DVESTA HILJADA

DRAMSKIH
SITUACIJA
 KNJIEVNOST I CIVILIZACIJA ETJEN SURIO

K N JI E V N O S T
DVESTA HILJADA
DRAMSKIH
CIVILIZACIJA
SITUACIJA
PREVELA
UREDNIK
M IR A VU K O V I
JO V A N H R ISTI

RECENIJA: Dr MILAN DAMNJANOVI NACRT ZA KORICE: DIJAN R1STI

TEHNIKI U RED NIK ; BOGDAN URIN OMOT: ARKO ROIJLJ KOREKTOR:
SVETLANA DRAM LI IZDAVA : NO LIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 GLAVNI I ODG O
VORNI U REDNIK: MILO STAMBOLI SLOG: M LABINSK A KNJIGA, LJUBLJANA
TAMPA : BIROGRAFIKA, SUBOTICA TAMPANO U 4.000 PRIM ERAKA 1982. GODINE NOLIT BEOGRAD
 ETIENNE SOURIAU

LES D E U X CEN T M ILLE

SADRAJ
SITU A TIO N S D R A M A T IQ U ES

FLAMMARION, Paris 1970

PR E D G O V O R .......................................................................................................

Poglavlje I
TA JE D R A M SK A S IT U A C IJA ? ...................................................................

Poglavlje II
D R A M A T U R K E F U N K C I J E ......................................................................... 44

Poglavlje III
ARS C O M B IN A T O R IA ...................................................................................... 105

Poglavlje IV
2 1 0 -2 4 1 ILI UM ETN1KA O PR ED ELJEN JA ................................. 135

Poglavlje V
K O SM IK A D R A M A T U R G IJA ................................................................... 183
 PREDGOVOR

