P COVSKI KA

PA K NA
N LI
Naslov originala: Ratlines by Mark Aarons and John Loft
f us
Copyright za Srbij
i u: Metaphysica

Prvo izdanj
n e: 2012.
Izdav
a a: Apis, Banj
n aluka
Prevod: Milan Milievi
Tira: 500
tampa: GP
Distribucij
i a: BiH - 065/415-765, Srbij
i a: 064/089-6937
 Mark Arons
Don Loft
f us

Pacovski
kanali
 Sadraj

Predgovor ................................................................ 7
1. Avet nad Evropom .............................................. 9
2. Biskup Hudal i prvi talas ................................... 19
3. Francuski pijun u Vatikanu .............................. 45
4. Udarac koji je uzdrmao Vatikan ........................ 59
5. Pacovski kanal ................................................... 79
6. Zlatni svetenik ................................................. 115
7. Vatikanski crni orkestar .................................... 137
8. Diplomatske obmane ........................................ 146
9. Zakljuak .......................................................... 167
Izjave zahvalnosti ................................................. 177
Fusnote ................................................................. 179
"U svakom sluaj a u, dava no sam shvatio da je svetovnj n aku i neka-
toliku, a istini na volj l u i veini katolika i duhovnika izvan grada
Vatikana, skoro nemogue da daj a u valj
l anu procenu ili iskau
pouzdano milj l enj
n e o papskoj politici. Na papinu odluku moe,
ili mora, da utie toliko mnogo nemerlj l ivih ili nevidlj
l ivih eleme-
nata. tav
a ie, atmosfe f ra Vatikana ne samo da je nadnacionalna i
univerzalna... ve se prostire u nekoj etvrtoj dimenzij i i i, da tako
kaem, van vremena je... na primer, oni su u stanj n u da dinastij iu
Sav
a oja shvate kao neko kratko meusluenj n e, a eru faf izma kao
incident u istorij i i Rima i Italij
i e. Oni raunaja u u vekovima, a pla-
niraj
a u za venost i to neizbeno ini nj n ihovu politiku nedokui-
vom, zbunj n uj
u uom i, ponekad, prekorevaj a uom za praktine i
vremenom i svetom uslovl vljene umove."
Ser Dars r i Ozborn
Brita
t nski ambasador u Va V tikanu, mart 1947. 7 go
g dine

"Pretpostav
avljam da... je neki sporazum sklopljl en s Vatikanom i
Argentinom... da se zatite ne samo kvk islinzi ve i oni... koji su
krivi za uasne zloine poinjn ene u Jugoslav
a ij
i i. Jasno mi je da
moramo da zatitimo nae agente, mada se toga gadim... mi u-
ruj
u emo s Vatikanom i Argentinom da krivcima obezbedimo raj a u
ovoj drugoj zemljl i."
D on Murz
D r Ke
K bot
Amerik i ambasador u Beogr
gradu, jun 1947. 7 go
g dine

6
 Predgovor

Prvi nagovetaj a i postojanj n a vatikanskih Pacovskih kanala

pojav
a ili su se u Americi. Verovatno je tako i trebalo da bude, jer
su uprava o Amerikanci tim imenom nazvali podzemne mree
Svete Stolice za bekstvo nacista. Za vreme Drugog svetskog rata,
Uprava a strategiji skih slubi (OSS) skovala je naziv Pacovske lini-
je za svoje mree bekstva i skrivanj n a koje su koristile posade
a iona amerike ratne av
av a ij
i acij
i e, oborene iznad okupirane Ev-
rope. Pacovska linij i a se nij
i e odnosila na nacistiku gamad koja
je beala kroz vatikansko podzemlj l e (mada je, ako se bolj l e raz-
misli, to sasvim odgovaraj a ui opisni naziv) v . Pacovska liniji a, veza,
je naziv za lestve od konopca koje se pruaj a u do vrha jarbola,
poslednjn eg bezbednog mesta u situacij i i kad brod tone. Tako je
Pacovska linij i a, odnosno, Pacovski kanal postao uopteni oba-
vetaj
a ni naziv za mreu evakuacij i e, bekstva.
Dok su se veterani OSS hvalisali svojim Pacovskim kanalima,
vatikanski su morali zauvek da ostanu skriveni. Meutim, ispod
mirne varoi Sutlenda, Merilend, SAD, nalazi se dvadeset pod-
zemnih odaj a a, svaka povrine jutra zemlj l e, koje su od poda do
tav
a anice ispunj n ene uredno sloenim taj a nim dokumentima iz
Drugog svetskog rata. Ti dokumenti su skrivani od pogleda
jav
a nosti blizu pola veka. Kako su decenij i e prolazile, prvobitne
uvare smenili su drugi koji nisu ni sanj n ali kakv
k e sve uasne
taj
a ne lee sahranj n ene u podzemnim odaj a ama, sve dok, malo
pomalo, nisu podigli veo s taj a ne Vatikana.
Kada efof vi obav a etaj
a nih slubi budu itali ovu knj n igu, bie
ve kasno. Nij i e vano da li se predmetni dogaaj a i jo uvek vode
pod oznakom strogo pov, niti da li su dosij i ea grekom otvorena,
inj
n enica je da je legalnim putem otvoreno toliko dokumenata,
da je svako dalj l e prikrivanjn e besmisleno. Vatikanski Pacovski

7
kanali su preli iz domena taj a ne u istorij
i u. Re je o nakaznom
zav
a etanj
n u koje su ostav
a ili pij
i uni, o skandalima i krij
i umarenj
nu
nacista. To je tuna istorij
i a vatikanske obav a etaj
a ne slube.

8
 1. poglavlj
le

A et nad Evropom
Av

Posle krvava ih srednj n evekovnih krstakih ratova pape su po-

primile mnoge osobine kralj l eva. itava e italiji anske pokraja ine bile
su politiki ugraene u papske zemlj l e. Stanovnitvo je dugovalo
podaniku pokornost i plaalo poreze rimskom biskupu. No,
potresi, refof rmacij i e i Napoleonovi ratovi nagovestili su postepe-
nu erozij i u papinih zemalj l skih moi. Do polovine devetnaestog
veka, neumitni politiki, drutveni i kulturni procesi su potko-
pali, a onda i nadvl v adali politiku mo Vatikana.
U edinj
Uj n enj
n e Italij
i e, konfif skaciji a crkvk enih poseda i suav a anjne
papske zemlj l e na nekoliko kv k adratnih kilometara oko Trga Sv.
Petra simbolizovali su gubitak svetovne moi. Ve kada je Pij i e XI
izabran, svet je odav a no prevaziao potrebu za imperatorskim
papama. Ovo je, na mnogo naina, bio neizbean ishod poeta-
ka sav
a remenog doba, ulaska demokratij i e, antiklerikalizma, libe-
ralizma, socij i alizma i komunizma. Rezultat je bio taj a da se do
kraj
a a devetnaestog veka rairilo verovanj n e da bi bilo "anahrono
da pape igraj a u civilnu politiku ulogu u sav a remenoj meuna-
rodnoj zaj a ednici Evrope." 1

Umesto da se bav a e promenama koje donosi vreme, pape su

se povukle iza zidina Vatikana. Katolianstvo je poelo da stag-
nira pod tekim bremenom izolacij i e, konzervativizma i sve vee
krutosti. Sve ovo je, nemalim delom, bilo uzrokovano destruk-
tivnom politikom izbora, koja je iz papstva isklj l uivala sve osim
Italij
i ana prilikom glasanj n a u Sav a etu kardinala. Nekoliko stotina
godina Univerzalnom katolikom crkv k om doslovno je dominira-
lo italij
i ansko svetenstvo.
Svet se menj n ao brzo, i to nagore. ak i u katolianstvom be-
zuslovno duboko proetoj Italij i i, stare tradicij i e i poslunost sve-
tenstvu bile su nestale, dok su se nove doktrine uzdizale na nj n i-

9
hova mesta. Musolinij i eva faf istika vlv ada je bila preuzela Italij i u,
a s oduevl vljenom dobrodolicom su je primili slojevi obinih
katolika. Pored jaanj n a faf izma u Italij i i i uzlaza komunizma u
Rusij i u, Svetu Stolicu su zabrinj n ava ali sve snanij i i uticaj
a i sekulari-
zaciji e, materij i alizma, pa ak i irenj n e demokratij i e. Pij
i e XI je ve-
rovao da je ovo potonj n a fof rma vl v adav
a ine, "zasnovana na skoro
univerzalnom prav a u glasa, puna tekih mana" zato to doputa
ak i obinom "rabadij i i" da vl
v ada jednom demokratskom zem-
l om.2
lj
Ove nove doktrine su ga uznemirav a ale jo vie posle propasti
starog poretka u Srednj n oj Evropi. Po tradicij i i, Vatikan je obraao
panj n u habzburkim vl v adaocima Austro-Ugarske carevine radi
zatite katolianstva u Srednj n oj Evropi. Dinastij i a Habzburga je
bila Vatikanov vojni grudobran izmeu protestantske Pruske i
prava oslava ne Rusij i e.
Raspad Austro-Ugarske carevine na zav a retku Prvog svetskog
rata bio je jo jedna velika katastrofa f za Svetu Stolicu. Dugo-
godinj n i drav
a ni sekretar, kardinal Pij i etro Gaspari (Pietro Gas-
parri), smatrao je da je ishod u vidu stvaranj n a vie malih nezav a is-
nih drav a a "kraja nj
n e nesrean". Po nj n egovom milj l enj
n u, "ta nova
ehoslovaka je toliko nacionalno heterogena i sa toliko geo-
grafsf kih anomalij i a da je nestabilna i verovatno e izazvati velike
tekoe". Nj N egovi pogledi na verovatan razvoj dogaaj a a u Jugo-
slav
a ij
i i kojom dominiraj a u Srbi bili su istovetni. 3

Ruenj n e jedne postojane, katolike, srednj n eevropske carevine

je bio teak udarac istorij i skom poimanj n u prav a ilnog poretka u
Vatikanu. Novofo f rmirane drav a e su naglasak stav avljale na sekula-
rizacij i u, uz odbiji anj
n e drevnog koncepta po kom nj n ihovo stanov-
nitvo duguj u e vojnu odanost i potinj n enost - Crkv k i i drav
a i. Va-
tikan je posmatrao ove promene zbunj n eno.
Kao preanj n i diplomata, Pij i e XI je shvatao realnost sav a reme-
nog doba i pokrenuo je rasprav a e za razreav a anjn e politikih od-
nosa i veza Vatikana s italij i anskom vl v adom. Od 1870. godine nj n e-
govi prethodnici su uporno odbij i ali da prihvate gubitak pap-
skih zemalj l a i nj
n ihovo preputanj n e Italij i i i opredelili su se da
ostanu zatoenici u Vatikanu. Pij i e XI je ponudio da se odrekne

10
svojih prava a na svetovnu vl v ast nad nekadanj n im pokraja inama, u
zamenu za traj a no priznanj n e suverenog statusa grada Vatikana.
Pij
i e XI zvanino nikada nij i e voleo, a kamoli prihvatio fa f i-
zam, izjz av
avljuj
u ui da "nij i edan katolik ne moe da bude istinski
ubeen fa f ista".4 Meutim, s Musolinij i em je ipak postignut
jedan kompromis, u cilj l u okonanj n a stagnacij i e Crkv
k e. Februara
1929. godine zaklj l uen je Lateranski ugovor, kojim je namireno
takozvano "rimsko pitanj n e".
Posle ovoga, od papskih zemalj l a ostalo je ono nekoliko kv k ad-
ratnih kilometara grada Vatikana, uz jo neto internata i zav a o-
da sa ekstrateritorij i alnim statusom u samom Rimu. U stvari, Pij ie
XI je vl
v adao malenom zemlj l om sa svih strana okruenom Mu-
solinij
i evom fa f istikom drav a om. Koliko god da je kralj l evstvo
bilo malo, grad Vatikan je naj a zad priznat kao papina suverena
teritorij
i a, sa vl
v astitim obezbeenj n em granica (srednj n evekovna
vaj
a carska garda), bankama, potanskom slubom, diplomati-
jom i prava nim sistemom.
Lateranski ugovor je znaio realno priznanj n e da u dvadese-
tom voku vie nema mesta drevnom statusu papa kao politikih
voa. Ipak, gubitak papskih zemalj l a je doneo veliku promenu u
orij
i entaciji i Svete Stolice. Od Lav a a XIII kraj a em 1870-ih godina,
rimske pape su sve vie teile "nadnacionalnom svetu moralnog
autoriteta".
Zanimaj a ui se daleko vie za pitanj n a sociji alne prav
a de i prava a
radnika (na primer, pouna "radnika" enciklika Lav a a XIII, Re-
rum Novarum) i za jo ira pitanj n a, poput mira u svetu, Sveta
Stolica je nastojala da se uspostav a i kao moralna sila pred gresi-
ma sava remenog sveta. Luteranski ugovor je sadrao sutinske
elemente ovog sav a remenog nadnacionalnog moralnog poloaj a a.
U lanu 24. Vatikan je izj z av
a io da eli da ostane i da e ostati
izvan svetovnih nadmetanj n a izmeu drugih drav a a i van meu-
narodnih kongresa sazvanih po takv k om pitanj n u, osim ukoliko
suprostav avljene strane upute sloan apel za nj n egovu misij i u mira,
u svakom sluaj a u zadrav a aj
a ui za sebe prav a o da istie i brani
svoju moralnu i duhovnu vl v ast.
Posle Lateranskog ugovora s Musolinij i em iz 1929. godine i
Konkordata s Hitlerom iz 1933. godine, Pij i e XI je koristio osna-
11
en diplomatski status Crkv k e kao odskonu dasku za nj n enu
sav
a remenu misij i u.
Februara 1939. godine, nekoliko dana pred smrt, Pij i e XI je
navodno pripremio poslednj n i govor namenj n en italiji anskim
biskupima. Bio je nav a odno spreman da naj a otrij
i im i naja jetkij
i im
recima, kao ubodom aoke, osudi nacizam i fa f izam. On je
napustio ovaj a svet a da taja govor nij i e odrao.5
U nedav a no objav avljenoj studiji i britansko-vatikanskih odnosa
iz ovog perioda, Oven edvik (Owen Chadwick) tvrdi da je
"fe
f bruara 1939. godine, velikim silama bilo vanij i e ko e biti
novi papa nego pri bilo kom izboru od poetka devetnaestog
veka". Hitler i Musolini su prielj l kivali papu koji e makar da
ostane neutralan u nj n ihovoj borbi s Britanij i om i Francuskom. A
opet, kako edvik detalj l no prikazuj u e, sve strane su podrale uz-
dizanjn e kardinala Euenij i a Paelij
i a. Gotovo svi veliki akteri na
svetskoj sceni su, polazei od veoma razliitih perspektiva i su-
kobljl enih interesa, videli Paelij i a kao oveka za kog je naj a vero-
vatniji e da e posluiti njn ihovim cilj l evima.
Paeli je poticao iz istaknute rimske aristokratske porodice,
koja je imala uticaj a a u Vatikanu jo od prvih godina devetnaes-
tog veka. On je mogao da se opredeli skoro za bilo koji ivotni
put i kariji eru, ali je sledio poziv Crkv k e i rukopoloen je 1899.
godine. Iako je eleo pastorsku slubu, brzo je dobio postav avlje-
n e u Drav
nj a nom sekretarij i atu Svete Stolice (vatikansko Ministar-
stvo inostranih poslova), 1901. godine. Ubrzo se istakao i stekao
"ugled izvanrednog vatikanskog diplomate, sluei s takv k om
odanou i uspehom da je proizveden u poasnog Sardskog
nadbiskupa. Pre slubovanj n a u Minhenu, Paeli se ve bio uzdi-
gao do viih fu f nkciji a u Drav a nom sekretarij i atu Svete Stolice,
postava i podsekretar za vanredne poslove 1914. godine, kada
mu je bilo trideset osam.6
Ovo odelj l enj
n e je u stvari bilo "politiki organ" Vatikana i ru-
kovodilo je odnosima Svete Stolice s inostranim vl v adama, uklj l u-
uj
u ui pregovaranj n a u cilj
l u postizanjn a konkordata. Drugo odelj l e-
n e ovog sekretarij
nj i ata, "redovni poslovi", dav a alo je pomo, pot-
poru i subvencij i e i prualo sava ete za katoliku akcij i u irom sve-
ta, utiui tako na "unutranj n u politiku drugih zemalj l a".7
12
 Paeli je zatim postav avljen za papskog nuncij i a u Nemakoj, i
bio je zaduen za pregovore oko zaklj l uenj
n a konkordata i s
Bav
a arskom i s Pruskom. Godine 1929. postao je kardinal, a nare-
dne ga je Pij i e XI postava io za drav a nog sekretara. Kao "ovek
ubedljl ivo svetake prirode", kao "odlian propovednik, ovek
velike pobonosti, inteligencij i e i neuobiaj a enog linog arma",
kako ga je opisao jedan britanski diplomata, Euenio Paeli je
igrao i glava nu ulogu u stvaranj n u vatikanskog Konkordata s Hit-
lerovom Nemakom 1933. godine.
Ubrzo, kardinal Paeli je uzdignut na naj a vii poloaj
a , volj
l om
sebi jednakih. Preuzeo je titulu pape uprav a o kada se svet pripre-
mao za novi svetski rat. Na svoj ezdeset trei roendan, 2. mar-
ta 1939. godine, Paeli je uzeo ime Pij i e XII. Neki su u ovome vi-
deli veliku simboliku, tvrdei da je novi papa tako objav a io name-
ru da nastav a i politiku i stav
a ove svoga prethodnika.
Prva odluka Pij i a XII je bila da neobjav avljene osude nacizma od
strane njn egovog prethodnika prepusti zaborav a u vatikanskih Taj a-
nih arhiva, gde su one ostale dvadeset godina, sve dok Jovan
X III nij
XX i e neke od nj
n ih pustio u jav a nost, 1959. godine.8 Polemika
o stav
a ovima i politici Pij i a XII za vreme Drugog svetskog rata je
dobro poznata (videti knj n igu Hitlerov papa, Don Kornvel).
Kritiari optuuj u u Piji a XII da je odustao od svojih moralnih i
milosrdnih stav a ova za vreme rata, da je ostao nem kada je bez
odlaganj n a trebalo da digne glas protiv kasaplj l enj
n a miliona nevi-
nih. Oni veruj u u da je on trebalo da se oglasi s nedvosmislenom
moralnom silinom, umesto da ublaav a a, pa ak i prikriva svoje
poruke saoseanj n a i solidarnosti sa stradalnicima. Dalj l e, evrop-
skim biskupima je moglo da se naloi da preduzimaj a u efi
f kasnijie
akcij
i e u smislu obuzdav a anj
n a svireposti i pruanj n e vee moralne i
materiji alne pomoi. Zar mnogi od usmrenih nisu mogli da pre-
ive samo da je papa za borbu protiv nacizma upotrebio u punoj
meri sredstva Crkv k e, koja nikako nisu za zanemarivanj n e?
Od kraj a a rata naovamo, na Katoliku crkv k u se upire prstom
zbog zatvaranj n a oij
i u pred Holokanstom. Prenerauj u ue utanj ne
Vatikana u odnosu na Jevrej e e moe se prikazati jednim dogaa-
jem koji se zbio 1944. godine, uprav a o kada je Adolf Aj A hman
( dolf Eichmann) pripremao svoju poslednj
(A n u veliku operacij iu
13
istrebljl enj
n a. Veina od 800.000 maarskih Jevrej e a je dotadanj ni
rat bila preivela, sve dok Nemci nisu postav a ili potpuno prona-
cistiku vl v adu, marta 1944. godine.
Vatikanu je bio upuen hitan apel od strane jedne amerike
delegacij i e. U ime Komiteta za ratne izbeglice, oni su zahtevali
papinu intervencij i u u cilj
l u spaava anjn a bespomonih rtav a a. "I
vreme je i prav a i povod da veruj u emo da na moralne vrednosti
koje su u pitanj n u i na duhovne posledice koje moraj a u da prois-
teknu iz rav a nodunosti prema progonima i masovnim ubij i anj
n i-
ma bespomonih mukaraca, ena i dece treba da se skrene pa-
n a maarskih vl
nj v asti i naroda." Apelovali su da "Nj N egova Svetost
moda nae za shodno da se izrazi po ovom pitanj n u u obraanj nu
v astima i narodu Maarske, koji u velikom broju iskazuj
vl u e duho-
vnu pripadnost Svetoj Stolici".
Tokom meseci koji su usledili, maarski Jevrej e i su prikuplj l a-
ni i koncentrisani u na brzinu pripremlj l ena geta, u kojima su bili
strahovito zlostav avljani. Veina ih je onda prebaena u Auvic i
ubiji ena. Do oktobra je ve nj n ihov broj bio drastino smanj n en, ali
su Amerikanci primili info f rmacij i u da e neto manj n e od 300.000
preivelih biti poslano u sigurnu smrt. Usledilo je jo jedno ob-
raanjn e Vatikanu, a od pape je traeno da se putem radij i a obra-
ti jav
a nim apelom narodu i svetenstvu u Maarskoj, "podstiui
ih da privremeno sakrivaj a u Jevrej e e i usprotive se deportovanj nui
istrebljl enj
n u tih lj
l udi koliko god je to u nj n ihovoj moi". 9

Papa Pij i e XII odluio da ne uini ovakav a apel, "jer bi, ukoliko
bi tome ve pristupio, iz potenj n a prema svim stranama morao
da kritikuj u e Ruse".
U maj a u 1943. godine, Tardini je otvoreno predviao da "ima
osnova da se strahuj u e (a) da e se rat zav a riti preteno ruskom
pobedom u Evropi i (b) da e rezultat toga biti brza difu f zij
ia
komunizma u velikom delu kontinentalne Evrope, pa da e sto-
ga doi do razaranj n a evropske civilizacij i e i hrianske kulture.10
Bliska pobeda Sav a eznika takoe je znaila potvrdu naj a crnjn ih
strahova monsinj n ora Tardinij i a - sovjv etsku okupacij i u naja veeg
dela Srednj n e i Istone Evrope, i fo f rmiranj n e jednog monog ko-
munistikog bloka. Pre toga je ak bilo i razgovora o nekoj vrsti
zbliava anjn a izmeu Moskv k e i Vatikana. Meutim, kako je sovj v et-
14
ska armij i a napredovala prema zapadu, Moskv k a je pokrenula
propagandnu kampanj n u, optuuj u ui papu da je profa f ista i da je
za pobedu Nemake.
Dok je Vatikan pred jav a nou utao u vezi nacistikih zver-
stav
a a za vreme rata, Pij i e XII je 1945. godine preokrenuo vl v astitu
politiku i odluio da sada glas Crkv k e mora da se digne protiv
Staljl inovih zloina. Vatikan je obezbeivao Zapadnim silama
detalj l ne izvetaj a e o stanjn u u Sovj v etskoj zoni Berlina. Ti materij i a-
li su bili puni pria o konfi f skaciji ama, deportovanj n u, ogromnom
broju vetakih prekida trudnoe kao posledici iroko praktiko-
vanih silovanj n a od strane Sovj v etskih trupa, bolestima, otimai-
nama i nasilnim izgladnj n ivanj n ima.11
U pitanjn u je bila pozornica uasa o kojoj je Vatikan izvetav a ao
iz svake zemlj l e pod sovj v etskom okupacij i om.
Do 1950. godine Vatikan je ve prikupio dovolj l no obava etaj
a-
nih podataka da pokae kako ista situacij i a, u veoj ili manj n oj
meri, vl v ada u svim drugim zemlj l ama u kojima su komunisti us-
postav a ili praktinu vl v ast - u Albanij i i, ehoslovakoj, Bugarskoj,
Rumunij i i, baltikim drav a ama, Jugoslav a ij
i i, Istonoj Nemakoj i
Poljl skoj.
Papa nij i e imao armij i e pod svojim zapovednitvom, samo
diplomate i nj n ihove sadruge i saputnike. U svojoj borbi, papa se
opredelio za pij i unau i sve ono to uz nj n u ide. Pre zav a retka
Drugog svetskog rata taj a na diplomatska skupina oko pape je reg-
rutovala agente za ovaj a sledei rat.
Raanj n e i razvoj tih aktivnosti verovatno poinj n e od papinog
zahteva upuenog Montinij i u da organizuj u e vatikansku Info f rma-
tivnu slubu. Amerika armij i a je zapazila sumnj n ive aktivnosti
ove humanitarne agencij i e jo marta 1944. godine, uz napomenu
da je ona "organizovana radi slanj n a pozdrav a a i lepih elj l a radio-
putem ratnim zaroblj l enicima u Severnoj Afr f ici i prenoenj n a nj
n i-
hovih poruka sline prirode. Amerikanci su verovali da se tu
odvij i a neka prikrivena aktivnost i naloili da ni o kakv k om "pro-
irenjn u vatikanske Info f rmativne slube ne sme da se razmilj lai
planira, iz dunog obzira prema bezbednosnim pitanj n ima".12
Ako je verovati kasnij i im izvetaj a ima, Info f rmativna sluba Va-
tikana je posle rata prerasla u veliku i snanu obav a estaj
a nu silu.
15
 Amerika obav a etaja na sluba se neko vreme aktivno zanima-
la aktivnosti Vatikana. Prema nekim izvetaj a ima, "sava ezniki
obav
a etaja ni ofi
f ciri visokin inova i poloaj a a" odrava ali su "tesne
veze s visokim vatikanskim velikodostojnicima" dosta pre pada
nacizma.13 Oktobra 1945. godine, Amerikanci su zapazili da "je-
zuitski oci, koji uvek izlau konkretne i razumom potkovane
projekte, imaj a u sve snanij i i uticaj
a nad Kurij i om. Prema nj n ihovom
izvoru, jezuiti su vodili borbu Svete Stolice, a
jedini pozitivan korak koji je do sada preduzeo Vatikan je
organizacij i a programa proboja; naroito snalalj l ivo i sposobno
l udstvo se alj
lj l e u razne oblasti radi voenj n a katolikih elemena-
ta, kako bi svojim odanim zanosom i primerom odralo te ele-
mente na prav a om putu bez kolebanj n a. Veina tih agenata su je-
zuiti.14
Kraj
a em 1947. godine, obav a etaj
a na mrea SAD je primila goto-
vo neverovatne izvetaj a e o umeanosti Vatikana u prikrivene
operacij i e. Dek Nil (Jack Neal), ef Odelj l enj
n a za "Korelacij i u ino-
stranih aktivnosti Stej e t departmenta (taj a ne obav avptaj
a ne grupe
pri Ministarstvu spolj l nih poslova SAD), uputio je jednu beleku
direktoru Federalnog istranog biroa (FBI) Edgaru Huveru (J.
Edgar Hoover), efu f Mornarike obav a etaja ne slube i amerikim
diplomatama pri Svetoj Stolici:
"...izvor koji se smatra veoma pouzdanim izvetav a a da je vati-
kanska Info f rmativna sluba, sa seditem u gradu Vatikanu, me-
unarodna pij i unska sluba Vatikana.
Isti izvor izvetav a a da su se za vreme i po zav a retku posled-
n eg rata dezerteri taj
nj a no organizovali u Nemakoj i Austrij i i. Ubr-
zo po Danu pobede u Evropi, pronosile su se glasine da se ta gru-
paciji a sastoji od nekoliko miliona lj l udi... ini se, tava ie, da je
Vatikan odluio da iskoristi tu taj a nu organizacij i u, i izvetaj
a i na-
vode da je ve utroio milione dolara u tom cilj l u, mogue kroz
delatnost pomenute Info f rmativne slube.
Za veinu tih dezertera se kae da su Estonci, Litvanci, esi i
pripadnici drugih nacionalnosti preteno katolikog porekla,
koji su silom odvueni u rusku vojsku za vreme rata.
Pria se da Vatikan sada organizuj u e te ljl ude u zemlj l ama u
kojima se nalaze, a izvetaj a i kau da takoe planira da se u
16
budunosti alj l e u te zemlj l e dodatno lj l udstvo pod maskom rase-
l enih lica ili imigranata. Tvrdi se da se takv
lj k e grupe organizuj uuu
razliitim zemlj l ama pod imenom Hrianskog fr f onta... Prevas-
hodan preduslov za prij i em sastoji se u tome da svaki lan polo-
i zakletvu na odanost Crkv k i, koja povlv ai za sobom vernost jau
i uzvienij i u podanike nacionalne pripadnosti svakog pojedi-
nanog lana.15
Kad se osvrnemo, jasno je da je malo ko verovao da je Vatikan
napustio svoju politiku strplj l ivog otpora i pokrenuo jedan prikri-
ven rat. Takv k i izvetaj a i su smesta odbacivani kao bespredmetno
preterivanj n e. Kako je onda tako zamaan poduhvat mogao da
tee neotkriveno? I gde da Vatikan nae sredstva za toliko og-
romno pregnue, posebno kad se zna da je veliki deo nj n egovog
bogatstva u nekretninama?
Jedan ameriki diplomata pri Svetoj Stolici je upozorav a ao da
"izvetaja e da Vatikan troi 'milione dolara' na parav a ojne organi-
zacij
i e treba posmatrati s ozbilj l nom rezervom". On je isticao mo-
ralna i praktina ogranienj n a i prepreke takv k om nj n ihovom uklj l u-
ivanj
n u, nava odei stav a ove jednog "jezuitskog svetenika na viso-
kom poloaj a u iji e se ime dovodi u vezu s poverlj l ivim infof rma-
tivnim slubama". Nj N egov jezuitski dostav avlja niji e znao nita o
"Hrianskom fr f ontu", mada je "u jednoj prilici izj z av
a io da se ne-
kako maglovito sea takv k ih antikomunistikih grupa u istonoj
Pruskoj i u baltikim zemlj l ama. Verovao je, meutim, da su one
duboko proete ruskim agentima".16
Za razliku od ovih prenaduvanih tvrdnj n i, bilo je zrnaca istine
u nekim od obav a etaja nih podataka koji su stizali do Zapadnih
agentura. Kao to emo videti, ista grupa visokih vatikanskih
zvaninika koja je podrav a ala pomenuti program takoe je us-
merava ala taja ne operacij i e u ovoj oblasti. Rei da su napori te
grupe vodili velikoj nesrei bilo bi nedovolj l no. Zava erenika gru-
pa zvaninika oko Pij i a XII je koordinirala tu naj a taj
a nij
i u i naj
a-
sramnij i u operacij i u u istorij i i Vatikana. Oni su regrutovali bive
naciste za borbu protiv svojih neprij i atelj
l a.
Kasniji e, kada je amerika obav a etaj
a na sluba izvrila provalu
u sredite vatikanske mree za krij i uinarenj n e nacista, ozvuila
im ifr
f antsku sobu i privukla nj n ihove vlv astite dostav avljae, otkri-
17
veno je da su mnoge od naj a gorih glasina bile tane. Neki od no-
vih vatikanskih boraca bili su okoreli nacistiki ratni zloinci.
Nekoliko zvaninika Crkvk e "pralo" je nakradeno nacistiko bla-
go za potrebe fmf ansiranj
n a nj
n ihovih "boraca za slobodu".
Isprva se Vatikan bav
a io nacistikim beguncima na neorgani-
zovan nain, ak "amaterski". Prvi svetenik koji je vodio tu ope-
raij
i u bio je biskup Alojz Hudal (A( lois Hudal). Hudal je tesno
saradivao s Montiniji em i De Gasperiji em na fo
f rmulisanj
n u reakci-
je Svete Stolice na oekivanu pobedu Sav a eznika. Sada je nj
n egov
posao bio da spase koliko god je mogue nacista od "sav a eznike
osvete" u koju je bio ubeen, i on se tog zadatka prihvatio s veli-
kim oduevl vljenj
n em. Komari Piji a XII su tek poinjn ali, kako su
Hudalove pomamno zabludele operacij i e povele Vatikan nizbr-
do ka Pacovskim kanalima i tragedij i i.

18
 2. poglavlj
le

Biskup Hudal i prvi talas

Vatikanov put u veliku sramotu bio je prikriven dobrim na-

merama. Skandal Pacovskih kanala je poeo na kraj a u rata. Ne-
make, austrij i ske i italij
i anske zone okupirane od strane Za-
padnih sila, vrvele su od miliona raselj l enih lica iz svih delova
Evrope. Veina su bile istinske rtve nacizma i komunizma. Bili
su to ljl udi proterani iz svojih postojbina, oni koji su napustili
svoje domove ne zato to su tako hteli, ve zato to ih je na to
neposredno naterao rat.
Bilo je tu mnogo katolika, i zato nij i e nimalo udno to se Va-
tikan zauzeo za nj n ih kod Zapadnih vojnih vl v asti. Mesecima pre
nego to se Trei raj a h raspao, Drava ni sekretarij i at Svete Stolice
pokrenuo je usklaenu kampanj n u za irenj n e svog uticaj a a. Tra-
ena je dozvola da odabrani svetenici poseuj u u civilne logore i
logore s ratnim zaroblj l enicima. Ciljl evi takv
k ih misiji a bili su spo-
l a plemeniti i humanitarni - da se prui duhovna i materij
lj i alna
podrka, i da se prui ruka hrianskog milosra onima koji su u
nevoljl i.
Meutim, u uglav a nom nedunim masama, ipak, bilo je mno-
go nacista iji e su ake bile ukalj
l ane krvl vlju miliona nevinih. Vati-
kan dosledno i uporno tvrdi da nij i e bio upoznat sa identitetom
onih koji nisu zasluivali humanitarnu pomo. Meutim, neki
uticaj
a ni svetenici ne samo da su znali ko su nacisti meu ma-
som lj l udi, ve su aktivno tragali za nj n ima i pruali im neto
sasvim posebno...
Godine l948. Franc tangl (Franz Stangl) je umorno teturao
drumom ka Rimu. Tri godine pre toga, on je bio veoma vaan
ovek - zapovednik logora za unitenj n e Treblinka. Bio je pedan-
tan i precizan u svom radu. Kada bi pristigli teretni vagoni pretr-
pani deportovanim mukarcima, enama i decom, ti nesrenici

19
su jedino videli obinu elezniku stanicu, ukusno ukraenu
ardinj n erama sa cveem. U dalj l ini se nalazilo nekoliko upa be-
zazlenog izgleda. Franc tangl je insistirao na redu. Putnicima bi
bilo reeno da izau radi uobiaj a enog zastanka za odmor i tui-
ranjn e. Kada bi se razodenuli, lj l udima je govoreno da palj l ivo
ostava e sve svoje vrene stvari u brojevima oznaenim pregrada-
ma kako bi kasnij i e mogli lako da ih pronau i uzmu.
Sve se deav a alo tako brzo, tako organizovano, tako smrtonos-
no. Tuevi su u stvari bili gasne komore u kojima je 900.000 lj l udi,
uglava nom Jevrej e a, ubij i eno odmah po dolasku. Za razliku od Au-
vica, ovde se nij i e obav avljao nikakav a rad. Treblinka je imala samo
jednu svrhu - masovno ubij i anj
n e lj
l udskih bia. Franc tangl je bio
zapovednik naj a efi
f kasnij i e fa
f brike smrti Treeg raj a ha.
Kada je postalo jasno da e nacisti izgubiti rat, Treblinka je
zbrisana i uinj n eno je sve da se sakrij i u i poslednjn i nj
n eni tragovi.
Stabla topole su zasaena na itav a om tlu, a sagraena je i jedna
mala seoska kua s imanj n em, od cigala iz razgraenih gasnih
komora. Tu je uselj l ena jedna ukraj a inska porodica, u oekivanj nu
dolaska Crvene armij i e. tangl tada nij i e bio tu: on je ve bio pre-
baen u borbu protiv jugoslovenskih partizana.
Kada se Trei raj a h sruio, tangla je zarobila Amerika armij ia
i internirala u Ba Il, blizu Salcburga u Austrij i i. Jula 1945. godi-
ne on je prebaen u veliki logor za ratne zaroblj l enike u Glazen-
bahu, gde je ostao doslovno anoniman vie od dve godine. Neg-
de oko Boia 1947. godine, Amerikanci su tangla predali Aus-
trij
i ancima, koji su ga drali u obinom jav a nom zatvoru u Lincu.
Bilo je mnogo Austrij i anaca koji su bili volj l ni da zamure pred
dobrim drugarom. Narednog maj a a, tangl je "pobegao" i otpu-
tovao na jug. Jedan od naj a traenij i ih ratnih zloinaca se tako iz-
migolj l io iz sav
a eznike mree i sada se polako gegao na putu ka
Rimu.
Posle mnogo dana na pranj n av
a im drumovima, malaksalo je
prelazio preko mosta na Tibru, u potrazi za nekim svetenikom,
ij
i e mu je ime bilo apatom dostav avljeno jo u zaroblj l enikom
logoru. Naj a ednom se naao licem u lice s jednim svojim ranij i im
kolegom, policij i skim ofi f cirom bezbednosti koji je slubovao u
V ij
Vi i u u Francuskoj. "Idete da se jav a ite Hudalu?", upitao ga je taj a-
20
ovek. "Da", uzvratio je tangl, "samo ne znam gde da ga na-
em".1 Mnogo godina kasnij i e, poto je ponovo uhapen, tan-
glova seania na ovo bekstvo snimila je u jednom nemakom
zatvoru Gita Serenj n i (Gitta Sereny), istaknuti pisac nj n egove bio-
grafifije. tangl je izjz av
a io da je tada, kada je stigao u Rim, u stvari
traio biskupa Alojza Hudala, rektora Papskog zav a oda Santa t
M ria del Anima, jednog od tri semenita za nemake sveteni-
Ma
ke u Rimu. Uprav a o je Hudal bio taja iji e je ime apatom prenoe-
no kroz nacistiko podzemlj l e.
Biskup je uao u sobu u kojoj sam ekao, ispruio obe ruke i
rekao: Vi V ste sigurno Franc tangl. Oekivao sam Vas."2
tangl je opisivao snagu i uticaj a Hudalove razuene mree za
krij
i umarenj n e nacistikih begunaca. Hudal je lino pripremio
"prostorij i e u Rimu u kojima je trebalo da borav a im dok mi ne
stignu papiri. Dao mi je jo i malo para - bio sam ostao skoro bez
iega". Posle nekoliko nedelj l a Hudal "me je pozvao kod sebe i
dao mi novi paso - paso Crvenog krsta. Pribav a io mi je ulaznu
vizu za Sirij i u i obezbedio posao u jednoj tekstilnoj fa f brici u Da-
masku, a dao mi je i kartu za brod. Tako sam otiao u Sirij i u".3
No, kada mu je predat paso, besprekorno pedantni Nemac
je zapazio da su mu imena nav a edena pogrenim redosledom, pa
je srdito kazao: "Pogreili su, ovo nij i e tano. Moje ime je Franc
D. Paul tangl". Hudal je potapao naivnog tangla po ramenu i
oinski mu rekao "Da se ne igramo vie vatrom - nita to ne
mari".4 Hudal je znao da tangl vie nikad ne sme da se izloi
opasnosti korienj n a svog prav a og imena. Poput mnogobrojnih
odbeglih nacista, tangl je bio veoma zahvalan milosrdnim or-
ganima Katolike crkv k e koje su doprinele nj n egovom begu.
Gita Serenii ie traila komentar ovih zbivanj n a od monsinj n ora
Karla Baj a era (Karl Bay
a er). U ono vreme, Baj a er je bio direktor rim-
ske fif lij
i ale katolike dobrotvorile organizacij i e Karitas internacio-
nal (Caritas International). On je izj z av
a io da su takv k e greke na
alosti, bile neto uobiaj a eno u takv k om posleratnom haosu.
Uostalom, Crkv k a se brinula o ogromnom broju izbeglica. tangl
bi, potvrdio je, verovatno "svakako dobio novac - koji je stizao
od Vatikana - ili kartu za put u Sirij i u, ali teko i jedno i drugo".
Baj
a er je doputao mogunost da je bilo "izuzetnih sluaj a eva ka-
21
da su 'izbeglicama' dav a ali kartu i novac, ali se to sigurno nij ie
desilo nikom kome sam ja pomogao ."5
Baj
a er je u poetku tvrdio da Hudal nij i e imao pristupa doku-
mentima Meunarodnog Crvenog krsta, ali je na kraj a u priznao
da je "Hudal moda zaista pribav a io izvrsnu koliiniu pasoa ba
za te lj
l iide". Naja zad se sloio da je novac koji je Hudal dao tan-
glu svakako poticao iz vatikanskih fo f ndova. Papa je zaista obez-
beivao novac za tu svrhu; dodue vrlo malo, ali ipak neto."6
Da li je tangl bio usamlj l en sluaj a - alosna ali neizbena
greka legitimnih dobrotvornih akcij i a Katolike crkv
k e? Ili je on
jedan od mnogih koji su pobegli koristei Hudalovu taj a nu crkv k e-
nu vezu? Simon Vi V zental (Simon Wi W esenthal), koji je zasluan za
tanglovo konano hvatanj n e u Brazilu 1967. godine, veruj u e da je
u sve bila ukljl uena sloena i razraena vatikanska mrea.
V zental se nalazio u sudnici kada je tangl izveden pred sud
Vi
u Diseldorfuf , u Zapadnoj Nemakoj, i uo ga je kako sudij i i govo-
ri da su nacisti unapred bili upoznati s Vatikanskim putevima
bekstva. "U vreme kada smo borav a ili kao internirci u logorima,
znali smo da treba da idemo u Rim... Katolici su trebali da idu
biskupu Hudalu koji bi nam onda dao linu kartu Meuna-rod-
nog Crvenog krsta i potom vizu."7
Pomo koju je tangl primio od Hudala upadlj l ivo je slina
onome to je inj n eno i za druge nemake ratne zloince. Gustav a
Vagner (Gustav a Wagner), jedan od tanglovih bliskih prij i ateljl a,
takoe je dobio pomo od Hudala. Vagner je bio zapovenik u
Sobiboru u vreme kada je tangl vodio Treblinku, To su bili naj a-
vei nacistiki logori za unitenj n e u okupiranoj Polj l skoj. Posle
bekstva iz zatvora koje su drali sav a eznici, sluaj
a no su se sreli u
Gracu, Austrij i a, i kretali se zaja edno na dugom putu ka Rimu.
Naj
a zad su se skrasili u Brazilu, a obojica su hvalili pomo bisku-
pa Hudala.8
V zental tvrdi da je jo jedan nacista, Alojz Bruner (A
Vi ( lois Bru-
nner), takoe pobegao kroz Hudalovu vatikansku krij i umarsku
mreu. Bruner, jedan od naj a okrutnij i ih visokih rukovodilaca pro-
grama "deportovanj n a" Jevrej
e a, pobegao je u Damask u Sirij i i, gde
jo ivi pod imenom dr Georg Fier (Dr Georg Fischer). Prema
svemu to je poznato, on je i dalj l e bez ikakvk og kaj
a anj
n a u odnosu
22
na stotine hilj l ada rtav
a a koje je poslao na "preradu" tanglu i
Vagneru.
V zental je ubeen da je Hudal odgovoran i za taj
Vi a no prebaci-
vanj
n e naj
a ozloglaenij i eg od svih ratnih zloinaca: Adolfa f AjA hma-
na, glava nog arhitekte velike klanice. Kao ef SS Odelj l enj
n a za
"jevrej
e ska pitanjn a Aj
A hman je palj l ivo vodio rauna da lj l udi kao
tangl i Vagner uprav avljaj
a u mainerij i om smrti s punom uposle-
nou kapaciteta. Vi V zental veruj u e da je Hudal snabdeo Aj A hmana
lanim dokumentima, po kojima je bio izbeglica iz Hrvatske
"Rihard Klement" (Richard Klement), i da ga je poslao u eno-
vu. Tamo je Aj A hman naj a verovatniji e bio sakriven u jednom ma-
nastiru pod milosrdnom uprav a om nadbiskupa Sirij i a (Siri), pre
nego to je konano prokrij i umaren u Junu Ameriku.9
Tako ozloglaen ovek nij i e mogao da bude zatien zauvek.
A hmana je naj
Aj a zad u Argentini otkrila izraelska obav a etaja na slu-
ba; otet je, izveden pred sud i pogublj l en u Jerusalimu 1962. godi-
ne. Ono to ozlojeuj u e Vi
V zentala je inj n enica da je katolika
dobrotvorna organizacij i a Karitas "platila za Aj A hmana sve putne
trokove da bi on stigao do June Amerike.10
Slubeni vatikanski istoriar, svetenik Robert Grej e em (Ro-
bert Graham), doputa mogunost da je Hudal moda mogao da
pomogne "aci, ali samo aci, nacistikih ratnih zloinaca da
pobegnu".
Kada je AjA hman uhapen tvrdilo se da je proao kroz Rim i
da mu je nekakv k u pomo pruio biskup Hudal. Na pitanj n a o ovo-
me Hudal je kazao: Ne znam. Pomogao sam mnogim lj l udima, i
moda je Aj A hmah bio meu nj n ima. Ne znam, on nij i e koristio
svoje prava o ime. Hudal jeste pomogao Nemcima da se otisnu u
Latinsku Ameriku, naroito u Argentinu, ali to nij i e bio Vatikan,
to nij
i e bio papa Piji eXII.11
Ako je Aj
A hmanov sluaj a primer neovl v aenog pruanj n a po-
moi, on sigurno nij i e bio jedini. Izgleda da je Hudal inio takv k e
greke sa zastrauj u uom redovnou. Vi V zental se prisea: "Dok
sam tragao za Aj A hmanom otkrio sam da mnogi (ratni zloinci)
ive u manastirima, snabdeveni Hudalovim lanim dokumenti-
ma", prema kojima su oni izbeglice. Jedno je sasvim sigurno -
mnogi ratni zloinci koji su pobegli u Junu Ameriku sa zahval-
23
nou su izj z av
avljivali da slobodu duguj u u tom biskupu roenom u
Austrij i i.
Hudal svakako nij i e bio nepoznat nacistima, poto je za vreme
rata slubovao kao komesar Biskupstva za Katolike nemakog
govornog podruj a u Italiji i, a i kao svetenik ispovednik u Ne-
makoj optini u Rimu. Roen je 31. maj a a 1885. godine, a 1919.
godine je postao profe f sor starozav a etnih studij i a na Univerzitetu
u Gracu. etiri godine potom, Hudal je preao u Rim kao rektor
Papskog zav a oda Santa Maria del Anima, u ulici koja se ironi-
nom igrom sluaj a a zvala Vi V a del Pae - "Ulica mira". Ako je Vi V-
zental u prav a u, za vreme Hudalovog rav a nateljl stva, bilo je tu sve-
ga osim mira. Zav a od je inae bio ustanovl vljen u esnaestom veku
u cilj
l u teolokog obrazovanj n a nemakih svetenika, ali je u pos-
leratnoj eri bio leglo krij i umarenj n a nacista.
Niji e nimalo udno to Vi V zental optuuj u e Hudala. Biskupovi
pronacistiki pogledi bili su dobro znani. I sam svetenik Grej e em
doputa ovu inj n enicu; "Hudal je bio na prilino zlu glasu u Ri-
mu zbog svoje lj l ubav
a i prema nacistima i nacizmu. Imao je ne-
kakv
k u predstav a u da mu je boanski poziv da sredi odnose izme-
u nacista i Katolike crkv k e".12 Poetkom 1930-ih Hudal je ve
otvoreno podrav a ao Hitlera, a putovao je po itav a oj Italij
i i i Ne-
makoj da bi se obraao masi katolika nemakog govornog pod-
ruj
a. Od samog poetka nacistike vl v adava ine, on je srdano pri-
grlio tu novu vl v adu kao svoju. 13

N egov prvi dodir s jednim visokim nacistikim fu

Nj f nkcione-
rom bio je verovatno susret s Francom fo f n Papenom (Franz von
Papen), Hitlerovim vicekancelarom. Fon Papen je stigao u Rim
aprila 1933. godine, radi pregovora o konkordatu izmeu Ber-
lina i Svete Stolice. Mesec dana kasnij i e, Hudal je drao govor u
svom Zav a odu u Rimu. Meu pozvanim gostima bili su lanovi
nemkog diplomatskog kora, kao i mesni predstav a nici razliitih
nacistikih organizacij i a. Biskup je kazao svojoj zahvalnoj publi-
ci da "u ovom sudbonosnom asu svi nemaki katolici koji ive
van Nemake pozdrav avljaja u novi Nemaki raj a h, ij
i a se poimanj na
saglaav a aja u i s hrianskim i s nacionalnini vrednostima.14
Nema neposrednih dokaza da je Hudal stvarno radio s nom
na Konkordatu iz 1933. godine, iako je bio tesno povezan s glav a -
24
nim vatikanskim pregovaraem, drav a nim sekretarom Paeli-
jem. Meutim, naredne godine Hudal je svakako ve bio Pa-
penov politiki sav a eznik, i Papen mu se obraao za milj l enj
n e od-
mah po neuspelom nacistikom puu u Austrij i i.15

Za samo koju godinu, Hudalova topla naklonj n enost nacizmu

je postala znana optoj jav a nosti. Godine 1936, on je objav a io jed-
nu "fi
f lozofs
f ku" rasprav a u, Osnovi nacionalsocij i alizma. Kasnij ie
je skromno tvrdio da nj n egov rad prouav a a tokove i tenj n e u Na-
cistikoj partij i i "objektivno, kako to ini uen ovek, a ne politi-
ar". U stvari, ta je knj n iga vrvela od pohvala idej e ama, programi-
ma i akciji ama nacista, mada je zbilj l a i kritikovala antihrianske
elemente u toj partij i i. Do tog vremena su mnoge od naj a gorih cr-
ta nacistike vlv adav a ine ve bile oigledne. A Hudal je ipak obja-
n av
nj a ao i tvrdio da ne postoje nikakv k i fi
f lozofsf ki razlozi zbog kojih
"dobri" nacisti i katolici ne bi mogli da sarauj u u tesno na izgrad-
n i jedne hrianske Evrope.
nj
Hudal nij i e bio jedini pripadnik katolikog klera koji je zastu-
pao ovakv k a gledita. Primas (nadbiskup) Austrij i ske crkv k e, kardi-
nal Teodor Inicer (Theodore Innitzer), bio je u to vreme snano
pronacistiki orij i entisan. Stoga je bilo prirodno to je na Huda-
lovu knjn igu stava io oznaku imprimatur ("da se tampa"), odnos-
no dao zvanihu dozvolu Crkv k e za objav avljivanj
n e. Kardinal je vat-
reno odobrio rukopis "kao dragoceno nastojanj n e da se umiri
verska situacij i a nemakog naroda. 16

Hudalova knj n iga je, meutim, naila na razliit prij i em kod

nacista. NjN egov prij i atelj
l vicekancelar Franc fo f n Papen, bio je
oaran "to jedan biskup Hudalovog nivoa toliko hvali pozitivna
ostvarenjn a nacional-socij i alizma. Pa ipak, ministar propagande
Jozef Gebels (Joseph Gobels) ju je smesta zabranio, to je bio od-
raz zlovoljl nog raspoloenj n a nacista prema vatikanskim fu f n-kci-
onerima uopte.
Vodei ideolog nacizma, Alfr f ed Rozenberg (A ( lfrf ed Rosen-
berg), smatrao je oprav a danom ovu odluku, izj z av
avljuj
u ui da "mi ne
doputamo da temelj l ne postavavke Pokreta, analizira i kritikuj u e je-
dan rimski biskup".17 No, uprkos otrom stav a u prema knj n izi, Hu-
dala je nacistika hij i erarhiji a oigledno dobro primala jer je bio i
v asnik Zlatne znake lanstva u Nacistikoj partij
vl i i.18
25
 Jasno je i da Hudalov pronacistiki profi f l nij
i e tetio njn egovoj
Vatikanskoj karij i eri. Od 1930. godine je bio sav a etnik Inkv k iziciji e,
visokog vatikanskog tribunala, ij i i se rad odvij i ao "u naj a strooj
taj
a nosti", kako je izvetav a ala obava etaja na mrea SAD. Osnovano
1542. godine radi "borbe protiv kalvinistikih i luteranskih bu-
na", ovo telo je u osnovi imalo ulogu odranj n a ideoloke istote
"u odbranu verovanj n a, katolikog morala, i jedinstvenosti Crkv k e
pred jeresima i raskolima".
Inkv
k iziciji a je kontrolisala i "starala" se o zatiti religiozne
doktrine. Grubo reeno, ona je bila odelj l enj
n e Vatikana zadueno
za cenzurisanj n e knjn iga i obrazovnih materij i ala. Hudalu to nita
nij
i e bilo strano. Danas je Inkv k iziciji a kongregacij i a za doktrinu ve-
re, i dalj
l e jedno od naj a uticaj
a nij
i ih vatikanskih ministarstav a a, "u-
var prava overj r a doktrine" i nameta religiozne discipline.19 Mesto
konsultanta je izuzetno vano u ovom radu, poto ti visokopre-
asnici "moraj a u da istrauj
u u, prouav a aj
a u i pripremaj a u sve slua-
jeve iznesene pred Inkv k izicij
i u".
Ipak, i kako su Hudalovi pogledi postaj a ali sve napadnij i e i sve
jav
a niji e pronacistiki, nita nij i e uinj
n eno da se on ili disciplinuj ue
ili ukloni sa tog monog poloaj a a. Umesto toga, Vatikan ga je
juna 1933. godine unapredio od svetenika u poasnog biskupa,
to je izuzetno retka ast za jednog relativno sitnog rektora nas-
tav
a nog zav a oda.20
Uprkos ovom unapreenj n u, svetenik Grej e em Hudalova pro-
nacistika raspoloenj n a distancira od Vatikana. On je prosto
bio katoliki biskup s dobrim poloaj a em i ugledom, a meu tak-
vim ljl udima ima prostora za pregrt politikih milj l enj
n a i stav
a o-
va". 21

Svetenik Burhart naj a der (Burkhart Schneider), nemaki je-

zuita, takoe je siguran da "biskup Hudal nij i e bio ni naj a manj ne
blizak s Vatikanom. A svakako ne tesno vezan sa Svetim Ocem.
On je bio ... kako da to kaem ... ak i tada pomalo sumnj n iv - nisu
ga shvatali ozbilj l no. Oaj
a niki je hteo da bude shvaen ozbilj l-
no". naj a der, koji je za potrebe Svete Stolice s Grej e emom radio
na pripremi odbrane ratne uloge Pij i a XII, bio je nepokoleblj l iv u
tvrdnjn i da je Hudal u velikoj meri pripadao perife f rij
i i.22

26
 Suprotno, svetenik Jakob Vaj a nbaher (Jacob Weinbacher),
koji je bio u pozicij i i da moda vie zna, nimalo ne sumnj n a da je
"Hudal bio veoma blizak Pij i u XII... bili su prij
i atelj
l i". Vaj
a nbaher je
postao rektor Zav a oda Santa Maria dell'Anima 1952. godine, i
jasno se prisea nekoliko razgovora u kojima je nj n egov prethod-
nik izlagao o svom prisnom linom odnosu s papom. "Mnogo
sam priao s nj n im i to se svakako vrlo jasno ispolj l av
a alo."23
Vaj
a nbaherov prikaz nij i e jedini koji se suprotstav avlja Grej e emo-
vim i naj a derovim tvrdnj n ama da Hudal nij i e imao nikakv k og uti-
caj
a a na vodee vatikanske zvaninike. Jedna verzij i a nav
a odi da su
Hudal i Pij i e XII odrav a ali dugotraj a no prij
i atelj
l stvo zaeto 1924.
godine, kada je Paeli bio nuncij i e u Nemakoj.24
Jedna jo poverlj l ivij
i a verziji a kae da je Hudal koraao blista-
vim stopama svog pokrovitelj l a. Hudal je za slubi pri Inkv k izicijii
1930. godine i za uzdizanj n e do poasnog biskupa od Elij i e 1933.
godine imao da zahvali Paelij i evom rastuem uticaj a u u Svetoj
Stolici. Zaista, Hudalovo unapreenj n e dolo je posle Paelij i evog
postavavljenj
n a za drav a nog sekretara 1930. godine.
Prema ovoj teorij i i, Hudalova prisna veza s Paelij i em ilustru-
je se inj
n enicom da je Paeli lino itao misu (Hudalovog) osve-
enj
n a .... kao biskupa u Zav a odu Santa Maria delAnima. Iz pote-
n a prema Paelij
nj i u, treba napomenuti da je on tada ve bio slu-
beni protektor tog Zav a oda. Meutim, prema ovoj verzij i i, nj
n ihov
odnos je bio i politike prirode i proisticao je iz Hudalove uloge
Paeliji evog sav a etnika u dugotraj a nim pregovaranj n ima koja su vo-
dila Konkordatu s Austrij i om 1934. godine.25
Daleko od statusa obinog anonimnog svetenog lica na peri-
f rij
fe i i Vatikana, "Hudal je itekako mogao da bude rezonator papi-
nog glasa u zemlj l ama hemakog govornog podnaj a".26 Sadanj ni
rektor Zav a oa, monsinj n or Johanes Nedbal (Johannes Nedbal),
siguran je da je Hudal bio veoma blizak Pij i u XI. Nedbal nav a odi
Hudalov udeo u Konkordatu s Austrij i om kao razlog za nj n egovo
postavavljenj
n e za biskupa.
U jednom skoranj n em razgovoru Nedbal je priznao da je Hu-
dalova karij i era bila veoma izuzetna. Po nj n egovom milj l enj
n u,
"sasvim je neobino" da rav a natelj l jednog rimskog zav a oda bude
proizveden u biskupa. Nedbal potvruj u e da je Paeli inodej e-
27
stvovao na Hudalovom posveenj n u za biskupa, ali insistira na
tome da ta inj n enica nikako nij i e znaila priznav a anj
n e Hudalovih
pronacistikih gledita. Tako se dogodilo pre zbog toga to je
"kardinal Paeli bio protektor Zav a oda".27
Dok se slae o tome da je Hudal radio neposredno s dvojicom
papa, Nedbal je beskompromisno otar u vezi s radom nj n egovog
prethodnika na izbav avljanj
n u nacistikih ratnih zloinaca. "Sasvim
je mogue da je pomogao pojedinima, nekolicini... On sam pria
da ih je bilo nekoliko stotina, ali ja mislim da je to preterivanj n e, a
on je stvarno bio sklon preterivanj n u."
Nedbal je ponudio udesan uvid u Hudalov karakter, nagla-
av
a aja ui da je on "bio ovek vrlo sitne grae i da je uvek nastojao
da 'ispadne veliki. Moete to da vidite na nj n egovim fof tografi
fija-
ma, a da ste ga poznav a ali mogli biste da vidite i ovo drugo".28
Meutim, za oveka s problemom sopstvenog 'ja', Hudal je sva-
kako imao neuobiaj a ene i mone prij i atelj
l e.
Godine 1943, na primer, upoznao je Valtera Raufa f (Walter Ra-
uffff), velikog ratnog zloinca. Poto se Himler (Himmler) potre-
sao kada je prisustvovao masovnom strelj l anj
n u Jevrej
e a u Minsku
1941. godine, Rauf je preduzeo nadzor nad razradom programa
sa gasnim kamionima-fu f rgonima. Ti "crni gav a ranovi" ubiji ali su
Jevrej e e ubacivanjn em izduvnih dimova iz dizel-motora u herme-
tiki zapeaene fu f rgonske komore.
Raufo f vi gasni kamioni nisu bili bez odreenih jezivih teh-ni-
kih nedostataka; pri poetnim probama nesrene rtve su umi-
rale ne od izduvnih gasova, ve od postepenog guenj n a usled ne-
dostatka vazduha. Umesto da bude po kratkom postupku otro-
van, lj l udski tovar je iznutra ostavavljao krvava e tragove grebanj n a po
metalnim zidovima dok ga je guenj n e polako i postepeno vodilo
smrti. Kad je Raufo f v sistem naj a zad "usava ren, nekih 100.000
l udi, uglav
lj a nom ena i dece iz Istone Evrope, nalo je smrt u tim
pokretnim gasnim komorama.
Posle ruenj n a Musolinij i evog reima u septembru 1943. godi-
ni, Rauf je prebaen na sever Italij i e, gde je bio u slubi SS u
regionu oko enove, Torina i Milana. I opet mu je zadatak bio
unitenj n e jevrej
e skog stanovnitva. Uprav a o u ovom periodu je
Hudal ostvario kontakt s tim zloglasnim masovnim ubicom.
28
 Razvojna linij i a Hudalovog i Raufo f vog prij i atelj
l stva u samom
svom poetku je pomalo obav avljena velom taj a ne. Alfrf ed Jarel (A
( l-
f ed Jarschel), nekadanj
fr n i voa Nacistike omladine, tvrdi da je
Rauf prvi put sreo Hudala u prolee 1943, kada ga je Firerov
zamenik Martin Borman (Martin Bormanh) poslao na est me-
seci u Rim bez ikakv k og oiglednog zadatka. Bilo je to uprav a ou
vreme kada su Raj a hu oaj a niki trebali visoki ofi f ciri Raufo
f vog
iskustva i kalibra poto je ishod rata jo bio neizvestan. Jarel
veruj
u e "da su prvi dodiri s Vatikanom bili uspostav avljeni uprav a ou
tim mesecima, a da im je svrha bila da konano dovedu do us-
postavavljanj
n a Hudalove mree za bekstva".30
Brzo se bliilo vreme kada e ta mrea stvarno zatrebati. Do
poetka 1944. godine, kada su se Sav a eznici iskrcali na Sicilij i i, ak
je i Hudal video da je Hitlerov "hilj l adugodinj n i Raj
a h" osuen na
propast. Sve dok su nacistike armij i e beleile pobede, on se
vozao po Rimu sa zastav a om "Velike Nemake" na svom auto-
mobilu; ali kada su Sav a eznici stigli u italij i ansku prestonicu, juna
1944. godine, Hudal je "bio prvi koji je tu zastav a u promenio -
odj
d ednom je zakaio austrij i sku".31
Poput mnogih Austrij i anaca 1945. godine, Hudal je preko noi
od uloge fa f istikog fi f lozofaf preao na ispolj l av
a anjn e svojih no-
vootkrivenih demokratskih tenj n i. Odbacuj u ui dugo odrav a anu
progermansku pozicij i u, pourio je da pristupi Komitetu slobod-
ne Austrij i e u Rimu, pa ak i pomogao da se organizuj u e "simbo-
lino" osloboenj n e Poslanstva Austrij i e, zakasnelo se pozivaj a ui
na dava no izgublj l eni nacionalni ponos. Hudal nij i e bio usamlj l en
u svom licemerstvu. Ironij i a je u tome to je austrij i ski narod, koji
je imao vei procenat lanstva u Nacistikoj partij i i nego Nema-
ka, smesta zahtevao za sebe poseban tretman kao prva rtva Hit-
lerove tiranij i e.32
I u Vatikanu su se deav a ale mnoge dramatine promene, od
kojih je jedna moda odigrala klj l unu ulogu u razradi Hudalove
mree bekstav a a. AvA gusta 1944. godine umro je kardinal Malj l one
(Maglione), a Pij i e XII je odluio da ne postav avlja novog drav a nog
sekretara, ve da preuzme na sebe odgovornost za spolj l nu poli-
tiku. Od tog vremerii su monsinj n ori Tardini i Montini radili
neposredno za papu.
29
 U svojoj knj n izi Ono posle (A ( ft
f ermath), koja je izazvala dosta
polemike, Ladislas Farago je tvrdio da je ova papina odluka
"znaila Hudalov ulazak u naj a vie krugove Svete Stolice". Farago
tumai da je Malj l one drao Hudala na distanci, te je ovaj a jedino
mogao da se uzda u prilino retke susrete s papom lino da bi
uticao na vatikansku politiku. Ali, sada je "stekao prij i atelj
la u
Drava nom sekretarij i atu".33
Posle Malj l oiieove smrti, ovani Montini je dobio zaduenj ne
da vodi poslove oko papske pomoi izbeglicama, to je otvaralo
vrata Hudalovim planovima. Farago tvrdi da je uprav a o Montini
obezbedio Hudalu pristup vatikanskim pasoima i drugim li-
nim i putnim isprav a ama, koje je on potom koristio da pomogne
svojim nacistikim prij i atelj
l ima. Istovremeno je Hudal usposta-
vio dobre veze s jo jednim znaaj a nim vatikanskim nadletvom
pod Montinij i evom uprav a om. Bila je to papska komisij i a za po-
mo izbeglicama, koja je direktno radila sa izbeglicama. Jedan
od nj
n enih glava nih zadataka bilo je izdav a anj
n e putnih isprava a legi-
timnim izbeglicama. Naj a zad, tvrdio je Farago, Montini je uveo
Hudala u Karitas internacional, katoliku milosrdnu organizaci-
ju koja je istinskim izbeglicama obezbeivala smetaj a i hranu i
plaala trokove putovanj n a.
Jedan od vatikanskih slubenih istoriara ustro pobij i a Fara-
gove tvrdnj n e. Iako priznaja e da se Hudal "zanimao, prema sop-
stvenom priznanj n u, za bive naciste", svetenik Robert Grej e em je
siguran da "biskup Hudal nij i e imao nikakvk u ulogu u Papskoj
komisij i i za pomo izbeglicama. Nij i e "ak imao nikakvk e veze sa
n enim radom".34 Meutim, Faragove tvrdnj
nj n e, ukoliko su tane,
dale bi objanj n enj
n e zato Vi
V zental uporno dokazuj u e da su Karitas
i Vatikanski biro za izbeglice bili neposredno uklj l ueni u kriji um-
arenjn e nacista.
Veza sa nacistima je teko bila isto Hudalova lina, a da nij ie
uklj
l uivala same slubenike, iako oni insistiraj a u na tome da je
n ihova uloga bila isto humanitarna, tvrdei da su bili potpuno
nj
nesvesni ma kakv k ih operaciji a krij
i umarenjn a nacista. Ali, ukoliko
su Faragovi nav a odi tani, zaprepauj u e mogunost da je Montini
dopustio Hudalu, deklarisanom pro-nacisti, ma kakav a pristup
tim vatikanskim nadletvima u vreme kada su nacisti bili u bez-
30
nau koje ih tera na beg. Takv k u jednu odluku bi Hudal svakako
doiveo kao otvoreni in podrke za pomo nj n egovim prij i atelj
l i-
ma nacistima. Ako je Farago u prav a u, Montini je oigledno pru-
io Hudalu priliku da stvar tako i shvati.
U amerikoj diplomatskoj dokumentacij i i postoje neki spo-
redni dokazi koji podrav a aj
a u tvrdnj
n u da je Montini svesno dopri-
nosio Hudalovom krij i umarenj n u nacista. Do toga je dolo na be-
zazlen nain. Posle praktinog sloma nemake vojske u Italij i i,
Piji e XII je poeo da se bori za prav a o da alj l e svoje line predstav a -
nike u posete desetinama hilj l ada ratnih zaroblj l enika i internira-
nih civila koji su tada drani u italij i anskim logorima.
Kao to je ve reeno, papa je eleo da proiri svoju "misij iu
milosra u korist svih rtav a a rata bez obzira na nacionalne ili
verske razlike". U pokretanj n u tog sluaj a a pred sav a eznikim vl v as-
tima av a gusta 1944. godine, Drav a ni sekretarij i at Vatikana je isti-
cao da Sveta Stolica "ima dunost da se sada zainteresuj u e i za te
nemake zaroblj l enike".
Tokom nekoliko sledeih sedmica, britanski i ameriki zva-
ninici su polemisali oko papinog zahteva. Traili su od Svete
Stolice da prui detalj l no obrazloenj n e za predloene posete, i
primili ovaj a odgovor:
... Izaslanik NjN egove Svetosti (obino neki nadbiskup), u
pratnj n i jednog sekretara, koji po potrebi slui i kao prevodilac,
poseuj u e logor, donosei sa sobom neke sitne darove (duhovne
knj
n ige, poune knj n ige ili laganu literaturu, drutvene igre, itd.);
odri kratak govor-predav a anj
n e i provede neko vreme sa zarob-
l enicima ili internircima...
lj
... svrha ovakv
k e posete izaslanika Svete Stolice je da se obez-
bedi normalna religiozna pomo katolikim zatvorenicima, kao
i da se sprovede milosrdna misij i a kakv
k a dolii Crkv k i donoenj n em
izvesne utehe i onima koji su u nevolj l i.
Bilo je to potpuno razurnno oobrazloenj n e u prilog humani-
tarnom i milosrdnom radu. Dana 10. novembra lini izaslanik
predsednika SAD kod pape je preneo odluku Sav a eznika vatikan-
skom Drav a nom sekretarij i atu. Te posete e biti doputene, pod
uslovom da se ogranie na religioznu pomo, a za svaku posetu
se pojedinano podnosi zahtev.35
31
 Nekoliko sedmica kasnij i e usledio je jedan veoma osoben
zahtev. Poto je nj n ihov humanitarni cilj l ostvaren, 2. decembra
Vatikan je molio da se jednom predstav a niku dopusti "da poseti
civilne internirce nemakog govornog podruj a na tlu Italij i e".
Biskup odabran da odri slubu pred tom poraenom neprij i a-
telj
l skom populacij i om bio je niko drugi do Hudal, Vatikanov
"duhovni uprav a iteljl nemakog naroda u Italij i i".
Zaprepauju e to to je za ovu kraj a nj
n e osetlj
l ivu misij i u Sveta
Stolica izdvojila naj a ozloglaenij i eg pronacistiki raspoloenog
biskupa u Rimu. Bilo je dobro znano da ti "civilni" logori vrve od
odbeglih nacista koji su odbacili unifo f rme i sada se krij i u meu
stvarnim izbeglicama. Amerikanci su bili makar delom krivi to
je Hudalu doputen pristup u internirske logore. Kada je jedan
visoki diplomata SAD u Vatikanu prosledio pismo Drav a nog
sekretarij
i ata sav
a eznikom tabu u Rimu, nij i e nita pomenuo o
Hudalovoj pronacistikoj boleivosti. A Amerikanci u Vatikanu
su znali sve o Hudalovim pogledima. Jedan diplomata je bio fo f r-
mirao loe milj l enj
n e o njn emu za vreme rata, primeuj u ui da on
"ne veruj
u e biskupu Hudalu", poto "glas koji ga bij i e... niji e naro-
ito dobar sa stanovita Sav a eznika". 36

