Institut za industrijske odnose www.iio.org.

rs

Na osnovu l. 79. st. 1. ta. 5 Ustavnog zakona, u vezi sa l. 18. st. 2. Uredbe
o organizaciji i poslovanju Saveznog izvrnog vea, Savezno izvrno vee
donosi

UREDBU
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O INSPEKCIJI
RADA U INDUSTRIJI I TRGOVINI

(Sl. list FNRJ - Meunarodni ugovori br. 5/56)

Osnovni tekst na snazi od 15/06/1955 , u primeni od 15/06/1955

lan 1.

Ratifikuje se Konvencija (br. 81) o inspekciji rada u trgovini, koja je usvojena

11. jula 1947. godine na 30-om zasedanju Centralne konferencije
Meunarodne organizacije rada u enevi, a koja u originalu na francuskom [1] i
u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

KONVENCIJA MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA,

BROJ 81, O INSPEKCIJI RADA U INDUSTRIJI I TRGOVINI

Opta konferencija Meunarodne organizacije rada,

Sazvana u enevi od strane Administrativnog saveta Meunarodnog biroa
rada, gde se i sastala, 19. juna 1947. godine, na svom tridesetom zasedanju,
Poto je odluila da usvoji razne predloge koji se odnose na inspekciju rada u
industriji i trgovini, pitanje koje pretstavlja etvrtu taku dnevnog reda
zasedanja,
Poto je odluila da ti predlozi dobiju formu meunarodne konvencije,
Usvaja, danas jedanaestog jula hiljadu devetstotina etrdeset sedme, donju
konvenciju, koja e biti nazvana Konvencija o inspekciji rada 1947.

DEO I

Inspekcija rada u industriji

1
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

lan 1.
Svaki lan Meunarodne organizacije rada za koga je ova Konvencija na
snazi treba da ima jedan sistem inspekcije rada u industrijskim preduzeima.
lan 2.
1. Sistem inspekcije rada u industrijskim preduzeima primenjivae se na sva
preduzea za koja su inspektori rada duni da osiguraju primenu zakonskih
odredaba koji se odnose na uslove rada i na zatitu radnika u vrenju
njihovog zanimanja.
2. Nacionalno zakonodavstvo moi e izuzeti rudarska i transportna
preduzea ili delove takvih preduzea od primene ove konvencije.
lan 3.
1. Sistem inspekcije rada imae za zadatak:

a) da osigura primenu zakonskih odredaba koji se odnose na

uslove rada i na zatitu radnika u vrenju njihovog zanimanja,
kao to su odredbe o radnom vremenu, o platama, o sigurnosti,
o higijeni i dobrim uslovima ivota, o zaposlenju dece i
omladinaca i o drugim srodnim materijama, u meri u kojoj su
inspektori rada duni da osiguraju primenu tih odredaba,

b) da pruaju obavetenja i tehnike savete poslodavcima i

radnicima o najefikasnijem nainu za potovanje zakonskih
odredaba,

c) da signaliziraju nadlenoj vlasti slabosti i zloupotrebe koje nisu

posebno pokrivene postojeim zakonskim propisima.

2. Ako su druge funkcije poverene inspektorima rada, one ne treba da

predstavljaju smetnju za vrenje njihovih glavnih funkcija niti da nanose tetu
na bilo koji nain ugledu i nepristrasnosti potrebnim inspektorima i njihovim
odnosima sa poslodavcima i radnicima.
lan 4.
1. Ukoliko je to u skladu sa administrativnom praksom lana, inspekcija rada
bie stavljena pod nadzor i kontrolu jedne centralne vlasti.
2. Ako se radi o federativnoj dravi, izraz "centralna vlast" moe da oznaava
bilo Federalnu vlast, bilo neku centralnu vlast federalnih jedinica.
lan 5.
Nadlena vlast treba da preduzme odgovarajue mere u cilju da omogui:

a) efektivnu saradnju izmeu slubi inspekcije s jedne strane, i

drugih vladinih slubi i ustanova javnih i privatnih slinih
aktivnosti, s druge strane,

b) saradnju izmeu funkcionera inspekcije rada i poslodavaca i

radnika ili njihovih organizacija.