Ova knjiga nije rasprava o pozoritu. eleli smo da proui

mo samo jedno posebno i jasno razgranieno pitanje te um etnosti :
pitanje situacija; koje je od velikog znaaja za dramsku in
venciju.
Razm otrili smo taj predmet temeljno, koliko god smo mogli,
ostavljajui po strani sve to nije u neposrednoj vezi s njim,
dakle mnoga isto toliko zanimljiva i vana pitanja. M olimo i
taoca da uzme u obzir da mi ne previam o zanimljivost i vanost
ostalih pitanja: naprosto smo izdvojili sasvim odreen predmet
prouavanja.
Ovo upozorenje svakako nee spreiti neke itaoce i neke
kritiare (pogotovu ne one koji imaju svoje ideje o pozorinoj
umetnosti) da se, ne bez izvesne reitosti, usprotive : ta ! Z ar je
mogue u pozoritu videti samo reanje ahovskih problem a i
lica koja su samo pioni; u dramskoj radnji videti samo kaleidoskop
situacija a u invenciji jednog ekspira ili jednog Rasina samo
ueno odm eravanie sila! Sta! Z ar je mogue ne osetiti da je po-
zorite pre svegatjkraikonajni ;iako prastarijliv o t bia,, roenih
i duboke intuicilc^iv o ta. i. zahvaljujui magiji, privremeno
odgovornih za itavu ljudsku sudbinu, zatvorenu u simbole
koji delom srastaju sa svakodnevicom a delom ih preoblikuje
genij koji nita ne rauna, ali ije sjajne izvesnosti, i tako dalje,
i tako dalje, i tako dalje.
Sa zadovoljstvom emo sasluati sve te lepe stvari iz tuih
 8 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
usta, a naroito iz usta naih kritiara. Ali, zar Sveto pismo ne
kae da e se rauni polagati ak i za nepotrebne rei? Pri izvesnim simbolizmom, koji se vie obraa mati, prikrili odre
rodno je stoga to ovde nismo hteli da na raun uveamo, poto
nam, ve zbog same prirode nae profesije, i previe frazeolo
gije lei na savesti, pa smo se zadovoljili time da tehniki obra
dimo jedan tehniki problem. Ovo je, u sutini, nauna knjiga
i zato e, bojimo se, italac m orati da uloi malo truda da bi
je pratio, naroito kada je re o osnovnim pojmovima.
Na cilj je bio:
1. da analizom izdvojimo velike dram aturke funkcije
na kojima poiva pozorina dinam ika;
2. da morfoloki prouim o njihove osnovne kombinacije;
3. da traim o razloge za . tako razliita i raznovrsna este-
tika svojstva tih kombinacija (odnosno situacija);
4. da posm atram o kako se te situacije vezuju jedna za drugu
ili menjaju odreenim preokretim a, i kako te promene oivlja
vaju pozorinu radnju i guraju je napred.
Pitanje je, kao to vidimo, veoma vano za pozorinu teori
ju i praksu, sa stanovita stvaranja, invencije, kompozicije;
u k ratko,_re je o tehnikam a dramskog pisca; to je bio na stalni
ugao gledanja.
Deavalo nam se, osim toga, da uz put oslunemo odjeke
tih injenica u ivotu i ljudskoj praksi. Mislili smo da ih ne treba
zanemariti. Oni koji se zanimaju za pozorite. a ne za oveka. i
. mogu da preskoe te stranice (njih nema toliko mnogo u knji- 1
zi). A ako smo se ponekaaT triidili iako sami nismo dramski
pisac da ljudski ivot gledamo onako kako bi ga gledao takav
ovek, da li smo se time ogreili o prouavanje um etnosti ? Misli
mo da nismo.
Jo jedno upozorenje. U nekim delovima ove knjige bili
smo prinueni da pribegnemo izvesnom simbolizmu, sluei
se znacima koji se upotrebljavaju u astrologiji. Uinili smo to
zbog pogodnosti, jasnoe, metoda. A utor sveano izjavljuje
da ne veruje u astrologiju. Re je o istom simbolizmu, o m eta
fori, ako hoete (moda i o jo neemu: o praktinom nainu _>>Voma jednostavna umetnost. sva u izvravanju. Od svojih
pisanja). Za to emo, na odgovarajuem mestu, dati m etodo
loko obrazloenje (poglavlje III).
PREDGOVOR 9
Ostaje veliki prigovor koji moe da nam se uputi: da smo
enu pozorinu algebru. Zar um etnost da bude svedena na ra
unanje? .............. ................
Mi to i ne krijem o: verujemo da[j f a mska inveji c j j ^ u-no _
pretpostavlja i/vesno raunanje sueljenih ljudskih sila ffli istan
iani oseaj za njih); u njihovim kombinacijama, u razliitim
morfoloSkim vidovima njihovih dinaminih organizacija. Po-
kuaemo da ovo miljenj'e (koje nijn posebno neobino ni
agresivno) potkrepim o injenicama.
Ali, ako nam bude zamereno da smo samo pojaali taj
trag algebre, koji je zaelo prisutan u pozoritu, i da smo, iz
elje da sve formuliemo, naveli pisce (a naroito one mlade)
na alosni formalizam ili mehanizam, odgovoriemo da ovde
nita slino nismo radili, niti vidli, i da bismo um etnosti ui
nili mnogo goru uslugu da smo ipladom dram atiaru svesrdno
savetovali da ne ui svoj zanat za,to da ne bi ponizio svoju ge
nijalnost.
Uostalom , koji je umetnik izgubio ita od svoje genijalnosti
zato to je jasno formulisao pozitivne datosti svoje tehnike?
Mislim da pozorite, vie od svih drugih umetnosti (kada je re
o oblasti koju smo prouavali), zahteva tu vrstu znanja, tu vrstu
raunanja, tu vrstu formulisanja.
Oni koji bi se suprotstavili svakoj pomisli na raunanje u
ovim oblastima, jednostavno bi pokazali da se uopte ne razu-
meju u pozorinu um etnost, u kojoj uvek ima mnogo raunanja,
ili, ako ova re previe sablanjava nekolicinu sentimentalaca,
mnogo uenog lukavstva i odmeravanja. Uostalom , u kojoj
ih to um etnosti nem a? Zar ih nema najvie kod najveih genija?
Genijalni lju d L M JzilzetiM U iikaB ^_Jm l . s . v i divljaci. Ali va
ljano dram sko stvaralatvo zahteva najvie raunica pod
uslovom da one dovedu do veoma jednostavnih i jasnih formula.
O dramskoj um etnosti moemo govoriti onako kako je
Napoleon govorio o umetnosti ratovanja: to je, govorio je on,
poetaka pa do danas, s t r a t e g i j e raspolagala sasvim malim
brojem o s n o v n i h tem a: proboj, natkriljavanje, rokada rezervi,
 10 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
gonjenje, pregrupisavanje itd. Strateka genijalnost se ne sasto
ji u m e da se izihitjaju sloeniji manevri ili jo neponati raspo
redi, ve da se ii uasnoj zbrci bojita,ju haosu fronta, u neiz-
vsnom neredu pozadine, razaznaju velike crte jedne proste
forme, elementi jednog od pobednikih rasporeda; i da se
^ oni sa vrstinom odre ili poboljaju. Pozorina strategija je
istog reda, iako su neredi i zbrke tBle~Qna treha da savlada ima-
ginativne i duhovne prirode. Genije u tom anru ne moe nita
da izgubi ako prouava velike pobednike rasporede i ako
poznaje osnovne operacije koje ih uspostavljaju.
Prouavajui savesno te osnovne operacije i te karakte
ristine rasporede, potpuno smo sigurni da ne nanosimo ni
kakvu tetu genijalnim ljudima koji e nas itati.
Ako, kojom sreom, moemo da ih ma emu nauimo, tim
bolje. A ako ih ne nauimo niemu, jo bolje: to e dokazati
da nismo tako loe videli.
Rei ete: da, ali ako se oni ne slau?
Pa lepo, raspravljaemo. Bie zanimljivo.
Ali, rei ete mi jo, kako se usuujete da govorite o po-
zoritu a sami niste dramski pisac?
Veni nesporazum izmeu um etnika i estetiara (ili kri
tiara). Doista ne vidim zato bismo ovde zahtevali vie nego
u medicini ili fiziologiji gde je profesoru doputeno da go
vori o tifusu a da se od njega ne zahteva da je i sam tu bolest
preleao. Dovoljno je to je tifusare posm atrao. Uostalom , mi
i nemamo pretenziju da ovde ponudim o neto vie od niza opser
vacija. Svesrdno elimo da one zainteresuju itaoca. One su ve
i to je za autora veoma draga uspom ena u asovima za
miljenog ili veselog razgovora, zainteresovale neke dramske
pisce (i to ne najgore naeg vremena), koji su u njima nali odjek
nekih svojih stvaralakih iskustava. Neka mi bude doputeno
da ovu malu knjigu stavim pod okrilje tih srenih uspomena.
Poglavlje /
TA JE DRAMSKA SITUACIJA?
Goci, koji je znaajan po tome to je u XVIII veku obnovio
komediju del arte, stvorio vilinsku komediju i pisao teorije po-
zorine um etnosti,1 tvrdio je da postoji svega trideset i est dram
skih situacija. To se zove preciznost. Raspravljajui o tom pi
tanju s Ekermanom , Gete je prihvatio taj broj kao opravdan.
U nama bliem vremenu . Polti opet pretresa to pitanje u veoma
poznatoj i esto pretampavanoj knjizi (X X X V I dramskih si
tuacija, M ercure de France, 4, izdanje, 1934) i takoe dolazi do
sudbonosnog broja 36.
to se nas tie, predlaemo da se brojanje ne zaustavi ni
na dvesta hiljada (taj broj stoji u naem naslovu zbog eufonije)
ve tanije na 210.141. I to je preciznost.
Razlika je, meutim, ogromna.
U svakom sluaju, ona dovoljno ukazuje na to da je pre
svega re o dva veoma razliita pristupa istom problem u. A to
ba moe da bude zanimljivo za teoriju pozorine umetnosti.
I za njenu praksu. Jer taj izuzetno mali broj od 36 situacija
nagnao bi nas da verujemo da je novina nemogua. Dakle, da
nam preostaje ili da u nedogled ponavljam o iste situacije, ne
nadajui se da emo nai neku novu, i zadovoljavajui se time
da ih, koliko je to u naoj moi, preodevamo, m askiram o, pre-
Poznato je da ga je A leksandar A rnu nedavno vaskrsnuo na sceni ( Ljubav
tri pomorande).
 )
12 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
ruavamo, iskrivljujemo ili oivljavamo, da Edipa preobratim o
u Strane roditelje; Dva viteza iz Verone u Jednu tako lepu de-
vojku; ili u Venecijanski revolver, ili (ovo za ubudue) da, posle
Sapfinih, na sceni prizivamo Pasifaine ljubavi (mislim da jo
nije uinjeno); ili da, najzad, poverujemo da je dramski anr
iscrpljen, otrcan i neupotrebljiv; da nam valja ispregnuti te
taljige ijih trideset i est um ornih raga ne mogu dalje. Da, tune
li doktrine.
U tom pogledu na broj deluje umirujue, pod uslovom
da mu se moe verovati. On, ipak, nije plod preteranog oduev
ljenja, ve jednog opreznog razmiljanja.
Sigurno vam je poznata stara arapska pria o nagradi koju
je dobio ovek koji je izmislio ah. Oduevljen prikazanom igrom,
sultan mu je ponudio da celu ahovsku tablu prekrije dukatim a.
Pronalaza, na izgled skrom an, zatrai da tabla bude prekri
vena samo zrncima ita, ali tako da se jedno zrno stavi na jedno
polje, dva na drugo, etiri na sledee i tko dalje, uvek dvostruko.
Neoprezni sultan pristade bez razmiljanja, i bi veoma iznenaen
kada shvati da ni sve itnice njegovog carstva ne bi bile dovoljne
za ispunjenje njegovog obeanja. Neki vezir, malo upueniji u
m atem atiku, utedeo bi mu tu malu sram otu, da je upozorio
njegovu Visost da dva na ezdeset i trei stepen ini ogroman
broj.
Takav je (nipoto ne elimo da itaoca drimo u neizvesnosti)
smisao naeg broja, odnosno njegove preciznosti.
Gocijeva-Geteova-Poltijeva brojka dobijena je empirijskim
pregledom pozorinih dela, bez prethodnih istraivanja onoga
to bitno ini jednu situaciju.2 Verujemo da jedna dublja analiza
same situacije otkriva u njoj veoma tanano i promenljivo kombi-
novanje izvesnog broja jednostavnih, monih i bitnih elemenata.
Traili smo te jednostavne inioce, bitne dramske funkcije
1 Neka nam se ne suprotstavi Geteov autoritet. Prc svega, re je o Geteu
kako ga vidi E kerm an, zatim o G eteu koji naprosto kom entarie Gocija. Najzad
treba imati hrabrosti i priznati da. i pored svoje genijalnosti, Gete nije bio
veliki dramski autor: ono to u njegovom scenskom opusu vredi (njegovo po-
zori5no stvaralatvo, a naroito prozno, uglavnom je izrazito slabo) jeste poezija
i filozofski duh. iler, koji je toliko ispod Getea, bio je vie ovek pozorita.
St a je d r a m s k a s it u a c ija 13
i pronali smo da njihov broj nije velik : jedva est ili sedam takvih
_ in ilaca zasluuje.panju.,. ___ .., ...... ......
Zatim smo traili velike operacije<) ili bitna |ram aturka
'pr'3ennia^tsvoistvena najznacajnijim umetnikim pronaTaiT"
ma, najuvenijim pozorinim situacijama, i ^proistekla iz odre-....^
denog tipa kom binovailia.lih inilaca. I nafTsmo da i njih ima
v e rn a lo : oteloviti dve ili tri takve funkcije, ak i antitetine, u jednom
licu ili ih na jedan udan nain razdeliti izmeu vie lica ^ uzeti
ovu ili onu funkciju kao zaetnu eliju i sredite perspektive
itave situacije; itd. Sve u svemu, jedva pet ili est tih osnovnih ...
i, stigavi dotle, zanimalo nas je da utvrdim o da li taj
sasvim mali broj prvobitnih elemenata um etnosti daje vei ili
manji broj razliitih kombinacija onih posebnih reenja koja
stvaraju umetniki sasvim razliite situacije. Uinili smo ono
to je maloas pom enuti sultan trebalo da uradi, i dali re veziru
m atematiaru. On nam je odm ah otkrio da i najprostiji raun,
kome je vian svako ko je navikao na kombinatorske* formule,
pokazuje da je s t inilaca kom binovam h. prema. .o.vih--^Lj3riacipa^_
daju dvesta deset hiljada sto etrdeset i jedno razliito reenje.
Rezultat je jasan i zapanjujui. ta da mislimo o njem u?
N aravno, ne treba se uopte pouzdati u m atem atiku pre
ciznost rezultata. Oigledno je da ima rasporeda-situacija sasvim
male vrednosti i da se neki od njih m eusobno razlikuju samo u
beznaajnim nijansama. I neka bude jasno da smo mi ve na
poetku spremni da spustimo broj na dvesta hiljada, kao i u
naem naslovu, ili na sto pedeset hiljada, ili na sto hiljada. Nije
bitno. Ono to je zauujue, i to je nepobitno, jeste veliina
rezultata. Kakve to posledice moe da im a?
Tu je, najpre, jedna praktina posledica vredna po tome
to otvara perspektivu; oigledno je, naime, da, ako ak i osta
nemo na samo sto pedeset hiljada situacija..., ima izgleda da su
neke od njih jo neiskoriene. Nije li ta perspektiva umirujua
za dananje i sutranje dramatiare.
Teorijske posledice su koliko ozbiljne toliko i izvesne. Ta
opta koncepcija problem a plodnija je od one druge ; osim toga,
uprkos svom prvom, pom alo apsurdnom i agresivno materna-
 14 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
tikom izgledu, ona se bolje primenjuje na stvarnu sloenost,
gipkost i ivi ivot injenica. Ona mnogo bolje odgovara pute-
vima stvaralake, novatorske i kom binatorske mate nego tuni
inventar nemoi ljudskog duha da izae iz kruga u kome je sve
reeno.
tavie, kada je briljivo uporedim o sa injenicama, ona
omoguava isto tako plodna prouavanja. U napred je, kako
rekosmo, jasno da meu tim beskrajno raznovrsnim rasporedim a
im a-onih koji u'bolH. lim etnikiJiiiaiuii/iU 'tarianiie prilago-
^ eni estetskim potjebam a koje pozorina um etnost zadovolja
va. A istraivanje (na konkretnim primerima) tih razlika u vred-
nosti, i njihovih dubokih uzroka, moe biti samo korisno.
U svakom sluaju, vredi krenuti tim putem.
A pre svega, poto je takvo nae polazite, ta je zapravo
dram ska situacija?
*
* * .
........ .. Pozorino delo, kao i svako drugo umetniko d elo ,[p o
stavlja ivestan svetJZavesa se die: od tog trenutka pa za sie-'
'~eih t 'IT JedS erininuta, ja treba da prihvatim , da na sebe
preuzmem jedini stvarni svet : Rim godine 667. pre H rista ; kralja
M arkusa Tulijusa (koji se sad zove Tulije); starog rimskog vi
teza H oracija; plemia od Albe K urija; neku Sabinu, enu
Horacijevu i sestru Kurijevu; devojku zvanu Kamila, Horaci-
jevu sestru; grad Rim i grad A lbu; dve vojske, od kojih emo
videti po jednog vojnika, Flavijana za Albu i Prokula za Rim
(linosti potpuno izmiljene); izvesnu Juliju, takoe izmilje
nu; Rimljane i Albinjane koji govore francuski, i to u aleksan-
drincu... Sve je to organski vezano za splet sasvim odreenih
odnosa, iji su koreni u prolosti koja obuhvata vie godina.
Sve e to iveti preda mnom po nunosti svojih unutranjih sila
(u nejasnom ali stvarnom paralelizmu sa onim to znam iz rimske
istorije), od prvog trenutka kada mi je dato, pa za dvadeset i
etiri asa koja treba da stanu u dva i po. To znai : igra se Ho-
racije.
St a je d r a m s k a s it u a c ija 15
Ili igra se Bura: ponueni svet nema nieg istrijskog. M oram
da prihvatim jedno arobno ostrvo, jednog svrgnutog princa
i vetog m aioniara, jednog uzurpatora, prinevog brata...
ukratko, itavu jednu prolost (iako izmiljenu) sa njenim ge
nealogijama i sloenim politikim dogaajim a, za koje treba
pretpostaviti da su se odavno zbili. Zatim udesna stvorenja kao
Arijel, K aliban... Taj e svet postati stvarnim.
Primetiete da to nije samo sluaj sa pozoritem. Prinuen
sam da prihvatim takvu zamenu sveta, takvo hipotetino po-
meranje stvarnosti, svaki put kada je re o delu koje pripada
takozvanim predstavljakim umetnostima. Stvar je sloenija
kada su u pitanju dela koja ne spadaju u predstavljake um etnosti,
ali izlino je baviti se ovde njima.
N a prim er u slikarstvu: Pastiri iz Arkadije N. Pusena n a
meu mi kao pretpostavku (u logikom smislu tog izraza) ravni
cu, planine, itavu moguu kartografiju te fiktivne i po svom
izgledu vie italijanske nego grke Arkadije; nekoliko linosti
iz razliitih krajeva i razliitog doba starosti (svaki sa svojom
biografijom, preciznijom nego to bi se to u prvi m ah moglo
pretpostaviti); grob davno umrlog oveka vreme tog sveta
obuhvata, dakle, vie ljudskih narataja i odreen pogled na
budunost tih linosti, poto smo upozoreni da ih sve eka smrt:
et in Arcadia ego (dodajm o: M ors). Isto tako je i Poljski ko
njanik, koga nam pokazuje Rem brant, maloas bio na obzorju,
u toj umi iz koje dolazi i koju ja treba da zamislim; za neko
liko trenutaka on e izii iz okvira i nastaviti strpljivo svoj put
u sumraku. Ovaj A k t ispred draperije, to je m lada ena koja
je tek izala iz kade i koja e uskoro poeti da se doteruje. Taj
svet nije toliko prostran kao svet o kome smo maloas govori
li, ali je on ipak beskrajno prostraniji od materijalne podloge
koja ga nosi i zatvara: od tih nekoliko kvadratnih santim etara
platna prekrivenog bojom. Sve umetnosti treba da omogue
ostvarenje jednog sveta, pomou "materijalnog, konkretno pri-
sulnog orua ije je fiziko postojanje beskrajno ue i ogranie-,
nije. Ali umetnosti se ba po tome ra/likuju. Svaka ima sopstve-
na sredstva. Za jednu, to je platno prekriveno bojom, za drugu
je to kam en ili drvo koje treba deljati u tri prostorne dimenzi-
16 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
jc ; za tre u , jn e jo d ija ritm ik i d a ta ; za e tv rtu , ta m p a n i listo
vi. K o ja isredstvaN im a p o z o ri te ?
Najpre. jedno stvarno i ograniavajue trajanje, koje se
koristi na odreen nain. 1 slikarsko delo ima svoje trajanje:
nema trenutnog kontakta due sa slikom. Ali za to vreme, igra
je gotovo slobodna. Ja po svojoj volji posm atram , a slikar struno
vodi moje razgledanje, ne vrei nad njim nikakvu prinudu i
ne ograniavajui ga vremenski. Sasvim je drukije u pozoritu:
tu (kao i u muzici) sve se smenjuje na jedan neminovan nain,
zbivanja se niu^kao u povorci, onako kako je to autor hteo.
Traianie ie organizovano kao da je sudbinsko. To stvarno tra
janje (ne treba ga pobrkati sa hipotetikim trajanjem predstavlje
nog zbivanja, koje moe da se rastefne^ofovo do u beskonanost),
ima veoma yrste ^tanice otprilike sto pedeset minuta, kao
to smo rekli; za to vreme reae se gotovo bez prekida (sve
u svemu, etiri pauze od nekoliko m inuta u klasinoj tragediji)
pet neprekinutih sekvenci rei i pokreta. . tinog sveta. Njih oblae u prave kostime, krojene i ivene po
Konkretni prostor ostvarenja takoe ie ogranien. Im a
m o,~ukfa!Eo7^m anju kutiju, ija je jedna strana uklonjena da
bismo mogli da vidimo ta se u njoj zbiva. Ta kocka omeena
je scenskim podom , podupiraim a, pozadinom , zavesom;
to je, eto, sav prostor kojim raspolae dram atiar.3 Tu e biti
izreene sve rei koje treba da se uju i uinjeni svi znaajni
pokreti. U to i je_Jtutiji sve pozitivno, sve vai i s ve je potpuno
materijalizovano. M ukarci i ene od krvi i mesa tu stvarno
izvode sve propisane kretnje, izgovaraju sve rei teksta i nose
prikladna odela. Nametaj, platna i slike koje ine dekor stvarno
predstavljaju za nas ono to je bitno za lokalni ambijent. Sve
to ulazi a zatim izlazi iz te kutije, ini, izmeu tog ulaska i iz
laska, svet dela, ali u glomaznom, grubo m aterijalnom i kon
kretnom obliku. Izvan tog prostora, sve je samo zamiljeno.
Predvorja, okolni predeli, kretnje koje linosti treba da ine
kada ih ne vidimo; sve je san, sve duhovnost, sve konvencija
koju odrava sadraj kutije. Naprotiv, sve to je oko kutije stvar
J Pozorite je mogue vie otvoriti; sa naela kocke prei na n aelo i
roko zraee sfere. Sutina ostaje ista, bar to se tie onoga to je ovde napisano.
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 17
no : kulise, loe u kojima se glumci odm araju, razgovaraju,
minkaju, radnici koji priprem aju prom enu dekora; sve to se
ne rauna, sve to ne postoji.
Takva situacija nije u naelu svojstvena samo pozoritu.
I slika, kao to smo videli, postavlja izvestan svet koji ima svoj
prostor i svoje vreme. Ali ono to najpre uoavamo u pozoritu
je ogrom nost i sloenost postavlienoe sveta. Nijedna likovna