Amerika obav a etaj a na sluba takoe je bila upoznata s Huda-

lovim shvatanj n ima, i prikupila je itav a obava etaja ni dosij i e o nj
n e-
govoj pronacistikoj knj n izi. Mada je Sav a ezniki tab prethodno
odbio neke zahteve Vatikana za putne dozvole, Odelj l enj
n e bez-
bednosti je ovaj a odobrilo, "pod uslovom da je cilj l (Hudalove)
posete izriito ogranien na pruanj n e normalne verske pomoi
katolikim internircima".38 Ipak, to to je Vatikan pribav a io Hu-
dalu putnu dozvolu od Sav a eznika kako bi posetio nemake in-
ternirce bilo je pomalo kao kad alkoholiaru daj a ete viski, a govo-
rite mu da ne pij i e; pokvk arenosti koje su usledile bile su nemi-
novne.
Opremljl en specij i alnim akreditivima, Hudal je sada bio slobo-
dan da svojim nemakim prij i atelj
l ima u logorima iri dobre vesti
o sistemu bekstva. Nij i e bilo potrebe da traeni ratni zloinci do-
laze u Rim da bi pribav a ili pomo; Hudal ju je donosio nj n ima "na
noge". Mnogo godina kasnij i e zapisao je jednu potenu ispovest
o svojim putovanj n ima:
32
 Zahvalan sam Bogu to mi je (dopustio) da posetim i uteim
mnoge rtve u nj n ihovim zatvorima i koncentracionima logorima
i (da pomognem) da uteknu s lanim linim isprav a ama.39
Za amerike pobednike koji su mu pomogli, Hudal nij i e ose-
ao nita drugo do prezir:
Sav
a ezniki rat protiv Nemake nij i e bio sveti rat, ve bojno
nadmetanj n e privrednih kompleksa za ij i u pobedu su se oni bori-
li. Taj
a takozvani biznis... koristio je lozinke kao to su demokra-
tij
i a, rasa, verska sloboda i hrianstvo kao mamac za mase. Sva
ta shvatanj n a i iskustva bila su razlog to sam osetio dunost i
obava ezu da se posle 1945. godine u itav a om svom milosrdnom
radu posvetim uglav a nom bivim nacional-socij i alistima i fa
f isti-
ma, naroito takozvanim ratnim zloincima.40
Hudalove aktivnosti koje i sam priznaj a e i ispoveda utoliko su
poleminij i e to je on deje stvovao s punim ovl v aenjn ima Vatikana.
Hudal ne samo da nij i e bio na "perifef rij
i i", kako svetenik naj a der
tvrdi, ve je pribav a io saglasnost zvaninika na naj a viem nivou.
Bez Vatikanovog neposrednog diplomatskog zauzimanj n a da se
za nj
n ega pribava i putna dozvola Sav a eznika, on nikada ne bi uspeo
da ostvari dodir s toliko nacistikih ratnih zloinaca. Zbilj l a, bez
takv
k e pomoi on bi bio stisnut u Rimu kao brod u boci.
Izgleda da je jedan od prvih nacista koje je Hudal posetio bio
n egov stari prij
nj i atelj
l , Valter Rauf,f u Milanu. Osamnaest meseci
pre toga, Rauf je napustio Rim da bi postao ef Uprav a e veza (SD)
u Milanu. To ga je uinilo glav a nim SS ofi f cirom bezbednosti za
itav
a severozapad Italij i e, uklj
l uuj
u ui Torino i enovu. Godine
1944. Piji e XII je ve bio duboko zabrinut da e glav a ni italij
i anski
industriji ski region biti uniten u zav a rnoj ofa f nzivi Sava eznika.
Uz Raufo f vu pomo, visoki ofi f ciri Vermahta u severnoj Italij ii
zapoeli su niz taj a nih pregovora o predaj a i. Alen Dulz (A ( llen Du-
lles), ameriki obav a etaja ni ef u vaj
a carskoj, razradio je predaj au
nemakih snaga uz pomo vatikanskih posrednika, Ovi prego-
vori su nosili ifrf irani naziv Operacij i a zora. Mada pojedinano
nisu imali uspeha u nastojanj n u da skrate rat, svi nacistiki ofi f ci-
ri koji su ovde bili uklj l ueni umakli su ozbilj l noj kazni.41
Kada se, 29. aprila 1945. godine, Nemaka armij i a u Italij
i i pre-
dala, Rauf je doao do lanog pasoa na ime Karlo Komte (Carlo
33
Comte) i zakupio stan u Milanu. Onda je uzeo svoj primerak
arhiva Musolinij i eve taj
a ne policij i e, uklj
l uuj
u ui i spiskove lan-
stva u Faistikoj partij i i, i mirno ih zakopao negde van grada.
Znao je da e ti materij i ali biti od velike koristi u mesecima koji
su nailazili, a pokazalo se da je tano prosuivao. Doslovno
sutradan, Raufa f su uhapsili Amerikarici i smestili ga u milanski
zatvor San Vi V tore. Za samo koji sat stigao je neki svetenik i ude-
sio da se Rauf prebaci u jednu ameriku vojnu bolnicu.
Prema Vi V zentalu, Raufo f vo putanjn e je izdej
e stvovao monsinj n or
Do uzepe Bikj k erai (Don Giuseppe Bicchierai), sekretar milan-
skog kardinala ustera (Schuster). Bikj k erai je bio jedan od vati-
kanskih posrednika u taj a nim pregovorima o predaj a i, a krio je
Raufa f po nj n egovom putanj n u i udesio da taj a no borav a i "u samo-
stanima Svete Stolice".42
S druge strane, Alfr f ed Jarel (Jarschel) veruj u e da je Raufo f vo
putanj n e isposlovao milanski ogranak Komunistike partij i e Ita-
lij
i e. U zamenu za Raufo f ve spiskove lanstva u Faistikoj partij i i,
komunisti su oigledno zamurili pred organizovanj n em nj n ego-
vog bekstva.43
Ono to ni Vi V zental ni Jarel nisu znali bilo je da je Rauf pu-
ten pod staratelj l stvo "S grupe Verona", jedinice Uprav a e stra-te-
gij
i skih slubi (OSS) koja je radila s britansko-amerikom "Spe-
cij
i alnom kontraobav a etaj a nom" ekipom i Italij i i (SCI-Z), na ij i em
je elu bio Dej e mz Dizus Englton (James Jesus Angleton).
S Grupa je bila, izmeu ostalog, zapadnj n aki ekvk ivalent Rau-
f vog odelj
fo l enj
n a za borbu protiv komunista u vreme rata. Rauf je
bio vredan plen u rukama, pa je i pored protivl vljenj
n a Kontraoba-
vetaja nog korpusa Armij i e SAD, gde su ga nazivali "nepoprav avlji-
vim nacistom bez kaj a anj
n a i preporuivali ako ne likv k idacij i u ono
doivotnu robij i u, S Grupa Verona preuzela staranj n e o zahval-
nom Raufu f . Posle opirnih ispitivanj n a o komunistikoj aktivnos-
ti u nj
n egovom sektoru, pustili su ga. Moda je tako bilo zato to
se Rauf otvoreno hvalisao vezama na naj a viem nivou u vatikan-
skim pregovorima, za koje je tvrdio da mogu da ih "potvrde i
Husman i gospodin Dulz, sav a ezniki agenti u vaj a carskoj.44
Nij
i e sluaja nost to je Raufo f v "gospodin Dulz" kasnij i e postao
direktor Centralne obav a etaja he slube (CIA), ili to je Dej e mz
34
Dizus Englton postao ef Kontraobav a etaj
a nog odelj l enj
n a CIA.
Tokom itav a e svoje karij i ere Englton je zadrao isklj l uivu kon-
trolu nad amerikim obav a etaj a nim vezama s Vatikanom.45 Koji
god da je bio motiv Amerikanaca, neporeciva je istina da je Rauf
puten iz pritvora i vraen u svoj stan u Milanu.
Prema fr f ancuskoj publikacij i i Crni krug (Cercle Noir), Rauf
je ostvario vezu s nadbiskupom Sirij i em od enove, i smesta se
stav
a io na raspolaganj n e Vatikanu radi uspostav avljanj
n a sistema za
krij
i umarenj n e nacista. Osim visokih amerikih i vatikanskih ve-
za, Raufo f v glav
a ni doprinos Hudalovom krij i umarskom sistemu
moda je bio onaj a fif nansiji ski. ovek koji je nekada vodio pro-
gram s kamionima-gasnim komorama, sada je postao pera
novca, uz pomo Frederika venta (Frederico Schwendt), svog
nekadanj n eg SS kolege. vent se smatra jednim od naj a veih kri-
votvoraca u istorij i i, koji je za vreme rata fa f lsifi
f kovao milione
papirnih novanica u okv k iru SS operacij i e pod konspirativnim
nazivom Okret (Wendig).46
Prvobitna namera je bila da se potkopaj a u, ako je mogue i
unite, privrede Sav a eznika, ali je, kako se rat primicao zav a retku,
vent prao fa f lsifi
f kovani novac kroz razliite banke i dolazio do
prav
a ih novanica zapadnih zemalj l a. Bio je to prvi novac za mre-
e nacistikih bekstav a a. Vi
V zental tvrdi da je vent predav a ao tako
steen novac svom starom kamaratu, Valteru Raufu f .47
Meutim, Jarelova verzij i a se neto malo razlikuj u e. On tvrdi
da je Hudal kontaktirao Raufa f jula 1945. godine, pozivaj a ui ga da
doe u Rim radi taj a nog sastanka. Pokazalo se da je to nemogue,
tako da je Hudal predloio da Rauf onda otputuj u e u enovu i
ostvari vezu s novopostav avljenim nadbiskupom Sirij i em, jo jed-
nom klj l unom fi f gurom u operacij i i krij
i umarenj n a nacista. Rauf
je otiao u enovu, a primio ga je jedan od Sirij i evih linih sekre-
tara. Jarel tvrdi da je Rauf tada dobio znatnu sumu hovca kao i
paso Crvenog krsta s vaeom vizom za Sirij i u. Potom se vratio
u Milano i uspostav a io kanale bekstva.48
Moda je istina negde na sredini: Rauf je verovatno upotrebio
Sirij
i ev novac da uvea zaradu od pranj n a fe
f lsifl
f kovanih novani-
ca. Jarel i Crnilrug se slau u tome da su tokom naredne etiri
godine neki od naj a traenij i ih nacistikih ratnih zloinaca prelazi-
35
li iz Raufo f vih ruku u Milanu u ruke biskupa Hudala u Zav a odu
Santa Maria dell' Anima u Rimu, da bi potom bih predav a ani
nadbiskupu Sirij i u u enovi. Tu su se ukrcav a ali u brodove i odla-
zili da zaponu nov ivot u Junoj Americi.
Vatikan nikada nij i e otvorio svoju bankarsku dokumentacij iu
da bi pokazao koje sume novca su usmerav a ane za pomo izbeg-
licama. Do dananj n eg dana, dosij i ea o ventu i o pranj n u nacisti-
kog novca su meu strogo poverlj l ivom amerikom obav a etaj
a-
nom dokumentacij i om. Meutim, pasus jednog teksta koji je
"puten" sadri zanimlj l ivu opasku o ventovoj vezi s nacisti-
kim podzemlj l em:
Na putu iz Austrij i e preko prevoja Brener, prva stanica pod-
zemne eleznice u Italij i i je kod jednog zamka u Meranu, u kom
uprava itelj l i govore nemaki. (Vl V asnik je) neki agent SS operativne
grupe ponekad zvane Grupa Vendig pod komandom pukovni-
ka Frederika venta, koji 'je odgovarao samo Kaltenbruneru i
Himleru. Jedan (agent) ... je zahtevao 5.000.000 dolara od vl v ade
SAD na ime naknade za imovinu konfi f skovanu u Meranu po
zav
a retku rata. Sva ta imovina bila je plen SS grupe koji je bio
smeten u ... ventovom tabu i drugim zgradama u Meranu. U
ovom plenu se nalazila i velika koliina britanskih fu f nti u bank-
notama.49
Izvetaj a se nastav avlja nav a oenj n em banaka u Britanij i i, Palestini,
Italij
i i i vaj
a carskoj koje su bile povezane sa ventovom mreom.
Ali, novac sam po sebi nij i e bio dovolj l an. Lane isprav a e su bile
naj
a vanij i a stvar za naciste u begu. Hudal je bio u stanj n u da obez-
bedi sve to: italij i anske line isprav a e, lane krtenice, ak i vize za
odredine zemlj l e. Naj
a neophodnij i i su bili pasoi Meunarodnog
Crvenog krsta.
Prema recima gospoe Gertrude Dipui (Gertrude Dipuis), vi-
sokog inovnika u rimskom ogranku Crvenog krsta, "Hudalu je
zaista bilo relativno lako da to ostvari; bio je biskup, ne zabora-
vite - to je mnogo znailo... Kako smo mogli da odbij i emo da slu-
amo re svetenika?", pitala je ona.50 Gospoa Dipui je objasni-
la da, ako je Hudal zantevao a se isprav a e Crvenog krstasastav a e
prema nj n egovim specifi f kacij i ama" pa da mu se poalj l u u Zav
a od,
onda je verovatno tako i bilo".51
36
 Meunarodni Crveni krst u Rimu je bio preplav avljen molba-
ma-prij i av
a ama u onoj masovnoj zbrci na kraj a u rata. Poteno re-
eno, milioni lj l udi su se kretali po itava oj Evropi, a mnogi od nj n ih
su bili ostali bez sopstvenog doma i bez linih dokumenata; oni
drugi, s umrlj l anom prolou, vie su voleli da su "izgubili" do-
kumenta koja bi moda mogla da posvedoe o nj n ihovom stvar-
nom identitetu pred Tribunalom za ratne zloine.
Mnoge dobrotvorne organizacij i e su izdavale izbeglicama
nove line isprav a e. Neke su vaile samo za tle Italij i e. Na primer,
Karitas Internacional i Vatikanska Komisij i a za izbeglice u to vre-
me su izdav a ale na stotine lokalnih "linih dokumenata" sedmi-
no. Mnoge izbeglice su koristile ove nezvanine vatikanske is-
prav
a e kao polazim taku u dugom lovu na papire neophodne za
emigracij i u.
Mada je mogla da se upotrebi pri prij i av
avljivanj
n u za druga do-
kumenta neophodna za emigracij i u, vatikanska lina karta sama
po sebi nij i e doputala vl v asniku da napusti Rim, a kamoli Italij i u.
Prema tome, nij i e istinita esto ponavavljana tvrdnj n a da je Vatikan
predao nacistima hilj l ade pasoa. Zaista, jedini strogo-vatikanski
pasoi bili su slubena uverenj n a za nj
n egove akreditovane svete-
ne diplomate i zvanine predstav a nike.
Crveni krst je za odbegle naciste bio izvor koji daleko vie
obeava a. Za one koji nisu smeli da se izloe opasnosti i lino se
pojav
a e pred stolovima-alterima za pomo izbeglicama, posto-
jala je obilato snabdevena i iva crna berza ukradenih i fa f lsifi
f ko-
vanih dokumenata. Ga Dipui je imala lino iskustvo po ovom
pitanj
n u; lj
l utito se priseala da je videla takv k e papire na stolu u
kancelarij i i svog pretpostav avljenog u Rimskom tabu Meunarod-
nog Crvenog krsta. Vi V dela sam s nekoliko metara da su lani. Ne
samo da su bili ispunj n eni razliito od naina na koji mi to obino
radimo, nego je i moj potpis bio oigledno fa f lsifi
f kovan."52 Dok
ga Dipui nij i e mogla nita naroito da uini s ovim u vezi, neki
slubenici Meunarodnog crvenog krsta su oigledno svesno
murili na ove zloupotrebe.
Nezakonitu trgovinu dokumentima Crvenog krsta ubrzo je
otkrila amerika obav a etaj
a na sluba. Kraja em 1945. godine oni su
bili skoro sigurni da su meu nj n ihovim korisnicima odbegli na-
37
cisti. To je potvreno sredinom 1946. godine, kada je dolo do
bekstva nemakih zatvorenika iz logora u Riminij i u u severnoj
Italij
i i. Mnogi koji su odatle odbegli kasnij i e su uhvaeni s lanim
dokumentima Meunarodnog crvenog krsta.
Istragu povodom ove pojav a e, pod taj a nim nazivom Operacij ia
krug, pokrenuo je Kontraobav a etaja ni korpus amerike vojske.
Oni su svoje prve nalaze prosledili Vi V nsentu La Vi V sti (Vi
V ncent La
V sta), visokom rimskom slubeniku Odelj
Vi l enj
n a za korelacij i u ino-
stranih aktivnosti. La Vi V sta je prethodno ve bio uklj l uen u iz-
vestan broj vrhunski taj a nih obav a etaj
a nih operacij i a posle rata, i
istraivao fa f istike piji unske elij i e na delu u Americi, i trgovin-
ske, fif nansij i ske i industriji ske odnose izmeu Italij i e i Nemake.
V sta je obav
Vi a io istragu i maj a a 1947. godine je uputio izvetaj a u
Vaington. Od kada je puten za jav a nost, 1984. godine, on je
postao poznat prosto kao "La Vi V stin izvetaj a ". Mada izloeni
rezultati sadre znatne zablude i greke, u pitanj n u je dosta is-
crpna analiza nelegalne emigracij i e kroz Italij
i u. Treba napome-
nuti da je La Vi V sta bio katolik, ali je jedan od nj n egovih glav a nih
zakljl uaka bio da Vatikan pomae bekstvo odbeglih ratnih zloi-
naca.53 Kada je izvetaj a konano izaao na videlo, Crkv k a je stro-
go pobij i ala ovu tvrdnj n u.
Zvanini vatikanski istoriar, svetenik Grej e em, objanj n av
a ao
je da je stvarna svrha tog izvetaj a a bila "potpuno pogreno pred-
stav
avljena". U ii nj n egovog interesovanj n a nisu bili nacisti koji
bee, ve "komunistika infi f ltracij
i a u Junu Ameriku. Nij i e ba
poteno, niti objektivno, izdvojiti stranicu i po gde La Vi V sta alu-
dira na beanj n e nacista, kada itav a izvetaj a i nij
i e bio o nacistima,
ve o komunistima. Jedini prav a i nacista koji je tu pomenut ute-
kao je uz pomo Jevrej e ske cionistike organizacij i e".54
Meutim, veliki deo La Vi V stinog izvetaj a a se bav
a i ulogom vati-
kanskih institucij i a i zvaninika u ilegalnoj nacistikoj emigraci-
ji. Slubenik Stej e t departmenta je izloio spisak od preko dvade-
set "vatikanskih organizacij i a za milosre i pomo koje su uklj l u-
ene, ili za koje se sumnj n a da su uklj l uene, u ilegalne tokove
emigracij i e". Na samom vrhu tog spiska nalazio se sveprisutni
biskup Hudal.55 Kontraobav a etaja ni korpus armij i e SAD, (CIC) je
sproveo nekoliko obimnih istraivanj n a crne berze fa f lsifi
f kovanih
38
dokumenata, i jo nekoliko izvetaj a a je pridodato La Vi V stinom
izvetaj
a u.
Dodatak B nairoko se bav a io bekstvom iz Riminij i a koje se
dogodilo jula prethodne godine. Jedan pouzdan dostav avlja CIC
je izvestio da su dvojica begunaca, ani (Gianni) i Forkerper
(Vorkrper) "prethodno bili upueni da produe u Rim i da kon-
taktiraj
a u" jednog CIC dostav avljaa, koji je trebalo da im pomogne
da emigriraj a u u Junu Ameriku. Nemci su stav avljeni pod prismot-
ru i ispostava ilo se da je aniji evo prav
a o ime Valter Fitling (Walter
Ftlung) i da "ivi u stanu jedne Nemice koja je nekada radila u
Ambasadi Nemake u Vatikanu". Dvojica odbeglih su se pri-
klj
l uili dvojici drugih begunaca u Rimu, koji su bili u tesnom
dodiru s tamonj n im svetenicima.
Za jednog svetenika je jav avljeno da "pomae beguncima hra-
nom, smetaj a em i vezama s nemakim i vatikanskim zvaninici-
ma". Kada su dvojica begunaca otili u enovu da ugovore pre-
voz do June Amerike, dostav avlja slube CIC je "pozaj a mio" nj
n i-
hove pasoe i otkrio da je nj n ih "izdao Meunarodni Crveni
krst".56 Agent CIC je uputio svog dostav avljaa da pokua da i za
sebe pribav a i laan paso. On je to i uinio "tako to je platio
20.000 lira jednoj osobi poznatoj po vezama s Meunarodnim
Crvenim krstom".
Sistem za pribav avljanj
n e pasoa je bio jednostav a an. Dostavavlja
je poslat do jednog oveka koji je zabeleio sve nj n egove line po-
datke. Taja ovek je imao vezu iznutra koja je pretresla dokumen-
tacij
i u Meunarodnog crvenog krsta, u potrazi za "imenom neke
nestale ili mrtve osobe koja odgovara (dostav avljaevom) opisu".
Dva dana potom dostav avljau CIC je reeno da se prij i av
a i Crve-
nom krstu za paso pod lanim imenom Mirko Baueh (Mirko
Baucech). Takoe su mu bila potrebna i dva pisma-potvrde
identiteta, koja je nj n egova veza nabav a ila od Crvenog krsta Vati-
kana i Italiji e.57

A gusta 1946. godine, ova operacij

Av i a CIC je prestala poto su
l udi pod prismotrom bili uhapeni; trojica su bili begunci iz
lj
Riminij i a, a etvrti je posedovao "lane potvrde o otpustu". Nem-
ci su priznali da imaj a u veze s lj
l udima bliskim Vatikanu. Izvetaj a
CIC je govorio o jo jednom vatikaskom predstav a niku koji je
39
imao dobre veze s junoamerikim konzulatima i poslovnim
f rmama. Ova vatikanska veza je bila poslednj
fi n a karika u "lancu
nemake emigracij i e koji sve svoje klij i ente usmerava preko
Meunarodnog Crvenog krsta".58
La Vi
V sta je potvrdio i da je Milano znaaj a an centar u mrei kri-
jumarenj n a. Mada ne pominj n e Raufaf , La ViV sta je otkrio jednu
mreu koju je vodio nj n egov blizak prij
i atelj
l , Frederiko vent.
Veliki je broj Nemaca... koji prelaze granicu prerna Trevizu i
Milanu s isklj l uivom svrhom da pribav a e... lane line isprav a e,
pasoe i vize, pa skoro smesta odlaze preko enove i Barcelone
put June Amerike.59
Da bi pokazao kako je lako Vatikan u stanj n u da pribav a i lane
isprav
a e Meunarodnog crvenog krsta, La Vi V sta je udesio da dvo-
jica "maarskih izbeglica" posete svetenika Jozefa f Galova (Josef
Gallov)v , koji je vodio agencij i u za pomo Maarima "pod pokro-
vitelj
l stvom Vatikana". La Vi V sta je za Galova smatrao da je "po-
ten, sava estan katoliki svetenik, ali da je isto tako i boleiv sta-
rac" koji se ne trudi da postav avlja previe pitanj n a o tim "izbeglica-
ma".
Ti lj
l udi su bili odabrani zato to su govorili maarski. Oni su
stigli u kancelarij i u svetenika Galova bez ikakv k ih linih isprav a a
ili ma kakvk ih dokumenata, govorei da su uprav a o pobegli iz ruku
Sovjv eta. "Obojica su tvrdili da su roeni stanovnici jednog malog
sela u Maarskoj i da su izgubili svoje porodice u av a ionskim
bombardovanj n ima za vreme rata". Drugi dostav avlja je pristao da
pod zakletvom posvedoi u korist prie svoga prij i atelj
l a i Galov je
pripremio zapis o tome. Onda je oveku dao pismo koje treba da
preda Crvenom krstu i, samo koji sat kasnij i e, La Vi
V stin dostavavlja
je doao do sav a reno isprav a nog pasoa. Ubrzo potom, prvi dos-
tav
avlja je jednostav a no preokrenuo postupak i izdej e stvovao paso
za svog prij i atelj
l a "Maara". "Ne treba da napominj n em", propra-
tio je ovo La ViV sta, "da su obojica u stvari Italij i ani, i da nij
i edan od
n ih ak nikad nij
nj i e ni bio van Italij
i e".60
Jo jedan ofi f cir CIC je zaklj l uio da dokumenta Meuna-
rodnog crvenog krsta mogu da se nabav a e bez ikakv k e provere
identiteta zahvalj l uj
u ui "pomoi osoba koje deluj u u pod zatitom
Vatikana". Pol Laj a on (Paul LyL on) je kasnij i e postao klj l uni ame-
40
riki ovek za vezu s vatikanskim Pacovskim kanalima, ali je
1946. godine istraivao nj n ihove operacij i e. On je otkrio da je
Vatikan pokrovitelj l nezakonite trgovine papirima Crvenog krsta,
pribav
avljenim ili "pod pseudonimima ili s lano nav a edenom na-
cionalou.61 Laj a on je takoe potvrdio da je maarski katoliki
svetenik Galov sredina linost ove operacij i e. On je takoe
identifif kovao neke od lj l udi koji su nabav a ili ove lane isprav a e kao
"poznate ili poternicom traene ratne zloince". 62

Prema ofi f ciru CIC, sistem za pribav avljanj

n e lanih papira je bio
prilino neposredan. Moliocu bi bilo obezbeeno pismo koje je
nosilo "slubeni peat Vatikana" i koje je onda nosio linoj vezi
svetenika Galova "u Meunarodnom Crvenom krstu... da mu
obezbedi... linu isprav a u Crvenog krsta". Ova je onda mogla da
se upotrebi da se nabav a e "neophodne kartice za snabdevanj nei
privremena prij i av
a a borav
avka od italiji anskih policij i skih vl
v asti kako
bi se bezbedno ostalo u Italij i i", u oekivanjn u "dozvole od konzu-
lata drav a a Srednjn e i June Amerike za uselj l enj
n e".63
La Vi
V stin izvetaj a je u poetku izazvao veliki preokret u Va-
ingtonu. Stej e t department je zaklj l uio da izvetaj a "zahteva da
mu se smesta posveti panj n a". Sazvan je jedan skup u potpu-
64

noj taj
a nosti, ali su vaingtonske birokrate odluili da izdaj a u sa-
mo jedan vrlo diskretan i nefo f rmalan protest.65 ak ni od La
V ste nij
Vi i e traeno da produi svoju istragu da bi se ustanovilo
puno grananj n e i razuenost te vatikanske mree krij i umarenj n a.
Amerikanci su zaklj l uili da su dobri odnosi sa Vatikanom
vaniji i nego da se masovne ubice izvedu pred sud. Nareenj na
koja je Stej e t department uputio svom predstav a niku u Vatikanu
ne bi se ba mogla smatrati tipinim amerikim izraav a anj
n em
gneva.66 Od nj n ega je traeno samo da se nefo f rmalno obrati Va-
tikanu. Preputam tebi da odlui ta bi, i u kojoj meri, trebalo
da se uini po ovom pitanj n u".67 Diplomata je shvatio taj a mig, i
zaklj
l uio da e usmena poruka, ili No N tat VeV rbale, biti dovolj l na.
To je naj a nia vrsta diplomatske komunikacij i e, rezervisana za
nezvanine teme koje su suvie beznaaj a ne da bi se iskazivale u
vidu slubene diplomatske note.
Pa i kada je bila prenesena, ta usmena poruka je bila jo vie
razvodnj n ena. Monsinj n oru Volteru Kerolu (Walter Carroll) iz vati-
41
kanskog Drav a nog sekretarij i ata je samo sugerisano da su "neke
beskrupulozne osobe, esto upletene u nezakonite i taj a ne aktiv-
nosti" nekako uspele da nabav a e putne isprav a e "uz nesvesnu i
neopreznu pomo milosrdnih organizacij i a". Mada je ta poruka
u izvesnoj meri bila dvosmislena, oigledno nij i e bilo nikakv k og
pomena o La Vi V stinim dokazima da Vatikan aktivno pomae na-
cistima da uteknu.
Izgleda da se Stej e t department vie brinuo da bi lana doku-
menta mogla igrom sluaj a a da pomognu i Jevrej e ima koji odlaze
u Palestinu ili "taja nim (komunistikim) agentima, od kojih su se
mnogi uputili ka zapadnoj hemisfe f ri". Zbunj n eni vatikanski zva-
ninik verovatno je mislio da Amerikance brinu samo lukav a ei
razraene jevrej e ske i komunistike krij i umarske organizacij i e.
Pourio je da uveri amerikog diplomatu da "takv k e agenture ni-
su povezane s Vatikanom.68
Amerikanac je zaklj l uio svoj "protest" zahtevaj a ui od Vati-
kana pomo kako bi se obezbedilo da se "sve nacij i e sauvaj a u od
infi
f ltracij
i e neprij
i atelj
l skih elemenata i da milosrdan i dobrotvo-
ran rad na pomoi potenim raselj l enim licima... ne bude uka-
l an takv
lj k im nelegalnim aktivnostima.69 Nij i edan od svetenika
imenovanih u La Vi V stinom izvetaj a u niji e ak ni pomenut.
Kada bi svetenik Grej e em samo proitao usmeno sroeni sa-
etak ovog udnog sastanka, imao bi puno prav a o da pretpostav a i
da La Vi V stin izvetaj
a nij i e imao nikakv k e veze s krij i umarenj n em
nacista. Ameriki diplomata je dao providno oprav a danj n e da "nijie
bio u mogunosti da bude preciznij i i usled neophodne potrebe
da se zatite nai izvori info f rmacij i a i nai istraiteljl i pred kojima
je i dalj
l e vaan tekui posao. Takoe sam oseao da moj nastup
treba da je unekoliko ublaen zbog toga to su mi u nekoliko pri-
lika zvaninici u Vatikanu otkrili da su veoma osetlj l ivi zbog
koliine amerikog privatnog kapitala koji je otiao na fi f nansira-
n e nezakonitih migracij
nj i a".
Ovo je zaista mogao da bude razlog za ameriku rav a nodu-
nost prema vatikanskim Pacovskim kanalima. Meutim, jedan
istraiva je otkrio dokument u Arhivima SAD koji baca zapre-
pauj u ue svetlo na zvanine stav a ove SAD. Prema arlsu Alenu
(Charles Allen), istog onog dana kada je Vaington obav a eten o
42
ovom susretu s monsinj n orom Kerolom, iz Rima je poslato u
Vaington jo jedno, nepotp t isano pismo, s opomenom da je
"monsinj n or Volter Kerol iz Drav a nog sekretarij i ata Svete Stolice,
upozorio... u 'usmenoj poruci' da se ne ulazi preduboko u poje-
dinosti u vezi s fi f nansiranj
n em puteva za beg nacista".70
Oigledno je da je Stej e t department bio obav a eten o tome da
je Vatikan zaista upoznat s aranmanima za fi f nansiranj n e mree
krij
i umarenj n a.
Dok su takv k e diplomatske fi f nese razmatrane, Hudal je i dalj le
slao traene begunce niz kanale za bekstvo, sve dok sam Vatikan
nij
i e doao pod udar slone kritike. Jedan niz lanaka u italij i an-
skoj tampi postav avljao je pitanj
n a o motivima Pij i a XII, koji je tada
ve bio nairoko etiketiran kao nemaki papa. itav a oj vatikan-
sko-nacistikoj vezi je pretilo da bude razotkrivena. Na primer,
6. av
a gusta 1947. godine milanski veernj n i list Mi
M lano Sera r obja-
vio je napis pod naslovom "Previe Nemaca oko pape". On je
tvrdio da se u
papskim odaj a ama u Vatikanu govori samo nemaki - jezi-
kom kojim papa izuzetno dobro vl v ada... Papa ivi na nemakoj
kuhinjn i... Lini sekretar Piji a XII (svetenik Laj a ber) je krupni Ba-
varac... esto se via po Rimu u svom automobilu, iz kog izlazi
sam i svraa u jednu od tipinih nemakih pivnica... u koju dola-
ze... SS ratni zloinci koji se krij i u pod tuim imenima.
Jasno je kao na dlanu da je novi mit, kom se ak i Vatikan pri-
klonio, o "jadnom Nemcu" koji snosi kaznu za krivicu drugih i
koji ima prav a o na pomo od itav a og sveta, nastao isklj l uivo iz
ove naroite (pro-nemake) atmosfe f re koja tesno obav a iji a Gla-
vara Crkvk e. 71

Vatikan je shvatio da ovaj a vid publiciteta kodi nj n egovom me-

unarodnom ugledu. Smesta su znali koga da krive. Primenj n en
je pritisak na Hudala; on je kasnij i e pisao da su vatikanske diplo-
mate poeli da ga se klone, a da su ga neki zvali "nacista, fa f is-
tiki biskup - troppo te t desco (komplet-vaba)".72 Meutim, upr-
kos injn enici da je Hudalova operacij i a krij
i umarenj n a nacista
pretila da se pretvori u jav a ni skandal, trebalo je skoro etiri godi-
ne da on bude smenj n en s mesta rektora Zav a oda Santa Maria
dellAnima. On je konano popustio pred neizbenim, o Boiu
43
1951. godine, objav avljuju ui da e da napusti Zav a od jula naredne
godine.73
Ubeen da je nj n egov jedini greh loa slika koju su stvorile
novine, Hudal je ostao u Rimu do smrti, bez imalo kaj a anj
n a za
svoj rad za dobro nacistikih ratnih zloinaca:
Pomagati lj l udima, izbav a iti nekog od njn ih, bez razmilj l anj
nao
posledicama, raditi nesebino i predano, prirodno je bilo ono
to je trebalo da se oekuj u e od jednog prav a og hrianina. Mi ne
veruju emo u jevrej e sku izreku 'oko za oko.74
Jasno je da je biskup Hudal smatrao da Nemcima treba op-
rostiti nj
n ihove zloine u ime hrianskog Milosra, dok je obina
prav
a da za nj n ega znaila osvetu, bar kada se primeni na ubice
Jevreje a. Do same svoje smrti Hudal je ostao ubeeni antisemita.
Novinski skandal koji je izbio 1947. godine nij i e zatvorio naci-
stike Pacovske kanale. Sada, kada je nj n egova zvezda bledela,
diskretnij i i svetenici su ve zauzeli nj n egovo mesto u mranom
sazveu krij i umarskog sistema. Jav a ila se i jedna neposredna
korist od pretnj n e novinskim skandalom. Od tog trenutka nadalj le
preduzimane su izuzetne mere da se sakrij i e postojanjn e puteva
za beg nacista. Nj N ihova puna grananj n a i dometi nee biti jav a no
otkriveni jo punih etrdeset godina.
Dosta pre nego to je biskup Hudal siao s pozornice, scena je
bila postav avljena za profe f sionalniji e i taj
a novitiji e operacij i e kri-
jumarenj n a koje e pomoi ratnim zloincima i kv k islinzima iz
svih katolikih zemalj l a Evrope. Bilo da je Hudal nekada delovao
sam ili ne, nj n egovi naslednici su, sasvim je jasno, imali ovl v ae-
n a visokih vatikanskih zvaninika. Kao i Hudalu, i nj
nj n egovim
sledbenicima je zamaj a ac u kriji umarenjn u nacista predstav avljala
slubena intervencij i a Vatikana da se pribav a e putne isprav a e Sa-
veznika.75 I nij i e nimalo sluaj a no to je Vatikan za ovaj a rad birao
f istike svetenike iz Srednj
fa n e i Istone Evrope. Hudal je ve bio
poslao mnogo Nemaca u Junu Ameriku, ali su sada desetine
hilj
l ada nacistikih saradnika drugih nacionalnosti glasno vapile
da im se pomogne.
Kao to e Amerikanci ubrzo otkriti, Vatikan je bio volj l an i
spreman da prokrij i umari fa f iste svih zastava a i inova. Ono to
Amerikanci nisu znali bilo je zbog ega je Vatikan u sve to uao.
44
 3. poglavlj
le

Francuski pijun u Va
V tikanu

Speciji alni agent Vi V lj

l em Gauen (Wi W lliam Gowen) bio je smeten
i snuden. Ovaj a ofif cir amerike obav a etaja ne slube bivao je sve
potitenij i i zbog svog neuspeha da ue u trag emigrantskom na-
cistikom podzemlj l u u Rimu i otkrij i e traene ratne zloince koji
su "cvetali" u tom gradu. im bi otkrio nj n ihova kretanj n a, oni bi
nestaja ali s vidika, kao da ih guta neka mrana i neizmerna pro-
valij
i a. Bio je siguran da je tu na neki nain uklj l uena taj
a novita
grupa zvana Intermarij i um, ali mu je nedostaj a alo vrih dokaza
da potvrdi svoje sumnj n e.
Nekoliko meseci pre toga, Gauen i nj n egove kolege iz Kontra-
obav
a etaja nog korpusa amerike vojske bili su, inilo se, na pragu
velikog upada u neprij i ateljl ske redove, ali je sve to sada izgledalo
dalj
l e nego ikad. Kada su razmotreni izvetaj a i o Operacij i i krug,
mislili su da su blizu reenj n a vatikanske misterij i e. Kao to je ve
izloeno, ova taj a na operacij i a je bila pokrenuta jula 1946. godine,
da bi se otkrilo kako su begunci u stanj n u da preive u begu, ko im
pomae da se sakrij i u u Rimu, a potom da odu u sigurnost June
Amerike.
Ameriki ofi f ciri su zaklj l uili da je Vatikan "naj a vea pojedi-
nana organizacij i a uklj l uena u nelegalna kretanj n a emigranata"
kroz Italiji u i preko nj n e, i da je oprav a danjn e Vatikana za "nj n egov
doprinos u tom nelegalnom prometu jednostav a no propagiranj ne
vere". Jer bila je
...elj
l a Vatikana da pomogne svakoj osobi bez obzira na
nacionalnost ili politika ubeenj n a, sve dok ta osoba moe da
dokae za sebe da je katolik... Vatikan dalj l e oprava dav
a a svoj dop-
rinos eljl om da ubaci, ne samo u evropske ve i u latinoameri-
ke zemlj l e, lj
l ude svih politikih ubeenj n a, sve dok su ona antiko-
munistika, a u korist Katolike crkv k e.1

45
 Obav a etaja ni ofi
f cir Stej
e t departmenta Vi V nsent La Vi V sta izveta-
vao je da je Vatikan "stvorio pritisak i preneo teret" na katolike
zemlj l e u Junoj Americi, posebno na Argentinu, ali i na Meksiko,
Kubu i druge. Ovo je rezultirano "inostranim misij i ama ovih ze-
malj l a ij
i i su stav
a ovi skoro podsticali ulazak bivih nacista (na-
roito) i preanj n ih fa
f ista u njn ihovu zemlj l u kao i pripadnika
drugih politikih grupacij i a, pod uslovom da su antikomunisti".
Za vreme istrage, obav a etaj
a na mrea SAD je naila na pregrt
"dobrotvornih i milosrdnih organizacij i a u Rimu koje se bav a e, ili
se sumnj n a da se bav a e, nelegalnom emigracij i om" pod pokrovi-
telj
l stvom Vatikana. La Vi V sta je razgovarao s mnogim crkv k enim
zvaninicima, koji su uestvovali u tim akcij i ama, zaklj l uuj
u ui da
oni deluj u u "pod blagonaklonim pokrovitelj l stvom Vatikana":
Ne treba ni da se napominj n e, sve te agenture koje dej e stvuj
uu
u sprezi s Vatikanom ili pod nj n egovom zatitom fi f nansiraja u se iz
vatikanskih fo f ndova. Nij i e uinj
n en pokuaja da se dokui iznos tih
f ndova, nj
fo n ihovo poreklo ili nain nj n ihove distribucij i e, ali pisac
ovih redova smatra da se znatne sume troe na podsticanj ne
ovakv k og rada.2
La ViV sta je bio kv
k alifi
f kovan da izvue ovakav a zaklj l uak, poto
je istraivao mreu nezakonitog pranj n a nacistikog novca koje se
odvij i alo posle Drugog svetskog rata. Sline tvrdnj n e su nepresta-
no inili i drugi istraivai. Lovac na naciste nastanj n en u Austrij i i,
Simon Vi V zental, dao je ovome i naziv "Rimski put". On tvrdi da
je Vatikan vodio sistematian krij i umarski sistem da bi nacisti-
ke masovne ubice izvukao iz Evrope.3
Vatikan je neprestano poricao ove tvrdnj n e. Kada je, poetkom
1984. godine, La Vi V stin izvetaja izaao na svetlost dana, izazvao
je meunarodnu pomamu, prinuuj u ui Vatikan da ga pobij i a.
N ihov portparol, preasni Romeo Paniroli (Romeo Panciroli),
Nj
nav
a odio je rei dvojice istoriara Vatikana, svetenika Roberta
Grej
e ema i preasnog Pj P era Blea (Pierre Blet). Grej e em je tvrdio da
su La Vi V stini nalazi "propagandistiki manevri" lj l udi koji "nikad
ne proputaj a u priliku da raspnu" Crkv k u. "Optube u tom izve-
taj
a u nemaj a u nikakv
k u vrstu osnovu, ve su plod mate", govorio
je taj
a ameriki svetenik.

46
 Preasni Ble se slagao da je izvetaj a "vetaki i laan, da nij ie
vredan panj n e", a i da je verovatno "zasnovan na info f rmacij i ama
koje su dali problematini elementi". Preasni Antonio Veber
( ntonio Weber), po roenj
(A n u Nemac, svetenik koji je vodio
jednu organizacij i u za pomo pod pokrovitelj l stvom Vatikana,
bio je jo kategorinij i i, tvrdei da "Vatikan nikada nij i e skrivao
naciste niti im je pomagao posle rata".4
Jasno je da izmeu Vatikana i nj n egovih kritiara nema saglas-
nosti. Meutim, Vi V lj
l em Gauen je sredinom 1947. godine ustano-
vio gde istina lei. Gauen je bio u dobrom poloaj a u da otkrij i e ta
se stvarno deav a alo. Ne samo da je sam bio agent Kontra-
obav
a etaj
a nog korpusa (CIC), nego je i nj n egov svetenik, Frenklin
Gauen, bio visoki slubenik Stej e t departmenta. Godine 1940.
predsednik Ruzvelt je poslao Maj a rona Tej e lora (Myron Tay aylor)
kao svog linog zastupnika kod Pij i a XII, a Gauen starij i i je otiao
u Vatikan kao jedan od nj n egovih pomonika. Slubovao je tamo
do 1947. godine, kada se vratio u Vaington. Sin mu je ostao u
Rimu i istraivao je vatikanske veze nacista.
Gauen mlai je tada ve bio mladi obav a etaj
a ni ofif cir u uspo-
nu, elj
l an zadataka u uzbudlj l ivom svetu evropske pij i unae.
Taj
a anstvena rasej e anost nacista kao da je zav a ela i smutila nj n ego-
ve kolege, ali je Gauen sada slagao komadie u mozaik. On je
reio tu slagalicu koja ga je toliko meseci kopkala i muila, zao-
bilazei zakljl uke Operacij i e krug i koncentriui se direktno na
Intermariji um. Otkrio je da poricanj n e Vatikana nij i e potkreplj l eno
dokazima.
Gauen je otkrio da jedna dobro organizovana mrea nacisti-
kih emigranata iz Srednj n e i Istone Evrope operie na obodu
Vatikana i da prima taj a nu podrku i pomo od male ali mone
grupe zava erenika, uklj l uuju ui papu Pij i a XII lino. Ova istraiva-
n a su odnela skoro itav
nj a ih osamnaest meseci, a u tom procesu
je ameriki ofi f cir otkrio i da je ova grupa samo mali deo miste-
riozne vatikanske pij i unske organizacij i e zvane Intermarij i um.
Mladi Gauen je otkrio da nj n eni koreni seu u rane 1920-e go-
dine, do takozvane "bele" ruske emigrantske grupe, koja je bila
pod kontrolom rimske crkv k e, a koja je pobegla u Pariz kada su
bolj
l evici preuzeli vlv ast. NjN ima je pripao naziv "beli" da bi se raz-
47
likovali od komunistikih "crvenih" u graanskom ratu. Kada su
se konano nali u Parizu, jedan bivi carski general, pod kon-
trolom Rima, je osnovao grupu sa zadatkom i cilj l em da se nav a o-
dno uj u edine svi narodi podj d armlj l eni komunizmom. 5

Sredinom 1930-ih ova pariska grupa se ve bila razvila u

Intermarij i um, "taj a nu meunarodnu organizacij i u koja za svoje
lanove eli lj l ude ij i i su domovi u prostoru 'Intermare' - onom
delu Evrope koji lei izmeu Baltikog, Crnog mora, Egej e skog,
Jonskog mora i Jadrana, kao i na itav a Kav avkaz".
Intermarij i um je uzvieno proklamovao jedinstvo esnaest
naciji a "koje nastanj n uj
u u teritorij i u izmeu Nemake i same
Rusiji e... koje su sjedinj n ene u naporima borbe za osloboenj n e,
kao i u tenj n i da obezbede mirnu egzistencij i u i da doprinesu
izgradnjn i jedne nove Evrope i stvaranj n u jednog novog sveta,
osloboenog tiranij i e, stradanjn a i gladi". Ciljl je bio da se obezbe-
di samoopredelj l enj
n e svih tih sasvim razliitih "nacij i a", ali je kao
takav
a bio potpuno nepraktian. Mnoge od tih zemalj l a toboe
sjedinjn enih ovim nastojanj n ima imale su dugu istorij i u krvava ih
meusobnih sukoba, u kojima su etnike, kulturne, pa ak i ver-
ske, razlike igrale monu ulogu.6
Bilo kako bilo, Intermarij i um je zagovarao neophodnost stva-
ranj
n a jedne mone, antikomunistike, podunav a ske konfe f deraci-
je, sastav
avljene od naj a vaniji ih katolikih nacij i a Srednj n e Evrope.
Pre rata on je dobij i ao snanu podrku sa vie strana.7
Cilj
l Intermarij i uma je bio da se stvori cord r on sanita t ire
r , jedan
zdra
r v poj o as, sa katolikom veinom. Taj a plan je imao podrku
Vatikana u 1920-im i 1930-im godinama. Vatikan je s velikom
naklonou gledao na Francusku, za koju je Pij i e XI otvoreno
smatrao da je "prvoroena u Velikoj katolikoj porodici".
Britanski Forin ofi f s je jo oktobra 1942. godine napominj n ao da
e posleratna politika Vatikana "ii u prilog stvaranj n u jedne veli-
ke dunav a ske fe f deralne drav a e, ukoliko ona bude stabilna i ne
bude pod kontrolom bolj l evike Rusij i e.8
Guenove kolege iz Kontraobav a etaja nog korpusa u Austrij ii
nale su tragove ove podunav a ske konfe f deracij i e jo u svojim
poetnim istraivanj n ima posleratnog oivl vljav
a anjn a i jaanj n a usta-
a. Ofof rmlj l ena kraj a em 1920-ih, ova fa f istika grupacij i a je spro-
48
vodila kampanj n u meunarodnog terorizma tokom 1930-ih.
Onda su nacisti postav a ili ustae na vl v ast u Hrvatskoj za vreme
rata, a oni su se dali na unitav a anj
n e stotina hilj l ada nedunih civi-
la. Samo sedam sedmica poto je rat okonan, 25. juna 1945.
godine, ustae su ostvarile kontakt s jednom papskom misij i om
u Salcburgu, u Amerikoj zoni Austrij i e. Traili su papinu pomo
za stvaranj n e ili nove nezav a isne hrvatske drav a e ili makar "Du-
nav
a sko-jadranske unij i e u kojoj bi, prema svim prirodnim zako-
nima, Hrvatska imala mogunost da se razvij i a".9
Gauen je otkrio zamrene veze izmeu Intermarij i uma i Va-
tikana, tako to je pratio jednog mladog Maara za kog je sum-
n ao da je jedan od klj
nj l unih organizatora. Nadao se da e Ferenc
Vaj
a ta da prui dragocene info f rmacij i e "iznutra" o tome kako se
Intermarij i um vezuj u e i uklapa u dobro organizovanu i fi f nansira-
nu mreu za krij i umarenjn e nacista. Verovao je ak da Vaj a ta
moe da potvrdi uee Vatikana u ovim delatnostima, poto je
znao da je Maar dobro povezan sa elnicima Crkv k e.
Pokazalo se da je Vaj a ta teko uhvatlj l iva zverka, dobro skriven
u emigrantskom podzemlj l u koje je bilo izgraeno u Rimu po
zav
a retku rata. Nagovetaj a i nj
n egove znaaj a ne uloge bili su se
pojav
a ili kraja em 1946. godine, kada je vl v ada Maarske tvrdila da
on "ivi na visokoj nozi u hotelu Grand u Rimu". CIC je otkrio da
to nij
i e tano. Istina je bila da, "prema prilino pouzdanim izvo-
rima", on u stvari ivi "u jednom od mnogih samostana na pod-
u Rima".10 Ovo sluaj
ruj a no otkrie je odvelo Gauena do Vaj a te u
prvoj polovini 1947. godine.
Gauen je Vaj a tinim bliskim prij i atelj
l ima rekao da e, u zamenu
za infof rmacij i e, pomoi beguncu da ponovo dobij i e svoja lina
dokumenta, koja mu je nedav a no pre toga bila oduzela italij i anska
policiji a.11 Vaj
a ta je imao mnogo toga da ispria. Prema Vaj a ti, Va-
tikan je radiona oivl vljav
a anj
n u Intermarij i uma posle drugog svet-
skog rata. 12

O sebi, Vaj a ta je otkrio da je pred kraj a rata bio generalni konzul

Maarske u Beu, sa zadatkom da organizuj u e evakuacij i u maar-
ske industrij i e i uspostava i linij
i e bekstva za "izbeglice". On je "or-
ganizovao vie od 7.000 eleznikih vagona s mainama i ita-

49
vim faf brikama" za transport do zapadne Nemake, i izbav a io
"veliku veinu maarske buroazij i e i aristokratij i e" od Sovjv eta.13
Vaj
a ta je postao visoki fu f nkcioner Intermarij i uma, napisav a i
knj
n ige i propagandne priloge za In I te
t rmarij i umov bilte t n. On je
14

kasniji e za Etat maer i (fr f ancuskog) ministra inostranih poslova

"razradio izvestan broj poverlj l ivih poslova" za organizovanj ne
taj
a nih aktivnosti na Balkanu.
Posle jula 1946. godine Vaj a ta je kratko iveo u Insbruku kod
mesnog efa f fr
f ancuske obav a etaja ne slube, ij i i je predlog bio da
Vaj
a ta treba da usmerav a a sve emigrantske operacij i e iz Pariza.
Meutim, on je odbio ovaj a poziv zbog jedne velike razmirice,
napustio fr f ancusku zonu sa svojim naj a bliim kamaratima i
ponovo se nastanio u Italij i i. Ubrzo je ponovo uspostav a io tesne,
odranij i e izgraene veze s Vatikanom i italij i anskim katolikim
politiarima iz 1930-ih, kada je bio novinar u Rimu.
Amerika obav a etaj
a na mrea je ustanovila da je u Rimu Vaj a ta
"poeo da radi s jezuitima. Ova linij i a delatnosti ga je odvela u
panij i u i vaja carsku".15
Gauen je konano uklapao komadie zagonetne slagalice In-
termarij i uma. "Tokom druge polovine 1945. godine", pisao je,
"'Intermarij i um' je bio u fof rmi embriona, a u leto 1946. godine je
ve bio dobro razvij i ena organizacij i a...".16
Gauen je napominj n ao da je sredinom 1946. godine Inter-
mariji um ve bio dovolj l no jak da pokrene jednu "propagandnu
kampanj n u irokih razmera" u italij i anskim logorima za raselj l ena
lica. "Oigledno je da je organizacij i a imala na raspolaganj n u znat-
ne sume, poto je tampala i rasturala povelj l u o Slobodnom Me-
umorj r u (Intermare) na 14 stranica, i pokrenula tampanj n e bil-
tena u Rimu."
Gauen je takoe zapaao da je "propaganda postala toliko ja-
ka u logoru u Fermij i u", gde su bili smeteni mnogi hrvatski ratni
zloinci, da je svetenik Krunoslav a Draganovi, sekretar Bratstva
Svetog Jeronima u Rimu, "postao hrvatski predstav a nik u 'Inter-
mariji umu' u, na neki nain, slubenom svojstvu". Zvanini
predstav a nik je bio elnik Hrvatske selj l ake stranke, Vl V atko Ma-
ek, koji je u stvari borav a io u Vaingtonu. U Rimu, ovek koji je

50
Intermariji umu obezbeivao naj a monij i i uticaj
a u Vatikanu bio je
svetenik Draganovi.17
Opisan od Taj a ne obavetaj a ne slube kao "istaknuti lan
Intermariji uma", Draganovi je bio naj a znaaj a nij
i a fi
f gura u toj taj
a-
noj mrei. Sveti Jeronim je bio sredite operacij i e, potpomognu-
te monim pojav a ama u hij i erarhij
i i Svete Stolice. Osnovan 1453.
godine pod patronatom pape Nikole V, Zav a od svetog Jeronima
je proizveo neke od naj a istaknutiji ih hrvatskih uenj n aka, nauni-
ka, pisaca i svetenika. Poput Francuske, Hrvatska je bila jedna
od miljl enica Crkvk e, katoliki branik pred prav a oslava nim jeretici-
ma.18
Posle Drugog svetskog rata, svetenik Draganovi je veto
koristio blagonaklonost s kojom se Vatikan odnosio prema
Zav
a odu Svetog Jeronima kako bi izgradio jedan potpuno "profe f -
sionalan" sistem za krij i umarenj n e nacista. Uz pomo drugih
hrvatskih svetenih lica, fa f natino nacionalistiki opredelj l enih,
Zav
a od je postao glava ni tab za fu f nkcionisanj n e Pacovskih kanala.
Roen 1903. godine u Brkom, u Bosni, Draganovi je bio odga-
jan u duhu hrvatskog katolianstva. Po zav a retku obrazovanj nau
Saraj
a evu i Beu studirao je teologij i u, da bi bio rukopoloen 1928.
Godine 1932. Draganovi je otiao u Rim da studira na Papskom
institutu za oriji entalistiku i Jezuitskom gregorij i anskom univer-
zitetu. Tamo je ostao do 1935. godine, radei u Vatikanskim
arhivima. Potom je postao sekretar biskupa Ivana aria u Sa-
raj
a evu, koji je u ratu stekao glas "delata" za vreme krvav a ih us-
takih pokoljl a nad Srbima.19
Draganovi se vratio u Rim av a gusta 1943. godine, kao pred-
stav
a nik ustaa i Crvenog krsta Hrvatske. To mu je omoguilo da
otvara puteve bekstva za nacistike ratne zloince. Imao je podr-
ku nadbiskupa Hrvatske, Alojzij i a Stepinca, koji je Draganovia
upoznao s uticaj a nim linostima u Vatikanu. Zahvalj l uj
u ui tome,
mogao je da se kree u viim krugovima, da se redovno sree s
drav
a nim sekretarom Malj l oneom, pa ak i s papom Pij i em XII.
Osim toga, odrav a ao je tesne veze s diplomatama Osovine u Va-
tikanu, za koje e se kasnij i e pokazati da su od neprocenj n ive
vrednosti.

51
 Svetenik Draganovi je uspostav a io veoma prisne odnose s
visokim vatikanskim linostima, naroito s pomonikom drav a -
nog sekretara Montinij i em, koji mu je pomogao da dobij i e prav
a o
pristupa Papskoj komisij i i za pomo izbeglicama. Do 1944. godi-
ne ve je bio spreman da otvori svoj Pacovski kanal. U velikoj
meri se oslanj n ao na Papsku komisij i u za pomo, od koje je pri-
bav
avljao line isprav a e u znaaj a nom broju. Iako su mnoge od tih
isprava a, moda veina, izdav a ane stvarnim izbeglicama, hilj l ade
takvk ih papira su pomogle beguncima da uspeno umaknu prav a -
di.20
Jedan od naj a znaaj
a niji ih Draganovievih kolega iz svetovnih
krugova je bio predsednik Intermarij i uma, Miha Krek, elnik ka-
tolike slovenake Narodne stranke, i blizak prij i atelj
l Ferenca
Vaj
a te. Gauen je zabeleio da je Krek "poznat po irokom krugu
poznanstav a a i veza", a da mu je jedan od glav a nih
...asistenata Kotnik Ciro, bivi diplomata Kralj l evine Jugo-
slav
a ij
i e akreditovan u Vatikanu. Kotnik, koji je u Italij i i preko dva-
deset (20) godina, ima izgraen lanac korisnih veza. Tako, u
pojedinanim sluaj a evima, Krek alj l e Kotnika u Rimsku kv k estu-
ru (policij i u) da sredi papire za strance u Rimu koji imaj a u nekog
znaaj a a za Kreka. To je Kotniku relativno lako, poto je on uva-
eni poznanik dr Anela de Fjorea (Dr Angelo de Fiore), koji vodi
Ufffficio Stranieri (Odelj l enj
n e italij
i anske policiji e za poslove strana-
ca). 21

Draganovievi vl v astiti kontakti dosezali su do samog vrha ita-

lij
i anskog Ministarstva unutranj n ih poslova. Ta dvojica su imalii
jo neto zaj a edniko: veze u Vatikanu na visokom nivou. Krek je
operisao preko slovenakog Generala asistencij i e Jezuitskog re-
da, monsinj n ora Antona Preerna. Uprav a a strategiji skih slubi je
izvestila da je papa dao Kreku i Preernu "privatnu audij i enciji u"
novembra 1944. godine. Prema italij i anskoj obava etaja noj slubi,
Preern je bio elnik jedne mone grupe Slovenaca unutar Va-
tikana.
Veina elnika Intermarij i uma bili su bivi fa f istiki lideri.
Gauena je zapanj n ila inj
n enica da mnoge elne linosti Interma-
rij
i uma vode i razne komisij i e za emigracij i u pod pokrovitelj l stvom
Vatikana, inae nav a edena u La Vi V stinom izvetaj a u. U vrhu tog
52
spiska bio je biskup Hudal iz Austrij i skog komiteta, koji je orga-
nizovao prva bekstva dok je Intermarij i um jo bio u procesu stva-
ranj
n a: svetenik Draganovi, monsinj n or Preern, biskup Buko i
svetenik Galov, svi su oni bili aktivni u operacij i ama kriji umare-
n a nacista koje je organizovao Intermarij
nj i um.22
V lj
Vi l em Gauen je, razumlj l ivo, bio prilino siguran da e razvi-
janj
n em svojih odnosa s Vaj a tom dospeti do naj a niih slojeva mut-
nih voda koje su prekrivale Intermarij i um. Zato je posetio sedi-
te mesne policij i e i "izradio da mu Italij i ani vrate Vaj a tina doku-
menta a potom je nastav a io istragu o Intermarij i umu koja je vodi-
la u niz razliitih kanala".23
Vaj
a ta je objasnio da je po dolasku u Rim u septembru 1946.
godine brzo "uspostav a io veze s razliitim krugovima unutar Va-
tikana", posebno s jezuitima, meu kojima je uticaj a an bio jedan
od elnika Intermarij i uma, monsinj n or Preern: oni su "uvek po-
drava ali moju borbu".
Meutim, po povratku u Rim, Vaj a ta je doiveo straan potres:
uhapen je kao "ratni zloinac". Oigledno je maarska vl v ada bi-
la organizovala taj a potez preko Euenij i a Realea (Eugennio Re-
ale), italiji anskog komunistikog podsekretara za inostrane pos-
love. "Narav a na je stvar da u trenutku kada sam uhapen Crkv k a
nij
i e mogla nita da uini za mene", govorio je Vaj a ta, naglaav
a a-
jui da su nj n egove bliske veze s nj n ima "ostale netaknute".24
Poto je istraio ovaj a dogaaj a , Gauen je izvestio da se Vaj a ta
bio "prij i av
a io" u hotel Mediterane 10. aprila 1947. godine, od-
mah po povratku iz panij i e". Kada je posle dva dana uhapen,
"smeten je u zatvor u Regina Coeli, ali je 26. aprila "puten
uprkos inj n enici da je na slubenom spisku ratnih zloinaca i da
bi kao takv k og Italij i a trebalo automatski da ga izrui inostranim
v astima".
vl
Gauen je dalj l e napomenuo da Vaj a ta ima jednog prisnog pri-
jatelj
l a u neposrednoj blizini pape, nekog "Padre (svetenika)
Galusa (Gallus) iz Germanikuma, papinog ispovednika". Ger-
manikum je jedan od zav a oda u Rimu za svetenike nemakog
govornog podruj a.25
Jo jedan primer Vaj a tinog uticaj a a ispoljl io se ubrzo po nj n ego-
vom putanj n u. Nekih deset dana pre nj n egovog hapenj n a bio je
53
uhvaen i jedan od nj n egovih prij i atelj
l a Maara. Oliver Vi V rtoloi-
Rupreht (Oliver Vi V rtschologi-Rupprecht) je bio "bivi urednik
nacistikog dnevnog lista Ma Magyars r ar" i "jedan od naj a ozloglae-
nij
i ih propagatora nacizma" u Maarskoj. 26

Vaj
a ta je preko svojih uticaj a nih italij
i anskih veza izdej e stvovao
da njn egovog priji atelj
l a puste iz zatvora. Gauen je to otkrio od sa-
mog Ruprehta, koji je kasnij i e postao jedan od nj n egovih izvora.
Agent CIC je izvestio da je Rupreht bio
uhapen pod prezimenom svoje maj a ke (Marconnay a ) u Bol-
canu zbog ilegalnog ulaska. Pre nego to je uao u Italij i u propu-
stila ga je frf ancuska O(bav a etaj a na) S(luba) u Insbruku, koja je
kao legalnu priznala i nj n egovu promenu imena... Za vreme
boravavka u Austriji i poznato je da je radio za Francuze i da je viao
Vaj
a tu. Posle hapenj n a je prebaen u zatvor u Regina Coeli u
Rimu. Tamo se sreo s Vaj a tom, koji je uprav a o bio uhapen. Vaj a ta
se razmetao da e ubrzo biti otputen i da e... (Rupreht) takoe
biti osloboen.
Gauen je potom izvestio o jednom istinski upeatlj l ivom do-
gaaj a u. Poto je Vaja ta osloboen, Ruprehta su prebacili u Kon-
centracioni logor Farfa f za "nepoelj l ne strance". Jednog dana ga
je pozvao u svoju kancelarij i u direktor logora, "koji ga je obav a es-
tio da je stigao telegram Ministarstva unutranj n ih poslova" u
kome se nalae da treba da "bei":
Sledeeg jutra su V(irtoloi)-R(uprehta) ubacili u autobus i
odveli na salarij i ski autoput 30 kilometara od logora i pustili.
Meutim, u dokumentacij i i Farfef vodi se da je on pobegao. Taj a
ovek je sada u Rimu u kontaktu s ovim Agentom... (koji)... pret-
postavlja da je njegovo bekstvo bilo organizovano preko
Intermarij i uma.27
"Vatikan moe i mora da igra istorij i sku ulogu", bio je uporan
Vaj
a ta
...poto je u njn egovom interesu i da zadobij i e Ameriku za
stvarnu rekonstrukcij i u Evrope. Vatikan mora da nam pomogne
da se udruimo, zato to, iako su veina Amerikanaca protestan-
ti, u dolinama Dunav a a postoji preovl v auju ui i tradicionalni kato-
licizam, prema tome Amerika mora da se okrene Svetoj Stolici za

54
pomo. Iz te saradnj n e moe da se rodi jedan nov i moderan
svet.28
Dva meseca poto je Gauen preporuio Sjedinj n enim Dra-
vama da se pozabav a e Intermarij i umom, maarska vl v ada je obno-
vila nastojanj n a da izdej e stvuj
u e Vaj a tino izruenj n e. ef policiji e pri
Ministarstvu inostranih poslova je prethodno kazao Maarima
da Vaja ta uopte nij i e u Rimu. Gauen je kasnij i e izvestio da se Vaj a ta
vratio u Rim 3. septembra, s jednog taj a nog putovanj n a s Kazi-
mirom Papeom. Poznat kao "istaknuti polj l ski diplomata", Pape
je bio pri Svetoj Stolici jo od 1939,29 a poznato je da je bio i jedan
od vodeih pripadnika Intermarij i uma.
Gauen je uo glasine da treba da se izdaj a u nalozi za Vaj a tino
izruenj n e. Po nj
n egovom povratku prij i atelj
l i su ga saekali i upo-
zorili da mu preti hapenj n e. Umesto da se vrati u pansion
"Patricij i a", smesta je otiao u Kastelgandolfo f , dvadesetak kilo-
metara izvan Rima. To je selo u kome se nalazi letnj n a papska
rezidencij i a. Mada nij i e izvesno da je Vaj a ta bio zbiljl a sakriven na
vatikanskom imanj n u, zna se da je u to vreme Kastelgandolfo f bio
omiljl eno skrovite za odbegle naciste, kao to e se videti u sle-
deem poglav avlju.
Pre podne 4. septembra 1947. godine, Vaj a ta je napustio Ka-
stelgandolfo f i vratio se u Rim, gde je imao mnogo prij i atelj
l a. Ga-
uen je napominj n ao da Vaj a tine veze doseu do samog vrha De-
mohrianske partij i e. Nj
N en voa i premij i er Italij
i e, Alide de
Gasperi, lino je garantovao Vaj a ti sigurnost. Gauen je takoe
zapazio da su Francuzi izdali Vaj a ti lane isprav a e pomou kojih je
on jo putovao Evropom u relativnoj sigurnosti.
Ofif cir CIC je potom pronikao do same sri stvari, izvetav a a-
jui ta se dogodilo 4. septembra:
Podnosilac izvetaj a a je imao sastanak s Vaj a tom u 14.00 sati u
jednom baru na Pj P aca Venecij i a u Rimu. Odmah po susretu info f r-
macij i a u vezi s nalozima za hapenj n e je prenesena i Vaj a ta se sklo-
nio kod jednog maarskog jezuitskog svetenika u oblinj n em
Jezuitskom gregorij i anskom univerzitetu. Podnosilac izvetaj a a je
potom krenuo u Kastelgandolfo f , plaei se da su nalozi moda
ve stigli u to selo i da za Vaj a tu lino ne bi bilo bezbedno da se
vrati. Nalozi od policij i e su ve bili prosleeni, ali je podnosilac
55
izvetaj a a izj
z av
a io policij i i da je Vaja ta ranij i e otiao u Rim. Na kraj au
je podnosilac izvetaj a a uzeo i poneo Vaj a tine stvari.
U 17.30 podnosilac izvetaj a a je pokupio Vaj a tu sa Gregorij i an-
skog Univerziteta i krenuo put Leghorna, gde je stigao kasno
uvee. Vaj a ta je sutradan ostao skriven u predelu Leghorna, dok
se podnosilac izvetaj a a vratio u Rim. Vaj a ta je podnosiocu izve-
taj
a a dao svoje lane isprav a e, pomou kojih e kasnij i e morati da
se organizuj u e beg iz Italij i e.
Po povratku podnosioca izvetaj a a u Rim, on se sastao i sav a e-
tovao sa (cenzurisano). Ovaj a drugi je, na pitanj n e ta misli gde bi
Vaja ta trebalo da se poalj l e, uzvratio da bi verovatno bilo naj a bo-
l e u panij
lj i u, bar to se (cenzurisano) tie. Podnosilac izvetaj aa
je izj
z av
a io da sam Vaj a ta oigledno eli da ode u panij i u, gde lino
poznaj a e generala Franka, panskog ministra inostranih poslova
Artaha (A ( rtaja o) i kardinala nadbiskupa panij i e.30
Gauen je onda obav a io neophodne pripreme da Vaj a ta otputu-
je u panij i u. Kada se naao u panij i i, begunac se odmah pove-
zao sa svojim starim prij i atelj
l em Marj r anom umlakovskim. Oni
su vodili pregovore s visokim inovnicima vlade generala
Franka. Rezultat je bio da je u Madridu uspostav avljen novi centar
emigracij i e.
Pomo im je pruio i jedan visoki katoliki svetenik, Maar,
monsinj n or Zoltan Nj N itor (Zoltn Nyisztor), "bivi ef vatikan-
skog Pres-biroa u Rimu". Ovo im je omoguilo da dobij i u podr-
ku papskog nuncij i a u Madridu, koji im je "priskoio u pomo
jednim ubedlj l ivim pismom na etiri stranice upuenim minis-
tru inostranih poslova Artahu", u kom se upozorav a a da je u
Intermarij i um "prodrlo fr f ancusko i britansko slobodno zidar-
stvo". Posle te intervencij i e vatikanskog diplomate, Artaho je na-
loio svojim slubenicima da pomognu Vaj a ti.
Monsinj n or NjN itor je omoguio Vaj a ti i da upozna jednog od
vodeih panskih eksperata za Vatikan, Hoakina Ruis-Himenesa
(Joaquin Ruiz-Gimnez), predsednika vl v adinog panskog insti-
tuta za kulturu. Vana uloga koju je Ruiz-Himenez igrao u pan-
sko-vatikanskim odnosima ubrzo je postala jasna, kada je on
postav avljen za ambasadora generala Franka pri Svetoj Stolici.

