog okvira.
CIP, Centar za informisanje i priznavanje diploma iz oblasti visokog

obrazovanja Bosne i Hercegovine62 je samostalna upravna organizacija nadlena za
informisanje i priznavanje u okviru Lisabonske konvencije63. Centar kroz meunarodne
mree centara za informisanje ENIC/NARIC, u kojima predstavlja BiH, prua
informacije o visokokolskim ustanovama u BiH, a u vezi sa inostranim
visokokolskim ustanovama i programima kao osnov za priznavanje stepena diploma
radi nastavka kolovanja u BiH. CIP koordinie razmenu studenata, akademskog
osoblja i programa u oblasti visokog obrazovanja.
Formalno priznavanje pojedinih akademskih ili profesionalnih kvalifikacija,

programa visokokolskih ustanova, agencija za osiguranje kvaliteta je od strane
ovlatenog tela koje vri priznavanje, odnosno odobrava odreene standarde i vrednosti
s obzirom na posebnu svrhu koja oznaava posledice priznavanja.
Postupak priznavanja obino ima meunarodni ili iri institucionalni karakter.

Razlikujemo barem dve vrste priznavanja, priznavanje za akademske i profesionalne
potrebe i priznavanje programa koji se obino odnosi na priznavanje posebnog
studijskog programa jedne visokokolske ustanove od strane druge. Ovo uzajamno
priznavanje se provodi prema naelu priznavanja od strane kolega strunjaka, te ima za
cilj omoguiti studentu nastavak studija na novoj ustanovi ili oslobaanje studenta od
ponovnog studiranja predmeta i materijala koji se znaajno ne razlikuju od jedne do
62
Okvirni zakon o visokom obrazovanju BiH, lan 44
63
Convention on the Recognition of Qualifications concerning Higher Education in the European Region
CETS No.: 165, Lisbon 11.04.1997.
Str. 76 (201)
druge ustanove. U pogledu ustanova, priznavanje se odnosi na priznavanje agencija za

osiguranje kvaliteta ili agencija za akreditaciju koje se smatraju odgovornim i
institucijama od poverenja koje garantuju kvalitet po propisanim standardima.
Akademsko priznavanje predstavlja odobravanje studija, kvalifikacija ili

diploma sa domae ili inostrane visokokolske ustanove. Ono je potrebno zbog
akademske karijere na drugoj obrazovnoj ustanovi ili pak zbog profesionalnih potreba i
konkurencije na tritu rada.
U kontekstu Evropskog prostora visokog obrazovanja, razlikuju se tri osnovna

nivoa priznavanja:
8 priznavanje kvalifikacija, ukljuujui i prethodno uenje i profesionalno

iskustvo radi prijema ili ponovnog prijema u visoko obrazovanje;
8 priznavanje kratkih studijskih razdoblja povezanih sa studentskom mobilnou,

pri emu se kao osnovni instrument priznavanja koriste ECTS bodovi i
8 priznavanje potpunog akademskog stepena, pri emu se kao osnovni instrument

priznavanja koristi Dodatak diplomi o emu e kasnije biti rei.
Profesionalno priznavanje se odnosi na profesionalan status usklaen sa

kvalifikacijama koje osoba poseduje, a izdaje se zbog prava obavljanja prakse.
Priznavanje de iure je priznavanje koje se izdaje zbog prava na rad u odreenoj zemlji,
a profesionalno priznavanje de facto se odnosi na situacije u kojima nema nacionalno-
pravne autorizacije ili se pak ona ne zahteva.
Formalno priznavanje je priznavanje steenog znanja, vetina i kompetencija

koje se stiu kroz radno iskustvo, ivotno iskustvo i neformalno obrazovanje.
Priznavanje diploma moe uslediti tek nakon detaljne analize Dodatka diplomi
(eng. Diplome Supplement) koja je po Bolonjskim principima svojevrsna obaveza
zemalja potpisnica.
3.5.2. Ciklusi obrazovanja
Nema jedinstvenog modela sadraja, naina i trajanja studiranja. Podstie se

razliitost u svim spomenutim elementima, ali uvek uz prihvatanje osnovnih trendova
za optimalno delovanje.
Str. 77 (201)
Jedno od osnovnih naela Bolonjskog procesa je uspostavljanje sistema visokog

obrazovanja zasnovanog na tri ciklusa obrazovanja.
Ciklus studija predstavlja celovit studijski program nakon kojeg se dobija

odreeno akademsko ili struno zvanje. Svakom od ciklusa prema Bolonjskom procesu
dodeljen je odgovarajui broj ECTS bodova.
Prvi ciklus studija najee se naziva osnovnim studijama. Ciklus moe trajati
tri ili etiri godine, a dodeljeno mu je 180 ili 240 ECTS bodova. Prvi ciklus organizuju
univerziteti i visoke kole. Na kraju prvog ciklusa student stie akademsko ili struno
zvanje zavrenog dodiplomskog studija. Postoje izuzeci u sluaju studija medicine, kod
kojih prvi ciklus moe biti vrednovan do 360 ECTS bodova64.
Drugi ciklus studija se naziva postdiplomskim studijem i traje jednu ili dve
godine i vrednuje se sa 60 ili 120 ECTS bodova, tako da zajedno sa prvim ciklusom
predstavlja 300 ECTS bodova. I ovaj ciklus studija se moe organizovati i na
univerzitetu i na visokoj koli. Student na kraju drugog ciklusa dobija akademsko ili
struno zvanje zavisno od visokokolske ustanove.
Trei ciklus podrazumeva doktorske studije u trajanju od tri godine koje se

vrednuju sa najmanje 180 ECTS bodova. Ovaj ciklus se organizuje samo na
univerzitetima i vodi do akademske titule doktora nauka.
Kratki ciklus studija se odnosi na programe koji traju dve godine sa

optereenjem studenta od ukupno 120 ECTS bodova. U kontekstu Bolonjskog procesa
postojanje kraih ciklusa je doputeno u okviru kvalifikacija kako bi visokokolske
ustanove iz neuniverzitetskog sektora mogle zadrati svoje programe. Ovo ipak ne
znai da su kratki ciklusi deo Bolonjskog procesa niti da ih dalje treba razvijati. Vie
kole u Republici Srpskoj su dune da podnesu zahtev za promenu svog statusa ukoliko
ele da nastave sa radom65.
Na slici 1 prikazana je organizacija tri ciklusa studija na univerzitetu i visokoj

koli.
64
Zakon o visokom obrazovanju RS
65
Zakon o visokom obrazovanju RS, lan 150
Str. 78 (201)
Slika 1. Akademske i strune studije
3.5.3. ECTS Evropski sistem prenosa bodova
U procesu stvaranja Evropskog prostora visokog obrazovanja dolo se do

zakljuka da je potrebno jedinstveno vrednovanje optereenja studenta koje bi se
koristilo za definisanje potrebnog rada studenta radi uspenog savladavanja jednog
predmeta, jedne godine i celog studijskog programa. Ova mera je u poetku Bolonjskog
procesa uvedena radi ostvarivanja mobilnosti studenata, te je i dobila naziv Evropski
sistem prenosa bodova. Kako se proces reforme razvijao, tako se dolo da zakljuka da
se ovom merom moe meriti i optereenje u okviru jednog programa.
Kroz ECTS sistem visokokolska ustanova obezbeuje autonomiju,

transparentnija je, moe menjati i prilagoavati svoje programe i ima jednostavan
pristup inostranim programima.
Str. 79 (201)
Harmonizacija nacionalnih sistema visokog obrazovanja sa evropskim sistemom

sastoji se od uvoenja ECTS sistema, Evropskog sistema prenosa bodova, koji
omoguava lake definisanje studijskih programa i poveava mobilnost studenata i
univerzitetskih profesora unutar univerziteta i izmeu univerziteta, kako na domaem
tako i na meunarodnom nivou. ECTS nacionalnim sistemima obezbeuje
tranparentnost u odnosu na druge obrazovne sisteme i trite rada u Evropi i
omoguava efikasnu mobilnost kako studenata tako i nastavnika.
Bod ili kredit je usaglaena numerika vrednost koja se dodeljuje predmetu da

bi se opisao koeficijent opereenja studenta pri savladavanju predmetnog gradiva kako
bi postigao oekivane rezultate. Vrednost boda je ekvivalent ukupnom uloenom radu
(predavanja, praktian rad, seminarski radovi, samostalno uenje u biblioteci ili kod
kue), i ukupno iznosi 30 bodova za semestar i 60 bodova za godinu studija to
predstavlja njegovu relativnu vrednost.
Apsolutna vrednost boda se izraunava iz odreenog broja sati koji predstavljaju

vremensko optereenje studenta tokom akademske godine. To vreme ukljuuje sve
aktivnosti vezane za uenje, a zavisno od obrazovne ustanove godinji fond sati se
kree od 1500 do 1800 radnih sati, to znai da jedan bod oznaava 25 do 30 radnih
sati66.
Student stie bodove uspenim zavravanjem delova studijskog programa i

takvom akumulacijom bodova stie kompetencije, znanja, vetine i sposobnosti, koje
odgovaraju odreenoj kvalifikaciji. Ova akumulacija bodova je znaajna kod studijskih
programa kod kojih se napredak ne meri godinama studija, gde se sistem ne zasniva na
kontinuiranom studiranju, nego na trajnom sticanju kompetencija.
Ukoliko postoji dogovor izmeu visokokolskih ustanova, mogue je

priznavanje bodova u celini ili delimino, tako da student moe preneti priznate bodove
sa jedne visokokolske institucije na drugu, ime se unapreuje mobilnost.
66
http://ec.europa.eu/education/programmes/socrates/ects/doc/ectskey_en.pdf
Str. 80 (201)
Kod izraunavanja bodova koje treba dodeliti predmetu polazi se od dva

standarda, prvog da akademska godina vredi 60 bodova odnosno semestar 30 bodova, i
drugog da student ne treba vie od osam radnih sati dnevno ili 40 sati nedeljno.
Ako akademska godina traje 45 sedmica po 40 radnih sati onda je potrebno

1800 radnih sati za godinu studija i 60 kredit bodova koji oznaavaju uspeno steene
kompetencije u toku te akademske godine. Ako za uspeno savladavanje gradiva jednog
predmeta treba 150 radnih sati onda se moe izraunati broj kredit bodova X koji se
dodeljuje tom predmetu po sledeoj formuli:
X / 60 = 150 / 1800
X = 9000 / 1800
X = 5 bodova
Znai, za uspeno savladavanje predvienog optereenja za ovaj predmet

student stie 5 bodova.
Kod izraunavanja bodova potrebno je izbegavati decimalne brojeve kako bi se

omoguio laki odabir predmeta i potrebna akumulacija bodova. Ukoliko se koriste
modularni sistemi, potrebno je izvriti konverziju bodova.
Kvantitativna metoda procene optereenja studenta pri savladavanju odreenog

studijskog programa je promenjiva i zavisi od naune discipline i sloenosti
predvienog programa. Kod pripremanja kurikuluma treba voditi rauna o potrebnom
optereenju studenta, polazei od globalnih pravila o vremenu potrebnom za
savladavanje gradiva.
U nekim evropskim zemljama primenjuju se modularni studijski programi koji

su vrednovani nacionalnim sistemom kredit bodova. Na primer, u Norvekoj je jedna
akademska godina po nacionalnom sistemu kredita vrednovana sa 20 bodova, dok je u
Velikoj Britaniji u upotrebi CATS67 sistem kredita i akademska godina vredi 120
bodova, a ECTS je u upotrebi u cilju unapreenja mobilnosti.
Modularan studijski program predstavlja niz modula povezanih u jednu

loginu, svrsishodnu strukturu koja ima definisane ishode uenja na nivou programa.
67
CATS Credit Accumulation and Transfer Scheme in GB
Str. 81 (201)
Cilj modularne nastave je bolje definisanje nastavnih sadraja, a njihovo meusobno

povezivanje je usmereno ka postizanju ciljeva ukupnog nastavnog programa. Modul
moe biti sastavni deo vie studijskih programa, na primer modul raunarstvo. Sutina
modula jeste da omogui studentu izbor modula, u skladu sa pravilima visokokolske
ustanove, sa kojima se osigurava koherentnost i svrsishodnost studijskog programa u
celini. Moduli obuhvataju blok nastavu, praktinu nastavu, rad na projektima, i
seminarske radovi usmerene ka sticanju specifinih znanja, vetina i sposobnosti.
Za svaki modul definisani su uslovi koji se moraju zadovoljiti kako bi student

mogao izabrati dati modul. Izborom pojedinih modula vri se postepeno usmeravanje
studenata tokom studiranja, pa studenti razliitih smerova ue isti modul, ako je to
studijskim programom predvieno.
Naini modularizacije nastave su razliiti i nema generalnih preporuka za

njihovo profilisanje. Neki sluajevi modularizacije podrazumevaju samo grupisanje
manjih nastavnih celina iz odreene oblasti, a u drugim sluajevima vri se podela
velikih blokova nastave na manje celine radi ravnopravne raspodele optereenja
studenta. I moduli mogu biti obavezni i izborni, ali je poeljno i da nose priblino isti
broj ECTS bodova.
Pomenuti modularni studijski programi u Norvekoj vrede 20 bodova za

akademsku godinu i za njihovo prebacivanje u ECTS potrebno ih je samo pomnoiti sa
tri kako bi se dobilo 60 ECTS bodova.
Prenos ECTS bodova je vaan instrument u Bolonjskom procesu za

unapreenje mobilnosti.
Transparentnost kriterijuma i procedura profilisanja vrednosti predmeta

izraenih u ECTS bodovima, postie se obezbeenjem dodatnih informacija o
kurikulumu68 i njegove relevantnosti za akademski stepen strune spreme.
U sistemu evropskog prenosa bodova ECTS koordinatori igraju veoma vanu

ulogu. Univerziteti imenuju osobu koja je zaduena za administraciju ECTS-a, koja
vodi brigu o optim principima i prihvaenim mehanizmima ECTS-a, informie
68
Kurikulum je iri pojam od nastavnog plana i programa i studijskog programa. On daje odgovore na
pitanja ko ui, ta ui i kako ui.
Str. 82 (201)
studente o mogunostima koje prua ECTS, promovie sistem i priprema i izrauje

Informacioni paket o kojem e kasnije biti rei. ECTS koordinator pomae stranim
studentima da se ukljue kako u obrazovne programe na univerzitetu, tako i u ukupan
ivot i rad na univerzitetu. Koordinatori stalnim kontaktima sa svojim studentima, koji
su studije nastavili na nekoj drugoj obrazovnoj ustanovi, brinu o njihovom
napredovanju u studijama i pomau u reavanju drugih problema vezanih za njihov
boravak u toj instituciji.
ECTS predstavlja osnovu za priznavanje studija u inostranstvu. ECTS skala

ocenjivanja razvijena je kao jedinstven prikaz postignutog uspeha studenta sa ciljem da
institucijama omogui adekvatnu procenu i prenos ocena dobijenih u nekoj drugoj
instituciji i u drugom sistemu ocenjivanja. Potrebno je naglasiti da ECTS ne zamenjuje
nacionalnu, lokalnu ocenu ve daje dodatne podatke uz ocenu institucije.
U tabeli 5 prikazana je ECTS skala ocenjivanja u kojoj je ocena predstavljena

slovom, brojem i opisno. U posebnoj koloni je procentualno prikazana projektovana
prolaznost studenata za svaku ocenu (Gausova raspodela).
Str. 83 (201)
Tabela 5. ECTS skala ocenjivanja
Skala olakava prenos ocena dobijenih po lokalnim skalama ocenjivanja, ali ih

ne zamenjuje. Nije mogue postaviti jedinstven odnos meu nacionalnim skalama
ocenjivanja koje se primenjuju u zemljama Evrope. Skala prolaznosti varira od
institucije do institucije.
ECTS skala ocenjivanja omoguava, zbog svoje definisanosti i razumljivosti,

obrazovnim institucijama da same donesu odluku o njenoj primeni.
U praksi se primena ECTS podrava sa tri osnovna dokumenta:
8 Informacioni paket;
8 Ugovor o uenju i
8 Prepis ocena.
Str. 84 (201)
3.5.4. Informacioni paket, Ugovor o uenju i Prepis ocena
ECTS sistem se bazira na tri osnovna elementa informaciji o studijskim

programima i postignuima, sporazumu izmeu partnerskih institucija, i upotrebi ECTS
bodova. Ova tri elementa su efektivna postavkom tri kljuna dokumenta, i to su
Informacioni paket, Ugovor o uenju i Prepis ocena.
Institucija koja koristi ECTS sistem nudi zainteresovanim studentima i

akademskom osoblju Informacioni paket, informator o visokokolskoj instituciji,
studijskim programima, mogunostima studija i drugim aktivnostima na univerzitetu i
njegovim fakultetima. Informator treba da bude sveobuhvatan, da prui dovoljno
informacija i da bude objavljen na jeziku zemlje i na bar jednom od svetskih jezika.
Cilj Informacionog paketa je da studentima i njihovim mentorima objektivno

predoi studijski program obrazovne institucije, procenu optereenja studenta, nain
polaganja ispita, to je po pretpostavci dovoljno za pravilan izbor studijskog programa
u meuuniverzitetskoj razmeni.
Student koji eli da svoje studije nastavi na nekoj drugoj visokokolskoj

ustanovi po modelu razmene, treba da popuni prijavu u kojoj navodi na koju
visokokolsku ustanovu eli da ide i koji studijski program je odabrao.
Ugovor o uenju potpisuju student, matina institucija i institucija domain

nakon postignutog meusobnog dogovora i pre odlaska studenta na studije. Na slici 2.
prikazan je ematski prikaz ugovora o uenju.
Str. 85 (201)
Slika 2. ematski prikaz Ugovora o uenju
Ugovorom student prihvata studije u inostranstvu kao integralni deo svojih

studija po usaglaenom delu studijskog programa domain institucije od strane
studenta, matine institucije i institucije domaina.
Matina institucija garantuje studentu da e u potpunosti priznati sve uspeno

zavrene kurseve navedene u Ugovoru.
Institucija domain Ugovorom potvruje da je program studija prihvatljiv i da

nije u koliziji sa njenim pravilima studiranja.
Postoji mogunost promene ugovorenog programa studija iz opravdanih razloga

o emu se usaglaavaju sve tri strane.
Prepis ocena ili transkript je dokument kojim se prikazuje ukupno optereenje

studenta u savladavanju odreenog studijskog programa i postignut uspeh pre odlaska
na studije i nakon povratka studenta sa stranog univerziteta. Ovaj dokument je vaan
kod priznavanja steenih ECTS bodova pri razmeni studenata, odnosno kod podrke
mobilnosti.
Str. 86 (201)
Potrebno je naglasiti da je Prepis ocena sastavni deo Dodatka diplome, koji

doprinosi lakem priznavanju steenih kvalifikacija.
3.5.5. Dodatak diplomi
Dodatak diplomi (eng. DS Diploma Supplement) je dokument koji se prilae

uz odreenu diplomu i prua detaljniji uvid u sadraj, sistem i pravila studiranja, a
posebno o postignutim rezultatima pojedinca kome je ovaj dokument izdat. Dokument
je komplementaran diplomi izdatoj pojedincu, a po pravilu sadri kratke biografske
podatke studenta.
Ovaj dokument je fleksibilan alat razvijen od strane Evropske komisije, Saveta

Evrope i UNESCO-CEPES69 da utedi vreme, novac i napor kod sagledavanja
postignutih rezultata i priznavanja zavrenih studija. Dodatak diplomi podrava
implementaciju Lisabonske konvencije o priznavanju kvalifikacije visokog obrazovanja
u Evropi.
Cilj uvoenja Dodatka diplomi jeste unapreenje transparentnosti i olakavanje

akademskog i profesionalnog priznavanja i procene postignute kvalifikacije u
zavrenom studijskom programu. Informacije koje se nalaze na Dodatku diplomi
omoguavaju razliitim akademskim institucijama u zemlji i inostranstvu da
samostalno procene steene vetine i usvojena znanja diplomca.
U dinaminom razvoju tehnolokih i ekonomskih promena menjaju se i

strukture nacionalnih sistema visokog obrazovanja, a sa tim i sistem kvalifikacija. Na
tritu radne snage Dodatak diplomi diplomcu omoguava lake zapoljavanje.
U diplomi osnovnih studija nema dovoljno informacija potrebnih za detaljnu

procenu nivoa steenih znanja, vetina i njihove primene. Dodatak diplomi omoguava
objektivnu procenu o steenim kvalifikacijama, to olakava zapoljavanje ili nastavak
studija na razliitim visokokolskim institucijama u Evropi, pa i u svetu.
Dodatak diplomi je zvanian dokument sainjen najmanje na dva jezika,

nacionalnom i nekom od svetskih jezika, a izdaje ga visokokolska institucija uz
osnovnu diplomu. Ovaj pratei dokument omoguava uporeivanje diploma i njima
69
CEPES European Centre for Higher Education Evropski centar za visoko obrazovanje
Str. 87 (201)
steenih kvalifikacija u razliitim sistemima visokog obrazovanja to omoguava

njihovo lake priznavanje u inostranstvu.
Na osnovu preporuene forme svaka visokokolska ustanova moe sadraj

prilagoditi lokalnim potrebama. Dodatak diplomi doprinosi afirmaciji same
visokokolske ustanove na internacionalnom planu i vrednovanju razliitih univerziteta.
Dodatak diplomi se sastoji od osam poglavlja u kojima se nalaze svi neophodni

podaci:
8 informacije o nosiocu diplome;
8 informacije koje odreuju kvalifikaciju;
8 informacije o nivou kvalifikacija;
8 informacije o sistemu i sadraju studija i postignutim rezultatima;
8 informacije o akademskim i profesionalnim mogunostima koje prua

kvalifikacija;
8 dodatne informacije;
8 overu dodatka diplomi i
8 informacije o nacionalnom sistemu visokog obrazovanja.
Studentu Dodatak diplomi:
8 olakava razumevanje njegove diplome u inostranstvu;
8 daje precizan opis steenih znanja, vetina i kompetencija;
8 omoguava realnu procenu postignutih rezultata;
8 olakava zapoljavanje i
8 daje mogunost nastavka studija.
Dodatak diplomi nudi prednosti i visokokolskoj instituciji:
8 olakan proces akademskog i profesionalnog priznavanja, to poveava

transparentnost kvalifikacija;
8 zatitu institucionalne autonomije zajednikim meunarodno priznatim okvirom

kvalifikacija;
Str. 88 (201)
8 promociju visokokolske ustanove, univerziteta na meunarodnom planu i
8 utedu vremena u procesu priznavanja diploma.
Dodatak diplomi je odgovor na izazove promena poto promovie

transparentnost u visokom obrazovanju, prilagoava kvalifikacije promenama, pomae
mobilnost, doivotno uenje i promovie objektivno informisanje o procenjivanju
kvalifikacija.
3.6. Uenje na daljinu
Obrazovanje je vano podruje koje treba razvijati u najbolje postignutom

odnosu cene obrazovanja i njegove efektivnosti.
Krajem 19. veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama poelo se sa

obrazovanjem na daljinu na univerzitetskom nivou. U to vreme pokrenuto je vie
inicijativa za obrazovanje putem dopisnih studija. Poetkom 20. veka kreirani su novi
pedagoki modeli za dopisne studije i standardi kvaliteta za provoenje ovih studija.
Obrazovanje na daljinu70 uvek je bilo alternativno obrazovanje, esto

osporavano i neretko odbacivano. Ovaj stav se u zadnjih deset godina prolog veka
menja, i to pre svega u zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike, kada se u koncept
ovog akademskog obrazovanja na daljinu ugrauju informaciono-komunikacione
tehnologije.
Visoko obrazovanje je okarakterisano mobilnou i idealno je za razmenu ideja

i znanja. Usluge u visokom obrazovanju daju visokokolske ustanove koristei novi
nain uenja, kao to je uenje na daljinu pomou Interneta, raunara, radija, televizije,
pote, i sa novim nainima provere znanja, kao to su testovi.
Uenje na daljinu71 ne poznaje granice i prkosi nacionalnim i internacionalnim

zakonskim okvirima postavljenim za svet sa granicama. Mnogi javni i privatni
univerziteti su formirali konzorcije i partnerstva sa privatnim sektorom radi iskorienja
njihove globalne inicijative za elektronsko uenje, ili pak da zajedniki koriste on-line
70
Distance Education DE institucija u kojoj su nastavnik i student na razliitim lokacijama, a u
meusobnoj su interakciji uz pomo informaciono-komunikacionih tehnologija
71
Distance Learning DL sticanje eljenih ishoda obrazovanjem na daljinu
Str. 89 (201)
obrazovne resurse. Uenjem na daljinu minimizirana su ogranienja vremena i prostora,

ime se proces uenja pribliio velikom broju ljudi. Studentu uenje na daljinu
omoguava praenje izabranog studijskog programa sa udaljene lokacije.
Mnoge studije su se bavile pedagokim modelima uenja na daljinu kao i

razliitim strukturama uenja, ali se malo panje posvetilo uticaju institucionalnog
konteksta adaptiranja uenja na daljinu i elektronskog uenja u visokom obrazovanju.
Organizacioni model obrazovanja koji se odavno koristi, i koji lako integrie

ponuene prilike informaciono-komunikacionim tehnologijama za isporuku sadraja
uenja i komunikaciju izmeu studenata i nastavnika, jeste obrazovanje na daljinu.
Virtuelna uionica bi mogla da predstavlja veliku podrku klasinim oblicima

nastave na fakultetu. Putem usko specijalizovanih kurseva studenti u virtuelnim
uionicama bi jednostavno, pritiskom na dugme, dolazili do saznanja iz celog sveta.
Studenti bi lako pratili tok nastave i na drugim univerzitetima ovoga tipa. Jednostavno,
ovakav vid nastave otvara nove vidike u pogledu lakeg i kvalitetnijeg sticanja znanja.
E-uenje, elektronsko uenje, definisano je od strane Evropske komisije72 kao

korienje novih multimedijalnih tehnologija73 i Interneta u cilju poboljanja kvaliteta
uenja, dostupnih ljudima koji ne mogu koristiti bogata obrazovna okruenja, i
kreiranje novih obrazovnih formi dostupnih svima. Elektronsko uenje treba biti vie
nego novi alat formalnog obrazovanja u uionici. Na osnovu ovako iroke definicije
moe se rei da e visokoobrazovne institucije prilagoditi e-uenje, s obzirom na
uvedene aplikacije, u odreenom stepenu i sa odreenim konsekvencama njihovih
aktivnosti.
Sistem uenja na daljinu zasnovan je na korienju savremene informaciono-

komunikacione tehnologije u gotovo svim elementima procesa uenja. Osnovna ideja
ovog sistema je uenje u mrei raunara preko Interneta koji omoguava interakciju
korisnika sa sadrajem, sa predavaima i drugim uesnicima u procesu uenja na
daljinu, omoguava dvosmernu komunikaciju i razmenu podataka. Internet je uneo
najvee i najkorisnije promene u obrazovanju. Ova digitalna infrastruktura, neophodna
72
E-Learning CEC 2001:2
73
Razliiti metodi predstavljanja informacija na raunaru ukljuujui tekst, zvuk, slike i animacije
Str. 90 (201)
u procesu uenja na daljinu, predstavlja skup alata i mogunosti koji podrava

interakciju uenja.
Studenti mogu pristupiti kursevima ili potrebnim informacijama dvadeset i etiri

sata na dan i sedam dana u nedelji. Softverski programi, koji podravaju elektronsko
uenje, raznovrsni su po sloenosti i mogunostima, a svaki dan su sve kompleksniji.
Programi podrke moraju biti razumljivi i jednostavni za korienje prosenom
studentu, ali se mora voditi rauna da se njihovim pojednostavljenjem ne izgubi
akademski nivo, tako da je, zavisno od nivoa programskog paketa podrke, uenje na
daljinu vie ili manje kompleksno. Vano je da studenti, koji su upisani na odreene
studije na daljinu, nemaju ogranienje u pristupu informacijama.
Kod tradicionalnog uenja na daljinu studenti koriste tekstualne udbenike, dok

savremena pedagogija koristi multidisciplinarne alate vodei rauna o interaktivnom
nastavnom planu, multimedijalnoj grafici i multimedijalnom programiranju.
Moe se rei da uenje na daljinu ima svoj razvojni put. Poinje prikupljanjem
informacija sa Interneta, ija brzina motivie njegovo dalje korienje. Druga faza u
prihvatanju uenja na daljinu jeste ukljuivanje u forume koji pokazuju da Internet nije
sredstvo za kontrolu i usmeravanje razmiljanja. Trea faza je uenje na daljinu.
Uenje na daljinu zahteva fleksibilnu infrastrukturu time poveava dostupnost

ovog oblika uenja svakom studentu, podie opti nivo digitalne pismenosti akademske
populacije i razvija visoko kvalitetni obrazovni sadraj.
U odnosu na tradicionalno obrazovanje, kod obrazovanja na daljinu gradivo se

lake osavremenjuje, do informacija se bre dolazi, a pristup informacijama je laki.
Ovakvo obrazovanje, uenje na daljinu, moe koristiti student u kui, ukoliko je
bolestan i u bolnici, a u svetu esto i u zatvoru.
Savremeno obrazovanje nije odreeno ni vremenski a ni prostorno; savremeno

obrazovanje je virtuelno. Ovim nainom obrazovanja, teleedukacijom, podie se
globalni obrazovni nivo i dobija se kadrovski potencijal koji moe dalje razvijati
savremene obrazovne tehnologije bez obzira na vreme i prostor.
Kod uenja na daljinu studenti mogu imati eu interakciju sa predavaem

putem e-maila nego to je to mogue u uionicama i amfiteatrima. Elektronska nastava
Str. 91 (201)
je efikasnija i moe se distribuirati bez promene mesta boravka pa je dostupna

studentima iz malih sredina.
Obrazovanje na daljinu moe biti:
8 sinhrono uenje u istom vremenu na razliitom mestu, povratna veza je

trenutna i istovremena, svi uesnici su istovremeno na vezi i
8 asinhrono uenje u razliito vreme na razliitim mestima, dozvoljava

fleksibilnost u izboru vremena pristupa mrei.
Sinhrono uenje na daljinu podravaju aplikacije (programi), koje

omoguavaju komunikaciju u realnom vremenu. Potrebna je vremenska sinhronizacija
aktivnosti uesnika uenja na daljinu. Najee korien program za sinhrono uenje je
bela tabla (eng. white board) koja omoguava da dve ili vie osoba istovremeno itaju
ili auriraju elektronski sadraj prikazan na njihovim monitorima. Audio/video
konferencije u sinergiji sa belim tablama daju udaljenim uesnicima mogunost
istovremenog uea u okruglim stolovima ili reavanju odreenog zadatka.
Asinhrono uenje na daljinu podravaju Internet aplikacije u kojima nema

vremenske sinhronizacije aktivnosti, tako da je mogua saradnja uesnika na razliitim
lokacijama u razliitim vremenskim zonama. Primer asinhronog rada je elektronska
pota, prenos datoteka, diskusione grupe, elektronski kalendari.
Elektronska pota, e-mail, najrasprostranjeniji je Internet servis. Ovaj servis

predstavlja korisno sredstvo uenja na daljinu, jer omoguava jednostavnu razmenu
tekstualnih poruka, kao i razmenu razliitih multimedijalnih sadraja u prilogu
tekstualne poruke.
Internet servis koji omoguava prenos velike koliine podataka, datoteka i

dokumenata naziva se prenos datoteka (FTP File Transfer Protocol).
Web je najpopularniji Internet servis, koji putem svojih pretraivaa (eng.