umetnost ne postavlja, kao pozorite. tako pune. bogate, de
taljne i dugovene svetove. Samo druge knjievne umetnoti,
rom an, na primer, naravno i film, mogu u tom pogledu da se a
pozoritem utrkuju. Ali ako uporedim o sredstva pom ou kojih
se taj svet ostvaruje, kakav kontrast! Romansijer ga ostvaruje
samo recima, pisanim znakovima, priom. Pozorini pisac ide
do isto fizikih ljudskih otelovljenja, do pune telesnosti: m ukar
ci i ene se trude da predstave njegova lica, oni govore, kreu
se i delaju pred naim oima kao da su iva lica iz tog hipote
uzoru na odela kakva je trebalo da nose ta lica. Ako treba da
se bore, u ruke im se stavljaju pravi maevi (iako otupljeni);
pravi pitolji (iako napunjeni orcima). A ako treba da umru,
oni se bar prostru po zemlji i trude se da to bolje podraava
ju le. K oliko je sve to, kada malo razmislimo, naivno i grubo!
Pa ipak, snaga i slabost, veliina i beda pozorita upravo su u
toj naivnosti, toj bezazlenosti u uspostavljanju i predstavlja
ju stvarnog (uvek. naravno, u granicama male kutije u kojoj se
podudaraju svet dela i svet konkretno prisutan)!
Rei ete: ali ovde je sve simbolino ak i m ala kuti
ja! sve je duhovnost! Ovi stilizovani dekori ne podraavaju
ve doaravaju! Svi ti rekviziti uglavnom su ista konvencija!
te prividne smrti su tako rei koreografske esencijalizacije, estet
ska prikazivanja ideje smrti!
Ne budimo dvolini; odbacimo svaku pritvorenost. Uzmi
mo injenice ii svoj njihovoj veliini. Iako pozorite uvek (nuno)
zaostaje za potpunim ostvarenjem; iako glumac nije lud i ne
zamilja da je doista Orc^i ili Otelo, iako on stvarno ne ubija
Pira ili glumicu Dezdemonu, iako gledalac ne halucinira i nema
pred sobom pravu krv i prave leeve, ipakj i i j e dna druga umet-
 18 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
nost ne ide tako daleko.u otelotvorenju, kontoetgm_.Odia^
avanju, materijalnom uspostavljanju. fifoagija dekora i gesto-
va, vidljiva konvencija umiranja i fizikih ili moralnih muka,
gotovo da su samo izvinjerije, traenje oprotaja uz osmeh,
jer nije mogue uraditi to bolje i dati doista svoju krv. Drage
bih volje Dezdemonu stvarno udavio jastukom i potom pro-
burazio sebe ovim maem, ali policija bi se, zar ne, umeala;
zato u se ja, s vaim oprotenjem, samo pretvarati; vi ete mi
to dopustiti? I oprostite to je ovaj pogled kroz prozor na Ve
neciju ili na K ipar samo providan trik: voleo bih da mogu da
vam pred oi stavim pravu Veneciju, a eto m oram da se zado
voljim samo prividom.
Vi ionako govorite o simbolu. Iako ie pokret simbol, nje
ga treba napraviti, praktino i konkretno, svojim miiima,
ovom rukom koja je tu, koja je pozajmljena u tu svrhu, i koja
'^ e stvarno mie. I te rei (za koje romansijer pozajmljuje samo
vae unutranje glasove, dok u tiini, in augello cum libello ci
tate); ovde e one biti glasno izgovorene i odzvanjae u vazduhu
koji udiemo.
injenice o pozoritu obuhvataju sve to. Sve se zbiva kao
da je autor tog sveta i suvie slab demijurg, pa je zato odustao
od toga da konkretizuje celinu i u neku ruku se zadovoljava
time da iz nje isee testerom malu kocku u kojoj e bar sve biti
stvarno (onoliko fiziki stvarno koliko je to moguno praktino
ostvariti). I ta e mala kocka, odista konkretizovana i otelovlje-
na, bili neka vrsta uzorka i omoguiti da se duhovno uspostavi
sve ostalo. Nijedna'clruga umetnost ne postupa tako, hou re
. i sa toliko bezazlenosti i grubog realizma. Bie tu, naravno,
V~prilagoavanja. poputanja, ustupaka, prela/a. Tu malu kocku
stvarnosti, od koje e klasina tragedija zahtevati da bude ne-
promenjena i jedinstvena (predvorje, trg), ja u, sa vaim do
putenjem, malo menjati. Izrezau iz sveta dela tri ili etiri kocke,
moda i pet, a m oda i vie (pet inova i osam slika), koje u
vam redom prikazati kao istinite. Da bih proirio tu kocku
i povezao je sa drugima, posluiu se optikim varkam a; tru-
diu se da vam kutija izgleda mnogo vea i mnogo vie otvo
rena za spoljni svet nego to ona to doista jeste; njen stvarni
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 19
prostor produiu jednim lanim prostorom , koji e na vid
prihvatiti kao toboe stvaran, zahvaljujui perspektivam a de
kora. Sa vaim doputenjem, opet, neke e stvari biti samo ski
cirane, konvencionalno prikazane ubistvo, polni in... Sve
jedno: naelo ostaje postojano, bilo da je prikazano tvrdo
(stvarna vrata sa stvarnim bravam a, kao to je to zahtevao An-
toan; poljupci i suvie smeli dodiri), bilo meko (veoma sti-
lizovani rekviziti i dekori kakvi preovlauju u savremenom
pozoritu, konvencije jasno date kao takve, itd.); to su samo
stilistike nijanse koje ne menjaju sutinu stvari, ni bitni status
pozorita. Sutinski kontrast izmeu fizikih ostvarenja scenskog
m ikrokosmosa i duhovnosti pozorisnog m akrokosm osa iz kojeg
_ jc o v a jjr v i iseen...._....... .......................... ....................... .......
J 'A upravo sadraj scenskog m ikrokosm osa m ora sm da |
nosi i omogui uspostavljanju sveta dela pozorisnog m akro- J
kosm osa.f
Kako je to mogue? K ako pozorina um etnost uspeva da
ostvari tu funkciju?
N aravno, ona u tome uspeva onoliko koliko je to u nje
noj moi, ponekad dosta slabo. Na primer, sva Teramcnova
j prigovedanja svi sluajevi u kojima se kljuni dogaaji.zbi-
vaju izvan scenske k n tiie i u ovu se vraaju samo u vidu j i a - / >
' radie pzbiljm j u nedostaci sistema..
To ne znai da svaki vaniji dogaaj m ora da bude prim
ljen u kutiju i zatvoren u njene granice, to jest u granice scen
skog mikrokosmosa. Postoje sluajevi u kojima udaljenost
zbivanja, njihova nevidljivost i dram sko iekivanjejcoje iz to
ga proizilazi imaju svoje pozorino opravdanje^ ATT k3T"Ka-^
ila to stanje iekivanja, ta /agonetnost zbivanja, ta nemo pri
s u tn ih lica u~ odnosu jna, a n o to -se biva napolju (iza.Jkulisa)
, i to e duboko uticati na njihovu sudbinu, samo po sebi stva
ra, na sceni, dovoljno veliku m oralnu napetost, sredite intere-
sovanja dovoljno intenzivno da bi se unutar scenske kocke ose-
tilo i odralo izvesno pulsiranje tog sveta, vanije od samog d o
gaaja koji je ostavljen napolju. Dva puta se Rodrigo bori u
"dvoboju napolju. I u oba sluaja on dovodi lica u scenskoj
kutiji u stanje iekivanja i neizvesnosti koje je dovoljno dra-
 20 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
matino da bi u m akrokosm osu dela opravdalo to iskljuiva
nje. Da li e pobediti Rodrigo ili K ont? Pitanje je, bez sumnje,
vano i za Rodriga i za Konta. Ali ono je takoe vano, ali na
sasvim razliit nain, i za don Dijega i za Himenu, koje e ishod
dvoboja dovesti u veoma raznovrsne i krajnje ozbiljne situacije.
Za vreme drugog dvoboja, Himenino iekivanje (ona je po-
bednikova nagrada) isto je toliko dram atino, dok se situacija
sada bitno izmenila u odnosu na prvu, poto je junakinja pri
znala svoju ljubav. Zanimljivije je da ia kocke stvarnosti bu
de Himena a ne dvoboj. Mogli bismo navesti stotinu slinih
primera, toliko je esto, sve do XIX veka, ishod dvoboja bio
korien kao opruga u pozoritu. Delo Dime Sina puno je slinih
situacija. U Strankinji, na primer, kada se Klarkson bori protiv
vojvode od Setmona (van scene, naravno), mi smo poprilino
ravnoduni prema tim dvema linostima: prava napetost je
izmeu gospoe Klarkson, njene suparnice vojvotkinje od
Setmona i arm antnog ali nepodnoljivog erara, koga obe
ene vole. Vojvotkinja moe da se uda za erara samo ako voj
voda bude ubijen i pod uslovom da erar ne bude njegov ubica.
Tu je sredite dramskog interesovanja ; a ono to se zbiva izvan
scene zanima nas samo kao kaleidoskopska prom ena, koja iz
toga treba da proizie, u sistemu odnosa izmeu ove tri linosti.
Vojvodina smrt donosi poraz Strankinji i obezbeuje sreu
vojvotkinji i njenom vrlom ljubavniku: a mi smo, eto, zadovoljni
zbog srenog raspleta koji nam je dobroudno ponuen, samo
to smo na njega morali da priekamo. Dok smo ga ekali, bili
smo se zagrejali onoliko koliko smo bili sposobni da se ui
vimo. Atmosfera je bila toplija na sceni dok se iekivao ishod
dvoboja nego na poljani na kojoj su se Francuz i Amerikanac
borili.
1 to je, uopte uzev, pravilo igre. J c e n s k ijji ^ ^
lu mo da sm predstavlja i nosi itav pozorini m akrokosmos,
' ali pod uslovom da bude dovoljno fokalan, ili, ako vie vo
lite, zvezdano sreisan, da' njegova ia postane ia itavog
sveta Toji nam jtTprikaan. Ta zvezdana organizovanost sveta
dela, kojoj izvesna taka Tneduliudske napetosti slui kao sre:
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 21
dite i jezgro, i, u granicama zatvorene scenske kocke, zrai
punom kosmicnou, to je osnovni uslov pozorita.
Pogledajmo to izbliza.
*0
Da bi pozorite zaista postojalo, potrebno je da svet dela
bude to p rostrani j fttYarn if' H* n w lifo nrevarila? nkvire
scenskog, s.veia.4 To izgleda oigledno ako pitanju pristupimo
polazei od gozorita, odnosno ako milTmo na" velika dela iji
je to zakon. Ali treBajo da stvar proverimTz suprotnog ugla.
JPoimo o d t^ O ta !^ ....... .......
Bilo ko, recimo Pjer, sree bilo koga, recimo M adlenu.
Njihova prolost nema nikakvog uticaja na stvarni dogaaj.
M adlena se dopada Pjeru. On joj se udvara. Ona se opire, najpre
ravnoduna, zatim zainteresovana, najzad koketna. On veto
govori, ume da zavodi. Ona e zavriti u njegovom zagrljaju.
N eka bude. ^
Preimo na (pozori te ^
Neka nam dva glumca prikau istu situaciju na najverniji
mogui nain, igrajui to kao fikciju, ali dovoljno dobro da
bismo imali utisak da neposredno prisustvujemo stvarnom do
gaaju. To e nam se svakako dopasti. M oda emo ak i hvali
ti dvoje glumaca to su tako uigrani; i rei: K ako je to dobro!
Kako je dobro dato! Kako je dobro podraavano! A da li je to
pozorite7 Ne, jer to nije umetnost. To je moda prijatna zaba
va, ske koji moe da nas odm ori. I to ie sve. Dobili smo kom a
di prijatne stvarnosti, verno prikazane. Igru, razonodu. Dobro
podraavanje stvarnosti. I nita vie. Ali jo jednom, da li je to
4 U svom zanimljivom svedoanstvu kojim poinje A. Gujeova Sutina
pozorita, i koje nosi naslov: Pozorite i svet koji treba izraziti, G aston Bati
uoava kosmiki karakter pozorinog izraza. Ali on hoe da naglasi da pozo-
riSte moe i m ora da izrazi svet u celini; ili da je sve dram ska graa: ivotinje,
biljke, stvari. On je, svakako, u pravu. A to upravo ini jo znaajnijim problem
odnosa scenskog m ikrokosm osa i m akrokosm ikog sveta dela, kada se zna da
ovaj poslednji nije niim ogranien da moe da se svojom veliinom meri sa
slvar^iim svetom, pa ak i da se sa njim poistoveti.
 22 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
pozorite? Tano je da se neka scenska dela tome donekle pri
bliavaju; ali kao jednoj opasnosti.
Rei ete: ali vidite M isea? Hir, na prim er; ili bolje: Vrata
treba da su otvorena ili zatvorena. U tim kom adim a imamo sa
mo lakvu jednu neposredno prikazanu, priu, gde se sve zbiva _
r izmeu dva lica, mukarca i ene, koji se, posle raznih okoli- ,
enja, na kraju sporazumeju.
Zamalo pa da je odista tako! D a li bi Vrata treba da su...
bila pozorite da nema upravo tih v ra ta ...? Simbolinih vrata,
naravno, koja u naslovu oznaavaju markizinu neizvesnost
(da li joj se udvaraju iz pravih pobuda) ; i stvarnih vrata salona
u kome se sve to zbiva, vrata koja uvek mogu da se otvore. D o
dajmo da naa dva lica imaju prolost, svako svoju, svoj ivot,
koji je ovde znaajan. M arkiza je udovica; u K ontovom ivotu
postoje neke prie o ruiastim eirima... Oni su susedi... Sve
je to ukljueno u igru. 1 vie od svega, tu su ona uvena vrata
okrenuta spoljnom svetu, koja svaki as mogu da se otvore i
propuste posetioce. Napolju su pljuskovi i oluje, koji nisu samo
pogubni za cevi kam ina i noge dama, ve su i jedino to pri
vremeno titi taj uvek ugroeni sastanak udvoje... Doista bismo
mogli rei da je sve to um etnost i, prem a tome, pozorite, naj
vie zbog tih vrata koja nisu ni otvorena ni zatvorena i koja pred
stavljaju vezu sa m ondenskim Parizom.
Uzmimo ponovo Hir. Najvei deo kom ada se zbiva izmeu
gospoe de Leri i g. de antinjija koji flertuju u etiri oka. Ali
kakav bi bio efekat vetog podraavanja tog flertovanja da gospo
a de evinji, koja je izala pretvarajui se da ide na bal i iji se
povratak oekuje, nije sve vreme tog sastanka tu, napolju. Za
razliku od naih malopreanjih dvoboja, sada je iekivanje i
strahovanje napolju; ili mi oseamo njihovo prisustvo (kao to
smo znali i za dvoboj); i upravo su zbog toga soni i zanimljivi
moralni dvoboj dva lica na sceni i obrt koji priprem a ga de
Leri vodei veto, zaobilaznim putevima koketerije, g. de Se-
vinjija ka branoj vernosti. Dram ski karakter zbivanja na sceni
U upravo lei u njihovom odnosu prema onom to ostaje izvan
IV scene.
Ponovimo to sada sa veim pouzdanjem. Ma koliko pnka-
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 23
zani nam svet bio malj, tesan, ^fiianieD i zbijen u samog sebe.
" bez tog prelivanja sveta dela preko scenskog m ikrokosm osa
nema po/.orita, 1 ba ta zbijenost. ta ogranienost (na primer.
'm ali broj lica) koja je toliko uoljiva u strukturi najveih kao y
i najmanjih dramskih dela, treba pre svega da omogui taj zvezda-
ni karakter bez koga scenski mikrokosmos ne bi mogao da uspo- ^
stavi pozorini makrokosm os i da njime upravlja. ,
Ispitajmo jednu veliku tragediju, na primer Kornejevog
Pompeja. Na sceni je svega dvanaest lica, ali u svetu dela ih je c .
^ - 1 . vie hiljada tri vojske i tri note. U pozadini je"cela delta Ni- \ r
la, sve do pustinje, ogrom no ljudstvo koje u ratu moe da ima
veliki uticaj; u prednjem planu Sredozemlje, Grka, Tesalija,
sa kunim poljima Farsale, jo prekrivenim leevima; i Rim
obuzet progonstvim a... S leve strane je Afrika, gde e ostaci
Pompejeve vojske jo za kratko pruati otpor Cezaru. Ali u
toj grupi od dvanaest lica, od kojih su jedva osam ili devet doista
vana, stei e se sve kosmike sile naglo zbijene i suprotstavlje
ne na tom deliu sveta, I dram ski karakter k om ada upravo lei.
u ovoj lo k aliza-ciji k o ja n a m o iUQ f i U a y a ^ >
j \ v iS m o ^ m T * sv etlu . trm e x a v u i_..Ma k a u l u_.Laku u k o jo j e s e _ y
\ resiti i subina-.JL k Q i^ ^ - -v --^ b in a ..sveta. Ta fokalizacija je \
^ ^ " b e z sumnje vetaka ili, tanije, ona je del o' umetnosti. Jer,
u "*tvari, kratka egipatska pustolovina i nije imala toliki isto-
rijski znaaj i nije tako brzo prerasla u krizu. Zahvaljujui umet-
nikom inu, verujemo da je to tako, odnosno nam a se (umesto
istorijskog sveta i ne suprotstavljajui mu se previe) nudi jedan
svet u kome je to doista tako; u kome e se zvezdana ia nala
ziti u onoj aktivnoj i ustreptaloj grupi od dvanaest lica, iji e
odnosi, unutar tog kaleidoskopski promenljivog sistema, odre
diti sudbinu sveta u kome se nalaze.
Zavisno d phe, stila, linog ukusa autora, to zbijanje
pozorinog sveta u jezgro ogranienog broja lica bie vie ili
manje prisutno. Um etnost XVII veka e stroga. Qna u najve-
, oj moguoj meri odstranjuje iz scenskog sveta sve Sto je s u ^
vino: lica su svedena na najmanji mogui broj, dok je itav
scenski prostor, u neodreenom dekoru, postavljen u jednom
jedinom mestu. tako rei u jednoj taki. Drugi trenuci umet-
 24 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
nosti, drukiji scenski temperamenti, uveliko e proiriti m ikro
kosmos stvarnih prikazivanja. Devetnaesti vek je voleo mnogo
statista, m noge prom eng mesta sa~deorom koji ima jasne i
razn o v isra perspeMiyTT Jiitor^^
viti i na takav nain, sa raskono datim vojskama, palatom i
gradom vienim iz raznih uglova... Ali, zar je to bitno ? Svaki
pozorini kom ad moe se na taj nain iriti ili zbiti. Atalija se
moe igrati sa ogromnim brojem statista ili sa nekoliko devoj-
ica u maloj sveanoj dvorani nekog internata. Hamlet moe _
da zahteva sedam dekora postavljenih na vie,,platoa, ili se moe _
postaviti prem a poznatom sistemu obinih natpisa koji z a m g ^
njuju dekor (ta_postavka je, u stvari^, sam oJepa pria). D ruki
je ne moe ni biti. Ta prilagodljivost, to treperenje podrazume-
vane stvarnosti, as iroko prikazane u svojoj deliminoj ogrom-
nosti. as s merom svedene na ono najnunije, neodvojivo je
od pozorita. Ali, ono to je u svakom sluaju neophodno., to
je postojanje tog jezgra, tog sredinog poloaja, dovoljno
odreenog, vrstog i svetlog dai izloenom svetu uvek nametne
jednu nuklearnu strukturu, .
Ve sada moemo da pretpostavim o da taj zvezdani ra_spo-
red si Ul koje treba da simbolizuju sveukupnost postavljenog,
svela, da s njim opste i slue mu kao sredite i strukturalna te
ma (re je, naravno, o isto duhovnoj strukturi), predstavlja
prvorazrednu umetniku datu, i to je ve prvi, iako jo nedo
voljno odreen, vid situacije,
I ve je s tog gledita sasvim jasna demijurka operacija
pomou koje autor dela stvara svoju kosmogoniju. Dva, tri,
_etiriyP et ilj j.cst glavnih ma^k. - koji mogu da .budu i jedina..
..J i c a u kornad M U ssJm ^ ^ te1o..-to..<an^a.Jfizgro..dela;
Taj e Sunev sistem, sa svojim putanjam a i kruenjem, sa svojim
razliitim spojevima vidova i kretanja, privlaenja i odbijanja,
rasporedim a m oralnih sila u razliite figure, hegemonistiki
odluiti o itavom ponuenom svetu.
Tako, umesto da pokaemo, kao to smo to upravo uini
li, jedan ogrom an svet, koji autor duhovno uspostavlja, gledalac
preuzima na sebe, a glumci potom ine zvezdanim i delimino
oivljavaju u njegovom sreditu, mogli bismo da iste stvari po
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 25
kaemo s drugog kraja. Neko bi mogao da nam kae: autor
uzima (iz jedne kutije za ah) etiri ili pet lica, od kojih e svako,
k a o posebna colina, predstavljati odreeni karakter, odreeni
^ ^ u tv M ^ E o Jo a L ,--- Krajja, Kraljicu, Konja, Lovca T l tjm
ih na svoju ahovsku tablu kao to se postavlja ahovski problem.
Evo Hamleta, evo Polomja, evo OFelije (pomislimo jo ? i na Pi-
randelov kom ad est lica trae pisca). Stavimo ih u jednu po
etnu situaciju, proizvoljnu i privremenu, u odnos sila ija je
, ravnotea nestabilna. I_vidimo ta e se zbiti. Pratim o, od si
tuacije do situacije, igru sila, nunu prom enu odnosa, razliita
postrojavanja koja e iz njih proizai, sve do trenutka kada e
sve stati moda samounitenjem itavog sistema (opti po-
IcoTj); moda tako to e se kretanje zaustaviti na jednom posto
janom i zadovoljavajuem ustrojstvu; moda vraanjem na
'poetnu situaciju u znaku venog ciklinog otpoinjanja iznova;
ukratko, do ra sp le ta -Ali dodajm o tome i ono to tu operaciju
ini uspenom: potrebno je, naime, da tih etiri ili pet lica oko
sebe izazovu (pomou onoga to ih u kutiji okruuje) opte tre
' perenje itavog jednoj! sveta; sveta u kome su ona, posredstvom
um etnosti. sredite i bilo. Sve je to pozoriteT sve to propisno
i autentino proizvodi pozorinu injenicu u njenoj sutini, pod
uslovom da su taj svet. sjed n e, i to malo ljudsko jezgro, s druge
strane, tako povezani, tako vrsto sjedinjeni istom egzistencijom
a sve to se zbiva u jednom ne moe da ostane bez odziva u dru
gom i o b ratn o .'
5 Naravno, ne treba zaboraviti ni unutranje sveinve svetove koje doa
ravaju ili pose u sebi lica, iri svet koji ih okruuje, kao i nas gledaoce, a to m e mi
donosim o sopstvene strasti i sukobe. Avantura gospodina i gospoe de Savi nj i
ima pozorinu vrednost zato to doarava ili stavlja u svoje sredite ne samo
mondenski ivot od pre jednog veka ve i mnoge sitne radosti i patnje, snagu i
slabosti koje su univerzalno i veno ljudske. Dva bia su na ivici da m oralno
upropaste razne stvari koje su i nam a sam im a dragocene i za koje iz sopstvenog
iskustva znam o da su krhke. Ali, obrnuto, to je pozorite samo zato to je autoru
uspelo da nas zainteresuje za priu gospodina i gospoe de avinji, za opasnosti
koje im prete i za srean rasplet; i vie od toga, zato to oseamo da je trenutno
ia naih linih sukoba, opasnosti koje nam a prete i nae avanture u prii tog
para; i da je reenje njihove avanture vano, znaajno i na neki nain uzorno u
odnosu na sve ono slino to postoji u nam a u jednom mnogo zbrkanijem i ne-
stalnijem stanju. Bie to, na daskama, za jedan trenutak, sredite i usijana ia
svega toga.
 26 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Prikazali smo taj zvezdani i interstrukturalni odnos mi-
krokosm osa i pozorinog makrokosm osa, redom u dva razli
ita pravca: prvo smo m akrokosm os zamislili u svoj njegovoj