56
 Vaj
a ta je doao u Nj N uju ork 16. decembra 1947. godine. Jasno je
da je Gauen predao svoju vezu obav a etaj
a noj slubi Steje t depart-
menta, koja je Vaj a tu odvela u Vaington. Maarskom beguncu je
izdata viza u Madridu poto je priloio "pisma od Vi V ljl ema
Gauena... u kojima se ukazuj u e na korist koju mogu imati SAD od
ovog izleta". Ambasada je prosledila pojedinosti u vezi s Vaj a-
tinim putovanj n em jednom slubeniku obav a etaj
a ne agencij i e, za-
jedno sa spiskom lj l udi koje on eli da upozna u Americi. Na tom
spisku su bili i kardinal Spelman (Spellman), jezuitski voa sve-
tenik La Far (La Farge) i mnotvo emigrantskih politikih lide-
ra.
Mada je stekao uticaj a nu podrku u krugovima obav a etaj a nih
f nkcionera SAD i meu diplomatama, nj
fu n egova misiji a se pret-
vorila u katastrofu f . Vesti o njn egovom dolasku brzo su stigle do
dvojice dobro poznatih novinara, Drua Pirsona (Drew Pearson)
i Voltera ViV nela (Walter Wi W nchell). Vl
V ada je zaas bila obav a iji ena
negativnim i nepovolj l nim java nim odjd ekom, i neko je morao da
bude odgovoran.
Vaj
a ta je smesta uhapen i zadran na Ostrvu Elis, a 3. fe f brua-
ra 1948. godine, Maari su zahtevali nj n egovo izruenjn e. Zaas je
organizovana taj a na Kongresna istraga, ali nj n eni rezultati nikada
nisu objav avljeni. Sam Vaj a ta je postao gotovo slav a na medij i ska li-
nost; hvalisao se novinarima i insistirao da je istina da je itali-
janski demohrianski lider Fausto Pekorari svojevremeno tra-
io od efa f Rimske policij i e da nj
n emu izdaj a e razne dozvole. Me-
utim, kao to se dalo oekivati, demokratske grupe Maara
jav
a no su optuivale Vaj a tu kao "nacistu", to je bio stav
a s kojim su
se ameriki sudovi na kraj a u sloili.31

Izvetaja i Vi
V lj
l ema Gauena su priznav a ali ne samo nj
n egovu vl v as-
titu ukljl uenost u Vaj a tino bekstvo, nego i nj n egovo blisko pozna-
vanj
n e uloge Vatikana u skrivanj n u i pomaganj n u poznatih nacisti-
kih begunaca.
A tamo, u Sjedinj n enim Drav a ama, Vaj a ta je zbog svojih izj z av
a a
postao katastrofa f lno opasan za vl v adu. Uprav a a za imigracij iu i
naturalizacij i u je preduzela korake da se on po kratkom postup-
ku deportuj u e. Mada se odupirao nizom prav a nih albi, naja zad je
izbaen iz zemlj l e fe
f bruara 1950. godine. U svojoj knj n izi Lovci na
57
nacistet (ThT e Na
N zi Hunte t rs
r ) arls Emen (Charles Ashman) i
Robert Vegmen (Robert Wagman) iznose da je otiao u Ko-
lumbij i u, poto su i Italij
i a i panij i a odbile da ga ponovo prime.
Kako Amerikanci nisu hteli da ga vrate u Maarsku, koja je i
1950. godine uporno traila da joj ga predaj a u, jo jednom je
zapalo Vatikanu da prui Vaj a ti svoju milosrdnu ruku. Prema
Emenu i Vegmenu, tu se umeao "Vatikan i izdej e stvovao da ga
prihvati Kolumbij i a i da ga tamo zaposli jedan mali katoliki
zav
a od. Ostatak ivota je proveo u Bogoti kao profe f sor ekonomi-
je".32
Sredinom 1947. godine, Vi V lj
l em Gauen je ve predlagao i
smatrao da Amerika treba da zanemari zatitu koju je Vatikan
pruao jednom jo ozloglaenij i em nacisti i masovnom ubici.
Kao to e se videti u narednom poglav avlju, on je oprava danj n e vi-
deo u doprinosu Svete Stolice nav a odnoj borbi protiv komuniz-
ma. Posle buke koja se u jav a nosti jav
a ila u vezi s Hudalom, moda
je moglo da se oekuj u e da e Vatikan postati obazrivij i i. Ali, Vaj
a tin
sluaj
a niji e bio poslednj
n i vatikanski u vezi s nacistima. Naj a gore je
tek trebalo da doe. Za odbegle naciste, svi putevi su vodili u
Rim.

58
 4. poglavlj
le

Udarac koj
o i je uzdrmao Va
V tikan
n

Ante Pav a eli se okrenuo i ugledao sunce na izlasku. Iako je

prolee 1945. godine traj a alo ve sedmicama, u Slovenij i i je jo
bilo hladno, a magla je visila nad dolinama i uvalama. Uprkos
takv
k oj temperaturi, Pav a eli je brisao znoj sa ela. Odbegli dikta-
tor je sada gazio peke, poto je automobil ostav a io na nekom
zapreenom drumu i priklj l uio se gomili izbeglica koje su se
umorno vukle prema Austrij i i.
Pav
a eli se zamislio nad ironij i om svoga poloaj a a. Jo samo do
pre nekoliko dana on je bio poglav a nik "nezav a isne" Hrvatske, u
v asti moan poput fi
vl f rera u Nemakoj. ak je uspevao da mai-
nu smrti odri u pogonu skoro do kraj a a, dok su Nemci groznia-
vo demontirali i sklanj n ali svoje. Onda su, bez naj a av
a e i upozore-
n a, nacisti kapitulirali. Poglav
nj a nik je sada bio samo jedan od sto-
tine hiljl ada onih koji bee prema Austrij i i da se predaj a u Britan-
cima.
Pav
a eli se s gorinom priseao svog prethodnog izgnanikog
bega, 1929. godine. Tada je bio mlad, a podzemni ivot - rad na
izgradnjn i taj
a ne ustake teroristike mree - bio je privl v aan i od-
govarao mu je. Izgledalo je da se nj n egovih dvanaest godina van
zemljl e isplatilo, poto je aprila 1941. godine preuzeo vl v ast u svo-
joj volj
l enoj Hrvatskoj, bez obzira na to to su italij i anski faf isti i
nemaki nacisti stvarno gospodarili iza kulisa.
Diktator koji bei bio se nav a ikao na vl
v ast i sada se pitao da li
e je ikada ponovo okusiti. Jer, Pav a eli je znao da e mu budu-
nost biti zbiljl a vrlo kratka ukoliko padne u pogrene ruke.
Nadao se da su emisari poslati ispred nj n ega u Austrij i u ve
ostvarili prava e kontakte s Katolikom crkv k om. Ako oni nisu us-
peli, ekala ga je samo smrt.

59
 Pav
a eli se stresao, skoro nalik preplaenom zecu. Bio je sigu-
ran da u dalj
l ini vidi motorizovanu partizansku jedinicu. Ponovo
se okrenuo prema austrij i skoj granici i dao u oaj
a niki trk...

***

Takvk a je legenda o nestanku Ante Pav a elia maja a 1945. godine.

Ona je prepriav a anj
n em tokom godina narasla. U zav a isnosti od
toga koja strana pria tu priu, nj n egovo bekstvo je ili kraj a naj
a slav
a -
nij
i e etiri godine u hrvatskoj istorij i i, ili osloboenjn e zemlj l e od
teroriste i masovnog ubice.1
Nemogue je zasigurno znati precizne pojedinosti poglav a ni-
kovog bega iz domovine. Ono to znamo je da je pobegao iz Zag-
reba u Austrij i u preko slovenakog grada Maribora na jugoslo-
vensko-austrij i skoj granici. Svakako, i Pav a eliu i Titu naklonj n eni
izvori slau se da je vrhovnitvo u totalnoj panici bealo da sau-
va glava u pred komunistikim snagama.
Pava eli je imao mnogo razloga za brigu i strah, a meu nj n ima
uasne pokolj l e Srba, Jevrej
e a i Roma tokom prethodne etiri go-
dine. Pola miliona nedunih civila je pogublj l eno pod njn egovim
zapovednitvom. Mnogi su bili uklonj n eni s ovog sveta primenom
naj
a mranij i ih srednj
n evekovnih metoda; oi su im kopane, udovi
odsecani, creva i drugi unutranj n i organi upani iz ivih tela.
Neki su poklani kao da nisu lj l udi, vratovi su im celom irinom
presecani specij i alnim noevima. Drugi su umirali od udaraca
malj l evima u glav a u. Jo je mnogo vie nj n ih koji su, jednostav a no,
ivi spaljl eni.2
I pored svega, Pav a eli se nadao da e ga u Austrij i i dobrodoli-
com saekati vodei lj l udi Crkv
k e kao istaknutog katolikog elni-
ka u borbi protiv "ateistikog bolj l evizma". Uostalom, britanska
obava etaj
a na mrea je pre rata odrav a ala bliske odnose s nj n ego-
vom podzemnom teroristikom mreom, ak i posle atentata na
jugoslovenskog kralj l a Aleksandra u Marselj l u 1934. godine. Pa-
veli je takoe znao da Sveta Stolica gleda na Hrvatsku kao na
"granicu hrianstva"; jo od leta Gospodnj n eg 700. traj
a ao je je-
dan naroit odnos izmeu Hrvata i pape. 3

60
 Nezav a isno od ove snane istorij i ske povezanosti, Pav a eli je
bio svestan da Pij i e XII i nj
n egovi vrhovni sav a etodav a ci gaj
a e kraj
a nj
ne
blagonaklon stav a prema nj n egovom militantnom katolicizmu.
Tokom rata Pav a eli je silom, pod pretnj n om smru, pokrstio de-
setine hilj l ada srpskih prav a oslav
a aca. U stvari, zverstva su se ve
uveliko odvij i ala u onom trenutku kada je Pij i e XII primio poglav a -
nika u privatnu audij i encij
i u, kraj
a em aprila 1941. godine.
Birokrate u britanskom Forin ofi f su su reagovale s gnevom na
to to "papa prima jednog zloglasnog teroristu i ubicu, opisuj u ui
Pij
i a XII kao "naj a veu moralnu kukav a icu naeg doba". Pod pritis-
kom da oprav a da ovaj a prij
i em, Vatikan je neubedlj l ivo objanj
n av
a ao
da je Pav a eli primlj l en samo u linom svojstvu, ne kao poglav a nik
Hrvatske drav a e. Nisu mogli da zanemare jednog katolikog "dr-
av
a nika" kao to je Pav a eli, uzvraao je Vatikan. Ali Forin ofi f s je
bio "zaista zaprepaen" i pogoen to Vatikan makar i na tre-
nutak tako gleda na nj n ega".4 Britanski ambasador pri Svetoj
Stolici naao se u tekoj pozicij i i kada je pomenuo tu stvar lino
pred veitim volebnikom Pij i em XII:
... nj
n emu ovek prilazi s gnevom u dui i negodovanj n em na
usnama, (ali) nemogue je ne biti razoruan nj n egovim hladnim
stav
a om.5
Papa je nazvao Pav a elia "mnogo opanj n kav
a anim ovekom".
Pij
i e nij
i e mogao da veruj u e da je on bio uklj l uen u atentat u Mar-
selj
l u, iako je Pav a eli bio osuen in absentia (u odsustvu) pred
f ancuskim sudom. Cinici u Forin ofi
fr f su su se slagali da je papa
"svakako linost koja oarav a a" ali su svom ambasadoru otvore-
no kazali da je in primanj n a Pav
a elia "naneo vie tete papinom
ugledu u naoj zemlj l i nego ma koji drugi in od poetka rata".6
Bilo je to licemerj r e naj
a gore vrste! Pre rata, britanska obav a e-
taj
a na sluba je iskoristila Pav a elia, uprkos nj n egovoj nezgodnoj
reputacij i i teroriste i ubice. Sada je, meutim, papu trebalo bez
milosti osuditi samo zato to ga je primio u posetu. Narav a no,
vremena su se izmenila, a Pav a eli je satirao stotine hilj l ada ne-
dunih u okv k iru Hitlerovog divl vljakog rasnog rata. Zar da Sveti
svetenik ostane po strani i posmatra tako jeziva dela bez podi-
zanj
n a glasa hrianskog milosra?

61
 Jedan mladi Jugosloven, po imenu Branko Bokun, verovao je
da se to ne moe dogoditi. Bokuna je poslao u Rim jedan od el-
nika jugoslovenske obav a etaja ne mree sa zadatkom da zatrai
intervencij i u Vatikana kako bi se zaustav a io pokolj l u Hrvatskoj.
Opremlj l en velikim dosij i eom dokumenata, iskaza oevidaca pa
ak i fo
f tografi fija masakra, Bokun je konano uspeo da ue u Dr-
av
a ni sekretarij i at Vatikana septembra 1941.godine.
eleo je da preda svoje materij i ale monsinj n oru Djovanij iu
Montinij i u, drava nom podsekretaru za redovne poslove, ali nij ie
uspevao da dobij i e audij
i encij
i u. Bokunu su kazali da ostav a i dosi-
je i da ponovo doe kroz jednu sedmicu, s obeanj n em da e
"monsinj n or palj l ivo razmotriti tu stvar".
Ovo se dogaalo u jeku naj a gorih zverstav a a, a Pava eli je bio
preduzeo korake da utie na stav a Vatikana. Odaslao je sveteni-
ka Kerubina Seguia u Rim da suzbij i a sve iri talas uasa u mno-
gim katolikim krugovima zbog pokolj l a u Hrvatskoj. Segui je
ubrzo otkrio da na ustaki reim mnogi gledaj a u kao na "rulj lu
varvara i lj l udodera". Smesta je zatraio audij i encij
i u kod Mon-
tinij
i a, a u svom dnevniku je zabeleio da taj a vatikanski inovnik
trai "puna obav a etenjn a o dogaaj a ima u Hrvatskoj", potvruj u ui
jo da su "klevete" ve stigle do monsinj n orovih uij i u.7
Izgleda da je svetenik Segui ubedlj l ivo delovao na Mon-
tinij
i a. Kada je Bokun ponovo doao da pretrese svoj dosij i e uz
precizno dokazivanj n e "kleveta", kratko mu se "u poverenj n u" ob-
ratio Montinij i ev sekretar. Bokunu je jednostav a no reeno "zver-
stva opisana u vaoj dokumentacij i i su delo komunista, ali su pri-
pisana katolicima". Bokun je posedovao dokaze, ali nij i e imao
pristup Montinij i u, dok Segui nij i e imao nikakv k e tekoe u izno-
enj
n u svoje strane te prie.8
Nema nimalo sumnj n e da je Montini bio dobro obav a eten o
stvarnoj situacij i i, poto je u nekoliko prilika ukorio predstav a nika
Hrvatske pri Vatikanu. Dok bi Montini poinj n ao otrim reima,
takv
k i sastanci su bez razlike zaklj l uivani uverav a anj
n ima da e
Sveti svetenik pomoi katolikoj Hrvatskoj.9
Papino lino dranj n e u odnosu na ubilakog ustakog vou
bilo je vie od blagonaklonog prenebregav a anj
n a. Kada se poglav a -
nik obratio za novu audij i encij
i u kod Svetog svetenika, u maj au
62
1943. godine, dobio je uverav a anj n e drava nog sekretara Malj l onea
da "nema nikakv k ih tekoa u vezi s poglav a nikovom posetom
Svetom ocu, osim to ne moe da bude primlj l en kao suveren".
Sam Pij i e je obeao da Pav a eliu ponovo d lini blagoslov.10 Do
tada je Sveta Stolica ve posedovala obilj l e dokaza o zverstvima
koja je poinio nj n egov reim.
Vatikan dosledno brani svoju politiku, istiui da je Pav a eli-
evoj drav a i uskraeno zvanino priznanj n e od strane Vatikana.
Meutim, visoki vatikanski zvaninici, uklj l uuj
u ui Piji a XII, re-
dovno su primali nj n egovog "neofi f cij
i elnog" diplomatskog pred-
stav
a nika, koji je sebe nazivao "hrvatskim ambasadorom". Papa
je takoe nastav a io da prima druge visoke zvaninike i delegaci-
je, odvraaj a ui pri tom pogled od nj n ihovih nebrojenih rtav a a.11
O Pav
a eliu se sve dobro znalo. U jednoj prilici, nekom itali-
janskom fa f istikom novinaru je bio obezbeen susret i razgo-
vor s poglav a nikom. Zapaaj a ui neto to je izgledalo kao velika
inij
i a puna ostriga, on je pitao Pav a elia da li su to kolj l ke s dal-
matinske obale. Bio je preneraen kada mu je diktator odgovo-
rio da je u posudi dvadeset kilograma srpskih oij i u koje su mu
poslale njn egove verne ustae. 12

U jednoj drugoj situacij i i, Pav

a eli je bio na razgovorima kod
Hitlera u Berlinu. U udnoj zameni uloga, zamerio je fi f reru na
"popustlj l ivom" postupku prema nemakim Jevrej e ima, hvalisa-
jui se da je, za razliku, on ve u potpunosti reio "jevrej e sko pita-
n e" u Hrvatskoj, dok su u Treem raj
nj a hu neki od nj n ih ostali u i-
votu.13
Ali kada je Hitlerov ivot okonan, Pav a eli nij i e mogao da bu-
de siguran da e mu i naj a nepokoleblj l ivij
i i podrav a aoci iz redova
Crkv
k e pruiti zatitu. Nestao je bez traga kao da ga je progutao
neki peje za u Austrij i i. Sledeih meseci britanski i ameriki oba-
vetaj
a ci su elj
l ali oblasti pod svojom uprav a om. Forin ofi f s i Stej
et
department su neprestano govorili Titovoj vl v adi da e Pav a eli
biti vraen, kako bi mu se sudilo kao ratnom zloincu, im bude
naen, ali sve to su otkrili bile su senkom obav a ij
i ene glasine.
Komunistika vl v ada u Beogradu se sa skepsom odnosila pre-
ma stalnim poricanj n ima Zapada. Tito je imao borbom prekalj l e-
nu i izuzetno efi f kasnu obav a etaja nu mreu na delu u Austrij i i, koja
63
je pratila kretanj n e ustaa. Jula 1945. godine nj n ihov ambasador u
Londonu je kazao Britancima da je Pav a eli "zaroblj l en od strane
trupa fe f ldmarala Alegzandera (A ( lexander), i... sada je u delu
Austrij i e pod uprav a om britanske armij i e". Kraj
a em av
a gusta Jugos-
loveni su ponovili tvrdnj n u da je Pav a eli "zatvoren u Celovcu
(Klagenfu f rt), Austrij i a, od strane britanskih trupa".14
Forin ofi f s je bio nepopustlj l iv u tvrdnjn i da Ante Pav a eli nijie
nikada bio u nj n ihovim rukama, i uverav a ao je nepoverlj l ive Ju-
goslovene da se ulau "kraj a nj
n i napori da bi se otkrila sadanj na
kretanj n a dr Pav a elia". NjN ihova "energina nastojanj n a" nisu uro-
dila "nikakv k im saznanj n ima osim da se za Pav a elia i dalj
l e uka da
je u predelu Salcburga, na dan 26. septembra". Salcburg ak 15

niji e bio u Britanskoj zoni, ve u delu koji su okupirali Ameri-

kanci.
Bilo je jo mnogo tragova koje su Britanci trebali da prate.
Srpski etniki ofi f ciri su tvrdili da je Pav a eli "preruen u kalue-
ra u jednom samostanu u Klagenfu f rtu". Jugosloveni su takoe
iznosili da je on u "nekoj vili nedaleko od Klagenfu f rta". Britanci
su sproveli "temelj l ito pretraivanj n e" itav
a e oblasti "bez rezulta-
ta" i naj a zad su zaklj l uili da begunac mora da je u rukama
Sovj v eta. Pismeno su se obratili ministru inostranih poslova
V inj
Vi n skij i u (Vy
V shinski), ali su primili negativan odgovor.16
Jugosloveni su pokrenuli unu kampanj n u u tampi, tvrdei
da su Britancima pruili "precizna obav a etenj
n a u smislu grada i
ulice" gde Pav a eli ivi "u potpunoj slobodi". Forin ofi f s je zak-
l uio da je vreme da se "malo uzvrati palj
lj l bom", pa se pismeno
obratio jugoslovenskom ambasadoru tvrdei da je jugosloven-
ska kampanj n a u tampi "u potpunosti bez osnova".17
Jugoslovenski ambasador je ostao uporan, tvrdei Britancima
poetkom januara 1946. godine da je Pav a eli "preruen u ka-
luera. Pitao je zar je mogue da Britanci "nemaj a u nikakav a uti-
caj
a na Vatikan". Tito je oigledno bio ubeen da su Britanci u
dosluhu sa Vatikanom u cilj l u zatite ustakog poglav a nika. Forin
ofif s je uzvraao s potpunom nedunou, pokazuj u ui prstom na
sve druge strane. ak su upitali svoje amerike sav a eznike da li su
moda oni zarobili Pav a elia, da bi dobili samo jo jedan negati-
van odgovor.18
64
 Tokom itav a e 1946. godine dve strane su se loptale tvrdnj n ama
i poricanj
n ima. Jugoslovenski komunisti su upuivali diplomat-
ske note i usmerav a ali svoju tampu da pokree jo histerinij ie
kampanj n e. Poruka je jo uvek bila ista: Zapad moe da nae Pa-
velia ukoliko to tamo stvarno ele, ali oni to odbij i aj
a u, zato to se
on i nj
n egove pristalice koriste u krstakom ratu protiv Tita.19
Britanski odgovor je takoe postao stvar koja se ponav avlja;
"naroiti napori" su bili inj n eni da se ue u trag Pav a eliu, koji "ni
u jednom trenutku nij i e bio zatvoren od strane Britanaca, niti su
n egova kretanj
nj n a ikad bila znana ma kojoj institucij i i britanske
v asti". Amerikanci su se pridruili ovim naglaenim poricanj
vl n i-
ma nava odei da su vl v asti "u zonama SAD i Britanij i e marlj l ivo tra-
gale" za Pav
a eliem "bez uspeha".20
Kako se 1946. godina bliila isteku, nav a rav a alo se osamnaest
meseci od kada je Pav a eli preao austrij i sku granicu i naizgled
bez traga nestao. Kad se prouav a a slubena dokumentacij i a,
pada u oi da ona poprima znatno drugaij i i ton kraj
a em novem-
bra. Odj
d ednom je Pav a elieva zagonetka bila reena. Jedan visoki
britanski politiki sav a etnik je izvestio da "postaj a e sve jasnij i e da
se mnogi od vanij i ih kv
k islinga skrivaj a u pod okrilj l em Crkv k e",
pesimistino nagovetav a aj
a ui da tu malo ta moe da se uradi
"ukoliko se Vatikan ne nagovori da aktivno sarauj u e".21
Britanci su bili otkrili da se pet traenih Jugoslovena nalazi
"trenutno u Institutu za orij i entalistiku u Rimu". Bio je to papin
institut speciji alizovan za istonoevropska pitanj n a, s povl v asticom
potpune eksteritorij i alnosti. Forin ofi f s se pribojav a ao da bi se
"stvorio veoma nesrean utisak ako bi britanske vl v asti odluile
da uhapse te lj l ude na vatikanskoj teritorij i i bez ikakvk og prethod-
nog upozorenj n a vatikanskim vl v astima". Oni su predloili Ame-
rikancima da zaj a edno kau Titu da "poto ti izdaj a nici borav a e na
vatikanskoj teritorij i i, oni su van nae jurisdikcij i e, a vl
v ada Jugo-
slav
a ij
i e treba da se obrati Vatikanu, gde ima akreditovanog diplo-
matskog predstav a nika". Amerikancima je potpuno odgovaralo
da se pridrue ovom bezonom predlogu.22
Naj
a zad su britanske birokrate imale koga da krive za Pav a eli-
ev nestanak. Oni su 18. decembra zapazili da izgleda "sve vero-
vatnij
i e da je Pava eli u Italij
i i, a da su nj
n egova kretanj n a moda poz-
65
nata dr Draganoviu... i nikom vie". Britanci su bili prikupili
detaljl ne obav a etaj
a ne podatke, iz kojih se videlo da je svetenik
Krunoslav a Draganovi, sekretar hrvatskog Zav a oda Svetog Jero-
nima, glav a ni organizator Pacovskih kanala koje poznati ratni
zloinci koriste za bekstvo u mreu Zapada. Forin ofi f s je verovao
u tvrdnj n u britanske armij i e da "niji e verovatno da je Pav a eli u
Austrij i i od poetka britanske okupacij i e, osim moda u prolazu".
Oni su bili sigurni da Draganovi uva odgovor na pitanj n e pog-
lav
a nikovog nestanka.23
Ako moe da se veruj u e Draganovievoj linoj verzij i i u vezi s
n egovim odnosom prema Pav
nj a eliu, on je smatrao da je diktator
okrutan masovni ubica, jedan od "naj a opasniji ih lj
l udi" koje je
sreo u itav a om svom ivotu. Godinama kasnij i e, Draganovi je
uporno tvrdio da je za vreme rata neprestano intervenisao kod
ustakog vostva, preklinj n ui za ivote Jevrej e a, Srba, pa ak i
komunista. Ovaj 24 a svetenik je tvrdio da se uvek rukovodio zapo-
veu o hrianskoj lj l ubav
a i, bez obzira na veru, politika ubee-
n a ili nacionalnost. Hvalisao se da mu je ovo svojevremeno ug-
nj
rozilo i vlv astiti ivot, poto su ustae bile snano protiv nj n egovog
milosrdnog rada i energinih intervencij i a. Draganovi je nagla-
av
a ao da je pritube ulagao i kod Pav a elia lino.25
Neka nezav a isna, neutralna, potvrda Draganovieve prie ne
postoji. Ukoliko je ona tana, baca neobino svetlo na nj n egovu
posleratnu odluku da pomogne ovom masovnom ubici, koga je
s prav
a om optuivao za unitav a anj
n e nevinih Srba, Jevrej e a, Cigana
i drugih. Obav a etaj
a na mrea Zapada je ipak bila sigurna da su
ova dvojica bili izuzetno bliski posle rata i da Pav a eli nikada ne
bi mogao da klizne kroz nj n ihove razapete zamke bez Dragano-
vieve milosrdne pomoi.
Specij i alni agent Vi
V lj
l em Gauen i nj n egove kolege u rimskom
odeljl enj
n u Kontraobav a etaj
a nog korpusa armij i e SAD otkrili su da
je nj
n ihov britanski sav a eznik sve vreme lagao: oni su znali veoma
mnogo o Pav a elievim kretanj n ima. Do ovog se dolo poetkom
1947. godine, kada je amerika obav a etaj
a na mrea pokrenula
v astitu intenzivnu operacij
vl i u da pronae Pav a elia.26 Kada su
istraivanj n a koja je sprovodio CIC zaklj l uena, ustanovl vljeno je da
je jugoslovenska obav a etaj
a na mrea bila u potpunosti u prav a u.
66
Prema "pouzdanim izvorima", Pav a eli je zaista bio preao preko
austriji ske granice i stigao do britanskih linij i a, gde je
...bio zatien od strane Britanaca tokom dve sedmice u pro-
storij
i ama koje su Britanci oduzeli za vojne svrhe i sada palj l ivo
uvali. Zbog nesigurnosti nj n egovog borav avka i poto je bio smet-
n a radu britanske komande, on je napustio te prostorij
nj i e, ali je
ostao u britanskoj okupacionoj zoni naj a manjn e jo dva ili tri me-
seca, ali i dalj l e u kontaktu s britanskom obav a etaj
a nom slu-
bom.27
Ovim je potvreno ono to je Ferenc Vaj a ta govorio Gauenu o
pojav
a i da Taja na obava etaj a na sluba regrutuj u e ustae neposredno
nakon obustave neprij i ateljl stva. Gauenov kolega, specij i alni
agent CIC Robert Mad (Robert Mudd), takoe je radio na ovom
sluaj
a u. A 30. januara 1947. godine je izvestio da je bivi poglav a -
nik pobegao iz Jugoslav a iji e i da se sakrio u Klagenfu f rtu, gde "ima
stan i vilu", uprav a o kao to su prethodno tvrdili etnici i komu-
nisti. Ovaja izvetaja je predstav avljao jo jedan dokaz o uklj l uenosti
Katolike crkv k e.
"Aprila 1946. godine Pav a eli je napustio Austrij i u i stigao u
Rim u pratnj n i samo jednog ustakog porunika, po imenu Dok-
sen (Dochsen). Obojica su bili obueni kao rimokatoliki svete-
nici. Tamo su se sakrili u jednom zav a odu u ViV a Djakomo Beli br.
3." Pav
a eliev saputnik bio je u stvari Dragutin Doen, bivi viso-
ki ofi
f cir u poglava nikovoj linoj telesnoj gardi. Britanci su otkrili
da je Doen "zvezda vodilj l a Svetog Jeronima (Draganoviev
tab)".28
Madov dostav avlja je verovao da se Pav a eli sakrio u nekom za-
vodu pod pokrovitelj l stvom Vatikana u Rimu, samo autori nisu
uspeli da potvrde ovu tvrdnj n u. Dostav avlja je takoe izvestio da je
Pav
a eli nabav a io panski paso "na ime Don Pedro Goner", pri-
premaj a ui se za konano bekstvo, verovatno u panij i u ili Junu
Ameriku.
Meutim, sredinom 1946. godine, Pav a eli se pobojao da je
preblizu budnim oima koje ga prate pa se, umesto da napusti
Evropu, vratio u Austrij i u.
Mad je uputio svog dostav avljaa "da prodre u ustaku obav a e-
taj
a nu mreu", kako bi izvetav a ao o nj
n ihovim putevima bekstva:
67
 ... ta mrea se prua na linij i i Grumo-Rim-Venecij i a-Trst-
Ljublj
L l ana-Zagreb. itav a a stvar se vodi pod zaklonom rimokato-
likog klera, ij i i su svetenici u tim samostanima skoro svi hrvat-
skog porekla... Ustaka organizacij i a u Italiji i je u ovom trenutku
vrsto isprepletena grupa koja jo odrav a a svoju satnu organi-
zacij
i u, jo objav avljuj
u e svoje listove i jo se zanima za iste cilj l eve
koje su proklamovali pre rata i za vreme rata... ina taka ita-
ve obav a etaj
a ne i druge aktivnosti je Samostan Svetog Jeronima,
u Vi
V a Tomaeli 132 u Rimu.29
Iz jednog veoma poverlj l ivog izvora, amerika obav a etaj a na
mrea je maj a a 1946. godine, otkrila da poglav a nik ivi "blizu Rima
u jednoj zgradi koja je pod jurisdikcij i om Vatikana".30 To je bilo
ubrzo poto je Pav a eli prvi put stigao u Rim iz Austrij i e, a sada se
zna da je poglav a nik, poput Ferenca Vaj a te, u stvari naao skrovi-
te u Kastelgandolfu f , gde se nalazi papina letnj n a rezidencij i a. Iz-
gleda da je put mnoge naciste vodio u Kastelgandolfo f , poto je
Pav
a eli bio smeten s jednim bivim ministrom nacistike vl v ade
Rumunij i e.31
Obava etaja na mrea SAD je primila jo senzacionalnij i u infof r-
macij i u iz svog poverlj l ivog izvora, koji je tvrdio da "Pav a eli odr-
av
a a este taja ne sastanke s monsinj n orom Montinij i em, drav a nim
podsekretarom Vatikana".32 Gauen je uprav a o tada poinj n ao da
uklapa delie Intermarij i umove slagalice. Prema onome to je
prethodno saznao od Vaj a te, bio je uveren da je Vatikan duboko
upetljl an u neka vrlo neprij i atna posla. Obav a etenjn a koja je Am-
basada SAD u Rimu primila poetkom januara 1947. godine, tvr-
dila su da je Pav a eli prethodnog meseca bio u Svetom Jeronimu,
a da sada putuj u e koristei nekoliko razliitih pseudonima.33 Na-
jednom se pred Gauenom otvarao krupan sluaj a . Do pred kraj a
januara ameriki obav a etaja ni ofif cir je ve bio prikupio dovolj l no
dokaza od "pouzdanih dostav avljaa" da bi mogao da izvesti da je
Pav
a eli
... u ovom trenutku na eksteritorij i alnom imanj n u ograenom
zidovima na levoj obali Tibra, u Lungo Tevere Av A entino u Rimu.
Iza zidina imanj n a nalazi se pet katolikih organizacij i a... 1) Sa-
mostan sv. Sabine koji pripada dominikanskom redu; 2) Fakul-
tet sv. Alesiji a za rimske studij i e; 3) Vi
V tezi Suverenog vojnog reda
68
Malte; 4) Benediktinski samostan sv. Anselma; 5) kola za deij ie
obrazovanj n e koju vode kaluerice. itav a kompleks je smeten na
vrhu Av A entinskog brega, koji ... poznato je da je ispresecan
podzemnim tunelima koji povezuj u u pojedinane zgrade.34
Poto je "palj l ivo istraio" kompleks, Gauen je zaklj l uio da je
Pav
a eli verovatno u Samostanu sv. Sabine, izvetav a aj
a ui da dru-
ge "infof rmacij i e od pouzdanih dostav avljaa izgleda da se slau da
tramvaj a ska liniji a koja vodi ispod Av A entinskog brega du Tibra, a
odatle ide na Cirkus maksimus, do Koloseuma i Vi V a Kav
a ur, jeste
pruga koja povezuj u e Pav
a elia i Vi
V a Kav a ur br. 210, stan 3, gde se
nalazi ustaka baza koja je dobro znana u Rimu". Mada mi
nismo uspeli da potvrdimo postojanj n e podzemnog tunela koji je
povezivao Pav a elia s odanim ustakim simpatizerima, Gauen je
svom izvetaj a u priloio i mapu koja pokazuj u e rutu za koju je
verovao da vodi do tramvaj a ske pruge.35
inilo se da je Gauen naj a zad otkrio konkretan trag u zagonet-
nom Pav a elievom sluaj a u. Ipak, on je i dalj l e bio oprezan, izve-
tav
a aja ui da "ta info f rmaciji a izgleda verovatna i stvara jednu
sasvim moguu sliku kad se uzme u celini". Meutim, bio je
ubeen da samo "akcij i a usmerena ka znanim Pav a elievim kon-
taktima kao to je Krunoslav a Draganovi, moe konano da ot-
krij
i e Pav
a elievo skrovite i dovede do nj n egovog hvatanj n a".36
Izgledalo je da se zamka konano stee, a svi prsti, od britan-
skog Forin ofi f sa do Kontraobav a etaj a nog korpusa armij i e SAD,
sada su pokazivali na svetenika Draganovia, kao oveka koji
moe da odvede do Pav a elia i omogui nj n egovo hapenj ne i
izruenjn e. ia kampanj n e u jugoslovenskoj tampi sada je bila
prebaena u Vatikan. Oni su tvrdili da je "izvesnom broju jugo-
slovenskih ratnih zloinaca omogueno da emigriraj a u iz Italij
ie
pod zatitom jedne vatikanske institucij i e".37
Obava etaja na mrea SAD je pokrenula sloenu i obuhvatnu
operacij i u da ustanovi istinu, brzo potvruj u ui da je Draganovi
sve vreme u tesnom dodiru s bivim hrvatskim diktatorom. Pre-
ma jednom izvetaj a u, Draganovi je bio poznat kao drugo ja
Ante Pav a elia, s kojim je odrav a ao prisne veze. Zbilj l a, Dragano-
vi je odrav a ao redovnu kurirsku vezu izmeu Svetog Jeronima i
poglava nikovog skrovita u Austrij i i.38
69
 Poto su ustanovili postojanj n e tesnih veza izmeu ove dvoji-
ce, Amerikanci su sazvali taj a nu konfe f rencij i u za 11. april 1947.
godine s cilj l em da se planira Pav a elievo hapenj n e. Bili su prisut-
ni svi visoki obav a etaja ni ofi
f ciri armij i e SAD, stacionirani u Rimu,
ij
i i je zadatak bio da razmotre raspoloiva obav a etenjn a i da raz-
rade plan za upad u Pav a elievu vatikansku mreu.39
Tokom sledeih sedmica, ofi f ciri CIC su primali info f rmacijie
da se on krij i e u ovoj ili onoj institucij i i pod uprav a om Vatikana.
Otkrili su i jo neka beguneva lana imena. U tom vremenu su
meu nj n egovim naj a prisnij
i im pomagaima iz redova Crkv k e bili
jezuiti, koji su pomagali u nj n egovim planovima da napusti Italij iu
udeav a aj
a ui mu put za panij i u pod imenom "Oca Gomesa",
tobonj n eg "panskog ministra vere".40
Silni izvetaja i da se Pav
a eli sakrio pod okrilj l em Vatikana pri-
morali su jednog visokog inovnika Stej e t departmenta da zatra-
i od diplomata u Vatikanu da izvre istragu. On je cinino ista-
kao:
... ja poznaj a em i pozdrav avljam humanitaran stav a Vatikana
prema zloincima koji su moda iskazali ma kakav a znak pokaj a a-
n a, ali mi se ini da Pav
nj a eliev, posebno neprij i atan, ugled Crkvk i
oteav a a odluku da mu prui zatitu.
Vaington oigledno nij i e "urio" da primi odgovor; "ovaj a slu-
aj
a nama nij i e hitan, ali bih bio zahvalan da od vas uj u em mo-
gue novosti".41 U Rimu su oigledno prihvatili ovaj a mig, poto
im je trebalo vie od dva meseca da jav a e da nisu uspeli da utvr-
de kretanj n a traenog oveka; "Izgleda da se Pav a eli, kao i Kilroj
(Kilroy), nalazi svuda. Tako bar nagovetav a aj
a u izvetaj
a i desetina
taj
a nih pratilaca". 42

Sredinom juna je ve i Forin ofi f s bio ukljl uen u lov, s prepo-

rukama da se uloe kraj a nj
n i napori da se Pav a eli uhvati. Oigled-
no je da je izmeu Vaingtona i Londona postojao ogroman jaz
nepoverenj n a. Britanci su sumnj n ali da Amerikanci namerno sa-
botiraj a u plan insistiranj n em da italij i anska policij i a mora da se uk-
l ui u operacij
lj i u, poto "s praktinog stanovita postoji daleko
vea opasnost da neto 'procuri' ili da se u neem bude nespre-
tan i neefi f kasan".43

70
 Ustaka obav a etaj a na mrea je bila naroito efi f kasna u Rimu,
gde je imala izuzetno dobre veze s italij i anskom policij i om, koja je
Pava eliu bila pokrovitelj l tokom nj n egovog izgnanstva 1930-ih go-
dina.
Britanska pozicij i a je bila izuzetno nepotena. Dok je Taj a na
obava etaja na sluba titila Pav a elia, Forin ofi f s se alio na nasto-
janj
n a SAD da omete plan za nj n egovo hvatanj n e. Kao to emo vi-
deti, obe vl v ade su bile umeane u podmukle i esto suprotstav a -
l ene mahinacij
lj i e na viim nivoima kreiranj n a politike.
Sredinom jula Britanci su primili i info f rmacij i u da Pav a eli ivi
"u gradu Vatikanu" i predloili su zdruenu operacij i u radi hap-
enjn a.44 Ne mnogo oduevl vljeni Amerikanci su pristali, pod uslo-
vom da Pav a elievo hapenj n e bude "izvedeno u naj a veoj moguoj
meri od strane Italij i ana".45 Britanci su ponovo upozorili na rizik
ukljl uivanj
n a Italiji ana, insistiraj a ui na "naj a neposrednij i em nad-
zoru nad itav a om operacij i om od strane bezbednosnih vl v asti Sa-
veznika".46
Stej
e t department je 28. jula izdao amerikim vl v astima dosta
mlak nalog da se uklj l ue "u meri koja je neophodna i mogua u
(taj
a ) Pav
a eliev sluaj a ".47 Narednog dana je politiki sav a etnik SAD
u Rimu preneo ovu instrukcij i u glav
a nokomanduj u uem sav a ez-
nikih snaga, i dalj l e insistiraja ui na tome da e snage SAD samo
"asistirati italij
i anskim vl v astima u nastojanj n ima da se on uhapsi u
nekoj pogodnoj prilici izvan teritorij i e Vatikana". Nj N egov britan-
ski pandan je slino postupio 2. av a gusta.48
U stvari, britanski i ameriki inovnici su igrali neku vrstu
birokratskog aha. Obav a etaja ni operativci na terenu bili su samo
pioni i u stvarnosti nisu shvatali prav a ila igre. Britanci su se nada-
li da krivicu svale na Amerikance ukoliko operacij i a ne uspe, dok
su Amerikanci oaj a niki nastojali da prisile Britance da izvre
hapenj n e, kako bi mogli da tvrde da oni nisu odgovorni.
U ovakvk oj igri Britanci su naj a zad prisilili svog sav a eznika da
"nadzire to hapenj n e" i inili se da je konano, posle vie od dve
godine preganj n anjn a, sve spremno da se akcij i a preduzme.49 Na
dan 7. av a gusta ameriki zamenik efa f taba pri Komandi sav a ez-
nikih snaga je napomenuo da e to biti "kraj a nj
n e osetlj l iva opera-

71
cij
i a, koja zahteva sloenu koordinacij i u izmeu britanskih i itali-
janskih vl v asti i ouvanjn e apsolutne taj a nosti".50
Tada su prikuplj l ene nove info f rmacij i e o tome gde se Pav a eli
tano nalazi, i otkriveno je da se on "krij i e kao bivi maarski ge-
neral pod imenom 'Djuzepe'. Nosi zailj l enu bradicu, a kosa mu
je kratko podiana". Dalj l e, on
... ivi na imanj n u Crkv
k e pod zatitom Vatikana, na adresi Vi Va
Djakoma Venecij i an br. 17-C, drugi sprat. Kad se ue u zgradu,
ide se jednim dugim i neosvetlj l enim hodnikom. Na kraj a u tog
hodnika se grana stepenite, jedno na levu a drugo na desnu
stranu. Mora da se ide desnim. Na desnoj strani sobe su oznae-
ne brojevima 1, 2, 3 i tako dalj l e. Ako se pokuca jednom ili dva
puta na vrata br. 3, izai e neka nevana osoba. Ali ako se poku-
ca tri puta na vratima br. 3. otvorie se vrata br. 2. Ona vode u
sobu u kojoj ivi Pav a eli, zaj
a edno s uvenim bugarskim teroris-
tom Vanom Mihaj a lovom i jo dve osobe. Jo dvanaestak drugih
l udi ivi u toj kui. Svi su ustae, a ine Pav
lj a elievu telesnu stra-
u. Kad negde izlazi, Pav a eli koristi automobil s vatikanskom
(SCV) V registarskom tablicom.51
Vest o poglav a nikovom skrovitu u Vi V a Djakoma Venecij i an sa
zakanj n enj
n em je stigla pred italij i ansku java nost septembra 1948.
godine, kada je tampa objav a ila senzacionalan niz lanaka koji
su se bav a ili ulogom Vatikana u toj afe f ri. Tada je Pav a eli ve dava -
no bio nestao, i moda je negde objanj n av
a ao zbog ega je neko u
obava etaj a noj mrei Zapada dopustio da pria procuri u novine.52
Dvanaest meseci pre toga obav a etaja na mrea SAD je pre-
traivala Vi V a Djakoma Venecij i an 17-C. Pretpostav avljali su da je ta-
mo jedna od vatikanskih biblioteka, a nisu bili u stanj n u da to
potvrde. Ali zato su se uverili da neki visoki vatikanski zvaninik
titi Pava elia: on se redovno kretao naokolo u nj n ihovim slube-
nim automobilima. Poto su na nj n ima bile specij i alne registarske
tablice diplomatskog kora, Zapadne vl v asti nisu mogle da ih za-
ustavavljaj
a u, ak ni kada je Pav a eli naputao vatikansku teritorij i u.
Meutim, inilo se da je sve na svom mestu; zdruena oba-
vetaja na ekipa je imala samo tiho da motri na Pav a elia, a kada
napusti zatitu vatikanskog eksteritorij i alnog statusa da ga prati
dok ne izae iz automobila i da ga uhapsi. Tri sedmice su pro-
72
tekle, a nita se nij i e dogodilo, to je podstaklo London da od Ri-
ma zatrai da "izvesti o naj a noviji em razvoju dogaaj a a". Jo est
sedmica je promaklo, ali jo nikakav a odgovor nij i e dolazio; Forin
ofi
f s se uznemirio i ponovo je traio da mu se odgovori.53
Na kraja u je puteno da operacij i a tiho zamre. Ona naoko vrs-
ta odlunost da se uhapsi ozloglaeni nacista i masovni ubica je
negde nestala, kao to je i sam Pav a eli naizgled nestao maj aa
1945. godine. Odgovori na ovu produenu zagonetku delom se
nalaze u tri klj l una amerika obav a etaja na dokumenta. Dana 7.
jula 1947. godine je Bernard Grenan (Bernard Grennan), ruko-
vodilac operacij i a CIC u Rimu, naloio svom agentu za nadzor,
Gonou Moreni (Gono Morena), da smesti Pav a elia "u pritvor
im bude spaen". To nareenj n e je preneseno preko pomonika
efa
f taba Obav a etaja ne slube Armij i e.
Jednu sedmicu dana kasnij i e, Morena je Grenanovom uput-
stvu rukom dodao kratku beleku. Bio je primio "nove instrukci-
je", koje je saeo u kratak ali vie nego oigledan komentar:
"Ne diraj a ."
Ovo nareenj n e su Moreni preneli Grenan i potpukovnik arls
Hartman (Charles Hartman), zapovednik Kontraobavetaj a ne
slube armij i e u Rimu. Grenan i Hartman su prisustvovali skupu
na vrhu odranom 11. aprila s cilj l em da se isplanira operacij i a, i
mora da su bili zaprepaeni ovom iznenadnom promenom
smera.54 Evidentno je neko mnogo vii u itav a om nizu ve bio
odluio da sabotira operacij i u, ak pre nego to je ona privedena
zav
a rnoj fa f zi. Ti visoki ameriki ofi f ciri su svakako preneli odluku
"Ne diraj a " daljl e, niz svoj lanac komandovanj n a. Prema svim ras-
poloivim dokazima, meutim, izgleda verovatno da su prvobit-
nu odluku doneli britanski obav a etaja ni ofi
f ciri, koji su bili begun-
evi stvarni pokrovitelj l i.
Motiv amerike strane za tiho uklapanj n e u odluku Londona
da se dopusti Pav a elievo bekstvo bio je zbilj l a veoma jednosta-
van. ViV soki inovnici SAD su uprav a o tada razvij i ali vl
v astitu mreu
bivih nacista, i poinj n ali su da usklauj u u aktivnosti i s Vatika-
nom i s Londonom.
Odluka i uputstvo "Ne diraj a " stupili su na snagu samo osam
dana poto je Gauen upotpunio svoj izvetaj a o traenom maar-
73
skom ratnom zloincu Ferencu Vaj a ti i o vatikanskoj vezi. Gauen
je 6. jula izneo preporuku da bi amerika obav a etaj
a na mrea tre-
balo da preuzme Intermarij i um, prenosei svoje poglede "viim
komandama kako bi nj n egov pun meunarodni znaaj a (mogao)
da bude razmotren i procenj n en".55
Skoro dva meseca poto je donesena odluka o politici "Ne
diraj
a ", Gauen i jo jedan ofi f cir su podneli podui izvetaj a o Pa-
velievom sluaj a u. Morali su da priznaj a u da je
... tokom prvih meseci Pav a elieve vl v adav
a ine oko 150.000 lica
srpske prav a oslav
a ne vere pobij i eno - u mnogim sluaj a evima, a to
je stvar dokumentacij i e, nj
n ima je bilo ponueno da se spasu uko-
liko se odreknu svoje vere i postanu katolici.
Tako je, danas, u oima Vatikana Pav a eli militantni katolik,
ovek koji je greio, ali koji je greio borei se za katolianstvo.
Uprava o iz tog razloga (Pav a eli) sada uiva zatitu Vatikana...
Poznato je da je Pav a eli u dodiru s Vatikanom, koji u nj n emu vidi
militantnog katolika koji se jue borio protiv Prav a oslava ne crkvk e,
a danas ratuj u e protiv komunistikog bezbonitva...
Iz nava edenih razloga on prima zatitu Vatikana, ij i e gledanj
ne
na itava o Pav a elievo pitanj n e jeste da, poto hrvatska drav a a ne
postoji, i poto od Titovog reima ne moe da se oekuj u e da ma
kome prui poteno suenj n e, (Pav a eli) ne treba da se vrati sada-
n oj jugoslovenskoj vl
nj v asti radi tobonj n eg izvoenjn a pred sud. Iz-
ruenjn e Pav a elia bi samo oslabilo snage koje se bore protiv bez-
bonitva, a doprinelo komunizmu u borbi protiv Crkv k e.56
Agentima CIC-a je ipak bilo pomalo nelagodno zbog ovakv k og
pristupa Svete Stolice, tako da su se svojski potrudili da u potpu-
nosti objasne Vatikanovo oprav a dav
a anjn e sopstvene nemoralne
politike:
Pav
a elievi zloini iz prolosti ne mogu da budu zaborav avljeni,
ali nj
n emu mogu da sude samo Hrvati koji predstav avljaj
a u jednu
hriansku i demokratsku vl v adu, uporan je Vatikan. Dok se za
Pav
a elia tvrdi da je odgovoran za smrt 150.000 lica, Tito je agent
Stalj
l ina, koji odgovara za smrt desetina miliona lj l udi u Ukraja ini,
Belorusij i i, Polj
l skoj, u baltikim i u balkanskim drav a ama, u pe-
riodu od dvadeset pet (25) godina.57

74
 Ofi
f ciri CIC-a su preporuili
... da se pogledi Vatikana na Pav a elia uvae i da se protiv
n ega ne preduzima nikakv
nj k a neposredna policij i ska akciji a od
strane amerikih vojnih vl v asti.58

Obava etaja na mrea SAD je do tada ve bila potpuno svesna

da Taj a na obav a etaj
a na sluba Britanij i e regrutuj
u e bive naciste za
svoje antikomunistike krstake cilj l eve.59
Post faf cto je naen razlog da bi se oprav a dala politika "ne di-
raj
a ". Ni Britanci ni Amerikanci nisu bili ozbilj l ni u nameri zatva-
ranjn a Pava elia i nj
n egovog vraanj n a Titovoj "prav a di". Birokrate u
Londonu i Vaingtonu fo f rmalno se jesu zalagale za ovakav a smer,
ali su zatvarali oi pred aktivnostima svojih obav a etaja nih slubi.
CIC je tada gradila velike politike, obav a etaj
a ne i vojne operaci-
je protiv Tita. Koristei Pav a elieve sledbenike, oni su hteli da
zbace komunistiku vl v adu u Beogradu. Neki Amerikanci sagla-
snih stav a ova ve su radili na takv k im operacij i ama bez slubenih
sankcij i a. I oni su gledali na ustae kao na korisno oruj e u borbi
protiv komunizma i komunista.
Jasno je, ako bi Amerikanci predali elnika pokreta neprij i ate-
l u, bilo bi nemogue oekivati odanost obinih ustaa. Reenj
lj ne
se jasno nametalo: "Britanci moraj a u biti prisiljl eni da ga sami
uhapse i izrue. Konano, neophodno je reiti se Pav a elia ukoli-
ko hrvatske demokratske snage i snage otpora ikada treba da do-
biji u priznanj n e Sjedinj
n enih Drav a a".60
Ubrzo, poto je pomogao Vaj a ti da napusti Rim, Gauen je
napisao zav a rni izvetaj a:
Pav
a elieve veze su toliko visoke, a nj n egov sadanj n i poloaja je
toliko kompromituj u ui za Vatikan, da bi ma kakv k o izruenj ne
(Pava elia) zadalo teak udarac Rimokatolikoj crkv k i.61
Anti Pav a eliu je jo jednom doputeno da nestane bez tra-
ga. Imena nj n egovih visokih kontakata unutar inovnikog apa-
rata Vatikana se jo uvaj a u kao vrhunska taj a na. Kao to je ve re-
eno, bar jedan obav a etaja ni izvor SAD je verovao da je u pitanj nu
monsinj n or Djovani Montini, papin drav a ni podsekretar za redo-
vne poslove i potonj n i papa Pavavle VI
V . Dananj n i visoki inovnik va-
tikanske birokratij i e, monsinj n or Milan Simi, koji je u to vreme
bio prisan kolega svetenika Draganovia u Rimu, to porie.
75
 Iako je Simi odbacio tvrdnj n u da je Montini bio umean u
poglava nikov sluaj a , bio je apsolutno siguran da je Pav a eli bio u
tesnom dodiru sa Draganoviem. Simi je insistirao na tome da
su Draganovi i Montini takoe bili izuzetno bliski, nagoveta-
vaj
a ui mogunost da je Montini, budui papa, mogao da zna za
Pav
a elievo bekstvo.62
Nekoliko meseci posle Gauenove sugestij i e da se Pav a elia
treba "konano reiti" begunac je ponovo iskrsnuo, u Argentini,
gde ga je diktator Huan Peron (Juan Pern) uposlio kao "sav a et-
nika za bezbednost". Ima znatnih neslaganj n a o tome kako je
poglava nik konano uspeo da pobegne. Ono to se zna jeste da je
napustio Italij i u 13. septembra 1947. godine, da bi prispeo u
Buenos Aires 6. novembra italij i anskim parabrodom Sestriere,
kojim je putovao pod imenom Pablo Aranj n os (Pablo Aranyos).
Poetkom 1950-ih je Av A ro Menhetn (A (Avro Manhattan), opori
kritiar Vatikana i katolianstva, tvrdio da svetenik Draganovi
ne samo da je obezbedio paso Crvenog krsta koji je Pav a eli
iskoristio, pripremio mu sve za put, ve je lino prav a io drutvo
odbeglom ratnom zloincu do Buenos Airesa i zadrao se pored
n ega dvanaest meseci. Iako je bio potpuno neupuen u veru i
nj
nij
i e je podnosio, Menhetn je bio veoma dobro obav a eten, poto
je za vreme rata radio za britansku obav a etaj
a nu mreu.63
ak i pre pet godina, 1986. godine ovo je jo bila "poluzvani-
na" pria koju je krmila jugoslovenska taj a na policij
i a, Udba, u
jednom nizu lanaka u saraj a evskom magazinu Svij i et.64 Meu-
tim, u poslednj n e vreme su se pojav a ili novi dokazi, koji nagove-
tav
a aj
a u drugaij i u verzij
i u. Poetkom 1990. godine autorima je iz
Istone Evrope prokrij i umaren jedan taj a ni komunistiki oba-
vetaj
a ni dosiji e. Mada identitet tog izvora koji je sluio komu-
nistima niji e otkriven, ko god da je to bio imao je intiman kontakt
s poglava nikom, nj n egovom porodicom i naj a bliim saradnicima,
poto su uklj l uene i naj a sitnij
i e pojedinosti dogaaj a a i razgovo-
ra.65
Dokument potvruj u e da su se Pava eli i Draganovi nebrojeno
puta sreli, i da je svetenik zaista obezbedio paso Crvenog krsta
na ime Pabla Aranj n osa, tobonj n eg izbeglice iz Maarske. Ali,
prema ovom izvoru, nj n ih dvojica su imali i neku vrstu nespora-
76
zuma, svae. Draganovi je predlagao da Pav a eli napusti Rim
vazdunim putem, ali poto su begunevi naj a blii sav
a etodav
a ci to
smatrali suvie opasnim svetenik je bio isklj l uen iz konanih
priprema.
U komunistikom policij i skom dosij i eu nema apsolutno ni po-
mena o tome da je Draganovi pratio poglav a nika do Argentine.
Prema tom izvoru, ovek za kog se tvrdi da je obav a io zav
a rne
pripreme bio je takoe hrvatski svetenik, po imenu svetenik
Jole. U stvarnosti je to bio svetenik Josip Buj u anovi, jo jedan
traeni ratni zloinac koji danas mirno ivi u Australij i i.
Ova verzij i a dogaaj a a je u osnovi potvrena od strane Draga-
novievog bliskog kolege, monsinj n ora Simia. U razgovoru koji
je magnetofo f nski zabeleen, on je otvoreno priznao da je Pav a eli
molio Draganovia da mu asistira u bekstvu. Simi je uporno
tvrdio da je Draganovi radio na taj a nom izvlv aenj
n u ovog poter-
nicom traenog zloinca iz Italij i e. Bio je siguran, meutim, da je
Pava eli na kraj a u promenio plan. Reklo bi se da je stvarno bilo
tako, poto dokazi ukazuj u u na to da je Pav a eli koristio izuzetno
uticaja ne veze u italij i anskoj taj
a noj slubi da ostvari svoj beg. Koji
god da je postupak Pav a eli primenio, nema sumnj n e da mu je
Draganovi obezbedio zatitu Vatikana pre nego to se Pav a eli
ukrcao na brod, kao i neophodne putne isprav a e.66
tav
a ie, Draganovi se bio izloio znatnim tekoama da Pa-
veliu organizuj u e doek u Argentini. Tlo je bilo veoma palj l ivo
pripremlj l eno. Prema obav a etaja noj mrei SAD, neki Daniel Cr-
l en je av
lj a ionom poslat u Buenos Aires uz vatikansku pomo, s
cilj
l em da se "sav a etuj
u e s generalom Peronom u vezi organizacij ie
ustakog 'Elitnog' pokreta u Argentini". Crlj 67 l en je bio jedan od
vrhunskih ideologa i propagatora tog pokreta, a igrao je klj l unu
ulogu u podstrekav a anj
n u pokolj l a Srba za vreme rata.
Crlj
l enova misij i a je svakako bila uspena. Pav a elievo prispee
je samo upotpunilo prelazak skoro itav a e nj
n egove vlv ade u Argen-
tinu. Meu one veterane koji su ekali da ga dobrodolicom poz-
drava e bili su skoro svi preiveli kabinetski ministri, kao i mnogi
gradski fu f nkcioneri, vojni i policij i ski zapovednici. Veina nj n ih su
bili traeni ratni zloinci, a ipak su izmakli prav a di koristei iste
metode kao i nj n ihov poglav a nik.
77
 Draganovieva Pacovska linij i a je bila precizno razraena i
struna operaciji a. Bila je izuzetno dobro organizovana i mogla
je da se pobrine za stotine begunaca odj d ednom. Jedan od Dra-
ganovievih klj
l unih operativaca procenj n uj
u e da je ak 30.000 lica
sprovedeno iz Austrij i e u Rim, daljl e u Djenovu pa potom u svoje
nove domove u Severnoj i Junoj Americi i Australij i i.68 Mnogi od
onih koji su odrav a ali Pacovsku linij i u i sami su imali veoma
mranu prolost. Oni nisu bili deo nekakv k og egzotinog SS
"bratstva". U stvari, skoro itava o ljl udstvo koje je organizovalo i
vodilo mreu za kriji umarenj n e bili su hrvatski katoliki sveteni-
ci.

78
 5. poglavlj
le

Pacovski kanal

Apsurdno bi bilo verovati da je 30.000 odbeglih nacista utek-

lo u Junu Ameriku u ono malo nemakih podmornica preosta-
lih na zav
a retku rata, ili da su oni svi uspeli da sami sebi obezbe-
de putovanj n e. Sav
a remena popularna kultura prikazuj u e bekstvo
nacista u pustolovnoj, skoro romantinoj, svetlosti. Naj a ire poz-
nati krij
i umari nacista su ODESSA i Die Spinne (Pauk), mada se
tu i tamo pominj n u i druge zagonetne grupe. Ali takv k e prie ug-
lav
a nom duguj u u vie plodnoj imaginacij i i scenarista i romanopis-
ca nego istorij i skim istraivanj n ima i preciznosti.
Prav
a a istina je mnogo obinij i a, skoro prizemna. Utoliko je i
potresnij i a kad se sazna. Jer, kakav a god da je uspeh organizacij ia
ODESSA ostvarila, svi oni su bili amateri u krij i umarenjn u nacista
kad se uporede s Vatikanom. Draganoviev Pacovski kanal je bio
istinski struan, i profe f sionalno je obezbeivao da mnogi uka-
l ani ratni zloinci dosegnu raj
lj a sigurnosti. Oni naj a ee nisu za-
vrav
a ali u zabitim dunglama June Amerike, ve su nalazili no-
vo stanite u Britanij i i, Kanadi, Australij i i i Sjedinj
n enim Drav a a-
ma.
Veina nacistikih masovnih ubica u stvari nisu ni bili Nemci.
Pred kraja Drugog svetskog rata, bilo je na desetine hilj l ada nacis-
tikih saradnika iz Srednj n e i Istone Evrope koji su bili greni ko-
liko i nj
n ihovi nemaki pokrovitelj l i. Bili su to elnici nacistikih
marionetskih vl v ada, gradski fu f nkcioneri, efo f vi policij
i a i pripad-
nici pomonih mesnih policij i skih sastava a koji su svojevremeno
sprovodili pogrome. Mnogi su se nalazili na "crnim listama" Sa-
veznika, ili zato to se pojedinano znalo da su nareivali ili vri-
li ratne zloine, ili zbog toga to su pripadali sastav a ima koji su za
naciste obav avljali krvav
a e poslove.

79
 Uprava o za takv k e se naj a vie brinuo svetenik Krunoslav a Dra-
ganovi, sekretar hrvatskog Zav a oda svetog Jeronima u Rimu.
Draganovi je bio dobro znan po saoseanj n u s hrvatskim ustaa-
ma, ak i s onima koji su poinili ratne zloine. Maj a a 1945. godi-
ne mnogi, relativno neduni Hrvati su bili licemerno vraeni od
strane Britanaca u sigurnu smrt u rukama Titove komunistike
v asti. Ali, zato su mnogi drugi, naj
vl a svirepij
i i ratni zloinci umakli,
i onda ih je lovila obav a etaja na mrea Zapada. Prema Dragano-
viu, nj
n ihov jedini zloin je bio nj n ihov antikomunistiki nacio-
nalizam.
Ustae su bili prvi koji su se nali pod Draganovievom zati-
tom. Britanij i a i Sjedinjn ene Drav a e su posle rata zaklj l uile da su
ustaka zverstva toliko strana da e svi potvreni pripadnici biti
izrueni komunistikoj vl v asti, jedino to takav a pristup nikada
nij
i e stvarno primenj n en usled dramatine promene u oseanj n ima
Vaingtona. 1

Slubeni istoriar Vatikana, svetenik Robert Grej e em, prizna-

je Draganovievu ulogu. Grej e em je isprva one kojima je Draga-
novi pomagao opisivao kao "hrvatske izbeglice", ali je onda
priznao da su mnogi bili pripadnici ustaa. "Nimalo ne sum-
n am da je Draganovi bio izuzetno aktivan u odvoenj
nj n u svojih
hrvatskih prij i atelj
l a ustaa". Ali, svetenik Draganovi, kao ni bis-
kup Hudal, nij i e bio itav
a Vatikan. "Sama inj n enica da je svete-
nik, ne znai da on predstav avlja Vatikan. Bila je to samo nj n egova
operacij i a. On nij i e Vatikan".2
Ovo objanj n enjn e, meutim, nema potporu u inj n enicama.
Kao to je ranij i e izloeno, Draganovi je borav a io u Rimu jo od
a gusta 1943. godine, a pogaao se za Pav
av a elia u Vatikanu i radio
za Crveni krst Hrvatske. Pav a elievi planovi za delovanj n e krij
i um-
arske mree su ve tada bili daleko odmakli. Obav a etaja na slu-
ba SAD je nekoliko meseci kasnij i e izvestila "da je Pava elieva vlv a-
da nabav a ila ezdeset argentinskih pasoa za potrebe evakuacij i e.
Sredstva su prebaena u Argentinu".3
Draganovi je bio klj l uni ovek u uspostav avljanj
n u ove Pacov-
ske linij
i e. Ostvario je kontakte s Pij i em XII, kao i s visokim inov-
nicima Drav a nog sekretarij i ata Vatikana i italij i anske obav a etaj
a ne
mree. Nj N egova naj a znaaja nij
i a veza bila je s monsinj n orom Monti-
80
niji em, drav a nim podsekretarom za redovne poslove i ovekom
odgovornim za papin milosrdni rad u ime izbeglica.
Poput biskupa Hudala, i Draganovi je nailazio na veoma po-
volj l an priji em kod sav a eznikih vl v asti. Kraj
a em 1944. godine Vati-
kan je zahtevao da se Draganoviu dopusti da poseuj u e logore u
kojima su bili smeteni nj n egovi zemlj l aci. Mada je Draganovi di-
plomatama Zapada bio dobro znan kao fa f natian ustaa, oba-
vetaj a na mrea Sav a eznika mu je dala carte blanche. Koristei
amerike putne isprav a e, on se onda odvaio iz Rima u maj au
1945. godine. Putuj u ui u amerikom automobilu obiao je sever-
nu Italij i u i regij
i e oko Klagenfu f rta i Filaha na austrij i sko-jugoslo-
venskoj granici. Tamo je ostvario kontakte s visokim ustakim
elnicima, kao i s drugim fa f istikim svetenicima koji su radili
na Pacovskom kanalu.4
Draganovieva mrea za krij i umarenj n e je bila organizovana
oko Bratstva Svetog Jeronima, koje je tako nazvano prema Zav a o-
du u Vi V a Tomaeli 132. Ono je bilo glav a na baza itav a e operacij i e.
Uprav a ni odbor Bratstva su inili monsinj n or Juraja Magj g erec, pred-
sednik i rektor Zav a oda; zamenik predsednika i blagaj a nik, svete-
nik Dominik Mandi, s pomonikom Vi V tomirom Naletiliem; i
sekretar, svetenik Krunoslav a Draganovi. Ovo Bratstvo je ubrzo
bilo priznato kao zvanian Hrvatski komitet pri Papskoj stara-
teljl skoj komisij i i, papinoj linoj organizacij i i za pomo izbeglica-
ma. 5

Bila je to mona osnova za irenj n e mree. Hrvatski komitet je

toboe nudio moralnu i materij i alnu potporu izbeglicama. Ali,
kroz delatnost Papske komisij i e oni su odrav a ali i tesne veze s
Meunarodnim crvenim krstom i vl v astima Sav a eznika u Italij i i.
Draganovi je imao naroito bliske odnose s dvojicom obav a e-
taj
a nih ofi f cira Zapada, pukovnikom C. Findlej e om (C. Findlay a ),
direktorom Odelj l enj
n a okupaciji skih snaga za raselj l ena lica i repa-
trij
i aciji u, i nj
n egovim pomonikom, maj a orom Simkokom (Sim-
cock). Ovo se pokazalo dragocenim, poto su ta dvojica bili izu-
zetno spremni da asistiraj a u svetenikovim taj a nim delatnostima.
Draganovi je imao tesne odnose i sa znaaj a nim italiji anskim
zvaninicima, naroito s ministrom unutranj n ih poslova, dr Mi-
l oreom (Dr Migliore), koji je dirigovao italij
lj i anskom taj a nom slu-
81
bom i odelj l enj
n em policiji e zaduenim za izbeglice u Italij i i. Dra-
ganovi je s Milj l oreom sklopio sporazum o nezvaninoj pomoi
Italij
i e namenj n ene nj n egovom Pacovskom kanalu, i naroito o
podrci Odelj l enj
n a za strance pri Kv K esturi.6
Kroz paukovu mreu uticaj a nih kontakata Draganovi je izgra-
dio sloen i razuen preplet koji se pruao kroz Italij i u, Austrijiui
Nemaku. Slubeni Hrvatski komitet Papske komisij i e za izbegli-
ce je bio u mogunosti da alj l e agente u posete brojnim logori-
ma u kojima su se bili sakrili odbegli nacistiki ratni zloinci. Ve-
ina tih agenata su bili hrvatski katoliki svetenici. Mada su u
okv
k iru svog duhovnog i materij i alnog rada pomagali bolesnima,
invalidima, udovicama i stvarnim izbeglicama, preostaj a alo je i
dosta vremena za pomo beguncima.7
U toku rada na istraivanj n u i prikuplj l anj
n u materij
i ala za ovu
knj
n igu obavavljeno je i nekoliko poseta Zav a odu svetog Jeronima u
Rimu u potrazi za neposrednim svedocima Draganovievih ak-
tivnosti. Sadanj n i rektor, Ratko Peri, isprva je bio hladan, apsur-
dno tvrdei da Draganovi nikada nij i e bio znaaj
a na pojava a. Me-
utim, Peri je predloio da razgovaramo s jednim svetenikom
koji je stvarno tada bio tamo. Monsinj n or Milan Simi je bio je-
dan od Draganovievih naj a prisniji ih kolega u mrei krij i uma-
renj
n a. Preko Simia je uspostav avljen i kontakt s svetenikom Vi V-
limom Cecelj l om i monsinj n orom Karlom Petranoviem, takoe
bliskim kolegama u Pacovskom kanalu. Svi ovi hrvatski svete-
nici su slobodno i otvoreno govorili o svojim znaaj a nim ulogama
u toj krij
i umarskoj mrei.