2
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

lan 6.
Osoblje inspekcije rada bie sastavljeno od slubenika iji statut i uslovi
slube osiguravaju stabilnost zaposlenja i ine ih nezavisnim od svake
promene vlade i svakog spoljnog nepoeljnog uticaja.
lan 7.
1. Pod rezervom uslova koje bi nacionalno zakonodavstvo odredilo za
regrutovanje lanova javnih slubi, inspektori rada bie regrutovani samo na
osnovu sposobnosti kandidata za ispunjavanje zadataka koje treba da
preuzme.
2. Nain za proveravanje ovih sposobnosti bie odreen od strane nadlene
vlasti.
3. Inspektori rada treba da prime odgovarajue obrazovanje, za vrenje svojih
funkcija.
lan 8.
ene jednako kao i mukarci moi e biti odreivane za lanove osoblja
inspekcije, ako postoji potreba, specijalni zadaci moi e biti povereni
inspektorima odnosno inspektoricama.
lan 9.
Svaki lan preduzee potrebne mere da se osigura saradnja strunjaka i
tehniara valjano kvalifikovanih, raunajui tu medicinare, mehaniare,
elektriare i hemiare, u funkcionisanju inspekcije prema metodama koje se
smatraju najprikladnijim nacionalnim uslovima, u cilju da se osigura primena
zakonskih odredaba koje se odnose na higijenu i sigurnost radnika u vrenju
njihovog zanimanja i da se dobiju obavetenja o posledicama primenjenih
postupaka, upotrebljenih materijala i metoda rada, o higijeni i sigurnosti rada.
lan 10.
Broj inspektora rada bie dovoljan da se osigura efikasno vrenje slube
inspekcije i bie odreen vodei rauna:

a) o vanosti zadataka koje inspektori imaju da izvravaju, i to:

(1) o broju, prirodi, vanosti i situaciji preduzea

koja potpadaju pod kontrolu inspekcije,

(2) o broju i razliitosti kategorija radnika koji su

zaposleni u tim preduzeima,

(3) o broju i kompleksnosti zakonskih odredaba ija

primena treba da bude osigurana;

b) o materijalnim sredstvima za izvrenje stavljenim na

raspoloenje inspektorima,

c) o praktinim uslovima pod kojima pregledi inspektora treba da

se vre da bi bili efikasni.

3
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

lan 11.
1. Nadlena vlast preduzee potrebne mere u cilju da se inspektorima rada
osiguraju:

a) lokali ureeni na odgovarajui nain za potrebe slube i

pristupani svima zainteresovanima,

b) prevozne olakice potrebne za vrenje njihovih funkcija kada

ne postoje odgovarajue olakice javnog saobraaja.

2. Nadlena vlast preduzee potrebne mere u cilju naknade inspektorima

rada svih trokova putovanja i svih sporednih trokova potrebnih za vrenje
njihovih funkcija.
lan 12.
1. Inspektori rada snabdeveni ovlaenjima za vrenje svojih funkcija bie
ovlaeni:

a) da ulaze slobodno bez prethodne opomene u svako doba

dana i noi u svako preduzee koje podlee kontroli inspekcije,

b) da ulaze danju u sve lokale za koje mogu imati opravdanog

razloga da pretpostavljaju da podlee kontroli inspekcije,

c) da pristupaju svakom ispitivanju, kontroli ili anketi koju

smatraju potrebnom da bi se uverili da se zakonske odredbe
stvarno potuju, posebice:

(1) da ispituju, bilo sami, bilo u prisustvu svedoka,

poslodavca i osoblja preduzea o svima pitanjima
koja se odnose na primenu zakonskih odredaba,

(2) da trae da im se pokau sve knjige, registri i

dokumenta ije je dranje propisano radnim
zakonodavstvom, u cilju da provere da li su u
skladu sa zakonskim odredbama i da ih prepiu ili iz
njih naprave izvode,

(3) da zahtevaju afiiranje obavetenja ije je

oglaavanje predvieno zakonskim odredbama,

(4) da uzmu i da ponesu u cilju analize, uzorke

materijala i supstanca korienih ili onih kojima se
rukuje, s tim da se poslodavac ili njegov pretstavnik
obaveste o tome da su materije ili supstance uzete i
ponesene u tu svrhu.

