You are on page 1of 13

Univerzitet u Sarajevu

FAKULTET ZDRAVSTVENIH STUDIJA

Studijski program: Zdravlje i ekologija

Akademska godina: 2016/17

Predmet: Higijena zdravstvenih ustanova, obdanita, kola, vojnih objekata

GIPS KAO GRAEVINSKI MATERIJAL I HIGIJENA


Seminarski rad

Profesorica: Studentica:

Dr.Sci. Mirela Imirija Berina Crnovranin

Sarajevo, 2016.
SAETAK

Gips se kao materijal esto koristi u graevinskoj industriiji, umetnosti, domainstvu. Kroz ovaj
rad predstavljen je proces proizvodnje gipsa kao graevisnkog materijala. Predstavljene su i
vrste gipsa koje se koriste u graevinskoj industriji. Opisani su pozitivni efekti i osobine gipsa
sa aspekta higjijeninosti.
SADRAJ

1.0. UVOD__________________________________________________________________1

2.0. DOBIJANJE GRAEVINSKOG GIPSA________________________________________2

2.1. Vrste gipsa kao graevinskog materijala___________________________________2

3.0. OSOBINE GIPSA KAO GRAEVINSKOG MATERIJALA__________________________6

4.0. ZAKLJUAK_____________________________________________________________7

5.0. LITERATURA
1.0. UVOD

Gips je mineral koji spada u skupinu sulfata, tj. soli sumporne kiseline koje su esto
zastupljene u Zemljinoj kori. Hemijski naziv gipsa je kalcijum-sulfat dihidrat (CaSO42H2O).
Male je tvrdoe i vrstoe, a gustoa mu je oko 2,4 g/cm3. 1

Eksploatisan, obraivan, i koriten od strane oveka u izgradnji i dekoraciji u formi gipsa i


albastera jo 9000 godina p.n.e. Pronaeni su ostaci gipsa u Catal-Huyuk u Aziji na
podzemnim freskama, a u Izraelu su ostaci gipsanog poda iz perioda 7000 godina p.n.e. Za
vreme Faraona, gips je koriten kao malter u izgradnji Keopsove piramide (3000 god.p.n.e.). U
Srednjem veku i Renesansi, dekoracija i umetnika dela su pravljena od gipsa. 2

Pod pojmom graevinski materijali oznaavaju se svi oni materijali koji se koriste u
graevinarstvu.
Prema poreklu graevinski materijali se dele na:
Prirodne (drvo, kamen, pesak, ljunak i glina)
Vetake (kre, gips, cement, malter, beton.).
Prema nameni graevinski materijali se dele na:
Konstruktivne (kamen, opeka, beton, armirani beton, elik, drvo),
Vezivne (gips, cement, smola, .),
Izolacione (bitumen, plastika, staklo, mineralna i staklena vuna, stiropor),
Materijali za oblaganje (drvo, kamen, keramike ploice, linoleumi, tapete),
Instalacioni materijali (instalacije kao: vodovod, kanalizacija, centralno grejanje, elektrina). 3

Materijal koji nosi naziv graevinski gips dobija se peenjem gipsanog kamena (sadre) koji se
uglavnom sastoji od minerala gipsa ali esto sadri i druge primese kao to su pesak, krenjak,
glina, magnezijum, oksidi gvoa i dr.4

Sirovi gips vadi se u podruju Austrije. Poluhidrat kalcijumovog sulfata je najvanija sirovina za
sve vrste gipsanog graevinskog materijala.5

1 Vrkljan.D., KlanfaR.M., Tehnologija nemetalnih mineralnih sirovina. Zagreb. 2010;(str.1)

22 http://www.eurogypsum.org/wp-content/uploads/2015/04/livingwithgypsum.pdf(str.1)

33 http://digis.edu.rs/mod/book/view.php?id=1824

44 Muravljov M.,Graevinski materijali. Beograd. 2000; ( str.177)

55 http://stan.co.s5.com/Gipsarski.htm
1
2.0. DOBIJANJE GRAEVINSKOG GIPSA

Gips kao graevinski materijal spada u grupu nehidraulinih (vazdunih) veziva koja imaju
svojstvo ovravanja i ouvanja vrstoe samo na vazduhu. Ovde spadaju jo i
kre,magnezitna veziva, vovdeno (rastvorno staklo) i dr.