veliini i uoili da se njegovo sredite i ia nala/e u scenskom
mikrokosmosu, a zatim u odreenoj situaciji; kasnije smo po-
smatrali taj mikrokosmos u situaciji i uoili da on postepeno
stvara itav jedan svet i da njime upravlja. Ta dva naina jg r i
kazivanja pozctrine kosmogonije jednako su valjana, jednako
ispravna, jer su reciprona i uzajamno uslovljena. lste injenice
prikazane su obrnutim redom, ralanjivanjem date celine ili
njenim ponovnim uspostavljanjem .^Prednost drugog naina.. ; ,
koji izvodi itav jedan svet i njegovu._Sii.dbinu iLJo eto o g jm :
"sustva malog broja lica u odreenoj situaciji. sastoji se u tome
. to na izvestan nain deluje udotvornije : jer^pravoje udo to....
kad ve jednom imamo Hamleta i njegovu m ajku, Ofeliju i
Polonija, itd. iz toga proizlazi, igrom karaktera i zbivanja,
toliko potresnih i patetinih situacija, toliko neobinih vienja.
^ ljudskog srca 'llim etafizikih tajni; i to smo pstepeno i nemi-
\* n v n o nateram d a, bilo da kopam o u dubin u,_M o.da dignemo
oi uvis, otkrivamo da je neto trulo u dravi Danskoj, da ima
'"vise stvari na nebu i zemlji nego to to jedan filozof moe da
objasni, da je biti ili ne biti pitanje sad; sve do trenutka kada se
sve to samo od sebe unitava i ostavlja nam gomilu leeva koji
e se uskoro pretvoriti u one lobanje, od kojih nam je jedna
kao uzgred pokazana. Naravno, bolje emo shvatiti da je sve
to mogue, ako nam se prvo prikae ceo taj svet ekspirovski
ili hamletovski pa nam se onda pokae kako da ga centri
ramo, da ga svedemo na njegovo jezgro, da u etiri ili pet si
- tuacija vidimo odluujue trenutke razvoja tog sveta, a u pet
ili est aforizama kljune, ratrkane izraze onoga to je u tom
svetu bitno. Ali u sutini, to je isto. bilo da nam je taj kosmos
at u svojoj celovitosti, pa zatim analitiki vraen na svoju po
f etnu eliju, bilo da je sintetiki rekonstruisan poev od te elije.
Kada bi me naposletku zapitali s kog je kraja ekspir poao. 1
odgovorio bih da ne znam i da to nije ni vano. Kada je u pi
tanju umetniki pronalazak, svaki potez je dobar. Bilo da se u
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 27
delo ulazi s jednog ili s drugog kraja, ili sa oba zajedno, sve
jedno je: vano je da se u njega ue.
Jasno je da je bitna ona nuna veza izmeu dela i njegovog
malog zvezidanog jezgrajica, Ali, jo jednom , da bi neki dramski
autor uspeo da tu vezu uspostavi, idui od sredita ka periferiji,
ili od periferije ka sreditu, ili drugim raznovrsnim i neuobi
ajenim putevima, svaki potez je dobar: kotac u koji se autor -,
hvata sa svojim delom pravi je catch a., can. Katkad se sve sa
vreno otprve uklapa, poev of jednog ili dva karaktera koji
su dovoljno plodni da se iz njih stvori sve ostalo: katkad, na^
protiv, prvo se javlja vizija celine, i tek kasnije, esto napornim T
radom, treba tu viziju razviti i oblikovati_j_u njenom sreditu
postepeno istai najreprezentativnija liffl i dom inantne situacije;
katkad,- najzad (a to je n a j e b e sluaj) autor postepeno, sme-
njivanjem nagle inventivnosti i sporog sazrevanja, trijumfalnog 1
nadahnua" i m udrog kritikog rzmiMinja. fvara celinu ija
-o
fragmentarna vienja zahtevaju usklaivanja, podeavanja, preL_
laze i veze koje nije uvek lako uspostaviti, ija se opta zamisao
nekacf odmah nudi, nekad se postepeno pomalja, preiava 1 i n
gradi, a nekad se tek^u'nosleniem trenutku ostvaruje u svom
definitivnom obliku.6 Pisac moe prvo vldeti dfamsu situaci-
ju i, polazei od nje, kasnije postepeno i odvojeno oblik ova ti --cT
S
potrebna lica, obogaujui ih i produbljujui sve dok potpuno
ne oive, a zatim ih ponovo uzeti u rad da bi ih vratio kljunoj
situaciji; on moe tek kasnije da odlui u koju e ih drutvenu
istorijsku sredinu definitivno postaviti^ Nekad e ga prvo pri
.vui udan karakter nekog lica, a nekad prvo opseefati proua-
.v a n itr gjgajpe ili...zapipi|jivih lju d sk ih -.Qh ifaia ede ce pokuati
HiT smesti neku intrigu koja .e esto b iti samo povod' -da se pri
kae odreena sredina. Moe se Takoe desiti (i to se esto d-
6 Slabo smo obaveteni o stvarnim postupcim a miljenja u dram skom slva-
ralatvu. I ovde, kao i drugde, treba biti veoma oprezan prema onom e io nam
autori sami poveravaju o svom poslu i autobiografijam a um etnika (oni nikada
ne otkrivaju p rave tajne radionics, i ne ustruavaju se da zauzmu poziTkoja im
Izgleda najpovoljnija za njih). Medulim. nekad uvena anketa koju je o tome
napravio A. Bine jo uvek je zanimljiva. Hteo bih da (u poslednjem asu) istaknem
izuzetan dokum entarni znaaj nedavno objavljenih Ispovesti A.-R. Lenorm ana.
 28 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SIT U A tlJA
ava) da se uz put poetna osnovna zamisao prom eni; da u
potrazi z a 'IS n g o m T o ja bi ta k la drutver^u sredinu, autor _
sluajno nabasa na neku situaciju toliko dramatinu da ona u
njegovim oima postaje bitna i d a sada u elji da nju istakjjg^i
iz~ nje izvue svu patetiku koju "ona sadri, bude prim oran da
sve pone iz poeTRTri da sasvim izmeni drutvenu sredinu u
koju ju je prvobitno bio smestio. a da ova, iako je posluila kao
polazna taka invencije, naposletku bude sasvim uklonjena
iz dovrenog dela. U kratko, nevano je s kog e se k raja autor
latiti svog posla: bno |e da on ostvari potpunu o rganizovanost
celing7 povTnujui se osnovnim i nunim, aji veom a raznovrsnim
- zakonima struk lure: a 011 to moe da postigne na vie naina.
U svakom 'sluaju, ta o snovna struktura je vana i ona mi po- __
zorino delo.
Ono to smo upravo rekli o razliitim putevjma inventiv
nosti ipak ima svoj znaaj. Podsea nas da u jednom pozorinom
defu predmet umetnikog interesovanja m oe.da bude veoma
raznolik. To um etniko interesovanje moe nekad da se, u okvi
ru celokupnog dela, posebno odnosi na istorijsku, geografsku
ili m oralnu sredinu. Tako, na primer, kom ad moe prevashodno
da bude zanimljiv kao studija obiaja: pravnih, kao u Parni-
arima, ili Crvenoj togi, medicinskih kao u Kaduceju ili Velikom
zatitniku; obiaja poslovnih ljudi ili finansijera, kao u Tirkareu
ili u Poslovi su poslovi. Ponekad e nas zanimati neki karakter
Tvrdica, Hvalisavac, Brbljivac, Zavodnica, Laljivica (Doris);
ili bolje neka snana linost kao to je Fedra ili Ham let ; ili Orest
(koji nije samo M eanholik); ili Lorenco; ili Kiti Bel. A nekad
e to biti samo jedna situacija^ Him ena prinuena da trai smrt
oveka koga voli, Didije koji odbija da ga voljena ena spase;
ili Fabijena (u Termidoru) koja nee da otkrije da je trudna i
tako dobije u vremenu i sebi spase ivot; ili Labisjer (iz istog
kom ada) koji prema dosijeima nepoznatih ena m ora da izabere
onu koju e umesto Fabijene poslati u smrt.
Razume se da sve te vrednosti jsku-pa nalazimo samo u_ye-
likim delima; samo u njima nalazimo jedan o to m a n , p atetian \
iv et^sto v rem en o ivopisan i lodan i duboko ovean ili udno
. < f t -
poclsticajan za matu, usredsreen na nekoliko lica izuzetne
STA JE DRAMSKA SITUACIJA 29
ivotnosti i egzistencijalne vanosti, koja su, nunom igrom
/ velikih m oralnih, psiholokih ili kosmikih zakona, stavljenau. .
patetino napete situacije u kojima sama moraju da stvaraju
svoju sudbinu, najteim, najbolnijim i neminovnim odlukama
i da tako do/ive udnu i pregnantnu pustolovinu, bremenitu
dubokim znaenjima za sve jakug^gjaeJ prisiltnft Ijlldfc. .Ali takve
' s tT s tv S T tk T l'p ^ tc T ie ne moe sve imati, dovoljno J e . ako od
svega toga imamo jedan deo, bi[o_koji. Uostalom , sfera femk
^ S ^ a i m sfOTlz v ) enih .m a ta zam orna je za naa lenja _
*srca i due; i pone]a.d^apravo o s e tjm O J ila k ^
jejj~spremljena,ne tak ^sn an o m u m el
nou, koja. se- zadovoljavaju _da istaknu jedan iedini vid. |e_dan4-V
-iis dobro odabran meu svim mogunostima koje umet-
\ 2 S J 2 2 & -~ .. ,x A
Eto zato postoji pozorite'laiffkL&ra J siluacif. sredine
(drutvene ili istorijske) ili 1 itd .; to jes^ parcijalno pozorite.
Ono, u stvari, ne proizlazi iz neka.,umetnike nunosti, ve i
ustupka ljudskoj slabosti i sklonosti publike (glum acaj^ a u tora)
za srednje visine; ono ipak pretpostavlja i napor da s_e bar na___
nkoTTkalnoi taki ostvari dosta visoka vrednost;<(.Mi sada
nmo spremni da se spm ' do "samih vrhova, da pomou neke
arobne palice vaskrsnemo neki M onblan ili Himalaje. Z ado
voljimo se zato jednim brdom. Ali bar u jednom pogledu (ka
rakteru, situaciji itd.) dostignimo pouzdanu vrednost, uzvi
eno interesovanje. Razume se da su u velikim delima, tim Hi-
malajima um etnoti ( Okovani Prometej ili Hamlet) svi ti vido
vi prisutni, u punom , gigantskom i skladnom jedinstvu (oni su
razliite strane planine, njene stene ili gleeri, snegovi ili po
toci); dok su nai skromniji kom adi samo sitni (ako smemo da
upotrebim o slike koje su tako malo povezane): planina srednje
visine, na kojoj se ipak nalazi neki lep potok ili stenoviti vrh...
Poto ne moemo da imamo sve, imamo bar neto, i to drago-
ceno. U tom se smislu prouavanje situacija koje smo ovde pre-
duzeli primenjuje, s jedne strane, na dram ska dela koja nisu
prvorazredna, u kojima situacije predstavljaju najveu dramsku \.
vrednost; i s druge strane, na sva remek-dela u kojima snaga i
- -
30
DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
lepota dram skih situacija nikako ne predstavljaju svu vrednost
dela, ali su ipak autentian i vaan inilac te vrednosti.
Celovita rasprava o pozoritu u najm anju ruku bi trebalo
da redom ispita sve te inioce: autora; pozoriSnLsyet ; lica; mesto,
scenski prosto r; dekor; ekspoziciju siea: radnju ; situacije;,
rasplet; umetnost glumca: gledaoca; p ozorine kategorije: tra
gino, dramsko, kornjpo; zatim sinteze: pozorite i poezija ;
pozorite i muzika ; pozorite i igra ; da bi najzad obuhvatila i
ono to ide uz pozorite': razne priredbe, cirkuske predstave,
pozorite lutaka, itd. Da ne zaboravim o i ukrtanje sa drugim
umetnostima, a naroito (jer je to pitanje aktuelno) sa filmskom
umetnou.7
Ovde emo se pozabaviti samo jednim od tih problema.
Ali e nam on re je o problem u situacije omoguiti da
prirodu pozorinog dela uhvatimo u njenoj sutini.
M a koliko bio,1 zanimljiv pozorini svet koji nam se nudi
lica, karakteri, sredina, struktura celine, moralna, psiho
loka ili drutvena atmosfera, nema kom ada ako izmeu p o
stavljenih elemenata (tu posebno mislimo na grupu lica) ne za- :
pone .radnja., i ako se ta radnja, koja ih vodi od podizanja za-
vese do raspleta, ne zadovoljava time da paralelno upravlja nji- !
(
hovim sudbinam a, ve ih tako rei na moralnom planu suprot
stavlja jedne drugima i postavlja ih, u odreenim, odluujuim. I
[snanim i patetinim trenucima, u arhitektonske i dinamine
figure koje ine situacije; a to intenzivno i sjajno prikazivanje!
i kaleidoskopsko reanje situacija uini jednim od bitnih umet-
inikih sredstava dela.
Ovo ioS_blie .odreuje situaciju u jednom njenom novom
vidu: kao^bljicl (oblik-silu) to jest kao ^nutranii otyik.sistema
olienih sila u odreflenom tremlt1u7~D odrazum evaiui nri tom
da se te sile nalaze u licima, ali da one ova lica transcendiraju.
premauju, nadvisuju ili natkriljuju. poto njihov morfoloki
sistem, zbijen u njima i kao prsten utisnut u njih, obuhvata itav
pozorini svet, dok je ivo sredite njegovo srce.
7 To je plan serije predavanja koja smo odrali u zimu 1945/46. Ovo delo
preuzima, iroko ga razvijajui, jedno od tih predavanja.
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 31
To potvruje i poslednje svojstvo situacije; ma koliko izrasta
le iz svakog lica ili prirastale uz njega (one se za njega dre nje
govim karakterom , njegovim strastima, itavom njegovom du
om), te sile pripadaju celini sveta u koji su ta lica postavljena,
sveukupnosti uslova postojanja i ivota koje im je taj svet odredio,
svakom od njih pojedinano i svima zajedno.
D a budem jasniji.
Kamila u Horaciju ili Naga ena Anri Bataja (u istoime
nom kom adu) samo su ene, jedna jaka, vrsta i vatrena, druga
blaga, jednostavna i ranjiva; i jedna i druga su, ipak, sazdane
od strasti. Ali ta bi strast mogla da ostane rasuta u miru i intim
nosti nekog drukijeg sveta. M eutim, prva biva uvuena u sukob
nacionalnih razmera, i u njemu zdrobljena, jer kao sestra po-
bednika i ljubavnica pobeenog, vezana za jednog i drugog,
proivljava ustreptalo sve to se i jednom i drugom deava, da
bi na kraju, posle bratovljeve pobede, postala njegovim strasnim
i razjarenim neprijateljem. Sve njene duevne snage su tako uve
ane, usijane, oivljene i kao oploene mestom i ulogom koji
su joj pripali u tom svetu, koje joj je taj svet odredio i nam etnuo;
i u kome ona treba, ne da ostane, nego samo da proivi nekoliko
svojih poslednjih trenutaka. A mlada ena iz Batajevog kom ada,
iako blaga, nena i povuena, postaje, takoe zahvaljujui si
tuaciji, prepreka i rtva; prepreka ambicijama svoga ljubavnika
i predodreena rtva (ljubavnih i ekonomskih) kombinacija
bogate Amerikanke i njenog mua, starog princa. Ona m ora
sa svim svojim nepotrebnim kricima, nemonim pobunam a,
uzaludnim suzama da ivi dvostruku ulogu prepreke i rtve,
koju joj je izgradila i odredila struktura Jo g sveta.
Prijateljica, Neprijateljica, Prepreka, rtva, mi jo ne znamo
da li te odredbe (sasvim privremene, i koje jo verovatno treba
dublje preispitati) sadre tane i dovoljne poglede na dinamike
i funkcionalne elemente svake dram aturgije; ali ona, iako pri- _ _
vremena, dovoljno pokazuje koliko su^ o H situaciji uhvaena,
pogoena, smrvljena ili oivljena ulogama, odreenjima, nuno ^
stm~j3nog~ sistem i sila~ koji im dodeljuje izvesnu sudbinu,
~~Tzvesnu prirodu (iako tuu i spoljniu) iz koie~pristicu sve nji-
hovp akcije; a ove im, hteTa ona t o m ne htela, daju izvesno ko-
 32 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
smiko znaenje vezano, u svakom sluaju, za njihov funkcio- s
nalni status u prstenu sil koji prska i deluje u sreinom mikro-
^kosmosu.
Kosmikp znaenje... Znai li to da mi tu nita ne moemo,
da nam ono dolazi spolja, iz sveta koji pritiska pojedinca? U
izvesnom smislu, to je upravo tako. ,
Neprijatelj, Prepreka, rtva. Ko kae rtva, verovatno
e m orati da kae i delat. Da li je Rober kriv to, u situaciji
u kojoj se nalazi, ne moe da ne bude aninin delat? To ne
moe da izbegne ni najgenijalniji novator! I zato Rober mora
da uzme na sebe taj kosmiki potpis i da bude delat da naui
da to bude onoliko koliko je to u njegovoj moi i da shodno to
me postupa. udno iskustvo u ivotu kao i u pozoritu. D a li
je Rejmonda kriva to, iako eljna ivota i nade, m ora da ivi
u jednom skuenom ljudskom svetu iz koga ne moe da izae
i u kome je sve unapred odreeno, gde nema mesta za ono to
bi ona htela i mogla da bude ? D a li je Anri kriv to je enu koju
je strasno voleo, iju je sreu stavljao iznad svog ivota, zade
sila strana nesrea koja je svakodnevno mui, i to su njegovi
napori da joj pomogne neminovno uzaludni? D a li je Patris
kriv to se uzvieno i pravo dobro koje je eleo itavog ivota,
kome je rtvovao skromniju, izvesniju i obiniju sreu, rui u
trenutku kada je trebalo da ga dostigne, postaje nemoguno,
nedostupno i nepostojee, a da on tu nita ne moe i da m u je
dino preostaje da to prihvati onako kako moe?
Rei ete mi: to je ivgt, I on je teak_za_sve. Svakako.
Ali to J e i dram a ; bar dok se lica bore, dok se sa mirnim
oajanjem nisu prepustila sreenosti svakodnevice. Njihov ivot
, u luakoj k oulji je arabeska i vremenska dimenzija drame. ocT"
poetka do kraja. budui drama, to postaje i pozorite. sasvim
jednostavno :
' to nije stvarno ako je to jedan poseban svet ;
2. ako se to d pokazati:
3. ako se odigrava, u granicama dopuStfiPUn u um etnosti.
odnosno u jednom m a l g n i ^ f t u ^ o v o lin o skucenoinda p ra k ti n o ^
i delotvorno bude sredite tog sveta i da mu poslui kao klju
(moda zato to nije stvarni svet; ali mu je strano slianT.
St a je d r a m s k a s it u a c ija 33
U pozoritu, kao i u ivotu, svako m ora da ivi u situaciji,
ogrnut njenim bronzuuirn plastom i nosei na elu izvcsni odsjaj
n je g e ja tQ ^ -------- r - *
I~nemojte rei: ima tu suviejfatalnosti|(i1ir ako vie volite:
suvietp n r^ d a j|s u d a ra \ili [stranih protiv urnostijj Zato biste
hteli a T i u pozoritu ima manje nego u ivotu? A ako elite
da ih, zbog vae zabave i utehe, u pozoritu ima manje nego u
ivotu, gledajte lake komedije.
Sada znamo dovoljno da bismo zapoeli plodno proua
vanje situacija, bar to se tie njihovih osnovnih inilaca, odnosno
dramsKih funkcija koje smo skicirali praznih karakteristinih...
sil u funkcionalnoj vezi sa datom situacijom, odnosno dina-
mik nm elin nm Tj)ja_ im tu situaciju. To e biti predmet sle-
eeg poglavlja. Ali pre nego to zavrimo ovo poglavlje, jo
nekoliko korisnih napom en a o p t o j prirodi situaciie.il
Rekli smo da siifsile osnovni inioci situacija. M oda treba
rei jo i to da je itava situacija jedna izrazito dinam ika data.
Ne samo sistem sil u naponu, u odupiranju; ve i sistem koji
nikada nije statian (sem u raspletu - i to ne uvek kad su
unutranje snage m ikrokosm osa iscrpljene ili zakoene): to emo
pokazati, pokazujui njegove odnose sa radnjom.
To dobro znaju svi oni koji poznaju tehniki jezik dramske
umetnosti. Oni koji ga slabije poznaju mogli bi poverovati (pisto
term inoloka greka; ali sve treba predvideti) da ta re nuno
oznaava neto statino, ili, u svakom sluaju, neku vrstu prostog
popisa odreenog stanja stvari slinog, samo na m oralnom
planu, onome to je na fizikom planu poloaj glumaca, spisak
oznaka koji, u beleci o kom adu koji je na repertoaru, daje re
zultat rada na mizanscenu.8 Zatim emo pokazati da re dramska
I film bi u tom pogledu mogao da unese zabunu. Poto se scene, iz prak
tinih razloga, snimaju redosledom razliitim od redosleda u scenariju ili filmu,
pre svakog snim anja glumce treba podsetiti na poetnu situaciju sekvence da
bi mogli da se prenesu u nju. Re je o obinom oznaavanju stanja stvari, da bi
 34 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
situacija (koja treba da oznai taj dinamiki karakter) treba da
bude shvaena u irem pozorinom znaenju a ne da se samo
odnosi na jedan usko odreen pozorini anr, zasnovan na stro
gom razlikovanju drame, tragedije, tragikomedije, m elodra
me . .. A P U -i ? b r /\
Prvo nekoliko reci o radnji.
Sama re dram a, kao to svi znamo, i kao to nS, na to
podsea Molijef, dolazi od grke rei koja znai waJnja, Ne
ma nikakve sumnje da je radnja bitna za pozorite. n^e sm
ivot s; veta dela, kao i scenskog m ikrokosm osa; ona je njegova
vremenska dimenzija. Ali ta je pozorina radnja?
Da bi bilo radnje u pozoritu, nije dovoljno da se lica vrzma
ju, da fiziki odlaze i dolaze; kao to nije dovoljno ni da se go
milaju zbivanja, peripetije, dvoboji, ubistva, zabune i prepozna
vanja ili kataklizme. Moe nam se dati, kao u Nemoj iz Portiija
ili Zemlji strave, da uivamo u vulkanskoj erupciji, *da vidimo
poplave, revolucije, ratove, epidemije. Neprestano izbijanje pro
izvoljnih zbivanja ne ini pozorinu radnju. najboljem sluaju,
preobiije zbivanja moe da bude odlika melodramskog anra.
Takva zbivanja su pozorino prihvatljiva samo ako proistiu
iz stvarne pozorine radnje, to je s tjz unutranjih -iila_okup li
jtuscenskom mikrokosm osu zahvaljujui kojim a delo u nastajanju
4 ^ |iapreduie! D a bi bilo radnje, potrebno je da odgovor na pita
nje: ta e se potom zb iti? nuno (kao to je to Pirandelo go
vorio) proistekne iz same situacije, iz unutranjih dinamizama
svakog scenskog trenutka.
Dramskom oprugom obino na/ivam o bilo da je re
o lataTnosti antikog pozorita ili pundonoru panskog, itd.
onu sveukupnu .silu. bitnu za pozorini kosmos. koja odreuje
opste ili lokalne razloge napetosti situacija i napredovanje radnje.
Ali. fatalnost ili puriaonor "siT samo pojedinani sluajevi u k o -|
jima je sila o kojoj govorimo bezlina, vie svojstvena kosmosu
nego licima; ona postaje doista dram ska tek kad se potvruje
se ostvarilo psiholoko usklaivanje razliitih vidova akcije (jedna od dunosti
script-girl je da briljivo belei m aterijalnu stranu tog stanja, da bi se izbegle neusa-
glaenosti koje su nekad, uprkos tome, zaprepaujue). Pozorini smisao rei
situacija je, dakle, sasvim razliit.
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 35
u ftrupi lica i kada poput varnice izbija iz njihovog sazvea.
U stvari, osnovna i univerzalna dramska_Qpruga.nalazi se udarnoj
situaciji, tamje, u izvesnom kvalitetu situacije. Poetna situacija