browser) omoguava pristup Web serverima sa raznovrsnim sadrajem irom sveta.
Diskusione grupe su servis koji unapreuje razmenu znanja, iskustva,

omoguuje postavljanje pitanja i davanja odgovora.
Str. 92 (201)
Elektronski kalendar je servis uenja na daljinu, koji u formi programskog alata

omoguava planiranje aktivnosti kako studenta tako i nastavnika. Ovaj kalendar
predstavlja svojevrstan podsetnik planiranih aktivnosti na fakultetu, odnosno
univerzitetu.
Ukoliko visokokolska ustanova eli uvesti uenje na daljinu kao svoj obrazovni
model, neophodno je uspostaviti Web sajt74 uenja na daljinu. Na Web sajtu bi se
nalazile sve informacije o polaznicima, nastavnicima i kursevima. Veoma vaan deo
Web sajta je elektronska oglasna tabla, koja pored neophodnih obavetenja uesnicima
uenja na daljinu omoguava njihovu meusobnu komunikaciju. Ono to Web sajt ini
neophodnim u uenju na daljinu kao savremenoj formi obrazovanja, jeste segment
interaktivne diskusione grupe, sinhrone, on-line, i asinhrone, bazirane na e-mail
komunikaciji. Pojednostavljena blok ema ovakvog Web sajta uenja na daljinu
prikazana je na slici 3.
Slika 3. Blok ema Web sajta uenja na daljinu
74
Globalna raunarska mrea koja omoguava pretraivanje velikog broja interesantnih informacija
Str. 93 (201)
Definisane smernice za organizovanje uenja na daljinu daju fakultetu odreene

standarde ili pokazatelje za kreiranje, razvoj, pruanje i procenu programa uenja na
daljinu.
Evidentno je da uenje na daljinu, bazirano na Internet servisima, zahteva vea

poetna ulaganja. Podrka ovakvom metodu je dobra telekomunikaciona infrastruktura,
kompjuterska i mrena oprema i adekvatan softver.
Razvoj civilizacije postavio je izazov koji se mora prihvatiti. Uenje na daljinu

je neminovnost, kako u tradicionalnom obrazovanju tako i u doivotnom uenju. Da bi
proces uenja na daljinu implementirali, potrebno je raditi na:
8 kompjuterskoj pismenosti;
8 prihvatanju novih informaciono-komunikacionih tehnologija;
8 kreiranju digitalnih udbenika, multimedijalnih predavanja;
8 prevazilaenju udaljenosti studenata i profesora zbog geografske udaljenosti;
8 pronalaenju motivacija polaznika zbog nedostatka direktnog kontakta studenta

sa profesorom i
8 osposobljavanju pojedinaca da istrauju i reavaju problem i stiu prihvatljivo

znanje.
U procesu uenja na daljinu obrazovni kadar menja svoj poloaj, potrebno je da

se prilagodi novom nainu rada i odnosa sa studentima, da prihvati veu koliinu novih
informacija. Nastavno osoblje uspostavlja partnerski odnos sa svojim studentima.
Uenje na daljinu se pokazalo efikasnim koliko i tradicionalno uenje, a

uspenije je kada se izabere adekvatna tehnologija, kada se student nae u interakciji sa
drugim studentom i kada ostvare obostranu komunikaciju sa nastavnikom.
Str. 94 (201)
Inovativan pristup obrazovanju koji omoguavaju nove tehnologije, postavljen

je Florijanskom deklaracijom75.
Ovakav pristup elektronskom obrazovanju je osnova za uspostavljanje

virtuelnog univerziteta.
3.6.1. Virtuelni univerzitet
Uenje na daljinu, u poetku njegove primene, najee je korieno kao

podrka postojeem sistemu nastave, licem u lice. Raznovrsni oblici korienja
informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju bazirani su na modelu uenja
na daljinu i prethode kreiranju novih obrazovnih modela kao proirenje tradicionalnom
univerzitetu.
Fokus obrazovanja se kree ka rasprostranjenoj nastavi, koja je mogua uz

podrku informacionih tehnologija postojeim kurikulumima na univerzitetu. Postoji
kontinuitet u prilagoavanju informaciono-komunikacionih tehnologija u cilju podrke
tradicionalne nastave. Najee se koristi kombinacija nekoliko obrazovnih aktivnosti,
tako da moemo rei da se vri hibridizacija tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja
na daljinu.
Virtuelni univerzitet je fenomen u oblasti visokog obrazovanja. Ovaj fenomen

podrazumeva studiranje putem Interneta koji omoguava studentima iz celog sveta da
na njemu studiraju. Studenti na virtuelnim univerzitetima nemaju tradicionalan raspored
predavanja, vebi, konsultacija sa profesorima. Studenti virtuelnog univerziteta, kad
ele da ue, ne moraju da listaju knjigu, dovoljno je da aktiviraju CD, disk sa
literaturom koja im je potrebna za savladavanje studijskog programa. Postoji potpuna
interakcija studenta, mogunost da postavlja pitanja, dobije odgovore, ili bude ispitan.
Student fakultetska predavanja na Internetu poseuje kada mu to odgovara,

postavlja pitanja u bilo koje doba dana i noi. Svoje vienje odreene teme moe da
proveri i o njoj prodiskutuje ukljuivanjem u interakcione diskusione grupe, forume
75
Florianopolis Declaration, Santa Catarine, Brasil, 25.08.2000, Joint appeal to faster convergence, links
and mobility between European and Latin American Universities, potpisana od strane predstavnika
programa COLUMBUS, AULA i CRE
Str. 95 (201)
studenata i profesora. U forumu moda ve postoji zapisana diskusija koja studenta

interesuje a, ako ne postoji, moe je inicirati.
Virtuelne zajednice su sve popularnije. One predstavljaju sinergiju svih

potencijala od kojih zavisi dalji razvoj visokog obrazovanja.
Procesom globalizacije kreira se drutvo kontrole76 u kojem se odvija proces

razmetanja znanja, gde univerziteti gube svoj obrazovni monopol i novi obrazovni
modeli se sve vie usvajaju. Stvaraju se virtuelni modeli obrazovanja u kojima digitalne
obrazovne mree upuuju na drugaije forme obrazovanja.
3.7. Doivotno uenje
Evropa je prihvatila izazov uspostavljanja Drutva znanja. Globalizacija,

tehnoloke i demografske promene, upuuju na permanentno unapreivanje steenih
znanja i vetina u cilju konkurentnosti na svetskom nivou, smanjenja nezaposlenosti i
socijalne podeljenosti.
Savet Evrope, u svom izvetaju u prolee 2001. godine, daje konkretne

dugorone ciljeve sistema obrazovanja i obuavanja:
8 obezbediti kvalitetnije obrazovanje i poduavanje u Evropi;
8 poboljati pristup obrazovanju i poduavanju u Evropi svim ljudima bez obzira

na starosnu dob i
8 obrazovanje i poduavanje u Evropi otvoriti ka svetu.
Ovakvim dugoronim ciljevima, Evropa omoguava svim ljudima bolju

pripremu za budui ivot i rad.
Drave, koje funkciju obrazovanja vide u funkciji razvoja i napretka, promoviu

i unapreuju sistem doivotnog uenja.
Doivotno obrazovanje je realnost svakodnevnog ivota i rada. Ono objedinjuje

formalno obrazovanje kroz obrazovne institucije, neformalno obrazovanje kroz razliite
nenastavne oblike, samoobrazovanje, informalno obrazovanje koje je spontano i
neplanirano uenje kroz razliite ivotne situacije.
76
Gilles Deleuze, Postscript on the Societies of Control, lanak objavljen oktobra 1992. godine
Str. 96 (201)
U savremenom svetu reforme sve vie postaju kontinuirani proces

prilagoavanja, menjanja i traenja reenja. Savremeni sistem obrazovanja postaje
dinamian, prilagodljiv i elastian, to uravnoteava tendencije improvizacije u
visokom obrazovanju.
Obrazovanje mora dati odgovor na pitanja zato uiti, ta uiti i kada uiti.
Opti ciljevi obrazovanja kroz ceo ivot istaknuti su u Izvetaju meunarodne

komisije UNESCO-a za razvoj obrazovanja za 21. vek, pod nazivom Obrazovanje
skrivena riznica (1996).
Sveobuhvatni ciljevi obrazovanja daju odgovor na pitanje zato uiti.
Unapreenje kvaliteta ivota cilj je svakog oveka, a mogue ga je postii

usvajanjem irokih znanja, intelektualnih i praktinih vetina. Usvajanje novih znanja i
vetina za praktinu primenu, unapreivanje tehnike kulture i informatikih znanja,
procesi su koji se permanentno ue celog ivota.
ovek tokom svog ivota ostvaruje etiri osnovna odgovora na pitanje ta uiti.
Uiti znati, odnosno uiti radi znanja, obuhvata uenje potrebno za razumevanje
okoline i samostalno uenje.
Uiti raditi, sticati radne vetine i osposobiti se za praktinu primenu steenog

znanja u razliitim ivotnim uslovima, primeniti steeno znanje u praksi.
Uiti iveti zajedno, uiti se toleranciji, zajednikom radu i ostvarivanju

zajednikih ciljeva.
Uiti biti, uiti opstati, podrazumeva razvoj celokupne linosti.
Odgovor na pitanje kada uiti, daje obrazovna koncepcija. Navedeni dugoroni

ciljevi se mogu ostvariti jedino obrazovanjem kroz ceo ivot.
Visokoobrazovne institucije moraju preispitati svoj odnos prema doivotnom

uenju, moraju pribliiti uenje i uspostaviti interakciju sa lokalnim zajednicama i
privredom i, konano, moraju doivotno uenje ukljuiti u svoju sveobuhvatnu
strategiju.
Dravne institucije koje su odgovorne za visoko obrazovanje, trebaju jasno

definisati ciljeve doivotnog uenja i razviti odgovarajue implementacione strategije.
Str. 97 (201)
Meunarodne institucije i organizacije, kroz ENIC i NARIC mree, treba da

trae dobre razvojne prakse za promovisanje priznavanja kvalifikacija steenih kroz ceo
ivot, koristei principe Lisabonske konvencije za priznavanje kvalifikacija.
Bolonjski proces podvlai vanost pruanja mogunosti svim graanima da ue

kroz ceo ivot, uspostavljajui put doivotnog uenja u kvalifikacioni okvir.
Socijalni aspekt doivotnog uenja je kompleksan, ne odnosi se samo na

drutveni problem ve i na razliitost obrazovnih ponuda irokih mogunosti sa ciljem
uspenog zapoljavanja. Kljuno pitanje u procesu doivotnog uenja je kvalitet.
Kvalitet zavisi od mogunosti obrazovne institucije da odgovori razliitim potrebama
graana. Institucije visokog obrazovanja moraju kreirati svoje obrazovne ponude
irokog spektra sa kvalitetnim programima i nastavnim osobljem u cilju uspenog
sticanja kvalifikacija studenata u procesu doivotnog uenja.
Novi oblici kvalifikacionih okvira treba da budu transparentni, a proces

doivotnog uenja fleksibilan. Ovi kvalifikacioni okviri stvaraju nove alate Bolonjskog
procesa, u sinergiji sa Evropskim sistemom prenosa bodova i Dodatka diplomi, za
izgradnju Evropskog prostora visokog obrazovanja.
U veini evropskih zemalja, iako su zakoni prilagoeni, nema jasne koncepcije

nacionalnih kvalifikacionih okvira pripremljenih za podrku procesa doivotnog uenja.
Institucije visokog obrazovanja nemaju jasnu koncepciju nacionalnih kvalifikacionih
okvira, a mnoge institucije ni ne znaju da li postoje nacionalni kvalifikacioni okviri u
njihovim zemljama.
Veina evropskih institucija visokog obrazovanja podrava koncept doivotnog

uenja, ali je njegova implementacija izuzetno kompleksna. Institucije ponovo
razmatraju svoje kurikulume u svetlu trenutnih potreba drutva, a svoja saznanja trebaju
da ugrade u programe studija u smislu njegove strukture, procene i podrke
tradicionalnog obrazovanja.
Evropski prostor visokog obrazovanja e, procesom promena unutar arhitekture

visokog obrazovanja koja se sada razvija, obezbediti ogromne mogunosti zemljama i
institucijama.
Str. 98 (201)
Meu instrumentima koji podravaju fleksibilnost, transparentnost, mobilnost i

akademski kvalitet su brojni alati i procesi za priznavanje prethodno steenih
kvalifikacija. U budunosti e se ova priznavanja izraavati ECTS bodovima, kao izraz
vrednosti ishoda prethodnog uenja, i povezati ih sa razliitim nivoima kvalifikacionih
okvira.
Moe se rei da se kreira i Evropski prostor doivotnog uenja (ELLLA)
3.8. Projekti koji su pratili Bolonjski proces
Evropska unija je, vie od decenije, fokusirana na programske podrke

institucijama i sistemima visokog obrazovanja, cenei vanost procesa ekonomske i
socijalne tranzicije, kao i kulturnog razvoja zemalja Evrope.
U Evropskoj uniji, uz aktivno uee odgovarajuih tela Saveta Evrope u

Strazburu, postepeno je razvijan niz projekata koji su imali za cilj pribliavanje i
povezivanje do tada, prilino nekompatibilnih akademskih sistema. Taj proces je poeo
s ve pomenutim dokumentom Magna Charta Universitatum 1988. godine, a nastavio
se projektom ERASMUS/SOCRATES, u periodu izmeu 1989. i 1995. godine. U
njemu je uzelo uee 145 univerziteta iz raznih delova Evrope. Postignuti rezultati
pokazali su da ovu vrstu akademske saradnje i razmene treba podii i na meunarodni i
meudravni nivo, dakle, i na visoko institucionalne aktivnosti. U tom trenutku
naglasak je bio na uspostavljanju jednostavnijeg sistema za meusobno uvaavanje
postojeih sistema obrazovanja, priznavanju kvalifikacija koje su steene u toku studija
na matinom univerzitetu i dotinoj zemlji, te omoguavanju slobodnijeg protoka
studenata i nastavnika u oba smera. Dotadanji meunarodni pravni instrumenti su
preteno uvaavali priznavanje kvalifikacija, ukljuujui prethodno obrazovanje i
profesionalno iskustvo, u cilju upisa na univerzitet.
SOCRATES je program koji se bavi razmenom znanja i informacija o

sistemima sveobuhvatnog obrazovanja i obrazovnoj politici. On predstavlja plan
Evropske unije za obrazovanje, deo je strategije koja podstie stalno uenje. Provodi se
u dravama lanicama Evropske unije, Lihtentajnu, Islandu i Norvekoj.
TEMPUS program je program saradnje Evropske unije i zemalja istone i

srednje Evrope vezan za razvoj visokog obrazovanja. Iniciran je 1990. godine i
Str. 99 (201)
finansira projekte koji su vezani za upravljanje univerzitima, saradnju meu

preduzeima i univerzitetima, reformu visokog obrazovanja i dodelu stipendija
studentima i nastavnom osoblju. Deo je porgrama Evropske unije za ekonomsku i
socijalnu obnovu srednje i istone Evrope (PHARE program) i Zajednice nezavisnih
drava i Mongolije (program TACIS).
TEMPUS program nastoji doprineti promovisanju ciljeva Bolonjske deklaracije

i uspostavljanju Evropskog prostora visokog obrazovanja do 2010. godine. Program je
projektovan da podri procese tranzicije i modernizacije visokog obrazovanja. Kroz
program TEMPUS se, izmeu ostalog, finansira i uspostavljanje novih studijskih
programa.
Evropska komisija promovisala je novu generaciju programa komunikacije za

podrku obrazovanju i obuavanju. Nova generacija se sastoji od Integrisanog
programa za podrku mobilnosti i doivotnog uenja i novog TEMPUS Plus programa.
Novi, TEMPUS Plus program proiruje aktivnosti TEMPUS programa kroz

spektar aktivnosti doivotnog uenja, podrava modernizaciju i mobilnost i
multilateralne projekte. Cilj programa je da do 2013. godine podri mobilnost najmanje
sto hiljada pojedinaca77. Program treba da pripremi zemlje zapadnog Balkana za uee
u Integralnom programu.
Program ERASMUS je deo Integralnog programa, i odnosi se na sve forme

obrazovanja na univerzitetima. Program podrava odrivu mobilnost kako studenata
tako i nastavnika, multilateralne projekte, uspostavljanje raznovrsnih mrea u visokom
obrazovanju, sa ciljem razvoja novog obrazovnog koncepta, i merenja postignutog. Cilj
programa je da do 2013. godine dostigne broj od tri miliona Erasmus studenata.
ERASMUS Mundus program nudi evropskim i neevropskim studentima bogate

kulturoloke mogunosti u visokom obrazovanju i podstie saradnju i veu mobilnost
izmeu Evropske unije i drugih zemalja. Program podrava najkvalitetnije master
kurseve i naglaava atraktivnost evropskog sistema visokog obrazovanja, promovie
njegove odlike i kvalitet zemljama treeg sveta.
77
COM (2004) 156 final, The New Generation of Community Education and Training Programmes after
2006, Brussels, 9.3.2004.
Str. 100 (201)

TUNING projekat uspostavljen je kao pilot projekat u leto 2000. godine, od

strane nekoliko univerziteta kao odgovor izazovu Bolonjskog procesa u podruju
obrazovnh ciklusa. U okviru projekta, kao deo metodologije, razvijene su referentne
take koje definiu deskriptore ciklusa studija. U okviru Tuning projekta ECTS se
razvijao kao sistem akumulacije vezujui kredit bodove sa ishodima uenja. Projekat je
razvio novi pristup merenju optereenja studenta, uspeno je povezao nove
metodologije sa predavanjem, uenjem i obezbeenjem nivoa kvaliteta programa.
CARDS program u oblasti visokog obrazovanja podrava uvoenje sistema

osiguranja kvaliteta i usaglaavanja informacionih sistema institucija visokog
obrazovanja sa sistemima visokog obrazovanja u zemljama lanicama Evropske unije.
ATLANTIS program je program koji podrava saradnju Evropske unije i

Sjedinjenih Amerikih Drava u oblasti visokog i strunog obrazovanja. U Beu je u
junu 2006. godine na EU-US samitu potpisan dogovor o meusaradnji Evropske unije i
Sjedinjenih Amerikih Drava. Primarni cilj programa je promovisanje razumevanja
meu narodima Evropske unije i SAD-a i unapreenje razvoja ljudskih resursa. Glavne
aktivnosti ovog programa usmerene su ka multilateralnom partnerstvu uspostavljanjem
udruenih studija (joint study) ukljuujui i sticanja zajednike diplome (joint diplome).
Unapreenje mobilnosti u transatlantskoj saradnji i obezbeivanje stipendija visoko
kvalifikovanim profesionalcima za studiranje ili obuku na drugoj strani Atlantika cilj je
koji se eli postii.
Virtual COPERNICUS-CAMPUS je projekat za razvoj evropskih virtuelnih

kampusa u odrivom razvoju podran od konzorcijuma pet evropskih univerziteta:
8 University of Graz, Austrija;
8 University of Lneburg, Nemaka;
8 University of Macedonia, Grka;
8 Open University of the Netherlands i
8 Charles University Prague,
koji prednjae u oblasti uenja na daljinu. Program nudi studentima ovih pet
univerziteta nove mogunosti uenja koristei postojee resurse elektronskog uenja,
kao i znanja i iskustva univerzitetskih nastavnika, ime e podrati mobilnost studenata.
Str. 101 (201)

Program deluje u tri oblasti oblast internacionalizacije, oblast poboljanja kvaliteta

visokog obrazovanja i oblasti efektivnosti. Oekuje se da studenti univerziteta, lanova
konzorcijuma, prihvate ovu mreu univerziteta i uivaju u beneficijama koordinisanih
virtuelnih kurseva, lakem pristupu mogunostima uenja, uzajamnom priznavanju
kredita i saradnji na internacionalnom, interkulturalnom i interdisciplinarnom pristupu
obrazovnju.
E-xellence program e pomoi u kreiranju boljeg pristupa evropskom visokom

obrazovanju na svim nivoima i u svim oblastima, obezbeujui saradnju meu
univerzitetima, poveavajui takmiarski duh univerziteta. Dugoroni ciljevi su
kreiranje standarda izvrsnosti kao:
8 alata za procenu institucija i programa;
8 alata za poboljanje internog sistema kvaliteta i
8 alata za akreditaciju.
Standardi e predoiti institucionalne aspekte, aspekte kurikuluma i kurseva,

evropskim institucijama za istraivanje i razvoj, kao i institucijama za osiguranje
kvaliteta i akreditacije.
Str. 102 (201)

4. IT OBRAZOVANJE U SVETU
Raunarstvo se sastoji od nekoliko grupa disciplina. Od devedesetih godina

prolog veka pa do danas dogodile su se znaajne promene u kompjuterskim i
komunikacionim tehnologijama. Ovaj tehnoloki napredak imao je veliki uticaj na
drutvo, to je dovelo do velikih promena u disciplinama raunarstva.
Raunarstvo kao oblast ukljuuje projektovanje i izgradnju opreme, hardvera, i

softverskih sistema. Izgradnja sistemskih i aplikativnih programa iroke primene
primenjuju se za:
8 obradu podataka;
8 strukturisanje i upravljanje razliitim vrstama informacija;
8 izradu naunih studija o koritenju raunara;
8 izradu inteligentnih sistema kompjuterske primene, kreiranje i koritenje

komunikacija i medija;
8 pronalaenje i prikupljanje informacija relevantnih za odreene namene.
Lista mogunosti je gotovo beskrajna.
Raunarske discipline imaju i druga znaenja koja su specifina u kontekstu

njhovih primena. O raunarstvu treba razmiljati ne samo kao o profesiji, ve o njemu
treba razmiljati i u kontekstu naune discipline. Kada student zavri dodiplomske
studije u jednoj od raunarskih disciplina, potrebno je da se pripremi za ulazak u
profesiju raunarstva, u kojoj je teko bilo kome da postane struan u svim
disciplinama.
Raunarske dodiplomske studije za kompjutersko inenjerstvo, kompjuterske

nauke, informacione sisteme, informacione tehnologije i softverski inenjering jesu
najei, najraireniji akademski dodiplomski stepeni u svetu.
4.1. Istorijat studijskih programa u raunarstvu
Poetkom ezdesetih godina prolog veka poeli su se pojavljivati dodiplomski

studijski programi u oblasti raunarstva. U prvo vreme postojala su tri studijska
programa u Severnoj Americi, to je prikazano na slici 4, i to:
Str. 103 (201)

8 kompjuterske nauke;
8 elektroinenjerstvo i
8 informacioni sistemi.
Slika 4. Raunarske discipline koje su se prouavale u Sjedinjenim Amerikim

Dravama ezdesetih godina dvadesetog veka i oblast njihovih primena
Svaka od ovih disciplina imala je definisano svoje podruje u raunarstvu.