Gips se najee proizvodi tako to se sadra prethodno usitnjava do veliine zrna tucanika (30-
60 mm), a zatim se melje u prah. Ovako dobijeno sirovinsko brano unosi se u kotlove za
peenje ili rotacione pei. I u jednom i u drugom sluaju sirovina se izlae programiranom
reimu zagrevanja, to znai da poveanje temperature ide postepeno od temperature
suenja do temperature peenja.
Posle peenja gotov proizvod se hladi, zatim ponovo melje kako bi se dobila potrebna finoa
mliva, i konano pakuje .
Temperatura peenja sadre koja se primenjuje u sklopu tehnolokog procesa dobijanja gipsa
nije naroito visoka i kree se od 110 do 180 OC. Temperatura je od izvandredno velikog znaaja,
poto se peenjem iste sirovine na razliitim temperturama dobijaju proizvodi sa vrlo razliitim
osobinama. 4

2.1. Vrste gipsa kao graevinskog materijala

tuk-gips se primenjuje za razna malterisanja, izradu raznih prefabrikovanih elemenata i za


ukrasne radove u unutranjoj arhitekturi. Pored ovoga, esto se dodaje krenom malteru radi
ubrzavanja stvrdnjavanja. Sastoji se uglavnom od poluhidrata, pri emu sme da sadri samo
manje koliine nedovoljno peenih ili prepeenih delova. Ne sme da sadri vie od 9% vezane
vode, a sadraj primesa mu je ogranien na 10%. 4

44 Muravljov M., Graevinski materijali. Beograd. 2000;(str176-178)2


Slika 1. Ukrasni tuk-gips-
https://in.pinterest.com/pin/428123508307891752/ -25.12.2016

Modelarski gips se primenjuje za izradu razliitih modela. Po sastavu je slian tuk-gipsu, to


znai da se uglavnom sastoji od pluhidrata, pri emu sme da ima vrlo malo ili nimalo dovoljno
peenih ili prepeenih sastojaka. Vezane vode sme da sadri najvie 9%, a primese najvie
5%.4

Slika 2. Modelarski gips-


https://www.swiatmodeli.eu/environment/cache/images/0_0_productGfx_14b78bde70c7efd2ea8211db3bbdab85.jpg
- 25.12.2016

Alabaster gips je gips iste bele boje koji se primenjuje za vajarske radove, za izradu ukrasnih
arhitektonskih elemenata, za fina malterisanja u unutranjosti zgrada i dr. Vezane vode sme da
ima njvie 9%, a primesa najvie 5%.4

44 Muravljov M., Graevinski materijali. Beograd. 2000;(str178)

43
Slika 3. Bista od alabastera-
http://picclick.fr/Alabaster-Gips-B%C3%BCste-JOHANNES-BRAHMS-auf-Marmor-Sockel-282195112510.html-
25.12.2016

Gips za maltere, kao to i naziv govori, prevashodno slui za malterisanje. Vezane vode moe
da ima do 9%, a primesa do 15%. S obzirom na namenu malterisanje on ima relativno dugo
vreme vezivanja koje je limitirano na najvie 2 asa.
Gips za kouljice i podloge je gips peen na visokoj temperaturi estrih gips. Ovaj materijal se
uglavnom satsoji od CaSO4 i neto CaO. On mora da ima relativno visoke vrstoe, pa je
propisano da njegova istoa pri pritisku nakon 7 dana ima vrednost najmanje 11Mpa. Vezane
vode moe da ima do 3% a primesa najvie 10%.
Alaun gips se dobija iz sadre dvostrukim peenjem i dodavanjem kalcijum-aluminijum sulfata
(stipse). Ovo vezivo sporo vezuje tee se rastavra u vodi i ima vrstou kao estrih gips. esto se
naziva i Kinov cement.

Slika 4. Kinov cement-


https://www.usg.com/content/usgcom/en/products-solutions/products/surfacing/plasters/usg-
red-top-keenes-cement.html-25.12.2016
Parian cement nije hidrauluno vezivo. Dobija se kao i alaun gips, samo se umesto stipse koristi
boraks. Ovo vezivo sporo vezuje i ima veliku vrstou i tvrdou. Najee se upotrebljava za
izradu razliitih dekorativnoh elemenata.
Anhidritni cement takoe nije hidraulino vezivo. Dobija se na bazi fino samlevenog ili
vetakog anhidrita i manjih koliina izvesnih dodataka koji imaju ulogu katalizatora. Ovi dodaci
su najee CaO,Na2SO4, FeSO2 i td. Ovo vezivo ima vrlo velike mehanike vrstoe i kao takvo
koristi se za razne radove u graevinarstvu. 4

Slika 5. Anhidritni estrih-.


https://www.usg.com/content/usgcom/en/products-solutions/products/surfacing/plasters/usg-red-top-keenes-
cement.html-25.12.2016

Ploe od gipsa za pregradne zidove izrauju se od gipsa ili anhidrita, uz eventualnu primenu
razliitih organskih ili neorganskih dodataka, punila (agregata) i armatura. Kao dodaci koriste se
razna hemijska sredstva koja reguliu vreme vezivanja i mehanika svojstva gipsa, dok se kao
punila javljaju sledei materijali: zgure visokih pei, loine zgure, vermikulit, strugotina od
pogodnih vrsta drveta i sl. Kao armature primenjuju se prirodna ili vetaka vlakna, trska i slino.
Dodaci punila i armature ne smeju da sadre tetne primese ili mikroorganizme koji mogu
nepovoljno da utiu na kvalite ploa .
Ploe ovog tipa mogu se koristiti iskljuivo za izradu pregradnih zidova, pod uslovom da
relativna vlanost prostorije ne prelazi 80%. Ploe mogu biti pune ili sa podunim upljinama. 4