Prvi svetenik
Operacij
i a krij
i umarenjn a je zapoeta u Austriji i, gde je svete-
nik Cecelj
l a bio veza s Rimom. Cecelj l a je umro nekoliko meseci
poto se odazvao pozivu na razgovor, u kom se ivo priseao
svog rada na Pacovskom kanalu. Svoje poslednj n e godine proveo
je u jednom slikovitom selu blizu Salcburga, gde su ga pazile ka-
luerice enskog samostana Maria Pline. Tada ve starac od pre-
ko osamdeset, Cecelj l a je bio jako povij
i en ovek niskog rasta, oi-
gledno u slabom zdrav avlju. Jo je bio neizmerno ponosan to je za

82
svoju volj l enu Hrvatsku odigrao znaaj a nu ulogu. Mada je zame-
rao ustaama to su nav a ukli na Hrvate "zao glas", nij i e iskazivao
ni krivicu ni kaja anjn e zbog vl v astitog vanog poloaj a a meu usta-
ama.
Ceceljl a je otvoreno priznav a ao da je zauzimao visok poloaj a
vojnog kapelana u ratnim ustakim snagama.8 U stvari, on je bio
zamenik vojnog biskupa za ustaku milicij i u (razliitu od obine
hrvatske vojske, koja je malo uestvovala u zverstvima) u inu
potpukovnika. Bio je postav avljen od strane Pav a elia lino, oktob-
ra 1941. godine, a kasnij i e je to potvrdio nj n egov blizak prij i atelj
l,
nadbiskup (potom kardinal) Alojzij i e Stepinac.
Ceceljl a se nij
i e nimalo stideo to ga je Titova vl v ast vodila na
spisku kao "ratnog zloinca broj 7.103". I dok je pri razgovoru
voenom 1989. godine kritikovao ustae, ranij i e je uvek bio po-
nosan to im je pripadao. Deset dana po Pav a elievom postav avlja-
n u na vl
nj v ast od strane nacista, zvanini ustaki list, Hrvatski na-
rod, objava io je dugaak intervj v u s Ceceljl om. Pod naslovom "Us-
taki svetenik Cecelj l a", taj
a lanak je predstav avljao prikaz njn ego-
vih stvarnih stava ova u tom trenutku.
Ceceljl a se hvalisao znaaj a nom ulogom u ilegalnim predrat-
nim aktivnostima pokreta u Zagrebu, gde su se mnoge podzem-
ne ustake voe taj a no sastaja ale u nj
n egovom upnom domu. Priz-
nao nam je svoje taj a no pripadnitvo ustaama, s ponosom opi-
suj
u ui ritualnu zakletvu koju je poloio ispred dve upalj l ene
svee, raspea i ukrteno poloenih kame i revolvera. To mu je
dalo prava o na uzvieni naziv "zakletog ustae", koji su samo
predratni veterani imali prav a o da koriste. Faistiki svetenik je
kasnij
i e poklonio Pav a eliu svoje raspee i svee kao znak odanos-
ti. Cecelj
l a je s ponosom govorio i o svojoj vodeoj ulozi u orga-
nizovanjn u 800 selj l aka za borbu rame uz rame s nacistikim osva-
jaima.
Kada je zatraeno da jedan svetenik inodej e stvuj
u e pri svea-
nosti Pav
a elievog zaklinj n anjn a, Ceceljl a je oduevl vljeno prihvatio.
Izgovarao je svom poglav a niku zakletvu koju je ovaj a ponav avljao,
daj
a ui blagoslov Crkv k e nacistikom marionetskom reimu. Ubr-
zo potom, Cecelj l a je jav
a no "s ushienj n em pozdrav a io trenutak
slobode", otvoreno objav avljuj
u ui svoje veze s visokim ministrima
83
ustakog kabineta, kakav a je bio Mile Budak. Nekoliko sedmica
potom, Budak je jav a no obznanio sudbinu dva miliona Srba u Hr-
vatskoj: jedna treina je trebalo da bude pobij i ena, druga depor-
tovana, a ostatak je trebalo prisilno da se prevede u katolian-
stvo. Cecelj l a, meutim, nij i e nimalo izmenio svoj blagonakloni
stav
a u odnosu na Budaka.9
Ceceljl ini potonjn i stav
a ovi prema ustaama su veoma zagonet-
ni i zbunjn uj
u ui. Iz sigurnosti vremenskog rastojanj n a od pola ve-
ka, on je kritikovao svoje stare kamarate. Ali, tokom vitalnog pe-
rioda u kom su oni sprovodili neke od naj a gorih pokolj l a i unita-
vanj
n a Drugog svetskog rata, on je bio odani pristaa. To se vidi iz
n egove uloge u Pav
nj a elievoj zvaninoj delegacij i i poslatoj u Rim
1941. godine, koja je 17. maj a a primila blagoslov Pij i a XII u Vati-
kanu. Do tada su diktatorovi antisrpski i antij i evreje ski zakoni ve
bili proklamovani i genocid je bio u punom jeku. Naj a vee "pos-
tignue" te delegacij i e bilo je da se dalmatinska obala prepusti
Italij
i i, to teko da se moe smatrati inom hrvatskog patrio-
tizma.10
U svetlu preovl v auj
u uih uslova u Hrvatskoj za vreme rata,
nemogue je da potpukovnik svetenik Cecelj l a nij
i e mogao da
bude svestan ubij i anj
n a stotine hiljl ada Srba, Jevrej e a i Roma. Ipak,
on priznaj a e da je ostao na svom mestu sve dok naj a crnj
n a zlodela
nisu izvrena, mada nij i e pomenuo visoko odlikovanj n e koje mu je
dodelio volj l eni poglav
a nik.11 Tek je u maj a u 1944. godine naj a zad
napustio svoj poloaj a da bi otiao u Be, toboe da bi se brinuo
za ranjn ene pripadnike hrvatskih snaga. Stvaran zadatak mu je
bio da priprema austrij i ski krak mree bekstva, jer je tamo osno-
vao i lokalni ogranak Crvenog krsta Hrvatske koji je obezbeivao
idealan zaklon za nj n egov ilegalni rad.
U odgovorima na naa pitanj n a Ceceljl a je tvrdio da je bio "lan
Centralnog taba Meunarodnog crvenog krsta za vreme rata".12
A u stvarnosti, Meunarodni crveni krst je odbij i ao da zvanino
prizna Crveni krst Hrvatske, mada mu je zaista pruao veliku
meru neslubene pomoi. Cecelj l ino upravl vljanjn e austrij i skim
odeljl enj
n em ovog tela pokazalo se kao ivotno znaaj a no za dej e-
stvovanj n e Draganovievog Pacovskog kanala. 13

84
 Jedan ameriki diplomata je naknadno oslobodio Cecelj lu
svih optubi u vezi sa saradnj n om s nacistima. Konzul SAD u Zag-
rebu je tvrdio da je on bio oteran od strane Pav a elia u Be zbog
svoje uloge u jednoj zav a eri protiv ustaa. Meutim, ovo se ini
neverovatnim, poto je Cecelj l a nastav
a io da redovno putuj u e slu-
benim ustakim av a ionima izmeu Bea, Zagreba, Praga i Berli-
na, pripremaj a ui osnove za mreu bekstva nacista. Dalj l e, Ce-
celj
l a je 1944. godine primio nareenj n a od Zagreba da sprovodi
intenzivnu propagandnu kampanj n u meu ustaama u Austrij i i,
naroito u kolama za obuku ofi f cira. Umesto da bude jedan od
Pav
a elievih neprij i atelj
l a, kako je Amerikanac tvrdio, on je aktiv-
no podupirao malaksalu Pav a elievu stvar do samog kraj a a.14
Oko Uskrsa 1945. bilo je ve oigledno da je "nezav a isna" hr-
vatska drav a a osuena na propast. Kako je Crvena armij i a ne-
umolj l ivo napredovala, ovaj a "zakleti ustaa" u svetenikom ru-
hu je napustio Be i preselio svoju bazu u Alt Ausze kraj a Salc-
burga, gde su se kraj a em rata skupili mnogi nacistiki begunci.
Ova oblast oko Salcburga bila je, u stvari, jedno od glav a nih odre-
dita njn egovih ustakih kamarata, koji su bili prisilj l eni da bee
koju sedmicu kasnij i e. Bio je na dovolj l no dobrom poloaj a u da im
pomogne da izbegnu repatrij i acij
i u od strane Sava eznika.
Ceceljl a je bio snabdeven papirima Crvenog krsta i amerikim
dokumentima koji su omoguili da slobodno putuj u e kroz zonu
pod okupacij i om SAD. Bio je to samo primer vie da Sav a eznici
obezbeuj u u jednom fa f istikom sveteniku putne isprav a e, koje
je on smesta iskoristio da pomogne ozloglaenim masovnim
ubicama da izmaknu prav a di. Cecelj l a je s ponosom izj z av
avljivao:
"Kako sam putovao po amerikoj zoni, ostav avljao sam te male
line isprava e Crvenog krsta u svim logorima... Bio sam zaduen
da lj
l udima koji su izgubili svoje papire obezbedim nove." Uop-
te nij
i e taj
a io da je pomagao beguncima da promene identitet -
"Imao sam blokove fo f rmulara za prij i av
a u Crvenom krstu, po-
mou kojih je pruao nov identitet svakom ko je eleo da pro-
meni ime i linu prolost.15
A onda je, 19. oktobra 1945. godine uhapen od strane 430.
jedinice Kontraobav a etaja nog korpusa armij i e SAD. Ostao je u
zatvoru narednih osamnaest meseci, poto je CIC bio otkrio da
85
je svetenik Cecelj l a dokazani "elnik ustaa u ovom regionu".
Znali su da on koristi Crveni krst Hrvatske kao zaklon za stvarne
aktivnosti: da "titi pripadnike ustaa u Salcburgu" koji su trae-
ni ratni zloinci". Prema pomoniku efa f taba Obav a etaj
a ne
slube armij i e SAD u Austrij i i, Cecelj
l a je ugroava ao "bezbednost
okupacionih snaga kao i cilj l eve Vojne uprav a e".16
Deset meseci potom, jugoslovenska vl v ada je zahtevala da se
on izrui kao izdaj a nik, isprav
a no naglaav a aj
a ui nj
n egove aktivnosti
u korist ustaa za vreme rata.17 Forin ofi f s je napomenuo da "i-
n enica da je on bio kapelnik Ustakih oruanih snaga predstav
nj a -
l a dovolj
lj l nu optubu da bi bio izruen". Na kraj a u su Britanci
ipak zaklj l uili da je "veina nj n egovih dela, ini se, bila humani-
tarnog i nepolitikog karaktera". Amerikanci su ga ispitivali de-
cembra 1945. godine, a tokom narednih osamnaest meseci ula-
gani su kraj a nj
n i napori da se ovaj a "zakleti ustaa" oslobodi optu-
be. 18

Meu onima koji su govorili nj n emu u prilog bio je nj n egov stari

priji ateljl , nadbiskup Stepinac. Za vreme "predstav a e" od nj n egovog
suenj n a u Zagrebu oktobra 1946. godine Stepinac je opisivao Ce-
celjl u kao "asnog oveka, protiv koga ne mogu da prozborim
niji ednu jedinu re prekora... kad bi svi bili kao Cecelj l a, nikom ni
dlaka s glav a e ne bi otpala".19 Jo jedan visoki crkv k eni velikodos-
tojnik koji se bav a io nj
n egovim sluaj a em bio je ameriki biskup
Dozef Patrik Herli (Joseph Patrick Hurley), koji je borav a io u Ju-
goslava iji i kao papin predstav a nik. Herli je verovao da su motivi ju-
goslovenske strane "isto politiki", da su samo deo kampanj ne
protiv Crkv k e.20
Na osnovu sasvim neodgovaraj a ue istrage, konzul SAD u Za-
grebu je preporuio da Cecelj l a "ne bude predat Jugoslovenima",
poto je on "svetenik visokih moralnih standarda".21 Ova inten-
zivna kampanj n a je pratila odluku Komisij i e SAD za ekstradicij iuu
Austrij i i da se odobri "jugoslovenski zahtev za izruenj n e Vi
V lima
Cecelj l e kao kolaboracioniste". Pre toga su Amerikanci otkrili da
nema dovolj l no dokaza da se oprav a da njn egovo izruenj n e, traei
od Jugoslovena da svoj zahtev vre zasnuj u u.
Sa 4. aprilom 1947. godine, Komisij i a je ve smatrala da su ju-
goslovenske optube potvrene nj n ihovim vl v astitim obav a etaj
a-
86
nim izvetaj a ima, koji "potvruj u u Cecelj l ino uee u kolabora-
cionistikim aktivnostima".22 Meutim, ovakav a nalaz je zane-
maren, a drav a ni sekretar SAD Dord Maral (George Marshall)
je naloio da se Cecelj l a ne preda. No, bilo je kasno. Ustaki sve-
tenik je bio puten na slobodu sedamnaest dana pre toga.23
Po izlasku je Cecelj l a neko vreme proveo u bolnici, a onda se
vratio krij i umarenj n u traenih nacista. Kada se, 1957. godine, pri-
jav
a io za vizu da bi posetio Ameriku, zvanian stav a je bio da tvrd-
n a da Cecelj
nj l a "svesno titi i skriva bive pripadnike ustakog
pokreta nikada nij i e dokazana".
Meutim, obav a etaj a na mrea SAD je bila prikupila veoma
mnogo info f rmacij i a koje dovode Cecelj l u u vezu s militantnim us-
takim aktivnostima.
etiri godine pre nego to je fa f istikom sveteniku izdata
amerika viza, ofi f ciri SAD u Austrij i i su zabeleili da je Cecelj l in
ogranak Crvenog krsta Hrvatske u stvari bio pod nadzorom usta-
a. Oni su nj n egove razliite ispostav a e koristili kao "agencij i u za
prikuplj l anj
n e infof rmacij i a" za prikrivene operacij i e u Jugoslava ij
iii
Austriji i. Dalj l e, bilo je poznato da je Cecelj l a jedan od glav a nih
organizatora ustaa u Austrij i i, gde je redovno pohaao militan-
tne skupove i drao vatrene govore okuplj l enim vernicima i pris-
taama. Kasnij i e su ga bezbednosni organi Australij i e neposredno
povezivali s nizom teroristikih akcij i a koje su pokretale ustake
elij
i e u Sidnej e u i Melburnu.24
U stvari, Amerikanci su imali obilj l e dokaza da je Cecelj l a ne-
posredno upetlj l an u splet taj a nih nacistikih aktivnosti. U razgo-
voru koji smo vodili 1989. godine otvoreno je priznao svoju ulo-
gu u Draganovievom Pacovskom kanalu. Ponosio se to je po-
magao beguncima "hranom i smetaj a em, upisivanj n em i snabde-
vanj
n em imigrantskim papirima, pruaj a ui im priliku da se kreu
po svetu do Argentine, Australij i e i June Amerike. Papire sam
nabav avljao od Crvenog krsta". 25

Cecelj l a je bio dobro info f rmisan o lj l udima koje je slao niz Pa-
covski kanal u Rim, a onda dalj l e, do nj n ihovih novih borav a ita.
"Neki od nj n ih su bili visoki ministri i drav a ni inovnici", priznao
je. Daljl e, bio je siguran da je Draganovi imao odobrenj n e Vatika-
na za svoj rad, tvrdei da je Sveta Stolica traila od nj n ega da se
87
stara o irokoosnovanoj emigracij i i "izbeglica" iz Srednjn e Evrope.
Draganovi je bio "u potpunosti ovl v aen od Svete Stolice i bio
je zaduen ne samo za Hrvate, ve za svakog", naglaav a ao je u
razgovoru koji smo snimili. 26

Mada mu je smrt bila veoma blizu, Cecelj l a se ivo priseao

kako je delovao sistem za krij i umarenj n e. Gore, u Austrij i i, za be-
gunce bi se brinuo nj n egov odelj l ak organizacij i e, koji im je obez-
beivao novac, hranu, smetaj a i lane papire koji su im bili pot-
rebni da otputuj u u iz Austriji e u Italiji u. Dole, u Rimu, Draganovi
je bio u "nervnom centru" operacij i e. On bi isposlovao meuna-
rodne putne isprav a e, a preko svojih visokih kontakata s junoa-
merikim konzulatima organizovao bi pribav avljanj
n e neophodnih
viza, naroito za Argentinu. Jednom sedmino Cecelj l a je pozi-
vao Draganovia, koji mu je govorio koliko je mesta raspoloivo
te sedmice. Cecelj l a bi onda slao tano toliki broj u Rim.27
Razgovor s besramnim fa f istikim svetenikom nas je stvar-
no zaprepastio. Nj N egovo svedoenj n e je bilo vitalna karika u lancu
dokaza o Pacovskom kanalu i o nj n egovoj povezanosti s vatikan-
skom hij i erarhij i om. Dosij i ea obava etaj a nih mrea Zapada u pot-
punosti potvruj u u Ceceljl ina seanj n a. Britanci su utvrdili da "jez-
gro oko kog se odigrava itava ustaka aktivnost u Italij i i...
( este)... bratstvo s(vetog) Jeronima u Rimu". Oni su otkrili da
(j
Draganovi ne samo da je bio "mozak u pozadini ustakog pok-
reta u Italij
i i", ve je imao i prolost upadlj l ivo slinu Cecelj l inoj.28

Drugi svetenik
Kao i nj
n egov blizak prij i atelj
l u Austrij
i i, svetenik Draganovi je
bio ratni zloinac za kojim je raspisana poternica. Jugoslovenska
komisij
i a za ratne zloine je zabeleila da je on bio visoki zvani-
nik odbora zaduenog za prisilno prevoenj n e prav
a oslav
a nih Srba
u katolianstvo. Dalj l e, bili su otkrili nj
n egovu vodeu ulogu u
nasilnoj rekv
k izicij
i i hrane za vreme krvav a e ofaf nzive nacista protiv
partizana na planini Kozari, u zapadnoj Bosni, u leto 1942. godi-
ne. Bila je to ista ona ofa f nziva u kojoj je austrij i ski predsednik
Kurt Valdhaja m (Kurt Waldheim) igrao istaknutu ulogu kao nacis-

88
tiki ofif cir.29 Pav
a eli je dodelio Valdhaj a mu visoko odlikovanj n e za
zasluge u slubi, da bi na zav a retku rata poao za nj n im u Austrij i u.
Jula 1947. godine Jugosloveni su zahtevali Draganovievo iz-
ruenj n e, naroito nav a odei nj n egovu ulogu u ofa f nzivi na Kozari,
koju je obav avljao u svojstvu potpredsednika ustake "Uprav a e za
kolonizacij i u". Ta sluba je bila sastav a ni deo nacistike maine
genocida, a pripremala je Srbe i Jevrej e e za zatiranjn e ili, ukoliko su
naroito imali sree, za deportacij i u. Mada je tvrdio da se pro-
30

tivi ustakim pokolj l ima, da se ak toboe alio Pav a eliu lino,

Draganovi nij i e poricao sutinu komunistikih optubi. Kada su
aprila 1941. godine nacisti okupirali Zagreb on je bio profe f sor
teologij i e na Sveuilitu. Kasnij i e je priao da je, kada je prog-
laena "nezav a isna" hrvatska drav a a, "Bdio u Zagrebu sa suzama
u oima. Mislio sam da je hrvatska nacij i a, posle osam vekova,
naja zad ostvarila svoje naj a dubljl e elj
l e za nezav a isnou i autono-
mij i om". 31

Draganovi je u potpunosti prihvatao Pav a elievu drav a u.

Oseao je da je zadobio svoju slobodu kada su ustae dole na
v ast, i saraivao je sa nj
vl n ima "kao graanin u skladu sa zakonima
Svevinj n eg". Jedan od zadataka za koje je priznao da ih je obav a -
l ao s velikom energij
lj i om bio je nadzor nad prevoenj n em prav a o-
slav
a nih Srba u katolianstvo, u svojstvu lana odbora posebno
ustanovl vljenog u tu svrhu.32
Tvrdio je da nikada nij i e bio stvarno prisutan u srpskim selima
gde su se ta prisilna pokrtav a anj
n a odvij i ala. Ona su "bogoslue-
na" od strane katolikih svetenika pod budnom prismotrom do
zuba naoruanih ustakih policij i skih jedinica. Pretnj n a smru je
lebdela nad takv k im sveanim obredima, poto su srpski selj l aci
bili potpuno svesni da su te jedinice iste one koje su sprovodile
pokolj l e u susednim kraj a evima. Meutim, postojala je makar jed-
na prilika u kojoj se svetenik Draganovi odvaio da izae iz
svoje prij i atne kancelarij i e u Zagrebu. On nij i e skrivao injn enicu
da se nalazio na visokom poloaj a u potpredsednika ustakog Od-
bora za kolonizacij i u. Dva svedoka su potvrdila da su svetenici
bili prisutni u krvav a oj kozarakoj ofa f nzivi, kada je Odbor za
kolonizacij i u igrao kljl unu ulogu u juriima na stanovnitvo.33

89
 Izmeu Draganovieve i Cecelj l ine karij
i ere postoji jo jedna
upadlj l iva slinost, jer je Draganovi takoe radio na pitanj n ima
Crvenog krsta Hrvatske. Av A gusta 1943. godine, Pav a eli i nadbis-
kup Stepinac su ga poslali u Rim. Amerika obav a etaja na mrea je
zapaala da je to "klasian primer guranj n a uzbrdo, poto je pri-
lino pouzdano ustanovl vljeno da elnici Nezav a isne Drav a e Hr-
vatske oekuj u u da im crkv
k eni velikodostojnik, preko svojih dob-
rih veza u Vatikanu, bude orue za okretanj n e Hrvatske prema
Zapadu, a ne prema Istoku".34
Mada je Draganovi toboe poslat u Rim zbog svog prkoenj na
Pav
a eliu, on je priznao i da je prihvatio postav avljenj
n e za ustakog
predstav a nika u Vatikanu. Moda se ovim objanj n av
a a zbog ega je
i dalj
l e imao pristup visokim pripadnicima Pav a elievog reima
prilikom svojih redovnih poseta Hrvatskoj. Kao i Cecelj l a, Dra-
ganovi je u nekoliko prilika putovao u Zagreb i odlazio iz Zag-
reba, u svrhu konsultacij i a s pretpostav avljenim ustaama. Oi-
gledno je postojala usklaena kampanj n a da se takv
k im faf istikim
svetenicima obezbede dobre "parav a anske" prie, kako bi im se
omoguilo da se prikazuj u u kao rtve ustaa dok tiho i mirno
sprovode zadatak izgradnj n e podzemne mree za bekstvo.35
Draganovi je od ustake vl v ade primio i "znatnu novanu
potporu" od koje je velika suma ostala u nj n egovom posedu na
zav
a retku rata. Ameriki obav a etaja ci su dalj
l e ustanovili da "po-
to je on pouzdan sledbenik Ante Pav a elia... poverene su mu...
sve dragocenosti koje su prokrij i umarile ustae". Ta sredstva su
bila fi
f nansij i ska osnova na kojoj je nj n egov Pacovski kanal prvobit-
no graen.36
Prema britanskoj obav a etaja noj mrei, pri kraj a u rata Sveti Je-
ronim je preuzeo "ulogu bezbednog utoita" za ustaku emi-
graciji u:
U leto 1945. godine Draganovi je lino obiao logore u koji-
ma su bili smeteni bivi pripadnici ustakih oruanih snaga i
politikih organizacij i a. Ubrzo je razvio pojaanu politiku delat-
nost i ostvario kontakt s vrhovnim predstav a nicima ustaa. U
ovome su mu pomagali drugi hrvatski svetenici, a tesna veza je
odrava ana izmeu Sv. Jeronima i ustakih grupa irom Italij ieiu
Austrij i i. Ovo je vodilo fof rmiranj n u politike obav a etaj
a ne mree
90
koja je omoguava ala Sv.Jeronimu da prikuplj l a izvetaj
a e i podat-
ke u vezi s politikim kretanj
n ima meu emigracij i om. Takoe je
verovatno da su infof rmacij
i e iz takv
k ih izvetaj
a a potom prenoene
Vatikanu. 37

Trei svetenik
Izrazita karakteristika Pacovskog kanala je bila da su veinu
n egovih operativaca inili hrvatski svetenici, od kojih su mnogi
nj
bili ubeeni fa f isti. Cecelj
l a i Draganovi su imali mutnu pro-
lost, ali je svetenik Dragutin Kamber bio krvav a i masovni ubica.
Poput tolikih svetenika upetlj l anih u kriji umarsku mreu, Kam-
ber je imao dugotraj a nu vezu sa Svetim Jeronimom, gde je studi-
rao kraja em 1920-ih i poetkom 1930-ih godina.
Jugoslovenska vl v ada je zahtevala izruenj n e svetenika Kam-
bera aprila 1947. godine, tvrdei da je on bio pripadnik ustaa
jo od 1936.godine. Posle invazij i e sila Osovine, postav avljen je za
vrhovnika ustake uprav a e u varoi Doboju, "i jedno od nj n egovih
prvih dela bilo je da se ustanovi koncentracioni logor, na ij i em
je elu bio lino, kao zapovednik logora. U itav a oj toj oblasti on
je uveo nacistika rasna prav a ila, a u skladu s njn ima izdao naree-
n a da Jevrej
nj e i nose ute, a Srbi bele trake oko rukav a a".
Kasnij i e, "on je proglasio da Srbi i Jevrej e i treba da budu istreb-
l eni kao kodlj
lj l ivi za ustaku drav a u. U Doboju je sprovodio ma-
sovna hapenj n a i proterivanjn a Srba. Mnoge od rtav a a su prvo
dopremane u Kamberovu kuu radi ispitivanj n a, da bi, po nj n ego-
vim nareenj n ima, potom bile ubij i ane u podrumima te kue. Prvi
koji su na taj a nain ubij i eni bili su srpski uitelj l i i svetenici".38
Bile su ovo neverovatne optube protiv jednog rimokatoli-
kog svetenika. Je li to bila samo komunistika propaganda? Me-
utim, britanski konzul u Zagrebu se dobro raspitao i otkrio da
je Kamber zaista "odgovoran, do neke mere, za pokolj l e u Dobo-
ju". Daljl om istragom je ustanovl vljeno da je on bio i ofi f cir zloglas-
ne Pav a elieve line telesne garde, i da je nepobitno "podsticao
(taj
a ) veliki pokolj l Srba u Doboju, u Bosni". Britanci su dalj l e zapa-
zili da je Kamber bio "u tesnom dodiru" sa Svetim Jeronimom.39

91
 Uprkos Draganovievim bliskim vezama s fa f istikim svete-
nicima poput Cecelj l e i Kambera, on je neprestano lagao ofi f cire
obav
a etaja nih slubi Zapada, tvrdei da uopte nij i e imao nikakv k e
veze s pokretom. I britanska i amerika obav
40 a etaja na mrea su
otkrile da je to neistina. Jedan ameriki izvetaj a je zaklj l uio da je
"nj
n egov zadatak (j ( este) da usklauj u e i usmerav
a a aktivnost ustaa
u Italij
i i. On im obezbeuj u e moralnu i materij i alnu pomo" i or-
ganizuj
u e sve da ih poalj l e u Junu Ameriku:
U ovoj aktivnosti pomau mu brojni kontakti s ambasadori-
ma i poslanstvima zemalj l a June Amerike u Italij i i i s Meuna-
rodnim crvenim krstom, kao i inj n enica da hrvatsko Bratstvo
Zav
a oda sv. Jeronim Ilirski, u kom on slui, izdaj a e ustaama lane
line karte. S takv
k im isprav a ama i s odobrenj n em Papske staratelj l-
ske komisij i e za izbeglice, ij i e je sedite u Vi
V a Pj
P av
a e 41 u Rimu, a
kojom uprav avljaj
a u skoro isklj l uivo ustae, pasoi mogu da se pri-
bav
a e od Meunarodnog crvenog krsta, gde Draganovi ima neki
svoj nain da ih obezbedi.41

etvrti svetenik
Da li je mogue da je jedan fa f istiki svetenik mogao da ima
pristup papinoj dobrotvornoj organizacij i i, a da to niko u vati-
kanskoj hij i erarhij
i i ne zna? "Papska staratelj l ska komisij i a" je, uos-
talom, bila zvanino vatikansko telo, koje je papa ustanovio radi
podrke stvarnim izbeglicama. Draganovieve zloupotrebe su
morale da budu poznate visokim vatikanskim krugovima, poto
su lane line karte koje je on izdav a ao odbeglim ratnim zloinci-
ma bile "tampane na fr f anj
n evakoj tamparskoj presi". Obav a e-
taj
a ci SAD su otkrili da se za ovo bio postarao svetenik Dominik
Mandi, zvanini predstav a nik Vatikana u Svetom Jeronimu.42
Mandi je, prisetiemo se, bio visoki lan Bratstva Svetog Je-
ronima, koje je bilo slubeno hrvatsko odelj l enj
n e papine Komi-
sij
i e za pomo izbeglicama. On je bio i visoki zvaninik fr f anj
n e-
vakog reda, na poloaj a u glav
a nog ekonoma, odnosno blagaj a ni-
ka. Ne samo da je omoguio tampanj n e lanih linih isprav a a za
Sv. Jeronim, nego je fr f anj
n evaku tamparsku presu stav a io na ras-
polaganjn e i ustakoj propagandnoj mainerij i i. Veliki deo kampa-

92
nje pod pokrovitelj
n l stvom Britanaca voene u logorima za rase-
l ena lica poput onih u Fermij
lj i u, Modeni i Banj n olij
i u dugovao je
uspeh fr f anj
n evakim tamparima. Mandi je lino redovno po-
seivao te logore da bi drao raspiruj u ue govore okuplj l enim us-
takim bojovnicima.43
Svetenik Mandi je bio presudna karika u Pacovskom kana-
lu. Koristei veze s italij i anskom taj a nom policij i om, Draganovi je
uspeo da fr f anj
n eveve line karte budu prihvaene "kao zvanina
dokumenta na osnovu kojih su izdav a ane italij i anske line karte i
priji av
a e boravavka". Italij i ani su budno motrili Draganovieve aktiv-
nosti. Pokrenuli su jednu taj a nu obav a etaja nu operacij i u i ubrzo
otkrili da brojni ustaki begunci koriste lane line karte koje su
odtampali fr f anj
n evci. Italiji ani su nali da su mnogi traeni ratni
zloinci smeteni u Svetom Jeronimu, meu nj n ima i visoki la-
novi Pav a elieve vl v ade, ali nita nij i e preduzeto protiv Dragano-
via ili italij
i anskih slubenika koji su mu asistirali.44
I britanski obav a etaja ci su palj l ivo pratili ove dogaaj a e, mada
su svoje info f rmacij i e krili od Italij
i ana:
Postoje neoborivi dokazi da su nekim od naj a ozloglaenij i ih
ratnih zloinaca na ovaj a nain izdate line karte Sv. Jeronima
koje glase na potpuno lana imena, i da im je tako omogueno
da pribav a e italiji anske dozvole za borav a ak vize i druga dokumen-
ta koja im doputaj a u da emigriraj a u.45
Agent CIC Robert Mad je pribav a io "neoborive dokaze" u vezi
s Draganovievim aktivnostima. Ubacio je sopstvenog pij i una u
Sv. Jeronim, i nj n egova jav avljanj
n a su potvrdila izvetaj a e italij
i anskih
obav a etaj
a aca. Italiji anski agenti su opisivali Sv. Jeronim kao "jaz-
binu hrvatskih nacionalista i ustaa. Pria se da su zidovi tog
Zava oda prekriveni Pav a elievim slikama".46
Monsinj n or Milan Simi je u to vreme radio u Svetom Jeroni-
mu, gde je pomagao Draganoviu u operacij i ama "izbavavljenjn a". S
indignacij i om je poricao da je Pav a elieva fo f tografifija izloena u
Svetom Jeronimu, poto fo f tografifije nosilaca civilne vl v asti nisu
doputene u "jednoj crkv k enoj institucij i i". Simi je priznav a ao da
je nekim ustaama bilo doputeno da spav a aja u u Zav
a odu, "ali to
je bilo samo za nekoliko meseci 1945. godine".47

93
 Ipak, u fe f bruaru 1947. godine Madov pij i un je otkrio sasvim
drugaij i u situacij i u u samom Zav a odu. On je potvrdio info f rmaci-
je italij
i anske taj a ne slube, izvetav a aj
a ui da je Sveti Jeronim "na-
ikan elij i ama ustakih operativaca":
Da bi uao u ovaj a samostan, ovek mora da se podvrgne
pretresu, ij i i je cilj
l da se otkrij i u oruj
e i lina dokumenta; mora
da odgovara na pitanj n a odakle je, ko je, koga poznaj a e, koji je cilj
l
n egove posete, i kako je uo da u Samostanu ima Hrvata. Sva
nj
vrata izmeu soba su zaklj l uana, a ona koja nisu imaj a u naoru-
anu strau ispred i neophodno je znati lozinku da bi se prelo iz
prostorij i e u prostorij i u. itav
a u okolinu uvaj a u naoruani ustaki
mladii u civilnoj odei, a neprestano se izmenj n uj
u u ustaki poz-
drav
a i.48
U razgovoru koji smo snimili Simi se sloio da su u to vre-
me u Svetom Jeronimu sprovoene izuzetno stroge mere bez-
bednosti. Mada je poricao da su mladii korieni za uvanj ne
zgrade bili naoruani, tvrdio je da je predostronost bila neop-
hodna usled neprestano prisutne opasnosti od napada komu-
nista. "Bio sam u opasnosti i niko nij i e mogao tek tako da ue u
Svetog Jeronima, poto su lj l udi unutra bili kraj a nj
n e preplaeni.
Komunisti su nas napali nekoliko puta, kao to je dobro pozna-
to".49
Madov pij i un je prikupio mnogo info f rmaciji a koje su obja-
n av
nj a ale snano zanimanj n e komunista za ono to se odigrav a au
Svetom Jeronimu. Dobio je neposredan uvid u kalibar onih koji
su iveli ili u Svetom Jeronimu ili "u Vatikanu". pij i un je uspeo
da sebi otvori put do nekakv k og poloaj a a od poverenj n a, poto je
znao linosti koje su prisustvovale Draganovievim redovnim
taj
a nim sastancima. Daleko od ma kakv k ih verskih obelej a, ti sku-
povi su bili ista politika. Ti lj l udi su vie liili na spisak naj a trae-
nij
i ih i naj
a ozloglaenij i ih hrvatskih ratnih zloinaca, nego na Skup
vernika:
1. Ivan Devi, potpukovnik, 2. Vr V ani, dr VjV ekoslava , zame-
nik ministra inostranih poslova, 3. Tot, dr Dragutin, ministar
Hrvatske drav a ne blagaj a ne, 4. Sui Lovro, ministar korporacij ia
u hrvatskoj kv k islinkoj vl v adi, 5. Starevi, dr Mile, hrvatski mini-
star obrazovanj n a, 6. Rupi, general Dragutin, general ustakih
94
zranih snaga, 8. Penikar Vi V lko ustaki general i Z(apovednik)
Ustake andarmerij i e, 9. Markovi Josip, ministar saobraaj aau
Pav
a elievoj vl v adi, 10. Kren Vl V adimir - vrhovni zapovednik hrvat-
skih zranih snaga.50
Negde septembra 1947. godine obav a etaj
a ci SAD su ve bili us-
tanovili da nekolicina ovih visokih ustakih lidera stanuj u e sa svo-
jim poglav a nikom na mestu za koje se verovalo da je jedna od Va-
tikanovih biblioteka u Vi V a Djakoma Venecij i an 17-C.51 Meu nj n i-
ma je bio i Lovro Sui, Pav a eliev ministar nacionalne privrede.
On je u svoje vreme tesno saraivao s nacistima na deportova-
n u hrvatskih radnika na prisilan rad u Nemakoj, a kasnij
nj i e je
sluio pri krvav a oj SS divizij i i Princ Eugen. O Suievom izrui-
vanj
n u Titovoj vl v adi bio je postignut dogovor av a gusta 1946. godi-
ne.52
Dragutin Tot je jo jedna visoka linost na Madovom spisku.
On je bio Pav a eliev ministar trgovine i industrij i e, predsednik
Narodne banke Hrvatske i, naj a zad, ministar fi f nansiji a.53 Don
Kolvil (John Colville) iz britanskog Forin ofi f sa, koji je kasnij ie
priznao da je namerno dopustio mnogim "fa f natinim" ustaa-
ma da umaknu prav a di, smatrao je da Tot "zvui, i izgleda, pokv k a-
reno". I London i Vaington su pristali da se Tot izrui Jugo-
slovenima, ali je i on skliznuo niz Draganoviev Pacovski kanal i
uspeo da se dokopa Argentine sredinom 1947. godine.54
V ekoslav
Vj a Vr
V ani je takoe bio istaknuti ratni zloinac koji se
okoristio zatitom Vatikana. Vr V anieva kljl una uloga u progra-
mu istreblj l enj
n a se jasno oituj u e u nj
n egovom postav avljenj
n u za pod-
sekretara ustakog Ministarstva unutranj n ih dela. To telo je bilo
neposredno odgovorno za koncentracione logore i represivni
policiji ski aparat. VrV ani je trebalo da bude predat Jugoslove-
nima, ali je tri dana po donoenj n u te odluke na zagonetan nain
"pobegao" iz britanskog pritvora. Onda se probio u sigurnost
Svetog Jeronima, pa ga je svetenik Draganovi otpremio niz
Pacovski kanal. Novembra 1947. godine obav a etaja na mrea SAD
je izvestila da je stigao u Argentinu, pod imenom Ivo Raj a ievi,
gde je postao istaknuta linost u oivl vljav
a anj
n u ustakog teroristi-
kog aparata.55

95
 Jo jedan u nizu je sluaj a Vi
V lka Penikara, veterana pokreta i
organizatora Pav a elievih predratnih teroristikih grupa. Za vre-
me rata se uzdigao do generala u Pav a elievoj linoj telesnoj gar-
di, takoe komanduj u ui brutalnom andarmerij i om, koja je radi-
la u tesnoj saradnj n i s Gestapoom. I Britanij i a i Amerika su bile
saglasne da se on preda Titu.56
Obava etaj
a na mrea SAD je opisala Penikara kao "protivnika
Jevrej
e a, protivnika Srba, pristau Austrij i anaca, koji ivi u samos-
tanu". Prema ovom izvetaj a u, Draganovi i Penikar su radili u
tesnom dodiru na reorganizacij i i ustakog pokreta. Faistiki
svetenik je dopustio Penikaru i pristup dragocenostima koje je
on bio prikupio za svoj Pacovski kanal. Kao to e se videti, neto
od tih sredstava a je korieno i za fi f nansiranj n e jedne nove terori-
stike kampanj n e unutar Jugoslav a ij
i e, podrane od strane Zapa-
da.57
Svi ovi ratni zloinci bili su na spisku koji je dostav a io Madov
pij
i un u Svetom Jeronimu. Ali taj a na operacij i a je "naglo prestala
kada je postala preopasna za kontraobav a etaja nog agenta u Sa-
mostanu". Vi V soki ofi f ciri i inovnici SAD su traili dalj l e dokaze,
pa je Gauen organizovao smelu provalu u Draganovievu kan-
celarij
i u, sredite vatikanske operacij i e krij
i umarenj n a. Nij i e poz-
nato kako je ovo postignuto, ali rezultati su bili spektakularni,
poto je Gauen uspeo da fo f tografif e veliki deo Draganovieve
taj
a ne dokumentacij i e. 58

Dokumenti pribav avljeni iz Draganovieve kancelarij i e bili su

predati Madu na razmatranj n e. Jedan od naj a znaaj a nij
i ih dokume-
nata je bio spisak s imenima Hrvata koji su "nahranj n eni, obue-
ni, smeteni i na druge naine zbrinuti u Samostanu Svetog Je-
ronima". Poreenj n em tog spiska sa spiskovima traenih ratnih
zloinaca kojima je Zapad raspolagao, Mad je ustanovio da se na
n emu nalaze i "imena nekoliko dugo traenih jugoslovenskih
nj
ratnih zloinaca ij i e prisustvo u Samostanu i uivanj n e vatikan-
skog pokrovitelj l stva Draganovi dosledno i uporno porie".
U stvari, naja manj n e dvadesetorica stanovnika Zav a oda bili su
na "crnim listama" Zapada. Pojedinosti u vezi s ovim beguncima
su pribavavljene iz jednog od naj a upeatlj l ivij
i ih dosiji ea fo
f tografi f sa-
nih za vreme provale. Tu je otkriven ne samo nj n ihov identitet,
96
ve i pseudonimi koje im je Draganovi dodelio.59 Drugi doku-
menti su sadrali detalj l na obava etenj
n a o Draganovievom siste-
mu za pribav avljanjn e viza srednj n oamerikih i junoamerikih ze-
maljl a.
Mad je o rezultatima Gauenove provale u Svetom Jeronimu
izvestio septembra 1947. godine. Napomenuo je da "fo f tostati-
f ksimili linih dosij
fa i ea i dokumentacij i e hrvatskog nacionali-
stikog svetenika Draganovia, Krunoslav a a, do kojih se dolo u
Rimu, jasno pokazuj u u da je umean u pruanj n e pomoi ustaa-
ma da pobegnu u Junu Ameriku. Dokumenti ukazuj u u i na nj
n e-
gove veze s ustakim vostvom, to je inj n enica koju je Dra-
ganovi lino poricao pred sastav avljaem izvetaja a.60 Mad je
dalj
l e izvestio da "sva ova aktivnost izgleda potie iz Vatikana i
prua se preko Samostana Svetog Jeronima do Fermij i a, glav
a nog
logora za Hrvate u Italij i i. Izgleda da su meu obava etaja nim ope-
rativcima u Samostanu Svetog Jeronima glav a ni dr Draganovi i
monsinj n or Maarac."61
Mad je u zaklj l uku opisao kako su ustae smetene u Vatika-
nu putovali izmeu svojih stanova i Svetog Jeronima:
... ti Hrvati putuju u iz Vatikana i vraaja u se nekoliko puta sed-
mino u automobilu sa ofe f rom na ij
i oj se registarskoj tablici
nalaze dva velika slova CD, diplomatski kor. Automobil napu-
ta Vatikan i ostav avlja putnike u Samostanu svetog Jeronima. Us-
led potovanj n a diplomatskog imuniteta nemogue je zaustav a iti
automobil i otkriti ko se vozi u nj n emu.
Pokrovitelj l stvo nad tim hrvatskim kv k islinzima Draganovia
defi
f nitivno dovodi u vezu s planovima Vatikana da zatiti te
bive ustake nacionaliste do vremena kada budu u stanj n u da im
pribava e odgovaraj a ua dokumenta pomou kojih mogu da odu u
Junu Ameriku.

Peti svetenik
Sledea, i poslednj
n a, stanica na vatikanskoj paljl ivo razrae-
noj Pacovskoj linij
i i bila je enova, gde se opet jedan hrvatski
svetenik starao o putnicima. Monsinj n oru Karlu Petranoviu je
sada skoro osamdeset godina (ova knj n iga je pisana 1990. godine,

97
prim. prev.), a u poslednj n e tri decenij i e ivi u Nij
i agara Folzu u
Kanadi. Mada se ali da pobolj l eva, a imao je i operacij i u premo-
ivanj
n a krvnih sudova na srcu u dobroj je snazi i jo je veoma
aktivan. Kada smo ga intervj v uisali 1989. godine, delovao nam je
kao plemenit i dobroduan ovek. No, on je posle rata bio Dra-
ganoviev operativac u enovi, gde je smetao u brodove stoti-
ne odbeglih ratnih zloinaca.
Razgovor je sniman magnetofo f nom, a monsinj n or Petranovi
je vrsto pobij i ao da je ikada bio pripadnik ustaa. Kada su, apri-
la 1941. godine nacisti uli u Jugoslav a ij
i u, Petranovi je bio vojni
svetenik, kapelan. Na dan kada je proglaena "nezav a isna" hr-
vatska drav a a bio je stacioniran u Topuskom, juno od Zagreba.
Poto je uo za razvoj dogaaj a a vratio se u Ogulin, gde je bio
parohiji ski svetenik (upnik) jo od 1934. godine. Ogulin i okoli-
na naselj l eni su i Hrvatima i Srbima, i tokom rata su bili poprite
nekih od naj a okrutnij i ih i naj
a masovnij i ih ustakih pokolj l a Srba.
Petranovi je tamo bio itav a o vreme rata ali su do nj n ega doprle
samo nej e asne glasine o tim zverstvima.62
Na pitanjn e o svom stav a u prema Pav a elievoj "nezav a isnoj" Hr-
vatskoj, rekao je "Veoma sam se radovao kada je stvorena", a
upitan o pokolj l ima - "Nisam video nita". Kada smo ga jo malo
pritisli, prisetio se da je "uo glasine da lj l udi umiru, a bilo je tek
dva-tri Jevreje a u Ogulinu, ali ne znam ta se sa nj n ima desilo, jed-
nostav
a no su nestali". Prema Petranoviu, nj n emu su pretpostav a -
l eni naredili da se ne mea u politiku i, mada je pozdrav
lj a io i prih-
vatio tu novu hrvatsku drav a u, tvrdi da je potovao ovo naree-
n e.63
nj
U londonskom Arhivu smo otkrili dokumenta koji posredno
protivree monsinj n orovoj verzij i i. Kada su se, jula 1947. godine,
Jugosloveni obratili Britancima pisanim zahtevom za Petrano-
vievo izruenj n e, kategoriki su tvrdili da je on pripadnik ustaa.
Nava eli su da se priklj l uio pokretu odmah po dolasku Nemaca,
posle ega je postav avljan na nekoliko veoma visokih i uticaj a nih
zvaninih poloaj a a. U stvari, dobio je in kapetana u ustakoj
vojsci, a prihvatio je i poloaj a zamenika mesnog ustakog elni-
ka za Ogulin. Nasuprot Petranovievoj tvrdnj n i da nij
i e bio uk-
l uen u politiku, Jugosloveni su iznosili da je "on postao veoma
lj
98
znaaja an inilac u politici lokalnog ustakog reima, koji je od-
luivao o ivotu i smrti Srba u Ogulinu i okolnoj oblasti. Kako
dokazi pokazuj u u, ova politika se sastojala od terora nad potpuno
nedunim srpskim stanovnitvom, a ishod joj je bio unitenj ne
oko 2.000 lokalnih Srba".64
Jugosloveni su ili jo dalj l e, dokazuj u ui da je Petranovi orga-
nizovao i podsticao nekoliko veoma ozbilj l nih ratnih zloina. U
jednoj prilici, tvrdili su, naloio je hapenj n e i pogubljl enj
n e sedam-
deset vieniji ih Srba. Drugi put je, tvrdi se, svetenik bio odgovo-
ran za uklanjn anj
n e pet ili est pacij i enata Srba iz bolnice u Ogu-
linu, koji su pobiji eni "pod naj a zverskij i im okolnostima". Jo jedan
teak dogaaj a bilo je ubistvo dr Branka ivanovia 31. jula 1941.
godine, "na osnovu lane izj z av
a e koju je dao Petranovi".
Ovo se deava alo u leto 1941. godine na vrhuncu prvog usta-
kog naleta na Srbe. Tokom tog perioda, pisalo je u jugosloven-
skom zahtevu, Petranovi je pomogao da se organizuj u e "masov-
no zatvaranjn e Srba iz Ogulina i okoline" koji su oplj l akani i pou-
bij
i ani, "neki u mestu Breno, ostali kraj a sela (Sv.) Petra". Jo jed-
na optuba odnosila se na Petranovievu ulogu u ubistvu oko
stotinu Srba kraj a em jula te godine. Re je o pokolj l u sprovede-
nom "u skladu s odlukom koju je doneo ogulinski ustaki odbor"
u kom je Petranovi bio visoki uticaj a ni lan. Jugoslovenski zah-
tev za izruenj
n e zava rav
a ao se tvrdnj n ama da je pored ovih zloina,
Ustaki odbor u Ogulinu, ij i i je Petranovi bio aktivan fu f nkcio-
ner, odgovoran za slanj n e nekoliko stotina lokalnih Srba i Hrvata
u ustake koncentracione logore, to je za veinu bilo kobno.65
Iako Petranovi porie da je imao bilo kakv k e veze s ustaama
za vreme rata, postoje nezav a isni dokazi koji podupiru optube
jugoslovenske strane. Naprimer, 1. jula 1941. godine, zvanine
ustake novine, Novi list, objav a ile su da je Petranovi postav avljen
"na mesto pobonika u logoru za ogulinsku oblast".66 Uprav a o je
to bio poloaja za koji su Jugosloveni tvrdili da je pripadao Pet-
ranoviu; on je zaista bio drugokomanduj u ui, odmah posle us-
takog elnika za Ogulin.
Kad je upitan o svojim posleratnim aktivnostima monsinj n or
Petranovi je veselo priznao da je pomogao da "jedno dve hilj l a-
de lj
l udi" napuste Italiji u iz enove. Kad se rat zav a rio, kae da je
99
bio svedok komunistikih pokolj l a nad zaroblj l enim ustaama.
Posle kratkog borav avka u Zagrebu, poslat je na jugoslovensko-
austrij
i sku granicu, gde se slobodno kretao meu ustaama u
begu. Neko vreme se zadrao u Gracu, gde su se krili mnogi zlo-
glasni ratni zloinci. U poslu koji je tamo obav avljao pomagao mu
je biskup Ferdinand Pav avlikovski (Ferdinand Paw awlikowski), koji je
kod efaf mesne policij i e isposlovao dozvolu da Petranovi osta-
ne u Gracu.
Odande se spustio u Trst, gde se mesni biskup postarao za
n egov smetaj
nj a , a onda otputovao u Milano, gde mu je pomogao
kardinal uster (Shuster), da bi pred kraj a 1945. godine naja zad sti-
gao u enovu. eleo je da ide u Sveti Jeronim u Rimu, ali poto
je tamo sve bilo puno, ostao je u enovi i postao Draganoviev
mesni operativac.
Petranovi je prvi kontakt s krij i umarskom mreom imao
preko svog kolege, ratnog zloinca, svetenika Kambera, koji ga
je poveo u jednu dugu etnj n u po enovskoj luci i ubeivao ga da
moe da pomogne. Ubrzo potom, Draganovi je lino posetio
enovu i pridobio Petranovia za rad na Pacovskom kanalu.
N emu je oaj
Nj a niki bila potrebna pouzdana veza u tom klj l u-
nom italiji anskom lukom gradu, neko na koga bi mogao da
rauna da e obezbediti dovolj l no postelj l a u brodovima za Junu
Ameriku. Petranovi je pristao da obav avlja taj
a posao pod jednim
uslovom: insistirao je na tome da mu Sveti Jeronim plaa tele-
f nske raune. Petranovi tvrdi da nij
fo i e primao nikakv k u drugu
naknadu za svoj rad u enovi.67
Upitan o svojoj ulozi u Pacovskom kanalu, Petranovi je ob-
jasnio da je ona bila stvarno sasvim jednostav a na. Draganovi bi
mu se redovno jav avljao telefo
f nom da kae koliko mesta trai.
Petranovi bi prethodno ve nav a raao u urede mesnih brodskih
prevoznika i nabav avljao rezervacij i e za leaj
a e u kabinama. Kazao
bi Draganoviu s koliko garantovanih postelj l a raspolae, odgo-
varaj
a ui broj lj
l udi bi bio poslat u enovu koji dan pre ukrcav a a-
n a. Draganovi bi pre toga snabdeo putnike neophodnim put-
nj
nim isprava ama i vizama, tako da je Petranovi trebalo samo da
im nae prenoite za tih nekoliko dana, a onda da ih sprovede
na brod.68
100
 Neki lj
l udi kojima je pomogao bili su, van svake sumnj n e, stvar-
ne izbeglice. On se naroito ponosi to je pomogao glumici ro-
enoj u Maarskoj Zazi Gabor (Zsa Zsa Gabor) da otputuj ue u
Ameriku, gde je naprav a ila slav
a nu karij
i eru. Meutim, obav a etaj
a ci
Zapada su znali da veina Petranovievih putnika nisu fi f lmski
glumci elj l ni slav
a e. Bili su potpuno svesni da mnogi ratni zloin-
ci bee preko enove uz nj n egovu pomo. Na primer, fe f bruara
1947. godine je jedan spisak Hrvata poslat iz Rima u London.
Britanski obav a etaja ci su se takoe infif ltrirali u Zav
a od sv. Jeroni-
ma, poto su znali da begunci ubrzo treba da budu otpremlj l eni
Pacovskim kanalom u enovu, gde e im smetaj a i drugu pomo
"verovatno organizovati hrvatski svetenik svetenik Petrano-
vi".69
Britanci su tada stav a ili Petranovia u iu osmatranj n a, zapa-
aj
a ui da on "pomae hrvatskim emigrantima, naroito ustaa-
ma, da uteknu u Argentinu". Tokom meseci koji su usledili uve-
rili su se da Petranovi pomae uglav a nom "evidentiranim rat-
nim zloincima", i zapazili da je hrvatski svetenik "verovatno
isti kao ti hrvatski kvk islinzi". Trojica koji su kratko pre toga po-
begli uz svetenikovu pomo bili su ministri Pav a elieve vlv ade
Stj
t epan Hefe f r, Mile Starevi i Vj
V ekoslav a Vr
V ani. Svi su bili skri-
veni u Rimu od strane Draganovia, koji im je pribav a io lane
putne isprav a e, a potom ih poslao u Petranoviev milosrdni zagr-
l aj
lja u enovi.70
Monsinj n or Petranovi danas sleganj n em ramena odbacuj ue
znaaja posla koji je obav avljao za Draganovia, uz rei da on zapra-
vo niji e bio dobro organizovan, svakako ne politiki obojen, ve
da je u pitanj n u bilo "Boij i e provienj
n e". Meutim, imao je vrlo
dobre veze meu velikodostojnicima Crkv k e, a naroito je to bio
enovski biskup Siri, jo jedna visoka crkv k ena linost ukljl uena
u krij
i umarenj n e odbeglih nacista. Obav a etaj
a na mrea SAD je ot-
krila da je Siri jedan od glav a nih pokretaa "meunarodne orga-
nizaciji e ij
i a je svrha da prebacuj u e evropske antikomuniste u
Junu Ameriku... Ova opta klasifi f kacij
i a antikomunista bi oigle-
dno obuhvatala sve osobe politiki kompromitovane pred ko-
munistima, naime fa f iste i ustae i druge sline grupe.71

101
 Siri je onaja isti visoki duhovnik za kog se tvrdi da je bio veza
Valtera Raufa f prilikom uspostav avljanj
n a kriji umarske mree bis-
kupa Hudala. Nimalo nij i e neobino to je nj n egovo delovanj ne
uglav
a nom bilo usmereno na pomaganj n e nemakih begunaca,
uklj
l uuj
u ui Adolfa f Aj
A hmana. Ali, on je pomagao i Petranoviu,
nalazei mu se na usluzi kad god je mogao.
Iako je odrav a ao vl
v astitu organizacij i u, Siri je bio u potpunosti
upoznat s hrvatskom mreom. Petranovi se prisetio jednog pri-
mera, koji je ilustrovao bliskost odnosa izmeu nj n ega i enov-
skog biskupa. Hrvat se starao o izvesnom broju begunaca kojima
je bilo nuno da to pre krenu za Argentinu, ali nij i e mogao da
obezbedi dovolj l no posteljl a u kabinama. Zato je u Sirij i evo ime
poslao telegram brodoprevoznikom uredu u Buenos Airesu,
zahtevaja ui da se za nj n egove putnike obezbede mesta. Ovo je
dalo eljl eni rezultat i nj
n ima je doputeno da se ukrcaj a u. Petrano-
vi je kasniji e obava estio Sirij
i a o ovoj podvali, ali je biskup, umes-
to da se nalj l uti, bio oduevlvljen Hrvatovom preduzimlj l ivou.72
Petranovi se ivo seao i jedne od malobrojnih prilika u koji-
ma je obav a etaj
a na mrea Zapada preduzimala praktinu akcij iu
protiv njn egovog delovanj n a. To se dogodilo poetkom marta
1947. godine, kada je maj a or Stiven Klisold (Stephen Clissold)
doao u enovu. Klisold je pre rata bio britanski diplomata u
Zagrebu, a potom je sluio kao ofi f cir za vezu s Titovim partiza-
nima. NjN egova misij i a u enovi bila je da uhapsi oekivane us-
take ratne zloince pre nego to otplove na brodu Philippa, jed-
nom od parobroda koji su redovno povezivali enovu i Buenos
Aires natovareni beguncima.
Klisold je radio za britansku Specij i alnu triji anu misij i u, koja je
pratila naciste u begu. Bio je primio pouzdano obav a etenj n e da e
se jedna grupa ratnih zloinaca, koji svi putuj u u pod lanim ime-
nima, ukrcati na brod Philippa 4. marta. Znao je da e u toj grupi
biti Vl
V adimir Kren, koji se otisnuo pod pseudonimom Marko
Rubini. Klisold se u svojim memoarima priseao da su ti lj l udi bili
"pod pokrovitelj l stvom Papske Commissione d'Assistenza", i "da
se o nj
n ima u enovi starao svetenik Petranovi, Draganoviev
poverljl ivi saradnik".73

102
 Na dan kada je brod trebalo da napusti luku, Klisoldovi lj l udi
su presreli esnaestoricu Petranovievih putnika kad su pokuali
da se ukrcaj a u. Jedan ovek, "zdepast i oigledno ne-jevrej e skog
izgleda", rekao je da se zove Marko Rubini. Klisold se seao da se
n egov "nastup, isprva kooperan, postao je dodvoran i na kraj
nj au
ponizan kada je priznao da je on general Vl V adimir Kren, ofi f cir
bive jugoslovenske av a ij
i aciji e, koji je aprila 1941. godine organi-
zovao veliku predaj a u i prelazak na nemaku stranu i za to bio
nagraen zapovednitvom nad Pavelievim zranim snaga-
ma".74 Obav a etaj
a na mrea SAD je prethodno otkrila Krenovo
ime meu visokim ustakim inovnicima pod Draganovievim
staranjn em. On je jedan od malobrojnih zloinaca koji su predati
Jugoslovenima.
Kad je uo da je Krena i jo devetoricu zadrao Klisold, Pet-
ranovi je otiao kod britanskog ofi f cira i nav
a alj
l ivao da "pusti
n egove lj
nj l ude". On se sea da se Klisold samo nasmeio, ali nij ie
rekao nita. Sutradan je Petranovi opet intervenisao kod bri-
tanskog ofi f cira, govorei da su "Hrvati vrlo nesreni u Jugoslav a ij
ii
i da su se zato radovali kada je proglaena Nezav a isna Drava a Hr-
vatska". To je, oigledno, trebalo da ublai stvar u korist onih
koji su odano sluili stvari nacizma.75
Bila je ovo jedna od retkih prilika u kojima su obav a etaj
a ci Za-
pada triji umfo f vali nad veoma dobro organizovanim i uspenim
Pacovskim kanalom koji su vodili svetenik Krunoslav a Dragano-
vi i niz pripadnika hrvatskog klera. Nekoliko nedelj l a kasniji e,
Britanci su izvrili prepad u samom Svetom Jeronimu, gde su
uhapsili otprilike stotinu lj l udi po naputanj n u nekakvk og sastan-
ka. 76

Meutim, uglav a nom su operacij i e zapadnjn aka bile spektaku-

larno neuspene. Razlog tome je bio vrlo prost. Neka odelj l enj
na
sav
a eznikih vl v asti su, u stvari, saraivala s Vatikanom kako bi
omoguili da mnogi begunci tiho otplove iz enove. Jedan od
diplomata SAD je otkrio da sile Zapada "oigledno uruj uu s
Vatikanom i Argentinom, kako bi se lj l udi neiste sav
a esti izvukli
u raj
a u ovoj drugoj zemlj l i". Zaista je bilo tako. I Vaington i Lon-
don su sklopili sporazume sa Vatikanom da se pomogne mno-
gim nacistikim kolaboracionistima da emigriraj a u preko Dra-
103
ganovievog sistema za kriji umarenj n e. Zapad je licemerno isko-
riav
a ao Vatikan kao potovanjn a dostojan parava an za sopstvene
nemoralne postupke.77
Uspena operaciji a u enovi bila je izuzetak meu inae nek-
valitetnim akcij
i ama Zapada. Gauenova provala u Sveti Jeronim
je verovatno otkrila Krenov pseudonim, to je nj n ega svrstalo u
aicu onih koji se nisu okoristili sav
a eznikom politikom amne-
stiranj
n a.

Svetenikovi putnici
Nema nikakv k e sumnj n e da su Draganovi i nj n egove kolege
organizovali svoju mreu zbog svog tvrdog, ak fa f natinog,
hrvatskog nacionalizma. Ne moe biti nikakv k og spora ni da su
veina bili faf istiki svetenici i posveeni ustaki bojovnici,
kojima je bila zaja ednika Pav
a elieva histerina mrnjn a prema Sr-
bima. ta im je, onda, kao hrianima bilo oprav a danjn e za skla-
n anj
nj n e masovnih ubica od prav a de? Jedinstven uvid u nj n ihov
mentalitet moe da se stekne iz jednog opirnog Dragano-
vievog pismenog obraanj n a amerikom ambasadoru u Italij i i,
poslatog maja a 1947. godine.78
Draganovi je tvrdio da pod komunistima u Jugoslav a ij
i i prav
a -
da doslovno ne postoji. Nedvosmisleno je izj z av
avljivao da oni "koji
su izvrili ratne zloine" naroito "zloini protiv ovenosti...
moraja u da budu kanj n eni". Meutim, onda je mudro rasprav avljao
da naj
a grenij
i i ne treba da budu razvrstani kao ratni zloinci, pra-
vei razliku izmeu onih koji su lino izvrav a ali takv
k e zloine i
politikih voa Pav a elieve vl
v ade. Nj
N egov stav
a je bio da "biti dr-
av
a ni zvaninik, ak i na nekom visokom poloaj a u, ili pripadnik
Ustakog pokreta, ne mora obav a ezno da oznaav a a da su dotine
osobe ratni zloinci".79
Ovakvk a izj
z av
a a, narav
a no, moe da se posmatra kao neto pot-
puno neiznimno, obino. Ratno zloinatvo treba da se prosu-
uj
u e prema dokazima u svakom pojedinanom sluaj a u, ne isto
stvorenom uoptenim optubama za politiki nepodobno dra-
n e. Meutim, jedini koje je Draganovi osudio kao ratne zloin-
nj
ce bili su obini vojnici koji su stvarno okrvav a ili ruke u selima i
koncentracionim logorima.
104
 On je isklj l uivao politiare koji su praktino ozvaniili rasne
zakone kojima je legalizovana masovna klanica. Bili su to visoki
ministri i fuf nkcioneri Pav a elieve "nezava isne" Hrvatske, oni koji
su u svojim izj z av
a ama i propagandi otvoreno podsticali masovno
ubiji anj
n e i tako stvarali opaku klimu. Neki neobrazovani hrvatski
selj
l aci su stoga poverovali da je masovno zatiranj n e prihvatlj l iv,
ak poelj l an vid ponaanj n a i delovanj
n a. A ipak je Draganovi
branio one prve, a osuivao ove druge.
To je, onda, bilo nj n egovo oprav a danj
n e za pomaganj n e Pav
a eliu i
n egovim naj
nj a bliim kolegama. Meutim, ak je i to bilo la, jer je
on svesno pomagao mnogim obinim ubicama. Lj L ubo Milo je,
na primer, nekada bio visoki fu f nkcioner u koncentracionom lo-
goru Jasenovac. Jedno od nj n egovih omilj l enih dela bilo je "obred-
no ubij i anj
n e" Jevrej e a. Poto bi transport pristigao u logor, Milo
bi "navavlaio beli lekarski mantil, slao strau da mu dovedu sve
one koji su se prij i av
a ili za bolnicu, odvodio ih u ambulantu,
postavavljao uza zid i udarcima noem sekao rtvama vratove,
parao i rastav avljao rebra i rastvarao stomake".80
Milo je takoe nadzirao druge okrutne metode unitav a anjn a.
Nagi logorai su ivi ubacivani u razbuktalu pe ciglane odmah
uz logor, dok su drugi premlaivani do smrti tolj l agama i malj l e-
vima. Milo sasvim sigurno nij i e bio "neduni" hrvatski patriota
koji je samo sluio Pav a elievoj vl
v adi iz oseanj
n a "dunosti" pre-
ma svojoj nacij i i. Bio je obian sadista i ubica, kriv za tano onak-
ve zloine za koje je Draganovi smatrao da zasluuj u u kaznu.81
Draganovi je ipak pruio svoje "hriansko milosre" ovom
oveku. Nema sumnj n e da je znao za Miloeve uasne zloine,
poto je kasnij i e osuivao Jasenovac kao "naj a straniji e krvopro-
lie za koje Hrvatska uopte zna". Prema Draganoviu, Milo je
bio "udovite, kolj l a nedunog sveta i obina kukav a ica". On je
upoznao ovo "udovite" sredinom 1945. godine u Austrij i i, gde
se zloinac krio pod lanim imenom, a kasnij i e ga je video u
Rimu. Svetenik je priznao da je dao Milou mnogo novca, ali
samo zbog toga to se bojao da e ga Milo ubiti.82
Meutim, obav a etaja ne mree Zapada su ustanovile da Dra-
ganovi lae. Otkrili su da Milo ivi u jednom italij i anskom logo-
ru i spremali su se da ga uhapse. Draganoviu je to dojav a io neko
105
iz britanske obava etaja ne slube, pa je upotrebio svoju razraenu
mreu da Miloa izvue i skloni u sigurnost.83
Ovo se prilino esto deav a alo. Zapadni obav a etaj
a ci su stalno
iznova zapaali da Draganovia neko unapred upozorav a a na njn i-
hove operacij i e za hapenj n e ratnih zloinaca. ak su otkrili i da je
nekako dobav a io spiskove onih koji treba da budu uhapeni, to
je ukazivalo na njn egov uticaj a u naj
a viim krugovima obav a etaja nih
slubi Zapada. U stvari, mnogi klj l uni ofi f ciri Sav
a eznika su bili
veoma spremni da sarauj u u. Draganovi je redovno poseivao
vojne i obava etaj
a ne tabove u Rimu, gde bi mu maj a or Simkok
govorio pojedinosti predstojeih operacij i a za hvatanj n e beguna-
ca.84
Kada se uzme sve u obzir, ipak naj a vie kopka pitanj n e zato je
toliko ratnih zloinaca kojima je pomognuto na ovaj a nain, uk-
l uuj
lj u ui i Miloa, kasnij i e uhvaeno u teroristikim akcij i ama
unutar Jugoslav a ij
i e. Moda je prav a i razlog Draganovieve blago-
naklonosti bio u vezi s Pav a elievom potrebom za lj l udima koji e
da slue u nj
n egovoj antititovskoj armij i i, koja je tada organizova-
na uz pomo Zapada.
Kakav
a je to svetenik koji e da prui zatitu jednom ubici po-
put Lj
L uba Miloa? Italij i anska tampa pisala je o sveteniku Dra-
ganoviu 1948. godine, opisuj u ui ga kao "snanog, a vitkog, ode-
venog u besprekornu sveteniku odoru. Izvetav a ala je da "taja
svetenik, bez sumnj n e sloena i zagonetna pojav a a, predlae da se
oprosti zloinakim ustaama, iz isto jevanelj l skih pobuda".85
U to vreme je Pacovski kanal delovao punom snagom, ali je Dra-
ganovi bio okruen taj a nom. Oko vatikanske "sive eminencij i e"
narastala je legenda, ali je malo ko zaista znao, a kamoli razu-
meo, tog oveka u stvarnosti.
Trojica nj
n emu naj a bliih kolega su nedav a no dali izvanrednu
sliku nj
n egovog karaktera. Svi su bili znaaj a ne fif gure u Pacovskom
kanalu, predani poslu sa zadivl vljuj
u uom posveenou da izbav a e
svoje kamarate. Draganovieva izvanredna inteligencij i a je osta-
vila utisak i na monsinj n ora Petranovia i na svetenika Cecelj l u.
Petranovi ga se seao kao "uzdranog, hladnog i veoma ozbilj l-
nog", a ne kao osobe kojoj je do ale ili uputanj n a u leerno ega-
enj
n e.86
106
 Monsinj n or Simi ga je naj a boljl e opisao. Od ove trojice svete-
nika, on je bio naj a blii Draganoviu poto je nekoliko godina ra-
dio na Pacovskom kanalu u Rimu. On je bio "udesna linost,
veliki pregalac i izvanredan organizator, ovek velikih idej e a. Kao
i svi takvk i lj
l udi, pokazivao je zanimanj n e za krupne projekte, a
pojedinosti je ostav avljao drugima. Moda se previe uzdao u sop-
stvenu intuicij i u".
Simi je hvalio Draganovievu inteligencij i u, siguran u nj n e-
govu veliinu. On je bio "jedan od naj a znaaj a nij
i ih lj
l udi u Evropi,
veliki uenjn ak s odlinim znanj n em istorij i e". Draganovi je pose-
dovao "veliko srce, iroke horizonte, dalekovidost, ali je bio nai-
van, to je esto meu velikim lj l udima". Naivnost, ipak, nij ie
smetala Draganoviu da bude i veliki zav a erenik. "Nosio je u sebi
veliku ljl ubav
a prema zav a eri", a duhovna hrana su mu bile lozinke
i taj
a ni sastanci. esto je preduzimao sloene mere predostro-
nosti da izbegne praenj n e kad bi naputao Sveti Jeronim. Ali
Simi je bio siguran da Draganovi nij i e oprezan po svim pita-
n ima. Jedan prav
nj a i zava erenik ne bi prav a io one greke koje je on
poinio".87
Svedoci s kojima smo razgovarali nisu se sloili s ovom pos-
lednj
n om tvrdnj n om. Meutim, skoro svi koji su poznav a ali Dra-
ganovia slau se da je on jedan od naj a taj
a novitij i ih lj
l udi koje su
ikada sreli. Jedan ofi f cir britanske obav a etaj a ne slube ga se seao
kao "veoma zav a ereniki orij i entisanog, poput svih Hrvata". Taj a
ofi
f cir je dobro poznav a ao balkanske intrige. Za vreme rata je slu-
io u Grkoj, Jugoslav a ij
i i i Albanij i i, a potom bio aktivno uklj l uen
u antititovske operacij i e u posleratnoj Italij i i. U vie nav a rata je
vodio duge rasprav a e s Draganoviem, i smatrao da je on dosta
nepristupaan "s lj l udske strane. Mislim da je bio vrlo hladan, u
velikoj meri realista... Nij i e bio nametlj l iv, upadlj l iv ili previe
otvoren, ve vrlo zatvoren i taj a anstveno krut".88
Da li je bilo mogue, pitali smo tog britanskog ofi f cira, da papa
Pij
i e XII nij
i e znao za Draganovievu taj a nu nameru da krij i umari
naciste? U razgovoru koji je magnetofo f nski snimlj l en, ispriao
nam je da je obav a etaj a na mrea Zapada bila u potpunosti oba-
vetena o vatikanskim spletkama, uklj l uuju ui tu i smicalice oko
nabavavke lanih isprav a a. Draganovi je sasvim sigurno bio klj l u-
107
na fi
f gura, podvl v aio je on, i dodao da je Pij i e XII "znao sve o aktiv-
nostima svetenika Draganovia, inae on nikako ne bi opstao
na svom poloaj a u".
Na osnovu nj n emu dostupnih obav a etenjn a, ovaja ofif cir je bio
siguran da je Draganoviev stvarni status u Vatikanu bio poloaj a
"efa
f Odseka za Balkan u Drav a nom sekretarij i atu". Svetenik
Draganovi je bio "veoma blizak, na primer, s monsinj n orom An-
elom Delakv k om (A ( ngelo dell'Acqua)", tada vrlo visokim vati-
kanskim obav a etaja nim inovnikom. Kasnij i e je Delakvk a postao
nadbiskup, ali je, prema britanskom ofi f ciru, u to vreme on u
stvari bio Draganoviev pretpostav avljeni u vatikanskoj obav a etaja-
noj hij i erarhij
i i. On je jo potvrdio Draganovieve vrste veze s
italij
i anskom obav a etaj
a nom mreom, koje su bile dobro poznate
u uskom krugu obav a etaj
a nih agenata Zapada u Rimu. Izmeu
tih ofif cira su vlv adale bliske drutvene veze i odnosi, tako da je
sve to se "ukalo" brzo bilo svima poznato.
Prema nj n egovom iskustvu i znanj n u, u obav a etaj
a noj mrei Za-
pada skoro svi su znali da Draganovi titi Antu Pav a elia, koji se
skrivao u Vatikanu. Dalj l e, Draganoviev Pacovski kanal je bio
jav
a na taj a na u obav a etaj
a nim krugovima u to vreme. Svetenik je
bio na zlu glasu zbog pomaganj n a ratnim zloincima pri bekstvu.
Pominj n ao je i druge ustake linosti za koje je znao da su bile
zatiene od strane Crkv k e. Jedan je bio bivi pukovnik, Jozo
Rukava ina, koji je "radio kao batovan u samom gradu Vatikanu".
U stvari, Draganovi je bio nairoko poznat meu zapadnim
obav
a etaj a cima kao "balkanska siva eminencij i a''. Tim alj l ivim
imenom dugo su ga nazivali i ameriki i britanski ofi f ciri, u ij
i im
krugovima se Draganovi slobodno kretao. Ovo je potvrdio i
Simi, koji je bio siguran da Draganovi ima neposredan dodir
s britanskom, amerikom i italij i anskom obav a etaj
a nom mre-
om.89 Bivi britanski ofi f cir je takoe naglaav a ao da se "skoro
moe govoriti o zaj a ednikoj diktaturi obav a etaja nih mrea Za-
pada i Vatikana u ovom periodu".90
Ukoliko je ova optuba tana, papa Pij i e XII je duboko upleten
u jednu mnogo iru zav a eru nego to je Draganovieva mrea kri-
jumarenj n a. Vatikan uporno i dosledno pobij i a tvrdnj
n e u vezi s