Studentima je bilo lake izabrati disciplinu koju e studirati jer je svaka disciplina imala
svoje podruje rada i uticaja. Elektro i kompjutersko inenjerstvo bavilo se hardverom,
kompjuterske nauke softverom, a informacioni sistemi poslovnom problematikom.
Ukoliko je student eleo da postane ekspert u razvoju softvera, sistemskih ili

aplikativnih programa, ili pak specijalista u teorijskim aspektima raunara, jasno je da
je trebao izabrati kompjuterske nauke. Studentima koji su eleli da korienjem
raunarske i programske opreme, hardvera i softvera, ree poslovne probleme, izbor je
bio studijski program informacioni sistemi.
Svaka od disciplina ima svoj domen primene. Iz praktinih razloga specijalisti

kompjuterskih nauka i elektroinenjeri blisko sarauju, jer se bave razvojem novih
tehnologija.
Specijalista informacionih sistema vezuje se za poslovne kole i nema puno

interakcije sa kompjuterskim naukama i elektroinenjerstvom.
Do devedesetih godina dvadesetog veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama

razvijala se samo disciplina kompjuterskog inenjerstva. Sredinom sedamdesetih
Str. 104 (201)

godina prolog veka, pronalaskom mikroprocesora78, kompjutersko inenjerstvo postaje

jedno od podruja specijalizacije elektroinenjera, a nakon 1990. godine prelazi u
samostalnu disciplinu raunarstva.
Kompjutersko inenjerstvo (eng Computer Engineering CE). Dramatina

ekspanzija primene mikroprocesora, ipova sa digitalnom logikom, u raznovrsnim
ureajima, izdvojila je kompjutersko inenjerstvo u samostalnu disciplinu.
Kompjuterski inenjeri dizajniraju i programiraju mikroprocesore koji omoguavaju
kontrolu ureaja u kojima su ugraeni.
Kompjuterske nauke (eng. Computer Science CS) naglo se razvijaju i postaju

akademska disciplina. Razvijene su strukture znanja, istraivanja i inovacija koje su
znaajno poveale rastojanje izmeu teorije i prakse i time kompjuterskoj nauci dale
akademski legitimitet. Potrebe industrije za diplomcima kompjuterskih nauka su naglo
rasle, tako da se znatno poveao broj fakulteta kompjuterskih nauka na univerzitetima u
Americi.
Softverski inenjering (eng. Software Engineering SE) razvio se kao podruje

unutar kompjuterskih nauka. Raunarstvo je korieno za reavanje brojnih
kompleksnih problema, a kreiranje pouzdanih programskih paketa, softvera, postajalo
je sve tee. Vremenom je postalo jasno da je proizvesti dobar softver jako teko, veoma
skupo, ali neophodno. Ova saznanja su vodila ka kreiranju discipline softverskog
inenjeringa.
Kompjuterske nauke su bile fokusirane na kreiranju novih znanja, a softverski

inenjering je bio fokusiran na rigorozne metode dizajniranja i izgradnje odreenih
reenja pouzdanih da e uraditi ono to se od njih trai.
Softverski inenjering je postao znaajna komponenta kompjuterskih nauka na

mnogim obrazovnim institucijama. Postaje samostalna akademska disciplina
raunarstva. Dodiplomski program za softverski inenjering uspostavljen je u Velikoj
Britaniji i Australiji jo osamdesetih godina dvadesetog veka, kao prethodnica
dananjim studijskim programima iz oblasti softverskog inenjeringa. Kasnije su se
78
Mikroprocesor je izveden u obliku jednog samostalnog integrisanog sklopa. Savremeni mikroprocesor
moe da sadri preko milion tranzistora u paketu integrisanih kola ija je povrina priblino 1
kvadratni santimetar. Mikroprocesori su srce svih personalnih raunara.
Str. 105 (201)

studijski programi razvijali u pravcu obezbeenja mnogo vie od osnovnog znanja koje
je pruano kroz kurikulum kompjuterskih nauka.
Informacioni sistemi (eng. Information System IS). Specijalisti informacionih

sistema su u poetku, ezdesetih godina prolog veka, primarno bili fokusirani na
potrebe svetske privrede, kao to su potrebe knjigovodstvenih sistema, platnih sistema,
inventara.
Pojavom mree personalnih raunara kompjuteri postaju integralni deo radnog

okruenja svih zaposlenih, na svim organizacionim nivoima. Problem upravljanja
informacijama postaje izuzetno kompleksan, pa potreba za pravilnim korienjem
informacija i tehnologija u cilju podrke organizacione efikasnosti i efektivnosti,
postaje krucijalan problem. Informacioni sistemi, kao raunarska oblast, posveuju
znaajnu panju korienju kompjuterskih tehnologija kao sredstva u komunikaciji i
doprinose donoenju odluka u organizaciji.
Studijski program informacione tehnologije (eng. Information Technology

IT) poeo se razvijati kasnih devedesetih godina, kada raunar postaje osnovno sredstvo
za rad na svim nivoima u veini organizacija, a mrea raunara postaje informaciona
kima preduzea. Kako postojei akademski studijski programi nisu proizvodili
diplomce koji, kombinacijom svojih znanja i vetina, mogu zadovoljiti esencijalne
potrebe organizacija, univerziteti su ovu prazninu popunili uvoenjem kurikuluma za
informacione tehnologije.
Razvoj ovih pet raunarskih disciplina promenio je profil raunarstva. Velika

sredstva su uloena u implementaciju i iskorienje informacionih tehnologija u svim
industrijskim drutvima iz razliitih razloga, ukljuujui nezadrivu ekspanziju weba,
problem prelaska u novi milenijum Y2K, kao i uvoenje nove valute u Evropsku uniju.
U ovom trenutku vie ne postoji sumnja gde e student studirati ukoliko eli da
zavri neku od raunarskih disciplina.
Kompjuterski inenjering postaje oblast koja prouava hardver i softver. Kod

projektovanja digitalnih ureaja, fokus je na ureajima.
Softverski inenjering podrava kreiranje softvera koji ispunjava zahteve

realnog okruenja.
Str. 106 (201)

Kompjuterske nauke kreiraju softver kojim se reava iroka paleta problema

kojima su izloeni kompjuteri i njihova primena. Informacione tehnologije i
informacioni sistemi su fokusirani na softver i hardver, a koriste tehnologiju kao
kritini instrument za prepoznavanje potreba organizacija.
Specijalista informacionih sistema raunarstvo posmatra na drugaiji nain od

softverskog inenjera.
Str. 107 (201)

5. RAUNARSTVO U BOLONJSKOM PROCESU
Raunarstvo je imalo dramatian uticaj na napredak u nauci, inenjerstvu,

privredi i drugim oblastima.
Danas je potreba za kompjuterskim obrazovanjem imperativ drutva u celini.

Razvoj informacionog drutva utie i na razvoj programa obrazovanja na svim nivoima.
Postavljana su pitanja kakve su slinosti a kakve razlike u studijskim

raunarskim programima, kako objasniti njihove nazive, na kojim visokokolskim
ustanovama se studiraju, i koja zvanja studenti stiu, akademska ili profesionalna.
Kada se posmatra visoko obrazovanje, u svetu su se fakulteti za prouavanje

kompjuterskih disciplina pojavili krajem dvadesetog veka i to u disciplinama:
8 kompjutersko inenjerstvo (Computing Engineering CE);
8 kompjuterske nauke (Computing Science CS);
8 informacioni sistemi (Information Systems IS);
8 informacione tehnologije (Information Technology IT) i
8 softverski inenjering (Software Engineering SE).
Gore navedene discipline su danas najistaknutiji studijski dodiplomski programi

u svetu. Na slici 5 prikazane su oblasti delovanja diplomaca pomenutih raunarskih
disciplina.
Slika 5. Oblasti primene raunarskih disciplina nakon 1990. godine
Nauna disciplina raunarstvo obuhvata paletu raunarskih i optih predmeta

koji su vie ili manje sastavni deo studijskih programa pojedinih raunarskih disciplina.
Str. 108 (201)

Njihovo uee u studijskim programima, izraeno teinskim vrednostima od 0 do 5,

prikazano je u tabeli 6.
Tabela 6. Uporedna tabela predmeta sa teinskim vrednostima
Tabela 7 prikazuje teinske vrednosti uea ne-reunarskih predmeta u

studijskim programima raunarskih nauka.
Str. 109 (201)

Tabela 7. Ne-raunarski predmeti sa teinskim vrednostima
Za svaki od pet studijskih programa predmeti su teinski vrednovani brojevima

od 0 do 5, a upisani su u kolonama min i max.
Minimalna teinska vrednost, upisana u koloni min, predstavlja minimalan

uticaj u znanjima i vetinama u studijskom programu, odnosno predstavlja minimum
potreba jedne raunarske discipline u odnosu na ostale discipline.
Maksimalna vrednost, kolona max, predstavlja najistaknutiji uticaj u

raunarskoj naunoj disciplini. Svaka disciplina ostavlja studentu odreeni prostor za
izbor njegove specijalizacije u raunarskim oblastima.
Razlika izmeu minimalne i maksimalne vrednosti moe biti znaajno

promenljiva. Studijski programi iste raunarske discipline razlikuju se onoliko koliko
su studijski programi obuhvatili odreene oblasti znanja i vetina kod kojih je raspon
izmeu min i max vei, koliko optereenje ima student za isti predmet u studijskim
programima razliitih visokokolskih ustanova.
U tabeli 8 fokus je na pregledu performansi diplomaca u jedanaest kategorija,

vrednovanih u rasponu od 0 do 5, u pojedinim raunarskim disciplinama. Pregled
pokazuje da:
Str. 110 (201)

8 kompjuterski inenjeri mogu da dizajniraju i implementiraju sisteme to

ukljuuje integraciju softvera i opreme;
8 diplomci kompjuterskih nauka izvravaju zadatke iz teorijskih oblasti pa do

zadataka razvoja kompjuterskih programa;
8 specijalisti informacionih sistema mogu analizirati zahteve privrede i mogu

dizajnirati sisteme koji zadovoljavaju organizacione ciljeve;
8 diplomac informacionih tehnologija moe efektivno planirati, konfigurisati,

implementirati i odravati raunarsku infrastrukturu a
8 softver inenjeri mogu voditi rauna o ivotnom ciklusu razliitih softverskih

sistema.
Tabela 8 sumira relativne mogunosti diplomaca u pet raunarskih disciplina

shodno njihovim ishodima obrazovanja.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama svaka raunarska disciplina ima jasno

definisano jezgro studijske grupe sa ciljem definisanja fundamentalnog znanja
diplomaca kao ishoda njihovog obrazovanja. Ovakav pristup profilisanja ishoda uenja
pomae kod kreiranja oekivanih mogunosti diplomaca i podrka je mobilnosti
studenata. Sa druge strane, u Velikoj Britaniji se steeni stepen obrazovanja posmatra
kao jaka marketinka prilika.
Najpoznatiji i najprihvatljiviji kurikulum raunarskih disciplina je Computer

Curricula 2005 [105], koji obuhvata pet raunarskih disciplina, a pripremile su ga
amerike raunarske asocijacije ACM, AIS i IEEE-CS. U ovom kurikulumu uraena je
detaljna analiza potrebe diplomaca u raunarskim naunim disciplinama. Koristei ove
analize, mnogi univerziteti su osnovali fakultete za obrazovanje diplomaca u
raunarskim disciplinama, ili su dodali studijske grupe nekih raunarskih oblasti
postojeim fakultetima tehnikog profila.
Str. 111 (201)

Tabela 8. Performanse diplomaca u pojedinim raunarskim disciplinama
Analiziranjem raunarskih disciplina, oblasti znanja koja se prouavaju,

potrebnog optereenja studenata za sticanje znanja i vetina i njihovih oekivanih
performansi, definiu se studijski programi prilagoeni Bolonjskom procesu. U
kontekstu podrke kreiranju informacionog drutva, studijski programi raunarskih
Str. 112 (201)

disciplina imaju vanu ulogu. Univerziteti i fakulteti informacionih tehnologija svoje

kurikulume treba da prilagode formalnom i neformalnom obrazovanju, kao i
obrazovanju kroz ceo ivot, doivotnom uenju.
Svaka visokokolska institucija kreira svoj studijski program prema potrebama

drutva i privrede.
5.1. Visokokolske ustanove iz oblasti informacionih tehnologija
Visoko obrazovanje je sastavni deo sistema obrazovanja kroz ceo ivot.

Preduslov visokog obrazovanja je zavreno srednje obrazovanje, pa od njegovog
kvaliteta zavisi i kvalitet visokokolske produkcije. Proizvod visokog obrazovanja je
ulaz u svet rada i u sistem daljnjeg formalnog i neformalnog obrazovanja.
Opti ciljevi svakog visokog obrazovanja su optimizacija nacionalnog razvoja i

proizvodnja novog znanja koje nije uvek odraz potreba drutva. Uticaj visokog
obrazovanja na nacionalni razvoj je velik i poveava se sa razvojem drutva Koliko
drutvo dobija kvalitetnim visokim obrazovanjem sa aspekta razvoja privrede, tako se
kvalitetnim visokim obrazovanjem razvija i ljudski potencijal. Visoko obrazovanje
deluje na glavne komponente nacionalnog razvoja.
U visoko obrazovanje treba investirati jer je investicija isplativa.
Univerzitet je autonomna obrazovna institucija u drutvu, razliito organizovana

zbog geografskog i istorijskog naslea, on proizvodi, preispituje, procenjuje i prenosi
kulturu putem pouavanja i istraivanja. Kako bi univerzitet zadovoljio potrebe sveta
koji ga okruuje, istraivanje i obrazovanje na univerzitetu mora biti moralno i
intelektualno nezavisno od svakog politikog autoriteta i ekonomske moi. Na
univerzitetima je visoko obrazovanje usko vezano sa naunoistraivakim radom, pa se
visoko obrazovanje i nauno istraivanje moraju usklaeno razvijati. Nastava i
istraivanje na univerzitetima moraju biti meusobno povezani kako nastava ne bi
zaostala za potrebama koje se menjaju sa zahtevima drutva i napretkom nauke.
Sloboda istraivanja i obrazovanja osnovna su naela rada univerziteta, pa nacionalne
vlade i univerziteti moraju, koliko je to svakome od njih mogue, osigurati potovanje
ovakvog zahteva. Nastavni kadar univerziteta je sposoban da prenese svoje znanje
Str. 113 (201)

studentima voljnim i sposobnim da se tim znanjem obogate, da dalje usavravaju svoja

znanja stalnim istraivanjem i inovacijama.
Fakultet je institucija visokog obrazovanja, sastavni deo univerziteta, na kojoj se

studenti, kroz studije razliitih naunih disciplina, obrazuju i stiu znanja i vetine za
ta im fakultet izdaje diplome, ime im garantuje odreeno zvanje u oblasti koju su
izuavali.
Evropa je sagledala prednosti kvalitetnog visokog obrazovanja pa je zapoela

proces njegove reforme u cilju stvaranja jedinstvenog prostora visokog obrazovanja u
Evropi.
Za sistem visokog obrazovanja odgovorne su nacionalne vlade. Za strukturu i

sadraj visokog obrazovanja odgovorne su visokoobrazovne institucije.
Bolonjski proces je potaknuo reforme visokog obrazovanja u evropskim

zemljama. Ove reforme potaknule su visokokolske institucije da razmotre
kompatibilnost svojih kurikuluma u smislu strukture, programa i same nastave.
Zahtevani akademski i profesionalni profili, kao i potrebe drutva, igraju vanu ulogu u
kreiranju Evropskog prostora visokog obrazovanja.
5.1.1. Fakulteti informacionih tehnologija
Proces globalizacije i iroka primena informaciono-komunikacionih tehnologija

postavljaju jasne zadatke sistemima visokog obrazovanja. Organizovanje studijskih
programa iz oblasti raunarstva za formalno, neformalno i doivotno uenje je
imperativ kako razvijenim zemaljama, tako i zemaljama u razvoju. U Republici Srpskoj
i celoj Bosni i Hercegovini potrebe su okrenute ka informacionim tehnologijama i
kompjuterskim naukama, ka uspostavljanju studijskih programa iz oblasti
informacionih tehnologija i kompjuterskih nauka.
Informacione tehnologije, u irem smislu, obuhvataju sve ono to se odnosi na

raunarstvo. Sa akademskog aspekta, savladavanjem studijskog programa
informacionih tehnologija, diplomac je spreman da primeni informacione tehnologije u
oblasti ekonomije, u administrativnim poslovima, sektoru obrazovanja, zdravstvu i
mnogim drugim oblastima.
Str. 114 (201)

Raunarska disciplina informacione tehnologije, IT, nova je oblast koja je

inicirana kao odgovor na svakodnevne potrebe drutva, ekonomije i drugih
organizacija. Danas organizacije, bilo koje vrste, zavise od informacionih tehnologija.
Sistem koji e zadovoljiti postojee potrebe treba biti adekvatan, siguran, nadogradiv i
nadasve odriv. Podrka osoblja iz sektora informacionih tehnologija u preduzeima, u
smislu reavanja problema vezanih za raunarske i programske opreme, mora biti
adekvatna. Diplomci na akademskim studijama informacionih tehnologija stiu znanja i
vetine da mogu reiti postavljene zahteve.
Fokus delatnosti diplomca raunarskih disciplina moe se grafiki prikazati

dijagramom. Po horizontalnoj osi delatnost se kree od teorije, principa i inovacija ka
aplikacijama, razvoju i konfigurisanju. Po vertikalnoj osi delatnost se kree od
kompjuterske opreme i arhitekture ka organizovanju i informacionim sistemima.
Razmatranjem vertikalne i horizontalne dimenzije delatnosti kreiraju se podruja rada
za svaku od raunarskih disciplina.
Studijski programi za sticanje IT akademskog stepena omoguavaju diplomcima

informacionih tehnologija posedovanje znanja i praktinih ekspertiza, a u cilju voenja
brige o infrastrukturi informacionih tehnologija u preduzeima i njihovog korienja od
strane zaposlenih.
Specijalisti informacionih tehnologija su odgovorni za izbor opreme i

programskih proizvoda koji e zadovoljiti kako potrebe preduzea, tako i njegovu
infrastrukturu. Odgovorni su za instalaciju, kastomizaciju i odravanje onih aplikativnih
reenja koja su neophodna preduzeu.
Odgovornosti specijaliste informacionih tehnologija su:
8 instalacija raunarskih mrea;
8 administracija i zatita raunarskih mrea;
8 dizajniranje web stranica;
8 razvoj multimedijalnih resursa i
8 planiranje i odravanje ivotnog ciklusa informacionih tehnologija u smislu

njihovog odravanja, nadogradnje i zamene.
Str. 115 (201)

Na slici 6 grafiki je prikazano podruje delatnosti diplomca informacionih

tehnologija, to je jedna od najprimenjenijih raunarskih disciplina. Osenena povrina
predstavlja podruje rada. Diplomac informacionih tehnologija praktino primenjuje
svoje steeno znanje i vetine.
Slika 6. Informacione tehnologije
Kompjuterske nauke, CS, povezuju oblasti, od teorijskih i algoritamskih

osnova, ka kompjuterskim vizijama, robotici, inteligentnim sistemima, bioinformatici.
Diplomci kompjuterskih nauka se dele u tri kategorije.
Prva kategorija obuhvata dizajniranje i implementaciju softvera, izazovne

poslove programiranja, supervizije drugih programera i njihovo motivisanje novim
pristupima.
Druga kategorija obuhvata oblikovanje novih naina korienja raunara.

Napredak kompjuterskih nauka ide u pravcu umreavanja, kreiranja i korienja baza
Str. 116 (201)

podataka i veze oveka i raunara u cilju razvoja weba. Istraivai u kompjuterskim

naukama, zajedno sa istraivaima iz drugih oblasti, rade u pravcu postavljanja robota
za praktinu i inteligentnu pomo, u pravcu korienja baza podataka kod kreiranja
novih znanja i korienja raunara kao pomoi pri odgonetanju DNK tajni.
Trea kategorija diplomaca tei razvoju efektivnih naina reavanja raunarskih

problema problemi pronalaenja najboljeg naina smetanja informacija u baze
podataka, slanja podataka kroz mreu, prikazivanja kompleksnih slika. Teoretsko
znanje ovih diplomaca dozvaljava im da odrede najbolje mogue performanse, a
njihovo prouavanje algoritama omoguava im razvoj novih pristupa ka postizanju
boljih performansi.
Slika 7. Kompjuterske nauke
Kompjuterske nauke obuhvataju irok opseg, od teorije do programiranja. Ove

nauke nude sveobuhvatni osnov koji omoguava diplomcu adaptaciju novim
tehnologijama i novim idejama.
Str. 117 (201)

Osenena povrina na slici 7 oznaava delatnost diplomca kompjuterskih nauka.

Kompjuterske nauke se bave sistemskom infrastrukturom, softverskim metodama i
tehnologijama i aplikativnim tehnologijama.
Fakulteti raunarskih nauka imaju svoje opte, obrazovne i naune ciljeve.
Ciljevi fakulteta informacionih tehnologija su proizvesti diplomce sposobne za

uspeno obavljanje zadataka u oblasti raunarstva, postavljenih od strane drutva i
privrede. Steene kvalifikacije bazirane na konkurentnosti diplomci fakulteta uspeno
plasiraju, kako na nacionalno trite rada, tako i na trite rada zemalja Evrope.
Kroz moderne studijske programe, tradicionalne i programe uenja na daljinu,

sa postavljenim standardima i vaeim principima, a u skladu sa svojim potrebama,
student nakon studija zapoinje svoju uspenu karijeru.
Dobro organizovani fakulteti, sa modernim i kvalitetnim studijskim

programima, doprinose razvoju obrazovanja strunjaka u oblasti raunarskih nauka.
Pratei potrebe drutva, privrede i interesovanja samih studenata, fakultet kontinuirano
prilagoava svoj sistem obrazovanja, ugraujui u njega standarde i naela Bolonjskog
procesa.
Rezultate svoga rada fakultet sagledava pratei karijere svojih diplomaca.

Fakultet promptno reaguje da prevazie uoene nedostatke, uspostavljanjem
najsavremenijih metoda za sticanje praktinih znanja, kao i modernizovanjem studijskih
programa u cilju kreiranja konkurentnih kompetencija.
Bolonjski proces ima za cilj kreiranje jedinstvenog prostora visokog

obrazovanja u Evropi. Cilj se moe postii primenom visokih standarda u obrazovanju
na visokokolskoj instituciji pojedinano i u nacionalnim sistemima visokog
obrazovanja. Prihvatajui visoke standarde i metode, svaka visokoobrazovna institucija
ugrauje najbolje u svoj statut baziran na modernom zakonu o visokom obrazovanju.
Osnovni obrazovni ciljevi visokoobrazovne institucije su da:
8 uspostavi kurikulume koji studentima nude kvalitativno vie mogunosti;
8 njeni diplomci doprinesu razvoju drutva;
Str. 118 (201)

8 njeni diplomci primene svoja steena znanja i vetine u praksi i budu

konkurentni na globalnom tritu rada;
8 razvije, unapredi i prenese znanja metodama najsavremenijeg obrazovanja i

naunog rada u skladu sa svetskim standardima visokog obrazovanja;
8 proizvede visokoobrazovane kadrove sposobne da se ukljue u nauno-

tehnoloki razvoj drutva;
8 ukljui studente u naunoistraivaki rad na visokokolskoj ustanovi;
8 motivie studente na inventivnost;
8 uspostavi saradnju sa drugim visokoobrazovnim institucijama u cilju kreiranja

zajednikih programa, koji kao rezultat daju zajedniku diplomu;
8 obezbedi znaajnu mobilnost studenata i nastavnog osoblja;
8 primeni sistem obezbeenja kvaliteta i
8 ukljui studente u projekte.
Kvalitetna visokoobrazovna ustanova ima, pored optih i obrazovnih ciljeva, i

naune ciljeve. Naunoistraivaki rad na visokokolskoj ustanovi moe biti i timski i
individualan, a ogleda se kroz rad na znaajnim projektima koji doprinose ostvarenju
dodatnih referenci studentima i nastavnom osoblju ukljuenom u projekat.
Naunoistraivaki rad moe biti i u saradnji sa drugim visokoobrazovnim

institucijama.
Da bi visokokolska ustanova ispunila opte, obrazovne i naune ciljeve,

potrebno je da ispuni i funkcionalne ciljeve koji definiu strukturu fakulteta. Fakultet je
potrebno organizovati tako da ispuni sveobuhvatnu funkcionalnost sa aspekta samog
obrazovnog cilja, saradnje sa drugim visokoobrazovnim ustanovama, prilagoavanja
zahtevima privrede i drutva, i zahtevima studenata, te transparentnosti svog rada.
Visokokolska ustanova mora imati svoj statut. Delatnost i organizacija
visokoobrazovne ustanove ureuju se njenim statutom.
Primena Bolonjskog procesa namee nove funkcionalne ciljeve visokokolske

ustanove. Posmatrajui ve pomenuta osnovna naela Bolonjskog procesa, sa ciljem
kreiranja Evropskog prostora visokog obrazovanja, po svom znaaju mogu se izdvojiti:
Str. 119 (201)

8 vieciklusni sistem studija sa priznatim kvalifikacijama;
8 evropski sistem prenosa i akumulacije bodova i
8 evropska akreditacija visokog obrazovanja sa usvojenim standardima kvaliteta i

evaluacije.
Str. 120 (201)

6. PREDLOG REENJA
Obrazovanje je sastavni deo razvoja i igra vanu ulogu u kreiranju drutva

znanja.
Osiguranje kvaliteta u obrazovanju je osnovni element reforme visokog

obrazovanja i osnovni preduslov za kreiranje Evropskog prostora visokog obrazovanja.
Kod uvoenja osiguranja kvaliteta u visoko obrazovanje mora se poeti od dva

osnovna pitanja kako studenti percipiraju cilj visokog obrazovanja, i kakva je uloga
obrazovanja u drutvu.
Visoko obrazovanje nije jednoznano odreeno, ono odraava svu

kompleksnost drutva. Poloaj visokog obrazovanja u drutvu zavisi od njegovog
sistema osiguranja kvaliteta. Svaki sistem osiguranja kvaliteta, kroz dogovaranje
dravnih standarda koje visoko obrazovanje mora ispuniti i kroz procedure unutar
institucije obrazovanja i eksterne evaluacije, odraava ciljeve i ulogu visokog
obrazovanja.
Stalnim praenjem promena u drutvu, visoko obrazovanje se menja u skladu sa

zahtevima drutvenih promena, a kako sistem osiguranja kvaliteta slui unapreenju
visokog obrazovanja, i on mora biti dinamian.
Svaki sistem osiguranja kvaliteta odraava nacionalni sistem visokog

obrazovanja i lokalni drutveni okvir u kojem se visoko obrazovanje nalazi i
funkcionie. Stvaranjem Evropskog prostora visokog obrazovanja, poveanjem
mobilnosti studenata, profesora i naunih radnika, globalizacijom visokog obrazovanja
i stvaranjem evropskog trita rada, i sistem osiguranja kvaliteta die se na evropski
nivo. Uspostavljeni su evropski standardi sistema osiguranja kvaliteta79, koji se moraju
primenjivati u svim zemljama koje su se ukljuile u Bolonjski proces reforme visokog
obrazovanja.
79
Standardi i smernice za osiguranje kvaliteta u evropskom prostoru visokog obrazovanja, ENQA u
saradnji sa EUA, EURASHE I ESIB 2005
Str. 121 (201)

Osiguranje kvaliteta daje kvalitet, daje relevantne informacije o visokom

obrazovanju, o steenim diplomama studenata, i od velike je koristi akademskim
radnicima, studentima, poslodavcima i drutvu u celini.
Na slici 8 prikazani su procesi koji su inicirali reformu visokog obrazovanja,

procesi koji su kreirali Evropski prostor visokog obrazovanja, i aktivnosti koje treba
permanentno provoditi u cilju odravanja i unapreenja nacionalnih sistema visokog
obrazovanja i Evropskog prostora visokog obrazovanja.
Slika 8. Bolonjski proces
Str. 122 (201)

Blok dijagram potrebnih zahteva koje obrazovanje treba da zadovolji prikazam

je na slici 9.
Slika 9. Blok dijagram potrebnih zahteva u procesu obrazovanja
6.1. Fakultet informacionih tehnologija
Cilj visokokolske ustanove je ostvariti konkurentnu prednost svojih diplomaca

na nacionalnom i internacionalnom tritu rada. Fenomen izgradnje ovakvog sistema
visokog obrazovanja usklaenog sa Evropskim prostorom visokog obrazovanja
EHEA, moe se posmatrati sa vie aspekata:
8 organizacionih, materijalnih i finansijskih;
8 kadrovskih i
8 programskih.
Iz teorije sistema opti model rada visokokolske ustanove moe se prikazati

blok dijagramom datim na slici 10.
Str. 123 (201)