4
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

2. Prilikom pregleda inspekcije, inspektor e morati obavestiti o svom

prisustvu poslodavca ili njegovog pretstavnika, osim ako smatra da takvo
najavljivanje moe da ide na utrb efikasnosti kontrole.
lan 13.
1. Inspektori rada bie ovlaeni da zahtevaju mere namenjene za otklanjanje
utvrenih nedostataka na instalacijama ili u metodama rada koje mogu
opravdano smatrati kao pretnju zdravlju i sigurnosti radnika.
2. U cilju da se izazovu ovakve mere, inspektori e imati pravo, uz rezervu
sudskog ili administrativnog postupka koji bi moglo da predvidi nacionalno
zakonodavstvo, da narede ili da trae da se naredi:

a) da u odreenom roku budu na instalacijama izvrene izmene

koje su potrebne da se osigura striktna primena zakonskih
odredaba koje se odnose na zdravlje i sigurnost radnika,

b) da mere odmah izvrne budu preduzete u sluajevima

neposredne opasnosti za zdravlje i sigurnost radnika.

3. Ako postupak odreen u paragrafu 2 nije u skladu sa administrativnom i

sudskom praksom lana, inspektori e imati pravo da pokrenu nadlenu vlast
da ova intervenie ili naredi da se preduzmu mere odmah izvrne.
lan 14.
Inspekcija rada treba da bude obavetena o nesrenim sluajevima pri radu i
o sluajevima profesionalnog oboljenja u sluajevima i na nain koji e biti
propisani nacionalnim zakonodavstvom.
lan 15.
Pod rezervom izuzetaka koje bi nacionalno zakonodavstvo moglo predvideti,
inspektori rada:

a) nee imati pravo da imaju bilo kakav direktan ili indirektan

interes u preduzeima koja stoje pod njihovom kontrolom,

b) bie duni, pod pretnjom zakonskih posledica i odgovarajuih

disciplinskih mera, da nikada ne otkriju, ak i po prestanku svoje
slube, fabrike ili trgovake tajne ili radne postupke za koje su
oni mogli saznati u vrenju svojih funkcija,

c) moraju tretirati kao apsolutno poverljiv izvor svake albe

kojom im se ukazuje nedostatak u instalacijama ili prekraj
zakonskih propisa i morae se uzdravati da otkriju poslodavcu
ili njegovom pretstavniku da je do pregleda dolo povodom neke
albe.

lan 16.

5
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

Preduzea e morati biti pregledana tako esto i tako briljivo kako je

potrebno da se osigura stvarna primena zakonskih odredaba o kojima se radi.
lan 17.
1. Lica koja budu prekrila ili zanemarila potovanje zakonskih odredaba o
ijoj se primeni staraju inspektori rada bie podlena neposrednom
zakonskom gonjenju bez prethodnog obavetenja. Meutim, nacionalno
zakonodavstvo e moi predvideti izuzetke za sluajeve kada prethodno
obavetenje treba da bude dato u cilju da se popravi situacija ili da
preventivne mere budu preduzete.
2. Inspektorima rada se ostavlja da slobodno odlue da li e dati opomene ili
savete umesto da zaponu ili predloe gonjenje.
lan 18.
Odgovarajue sankcije za prekraj zakonskih propisa ija primena spada pod
kontrolu inspektora rada i za opstrukciju prema inspektorima rada u vrenju
njihovih dunosti bie predviene nacionalnim zakonodavstvom i stvarno
primenjene.
lan 19.
1. Inspektori rada ili lokalne inspekcije, prema sluaju, bie dune da podnesu
centralnom organu inspekcije periodine izvetaje opteg karaktera o
rezultatima svojih aktivnosti.
2. Ovi izvetaji bie izraeni na nain propisan od strane centralnog organa i
obuhvatie pitanja koja e s vremena na vreme odrediti centralni organ, oni
e biti podnoeni najmanje tako esto kako to bude centralni odbor propisao,
a u svakom sluaju najmanje jedanput godinje.
lan 20.
1. Centralni organ inspekcije objavie godinji izvetaj opteg karaktera o
radu slubi inspekcije rada koje stoje pod njegovom kontrolom.
2. Ovi izvetaji bie objavljeni u primernom roku koji nee prelaziti ni u kom
sluaju 12 meseci, od svretka godine na koju se odnose.
3. Kopije godinjih izvetaja bie dostavljene Generalnom direktoru
Meunarodnog biroa rada u primernom roku posle svog objavljivanja, a u
svakom sluaju u roku koji ne prelazi tri meseca.
lan 21.
Godinji izvetaj objavljen od centralnog organa inspekcije obuhvatie
sledea pitanja:

a) zakone i propise koji spadaju u nadlenost inspekcije rada;

b) osoblje inspekcije rada;

c) statistike podatke preduzea koja stoje pod kontrolom

inspekcije i broj radnika zaposlenih u tim preduzeima;

d) statistiku pregleda inspekcije;

6
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

e) statistiku poinjenih prekraja i izreenih sankcija;

f) statistiku nesrenih sluajeva pri radu;

g) statistiku profesionalnih oboljenja; kao i sva druga pitanja koja

se odnose na tu materiju ukoliko spadaju pod kontrolu ovog
centralnog organa.

DEO II

Inspekcija rada u trgovini

lan 22.
Svaki lan Meunarodne organizacije rada za koga je ovaj deo ove
Konvencije na snazi treba da ima jedan sistem inspekcije rada u trgovakim
preduzeima.
lan 23.
Sistem inspekcije rada u trgovakim preduzeima primenjuje se na preduzea
za koja su inspektori rada duni da osiguraju primenu zakonskih odredaba
koje se odnose na uslove rada i na zatitu radnika u vrenju njihovog
zanimanja.
lan 24.
Sistem inspekcije rada u trgovakim preduzeima treba da udovolji lanovima
3. do 21. ove Konvencije, ukoliko su ovi primenjeni.

DEO III

Razne mere

lan 25.
1. Svaki lan Meunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu Konvenciju
moe, jednom izjavom uz ratifikaciju, iskljuiti od prihvatanja sa svoje strane
deo II Konvencije.
2. Svaki lan koji je dao takvu izjavu moe je ponititi u svako doba jednom
kasnijom izjavom.
3. Svaki lan u pogledu kojega je na snazi jedna izjava saobrazno paragrafu
1 ovog lana dae svake godine u svom godinjem izvetaju o primeni ove
Konvencije, podatke o stanju svoga zakonodavstva i svoje prakse u odnosu
na odredbe dela II ove Konvencije, navodei poblie u kojoj meri su ostvarene
ili se nameravaju ostvariti odnosne odredbe.
lan 26.
U sluajevima kada ne izgleda izvesno da neko preduzee, ili neki deo ili
sluba preduzea podleu ovoj Konvenciji, nadlena vlast e reiti ovo
pitanje.