108
uklj
l uenou svojih visokih zvaninika u Draganovievu mreu,
a naroito u operacij i e obava etaj
a nih slubi Zapada.
Postoje neki dokazi koji podrav a aj
a u ovakava stav a . Na primer,
jedan britanski diplomata u Vatikanu je stao u nj n ihovu odbranu
novembra 1947. godine, tvrdnj n om "da Vatikan verovatno ne
odobrav a a politike delatnosti svetenika Draganovia i nj n egove
klike za razliku od verskih. Meutim, Forin ofi f s je ovo u potpu-
nosti odbio:
Mi potpuno shvatamo gledita vatikanskih vl v asti i s nekima
od njn ih se i sami slaemo. Iako ne moemo da osudimo milosr-
dan stava Crkv k e prema grenim pojedincima, smatramo, ipak, da
ima mnogo dokaza koji pokazuj u u da Vatikan doputa podstica-
n e ustaa, i taj
nj a no i otvoreno. Ta nepoelj l na organizacij i a ne sa-
mo da je kolektivno odgovorna za zverstva ogromnih razmera u
vreme rata, ve od samog svog nastanka koristi ubistvo kao nor-
malno politiko oruj e. Pretpostav avljamo da postoji ogromna
razlika izmeu pruanj n a utoita takozvanim otpaenim slove-
nakim svetenicima, i pruanj n a pozitivne pomoi osobi kao to
je Pav
a eli?91
Sa svoje strane, Vatikan se prilino potrudio da ublati i baci
sumnj n u na pouzdanost izvetaj a a zapadnih obav a etaja aca koji su
upirali prstom u Crkv k u. Na primer, kada smo skuplj l ali grau za
ovu knjn igu, vatikanski slubeni istoriar, svetenik Grej e em, upo-
zorava ao nas je da se ne uzdamo u verodostojnost izvetaj a a oba-
vetaja ne mree SAD. A Britanci su ipak dosledno potvrivali
amerike info f rmaciji e. Isto vai i za italij
i ansku taja nu policij i u, ko-
ja je takoe budno motrila na tu zav a eru. Vr
V lo je teko poverova-
ti da je obava etaja na mrea Zapada tako redovno greila, i u svo-
jim infof rmacij i ama i u optoj analizi. Naj a zad, oni su preko svojih
agenata prodrli u samo sredite Pacovskog kanala. Amerikanci
su otili jo korak dalj l e, i stvarno upali u Sveti Jeronim i fo f togra-
f sali Draganovieve materij
fi i ale.
Nadalj l e, dva klj
l una svedoka unuta t r Crkve potvrdila su ume-
anost Vatikana. Monsinj n or Milan Simi i svetenik Vi V lim Ce-
celj
l a, obojica bliski saradnici svetenika Draganovia, bili su si-
gurni da visoki vatikanski zvaninici znaj a u za Draganoviev rad
i da ga odobrav a aj
a u.
109
 Danas (ova knj n iga se u originalu pojav a ila 1990. godine, prim.
prev.) je Simi visoki vatikanski inovnik, koji sasvim otvoreno
priznaj a e da je Sveti Jeronim titio znaaj a ne ustake linosti i po-
magao im da pobegnu. On je to znao iz prve ruke, a ne iz glasi-
na. U dva intervj v ua, Simi se priseao da su mnogi begunci bili
smeteni, nahranj n eni i odeveni od strane Zav a oda. Otvoreno je
tvrdio da se za "naj a znaaja nij
i e lj
l ude", ukljl uuj
u ui "bive ministre
v ada, efo
vl f ve vojnih fo f rmacij i a i ranij
i e policij
i ske elnike, starao
posebno dr Draganovi". Simi je tvrdio da je Draganovi imao
sloenu i razraenu podzemnu mreu za te poslove, koja je kori-
stila radio-poruke i obav a ne kontake.92 Uprav
a etaj a o su ustaki be-
gunci bili ti za koje je obav a etaja na mrea Zapada utvrdila da se
krij
i u u Svetom Jeronimu i u Vatikanu.
L udi koje je pomenuo Simi ne mogu da se nazovu "izbeg-
Lj
licama" ni u trenutku naj a vee matovitosti. Po nj n egovom vlv asti-
tom priznanj n u, to su bili visoki politiari i inovnici jedne od naj a-
ozloglaenij i ih nacistikih marionetskih vl v ada. Simi je samo
tumaio, oigledno mirne sav a esti, da zadatak Svetog Jeronima
nij
i e bio "da se donose ma kakv k i moralni sudovi o lj l udima koje
smo pomagali. Na posao je bio da im omoguimo da pobegnu,
a istoriji a moe da im sudi kasnij i e".
Svetenik Grej e em je, meutim, bio izrazito uporan da Dra-
ganovi "nij i e isto to i Vatikan". On je vodio svoje nez e avisne ope-
raciji e, a papa Piji e XII i pomonik drav a nog sekretara Montini ni-
su znali nita o nj n oj, a kamoli je odobrav a ali.

esti svetenik
Meutim, Simieva izj z av
a a deluj
u e kao eksplozij
i a bombe. Pre-
ma nj
n egovom prikazu dogaaj a a iz prve ruke, "dr Draganovi i
Montini su se sastaj
a ali mnogo, mnogo puta", i razgovarali o radu
Svetog Jeronima. Simi je siguran da je pomonik drav a nog
sekretara Vatikana znao tano ta taja rad podrazumeva, poto je
u specifi
f nim sluaj
a evima Draganovi esto molio za nj n egov
sav
a et i pomo. On bi esto traio od Montinij i a da "nabav
a i vie
viza" od zemalj
l a koje ih nisu izdav
a ale u odgovaraja uem broju, i

110
vatikanski birokrata bi se onda zauzimao na odgovaraj a uem
mestu.93
Simi je bio siguran da se ovaj a odnos odvij i ao dvosmerno, i
da je Draganovi esto uzvraao Montinij i u uslugama. Odluno
je tvrdio:
Montini je stupio u dodir s Draganoviem mnogo puta, tra-
ei mu da pomogne nekim lj l udima u nj n egovo ime.
Montini ne samo da je bio upoznat sa Draganovievim
Pacovskim kanalom, nego je Simi siguran i da ga je on stvarno
i sam koristio. Upitan ta to znai, Simi je tvrdio da jo pose-
duj
u e kopij i e Montinij i evih pisama Draganoviu u kojima visoki
vatikanski inovnik moli za pomo da se prokrij i umare odree-
ni lj
l udi. Mada nij i e hteo da prui te dokumente na uvid, Simi je
uporno naglaav a ao da je Montini traio od Draganovia da delu-
je u ime Svete Stolice u nekoliko prilika.
U stvari, postojali su "odlini odnosi izmeu nas i hij i erarhi-
je". Dok je Simi palj l ivo izbegava ao da umea papu Pij i a XII,
nema nikakv k e sumnj n e da je papa bio potpuno svestan Draga-
novievog rada. Kao to je ve razmotreno, u to vreme je Mon-
tini bio papin milj l enik, i neposredno je nadzirao milosrdni rad
Svete Stolice na pomoi izbeglicama. Kako su se dvojica visoko-
preasnika svakodnevno sretali i razmatrali rad Drav a nog sekre-
tarij
i ata, nezamislivo je da je Pij i e XII dran u tami neobav a ete-
nosti. Drugim reima, dvojica visokih vatikanskih zvaninika su
bili o svemu info f rmisani. I vl v adaja ui i budui papa (Montini je
kasnij i e postao papa Pav avle VI
V ) odobrav a ali su Pacovski kanal sve-
tenika Draganovia.94
Svetenik Cecelj l a je otiao jo daljl e od Simia, tvrdnjn ama da
je Draganovi bio slubeni zastupnik Svete Stolice za emigracij iu
svih nacistikih grupa, ne samo Hrvata. Mada se Simi nij i e slo-
io po ovoj taki, ona je nezav a isno potvrena drugim izvorima.
Boidar Kav a ran, istaknuti pripadnik Pav a elieve posleratne pod-
zemne mree, posvedoio je da se Draganovi u nj n egovom pri-
sustvu razmetao da je zvanian predstav a nik Vatikana za sve
zemlj l e Istone Evrope. Naj a zad, obava etaj
a ci SAD su identifif kova-
li Draganovia kao vatikanskog "efa f za ponovno naselj l av
a anjne
raseljl enih lica". Oni su to znali zbog toga to su i sami koristili
111
njegov Pacovski kanal da kriom izvuku vl
n v astite agente iz Ev-
rope.95
Osim svedoenj n a oevidaca i jednoglasnog stav a a zapadnih
obava etaja aca, postoje i drugi dokazi koji jasno prikazuj u u Dra-
ganoviev uticaj a i kod drav a nog sekretara i kod pape lino. Na
primer, Vatikan je u mnogo prilika intervenisao u korist interni-
ranih ustakih zatvorenika u logorima Sav a eznika. Skoro svaki
put je ta posredovanj n a organizovao Draganovi. U jednoj prilici,
poetkom marta 1946. godine, Draganovi je apelovao na vode-
e linosti Crkv k e irom sveta, uklj l uuju ui kardinale Grifi f na
(Griff
ffin) i Gilroja (Gilroy) u Britanij i i odnosno Australij i i, i zahte-
vao njn ihovu pomo. Potom se aktivno zalagao kod Drav a nog
sekretarij i ata da zvanino intervenie.96 Naj a zad je otiao prav a o
kod pape Pij i a XII.
Predmet ovog apela bile su dve stotine lj l udi bive ustake
miliciji e, kao i brojni pripadnici zloglasnih SS divizij i a "Princ
Eugen" i "Handar". Prva divizij i a je bila sastav avljena od jugoslo-
venskih Nemaca, dok je druga sakuplj l ena iz brojne populacij ie
bosanskih muslimana. I jedna i druga su vrile zverstva nad
nedunim civilnim stanovnitvom. Izmeu ostalog, Draganovi
se zalagao za sluaj a eve kao to su ministri bive ustake vl v ade
Dragutin Tot, Vj V ekoslav a VrV ani, Mile Starevi i Stj t epo Peri,
kao i bivi ef av a ij
i acij
i e, Vl
V adimir Kren. Za nekoliko tih lj l udi kas-
nij
i e se ispostav a ilo da se krij i u u Svetom Jeronimu ili u Vatikanu,
kako je otkrio Madov pij i un.
Vatikan je ubrzo uinio svoje, preuzimanj n em ovih sluaj a eva
pred amerikim i britanskim diplomatama, uz preporuivanj ne
n ihovoj "lj
nj l ubaznoj panj n i i razmatranj n u" apela koji je uloio
svetenik Draganovi.97 Sledilo je jo mnogo diplomatskih inter-
venciji a Vatikana, uglav a nom u korist lj l udi koji su u bliskoj pro-
losti sprovodili nacistiki holokaust.
Draganovi je imao mnogo prilika da prenese svoju poruku
papi Pij i u XII. Na primer, juna 1946. godine je Izvrni odbor Sve-
tog Jeronima odredio "specij i alnu delegacij i u" koja je trebalo da
se uputi kod pape lino. Draganovi je bio visoki lan tog odbo-
ra, tako da nimalo ne iznenauj u e to su nj n egovi "bliski prij i atelj
l i",
dr Ivo Omranin i profe f sor Nikoli, poznati ustaki propagator,
112
bili odabrani da prisustvuj u u tom sastanku. Dvanaest meseci pre
toga italiji anska vlv ada se alila silama Zapada u vezi s Omra-
ninovim aktivnostima, s napomenom da je on bio inovnik usta-
kog Ministarstva inostranih poslova.98
Obava etaj
a na mrea SAD je utvrdila da je Omranin "u tesnoj
saradnj n i s Draganoviem... pomaui na pitanj n ima emigracij ie
hrvatskih begunaca". Simi se seao Omranina kao oveka
punog sebe, nekog ko se neprestano razmee svojom vanom
ulogom. Pored toga, Simi je potvrdio da je Omranin "bio
veoma blizak Draganoviu i da su oni u tom periodu saraiva-
li".99 Omranin je u stvari radio neposredno pod Draganoviem
u Hrvatskom komitetu Papske pomoi izmeu 1948. i 1953. go-
dine, kada je obilazio logore za raselj l ena lica i hilj
l ade begunaca
slao niz Pacovski kanal.
Omranin sada ivi u Vaingtonu, gde obilato objav avljuj
u e pro-
ustake propagandne pamfl f ete. On potvruj u e Simieve i Ce-
celj
l ine poglede. Na primer, u jednom razgovoru voenom 1986.
godine, tvrdio je da je pomonik drav a nog sekretara Montini bio
svestan punih dimenzij i a Draganovieve krij i umarske mree.
Omranin se takoe hvalisao da je 30.000 lj l udi odaslano Pacov-
skim kanalom, i da je meu nj n ima bilo mnogo nemakih nau-
nika i lica tehnikih struka.100
Naja zad, postoji i pitanj n e ukljl uenosti Vatikana u fi f nansij
ie
Svetog Jeronima. Britanska obav a etaj
a na mrea je otkrila da je
svetenik Dominik Mandi "veoma umeno" uprav avljao fi
f nansi-
jama Svetog Jeronima. On je bio blagaj a nik slubenog Hrvatskog
odeljl enj
n a Papine Komisij i e za pomo izbeglicama. Britanci su
ustanovili da je jedan od nj n egovih prevashodnih zadataka bio da
"priprema i stara se o plasmanu zlata, dragulj l a i stranog novca
koje su deponovali visoki ustaki inovnici", i o pretvaranj n u tih
vrednosti u italij i ansku valutu". U stvari, to su bile dragocenosti
otete od Pav a elievih usmrenih rtav a a koje su ukrale ustae u
begu.101
Mandi je bio onaj a visoki fr
f anj
n evaki inovnik koji je tam-
parsku presu svog svetenikog reda stav a io Svetom Jeronimu na
raspolaganj n e kako bi se beguncima obezbedile lane line karte.
Ameriki obav a etaj
a ci su otkrili da je on u stvari bio "zastupnik
113
Vatikana" u Svetom Jeronimu. Nij i e bila sluaja nost to to je sve-
tenik Mandi bio blagaj a nik Draganovieve operacij i e krij
i umare-
n a.102 Da li je mogue da svi neposredni svedoci koji su radili na
nj
ovoj mrei sada lau, moda da bi isprav a ili vl
v astite politike cilj l e-
ve? Ili da su svi ofi f ciri obav
a etaja nih slubi Zapada primili i zabe-
leili injn enice potpuno pogreno? Prema sveteniku Grej e emu,
V tikan nij
VA i e ak ni znao, a kamoli odobrav a ao, ono to su radili
Draganovi i nj n egovi saradnici - fa f istiki svetenici.
To ipak izgleda nemogue. Za jav a nost otvorena obav a etaj a na i
diplomatska dokumenta Zapada u potpunosti podupiru oevi-
ce. Ameriki ofi f ciri kao ViV lj
l em Gauen i Robert Mad koristili su
izuzetna sredstva i naine da otkrij i u istinu. Ubacili su pij i une u
Svetog Jeronima, prodrli u ustaku obav a etaj
a nu mreu, pa ak i
taj
a no fo f tografif sali Draganovieva dosij i ea. Nj
N ihovi nalazi su bili
nedvosmisleni: Vatikan je staj a ao iza onoga to radi taj a faf istiki
svetenik. Gauen je doao do ubeenj n a da je dranj n e Vatikana,
mada moda neukusno i neprij i atno, u potpunosti oprav a dano
neophodnim potrebama hladnog rata. Ovo nj n egove zaklj l uke u
vezi s uklj l uenou Vatikana ini utoliko snanij i im.
Dosij i ea britanske Taj a ne obav a etaj a ne slube o ovom predme-
tu (kao u skoro svim sluaj a evima) su potpuno zatvorena. Meu-
tim, ima nekoliko klj l unih diplomatskih i vojno-obav a etaj a nih iz-
vetaj
a a koji su dostupni jav a nosti, a koji u potpunosti podupiru
amerike podatke. Nemogue je da su sve te izvetaj a e pisali nes-
posobni ili pristrasni slubenici. Uostalom, i Britanci i, kasnij i e,
Amerikanci prethodno su regrutovali iste te naciste koji su ui-
vali zatitu Crkv k e. Nj
N ima su info f rmacij i e u stvari dolazile iz sa-
mog srca itav a e mainerij i e. Dalj l e, jasno je da je obav a etaja na
mrea Zapada i saraivala s Vatikanom i bezono se nj n ime poi-
grav
a ala radi ostvarenj n a vl
v astitih cilj l eva.
Sve u svemu, praktino je nezamislivo da klj l un
i inovnici u
vatikanskoj hij i erarhiji i nisu imali pojma o Draganovievoj mrei
za kriji umarenj n e nacista. Bez obzira koliko je bila velika ili mala
ova grupa zav a erenika, oni su u svojim redovima imali naj a uticaj
a-
nij
i e zvaninike, uklj l uuju ui papu i bar jednog pomonika drav a -
nog sekretara. Bili su to lj l udi s pristupom prav a oj vl
v asti i sredstvi-
ma. Prav a i vatikanski skandal se tek spremao.
114
 6. poglavlj
le

Zlatni svetenik

Naj
a vea hala starog zagrebakog Saj a ma bila je dupke napu-
n ena palj
nj l ivo odabranom publikom od 1.500 odlunih pobor-
nika komunizma. Pedeset sedam optuenih sa zebnj n om je oe-
kivalo neizbene osude, drei se nekako rezignirano. Tokom
itav
a og jula i av a gusta 1948. godine, u sparnom i vruem letu,
sprovoen je sudski proces. Preovl v aivala je skoro karnevalska
atmosfe f ra, jer su neobuzdani posmatrai naizmenino aplaudi-
rali optunicama u velikom oduevl vljenj
n u, onda zvidali, izrugi-
vali se, hukali i smej e ali nesrenim ustakim bojovnicima prive-
denim da odgovaraj a u za svoje zloine.
Dogaaj a i su bili uivo prenoeni preko lokalne radio-stanice.
Kad god bi dolo do neprij i atnog udalj l av
a anj
n a od brilj l ivo prip-
remljl enog scenarij i a, prepuna sudnica bi gromoglasno uzviki-
vala "iveo drug Tito", a radio-stanica bi prelazila na ponav a -
l anj
lj n e parola kojima se slav a i i velia maral.
Meu optuenima su bili neki od naj a okrutniji ih Pav
a elievih
masovnih ubica, lj l udi koji su svojevremeno primenj n ivali krvava a
rasna i politika opredelj l enj
n a svoga poglav a nika s nepojmlj l ivom
nasladom.1
Optueni su bili krem Pav a elievih krstaa, takozvani Kriari,
podzemni pokret otpora koji je ostav avljen u zemlj l i da bi pripre-
mao i podigao ustanak protiv Jugoslav a ij
i e. Veina optuenih bila
se ubacila u Hrvatsku iz kriarskih baza u Austrij i i tokom pret-
hodne dve godine.
Nareenj n a su im bila da ojaaj a u podzemlj l e i pokrenu lanac
ubistava a, sabotaa i raznih remeenj n a i uznemirava anj n a, u pripre-
mi za trenutak kada e naj a zad izrav
a nati raune sa svojim starim
nepriji atelj
l ima. Cilj
l im je bio da uspostav a e vezu s monim jedini-
cama koje su delovale u nepristupanoj prirodi, da unitav a aj
au

115
telegrafs
f ke, telefof nske i eleznike veze, napadaj a u industriji ska
postrojenjn a i likv
k idiraja u vienij
i e politike i vojne predstav a nike.
Umesto da naiu na dobro organizovano podzemlj l e s preko
300.000 ljl udi, brzo su naleteli na Titovu efi f kasnu i nemilosrdnu
taj
a nu policiji u. Veina ih je bila u rukama komunista samo koji
dan po prelasku granice, mnogi posle samo nekoliko sati.
Veina optuenih je priznala svoje ubilake uloge koje su
igrali pod Pav a elievom vl v au. Mnogi su se pozivali na obav a e-
taj
a ne slube Zapada bez preciznog nav a oenj n a, koje su im nav
a od-
no pruale pozadinsku pomo, obuku i opremu za teroristike
operaciji e unutar nj n ihove domovine.
Nimalo ne iznenauj u e to je, u svetlosti monog poloaj aa
hrvatske Katolike crkv k e, naroita panjn a bila rezervisana za zlo-
kobne mahinacij i e Vatikana, koji je kovao zav a eru za obaranj ne
Tita u sprezi s nadbiskupom Stepincem i lokalnim sveten-
stvom. Tito je zapoeo svoju kampanj n u protiv Crkv k e novembra
1945. godine, kada je objav a io da su "otkrivene teroristike orga-
nizacij
i e koje su predvodili svetenici, a sainj n av
a ale ustae, koji
su sada promenili naziv u Kriari".2
Suenjn a pripadnicima Kriara poela su narednog meseca,
kada su svetenik Ivan Condri i jo etiri svetenika proglaeni
krivim za organizovanj n e teroristikih akciji a Kriara. Govorilo se
da je ovek u pozadini tih planova svetenik Krunoslav a Draga-
novi, sekretar Bratstva svetog Jeronima u Rimu i "zastupnik
ustaa u Vatikanu".3
Mnogi od optuenih na suenj n u 1948. godine priznali su da
su se sklanjn ali i skrivali u Svetom Jeronimu, gde ih je Draganovi
regrutovao za Kriare. Opisivali su nj n egovu sredinu ulogu u us-
merava anj
n u podzemne mree, ak uz tvrdnj n e da je papa lino bla-
goslovio taja rad prilikom jednog sastanka s Draganoviem. Pre-
ma jednom optueniku, Draganovi je bio "siva eminencij i a"
Kriara, "glava na linost, koja moe da snanij i e deluj
u e iza pozor-
nice nego pred publikom. On je bio glav a ni elnik, zbog toga to
je imao za sobom sve snage, i Vatikan i strane sile".4
Tuilac je tvrdio da su naroito sramnu ulogu igrali vatikan-
ski krugovi. Svetenik Draganovi je uspostav a io vezu izmeu us-
takih teroristikih grupa, Vatikan ih je fi f nansirao, a Draganovi
116
je osnovao jedan pij i unski centar u Trstu 1945. godine i uputio
tamo prvu grupu terorista.
Draganovi je, takoe, odrav a ao bliske veze s britanskom i
amerikom obav a etaja nom slubom, koje su usmerav a ale i poma-
gale vojnike pripreme Kriara. Lj L ubo Milo je izj z av
a io sudu da su
Pav
a eli i Draganovi tesno saraivali, zaj a edniki izdaj a ui nare-
enj
n a teroristikim grupama. Milo je znao o emu govori, poto
ga je iz sav
a eznikog pritvora bio izbav a io svetenik Draganovi,
uprkos nj n egovoj krvav a oj reputacij i i ustakog ratnog zloinca.5
Vatikan, je dakle, podrav a ao ratne zloince u pokretanj n u tero-
ristike kampanj n e protiv svojih neprij i atelj
l a. A u Forin ofi f su u
Londonu, birokrate su odbacile te tvrdnj n e, uz primedbu da su
mnogi "od 'dokaza' podnesenih u ovom smislu svakako ista de-
tinj
n arij
i a". Ipak, morali su da priznaj a u da je misij i a general-maj a o-
ra Ficroja Maklej e na (Fitzroy Maclean) u Italij i i doslovno nagazila
na vrste dokaze o upletenosti obav a etaja ne Mree SAD u ustake
aktivnosti. Nema nikakv k e sumnj n e, daljl e su napominj n ali Britanci,
da je Sveti Jeronim "sredite veoma sumnj n ivih radnj n i".6
Poto su zaklj l uili da je naja zgodnij i e da se krivica prebaci na
n ihovog amerikog sav
nj a eznika, inovnici u Forin ofi f su su sa za-
dovoljl stvom oprali ruke od ma kakv k e odgovornosti. A stvarnost
je bila mnogo drugaij i a...
V lj
Vil em Gauen i nj n egove kolege iz Kontraobav a etaja nog korpu-
sa su poeli da otkrivaj a u detaljl e o ulozi Britanij i e u operacij i ama
Kriara u vreme lova na Antu Pav a elia 1947. godine. Kao to je
ve izloeno, ubrzo su otkrili da Vatikan skriva Pav a elia, uz pre-
utno slaganj n e britanske Taj a ne obav a etaj
a ne slube. Gauen je ta-
da potvrdio i senzacionalne tvrdnj n e Ferenca Vaj a te. Prisetiemo
se da je maarski nacista ispriao Amerikancu da se iza vojni-
kog i politikog buenj n a ustaa nalazi Taj a na obav a etaja na sluba.
Gauen je istraivao fi f nansij
i sku snagu i poslovanj n e Kriara i
ubrzo otkrio neprij i atnu istinu: njn ihov novac je delom poticao od
"blaga" koje su "Pav a elievi privrenici" izneli iz Hrvatske. Prema
Gauenu, ustae su pobegle s mnogo kamionskih tovara pokra-
denih dragocenosti. Kada su, maj a a 1945, pripadnici britanske
Taj
a ne obava etaj
a ne slube uhapsili Pav a elia u Austrij i i, pokupili su

117
i neto od nj n egovog plena. Gauen je verovao da je "naj a blia isti-
ni" sledea pria:
Britanski potpukovnik Donson je zaduen za dva (2) ka-
miona natovarena nav a odnom imovinom Katolike crkv k e u bri-
tanskoj zoni Austrij i e. Ta dva (2) kamiona, u pratnj n i izvesnog bro-
ja svetenika i tog britanskog ofi f cira, potom su ula u Italij i u i oti-
la ka neznanom odreditu.7
Maja or Stiven Klisold je potvrdio da su dva takv k a ustaka "ka-
miona s blagom" zaista stigla u Austrij i u. Klisold je tvrdio da je
"blago ostav avljeno na uvanj n e u jednom samostanu".8 Blago se
koristilo za fi f nansiranjne
...hrvatskog pokreta otpora u Jugoslav a ij
i i. Te snage otpora...
deluj
u u pod imenom Kriari (krstai)... Radio-veza se odrav a a po-
mou polj l ske radio-stanice kojom rukuj u e Vr
V ani, bivi Pav a e-
liev ministar, koji se nalazi u britanskoj zoni Austrij i e. Veruj
u e se
da ustakoj kurirskoj slubi izmeu austrij i skih zona pomae
Rimokatolika crkv k a u Austriji i.
Za kardinala Graca se zna da je u tesnim odnosima sa... pro-
f sorom Draganoviem, Krunoslav
fe a om, poznatom Pav a elievom
vezom u Rimu. 9

Osim toga zapadni obavetaj a ci su otkrili da je svetenik

Draganovi u sreditu taj a nih ustakih aktivnosti. Zaista, meu
obav
a etaj a cima Zapada i u emigrantskim krugovima on je bio na-
iroko poznat kao "zlatni svetenik" zato to je uprav avljao velikim
delom ukradenog blaga.10 Pukovnik Donson je 1945. zaista od-
vezao ona dva tovara, ali je to bio samo deli Pav a elievog plena.
etiri stotine kilograma zlata, vrednog milione dolara, i znat-
na koliina strane valute bili su sakriveni u Volfs f bergu, gde se o
n ima starao bivi ustaki ministar Lovro Sui. Draganovi je
nj
ovo saznao od visokih ustakih zvaninika za vreme posete
Austriji i sredinom 1945. godine. Oni su oigledno bili reeni da
odre izvesnu nezav a isnost od Britanaca, od kojih su se bojali da
e im ugrabiti zlato, tako da su zamolili Draganovia da ga sau-
va. Svetenik je oigledno oduevl vljeno pristao da im udovolj l i,
poto je stupio u vezu sa Suiem i uz nj n egovu saglasnost poneo
u Rim etrdeset kilograma zlatnih poluga sakrivenih u dva san-
duka sa stvarima.11
118
 Nema nikakv k e sumnj n e po pitanj n u Draganovieve tesne pove-
zanosti s ustakom hij i erarhiji om u ovom taj a nom planu za pra-
n e novca. Sui je postav
nj a io Draganovia u trolanu komisij i u za
uprav
avljanj
n e blagom. NjN egove kolege, bivi ustaki ministar Stj t e-
pan Hefef r i general andarmerij i e Vi
V lko Penikar, takoe su bili
visoki ofi
f ciri Kriara. Penikar je bio Pav a eliev zet i igrao je po-
sebno znaaj a nu ulogu u toj teroristikoj mrei. Obav a etaja na
sluba SAD je otkrila da on "odrav a a kontakt s nekoliko taj a nih
nacistikih organizacij i a" i vodi jednu razraenu obav a etaja nu
slubu koja povezuj u e grupe u Austrij i i i Italij
i i. Svi ovi lj
l udi bili su
traeni ratni zloinci, ali su izmakli lovakim zamkama Zapada
uz Draganovievu pomo. U ovom ili onom trenutku, svaki od
n ih se skrivao pod nj
nj n egovim okrilj l em, ili u Svetom Jeronimu ili
u nekom drugom mirnom gnezdu pod zatitom Vatikana.12
Draganoviev blizak saradnik na Pacovskom kanalu, monsi-
n or Milan Simi, siguran je da nj
nj n egov zav a ereniki prij i atelj
l nijie
bio upetljl an u operacij i e Kriara. Simi se seao raspoloenj na
koje je preovl v aivalo meu ustaama pri kraj a u rata. Nairoko je
v adao optimizam, prema nj
vl n egovim reima, i vrsto uverenj n e da
e sile Zapada ubrzo pokrenuti jedan nov rat, protiv komuniz-
ma, i sruiti Titovu vl v ast. Ustako vrhovno zapovednitvo je
smatralo da e nj n ihovo izgnanstvo biti brzo okonano, i da e se
uz pomo Zapada oni vratiti da stvore novu "nezav a isnu" hrvat-
sku drav
a u.
Prema Simiu, Kriari su bili "idealisti", koji su organizovali
teroristiku mreu bez ikakv k e pomoi bilo od Draganovia ili od
obav
a etaj
a aca Zapada, mada je priznav a ao i da su mnogi od nj n ih
"fa
f natici". Meutim, Draganovi je ipak priznao da je bio po-
13

vezan s vrhovnim zapovednitvom Kriara, mada je nastojao da

svede svoju ulogu na naj a manjn u moguu meru.14
Draganovi je oaj a niki nastojao da itav a u krivicu za Kriare
prenese na Pav a elia, koji je, prema nj n egovim reima, organizo-
vao te teroriste dok se skrivao u britanskoj zoni Austrij i e. ovek
kome je povereno komandovanj n e operacij i om bio je jedan od
poglav
a nikovih naj a odanij i ih slugu, Boidar Kav a ran, a pomagao
mu je Lovro Sui, Draganoviev partner u spaav a anj
n u ukrade-
nog blaga skrivenog u Austrij i i. Svetenik je priznao da je s Kav a -
119
ranom rasprav avljao o Kriarima na jednom sastanku u Rimu, ali
je uporno tvrdio da Kriarima nij i e bio veza sa Crkv
k om.15
Tvrdio je da je u pitanjn u jedan drugi hrvatski fa f istiki svete-
nik, svetenik Josip Buj u anovi, koji je za vreme rata bio ustaki
elnik u varoi Gospiu. Mladi britanski kapetan po imenu Ivl v in
Vo (Evelyn Waugh) je istraivao aktivnosti svetenika Buj u ano-
via u Gospiu, i zaklj l uio da se "za nj n ega pouzdano nav a odi da je
lino uestvovao u pokolj l u prava oslav l aka". Poput svojih
a nih selj 16

kolega svetenika koji su vodili Pacovski kanal, Buj u anovi je po-

begao iz Hrvatske pred komunistima i postao visoki ofi f cir Kri-
ara, pa je radio neposredno pod Kav a ranom i Suiem. Kao to
je ve razmotreno, Buj u anovi je organizovao Pav a eliu put u Ar-
gentinu, onda je otiao za nj n im u Junu Ameriku, pre nego to se
konano skrasio u Australij i i.
Poto je potvrdio da je svetenik Buj u anovi bio visoki ofi f cir u
toj teroristikoj mrei, Draganovi je poricao da je i sam bio uk-
l uen u nj
lj n u. Naprotiv, on je "bio siguran da svetenik ne treba
da bude deo takv k e jedne revolucionarne organizacij i e", i nedvos-
misleno je tvrdio da je ostao van Kriara. U stvari, odluno je tvr-
dio da je odvraao druge od uestvovanj n a u tako opasnim ope-
racij
i ama. Nj
N egov stari prij i atelj
l , monsinj n or Simi, u potpunosti
je podrao Draganovia po ovom pitanj n u.17
Meutim, u traganj n u za Pav a elievim blagom Gauen je otkrio
da je uloga Crkvk e u akciji ama Kriara sezala mnogo dalj l e od sve-
tenika Buju anovia. U stvari, ofi f cir Kontraobav a etaj
a nog korpusa
je naj
a zad sastav
a io jo jednu slagalicu koja je itav a e dve prethod-
ne godine zbunj n ivala i muila obav a etaj
a nu mreu SAD. Nj N egove
kolege iz CIC u Austrij i i su stava ile Kriare pod tesnu prismotru
odmah po zav a retku rata, uhapsivi neke od visokih elnika. Br-
zo su ustanovili da su ustae u povl v aenj
n u "ve uklj l uile Rimo-
katoliku crkvk u u svoju borbu". Kao to je ve izloeno, ovo je
ostvareno 25. juna 1945. godine, kada je odran sastanak s "pap-
skom misij i om u Salcburgu".
Papi je bilo upueno jedno pismo, u kom je izloen plan usta-
a da stvore ili novu hrvatsku drav a u ili neki vid podunav a ske
konfef deracij
i e. Da bi poduprli svoj zahtev da im se pomogne, do-
kazivali su da je Hrvatska bastion u borbi protiv velike "srpske
120
drava e" (tjt . Jugoslav a ij
i e), koja je "oruj e za osvaj a anj
n e Balkana u
rukama Rusij i e".18 Postoji veoma mnogo dokaza da je Vatikan
pozitivno uzvraao na ovakv k e pristupe. Jedan ofi f cir britanske
obava etaj
a ne slube je nedav a no potvrdio da su Kriari imali izu-
zetno snane veze s Vatikanom.
Taja ofi
f cir je radio na antikomunistikim operacij i ama u Italij
ii
posle rata i bio je siguran da je tada Crkv k a bila veza visokim ita-
lij
i anskim politiarima i inovnicima koji su pomagali terori-
stike operacij i e Kriara. U histerinom stanj n u u prvim godinama
hladnog rata Vatikan je video Hrvatsku kao svoje uporite na
Balkanu.19
Ameriki obav a etaja ci su zabeleili da ustae "primaj a u veliku
pomo od Katolike crkv k e od zav a retka rata".20 Jedan od nj n iho-
vih glava nih pomagaa iz krugova Crkv k e bio je nadbiskup Andre-
as Roraher (A ( ndreas Rohracher) iz Salcburga. Prema svedoenj nu
L uba Miloa na "pozorinom" suenj
Lj n u Kriarima, Roraher je
stav
a io Crkv k u na raspolaganj n e Intermarij i umovoj podunav a skoj
konfe f deracij i i.
Na Roraherovu inicij i ativu, biskup Klagenfu f rta je sazvao sas-
tanak na kom je trebalo da se razmotri uvoenj n e katolikih ze-
malj l a Srednjn e Evrope u ovu konfe f deraciji u. Osim Rorahera i kla-
genfu f rtskog biskupa, sastanku su prisustvovali biskupi Gregorij i
Roman iz Lj L ublj l ane i Ivan ari iz Saraj a eva. Dvojica velikodos-
tojnika bili su oduevl vljeni saradnici nacista, uz napomenu oba-
vetaja ne slube SAD da je biskup ari bio "'delat kog su upam-
tili Srbi u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini pod ustakim rei-
mom za vreme rata".21
I nadbiskup Roraher je intervenisao u korist ustaa kod sa-
veznikih vl v asti u Austrij i i, "da bi stvorio povolj l an utisak" u pri-
premama za nj n ihovu ponudu da se "stav a e na raspolaganj n e pod
anglo-amerikom komandom". Italij i ani su juna 1945. pribav a ili
pouzdana obav a etenjn a da su Britanci smesta prihvatili ovu po-
nudu. Info f rmacij i a je, ni manj n e ni vie, stigla od Iva Omranina,
bliskog kolege svetenika Draganovia u Pacovskim kanalima.
Prema italij i anskom izvetaj a u, Omranin im je ispriao da se Pa-
veli i nj
n egovi naj a blii saradnici redovno sastaj a u sa "simpatizer-
skim elementima iz britanskih snaga, koji plaaj a u za reorganiza-
121
cij
i u i sjedinjn av
a anjn a ustaa kako bi ih konano poslali protiv Ti-
ta".22
Jedan drugi italij i anski izvetaj a je napominj n ao da te aktivnosti
imaja u za cilj l "da srue Titovu vl v ast u Jugoslava iji i". Amerika oba-
vetaja na sluba je priznala da nj n ihovi britanski sav a eznici koordi-
niraj
a u operacij i e u Austrij i i. Gauen je ustanovio da je av a gusta
1946. "znatan broj letaka i broura bacan na teritorij i u Hrvatske
iz av
a iona, oigledno iz britanske zone Austrij i e. Takvk i tekstovi, s
Pav
a elievim potpisom... objav avljivali su da e se neumorno rato-
vanjn e nastav a iti sve do trenutka kad zauvek uklonj n en bude ili Tito
ili Pav
a eli". A ovaj a poslednj n i e svakako biti pobednik u toj "borbi
na ivot i smrt".23
Dalj
l e, ameriki ofi f ciri su primili info f rmacij i e da su vojna ma-
terij
i alna sredstva kojima raspolau Kriari skoro u potpunosti
britanska, uklj l uuj
u ui minobacae, mitralj l eze, automatske pu-
ke, poljl ske primopredaj a ne radio-ureaj a e i unifo
f rme proizvedene
u Britanij i i. Stanjn e naoruanj n a je dobro i svaki ovek je opremlj l en
vatrenim oruj em. Skoro svo naoruanj n e je britanske proizvod-
n e.24
nj
Pristupi ustaa Katolikoj crkv k i bili su oigledno podj d ednako
uspeni. Obav a etaj
a na mrea SAD je primila info f rmacij i u da se
organizacij i a Kriara "pruila i na Vatikan, gde se trenutno nala-
zi sedite nj n ihove komande. Iz Vatikana, pomo se dostav avlja
podzemnim kanalima, misli se na dotur oruj a i drugih vitalnih
materij i alnih sredstav a a... Za oruj e koje stie u Hrvatsku kae se
da potie iz vaj a carske".25
U optubama koje su Jugosloveni uloili tokom suenj n a Kri-
arima bilo je dosta istine. Dvanaest meseci pre nego to je to
suenj n e i poelo, Kontraobav a etaj
a ni korpus u Salcburgu je iz po-
uzdanog izvora saznao da Draganovi ne samo da je ef
"Hrvatske klerikalne stranke", nego je i visoki glav a eina Kriara.
Odrav a ao je odline kontakte sa svojim snagama unutar Hr-
vatske i primao "potporu Katolike crkv k e".26
Salcburki odred Kontraobav a etaj
a nog korpusa je kasnij i e iz-
vestio da je ta takozvana "Klerikalna stranka" pod "neposrednim
vostvom pape", koji eli da stvori katoliku podunav a sku konfe f -

122
deraciji u.27 Dalj
l e je ustanovl vljeno da Draganovi radi "ruku pod
ruku" sa Slovenakom klerikalnom strankom.28
Dvojica naj a znaaja niji ih pripadnika ove grupe u Rimu bili su
visoke linosti Intermarij i uma - Miha Krek, politiki vo slove-
nakih katolika, i monsinj n or Anton Preern, pomonik generala
monog jezuitskog reda. Italij i anska taja na sluba je zapazila uti-
caj
a koji Slovenci vre u Vatikanu jo av a gusta 1944. Italiji ani su pri-
metili da pripadnici slovenakog klera aktivno sarauj u u s nacis-
tima, a da u tesnom dodiru s Draganoviem ve rade na prua-
n u potpore i pomoi "izbeglicama". U to vreme je preasni Ah-
nj
in bio "kurir" koji je povezivao ovu grupu i Vatikan, napominj nu
Italij
i ani. 29

Preko svojih veza u italij i anskoj obav a etaj

a noj slubi Ameri-
kanci su jula 1945. godine otkrili da su Krek, Preern i Ahin u
stvari britanski agenti.30 Tada je ve Preern bio glav a ni kontakt
sa Vatikanom. Pod zatitom Crkv k e, a u tesnoj kooperacij i i s Dra-
ganoviem, Slovenci su uspostav a ili vl
v astitu sekcij
i u Kriara.31
Slovenci se nisu izletali preteranim izj z av
a ama poput nj n ihovih
hrvatskih kolega, koji su se lano hvalisali da imaj a u izmeu
40.000 i 300.000 kriara na planini Papuku i u drugim brdovitim
predelima. Slovenci su, meutim, odrav a ali jedan postojan tok
propagande, kako bi uverili sav a eznike da i oni imaj a u velike snage
na terenu.32 Ispitivanj n em slovenakih voa dolo se do saznanj na
da nj
n ihove gerilske jedinice operiu uglav a nom u regionu Gorenj n-
ske i na Pohorj r u, pri emu odrav a aj
a u visok nivo saradnj n e s usta-
kim grupama. Gerilci su "odeveni u amerike i britanske borbe-
ne unifof rme, a naoruani automatima. Nj N ihove radove ine ug-
lav
a nom dezerteri i selj l aci". 33

Duhovni vo tih slovenakih kriarskih snaga bio je biskup

Gregorij i Roman, ij i e se pastorsko sedite nalazilo u glav a nom
gradu, LjL ublj
l ani. Taj
a veoma politini biskup, dodue, tamo nij ie
bio jo od poetka maj a a 1945. godine, kada je zaj a edno s drugim
nacistikim kolaboracionistima pobegao u Austrij i u. U britan-
skoj okupacionoj zoni ga je srdanom dobrodolicom saekao
biskup Klagenfu f rta. Romanu je oaj a niki trebala nj
n egova zati-
ta, poto je bio jedan od saradnika nacista za kojim se vodila
estoka potera. U Krekovoj odsutnosti za vreme rata, Roman je
123
 preuzimao staranj n e o Slovenakoj klerikalnoj partij i i, uspostava -
lljaj
a ui tesne veze i s italij i anskim faf istima i s nacistima.
Roman je bio vie od obinog elnika, poto je aktivno ues-
tvovao u organizovanj n u kv
k islinkih snaga. Sredinom 1942. godi-
ne otiao je u taj a nu misij i u u Vatikan, s molbom pape Pij i u XII da
nabav a i oruj e, hranu, unifo f rme i drugu neophodnu opremu za
n egovu katoliku antikomunistiku vojsku. Ishod je bio takav
nj a
da su Italij i ani snabdeli Romanove snage. Na nj n egov predlog,
izvestan broj svetenika je preuzeo i klj l une vojne i obav a etaja ne
uloge u korist sila Osovine.34
Kada su septembra 1943. godine, Italij i ani kapitulirali, Ro-
man je organizovao neosetan prelazak na nacistiku vl v adava inu,
uz predlaganj n e Hitlerovom sreskom naelniku da se fo f rmirajau
slovenaki domobrani. Ta domobranska vojska je bila potpuno
pod nemakom kontrolom, na slubi pod neposrednim zapo-
vednitvom lokalnog efa f SS i Vi
V e policij i e. Bila je ozloglaena
zbog ubij i anj
n a civila, naroito pristalica partizana koje su vodili
komunisti, dok je nj n ena taja na policij
i a sprovodila kampanj n u tero-
ra i ubij i anj
n a po uputstvima Gestapoa.35
Dok su ova zverstva bila u toku, Roman je dav a ao oduevl vlje-
nu podrku nacistikoj stvari, upuuj u ui mnoge apele Sloven-
cima "da se bore na strani Nemake". Pastorska poslanica koju
je objav a io 30. novembra 1943. godine, bila je tipian primer
upadlj l ivo pronacistiki intoniranog "duhovnog rada" ovog bis-
kupa. Poto je podstakao svoje vernike da se bore za Nemaku,
istakao je da samo "ovom sranom borbom i marlj l ivim radom
za Boga, za narod i Otadbinu mi emo, pod vostvom Nema-
ke, obezbediti nae postojanj n e i bolj
l u budunost, u borbi protiv
jevreje ske urote".36
U Londonu niko nij i e sumnjn ao u istinitost tvrdnj n e da je biskup
Roman ozloglaeni nacistiki kv k isling koji zasluuj u e izruenj ne
Titovoj Jugoslav a ij
i i. Dokaza protiv nj n ega bilo je napretek. Pored te
antisemitske pastorske poslanice, Romana je optuivala i fo f to-
grafifija na podij i umu s mesnim zapovednikom SS za vreme jedne
zvanine sveanosti. Domobrani su se uprav a o bili zakleli na
slubu pod Hitlerovom komandom i sada su marirali kraj a svog
zapovednika. General SS je kruto staj a ao u stava u 'mirno', s nacis-
124
tikim pozdrav a om, dok je biskup pobono odobrav a ao svojoj
k islinkoj vojsci.
kv
Pred kraj
a 1945. godine, Forin ofi f s je zakljl uio da je Roman
"kolaborirao s neprij i atelj
l em" i da niji e nita manj n e kriv od onih
koji su ve bili izrueni komunistima.37 Meutim, Roman je
imao mone prij i ateljl e u Vatikanu, i to je konano objanj n enj
ne
zato su mu Britanci dopustili da "pobegne" i igra jednu od naj a-
veih uloga u interesu Kriara.
est meseci pre zav a retka rata, Krek i monsinj n or Preern su se
zaloili za Romanovu stvar pred papom. Prilikom sastanka s
papom Pij i em XII na dan 26. novembra 1944. godine, oni su
poglav
a aru uruili lino biskupovo pismo. Roman je tu izloio
svoj plan za jedan pokuaj a da se poraze Titovi partizani uz
podrku Zapada i da se uspostav a i Zapadu naklonj n ena vl
v ast.38
im su neprij i atelj
l stva obustavavljena, Vatikan je pokrenuo us-
klaenu kampanj n u da se izdej e stvuj
u e biskupova sloboda, uz ne-
prestano traenj n e da mu se omogui bezbedan prelaz iz Austrij ie
da bi naao utoite pri Vatikanu.39
Ponudili su da jedan naroito odabrani svetenik otputuj ueu
Klagenfuf rt i preuzme Romana. ovek odabran za taj a zadatak
bio je niko drugi do svetenik Draganovi, koji se kasnij i e pri-
seao da je Romanovo izbav avljenj
n e jedan od naj a znaaja nij
i ih za-
dataka koje mu je Vatikan poverio. Draganoviu je bilo naloeno
da pronae biskupa prilikom svoje posete Austrij i i maj
a a 1945.
godine i da ga vrati u Rim. On je marlj l ivo radio i pripremao se da
sprovede svoju misij i u, nastojei da pribava i neophodne putne is-
prav
a e pomou kojih e Roman obav a iti to putovanj n e. Meutim,
naiao je na ozbilj l ne tekoe kod Britanaca. Dozvolili su mu da
poseti biskupa, ali su odbili da obezbede putnu dozvolu i Ro-
man je bio primoran da ostane u Austrij i i. Draganovi je bio
zgroen, i gorko se tuio da se politika grubo umeala u milosrd-
ni rad Crkv
k e.40
Zbilj
l a je tako i bilo, poto je u odgovoru na intervencij ie
Vatikana, Forin ofi f s napomenuo da je Roman "kv k isling". Ovo je
objanj
n av
a alo zato su se ogluili o Draganovieva preklinj n anj
n a,
poto su ve bili odluili da Romanu ni po koju cenu ne sme da
se dopusti da "nae utoite u Vatikanu". U zvaninom smislu,
125
Britanci su bili za to da se on preda komunistima. Ali, u svom
karakteristinom cinizmu, oni su okrivili svoje amerike sav a ez-
nike za neuspeh u sprovoenj n u ove odluke. Nj N ihova ambasada u
Vaingtonu je januara 1946. godine, izvestila da na osnovu "ve-
rovatnih posledica meu katolicima u ovoj zemlj l i i na drugim
mestima, Stej e t department eli da bude sasvim siguran u nj n ihov
poloaja pre nego to se saglasi s izruenj n em biskupa Romana".
V soki ameriki inovnici su, meutim, nezvanino ve bili na-
Vi
govestili da e se u kraj a nj
n em ishodu verovatno sloiti da se on
isporui Titu.41
U stvari, visoki zvaninici Stej
e t departmenta su zaklj l uili da je
taj
a "sluaja , onako kako ga je izloio jugoslovenski ambasador,
dovoljl an da se oprav a da biskupovo izruenj n e Jugoslav a iji i". Me-
utim, drav a ni sekretar je jednostava no odluio da je interes Va-
tikana u ovom sluaj a u jai od dokaza. Amerika je odbila da se
saglasi s predlogom Londona o Romanovoj ekstradicij i i.42
Britanski obava etaj
a ci su bili oarani. Stav a ovi Amerikanaca i
Vatikana su bili sava rena dimna zav a esa za sprovoenj n e njn ihovog
prav
a og plana. Tokom dvadeset meseci koji su usledili Britanci su
odrav
a ali nekakav a fo
f rmalan nadzor nad Romanom u nj n egovom
prilino raskonom borav a itu u dvoru klagenfu f rtskog biskupa.
Kako je hladni rat pretio da postane "vru", nezvanino su od-
luili da puste biskupa, uprkos svojoj preanj n oj odluci da ga
isporue Jugoslovenima.
Ovo je usledilo posle jo jedne intervencij i e Intermarij i umovog
predsednika Kreka, koji je izvrio znatan pritisak na Forin ofi fs
kroz zalaganj n e jednog laburistikog lana Parlamenta. Krekovi
hvalospevi o Romanu bili su nacifr f ani brojnim izmilj l otinama i
laima, izmeu ostalog tvrdnj n om da "Sveti svetenik odobrav a a
sva dela i postupke monsinj n ora dr Gregorij i usa Romana" iz vre-
mena rata. Prema Kreku, Roman je u stvari bio odvaan anti-
nacista. Prav
a i razlog Titovog zahteva za izruenj n e krio se u tome
to je Roman bio i "odluan, aktivan, nepopustlj l iv protivnik
komunista".43
Britanci su znali da je Krekova verzij i a u potpunom neskladu
sa stvarnou, ali se kampanj n a koja je tada voena u Parlamentu
ipak poklapala s nj n ihovim sopstvenim planovima. Ovo je uk-
126
lljuivalo i obav avljanj
n e nagodbe s Vatikanom da se izvede uprav a o
ono reenj n e koje su oni zahtevali tokom prethodne dve godine.
Britanci su tiho predloili da se biskupu dozvoli da "pobegne",
otputuj
u e iz Klagenfu f rta u Salcburg, a onda u sigurnost u Italij i i i,
konano, Vatikanu. Kada jednom "utekne", Roman e biti pod
staranj
n em Katolike crkv k e i prestae da bude briga Forin ofi f sa.
Stoga je u novembru 1947. godine, jedan britanski diplomata
posetio monsinj n ora Tardinij i a, efa
f Odelj l enj
n a za izvanredne pos-
love u Drav a nom sekretarij i atu Vatikana. Izneo je zamilj l eni plan
Tardinij i u, kome je "veoma laknulo kad je uo za predlog Vl V ade
N enog Velianstva, pa je smesta sugerisao da bi naj
Nj a boljl e bilo"
da se Roman poalj l e u Sjedinj
n ene Drav a e, gde e se, zasigurno
je oseao, ameriki katoliki biskupi "rado starati" o nj n emu ako
to zahteva papa.44
Tardini je takoe pokrenuo nadahnutu odbranu Romana,
izj
z av
a ama da je on "odlian biskup". Jedini nj n egov greh je to "to
je uinio sve da se organizuj u e antititovska vl v ada, u oekivanj n u da
e britanske i amerike trupe, koje su, po nj n egovom vienj n u zna-
ile odbranu poretka i civilizacij i e, stii u nj
n egov deo sveta pre Ti-
tovih trupa, koje su samo 'bezbona i odrpana rulj l a'.45
Tardini nij i e spomenuo da je Romanova antikomunistika
v ada u stvari potpuno pod kontrolom nacista, mada je "dodao
vl
da je tano da je Vatikan kao optu maksimu usvojio stav a da
svetenstvo ne treba da se mea u politiku, ali je biskupima pre-
puteno da odlue kako e ovo da tumae u svetlosti datih okol-
nosti i nj
n ihovog delovanj n a na vernike. Biskup Roman je delao u
naj
a bolj
l oj nameri u skladu sa svojom sav a eu, i Vatikan ne moe
da ga se odrekne". 46

U Londonu su bili veoma zadovolj l ni Tardiniji evim reagova-

n em i smesta su pitali Amerikance da li e se uklopiti u ovaj
nj a
plan. Meutim, jo dok su konane pripreme za biskupovo
"bekstvo" bile u toku, Roman se tiho izvukao, bez ikakv k e naja av
a e
i upozorenj n a. Ovo je smesta nav a elo britanske birokrate da lice-
merno primete: "udno bi bilo da jedan ojstvenik Rimske crkv k e
ne odri svoju re". Romanu je tada ve u potpunosti bila poz-
nata pogodba postignuta s Vatikanom. Svej e edno, Forin ofi f s je

127
glumio preneraenost to se jedan visoki velikodostojnik, koji je
puten "na re", poneo tako neasno.47
U stvari, Romanov beg je bio deo ireg plana. Biskup se tiho
izvukao i nestao posle jedne poruke amerikog kardinala Spel-
mana upuene nadbiskupu Salcburga Roraheru, u kojoj mu ka-
e da Roman "moe da nae utoite u Sjedinj n enim Drav a a-
ma". Ubrzo potom, 11. novembra 1947. godine, Roman je ne-
opaeno nestao iz dvora klagenfu f rtskog biskupa i uputio se
prava o pod zatitu nadbiskupa Rorahera u Salcburgu. Forin ofi fs
je zapazio da pria koja krui Beom glasi da je Roman "napus-
tio Klagenfu f rt u jednom tapskom vozilu Amerike armij i e, za
ij
i im je upravavljaem sedeo Amerikanac!" 48

Ovim se moda objanj n av

a a zato je obav a etaj
a na mrea SAD
ubrzo otkrila prav a i razlog Romanovog nestanka. Povezali su
trag do nj n egovog skrovita u Salcburgu, i stav a ili ga pod budnu
prismotru. Izvetav a ali su da je Roman oduevl vljeno nastav
a io rad
za dobro nacistikog podzemlj l a odmah poto je pobegao iz Kla-
genfu f rta. Kv
K islinki biskup se bio povezao sa zapovednitvom
Kriara i preduzeo jedan izuzetno znaaj a an zadatak u nj n ihovu
korist.
Prema Amerikancima, Roman je namerav a ao da poseti Bern
u vaj a carskoj, gde su obava etaj
a ni ofi
f ciri SAD malo pre toga otkri-
li gde je smeten veliki deo ustakog blaga koje je Pav a eli poslao
u inostranstvo. Uz pomo katolikih svetenika, Pav a eli je po-
etkom 1944. godine, bio zapoeo prebacivanj n e velikih koliina
zlata i novca u vaj a carsku. Neto od tih dragocenosti je odneo u
Italij
i u britanski potpukovnik Donson, radi fi f nansiranj
n a kriar-
skih snaga. Drugi deo je otiao u Rim s Draganoviem i takoe
konano posluio za fi f nansiranj
n e te teroristike mree.49
Ali vie od 2.400 kilograma zlata i drugih dragocenosti je i
daljl e ostalo sakriveno u Bernu. Ta vrednost je trebalo da bude
upotreblj l ena da se "pomogne izbeglicama katolike vere", ali je
stvarno bila namenj n ena za taj
a ne operacij i e ustaa. Mada su im
Sav
a eznici privremeno bili onemoguili pristup tim sredstvima,
poetkom 1948. godine, je ve nastupilo vreme da se za izvl v ae-
n e plena upotrebi Crkv
nj k a.

128
 U Bernu su Romanovi ustaki prij i atelj
l i bili angaovani na
trgovakoj velepodvali korienj n em crnog trita za pretvaranj ne
zlata u dolare, a kasnij i e i austriji ske ilinge. "Pomo za izbeglice
se rauna i prav a da prema slubenom kursu razmene za dolare",
napominj n ali su ameriki ofi f ciri, uz dodatak da se "sprovede zlo-
upotreba (zvanino, dolar vredi 10 ilinga; na crnoj berzi, 100 do
150)". Prema pouzdanim info f rmacij i ama:
Roman odlazi u Bern da se postara za te fi f nansiji e. Novac je
u jednoj vaj a carskoj banci, a on planira da se nj n egov naj a vei deo
prebaci u Italij i u a odande ustaama u Argentini.50
Malo posle ovoga Roman je prema oekivanj n ima stigao u
Bern, u drutvu s biskupom Ivanom ariem, "delatom" iz Sa-
raj
a eva. Kraj a em maj a a 1948. godine, Roman je oigledno ve bio
sproveo svoju operacij i u pranj n a novca za ustae, poto je tada
posetio Konzulat SAD u Cirihu, gde mu je uruena "uselj l enika
viza van odreene kv k ote, kao propovedniku i slubeniku vere".
Onda je otputovao u Sjedinj n ene Drave i nastanio se u
Klivl
v endu, Ohaj a o.51
Krug je sada bio skoro zatvoren. Pav a elievom nakradenom
"blagu" se u potpunosti ulo u trag i sudbinu palj l ivim motre-
n em na kretanj
nj n a i aktivnosti kvk islinkog biskupa iz Lj L ubljl ane. Ali
ovo je bio tek poetak kriarskih ema za pranj n e i dotur novca.
Preko crkv k enih linosti na visokom nivou, zapovednitvo Kri-
ara je u stvari primalo vatikanska sredstva. Neto od toga je ko-
rieno za podsticanj n e italiji anske vlv ade Alida de Gasperij i a da
obezbedi naoruanj n e koje su Kriari traili za svoj pohod protiv
Tita...
Prve ovakv k e nagovetaj a e je u Sav a eznikoj zoni u Trstu priku-
pio specij i alni agent Kontraobav a etaja nog korpusa Vi V lard Tomas
(Wi
W llard Thomas). Maj a a 1947. godine, jedan od nj n egovih dostav a -
l aa je stupio u blizak dodir s kriarskim "pukovnikom" Dragom
lj
Marinkoviem. Prema Tomasovom izvoru, Marinkovi je "bio
zaduen da obezbedi oruj e i sredstva od italij i anskog izvora", pa
je po takv
k im zadacima nairoko putovao izmeu Trsta, Venecij ie
i Rima. Dalj l e, Marinkovi je "kontaktirao Vatikan u Rimu, gde je
nedava no uspeo da obezbedi veliku sumu novca, mada nij i e poz-

129
nato da li je taj a novac primlj l en od Vatikana ili od neke druge
strane korienj n em vatikanskih mogunosti".52
Tomas je napomenuo da je taj a novac bio uspeno primenj n en
za nabav avku naoruanj n a, "poto je jednog dana prole sedmice
kamion s prikolicom koji je nosio automatske puke sakrivene i
zaklonjn ene nametaj a em... saekala grupa lj l udi koji su ekali da
oruj e prenesu u Jugoslav a ij
i u". Ameriki ofi f cir je jo komentari-
sao da, mada oigledno ne pomae Kriarima u Italij i i, "Zapad
verovatno dotura pomo preko austrij i ske granice".53
Izvor ovih isporuka oruj a je utvren nekoliko sedmica kasni-
je, kada su Amerikanci vodili istragu o voi slovenakih Kriara,
Franjn u Lipoveca. Prema nj n ihovim info f rmacij i ama, Lipovec je bio
jedan od prvih kriarskih elnika koje je britanska obav a etaj
a na
mrea pridobila posle rata. Nj N ega je 1945. godine "pokupila" Taj a-
na obava etaja na sluba u Trstu, gde ga je kasnij i e "zaposlila za pla-
tu" jedna obav a etaj
a na jedinica Britanske armij i e.
Ofi
f ciri Kontraobav a etaja nog korpusa su ustanovili da je Li-
povec glav a na veza izmeu Kriara i italij i anske vl v ade. Av
A gusta
1946. godine on je upoznao visoke ofi f cire italij i anske vojne oba-
vetaj
a ne mree, koji su "istupili s predlogom da bi saradnj na u
nekom stepenu trebalo da se uspostav a i".54 Lipovec je prihvatio
ponudu i "prodao i sebe i sve svoje planove" Italij i anima. NjN egovi
planovi su potom dostav avljeni De Gasperij i evom efu f kabineta, pa
je italij
i anski premij i er posle toga "pruio Lipovecu uverav a anj
n a da
e... nj
n egova vlv ada neslubeno uiniti sve u okv k iru svojih moi da
ojaa opozicij i u Titu". Obeana je bezuslovna jav a na podrka, kad
situaciji a bude povolj l nij
i a.
Uz fif nansij
i sku potporu italij i anske obav a etaj a ne mree, Lipo-
vec i nj
n egovi drugovi su pokrenuli propagandnu kampanj n u za
regrutovanj n e novih pristalica meu emigracij i om u Trstu. Sledei
korak je bio da se naoruaj a u tamonj n e kriarske jedinice, i posle
nekoliko sastanaka s italij i anskim obav a etaj a cima Lipovec je pos-
tigao dogovor "po kom e naoruanj n e iz magacina za snabdeva-
n e Italij
nj i anske armij i e biti dostupno Lipovecu da bi ga on dalj le
upuivao kriarskim elementima" u Trstu.
U okvk iru ovog sporazuma, u fe f bruaru i martu 1947. godine je
izvreno osam isporuka oruj a, uklj
l uuj
u ui vie od 500 automa-
130
ta, oko 4.000 runih bombi, 100 pitolj l a i preko 30 tempirnih
bombi. Italij i anska obav a etaja na mrea je platila trokove tran-
sporta ovog oruj a u Jugoslav a ij
i u iz sav
a eznike zone Trsta.55
Jedan bivi britanski obav a etaj a ni ofi
f cir, koji je u to vreme slu-
io u Trstu, potvruj u e ove izvetaj a e Amerikanaca. U razgovoru
koji je snimlj l en, on se seao da mu je nareenj n e bilo da usposta-
vi specij i alni ured bezbednosti u Trstu. Veina u nj n egovoj ekipi
bili su britanski ofi f ciri, ali su operacij i e koordinirali i s amerikim
obava etaja cima i s lokalnom italij i anskom policij i om. Ovi drugi bili
su u stvari transki specij i alni ogranak, ili "politika policij i a", ali
su u stvarnosti bili pod komandom sav a eznika.56
Glava ni zadatak im je bio da kontroliu subverzivne aktivnosti
Jugoslovena, uklj l uuj u ui ubacivanj n a u takozvanu Slobodnu teri-
torij
i u Trsta, koja je bila pod britanskom vojnom uprav a om. U is-
traivanj n u komunistikih obav a etaja nih operacij i a, ovaj
a britanski
ofi
f cir je dolazio u dodir s antikomunistiki opredelj l enim jugos-
lovenskim teroristima, koji su, uz pomo italij i anskih faf ista, kri-
jumarili oruj e u svoju domovinu.
Prema ovom ofi f ciru, Trst je bio "zborno mesto za snage otpo-
ra unutar Jugoslav a iji e i snage koje ih fi f nansiraj a u, kontroliu i us-
merav a aj
a u u Italij i i". Glava ni ovek za vezu je bio profe f sor Ivan
Protulipac, kog je britanski ofi f cir opisao kao "Draganovievog
oveka u Trstu". Tokom 1930-ih godina, Protulipac je bio elnik
jedne zvanine crkv k ene grupe, koja se, ironij i om sudbine, takoe
zvala Kriari. Posle rata, on je preuzeo jednu od vodeih uloga u
teroristikim Kriarima, sve dok ga jugoslovenski agenti nisu
ubili u Trstu, kraj a em 1946. godine.57
Britanski ofi f cir potvruj u e i da je Draganovi radio u tesnom
dodiru s italij i anskim obav a etaj a cima, na krij i umarenj n u oruj au
Jugoslav a ij
i u pod maskom Crvenog krsta Italij i e. U pitanjn u su bili
isti oni italiji anski obav a etaj
a ni ofif ciri koji su u amerikim izveta-
jima opisani kao Lipovecova veza sa De Gasperij i em. Britanskom
ofi
f ciru je bila poznata i uloga Zapada u operacij i ama Kriara, ma-
da lino nij i e bio uklj l uen.
Ofif cir nam je ispriao da su to bili obini kriminalci, naroito
krij
i umari droge i crnoberzij i anci, esto iskoriav a ani da pomog-
nu Kriarima da preu jugoslovensku granicu. Po nj n egovom vi-
131
enj
n u, ovo je bio jedan razlog zbog kog su politike i vojne ope-
racij
i e Zapada bile katastrofa f lno neuspele. "Uvek smo koristilii
pogrene elemente. Uzimali smo svaku lopuu, svakog ko je
pred zakonom ve kompromitovan", uklj l uuj
u ui naciste i ubi-
ce.58
Mada su Britanci vodili glav a nu re o zdruenoj obav a etaja noj
operaciji i u Trstu, s Amerikancima je odrav a ana tesna veza. Od-
red Kontraobav a etaj
a nog korpusa u Trstu je primio obav a etenj n eo
zdruenim britansko-amerikim operacij i ama, koje su uklj l uiva-
le
kampanj n u pridobiji anj
n a dobrovolj l aca za Kriarski pokret pod
pokrovitelj l stvom Sava eznika... Mnogi od tih dobrovolj l aca su ve
odvedeni u jedan ameriki logor za obuku u Udinama ili negde
u okolini, gde ue i obuav a aj
a u se. Opskrblj l eni su sledovanj n ima i
unifo
f rmama Amerike armij i e, i jo dobiji aj
a u po 700 lira dnevno...
Po zava retku obuke tim se lj l udima daj a e ameriko oruj e, pa ih
odvode u Austrij i u, odakle ulaze na jugoslovensku teritorij i u.
Imaj
a u na raspolaganj n u britanske logore u Austrij i i... u koje se po-
vremeno sklanj n aj
a u radi predaha.59
Amerikanci su verovali da je mogue da je ova pria komunis-
tiki nastrojena propaganda, "putena u opticaj a u nastojanj n u da
se diskredituj u u Amerikanci, pa kao takv k a uopte nij i e tana".60
Meutim, svakako je bilo Amerikanaca koji su u Trstu i Udinama
radili na zdruenim operacij i ama Sav a eznika i Kriara.
Na primer, prema naem bivem britanskom obav a etaj a nom
kontaktu, pukovnik Luis Peri (Lewis Perry r ) je tokom 1946. i 1947.
nav
a odno bio pri odredu Kontraobav a etaj a nog korpusa SAD u
Trstu, iako na unifo f rmi nij
i e nosio nikakv k e odreuj u ue vojne
oznake. "Znam da je redovno odlazio u Rim i apsolutno sam
siguran da mora da je poznav a ao Draganovia". Kao to e se vi-
deti, Peri je kasniji e postao jedna od klj l unih amerikih karika u
Pacovskom kanalu svetenika Draganovia.
Peri je jedan od malobrojnih ofi f cira Zapada koji su po imenu
nav
a edeni na suenj n u Kriarima u Zagrebu 1948. godine, poseb-
no optuen da je bio ef "pij i unskog centra u Trstu".61 Jugo-
sloveni su od optuenih otkrili mnogo toga u vezi s Perij i em. Na
primer, po inu naj a vii Kriar na suenj n u, Boidar Kav a ran, pru-
132
io je niz pojedinosti u vezi s Amerikanevim kontaktima s tero-
ristikom mreom.
Kav
a ran je za vreme rata bio zapovednik ustake komande, da
bi posle rata bio zaduen za austrij i sku bazu Kriara u Trofa fajahu.
Radio je neposredno pod Pav a eliem i Draganoviem na kriar-
skim teroristikim i obav a etaj
a nim operacij i ama. Skoro etrdeset
godina kasnij i e, izvetaj
a i s nj
n egovog ispitivanj n a su prokrij
i umare-
ni autorima iz Istone Evrope. Oni otkrivaj a u mnoge aspekte Pe-
rij
i evog rada u Trstu, naroito nj n egov blizak odnos sa Srekom
Roverom, jednom od mlaih zvezda u usponu u toj teroristikoj
mrei. Kav a ran i Rover su radili u tesnom dodiru jo pre rata, kada
su obojica bili pripadnici podzemnih ustaa u Bosni, umeani u
zav
a eru da se ubij i e kralj
l Petar.
Kada su nacisti stigli 1941. godine, Rover je postao lan jed-
nog od Pav a elievih smrtonosnih, pokretnih prekih sudova, koji
su po kratkom postupku pogublj l ivali rasne i politike neprij i ate-
l e ustaa. Posle slubovanj
lj n a u takv k om tumaraj a uem odelj l enj
nu
za unitava anj
n e Rover je poslat u Austrij i u radi speciji alne ofi
f cirske
obuke, a onda unapreen u slubu u Pav a elievoj linoj telesnoj
gardi, represivnoj policij i skoj fo
f rmacij i i slinoj Gestapou.62
Posle rata Rover se umeao u gomilu traenih ratnih zloina-
ca koji su se skrivali po prirodnim predelima Italij i e, da bi ubrzo
pristupio kriarskom podzemlj l u. Lana lina dokumenta je do-
bio od Draganovia u Svetom Jeronimu, to mu je omoguilo da
pribava i zvanine isprav a e, naroito papire o borav avku u Italij
i i. Ro-
ver je tesno saraivao s Draganoviem i prihvatao se brojnih mi-
sij
i a u korist te ustake "sive eminencij i e", da bi se konano popeo
do samog vrha kriarskog zapovednitva.63
Poetkom 1946. godine Rover je upuen u Trst, na rad pri
Draganovievoj obav a etaja noj mrei. Stupio je u dodir s pukovni-
kom Perij i em i uspostav a io bliske radne veze s amerikim oba-
vetaja nim ofif cirom. Roverovi predlozi su oigledno ostav a ili sna-
an utisak na Perij i a, poto je ovaj a privukao kriarskog "kape-
tana" i snabdeo ga putnim i linim isprav a ama. Amerikanac ga je
onda poslao u Jugoslav a ij
i u da uspostav a i taja nu rutu za ubacivanj ne
agenata u tu zemlj l u. Bio je to poetak jednog veoma isplativog i