Slika 10. Blok dijagram modela rada visokokolske ustanove
Ulazne veliine obrazovnog procesa su studenti i svi resursi koji ulaze u proces
obrazovanja sa posebnim osvrtom na upisane studente.
Izlazne veliine su diplomirani studenti.
Kontrolni proces predstavljaju postupci samoevaluacije kod kojih su osnovna

naela upravljanja kvalitetom planiranje, uspostavljanje, provera i delovanje.
Model fakulteta informacionih tehnologija u jedinstvenom evropskom

obrazovnom prostoru predstavljen je blok dijagramom na slici 11.
Slika 11. Blok dijagram modela fakulteta informacionih tehnologija
Str. 124 (201)

Vizija visokokolske ustanove je njen dugoroan pogled na nauno-obrazovni

proces usaglaen sa globalnim promenama i procesima, kako u svom okruenju tako i u
drutvu u celini, organizovanje obrazovnog procesa koji mora dati odgovor na pitanja
zato uiti, ta uiti, kako i kada uiti uz mogunost meusobne komunikacije, timski
rad, kritiko razmiljanje i prilagoavanje promenama, uz vie inventivnosti,
kreativnosti, a sve podrano novim tehnologijama.
Misija visokokolske ustanove je ostvarivanje studijskih programa uz primenu

savremenih pedagokih tehnologija baziranih na interaktivnoj nastavi, virtuelnog
nastavnog okruenja i primenu informaciono-komunikacionih tehnologija i tehnologije
uenja na daljinu. Principi doivotnog uenja i ostvarivanje demokratskog prava na
uenje i promovisanje Evropske transparentnosti i mobilnosti studenata i nastavnog
osoblja u Evropskom prostoru visokog obrazovanja i trita rada su deo misije
Trinu prednost visokokolska ustanova ostvaruje ispunjenjem sledeih

podciljeva:
8 visok kvalitet obrazovanja uz minimizaciju trokova obrazovanja sa

maksimalnim odnosom postignute performanse diplomiranih studenata i cene
kotanja obrazovanja i
8 visoka prolaznost studenata u minimalnom trajanu studiranja.
Prvi podcilj je visok kvalitet obrazovanja koji sa sobom nose diplomirani

studenti sa minimiziranjem prosenih trokova kolovanja po studentu; drugim reima,
to je dobiti najbolji odnos ostvarene performanse sa minimiziranjem trokova
ostvarivanja te performanse, to se ogleda u atraktivnosti i rejtingu visokokolske
ustanove u ostvarivanju postavljenih zahteva i predstavlja eksterni pokazatelj kvaliteta.
Atraktivnost se meri brojem studenata koji konkuriu na jedno mesto.
Rejting visokokolske ustanove meri se sa vie pokazatelja od kojih je veoma

znaajna brzina zapoljavanja i plata koju njeni diplomci ostvaruju na tritu rada.
Drugi podcilj je da rasipanje od srednje vrednosti trajanja obrazovnog ciklusa

bude malo; drugim reima, ostvarivanje visoke prolaznosti u nominalnom vremenu
trajanja obrazovnog procesa studenta.
Str. 125 (201)

Osnovni elementi obrazovnog procesa su:
8 pravna regulativa;
8 nastavno i nenastavno osoblje i
8 prostor i oprema.
6.2. Pravna regulativa visokokolskih ustanova
Pravna regulativa obezbeuje da se proces obrazovanja studenata odvija u

skladu sa obavezujuim pravnim normama.
Deo pravne regulative obezbeuje sistemske karakteristike visokokolske

ustanove kao bilo kojeg drugog poslovnog sistema, kao to su statut, pravilnik o
sistematizaciji radnih mesta i ostala obavezna ili opciona akta. Drugi deo pravne
regulative je specifian za obrazovnu delatnost i moe se rei da je aplikativnog
karaktera, u kojem su najvaniji studijski programi.
Statut visokokolske ustanove je opti akt kojim se reguliu pitanja znaajna za

obavljanje delatnosti same ustanove. Ovim aktom se definiu vizija i misija
visokokolske ustanove u dugoronom periodu.
Delatnost, naziv i sedite visokokolske ustanove, njene organizacione jedinice,

struni organi i organi rukovoenja ustanovom definisani su statutom, a u skladu sa
nacionalnim zakonom o visokom obrazovanju i zakonom o univerzitetu.
Obrazovna delatnost, naunoistraivaki i struni rad, regulisani su u statutu

visokokolske ustanove. U statutu su definisana prava i obaveze studenata i nastavnog i
nenestavnog osoblja kroz proces obrazovno-naunoistraivakog rada i stalnog
strunog obrazovanja i usavravanja.
Statut visokokolske ustanove regulie, u skladu sa zakonom, potrebnu

nostrifikaciju diploma steenih obrazovanjem u inostranstvu, kao i ekvivalenciju svojih
javnih isprava sa ispravama steenim u inostranstvu, a u skladu sa vrstom studija.
Organi visokokolske ustanove donose pravilnike, poslovnike, uputstva,

preporuke, odluke, pravila i druga potrebna akta u cilju usklaivanja nastavnih i
poslovnih procesa.
Str. 126 (201)

Poslovnici su akta kojima se regulie rad kolektivnih organa visokokolske

ustanove i specifine procedure u radu uz obezebeenje standarda kvaliteta.
Pravilnicima se definiu pravila i standardi u pojedinim segmentima obrazovnih

procesa. Neophodni pravilnici koje treba visokokolska ustanova da donese u cilju
promovisanja i podravanja procesa kreiranja Evropskog prostora visokog obrazovanja
jesu: pravilnik o osiguranju i upravljanju kvalitetom, pravilnik o standardima za internu
evaluaciju i ocenjivanje kvaliteta, pravilnik o nainu i postupku sticanja zvanja i ostala
relevantna akta u obrazovnom procesu.
6.3. Studijski programi
Studijski program definie plan i program rada sa studentima koji e biti

usklaen sa preporukama vodeih autoriteta u svetu iz oblasti visokog obrazovanja i iz
oblasti raunarstva. Cilj Bolonjskog procesa je uspostavljanje Evropskog prostora
visokog obrazovanja koji ima svoje standarde i principe u visokom obrazovanju, a
asocijacije ACM i IEEE su autoriteti iz oblasti raunarstva.
Bolonjski proces definisao je cikluse studija, akademskih i strunih. U ovom

radu uraen je primer fakulteta informacionih tehnologija kao organizacione jedinice
univerziteta. Prvi ciklus studija, osnovne studije, traje tri godine i dodeljeno mu je 180
ECTS bodova, 60 ECTS bodova za svaku godinu. Na kraju prvog ciklusa student stie
akademsko zvanje zavrenog dodiplomskog studija. Na slici 12 prikazani su akademski
ciklusi studija.
Str. 127 (201)

Slika 12. Ciklusi akademskih studija
Studijski program fakulteta obuhvata, pored predmeta iz struke, i opte

drutvene predmete, kvantitativne predmete i jezike predmete.
Primer studijskog programa prvog ciklusa prikazan je u tabeli 10. Predmeti su

jednosemestralni i u prve dve godine nema izbornih predmeta. U treoj godini, pored
etiri obavezna, jezgrena predmeta, planirano je jo maksimalno pet izbornih predmeta
od kojih se preporuuje praktian rad, odnosno jedan kompleksan projekat koji je
vrednovan sa 8 ECTS kredita. Kredit je usaglaena numerika vrednost koja se
dodeljuje predmetu kako bi se opisao koeficijent opereenja studenta pri savladavanju
predmetnog gradiva u cilju postizanja oekivanih rezultata. Vrednost boda je
ekvivalentna ukupnom uloenom radu (predavanja, vebe, rad u laboratoriji, seminarski
radovi ili projekti) i ukupno iznosi 30 bodova za semestar i 60 bodova za godinu
studija, to predstavlja njegovu relativnu vrednost.
Algoritam izraunavanja metrike predmeta, vrednovanje optereenja studenta,

odnosno ema izraunavanja broja ECTS bodova, prikazan je u tabeli 9.
Str. 128 (201)

Tabela 9. ema izraunavanja broja ECTS bodova
Kolone oznaene slovima predstavljaju:
P broj kontakt asova
V broj asova za vebe
L broj asova provedenih u laboratoriji
R broj radova, projekata koje treba uraditi u predmetu.
Jednaina po kojoj se izraunava broj ECTS bodova X:
X = 2xP + V + L + R.
U primeru 1 iz tabele 10 predmet ima 6 ECTS kredit bodova, 2x2 + 2 = 6.
Str. 129 (201)

Tabela 10. Primer studijskog programa za I ciklus na fakultetu informacionih

tehnologija
Str. 130 (201)

6.3.1. Projekcija studijskog programa
Projekcija predloenog studijskog programa prikazana je u tabeli 11. Predmeti

su iz grupe optih i kvantitativnih predmeta, iz grupe jezika, i struni predmeti. Iz tabele
se vidi da od 180 ECTS kredita koje student mora da ostvari da bi savladao studijski
program I ciklusa, 66,11% pripada strunim predmetima, 19,45% optim predmetima,
8,89% kvantitativnim predmetima, dok je 5,55% pripalo engleskom jeziku u kojem je
naglaen struni aspekat.
Tabela 11. Projekcija predloenog studijskog programa
Str. 131 (201)

6.4. Sistem obezbeenja kvaliteta kontrolni proces
U ravni opisanog obrazovnog procesa (slika 9), treba da postoji i komponenta sa

posebnim zadacima nadzora nad radom obrazovnog procesa.
Osnovni zadatak ove komponente je da blagovremeno, potpuno i verodostojno

izvetava o odstupanjima delova obrazovnog procesa od planiranih i oekivanih. Ova
komponenta predstavlja osnovni element sistema obezbeenja i kontrole kvaliteta.
Visokokolska ustanova obezbeuje kvalitet koji podrava pouzdanost i kvalitet

kvalifikacija unutar usvojenog kvalifikacionog okvira. Samo priznavanje kvalifikacija
od esencijalne je vanosti za mobilnost i prohodnost svih studenata kroz razliite nivoe
kvalifikacionog okvira. Priznavanje kvalifikacija je mogue samo ukoliko postoje
pouzdane informacije o kvalitetu visokokolske institucije koja prua studijski program
koji vodi do te kvalifikacije.
Usvojeni kvalifikacijski okvir podrazumeva da standardi i postupci za

obezbeenje kvaliteta koriste iste deskriptore i iste obrazovne ciljeve u proceni kvaliteta
nastavnog procesa u razliitim visokokolskim institucijama.
Politika osiguranja kvaliteta odraava misiju visokokolske institucije i

predstavlja sveobuhvatne namere i voenje organizacije obezbeenja kvaliteta.
Visokokolska ustanova donosi Pravilnik o standardima za internu evaluaciju i

ocenjivanje kvaliteta. Pravilnik definie standarde i procedure za njihovu primenu u
cilju obezbeenja sistema kvaliteta. Ustanova formira Komisiju za obezbeenje
kvaliteta koja predlae standarde i postupke obezbeenja kvaliteta i usklauje ih sa
evropskim standardima.
6.4.1. Strategija sistema obezbeenja kvaliteta
Strategija sistema obezbeenja kvaliteta sadri opredeljenje visokokolske

ustanove da sistematski i neprekidno radi na unapreenju kvaliteta svojih programa uz
primenu propisanih mera. Subjekti obezbeenja kvaliteta, struna tela, nastavno osoblje
i studenti, i njihova prava i obaveze, definisani su u strategiji sistema obezbeenja
kvaliteta. Studijski programi, nastava, istraivanje, vrednovanje studenata, udbenici,
literatura, nenastavna podrka i proces upravljanja, jesu oblasti obezbeenja kvaliteta.
Str. 132 (201)

U strategiji su definisane organizacione strukture kvaliteta, kao i povezanost obrazovne,

naunoistraivake i strune delatnosti visokokolske ustanove.
Organ upravljanja visokokolske ustanove donosi strategiju sistema

obezbeenja kvaliteta. Visokokolska ustanova objavljuje i promovie strategiju
sistema obezbeenja kvaliteta kako u samoj ustanovi, tako i u javnosti. Visokokolska
ustanova periodino unapreuje strategiju sistema obezbeenja kvaliteta.
6.4.2. Standardi i postupci obezbeenja kvaliteta
Standarde i postupke obezbeenja kvaliteta utvruje visokokolska ustanova u

cilju obezbeenja kvaliteta u svom radu, i dostupni su javnosti. Ovi standardi sadre
minimalni nivo kvaliteta visokokolske ustanove, postupci za obezbeenje kvaliteta
odreuju se posebno za svaku oblast, a detaljno se utvruju standardi i postupci u
sistemu obezbeenja kvaliteta subjekata visokokolske ustanove.
Ove standarde i postupke za obezbeenje kvaliteta donosi struni organ

visokokolske ustanove na predlog komisije za obezbeenje kvaliteta. Standardi i
postupci su dostupni nastavnom osoblju, studentima i javnosti, a visokokolska
ustanova periodino ih unapreuje i ispituje.
6.4.3. Obezbeenje kvaliteta
Visokokolska ustanova izgrauje organizacionu strukturu za obezbeenje

kvaliteta. Svojim statutom visokokolska ustanova utvruje poslove i zadatke
nastavnog osoblja, saradnika i studenata, svojih strunih organa, katedri i komisije za
obezbeenje kvaliteta u donoenju i sprovoenju strategije usvojenog sistema
obezbeenja kvaliteta. Posebnim merama obezbeuje se uee studenata u donoenju i
sprovoenju strategije, standarda i postupaka obezbeenja kvaliteta.
Komisija za obezbeenje kvaliteta formirana je iz reda nastavnika, saradnika,

nenastavnog osoblja i studenata.
6.4.4. Kvalitet studijskog programa
Studijski program visokokolske ustanove je sr obrazovnog procesa. Kvalitet

studijskog programa obezbeuje se kroz praenje i proveru njegovih ciljeva, strukture
Str. 133 (201)

programa, radnog optereenja studenata, kroz unapreivanje njegovog sadraja i kroz

permanentno prikupljanje informacija o kvalitetu programa od kompetentnih
organizacija iz okruenja.
Visokokolska ustanova mora redovno i sistematski da proverava, i po potrebi

ponovo odreuje, ciljeve svojih studijskih programa i njihovu usklaenost sa osnovnim
ciljevima same ustanove. Strukturu studijskih programa proverava u smislu opte
akademskih, nauno-strunih i struno primenjivih disciplina. Optereenje studenata se
izraava i meri ECTS bodovima. Ishode studiranja i strunost koju studenti dobijaju
kada zavre studije, kao i mogunost njihovog zapoljavanja, visokokolska ustanova
permanentno proverava i usklauje sa potrebama trita rada.
Utvreni postupci omoguavaju visokokolskoj ustanovi da prati i kontrolie

programe studija. Povratne informacije od poslodavaca, trita rada i drugih
odgovarajuih organizacija o kvalitetu studija i studijskih programa, omoguavaju
visokokolskoj ustanovi da unapreuje kvalitet svojih programa. Studenti su vani
uesnici u ocenjivanju i u osiguranju kvaliteta studijskih programa.
Visokokolska ustanova obezbeuje permanentno osavremenjivanje sadraja

kurikuluma i njihovu uporedivost sa kurikulima stranih visokokolskih ustanova, kako
evropskih, tako i amerikih. Kurikulumi studijskih programa podstiu studente na
stvaralaki nain rada i razmiljanja, na istraivanje i primenu steenih znanja i vetina
u praksi. Definisani uslovi i postupci, koji su neophodni za zavravanje studija i sticanja
diplome odreenog nivoa obrazovanja, dostupni su na uvid javnosti u elektronskoj
formi, a usklaeni su sa ciljevima, sadrajima i obimom akreditovanja studijskih
programa.
6.4 5. Kvalitet nastavnog procesa
Kvalitet nastavnog procesa obezbeuje se kroz interaktivnu nastavu, praktine

primere i vebe u nastavi, profesionalni rad nastavnika i saradnika, kroz kvalitetne
planove rada po predmetima, kroz neophodno praenje kvaliteta nastave i preduzimanje
potrebnih mera u sluaju kada se utvrdi da kvalitet nastave nije na odgovarajuem
nivou.
Str. 134 (201)

Nastavnici i saradnici u toku predavanja i vebi postupaju profesionalno i imaju

korektan odnos prema studentima. Plan i raspored nastave, predavanja i vebi,
usklaeni su sa potrebama i mogunostima studenata, poznati su pre poetka
odgovarajueg semestra i dosledno se sprovode. Nastava na visokokolskoj ustanovi je
interaktivna, obavezno ukljuuje primere iz prakse, podstie studente na kreativnost i
razmiljanje, na samostalan rad, i, to je najvanije, na primenu steenih znanja.
Visokokolska ustanova obezbeuje da se za svaki predmet, pre poetka

semestra, donese plan rada koji je dostupan studentima, a ukljuuje:
8 osnovne podatke o predmetu;
8 ciljeve predmeta;
8 sadraj i strukturu predmeta;
8 plan i raspored izvoenja nastave, predavanja i vebi;
8 nain ocenjivanja predmeta;
8 udbenike, obaveznu i dopunsku literaturu i
8 podatke o nastavnicima i saradnicima na predmetu.
Svaka visokokolska ustanova sistematski prati sprovoenje plana nastave,

planove rada na pojedinim predmetima i preduzima korektivne mere ukoliko doe do
odstupanja od planiranog. Visokokolska ustanova upozorava nastavnike, koji se ne
pridravaju plana rada na predmetu ili ne postiu odgovarajui kvalitet predavanja i
vebi, na potrebu poboljanja i usavravanja svog rada.
6.4.6. Kvalitet naunoistraivakog i strunog rada
Visokokolska ustanova neprekidno radi na podsticanju, obezbeenju uslova,

praenju i proveri rezultata naunoistraivakog i strunog rada i na njihovom
ukljuivanju u proces nastave. U svom radu visokokolska ustanova ostvaruje jedinstvo
obrazovnog, naunoistraivakog i strunog rada, osmiljavajui, pripremajui i
realizujui naunoistraivake programe, kao i nacionalne i meunarodne projekte.
Visokokolska ustanova sistematski prati i ocenjuje obim i kvalitet istraivakog rada
nastavnika i saradnika. Sadraji i rezultati naunih, istraivakih i strunih aktivnosti
Str. 135 (201)

usklaeni su sa stratekim ciljem same visokokolske ustanove, kao i sa nacionalnim i

evropskim ciljevima i standardima visokog obrazovanja.
Znanja do kojih visokokolska ustanova dolazi sprovoenjem odreenih

naunih, istraivakih i strunih aktivnosti ukljuuju se u postojei nastavni proces.
Visokokolska ustanova podstie svoje zaposlene da se aktivno bave naunim i

istraivakim radom i da to ee objavljuju rezultate svoga rada promoviui kvalitet
visokokolske ustanove u svom okruenju i jedinstvenom evropskom obrazovnom
prostoru.
6.4.7. Kvalitet nastavnika i saradnika
Kvalitet nastavnika i saradnika obezbeuje se paljivim planiranjem i izborom

na osnovu javnog postupka, stvaranjem uslova za permanentnu edukaciju nastavnika i
saradnika, kao i proverom kvaliteta njihovog rada u nastavnom procesu.
Postupak i uslovi za izbor nastavnika i saradnika utvruju se unapred, javni su i

dostupni oceni strune i ire javnosti. Visokokolska ustanova se prilikom izbora
nastavnika i saradnika u zvanje pridrava propisanih postupaka i uslova putem kojih
ocenjuje naunu, istraivaku i pedagoku aktivnost nastavnika i saradnika. Nastavnike
i saradnike visokokolska ustanova sistematski prati, ocenjuje i podstie naunu,
istraivaku i pedagoku aktivnost. Visokokolska ustanova sprovodi dugoronu
politiku kvalitetne selekcije mladih kadrova, politiku njihovog daljeg napretka i
usavravanja. Nastavnicima i saradnicima obezbeuje permanentnu edukaciju i
usavravanje putem studijskih putovanja, specijalizacija, razmena, uea na naunim i
strunim skupovima.
Pri izboru i unapreenju nastavno-naunog i istraivakog kadra, visokokolska

ustanova posebno vrednuje pedagoke sposobnosti nastavnika i saradnika.
6.4.8. Kvalitet studenata
Kvalitet studenata obezbeuje se selekcijom studenata na unapred propisan i

javan nain, ocenjivanjem studenata tokom rada u nastavi, kontinuiranim praenjem i
proveravanjem rezultata ocenjivanja i prolaznosti studenata, kao i preduzimanjem
odgovarajuih mera u sluaju propusta.
Str. 136 (201)

Visokokolska ustanova svojim upisanim i potencijalnim studentima

obezbeuje sve relevantne informacije i podatke koji su povezani sa njihovim
studijama. Pri upisu, visokokolska ustanova vrednuje rezultate postignute u
prethodnom kolovanju i rezultate postignute na prijemnom ispitu ili ispitu za proveru
sposobnosti i sklonosti, a u skladu sa zakonom.
Ravnopravnost studenata po svim osnovama (rasa, boja koe, pol, seksualna

orijentacija, etniko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, politko ili
drugo miljenje, status steen roenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa i
imovinsko stanje) zagarantovana je kao i studiranje studenata sa posebnim potrebama.
Visokokolska ustanova unapred upoznaje studente sa obavezom praenja

nastave. Studenti se ocenjuju pomou unapred objavljenih kriterijuma, pravila i
procedura. Visokokolska ustanova sistematino analizira, ocenjuje i unapreuje
metode i kriterijume ocenjivanja studenata po predmetima, a posebno ispituje da li je
metod ocenjivanja studenata prilagoen predmetu, da li se prati i ocenjuje rad studenata
tokom nastave, kakav je odnos ocena rada studenta tokom nastave i na zavrnom ispitu
u ukupnoj oceni, i, to je veoma vano, da li se ocenjuje sposobnost studenata da
primene steeno znanje. Metode ocenjivanja studenata i njihova usvojena znanja tokom
nastavno-naunog procesa usklaeni su sa ciljevima, sadrajima i obimom
akreditovanih studijskih programa.
Ustanova visokog obrazovanja obezbeuje korektno i profesionalno ponaanje

svojih nastavnika tokom ocenjivanja studenata, objektivnost, etinost i korektan odnos
prema studentu. Visokokolska ustanova sistematino prati i proverava ocene studenata
po predmetima i preduzima odgovarajue mere ukoliko doe do nepravilnosti u
ocenjivanju (suvie visoke ili niske ocene i neravnomerna raspodela ocena u duem
periodu).
Sistematino se prati i proverava prolaznost studenata po predmetima,

programima, godinama studija i preduzimaju se odgovarajue korektivne mere u
sluaju niske prolaznosti ili drugih nepravilnosti u ocenjivanju; drugim reima, tei se
ostvarivanju visoke prolaznosti u nominalnom vremenu trajanja obrazovnog procesa
studenta.
Str. 137 (201)

Visokokolska ustanova omoguava studentima odgovarajui oblik njihovog

organizovanja, delovanja i uea u odluivanju u skladu sa dravnim zakonom o
visokom obrazovanju.
6.4.9. Kvalitet udbenika, literature, biblioteke i informatikih resursa
Donoenjem i sprovoenjem odgovarajueg akta obezbeuje se kvalitet

udbenika, literature, biblioteke i informatikih resursa. Sve udbenike i drugu
literaturu visokokolska ustanova obezbeuje na vreme i u potrebnoj koliini.
Nastava iz svakog predmeta je pokrivena odgovarajuim udbenicima i drugim

uilima koji su unapred poznati i objavljeni. Visokokolska ustanova donosi opti akt o
udbenicima, i u skladu sa tim aktom ustanova prati i ocenjuje kvalitet udbenika i
uila sa aspekta kvaliteta sadraja (tanost, savremenost), strukture (primeri, pitanja,
rezime), stila i obima (usklaenost sa brojem ECTS bodova). Udbenici i uila koji ne
zadovoljavaju standard bivaju poboljani ili povueni iz nastave i zamenjeni
kavalitetnijima.
Visokokolska ustanova obezbeuje studentima biblioteku opremljenu

potrebnim brojem jedinica, kao i potrebnom opremom za rad, i kontinuirano prati,
ocenjuje i unapreuje strukturu i obim bibliotekog fonda. Broj zaposlenih u biblioteci i
prateim slubama, kao i vrsta i nivo njihove strune spreme, usklaeni su sa
nacionalnim i evropskim standardima za pruanje ove vrste usluga. Kompetentnost i
motivisanost osoblja za rad u biblioteci, itaonici i IT kabinetu ili centru, kontinuirano
se prati, ocenjuje i unapreuje.
Prostorije namenjene za smetaj bibliotekog fonda, arhivskog i ostalog

elektronskog materijala, a naroito studentske itaonice, smetene su u odgovarajuem
delu zgrade kako bi studentima, nastavnom i nenastavnom osoblju i ostalim korisnicima
pruile adekvatne uslove za rad. Korienje biblioteke i pristup njenom kompletnom
fondu obezbeen je najmanje dvanaest sati dnevno.
Ustanova obezbeuje neophodne informatike resurse za savladavanje

planiranog gradiva, potreban broj raunara odgovarajueg kvaliteta, drugu informatiku
opremu, pristup Internetu i ostalu komunikacionu opremu u cilju obezbeenja kvaliteta
obrazovnog procesa.
Str. 138 (201)

6.4.10. Kvalitet upravljanja visokokolskom ustanovom i kvalitet nastavne

podrke
Utvrivanjem nadlenosti i odgovornosti organa upravljanja i jedinica za

nastavnu podrku, kao i kontinuiranim praenjem i proverom njihovog rada,
obezbeuje se kvalitet upravljanja visokokolskom ustanovom i kvalitet nastavne
podrke.
Organi upravljanja, njihove nadlenosti i odgovornosti u organizaciji i

upravljanju visokokolskom ustanovom, utvreni su optim aktom visokokolske
ustanove u skladu sa zakonom. Struktura, organizacione jedinice i njihov delokrug rada,
kao i njihova koordinacija i kontrola, utvreni su optim aktom visokokolske ustanove
u skladu sa zakonom.
Visokokolska ustanova sistematski prati i ocenjuje organizaciju i upravljanje

ustanovom i preduzima mere za njihovo unapreenje. Ustanova sistematski prati i
ocenjuje rad upravljakog i nenastavnog osoblja i preduzima mere za unapreenje
kvaliteta njihovog rada, posebno prati i ocenjuje njihov odnos prema studentima i
motivaciju u radu sa studentima.
Uslovi i postupak zasnivanja radnog odnosa i napredovanja nenastavnog osoblja

utvruju se optim aktom visokokolske ustanove i dostupni su javnosti. Rad i
delovanje upravljakog i nenastavnog osoblja su dostupni oceni nastavnika,
nenastavnog osoblja, studenata i javnosti. Ustanova obezbeuje upravljakom i
nenastavnom osoblju kontinuirano obrazovanje i usavravanje na profesionalnom
planu. Broj i kvalitet nenastavnog osoblja u skladu je sa standardima za akreditaciju
6.4.11. Kvalitet prostora i opreme
Kvalitet prostora i opreme, primerenih prostornih kapaciteta (uionica, kabineta,

biblioteke, laboratorije, itaonice i drugih prostora za kvalitetno obavljanje svoje
delatnosti koje visokokolska ustanova poseduje), obezbeuje se kroz njihov adekvatan
obim i strukturu. Ustanova poseduje adekvatnu i savremenu tehniku, laboratorijsku i
drugu specifinu opremu koja obezbeuje kvalitetno izvoenje nastave na svim
studijskim grupama i stepenima studija visokog obrazovanja.
Str. 139 (201)