Slika 6. Gipsane ploe-


http://www.chinagypsumboard.com/uploadfile/20110725202513949.jpg- 25.12.2016

44 Muravljov M., Graevinski materijali. Beograd. 2000;(str179) 4

44 Muravljov M., Graevinski materijali. Beograd. 2000;(str.183-184)5


Slika 7. Plafonska konstrukcija od gipsanih ploa-
https://i.ytimg.com/vi/Ne_U3nPiX_8/maxresdefault.jpg (25.12.2016)

3.0.OSOBINE GIPSA KAO GRAEVINSKOG MATERIJALA

Gips kao materijal prema svojim karakteristikama ispunjava najvee zahteve enterijera: prijatna
toplota, regulisanje vlanosti, neosetljivost i atraktivna zavrna obrada.
Sa istom pH-vrednou i istom sposobnou za prenos toplote kao i ljudska koa, gips je
idealna gornja povrina za sve zidove. Gips je stoprocentno mineralan i potpuno osloboen
toksinih materija koje bi mogle da utiu na oseaj ugodnosti. Gips sme slobodno da doe u
dodir sa koom. Medicina direktno koristi gips na koi za fiksiranje lomova kostiju, a takoe se
gips upotrebljava i u stomatologiji.
Gipsani materijali daju uvek oseaj toplote, jer gips poseduje samo malu sposobnost prenosa
toplote, gipsani materijali na zidu zadravaju toplotu u kui.
Ujednaena klima u prostoriji lei pre svega u umerenoj vlanosti. S druge strane sa gipsom
priroda nam prua idealan regulator vode, koji u svojim velikim otvorenim kristalnim porama
moe da upije mnogo vlanosti iz prostorije. Gipsani materijali automatski isputaju vlagu kada
je u prostoriji suvie suv vazduh. Ovi ekoloki regulatori klime u prostoriji funkcioniu esto i
potpuno bez ikakve posebne energije.
Zbog prirodnog sastava gipsa, gipsane ploe predstavljaju dobru zatitu od poara. One su
visoko kvalitetno reenje kako bi se spreilo irenje poara. 6
Ukljuivanje staklenih vlakana u gipsane ploe poveava njihovu izdrljivost u sluaju poara,
odravajui integritet same ploe. Gips je moan sporogorei graevinski materijal, koji moe
izdrati i do 4 sata pod vatrom u zavisnosti od broja gipsanih ploa koje su ugraene i
intenziteta poara.7

66 http://www.knauf.rs/oknaufu/gips.htm

77 http://www.eurogypsum.org/wp-content/uploads/2015/04/livingwithgypsum.pdf (str.7,str.9)
Gipsane ploe spro gore jer po prirodi gips u sebi sadri vodu, i kada doe do izalaganja toploti
ili poara, voda se oslobaa u vidu pare usporavajui prenos toplote. 8
Industrija gipsanih ploa ima veliki uticaj na smanjenje buke jer svojim gipskartonskim ploama
smanjuje nivo nuke za 2 i 4 dB, mogu se primeniti na mestima koja zahtevaju veu
produktivnost.7

4.0. ZAKLJUAK

Sve vie ljudi eli povoljno da gradi i kvalitetnije da ivi. Sama injenica da je jedan od prvih
materijala koji su ljudi obraivali i koristili za izgradnju govori o tome kolika je vanost gipsa.
Brojne varijante obraenog gipsa omoguuju raznoliku i iroku primenu ovog materijala.
Gips je nezamenljiv materijal za enterijer unutra kua i kancelarija ali i svih drugih objekata gde
se ljudi kreu i borave kao to su kole, prodavnice, aerodromi i dr. Njegove karakteristike
omoguuju svakodnevni komfor, zatitu od poara, toplotnu i zvunu izolaciju, regulaciju
valnosti.

88Boss.J.M.,Day.W.D.,Building vulnerability assessments: Industrisal hygiene and engineering concepts. Boca


Raton, FL. 2009;(str.358)6

7
7
5.0. LITERATURA

Knjige:
Muravljov M., Graevinski materijali. Beograd. 2000.
Boss.J.M.,Day.W.D.,Building vulnerability assessments: Industrisal hygiene and engineering
concepts. Boca Raton, FL. 2009

Web izvori:
http://rudar.rgn.hr/~mklanfar/nids_mklanfar/TEHNOLOGIJA%20NEMETALA/GIPS.pdf
http://www.eurogypsum.org/wp-content/uploads/2015/04/livingwithgypsum.pdf
http://digis.edu.rs/mod/book/view.php?id=1824
http://stan.co.s5.com/Gipsarski.htm
http://www.knauf.rs/oknaufu/gips.htm
http://www.eurogypsum.org/wp-content/uploads/2015/04/livingwithgypsum.pdf
4