133
korisnog odnosa za "vuia", to je nadimak odmila koji su Ro-
veru dali njn egovi kriarski kamarati.
Skoro svaki put kad bi Rover zapao u nevolj l u s vl
v astima Za-
pada, Peri mu je dolazio u pomo. Sav a eznike jedinice za lov na
naciste hapsile su Rovera mnogo puta, ali bi mu Peri svojim
intervencij i ama uvek izdej e stvovao putanj n e. Roverov odnos s
Amerikancem donosio je "vuku" i pristup sredstvima i obav a e-
tenj
n ima koji su mu obezbeivali brzo napredovanj n e kroz kriar-
ske inove, da bi naj a zad postao Kav a ranov zamenik, drugoko-
manduj u ui u bazi Trofafajah u Austrij i i.
Kako se taja na mrea irila, Rover se prihvatao mnogih znaaj a-
nih zadataka. Isprva je bio kurir, a raznosio je vrhunski taj a na
uputstva izmeu kriarskih elnika. Takoe se izvetio u pribav a -
l anj
lj n u i krivotvorenj
n u naja komplikovanij i ih putnih i linih isprava a,
to mu je omoguav a alo da on i njn egovi drugari putuj u u slobodno,
ak i u komunistiku Jugoslav a ij
i u. A onda je regrutovao dobro-
volj
l ce za teroristike i obava etaj
a ne misij i e.
Po povratku s taja nog zadatka - misij i e za Periji a, Rover je otpu-
tovao u Rim i sastao se s Draganoviem da ga neposredno izvestii
o svom skoranj n em uspehu. Ubrzo je radio rame uz rame s dru-
gim visokim pripadnicima Draganovieve mree, meu kojima
su bili mnogi koji su se kasnij i e nali na suenj n u u Zagrebu.
Od samog poetka nj n egove veze s Perij i em izgledalo je da
stvari idu naopako. Na primer, Rovera je prva misij i a za Ame-
rikanca odvela u Rij i eku i Zagreb. Mada se on vratio bezbedno,
prva sledea osoba koju je Rover ovom rutom poslao u zemlj lu
bila je smesta uhvaena. Uprkos tome, "vuko" je govorio svo-
jim naja bliim drugovima da veruj u e da je ruta koju je on usposta-
vio preko Trsta sav a reno sigurna, i da je treba koristiti za dalj le
operacij i e.
Moda je re samo o sluaj a nosti, ali skoro svaka kriarska
operacij i a na kojoj je Rover radio bila je potpuna katastrofa f .I
sam Pav a eli je posumnj n ao da je Rover moda jugoslovenski
dvostruki agent, ili makar neka vrsta provokatora. Meu visokim
kriarskim voama, ini se da je Rover bio jedan od malog broja
onih koji su stalno iznova ulazili u Jugoslav a ij
i u, a uspevali da
ostanu neotkriveni i izbegnu hapenj n e od Titove taj a ne policij
i e.
134
Oigledno je Rover imao izuzetnu sreu, za razliku od mnogih
kriara koje je on privukao u Italij i i, Nemakoj i Austrij i i.
Po Draganovievim i Kav a ranovim nareenj n ima, Rover je pu-
tovao po brojnim logorima u zapadnim zonama, ubeuj u ui velik
broj ustaa da pristupe Kriarima. Kada je postao Kav a ranov za-
menik u Trofa fajahu zaduen je za radio-komunikacij i e u pod-
zemljl u. Bio je dobro upoznat s taj a nim ifr f ama korienim za
komuniciranj n e izmeu austrij i skog taba i kriarskih jedinica
unutar Jugoslav a ij
i e.
Kada su, sredinom 1948. godine, zapoete poslednj n e strane
operacij i e, Rover je postav avljen za odgovornog vodia teroristi-
kih grupa preko granice u zemlj l u. Igrom sluaj a a, svi lj
l udi koje je
on preveo bili su ili pobij i eni ili pohvatani, veina za samo neko-
liko sati, a oni zaostali i zalutali uhvaeni su za nekoliko dana.
Preiveli su se nali pred Titovim sudom u Zagrebu 1948. godi-
ne. ini se da je Sreko Rover jedan od aice visokih kriarskih
operativaca koji se nij i e nalazio meu nj n ima. Kasnij i e je Rover
imao sline teke neuspehe operiui iz Australij i e.
Kad se sve sagleda, jasno je da je jugoslovenska taj a na policij ia
bila dobro obav a etena o svim naj a vanij i im aspektima kriarskih
planova. Nekim obav a etaj
a nim ofi f cirima SAD u Salcburgu se jav a -
l ala ovakv
lj k a sumnj n a od pred kraj a 1947. godine, kada im se pribli-
io dr Petar Prokop u traenj n u "aktivne fi f nansij i ske i moralne
potpore". Prokop je obeav a ao izvoenj n e teroristikih akata u Ju-
goslav
a ij
i i kao dokaz kriarskih "umea i organizacij i e". Amerikan-
ci su komentarisali da je "taj a Prokop moda agent-provokator
koga koriste Titove vl v asti u nastojanj n u da kompromituj u u agentu-
re SAD". 64

Dokazi izneseni na suenj n u Kriarima 1948. godine skoro da

nisu ostav avljali mesta sumnj n i da je jugoslovenska taj a na policij ia
koristila dvostruke agente, za voenj n e jedne veoma prefi f nj
n ene
kontraoperacij i e. Nekako su bili doli do taj a nih radio-ifa f ra koje
su koristili Kriari i vie nego blagovremeno bivali obav a eteni o
preciznim pojedinostima nj n ihovih operacij i a. Tano su znali lini-
je kretanjn a koje koriste grupe, kao i datume i vreme ulazaka u
zemljl u. S takv
k im prednostima, taj a noj policij i i je bilo lako da na-
vodi kriare koji nita ne slute prav a o u svoje ake, korienj n em
135
n ihovih vl
nj v astitih radio-ifa f ra. Kada bi se nali u zemlj l i, skupljl a-
ni su kao ovce.
Bio je to obrazac koji se sablasno ponav avljao tokom godina
koje su sledile. Uprkos stranim osuj u eivanjn ima, operacij i e su
nastav avljene, ak i proirene na druge komunistike zemlj l e. ita-
vim tokom 1950-ih i dugo u 1960-im godinama jugoslovenska
v ast je drala suenj
vl n e uhvaenim agentima, od kojih su mnogi
primali fi f nansij i ska sredstva od svetenika Draganovia i delova-
li po njn egovim nalozima. Jedan izvetaj a obav a etaja ne mree SAD
je iznosio pojedinosti velikih ilegalnih poslova s valutom u Aus-
trij
i i, uz zapaanj n e da je nj n ima fif nansirano "slanj n e kurira i agena-
ta u Jugoslav a ij
i u". Kontraobav a etaja ni ofi
f cir je zakljl uio da ovakv k e
"prole i sadanj n e aktivnosti sprovode sledbenici ustaa, u spre-
zi s austrij i skom vl v adom i Katolikom crkv k om, koji nastoje da us-
postav a e Intermarij i um ili interdunav a sku drav a u, sastav avljenu od
svih katolikih zemalj l a u Jugoistonoj Evropi". 65

Pav
a elievi Kriari su bili samo deo ireg nastojanj n a koje je
pokrenuo Vatikan u saradnj n i s obava etaj
a nom mreom Zapada.
Druge podzemne katolike vojske su podizane i pokretane da se
poremete, ukoliko je mogue i srue, komunistiki reimi u
Srednj n oj i Istonoj Evropi. U ehoslovakoj, Polj l skoj, baltikim
drav a ama i u Ukraj a ini, taj
a ne nacistike grupe su dej e stvovale u
tesnoj vezi s Kriarima.
Obav a etaja na mrea SAD je isprva mislila da se te operacij ie
odvij i aj
a u pod kodiranim nazivom "Integral". Ubrzo su otkrili da
su partneri Kriara zloglasni fa f isti, koji dej
e stvuju u pod vostvom
ukraj a inskog naciste Stepana Bandere (Stepan Bandera) da bi se
izgradila jo jedna mona, preteno katolika alij i ansa - Antibolj l-
eviki blok nacij i a. Oni su ubrzo poeli da rade za Zapad na ope-
raciji ama slinim kriarskim, koje su se isto katastrofa f lno zav a ra-
vale.66
Mnogo pre nego to su pokrenute ove operacij i e, jugosloven-
ska taj a na policij i a je preduzela mere da se obeshrabri i uniti
Zapadom podupirana emigracij i a. Proi e mnogo godina pre
nego to istinita pria o prodiranj n u komunista i nj n ihovim mani-
pulacij i ama s katolikim nacistima uspe da se izmigolj l i iz strogo
poverlj l ivih dosij i ea.
136
 7 poglavlj
7. le

V tikanski crni orkestar

Va

Prvi jav
a ni nagovetaj a da su jugoslovenski komunisti naprav a ii
dogovor sa Vatikanom dat je 1967. godine, kada je svetenik Kru-
noslav
a Draganovi iznenada nestao iza "gv g ozdene zav a ese". o-
vek koji je poznav a ao svaki detalj l Pacovskih kanala, uklj l uuj
u ui i
ulogu koju su u tome imali dvojica papa, sada se spremao da
sazove konfe f rencij
i u za tampu u komunistikoj Jugoslav a ij
i i.
Mora da je to veoma obradovalo Tita. Draganovi je bio u
srcu obav a etaj a ne mree Vatikana preko tri decenij i e, a nj
n egovi
odnosi sa prethodnim papom Pij i em XII i sa papom na vl v asti,
Pav
avlom VI V bili su veoma bliski. Takoe je saraivao sa zapadnim
obav
a etaja nim slubama u nizu osetlj l ivih operacij i a.
Titu je jo vie ilo u prilog to to je Draganovi bio spreman
da uini neto nezamislivo - da otvoreno obaspe pohvalama ko-
munistiku Jugoslav a ij
i u. Do trenutka kada se svetenik Dragano-
vi susreo sa jugoslovenskim i stranim novinarima 15. novem-
bra 1967. godine, on je ve proveo u rukama jugoslovenskih
v asti vie od dva meseca. "Siva eminencij
vl i a" Vatikana se samou-
vereno obratila okuplj l enim novinarima pre nego to su oni us-
peli da postav a e pitanj
n a i veina izvetaa se slae da je Draga-
novi u potpunosti vl v adao situacij i om.
Draganovievi prij i atelj
l i meu ustaama su bili potpuno ne-
pripremlj l eni za ovakv k u predstav a u. Nj
N egove ranij i e ogorene op-
tube na raun srpske i komunistike dominacij i e nad Hrvat-
skom sasvim su nestale, a zamenile su ih ushiene pohvale
upuene "demokratizacij i i i humanizacij i i ivota" u Titovoj
Jugoslava ij
i i i nj
n enoj posveenosti destalj l inizacij
i i.1 Nekoliko dana
ranij
i e, jugoslovenska tampa je objav a ila Draganovievo pismo
upueno okrunom tuiocu u Saraj a evu, gde je Draganovi iveo
potpuno slobodno. Za Titovu Jugoslav a ij
i u imao je samo rei hva-

137
le jer "nj
n ena nezav a isna unutranj n a i spolj
l na politika predstav avlja-
ju primer i uzor za mnoge narode".2
Na nesumnj n ivo zgraav a anj
n e mnogih lokalnih katolika, Draga-
novi je izj
z av
a io da u komunistikoj Jugoslav a ij
i i cvetaja u verske slo-
bode i da Crkv k a slobodno ispunj n av
a a svoju misij i u. Takoe je nag-
lasio da se u zemlj l u vratio "svojom volj l om i slobodno", i da nj n e-
gov povratak nij i e rezultat "otmice, prevare, zamke ili policij i ske
zav
a ere", kao to je to tvrdila ustaka emigrantska tampa.3
Meutim, Draganoviev blizak poverenik i saradnik na pos-
lovima oko Pacovskih kanala, monsinj n or Milan Simi, odluno
je osporio ove nav a ode. Poetkom 1990. godine on je tvrdio da se
svetenik Draganovi nij i e svojevoljl no vratio u Jugoslav a ij
i u, ve
da je "uhapen od strane Udbe (j ( ugoslovenska taj a na policij i a)".
Prema Simiu, Udba je naprav a ila komplikovan plan da nama-
mi Draganovia da doe na sastanak na jugoslovensko-italij i an-
sku granicu, gde je kidnapovan sredinom septembra 1967. godi-
ne.4
Simi tvrdi da je mamac bio jedan ofi f cir Udbe koji je bio u
dalekoj rodbinskoj vezi sa Draganoviem. Tvrdei da se razo-
arao u komunizam, ponudio je da preko Draganovia potaj a no
obav
a esti Amerikance o delovanj n u Jugoslovenske armij i e protiv
Atlantskog sav a eza (NA N TO). Prema tome, Udba ga je uhapsila na
prevaru.5
Brojne verziji e ovog dogaaj a a su ubrzo poele da se ire u
ustakoj emigracij i i irom sveta. Po jednoj popularnoj verzij i i,
svetenik je u stvari oduvek bio agent Udbe. ak se tvrdilo da je
prilikom bekstva poneo celokupnu arhivu Zav a oda sv. Jeronima i
da je odmah predao Udbi. Drugi su nagaali da se Draganovi
pokorio elj l ama pape Pav avla VI
V , koji ga je zamolio da se vrati u
svoju zemlj l u za dobrobit Crkv k e.6
Draganoviev povratak je fa f scinirao i jugoslovenske info f rma-
tivne medij i ume, ali je poluzvanina pria "iz krugova upuenih"
objav
avljena tek posle skoro dvadeset godina. Saraj a evski list Sviji et
je 1986. godine objav a io u petnaest nastav a aka priu biveg ofi f cira
Udbe i jednog novinara, zasnovanu na zvaninim dokumenti-
ma. Po njn ihovoj verzij i i, u celu stvar je zaista bio umean jedan

138
agent Udbe, ali ne onako kako su to tvrdili Simi i ustaka emi-
graciji a.
lanci u Svij i etu otkrili su da se jedan ofif cir Udbe po imenu
"Zlatko", poetkom 60-ih godina, sprij i atelj
l io sa svetenikom
Draganoviem i da je odrav a ao blisku vezu sa njn im prvo u Rimu,
a zatim, kasnij i e, u Beu i Presbaumu u Austrij i i. Draganovi je iz-
gleda bio svestan kakav a je Zlatkov zadatak, ali je ipak dozvolio
sebi da ga Udba uvue u svoju zamku. Konano je, kraj a em av a -
gusta 1967.godine, nav a odno odluio da se vrati u domovinu.
19. septembra se sastao sa Zlatkom u jednom hotelu blizu
Trsta odakle su zaj a edno otili mercedesom jugoslovenske regis-
tracij
i e. Ubrzo posle toga su preli jugoslovensku granicu, a Dra-
ganovi je prvo odveden u Beograd, a posle nekoliko dana u Sa-
a evo, gde ga je Udba drala krae vreme.7 Jedan vii hrvatski
raj
prelat, kardinal eper, nagovestio je da se radi o prlj l av
a oj igri i da
je Udba podmetnula svog agenta u ui Draganoviev krug.8
U meuvremenu, zapadne obav a etaj
a ne slube su se oaj a ni-
ki trudile da razotkrij i u vatikanski Pacovski kanal, a tu su mnogi
tragovi vodili prav a o do Draganovia. Stari znanci su bili uasnu-
ti zbog mogunosti da je Draganovi zaista sve vreme saraivao
sa komunistima. Reakcij i a jednog biveg ofif cira britanske oba-
vetaj
a ne slube je tipina. Kao to je ve reeno, ovaj a speciji alista
obava etaja ac je ustanovio da je svetenik Draganovi hladna i
nepristupana linost. Posle svega to je o nj n emu naknadno saz-
nao, stekao je uverenj n e da je on sigurno radio za komuniste:
Mislim da je imao sposobnost realnog sagledav a anjn a situaci-
je, ali ni dan-danas nisam siguran da li je zaista bio dvostruki
agent... nemogue je da bi se Draganovi,... siva eminencij i a
balkanskih obavetaj a aca u Vatikanu, posebno za Hrvate...
dobrovolj l no vratio (tamo) i ostao do kraj a a ivota. Ja u to, jedno-
stav
a no, ne veruj u em. Otiao je dobrovolj l no, niji e bio kidnapo-
van... poto ga nisu ubili, to znai da je bio dvostruki agent. Po
mom milj l enj
n u, tu nema mesta za sumnj n u.9
Suoen sa ovim nav a odima, monsinj n or Simi je iskazao kraj a-
n u nevericu:
nj
Tu nema nikakv k e logike, niega. Poznav a ao sam ga, u duu
sam ga znao... bio je to veliki Hrvat koji uopte nij i e mogao da se
139
pomiri sa idej e om Jugoslav a ij
i e. Ceo svoj ivot koji je posvetio borbi
za slobodnu Hrvatsku. Bio je protivnik svake Jugoslav a ij
i e, bez ob-
zira na politiku i reim u nj n oj... Draganovi je bio religiozni anti-
komunista. Recite mi, onda, kako bi on mogao biti jugoslovenski
pij
i un, posebno za raun komunistike Jugoslav a ij
i e?10
Draganovi nikako nij i e bio, kako to tvrdi britanski ofi f cir, hla-
dan i proraunat, ve "veoma naivna osoba" koju je jedan dobar
komunistiki pij i un doveo u zabludu. Prema Simiu, "jedan
ovek loe reputacij i e... ozloglaeni pij i un" zaista se uvukao u
kancelariji u svetenika Draganovia u Zav a odu sv. Jeronima u Ri-
mu. NjN egovo ime je Miroslav a Varo.11
Varoeva karij i era se veoma malo razlikuj u e od Draganovieve.
Obojica potiu iz Saraj a eva. Kada je Draganovi doao u Rim
1943. godine, uskoro i Varo stie za nj n im. I on je, takoe, postao
aktivan u ustakoj emigracij i i. Brzo je uspostav a io bliske odnose
sa Zav
a odom sv. Jeronima, gde je radio za Draganovia kao dak-
tilograf.
f Mnogo je pisao za razne emigrantske novine i, po nav a o-
dima komunista, saraivao je sa brojnim zapadnim obav a etaj
a-
nim organizacij i ama.12
Simi je siguran da je uprav a o Varo namamio Draganovia
da padne u ruke Udbe. Osim toga, uprav a o je on organizovao ge-
rilske akciji e u Jugoslav a ij
i i. Sigurno je bio dvostruki agent jer se,
posle Draganovievog hapenj n a, vratio u Jugoslav a ij
i u i nastav a io
da radi za Udbu. Ako je verzij
13 i a monsinjn ora Simia verodostoj-
na, to bi znailo da je svetenik koji je prokrij i umario hilj l ade na-
cista begunaca i pomogao im da ostanu na slobodi, i kome su na
tom poslu pruali podrku papa Pij i e XII, Montini i mone slu-
be sav
a eznikih obav a etaja nih organizacij i a, prevaren i kidna-po-
van samo zahvalj l uj
u ui svojoj naivnosti.
Britanski ofif cir se, meutim, ne sea ove crte naivnosti u Dra-
ganovievom karakteru.14 U izvesnom smislu nij i e ni vano ko je
ovde u prav a u. Jer i Simi i britanski ofi f cir se slau da su komu-
nisti uspeno prodrli u vatikanski Pacovski kanal. Da li je u pita-
n u Draganovi ili Varo, samo je stvar akademske rasprav
nj a e. U
oba sluaja a, Tito je znao sve o aktivnostima Vatikana i o klj l unoj
ulozi koju je imao papa Pav avle VI
V.

140
 U snimlj l enom intervj v uu Milan Simi je nepokoleblj l ivo tvr-
dio da komunisti nisu izvukli nikakv k e infof rmaciji e od Draga-
novia. "Bio je veliki u svojoj tragedij i i", rekao je ponosno. "Kada
su ga uhvatili i prisilili da d neke izj z av
a e, ak i tada se poneo kao
veliki ovek i zatitio je druge - prihvatio je odgovornost na se-
be... Udba nij i e dola ni do kakv k ih vrednih saznanj n a". Draganovi
je kasnij i e kriom uputio pismo Simiu i poruio mu: "Budi
miran, moje rei nee ugroziti nikoga".15
Narava no, jugoslovenska jav a nost nij i e mogla da sazna da je
Draganovi osoba koja je bila u sreditu naj a znaaja nij
i e operacij ie
koju je Vatikan izveo u ovom veku. Umesto da se ponovi propa-
gandna kampanj n a kakvk a je voena 40-tih godina protiv Vatika-
na, niji edan detalj l o ulozi Crkvk e nij
i e jav
a no obelodanj n en. tampa,
kontrolisana od strane komunista, samo je saoptila da je Dra-
ganovi "veto izbegao da odgovori na neka delikatna pitanj n a".
Sigurno je, meutim, da je Udba zabranila Draganoviu da sa-
opti svetu ono to zna. Umesto toga, nareeno mu je da otro
napada ustaku meunarodnu teroristiku mreu i da, kad god
se za to ukae prilika, hvali Titov reim.16
Treba se setiti da je taj a reim igosao Draganovia kao ratnog
zloinca, organizatora sloene mree za skrivanj n e nacistikih
begunaca i kao mozak koji stoji iza teroristikih akcij i a Kriara.
Pa ipak, kada im je konano pao aka, nisu preduzeli nita da ga
kazne.17 Umesto toga, dozvolj l eno mu je da se zakloni iza amnes-
tij
i e koju je Titova vl v ada proglasila 1962. godine. Oigledno je da
je nainjn en sporazum, jer Draganovi je uverav a ao jugoslovensku
jav
a nost da se "drav a ni organi ponaaj a u korektno, ak humano i
sa uvaav a anjn em prema meni kao oveku i sveteniku, zbog ega
im se iskreno i jav a no zahvalj l uj
u em."18
Kasnij i e mu je taja na policij i a dozvolila da se mirno nastani u
Saraj
a evu, mada ga je brilj l ivo drala na oku. Odmah se vratio ra-
du u okv k iru svoje volj l ene Crkvk e i ostatak ivota je proveo auri-
raj
a ui opti registar Katolike crkv k e u Jugoslav a ij
i i koji je objava io
1939. godine.19 Umro je mirno, juna 1982. godine, i mada je Ud-
ba odmah zaplenila veliku gomilu nj n egovih papira, nij i e usledilo
nikakvk o uverlj l ivo zvanino saoptenj n e o razlozima nj n egovog
prelaska na drugu stranu.
141
 Uprkos izuzetnom propagandnom efe f ktu koji su postigli ko-
munisti, monsinj n or Simi je siguran da Draganovi nij i e podle-
gao uceni kojoj je bio izloen:
"Neeee," rekao je odluno, "Draganovi nij i e bio ovek koji se
moe ucenj n ivati... sasvim sam siguran da nisu mogli da ga uce-
n uj
nj u u... kao i da od njn ega nisu izvukli nita znaaj a no."20
Moda je, naposletku, svetenik Draganovi poslat kui kao
rtveno jagnjn e u okv k iru sloenog dogovora postignutog izmeu
Tita i Vatikana. Koreni nj n egove demisij i e mogu se, verovatno,
pratiti do 1960. godine, kada se odigrao niz procesa u Jugoslav a ij
i i.
Za Draganovia je tada reeno da je on organizator ilegalne mre-
e ustakih svetenika koji rade irom zemlj l e. Izgleda da su se
n egove aktivnosti pranj
nj n a novca nastav a ile nesmanj n enim tem-
pom, jer je nav a odno oprao milione dinara za pruanj n e podrke
subverzivnim akcij i ama te mree svetenika.21
Ubrzo posle ovih senzacionalnih optubi, Draganovi se "uk-
lonio" iz Zav
a oda sv. Jeronima i tako nagovestio znaaj a no pobolj l-
anj
n e odnosa izmeu Vatikana i Jugoslav i e.22 Nj
a ij N egov stari prij i a-
telj
l Vi
V lim Cecelj l a, koji je uspeno vodio austrij i ski ogranak Pa-
covskog kanala, jadikovao je, jer Draganovi "vie nij i e prihva-
en" u viim vatikanskim krugovima. U stvari, od tog trenutka je
on otvoreno odbacivan i poto je "bio u vrhu, platio je glav a om".23
Prema jugoslovenskim izvorima, Draganovi je u stvari uklonj n en
iz Zav
a oda sv. Jeronima i napadnut je od strane monih fr f akcij
i au
krilu Vatikana. Neposredno posle toga je zagonetni ofi f cir Udbe,
Zlatko, stupio u kontakt sa Draganoviem i verovatno zapoeo
postupak nj n egovog "povratka kui".24
Sledeih nekoliko godina dolo je do znaaj a nog pobolj l anj
na
odnosa izmeu Vatikana i komunistike Jugoslav a ij
i e, to je kul-
miniralo nizom razgovora na naj a viem nivou i potpisivanj n em
protokola kojim se odnosi praktino normalizuj u u, juna 1966.
godine.25 etrnaest meseci kasnij i e, svetenik Draganovi je bio
kod kue, hvalio je protokol i osporav a ao "direktno politiko an-
gaovanj n e svetenika" koje je "u prolosti donelo (Crkv k i) tako
mnogo nesree".26
Moda je Krunoslav a Draganovi bio rtva novog duha koji je
zapahnuo Katoliku crkv k u posle smrti pape Pij i a XII, pobolj l anj
na
142
za vreme Jovana XX X III i radikalnih promena sa Drugog vatikan-
skog koncila. Ali, verovatnij i e je da je dogovor izmeu Tita i Va-
tikana obuhvatio i odredbu o nj n egovom povl v aenjn u iza gv
g ozde-
ne zav
a ese i tihoj saradnj n i sa Udbom. Komunistika taj a na policij ia
je ionako ve sve znala, i verovatno je zato Vatikan bio prisilj l en
na poputanj n e. Moda je svetenik Draganovi morao da plati
uprav
a o tu cenu - ak i dobrovolj l no - zbog uasnih greaka koje
je naprav
a io Vatikan uspostav avljaj
a ui Pacovske kanale.
Pomalo je udno da se monsinj n or Simi i poluzvanina Ud-
bina verzij
i a slau u jednoj vanoj taki - Draganovi se ponaao
izuzetno dobro na sasluanj n ima. Prema Svij i etu, bio je izuzetno
lukav
a , potpuno je porazio barem jednog vieg ofi f cira Udbe, a
drugog je doveo skoro do potpunog oaj a anj
n a. Komunisti su priz-
nali da je Draganovi veto izbegav a ao njn ihove zamke kada je ve-
rovao da ne znaj a u odgovor na postav avljena pitanj n a. Ali, kada je
bio siguran da su o neemu dobro obav a eteni, po tim pitanj n ima
je rado saraivao.27
Meutim, nedav a no su se pojav a ili novi dokazi da je on, u suti-
ni, dosta priznao Udbi. 1990. godine je iz jednog istonoev-
ropskog komunistikog izvora prokrij i umaren i autorima dos-
tav
avljen primerak jednog Draganovievog iskaza koji mnogo ot-
kriva. Po prvi put se priznanj n e svetenika Draganovia dato Udbi
nalo u rukama nekoga na Zapadu. Dokument nosi datum 26.
septembar 1967. godine i nesumnj n ivo je prvi jasan iskaz dat od
strane ovog svetenika posle nj n egovog zagonetnog povratka. U
n emu se detalj
nj l no opisuju e kako je Vatikan uspostav a io Pacovski
kanal preko Zav a oda sv. Jeronima i bliske veze papine Komisij i e za
izbeglice sa Crvenim krstom i obav a etaj
a nim slubama Italij ie i
Zapadnih zemalj l a.28
Draganovi je takoe otkrio mnoge detalj l e o ulozi koju je Va-
tikan odigrao u spaav a anj
n u Pava elievog ratnog plena i u radu ile-
galne teroristike organizacij i e Kriari. Moda je Udba ve znala
veinu ovih injn enica preko Varoa ili iz drugih izvora. Veliki deo
je mogao da otkrij i e samo lino Draganovi. ak je i Svij i et priz-
nao da su njn egove info f rmacij i e pomogle Udbi da sklopi sliku o
lav
a irintu ustakog emigrantskog podzemlj l a i nj
n egovih veza sa
zapadnim obav a etaj a nim slubama. Udba je dve sedmice nepre-
143
kidno sasluav a ala Draganovia uprav a o o ovim pitanj n ima, otkri-
vaj
a ui sve o ustakoj dij i aspori i traei inj n enice koje dopu-
n av
nj a aj
a u ve postojeu obimnu dokumentacij i u.29
Meutim, ak ni posle Draganovieve smrti, komunisti nisu
objav
a ili celu priu. Iako je bilo oigledno da je Svij i et objav
a io
svoje lanke 1986. godine na osnovu izvetaj a a o istrazi nad
Draganoviem, ne pominj n u se kljl una pitanj n a izloena u ovom
prvom dokumentu. U sutini, Draganovievo priznanj n e je prui-
lo komunistima jedinstven uvid u taj a ne vatikanskog Pacovskog
kanala. Bile su to taj a ne koje je Tito odluio da veoma palj l ivo
pothrani, tako da nikada kasnij i e nisu obelodanj n ene, ak ni u
Jugoslava ij
i i. Tu spada sledee:
- opis bliskih veza koje je odrav a ao sa vatikanskim Drav a nim
sekretariji atom
- detaljl an opis krij i umarskog sistema Zav a oda sv. Jeronima,
uklj
l uuj
u ui imena svetenika na klj l unim poloaj a ima i fo
f rmalne
odnose koje su odrav a ali sa papinom Komisij i om za humanitar-
ni rad
- imena sav a eznikih ofi f cira sa kojima je blisko saraivao
- imena demohriana sa kojima je uspostav a io kontakt u Mi-
nistarstvu unutranj n ih poslova Italij ie
- kompletan opis nj n egove uloge u koordinacij i i vatikanskih
Pacovskih kanala za pripadnike naroda iz centralne i istone Ev-
rope
- detalj l an opis taja nih misij i a koje je preduzeo za raun Va-
tikana
- opis nj n egove uloge u spaav a anjn u i krij
i umarenj n u ustakog
ukradenog blaga
- detaljl i pranj
n a ustakog novca u vaj a carskoj
- opis vodeih linosti, komandne strukture i naina rada Kri-
ara.30
Verzij
i a koju je Udba lukav a o podmetnula Svij i etu zanemaruj ue
sve ove aspekte. Dodue, dozvolili su da im se omakne jedan
veoma zanimlj l iv podatak: svetenik Draganovi je takoe radio
za efaf bezbednosti Zapadne Nemake, Raj a nharda Gelena (Re-
inhard Gehlen), biveg generala nacistike obav a etaj
a ne slube
na istonom fr f ontu.31
144
 Izgleda da je Draganovi prodro u sve glav
a ne zapadne slube
bezbednosti. Meutim, ako je Milan Simi u prav a u, i ako je Mi-
roslav
a Varo, a ne Krunoslav
a Draganovi Udbin ubaeni pij i un u
Zav
a odu sv. Jeronima, onda su komunisti znali sve detalj l e Pa-
covskih kanala jo pre Draganovievog povratka kui. Vatikan je,
verovatno, odav a no shvatio da je to tako, jer se pokazalo da su
Sovj
v eti prodrli u emigrantske nacistike grupe mnogo pre nego
to je papa odluio da se nj
n ima poslui. Kao i Draganovi, i nj n i-
hov agent je prodro u veinu zapadnih obav a etaj
a nih slubi, kao
i u jo neke osim zapadnih...

145
 8. poglavlj
le

Diplomatske obmane

Vatikan nij i e bio usamlj l en u pruanj n u zatite nacistikim

beguncima posle rata. I nij i e samo Vatikan staj a ao iza transfo f rma-
cij
i e bivih nacista u "borce za slobodu". Okonanj n e istraivanj na
tekih ratnih zloina dolo je kao rezultat zvaninih diplomat-
skih odluka donetih od strane nekoliko zapadnih sila.
ak i pre kraj a a rata pronela se vest meu fa f istikim snagama
u Evropi da treba beati prema britanskoj okupacionoj zoni u
Austriji i kako bi se izbeglo zaroblj l av
a anj
n e od strane komunista i
sav
a eznika. Neki od begunaca, posebno oni iz Ukraj a ine, verova-
tno su se plaili da se predaj a u bilo kome. Jedan broj pripadnika
Galiciji ske SS divizij i e general andruka bio je na loem glasu
zbog surovosti u toku jezivih policij i skih egzekucij i a u Ukraj a ini.
Neki su, pak, uestvovali u krvav a om guenj n u Varava skog ustan-
ka, dok su se drugi moda borili protiv zapadnih sav a eznika na
Monte Kasinu. Drugi su opet bili umeani u masakriranj n e fr
f an-
cuskih partizana.
Pod andrukom su jedinice imale malo prilike da poine rat-
ne zloine. Izgleda da je veina zverstav a a bila poinj n ena pre
1943. godine, dok je ukraj a inska jedinica bila samo skup pomo-
nih policij i skih batalj l ona i pre nego to je fo f rmalno potpala pod
SS.1
Iako se jo uvek vode ustre rasprav a e o ulozi koju je imala
galicij
i ska SS divizij i a, jedno je sigurno: u prolee 1945. godine
pripadnici ove jedinice su poli na zapad. Prva ukraj a inska divizi-
ja, poslednj n a velika uzdanica biskupa Buka, predala se maj aa
1945. godine britanskoj armij i i u Klagenfuf rtu u Austrij i i.2

Dolazak andrukove jedinice u kojoj je devedeset procenata

vojnika pripadalo katolicima unij i atima niji e bio sasvim neoeki-

146
van za Britance. Prema izj z av
a ama Ukraj a inaca, Britanci su pokaza-
li veliko interesovanj n e za nj n ih:
...uspostav avljeni su kontakti sa britanskim snagama... cela
jedinica je 8. maj a a uspela da pree granicu i da se pridrui bri-
tanskim snagama u Klagenfu f rtu. ...Jedinici nij i e oduzeto naoru-
anj
n e; naprotiv, izdato im je jo oruj a i naloeno im je da preu
u Italij
i u. Jedinica je krenula 28. maj a a i zaustava ila se u Riminij i u.3
Galicij i ski esesovci su kasnij i e sami podrobno priali da su oni
jedina vojna sila Osovine koja je preivela zav a retak rata netak-
nuta, pod oruj em i sa svojim ofi f cirima. Britanci nisu smestili
Ukraja ince u logor za ratne zaroblj l enike ve u Logor 374 za "Iz-
dvojeni neprij i ateljl ski personal" u Riminij i u, to je Ukraja incima
pokazalo da uivaj a u poseban status.4 Meutim, jedna jedinica
ove divizij i e bila je odseena i pala je u ruke Amerikancima, koji
su pokazali mnogo manj n e gostolj l ubivosti.
Predsednikov lini predstav a nik kod pape primio je 5. jula
1945. godine, diplomatsku notu od Drav a nog sekretariji ata Vati-
kana:
Nekoliko hilj l ada Ukraj a inaca nalazi se u Nemakoj u strahu
da e moda biti poslati u Galicij i u. U njn ihovo ime Sveta Stolica
je zamolj l ena da preko svojih slubi omogui da se ovim jadnim
izbeglicama dozvoli da uskoro napuste Nemaku i nau utoite
u Belgij i i, Holandij i i ili bilo kojoj drugoj zemlj l i, samo da ne budu
primorani da se vrate na teritorij i u pod ruskom dominacij i om.5
Problem je, meutim, bio u tome to su te "jadne izbeglice"
bile jo uvek u nemakim unifo f rmama kada su zaroblj l ene. Ame-
rika armij i a je smatrala da nema mesta za tu vrstu humora kada
su ovi zaroblj l enici u pitanj n u. Otkriveno je da jedan od galicij i skih
ofi
f cira ima istetoviran karakteristini znak SS-a ispod pazuha i
oznaku krvne grupe u sluaj a u ranjn ava anj
n a u borbi. Amerikanci su
brzo uredili sve za nj n egovu ekstradicij i u Sovj
v etima. Jednostav a no
nisu mogli da dozvole da jedna SS jedinica pree u prij i atelj
l sku
katoliku drav a u, kako je to zahtevao Vatikan, ve su nastav a ili da
trae "izbeglice" sa SS tetovaom.6
Vest o ovome je verovatno izazvala nespokojstvo jer je preko
2.000 pripadnika galicij i ske SS divizij i e prolo SS-ovu obuku. Ve-
liki broj andrukovih ofi f cira imao je inkriminisanu tetovau.7
147
Bilo je kraja nj
n e vreme da se Vatikan neposredno angauj u e za ka-
toliku ukraj a insku armij i u.
Nekoliko sedmica kasnij i e, 11. av a gusta 1945. godine, Drav a ni
sekretarij i at Vatikana uruio je diplomatsku notu Amerikancima
"u ime duhovne i verske brige za raselj l ena lica koja pripadaj au
rutenskom katolikom obredu u Nemakoj... bez obzira da li se
nalaze u koncentracionim logorima ili izvan nj n ih".8
Vatikan je posebno zahtevao da se nj n egovom nedav a no nai-
menovanom apostolskom poslaniku "dozvoli obilazak... kon-
centracionih logora u Nemakoj u kojima se nalaze rutenski
katolici". Svakako nij i e bilo sluaj a no to to je ovek koji je odab-
ran za papskog emisara bio niko drugi do "nj n egova preuzvie-
nost monsinj n or Buko". Vatikan je ponovo imenovao ovog sve-
tenika-fa f istu za svog emisara katolicima koji su saraivali sa
nacistima. Takoe je traena dozvola da mu "svetenici koje e
nai meu raselj l enim Rutenima" prue pomo. Ovo se oigled-
no odnosilo na unij i atske kapelane poput Ivana Grinioha koji su
sluili u galicij i skoj SS divizij i i.9
Vatikan je uputio prvi u kasnij i em nizu zahteva za amnestij i om
koji su usledili iz Istone kongregacij i e. Vatikanski advokati su
oigledno radili prekovremeno i nali su nain kako da spasu ga-
licij
i ske esesovce i da ne dozvole da padnu Sovj v etima u ruke:
... te Ukraj a ince ... koji se vode kao ratni zaroblj l enici... ne
treba smatrati dezerterima iz Crvene armij i e, jer oni su 1939. go-
dine bili itelj l i Polj
l ske, a ne Rusij i e. Iz istog razloga se ne moe
zahtevati da se na osnovu sporazuma na Jalti staranj n e o njn ima
poveri sovj v etskim vl v astima jer taj a sporazum predvia repatrij i aci-
ju samo za one ruske graane koji su napustili sovj v etske teritori-
je posle 1927. godine ili za one pojedince koji su bili pripadnici
Crvene armij i e.10
Britanski Forin ofi f s je shvatio ovaj a izuzetno lukav a argument.
Galiciji ski esesovci ne mogu da se izrue Sovj v etima, jer su neka-
da bili Polj l aci. S druge strane, ne mogu se izruiti Polj l skoj jer je
Galiciji a sada deo Sovj v etskog Sav a eza. Bila je to "kv k aka 22" u vati-
kanskom izdanj n u, tako da je, po nj n oj, trebalo jednostav a no oslo-
boditi sve ratne zloince iz Galicij i e i poveriti ih dobronamer-
nom biskupu Buku. Ali Amerikanci nisu hteli da odstupe.11
148
Prema sporazumu sa Jalte, ti nacisti moraj a u da se izrue Sovj v e-
tima.
Sedam dana kasnij i e pritisak se malo poveao tako to je ne-
kadanj n i Bukov pretpostavlj l eni, biskup Bohaevski iz Pit-
sburga, poslao 25. av a gusta pismo generalu Dordu Maralu,
efu
f taba u Ministarstvu rata. Insistirao je da se svim Uk-
raj
a incima u amerikoj zoni da azil, da im Crveni krst prui po-
mo i da im se prizna pravo na organizovanj n e sopstvenih
"dobrotvornih komiteta":
Ovi Ukraj a inci koji se vode kao Rusi ili Polj l aci ive u smrtnom
strahu da e biti izrueni sovj v etskoj Rusij i i ili Polj
l skoj. Izvetaja i iz
poluzvaninih i privatnih izvora otkrivaj a u da se ire prie o tome
kako sovj v etske vlv asti nemilosrdno, uasno, varvarski proganj n aj
a u,
hapse i ubij i aj
a u Ukraja ince, posebno intelektualce, svetenike itd,
zbog njn ihovih verskih, socij i alnih i politikih uverenj n a, to znai
da Ukraj a inci imaj a u razloga za strah i uznemirenost.12
Nema sumnj n e da je veina ukraj a inskih izbeglica u Nemakoj
imala razloga za strah. Stalj l in je ak i sa ratnim zaroblj l enicima i
l udima koji su poslati na prinudni rad postupao kao sa nacis-
lj
tikim kolaboracionistima. Mnogi koji su se vratili masovno su
pobiji eni, a ostali su otpremlj l eni u Sibir. Meu galicij i skim ese-
sovcima bilo je mnogo onih koji su sluili u pokretnim odredima
smrti u mestima kao to je Babi Jar, gde je za tri dana ubij i eno
vie od 100.000 Jevrej e a. Te ubice su zaista imale razloga za strah
i uznemirenost.13
Ministarstvo rata je uputilo pismo biskupa Bohaevskog Stej et
departmentu koji je nekoliko meseci kasnij i e poslao biskupu po-
vran odgovor u kome se jednostav a no kae da se "situacij i a onih
koji su preostali razmatra s dunom panj n om kako bi se izbegle
nepotrebne tekoe".14 Tokom cele jeseni 1945. godine ameri-
ka armij i a je nastav
a ila da skuplj l a begunce iz Ukraj a ine i da ih vraa
u Sovjv etski Sava ez. Kao to se kasnij i e pokazalo, oni su bili meu
poslednj n ima koji su izrueni, jer je sve bilo spremno da nacisti
dobiji u lep boini poklon.
Vatikan je 30. novembra 1945. godine uputio fo f rmalnu diplo-
matsku notu "u ime 2.000 ukraj a inskih izbeglica koje se nalaze u
tutgartu... Ove izbeglice smatraj a u da bi posle repatrij i acij
i e sko-
149
ro sasvim sigurno bili izloeni deportacij i i, fi
f zikim i duhovnim
torturama, pa ak i smrti strelj l anj
n em... Imaj a ui u vidu uverav a a-
n a koja su nedav
nj a no pruena maarskim izbeglicama da nee
doiveti repatrij i acij
i u protiv svoje volj l e, veruju e se da ima mesta
za nadu da se ni sa Ukraj a incima nee postupiti drugaij i e".15 I
opet su Amerikanci utivo odbili Vatikan. Lj L udi o kojima je ovde
re bili su osumnj n ieni za saradnj n u sa nacistima.16
Dve sedmice kasnij i e Vatikan se ponovo oglasio novom diplo-
matskom notom sa oznakom HITNO. Biskup Buko se obratio
direktno papi Pij i u XII. Vatikan je tvrdio da Amerikanci, uprkos
svim uverav a anjn ima, i dalj l e prebacuj u u ukraj a inske zaroblj l enike
Sovjv etima u tutgart. Citiran je Bukov apel upuen papi Pij i u XII
i Amerikancima kojim se trai privremeno obustav avljanj
n e izrue-
n a da bi se zaroblj
nj l enici, kako pie biskup Buko, "pripremili za
hriansku smrt". Buko je takoe nav a eo da su u "Logoru za ra-
selj
l ena lica u Hanaj a u neke izbeglice izvrile samoubistvo, radij ie
nego da budu izruene".17
Bukova propagandna kampanj n a je bila efi f kasna. Pet sedmi-
ca kasnij i e, 23. januara 1946. godine, Stej e t department je izdao
"novu direktivu" kojom su promenj n ena prav a ila u korist Ukra-
jinaca. Od toga trenutka mogli su da budu nasilno izrueni samo
oni Ukraj a inci koji su posle 1939. bili graani Sovj v etskog Sav a eza.
Ovim je izuzeta veina "polj l skih" Ukraja inaca iz Galicij i e. Osim to-
ga, Steje t department e izruiti samo one "nepolj l ske" Ukraj a ince
koji su zaroblj l eni u nemakim unifo f rmama ili za koje postoje
"valjl ani dokazi" da su svojom volj l om pruali pomo i podrku
nacistima.18
Nisu samo Amerikanci trpeli katoliki pritisak. Kanadska vl v a-
da je nevolj l no dozvolila veleasnom Kuniru (Kushnir), koji je
toboe doao u dobrotvornu misij i u, da poseti zaroblj l ene Ukra-
jince u zapadnoj okupacionoj zoni Nemake. Ubrzo posle toga
je veleasni Kunir kao "predsednik Odbora" jedne politike
grupe odluno protestovao protiv politike nasilne repatrij i acij
ie
Ukraj a inaca i time zadao neoekivani, podmukli udarac vatikan-
skom Forin ofi f su.19
Vatikan je ve postigao znaaj a an kompromis za Ukraj a ince, ali
je iao dalj l e i intervenisao i za pripadnike Vl V asovl vljeve armij i e.20
150
Amerikanci su, naime, odluili da sve Ruse tretiraj a u u skladu sa
prav
a ilima koja su vaila za Ukraj a ince, to je znailo da e biti iz-
rueni. Ali tu su nainili greku zbog koje e Zapad kasnij i e gorko
zaaliti, jer ih je skupo kotala tokom hladnog rata. Vl V asovlvljeva
armij i a u velikoj meri nij i e bila okaljl ana ratnim zloinima, to se
nikako ne moe rei za galicij i ske esesovce, od kojih su neki poi-
nili zapanj n uj
u ua zverstva.
Jedan od naj a traginij i ih dogaaj a a posleratne epohe zbio se
kada su amerika i britanska vl v ada skupile desetine hilj l ada sit-
nih saradnika okupatora, ratnih zaroblj l enika i nevinih politikih
izbeglica i nasilno ih predale sigurnoj smrti ili zaroblj l enitvu.
Jedno kratko vreme je Zapad bio Stalj l inov sauesnik u nj n egovim
posleratnim masakrima.21 Ono to celoj stvari daj a e ironian
prizvuk je da su protesti Vatikana pomogli samo zloincima da
izbegnu kaznu. Zato su Ukraj a inci poverovali da su privilegovani
tienici Zapada i poeli su da trae amerike vize.22
Promena u amerikoj politici nij i e prola nezapaeno. Ukra-
jinsko-amerika liga je 25. juna 1946. godine napisala u svom
pismu Stej e t departmentu:
Odluno protestuj u emo protiv planova da se u nau zemlj lu
dovedu lj l udi koji su saraivali sa nemakim fa f istima u terorisa-
n u ukraj
nj a inskog, polj l skog i jevreje skog stanovnitva zapadne Uk-
raj
a ine (ranij i e dela Polj l ske), ili koji su bili vojnici u SS divizij ii
"Halychyna" (Galicij i a) i borili se protiv amerike i britanske
armij i e u Italiji i, ili lj
l udi koji su pripadali naoruanim bandama i
pomagali nemakim fa f istima u terorisanj n u i proganjn anj
n u naro-
da u sav a eznikim zemlj l ama. Oni su pomagali Nemcima u logo-
rima smrti gde su unitav a ali ne samo Ukraj a ince, Polj
l ake i Jevrej
e e,
ve i graane Britanij i e, Francuske i Sjedinj n enih Drav a a.23
Stej
e t department je uzvratio da sav a eznike vojne vl v asti strogo
proverav a aj
a u zaroblj l enike "u potrazi za ratnim zloincima, kv k is-
linzima i kolaboracionistima... sa cilj l em da se takv k e osobe elimi-
niu iz Centara za raselj l ena lica".24 Amerika vl v ada jo uvek je
gaj
a ila iluziji e da nij i edan saradnik nacista nee izbei kaznu. Bri-
tanci nisu vie imali takv k e iluzij
i e.
Mada zvui neverovatno, galicij i ski esesovci su se pune dve
godine izleav a ali na suncu u britanskom logoru u Riminij i u. On-
151
da je Britancima iznenada sinula idej e a da bi mogli barem da
izvre proveru tih lj l udi, pre nego to predaj a u logor italiji anskoj
v adi septembra 1947. godine. Tako su januara 1947. godine u
vl
Rimini stigli brigadni general Ficroj Meklin (Fitzroy Maclean) i
n egov pomonik da provere da li u logoru ima nepoelj
nj l nih
osoba.25
Provera je bila povrna. Ispitano je samo 200 od 8.272 lj l udi.
Ekipa je koristila logorae za prevoenj n e u toku provere, nij ie
obav
avljeno unakrsno ispitivanj n e, sve u svemu, od Ukraj a inaca se
samo trailo da sami ispriaj a u gde su bili u toku Drugog svetskog
rata. Ekipa brigadnog generala Meklina je vedro priznala da su
"sami Ukraj a inci ispriali celokupnu kratku istorij i u divizij
i e, a mi
sami nismo raspolagali nikakv k im infof rmaciji ama na osnovu ko-
jih bismo proverav a ali nj
n ihove iskaze".26
Ukraja inski ofi
f ciri su namerno izneli pogrean redosled borbi
koje su vodili i tvrdili su da je nj n ihova jedinica Prva ukraj a inska
divizij
i a Vermahta koja je imala relativno dobru reputacij i u. Kon-
trolna ekipa je primetila: "Neki od istinskih zloinaca... ako ih
ovde uopte ima, moda se skrivaj a u u ovim naizgled bezopas-
nim jedinicama, ali taj a rizik moramo da prihvatimo".27 Britanska
istraga je, naime, kasnila ve mesecima. "Ako elimo da ovaj a
posao zav a rimo, moramo, a po mom milj l enj
n u i moemo, da
pretpostav a imo da su ti lj l udi zaista onakv k i kakv
k i tvrde da su, i da
su radili ono to kau da su radili" napisao je Meklin.28
Brigadni general Meklin se suoio sa jednim malim proble-
mom kada su neki zaroblj l enici poeli da priaja u o svom rangu u
galicij
i skom SS-u. Ali takv k a priznanj n a nisu mnogo uznemirila bri-
tanske kontrolore. Zaroblj l enici su se sigurno zbunili i malo po-
greili. "Ne vidim nita sumnj n ivo u tome to neki od zaroblj l enika
ne znaja u tano u kojoj jedinici su bili... meutim, izgleda da su
neki proli esesovsku obuku".29 Britanci su se radij i e drali izmi-
l enog pokria da se radi o jedinici Vermahta, ak i kada su bili
lj
suoeni sa suprotnim dokazima koje su dav a ali sami zaroblj l enici.
Kontrolorima je ve bilo neto malo tee kada su zaroblj l eni-
ci, uprkos diskretnim opomenama, uporno tvrdili da je "veina
dobrovolj l no pristupila nemakim oruanim snagama i borila se
protiv naih sav a eznika". Kako bi ih ovakav a iskaz svrstao u one
152
koji podleu izruivanj n u Sovj v etima, kontrolori su pretpostav a ili
da zatvorenici nisu mislili da kau da su bili "dobrovolj l ci" u pra-
vom smislu te rei.30
Niji edan zaroblj l enik nij
i e bio toliko glup da prizna ratne zloi-
ne, tako da nij i e otkriven ni jedan ratni zloinac. Uprkos primed-
bi svog pomonika da bi temelj l na provera svake osobe u tom
logoru zahtevala vie meseci, Meklin je u fe f bruaru obav a estio Fo-
rin ofi
f s da e nj
n egova istraga u Riminij i u biti okonana ve sredi-
nom marta.31
Bila je to "dobra vest" za Forin ofi f s, koji se nadao da e izbei
nepriji atnosti koje prirodno prate svaku temelj l itu istragu.32 Vest
da su mnogi priznali da su dobrovolj l no sluili pod Treim raj a-
hom bila je veoma neprij i atna. Britanci su se ponadali da bi
problem nestao ako bi jednostav a no nestali i ti zaroblj l enici koji
samo stvaraj a u probleme i utivo su primetili: "Verovatno e se ta
gomila kv k islinga smanj n iti zahvalj l uj
u ui manj n ku uvara koji bi
n ihovo bekstvo".33 Ali za to nij
spreili nj i e trebalo da brinu.
U leto 1945. godine je jedna sovj v etska ekipa dola u kratku
posetu Ukraj a incima i identifi f kovala "malu grupu fa f ista" na vo-
deim poloaj a ima. Jedanaestorica su "na zahtev sovj v etske misij ie
uklonj
n eni, ali su im kasnij i e britanske vl v asti dozvolile povratak".34
To je jedan od retkih primera kada su nacistiki begunci sami
hteli da se vrate u "zaroblj l eniki logor". Tako je izgledala inter-
nacij
i a pod Britancima u Italij i i. Logor u Riminij i u je bio ozlogla-
en meu amerikim kontraobav a etaj a cima zbog lakoe s kojom
su zaroblj l enici dolazili i odlazili iz nj n ega po svojoj volj l i.35
Ukraj a inci su uivali pod britanskim staratelj l stvom i nisu imali
nameru da ga napuste. Brigadni general Meklin, koji je gaj a io is-
krene simpatij i e prema ovim momcima,36 pitao je Forin ofi f s kako
da zatiti Ukraj a ince i da sprei da oni padnu u ruke Sovj v etima u
trenutku kada italij i anska vlv ada bude preuzela logor. Bez obzira
na sva objanj n enjn a, Ukraj
a inci su ipak bili zaroblj l eni u nemakim
unifo
f rmama i ve su priznali da su se dobrovolj l no priji av
a ili da se
bore za naciste. "U takv k im okolnostima izgleda da je jedino mo-
gue reenj n e da ih sklonimo iz Italij i e pre ratifif kaciji e Sporazuma
i prebacimo u britansku zonu gde bi mogli da budu dalj l e ispiti-
vani, ako to bude neophodno", pisao je Maklin.37
153
 Forin ofif s se podelio oko ovog predloga. Mala veina se zala-
gala da se cela galicij i ska SS diviziji a dovede u Britanij i u i tu zadr-
i dok se stvari ne ree.38 Neke birokrate su se tome ustro uspro-
tivile tvrdei da je taja plan samo mlak izgovor da se zaobiu oba-
veze preuzete na Jalti.39 Drugi su govorili da treba pomoi onima
koji su se borili na strani Britanaca, a ne i onima koji su se borili
za Nemce.40 Britanci su u to vreme saoseali sa svakim ko je za
sebe tvrdio da je antikomunista. Zato je, bez obzira na nemilo-
srdnu istinu o galicij i skoj jedinici, ipak odlueno da Ukraj a ince
pod britanskim staratelj l stvom treba prebaciti na sigurno tle, u
Britaniji u.41
Meutim, ostao je u rukama Amerikanaca jo veliki broj ukra-
jinskih kolaboracionista. Tada je pokuaj a da se galicij i ski esesov-
ci predstav a e kao "borci za slobodu" poprimio meunarodne
razmere. Februara 1947. godine je Ukraj a inski komitet Kanade
veleasnog Kunira ponovo zadao jedan podmukli udarac, ovog
puta Drav a nom sekretaru SAD, tvrdnj n om da je "izruivanj n e tih
momaka u ruke Sovj v etima isto to i potpisivanj n e smrtne presude
bez suenj n a. Obraamo se vama i vaoj vl v adi da interveniete u
ime prav a de". 42

Maj
a a meseca je kardinal Spelman (Spellman) iz Nj N uju orka pos-
tao osoba kojoj se upuuj u u preklinjn anj
n a. On je primio peticij iu
koju je potpisalo 5.000 Ukraj a inaca iz Salcburga, u amerikoj oku-
pacionoj zoni Austrij i e, i odmah je uputio Nacionalnoj katolikoj
konfef renciji i za humanitarne aktivnosti, organizacij i i ne malog
politikog znaaj a a, koja je, opet, predala peticij i u daljl e, Stej
e t de-
partmentu.43
Ta peticiji a je oznaila veliku prekretnicu u propagandnoj tak-
tici ukraja inskih emigranata. Po prvi put su preli u ofa f nzivu i
poeli da tvrde da Sovj v eti lano optuuju u mnoge Ukraj a ince za
ratne zloine samo zato to su ovi podrav a ali Banderin ilegalni
antikomunistiki pokret koji jo uvek vodi rat iza gv g ozdene zav a e-
se:
Iz novinskih izvetaj a a agenciji a Asoij
i eted pres i Dana-Roj-
ter od 12. maj a a 1947. godine, saznali smo da su... SSSR, Polj l ska i
ehoslovaka potpisale Ugovor o sav a ezu protiv partizanske gru-
pe, takozvane Ukraj a inske ustanike armij i e (UPA
P ) ... svakodnev-
154
no u tampi nalazimo sve vie izvetaj a a o tekim borbama na
granicama pomenutih zemalj l a uz upotrebu tekog naoruanj n a,
artilj
l erij
i e, vazduhoplovstva i padobranskih jedinica... Sve ovo se
deav
a a na drugu godinj n icu prestanka svih vojnih aktivnosti u
Evropi... Zvanina tampa pomenutih zemalj l a nalazi samo
jedan naziv za ove jedinice - banditi. Mi znamo, vaa preuzvi-
enosti, da su u redovima tih takozvanih bandita i mnogi sve-
tenici... mi znamo da su vam poznate mnoge strane inj n enice o
proganj n anj
n u grkokatolike crkv k e na teritorij i i zapadne Ukraj a ine.
Celom svetu je poznato da je sedam naih biskupa baeno u zat-
vor gde su ili umrli ili su mueni u naj a stranij i im okolnostima.44
Do leta 1947. godine britanska vl v ada je privela kraj a u svoje
napore da zatiti ukraj a inske "borce za slobodu". Taj a potez nij ie
izmakao panj n i svetske tampe:
"Galiciji ska diviziji a" u Britanij i i ... Depea iz Rima komentari-
e izj
z av
a u g. Hektora Maknila (Hector McNeil), britanskog drav a -
nog ministra, o Hitlerovoj takozvanoj Galicij i skoj diviziji i, ij
i ih je
8.000 pripadnika dovedeno u Britanij i u iz Italiji e. G. Maknil tvrdi
da je sovj v etska komisij i a uzela uee u proverav a anj
n u ovih 8.000
l udi iz zapadne Ukraj
lj a ine i da meu nj n ima nisu otkriveni ratni
zloinci.
Ova izjz av
a a izazvala je veliko iznenaenj n e u novinarskim kru-
govima u Rimu jer je Galicij i ska divizij i a spadala u fo f rmacij i e SS-
a i bila ozloglaena zbog svoje surovosti. Nikakv k i sovj
v etski pred-
stav
a nici nisu uestvovali u proveri tih 8.000 lj l udi jer su britanske
vojne vlv asti uvek dav a ale negativan odgovor kad god su im se
sovj
v etski predstav a nici obraali u vezi sa tim predmetom. Izj z av
a a
g. Maknila ima jasnu nameru da obmane jav a no mnj n enj
n e. 45

Forin ofi f s je blago ukoren od strane Feliksa Verta (Felix Wi W rth)

iz Asociji acij
i e stranih novinara u Britanij i i, koja je oigledno shva-
tila da je zbog urbe da se Ukraj a inci to pre evakuiu obav avljena
veoma povrna kontrola tih lj l udi:
Bilo bi interesantno ustanoviti palj l ivom istragom da li bi se
neki od tih lj l udi mogli svrstati u ratne zloince... U celini se malo
zna o uasnoj ulozi koju su Ukraj a inci, kao verne i aktivne sluge
Nemaca, imali u pokolj l u Jevreje a u Lav a ovu i drugim gradovima
tog dela sveta, kao i u fa f brikama smrti irom istone Evrope.
155
 Ozloglaena ukraj a inska SS diviziji a Galizien i druge ukraj a inske
fformacij i e nose punu odgovornost za veinu monstruoznih
zloina koji su se tamo odigrali.
Bez obzira na na spor sa Rusima, sav a est civilizacij i e nam
sigurno ne bi mogla dozvoliti da te lj l ude proglasimo za nevine
politike izbeglice sve dok sa sigurnou ne ustanovimo da oni
nisu odgovorni za zloine koji neosveeni vapij i u do neba.46
Da li je Maknil doveo britanski parlament u zabludu? Zar nij ie
obavavljena efi f kasna provera? etrdeset godina kasnij i e, 1988. go-
dine, Britanski svepartij i ski parlamentarni komitet utvrdio je da
galiciji ski esesovci nisu proli ak ni kroz minimalnu proveru
koja je obav a ezna pri normalnom uselj l av
a anj
n u u Britanij i u, a ka-
moli rigoroznu proveru obeanu 1947. godine.47 U to vreme su
data zvanina uverav a anj
n a da e se obav a iti dalj
l e iscrpne provere i
objanjn eno je da su Ukraj a inci dovedeni u Britanij i u samo zato
"da bi se onemoguilo beanj n e onih koji imaj a u sumnj n iv ratni
dosij
i e".48
V lij
Vi i am Vi
V lkinson (Wi
W lliam WiW lkinson) iz Forin ofi f sa uporno je
tvrdio da "nij i e verovatno da e se meu nj n ima nai neki ratni
zloinac".49 Moda je znao da ih niko i ne trai. U svojim mno-
gobrojnim memorandumima Vi V lkinson je insistirao da su Uk-
raj
a inci ve proli kontrolu brigadira Meklina u Riminij i u.50 Na
nesreu, i Meklin i Vi V lkinson su se oslanj n ali na izj z av
a e samih
zaroblj l enika. Pokrie u vidu prie "nikad u SS-u" brzo su opo-
vrgli sami Ukraj a inci.
Do 1947. godine je u Britanij i u dolo tako mnogo Ukraj a inaca
da su poeli da dre svoje skupove. Februara 1947. godine je
odrana etvrta konvencij i a Ukraj
a inske unij i e u Vestminsterskoj
katedrali. Osim kardinala Grifi f na (Griffffin) prisustvovao je i sve-
tenik Josefa f t Jan (Josephat Jean) kao predstav a nik katolika unij i a-
ta. Prema izvetaj a ima sa konvencij i e, "Uniji a oekuj u e veliki porast
broja lanova u bliskoj budunosti kada lj l udi iz SS divizij ie
Galiz
i ien, koji su do sada bili ratni zaroblj l enici, postanu slobod-
ni radnici".51
Ovim je raspreno pokrie u vidu prie da su oni samo bili
deo Vermahta. Osim toga, Ukraj a inci su ovim odali taj a nu da se
Forin ofi f s sprema da tiho oslobodi ratne zaroblj l enike i da im da
156
status graana. Vapaj a koji je posle ovoga odj d eknuo u tampi
morao je da dovede do potene istrage. Umesto toga, Vi V lkinson
je napisao intimnu poruku Dragom Garelonu, voi Ukraj a inske
uniji e i potpisao se kao "Vi V li". Izgrdio je svog prij i atelj
l a zbog
objavavljivanjn a neugodne istine:
Siguran sam da e se sloiti sa mnom da je sasvim nepo-
elj
l no da se jav a no daj a u takvk e izj
z av
a e koje mogu da izazovu utisak
da se esesovcima dozvolj l av
a a da se nastane u Uj U edinj n enom
Kraljl evstvu, jer se budua sudbina tih lj l udi jo uvek razmatra.
Bio bih ti zahvalan ako bi se ovo pitanj n e ubudue tretiralo s dis-
kreciji om.52
Umesto da dri jezik za zubima, Garelon je poslao Vi V lij
i u me-
morandum u kome se iznosi priznanj n e koje jo vie zaprepa-
uj
u e: svako je morao da "potpie molbu u kojoj izj z av
avljuj
u e da se
dobrovolj l no priji avlj
l uj
u e da slui u Galicij i skoj diviziji i".53 Ovo Ga-
relonovo priznanj n e je bilo u suprotnosti s Meklinovom izj z av
a om
da su ti lj l udi bili regrutovani protiv svoje volj l e. Osim toga je
znailo da se oni mogu legalno smatrati izbeglicama.54
Poto je tako sam onemoguio svojim lj l udima da uivaj a u sta-
tus raselj l enih lica, Garelon je ustvrdio da nj n ihovo dobrovolj l no
sluenjn e Raj i e vano.55 Na kraj
a hu nij a u kraj
a eva, niji e to prvi put da
Britanci kre propise ove vrste:
Jugosloveni koji su sainj n av
a ali slinu jedinicu od 12.000 lj l udi
prebaeni su u britansku zonu u isto vreme kada su Ukraj a inci
prebaeni u UK, pre godinu dana. Svi su osloboeni u britanskoj
zoni i stekli status raselj l enih lica.56
Izgleda da je "Dragi Garelon" dovodio Forin ofi f s u neugodnu
situaciji u. Ukraj a inci su oigledno znali previe o tome kako
Britanci tite druge bive fa f iste i mogli su da izazovu jo vei
jav
a ni skandal. Meutim, Forin ofi f s je odbio Garelonov poziv da
"jav
a no pohvali Ukraj a insku ustaniku armij i u".57 Potaja no pripre-
manj n e plana o naselj l av
a anjn u ukraj a inskih esesovaca u nekoj dru-
goj zemlj l i je ubrzano.
Maja a 1948. godine Vi V lkinson je zatraio od britanskog Kabi-
neta da prenebregne odredbe Sporazuma sa Jalte koje se odno-
se na nasilnu repatrij i acij
i u Sovjv eta to bi "bilo dobro jer bi se
time naa politika prema sovj v etskim nacionalistima usaglasila
157
sa politikom koju imamo prema Jugoslovenima i drugima".58
Hladni rat se razbuktav a ao i svaki neprij i atelj
l britanskog neprij i a-
teljl a sada je postaj a ao priji atelj
l . Bez obzira to je moda bilo poh-
valno to to je vl v ada odbila da izrui lj l ude kako ne bi bili masov-
no pogublj l eni, niji e za pohvalu inj n enica da britanska vl v ada nij ie
ni pokuala da se pozabav a i dosadnim problemom eventualnog
prisustva ratnih zloinaca na nj n enoj sopstvenoj teritorij i i. ak i
poto je sovj v etski ambasador podneo spisak 124 ofi f cira galiciji ske
SS divizij i e, za kojima je raspisana poternica kao za ratnim zlo-
incima, Vi V lkinson je napisao: "Mislim da u ovom trenutku nij ie
potrebna temelj l na provera".59 Umesto toga, predloio je da se
Forin ofi f s osloni na rezultate prethodne, nezadovolj l av
a aja ue
Meklinove provere.60
Na nesreu, Ministarstvo unutranj n ih poslova se nij i e dalo
tako lako prevariti. Ono se obratilo amerikoj obav a etaj
a noj slu-
bi u Nemakoj. Amerikanci su ve pre toga uhapsili jednog ove-
ka sa karakteristinom esesovskom tetovaom. I jo gore od to-
ga, ameriki cenzori su imali kopij i e pisama koja je uhapeni raz-
menj n ivao sa prij i ateljl ima, esesovcima iz Galicij i e, koji se nalaze u
Britanij i i. Ministarstvu unutranj
61 n ih poslova se ovo uopte nij ie
dopalo:
Verovatno bi ih dovelo u neprij i atnu situacij i u da toj 124-orici
ofif cira daj a u graanska prav a a, a da se kasnij i e otkriji e da se radi o
ratnim zloincima u naj a gorem smislu te rei, ili da imaj a u dosij ie
kao esesovci.62
Ministarstvo unutranj n ih poslova je predloilo "da se svi ti
l udi vrate u Nemaku milom ili silom", to je uasnulo Forin
lj
ofif s.63 Ta sugestij i a je spremno zapostav avljena u oekivanj n u pred-
stojeih razgovora sa kanadskom vl v adom o prihvatanj n u ovih lj l u-
di kao doselj l enika,64 uprkos sumnj n ama britanskog Ministarstva
unutranj n ih poslova da bi "neki od tih lj l udi mogli da budu ratni
zloinci". Oigledno je postojala ogromna razlika izmeu pre-
65

bacivanj n a esesovaca u Kanadu i dav a anjn a britanskog drav avljan-

stva takv k im lj l udima.
Samo je privilegovana manj n ina u Forin ofi f su shvatala da su
galicij i ski esesovci na strani Britanaca. Dobar deo ukraj a inske ma-
rionetske vl v ade ve je bio regrutovan u Taj a nu obav a etaja nu slu-
158
bu.66 To nij i e bilo nespojivo s nj n ihovim nadzorima. Voa ukra-
jinskih nacionalista Stefa f n Bandera je jo pre rata radio za ovu
slubu. Posle poraza nacista 1945. godine, zabludeli sin je pono-
vo primlj l en u njn eno okrilj
l e.
Bandera nij i e bio usamlj l en u tome. Manj n e od godinu dana
kasniji e, general Pav a el andruk, poslednj n i komandant galicij i skih
esesovaca, naao se na spisku rukovodeih lj l udi organizacij ie
Prometej e , koju su pre rata vodili Britanci, zatim su je preuzeli
nacisti i naposletku povratila britanska sluba SIS.67 Britanci
nisu eleli kontrolu samo nad ukraj a inskim snagama otpora, ve
su hteli da udrue sve "borce za slobodu" i da osnuj u u masovni
"Antibolj l eviki blok nacij i a" (A
( BN). U poetku je ABN okuplj l ao
samo fa f iste iz OUN i nj n ihove severne susede, beloruske nacis-
te.68
Bila je to arena druina. Jaroslav a Stetsko je postao predsed-
nik, Mikolaj a Abramik potpredsednik, a Stanislav a Stankj k evi je
bio sekretar.69 Stetsko se zakleo na veitu vernost Fireru usred
pokolja Jevreja koji su poinili lanovi OUN u Lavovu.70
Abramik je za vreme rata bio nacistiki ministar za obav a etaja nu
delatnost u marionetskoj vl v adi Belorusiji e. Stankj
71 k evi je bio ta-
kav
a zloinac da je Stetsko u poreenj n u sa nj
n im izgledao kao dob-
riina. Opis nj n egovih gnusnih zverstav a a unet je u zapisnik Kon-
gresa SAD.72
N egovo ime je nedugo zatim ponovo pomenuto u jav
Nj a nosti
kada je sovj v etski delegat ustao u Uj U edinj
n enim nacij i ama i optuio
Ameriku da krij i e Stankj
k evia, Banderu i druge "kv k islinge i izdaja-
nike" u sava eznikim okupacionim zonama Zapadne Nemake.73
Stej
e t department je porekao te optube, ali je Kontraobav a etaja ni
korpus Armij i e SAD pokrenuo istragu u Nemakoj. Stankj k evi je
uhapen, ali je ubrzo puten na slobodu, poto je objasnio
Amerikancima o emu je re. Naime, britanska obav a etaja na
sluba je mudro smestila tab ABN-a u ameriku okupacionu
zonu, zaja edno sa Banderom i ostalim vodeim nacistima pome-
nutim u Uj U edinj n enim nacij i ama.
CIC je bio ogoren zbog britanskog postupka. CIC je prethod-
no ponudio Banderine usluge Amerikancima, ali su ovi tu ponu-
du odbili.74 Jedno je pomagati Britancima taj a no, a sasvim drugo
159
biti jav
a no optuen zbog regrutovanj n a ozloglaenih ratnih zloi-
naca. Umesto da svoje agente-naciste dre u svojoj okupacionoj
zoni, Britanci su ih cinino posadili u Minhen i tako izloili
Amerikance eventualnim napadima u sluaj a u da stvar izae na
videlo. Amerikanci su u samoodbrani promenili oznaku na
Banderinom dosij i eu sa strogog poverljl ivo na poverlj l ivo kao uvod
u kasnij i e obelodanj n e istine.75 Ministarstvo rata je zatrailo
n ivanj
dozvolu od Stej e t departmenta da izda saoptenj n e za tampu da
Amerika ne titi ratne zloince i da e odmah uhapsiti Banderu
ako ga nae u svojoj okupacionoj zoni u Nemakoj.76 Taj a pred-
log je odmah odbacio Dek D. Nil (Jack D. Neal), ef Odelj l enj
n a za
odnose sa inostranstvom u Stej e t departmentu. Ovo odelj l enj
n e se
bav
a ilo obava etaj
a nim vezama sa Britancima. Nil je izj z av
a io da "sa-
vetuj
u e da se ne objav avljuj
u e nikakvk o saoptenjn e za tampu o tom
predmetu" jer se u tom saoptenj n u "nagovetav a a spremnost za
hapenj n e" Bandere, ako bi ovaj a bio otkriven. Kasnij
77 i e je drugi
ef pij
i una u Steje t departmentu priznao prav a i razlog zato je bri-
tanska zatita ukraj a inskih nacista skrivana od oij i u jav
a nosti. I
sami Amerikanci su pokuav a ali da sa nj
n ima sklope posao iza lea
Britancima. Od 1946. godine je vostvo ukraj a inskih nacista bilo
neprekidno onemoguav a ano da u punoj meri sarauj u e sa
predstava nicima amerike obav a etaj
a ne slube u Nemakoj pr-
venstveno zbog cene koju je za punu saradnj n u zahtevao Stefa f n
Bandera u smislu politikog priznav a anj
n a i dav
a anjn a takv
k ih garan-
cij
i a nj
n egovoj grupi kakv k e ni jedan Amerikanac u Nemakoj nij ie
mogao da im prui... Amerike vl v asti su prvi put obratile panj nu
na ovu mogunost kada su Rusi zatraili ekstradicij i u Bandere i
mnogih drugih ukraj a inskih nacionalista, kao ratnih zloinaca.
Na sreu, pokuaj a otkrivanj n a ovih Ukraj a inaca antisovj v eta one-
moguilo je nekoliko dalekovidih Amerikanaca koji su upozorili
traena lica da se sakrij i u.78
U izvetaja u se zaklj l uuj
u e da, iako ti Ukraj
a inci ne rade za Ame-
rikance, "ne bi ilo posebno u prilog Sjedinj n enim Drav a ama da
takv
k u grupu odbace". Shodno tome, Stej e t department je priznao
da "ameriki zvaninici u Nemakoj nikada nisu ozbilj l no poku-
ali da razbij i u tu grupu". Amerikanci su tiho oslobodili svoje
79

zarobljl ene galicij i ske esesovce i posmatrali kako se zadovolj l no

160
vraaja u u britansku zonu ili se polako utapaj a u u izbegliku po-
pulacij i u u njn ihovoj zoni. irom Nemake su ukraj a inski esesovci
poeli da primaj a u sledovanj n a u hrani kao "rtve nacistike opre-
sij
i e".80
Optube u Uj U edinj n enim nacij i ama su brzo zaborav avljene. Ali
Simon Vi V zental nij i e mogao da zaborav a i oveka koji je bio orga-
nizator nacista u Galicij i i, SS Brigigadef efhrer ra
r Dr Ota Gustav a a
Vehtera:
Vi
V deo sam ga poetkom 1942. godine u getu u Lav a ovu. Lino
je komandovao tog 15. av a gusta 1942. godine kada je odvojeno
4.000 starij i ih lj
l udi i odvedeno na elezniku stanicu. Meu nj n i-
ma je bila i moja maj a ka. 81