Visokokolska ustanova kontinuirano prati i usklauje svoje prostorne

kapacitete i opremu sa potrebama nastavnog procesa i brojem studenata. Studentima i
svim zaposlenima obezbeen je neometan pristup razliitim vrstama informacija u
elektronskom obliku i informacionim tehnologijama kako bi se te informacije koristile
u nauno-obrazovne svrhe. Ustanova u svom sastavu poseduje najmanje jednu
prostoriju opremljenu savremenim tehnikim i ostalim ureajima koji studentima i
osoblju omoguavaju rad na raunarima i korienje usluga centra za fotokopiranje,
tampanje, skeniranje, narezivanje CD i DVD materijala.
6.4.12. Finansiranje visokokolske ustanove
Kroz kvalitet izvora finansiranja, finansijsko planiranje i transparentnost u

upotrebi finansijskih sredstava, to dovodi do finansijske stabilnosti u duem periodu,
obezbeuje se kvalitet finansiranja visokokolske ustanove. Visokokolska ustanova
ima dugorono obezbeena sredstva neophodna za realizaciju nastavno-naunog
procesa i naunoistraivakih projekata.
Izvori finansiranja visokokolske ustanove mogu biti:
8 sredstva koja obezbeuje osniva;
8 kolarine, donacije, pokloni i zavetanja;
8 sredstva za finansiranje naunoistraivakog rada;
8 projekti i ugovori u vezi sa realizacijom nastave, istraivanjima i

konsultantskim uslugama;
8 naknade za komercijalne i druge usluge;
8 osnivaka prava iz ugovora sa treim licima i
8 drugi izvori finansiranja u skladu sa zakonom.
Visokokolska ustanova samostalno planira raspored i namenu finansijskih

sredstava, tako da obezbeuje finansijsku stabilnost i likvidnost u duem periodu. Kroz
izvetaj o poslovanju i godinji finansijski obraun visokokolska ustanova obezbeuje
javnost i transparentnost svojih izvora finansiranja i naina upotrebe finansijskih
sredstava.
Str. 140 (201)

6.4.13. Uloga studenata u internoj evaluaciji i proveri kvaliteta
Visokokolske ustanove obezbeuju znaajnu ulogu studenata u procesu

obezbeenja kvaliteta i to kroz rad studentskih organizacija i studentskih predstavnika u
telima visokokolske ustanove, kao i kroz periodino anketiranje studenata o kvalitetu
same ustanove.
Predstavnici studenata su lanovi komisije za obezbeenje kvaliteta

visokokolske ustanove. Studenti na odgovarajui nain daju svoje miljenje o
strategiji, standardima, postupcima i dokumentima kojima se obezbeuje kvalitet
visokokolske ustanove, ukljuujui i rezultate samovrednovanja i ocenjivanja
Obavezan element samovrednovanja visokokolske ustanove jeste anketa kojom

se ispituju stavovi i miljenja studenata o pitanjima iz svih oblasti koje se proveravaju u
procesu samovrednovanja, u kontrolnom procesu. Visokokolska ustanova je obavezna
da organizuje i sprovede anketu i da njene rezultate uini dostupnim javnosti i ukljui ih
u ukupnu ocenu samovrednovanja i ocene kvaliteta.
Studenti su aktivno ukljueni u proces kontinuiranog osmiljavanja, relizacije

razvoja i evaluacije studijskih programa u okviru kurikuluma, kao i u razvoj metoda
ocenjivanja.
6.4.14. Sistemsko praenje i periodina provera kvaliteta
Kontrolni proces u ravni obrazovnih procesa sa slike 10 visokokolska ustanova

sprovodi stalnim i sistematskim prikupljanjem potrebnih informacija o obezbeenju
kvaliteta vrenjem periodine provere u svim oblastima obezbeenja kvaliteta.
Visokokolska ustanova obezbeuje sprovoenje utvrenih standarda i

postupaka za ocenjivanje kvaliteta i obavljanje svih zadataka koje u tom procesu imaju
subjekti u sistemu obezbeenja kvaliteta te ustanove. Ona obezbeuje uslove i
infrastrukturu za redovno, sistematsko prikupljanje i obradu podataka potrebnih za
ocenu kvaliteta u svim oblastima koje su predmet samovrednovanja. Ustanova
obezbeuje redovnu povratnu informaciju od poslodavaca, predstavnika nacionalne
Str. 141 (201)

slube zapoljavanja, svojih diplomaca i drugih odgovarajuih organizacija o

kompetencijama diplomiranih studenata.
Ustanova visokog obrazovanja obezbeuje podatke potrebne za uporeivanje sa

stranim visokokolskim ustanovama u pogledu obezbeenja kvaliteta propisanog kroz
Bolonjski proces.
Periodinim samovrednovanjem i proverom nivoa kvaliteta visokokolska

ustanova proverava sprovoenje utvrene strategije i postupaka za obezbeenje
kvaliteta, kao i dostizanje eljenih standarda kvaliteta. U periodinim
samovrednovanjima obavezno je ukljuivanje rezultata anketiranja studenata.
Samovrednovanje mora da se sprovodi najmanje jednom u tri godine.
Sa rezultatima samovrednovanja visokokolska ustanova upoznaje nastavnike i

saradnike putem katedri i strunih organa, studente preko studentskih organizacija,
Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta, i javnost.
6.5. Moralna naela i naela profesionalne etike Etiki kodeks
Kao sastavni deo sistema obezbeenja kvaliteta, Etiki kodeks visokokolske

ustanove sardi moralna naela i naela profesionalne etike kojih se u svom
profesionalnom i javnom delovanju treba pridravati nastavno osoblje, nauni radnici,
administrativno osoblje jednom reju svi zaposleni. Naela Etikog kodeksa se na
neki nain primenjuju i na studente i druge osobe koje uestvuju u radu visokokolske
ustanove kao spoljni saradnici.
Cilj donoenja Etikog kodeksa je promovisanje vrednosti specifinih za rad

visokokolske ustanove u irem smislu, kao i preduzimanje mera u sluaju povrede
Etikog kodeksa.
Niz standarda ponaanja koji treba da budu prilagoeni potrebama

visokokolske ustanove ine Etiki kodeks. Etiki kodeks obuhvata:
8 osnovna naela sa aspekta moralnog ponaanja;
8 etika pravila u nastavnom i naunom procesu rada visokokolske ustanove i
8 odredbe o sastavu i postupku tela koja prate potovanje Etikog kodeksa i

postupke koji se pokreu za davanje miljenja.
Str. 142 (201)

6.5.1. Osnovna naela Etikog kodeksa
Kad se govori o osnovnim etikim naelima, onda se govori o:
8 potovanju ljudskih prava i prava zagarantovanih Ustavom i Zakonom;
8 potovanju integriteta i dostojanstva osobe;
8 autonomiji nastavno-naunog rada;
8 naelima jednakosti;
8 pravu na akademsku slobodu;
8 naelu profesionalnosti;
8 potovanju zakona i pravnih postupaka i
8 nedoputenosti pravljenja diskriminacije, uznemiravanja i uticaja predrasuda na

objektivnost u radu.
6.5.2. Etika pravila u nastavnom i naunom procesu rada
Etika pravila u nastavno-naunom procesu rada na visokokolskoj ustanovi su:
8 profesionalne obaveze u radu i napredovanje;
8 transparentnost i poverljivost;
8 neprihvatljive prakse u nastavi;
8 neprihvatljivo krivotvorenje, plagijat, izmiljanje i prepravljanje preporuka;
8 primanje mita;
8 sukob interesa;
8 javni nastupi i
8 odgovornost prema visokokolskoj zajednici.
6.5.3. Tela Etikog kodeksa
Znaajan deo Etikog kodeksa su odredbe koje definiu sastav i postupke tela
koja prate primenu Etikog kodeksa. Sve organizacione jedinice visokokolske
Str. 143 (201)

ustanove dune su brinuti o potovanju naela Etikog kodeksa svaka u svom domenu.
Potrebno je formirati tela koja e podravati primenu naela Etikog kodeksa.
6.6. Mobilnost studenata i nastavnika u jedinstvenom evropskom obrazovnom

prostoru
ECTS sistem predstavlja jedinstveno vrednovanje optereenja studenta koje se

koristi za definisanje potrebnog rada studenta radi uspenog savladavanja jednog
predmeta, jedne godine i celog studijskog programa. Ova mera je na samom poetku
Bolonjskog procesa uvedena radi ostvarivanja mobilnosti studenata. Kroz ECTS sistem
visokokolska ustanova pored obezbeivanja autonomije i transparentnosti ima i
jednostavan pristup inostranim programima.
ECTS sistem akumulacije bodova pomae studentima u kretanju kroz

visokokolske ustanove unutar grada, regije i zemlje, u kretanju izmeu zemalja
Evrope, jer omoguava prenos prikupljenih studijskih bodova.
U procesu mobilnosti studenata visokokolska institucija odluuje koje e

bodove priznati iz pojedinih studijskih programa. ECTS Prepis ocena i Dodatak diplomi
pomau priznavanju ECTS prikupljenih bodova. Zemlje potpisnice Bolonjskog procesa,
pridravajui se osnovnih Bolonjskih principa, priznaju steene bodove sa
akreditovanih visokokolskih ustanova iz jedinstvenog Evropskog prostora visokog
obrazovanja.
U cilju kvalitetne primene ECTS sistema, visokokolska ustanova objavljuje

svoj informator, Informacioni paket, na domaem i jednom od stranih jezika. Ove
informacije kao svojevrstan vodi za domae i strane studente usmeravaju, informiu i
podravaju sadanje i potencijalne studente, akademsko osoblje i partnere iz zemlje i
inostranstva, pomau studentu da se odlui za studije na odreenoj visokokolskoj
ustanovi.
Informator mora biti dostupan svim studentima i ostalim zainteresovanim u

pisanom obliku i na Web stranici ustanove. Informacioni paket mora biti sveobuhvatan
i da prui dovoljno informacija o:
8 visokokolskoj ustanovi;
Str. 144 (201)

8 studijskim programima koji vode ka diplomi i
8 optim podacima za studente.
Informacioni paket studentima i njihovim mentorima svojim sadrajem prua

dovoljno podataka za pravilan izbor studijskog programa u meuuniverzitetskoj
razmeni.
Student koji eli da svoje studije nastavi na nekoj drugoj visokokolskoj

ustanovi po modelu razmene, treba da:
8 popuni prijavu u kojoj navodi na koju visokokolsku ustanovu eli da ide i koji
studijski program je odabrao i
8 potpie Ugovor o uenju sa matinom institucijom i domain institucijom nakon

postignutog meusobnog dogovora i pre odlaska studenta na studije.
6.6.1. ECTS koordinatori i savetnici
Svaka visokokolska ustanova koja se svojom strategijom obezbeenja kvaliteta

eli visoko pozicionirati u jedinstvenom evropskom obrazovnom prostoru imenuje
ECTS koordinatora koji je odgovoran za implementaciju ECTS naela i mehanizama
unutar konteksta prenosa i akumulacije bodova. ECTS koordinator nadgleda
mehanizme za pravilno korienje ECTS alata.
Koordinator je kontakt osoba za studente i akademsko osoblje visokokolske

ustanove i bavi se strunim i akademskim aspektima ECTS sistema, zaduen je za sve
propisane procedure i dokumente koji podravaju mobilnost, kao to su Dodatak
diplomi, Prepis ocena i Ugovor o uenju.
ECTS koordinator je i savetnik i deo je tima koji promovie Bolonjski proces u

cilju pruanja saveta o primeni razliitih aspekata reformskog procesa.
6.6.2. ECTS etiketa
Visokokolska ustanova koja pravilno primenjuje ECTS sistem u svim svojim

studijskim programima, aplicira za ECTS etiketu (eng. ECTS Label Criteria). ECTS
etiketa poveava atraktivnost i rejting visokokolske ustanove. Da bi aplicirala za ECTS
etiketu, ustanova mora ispuniti sledee uslove:
Str. 145 (201)

8 omoguen pristup Informacionom paketu na Web stranici;
8 ispravno korienje ECTS bodova u skladu sa optereenjem studenta i
8 korektno upotrebljavanje Prepisa ocena i Ugovora o uenju.
ECTS etiketa je svojevrstan sertifikat koju visokokolska ustanova poseduje i

vai tri akademske godine. ECTS kordinatori, savetnici nadgledaju rad ustanove u
smislu potovanja uslova pod kojim je ECTS etiketa dodeljena, jer u suprotnom etiketa
moe biti oduzeta.
Visokokolska ustanova koja poseduje ECTS etiketu ima mogunost uea u

projektima u kojima se doivotnom uenju implementira ECTS sistem.
6.6.3. Dodatak diplomi i Zajednika diploma
Dodatak diplomi se prilae uz odreenu diplomu, komplementaran je izdatoj

diplomi i dodatno objanjava kvalifikaciju steenu tom diplomom. Korektno popunjen,
ovaj dokument prua sve informacije za procenu bilo kojeg ciklusa studija. Dodatak
diplomi je napisan i na jednom od evropskih jezika. Sadraj Dodatka diplome su
informacije kojima se poboljava transparentnost i akademsko priznavanje
kvalifikacija. Dokument opisuje prirodu, nivo, kontekst, sadraj i status studijskog
programa koji je diplomac uspeno zavrio.
Visokokolska ustanova koja ispravno izdaje Dodatak diplomi svakom

diplomcu i promovie je meu studentima i u drutvu, moe dobiti Etiketu Dodatak
diplomi (eng. Diploma Supplement Label Criteria).
Etiketa Dodatak diplomi vai tri akademske godine i njeno posedovanje

pridonosi poveanju ugleda visokokolske ustanove i pokazuje da je ona pouzdan
partner.
Zajednika diploma je jo jedna komponenta u okviru steenih kvalifikacija.

Zajedniku diplomu izdaju najmanje dve visokokolske ustanove koje su usaglasile
svoje studijske programe, ime promoviu mobilnost i jedinstveni Evropski prostor
Str. 146 (201)

6.7 Informacioni sistem visokokolske ustanove
Kao sastavni deo sistema informisanja visokokolske ustanove, integralni

informacioni sistem daje kvalitet obrazovnom procesu i procesu kontrole kvaliteta
Savremena visokoobrazovna institucija permanentno unapreuje rad svih svojih

slubi. Kvalitet usluga visokokolske institucije, pored kvaliteta nastavnog procesa,
sastoji se i od kvaliteta usluga svih delova organizacione strukture institucije.
Vaan modul ovakvog sistema, u kontekstu promovisanja mobilnosti studenata i

obezbeenja sistema kvaliteta, jeste Web stranica na kojoj se nalaze sve potrebne
informacije o visokokolskoj ustanovi i njenim studijskim programima.
Preduslov kreiranja i implementacije integralnog informacionog sistema je

standardizacija procesa nastave i administrativnih poslova.
Integralni informacioni sistem visokokolske ustanove je mreno orijentisan

modularni sistem za obradu podataka i komunikaciju. Moduli sistema se grupiu u
javne module i interne module kojima pristupaju samo ovlatene osobe. Mogui pristup
pojedinim modulima putem Interneta olakava administrativne poslove studenata,
nastavnog i nenastavnog osoblja.
Studenti on-line, putem Interneta, vre upis na studije, prijavljuju ispite, dobijaju
potvrde za razne namene, proveravaju raspored nastave i ispita.
6.7.1. Uenje na daljinu
Vana komponenta integralnog informacionog sistema je podrka uenju na

daljinu.
U poglavlju 6.1. prikazan je model fakulteta informacionih tehnologija u kojem

se pored konvencionalnog procesa obrazovanja implementira i uenje na daljinu.
Pristup obrazovnom procesu postie se putem smart kartice sa biometrijskim podatkom
otiska prsta koja daje jedinstvenu i skoro stopostotnu sigurnost identifikacije.
Kvalitet obrazovnom procesu daje i siguran sistem uenja na daljinu kojim su

minimizirana vremenska i prostorna ogranienja, ime se proces uenja pribliio
Str. 147 (201)

velikom broju ljudi. Uenje na daljinu studentu omoguava praenje izabranog

studijskog programa sa udaljene lokacije.
Web sajt visokokolske ustanove sadri sve neophodne informacije o

polaznicima, nastavnicima i kursevima, a veoma vaan deo Web sajta je elektronska
oglasna tabla koja pored neophodnih obavetenja, uesnicima uenja na daljinu
omoguava njihovu meusobnu komunikaciju. Ono to Web sajt visokokolske
ustanove ini neophodnim u uenju na daljinu, jesu interaktivne diskusione grupe,
sinhrone, on-line, i asinhrone, bazirane na e-mail komunikaciji.
U predstavljenom modelu fakulteta informacionih tehnologija primenjuje se

sinhroni i asinhroni model uenja na daljinu. Pristup sistemu je zatien. Student
pristupa sistemu uenja na daljinu kod svoje kue ili u testnim centrima visokokolske
ustanove. Ukoliko student koristi sistem uenja na daljinu samo za sluanje nastave
prijavljuje se u sistem samo svojim PIN kodom i lozinkom. U sluaju polaganja ispita
na visokokolskoj ustanovi ili u njenom dislociranom testnom centru koristi se
infrastruktura koja podrava biometrijsku smart karticu. Ovakav sistem pristupa ispitu
obezbeuje kvalitet u proveri znanja i poveava kredibilitet visokokolske ustanove.
Jedan od metoda prouavanja teme u sistemu uenja na daljinu prikazan je na

slici 13.
Slika 13. Prouavanje teme u sistemu uenja na daljinu
Str. 148 (201)

Na slici 14 prikazana je generalna logika struktura uenja na daljinu u kojem

su aktivni uesnici i studenti i nastavnici. Svaki nastavnik snima svoja predavanja koja
su dostupna svim upisanim studentima.
Slika 14. ematski prikaz logike strukture uenja na daljinu
6.7.2. Biometrija i smart kartica
Od poetka civilizacije identifikacija ljudskog tela bila je krucijalna u stvaranju

ljudskog drutva. Stoga je identifikacija osobe integralni deo infrastrukture koja
podrava finansijsko poslovanje, brigu o ljudskom zdravlju, uenje na daljinu,
komunikacije, sudstvo, granine slube i jo mnoge oblasti.
Kako drutvo postaje elektronski povezano i predstavlja veliku globalnu

zajednicu, neophodno je omoguiti pouzdano prepoznavanje udaljene osobe metodom
automatskog prepoznavanja. Predstavnici takve surogat identifikacije su lozinke, koje
se preteno koriste kao elektronska kontrola pristupa, i kartice, najee koriene u
bankarskim aplikacijama i aplikacijama uprave. Kartice i lozinke mogu koristiti i druge
Str. 149 (201)

osobe osim onih kojima su dodeljene, ime se ne obezbeuje jedinstveno

prepoznavanje osobe.
Moni Bil Gejts je izjavio: Katkad me ljudi pitaju u kojoj oblasti bih radio da
nisam u oblasti raunarstva. Mislim da bih radio u biotehnologiji. U naredne dve
decenije oekujem vrtoglavi napredak u medicini koji e nas ostaviti bez daha, a centar
tog progresa je istraivanje u biotehnologiji.80
Biometrija koja upuuje na automatsko prepoznavanje osobe na osnovu njene

distinktivne anatomske karakteristike i njenih karakteristika ponaanja, moe postati
esencijalna komponenta efektivnog prepoznavanja osobe.
Biometrijske komponente efektivnog reenja u prepoznavanju osobe se ne mogu

zajedniki koristiti od strane vie osoba, ne mogu se deliti niti izgubiti, one sutinski
predstavljaju telesni identitet osobe.
Biometrija predstavlja automatske metode identifikacije osobe bazirane na

fizikim karakteristikama ili na ponaanju.
Biometrija nije samo fascinantno podruje istraivanja u prepoznavanju

uzoraka, ve je i tehnologija koja moe obezbediti sigurnije drutvo, moe da redukuje
provere i predstavlja jednostavan odnos ovek maina, obezbeujui tri osnovne
funkcionalnosti:
8 Pozitivnu identifikaciju da li je osoba poznata sistemu prepoznavanja. U

ovom sluaju je visoka pouzdanost prepoznavanja, po principu prihvati ili
odbaci prezentovanu identifikaciju uporeivanjem ponuenog uzorka sa
uzorcima u sistemu. Ova metoda se primenjuje u mnogim aplikacijama, pa i u
sistemima koji podravaju uenje na daljinu.
8 Identifikaciju irokog opsega da li se osoba nalazi u bazi podataka. Ponueni

biometrijski uzorak se proverava u velikoj bazi podataka u kojoj se moe
nalaziti i preko milion zapisanih uzoraka. Primenjuje se kod aplikacija linih
karata, vozakih dozvola, potrage za nestalim osobama. Ovakav sistem
80
Times, New York, 18. juni 1996. godine
Str. 150 (201)

podrava veliki protok informacija uz to je mogue manje kontrole od strane

oveka.
8 Proveravanje, trijaa da li je to traena osoba. Ova funkcionalnost se

primenjuje kao sistem sigurnosti na aerodromima i u svim aplikacijama za
sigurnost i praenje.
Ni sistem identifikacije irokog opsega niti sistem trijae ne mogu se

implementirati bez podrke raznih metoda biometrije.
Prolo je vie od jednog veka od kada je Alfons Bartiolion [114] prvi doao na
ideju i praktino je primenio, da biometrijske pokazatelje koristi kod identifikacije
osobe.
Dizajniranje kompleksnog biometrijskog sistema sastoji se od tri osnovna

zahteva:
8 tanost;
8 veliina baze podataka i
8 iskorienost.
Bilo koji pouzdan sistem prepoznavanja osoba mora ukljuiti biometrijske

komponente. Biometrija ima vanu ulogu u aplikacijama za prepoznavanje uzoraka.
Postoji mnotvo korisnih biometrijskih reenja primenjenih u praksi.
Problem prepoznavanja kroz istoriju bio je neuhvatljiv i neshvaen u smislu

ulaganja napora za postizanje zadovoljavajuih reenja. Pored toga, sve dok je ovek
prepoznavao osobu sa velikom tanou, biometrija se smatrala nepotrebnom.
Preduslov za biometrijsko prepoznavanje je kreiranje baze podataka sa

uzorcima koji e sluiti za uporeivanje i, konano, za prepoznavanje.
Identifikacija je prepoznavanje uporeivanjem sa uzorcima iz baze podataka,

uporeivanjem jedan sa mnogo.
Verifikacija je potvrivanje identiteta uporeivanjem jedan prema jedan

metodom. Ova metoda se najee koristi kod pristupa raunarskim mreama.
Str. 151 (201)

Smart kartica je kartica standardnih dimenzija sa ugraenim ipom, integralnim

kolima koja mogu da obrauju informacije. Ova kartica je prepoznata kao jedan od
najsigurnijih i najpoznatijih oblika elektronske identifikacije. Dodavanjem
biometrijskog podatka na smart karticu poveava se sigurnost identifikacije. Biometrija
se smatra esencijalnom tehnologijom kod definisanja sigurnog sistema identifikacije,
jer obezbeuje najvii stepen tajnosti kod verifikacije identiteta.
Na slici 15 prikazan je uticaj smart kartice i biometrije na sigurnost

identifikacije.
Slika 15. Uticaj smart kartice i biometrije na sigurnost
Smart kartica je projektovana tako da zatiti podatke koje sadri, najee

zahteva PIN kod (engl. Personal Identification Number), radi verifikacije identiteta
korisnika kartice pre odobravanja pristupa informacijama na kartici.
Kompjuterski ip na kartici zahteva ita smart kartice da bi komunikacija sa

kompjuterskom platformom bila mogua. Primenjuje se posebna tehnologija za zatitu
sadraja ipa. Biometrija podie nivo zatite sistema smart kartice i predstavlja veoma
pouzdano reenje sa aspekta privatnosti.
Na slici 16 prikazan je mogui model sistema za personalnu verifikaciju

identiteta.
Str. 152 (201)

Slika 16. Model sistema za personalnu verifikaciju identiteta
Otisak prsta je idealan akreditiv za logiku kontrolu pristupa mrei raunara jer
obezbeuje stalnu zatitu kartice. Na smart kartici se memoriu abloni uzoraka otiska
prsta ime se obezbeuje njihova prenosivost i potvrda identiteta vlasnika kartice
metodom uparivanja. Sistem kojem se pristupa smart karticom sa biometrijskim
identifikatorom, na ulazu ima ita kartice.
Meu biometrijskim tehnikama, identifikacija na bazi otiska prsta je najstarija

metoda koja je uspeno koriena u brojnim aplikacijama. Jedinstvenost otiska prsta
predstavljena je vijugama, petljama, lukovima, odnosno sitnim detaljima na koi prsta.
Skoro da ne postoji greka kod identifikacije.
Otisak prsta je biometrijski identifikator koji se ne moe falsifikovati. ak ni

blizanci nemaju iste otiske prsta. asopis Scientific American je 1911. godine
Str. 153 (201)

napisao da se dva ista otiska prsta mogu pojaviti jednom u 1048 godina. Evidentno je da
su provedena ispitivanja pokazala da je sistem koji koristi otisak prsta najpouzdaniji sa
vie aspekata81.
Biometrijski podatak je jedinstven za svaku osobu. Lozinka ili PIN broj moe se
zaboraviti, kartica se moe izgubiti, ali biometrijski podatak se ne gubi i niko drugi ga
ne moe koristiti za pristup sistemu.
U ovom radu se ne govori o samom principu prepoznavanja uzoraka, o principu

prepoznavanja otiska prsta. Ovaj biometrijski elemenat je dovoljno posmatrati kao
jedinstveni sigurnosni kljuni podatak za identifikaciju pristupa sistemu uenja na
daljinu ili nekom drugom aplikativnom sistemu.
U cilju efikasne mobilnosti studenata potrebno je kreirati smart karticu studenta

tako da pored Prepisa ocena, Ugovora o uenju i Informacionog paketa sadri i
biometrijski podatak nosioca smart kartice.
Struktura sadraja informacija na smart kartici se standardizuje u cilju

mobilnosti, jednostavnog korienja kartice u Evropskom prostoru visokog
obrazovanja.
Ovakav model se moe usvojiti kao standard Evropskog prostora visokog

obrazovanja zbog sadraja koji je memorisan na kartici, a koji je ve strukturno
propisan kroz principe Bolonjskog procesa:
8 Prepis ocena;
8 Dodatak diplomi;
8 Ugovor o uenju i
8 Informacioni paket visokokolske ustanove studenta ili diplomca.
81
http//:biolab.csr.unibo.it
Str. 154 (201)

7. ZAKLJUAK
Moje istraivanje u doktorskoj disertaciji posveeno je reevanju problema

pozicioniranja visokokolskih ustanova u kontekstu procesa reforme visokog
obrazovanja u svetu, a posebno na podruju Evrope, odnosno Evropske unije.
Istraivanje je potvrdilo da je visoko obrazovanje briga kako drave same po sebi, tako
i Evrope. Visoko obrazovanje je suoeno sa izazovima i potekoama kako u pogledu
finansiranja i jednakih uslova studiranja, tako i u pogledu usavravanja nastavnog
osoblja, poveanja i obezbeenja kvaliteta obrazovanja i istraivanja, konkurentnosti
diplomaca na tritu rada i uspostavljanja meunarodne kompetencije. Nove
tehnologije su novi izazov visokom obrazovanju sa aspekta naina na koje se znanje
stie, plasira, kako se znanju moe pristupiti i kako se znanje moe kontrolisati. Visoko
obrazovanje nije obavezno obrazovanje, ali se ono stimulie znajui vrednost znanja
visokoobrazovanih ljudi i mora biti prihvaeno kao proizvodni proces, proces u ijem
centru je student.
Prvi moj doprinos je u pronalaenju, odabiru, klasifikaciji, kritikoj analizi i

prezentovanju relevantnih dokumenata iz obimne grae koja se odnosi na Bolonjski
proces i obrazovanje za 21. vek. Analizirala sam meusobne veze izabranih
dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja i irih drutvenih promena koje karakteriu
fenomen globalizacije i drutvo znanja sa posebnim akcentom na znaaj i ulogu
informaciono-komunikacionih tehnologija u tom drutvu. Napredak drutva
podrazumeva i dalji razvoj obrazovanja uopte, a posebno visokog obrazovanja.
Drugi moj nauni doprinos odnosi se na analizu evropskog procesa visokog

obrazovanja i identifikaciju kljunih parametara ovog, Bolonjskim procesom
projektovanog, jedinstvenog Evropskog prostora visokog obrazovanja. O ovim
parametrima se mora voditi rauna kod modeliranja i implementacije visokokolske
ustanove koja mora biti kompatibilna sa Evropskim prostorom visokog obrazovanja
ukoliko eli da postane njegov integralni deo. Osobine ovog jedinstvenog obrazovnog
prostora, na koje sam posebno obratila panju, esencijalne su u procesu evaluacije, u
procesu obezbeenja kvaliteta i u procesu akreditacije visokokolske ustanove i njenih
studijskih programa.
Str. 155 (201)