je obino manje vie mirna, je3va napeta. Za nju moemo da
fcfc f
pretpostavim o da je ve trajala izvesno vreme bez promene i
da jo moe da potraje, ali ona ipak nosi u sebi klicu skore pro
mene, izbijanja krize (kao to je Napoleon govorio Geteu);
krize koju moe da izazove jedan jedini, ponekad naizgled bezna
ajan dogaaj.9
S druge strane (ve smo o tome neto rekli), raspletu je
svojstveno to to nas ostavlja u trajnoj, uglavnom statinoj si-
Tacii. Izmeu te ve situacije vodei nas od jedne do druge
treba da deluje dramska opruga, naroito u trenucim a krajnje
napetosti, kada m ikrokosmos. grupa bitnih lica u svom unutra
njem gotovo konvulzivnom odupiranju stvara izvesno zakoe-
nje, gr, koii bi mogao sve zaustaviti da.-U, samoj situaciji jie
postoji neto to je tera da ponovo odskoi a lica nagoni da de:
laju, da razbiju postojeu arhitekturu, da bi kasnije stvorili
Trovu. Nekad je doputeno da sluajan i do izvesne mere p ro
izvoljan dogaaj, koji u svojoj punoj veliini dolazi iz pozorinog
sveta, razbije tu arhitekturu i deluje kao opruga; ali to je pri
hvatljivo samo ako je dogaaj kao takav pripremljen, kao to
se to kae u muzikom argonu, u scenskom m ikrokosm osu
(neko iznenada zakuca na vrata diskretno i taj slabi zvuk do
voljan je da prekine duet ljubomore ili ljubavi... ali re je o nekom
zaboravljenom licu koje se za kratko bilo udaljilo i iji povratak
m ora da ima svoju logiku). Ili, ako proizvoljno dolazi spolja,
mi prihvatam o dogaaj, koji je, iako iznenadan i nepredvidljiv,
sm po sebi malo znaajan, samo ukoliko on treba da slomi
Razume se da je taj srazmerni mir poetne situacije pravilo koje ima i
svoje izuzetke. U svojoj Napoleoneti ip ve u samom poetku stavlja gledaoca
usred bitke kod Vaterloa. U Pismu Somerseta M oam a, odm ah po dizanju zavese
ujemo revolverski pucanj i vidimo jedno m rtvo telo kako pada. Ali, ak i u takvim
sluajevima, primeujemo da se prava poetna dram ska situacija javlja tek nelo
kasnije, kada smo se upoznali sa stanjem stvari i kada moemo da razlikujemo
glavna lica; a ta situacija (mnogo m irnija) proistie iz m elodram skog dogaaja
kome smo prisustvovali.
36 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
spregu sila koja je dobila na izgled definitivan i nerazmrsiv oblik;
a u stvari je nepostojana, slaba i razreiva. Dogaaj zato nije
vaan (objava rata, na primer, kao u an de Pomereju i mnogim
drugim; pad kursa na berzi, kao u Zlatnom pojasu, Lovevom
sinu itd.), poto mi u naelu prihvatam o stalnu mogunost da
mikrokosmos primi udar \z m akrokosm osa od koga nikada nije
~o3vojen. Ali ako dogaaj, deus ex machina, treba da proizvoljno
razbije situaciju, koja je sama po sebi nerazmrsiva i bez unutranje
opruge koja bi joj omoguila da ponovo odskoi, onda nego
dujemo u ime pozorine umetnosti. Tako se deava da se juna
kinja bez razloga razboli, da nezgodan mu pogine u nekom udesu
ili da je opasni ljubavnik pozvan da negde otputuje. Mi hoemo
da u samom sistemu dejstvujuih, zgrenih, u pesnicu stisnutih
sila, naemo razloge za njegovo menjanje. U protivnom , nemamo
onu zvezdanu organizaciju koja je, kao to smo videli, bitna za
pozorite.
Poto smo ovo utvrdili, pojam dramske opruge, iako ne
jasan i promenljiv (i moda ne mnogo vaan za nae prouava
nje), moe sada da bude blie odreen i da pri tom ostane u skladu
sa onim to smo ve rekli.
U izvesnim sluajevima na primer, kad je re o kasti-
ljanskoj asti u Ernaniju m oda vie nego kod K alderona ili
kod Lope de Vege, a takoe esto i u dram am a ambicije ili patrio
tizma ta opruga je naprosto neka snana strast koja pokree
jedno od lica i koja je dovoljno znaajna (bilo da je lice glavni
junak, bilo da vie lica dele tu strast ili priznaju njenu vrednost
i opravdanost, iako su joj prepreka) da bi u situacijama i radnji
imala dom inantan, gotovo pokretaki i osnivaki karakter.
Jo ee, meutim, taj dinamiki inilac dobija posebno svojstvo j a d a l e i sjtyacfL jedne dinamine, a druge statine; vienje
opruge itave drame zahvaljujui svojoj irokoj kosmikoj
rasprostranjenosti. Pundonor u panskom pozoritu zanimljiv
je ne samo zato to predstavlja strast ili uverenje jednog ili vie
lica, ve zato to ima odreenu drutvenu podlogu, izvesno ra
suto prisustvo u m akrokosm osu ostvarenom i prikazanom u
tim delima. 1, najzad, fatalnost u antikom pozoritu je apso
lutno i potpuno kosmika iako, naravno, uzrono deluje na
samu situaciju u kojoj se nalaze lica. Ako bismo pokuali da
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 37
dramsku oprugu definiemo na nain koji odgovara ovom
primeru, taj bi izraz mogao da oznaava ono to u situaciji pre-
vashodno i neposredno proistie iz pozorinog m akrokosm osa i
posredno deluje samo na ponaanje lica. Ali zar ne moemo
da pronaem o i sluajeve u kojima jc ona Iskljuivo i potpuno
vezana za prsten koji ine lica i za poloaj koji ona u njemu
zauzim aju? Mislim da moemo nai prim er, i on je posebno
znaajan za savremeno pozorite jj kome za stare kosmike ili
tobonje kosm icke opruge nema vie mesta. T a veoma ista i,
mogli bismo reci, veoma ispravna i mona opruga ne bi bila
nita drugo do nepodnoljivost situacije^ u kojoj' se nalaze licaj,
a ta je situacija^stovrem eno i stvarna, tako a o M ^ o r a ^ * 3 a
joj se prilagode, da je prihvate i da je ive, i toliko nepodnoljiva
da naprosto u njoj ne mogu da opstanu, te nuno m oraju da
uine sve da je razbiju i iz nje izau na ovaj ili, na onaj nain...
To su, ako hoete, Jokasta i Edip u onom neminovnom trenutku
kada saznaju da su majka i sin i da je Edip ubio oca. Nek se
onda Jokasta ubije, a Edip oduzme sebi vid i krene nasumice
u izgnanstvo, nije vano: bitno je da oni neto uine, bilo ta,
da bi iz te situacije izali. Jer suoeni u tom saznanju, ta mogu
jedno drugom da k au ?10 Mi smo naravno ovde na granicama
mogueg. Ali pogledajmo neuporedivo manje tragine primere
i videemo da je a tmosfera nepodnoljivosti u situaciji najstvar
nija i najsnanija unutranja opruga: i da najpotresnije i naj
monije dram sko napredovanje postepeno vodi lica ka toj stranoj
metafizikoj antinomiji nepodnoljive stvarnosti u kojoj treba
iveti.
Neka nam se zato ne zameri izvestan antagonizam izmeu
10 K od Sofokla, situacija je do te mere nepodnoljiva da je scenu (dijalog
izmeu Edipa i Jokaste posle otkrivanja zloina) samo jedan genije m ogao da
ostvari. A Sofoklov genij je ovde nenadm aan: on je smislio mali vremenski rasko
rak: Jokasta je shvatila nekoliko sekundi pre Edipa. Z ato ona moe nekoliko
rei je dovoljno da se saaljivo obrati tom suprugu oceubici, koji je njen sin:
O nesrenie! nesrenie! nesrenie ! jer ja vie ne mogu da te drukije oslovim!
i da izae da um re dok Edip potpuno smeten, jo ne eli da shvati. Proi
tajmo posle toga Volterovog Edipa. Volter je, nesrenik, mislio da je bolje uinio
to je scenu napravio; i to poprilino dugu! A tek Jokastina tirada!
I
38 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
situacije (da govorimo kao Bergson) kao trenutka vetaki izdvo
jenog iz trajanja. U pozoritu, u biti dramskog, radnja i situacija
l~ ^v ein T *R adnja m ora da vodi situaciji, a situacija radnji.
* nom, kominom, ljupkom itd. Treba najpre prihvatiti da se
* *
D ram ska situacija je, kao to smo videli, poseban obli)j,_
meduljudsETM lrSkosm ^ odreenom 7ensKom_^
tre n u tk 7 i v ^ pozorite sadrano je u toj naizmieninj igri riste samo u dramskom anru (ili, u najboljem sluaju, u tragedi
nuklearnih sila koje as idu paralelno, as se jedna o drugu odu
piru, da bi u samom tom odupiranju videle impuls koji ih nosi
napred, u budunost, gde e ponovo obrazovati razliite figure
i gde e njihova nuklearna napetost tako rei zasvetleti a one
biti predodreene da se opet, kroz radnju, usmere ka budunosti.
Ovde je sve dinamino, bilo da se taj dinamizam ostvaruje u
napredovanju ka drugim trenucima, bilo u unutranjoj nape
tosti trenutka. Ali ti odluujui trenuci koji ine situacije (u
jakom znaenju rei) neophodni su pozorinom delu. Bez njih,
bez tih figura, tih rua ili razliitih rasporeda koji arhitektonski
okupljaju lica u dramske odnose, radnja bi bila samo fluidno i
neorgansko proticanje nejasno paralelnih sudbina, slino vlakni
ma raspletenog konopca ili sluajnim atomskim sudarima. Ili,
ako volite poreenje sa muzikom, arabeska svake pojedinane
sudbine ini jednu melodiju; ali su uzajamne veze izmeu tih
raznih glasova u svakom trenutku strukturisane akordim a (u
muzikom znaenju rei); u m oralnom pogledu to mogu da
budu neskladi, dramski isto toliko disonantni kao neka septima
ili nona. Te akorde, koji su neka vrsta harm onijskog ina<<.,U.
pozorinoj um etnosti, nazivamo situacijama.
n m ^ kada govorimo o dram
skim situacijama, ispitujemo samo atmosferu drame, a dram a je
samo jedan od pozorinih anrova, anr koji nije uvek, a nije
ni u ovom trenutku, u prvom planu te umetnosti ; i to su u savre-
menom pozoritu upravo te krajnje napetosti, te potresne ili
silovite figure, stvorene dinaminim kombinovanjem odnosa
izmeu lica samo jedan nam erno zapostavljen izuzetak koji
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 39
treba prepustiti klasinoj tragediji ili rom antiarskoj dram i.11
Mi traimo da se, bar za trenutak, izraz dramska situacija
uzme u irokom znaenju koje se ne podvrgava razlikovanju
formi estetskog etosa; lepom, uzvienom, traginom, dram ati
ovde o pozorinim situacijama govori na veoma jednostavan i
uopten nain.
Jedan problem se, ipak, postavlja, te i o njemu treba rei
koju re: ima li isto dramskih situacija koje mogu da se ko
ji); i drugih koje su im jasno suprotstavljene i koje bi trebalo
izdvojiti?
U stvari, sve pozorine situacije, u veoj ili manjoj meri,
pripadaju dram skom anru; pa ak se i komine situacije (hou
rei one koje koristimo u komedijama da bismo zasmejavali)
teko mogu izdvojiti iz dram skih situacija, sa kojima imaju
toliko zajednikog. Problem zasluuje da se na njemu zadrimo.
Otac porodice, koji je u sopstvenoj kui, nema nikakvu
drutvenu mo (or Danden); otac suparnik roenom sinu u
ljubavi (Tvrdica ili kola za m ajke); ili neverstvo ene; da li
takve date izazivaju samo smeh? One neosporno imaju dram sku
(pa ak i traginu) dimenziju.
Zato m oram o rei: 1) da nema isto komine situacije;
2) da svaka komina situacija nuno sadri dram sku mogunost
dram sku dimenziju; 3) da se komini karakter dobija aktivnom,
umetnikom i dinaminom redukcijom te dimenzije.
11 To se vie odnosi na pozorite od pre tridesetak godina nego na sadanje.
Poetkom veka, tenja za verodostojnou, za svakodnevnim u dati, a takoe
i neizbena reakcija na nain Dime Sina; a moda i izvesna slabost koja se
odraavala u strahu od visoko naponskih siea, vodili su izbegavanju suvie izu
zetnih ili silovitih dram skih sredstava. M eutim , izrazito dramski anr <M arkiz
de Priola, Termidor, itd.) nikad nije bio sasvim naputen. Trenutno, primetno
je oigledno vraanje dram skom anru, Kaligula, Suvina usta, a dram e su i Ne
sahranjeni mrtvaci, Izdajnica, Venecijanski revolver, Megara, Marija, itd. Dosta
jc udno to se pozorite koje se poziva na egzistencijalizam tako rado okree
drami ; sa stanovita filozofije, mogli bismo da se udimo i da o tome raspravlja
mo. U svakom sluaju, problem postoji. Ali time pozorite, verovatno, dobija
ono to prava filozofija gubi.
40 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Ta se redukcija postie ili nainom na koji su obraene
pojedinosti siea (tako to se smeh u pravom trenutku izazove,
a izbegava se i odm ah spreava svaki razvoj situacije u pravcu
tragine dimenzije), ili, to je najee sluaj, globalnim opre-
deljenjem koje umanjuje bolnu stranu ljudske prirode i ublaava
strah, uveravajui nas (to je bitno za konvenciju u komediji)
da se nita suvie ozbiljno nee desiti i da e se sve reiti bez krvi,
suza, krikova istinske patnje u kojoj se uestvuje; da ne zabo
ravimo onu neprestanu i atmosfersku neverovatpost (bitnu za
savrenu istotu anra) koja takoe tei da svede na najm anju
meru emotivno uee u zbivanju, da sprei da se dramske si
tuacije koriene u komediji shvate ozbiljno, kao da su stvarne.
U kratko, dramsko je prvo, a komino se dobija grubim po
nitavanjem ili namernim i aktivnim izvrtanjem traginog pa
rametra. I mi se smejemo jer je dramsko tu, svuda prisutno kao
mogunost, ali je pred nam a izgaeno, pobeeno, iseeno i po
nieno, na nau utehu, olakanje i radost. Drzne li se da glavu
pridigne, bie odm ah ponovo potueno.12
To ne znai da nema isto kominih situacija, hou rei
situacija koje bi se lake mogle koristiti u atmosferi komedije
nego u atmosferi dram e; to se posebno odnosi na sve one si
tuacije koje smo navikli da nalazimo u atmosferi vodvilja; u
' N epotrebno jc rei da oseamo izvcsnu nelagodnost kada kom ino sni
avanje nije ni potpuno, ni delotvorno. niti sasvim opravdano. Fejdoova Pokojnu
Gospodinu majka (koja je nedavno ponovo prikazana) bez sumnje navodi na smeh.
ali nimalo spontano. Mnogi gledaoci se oseaju neprijatno zato to treba da se
smeju takvoj dram i : mladoj eni koju u pono bude da joj saopte da joj je majka
umrla. 1 kada je na kraju nesporazum razjanjen, Ivona, u spavaici, skae od
radosti govorei: To su susedi izgubili m ajku! Susedi su izgubili majku! Da li
su te rei kom ine? One su zlobne, rosses. kako se govorilo oko 1890. I taj
smeh je, u najbolju ruku. smeh popustljivosti, jer prihvatam o da olakanje koje
junakinja osea moe da opravda okrutne rei a da ona nije ni svesna njihovog
traginog znaenja. D oputam da je potrebno mnogo vestine da bi se takva data
odrala neprestano u kominom tonu, i da se ljudi nateraju na smeh. Neto slino
se deavalo u jednom predratnom filmu Sae G itrija. u kome smo se slatko sme-
jali istovremenim pogrebima sedmorice lanova iste porodice, zato to je mnotvo
sanduka, usedm ostruavanje obreda i cele ceremonije, srazm em o umanjivalo
dram sku vrednost svakog m rtvaca; i to nam je najzad koeficijent neverovatno-
e, u tom sluajnom i istovremenom nestanku itave porodice, tada izgledao
dovoljan. M oda bismo se danas tee smejali tom gegu.
TA JE DRAMSKA SITUACIJA 41
kojima obavezni rekviziti lako navode na smeh. M eutim, to
ne znai da one nisu prvobitno i u prvom redu dramske. I obratno,
sve dramske situacije koje su na odreen nain oskrnavljene,
rastvorene i osloboene straha, mogu uz malo vetine da posta
nu komine: kao to to, uostalom , pokazuje univerzalna m o
gunost parodije.13
Iz toga proistie sledee: dajui ovde dvesta hiljada dram
skih situacija (ili njihova naela), mi nudimo takoe i dvesta
hiljada kominih situacija. Ali one su prvo, prvobitno i pre-
vashodno dramske. Isto je tako ponekad dozvoljeno da se iz
komedije, ak i iz neke farse, izvue dram ska situacija. Ali nek
se samo u njoj ovek uspravi u svojoj punoj ljudskoj veliini,
nek ga ponovo ponese talas bola (ili ak radosti), neka sudar
volja malo jae zategne viline miie, izotri poglede ispod
nam rtenih vea, nek se, najzad, ovo zbiva u jednom potpunijem
teem i stvarnijem svetu, eto nas opet u onom prvobitnom dram
skom.
A tragino?
Nem a takoe ni traginih situacija: situacije u tragediji
su naprosto dramske situacije. K ao i komino, tragino je stvar
atmosfere, bar na prvi pogled: ono (nasuprot kominom) dovodi
do krajnjih granica veliinu stvarnosti i ljudskosti posebnom
stilizacijom koja im daje m onum entalnost i veim prianjanjem
lica za kosmos koji ih okruuje i koji je takoe uproen i stili-
zovan. Budimo odreeniji: veliina se posebno ispoljava i dostie
svoj vrhunac u borbi (nuno neravnopravnoj) sa smru i nita-
vilom. Zato bismo mogli rei da sutina traginog nije u situaciji
ve .u radnji. Svaka radnja u kojoj se situacije nadovezuju jedna
13 U nebrojenim parodijam a Ernanija, pojava Don Ruja Gomesa de Silve
sa m alom trubom umesto sa rogom uvek bi izazvala grom oglasan sm eh, toliko
je malo potrebno ovde da se ostvari obrtanje o kome je re. To je moda zato to
situacija u dram i ima nedovoljan m aterijalni oslonac. Dovoljno je da se u rogu
nae kora od luka, ili da stari Silva ne um e da svira na tom instrum entu, koji mu
je E m ani velikoduno poklonio, i sve propada. Da mu E m ani samo kae: Obe
avam ti da e umreti kad zaeli, kom ina redukcija bila bi tea. U pozoritu
uvek ima redukcije i m ogunosti za komediju, kada se jedna, bilo koja, dram a-
turka funkcija otelotvori u nekom predm etu, a ne u licu. Vratiem o se na to.
42 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
na drugu tako da pokazuju fatalno kretanje sredinog mikro-
kosmosa ka sopstvenom unitenju postaje tragina. Samo po
sebi, dramsko je pre jedno egzistencijalno intenziviranje. ak i
nepodnoljiva napetost koja nagoni da se ivi ono to se ne da
iveti, potvruje stvarnost trenutka. I ak kada zahteva pro
menu, napor da se pobegne, ak i kada ini prihvatljivom ideju
o samoubistvu ili optem pokolju, da bi se stvar okonala, ona
je apsolutno tragina samo ako je to unitenje bilo neizbeno,
ako je radnja od samog poetka nosila u sebi klicu smrti.
Uostalom , dram a moe da se zavri i optim pokoljem a
da ne postane tragina: dovoljno je da pokolj ostane do izvesne
mere proizvoljan, ili da se moe izbei. Ovde granica izmeu
dramskog i traginog nije vie sasvim jasna. Da li je Hamlet
dram a ili tragedija? Pre drama, jer krajnje unitenje nije bilo
neminovno niti je proisteklo iz neke unutranje nunosti. Svakako,
sve se to moralo loe zavriti, svi su izgledi bili takvi; i opte
krvoprolie u raspletu nije iznenaenje. Ali u krajnjoj liniji smrt
debeljukastog i preplaenog princa bila je samo incident koji
se mogao izbei; i nita se apsolutno ne moe suprotstaviti po
misli da je taj neodluni, misaoni i hiroviti vladar jo dugo mogao
da vlada Danskom koja bi i dalje bila trula, ali savesno voena
po svim pravilima upravljanja.
* da trpi i otelovljuje, koja ga duboko preobraava, odreuje mu
* *
D a zakljuimo.
ta je dram ska situacija?
Drams,ka situacijaJ e staikturalf figura koju u odreenom
trenutku radnje obrazuje izvestan sistem sil; ^sistem sila
prisutnih u mikrokosmosu. zvezdanom sreditu pozorinog sveta ;
sila koje otelovljuju, trpe ili oivljuju glavna lica tog trenutka
radnje. Sistem suprotstavljanja ili privlaenja, konvergencije u
vidu moralnog potresa ili razarajue eksplozije, saveznitva ili
neprijateljskih podela, to emo videti kada ih, budemo blie
odreivali. U svakom sluaju te sile su dramske funkcije; to,
s jedne strane, znai da svaka od njih postoji u funkciji tako
t a j e d r a m s k a s it u a c ija 43
stvorenog celovitog sistema, a s druge, da u njemu funkcionalno
deluje prem a svojoj prirodi koju je odredio sm sistem. One su
isto tako funkcija sveta dela, m akrokosm osa kome m ikrokosm os
lica slui kao srce i nain prisustva.
Te dramske funkcije se odlikuju time to transcendiraju sa
ma lica, iako su za njih bitno ve/ane, to upravljaju njima i uje
dinjuju ih sa.svetom dela.
ahvaljujui njima, svako lice, samim tim to je postavljeno
meu druga lica i zajedno sa njima vezano za radnju dinamikim
oblikom trenutka, dobija dramaturki smisao, klju svoje sudbine
u dinamizmu tog sveta u akciji. To lice je, u svakom trenutku
sudbine kao potpisano ili obeleeno iniocem kojeg pred
stavlja u zvezdanom sistemu sil.
Potpisano... O kakvom je potpisu re? To emo kasnije
jo videti. Ali ve sada moemo da pomenemo te potpise koji
su nekada, po .-B. Portiju, jednom Van Helm ontu ili Paracelzi-
jusu, oznaavali zvezdane premoi, kosmike simpatije ili anti
patije, i istovremeno karaktere, sudbine i veze izmeu m akro
kosmosa i mikrokosmosa.
U svom karakteru, u svojoj prirodi, u svom unutranjem
biu, svako se lice moe izdvojiti: ono je kao i svi mi zazida
no u samom sebi. Zahvaljujui situaciji, ono to vie nije; ono
dobija, kada kucne njegov dobri ili zli as, jednu silu koju treba
smisao i sudbinu, nagoni ga da ivi, onako kako samog sebe
osea i otkriva, u optoj uzajam nosti koja se, zahvaljujui po-
zorinom inu, stie u jednom uskom i odreenom sazveu
ljudi, sreditu, izrazu i privilegovanom nainu prisustva itavog
sveta sa kojim je u strukturalnoj vezi, u simbiozi dinamike
evolucije.
D ram a je iskustvo izlaenja iz izolovanosti. To je kolektivni
in neke manje ljudske grupe u kojoj se sueljavaju arhitektonski
strukturirane sile.
To je takoe iskustvo kosmike uzajamnosti.
Kosmike uzajamnosti viene kao zvezdani potres u jednoj
sredinoj taki iz koje, za onoga ko se u njoj nae, proistie
izvesno duhovno uarenje.