V zental oigledno nij

Vi i e znao za vezu izmeu Vatikana i bri-
tanske obav a etaj a ne slube. Mislio je da je
Vehter pobegao posle rata uz pomo organizacij i e ODESA i
naao utoite u verskom zav a odu u Rimu kod slovakih svete-
nika koji nisu znali nj n egov identitet... Vehter se 1949. godine oz-
bilj
l no razboleo i oekivalo se da e uskoro umreti. Otkrio je lj l u-
dima u Rimu svoj identitet i zatraio svetenika. Priestio ga je
biskup Hudal.82
V zental je ispriao kraj
Vi a ove prie u jednom intervj v uu. Za-
padnonemaki tuioci su pozvali Hudala da se pojav a i kao sve-
dok na procesu koji se ticao galicij i ske SS divizij i e. Hudal je pod
zakletvom priznao da je Vehter osoba koja je ivela u Vatikanu
preruena u "svetenika Ota Raj a nharta". Hudalu je oigledno bi-
lo neprij i atno, ali, rekao je, nij i e on taj a koji odluuj u e o politici
Vatikana.83
Meutim, Vi V zental je u svojim memoarima napisao da je "je-
dan austrij i ski aristokrata, koji mi je povremeno pomagao, za-
molio biskupa Hudala da mu omogui uvid u Vehterov dosij i e.
Biskup je odbio".84 Pretpostav avlja se da Vatikan jo uvek uva
arhivske podatke o galicij i skoj SS jedinici. Ali Vi V zental niji e znao
da su Ukraj a inci imali mnogo monij i e zatitnike od biskupa Hu-
dala. Sam papa je uestvovao u pregovorima o pruanj n u utoita
ukraja inskim esesovcima. Pred kraj a rata je
... general Pav avlo andruk, voa Ukraj a inskog oslobodilakog
komiteta koji je fo f rmiran pod pokrovitelj l stvom nacista, stupio u
161
kontakt sa nadbiskupom Ivanom Bukom, visokim prelatom u
Rimu, koji je bio specij i alista Svete Stolice za Ukraj a inu... andruk
se nadao da bi nadbiskup Buko mogao da prenese lino papi
generalovu molbu za milost u ime nj n egovih lj l udi.
Nadbiskup Ivan (Buko) je brzo odgovorio na moje pismo i
obav
a estio me da je ve posetio divizij i u, priseao se kasnij i e an-
druk. U posebnoj audij i encij i i (u toku noi) nadbiskup je molio
N egovu svetost papu Pij
Nj i a XII da posreduj u e ... rezultat posredo-
vanj
n a Nj
N egove svetosti je bio taj a da su vojnici iz divizij i e tretirani
kao obini zatvorenici, a bolj l evikim agentima je bilo zabranj n e-
no da ih obilaze. ... Do prolea 1946. godine andruk je uz
pomo nadbiskupa Buka i Ukraj a inskog komiteta za pruanj ne
pomoi iz Velike Britanij i e uredio sa britanskom vl v adom da ukra-
jinski SS veterani smeteni u Riminij i u dobiji u emigrantski status
slobodnih doselj l enika i da im britanska vl v ada pomogne da se
nastane u Kanadi, Australij i i i drugim zemlj l ama Komonvelta.85
U jednom dokumentu s kog je skinuta oznaka poverlj l ivo
amerika obav a etaja na sluba je nav a ela spisak istaknutih voa
Intermarij i uma. Kao to je ve reeno, ukraj a inski delegat je bio
uprava o biskup Buko, spasilac galicij i skih esesovaca, agent bri-
tanskog SIS-a.86
Buko nij i e bio jedini prelat koji je sluio dva gospodara. In-
termariji um je bio pun svetenika, monaha i brae redovnika uk-
l uuj
lj u ui jezuite, benediktince i fr f anj
n evce. Imali su tamparsku
mainu za izradu fa f lsifi
f kovanih isprav a a, upravavljali su mreom
samostana koji su sluili kao sklonita, prali su prlj l av
a i novac i,
to je moda naj a vanij i e, organizovali su vrlo efi f kasne propagan-
dne kampanj n e koje su ile u prilog britanskim interesima. Od
Kriara do OUN, od Baltika do Crnog mora, katoliki svetenici
poput Draganovia i Buka vodili su pij i unsku mreu.
Forin ofif s je imao mnogo neugodnosti zato to se trudio da
Vatikanska mrea ostane neotkrivena. S jedne strane je vl v ada
N egovog velianstva dala veoma plemenitu (kasnij
Nj i e se pokaza-
lo i veoma nezgodnu) izj z av
a u u vezi sa obav a ezom Britanij i e da ot-
kriva nacistike ratne zloince. S druge strane je, pak, bio Va-
tikan sa naja veom obav a etaj a nom mreom u istonoj Evropi koja
bi znatno pomogla Britanij i i da tamo uspostav a i svoju interesnu
162
sfe
f ru ili da barem oivi veze sa desetinama nacionalistikih or-
ganizacij i a koje su posle poraza nacista uprav a o od Vatikana pot-
raile spas. Plemeniti ideali su brzo ustuknuli pred mogunou
regrutovanj n a istonoevropskih nacista.
Ukraja inski nacisti su bili poslednj n a vea grupa koja je kriom
prebaena direktno preko britanske teritorij i e. Uz pomo bisku-
pa Buka, andruk se dogovorio o evakuacij i i galicij
i skih esesova-
ca u Kanadu i Australij i u. Britancima se oduio na taj a nain to je
preuzeo vostvo nad grupom Prometej e . Grupa je, da bi sve ima-
lo demokratski prizvuk, promenila ime u "Liga atlantske povelj le
Prometej e ". Ali je, bez obzira na ime, to ostala ona ista parav a an
grupa koju je kontrolisao ef SIS-a ser Stj t uart Menzis, grupa koja
je prila SS-u, a zatim se vratila Britancima. Propagandna mo
Prometej e a je do 1946. godine bila ve skoro sasvim spremna za
borbu protiv komunista.87
Direktno krij i umarenj n e veeg broja nacista postalo je rizino
za Britanij i u. Ne samo to se Parlament zainteresovao za prav a u
prirodu galicij i ske SS jedinice ve je i obav a etaja na sluba SAD
poela da uvia da je Prometej e slabo maskirani britanski poku-
aj
a ponovnog naoruav a anj
n a ukraja inskih nacista pod maskom
Poljl ske armij i e generala Andersa u Italij i i.88
Osim toga, ta maska je bila pomalo preterana. Andersove
snage su primile begunce iz beloruske SS divizij i e Belarus i Uk-
raj
a ince, tako da su nj n ihovi logori bili prepuni. Vatikan je bio veli-
koduan, ali u nj n egovim samostanima nij i e bilo dovolj l no pros-
tora za nove regrute. Kako je predstojalo povl v aenjn e sav
a eznika iz
Italij
i e, neto se moralo uiniti sa preostalim nacistima do tog
dana 1947. godine, kada e Italij i ani moda morati da ih izrue
kao ratne zloince.
Pribliav
a anj n e dana kada e Italij i ani ponovo preuzeti kontrolu
nad svojom teritorij i om uticalo je da vie britanskih diplomata
meka srca zauzme odlunij i i stav
a . ak su i Pav a elieve ustae ose-
tile blagotvorni efe f kat ukraja inskog talasa. Jo u maj a u 1947. godi-
ne Forin ofi f s je prebacivao Vatikanu zbog pruanj n a zatite usta-
ama:
Bilo bi mi drago ako biste ukazali Drav a nom sekretarij i atu
(Vatikana) da su one osobe koje su aktivno radile za Pav a elievu
163
ustaku vl v adu podrav a ale i odobrav a ale jedan reim koji se izru-
givao principima humanosti i pratao svireposti kakv k e nisu za-
beleene ni u jednom periodu lj l udske istorij i e.89
Ve u novembru, Forin ofi f s je sasvim promenio svoj stav a .
Umesto da kritikuj u e Vatikan, diskretno je traio pomo da se
ustae kriom prebace izvan Italij i e:
Vl
V ada Nj
N egovog velianstva se obratila Vatikanu molbom da
pomogne pri prebacivanj n u sivih u Junu Ameriku bez obzira na
to to jugoslovenska vl v ada trai njn ihovo izruenj n e.90
Iako je upotreblj l ena ifr
f ovana re, nema sumnj n e da su
begunci u stvari nacisti za kojima se traga. Re "sivi" koristili su
zapadni Sav a eznici da oznae saradnike nacista. Re "crni" je
oznaav a ala ratne zloince za koje postoji zahtev za ekstradicij i u.
"Beli" su bili rtve nacistike opresij i e - Jevrej
e i, ljl udi odvedeni na
prinudni rad, logorai itd. "Beli" nisu morali da putuj u u kriom
jer im je Meunarodna organizacij i a za pomo izbeglicama da-
vala isprav a e i sredstva za legalno nastanj n ivanjn e. Samo je "crni-
ma" i "sivima" bila potrebna pomo Vatikana da bi napustili
zemlj l u. Oni su bili ilegalni doselj l enici.
Da bi pomogli Vatikanu, Britanci su promenili prav a ila i oko
4.000 "crnih" svrstali u "sive", to je veoma razgnevilo brigadira
Meklina koji je za vreme rata bio u Jugoslav a iji i. I dok su mu Uk-
raj
a inci bili simpatini, prema hrvatskim ustaama je gaj a io fa
f na-
tinu mrnj n u. Bio je veoma rigorozan kada je kontrolisao jugo-
slovenske naciste. Ovog puta se nij i e oslanj
n ao na izmilj l ene prie
samih zaroblj l enika. Znao je, i to iz prve ruke, ta su radili Pav a e-
lievi sledbenici.
Budui da je Meklin bio na elu Kontrolne komisij i e, nj
n egova
tvrdoglav a ost je mogla da pokv k ari plan izvl v aenj n a nacista iz Ita-
lij
i e. A jo gore je bilo to to je Meklin poeo da uvia da nj n egovi
pretpostav avljeni doturaj a u strogo poverlj l ive izvetaj a e o radu komi-
sij
i e sveteniku Draganoviu, koji onda upozorav a a ustae da se
sklone pre hapenj n a. Dobri brigadir je postao preterano sum-
n iav
nj a . Reenj
n e je bilo jednostav a no: Meklinu treba doskoiti na
taj
a nain to e za celu stvar biti zaduen neko sa veim ovl v ae-
n ima od nj
nj n ega. Za to je uvek bilo na raspolaganj n u dosta prij i a-
teljl ski nastrojenih Amerikanaca, spremnih da pomognu.
164
 Juna 1942. godine amerika i britanska vl v ada izdale su strogo
poverlj l ivi dokument poznat pod oznakom FAN 757. U nj n emu su
se sloile da ubudue kontrolu nad nacistima vri Zaj a edniki
istrani komitet. Italij i a je, na kraja u kraj
a eva, zaja edniki problem
sav
a eznika, pa prema tome niko ne bi mogao da prigovori zbog
uea Amerikanaca u postupku kontrole. Sve je delovalo tako
nevino.
A u stvarnosti, koju ilustruj u u telegrami Stej e t departmenta, sve
je bilo cinina igra kojom se prikrivalo da Vatikan kriom preba-
cuj
u e takozvane "sive" naciste u Argentinu, pre nego to dou
pod udar kontrole. Sredinom 1947. godine oni Amerikanci koji
su u ovo bili umeani koristili su vojne kanale za svoje strogo
poverlj l ive poruke, kako bi se izbeglo da se otkrij i e ovaj
a sporazum
izmeu Britanij i e i Vatikana. Politiki sav a etnik SAD u Leghornu u
Italij
i i je 7. juna 1947. godine obav a estio Stej
e t department:
Razgovarao sam o dokumentu FAN 757 sa britanskim kole-
gom. Podrazumeva se da e kontrolori dati Vatikanu imena i
podatke onih osoba koje su neprihvatlj l ive za kontrolu. Izgleda
mogue da se kao rezultat ovog aranmana desi da u Argentinu
prebacimo veliki broj osoba (koje bi se na kontroli pokazale kao
crne ili sive). Da bi se izbegli mogui nesporazumi i zbrka,
veruj
u em da bi trebalo jasno utvrditi da li se moraj a u kontrolisati
svi neprihvatlj l ivi... ili samo oni koje Argentinci odbij i u da prime...
ova druga alternativa bi znatno smanj n ila obim posla... i reila bi
problem naina tretiranj n a sivih.91
Stej
e t department SAD nij i e mogao da prihvati da se ratni
zloinci svrstani u kategorij i u "crnih" alj l u preko vatikanskog
Pacovskog kanala:
Takvk a akcij i a moe da se preduzme samo za bele i sive, s tim
to je za sive bolj l e da se to obav a i pre fo
f rmalnog svrstav a anj
n a, kako
bi im se olakao odlazak.92
Celokupna prepiska FAN 757 (polovina smetena u Londonu,
ostatak u Vaingtonu) razotkriva diplomatij i u kao sauesnika
Vatikana u spaav a anj
n u nacista. Kontrola je bila jedna velika fa f r-
sa. Nacisti su urno poverav a ani Vatikanu pre nego to bi i "fo f r-
malno bili proglaeni za naciste". Iako Vatikan ponekad nij ie
znao prav a u istinu o ratnoj prolosti putnika, dosij i ei pokazuj
u u da
165
su zvaninici Vatikana svesno pomagali zapadu da prokrij i uma-
ri poznate nacistike kolaboracioniste.
Poslednj n i nacisti su poli na dugako putovanj n e u slobodu iz
Rima. Otili su iz Italij i e pre povlv aenjn a sav
a eznika. Tako je izbeg-
nuta izuzetno neugodna situacij i a. Poveao se broj "boraca za
slobodu" protiv komunizma. Diplomate u Londonu, Vaingtonu
i Vatikanu obav a ile su svoj posao izuzetno dobro. Svi oni snose
svoj deo krivice za ono to je usledilo u toku hladnog rata.
Do povl v aenj
n a sav
a eznika iz Italij i e Britanci su ve dobro od-
makli u poslu udruivanj n a svih parav a an grupa koje su za vreme
rata kontrolisali nacisti. Intermarij i um, Prometej e , Abramikova
f akcij
fr i a i Banderin OUN su se uj u edinile u Antibolj l eviki blok
nacij i a.93 Nj
N ihovi lanovi su se raselili po celom svetu i nastanili u
priji atelj
l skim zapadnim zemlj l ama. Zapad nikada nee saznati ko
su bili prav a i nacisti u tim grupama, a ko dvostruki agenti. Do
1947. godine je u Intermarij i umu otkriveno nekoliko komunista,
to su Amerikanci saznali od Ferenca Vaj a te, koji je bio veza Vi
V-
lij
i ama Gauena u nacistikoj Maarskoj.94

166
 Zakljuak
Mi ne tvrdimo da je ova pria o vatikanskim Pacovskim kana-
lima kompletna. Analiza arhivskih dosij i ea lii na pokuaja da se
na drvo sa kojeg je snana oluj u a otrgla listove ti listovi vrate na
one grane s kojih su otrgnuti.
Niji e nam bila namera da damo sliku jednog stabla, ve da
iscrtamo obrise ostataka jedne ume. Tamo gde je istorij i a isko-
renila delove ume i naprav a ila provalij
i e meu narodima, neka-
da taj
a ni dosij
i ei iz raznih delova sveta ukazuj u u kojim putem je
protutnjn ala kataklizma koja je te provaliji e stvorila. Trag upropa-
enih poduhvata i prikrivenog razaranj n a neumolj l ivo nas vodi
ka Rimu. U srcu kataklizme je bio Vatikan.

Austrija
Austriji ski dosij
i ei sa kojih je skinut embargo potvruj u u da je
posleratna austrij i ska vl
v ada podrava ala planove Vatikana za oiv-
l av
lja anjn e Intermarij i uma. Po jednom izvoru, austrij i ska veza za In-
termarij i um bio je Kurt Valdhaj a m. Ako je to istina, onda bi se
1

mnogo tota razj z asnilo. Valdhaj a m kae da nij i e bio umean u

ratne zloine prilikom krvav a og masakra na Kozari 1942. godine,
ve da je u to vreme bio daleko odatle i da je radio u nemakoj
intendantskoj slubi u zapadnom delu Jugoslav a ij
i e. Prikupljl anj
ne
hrane teko moe da se svrsta u zloin, ali pokazuj u e da je Vald-
haja m imao priliku da se tada upozna sa svetenikom Dragano-
viem, kome je bila poverena nasilna rekv k izicij
i a za potrebe usta-
a u zapadnoj Bosni, u vreme ofa f nzive na Kozari.2 Valdhaj a m je
ostava io dobar utisak na Pav a elia, koji ga je odlikovao srebrnom
medalj l om sa vencem od hrastovog lia za zasluge uinj n ene u to
vreme, na tom podruj u.
Valdhaj a mov nekadanj n i pretpostavavljeni je kasniji e potvrdio da
je trebalo da obav a etaja ne slube Sav a eznikih zemalj l a onemo-
gue Valdhaj a ma da se zaposli u austrij i skom Ministarstvu inos-
tranih poslova.3 Zet Alena Dalsa je 1945. godine dao austrij i skoj
v adi sasvim iskrivl
vl vljeni izvetaj
a o Valdhaj a mu u kome se ne pomi-
n e nj
nj n egova prolost u vojsci.4

167
 Namerno ili sluaj a no, Valdhaj a m je oznaen kao osoba podob-
na za austrij i ski diplomatski kor u vreme kada je nj n egova vlv ada
stalno zatvarala oi pred ustakom teroristikom mreom na
n enom tlu i ak je dozvolj
nj l av
a ala pripadnicima te mree da otvo-
reno regrutuj u u svoje pristalice u logorima za raselj l ena lica. I sam
Draganovi je kasnij i e postao drav avljanin Austrij
i e pre svog pov-
ratka u Jugoslav a ij
i u.
Komunistike zemlj l e su utale o Valdhaja movoj prolosti i da-
le su mu glasove koji su mu bili neophodni da bi pobedio svog
protivkv andidata i da bi postao Generalni sekretar UN. Zapadno-
nemaka tampa je kritiki razmotrila Valdhaj a mov dosij i e u UN i
sada se pita za koga je on u stvari radio. Treba meutim prime-
titi da jugoslovenske glasine o Valdhaj a movom taj a nom nacisti-
kom dosij i eu nisu nikada bile proverene.
Prema amerikim obav a etaj
a nim dosiji eima, neko iz austrij i-
skog ministarstva inostranih poslova pomagao je vatikanske taj a-
ne operacij i e posle rata. Identitet te osobe e se saznati samo ako
austriji ska vl
v ada bude sprovela nezav a isnu istragu i prouila one
dosiji ee koji su jo uvek pod embargom.

Sjedinjene Amerike Dr
S r ave
A et vatikanskih Pacovskih kanala jo uvek proganj
Av n a ame-
rike politiare. U oekivanj n u sigurne pobede svog kandidata na
amerikim izborima 1948. godine, Alen Dals je rekao svom pri-
jatelj
l u Frenku Vaj a sneru da nastav
a i da prebacuj u e naciste preko
Pacovskog kanala. Vei deo posla oko pripreme lanih isprav a a za
pridolice bio je ve u toku kada je stigla vest da je Truman po-
novo izabran. Dalsa je ta vest sigurno uzdrmala. To je znailo da
e morati da eka jo etiri godine da stane na elo organizacij ie
CIA. Vaja sner je svakako bio prestrav avljen, jer je bio svestan da je
vatikanski Pacovski kanal nj n egovom zaslugom postao ilegalni
kanal za doselj l av
a anj
n a u Ameriku, pod ifr
f ovanim nazivom ope-
racij
i a "Crveni kamen".
Prvi nacistiki agenti Intermarij i uma stigli su u Ameriku 1949.
godine, posle dugog putovanj n a. Doekao ih je "Karmel Ofi f (Car-
mel Off ffie), slubenik OPC-a, kome je posao u Stej e t departmentu

168
bio pokrie za pij i unsku aktivnost. On je bio zaduen da se brine
o smetaj a u i ishrani brojnih emigranata prispelih u okv k iru ope-
raciji e 'Crveni kamen'".5 Ofi f je pre toga bio unapreen i postav a -
l en za Vaj
lj a snerovog pomonika za "poslove sa emigrantima".
Uspeo je da zaposli neke naciste kao spikere u Radio-Slobodi i
Glasu Amerike.
Ofi
fiju su bila poznata prav a ila igre. Jo raniji e je pomogao Va-
tikanu da lanovi "verske misij i e" (Hudal i Draganovi) dobij iu
putne isprav a e za posetu zaroblj l enikim logorima.
Kada je Alen Dals 1953. godine konano postao prvi ovek
agencij i e CIA, on i Vaj a sner su bili ili previe glupi da vide istinu.
Po reima jednog biveg obav a etaja ca, "zav
a rni udarac" je zadat
kada je Vaj a sner preuzeo niz obav a etaj
a nih mrea i ukljl uio ih u
CIA.6 Po jednoj proceni, oko 10.000 nacistikih ratnih zloinaca
je ulo u Sjedinj n ene Amerike Drav a e posle Drugog svetskog ra-
ta. 7

Narava no, uvek je postojao mali broj upuenih u prlj l av

a u taj
a nu
o nacistima. Dok je Nikson bio na vl v asti, Stej
e t department je
taj
a no obav a estio australij i sku vl
v adu da se u Americi zatvaraj a u oi
pred ustaama, jer su korisni za pridobij i anj
n e glasova etnikih
grupa "na sav a eznim, drav a nim i gradskim izborima".8
Niksonov Stej e t department je preduzeo samo jednu stvar ka-
da su u pitanj n u nacisti: diskretno je upozorio nekoliko amerikih
politiara da ne prisustvuj u u nikakvk im hrvatskim proslav a ama na
dan 10. aprila, jer to je prilika kada ustae slav a e dan osnivanjna
Pava elieve marionetske drav a e pod Hitlerovim pokriem. Ovo
upozorenj n e izgleda nij i e nalo svoj put do guvernera Ronalda
Regana. On je 10. april proglasio Danom hrvatske nezav a isnosti u
Kalifof rniji i, a kasniji e se, sad ve kao Predsednik, slikao ispred
Bele kue sa istaknutim bivim fa f istima i ratnim zloincima iz
ABN-a. Iako je Jaroslav a Stetsko doiveo osudu od strane Stej et
departmenta i agencij i e CIA, ipak su ga Regan i voe nekoliko
drugih zemalj l a Zapada primali kao uvaenog gosta.
Teko je poverovati da Dord Bu ne zna ba nita o hrvat-
skim teroristima, jer su uprav a o oni oteli jedan ameriki putniki
a ion dok je on bio na elu agencij
av i e CIA. I pored toga Predsednik
Bu prav a i iste "greke" kao Regan: nj n egov tab za predizbornu
169
kampanj n u je odtampao kalendar u kome je 10. april oznaen
kao Dan hrvatske nezav a isnosti. Osim toga, osobama za koje se
zna da su fa
f isti dozvoljl eno je da sprovode program "prikuplj l a-
n a etnikih glasova" u toku izborne kampanj
nj n e 1988. godine.
Mnoge politiare, uklj l uuj
u ui i Ronalda Regana, sa Pacov-
skim kanalima povezuj u u veoma neugodne veze. U Arhivu SAD
postoji fi
f lmski urnal iz 1950. godine koji prikazuj u e Regana kako
naivno skuplj l a novac za jednu od Dalsovih grupa koja je sluila
za pranj
n e novca namenj n enog "borcima za slobodu". Reganov ef
obav
a etaj
a ne slube Vi
V lij
i am Kej e si (Wi
W lliam Casey) bio je na elu
jedne takv
k e grupe, Meunarodnog komiteta za osloboenj n e, ko-
ja je pomagala beguncima da ree probleme u novoj sredini.
Moda Oliver Nort (Oliver North) nij i e morao da smilj
l a nain za
pranj
n e novca u afe f ri sa fif nansiranjn em "kontraa" u Nikaragv g i.
Moda je samo oponaao nain koji su jo ranij i e primenili Keje si
i Regan.
Pacovski kanali su, po svemu sudei, i danas prisutni u
Americi.

Nemaka
Meu nacistikim naunim dostignuima koja izazivaj a u mo-
ralne nedoumice su i nervni gasovi sarin, tabun i soman. NA N TO
je kasnij
i e ove otrovne gasove nazvao G-serij i om, a toliko su efi f-
kasni da i Sovjv eti i Zapad jo uvek koriste istu fo
f rmulu za njn iho-
vo pravavljenj
n e. Britanci su, prema podacima iz nj n ihovih arhiva,
ispitivali 1945. godine jednog oveka po imenu Mengele o he-
miji skom oruj u. Ne zna se da li je ovde re o Jozefu
f Mengeleu ili
n egovom bratu Karlu. Treba znati da su uz saglasnost Ame-
nj
rikanaca svi nemaki strunj n aci za bakterioloki i hemij i ski rat
predati na uvanj n e Britancima.9
Postoje indirektni dokazi da su se Britanci nagodili sa Men-
geleom da bi dobili fo f rmule nervnih gasova. Jozef Mengele je
iznenada napustio svoje skrovite, preao u sovj v etsku zonu, iako
je bio ratni zloinac za kojim je raspisana poternica, i doneo pun
sanduk hartij i a koje je zakopao neposredno pred kraj a rata. Usko-
ro zatim su Mengeleov brat, svetenik i saradnik-istraiva na

170
Institutu Kaja zer Vi
V lhelm puteni iz pritvora i dozvoljl eno im je da
se vrate na svoje civilne poslove bez obzira na nacistiku pro-
lost.10
Sam Mengele je produio u Italij i u i odatle emigrirao u Argen-
tinu. Po reima Ive Omranina, Draganovievog pomonika u
radu na Pacovskim kanalima, "hilj l ade" nemakih naunika su
eleli da emigriraj a u u Junu Ameriku, i to im je omogueno. Ka-
da su Amerikanci shvatili u kojim koliinama Stalj l in proizvodi
nervni gas, i sami su zaposlili nekoliko nemakih strunj n aka. ak
je i ef fa
f brike I. G. Farben doveden u Ameriku da bi gradio fa f bri-
ke gasa smrti, zaja edno sa nekolicinom vetih projektanata. Poto
su ispunili svoj zadatak, dozvolj l eno im je da se vrate u Zapadnu
Nemaku i da ponovo obav avljaj
a u svoje raniji e poslove.11

Velika Britanija
V
Britaniji a je jedina zapadna zemlj l a koja ve pola veka odbij ia
da stava i na uvid jav
a nosti svoje obav a etaj a ne arhive. Postoji valjl an
razlog za to. Autorima ove knj n ige stalno je uskraivan pristup
amerikim dokumentima sa obrazloenj n em da bi njn ihovo obelo-
danj
n ivanjn e izazvalo neprilike za jednu inostranu vl v adu. Kada su
autori pitali ko to uskrauj u e dokumenta o nacistima, data im je
kopiji a pisma od britanske ambasade u Vaingtonu. Britanska
v ada je uvar poslednj
vl n ih taj
a ni hladnog rata i oaj a niki pritiska
sav
a eznike da i oni dre poklopac sputen.
Dokumentarna serij i a, koju su autori naprav a ili o nacistima
koji ive "tamo dole" u Australij i i, dobila je pohvale od australij i-
ske vl
v ade kao podsticaj a da se ponovo otvore sluaj a evi koji se tiu
ratnih zloina. Kada je jedan od autora zatraio dozvolu od
agencij i e CIA da obav a esti Australij i u o nekim pojedinostima u
vezi sa taja nim dolaskom nacista u tu zemlj l u, CIA je iz nj
n ihovog
pisma izbrisala toliko delova da je ono, sa svim tim prazninama,
liilo na vaja carski sir. Autori su zatim ponudili Australij i ancima
da im dostav a e one infof rmacij i e sa kojih je skinut embargo o ulozi
britanske obav a etaj
a ne slube u pruanj n u zatite nacistikim
beguncima poslednj n ih etrdeset godina. Australij i ski islednik je
na to reagovao kao da ga je uj u ela zmij i a.

171
 L udi koji u Australij
Lj i i, Britaniji i i Kanadi istrauj
u u ratne zloi-
ne ograniav a aj
a u istragu samo na otkrivanj n e nacista koji ive u
okv
k iru nj
n ihove jurisdikcij i e. Niko ne istrauj u e ko je pomogao
nacistima da tamo dou. Jedan od autora je svedoio pred ame-
rikim Kongresom 1985. godine o tome kako su Britanci poma-
gali nacistiku emigracij i u. Generalni knj n igovodstveni ured SAD
izdao je izvetaj a u kome se nalazi potvrda za nae optube da su
amerike obav a etaj
a ne slube titile naciste koji su pre toga radi-
li za izvesnu sav a ezniku zemlj l u, ali je izbrisano svako pomi-nj n a-
n e Britanij
nj i e. Jedino u emu su Britanci bili uspeni je sakrivanj ne
v astitog neuspeha.
vl
Ali ovo je vreme dokumenata, vreme u kojem nema vie taj a ni,
samo se postav avlja pitanj
n e kada e se doznati ono to je jo uvek
skriveno. Lj
L udi u arhivama u Vaingtonu, Rimu, Otav a i, Londonu
i Kamberi oslobaaj a u jedan po jedan "naizgled bezopasan doku-
ment", a iz nj n ih se raaja u obrisi Pacovskih kanala. Iza nacista je
staj
a ao Vatikan.

Vatikan
V
Pod rej u Vatikan podrazumevamo samo onu malu taj a nu
druinu svetenika i diplomata koji su aktivno radili na Pacov-
skim kanalima. Trudili smo se da u prethodnim poglav avljima
izloimo samo inj n enice, i to na neposredan nain. Sada bismo
eleli da iznesemo svoje milj l enj
n e i zaklj
l uke. Neke nae optu-
be su teke, ali ponav avljamo da se one odnose samo na one ne-
dostojne birokrate koje su vodile politiku Vatikana.
Nae je miljl enj
n e da papa Pij i e XII i ovani Montini (kasnijie
papa Pavavle VI
V ) nisu uvek trpeli udarce sila koje nisu mogli da
kontroliu. U mnogo sluaj a eva oni su sami zasluni za ono to ih
je zadesilo, ili su ak bili aktivni sauesnici u tuim zloinima.
Voa svake drav a e, pre ili kasniji e, uvek mora da stane pred sud
istorij
i e, a od toga niji e izuzet ni prvosvetenik. Kada je papa pre-
uzeo svetovnu vl v ast koju mu daj a e trea papska kruna, postao je
podloan svetovnim merilima odgovornosti, a tu je jedini sud
jav
a no mnj n enj
n e.

172
 inj
n enice jasno kau da ono to je papa uradio posle rata bilo
je strano. Umesto da se u Argentinu kriom prebacuj u u Jevrej
ei
koji su ostali bez doma, preko Pacovskih kanala su, izmeu osta-
lih, otili Aj
A hman (Eichmann), Pav a eli i tangl (Stangl). Umesto
da se odrekne biskupa Hudala, Vatikan ga je zamenio manj ne
upadljl ivim, ali daleko efi f kasnij
i im i vetij
i im operativcem u liku
svetenika Draganovia. Umesto meunarodne prav a de Vatikan
je podrava ao Intermarij i um i brojne emigrantske nacistike gru-
pe. Svet je takv k e odluke Vatikana skupo platio.
Vatikan je posle Drugog svetskog rata poinio zloin. Dokazi
su neoborivi: Vatikan je pomagao beguncima da izbegnu pra-
vedno suenj n e. Pacovski kanali su stvoreni u nameri da se po-
mogne i podstakne spaav a anj
n e nacistikih ratnih zloinaca za
kojima je raspisana poternica. Hudalova naklonost prema na-
cistima bila je poznata jo mnogo pre 1945. godine, a on je upr-
kos tome zadrao svoj visoki poloaj a . Nj
N egovom nasledniku sve-
teniku Draganoviu pomagalo je nekoliko crkv k enih redova koji
su tampali lane line isprav a e, nabavavljali pasoe Crvenog krsta
i obezbeivali prevoz lj l udima pod lanim imenima. To nisu bila
dela hrianskog milosra. Taj a nim spaav a anj
n em nacista nemo-
ralno su zloupotreblj l ene legitimne dobrotvorne organizacij ie
Crkv
k e.
Neznanj n e u ovom sluaj a u ne moe da se prihvati kao odbra-
na, jer je papa Pij i e XII bio sasvim svestan zloina koje je poinio
Ante Pav a eli. A ni Pav a eliev sluaj a niji e bio usamljl en. Pacovski
kanali su radili efi f kasno bez obzira na zloine koje su begunci
poinili protiv oveanstva. Papa je, da je to eleo, mogao da
sazna njn ihova prav a a imena od Draganovia. Provala u Draga-
novievu kancelarij i u otkrila je da on uva spiskove lanih i pra-
vih imena begunaca. Papine diplomatske poruke otkrivaj a u nj
n e-
govo posredovanj n e i uzimanj n e u zatitu ratnih zloinaca. Meu
preivelim svedocima, kako meu crkv k enim tako i meu oba-
vetaj
a nim zvaninicima, vl v ada jednoduno uverenj n e da je Va-
tikan znao da su osobe kojima prua zatitu nacisti.
Neovlv aeno ponaanj n e takoe ne moe biti argument od-
brane jer su Pacovski kanali bili produetak taj a ne vatikanske
diplomatij i e. Dosiji ea u SAD i Britanij i i potvruju u da je od Vati-
173
kana traeno da prokrij i umari saradnike nacista, takozvane "si-
ve", i da je on to uinio. Postoji praktino jednoduna saglasnost
meu preivelim svedocima da je Draganovi imao zvanino
odobrenj n e sa naja vieg mesta za svoj rad. Jedan klj l uni svedok
izj
z av
a io je da je Montini traio od Draganovia da izbav a i begun-
ce. Obav a etaja ni dosij i ei u nekoliko zemalj l a potvruj u u da su lj
l udi
u samom vrhu Vatikana odobrav a ali i usmerav a ali spaava anj
n e od-
beglih ratnih zloinaca.
Pacovskim kanalima je nastav avljeno spaav a anj
n e ratnih zloi-
naca sve do sredine 50-ih godina iako im nij i e vie pretila repat-
rij
i acij
i a. Ali ta je sa AjA hmanom, tanglom i Raufo f m, izmeu os-
talih? ta je sa mnogim nemakim i austrij i skim nacistima koje
nisu traili Sovj v eti ni njn ihovi sav
a eznici? Zapadni sudovi su bili
sramno popustlj l ivi, pa je kanjn ena samo aica takv k ih.12
Vatikan je skrivao i one naciste koji su osueni za vreme
postojanj n a demokratskih vl v ada u Maarskoj i ehoslovakoj.
Pacovski kanal nij i e bio namenj n en spaava anjn u nevinih, ve samo
krivih. Nevinima nij i e bio potreban lani identitet. Zato smatra-
mo da postoji obilj l e dokaza da se Vatikan osudi zbog spreav a a-
n a prav
nj a de.
Agenti Vatikana su svesno uzimali pasoe koji su kraom ili
prevarom pribav avljani od Crvenog krsta. Raspoloivi dokazi samo
indirektno ukazuj u u da su Fransoa Ponse i kasnij i e Alen Dals bili
sauesnici u krai. Ali Draganovi je znao da je roba ukradena. I
ne samo to, on je fa f lsifi
f kovao line isprava e, to je bio deo istog
nepotenog plana.
Dokazano je da je biskup Roman prao novac na crnoj berzi
u vaja carskoj, i da taj a novac predstav avlja deo ili celokupno usta-
ko oplj l akano blago koje je izneto iz Jugoslav a ij
i e, kriom, uz po-
mo rimske crkv k e. Draganovi je priznao da je deo ovog novca
uzeo za Vatikan.
Dokazi govore da je novac za Pacovske kanale poticao od
zlatnih poluga iz Pav a elievog ratnog plena. U jednom dosij i eu se
sugerie da je to blago bilo vl v asnitvo Hrvatske katolike crkv k e,
ali to niji e istina. Pav
a elievo blago su inile zlatne poluge i zapad-
na valuta, a ne odore ukraene dragulj l ima ili dragoceni putiri.
Osim toga, ak i kada je zlato bilo izvan domaaj a a komunista,
174
Draganovi je i dalj l e za nj
n ega polagao raune ustakim zvani-
nicima. Mi smatramo da ima dovolj l no dokaza da se Vatikan
optui za primanj n e ukradenih dobara i stav avljanj
n e u promet
dokumenata pribav avljenih kraom ili prevarom.
Dokazi jasno govore da je Vatikan krio diplomatske norme
ponaanj n a. Odbegli ratni zloinci prevoeni su automobilima sa
diplomatskim tablicama da bi se izbeglo nj n ihovo hapenj n e. Vi
V-
soki slubenici vatikanske diplomatij i e intervenisali su kod Sa-
veznika da biskup Hudal, svetenik Draganovi, biskup Buko i
drugi dobij i u slubene putne isprav a e koje su im omoguile da
organizuju u beanj n e Pacovskim kanalom, pod maskom vrenj na
verskih dunosti. Vatikanova zvanina ekstrateritorij i alnost, koja
mu je de fa f cto
t pruala imunitet, upotreblj l ena je za privremeni
smetaja ratnih zloinaca. Vatikanski diplomatski kanali su omo-
guili da Hudal, Draganovi, Buko i drugi, lano se predstav avlja-
jui, izdej
e stvuj
u u oslobaanj n e nacistikih ubica i nj n ihovih sarad-
nika.
Neznanj n e ne moe da bude oprav a danj n e, kao to smo ve rani-
je izloili. Pacovski kanali ne bi mogli da opstanu bez diplomat-
ske zatite Vatikana. Vatikanske diplomate su svesno prebaciva-
le naciste u druge zemlj l e i time krile imigracione zakone tih ze-
maljl a. A to je uprava o i bila svrha Pacovskih kanala. Time to je
Vatikan zatvorio oi pred nacistikim zloinima pomogao je da
se kasniji e dese sve nesree koje su nas zadesile za vreme hlad-
nog rata.
Vatikan se ne moe osloboditi krivice oprav a danjn em da je slu-
aj
a no pogreio jer je vrlo dobro znao ta radi. Papa Pij i e XII i
Montini bili su iskusne diplomate, a bav a ili su se stratekim i dip-
lomatskim inicij i ativama.
Mi veruju emo da dokazi optuuj u u Vatikan da je pruao pomo
ratnim zloincima, rukovao ukradenim dobrima i krio meu-
narodne norme ponaanj n a u diplomatij i i.
Priznaj
a emo da e ova knj n iga pozlediti stare rane i baciti novo
svetlo na odnos Vatikana prema holokaustu. Postav a ie se pitanjne
kako je Vatikan mogao da uini toliko mnogo da bi pomogao
nacistima za vreme hladnog rata, a toliko malo da bi zatitio nj n i-
hove rtve. Zato je papa Pij i e XII svoju politiku utanj n a o Jevre-
175
jima zamenio 1945. godine otvorenim staj a anj
n em na stranu na-
cista? Zato nisu postojali taj
a ni putevi spaava anj
n a iz Auvica?
Zato je Vatikan dav
a ao lane pasoe nacistima, kada su nj n egovi
zvaninici retko izdav
a ali lane krtenice Jevreje ima? Da li su Pa-
covski kanali svedoanstvo dvolinosti, ili, jo gore, potvrda dvo-
strukih, antisemitskih merila? Svesni smo da nai dokazi protiv
pogrenog ponaanj n a Vatikana u hladnom ratu pokreu nova i
tea pitanj
n a o nj
n egovom ponaanj n u za vreme holokausta, a to je
da je poinio zloin protiv oveanstva.

176
 Izj
z ave zahvalnosti
Mnogi ljl udi su nam pomogli prilikom pisanj n a ove knj n ige, tako
da je nemogue da se svima zahvalimo, delom zbog nedostatka
prostora, a delom zato to su mnogi eleli da ostanu anonimni.
Posebno smo zahvalni mnogim bivim i sadanj n im slubenici-
ma zapadnih i komunistikih vl v ada koji su nam nenametlj l ivo
dav
a ali info
f rmacij i e, dokumente, indicij i e i sav
a ete. Nj
N ihov identitet
mora da ostane skriven, ali naa zahvalnost im nij i e uskraena.
Ovo delo ne bismo mogli ni da zaponemo da nam nisu sta-
jali na raspolaganj n u strplj
l enj
n e i istraj
a nost arhivskih slubenika iz
celog sveta, a posebno onih iz Drav a nog arhiva u Londonu i iz
Nacionalnog arhiva SAD, gde su nam Don Tej e lor iz Sav
a remenog
vojnog odelj l enj
n a i Seli Marks iz Diplomatskog odelj l enj
n a pruili
veoma veliku pomo.
Kristofe
f r Simpson je bio izuzetno velikoduan i dozvolio nam
je da se sluimo nj n egovim privatnim belekama koje je sakupio
pripremaj a ui svoju knj n igu Blowback. Demsu Uolstonu se ta-
koe zahvalj l uj
u emo za nj n egov strplj l iv istraivaki rad u Itali-
janskom arhivu u Rimu, kao i brojnim slubenicima Rimo-
katolike crkvk e i Vatikana koji su nam pruili podrku u jednom
segmentu istraivanj n a. Iako oni ne ele da im pomenemo imena,
n ihova pomo se ogleda u tekstu.
nj
Treba napomenuti da smo se mnogo trudili da dobij i emo po-
datke samog Vatikana o dogaaj a ima o kojima se ovde govori, ali
nam je uskraen pristup svim znaaj a nim dosij i eima. U Taj a nom
arhivu Vatikana istraivaima je zabranj n en uvid u sva dokumen-
ta nastala posle 22. januara 1922. godine. Zahvalj l uj
u emo se zva-
ninom istoriaru Vatikana, sveteniku Robertu Grej e emu, na
pokuaj a u da popuni neke praznine koje su rezultat te zabrane, i
na odgovorima na naa brojna pitanj n a.
Brojni lj
l udi su nam pruili dragocenu pomo tako to su pre-
veli na engleski jezik stotine stranica raznih dokumenata sa
mnogih jezika. Nj N ihov rad nam je omoguio da prezentiramo
obilj
l e materij i ala iz velikog broja izvora. Posebno se zahvalj l uj
u e-
mo Poli Gruden za prevoenj n e materij i ala sa srpskohrvatskog i
slovenakog jezika i Klaudij i i Taranto za prevoenj n e sa italij
i an-

177
skog. Pj
P er Vi
V kari je obav
a io i snimio mnoge razgovore do kojih ne
bismo mogli da doemo ni na koji drugi nain.
eleli bismo, na kraja u, da zabeleimo da bez obzira na brojne
sav
a ete koje smo tokom rada dobili, za sve greke, propuste i
nedostatke ove knj n ige snosimo krivicu isklj
l uivo nas dvojica.

M rk Arons i D
Ma D on Lof
oftus, No
N vembar 1990. go
g dine

178
 Fusnote

1. Av
A et nad Evropom
1. "A Survey of Modern Trends in Papal Diplomacy", studij i ski rad Stej
et
departmenta, USNA N , RG 59, 866A.00/3-2448
2. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, 6. januar
1932, PRO FO 371 16400
3. "The policy of the Catholic Church in the Danube Valley", Foreign
Research and Press Service, Balliol College, Oxfo f rd, 21. oktobar 1942, PRO
FO 371 33434
4. Ib
I id.
5. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, 31. decem-
bar 1938, PRO FO 371 23810, Chadwick, Brita t in and th
t e Va
V tican during th t e
Second WoW rld WaW r, str. 25-7; i Falconi, Th
T e Silence of
o Pius XIXII, str. 96.
6. Dobar prikaz Paelij i eve karij
i ere nalazi se u Pallenberg, Th T e Va
V tican
F om Wi
Fr W th
t in.
7. Pallenberg, Th
T e VaV tican FrF om Wi
W th
t in, str. 123-4; i beleka Centralne
obav
a etaj
a ne grupe od nepoznatog (cenzurisanog) izvora za Deka D. Nila,
Department of State, 24. oktobar 1946, USNA N , RG 59, 866A.404/10-2446
8. Falconi, Th
T e Silence ofo Pius XI
XII, str. 95.
9. Telegram Steje t departmenta SAD upuen linom zastupniku predsed-
nika SAD pri Svetoj Stolici, 25. oktobar 1944, Myron Tay aylor Papers, USNA N ,
Box 4
10. "Info
f rmal Notes Concerning Communistic Peril Aft f er the War by H.
E. Monsignor Tardini May a 30. 1943, jedan od dokumenata u "Memoranda
Concerning Vatican, Czechoslovakia, Germany, Hungary r , Italy, Poland, Ru-
mania, Russia, Yu Y goslava ia, Austria, 1941 do 1946", od Maj a rona Tej e lora Stej
et
departmentu, 4. septembar 1946, USNA N , RG 59, 121.866A/9-446.
11. "Confif dential notes on the situation in the Russian-occupied zone of
Berlin - (april, maj
a , jun 1945)", priklj
l uene pismu Svete Stolice Stej e t depart-
mentu, 15. oktobar 1945, USNA N , RG 59, 740.00119 Control (Germany)/10-
1545
12. Memorandumi od 15. marta i 16. oktobra 1944, USNA N , RG 319, ABC,
Box 73
13. Izvetaj
a o istrazi Alberta Hartla, 17. maj a 1946, USNA
N , RG 59
14. Izvetaja iz oktobra 1945, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of
Strategic Services, XL 24218
15. Memorandumi od 18. decembra 1947. i 5. januara 1948, USNA N , RG
59, 866A.20200/12-1847

179
 16. "Memorandum on Reported 'Christian Front'", priloen uz beleku
od 29. aprila 1948, od Svete Stolice Stej
e t departmentu, USNA
N , RG 59,
866A.20200/4-2948

2. Biskup Hudal i prvi talas

1. Ovaj
a prikaz je zasnovan na razgovorima Gite Serenj n i sa tanglom, u
I to
In t th
t at Darkness, str. 289.
2. Ib
I id.
3. Ib
I id.
4. Ib
I id.
5. Ib
I id.
6. Ib
I id.
7. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Be, 21. fe f bruar 1985.
8. Svedoenj n e gospoe tangl na suenj n u nj
n enom muu u Diseldorfu f ,
nav
a edeno u Sereny, In I to
t th
t at Darkness, str. 357.
9. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Be, 21. fe f bruar 1985.
10. Ib
I id.
11. Ib
I id.
12. Razgovor sa ocem Grej e emom, 15. april 1985.
13. Na primer, u jednom pismu napisanom za vreme rata Hudal se sea
da je "govorio u gradu Trij i eru novembra 1934, u okv k iru niza predav a anj
nau
Nemakoj", USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services,
Izvetaj
a od 2. septembra 1944, 95157
14. Alois Hudal, Die Grndlag agen des Na N tionalsl ozialismus; eine ideenge g -
schichtliche Un
U tet rs
r uchung,g Johannes Gnther, Leipzig, 1937, str. 9.
15. Erika Weinzierl, "Austria: Church, State, Politics" u Richard Wolff f i
Jorg Hnsch (urednici), Ca C tht olics
c , th
t e Sta
t te
t and tht e European Radical Rig ight
1919-1945, Columbia University t Press, New York, 1987, str. 23.
16. USNA
N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, Izvetaja od
septembra 1944, 95157
17. Ib
I id.
18. Karlheinz Deschner, Ein Ja J hrhunder He H ils
lsgeschichte
te; Die Politik der
P pste
Pa t im ZeZ ita
t lte
t r der We
W ltkt rieg
ege. Vo
V n Pius XIXII 1939 bis zu Jo
J hannes PaP ul I
1978
7 , Kiepenheuer und Wi W tsch, Kln, 1983, str. 135, 359.
19. Pismo Centralne obav a etaj
a ne grupe, izvor nepoznat (cenzurisan) za
Deka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946, USNA N , RG 59,
866A.404/10-2446; pismo od svetenika Roberta Grej e ema, 22. januar 1990; i
Pallenberg, ThT e Va
V tican Fr
F om Wi W th
t in, str. 185-90.
20. Alois Hudal, Rmische Ta Tagebcher: Lebenberichte t eines alte
t n Bishofofs,
Leopold Stocker, Graz/Stuttgart, 1976, str. 317; razgovor s rektorom
"Anime" Nedbalom, Rim, 13. maj a 1989; pismo od svetenika Roberta
Grej
e ema, januar 1990; i Pallenberg, Th T e Va
V tican Fr
F om WiW th
t in, str. 186.
21. Razgovor s ocem Grej e emom, 15. april 1985.

180
 22. Vi
V di Blet et al., Les Acte t s et Documents t du Saint Sigge re
r latif
i a la
Seconde Guerre r MoM ndiale; e i Sereny, In I to
t th
t at Darkness, str. 303.
23. Sereny, InI to
t th
t at Darkness, str. 305.
24. Alfr
f ed Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufg f ebot des Aben-
dlandes", neobjav avljeni rukopis, str. 73, u posedu Dokumentationsarchiv des
sterreichischen Wi W derstandes
25. Anton Szanya, "Alois Hudal Zum 100 Geburstag eines Gern vergesse-
nen sterreichers", Der Fr Freidenker, godina 15, broj 4, 1985, str. 12; i pismo
od svetenika Roberta Grej e ema, januar 1990.
26. Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufg f ebot des Abendlandes",
neobjavavljen rukopis, str. 73, u posedu Dokumentationsarchiv des sterreic-
hischen Wi W derstandes
27. Razgovor s rektorom Nedbalom, Rim, 13. maj a 1989.
28. Ib
I id.
29. Raul Hilberg, Th T e Destruction of o th
t e European Je J ws
w , Homes & Meier,
New York, 1985, str. 333-4.
30. Werner Brockdorff f (Alfr f ed Jarschel), Flucht vor N N rnberg rg,
Welsermuhl Verlag, Wels/Munich, 1969, str. 25-6. Za pojedinosti u vezi s
Raufof vim zadatkom u Italij i i, vidi Hilberg, Th T e Destruction ofo th
t e European
J ws
Jew , str. 668.
31. Sereny, InI to
t th
t at Darkness, str. 321.
32. USNAN , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, Izvetaj a
broj 88819
33. Memorandum Centralne obav a etaj
a ne grupe od neznanog (cenzuri-
sanog) izvora, za Deka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946,
USNAN , RG 59, 866A.404/10-2446; Ladislas Farago, Af Aftermatht , Pan, London,
1976, str. 210-11.
34. Farago, Af Aftermatht , str. 211-12; i pismo svetenika Grej e ema od 22.
januara 1990.
35. Za pojedinosti u vezi sa zahtevom Vatikana i stav a om Sav a eznika, vidi
memorandum Drav a nog sekretarij i ata Vatikana od 23. av a gusta 1944; pismo
od Carmel Off ffie za Tittman-a, 8. septembar 1944; Verbalnu notu Maj a rona
Tej
e lora Drava nom sekretarij i atu Vatikana od 19. septembra 1944; memoran-
dum Drav a nog sekretarij i ata Vatikana od 3. oktobra 1944; pisma Carmel
Off
ffie Maja ronu Tej e loru od 26. oktobra 1944. i 7. novembra 1944; i Verbalnu
notu Maj a rona Tej e lora Drava nom sekretarij i atu Vatikana od 10. novembra
1944, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box. 6
36. Memorandum od 7. decembra 1945, za Samj m ueal Rebera, Vaington,
USNAN , Myron Tay aylor Papers, Box 29
37. Poetkom septembra 1944. biskup Hudal je napisao jedan izvetaj a u
kom je nastojao da pokae da je nj n egova knj n iga Osnovi nacionals l ocij
i aliz
i ma
"daleko od nacistike propagande, nego /u stvari/ jedna iskrena, smirena,
nauna kritika... koja odmerav a a nacizam prema hrianskom moralu i

181
drav
a noj doktrini". Vi V di izvetaja od 2. septembra 1944, USNA N , RG 226,
Records of the Off ffice of Strategic Services, 95157.
38. Pismo od 19. decembra 1944, uputio John Chapman Odelj l enj
n u za
vezu Sava eznike komisij i e, USNAN , Myron Tay aylor Papers, Box 6
39. Hudal, Rmische Ta Tagebcher, str. 21.
40. Ib
I id.
41. Karl Wolff ff, na primer, bio je zapovednik jedne zloglasne SS Ein-
satzgruppe u Sovj v etskom Sav a ezu. Bio je lino upetlj l an u ubistvo 300.000
l udi, a ipak je 1949. osuen na zaj
lj a edljl ivo smenu kaznu od etiri godine zat-
vora, od koje je odleao samo jednu nedelj l u. Bio je ponovo uhapen 1962. a
1964. osuen na petnaest godina robij i e. Odleao je est godina, da bi bio
osloboen zbog loeg zdravstvenog stanj n a. ViV di Christopher Simpson,
Blowback, Weidenfe f ld & Nicolson, New York, 1988, str. 92-4. i 93-4n;
Volfo
f va itulj l a, Daily l Te
T leg
e ra
r ph, London, 17. jul 1984; i Hilberg, Th T e
Destruction of o tht e European Je J ws
w , str. 1085. 1109.
42. Simpson, Blowback, str. 92-3
43. Jarschel, FlF ucht vor N N rnberg rg, str. 77-9
44. "Interrogation of SD Off fficers", 1. maj a 1945, USAINSCOM, dosij i e D-
216719, Ft. George V. Meade, Mary ryland
45. Dav
a id Martin, Wi W lderness of o Mi
M rrors r , Harper & Row, New York, 1980,
str. 182.
46. Stej
e t department, Izvetaj a Vi
V nsenta La Vi V ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maja 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547; citat iz fr f ancuske knj n ige
C rc
Ce r le No
N ir je uzet iz prevedenih odlomaka koje je bio veoma lj l ubazan da
ustupi Charles Kenney iz lista Bosto t n Globe.
47. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Be, 21. fe f bruar 1985. Vi V di i Wer-
ner Brockdorff f (Jarschel), FlF ucht vor N N rnberg rg, str. 55-6, 81. Brokdorf, f to jest
bivi vo nacistike omladine Jarel, potvruj u e i da je vent tesno saraivao
s Raufof m u Milanu.
48. Jarschel, FlF ucht vor N N rnberg rg, str. 79.
49. Stej
e t department, Izvetaj a Vi
V nsenta La Vi V ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maja 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547. Appendix C, str. 4, para-
graf 16.
50. Sereny, In I to
t tht at Darkness, str. 316-17.
51. Ib
I id.
52. Ib
I id., str. 317.
53. Stej
e t department, Izvetaj a Vi
V nsenta La Vi V ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547. Neke pojedinosti o La
V stinom ranij
Vi i em radu mogu se nai u jednom telegramu Stej e t departmen-
ta Ambasadi SAD u Rimu, od 28. jula 1945, USNA N , RG 59, 840.414/7-2845.
V di i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the Nazis", u Ref
Vi eform
Judaism, prolee/leto 1983, i "Debate Rages: did Vatican help Nazis to esca-
pe fr
f om Europe?", u Na N tional CaC tht olic Reporte t r, 2. mart 1984.

182
 54. Razgovor s ocem Robertom Grej e emom, 15. april 1985.
55. Stej
e t department, Izvetaja Vi
V nsenta La ViV ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maja 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547, Appendix A
56. Izvetaja CIC koji je napisao Leo Pagnotta 28. decembra 1946, oslo-
boen za jav a nost Zakonom o slobodi info f rmaciji a SAD (US FOIA), str. 1-10.
Ovaj
a izvetaj a takoe ide uz Department of State Izvetaj a Vi
V nsenta La Vi
V ste
Herbertu D. Kamingzu, 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547,
kao Appendix B
57. Ib
I id.
58. Ib
I id.
59. Stej
e t department, Izvetaja Vi
V nsenta La ViV ste Herbertu D. Kamingzu,
15. maja 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547, str. 10.
60. Ib
I id,
d str. 3-4
61. Izvetaja CIC broj D-3330 od Pauela Laj a ona, 16. decembar 1946, oslo-
boen za jav a nost prema FOIA, str. 7-9.
62. Ib
I id.
63. Ib
I id.
64. Memorandum Uprav a e vrhunske taj a ne od Hamiltona Robinsona,
Uprava a evropskih poslova, 26. jun 1947, USNA N , RG 59, 865.56/6-2647
65. Vi
V di Odeljl enj
n e slube zatite, Stej
e t department, Lelandu Harisonu,
amerikom ministru u Bernu, 11. jul 1947, USNA N , RG 59, 800.142/5-1547; i
pismo ministra Lelanda Harisona iz Amerikog poslanstva u Bernu upue-
no drava nom sekretaru, 12. septembar 1947, USNA N , RG 59, 800-142/9-1247
66. Uprav a a vrhunske taja ne, memorandum od Hamiltona Robinsona iz
Uprava e za evropske poslove, 26. jun 1947, USNA N , RG 59, 865-56/6-2647
67. Pismo od 28. jula 1947, od Daulinga u Stej e t departmentu za Parsonsa
u Vatikanu, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17
68. Pismo i Usmena poruka od Parsonsa Daulingu, 29. av a gust 1947,
USNA
N , Myron Tay aylor Papers, Box 17
69. USNAN , Myron Tay aylor Papers, Box 17
70. Pismo i Usmena poruka Parsonsa Daulingu, 29. av a gust 1947, USNA
N ,
Myron Tay aylor Papers, Box 17; i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the
Nazis", u Ref eform Judaism, prolee/leto 1983.
71. Prilog br. 1 depei 603 od 13. av
a gusta 1947. od Grej e ema D. Parsonsa,
Grad Vatikan, USNA N , RG 59, 866A.00/8-1347
72. Hudal, Rmische Ta Tagebcher, str. 21.
73. Nekoliko lanova Biskupstva Austrij i e koji su glasali da se on ukloni
kasniji e su izraav
a ali kaj
a anj
n e. Nadbiskup Salcburga Roraher pisao je Hudalu
24. januara 1952. i objanj n av
a ao da je zahtev za ostav avku potpisao tek "pod
pritiskom". A 22. juna 1953, kada je Hudal ve napustio Zav a od Santa Maria
dell'Anima, biskup Graca, Ferdinand Pav avlikovski uinio je isto. Vi
V di Hudal,
Rmische Ta Tagebcher, str. 303, 306.
74. Hudal, Rmische Ta Tagebcher, str. 21.

183
 75. Vi
V di pismo Drava nog sekretarij
i ata Titmanu od 11. av
a gusta 1945,
USNA
N , Myron Tay
aylor Papers, Box 8.

3. Francuski pijun u Va V tikanu

1. Vi
V ncent La Vi V sta, "Illegal Emigration Movements in and Through
Italy", 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FWI W 800.0128/5-1547
2. Ib
I id.
3. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Be, 21. fe f bruar 1985.
4. Ne
N w YoY rk Ti
T mes, 30. januar 1984.
5. Gauenov izvetaj a CIC-u od 23. juna 1947, Vaj a tin dosiji e, pribavavljen
prema US FOIA, str. 49-51
6. In
I te
t rmariji um Bulletin, broj 5, januar 1947, lj l ubaznou Kristofe f ra
Simpsona. Primerci ove publikacij i e mogu se nai u Kongresnoj biblioteci u
Vaingtonu, a neki u dokumentacij i i FBI dostupnoj prema Zakonu o slobodi
info
f rmacij i a SAD (US FOIA).
7. Anthony Cav a e Brown, Th T e Secre r t Servant, t Michael Joseph, London,
1988, str. 143-4.
8. "Annual Report, 1925" britanskog ministra pri Svetoj Stolici, ser Odo
Rasela (Odo Russel), Londonu, 21. april 1926, PRO FO 371 11399; i izvetaj a
Naune i pres-slube Forin ofi f sa "The policy of the Catholic Church in the
Danube Valley", 21. oktobar 1942, PRO FO 371 33434
9. CIC izvetaj a o "Pokretu za nacionalnu nezav a isnost Hrvatske" ("The
Croatian National Independence Movement"), 9. april 1946, dosij i e o usta-
ama, pribav avljen prema US FOIA, str. 23-5.
10. Appendix D za: Vi V ncent La Vi V sta, "Illegal Emigration Movements in
and Through Italy", 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547
11. Vi
V di Gauenov izvetaj a CIC od 5. marta 1948, Vaj a tin dosiji e, str. 30-3,
pribavavljen prema US FOIA, radi prikaza nj n egovih poetnih kontakata s
Vaj
a tom.
12. Izuzetno detalj l no izlaganjn e Vaja tinih tvrdnj n i i zahteva Amerikancima
sadrano je u nj n egovoj kratkoj biografi fiji i u nj
n egovom radu "Borba za domi-
naciji u u Srednj n oj i Jugoistonoj Evropi", Rim, 10. fe f bruar 1947, i jedno i
drugo na fr f ancuskom jeziku i priloeno memorandumu Stej e t departmenta
od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048.
13. Vaj
a tina kratka biografi fija dostav avljena Ambasadi SAD u Rimu, prilog
memorandumu Stej e t departmentu od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington,
USNAN , RG 59, 111.20A/4-1048
14. Telegrami Stej e t departmenta od 24. fe f bruara i 24. marta 1948. od
Vaingtona Rimu, i od Madrida Vaingtonu, USNA N , RG 59, 111.20A/2-2448,
i 111.20A/3-2448.
15. Smofo f rdov CIC izvetaj a od 19. januara 1948, Vaj a tin dosiji e, pribav
avlje-
no prema US FOIA, str. 40-1.

184
 16. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 49-51.
17. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 49-51; i memorandumi CIC od 21. av a gusta, 4. i 15. okto-
bra i 10. decembra 1946, Intermarij i umov dosij i e, pribav
avljeno prema US
FOIA, str. 1-6.
18. Za ranu istorij i u Svetog Jeronima, vidi Mons Dr Juraj a Magj g erec,
H vats
Hr t ki ZaZ vod Sv. Je J ronima u Rimu: Jubilej e ske proslave (1 ( 453-1953) 3,
Tiskara Papinskog Sveuilita Gragoriane, Rim, 1953. Ovo je naroito
zanimlj l iv prikaz, posebno zbog toga to ga je u velikoj meri priredio svete-
nik Draganovi.
19. Ove pojedinosti o Draganovievoj mladosti izvuene su iz nj n egove
izj
z av
a e jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; u vezi s biskupom
ariem vidi Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity t of
Bishops Roman and ari", osloboeno za jav a nost prema US FOIA.
20. CIC indeksna kartica, i kapetan Dav a is, nedatirana beleka, "Con-
solidated Interrogation Report od Dr Krunoslav a Stepano Draganovi", Dra-
ganoviev dosij i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 2, 41-6; neobjav avljeni ru-
kopis Stivena Klisolda; Razgovor s Milanom Simiem, Rim, 12. maj a 1989;
nedatiran izvetaj a italij
i anske Taj a ne policiji e, priloen memorandumu Mi-
nistarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia), 1948", Busta 33, fa f sciolo 3,
Attivit di jugoslav a i contrari di Tito in Italia; Draganovieva izj z av
a a Jugo-
slovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; i Bogdan Kriman, Pa P veli u bjb e-
k tvu, Globus, Zagreb; 1986, gde se nav
ks a odi Hr
H vatst ka Reviji a, Minhen, 1975,
godina 25, broj 4, str. 655-64.
21. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 49-51. Takoe vidi nedatiran izvetaj a italiji anske Taja ne
policij
i e, priloen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 20.
a gusta 1944, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff
av ffari politici (Ju-
goslav
a ia), 1948", Busta 33, fa f sciolo 3, Attivit di jugoslav a i contrari di Tito in
Italia.
22. Appendix A za Vi V ncent La Vi V sta, "Illegal Emigration Movements in
and Through Italy", 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800-0128/5-1547.
23. Gauenov CIC izvetaj a od 5. marta 1948, Vaj a tin dosij i e, pribav
avljen
prema US FOIA, str. 30-3
24. Vaja tina kratka biografi fija, prilog memorandumu Stej e t departmentu
od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048. Za
zvanino gledite Amerike u vezi s Vaj a tinim hapenj n em vidi Poverlj l iv tele-
gram Stej e t departmenta iz Rima u Vaington, USNA N , RG 59, 16. april 1947.
740.00116EW/4-1647
25. Ib
I id., str. 49-51

185
 26. Poverlj l iv telegram Stej e t departmenta iz Budimpete u Vaington,
USNAN , RG 59, 24. aprila 1947, 740.00116EW/4-2447
27. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin Dosij i e, pribavavljen
prema US FOIA, 49-51. Za pojedinosti u vezi s Ruprehtovom ulogom kao
nacistikog propagatora, vidi Randolph Braham, Th T e Politicsc of
o Genocide:
T e Ho
Th H locaust in Hunga g ry
r , Columbia University t Press, New York, 1981, str.
55-6, 160-1
28. Ovaj
a razgovor izmeu Gauena i Vaj a te zasnovan je na Vaj a tinom tekstu
punom pojedinosti predatom Ambasadi SAD otprilike u isto vreme kad su
se nj
n ih dvojica upoznali, Borba za dominacij i u u Srednjn oj i Jugoistonoj
Evropi, Rim, 10. fe f bruar 1947, prilog memorandumu Stej e t departmenta od
10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048, kao i na
onim delovima materij i ala koji su osloboeni za jav a nost iz Gauenovih linih
izvetaj
aa
29. Falconi, Th T e Silence of o Pius XIXII, str. 158
30. Gauenov CIC izvetaj a od 5. marta 1948, Vaj a tin dosiji e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 30-3; i Kanilj l in i Gauenov CIC izvetaj a od 9. septembra
1947, Vaj
a tin dosij i e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 47-8
31. Interna dostav a a taba Evropske komande od 16. fe f bruara 1948, i
izvetaj
a pukovnika Laj a stera od 20. januara 1948. upuen general-maj a oru
Flojdu Parksu, Odelj l enj
n e Armij i e za info
f rmisanj n e jav
a nosti u Vaingtonu,
Vaj
a tin dosij
i e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 37-9; telegram Stej e t depart-
menta od 24. marta 1948. iz Budimpete u Vaington, USNA N , RG 59,
111.20A/3-2448; nota Poslanstva Maarske Stej e t departmentu od 3. fe f brua-
ra 1948, USNA N , RG 59, 740.00116EW/2-348; telegram Stej e t departmenta od
24. januara 1948. iz Budimpete u Vaington, USNA N , RG 59, 851.20263/1-
2348; mikro fi f lm LM 108, rolna 15, kv k adrat 00442; telegram Stej e t depar-
tmenta od 24. fe f bruara 1948. iz Vaingtona u Rim, USNA N , RG 59, 111.20A/2-
2448; memorandum od 27. av a gusta 1948. od Klarka Kulbertsonu, priloen
memorandumu Stej e t departmenta od 8. septembra 1948. iz Madrida u
Vaington, iz Vaj a tinog FBI dosij i ea, osloboeno za jav a nost prema US FOIA; i
Simpson, Blowback, str. 83.
32. Charles Ashman i Robert Wagman, Th T e Na
N zi Hunte t rs
r , Pharos Books,
New York, 1988, str. 189-90.