U radu sam eleborirala vanost koncepta mobilnosti studenata i nastavnika kao

jedne od vezivnih komponenti jedinstvenog Evropskog prostora visokog obrazovanja
omoguenog prethodnim uvoenjem ECTS sistema, Evropskog sistema prenosa
bodova, i standardizovanim ciklusima akademskog obrazovanja u ukupnom trajanju od
osam godina. U sklopu koncepta mobilnosti, posebno sam obradila i eksplicitno
postavila veze izmeu dokumenata koji podravaju koncept mobilnosti, a to su
Informacioni paket, Dodatak diplomi, Ugovor o uenju i Prepis ocena.
Analizirajui neke razloge koji su doveli do reformskih procesa u oblasti

visokog obrazovanja, uvidela sam znaaj i ulogu sistema studija na daljinu u
visokoobrazovnom procesu i procesu doivotnog uenja.
Znaajan moj doprinos je u delu doktorske disertacije koji obrauje

problematiku pozicioniranja visokokolske ustanove iz oblasti informacionih
tehnologija. Prikupila sam i kritiki predstavila najvanije izvore koji obrauju problem
kreiranja i implementacije aktuelnih studijskih programa iz oblasti raunarstva.
Sintemom svih prethodno elaboriranih elemenata esencijalnih za uspostavljanje

i odravanje visokokolske ustanove iz oblasti uenja o informacionim sistemima i
tehnologijama u jedinstvenom Evropskom prostoru visokog obrazovanja EHEA, dala
sam konzistentan predlog reenja sluaja izuavanja fakulteta informacionih
tehnologija. Istakla sam aspekte studijskih programa, kao i sistema obezbeenja
kvaliteta koji je u veini postojeih obrazovnih sistema zapostavljen. Sistem
obezbeenja kvaliteta je detaljnije elaboriran i predstavlja moj znaajan doprinos u
doktorskoj disertaciji. Stoga sam posebnu panju posvetila moralnim naelima i
naelima profesionalne etike. Predloeno reenje sadri i praktine aspekte koncepta
mobilnosti.
Nauni i struni doprinos u doktorskoj disertaciji je u delu koji obrauje

integralni informacioni sistem visokokolske ustanove, posebno mogunost
implementacije novih tehnolokih reenja, smart kartice, koja koristi biometrijske
podatke u realizaciji sistema studija na daljinu i koncepta mobilnosti studenata.
Str. 156 (201)

8. LITERATURA I URL LINKOVI
Literatura:
1. Universal Declaration of Human Rights, United Nations 1948

2. Magna Charta Univerisitatum, Bolonja, 1988.
3. Sorbonne Joint Declaration, Joint declaration on harmonization of the
architecture of the European higher education system, Paris, 1998
4. The Bologna Declaration on the European space for higher education, Bologna
1998
5. Zoran . Avramovi, Miroslav M. Stojkovi, Stanislav D. Stankovi:
Ingenieurausbildung fuer die Jugoslawischen Eisenbahnen, Signal+Draht,
Tetzlaff Verlag, Hamburg, 88 (1996), 7/8, 31-34.
6. Zoran . Avramovi, Miroslav M. Stojkovi: Univerzitet u funkciji
obrazovanja inenjera za potrebe eleznice, Osmi kongres Saveza inenjera i
tehniara Jugoslavije, Beograd, Tehnika 52 (1997) 9-10, strana 54-57.
7. Zoran . Avramovi, Stanislav D. Stankovi, Miroslav M. Stojkovi:
Obrazovanje kadrova telematike struke za potrebe eleznice, Zbornik radova
simpozijuma: Multidisciplinarni pristup usklaenosti ljudskih potencijala sa
zahtevima razvoja eleznice i eleznice 51 (1995), 9, strana 965-969.
8. Zoran . Avramovi: Raunarstvo u nastavi na Univerzitetu u Beogradu,
Meunarodna konferencija: Pravci razvoja Univerzitetske nastave, Univerzitet
DIIT, Dnjepropetrovsk, Ukrajina (1998), 25-30.
9. Zoran . Avramovi i drugi: Harmonisation of Higher Education in
Telecommunications, Stability Pact funds, Technical University of Sofia,
Faculty of Communication Technologies, Sofija, Bugarska, 2001. godine.
10. Zoran . Avramovi i drugi: Studija programa razvoja kadrova TO-a Pritina
za period do 2005. godine, Saobraajni fakultet Institut Saobraajnog
fakulteta, Beograd, 1984. godine
11. ovi, B. Retorika, str 21, Banja Luka, 2007
12. T. Friedman (1999): The Lexus and the Olive Tree, Understanding
globalization, Farrar Straus Giroux, New York.
13. Flach, M The Information Society: The Role of Networks and Information
Str. 157 (201)

14. Evropski univerzitet 2010, AAOM 2001

15. The Virtual University. Models and Messages/Case Studies, UNESCO
Publishing/IIEP, May 2003
16. V. Pantovic, S. Dinic, D. Starcevic, Business and Internet Technologies
Introduction to Digital Economy, (Belgrade, Sebia: Energoprojekt, 2002.)
17. D. Tapscott, The Digital Economy - Promise and Peril in the Age of Networked
Intelligence, (McGrow-Hill, 1995)
18. D. Tapscott, A. Lowy, D. Ticoll, Blueprint to the Digital Economy - Creating
Wealth in the Era of EBusiness, (McGraw-Hill, 1998.)
19. V. Pantovic, S. Dinic, Lifelong Learning and New Technologies in
Energoprojekt, Energoprojekt Journal, No. 9, Yugoslavia, Belgrade, 1999, 37-
43.
20. T. Stewart, Intellectual Capital, (Currency and Doubleday, New York, 1997.)
21. D. Tsichritzis, Reengineering the University, Communications of the ACM,
Vol. 42, No. 6, June 1999, 93-100.
22. B. Furht, Handbook of Internet and Multimedia Systems and Applications,
(CRC Press & IEEE Press, 1999.)
23. S. Alessi, S. Trollip, Multimedia for Learning, (Allyn & Bacon 2001).
24. C. McCormack, D. Jones, Web-Based Education System, John Wiley & Sons,
1997.
25. V. Pantovic, N.Lazovic, D. Starcevic, The Role of Software Agents in
Distributed Virtual University, Proc.SNPD 00, Reims, France, May, 2000, 85-
89.
26. V. Pantovic, D. Starcevic, N. Lazovic, I. Uros, Corporate Virtual University
and Software Agents, Proc. ICEUT 2000, World Computer Congress, Beijing,
China, August, 2000, p. 263.
27. V. Pantovic, N. Lazovic, D. Starcevic, Improved Indexing for Distributed
Virtual University, Proc. IEEE Frontiers in Education Conference 2000, Kansas
City, MO, USA, October, 2000.
28. M. Davydov, Corporate Portals and E-Business integration, (McGraw-Hill
Companies, 2001).
Str. 158 (201)

29. S. Mellor, K. Scott, A. Uhl, D. Weise: MDA Distilled: Principles of Model-

Driven Architecture, (Addison Wesley Professional, 2004.)
30. C. Larman: Applying UML and Patterns: An Introduction to Object-Oriented
Analysis and Design and Iterative Development, Third Edition, (Addison
Wesley Professional, 2004.)
31. Bourgeois, E, Higher Education and research for ERA: Current trends and
challenges for the near future, Brussels, European Commision, 2002
32. Martin, E. Changing academic work: Developing the Learning Univerity,
Buckingham, UK: Society for research into Higher Education and Open
University Press, 1999
33. Van Damme, D. Standards and indicators in institutional and programme
accreditation in higher education. A conteptual framework and proposal. Paris:
UNESCO/CEPES, 2003.
34. American Federation of Teachers. (2000). Distance Education: Guidelines for
Good Practice. Washington, DC: AFT (AFL-CIO)
35. American Federation of Teachers. (2001). Is Online Education off Course? New
AFT Report Proposes Standards for Online Colleges. Press Release.
Washington, DC: AFT (AFL-CIO).
36. Bates, A. (2000). Managing Technological Change. San Francisco: Jossey-Bass
Higher and Adult education Series.
37. Berge, Z. (2001). Sustaining Distance Training: Integrating Learning
Technologies into the Fabric of the Enterprise. San Francisco: Jossey-Bass.
38. Bind, J. (1998). Communication and Intelligence: Distance education and
culture, Futures 30(8), 843 851.
39. Bloom, B. (1964). Taxonomy of Educational Objectives: The classification of
educational goals. New York: Longman.
40. Eaton, J. (2000). Core Academic Values, Quality, and Regional Accreditation:
The challenge of distance learning. Washington, DC: Council for Higher
Education Accreditation.
41. Gibson, C. C. (1998). Distance Learners in Higher Education. Madison, WI.:
Atwood
Str. 159 (201)

42. Gilbert, S. D. (2001). How to be a Successful Online Student. New York:

McGraw-Hill
43. Innovations in Distance Education. (1998). An Emerging Set of Guiding
Principles and Practices for the Design and Development of Distance
Education. University Park, PA: Pennsylvania State University.
44. Institute for Higher Education Policy. (2000). Quality on the Line: Benchmarks
for success in Internet-based distance education. Washington, DC: IHEP.
45. Institute for Higher Education Policy. (1999). Whats the Difference? A Review
of Contemporary Research on the Effectiveness of Distance Learning in Higher
Education. Washington, DC: IHEP.
46. Keegan, Desmond. (2000). Distance Training: Taking stock at a time of change.
London: Routledge: Falmer.
47. National Education Association. (2001). Focus on Distance Education. Update
7(2).
48. Schank, R. (2002). Designing World Class e-Learning. New York: McGraw-
Hill.
49. Smith, S. (1999). An Overview of Internet-Based Education: Challenges facing
online education providers. Berkeley, CA.: E-Curriculum Corporation.
50. Southern Regional Education Board (2000-2001). Essential Principles of
Quality: Guidelines for Web-based courses for middle grade and high school
students. Atlanta, GA: SREB Educational Technology Cooperative.
51. Toffler, A. (1970). Future Shock. New York: Random House
52. University of Illinois. (1999). Teaching at an Internet Distance: The pedagogy
of online teaching and learning. Chicago, IL.:Faculty Seminar
53. Wahlstrom, C., Williams, B., and Shea, P. (in press). The Successful Distance
Learning Student. Belmont, CA: Wadsworth.
54. Western Interstate Commission for Higher Education. (2001). Best Practices for
Electronically Offered Degree and Certificate Programs. Boulder, CO:
WICHE.
55. Main_doc/980525SORBONNE_DECLARATION.PDF
56. S. Hartad. Maximizing Research Impact by Maximizing Research Access Open
Access Archivangelism Friday, March 3. 2006
Str. 160 (201)

57. A. Bernuy. Collaborative Model in e-Learning, WCC 2006. 19th IFIP WORLD
COMPUTER CONGRESS. Santiago de Chile 2006.
58. Murtha Baca, Introduction to metadata : pathways to digital information (Los
Angeles, Calif.: Getty Information Institute, 1998).
59. James Rumbaugh , Ivar Jacobson , Grady Booch, The Unified Modeling
Language reference manual (Essex, UK: Addison-Wesley Longman Ltd.,
1998).
60. Colin Smythe, Frank Tansey, Robby Robson, IMS Learner Information Package
Best Practice & Implementation Guide, IMS Global Learning Consortium,Inc.,
2001.
61. ADL Technical Team, Sharable Content Object Reference Model (SCORM),
Advanced Distributed Learning (ADL), 2004.
62. Mark Norton, Jutta Treviranus, IMS Learner Information Package Accessibility
for LIP Best Practice and Implementation Guide, IMS Global Learning
Consortium, Inc., 2003.
63. Dillenbourg P., What do you mean by collaborative learning?, Collaborative-
learning: Cognitive and Computational Approaches, (Oxford: Elsevier, 1999, 1-
19).
64. C. Counterman et al, Sakai Java Framework, Technical Report Sakai Project,
2005. Available in: http://cvs.sakaiproject.org/release/1.5.1/docs/Sakai-Java-
Framework-1.5.0.pdf
65. D. Beder et al. The Tidia-AE Portifolio Tool: a case study of its development
following a component-based layered architecture. II Workshop Tidia FAPESP,
2005.
66. D. F. Ferraiolo, Proposed NIST Standard for Role-Based Access Control. ACM
Transactions on Information and System Security, 4 (3), 2001, 224274.
67. G. Bressan et al., Tool Manager, Tool Interface and Metadata for Tidia-ae
Learning Management System. II Workshop Tidia FAPESP, 2005.
68. JISC E-Learning Focus. Available in: http://www.elearning.ac.uk/elp
69. JISC E-Learning Framework. Available in:
http://www.elframework.org/framework/
Str. 161 (201)

70. L. Zaina et al. Designing the student interaction in eletronic learning. II

Workshop Tidia FAPESP, 2005.
71. L. Zaina et al. Designing the student interaction in eletronic learning. II
Workshop Tidia FAPESP, 2005.
72. M. J. Norton, The Sakai Architecture, NERCOMP Workshop. Sakai Special
Interest Group, 2004. Available in:
http://www.sakaiproject.org/documents/Nercomp9-23-04.pdf
73. Open Knowledge Initiative, O.K.I. ArchitecturalConcepts (Draf). Available in:
http://okicommunity.mit.edu/staticpages/index.php?page=docOKI 2003.
74. Open Knowledge Initiative. Available in: http://www.okiproject.org/.
75. S. Britain, A Review of Learning Design: Concept, Specifications and Tools.
JISC E-learning Pedagogy Programme, 2004. Available in:
http://www.jisc.ac.uk/uploaded_documents/ACF83C.doc.
76. Service Oriented Architecture Portal. Available in: http://www.service-
rchitecture.com/index.html.
77. Tidia-ae Portal. Available in: http://www.tidia.fapesp.br/portal. (panski)
78. IEEE Learning Technology Standards Committe (LTSC).Draft Standard for
Learning Object Metadata. Final Draft,
http://ltsc.ieee.org/wg12/files/LOM_1484_12_1_v1_Final_Draft.pdf .
79. POLSANI, P. R. Use and Abuse of Reusable Learning Objects. Journal of
Digital Information, v. 3, n. 4, Article No.164, 2003.
80. Mikuleck, J.;Poulov, P..The Innovative Teaching Methods in the Databases
Courses on FIM UHK. University of Hradec Krlov. Czech Republic.
81. IEEE LTSC P1484.12.1 Learning Object Metadata (LOM) specification,
version 1.0 ,Ed: Draft 6.4, August 2002.
82. Sutton, S.; Mason, J.. The Dublin Core and Metadata for Educational
Resources. Proceedings of the International Conference on Dublin Core and
Metadata Applications, October 2001.
83. Baruque, C.B. and MELO, R.N. Using Data Warehousing and Data Minining
Techniques for the Development of Digital Libraries for LMS. Proceedings of
the IADIS International Conference. Madrid, Spain. 6-9 October 2004.
Str. 162 (201)

84. Vladoiu, M. Learning Objects need badly Instructional Digital Libraries

Support; Informatics in Education International Journal Vol. 2, No. 2, 291-316.
85. Muramatsu, Brandon; Manduca, Cathryn A; Mardis, Marcia; Lightbourne,
James H; McMartin, Flora P. Panel: The National SMETE Digital Library
Program.
86. Mikulecka, J, e-DILEMA Socrates Project No 90683-CP-1-2001-Minerva,
University of Hradec Krlve, Czech Republik. Roma, september 2003.
87. Dublin Core Metadata Initiative. Dublin Core Metadata Element Set, Version
1.1: Reference Description, July 1999.
88. Cooley, R., Mobasher, B., Srivastava, J.; Web Mining:Information and Pattern
Discovery on the World Wide Web, 1997,
89. Fayyard, U.; Piatetsky-Shapiro, G. and Padraic, S. From Data mining to
Knowledge Discovery in Databases. American Association for Artificial
Intelligence, 1996, pp. 37-54.
90. Pea, J.; Lozano, J. and Larraaga, P. An Empirical Comparison of Four
Initialization Methods for the K-Means Algorithm. Pattern Recognition Letters,
Vo. 20, 1999, pp. 1027-1040
91. A.S.C. Leh, & A. Jobin, Striving for Quality Control in Distance Education,
Computers in Schools 19(3/4), 2002, 88-102.
92. B.S. Trice, Why Teach Online? Proc. E-Learn World Conference on E-
Learning in Corporate, Government, Healthcare, & Higher Education,
Phoenix, 2003.
93. W. Lan, M.K. Tallent-Runnels, W. Fryer, J. Thomas, S. Cooper, & K Wang, An
examination of the relationship between technology problems and teaching
evaluation of online instruction, The Internet and Higher Education, 6(4), 2003,
365-375.
94. A.P. Roval, A practical framework for evaluating online distance education
programs. The Internet and Higher Education, 6(2), 2003,109-124.
95. R. Hill & P. Serdyukov, Accelerated online methodology courses: Their
structure, procedures, and implementation issues, Proc. Commission for
Accelerated Programs Conference, Chicago, 2005.
Str. 163 (201)

96. Y. Yang & L.F. Cornelius, Preparing Instructors for Quality Online Instruction,
Online Journal of Distance learning Administration, 8(1), 2005.
97. P. Serdyukov & R. Hill, Building Relationships: A Model for Faculty Online
Professional Development Communities, Proc. E-Learn World Conference on
Elearning in Corporate, Government, Healthcare, & Higher Education,
Vancouver, B.C., 2005.
98. L. A. Heaton, R. Pauley & R. Childress, Quality Control for Online Graduate
Course Delivery: A Case Study, Computers in the Schools, 19(3/4), 2002, 103-
114.
99. P. Deubel, Learning from Reflections-Issues in Building Quality Online
Courses. Online Journal of Distance Learning Administration, 6(3), 2003.
100. N. Bowling, K. Ries, & L. Ivanitskaya, How effective are compressed
courses? On Target, 1(3),2002.
101. P. Serdyukov & N. Serdyukova, N., Intensive short term learning: some
approaches to contemporary adult education. Int. J. Cont. Engineering
Education and Lifelong Learning, 14(1/2), 2004, 58-67.
102. C. Greiner, N. Serdyukova, I. Subbotin, I. & P.Serdyukov, P., A changing
paradigm of adult learning: Accessible, accelerated, adaptable, applicable.
Proc.WCCE World Conference on Computers in Education,Cape Town, 2005.
103. I. Kabakci & H.F. Odabasi, H.F., Evaluation of an Online Faculty
development Course from the Point of View of Participants. Proc. E-Learn
World Conference on E-Learning in Corporate, Government Healthcare, &
Higher Education, Washington, D.C., 2004.
104. Computing Curricula 2005, The Overwiev Report, ACM, IEEE, 2006
105. IEEE Standard Glossary of Software Engineering Terminology, ANSI/IEEE
Standard 729-1983, TheInstitute of Electrical and Electronics Engineers, Inc.,
NY, 1983.
106. ACM/IEEE-Curriculum 2001 Task Force. Computing Curricula 2001,
CC2001, Computer Science. IEEE Computer Society Press and ACM Press,
December 2001. http://www.computer.org/curriculum or
http://www.acm.org/education/curricula.html
Str. 164 (201)

107. IEEE/ACM Joint Task Force on Computing Curricula. Computer Engineering

2004. Curriculum Guidelines for Undergraduate Degree Programs in
Computer Engineering, CE2004. IEEE Computer Society Press and ACM
Press, December 2004. http://www.computer.org/curriculum or
http://www.acm.org/education/curricula.html
108. Standard Glossary of Software Engineering Terminology. The Institute of
Electrical and Electronics Engineers IEEE Std 610.12-1990, Inc., NY, 1990.
109. The ACM SIGITE Task Force on IT Curriculum. Information Technology
2006, IT2006, Curriculum Guidelines for Undergraduate Degree Programs in
Information Technology. http://www.acm.org/education/curricula.html .
110. Quality Assurance Agency for Higher Education Computing. A Report on
Benchmark Levels for Computing UKQAA, 2000. Southgate House,
Gloucester, England, April 2000.
http://www.qaa.ac.uk/academicinfrastructure/benchmark/honours/computing.a
sp
111. A. K. Jain, R. Bolle, S. Pankanti (i drugi), Biometrics: Personal Identification
in Networked Society. Kluwer Academic, Decembar 1998.
112. R. M. Bolle, J. H. Connell, S. Pankanti, N. K. Ratha, A. W. Senior, Guide to
Biometrics. Springer, 2003.
113. .H. T. F. Rhodes, Alphonse Bertillon: Father of Scientific Detection. Abelard-
Schuman, New York, 1956.
114. R. Germain, A Califano, and S. Colville,Fingerprint matching using
transformation parameter clustering, IEEE Computational Science and
Engineering, Vol. 4, No. 4, pp. 42-49, 1997.
116. J.L. Wayman, Multi-Finger Penetration Rate and ROC Variability for
Automatic Fingerprint Identification Systems, in N. Ratha and R. Bolle
(eds.), Automatic Fingerprint Recognition Systems, Springer-Verlag, 2003.
117. L. Wayman, Technical Testing and Evaluation of Biometric Identification
Devices, in Biometrics: Personal Identification in Networked Society.
Kluwer Academic, December 1998
118. D. Maltoni, D. Maio, A.K.Jain, S.Prabhakar, Handbook of Fingerprint
Recognition, Springer, New York, 2003
Str. 165 (201)

119. T.C. Reeves, Alternative assessment approaches for online learning

environments in higher education, Educational Computing Research, 23(1),
2000, 101-111.
120. C.C. Chang, Construction and evaluation of a Webbased learning portfolio
system: An electronic assessment tool, Innovations in Education and
Teaching International, 38(2), 2001, 144-155.
121. UniSA, UniSAnet - the online learning environment of the University of South
Australia, Accessed: 10/4/2006; Available from:
http://www.unisa.edu.au/unisanethelp/quiz/default.asp.
122. N. Iahad & G.A. Dafoulas, The role of feedback in interactive learning
systems: A comparative analysis of computer-aided assessment for theoretical
and practical courses, Proc. IEEE International Conference onAdvanced
Learning Technologies (ICALT04), 2004, 535-539.
123. T.G. Cleaver & L.M. Elbasyouni, Student online assessment behaviors, IEEE
Transactions on Education, 48(3), 2005, 400-401.
124. IEEE Learning Technology Standards Committee http://ltsc.ieee.org
125. Hezemans, M. and Ritzen, M. (2002): Learning Environments: Three types
of Learning Environment, Tele-Learning: The Challenge for the Third
Millennium, IFIP Congress, Montreal, August 2000, Kluwer Academic
Publishers, Boston, pp. 185-192.
126. Hawryszkiewycz, I.T. (2004): Agent Support for Learner Groups
Proceedings of the 7th. IASTED International Conference on Computers and
Advanced Technology in Education, Hawaii, August 2004, pp. 432-437.
127. Hiltz, R. and Turoff, M. (2002): What makes learning networks effective?
Communications of the ACM, Vol. 45, No. 4, April, 2002, pp. 56-59.
128. Baylor, A., Kim, Y. (2003): Validating Pedagogical agent roles: Expert,
Motivator, and Mentor (2003): ED-Media 2003, 15th. Annual Conference on
Educational Multimedia, Hypermedia and Telecommunications, Hawaii, June
2003. 2003.
129. McArdle, G. (2005): Conceptual Agent Models for a Virtual reality and
Multimedia Learning Environment IASTED International Conference on
Str. 166 (201)

WEB-BASED-EDUCATION, (WBE), Grindelwald, Switzerland, Feb. 2005,

pp. 119-124.
Str. 167 (201)

URL Linkovi:
http://conventions.coe.int (ETS165)
http://europa.eu.int/comm/education/Tuning.html
http://europa.eu.int/comm/education/policies/2010_/doc/jir_concil_final.pdf
http://europa.eu.int/comm/education/socrates/ects.html
http://europa.eu.int/comm/education/programmes/socrates/ects_en.html
http://europa.eu.int/comm/education/Tuning.html;
http://ec.europa.eu./education/programmes/socrates/ects/index_en.html za ECTS
http://europa.eu.int/comm/education/programmes/socrates/ects_en.html ECTS
http://ec.europa.eu/education/programmes/socrates/ects/doc/ectskey_en.pdf REFERENCA
http://ec.europa.eu./education/policies/rec_qual/recognition/diploma_en.html DS
http://ec.europa.eu/education/policies/educ/bologna/bologna_en.html
http://ec.europa.eu/education/programmes/socrates Socrates
http://ec.europa.eu/education/programmes/socrates/ects/doc/ectskey_en.pdf
http://ec.europa.eu/education/programmes/llp/structure/erasmus_en.html Erasmus
http://ec.europa.eu/research/era/index_en.html
http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-
URL_ID=40219&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html unesco
http://www.aaen.edu.yu
http://www.bologna-bergen2005.no/Bergen/050509_Stocktaking.pdf
http://www.businesseurope.eu
http://www.coe.int/t/dg4/highereducation/ Council of Europe Higher Education section, High
Education and Research
http://www.cepes.ro UNESCO European Centre for Higher Education (CEPES)
http://www.enic-naric.net Mrea ENIC/NARIC
http://www.enqa.eu European Association for Quality Assurance in Higher Education (ENQA)
http://www.eurashe.be European Association of Institutions in Higher Education (EURASHE)
http://www.feani.org/EUR_ACE/EUR_ACE_Main_Page.htm EUR-ACE-Accreditation of
European Engineering Programmes and Graduates
http://www.itcilo.org/pub/ ILO Torino
http://www.itu.int/osg/spu/tnt/Documents
http://www.intconfhighered.org
http://www.sus.ba/qa/default.htm Jaanje kvalteta u BiH
Str. 168 (201)

http://www.un.org/millennium/declaration/ares552e.htm Milenijumska Deklaracija Ujedinjenih

Naroda
http://www.uni-dortmund.de/Web/en/index.html The Chemistry Eurobachelor Label CEBL
www.jointquality.org
www.dfes.gov.uk/bologna/ The Bologna Process
www.esib.org National Unions of Students in Europe (ESIB)
www.itu.int/digitalife/ ITU
www.let.rug.nl/TuningProject/index.htm
www.relint.deusto.es/tuningproject/index.htm
www.relint.deusto.es/TuningProject/index.htm University of Deusto, Bilbao panija
www.let.rug.nl/TuningProject/index.htm University of Groningent, Holandija
www.onesco.org UNESCO
www.braintrack.com Worldwide University index on internet
www.tuwien.ac.at Tehniki univerzitet u Beu
www.eua.be European University Association (EUA)
http://www.voanews.com/croatian/archive/2005 -08/2005-08-13-voa5.cfm Barbara Klein
http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/ Nova Web stranica Bolonjskog
procesa :
http://www.bologna2009benelux.org/ Oficial Bologna Homepage 2007-2009
www.dfes.gov.uk/londonbologna/ Bologna stocktaking
www.international.TUGgraz.at ofice of International Relations at TU Graz
http://www.international.tugraz.at/en/Bologna_TUGrazeng.htm Bologna Process at TU Graz
http://www.bmwf.gv.at/submenue/wissenschaft_aktuell/internationalisierung/ Bologna Process
in Austria
http://europa.eu.int/comm/education/policies/educ/bologna/bologna_en.html Bologna Process
http://europa.eu.int/comm/education/policies/educ/bologna/bologna.pdf Bologna Declaration
http://europa.eu.int/comm/education/prague.pdf Prag Communiqu
http://www.bologna-bergen2005.no/Docs/00 Sorbonne Declaration
http://www.bologna-bergen2005.no/Docs/00-Main_doc/030919Berlin_Communique.PDF
Berlin Communiqu
http://www.bologna-bergen2005.no/Docs/00-Main_doc/050520_Bergen_Communique.pdf
Bergen Kommuniqu
http://www.dfes.gov.uk/bologna/uploads/documents/LC18May07.pdf London Kommuniqu
http://www.enqa.net/ European Association for Quality Assurance
http://www.international.tugraz.at/en/ECTSeng.htm ECTS at TU Graz
Str. 169 (201)

http://www.bmbwk.gv.at/universitaeten/diplomasupplement/index.xml Diploma Supplement in