Poglavlje II
DRAMATURKE FUNKCIJE
Nam eravam o sada da situacije ispitamo u celini i da ana
lizom potraim o njihove dinamine sastojke. Tokom naeg
istraivanja, zagonetka broja uporno e nas proganjati.
Broj do koga su doli Goci, Gete i Polti uinio nam se su
vie mali kao procena dram skih mogunosti i sredstava pozo-
rine inventivnosti. Zar je mogue da sve sonate, sve simfonije
te umetnosti u svim vremenima, prolom, sadanjem i buduem,
imaju samo 36 lajtmotiva ? Zar je mogue da samo ti lajtmotivi
mogu da budu razvijani ili varirani ! Koji se muziar ne bi uasnuo
da se slino prokletstvo sruilo na njegovu umetnost!
M eutim, broj odjednom izgleda prevelik kada je re o
proceni prostih elemenata, noia skale od kojih su sastavljene te
dramske simfonije i svi njihovi akordi.
Ako je 36 tema malo za neki katalog muzikih motiva,
onda je 36 nota u jednoj oktavi za jednu skalu previe (ni do-
dekafonisti ne trae toliko!).
Pogledajmo najpre koje bi to proste situacije trebalo da
budu vrhunske kategorije dramskog miljenja?
Uzmimo kao osnovu marljivo sastavljen popis . Poltija.
Evo spiska: 1. M oliti; 2. Spasilac; 3. Osveta za poinjeni
zloin; 4. Osvetiti se srodniku zbog drugog srodnika; 5. Progo
njen; 6. Velika nesrea; 7. rtva; 8. Pobuna; 9. Smeo pokuaj;
10. Otm ica; 11. Zagonetka; 12. D obiti; 13. M rnja srodnika;
14. Suparnitvo srodnika; 15. Ubilaka preljuba; 16. Ludilo;
DRAMATURKE FUNKCIJE 45
17. K obna neopreznost; 18. Nenam erni zloin iz ljubavi; 19. U bi
ti nekog nepoznatog srodnika; 20. rtvovati se za Ideal; 21.
rtvovati se za srodnika; 22. Sve rtvovati za strast; 23..M orati
rtvovati svoje najblie; 24. Suparnitvo nejednakih; 25. Prelju
ba; 26. Zloin iz ljubavi; 27. Saznati da je voljeno bie osram o
eno; 28. Spreene ljubavi; 29. Voleti neprijatelja; 30. Ambicija;
31. Borba protiv Boga; 32. Ljubom ora izazvana zabludom ;
33. Sudska greka; 34. K ajanje; 35. Pronai; 36. Izgubiti svoje
najblie.
Spisak je udan, nedosledan, nesreeh, prodoran i para
doksalan. Ilustrovan mnogim primerima koji su pre nijanse,
podvrste, on bez sumnje uspeno obeleava veliki broj tema koje
su doista iroko koriene u pozorinoj um etnosti svih vremena,
od antike do XIX veka.
Jesu li to zaista dramske situacije? Jesu li to uopte situacije
i sve situacije?
Zanimljivo je to to se u ovom spisku zapaa oigledan na
por da se, m akar i na silu, dobije broj 36 (iako je on nevelik),
koji su predlagali prvi istraivai.
Jer zapravo preljuba i ubilaka preljuba nisu dve vrste; re
je o rodu i jednoj od njegovih vrsta. rtvovati se za Ideal ili za
svoje srodnike (zato ne i za Boga, za ast, za predrasudu? itd.)
ista je situacija. A zato odvajati preljubu od zloina iz ljubavi ?
S druge strane, ako imamo i malo kom binatorskog smisla,
moemo da primetimo da se mnoge od tih situacija sastoje od
dva inioca koji mogu da budu i drukije rasporeeni. Ako su
parnitvo nejednakih zasluuje da bude odvojeno od suparnitva
srodnih, zato ne bismo izdvojili i ljubav izmeu nejednakih ? Ako
su ljubomora izazvana zabludom i sudska greka razliite situacije,
zato to nisu i pogreno kajanje (esta data) ili pogrena otmica
(situacija esta u rom anu, ako ne i u drami). Ako postoje zloini
iz ljubavi, zato ne i zloini iz ambicije? Itd... it.
Ima i teih propusta. Mnoge od tih jedinica, dram skih ili
drugih, uopte i nisu situacije. To su radnje, pustolovine, tanije
vrste zbivania. Otmica, ubistvo ili kobna neopreznost oigledno
su korisna sredstva koja podravaju i hrane radnju, blie odre
uju i konkretno ocrtavaju praktinu organizaciju zapleta odre-
 46 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
ene drame. Ako tako postavimo stvari, ima i drugih omaki.
Neki manijak popisivanja i prebrojavanja mogao bi da sastavi
itav jedan katalog dramskih zbivanja korienih u pozoritu :
udo, dvoboj, elementarna nepogoa~(poplava, lavina, erupcija,
udar groma, epidemija, sua, glad, nedostatak vetra, meava,
brodolom ...), krunisanje, abdikacija, kraljeva smrt, pobuna,
pojavljivanje pred sudom, objava rata, osvajanje ili iznenadni
upad neprijatelja, bitka (pobeda, poraz), opsada, odbijen napad,
zauzimanje grada na juri, zatoenitvo, preklinjanje, oprotaj,
nesreni sluaj koji unakaava (a u novije vreme i hirurka ope
racija koja vraa lepotu), iznenadno slepilo, iznenadno gubljenje
moi govora, vraanje vida ili govora, haranga, prepredeno
insinuiranje, itd. N a takvom spisku bi se sasvim prirodno nali
ludilo, sudska greka, pronai ili izgubiti srodnike, itd. Ali,
jo jednom , to nisu situacije. Da bismo u tvrdili jezik kojim emo
se koristiti, oznaiemo izr&zorm dramski siei lu vrstu zbivanja,
te generike vidove fabule koja oivljava i ko nk re t iz uje si,tuaci-_
' ju: si/e dvoboja, sie otmice,^sie opsade; itd .1 4 ________ _
Druge jedinice sa Poltijevog spiska u stvari su dramske
opruge Ambicija nije situacija! To je naprosto specifikacija sije
lcoja unapreuje radnju, raa situaciju, otelotvoruje se u jednom
'T E M iv
1 Jasno je da iMa situacija moe da ima fabulu sa ra/liium sieima. M o
rati rtvovati svoje srodnike moemo da naemo u sieu opsade grada I Suvina
usta), kao i u sieu pojavljivanje pred sudom ; ili u: brodolom u, itd. Jasno je,
takoe, da isti sie moe da odgovara raznim situacijama: sie pojavljivanje
pred sudom moe da posluzi za ostvarenje susreta dvajusuparnika (od kojih
je jedan, na primer, sudija onom drugom ); ili opasnost za proganjanu i nepriznatu
nevinost; ili jo, stizanje pravedne osvete i raskrinkavanje progonitelja; re je
doista o dram skim situacijama (situacijama stvorenim iz susreta i sukoba struk
turiranih sila). Deava se, najzad, da odreena dram ska >jitu a c a moe da bude
primenljiva samo u[jednom j,edinom, privilegovanom. sieu, sto moe da izazove
brkanje sizca i situacije. eljeno dobro koje je i arbitar i kao takvo samo sebe
dodeljuje, to predstavlja jednu od osnovnih situacija, moe da se primeni samo
u sieu uspeh u ljubavi (m eutim : odustajanje u korist junaka dram e; ili usva
janje tog junaka od strane nekog m onog ili bogatog oveka, bliski su siei^-Jiti-
ijn e tiete da suvie poznat ijjonavliaji_sie lako p ostaje dramski trik. Sie dvo
boja, na prim er,Toji je toliko pogoEn, bilo da hoemo da se oslobodim o silnika,
bilo da elimo da kod junakinje izazovemo strah za ljubavnika koji se nalazi u
opasnosti, bilo da treba arbitrirati izmeu dva suparnika, itd., postaje u pozoritu
sredine XIX veka gotovo nepodnoljiv trik.
^ * > * * * > -- * * * * * * *
DRAMATURKE FUNKCIJE 47
od junaka, a u drugom nailazi na prepreku. Borba ambicija,
sukob ambicije sa ljubavlju ili sa potenjem ili sa traganjem za
jednostavnom sreom itd.; to su situacije; ali nijedna od su
kobljenih sila ne moe sama da ini. dramsku. situaciju.
Ovo nas dovodi do nae poslednje primedbe. Mnoge od
ovih tobonjih situacija imaju tu udnu osobinu da se odnose na
jedno jedino lice i da je njihov najbolji izraz monolog. Zago
netka? Hamletov monolog. K ajanje? M onolog Ledi Magbet.
rtva? Orestov monolog. Rei ete m i j . j a x ^ monolozi ne
izra ax a k ^ituaciju y. lm
dramska?
Ne igrajmo se recima. Ako je ono to treba izraziti, u stanca-
ma ili ak u nrozi. duevno stanie iednog lica u odreenoj si
tuaciji, imamo pred sobomj lirski j/ieTl Dram e ima samo tamo gde
t ^situacija pretpostavlja itav osazvee lica koje ona okuplja i
r f * izmeu kojih stvara napetost. A~ono to nam se u takvim mono-
* lozima pokazuje, samo je odreeno elovanje te situacije, njeno
.vrenje u dui privremeno izdvojene jedinke. Uostalom , pogle-
- *ctjrfi bolje: M esearka Ledi M agbet izgovara svoj monolog ,
red svedocima i izdaje se; Orest bunca u prisustvu Pilada i neko
liko vojnika, u trenutku kada bi svi morali da bee... N a to emo
se vratiti kasnije.
Ne bih eleo da izgleda da suvie potcenjujem jedno p ro
nicljivo i marljivo delo koje svedoi o izvanrednom i gotovo
iscrpnom itanju pozorine literature.15 Ali jasno je da je po
nueni spisak potpuno empirijski, da ne pretpostavlja metodinu
analizu, istraivanje razloga' i inilaca prvog grubog rezultata
tog itanja.
Vratimo se sada naoj poslednjoj kritikoj prim edbi : samo
jedno lice.
15 Pisac m ora da bude pravian prema svojim prethodnicim a, lako se mi
sutinski suprotstavljam o doktrini G ocija-Getea-Poltija. sm na naslov treba
naravno da istakne to doktrinarno suprotstavljanje, m oram o da kaemo da smo,
ne bez zadovoljstva i koristi, ponovo proitali Poltijevu knjigu da bismo napisali
ovu nau; i da su se ak (kao to emo videti za koji trenutak) neka naela koja
mi podravam o ve nalazila u klici u tom dclu, ali su na alost ostala neplodna
zbog pogrenog postavljanja celokupnog problema.
48 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
. Polti je svaku situaciju (svaka ini jedno poglavlje) pro-
pratio odlinim objanjenjem u podnaslovu. N a prim er: 1. M o
liti. U podnaslovu: tehniki naslov, koji bi sadrao neophodne
elemente, glasio bi: jedan Progonitelj, jedan Molitelj i jedna
Neodluna sila. Odlino. Vidimo kako se mikrokosmiko
sazvee pojavljuje u svojoj bitnoj figuri. To je dovoljno da uniti
veliki broj tobonjih situacija u kojima ta zvezdana grupa lica,
povezanih i organizovanih situacijom, nestaje ili je formulisana
na nedopustiv nain. Na prim er: 8. Pobuna. U podnaslovu:
Tiranin Zaverenik. Zato, osim ako nije potrebno imati dva
lica? Ali postoji i pobuna protiv Boga, protiv Sudbine... i eto
nas ponovo ne u dramskom ve u isto lirskom. Uostalom , u
mnogim dramskim pobunam a tiranska mo moe da bude uda
ljena, nevidljiva. Pobuna nam je prikazana tako kao u Pintu
N. Lemersijea ili Geteovom Egmontu da panski kralj ostaje
daleko, izvan scene, na nevidljivoj pozadini sveta dela. Ponekad
tiranin ima na sceni samo predstavnike. Tako u Nikomedu, Rim,
koji inae svojim nevidljivim prisustvom ispunjava itavu dramu,
na scenu alje samo svog am basadora Flaminija. Ista je stvar
i sa situacijom 7: rtva. Tehniki elementi: G ospodar ili ne
srea Slabi. Kao ni sudbina maloas, tako ni nesrea ni
J30 emu nijeQice)S ram e"a slabog
kao rtva nai cemo ore "u lirskoj nego u dramskoj situaciji. I
jo jedan prim er: 16. Ludilo. Podnaslov: Luak, rtva. Zato
je potrebna rtva? Orest je sm rtva svog ludila, ako rtve uopte
ima. A Ofelija? D a li je njeno ludilo ubilako? Sline primedbe
mogli bismo staviti bar na treinu navedenih situacija.
I jo jedna poslednja prim edba: vie tih situacija imaju,
strogo uzev, iste elemente. N a primer, i Moliti i Dobiti zahteva-
ju prisustvo Molioca i A rbitra i, epizodino, Protivnika.
Nastavimo u tom pravcu, on e nas dovesti do istine.
U sieu moljenja, razlikujemo, kao to vidite, tri kljuna
lica, tri piona ahovskog problema, nosilaca sutinskih i anta
gonistikih dinam izam a: Molitelja, Arbitra i Protivnika. P ro
tivnik nije neophodan u inu moljenja ili dobijanja. Ali on je
sasvim sigurno vaan inilac dramatinosti 'Situacije. Pred nama
DRAMATURKE FUNKCIJE 49
su dakle tri kljuna lica, od kojih svako teorijski predstavlja
posebnu dramsku funkciju.
M oram o jo primetiti da funkcije dva od ta tri kljuna lica
mogu da se uzajamno proimaju i ine samo jedno lice. P ro
tivnik i arbitar mogu da budu isto lice. I tada imamo: moliti
svoga suparnika, traiti i dobiti od protivnika pomilovanje, dobro
instvo ili rtvu, pozivati se na pravdoljubivost svog neprija
telja... Vanost tih spajanja dvaju dramskih funkcija u jednom
licu je oigledna. Ona je, uostalom, i dobro poznata: otu
j i u svi_unutranji sukobi kojima se hram svako iole psih
i ili naprosto ljudsko pozorite.
Isto tako, ako analiziram: rtvovati se za srodnike, na
lazim da je klju situacije u sukobu interesa u kome su suprot
stavljane strane : Ja (nazivamo tako junaka situacije, s ije take
gledanja izlaem situaciju), moj Protivnik ili Suparnik (iji su
interesi suprotni mojim) i neko Voljeno bie prijatelj, neko
ko mi je blizak, kako kae . Polti ; ne neko ko mene voli, a ni
neko koga ja volim, odnosno koga bih eleo da imam (to je
druga pria), ve neko kome sam privren i kome elim svako
dobro. M eutim, moe se desiti da funkcija suparnika i predmeta
aktivne privrenosti budu otelovljene u jednom licu. Tako se
- raa dram ska situacija: zato u pozoritu nalazimo toliko starije
brae, odanih prijatelja, irokogrudih oeva, suparnika u lju
bavi bratu, prijatelju ili sinu, koji se rtvuju i, uz veu ili manju
patnju, povlae da bi Voljenoj osobi obezbedili sreu. Otkriti
suparnika u Voljenoj osobi (ili Voljenu osobu u suparniku)
znai nai dve funkcije, dva suprotstavljena dram ska dinamizma,
spojena u istom licu, a to je upravo klju situacije.
Ovo nas najzad dovodi do bitnog.
M oramo strogo razlikovati dve stvari : Idramske funkcije
(ili, ako hoete ali to je opasno rei | bitna lica)! nosioce
tih funkcija, kao to su A rtgjar, Suparnik, Moliteli, itd. ukratko,
funkcionalne jedinice, elemente iste dramaturgije) i konkretna ^
lica, iva i data, stvarne pione na pozorinoj ahovskoj tabli,
elijske elemente pozorinog mikrokosnwsu. Dovoljno je da isto
scensko lice otelovljuje jedno, dva ili iri funkcionalna lica (kao
to je u ahu Kraljica, zahvaljujui svojim dinamikim m oguno
- ^ i .
,
50 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
stima istovremeno i Lovac i Top) pa da zasija ona svetla i plodo
nosna istina: mogu je ogrom an broj razliitih kombinacija koje
stvaraju na hiljade raznih situacija zato to odreen broj osnovnih
dramskih funkcija, koje ocrtavaju .alarne pravce situacije,, jno&u
da se kaleidoskopski spoje i razdvoje, otelovliujuci se u oyai i l i -
onoj jedinki scenskog mikrokosmosa. Jedini put koji se nudi
dubljoj i plodnoj analizi i kom binatorici jeste da najpre nabro
jimo glavne velike dramaturke funkcije i da potom ispitamo
koje sve raznovrsne kombinacije one mogu da stvore, otelovlju-
jui se jedna po jedna, dve po dve, itd. u odreenom broju (bar
dva, i nikako vie od sedam ili maksimum osam) lica (sa odre
enim karakterom i izgledom telom i duom, koja mogu da
ive i mogu da se definiu nezavisno od situacije) koja mogu da
ine scenski mikrokosmos.
*
* *
Znam da ovde moemo osetiti izvesno ustruavanje. Zaboga,
apsolutni Suparnik, isti izdajnik, predm et ljubavi koji zasluu
je samo oboavanje, Kralj, Sudija itd.; ne nalazimo li se pred
m arionetskim licima nekog primitivnog, detinjastog, melodram-
skog pozorita, bez ivota, due, ljudskosti?
Sasvim suprotno; i upravo o tom suprotnom je re. Nikako
ne smemo brkati sloeaosUica sa jednostavnou (ili u odree
nim sluajevima sa sloenou) njegove dram aturke funkcije,
" ve ih m oram o razlikovati. Upravo su brkanje ili poistovecivanje
dramskih funkcija sa karakterim a svojstveni primitivnom po
zoritu ili melodrami.
Uzmimo Hamleta. Svi znamo da je osnovna data, dua
kom ada, funkcija Osvetnika koja (igrom sifuHcj) pripada ne
odlunom sanjaru, oveku sklonom meditiranju. utonulom u
svet snova. Funkcija ili misija osvete oigledno je sluajna kada
je re o psihologiji lica. Nita u Hamletovoj prirodi nije nago-
vetavalo, zar ne, da e mu otac biti ubijen? U pitanju je isto
dejstvo njegove zvezde, kao to je Benvenuto elini govorio
o ljudima kojima cigla padne na glavu. D a se razumemo: u pi
DRAMATURKE FUNKCIJE 51
tanju je ista situacijska injenica. Najvie to moemo da kaemo
je to da Hamleta njegov karakter nagoni da sa izvesnom opi-
njenou prihvati ulogu koju mu je nam etnula Zvezda, dok bi
je drugi neki ovek due izbegavao ili bi se pobunio. Ali, zar ne
znamo da je jedan od kljueva dramske um etnosti upravo u to
me da se odreen karakter stavi u odreenu situaciju. i da.se>yidi .
ta e iz toga proizii.
K ada D on Sano (Kornejev) biva doveden u poloaj da
arbitrira izmeu svoja dva suparnika, on nikako nije roeni
arbitar (pravedni sudija, knez neprijatelj podvale). Situacija
je stvorena veoma jednostavnim pozorinim trikom : uruivanjem
kraljiinog prstena koji mu, kao neko iskuenje, namee tu dunost
i ini da zvezdani znak arbitra zasija nad njim i utie na njega.
Uloga A rbitra (ili dodelitelja dobra ili zla) iju smo vanost,
naslutili 'situacijska j e cinieriica. sama po sebi potpuno neza
visna od karaktera i prave prirode lica. Neka Him ena ili Avgust
(kod K oheja) T ezej ili Herod (kod Rasina) ili Princeza or
(kod Dime Sina) ili Polis ili Princ od Oreka (kod A. Bataja), u
odreenom trenutku i zahvaljujui odreenoj situaciji, postanu
arbitri te situacije; neka zbivanja koja e iz toga proizii budu
rezultat zajednikog delovanja karaktera i te moi u situaciji;
neka njihova odluka, makoliko prirodna ili neobina izgledala,
bude duboki izraz njihove prave prirode oploene, ispoljene,
prodrm ane, oeliene (ili slomljene) tim iskuenjem; prihvata-
njem, upijanjem u sebe, ostvarenjem i udarom te moi nastale u
situaciji i njoj bitno svojstvene; ona je, uostalom, zanimljiva
koliko zbog svog dejstva na ostala lica drame i podsticaja koji
daje itavoj radnji, toliko zbog toga to otkriva arbitra koji
donosi njenu presudu (bilo govorom ili sentencom, kao kod
K orneja; bilo skrivenim prisustvom ili iznenadnim pojavljiva
njem, kao,kod Rasina; jednim uzvikom, kao kod Dime; skrha-
nou i neujnim plaem, kao kod Bataja): zar sve to nije pravo
pozorite? I pravi ivot, takoe, jer smisao koji smo ovde dali
rei situacija nije samo pozorini potpuno isti smisao nala
zimo, na primer, u egzistencijalistikoj filozofiji Jaspersa (koji
se u tom pogledu sigurno inspirisao smislom koji ta re ima u
dramaturgiji).
52 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Uostalom, ne treba (ako smo dobro shvatili njegovo naelo)
strahovati od tog vida fatalnosti, svemoi situacije nad ovekom,
od onog unutranjeg preobraaja lica koje je, kao od neke Zvezde,
dobilo potpis (astroloki stil) od svoje funkcije u situaciji
i od poloaja svoje Zvezde u odnosu na druge zvezde u sazveu
koje oblikuje situaciju.
Sutina dramske stvari je upravo u tom prisustvu, uticaju
i delovanju, kroz iva bia, izvesnog zvezdanog potpisa koji
je doao spolja, ili funkcionalne sile, koja u svojoj jarosti, bla
gosti ili zanesenosti od njih stvara marionete zamiljene, po-
mamne, bolne, zastraene, enjive, neno uporne ili omamljene
kao leptir plam enom ; svedene, mimo svoje volje i uprkos svojoj
ivosti i sloenosti, na to da u radnji budu samo sila, vekcija,
usmereni dinamiki impuls. To moemo lako proventi; ali
zastanimo najpre da bismo to dobro shvatili ili pokazali da je
lepo to je tako i da se u tome sastoji dram ska lepota u njenom
najistijem vidu. I tako, osloboeni naeg ustruavanja, moi
emo da nastavimo u istom pravcu nae preglede i analize.
Nema sumnje da se jedna od prvih i najuzvienijih operaci
ja pozorine um etnosti sastoji u tome da udahne sveobuhvatni,
duboki, raskoni, puni ivot fiktivnim biima, bilo da je re o
Antigoni ili Ofeliji, Prometeju, lsidori Lea, Ham letu ili M etr
Gerenu, Fedri ili Ludi iz ajoa.16
Ali nije dovoljno, da to jo jednom ponovimo, zamisliti i
oiveti jedno lice, potrebno je jo ukljuiti ga u radnju, osvetliti
ga, dati mu intenzitet i aktualizovati ga situacijom i u situaciji.
Potpuna dram aturgija ostvaruje se tek kada se iz Fedre ili Hamleta,
16 Sa tom se tekoom trenutno susree egzistencijalistiko pozorite.
Svako pozorite je mislim na pravo, na ono veno i na remek-dela egzisten
cijalno. Uiniti da i/mi$ljena lica ive. predstavlja trijum f i junaki p o p ri ta
Otelo, Lnr. ndroinaha. Fedra, aterton ili Lorencao su egzistencijalne studije
studije, inovi i demijurgije. M u ve ili SuviSna usta sam o su egzistencijalistiki
komadi. Re je o udaljavanju. Udaljili smo se od egzistencije. Vidimo ie kroz
sistem, kroz. filozofsku ideju. Sada smo u anru pozorita ideja, kom ada sa tezom
(to je jed an od parcijalnih anrova o kojima smo prethodno govorili). Ipak ne
govorimo loe o njem u: to je veoma uzvien anr, dostojan potovanja, i, ma
ta o njemu govorili, veoma pozorian. Ali Otelo postoji vie jae, dublje i
naroito neposrednije.
DRAMATURKE FUNKCIJE 53
iz njihove pune i sjajne sloenosti rodi, kao rezultanta, jedna
usmerena sila, vekcija (ili vie divergentnih vekcija, svejedno)
koja ih, u sudaru sa drugim licima koje takoe pokree neki
dinamiki vektor, prim orava da u pustolovini u koju se uputaju
(moda i mimo svoje volje) nuno, strastveno i aktivno postanu
Ljubavnica ili Osvetnik; da prihvate tu ulogu i funkciju, da ostva
re inove koje ta uloga i funkcija od njih zahtevaju, da deluju
onako kako im to one nalau. Oni su, s jedne strane, zaroblje
nici situacije (i m oraju da trpe, ali i da ostvare njenu radnju);
ali su, s druge strane, i pokretai, podstrekai, izvrioci, gradi
telji i odgovorni nosioci te situacije. Oni svom snagom nose
njen jaram sve dok se on ne slomi ili se usmeri u pravcu u kom e
oni to zahtevaju, ili sve dok ih on, zadihane, ne baci na zemlju
u zapregu.
Ali, da jo jednom ponovimo, ovo nije samo pozorite, ve
i ivot. Bilo da volim Ofeliju, Herm ionu ili M arivonu, ako istin
ski volim, ja sam, hteo to ili ne, Ljubavnik i m oram da proivim
njegovu pustolovinu, da proem kroz njegove patnje, da osetim
njegove radosti, da inim ono to bi on inio m arioneta,
ako hoete, ali u velikom ljudskom i kosmikom lutkarskom
pozoritu, u kome e mi onaj drugi, koji takoe voli M arivonu,
biti Suparnik. A M arivona, kada bude m orala da izabere (ako je
na to natera situacija, ne pozorina, ve ljudska, ivotna, drutve
na) postae silom prilika A rbitar i morae da prihvati inove,
alternative, neizvesnosti i odgovornosti koje joj ta uloga namee.
Kosmiki i stvarno dram aturke funkcije postoje i one pred
stavljaju strahovite Sile, neum itna boanstva koja mnogo zahte
vaju od nas, zvezde iji nain delovanja, pritiska na nas, nepo
srednog uticaja na nae ivote i linosti ine Situaciju. Zar je
potrebno podsetiti da sama po sebi Situacija nije pozorina ve
ivotna injenica? Da bi postala dram ska (nezavisno od pozo
rita) dovoljno je da obeleeni jarm ovi koje nam stavlja na vrat,
i u koje nas upree, budu mone i uzajamno povezane dina
mike funkcije, koje nas smetaju u figure stvarne, neposredne,
doivljene koreografije ili dramaturgije. Pozorite u stvari po
kazuje u stilizovanom, preienom ili ogoljenom obliku onu
veliku D ram aturgiju u kojoj je junak, glumac, sm ovek a opru
54 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
ga ivot i svaka sila u oveku pom ou koje i u kojoj se on kree
i sudara sa drugima.
Nastavim o nae ispitivanje.
* D a od njega, kao glavnog junaka poinjem da ispitujem situaciju.
* *
Kao to smo videli,| jrim a tu r k o m funkcijomi/L a z iyam
specifino delovanje lica u situaciji: njegovu ulogu sile u sistemu
sila. u dobro postavljenoj situaciji, svako lice je jedna speci
fina sila.
Koje su to glavne dram aturko-funkcionalne jedinice, glavne
iste uloge (jer treba analizirati sve do izdvojivog dinaminog i
usmeravajueg elementa) koje ine norm alnu arhitektoniku sila
i predstavljaju bitne inioce svake dramske situacije?
Pre nego to pokuam o da ih iscrpno pobrojim o, uzmimo
nekoliko prim era koji e nam pomoi da te funkcije shvatimo i
izdvojimo.
Uzmimo jednu sasvim jednostavnu datu, koju smo m alo
as pomenuli a na kojoj su graeni mnogi pozorini kom adi:
suparnitvo u ljubavi.
Anri i Rober vole Simonu i trude se da joj se dopadnu.
Ali Simona je jo ravnoduna.
I Rober i Anri su ljubavnici. To znai da u svakom od njih
postoji jedna sila, jedna udnja, ljubav, koja je dinamini vektor,
klju situacije. Ali, ljubav je motiv, sie, a ne situacija; to je vrsta
osnovne fabule u kojoj se suparnitvo konkretizuje. I kada bi
bili suparnici po ambiciji, njihov bi dinamiki odnos bio isti.
Prisustvo sile udnje u njima je ona bitna injenica koja e stvo
riti situaciju.
Obojica vole Simonu: ona je eljeno dobro, predm et udnje.
To je njena najoiglednija dram aturka funkcija (ona ima i
drugih, kao to emo videti, ali ovu treba izdvojiti kao prvu).
Anri i Rober su suparnici. A taj odnos jedino ima smisla
u strukturalnoj celini situacije. Niko nije suparnik nezavisno od
drugog, suparnik po sebi. Tako je svaki od njih i Ljubavnik i
Suparnik. Ako stvari pojednostavim i kaem, oduzimajui im
DRAMATURKE FUNKCIJE 55
svakom po polovinu njihove uloge: Anri j e Ljubavnik a Rober
Suparnik, time u situaciju odrediti na jedan neobian i panje
vredan nain. To znai da se ja kao gledalac, pisa, "glumac ili
analitiar, svejedno, staylja.ro na., tariu Anrjja, a ne Robera
Da njega uzimam za polazite, za pomoni termin svih odnosa.
Ovo ima veliku estetsku vanost jer je povezano sa p ita ^ i .
^ njeny take gledanja,) bitnom arhitektonskom kategorijom.
V 'TSR na to emo se vratiti. Uoimo za sada samo vanost ove
injenice. Ista mrea odnosa moe da izgleda veoma razliito,
zavisno od toga s ije take gledanja je ispitujemo, prihvatam o,
uivljavamo se u nju. Recimo da je sie Proganjanje (svejedno
je da li Zbrigani trai Pandolfa da bi ga ubio, ili Pandolf ganja
Zerlinu da bi je imao, ili Genoveva juri za Zerlinom da bi joj
otkrila da je ona njena majka); taj sie moemo da oznaimo
na dva naina: kao Progonjenog ili kao Progonitelja! To je bez
sumnje samo stvar take gledanja, ali ona bitno utie na este-
tiki karakter situacije.17
Vratimo se Simoni podeljenoj izmeu Anrija i Robera. Kao
voljena osoba, ona ima jednostavnu i jasnu dram sku funkciju:
jona je predmet udnje, eljeno Dobro. Od nje zavisi srea jednog
od njih dvojice. Njeno e srce izabrati. Ali sve dok nije izabralo,
i u samom inu izbora, ona _je A rbitar. eljeno D obro i A rbitar
Tojrdodeliuie dobro, to je njena form ula, njena dvostruka funkci
ja. M oramo da primetimo da bi ta njena dvostruka funkcija mogla
aa se udvoji i otelovi u dva razliita lica. Erifilu, Princezinu
ker treba osvojiti i Ifikrat i Timokle, velianstveni ljubavnici
bore se za nju; ne zaboravimo Sostrata, vojskovou, Erifilinog
ljubavnika. Ali o Erifilinoj udaji odluie Aristiona, Erifilina
majka. I zato e se veti Ifikrat njoj udvarati. Erifila je Dobro,
Predmet udnje. Ali Aristiona je A rbitar. M eutim, u jednom
trenutku, Aristiona e dozvoliti Erifili da slobodno izabere izme
u Ifikrata i Timokla. Funkcija A rbitra pripada Erifili. Ali
17 Kaem zapravo da sie postaje situacija. Sie je Proganjanje, odreeno
zbivanje. Ali kada kaem : Progonjeni ! ili Progonitelj ! to znai da uzimam u
obzir dinam iku lica, prsten sila i njihovo uzajam no usmerenje; i da odreujui
blie jednog junaka (izborom take gledanja), ja ve traim m orfoloka svojstva
tog sazvea sastavljenog o dve zvezde.
 56 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
nagli preokret, situacija se menja Erifila preputa izbor Sostratu.
I tako Sostrat postaje istovremeno Ljubavnik i A rbitar za svoje
Suparnike (ta situacija bila je bezbroj puta koriena, na primer,
u Kornejevom Don Sanu i u Ojeovoj Filiberti).
Zato Erifila tako postupa? Da bi prim orala Sostrata da
se oda, da joj prizna svoju tajnu ljubav. Jer Erifilino srce je ve
potajno naklonjeno Sostratu. Ona je od toga asa eljeno Dobro
i Ljubavnica. ; dram sku situaciju. A ^ n k a j a kozainteresovanog je mono sred
N epotrebno je i dalje podrobno pratiti kalidoskop Veti- ~
anstvenih ljubavnika u njihovim donekle ironinim obrtim a
(koji i nisu isto dramski jer ta nestvarna pria, koja je samo
povod za niz baletskih intermeca, unosi u delo ton blagog ko
minog sniavanja); u tragikomediji Don Sano ista situacija
bie dramska. Dovoljno smo rekli o tehnikoj podeli drama-
turkih funkcija Ljubavnika (tanije nosioca vektorske sile koju
odreuje sie; ovde ljubavna elja), Suparnika, Voljenog predm e
ta (ili uoptenije D obra kome tei tem atska sila) i A rbitra, kao
i o razliitim situacijama u kojima moe da se nae petorka:
Erifila, Aristiona, Sostrat, Ifikrat i Timokle, o promenljivom
otelovljenju tih funkcija u raznim licima.
Ipak, ne naputajm o jo nae Velianstvene ljubavnike.
N a spisku lica tog kom ada nalazimo jo i astrologa Anagzarga,
koji u odreenim trenucima preuzima, zahvaljujui svojim opse-
narskim trikovima, funkciju Arbitra. N a spisku nalazimo (ovo
^m posebno zanimaj i Lanu Venrh, Anagzargovu sauesnicu.
Ta mala napom ena ima svoj znaaj : re je o dosta vanoj dramskoj
funkciji, o funkciji lica na izgled neutralnog, neangaovanog u
kljunoj situaciji, ali koje je, iz bilo kog razloga, u dosluhu
sa glavnim junacim a. Ova funkcionalna uloga kozaintereso-
vanog, ako smem tako da kaem, ili Sauesnika, ili Pomonika,
ogledala koje u drugom nekom licu pokazuje odblesak tematske
usmeravajue sile, moe da bude dramski veoma znaajno ako
ide uz neku drugu vanu funkciju. Anagzar, kao sluajni arbitar
je kozainteresovani Tim okla koji ga je bogato podm itio. A rbitar
koji sauestvuje sa jednom od strana je veoma m oan dramski
inilac.
Vratimo se jo jednom Nagoj eni A. Bataja: kada se mla
DRAMATURKE FUNKCIJE 57
da junakinja koju je ljubavnik izneverio obraa muu ene zbog
koje ju je nevernik napustio i moli ga da urazum i svoju raspusnu
enu, ona, na svoje iznenaenje, nailazi na neprijateljski raspo
loenog oveka, zatvorenog, neosetljivog, nam erno gluvog i
slepog, jer ga novani interesi prim oravaju da se ne zamera svo
joj bogatoj Amerikanki. MoliU nekog Arbitra koji je i sam. otvo
reno ili potajno, suparnikov kozainteresovani, predstavlja isto
stvo pomou koga se^iTcTr a malu fs k o ^ pnUcjiu _uspos layjja niz
ajnih. veza. paralelizama sila ili optenja. u zatvorenom krugu. /
Evo jo jedne primedbe o Velianstvenim ljubavnicima
toj zabavnoj skici sutinske dramaturgije, svedene na komiku
ironinim m arionetizmom koji se poigrava sredstvima i svesno
ih pokazuje.
U stvari, u Velianstvenim ljubavnicima, glavni i krajnji
A rbitar koji dovodi do raspleta je sluaj (ili, ako vie volite,
Bogovi oni pravi, a ne Lana Venera); zato se u pravom tre
nutku pojavljuje onaj nedoueni vepar, od onih to uvek
stvaraju nered i omoguuje Sostratu da ispuni predskazanje
spasavajui Aristionu.
Ovde imamo jedan zanimljiv sluaj: Arbita_r_(ili bilo koja
druga funkcija) je postavljen izvan scenskog m ikrokosmosa^ u (
implicitnom i neostvarenom (jer sve se deava u prii) pozorinom
V ' ?--- ; --.T-.- ...rj-x rl I |
svetu. To je est sluaj u Molijerovim raspletima, u kojima se,
Kada komad treba okonati, iz pozadine pozorinog sveta javlja
neka funkcionalno nuna sila koja je do tada bila gotovo ne
poznata (tako se Luj XIV, vrhunski arbitar, pojavljuje u Tartifu,
a sluaj u mnogim drugim komadima). To nam pokazuje d a -
neke funkcionalno vane jedinice mogu da ostanu izvan mikro-
kosmike zamisli, to je samo nn sebi opreenje o um etnost (uosta
lom, k ro jio.-znam o, MolijecQvi-mspkti.- su,--u.celim .aizev,l^I-
gledno slab i);18 ili u nju mogu da uu posredstvom nekog ko-
~~Zamteresovanog, jedinog prisutnog na sceni, ili posredstvom
nekog predstavnika, nekog Am basadora, delegata (videli smo
da u temi Pobune Tiranin esto igra slinu ulogu). Shvatamo
" Bilo bi zanimljivo ali predugo istraivati zato M olijer zanem aruje rasplet,
to je dosta tipino za njegovu um etnost (ukratko, njega vie zanim a delovanje
 58 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
odm ah da funkcija Predstavnika neke vane kosmike sile, koja
se u m ikrokosm osu javlja samo posredno ili kao delegat, moe
da bude dramski veoma vana. Tako, na primer, dobro za koiim i /
\ se udi, predmet elje, ne m or da bude liudski prisutno, ote- i j
pTvjeno u odreenom licu. Ambicija, taj moni dramski pokreta,
vezuje se uglavnom za neto bestelesno, za mo, bogatstvo,
plemstvo. Ovo ukazuje na velike mogunosti:
ili je odreena funkcionalna jedinica dramski nepostojea,
jer nije ljudski otelovljena. D obro je, na primer, neko blago,
koveg, Zaimf, Vatra za Prom eteja i pripada ili nevidljivim
kosmikim silama ili, ako je prisutno na sceni, materijalnim
predmetim a drame. U njemu tada nema nikakve tenje, nikakve
ljudske i ive sile, osim privlane sile nekog Nepominog Pokre
taa;
ili je njeno scensko prisustvo u ljudskom mikrokosm osu
simbolino, na prim er ne u ulozi D obra, ve Predstavnika dobra.
Oeniti se D ona Izabelom m oda znai za D on Sana dobiti
voljeni predm et (koristan ustupak sentimentalnosti publike),
ali to takoe znai, ili moda pre svega, domoi se krune, uspeti
se do samog vrha ambicije. Izabelina ruka predstavlja Dobro
koje Ljubav prieljkuje. Ista je stvar i u Mitridatu: M onim a koju
Farnas i Ksifares ele za ljubavnicu a ona je verenica njihovog
oca (istorijski ona je bila M itridatova ena, ali je Rasin iz obzira
prem a svom vremenu m orao to da izmeni) samo je, u stvari,
simbol naslea starog sultana. On to sam i kae kada je na samrti
zavetava vernom sinu:
No kraj vas ne alim za carstvima onim;
Vas jo imam; dajte da vas sad poklonim.
Gospoo, ja htedoh da sam vam najdrai;
To sad srce moje za mog sina trai*
sila nego arabeska itavog kom ada koja proistie iz tog delovanja). Njegova tehni
ka raspleta je zanimljiva jer ona zapravo izbegava pravi rasplet sila. K ada doe
vreme da se kom ad zavri, M olijer ne ubacuje situaciju koja bi bila zavrna, ve
neku vrstu klauzule ili kadence (muziki stil) koja najavljuje skoro sputanje
zavese, neki sie, neko zbivanje koje se obino vezuje za ideju raspleta: pre
poznavanje, na primer. Videti dram aturku alu kojom se zavrava Kritika
kole za ene.
* M itridat, in V, scena V. Preveo: N ikola Bertolino. (Prim prev.)
DRAMATURKE FUNKCIJE 59
Moglo bi se rei da se privilegija ljubavi u pozoritu sastoji
manje u prvenstvu datom oseanjima a vie u onoj retkoj m o
gunosti neposrednog otelovljenja u jednom licu eljenog Dobra.
Ali, mogli bismo isto tako da tvrdimo da u ljubavi, ne samo po-
zorinoj, ve opteljudskoj i doivljenoj, voljeno bie i nije u
sutini eljeno dobro (to bi znailo da je posedovanje, utoljenje
elje jedino dobro ljubavi); ve da ga Ljubav ini Predstavnikom
D obra u celini (ideal, srea, zadovoljstva koja donosi uspeh,
gordost itd.). Bilo kako bilo, mi emo u naim analizam a uzeti
tu funkciju Predstavnika dobra kao opte dram sku: i samu ulogu
predm eta ljubavi emo tako tumaiti.
Evo i poslednje primedbe o ljubavi. Ljubav smo posm atrali
u njenom seksualnom vidu ili, uoptenije, u njenim sebinim
vidovima kada neko eli kakvo dobro za sebe. To je, meutim,
samo jedna vrsta ljubavi. Opte svojstvo ljubavi je da eli dobro
za nekoga, Za mene, kae Eros; za njega, kae Agape. Sreu
za onoga koga volim, kae poznata rom ansa erke Alfreda de
Vinjija. Treba dakle u naelu, i da bismo do kraja razmrsili vor
sila, odvojeno postaviti, ispred tog dobra, silu ljubavi okrenutu
njemu i onoga kome ta sila tei da to dobro dodeli. Poseban
sluaj : sila tei da dobro dodeli samoj sebi. Onaj koji eli i onaj
koji treba da dobije dobro ista su osoba. To je naelo ljubavi
pohote (kako kau teolozi). Ali naelo iste ljubavi poiva na
razdvajanju tih dveju zvezda. D obro se eli za drugoga.
M oda smo ve dovoljno rekli da bismo mogli da napra
vimo spisak velikih dram aturkih funkcija. Mi smo ih, u stvari,
ve gotovo sve i sreli:
1) jednu tem atsku usmeravajuu, silu ili udnju; 2) jednu
VreHnost"ka kojoj je ta sila okrenuta; ili tanije Predstavnika
tog D obra ili Vrednosti; njegovo otelovljenje u m ikrokosm osu;
3) jednog Arbitra, mogueg dodeljivaa tog dobra; kji ijjj^
> m akar samo trenutnu (kada je to odlikajuUuacije) d a ga d o a T ii \
ili da ga "ne dodeli; 4) jednog mogunog D obitnika tog dobra;
onog kome tematska sila ti da urui dobro, a znamo da on ne
m ora nuno da bude neko od dosad pom enutih; 5) jednog Su
parnika; ili bolje i uoptenije, jednog P rotivnika; koji se suprot
stavlja tematskoj usmeravajuoj sili. U razm atranoj temi Iju-
 60 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
bavnog suparnitva, suparnik se suprotstavlja nosiocu tem atske
sile,__poto je i sam oESet f goriien slinom silorn^ Jasno je, me
' > (fctim,"3a njega^pokree i neka druga sila. on moe da se suprot
stavlja ljubavi glavnog junaka iz arnbicije ili koristoljublja,. iz
' ljubomore na njegovu sreu i line neposredne mrnje, nezavisne
od tematske ljubomore suparnitva, itd. 1 najzad 6), jednog Sau-
esnika, jednog kozainteresovanog; to lice u naelu nije umesano .
^TvoH ScTTeim at^THnor"ili o n o iz bilo kog razloga deluje tako _
da pojaava jednu od sukobljenih silazi menja ravn o teu jli .di-
"n arn ik u sfstema.Talko strano optoj tematici, ono duboko utie
~na sffuaciju jer menja rezultantu skupa sila.
*
* *
Ispitajmo sada detaljno i temeljno svaku od ovih funkcija.
Prikazaemo ih u njihovoj celini, i to, da bismo bili jasniji, na
jedan konstruktivan i kao aprioran nain, ne zaboravljajui da
sve ovo proistie, iz odreene analize dram skih situacija. Ovo
ispitivanje e nam omoguiti da te situacije naknadno rekon-
struiemo i tako stvari proverimo.
Ve sada emo uvesti, da bismo funkcije oznaili, izvestan
simbolizam iju smo korisnost podrobno razmotrili.
Pozajmiemo ga od astronomije, ili tanije od Astrologije,
poto su nas na to ve nekoliko puta uputile same injenice.
Ove funkcije bismo sasvim lako mogli oznaiti odreenim
slovima; a njihove kombinacije slovnim formulama. Ali taj
nain ima poprilino mana.
Pre svega, to bi od itaoca zahtevalo veu panju. Ovi znaci
e se, kako se nadam o, bolje urezati u pamenje jer su konkretno
figurativni.
Zatim , slovne formule bi nam dale jedan algebarski pogled
na stvari koji mi ne odbacujemo potpuno. E a sto jidoista izvesna
^ a l gebra pozorita u kom binacijam a koje emo p rouavati. Ali
taj vid ne treba preuvelia va trr>>Horoskopskc formule koje
e nam dati nai znakovi iskazae moda bolje ono to elimo
da pokaemo.
DRAMATURKE FUNKCIJE 61
1 doista, one e nam omoguiti da izbegnemo onq| zbrku \
karaktera i dram aturkih funkcija, za koju smo ve rekli aa je
' o dra/ poorinog primitivizma. elim da podsetim da Arbitar
" u situaciji ili mogui Dobitnik eljenog dobra ni u kom slu-
j a j u ne proistiu iz karaktera ili linosti: ve iz same situacije.
Uzmimo (primer je moda preteran u svojoj dramatinosti,
ali je zato jasan) poslednji in Princeze or Dime Sina. Jedna
uvreena ena zna da njen mu odlazi na preljubniki sastanak
i da moe da padne u zamku koju mu je pripremio prevareni
mu. Da li e utati i pustiti ga da ode u smrt, iz prezira, osvete
ili m rnje? D a li e ga uzvikom straha, upozorenja i ljubavi u
poslednjem trenutku zadrati? Nain na koji e ona arbitrirati
zavisi od njenog karaktera od njene prirode, od itavog njenog
t>ia frledutim. niena.ftflgjda jednim u/vikom , [cdnim stavom,
odlui o ivotu i smrti je ogromna, i ona joj jc sudbinski doeljena ;
"Tconjukturom; ona ak ne moe a da je na ovaj ili onaj nain ne \
upotrebi.1
Ne zaboravimo, najzad, da je ta vrsta moi, funkcionalnog
din^nizm a. privremena i pomerljiva. Ona tako rei obasjava
glavu as jednog as drugog lica kao da je pod dejstvom neke -z-
.vladajue zvezde, ali privremeno i zavisno od koniukture. A 7<
promene situacije od koje ive vremenska arabeska drame i
c
itava radnja upravo poivaju na promenljivosti tih horoskopa
podreenog, poorinog.trenutka. Jasno je da jjom eranje te
.
moi arbitriranja, bilo nekim neoekivanim preokretom , bilo
^postepenim izvijanjem dramske arabeske, jeste v rfo n sk flag d stv o
umetnosti. Evo dva primera. Nagao i donekle etinjast preokret y L*
TSeT sluaj u Igoovom pozoritu) u kom adu Da li e jesti ? Kralj
- *cs
- O
** Ne recite da je to vetaka injenica pozorita. U stanju u kom e se dugo .
nalazila opstetrika, poznato pitanje koie altuer upuuje m uu: m ajka iH del.e?
bilo je takve prirode. Ali cla ostavim o po strani pitanje ivota i smrTzr ne misli
te da neko ko za odreeno mesto treba .daLodabere jednog od dva kandidata ne lp V}-
zna da u nekim sluajevima o n j ia taj nain odluuje o dvema ljudskim sudbina
m a? Z ar mislite da devoika k o i a l b a da.cjjfiffion na branu ponudu ne osea
^ ^ ig ila im ^ ^ L U ^ iu ii il.Q d lu u je o itj^yoj syQjoj sudblni _(da i ne govorimo
o tome da ona odluuje o sudbini jo jedne, ako ne i dve druge osobe) ? U svakom
T
rs 3?
sluaju dram ska um etnost nas priprem a, naroito kada nas tera da raznw .ram o^
i da shvatimo, takve, situaci ie_j>a_tueg stanovita, da razumemd^fvoroiTtlrama- i
t liku kroz koiu esto prolazim o a da na nju i ne obraam o panju.
-<