7
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

lan 27.
U ovoj Konvenciji izraz "zakonske odredbe" podrazumeva, osim
zakonodavstva i arbitrane presude, i kolektivne ugovore koji imaju snagu
zakona i iju su primenu inspektori rada duni da osiguraju.
lan 28.
Detaljne informacije o nacionalnom zakonodavstvu kojim se primenjuju
odredbe ove Konvencije bie sadrane u godinjim izvetajima koji treba da
se podnose saobrazno lanu 22. Ustava Meunarodne organizacije rada.
lan 29.
1. Kada se teritorija lana sastoji iz prostranih oblasti gde, zbog retke
naseljenosti ili zbog stanja njihovog razvoja, nadlena vlast smatra odredbe
ove Konvencije neprimenljivim, ona moe izuzeti te oblasti od primene
Konvencije bilo uopte, bilo sa izuzecima koje smatra potrebnim u pogledu
izvesnih preduzea ili izvesnih radova.
2. Svaki lan treba da, u svom prvom godinjem izvetaju koji se ima podneti
o primeni ove Konvencije na osnovu lana 22. Ustava Meunarodne
organizacije rada, da podatke o svakoj oblasti za koju namerava da se koristi
odredbama ovog lana i da da razloge zbog kojih namerava da tako uini.
Posle toga, ni jedan lan nee se moi posluiti odredbama ovoga lana,
osim u pogledu onih oblasti na koje je ve ukazao.
3. Svaki lan koji se poslui odredbama ovoga lana treba da ukae, u svojim
kasnijim godinjim izvetajima, na oblasti u odnosu na koje se odrie prava
primene ovih odredaba.
lan 30.
to se tie teritorija pomenutih u lanu 35. Ustava Meunarodne organizacije
rada izmenjenog Instrumentom izmene Ustava Meunarodne organizacije
rada, 1946, sa izuzetkom teritorija obuhvaenih paragrafima 4 i 5 toga tako
izmenjenog lana, svaki lan Organizacije koji ratifikuje ovu Konvenciju treba
da dostavi Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada, u najkraem
moguem roku posle ratifikacije, jednu izjavu u kojoj e navesti:

a) teritorije za koje se obavezuje da primeni odredbe Konvencije

bez izmene;

b) teritorije za koje se obavezuje da primeni odredbe Konvencije

sa izmenama i u emu se sastoje te izmene;

c) teritorije za koje je Konvencija neprimenljiva i, u tim

sluajevima, razloge zbog kojih je neprimenljiva;

d) teritorije za koje rezervie svoju odluku.

2. Obaveze pomenute u alinejama a) i b) paragrafa l ovog lana smatrae se

sastavnim delom ratifikacije i imae isto dejstvo.

8
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

3. Svaki lan moi e se odrei novom izjavom svih ili samo nekih delova
rezervi sadranih u svojoj ranijoj izjavi na osnovu alineja b), c) i d) paragrafa 1
ovog lana.
4. Svaki lan moi e, za vreme perioda u toku kojih ova Konvencija moe
biti otkazana saobrazno odredbama lana 34 , dostavi Generalnom direktoru
jednu novu izjavu koja bi menjala u svakom drugom pogledu raniju izjavu i
koja bi davala obavetenja o situaciji na odreenim teritorijama.
lan 31.
1. Kada pitanja koja tretira ova Konvencija spadaju u nadlenost vlasti neke
teritorije van metropole, lan koji je odgovoran za meunarodne odnose ove
teritorije, u sporazumu vlade te teritorije, moi e dostaviti Generalnom
direktoru Meunarodnog biroa rada izjavu o prihvatanju obaveze iz ove
Konvencije, u ime te teritorije.
2. Izjava o prihvatanju obaveze iz ove Konvencije moe biti dostavljena
Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada:

a) od strane dva ili vie lanova Organizacije za teritoriju koja

stoji pod njihovom zajednikom vlau;

b) od strane svakog meunarodnog organa odgovornog za

upravljanje nekom teritorijom na osnovu odredbe Povelje
Ujedinjenih nacija ili svake druge odredbe koja je na snazi u
pogledu te teritorije.

3. Izjave dostavljene Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada

saobrazno odredbama prethodnih paragrafa ovog lana treba da daju
podatke o tome da li e odredbe Konvencije biti primenjene na teritoriji sa ili
bez izmena; kada se u izjavi navodi da se odredbe Konvencije primenjuju pod
rezervom izmena, ona mora specificirati u emu se sastoje te izmene.
4. Zainteresovani lan ili lanovi ili meunarodni organ morae se odrei u
potpunosti ili delimino jednom kasnijom izjavom prava da se pozivaju na
izmenu ukazanu u ranijoj izjavi.
5. Zainteresovani lan ili lanovi ili meunarodni organ moi e, za vreme
perioda u toku kojih Konvencija moe biti otkazana saobrazno odredbama
lana 34, dostaviti Generalnom direktoru jednu novu izjavu koja bi menjala u
svakom drugom pogledu svaku raniju izjavu i koja bi davala obavetenja o
situaciji u pogledu primene ove Konvencije.