Austria
http://europa.eu.int/comm/education/policies/rec_qual/recognition/diploma_en.html Diploma
Supplement
http://www.unesco.org/iau/onlinedatabases/index.html International Association of
Universities - Higher Education Systems
http://www.icn.org/resources/glossary.html .Glossary of Terms for Higher Education and
Distance Learning, Indiana College Network Web Site,
http://www.unesco.org/education/studyingabroad/index.shtml UNESCO The Studying Abroad

site on Access, Mobility and Quality Assurance in Higher Education
http://www.obhe.ac.uk/ The Observatory on Borderless Higher Education
http://www.aca-secretariat.be/02projects/Quality_Review.htm ACADEMIC COOPERATION

ASSOCIATION Internationalisation Quality Review: Strengthening internationalisation
strategy: A service for higher education institutions offered by ACA - EUA IMHE in
cooperation with INQAAHE
http://www.aca-secretariat.be/05publications/aca_papers.htm ACA Papers on International

Cooperation in Education
http://www.acenet.edu/programs/international/ AMERICAN COUNCIL ON EDUCATION

http://www.eaie.nl/publications/ EUROPEAN ASSOCIATION FOR INTERNATIONAL
EDUCATION The Journal of Studies in International Education; The Occasional Papers-
EAIE.
http://opendoors.iienetwork.org/ INSTITUTE OF INTERNATIONAL EDUCATION Open

Doors izvetaji koji ukljuuju sveobuhvatne podatke o stranim studentima u US i amerikim
studentima koji studiraju u inostranstvu.
http://www.oecd.org/EN/about/0,,EN-about-624-20-no-no-no-624,00.html OECD. Centre for

Educational Research and Innovation OECD Forum on Trade in Educational Services
http://www.unesco.org/general/eng/infoserv/db/hedbib.shtml BIBLIOGRAPHIC DATABASE

ON HIGHER EDUCATIO (HEDBIB)
http://www.kaner.com/pdfs/dissertationStds.pdf C. Kaner. Dimensions of Excellence in a

Dissertation. Empirical research Methods. Florida Institute of Technology. 2002
http://www.dlib.org/dlib/september96/theses/09fox.html E. Fox. et al. National Digital Library

of Theses and Dissertations: A Scalable and Sustainable Approach to Unlock University
Resources. D-Lib Magazine September,1996).
http://polaris.gseis.ucla.edu/pagre/network.html P. Agre P. Networking on the Network: A

Guide to Professional Skills for PhD Students. Department of Information Studies, University
of California, Los Angeles Los Angeles, California USA, 2005
Str. 170 (201)

http://etd.vt.edu/background/ ETD: The Electronic Theses and Dissertations at Virgina Tech.
Str. 171 (201)

9. PRILOZI
BOLONJSKA DEKLARACIJA
EVROPSKO PODRUJE VISOKOOG OBRAZOVANJA
Zajednika deklaracija evropskih ministara obrazovanja
okupljenih u Bolonji 19. juna 1999.
Evropski proces, zahvaljujui izvanrednim postignuima poslednjih nekoliko

godina, postaje sve vie konkretna i relevantna realnost za Evropsku uniju i njene
graane. Izgledi za proirenje, zajedno sa odnosima koji se produbljuju sa drugim
evropskim zemljama, pruaju jo i ire dimenzije toj realnosti. U meuvremenu,
svedoci smo sve vee svesti u velikom delu politikog i akademskog sveta i u javnom
miljenju potrebe da se uspostavi potpunija i dalekosenija Evropa, naroito gradei na
njenim intelektualnim, kulturnim, drutvenim i naunim i tehnolokim dimenzijama, i
jaajui iste.
Evropa znanja sada je uveliko priznata kao nezamenjiv faktor za drutveni i

humani razvoj i kao neizbena komponenta za konsolidaciju i obogaivanje evropskog
graanskog dravljanstva, kadra da svojim graanima da neophodne sposobnosti da se
suoe sa izazovima novog milenijuma, zajedno sa sveu o zajednikim vrednostima i
pripadanju zajednikom drutvenom i kulturnom prostoru.
Znaaj obrazovanja i saradnje u obrazovanju u jaanju stabilnih, miroljubivih i

demokratskih drutava je univerzalno priznat kao najvaniji, utoliko vie s obzirom na
situaciju u jugoistonoj Evropi.
Sorbonska deklaracija od 25. maja 1998. godine, koja je poduprta ovim

obzirima, naglasila je centralnu ulogu univerziteta u razvoju evropskih kulturnih
dimenzija. Ta konvencija je istakla stvaranje evropskog podruja visokokolskog
obrazovanja kao kljuni nain promovisanja mobilnosti i mogunosti zapoljavanja
graana i ukupnog razvoja Kontinenta.
Str. 172 (201)

Nekoliko evropskih zemalja je prihvatilo poziv da se obaveu na postizanje

ciljeva postavljenih u toj deklaraciji, potpisivanjem iste, ili izraavajui svoje slaganje u
principu. Pravac kojim je krenulo nekoliko reformi visokokolskog obrazovanja, koje
su pokrenute u meuvremenu u Evropi, dokazao je odlunost mnogih vlada da deluju.
Evropske institucije visokokolskog obrazovanja, sa svoje strane, prihvatile su

izazov i uzele glavnu ulogu u izgradnji evropskog podruja visokokolskog
obrazovanja, takoe kao posledica fundamentalnih principa postavljenih u Bolonjskoj
Magna Charta Universitatum od 1998. Ovo je od najveeg znaaja, s obzirom na to da
nezavisnost i autonomija univerziteta osigurava da se sistemi visokokolskog
obrazovanja i naunoistraivakog rada neprekidno prilagoavaju promenama potreba,
zahtevima drutva i napretku naunog znanja.
Odreen je tok u pravom smeru i sa razumnom svrhom. Ostvarenje vee

kompatibilnosti i uporedivosti sistema visokokolskog obrazovanja, meutim, zahteva
stalan zamah da bi se sasvim postiglo. Mi treba da to podrimo kroz promovisanje
konkretnih mera za postizanje konkretnih koraka napred. Na sastanku od 18. juna
uestvovali su autoritativni eksperti i naunici iz svih naih zemalja i dali nam vrlo
korisne predloge za inicijative koje treba preduzeti.
Mi posebno moramo gledati na cilj poveavanja meunarodne konkurentnosti

evropskog sistema visokokolskog obrazovanja. Vitalnost i efikasnost svake civilizacije
moe se meriti atraktivnou svoje kulture za druge zemlje. Mi treba da osiguramo da
sistem evropskog visokokolskog obrazovanja stekne svetski nivo atraktivnosti jednak
naim izvanrednim kulturnim i naunim tradicijama.
Potvrivanjem svoje podrke optim principima postavljenim u Sorbonskoj

deklaraciji, mi se ukljuujemo u koordinaciju nae politike da za kratko vreme
dostignemo, a u svakom sluaju tokom prve decenije treeg milenijuma, sledee
ciljeve, za koje smatramo da su od primarnog znaaja za uspostavljanje evropskog
podruja visokokolskog obrazovanja i promociju evropskog sistema visokokolskog
obrazovanja irom sveta:
- usvajanje lako razumljivih i uporedivih sistema stepena studija, takoe kroz primenu
Dodatka diplomi, kako bi se promovisala mogunost zapoljavanja evropskih
Str. 173 (201)

graana i meunarodna konkurentnost evropskog sistema visokokolskog

obrazovanja;
- usvajanje sistema koji se u sutini zasniva na dva glavna ciklusa, dodiplomskom i

postdiplomskom. Pristup drugom ciklusu zahteva uspeno zavravanje prvog
ciklusa studija, koje traje najmnaje tri godine. Stepen koji se dodeljuje nakon prvog
ciklusa je relevantan i za evropsko trite rada kao odgovarajui nivo kvalifikacije.
Drugi ciklus treba da vodi do stepena magistra i/ili doktora, kao u mnogim
evropskim zemljama;
- uvoenje sistema kredita kao to je ECTS sistem kao pravog naina

promovisanja najrairenije studentske mobilnosti. Krediti bi se mogli stei i izvan
konteksta visokokolskog obrazovanja, ukljuujui uenje tokom celog ivota, pod
uslovom da ih priznaju dotini univerziteti prijema;
- promocija mobilnosti prevazilaenjem prepreka do delotvorne primene slobodnog

kretanja sa posebnom panjom na:
- za studente, pristupu mogunostima za studij i obuku i srodnim slubama;
- za nastavnike, istraivae i administrativno osoblje, priznavanju i valorizaciji

perioda provedenog u evropskom kontekstu vrei nauna istraivanja, u nastavi
i obuci, bez tete po njihova statutarna prava;
- promocija evropske saradnje na osiguranju kvaliteta u pogledu razvijanja

uporedivih kriterijuma i metodologija i
- promocija neophodnih evropskih dimenzija u visokokolskom obrazovanju,

naroito u pogledu razvoja nastavnog plana i programa, meuinstitucijske saradnje,
planova mobilnosti i objedinjenih programa studija, obuke i naunog istraivanja.
Mi se obavezujemo na postizanje ovih ciljeva u okviru naih institucionalnih

sposobnosti i uz potpuno uvaavanje raznolikosti kultura, jezika, nacionalnih
obrazovnih sistema i autonomije univerziteta da konsolidiramo evropsko podruje
visokokolskog obrazovanja. U tom cilju, mi emo slediti puteve meuvladine saradnje,
zajedno s nevladinim evropskim organizacijama koje imaju nadlenosti u
visokokolskom obrazovanju. Mi ponovo od univerziteta oekujemo da brzo i pozitivno
reaguju i aktivno doprinesu uspehu naih nastojanja.
Str. 174 (201)

Ubeeni da uspostavljanje evropskog podruja visokokolskog obrazovanja

zahteva konstantnu podrku, nadzor i prilagoavanje potrebama koje neprekidno
iskrsavaju, odluujemo da se ponovo sastanemo za dve godine, kako bismo ocenili
postignuti napredak i nove korake koje treba poduzeti.
Str. 175 (201)

LISABONSKA KONVENCIJA
KONVENCIJA O PRIZNAVANJU KVALIFIKACIJA IZ OBLASTI VISOKOG

OBRAZOVANJA U REGIONU EVROPE
Lisabon, 11. IV 1997.
Zemlje potpisnice ove konvencije,
Svesne injenice da je pravo na obrazovanje elementarno ljudsko pravo i da

visoko obrazovanje, koje slui kao sredstvo sticanja i unapreenja znanja, predstavlja
izuzetno veliko kulturno i nauno blago kako pojedinaca tako i drutva;
Smatrajui da visoko obrazovanje treba da igra vitalnu ulogu u promovisanju

mira, meusobnog razumevanja i tolerancije i stvaranju uzajamnog poverenja meu
narodima i nacijama;
Smatrajui da velika raznovrsnost obrazovnih sistema na podruju Evrope

odraava njenu kulturnu, drutvenu, politiku, filozofsku, versku i ekonomsku
raznovrsnost, to je izuzetno blago koje treba u potpunosti uvaavati;
U elji da omogue stanovnitvu itavog regiona da u potpunosti iskoristi veliku

vrednost raznovrsnosti tako to e iteljima svake drave i studentima obrazovnih
institucija svake od zemalja potpisnica olakati pristup obrazovnim resursima drugih
zemalja potpisnica, tanije tako to e olakati njihova nastojanja da nastave svoje
obrazovanje ili dovre odreeni period studija u institucijama visokog obrazovanja
drugih zemalja potpisnica;
Smatrajui da priznavanje zavrenih studija, sertifikata, diploma i zvanja

steenih u drugoj zemlji evropskog regiona predstavlja vanu meru u promovisanju
akademske mobilnosti izmeu zemalja potpisnica;
Pridajui veliku vanost principu institucionalne autonomije i svesne potrebe

ouvanja i zatite ovog principa;
Uverene da je nepristrasno priznavanje kvalifikacija kljuni element prava na

obrazovanje i drutvene odgovornosti;
Imajui u vidu konvencije Saveta Evrope i UNESCO-a koje se tiu akademskog

priznavanja u Evropi:
Str. 176 (201)

Evropsku konvenciju o jednakosti diploma koje vode sticanju prava prijema na

univerzitete (1953, ETS No.15)i njen Protokol (1964, ETS No.49);
Evropsku konvenciju o jednakosti duine trajanja univerzitetskih studija (1956,

ETS No.21);
Evropsku konvenciju o akademskom priznavanju univerzitetskih kvalifikacija

(1959, ETS No.32);
Konvenciju o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog

obrazovanja u dravama regiona Evrope (1979);
Evropsku konvenciju o optoj jednakosti duine trajanja univerzitetskih studija

(1990, ETS No.138);
Imajui takoe u vidu Meunarodnu konvenciju o priznavanju studija, diploma

i zvanja u oblasti visokog obrazovanju u arapskim i evropskim dravama koje se
granie sa Mediteranom (1976), usvojenu u okviru UNESCO-a, a koja delimino
obuhvata akademsko priznavanje u Evropi;
Vodei rauna o tome da ovu Konvenciju takoe treba razmatrati u kontekstu

UNESCO-ovih konvencija i Meunarodnih preporuka koje se odnose na druge regione
sveta, kao i u kontekstu potrebe za boljom razmenom informacija izmeu tih regiona;
Svesne opsenih promena u oblasti visokog obrazovanja u regionu Evrope od

vremena usvajanja pomenutih konvencija, promena koje su dovele do znatno uveane
diverzifikacije unutar nacionalnih sistema visokog obrazovanja i meu njima, kao i
potrebe za prilagoavanjem pravnih sredstava i postupaka koji bi odrazili ove pravce
razvoja;
Svesne potrebe za iznalaenjem zajednikih reenja za praktine probleme

priznavanja u regionu Evrope;
Svesne potrebe za poboljanjem tekuih postupaka priznavanja i potrebe da se

oni uine transparentnijim i bolje prilagoenim aktuelnoj situaciji u kojoj se nalazi
visoko obrazovanje u regionu Evrope;
Str. 177 (201)

Uverene u pozitivan znaaj Konvencije izraene i usvojene pod zajednikim

pokroviteljstvom Saveta Evrope i UNESCO-a, koja obezbeuje okvir za dalji razvoj
postupaka priznavanja u regionu Evrope;
Svesne vanosti obezbeivanja stalnih mehanizama implementacije u cilju

sprovoenja principa i odredbi ove Konvencije;
Usvojile su sledee:
Glava I: Definicije
lan I
Za potrebe ove Konvencije, sledei pojmovi imae sledee znaenje:
Pristup (visokom obrazovanju)
Pravo kvalifikovanih kandidata da konkuriu i budu uzeti u obzir za prijem u

institucije visokog obrazovanja.
Prijem (u institucije i programe visokog obrazovanja)
Akt omoguavanja kvalifikovanim kandidatima da pohaaju visokokolske

studije u datoj instituciji i/ili u okviru datog programa, ili sistem kojim se to omoguuje.
Ocenjivanje (institucija ili programa)
Proces kojim se ustanovljava obrazovni kvalitet institucije ili programa visokog

obrazovanja.
Ocenjivanje (individualnih kvalifikacija)
Pismena ocena ili evaluacija individualnih kvalifikacija steenih u inostranstvu

od strane nadlenog tela.
Ustanova nadlena za priznavanje
Telo zvanino ovlaeno da donosi obavezujue odluke o priznavanju

kvalifikacija steenih u inostranstvu.
Visoko obrazovanje
Str. 178 (201)

Sve vrste studijskih kurseva ili grupe studijskih kurseva, obuke ili obuavanja za
nauna istraivanja na nivou viem od srednjeg, koji odgovarajue nadlene ustanove
zemlje potpisnice priznaju kao deo svog sistema visokog obrazovanja.
Institucija visokog obrazovanja
Ustanova za sticanje visokog obrazovanja koju nadlena ustanova zemlje

priznaje kao deo svog sistema visokog obrazovanja.
Program visokog obrazovanja
Studijski kurs koji nadlena ustanova zemlje potpisnice priznaje kao deo svog
sistema visokog obrazovanja i ije zavravanje obezbeuje studentu kvalifikaciju
Period studija
Svaki deo programa visokog obrazovanja koji je bio ocenjen i dokumentovan, i

koji, iako sam po sebi ne predstavlja kompletni program studija, predstavlja znaajnu
potvrdu znanja ili sposobnosti.
Kvalifikacija
a) Kvalifikacija visokog obrazovanja
Svako zvanje, diploma ili drugi sertifikat izdat od strane nadlene ustanove koji
svedoi o uspenom zavretku programa visokog obrazovanja.
b) Kvalifikacija koja omoguava pristup visokom obrazovanju
Svaka diploma ili drugi sertifikat izdat od strane nadlenih vlasti koji svedoi o
uspenom zavretku obrazovnog programa i daje nosiocu kvalifikacije pravo da se
kandiduje za pristup visokom obrazovanju (upor. definiciju pristupa).
Priznavanje
Zvanina potvrda nadlene ustanove o vrednovanju obrazovne kvalifikacije

steene u inostranstvu radi pristupanja obrazovnim i/ili radnim aktivnostima.
Zahtevi
a) Opti zahtevi
Str. 179 (201)

Uslovi koji u svim sluajevima moraju biti ispunjeni da bi bio omoguen pristup
visokom kolstvu ili datom nivou istog, ili da bi se stekla kvalifikacija visokog
obrazovanja na datom nivou.
b) Posebni zahtevi
Uslovi koji, pored optih zahteva, moraju biti ispunjeni da bi se ostvario prijem
na odreeni program visokog obrazovanja ili da bi se stekla posebna kvalifikacija
visokog obrazovanja u odreenoj oblasti studija.
Glava II: Nadlenost ustanova
lan II-1
1. Tamo gde je centralna vlast zemlje potpisnice ovlaena da donosi odluke o

sluajevima priznavanja, tu zemlju potpisnicu treba odmah obavezati odredbama ove
Konvencije i preduzeti neophodne mere da bi se osigurala njihova primena na njenoj
teritoriji.
2. Tamo gde se donoenje odluka u pogledu priznavanja nalazi u nadlenosti

konstitutivnih delova zemlje potpisnice, zemlja potpisnica duna je da jednom od tela
kod kojih e Konvencija biti deponovana uputi kratku izjavu o svojim konstitutivnim
delovima ili strukturi u vreme potpisivanja Konvencije ili pri deponovanju instrumenata
ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupa ovoj Konvenciji, ili nakon toga. U tom
sluaju, nadleni organi konstitutivnih delova zemlje potpisnice koji budu tako
oznaeni preduzee neophodne mere kako bi obezbedili implementaciju odredaba ove
Konvencije na svojoj teritoriji.
3. Tamo gde je donoenje odluka u pogledu priznavanja u nadlenosti

pojedinanih obrazovnih institucija ili drugih tela, svaka zemlja potpisnica u skladu sa
svojom konstitutivnom strukturom prenee tekst ove Konvencije tim institucijama ili
telima i preduzee sve potrebne korake da podstakne povoljno razmatranje i primenu
njenih odredbi.
4. Odredbe paragrafa 1 i 2 ovog lana primenjivae se, mutatis mutandis, na

obaveze zemalja potpisnica koje proistiu iz sledeih lanova ove Konvencije.
lan II-2
Str. 180 (201)

U vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenta ratifikacije,

usvajanja, odobravanja ili pristupa Konvenciji, ili nakon toga, svaka drava, Sveta
stolica ili Evropska zajednica obavestie bilo deponenta ove Konvencije bilo organe
ovlaene da donose razliite vrste odluka u pogledu priznavanja.
lan II-3
Odredbe ove Konvencije ne mogu derogirati bilo kakve povoljnije odredbe koje
se tiu priznavanja kvalifikacija izdatih u nekoj od zemalja potpisnica, a koje su
sadrane ili proistiu iz postojeih ili buduih ugovora kojih zemlja potpisnica ove
Konvencije jeste ili moe postati potpisnica.
Glava III: Osnovni principi koji se tiu ocenjivanja kvalifikacija
lan III-1
1. Nosioci kvalifikacija izdatih u nekoj od zemalja potpisnica imae, po

podnetom zahtevu odgovarajuem telu, adekvatan pristup ocenjivanju tih kvalifikacija.
2. U ovom pogledu nee biti nikakve diskriminacije po bilo kom osnovu kao to
je kandidatov pol, rasa, boja koe, hendikepiranost, jezik, veroispovest, politiko ili
drugo ubeenje, nacionalno, etniko ili drutveno poreklo, pripadnost nacionalnoj
manjini, imovinski, status po roenju ili neki drugi, ili na osnovu bilo kojih drugih
okolnosti koje nisu merodavne za kvalifikaciju ije se priznavanje trai. Da bi osigurala
ovo pravo, svaka od zemalja potpisnica obavezuje se da naini odgovarajue uredbe o
ocenjivanju molbe za priznavanje kvalifikacija iskljuivo na osnovu steenih znanja i
sposobnosti.
lan III-2
Svaka od zemalja potpisnica obezbedie da procedure i kriterijumi koji se

koriste pri ocenjivanju i priznavanju kvalifikacija budu transparentni, koherentni i
pouzdani.
lan III-3
1. Odluke o priznavanju treba donositi na osnovu odgovarajuih informacija o

kvalifikacijama ije se priznavanje trai.
Str. 181 (201)

2. Na prvom mestu, odgovornost za pribavljanje adekvatnih informacija snosi

kandidat koji treba da obezbedi takve pravovaljane informacije.
3. Nezavisno od odgovornosti kandidata, institucije koje su izdale pomenute

kvalifikacije imae dunost da, postupajui po zahtevu kandidata i u razumnom roku,
prue relevantne informacije nosiocu kvalifikacija, instituciji ili nadlenim ustanovama
zemlje u kojoj se priznavanje trai.
4. Zemlje potpisnice treba da upute ili podstaknu sve obrazovne institucije u

okviru svojih obrazovnih sistema da udovolje svakom razumnom zahtevu za
informacijama potrebnim radi ocenjivanja kvalifikacija steenih u pomenutim
institucijama.
5. Odgovornost da dokae da prijava ne ispunjava relevantne zahteve, snosi telo

koje preduzima ocenjivanje.
lan III-4
Svaka zemlja potpisnica e, da bi olakala priznavanje kvalifikacija, obezbediti

adekvatne i jasne informacije o svom obrazovnom sistemu.
lan III-5
Odluke o priznavanju bie donete u okviru razumnog vremenskog roka koji e

unapred odrediti ustanova nadlena za priznavanje, a koji e se raunati od trenutka
kada sve neophodne informacije o predmetu postanu dostupne. Ukoliko se priznavanje
uskrauje, moraju se navesti razlozi za odbijanje priznavanja kvalifikacije i dati
informacije u vezi sa potrebnim merama koje kandidat moe preduzeti kako bi stekao
priznanje u sledeoj etapi. Ukoliko je priznavanje uskraeno, ili nije doneta nikakva
odluka, kandidat moe podneti albu u odgovarajuem vremenskom roku.
Glava IV: Priznavanje kvalifikacija kojima se stie pristup visokom

obrazovanju
lan IV-1
Svaka od zemalja potpisnica priznae one kvalifikacije izdate u drugim

zemljama potpisnicama koje ispunjavaju opte uslove za pristup visokom obrazovanju
u tim zemljama, a u cilju pristupanja programima iz oblasti svog sistema visokog
Str. 182 (201)

obrazovanja, osim ako se ne utvrdi da postoji sutinska razlika izmeu optih uslova
pristupa u zemlji u kojoj je steena kvalifikacija i u zemlji u kojoj se trai njeno
priznavanje.
lan IV-2
U svakom drugom sluaju, za zemlju potpisnicu e biti dovoljno da po

podnetom zahtevu omogui nosiocu kvalifikacije izdate u nekoj od drugih zemalja
potpisnica da dobije strunu ocenu kvalifikacije, i odredbe l. IV-1 primenjivae se
mutatis mutandis na takav sluaj.
lan IV-3
Tamo gde kvalifikacija omoguava pristup samo posebnim tipovima institucija

ili programa visokog obrazovanja u zemlji potpisnici u kojoj je steena, svaka druga
zemlja potpisnica odobrie nosiocu takvih kvalifikacija pristup slinim posebnim
programima u institucijama koje pripadaju njenom sistemu visokog obrazovanja, osim
ako se ne utvrdi da postoji sutinska razlika izmeu uslova pristupa u zemlji u kojoj je
kvalifikacija steena i u zemlji u kojoj se trai njeno priznavanje.
lan IV-4
Tamo gde prijem u odreene programe visokog obrazovanja, pored optih

uslova pristupa, zavisi od ispunjenja posebnih uslova, nadlene ustanove zemlje
potpisnice o kojoj je re mogu bilo propisati dodatne uslove nosiocima kvalifikacija
steenih u drugim zemljama bilo oceniti da li kandidati sa kvalifikacijama steenim u
drugim zemljama potpisnicama ispunjavaju ekvivalentne uslove.
lan IV-5
Tamo gde sertifikati o zavrenoj koli, u zemlji potpisnici u kojoj su steeni,

obezbeuju pristup visokom kolstvu samo u kombinaciji sa dodatnim kvalifikacionim
ispitima kao preduslovima za pristup, druge potpisnice mogu taj pristup usloviti istim
tim zahtevima ili ponuditi alternativu u okviru svojih obrazovnih sistema, kako bi se
zadovoljili ti dodatni uslovi. Svaka drava, Sveta stolica ili Evropska zajednica moe, u
trenutku potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenta ratifikacije, usvajanja,
odobravanja ili pristupa ovoj Konvenciji, ili nakon toga, obavestiti jedno od tela kod
kojih je ona deponovana, da e iskoristiti pogodnosti odreenog stava ovog lana,
Str. 183 (201)

navodei ime zemlje potpisnice u pogledu koje namerava da primeni ovaj lan, kao i
odgovarajue razloge za to.
lan IV-6
Bez krenja odredaba lanova IV-1, IV-2, IV-3, IV-4 i IV-5, prijem u datu
instituciju visokog obrazovanja, ili dati program u okviru takve institucije, moe biti
ogranien ili selektivan. U sluajevima kada je prijem u instituciju i/ili program visokog
obrazovanja selektivan, procedure prijema treba odrediti tako da se obezbedi da se
ocenjivanje kvalifikacija steenih u inostranstvu sprovede u skladu sa principima
pravednosti i nediskriminacije opisanim u Glavi III.
lan IV-7
Bez krenja odredaba lanova IV-1, IV-2, IV-3, IV-4 i IV-5, prijem u datu
instituciju visokog obrazovanja moe se usloviti kandidatovim pokazivanjem dovoljnog
poznavanja jezika ili jezika nastave u dotinoj instituciji ili ostalih naznaenih jezika.
lan IV-8
U zemljama potpisnicama u kojima se pravo na pristup visokom obrazovanju