62 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
M ana dri zatvorene u m anastirskom vrtu dvoje odbeglih lju
bavnika : kralj je arbitar situacije. Ali kada, zahvaljujui lukavstvu
vetice ihefie. prosjak Airolo dobija mono sredstvo kojim
ucenjuje kralja,^prosjak je taj koji odjednom postaje arbitar si
tuacije i on lako spasava ljubavnike. A sad jedan primer sporog,
strunog, genijalnog pom eranja: scena iz Britanika u kojoj je
Neron sakriven iza zavese. Postepeno zvezdana mo Vape (da,
I tako nazovemo arbitriranje) prelazi sa sakrivenog Nerona, koji
je svoju odluku odloio za kraj ove probe, na Juniju, koja zna
da je on sakriven i pokuava da upozori Britanika, trudei se
da to bolje odrava ravnoteu izmeu dve opasnosti. 1 naj
zad, kada je nemona Junija prim orana da Britanika, koji ne
zna za Neronovo prisustvo, pusti da govori sa zastraujuom
slobodom, ta mo prelazi na samog Britanika koji postaje, a da
toga nije ni svestan, arbitar njihove zajednike sudbine. ini
' nam se da zraci zvezde, poput nekog projektora, miluju redom
ove tri glave, klize sa Nerona na Juniju, da bi se, najzad, sa ogrom
nim dramskim intenzitetom, zaustavili na Britaniku koji jednom
reju moe samog sebe da osudi na smrt.
Ne zaboravimo da ovde ni u kom sluaju nije re o nekom
odreivanju ili karakterizaciji lica, ve samo o funkcijama koje
su za ta lica neka vrsta trenutnog i privremenog potpisa. Za
visno od kretanja d ramskog nebaj a s jedno as drugo lice moe
da bude izloeno u lica ju te zvezdane dram aturke sile, a zatim
naputeno od nje, da bi potpalo pod uticaj drugog nekog znaka.
To su doista samo cijyoci-sjle jedne celine koja se javlja u vidu
horoskopske leme, pokazujui t stanje dramskog Neba u odrede-
nom trenutku. .
V biti krunisan, da e on sm m oda itavog ivota ostati vazal.
Lav; ili Tematska sila
Svaku dramsku silu zainje jedna usmerena sila! ije je sc-
dite ili plen. kako hoete, jedno od lica. Ona prebiva u njem u.20
20 Ona naravno moe da u njoj obitava kratkotrajno, u nekoj privremenoj
situaciji. Ali ta tem atska sila uglavnom ima jedno postojano otelovljenje zbog
svog prevashodri strastvenog karaktera, pogodnog ~3a bude trajna dram ska '
S 'i IP r
, d r a ^ A tu r k e fu n k c ije 63
' /
Ono je otelovljuje. ona njega pokree, ono izgara u
..
njoj, ona
kroz njega oivljava i dinamiki usmerava itav pozorini m ikro
kosmos. Njeno je prisustvo u m akrokosm osu, u svetu dela,
sredino : ona u njemu ocrtava i smeta mikrokosmosj njegovo
zvezdano jezgro. ^
~ Jedaa^ usm erena(silay odnosno (tenja) ili, ako vie volite,
jedna( strast ali samo u onoj meri u k ojoj je strast prevashodno
dinamina'"i usmeravajua. Bilo da je re o ljubavi, o ambiciji,
0 asti, svejedno. U sutini, postoje samo dve velike strasti koje
su klju dramskih situacija: elja i strahl'1 1 zato moemo da
izdvojimo dva velika pravca stvaralakog dinam ikog usmerenja.
zavisno od" toga da li ono deluje Jcao fprjvianaj ili (odbojna]sila
jeanfpozitivniji iedanfn"e~gativmitropizam. Ali, poto u ovom
trenutku traimo ono to je sutinsko u jednoj apsolutnoj d ra
maturgiji, moemo da pojednostavimo stvari, odnosno da za
nemarimo tu dualistiku razliku i da ispitamo opti vid ove
tenje. Uzmimo ambiciiu.fr Magbet eli krunu: ona je predmet
tenje, eljeno dobro. Uzmimo strah od katastrofe .A n d ro m a h a^ 3
'se p la i da e joj oduzeti sinarM i moemo (ne hvalimo ovo vetako
pojednostavljivanje ali nam ono pomae da se ne izgubimo u
raznolikosti tog dinamizma, da shvatimo ta ie dram aturka
operacija u njenoj sutini) da obrnemo usmerenje i da situaciju
formulisemo tako to emo rei da A ndrom aha eli spas svoga
sina, da eli da ga zadri kod sebe. Zdrav i itav Astinaks u n a
ruju Androm ahe je eljeno dobro, predmet strasne tenje, .
Jasno je da svaki strah pretpostavlja i suprotnu elju, kao to
" s v a k a elja pretpostavlja reciproni strah. M agbet eli krunu
1 zato strahuje od najvee katastrofe, odnosno od toga da e
D ankan, kralj kotske, dugo iveti, da e Dankanov sin M alkolm
opruga. Zato smo je obeleili jednim zodijakim (njen znak je kua) a ne plane
tarnim znakom . Ali moe se desiti, na primer, da u toku dram e, neka epizodna
strast (neki hir ili uzgredna ljubavna elja) stvori situaciju koja e i sama biti epi
zodna i prolazna. Podsetimo se da su te tem atske,sile uvek vezane za odreenu
situaciju i da kao takve nisu apsolutne i trajne u delu.
!l Dajem o kasnije spisak ostalih najeih tem atskih sila. Na spisak nema
pretenziju da bude iscrpan.
64 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA DRAMATURKE FUNKCIJE 65
Usvojimo, meutim, radi jedinstva izraza, smisao elje. Evo koje su na neki nain neutralizovane u odnosu na taj izbor take
naeg prvog funkcionalnog lica, poetnog lica u dram aturgiji: gledanja i to prisustvo sim patije,,
re je o ljudskom biu, seditu kljune Tenje. Za oznaavanje
dram aturke dinamike, uzmimo znak Lava (SI) za Silu koja
stvara ili usmerava itavu situaciju.
Lice koje nosi potpis Lava, odnosno koje je pod utica-
jem te zvezde, otelovljuje, predstavlja i pokree u odreenoj