4. Udarac koj o i je uzdrmao Svetu Stolicu

1. Prikaz Pav
a elievog beanj
n a iz Zagreba preko Rogake Slatine i Ma-
ribora u Austriji u moe se nai u Kriman, Pa P veli u bjb ekts
t tvu; i Vi
V lim
Cecelj
l a, "etrdesetgodinj
n ica Bleiburga", u Vj
V esnik, urnal hrvatskih radni-
ka i migranata u Nemakoj, godina 14, broj 51, Uskrs 1985. Prvonav a edeni
autor daj
a e prikaz sa stanovita jugoslovenske orij
i entisanosti, dok je drugo-
nav
a edeni bio visoki pripadnik ustaa i portretie Pav
a elia sa simpatiji ama.

186
 2. Detalj l isana istorij i a rasta Ustakog pokreta, nj n egovih teroristikih ak-
tivnosti tokom 1930-ih godina i stranih zverstav a a poinjn enih u vreme rata
moe se nai u Mark Aarons, Sanctuary r ! Na
N zi Fugitives in Austra r lia,
Heinemann Australia, Melbourne, 1989, str. 57-63. Pomalo pristrasan,
mada uglav a nom taan prikaz moe se nai u Edmond Paris, Genocide in
Sate
t llite
t Croatia, 1941-1945, The Serbian Thought, Melbourne, 1981.
3. Magj g erec, HrH vatst ki Za
Z vod sveto t g Je
J ronima u Rimu: Jubilej ejske Proslave
( 453
(1 5 -195353) str. 177-80.
4. Rukom pisane napomene od 5. juna i 26. maj a a 1941, PRO FO 371
30174 i 30226; i memorandum od Apostolskog delegata Forin ofi f su od 23.
maja a 1941. i memorandum od Idna upuen Ozbornu, britanskom ambasa-
doru pri Svetoj Stolici, 24. maj a 1941, PRO FO 371 30174
5. Ozbornov izvetaj a Forin ofi f su, 13. jun 1941, PRO FO 371 30174
6. Rukom pisana beleka od 10. jula 1941. u memorandum od Forin ofi f sa
Ozbornu, 21. jul 1941, PRO FO 371 30174
7. Falconi, Th T e Silence of o Pius XIXII, str. 307
8. Bokun, Spy p in tht e Va
V tican, str. 21-3
9. Falconi, Th T e Silence of o Pius XIXII, str. 308, 335-6
10. Ib
I id., str. 330. i 350.
11. Paris, Genocide in Sate t llite
t Croatia, 1941-1945, str. 167, 221; Bokun,
Spy
p in tht e Va
V tican, str. 46; i Falconi, Th T e Silence of o Pius XIXII, str. 344-51.
12. Curzio Malaparte, Ka K putt, t Harborough, London, 1960, str. 200.
13. Vi
V di prikaz u Hilberg, Th T e Destruction of o th
t e European Je J ws
w , str. 711-
8.
14. Nota od 3. jula 1945, PRO FO 371 48890; i Nota Ambasade Jugoslav a iji e,
London, Forin ofi f su, 30. av
a gust 1945, PRO FO 371 48892
15. Nota Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij
i e, London, 9. oktobar 1945, PRO
FO 371 48892; i Telegram iz Bea Forin ofi f su, 28. oktobar 1945, PRO FO 371
48893
16. Telegram od Forin ofi f sa Kazerti, 12. septembar 1945, PRO FO 371
48892; Telegram iz Beograda u Kazertu, 15. oktobar 1945, PRO FO 371
48893; Telegram od Beograda Forin ofi f su, 27. ava gust 1945, PRO FO 371
48892; Telegram iz Kazerte Forin ofi f su, 10. oktobar 1945, PRO FO 371 48893;
pismo Vi V inj
n skiji u od Frenka Robertsa iz Britanske ambasade, Moskv k a, 15.
oktobar 1945, PRO FO 371 48893; pismo Forin ofi f su od Sav
a eznike komisij ie
za Austrij i u (Britanski element), 2. decembar 1945, PRO FO 371 48894; i
pismo Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij
i e, London, 3. januar 1946, PRO FO
371 48894.
17. Telegram od Beograda Forin ofi f su, 14. decembar 1945, PRO FO 371
48894; Kolvilova beleka od 22. decembra 1945, PRO FO 371 48894;
Telegram od Beograda Forin ofi f su, 14. decembar 1945, PRO FO 371 48894; i
pismo Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij
i e, London, 19. Decembar 1945, PRO
FO 371 48894;

187
 18. Kolvilova beleka od 10. januara 1946, PRO FO 371 59399; Telegram
Forin ofif sa Vaingtonu, 10. januar 1946, PRO FO 371 59399; i Telegram
Vaingtona Forin ofi f su, 14. januar 1946, PRO FO 371 59399
19. Vi
V di telegram Beograda Forin ofi f su, 9. jun 1946, PRO FO 371 59408,
radi primera pritubi u jugoslovenskoj tampi; za ilustracij i u traj
a ne slubene
kampanj n e vidi, na primer, notu Ambasade Jugoslav a ij
i e Forin ofi f su od 2.
a gusta 1946, PRO FO 371 59415.
av
20. Pismo Britanske ambasade, Beograd, jugoslovenskom ministru
spolj
l nih poslova, 21. av a gust 1946, PRO FO 371 59417; i pismo Valvorta
Barbura (Walwort Barbour), vrioca dunosti efa f Odelj l enj
n a za junoevrop-
ske poslove u Stej e t departmentu SAD, upueno D. K Mensu (J.C. Mance),
7. oktobar 1946, USNA N , RG 59, 740.00116EW/9-2546
21. Pismo od 21. novembra 1946. upueno Forin ofi f su, PRO FO 371
59423
22. Pismo Britanske ambasade, Vaington, Stej e t departmentu, 9. novem-
bar 1946, i odgovor Stej e t departmenta, 20. novembar 1946, USNA N , RG 59,
860H.00/11-946; i pismo svetenika Roberta Grej e ema, 22. januar 1990.
23. Nota od 18. decembra 1946; i Telegram iz Bea Forin ofi f su, 14.
decembar 1946, PRO FO 371 59423
24. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
25. Ib
I id.
26. Vi
V di, na primer, indeksni registar u kom se iznose stav a ovi Ogranka za
ratne zloine Naelstva prav a ne slube od 5. novembra 1945, USNA N , Arhiv
istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109
27. Gauenov i Kanilj l in izvetaj
a od 29. av a gusta 1947, Pav a eliev dosij i e pri
CIC, pribavavljeno prema US FOIA, str. 2-6
28. Beleka od 16. jula 1947, i pismo maj a ora Vi V vij
i ana Strita (Vi V vien
Street), Rim, Forin ofi f su, 5. juna 1947, PRO FO 371 67380
29. Madova beleka od 30. januara 1947, CIC izvetaj a od Kanilj l e i Capale
od 15. marta 1947, i indeksni registar od 14. aprila 1947, USNA N , Arhiv istra-
ne dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109
30. Podsetnik od 10. maj a a 1946, u kom se iznose vienj n a Izvora P, USNA N ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pava eliev dosij i e, XE 001109
31. Hubert Butler, Es E cape fr f om th
t e Antht ill, The Lilliput Press, Mullingar,
1985, str. 282; i dokument komunistike obav a etaja ne mree, "Poglav a nikov
borav
a ak u Rimu i odlazak u Argentinu"
32. Podsetnik od 10. maj a a 1946, u kom se iznose pogledi Izvora P, USNA N ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pava eliev dosij i e, XE 001109
33. Telegram od 7. januara 1947. iz Rima pukovniku Smitu, USNA N , Arhiv
istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109
34. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA N , Arhiv istrane
dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109. svetenik Robert

188
Greje em potvruj u e da su ove ustanove Crkv k e u stvari locirane u ovom kom-
pleksu, Pismo od 22. januara 1990.
35. svetenik Robert Grej e em nam je ispriao da "Starij i i Rimljl ani s kojima
sam razgovarao ne seaj a u se nikakv k e tramvaj a ske linij
i e koja je ila "ispod"
A entina. Narav
Av a no, postojala je tramvaj a ska pruga koja je tamo kruila".
Pismo od 22. januara 1990.
36. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA N , Arhiv istrane
dokumentacij i e, RG 319, Pava eliev dosij i e, XE 001109.
37. Pismo britanskog politikog sav a etnika, Kazerta, Forin ofi f su, 26. fe
f b-
ruar 1947, PRO FO 371 67372
38. Vi
V di, na primer, CIC izvetaj a "Pava eli, Ante i 'Legitimisti' u Ustakom
pokretu", Pav a eliev CIC dosij i e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 3-4; i izve-
taj
a i CIC od 10. oktobra i 26. novembra 1946, Draganovievi dosij i ei, pribav
a -
l eno prema US FOIA; str. 49-54
lj
39. CIC izvetaja Mariona Skota (Marion Scott), od 18. aprila 1947, USNA N ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109
40. Vi
V di Saetak infof rmacij i a, Pav
a eliev CIC dosij i e, pribav
avljeno prema US
FOIA, str. 9; i memorandum kapetana Roberta Stj t uarta, 20. jun 1947, USNA N ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109
41. Memorandum od 22. maj a a 1947, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17
42. Parsonsov memorandum od 26. jula 1947, USNA N , Myron Tay aylor Pa-
pers,
Box 17
43. Vornerova (Warner) nota od 19. juna 1947, PRO FO 371 67385
44. Telegrami od Rima Leghornu, 17. jul 1947, i od Forin ofi f sa Rimu, 20.
jul
1947, PRO FO 371 67385. Vi V di i Telegram Rima Forin ofi f su, 22. jul 1947,
PRO FO 371 67386
45. Telegram Forin ofi f sa Vaingtonu, 25. jul 1947, PRO FO 371 67385
46. Telegram Vaingtona Forin ofi f su, 25. jul 1947, PRO FO 371 67387
47. Telegram od 28. jula 1947. od Vaingtona Rimu, USNA N , RG 59,
740.00116EW/7-2847
48. Memorandumi od 29. jula i 2. av a gusta 1947, USNA N , Arhiv istrane
dokumentacij i e, RG 319, Pava eliev dosij i e, XE 001109. Vi V di i dva telegrama od
Leghorna Forin ofi f su, 30. jul 1947, PRO FO 371 67387.
49. Telegram Forin ofi f sa Rimu, 30. jul 1947, PRO FO 371 67387
50. USNA
N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE
001109
51. Nefo
f rmalna uzgredna beleka, 8. av a gust 1947; "Ante Pav a eli i druge
ustake linosti" i Gauenov i Kanilj l in CIC memorandum od 9. juna 1947,
USNAN , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109

189
 52. lanci u La Repubblica, 23, 24. i 26. septembar 1948, Arhiv
Ministarstva inostranih poslova, 1948, Busta 33, fa f sciolo 2, Processo di
Zagabbria
53. Telegrami od Forin ofi f sa Rimu, 27. av a gust i 7. oktobar 1947, PRO FO
371 67387; i Telegram od Transkog taba snaga Sjedinj n enih Drava a, 10.
septembar 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 1-2
54. Memorandum od 7. jula 1947, i Morenina rukom pisana beleka od
14. jula 1947, USNAN , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosi-
je, XE 001109
55. Gauenov memorandum od 6. jula 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav
avljeno
prema US FOIA, str. 44-8
56. Gauenov i Kanilj l in izvetaj
a od 29. av a gusta 1947, Pav a eliev CIC dosij i e,
pribav
avljeno prema US FOIA, str. 2-6
57. Ib
I id.
58. Ib
I id.
59. Ib
I id.
60. Ib
I id.
61. Gauenov, Kanilj l in i Morenin izvetaj a od 12. septembra 1947, USNA N ,
Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109
62. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fef bruar 1990.
63. Av
A ro Menhetn, Te T rror over Yu Y gog slavia, Watts & Co, London, 1953, str.
117-8, i Ca
C th
t olic Te
T rror To T daya , Parava ision, London, 1969.
64. Saraj
a evski Svij
i et,
t niz lanaka o Draganoviu, autora Sinie Ivanovia
i Krsta Lekovia, objav avljivanih nedelj l no izmeu 13. juna i 19. septembra
1986.
65. Dokument komunistike obav a etaja ne mree, "Poglav a nikov borav a ak
u Rimu i odlazak u Argentinu"
66. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990; Kriman, Pa P veli u bj
b e-
k tvu, str. 225.
ks
67. CIC memorandum "Pav a eli, Ante, i 'Legitimisti' u Ustakom pokre-
tu", Pav
a eliev dosiji e, pribavavljeno prema US FOIA, str. 3-4.
68. Pojedinosti o sezanj n u te krij
i umarske operacij i e dali su Ivo Omranin
u razgovorima za Reg e lig
i ious NeN wsw Service, maj a 1986, i Don Loft f us, 1985.

5. Pacovski kanal
1. Vi
V di "United States Policy Toward the Ustashi", Istraivaki projekat
br. 61, Division of Historical Policy Research, Stej
e t department, april 1948,
USNA
N , RG59, 740.00116EW/4-148
2. Razgovor s ocem Greje emom, 15. april 1985.
3. Izvetaj
a od 25. novembra 1943, USNAN , RG 226, Records of the Off
ffice of
Strategic Services, OB 6362

190
 4. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembra 1967; i
izj
z av
a a LjL uba Miloa jugoslovenskim vl v astima.
5. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
6. Ib
I id.
7. Ib
I id.
8. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
9. Beleka gospoice Dekson od 22. av a gusta 1946, PRO PO 371 59415;
Dosij i e Jugoslovenske komisij i e za ratne zloine broj 7103, Arhiv Jugoslav a ij
i e,
Beograd; Stella Alexander, Th T e TrT iple MyM tht , East European Monographs,
Boulder, 1987, str. 86, 157; jugoslovenski zahtevi za izruenj n e od 6. av
a gusta
1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946, USNA N , RG 59, 860H.00/9-446
10. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989; i Paris,
Genocide in Sate t llite
t Croatia, str. 74.
11. Dosij i e jugoslovenske komisij i e za ratne zloine broj 7103, Arhiv
Jugoslav a ij
i e, Beograd
12. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
13. Bezbednosna provera za neuselj l eniku vizu, 18. septembar 1957,
USNAN , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Ceceljl in dosij
i e, XE 006538
14. Telegram iz Zagreba Vaingtonu od 29. maj a a 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/5-2947; i Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a
1989.
15. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
16. Appendix A Linom upitniku, i Bezbednosni izvetaj a o hapenj n u, oba
nav
a ode CIC izvetaj a "Ustasha Activity t in Land Salzburg", od 2. oktobra 1945;
Indeksna kartica; Memorandum od 14. fe f bruara 1947; i Memorandum od
26. fe
f bruara 1947, USNA N , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Cecelj
l in
dosiji e, XE 006538
17. Beleke od 6. av a gusta 1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946,
USNAN , RG 59, 860H.00/9-446
18. Beleka od Deksona, 22. av a gust 1946, i Pismo od 31. av a gusta 1946,
PRO FO 371 59415
19. Kako je nav a edeno u Memorandumu od Zagreba Vaingtonu, od 30.
maja a 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-3047; i Alexander, Th T e Tr
T iple
M th
My t , str. 157-8.
20. Vi
V di Memorandum od Zagreba Vaingtonu, od 4. juna 1947, USNA N ,
RG 59, 740.00116EW/6-447
21. Telegram iz Zagreba Vaingtonu, od 29. maj a a 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/5-2947
22. Telegram iz Bea Vaingtonu, od 4. aprila 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/4-447; i Memorandum od 12. marta 1947, USNA N , RG 319,
Arhiv istrane dokumentacij i e, Ceceljl in dosiji e, XE 006538
23. Telegram od Bea Vaingtonu, od 6. juna 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/5-2947

191
 24. Bezbednosna provera za neuselj l eniku vizu, 18. septembar 1957,
USNAN , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Ceceljl in dosij
i e, XE 006538;
Indeksna kartica od 24. juna 1953, USNA N , RG 319, Arhiv istrane dokumen-
tacij
i e, Pav
a eliev dosij
i e, XE 001109; CIC izvetaj a "Croatian migr Activities
in Austria" od 28. ava gusta 1953, Ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost
prema US FOIA, str. 8; i dokumenti Australij i ske bezbednosne obav a etaja ne
organizacij i e, izloeni u Senatu Australij i e, 27. mart 1973. Razgovor s
V limom Cecelj
Vi l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
25. Razgovor s Vi
V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
26. Ib
I id.
27. Ib
I id.
28. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
29. Dokument Jugoslovenske komisij i e za ratne zloine, 29. mart 1949,
Zh. 9670/11547, Arhiv Jugoslav a ij
i e, Beograd
30. Draganovievo izruenj n e je traeno u jugoslovenskoj noti od 26. jula
1947, PRO FO 371 67378; neke pojedinosti o radu Uprav a e za kolonizacij iu
mogu se nai u jednoj drugoj jugoslovenskoj noti, od 26. marta 1947, USNA N ,
RG 59, 740.00116EW/3-2547.
31. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
32. Ib
I id.
33. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967;
i izj
z av
a e Mokova i Miloa jugoslovenskim vl v astima
34. Madov memorandum od 12. fe f bruara 1947, Draganoviev CIC dosi-
je, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 311-13.
35. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
36. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i "Consolidated
Interrogation Report on Dr Krunoslav a Stepano Draganovi", i memoran-
dum od 26. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav
a -
l eno prema US FOIA, str. 41-6, 49.
lj
37. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
38. Jugoslovenska nota od 23. aprila 1947, PRO FO 371 67376; vidi i jugo-
slovensku notu od 7. novembra 1947, PRO FO 371 67400; Magj g arec, Hr
H vat-
ski zavod Sv. Je J ronima u Rimu: Jubilej ejske Proslave (1 ( 453
5 -1953
53), str. 133; i
Manhattan; Te T rror Over YuY go
g slavia, str. 76.
39. Beleka gospoice Dekson od 15. maj a a 1947, PRO FO 371 67376; i
prilog pismu od Specij i alne komisij i e za izbeglice upuenom Forin ofi f su, od
23. oktobra 1947, PRO FO 371 67398
40. Vi
V di na primer "Consolidated Interrogation Report on Dr Krunoslav a
Stepano Draganovi", Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 41-6

192
 41. Memorandum od 26. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC
dosij
i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 49.
42. CIC beleka od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosij i e, pribav
avljeno
prema US FOIA, str. 54.
43. Radi nekih pojedinosti u vezi s Mandievom ulogom u ovoj propa-
gandnoj kampanj n i, vidi Paris, Genocide in Sate t llite
t Croatia, str. 260;
Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; sve-
doenjn a koja je pruio Mimo Rosandi priloena uz poilj l ku od Konzulata
SAD u Zagrebu od 4. av a gusta 1948, USNA N , RG 59, 860H.00/8-448.
44. Memorandum Ministarstva spolj l nih poslova od 2. novembra 1945,
Arhiv Ministarstva spolj l nih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia)", 1946,
Busta 1, fa f sciolo 3, Esponenti del cessato regime ustascia in Italia; i
Ministarstvo unutranj n ih poslova (Rimska Policij i a) - izvetaj
a od 9. jula 1946,
priloen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 30. jula 1946,
Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia)", 1948,
Busta 33, faf sciolo 3, Attivita di jugoslava i contrari al regime di Tito in Italia
45. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Makleje na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
46. Nedatiran izvetaj a Italij
i anske taj
a ne slube, priloen memorandumu
Ministarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslava ia)", 1948, Busta 33, fa f sciolo 3,
Attivita di jugoslav
a i contrari al regime di Tito in Italia
47. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990.
48. Memorandum od 12. fe f bruara 1947. Draganoviev/Penikarov CIC
dosij
i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 38-40.
49. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990.
50. Memorandum od 12. fe f bruara 1947. Draganoviev/Penikarov CIC
dosij
i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 38-40
51. Telegram od 10. septembra 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, pribav
avljeno
prema US FOIA, str. 2
52. Vi
V di jugoslovensku notu Forin ofi f su od 25. jula 1946, i odgovor Forin
ofi
f sa od 15. ava gusta 1946, PRO FO 371 59415. Takoe vidi jugoslovensku
notu Steje t departmentu od 15. av a gusta 1946, USNA N , RG 59, 860H.00/8-1546.
53. "Yu
Y goslava Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO
371 59400
54. Vi
V di notu od Britanske ambasade, Vaington, Forin ofi f su, od 20. juna
1946, i notu Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij
i e, London, od 2. jula 1946, PRO
FO 371 59412. Takoe vidi ranij i u notu Jugoslovena od 11. maj a a 1946, PRO
FO 371 59406, radi dalj l ih pojedinosti i radi Kolvilovih i Deksonovih komen-
tara od 14. i 17. maja a 1946. Pojedinosti o Totovom bekstvu u Buenos Aires
mogu da se nau u beleci od Buenos Airesa Vaingtonu od 16. jula 1947,
USNAN , RG 59, 860H.00/7-2347, Mikro fi f lm LM 76, rolna 12, kv k adrati 3328-9.
Kolvilova ispovest o tome kako je mnogim ustaama dopustio da izbegnu

193
repatrij i acij
i u nalazi se u John Colville, Fo F otp t rintst in Ti
T me, Michael Russell,
Salisburg, 1984, str. 212-13.
55. "Yu
Y goslav a Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO
371 59400; Telegrami od 8. i 11. septembra 1946. Od Ogranka A u GHQ CMF
da se podri 13. korpus, i od Kazerte Forin ofi f su, 13. septembar 1946, PRO
FO 371 59418; i CIC beleka od 3. novembra 1947, Vr V aniev dosij i e, pribav
a -
l eno prema US FOIA, str. 2.
lj
56. Vi
V di jugoslovensku notu Stej e t departmentu od 19. av a gusta 1946, i
odgovor Stej e t departmenta od 3. aprila 1947, USNA N , RG 59, 860H.00/8-1946;
Pismo od Britanske ambasade, Vaington, Stej e t departmentu, od 18. sep-
tembra 1946. i odgovor Stej e t departmenta od 15. oktobra 1946, USNA N , RG
59, 740.00116EW/9-1846 i 860H.00/10-1546; Telegram od Vaingtona
Leghornu, od 3. juna 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-2747; i pisma od
Forin ofi f sa Beu i Kazerti, 17. ava gust 1946, PRO FO 371 59415.
57. Memorandum od 5. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC
dosij i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str. 53-4
58. Memorandum od 5. septembra 1947, Draganoviev CIC dosij i e, pri-
bavavljeno prema US FOIA, str. 307-10.
59. Ib
I id.
60. Ib
I id.
61. Memorandum od 12. fe f bruara 1947, Draganoviev/Penikarov CIC
dosij i e, pribav
avljeno prema US FOIA, str.38-40.
62. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nij i agara Folz, Ka-
nada, 17. jun 1989.
63. Ib
I id.
64. Jugoslovenska nota od 21. jula 1947, PRO FO 371 67386
65. Ib
I id.
66. Kako je nav a edeno u Manhattan, Te T rror Over Yu Y gog slavia, str. 77.
67. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nij i agara Folz, Kana-
da, 17. jun 1989.
68. Ib
I id.
69. Telegram od Rima Kazerti, od 25. fe f bruara 1947, PRO FO 371 67372
70. Pismo Forin ofi f sa Trij
i anoj misij i i, Klagenfu f rt, od 14. av a gusta 1947,
PRO FO 371 67386; beleka G-2 od 16. januara 1947, Ustaki CIC dosij i e, pri-
bavavljeno prema US FOIA, str. 47; pismo od Kazerte Forin ofi f su, 26. fe
f bruar
1947, PRO FO 371 67372; "Memorandum on the Ustaa Organisation in
Italy", priloen pismu od Maklej e na Forin ofi f su, 17. oktobar 1947, PRO FO
371 67398; i telegram iz Leghorna Stej e t departmentu, USNA N , RG 319. Radi
dalj l ih primera enovske operacij i e, vidi pismo od Maklej e na Forin ofi f su, 16.
maj a 1947, od Forin ofi f sa Klagenfu f rtu, 30. jul 1947, jugoslovenske note Forin
ofif su od 15. jula i 3. septembra 1947, pismo od Klagenfu f rta Forin ofi f su, 29.
septembar 1947, PRO FO 371 67378, 67384, 67385, 67392 i 67393; i telegram

194
iz Leghorna Stej e t departmentu, 22. maj a 1947, USNAN , RG 59, 740.00116EW/5-
2147.
71. Izvetaja Centralne obav a etaj
a ne grupe od 21. januara 1947, USNA N , RG
59, 840.5510/1-2447
72. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz,
Kanada, 17. jun 1989.
73. Stephen Clissold, neobjav avljeni rukopis; i Telegram iz Rima Forin
ofif su od 22. fef bruara 1947, PRO FO 371 67372
74. Clissold, neobjav avljeni rukopis
75. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz,
Kanada, 17. jun 1989.
76. Clissold, neobjav avljeni rukopis
77. Za jedan deo od mnotva dokumenata koji se bav a e ovom operaci-
jom, vidi telegrame iz Leghorna Stej e t departmentu, 7. jun 1947, i Stej et
departmenta Leghornu, 12. jun 1947, USNA N , RG 319; i telegrame od 12. i 25.
juna 1947, od Beograda Stej e t departmentu, USNA N , RG 59, 740.00116EW/6-
1147 i 740.00116EW/6-2547
78. "The Legal Position of Croatian War Criminals in Italy", 19. maj a 1947,
priloeno pismu od Rima Stej e t departmentu, 28. maj a 1947, USNA N , RG 59,
740.00116EW/5-2847
79. Ib
I id.
80. Jedan prikaz Miloevih zloina moe se nai u Zdenko Lwenthal
(ur.), ThT e Crimes of o th
t e Fa
F scist Occupants t and th
t eir Co
C llabora
r to
t rs
r ag
against
J ws
Je w in YuY gog slavia, Sav
a ez jevrej
e skih optina Federativne Narodne Republike
Jugoslav a ij
i e, Beograd, 1957, str. 17.
81. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
82. Ib
I id.
83. Vi
V di CIC beleku od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosij i e, pribav
a -
l eno prema US FOIA, str. 54; i pismo od Kazerte Forin ofi
lj f su, 2. novembar
1946, PRO FO 371 57729.
84. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od
Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i izj z av
a e koje su
jugoslovenskim vl v astima dali Mimo Rosandi, Branko Kutro, Ivica Greta,
Juliji o Spaljl i Vl
V adko Hranilovi
85. lanak u La Repubblica, 26. septembar 1948, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, 1948, Busta 33, fa f sciolo 2, Processo di Zagabbria
86. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nij i agara Folz, Kana-
da, 17. jun 1989; i s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maja 1989.
87. Razgovor sa Simiem, Rim, 5. maj a 1989. i 16. fe
f bruar 1990.
88. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi f cirom vojne obav a etaj
a ne
slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
89. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990.

195
 90. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi f cirom vojne obav a etaja ne
slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
91. Perounij i evo (Perowne) pismo od 18. novembra 1947, i Volinderov
odgovor od 5. decembra 1947, PRO FO 371 67402
92. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe
f bruar 1990.
93. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990.
94. Razgovor sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe
f bruar 1990.
95. Razgovor s ViV limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989; razgovor sa
Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe f bruar 1990; Telegram od COMGE-
NUSFA (Rear) Salcburg, Austrij i a, od PAP GBI, za Odelj l enj
n e Armij i e za CSGID
za DISC, od 13. decembra 1949, USNA N , RG 319, Dokumentacij i a taba
Armij i e, Box 135; i izj
z av
a a Boidara Kav a rana jugoslovenskim vl v astima
96. Vi
V di Draganovievo pismo od 5. marta 1946, kao i fr f ancusku verzij iu
istog materij i ala, PRO FO 800 476.
97. Beleka od 27. marta 1946, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 21; i
PRO FO 204 11133
98. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu
od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398, pismo itali-
janskog Ministarstva inostranih poslova upueno ambasadoru SAD, Rim, 7.
jul 1945, i Memorandum za Sav a ezniku komisij i u, 29. jul 1945, USNA N , RG
331, Sav a eznika kontrolna komisij i a, Izvrni lanovi Komisij i e, 10000/109/
319, Box 9; i Klisold, neobjav avljeni rukopis
99. Razgovor sa Simiem, Rim, i 16. fe f bruar 1990.
100. CIC indeksna kartica, 7. fe f bruar, Draganoviev dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 66; i razgovori s Omraninom za Relig i ious NeN ws
w Service,
maja 1986; i Don Loft f us, 1985.
101. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu
od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
102. CIC beleka od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosij i e, pribavavljeno
prema US FOIA, str. 54. U vezi s ocem Mandiem vidi Alexander, Th T e TrT iple
M th
My t , str. 94; i Paris, Genocide in Sate t llite
t Croatia, str. 260

6. Zlatni svetenik
1. Detalj
l ni prikazi suenj
n a mogu se nai u telegramima i memorandu-
mima Stej
e t departmenta SAD, 16. jul 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N ,
RG 59, 860H.00/7-1648, 19. jul 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59,
860H.00/7-1948, 2. ava gust 1948, iz Beograda u Vaington, USNA N , RG 59,
860H.00/8-248, 30. jul i 4. av
a gust 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA
N , RG 59,
860H.00/8-448, 30. septembar 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59,
860H.00/9-3048; i izvetaja i i memorandumi britanskog Forin ofi f sa od 10.
septembra 1948, PRO FO 371 72563E

196
 2. "Annual Report fo f r 1945", od Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici
Forin ofif su, 22. fe
f bruar 1946, PRO FO 371 60803
3. Izvetaj
a sa suenj n a u komunistikom listu Borba, kako je preneseno u
telegramu Stejt departmenta SAD od 2. avgusta 1948, iz Beograda u
Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/8-248; i pisma Britanske ambasade,
Beograd, Forin ofi f su, 2. januar i 20. mart 1946, PRO FO 371 59399 i 59403
4. Vi
V di prikaze svedoenj n a i dokaza koje su izneli Adam Milievi, Mimo
Rosandi i Boidar Petrai, u memorandumu Stej e t departmentu SAD od
30. jula, priloenom u poilj l ki od 4. av
a gusta 1948, iz Zagreba u Vaington,
USNAN , RG 59, 860H.00/8-448.
5. Vi
V di dodatke 2. i 6. memorandumu Stej e t departmenta SAD od 30. jula,
priloene u depei od 4. av a gusta 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59,
860H.00/8-448
6. Izvetaja i i memorandum britanskog Forin ofi f sa od 10. septembra
1948, PRO FO 371 72563E
7. Gauenova beleka od 29. av a gusta 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, oslo-
boeno prema US FOIA, str. 2-6
8. Izj
z av
a a koju je dao Mimo Rosandi jugoslovenskim vl v astima; i Klisold,
neobjavavljeni rukopis
9. Gauenova beleka od 29. av a gusta 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, oslo-
boeno prema US FOIA, str. 2-6.
10. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
11. Ib
I id.
12. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
Radi nekih pojedinosti u vezi s Penikarovom ulogom u mrei Kriara, vidi
"Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu od
Makleje na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i memorandumi
o obavetaj a noj organizacij i i Kriara, TISSO, naroito u Brauningovom
memorandumu od 11. juna 1947, ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost
prema US FOIA, str. 89-113.
13. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fef bruar 1990.
14. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
15. Ib
I id.
16. Kako je nav a edeno u Alexander, Ch C urcr h and Stat te
t in Yu
Y gog slavia since
1945, str. 28, i Th
T e TrT iple My
M tht , str. 76; i Draganovieva izj z av
a a jugosloven-
skim vl
v astima, 26. septembar 1967.
17. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967;
i razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990.
18. Opiran prikaz ovoga moe se nai u izvetaj a u Vojne obav a etaja ne
slube SAD u Austrij i i "Speciji alna istraga i ispitivanj
n e" od 9. aprila 1946, u
vezi s "The Croatian National Independence Movement", CIC dosij ie o
Ustaama, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 10-30

197
 19. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi f cirom vojne obav a etaj
a ne
slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
20. Radelov (Radell) izvetaj a od 4. aprila 1950, CIC dosij i e o Ustaama,
osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 1-5
21. Ispitivanj
n e Lj
L uba Miloa, kako je izveteno u Dodatku br. 6 Izvetaj au
Stej
e t departmenta SAD od 4. av a gusta 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N ,
RG 59, 860H.00/8-448; Haringtonova CIC beleka od 9. marta 1948, "Activity t
of Bishops Roman and ari, osloboeno za jav a nost prema US FOIA
22. Izvetaja italiji anskog Ministarstva inostranih poslova od 28. juna
1945, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa f sciolo 3,
Esponenti del cessato regime ustascia in Italia
23. Izvetaj
a italij
i anskog Ministarstva inostranih poslova od 23. jula 1945,
Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa f sciolo 3, Esponenti
del cessato regime ustascia in Italia; i Gauenova beleka od 29. av a gusta 1947,
Pav
a eliev CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 2-6
24. Mardokov (Murdoch) izvetaj a od 25. septembra 1947, CIC dosij ieo
Kriarima, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 6
25. Madevski (Madewski), izvetaj a od 12. septembra 1946, CIC dosij ieo
Kriarima, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 38-9
26. Raduloviev izvetaj a od 23. jula 1947, Ustaki CIC dosij i e, osloboeno
za jav
a nost prema US FOIA, str. 12-13
27. Radelovi izvetaj a i od 18. novembra 1949. i 4. aprila 1950, CIC dosij ieo
ustaama, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 1-5
28. Raduloviev izvetaj a od 23. jula 1947, CIC dosij i e o Ustaama, oslo-
boeno za jav a nost prema US FOIA, str. 12-13
29. Nedatiran izvetaj a italij
i anske Taja ne slube, pridodat memorandumu
Ministarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslava ia)", 1948, Busta 33, fa f sciolo 3,
Attivita di jugoslav a i contrari di Tito in Italia
30. Izvetaj
a o "Jugoslovenskim linostima u Rimu", od 20. jula 1945,
USNAN , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, 139960
31. Izvetaj
a italiji anske Taja ne slube od 18. aprila 1946, Arhiv Ministarstva
inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa f sciolo 1, Rappporti politici
32. Vi
V di, na primer, Getiganov (Gettigan) izvetaj a od 24. maj a a 1947, CIC
dosiji e o Kriarima, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 23-4
33. Izvetaj
a o ispitivanj n u Franca Juine, Getiganov izvetaj a od 15. juna
1947, CIC dosij i e o Kriarima, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 14-
18
34. Razgovor s jugoslovenskim istoriarom po imenu Franek Saj a e, 1.
april 1979.

198
 35. Za sav
a remen izvetaj a o zverstvima koja su inili domobrani vidi izve-
taj
a amerikog Vojnoobav a etaj
a nog odelj l enj
n a od 19. fef bruara 1944, USNA N ,
RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, 63632
36. Nota jugoslovenskog ambasadora u Londonu upuena britanskom
drav
a nom sekretaru za inostrane poslove, 15. novembar 1945, PRO FO 371
48893
37. Pismo Londona Ambasadi Velike Britanij i e, Vaington, od 28. novem-
bra 1945, PRO FO 371 48893
38. Izvetaj
a od 8. fe
f bruara 1945, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of
Strategic Services, 113566
39. Pismo vatikanskog Dravnog sekretarij i ata Frenklinu Gauenu u
Vatikanu, 19. fe f bruar 1946, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 21; rukom
pisana beleka od 16. jula 1945, PRO FO 371 48890; i telegram od Britanskog
poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, od 23. fef bruara 1946, PRO FO 371
59401
40. Telegram od Karmela Ofi fija u Kazerti upuen Titmanu u Vatikanu, 22.
jul 1945, USNAN , Myron Tay aylor Papers, Box 29; i Draganovieva izj z av
a a jugo-
slovenskim vl v astima, 26. septembar 1967.
41. Beleka Dona Kolvila od 27. fe f bruara 1946, PRO FO 371 59401; i
pismo Vaingtona Forin ofi f su, 25. januar 1946, PRO FO 371 59400
42. Rukom pisana napomena na omotu memoranduma drav a nom
sekretaru, 29. decembar 1945, USNA N , RG 59, 740.00116EW/12-2945; i tele-
gram Vaingtona Kazerti, 21. fe f bruar 1946, USNA N , RG 59, 740.00116 CON-
TROL/2-2146
43. Beleka Kreka, pridodata pismu od Stouksa Forin ofi f su, 5. av
a gust
1947, PRO FO 371 67388
44. Pismo od Somerloksa Forin ofi f su, 8. novembar 1947, PRO FO 371
67402
45. Ib
I id.
46. Ib
I id.
47. Rukom pisana beleka Kristofe f ra Vornera, 11. decembar 1947, PRO
FO 371 67406
48. Pismo od Britanskog poslanstva, Be, Forin ofi f su, 23. januar 1948; i
rukom pisana beleka na nj n egovom omotu, PRO FO 371 72559
49. Draganovieva izj z av
a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967;
i lanak u listu La Repubblica, 24. septembar 1948, Arhiv Ministarstva ino-
stranih poslova, 1948, Busta 33. fa f sciolo 2, Processo di Zagabbria
50. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity t of Bi-
shops Roman and ari, osloboeno za jav a nost prema US FOIA
51. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity t of Bi-
shops Roman and ari, osloboeno za jav a nost prema US FOIA; Radi-
ogram iz Berna Stej e t departmentu, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 21;

199
pismo iz Vaingtona Forin ofi f su, 1. jul 1948, PRO FO 371 72563C; i Magj g erec,
Hrvats
H t ki zavod sv. Je J ronima u Rimu, str. 188.
52. Tomasov memorandum od 17. maj a a 1947, Kriarski CIC dosij i e, oslo-
boeno za jav a nost prema US FOIA, str. 29-30
53. Ib
I id.
54. Getiganov memorandum od 1. jula 1947, CIC dosij i e osloboeno za
jav
a nost prema US FOIA, str. 8-10
55. Ib
I id.
56. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi f cirom vojne obav a etaja ne
slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a
1989.
57. Alexander, Th T e Tr
T iple My M th
t , str. 40-5; i razgovor s jednim bivim bri-
tanskim ofi f cirom vojne obav a etaj
a ne slube, snimlj l en pod uslovom da se ne
iznosi nj
n egovo ime, London, 5. maj a 1989.
58. Razgovor s jednim bivim britanskim vojno obav a etaja nim ofi f cirom,
snimljl en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989.
59. Izvetaja od 25. aprila 1947, Kriarski CIC dosij i e, osloboeno za jav a -
nost prema US FOIA, str. 34-5
60. Ib
I id.
61. Izvetaj a i britanskog Forin ofi f sa i memorandum od 10. septembra
1948, PRO FO 371 72563E
62. Za pojedinosti u vezi s Roverovom ratnom karij i erom, vidi Aarons,
Sanctuary ry! Na
N zi FuF gitives in Austra r lia, str. 219-20
63. Veina pojedinosti o Roverovim aktivnostima u Kriarima uzeta je iz
slubenih jugoslovenskih izvetaj a a o ispitivanj n u Boidara Kav a rana i iz doku-
menata s nj n ima u vezi, koja se uvaj a u u VrV hovnom sudu u Zagrebu. Takoe
vidi Aarons, Sanctuary ry!, str. 220-4, radi dalj l ih pojedinosti.
64. Izvetaja Milovanovia i ostalih, 11. decembar 1947, Ustaki CIC dosi-
je, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 32-3
65. Radelov izvetaj a od 18. novembra 1949, CIC dosij i e o ustaama, oslo-
boeno za jav a nost prema US FOIA, str. 2. Dalj l i prikaz obav a etaj
a ne mree
SAD u vezi s traj a nim vojnim operacij i ama sadran je u Bidlovom izvetaj a u od
12. januara 1951, Ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA,
str. 81-2, Izvetaj a i o suenj n ima u kojima se pominj n u Draganovi i Kriari
mogu se nai u Obav a etaj
a nom izvetaj a u Steje t departmenta od 25. fe f bruara
1960, USNA, RG 59; i prevod lanka iz Borbe od 19. marta 1960,
Draganoviev CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 37-43.
66. Goldenov izvetaj a od 9. fef bruara 1948, Ustaki CIC dosij i e, osloboe-
no za jav
a nost prema US FOIA, str. 97; i izvetaj a od 17. oktobra 1947, USNA N ,
RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Pav
a eliev dosij i e, XE 001109

200
 7. Va
V tikanski crni orkestar
1. Osloboe nj
n e, 16. novembar 1967., saraj a evski Svij
i et,
t serij
i a lanaka o
Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od
13. juna do 19. septembra 1986.
2. Vj
V esnik, 12. novembar 1967.
3. Osloboe nj
n e, 16. novembar 1967.
4. Intervj
v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
5. Ib
I id.
6. Saraj
a evski Sviji et,
t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
7. Ib
I id.
8. Ib
I id.
9. Intervj
v u sa bivim ofi f cirom britanske obav a etaj
a ne slube, datim pod
uslovom da ostane anoniman, London, 5. maj a 1989.
10. Intervj
v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
11. Ib
I id., neke pojedinosti o Varou mogu se nai u: Meerec, Hr H vatst ki
zavod sv. JeJ ronima u Rimu, str. 174, 211
12. Saraj
a evski Sviji et,
t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
13. Intervj
v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
14. Intervj
v u sa bivim ofi f cirom britanske obav a etaj
a ne slube, datim pod
uslovom da ostane anoniman, London, 5. maj a 1989.
15. Intervj
v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
16. Osloboe nj
n e, 16. novembar 1967.
17. Vj
V esnik, 12. i 21. novembar 1967.
18. Ib
I id, 21. novembar 1967.
19. Alexander, Ch C urc r h and Sta t tet in YuY go
g slavia since 1945, fu f snota, str.
238-9
20. Intervj
v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990.
21. Izvetaj
a i o ovim suenj n ima mogu se nai u Stej e t departmentu pod
nazivom "Obav a etaj
a ni izvetaj a i", broj 8230 od 25. fe f bruara 1960, USNA N , RG
59; saeti izvetaja i iz jugoslovenske tampe, Politika 17, 18. i 19. mart 1960,
dosiji e CIC-a o Draganoviu sa koga je skinut embargo u skladu sa US FOIA,
str. 37-43; Alexander, Ch C urc r h and Sta t te
t in Yu
Y go
g slavia since 1945, str. 239-40.
22. Alexander, ChC urc r h and Sta t tet in YuY go
g slavia since 1945, str. 239
23. Intervj
v u sa Vi
V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989.
24. Saraj
a evski Sviji et,
t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.
25. Detaljl ni opis ovakv k og razvoja odnosa moe se nai u: Alexander,
C urc
Ch r h and Stat te
t in YuY gog slavia since 1945, str. 226-48
26. Vj
V esnik, 12. novembar 1967.
27. Saraj
a evski Sviji et,
t serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.

201
 28. Draganoviev iskaz pred jugoslovenskim vl v astima, Saraj
a evo, 26. sep-
tembar 1967.
29. Saraj
a evski Svij
i et,
t serij
i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav
avljivana nedeljl no od 13. juna do 19. septembra 1986.
30. Draganoviev iskaz pred jugoslovenskim vl v astima, Saraj
a evo, 26. sep-
tembar 1967.
31. Saraj
a evski Svij
i et,
t serij
i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i
Krste Lekovia, objav
avljivana nedeljl no, od 13. juna do 19. septembra 1986.

8. Diplomatske obmane
1. Hilberg, Th T e Destruction of o European Je J wryr , str. 329-30; SS Oberstur-
mbannf f hrer Friedrich Buchardt, neobjav avljeni memoari, Die Behandlung
des russischen Problems whrend der Ze Z it des national-sozialistichen
Rege imes in Deuts t chland, strogo poverlj l iva dokumenta - indeks poverlj l ivih
dounika, Biro armij i skog obav a etaja nog taba, Trezor 2, USNA N , Sjutlend
Merilend; Simpson, Blowback, str. 164; Dallin, German Rule in Russia, glav a e
V , XX
VI X II, XXXXVIII
2. Memorandum, Ukraj a inska diviziji a "Galicij i a" (ukraj
a inski ratni zarob-
l enici u Velikoj Britanij
lj i i), PRO FO 371/71636, str. 3
3. Komisij i a za kontrolu izbeglica. Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br.
374 Italij i a, 21. fef bruara 1947. PRO FO 371/66605, str. 2; Memorandum,
Ukraj a inska divizija "Galicija" (ukraj a inski ratni zarobljenici u Velikoj
Britanij i i), PRO FO 371/71636, str. 3
4. Simpson, Blowback, str. 180n
5. Radiogram, poverlj l ivi dosij
i ei, Drav
a ni sekretarij i at, 6. jul 1945. USNA N ,
RG 59, kutij i a 291
6. Forin ofi f s je oigledno bio jedina sav a eznika institucij i a koja niji e shva-
tila u kojoj meri taj a znak optuuj u e onoga ko ga nosi. Vi V deti RAR E Zapisnik
N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663
7. Pismo, 3. jul 1948. prilog uz N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663
8. Note Verbale, 27. av a gust 1945. USNA N dokumenti Maj a rona Tej e lora
(Myron Tay aylor), kutiji a 8/800
9. Ib
I id.
10. Ib
I id.
11. "Ovim lj l udima je zaista sve potaman". Izvetaj a , Komisij i a za kontrolu
izbeglica, PRO FO 371/66605, str. 6
12. Pismo br. 1423, Biskupska kancelarij i a, 25. av
a gust 1945. USNA N , RG 59,
Kutiji a 4112, str. 1
13. Naj a bolj
l i prikaz sav a eznikih deportacij i a dao je Nikolai Tolstoy, Th T e
Secrer t Betrarayal, Charles Scribner, Nj N uju ork, 1978. Rasprav a a o masakru u Babi
Jaru se moe nai kod Hilberg, Th T e Destruction of o European Je J wryr , str. 329-
30
14. Pismo od 12. oktobra 1945. USNA N RG 59, 800.4016DP/9-145

202
 15.17. Tolstoy, Th T e Secrer t Betra
rayal
18. Vatikanska korespondencij i a, 19. decembar 1945. USNA N , RG 59.
800.4016DP/12-2045
19. Ib
I id.
20. Pismo, 5. mart 1946. PRO FO 945/575
21. Vatikanska korespondencij i a, 30. mart 1945. USNA N RG 59, 840.48
REFUGEES/3-3046, str. 1061-2
22. Odgovor na vatikansku korespondencij i u, 30. mart 1945. USNA N , RG
59, 840.48 REFUGEES/3-3046, str. 1063. Meutim, meu snagama koje su se
borile sa Vl
V asovim bilo je i crvenih. Vi V deti Simpson, Blowback, str. 20
23. Pismo, 25. jun 1946. Ukraj a insko-ameriki sav a ez, USNA N , RG 59,
800.4010 DP/6-2546
24. 8. jul 1946. Odgovor na pismo od 25. juna 1946. Ukraj a insko-ameriki
sav
a ez, USNA N , RG 59, 88.4010 DP/6-2546
25. Komisij i a za kontrolu izbeglica, Izvetaj a o Ukraja incima u SEP logoru,
Italij
i a, 21. fe
f bruar 1947, PRO FO 371/66605
26. Ib
I id., paragraf 3 i str. 5, paragraf 11
27. Ib
I id., str. 3, paragraf 7
28. Ib
I id., str. 5, paragraf 11
29. Ib
I id., str. 2, paragraf 5
30. Ib
I id., str. 6, paragraf B
31. Uporedite odlazni telegram br. 457 od 22. fe f bruara 1947. dodat kao
prilog uz Izvetaj a Komisij i e za kontrolu izbeglica o Ukraj a incima u SEP logo-
ru br. 374, Italij i a, 21. fe
f bruar 1947. PRO FO 371/66605, paragraf 3, sa ifr f o-
vanim dokumentom OTP br. 584, 9. mart 1947, PRO FO 371/66605
32. Zapisnik u rukopisu upuen WR858, 12. mart 1947. PRO FO
371/66605
33. Ib
I id.
34. Komisij i a za kontrolu izbeglica o Ukraj a incima u SEP logoru br. 374,
Italij
i a, 21. fe
f bruar 1947. PRO FO 371/66605, str. 4, paragraf 8
35. Vi
V deti, na primer, incident sa odbeglim Nemcima opisan u treem
poglavavlju, koji je nava eo CIC da zapone operacij i u Krug
36. Komisij i a za kontrolu izbeglica, LA L CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947.
prilog uz Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe
f bruar
1947. PRO FO 371/66605 ("Ti lj l udi su se nama predali... Prema tome, mi
smo za nj n ih odgovorni. Teko je shvatiti kako bi vl v ada Nj
N egovog velianstva
mogla da oprav a da... nasilnu repatrij i acij
i u.") Obratite panj
n u i na komentare
n egovog pomonika na str. 6, paragraf B, da "Ja mislim da mi moramo da
nj
uzmemo u obzir nj n ihove motive... Oni verovatno nisu bili progermanski
nastrojeni, a sada je sasvim sigurno da im takv k a oseanjn a nisu prirasla za
srce..."
37. Ib
I id., str. 2

203
 38. Zapisnik, WR W 957, 7. mart 1947, PRO FO 371/66606, paragraf 1
Zvaninog ofi f cirskog zapisnika
39. Ib
I id., paragraf 2 Braj a mlouovih zapisnika. Vi V deti takoe paragraf 2
Henkij i evih zapisnika
40. Ib
I id., paragraf 2 Henkij i evih zapisnika
41. Armstrong, Uk U ra
r inian Na N tionalism 1939-45
42. Telegram od 19. fe f bruara 1947. Odelj l enj
n e za specij i alne projekte,
USNA N , RG 59, 740.621114/2-1947
43. Korespondencij i a od 16. septembra 1947, USNA N , RG 59, 860E.00/9-
1947
44. Peticiji a od 21. juna 1947. prilog uz korespondencij i u od 16. septem-
bra 1947. USNA N , RG 59, 860E.00/9-1947
45. Iseak iz tampe, prilog uz WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
46. Pismo, 8. jun 1947. prilog uz WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO
371/66712
47. Pismo, 9. jul 1947. prilog uz WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO
371/66712
48. Ib
I id.
49. Zapisnik pisan rukom za WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
50. Ib
I id., Meklinovi kontrolori su barem shvatili da "ti lj l udi moda lau,
moda su ak dali lana imena".
51. Pismo, 24. fe f bruar 1948, prilog uz N2193, PRO FO 371/71636
52. Pismo, 8. april 1948. prilog uz N2193, PRO FO 371/71636
53. Memorandum, Ukraj a inska divizij
i a "Galicij
i a" (ukraj
a inski ratni zarob-
l enici u Velikoj Britanij
lj i i), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, paragraf 6
54. Komisij i a za kontrolu izbeglica, LA L CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947.
prilog uz Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe
f bruar
1947. PRO FO 371/66605, str. 2-3 (razlikovanj n e onih koji su bili prisilni
dobrovolj l ci)
55. Uporedite Panukov Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij
i a"
(ukraja inski ratni zaroblj l enici u Velikoj Britaniji i), prilog uz N2193, PRO FO
371/71636, sa rasprav a om u britanskom kontrolnom timu o statusu rase-
l enih lica prema prav
lj a ilima Meunarodne organizacij i e za izbeglice. Komi-
sij
i a za kontrolu izbeglica, LA L CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947. prilog uz
Izvetaja o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe
f bruar 1947. PRO FO
371/66605, str. 2-8
56. Memorandum, Ukraj a inska divizij
i a "Galicij
i a" (ukraj
a inski ratni zarob-
l enici u Velikoj Britanij
lj i i), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, str. 8, deo V,
paragraf 7
57. Prvi zapisnik u rukopisu uz N2193, 24. fe f bruar 1948. PRO FO
371/71636
58. Prvi zapisnik u rukopisu uz Flag C N2193, 26. fe f bruar 1948, PRO FO
371/71662

204
 59. Drugi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25. mart 1947. PRO FO
371/71662
60. Prvi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25. mart 1948. PRO FO 371/71662
61. N7688 i prilozi, jul 1948. PRO FO 371/71663
62. O'Grady zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO
371/71663
63. RA
R E zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO
371/71663
64. N7500, jul 1948., zapisnik g. Starka u rukopisu, PRO FO 371/71663
65. "RMAH" Zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO
371/71663
66. Bruce Page ET. T AL.., Th
T e Philby b CoC nspirar cy
c , Ballantine, New York,
1988, str. 188-9; Kim Philby, My M Silent Wa W r, Ballantine, New York, 1983, str.
163-4, 208
67. USAINSCOM dosij i e "Prometej e ", kartica iz indeksa bez datuma nav a o-
di andruka kao vou, spremite za istrane beleke Armij i e SAD, Fort
Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA; Stevenson;
"Intre
"I r pid's' Last Ca
C se", str. 243, imenuj u e Kolina Gubinsa kao vou Prometej e a;
Cav
a e Brown, Th T e secrer t Lif
ife of
o Sir Ste t wart MeM nzies, str. 143-4, govori o
Prometej e u kao o operacij i i britanske obav a etaj
a ne slube pre preuzimanj n a od
strane nemake obav a etaja ne slube; Dallin, Russia Un U der German Rule, str.
111, 117-18, 258n. opisuj u e se rad Prometej e a za naciste
68. Costello, Ma M sk ofo TrTreachery r , str. 535, 565-6; Anderson, In I side th
t e
Leag
a ue, str. 35-7; Simpson, Blowback, str. 269-73
69. Anderson, In I side th
t e Leaga ue, str. 33-7
70. Dallin, Russia Un U der German Rule, nav a odi originalne nemake izve-
taj
a e, str. 119-20, n.2-4
71. Loftf us, Th
T e Belarus Secre r t,
t str. 48-9, 73-8, 106-19; Cav a e Brown, "C"
T e Secre
Th r t Lif
ife of
o Sir Ste
t wart MeM nzies, str. 143-4
72. Loftf us, Th
T e Belarus Secre r t,
t str. 20-8, 65-6
73. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosij i e Stej
et
departmenta 860E. 00/12-346, USNA N , RG 59
74. Philby, MyM Silent Wa W r, str. 163-6
75. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosij i e Stej
et
departmenta 860E.00/12-346, USNA N , RG 59
76. Ib
I id.
77. Pismo od 17. decembra 1946, prilog uz dosij i e Stej
e t departmenta
860E.00/12-346, USNA N , RG 59
78. OUN/SB dosij i ea pod embargom, Sluba za imigracij i u i naturalizaci-
ju SAD, Vaington HQ, citirano kod Loft f us, Th
T e Belarus Secre r t,
t str. 102-4
79. Ib
I id.

205
 80. Panukova istorij i a galicij i ske brigade nav a odi, bez citiranj
n a izvora, da
su amerike snage drale 3.000 zaroblj l enika izmeu est meseci i godinu
dana, a zatim su ih oslobodili i dozvolili da dobij i u status raselj
l enih lica.
81. Wi
W esenthal, ThT e Murd r erer rs
r Among Us U , str. 275
82. Ib
I id.
83. Intervjv u sa Simonom Vi V zentalom 21. fe f bruar 1985.
84. Wi
W esenthal, ThT e Murd r erer rs
r Among Us U , str. 275
85. Simpson, Blowback, str. 180-1, n
86. USAINSCOM dosij i e "Intermarij i um" spremite za istrane beleke
Armij i e SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US
FOIA
87. USAINSCOM, dosij i e "Prometej e ", kartica bez datuma iz indeksa
nav
a odi andruka kao vou, spremite za istrane beleke Armij i e SAD, Fort
Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA; Stevenson,
I tre
In r pid's ' Last Ca
C se, str. 243, imenuj u e Kolina Gubinsa kao vou Prometej e a;
Cav
a e Brown, "C" Th T e Secre r t Lifife of
o Stet wart Me
M nzies, str. 143-4, govori o
Prometej e u kao o operacij i i britanske obav a etaj
a ne slube pre preuzimanj n a od
strane nemake obav a etaj a ne slube; Dallin, Russia Un U der German Rule, e str.
111, 117-18, 258n, opisuj u e rad Prometej e a za naciste
88. INSCOM dosij i e "Polj l sko-ukraj a inski vojni tab", 970-ta CIC, spremi-
te za istrane beleke Armij i e SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo
skinut u skladu sa US FOIA
89. Beleka od 14. maj a a 1947. iz Londona, upuena britanskoj ambasadi
pri Svetoj Stolici, PRO FO 371/67376
90. Pismo od 18. novembra 1947. iz britanske ambasade pri Svetoj Stolici
upueno Londonu, PRO FO 371/67402
91. Ministarstvo rata, strogo poverlj l iva ULA
LAZNAN POVE V RLJIVA V PORUKA K
br. 89, 7. jun 1947. AFHQ dosij i ei sa kojih je skinut embargo, USNA N . (Dosij
i ei
sa AFHQ telegramima su ureeni hronoloki onim redom kako su pristizali
ili odailjl ani. uvaj
a u se u Trezoru est, aneksa u Sjutlendu)
92. Ministarstvo rata, strogo poverlj l iva ULA
LAZNAN POVE V RLJIVA V PORUKA K
br. 44, 12. jun 1947. AFHQ dosij i ei sa kojih je skinut embargo, USNA N .
93. Costello, MaM sk of o Tr
Treachery r , str. 535
94. Beleka od 20. decembra 1947. od Vi V lfo
f rda Kulbertsonu, prilog uz
beleku Stej e t departmenta od 31. decembra 1947. iz Madrida za Vaington,
iz dosiji ea FBI o Vaja ti, embargo skinut u skladu sa US FOIA, dokument 0009

Zakljuak
1. Poverlj
l ivi razgovor voen 1984. godine sa bivim obava etaja nim ofi
f ci-
rom jedne zapadne obav a etaj
a ne slube. Osoba koja je oznaila Valdhaj a ma
takoe je iscrpno opisala italij
i ansko-austrij
i ski deo Pacovskog kanala to je
kasnij
i e potvrdio jo jedan izvor podataka koji je priznao da je jedinica DDU
bila preruena u medicinski tim 351. borbene jedinice peadij i skog puka u

206
Trstu, kasnij i e 349. puka u Lincu u Austrij i i. ak je i Valdhaj a mov pretpostav a -
l eni u austrij
lj i skom Ministarstvu inostranih poslova potvrdio da "moda
postoji veza izmeu amerike obav a etaja ne slube i Valdhaj a ma". Izjz av
a a Karla
Grubera londonskom servisu Obzervera, citirana u Quinsy s Pa
P triot Ledg dger,
29. april 1986. godine
2. Valdhaja m je dobio ustaku srebrnu medalj l u kralj
l a Zvonimira sa ven-
cem od hrastovog lia za hrabrost u bici pokazanu u vreme vrenj n a slube
jula 1942. godine. Valdhaj a m priznaj a e da se uprav a o u to vreme dogodio
masakr na Kozari, ali tvrdi da je on bio 200 km daleko od Kozare. Nj N uju ork
tajms, 6. mart 1986. "Valdhaj
ta a m kae da je nj n egova prolost pogreno protu-
maena" videti takoe p ig
i l, 14. april 1986. "Sluaj a Valdhaj a m: prikriveni
f izam u Austrij
fa i i". Meutim, provera originalnih ustakih novina u
Jugoslovenskom arhivu pokazala je da je Pav a eli odlikovao Valdhaj a ma upra-
vo zbog nj n egove slube u "zapadnoj Bosni", to je bilo podruj e dodelj l eno
ocu Draganoviu od strane ustakog Biroa za kolonizacij iu
3. Londonski servis Obzervera, intervj v u sa Karlom Gruberom, prenet u
"Quincy Patriot Ledger", 29. aprila 1986. godine
4. Ib
I id. (Fric Molden, Dalsov zet, preporuio je Gruberu da zaposli
Valdhaj a ma i proverio je nj n egovu prolost. Molden je bio ofi f cir OSS-a u Italij i i)
5. Simpson, Blowback, str. 121
6. Costello, MaM sk ofo TrTreachery r , str. 596
7. Procena Alena Raj a ana, autora knj n ige Quiet Ne N ig
ighbors r i biveg direkto-
ra Biroa za specij i alne istrage pri Ministarstvu prav a de SAD. On je, takoe,
autor Raj a anovog izvetaj a a o Klausu Barbij i u. Ali Raj
a an i daljl e insistira da je tih
10.000 nacista ulo u Ameriku bez pomoi vl v ade i da je Barbi jedini ratni
zloinac koji je proao Pacovskim kanalom. Vi V deti Raj
a anov izvetaj a , str. 212
8. Beleka, australij i sko Ministarstvo inostranih poslova, saoptav a aja u se
komentari g. Donsona iz Stej e t departmenta SAD. Kopij i u ovog dokumenta
predao je Senatu australij i ski Drava ni tuilac, 27. mart 1973. godine
9. Ministarstvo vojske, Kombinovani kratki pregled obav a etaj
a nih ciljl eva,
"Aktivnosti u vezi sa hemij i skim ratom u oblasti Munster-lagera", jul-av a gust
1945. godine, embargo skinut u skladu sa US FOIA. Dokument u kojem se
nava odi Mengelovo ime pojav avljuj
u e se u dodatku gde se nav a ode imena
nemakih ofi f cira koji su se bav a ili hemij i skim oruj em. Zvezdica oznaav a a da
je Mengele bio u pritvoru u vreme kada je britanski izvetaj a nastao
10. Gerald Posner i John Ware, Me M nge g le: Th
T e CoC mplete t Sto
t ry
r , McGraw a -
Hill, New York, 1986, str. 66-9, 70
11. Autorima je nedav a no, u skladu sa US FOIA, dozvolj l en pristup i kori-
enjn e gotovo 20.000 stranica o ratnom i posleratnom regrutovanj n u nema-
kih naunika koji su se bav a ili hemij i skim oruj em. udno je da meu tim
hartiji ama postoje detalj l ne fo
f rmule i instrukcij i e za proizvodnj n u svakog tipa
nervnog gasa
12. Bowers, Th T e Pledg dge Betrarayed, str. 182-203, 236-8, 276-7

207
Dravni sekretar Pija XI, Euenio Paeli, snimljen poto je uspeno zakljuio
Vatikanov konkordat s Nemakom. U nekoliko narednih sedmica, Hitler je
napadao Katoliku crkvu, dok je Paeli, kao papa Pije XII, nastojao da ouva
svoju diplomatsku neutralnost u predveerje rata.

Posle jo jednog trijumfa Paelijeve diplomatije, konkordata s faistikom

Italijom 1929. godine, Musolinijeva uparaena povorka stie u Vatikan na
zvanian prijem kod pape Pija XI. Za razliku od svog naslednika Paelija, Pije
XI je bio voljan da zauzme vrst zvanini stav protiv Hitlerove politike.
208
Posle Hitlerovog poraza, Paeli je odustao od kontroverzne ratne neutralnosti
u odnosu na Nemaku i rairio glas da e Vatikan pruiti utoite faistikim
beguncima. U strahu od odmazde za pokolje koje su poinili u ratu, hrvatske
ustae se pakuju za beg u Austriju, prvu stanicu na Pacovskoj liniji ka Rimu.

U meteu posleratne Evrope drumovi su bili zakreni izbeglicama koje su gra-

bile na zapad. Mnogi ozloglaeni ratni zloinci, meu njima i hrvatski diktator
Ante Paveli, utopili su se u guvu kako ne bi pali aka nemilosrdnim parti-
zanima marala Tita.
209
 Svi putevi su vodili u Rim i
u milosrdne ruke svetenika
Draganovia u Zavodu Sve-
tog Jeronima, Via Tomaelli
132. Posle drugog svetskog
rata svetenik Draganovi je
ovaj hrvatski Zavod pretvo-
rio u utoite za faistike
begunce koji su hitali niz
vatikanski Pacovski kanal.

Salon u Svetom Jeronimu u vreme kada su u njemu boravili poternicama

traeni ratni zloinci, krajem 1940-ih. Poto je otkriveno da je pronacistiki
opredeljeni biskup Alojz Hudal krijumario nemake i austrijske ratne zlo-
ince kao to su tangl i Ajhman, Sveti Jeronim je postao tab jedne diskret-
nije, ali daleko delotvornije vatikanske krijumarske mree.
210
Svetenici koji su vodili Zavod Svetog Jeronima poetkom 1950-tih, poziraju
s velikodostojnicima katolike crkve. Svetenik Draganovi je u donjem redu,
esti sleva. Nekolicina svetenika koji su radili na Pacovskim kanalima
svetenika Draganovia pristali su da s autorima vode razgovore koji su mag-
netofonski snimani.

Svetenik Draganovi (levo) i rektor Svetog Jeronima monsinjor Juraj Mag-

jerec (desno) na sveanoj misi odranoj u crkvi Sv. Jovana Laterana u Rimu,
1953. godine, u slavu petstote godinjice Zavoda. Draganovi i Magjerec su
bili kljuni operativci u mrei krijumarenja nacista koja je voena pod zak-
lonom "milosrdnog" rada Svetog Jeronima za pomo izbeglicama. Pripadnici
nekoliko verskih redova, ukljuujui franjevce i jezuite, obezbeivali su fal-
sifikovana dokumenta i drugu pomo Pacovskim kanalima.
211
Draganovi i Magjerec u jednoj od svojih mnogih poseta preteno hrvatskom
Logoru za raseljena lica u Banjoliju. Posle rata su se mnogi ustaki ratni
zloinci za kojima je bila raspisana poternica skrivali u Banjoliju.

Jedna velika grupa svetenika iz Svetog Jeronima sa dobrotvorima i simpa-

tizerima, na stepenicama Katedrale Sv. Petra tokom proslave petstote godi-
njice Zavoda. Svetenik Draganovi je drugi desno od velikodostojnika s
bradom u sredini, a monsinjor Magjerec je drugi levo od te osobe.

212
 Monsinjor ovani
Montini, dravni
podsekretar Pija
XII, s jo jednim
velikodostojnikom,
na terasi Svetog
Jeronima. Upravo
je Montini tajno
nadzirao
Draganoviev Pa-
covski kanal.

Hrvatski ratni zloinac Ante Paveli s ustakim inovnicima u svom kabinetu

u Zagrebu za vreme rata. Sledei uputstva Adolfa Hitlera (ija slika visi na
zidu Pavelieve kancelarije), poglavnikova vlada je odgovorna za pokolj vie
od pola miliona Srba, Jevreja i Roma, izvren na najvarvarskiji nain. Posle
rata amerika armija je izvrila provalu u kancelariju svetenika Draganovia
i otkrila da Paveli ivi u Vatikanu, zajedno s drugim ratnim zloincima za
kojima je bila raspisana poternica.
213
Slika iz vremena rata na kojoj je hrvatski diktator Paveli s grupom franje-
vakih svetenika. Mnogi pripadnici hrvatskog svetenstva su podravali
Paveliev faistiki ustaki pokret. Kada je amerika armija otkrila njegovo
posleratno utoite u Vatikanu, Paveliu je doputeno da tiho pobegne u Junu
Ameriku, kako bi se spreio "strahoviti udarac" Rimokatolikoj crkvi.

Jedna od mnogih vila na terenima papine Letnje rezidencije u Kastelgandolfu

kraj Rima. Izvestan broj znaajnih begunaca skrivao se u Kastelgandolfu,
izmeu ostalih Ante Paveli i Ferenc Vajta. Vajta je radio za naciste u
Maarskoj, kasnije ga je privukla obavetajna sluba Francuske, potom
Vatikana, da bi on najzad sve njihove tajne preneo Amerikancima.
214
Posleratni italijanski predsednik Enriko de Nikola (Enrico de Nicola) (u sre-
dini) i premijer Alide de Gasperi (desno) snimljeni posle audijencije kod pape
Pija XII sredinom 1946. godine. De Gasperijeva vlada je u velikoj meri
umeana u vatikanske puteve spaavanja ratnih zloinaca. Ubrzo poto je
snimljena ova fotografija, de Gasperi je bio umean u aferu nabavke puaka
za vatikanske "borce za slobodu".

215
Na nesreu, mnogi od vatikanskih "boraca za slobodu" su u toku rata sarai-
vali sa nacistima. Ovde je prikazana fotografija jednog SS oficira koji vodi
armiju biskupa Gregorija Romana na ulicama Ljubljane 1944. Biskup Ro-
man, stojei na podijumu, lino vri smotru trupa zajedno sa lokalnim koman-
dantom SS-a i faistikim predsednikom Slovenije. U biskupovu ratnu
kolaboraciju spada i "Pastirska poslanica" u kojoj poziva svoje stado da se
pridrui nacistikom cilju "osiguranja egzistencije i bolje budunosti borbom
protiv jevrejske zavere".

216
Posle defilea biskup Roman srdano pozdravlja SS generala Rezenera (Ro-
sener). Iako su i britanska i amerika vlada zakljuile da Romana treba iz-
ruiti Titu kao nacistikog kolaboracionistu, dozvolili su mu da "pobegne" u
vajcarsku 1947. godine. U Bernu, biskup Roman se bavio pranjem fais-
tikog blaga i finansiranjem teroristikih grupa pod nazivom Kriari koje su
operisale iza gvozdene zavese.

Ratni zloinac Sreko Rover, za

kojim se traga, pozira u ustakoj
uniformi. Posle rata je od svete-
nika Draganovia dobio lane is-
prave i napredovao do ranga
vieg oficira u teroristikoj mrei
Kriari, koja je izvela niz razor-
nih akcija u periodu od 1946. do
1948. godine.
217
Jugoslovenska komunistika vlada optuila je svetenika Karla Petranovia
za uee u ratnim masakrima nad Srbima u okolini Ogulina. Posle rata on je
postao jedan od mnogih svetenika koje je Draganovi regrutovao za rad na
Pacovskim kanalima, na slanju hiljada begunaca iz enove prema Severnoj
ili Junoj Americi i Australiji. Ovde ga vidimo sa nekim "putnicima" u luci u
enovi.

218
 Biskup Ivan Buko, izbavitelj
ukrajinske SS divizije "Galicija".
Buko je tesno saraivao sa
svetenikom Draganoviem na
krijumarenju nacistikih begu-
naca, a imao je, takoe, uticajne
veze sa visokim pripadnicima
vatikanske administracije,
ukljuujui tu i samog papu Pija
XII.

Ukrajinski dobrovoljci za SS diviziju "Galicija" na paradi u toku rata. Iako je

nadbiskup epticki iz Unijatske (katolike) crkve privatno denuncirao naciste
papi Piju XII, blagoslovio je SS dobrovoljce, od kojih su mnogi prethodno
poinili ratne zloine sluei u pomonim policijskim jedinicama.
219
 Preporuujemo:

- Hitlerov papa, Don Kornvel

- Stepinac - nadbiskup genocida, Marko Aurelio Riveli
- Vatikanske ubice - ispovest biveg jezuite, dr Alberto
rivera
- Tajna istorija jezuita, Edmon Paris
- Vavilonska misterijska religija - ideologija otpalog
hrisanstva, Ralf Vudrou
- Ko vlada svetom, dr Miroljub Petrovi
- Skrivene tajne masonerije, dr Keti Barns

Distribucija: BiH 065-415-765, Srbija: 064-089-6937