moe stei na osnovu netradicionalnih kvalifikacija, sline kvalifikacije steene u
drugim zemljama potpisnicama bie ocenjene na slian nain kao netradicionalne
kvalifikacije steene u zemlji potpisnici u kojoj se trai priznavanje.
lan IV-9
U svrhu prijema u programe visokog obrazovanja, svaka od zemalja potpisnica

sprovee priznavanje kvalifikacija koje izdaju inostrane obrazovne institucije koje rade
na njenoj teritoriji zavisno od posebnih uslova nacionalnog zakonodavstva ili posebnih
sporazuma zakljuenih sa matinom zemljom potpisnicom takvih institucija.
Glava V: Priznavanje odreenih perioda studija
lan V-1
Svaka od zemalja potpisnica priznae odreene periode studiranja u okviru

programa visokog obrazovanja u drugoj zemlji potpisnici. To priznavanje obuhvatie
takve periode studiranja usmerene na zavretak visokokolskog programa u zemlji
potpisnici u kojoj se priznavanje trai, osim ako se ne utvrdi da postoji sutinska razlika
Str. 184 (201)

izmeu perioda studiranja okonanih u drugoj zemlji potpisnici i dela

visokoobrazovnog programa koji bi te periode zamenio u zemlji potpisnici u kojoj se
trai priznavanje.
lan V-2
U svakom drugom sluaju, za zemlju potpisnicu e biti dovoljno da po

podnetom zahtevu omogui osobi koja je okonala period studiranja u okviru programa
visokog obrazovanja u drugoj zemlji potpisnici da dobije ocenu tog perioda studiranja i
odredbe lana V-1 primenie se mutatis mutandis u tom sluaju.
lan V-3
Svaka od zemalja potpisnica treba da posebno olaka priznavanje perioda

studiranja:
a) ukoliko je postojao prethodni sporazum izmeu, s jedne strane institucije

visokog obrazovanja ili nadlene ustanove odgovorne za relevantan period studiranja i,
s druge strane, institucije visokog obrazovanja ili nadlene ustanove odgovorne za
priznavanje koje se trai; i
b) ukoliko je institucija visokog obrazovanja u kojoj je period studiranja

okonan izdala sertifikat ili uverenje o pohaanoj nastavi i poloenim ispitima koji
svedoe da je student uspeno ispunio postavljene uslove za dati period studiranja.
Glava VI: Priznavanje visokokolskih kvalifikacija
lan VI-1
U meri u kojoj je odluka o priznavanju zasnovana na znanju i sposobnostima

osvedoenim u kvalifikacijama visokog obrazovanja, svaka od zemalja potpisnica
priznae kvalifikacije visokog obrazovanja dodeljene u drugoj zemlji potpisnici, osim
ako se ne utvrdi da postoji sutinska razlika izmeu kvalifikacije ije se priznavanje
trai i odgovarajue kvalifikacije u zemlji potpisnici u kojoj se ono trai.
lan VI-2
U svakom drugom sluaju, bie dovoljno da zemlja potpisnica po podnetom

zahtevu omogui nosiocu kvalifikacije visokog obrazovanja koja je izdata u nekoj od
Str. 185 (201)

drugih zemalja potpisnica da dobije ocenu te kvalifikacije i odredbe lana VI-1

primenice se mutatis mutandis na takav sluaj.
lan VI-3
Priznavanje u jednoj od zemalja potpisnica kvalifikacije visokog obrazovanja

koja je izdata u drugoj zemlji potpisnici imae jednu ili obe od sledeih posledica:
a) pristup daljim studijama visokog obrazovanja, ukljuujui relevantne ispite

i/ili pripreme za doktorat pod istim uslovima koji vae za nosioce kvalifikacija u zemlji
potpisnici u kojoj se trai priznavanje;
b) korienje akademske titule u skladu sa zakonima i propisima zemlje

potpisnice ili nadlenost nad tim korienjem u zemlji potpisnici u kojoj se trai
priznavanje. Pored toga, priznavanje e olakati pristup tritu rada koje podlee
zakonima i propisima zemlje potpisnice ili je u nadlenosti zemlje potpisnice u kojoj se
trai priznavanje.
lan VI-4
Ocena kvalifikacije visokog obrazovanja izdate u drugoj zemlji potpisnici, od

strane neke zemlje potpisnice, moe biti u vidu:
a) uoptenog miljenja za potrebe zaposlenja;
b) miljenja upuenog obrazovnoj instituciji u cilju prijema u njene programe;
c) miljenja upuenog bilo kojoj drugoj ustanovi nadlenoj za priznavanje.
lan VI-5
Svaka zemlja potpisnica moe priznati kvalifikacije visokog obrazovanja koje

su izdate u inostranim obrazovnim institucijama koje deluju na njenoj teritoriji zavisno
od posebnih uslova nacionalnog zakonodavstva ili posebnih sporazuma zakljuenih sa
matinom zemljom potpisnicom takvih institucija.
Glava VII: Priznavanje kvalifikacija izbeglica, raseljenih lica i lica sa statusom

izbeglice
lan VII
Str. 186 (201)

Svaka zemlja potpisnica preduzee sve izvodljive i razumne korake u okviru

vlastitog obrazovnog sistema i u skladu sa njegovim konstitutivnim, pravnim i
regulativnim odredbama kako bi usavrila procedure pravednog i efikasnog ocenjivanja
da li izbeglice, raseljena lica i lica sa statusom izbeglica ispunjavaju relevantne uslove
za pristup visokom obrazovanju, daljim programima visokog obrazovanja ili radnim
aktivnostima, ak i u sluajevima kada se kvalifikacije steene u jednoj od zemalja
potpisnica ne mogu dokazati odgovarajuom dokumentacijom.
Glava VIII: Informacije o ocenjivanju institucija i programa visokog

obrazovanja
lan VIII-1
Svaka zemlja potpisnica treba da obezbedi adekvatne informacije o svakoj

instituciji koja pripada njenom sistemu visokog obrazovanja i o svakom programu koji
vode te institucije, kako bi nadlenim ustanovama drugih zemalja potpisnica omoguile
da konstatuju da li kvalitet kvalifikacija izdatih u tim institucijama opravdava
priznavanje u zemlji potpisnici u kojoj se priznavanje trai. Takve informacije e biti
dostavljene u sledeem vidu:
a) u sluaju zemalja potpisnica koje imaju ustanovljen sistem formalnog

ocenjivanja institucija i programa visokog obrazovanja: informacije o metodima i
rezultatima ovog ocenjivanja i standardima kvaliteta specifinog za svaku pojedinu
vrstu sticanja kvalifikacija visokog obrazovanja ili programa koji vode ka sticanju tih
kvalifikacija;
b) u sluaju zemalja potpisnica koje jo nisu ustanovile sistem formalnog

ocenjivanja institucija i programa visokog obraozvanja: informacije o priznavanju
razliitih kvalifikacija steenih u bilo kojoj instituciji visokog obrazovanja ili u okviru
nekog programa visokog obrazovanja koji pripada njihovim sistemima visokog
obrazovanja.
lan VIII-2
Svaka zemlja potpisnica donee adekvatne odredbe u vezi sa razvijanjem,

odravanjem i obezbeivanjem:
Str. 187 (201)

a) pregleda razliitih tipova institucija visokog obrazovanja koje pripadaju

njenom visokokolskom sistemu sa svojstvenim karakteristikama svakog pojedinanog
tipa institucije;
b) spiska priznatih institucija (javnih i privatnih) koje pripadaju njenom sistemu

visokog obrazovanja uz ukazivanje na ovlaenja tih institucija da dodele razliite vrste
kvalifikacija i uslova za pristup svakom pojedinom tipu institucije i programa;
c) opisa programa visokog obrazovanja;
d) spiska obrazovnih institucija smetenih izvan njene teritorije koje zemlja

potpisnica smatra delom svog obrazovnog sistema.
Glava IX: Informacije u vezi sa problemima priznavanja
lan IX-1
Da bi se olakalo priznavanje kvalifikacija na polju visokog obrazovanja, zemlje

potpisnice e se obavezati da ustanove transparentne sisteme za celovit opis steenih
kvalifikacija.
lan IX-2
1. Priznajui potrebu za relevantnom, preciznom i aktuelnom informacijom,

svaka zemlja potpisnica e ustanoviti ili odravati nacionalni informacioni centar i
obavestiti jedno od tela kod kojih je Konvencija deponovana o ustanovljavanju takvog
centra ili o svim promenama u vezi s tim.
2. U svakoj zemlji potpisnici, nacionalni informacioni centar treba da:
a) olaka pristup ovlaenim i preciznim informacijama o sistemu visokog

obrazovanja i kvalifikacijama visokog obrazovanja u zemlji u kojoj se nalazi;
b) olaka pristup informacijama o sistemima visokog obrazovanja i

kvalifikacijama drugih zemalja potpisnica;
c) prui miljenje ili informacije u vezi sa problemima priznavanja i ocenjivanja

kvalifikacija u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima.
3. Svaki nacionalni informacioni centar treba da ima na raspolaganju neophodna

sredstva koja e mu omoguiti da ispuni svoje funkcije.
Str. 188 (201)

lan IX-3
Zemlje potpisnice e preko nacionalnih informacionih centara ili na neki drugi

nain unapreivati korienje Dodatka o diplomama UNESCO-a ili Saveta Evrope ili
nekog drugog slinog dokumenta od strane institucija visokog obrazovanja zemalja
potpisnica.
Glava X: Mehanizmi implementacije
lan X-1
Sledea tela imae zadatak da nadziru, unapreuju i olakavaju implementaciju

ove Konvencije:
a) Komitet Konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog

obrazovanja u regionu Evrope;
b) Evropska mrea nacionalnih informacionih centara o akademskoj mobilnosti

i priznavanju (ENIC Network) ustanovljena odlukom Komiteta ministara Saveta
Evrope 9. VI 1994. i Regionalnog komiteta za Evropu UNESCO-a 18. VI 1994.
lan X-2
1. Komitet Konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog

obrazovanja u regionu Evrope (u daljem tekstu: Komitet) se ovim ustanovljava. On e
se sastojati od po jednog predstavnika svake zemlje potpisnice.
2. U svrhu primene lana X-2, termin zemlja potpisnica nee se primenjivati

na Evropsku zajednicu.
3. Drave pomenute u lanu XI-1.1 i Sveta stolica, ukoliko se ne nalaze meu

zemljama potpisnicama ove Konvencije, Evropska zajednica i predsednik ENIC
Network-a mogu uestvovati na sastancima Komiteta kao posmatrai. Predstavnici
vladinih i nevladinih organizacija angaovanih na polju priznavanja kvalifikacija u
regionu Evrope takoe mogu biti pozvani da posete sastanke Komiteta kao posmatrai.
4. Predsednik Regionalnog komiteta UNESCO-a za primenu Konvencije o

priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u dravama koje
pripadaju regionu Evrope bie pozvan da uestvuje na sastancima Komiteta kao
posmatra.
Str. 189 (201)

5. Komitet e unapreivati primenu ove Konvencije i nadgledati njenu

implementaciju. U tom cilju on, voljom veine zemalja potpisnica, moe da usvoji
preporuke, deklaracije, protokole i vidove delovanja dokazane u praksi kako bi pokazao
put nadlenim organima zemalja potpisnica za implementaciju ove Konvencije i
razmatranje zahteva za priznavanje kvalifikacija visokog obrazovanja. Iako ti
dokumenti nee biti obavezujui za zemlje potpisnice, one treba da uloe velike napore
da ih primene, skrenu panju nadlenih ustanova na pomenute tekstove i podstaknu
njihovu primenu. Komitet e zatraiti miljenje ENIC Network-a pre donoenja svojih
odluka.
6. Komitet e izvetavati relevantna tela Saveta Evrope i UNESCO-a.
7. Komitet e odravati veze sa Regionalnim Komitetom UNESCO-a za

primenu konvencija o priznavanju studija, diploma i zvanja iz oblasti visokog
obrazovanja usvojenih pod pokroviteljstvom UNESCO-a.
8. Veina zemalja potpisnica sainjavae kvorum.
9. Komitet e usvojiti svoj statut. Sastajae se na redovnim sednicama barem

svake tri godine. Komitet e se po prvi put sastati u roku od godinu dana nakon
stupanja ove Konvencije na snagu.
10. Sekretarijat Komiteta e biti zajedniki poveren Generalnom sekretaru

Saveta Evrope i glavnom direktoru UNESCO-a.
lan X-3
1. Svaka od zemalja potpisnica e kao lana Evropske mree nacionalnih

informacionih centara o akademskoj mobilnosti i priznavanju kvalifikacija (ENIC
Network) naimenovati nacionalni informacioni centar ustanovljen ili odravan u skladu
sa lanom IX-2. U sluajevima kada su u zemlji potpisnici u skladu sa lanom IX-2
ustanovljeni ili se odravaju razliiti nacionalni centri, svi oni bie lanovi Mree, ali
e takvi nacionalni informacioni centri raspolagati samo jednim glasom.
2. ENIC Network e, zahvaljujui svom sastavu ogranienom na nacionalne

informacione centre zemalja potpisnica Konvencije, potpomagati i uestvovati u
praktinoj implementaciji Konvencije, koju e sprovoditi nadlene nacionalne
Str. 190 (201)

ustanove. Mrea e se okupljati barem jedanput godinje na plenarnoj sednici. Mrea e

izabrati svog predsednika i administraciju u skladu sa poverenim mandatom.
3. Sekretarijat ENIC Networka e biti zajedniki poveren generalnom sekretaru

Saveta Evrope i generalnom direktoru UNESCO-a.
4. Zemlje potpisnice e preko ENIC Network saraivati sa nacionalnim

informacionim centrima drugih zemalja potpisnica, naroito tako to e im
omoguavati da prikupe sve informacije korisne za nacionalne informacione centre u
aktivnostima koje su u vezi sa priznavanjem akademskih diploma i akademskom
mobilnou.
Glava XI: Zavrne odredbe
lan XI-1
1. Ovu Konvenciju mogu potpisati:
a) drave lanice Saveta Evrope
b) drave lanice evropskog regiona UNESCO-a
c) bilo koja druga potpisnica, drava ugovornica ili zemlja potpisnica Evropske
konvencije o kulturi Saveta Evrope i/ili potpisnica Konvencije UNESCO-a o
priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u dravama koje
pripadaju regionu Evrope, koja je pozvana na Diplomatsku konferenciju kojoj je
povereno usvajanje ove Konvencije.
2. Te drave i Sveta stolica mogu izraziti svoju spremnost da se obaveu:
a) potpisom koji ne uslovljava ratifikaciju, usvajanje ili odobravanje; ili
b) potpisom koji je podloan ratifikaciji, usvajanju ili odobravanju, a koga prati

ratifikacija, usvajanje ili odobravanje; ili
c) pristupanjem Konvenciji.
3. Potpisi e biti deponovani kod jednog od predvienih tela. Instrumenti

ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupanja ovoj Konvenciji bie deponovani kod
jednog od tih tela.
lan XI-2
Str. 191 (201)

Ova Konvencija e stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku

jednomesenog perioda od trenutka kada pet drava, ukljuujui najmanje tri drave
lanice Saveta Evrope i/ili evropskog regiona UNESCO-a izraze svoju spremnost da se
obaveu Konvencijom. Za svaku drugu dravu ona e stupiti na snagu prvog dana u
mesecu po isteku jednomesenog perioda od datuma njihovog pristanka da budu
obavezane ovom Konvencijom.
lan XI-3
1. Nakon stupanja ove Konvencije na snagu, svaka drava osim onih koje
potpadaju pod jednu od kategorija nabrojanih u lanu XI-1, moe da zatrai pristupanje
Konvenciji. Svaki zahtev u ovom smislu bie upuen jednom od tela kod kojih je
Konvencija deponovana, koji e ga proslediti zemljama potpisnicama najmanje tri
meseca pre sastanka Komiteta Konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog
obrazovanja u regionu Evrope. Telo kod koga je Konvencija deponovana e takoe
informisati Komitet ministara Saveta Evrope i Izvrni odbor UNESCO-a.
2. Odluka da se drava koja uputi takav zahtev pozove da pristupi ovoj

Konvenciji bie doneta na osnovu dvotreinske saglasnosti zemalja potpisnica.
3. Nakon stupanja na snagu ove Konvencije, Evropska zajednica moe joj

pristupiti na osnovu zahteva svojih lanica koji e biti upuen jednom od tela kod kojih
je Konvencija deponovana. U ovom sluaju, lan XI-3.2. se nee primenjivati.
4. to se tie bilo koje drave koja pristupa ili Evropske zajednice, Konvencija
e stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku jednomesenog perioda po polaganju
instrumenta pristupanja Konvenciji kod jednog od tela kod koga je ona deponovana.
lan XI-4
1. Zemlje potpisnice ove Konvencije koje su istovremeno zemlje potpisnice

jedne ili vie sledeih konvencija:
Evropska konvencija o jednakosti diploma koje vode sticanju prava prijema na

univerzitete (1953, ETS No.15), i njen Protokol (1964, ETS No. 49);
Evropska konvencija o jednakosti duine trajanja univerzitetskih studija (1956,

ETS No. 21);
Str. 192 (201)

Evropska konvencija o akademskom priznavanju univerzitetskih kvalifikacija

(1959, ETS No. 32);
Meunarodna konvencija o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti

visokog obrazovanja u arapskim i evropskim dravama koje se granie sa Mediteranom
(1976);
Konvencija o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog

obrazovanja u dravama koje pripadaju regionu Evrope (1979);
Evropska konvencija o optoj jednakosti duine trajanja univerzitetskih studija

(1990, ETS 138)
a) primenie odredbe ove Konvencije u svojim uzajamnim odnosima;
b) nastavie sa primenom gore navedenih konvencija ije su potpisnice u

odnosima sa drugim dravama potpisnicama tih konvencija ali ne i ove Konvencije.
2. Zemlje potpisnice ove Konvencije obavezne su da se uzdre od potpisivanja

bilo koje od konvencija pomenutih u paragrafu 1, ije ve nisu potpisnice, sa izuzetkom
Meunarodne konvencije o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog
obrazovanja u arapskim i evropskim dravama koje se granie sa Mediteranom.
lan XI-5
1. Svaka drava moe, u trenutku potpisivanja ili deponovanja svojih

instrumenata ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupanja Konvenciji, odrediti
podruja na koja e se primeniti ova Konvencija.
2. Svaka drava moe bilo kad kasnije, izjavom upuenom jednom od tela kod
kojih je Konvencija deponovana, proiriti primenu ove Konvencije na bilo koje drugo
podruje navedeno u izjavi. to se tie tog podruja, na takvo podruje Konvencija e
stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku jednomesenog perioda od trenutka
kada telo kod koga je Konvencija deponovana primi takvu izjavu.
3. Svaka izjava data u smislu prethodna dva paragrafa moe biti opozvana u
pogledu svake teritorije odreene takvom izjavom podneskom upuenim jednom od
tela kod kojih je Konvencija deponovana. Opoziv e postati pravosnaan prvog dana u
Str. 193 (201)

mesecu po isteku jednomesenog perioda od dana prijema takvog podneska od strane

dotinog tela.
lan XI-6
1. Svaka zemlja potpisnica, u bilo kom trenutku, moe istupiti iz ove

Konvencije putem objave upuene jednom od tela kod kojih je ona deponovana.
2. Takvo istupanje postae pravosnano prvog dana u mesecu po isteku

vremenskog perioda od dvanaest meseci od dana prijema obavetenja od strane
dotinog tela. Ipak, takvo otkazivanje nee uticati na odluke o priznavanju prethodno
donete na osnovu odredbi ove Konvencije.
3. U pogledu prekida ili suspenzije pravovaljanosti ove Konvencije kao

posledica krenja odredbe bitne za ispunjenje cilja ili svrhe ove Konvencije od strane
zemlje potpisnice, postupie se u skladu sa meunarodnim pravom.
lan XI-7
1. Svaka drava, Sveta atolica ili Evropska zajednica moe, u trenutku

potpisivanja ili deponovanja instrumenata ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili
pristupanja, objaviti da zadrava pravo da u celosti ili delimino ne primeni jedan ili
vie od sledeih lanova ove Konvencije: lan IV-8, lan V-3, lan VI-3, lan VIII-2,
lan IX-3.
Druga prava ne mogu se zadravati.
2. Svaka zemlja potpisnica koja je na osnovu prethodnog paragrafa zadrala

pravo moe ga u potpunosti ili delimino povui putem objave upuene jednom od tela
kod kojih je Konvencija deponovana. Povlaenje e postati pravosnano od dana
prijema obavetenja od strane tog tela.
3. Zemlja potpisnica koja je zadrala pravo u pogledu neke od odredbi ove

Konvencije ne moe traiti primenu te odredbe od strane bilo koje druge potpisnice;
ona ipak moe, ako je delimino ili uslovno zadrala pravo, traiti primenu te odredbe u
onoj meri u kojoj je i sama prihvata.
Str. 194 (201)

lan XI-8
1. Nacrt izmena ove Konvencije moe usvojiti Komitet Konvencije o

priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u regionu Evrope koji se
sastoji od dvotreinske veine zemalja potpisnica.
Svaki nacrt izmena usvojen na takav nain bie prikljuen Protokolu

Konvencije. Protokol treba da odredi modalitete njegovog stupanja na snagu i u svakom
sluaju e zatraiti da zemlje potpisnice izraze saglasnost da budu obavezane njime.
2. Na osnovu procedure iz gore pomenutog paragrafa br. 1 ne mogu se donositi

izmene Glave III ove Konvencije.
3. Svaki predlog izmena e biti saopten jednom od tela kod kojih je Konvencija
deponovana, a koji je duan da ga prosledi zemljama potpisnicama najmanje tri meseca
pre odravanja sastanka Komiteta. To telo takoe mora obavestiti Komitet ministara
Saveta Evrope i Izvrni odbor UNESCO-a.
lan XI-9
1. Generalni sekretar Saveta Evrope i glavni direktor Obrazovne, naune i

kulturne organizacije Ujedinjenih nacija (UNESCO) bie tela kod kojih e ova
Konvencija biti deponovana.
2. Telo kod koga je deponovan neki akt, objava ili predstavka, obavestie
zemlje potpisnice ove Konvencije, kao i ostale drave lanice Saveta Evrope i/ili
Evropskog regiona UNESCO-a o:
a) svakom potpisivanju;
b) deponovanju bilo kog instrumenta ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili

pristupanja;
c) svakom datumu stupanja na snagu ove Konvencije u skladu sa odredbama

lanova XI-2 i XI-3.4;
d) svakom zadravanju prava pri sprovoenju odredbi lana XI-7 i povlaenju

svakog zadranog prava pri sprovoenju odredbi lana XI-7;
e) svakom istupanju iz ove Konvencije pri sprovoenju lana XI-6;
f) svim objavama nainjenim u skladu sa odredbama lana II-1 ili lana II-2;
Str. 195 (201)

g) svim izjavama nainjenim u skladu sa odredbama lana IV-5;
h) svakom zahtevu za pristupanje ovoj Konvenciji podnetom u skladu sa

odredbama lana XI-3;
i) svakom predlogu iznetom u skladu sa odredbama lana XI-8;
j) svakom drugom aktu, objavi ili predstavci koja se tie ove Konvencije.
3. Telo kod koga je deponovana Konvencija, koje primi predstavku ili obavesti
zemlje potpisnice u skladu sa odredbama ove Konvencije, smesta e o tome obavestiti i
druga tela kod kojih je deponovana Konvencija.
Dole potpisani predstavnici, budui ovlaeni po propisu, potpisali su ovu

Konvenciju.
Zakljueno u Lisabonu 11. aprila 1997, na engleskom, francuskom, ruskom i

panskom jeziku, ije su verzije podjednako punovane, u dve kopije, od kojih e jedna
kopija biti deponovana u arhiv Saveta Evrope, a druga u arhiv Obrazovne, naune i
kulturne organizacije Ujedinjenih nacija. Overena kopija bie poslata svakoj od drava
spomenutih u lanu XI-1, Svetoj stolici, Evropskoj zajednici i Sekretarijatu Ujedinjenih
nacija.
Str. 196 (201)

Formular za opis studijskog predmeta
Str. 197 (201)

Str. 198 (201)

Str. 199 (201)

Str. 200 (201)

Str. 201 (201)

Gordana Radic-Novi Polozaj Visoko Skolske Ustanove Iz Oblasti Inform. Tehnol

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Gordana Radic-Novi Polozaj Visoko Skolske Ustanove Iz Oblasti Inform. Tehnol

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Mr Gordana Radi

NOVI POLOAJ VISOKOKOLSKIH USTANOVA IZ

Prof. dr Duan Starevi Prof. dr Zoran . Avramovi

Banja Luka, 2007.

Ime i prezime: GORDANA RADI

Datum i mesto roenja: 12. 6.1949. Beograd

Naziv fakulteta i datum Elektrotehniki fakultet, Banja Luka, 2. 11. 1974.

Oblast optih osobina generalisanih brzih

Magistarski rad, Sveuilite u Zagrebu

Prepoznavanje uzoraka i modeliranje odreenog

Datum odbrane rada: 2. 3.1984. godine

Doktorska disertacija, Univerzitet APEIRON

Novi poloaj visokokolskih ustanova iz oblasti

Datum odbrane disertacije: 16.12.2007. godine

3.7. Doivotno uenje .................................................................................................. 96

Slika broj: Strana:

1. Akademske i strune studije 79

2. ematski prikaz Ugovora o uenju 86

3. Blok ema Web sajta uenja na daljinu 93

5. Oblasti primene raunarskih disciplina nakon 1990.

7. Kompjuterske nauke 117

8. Bolonjski proces 122

9. Blok dijagram potrebnih zahteva u obrazovanju 123

10. Blok dijagram modela rada visokokolske ustanove 124

13. Prouavanje teme u sistemu uenja na daljinu 148

14. ematski prikaz logike strukture uenja na daljinu 149

15. Uticaj smart kartice i biometrije na sigurnost 152

16. Model sistema za personalnu verifikaciju identiteta 153

Broj tabele: Strana:

Tabela 1. Stepen implementacije Bolonjskog procesa 50

Tabela 3. Rezultati ankete o implementaciji Bolonjskog procesa

Tabela 5. ECTS skala ocenjivanja 84

Tabela 6. Uporedna tabela predmeta sa teinskim vrednostima 109

Tabela 7. Ne-raunarski predmeti sa teinskim vrednostima 110

AAOM Alternativna Akademska Obeazovna Mrea Srbije

ACA Academic Cooperation Association

ACM Association for Computing Machinery

AIS Association for Information Systems

AULA Asociacion de las Universidades de Latinoamerica

ARPA Advanced Research Project Agency

BFUG (Bologna Follow-Up Group) - Grupa za promovisanje Bolonjskog

BK Body of knowledge - Katalog znanja

CARDS Community Asssistance Recognition Defelopment and Stabilisation

CEB UN-Chief Executives Board

CEPES (European Centre for Higher Education) - Evropski centar za visoko

COM communique saoptenje

CRE Association of European Universities

CS credit system - sistem bodovanja-kreditiranja

DAI Digital Access Index

DS (Diploma Supplement) - Dodatak diplomi kojeg su definisali Evropska

ECA (European Consortium for Accreditation in Higher Education) -

ECTS (European Credit Transfer System) - Evropski sistem prenosa bodova

EFGM European Foundation for Quality Management

EHEA (European Higher Education Area) - Evropski prostor visokog

ELLLA (European Life Long Lerning Area) - Evropski prostor doivotnog

ENIC European Network of Information Centres

ENQUA (European Network for Quality Assurance) - Evropska mrea za

ENQAHE European Network for Quality Assurance in High Education

EGF European Quality Framework

ERA Europan Research Area - Evropski istraivaki prostor

ERASMUS (European Community Action Scheme for the Mobility of

ESIB (The National Unions of Students in Europe) - Nacionalno udruenje

EUA (European University Association) - Udruenje evropskih univerziteta

EURASHE (European Association of Institutions in Higher Education) -