DEO IV

Zavrne odredbe

lan 32.
Slubene ratifikacije ove Konvencije bie dostavljene Generalnom direktoru
Meunarodnog biroa rada i od njega registrovane.

9
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

lan 33.
1. Ova Konvencija obavezivae samo lanove Meunarodne organizacije
rada ija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora.
2. Ona e stupiti na snagu dvanaest meseci poto ratifikacije dva lana budu
registrovane od strane Generalnog direktora.
3. Posle toga, ova e Konvencija stupiti na snagu za svakog lana dvanaest
meseci posle datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.
lan 34.
1. Svaki lan koji je ratifikovao ovu Konvenciju moe je otkazati, po isteku
perioda od deset godina, posle datuma prvobitnog stupanja na snagu
Konvencije, aktom saoptenim Generalnom direktoru Meunarodnog biroa
rada i od njega registrovanim. Otkaz e poeti da vai tek posle godinu dana
od njegovog registrovanja.
2. Svaki lan koji je ratifikovao ovu Konvenciju a koji, u roku od jedne godine
dana po isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu,
ne upotrebi pravo otkaza koje je predvieno u ovom lanu, bie obavezan za
novi period od deset godina i, prema tome, moi e da otkae ovu Konvenciju
po isteku svakog perioda od deset godina pod uslovom predvienim u ovom
lanu.
lan 35.
1. Generalni direktor Meunarodnog biroa rada saoptie svim lanovima
Meunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza
koji mu budu dostavljeni od strane lanova Organizacije.
2. Saoptavajui lanovima Organizacije registrovanje druge ratifikacije koja
mu bude dostavljena, Generalni direktor e skrenuti panju lanovima
Organizacije na datum kojega ova Konvencija stupa na snagu.
lan 36.
Generalni direktor Meunarodnog biroa rada dostavie Generalnom direktoru
Ujedinjenih nacija radi registracije, saobrazno lanu 102. Povelje Ujedinjenih
nacija, potpuna obavetenja u pogledu svih ratifikacija, svih izjava i svih akata
otkaza koje bude registrovao saobrazno prethodnim lanovima.
lan 37.
Po isteku svakog perioda od deset godina raunajui od stupanja na snagu
ove Konvencije, Administrativni savet Meunarodnog biroa rada bie duan
da podnese Optoj konferenciji izvetaj o primeni ove Konvencije i odluie
da li ima mesta da se stavi na dnevni red Konferencije pitanje njene popune ili
delimino revizije.
lan 38.
1. U sluaju ako bi Konferencija usvojila novu Konvenciju iji je predmet
potpuna ili delimina revizija ove Konvencije, osim ako nova konvencija ne
odreuje drukije:

a) ratifikacija jednog lana nove konvencije iji je predmet

revizija povlaila bi sama sobom, bez obzira na gore navedeni

10
Institut za industrijske odnose www.iio.org.rs

lan 34, neposredni otkaz ove Konvencije, uz rezervu da je nova

konvencija iji je predmet revizija stupila na snagu;

b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije iji je predmet

revizija, ova bi Konvencija prestala da bude otvorena za
ratifikaciju lanova.

2. Ova bi Konvencija ostala u svakom sluaju na snazi u svojoj formi i sadrini

za sve lanove koji bi je ratifikovali, a koji ne bi ratifikovali Konvenciju iji je
predmet revizija.
lan 39.
Francuski i engleski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni.

lan 2.

Dravni sekretar za inostrane poslove preduzee potrebne mere za izvrenje

Konvencije iz prethodnog lana.

lan 3.

Ova uredba stupa na snagu odmah.

Savezno izvrno vee
R. s. br. 29
15. juna 1955. godine
Beograd
Pretsednik Republike,
Josip Broz-Tito, s. r.

11