situaciji silu koja stvara celokupnu dramsku napetost.
Sunce (ili Predstavnik Vrednosti, D obra koje eli Si )
Ovo lice je prvo iskljuivo zato to se u njemu nalazi tenja
od koje treba poi da bi se dinamiki objasnilo zvezdano jezgro,
Tenja, smetena u S i, nuno pretpostavlja neko eljeno
pozorinog sveta. Ali ono, kao to znamo, ne mora biti junak
dobro (ili zlo od koga se strepi, ali sve smo to pojednostavili
drame ili, na primer, simpatino lice, lice za koje pisac pokuava
i sveli na elju, opti sluaj). To dojDro ne mora da bude otelov-
da zainteresuje svoju publiku (vratiemo se kasnije na tu osetlji-^
ljeno u nekom licu pozorinog mikrokosmosa. Ono moe da
vu taku); niti ono mora biti nosilac glavne ljudske poruke:
bude dramski raspreno, ili,nepostojee)zato to nije otelovljeno .
d o minantan karakter. Mogua su, kao to emo kasnije bolje
I u nekom licu prisutnom u sredinom zvezdanom m ikrpkosm psm |
videti, razliita reenja. U Tartifu, na primer, T artif je bez ikakve
to znamo, postoje dva sluaja: prisustvo je lino, ali samo
sumnje onaj koji vodi igru, dom inantan karakter. Ali, s druge
m akrokosm iko ; i prisustvo je bezlino, na primer, fiziko skeuo-
strane, njegova pohlepa on eli i Orgonov imetak i njegovu
loko (ostvaruje se u nekom materijalnom predmetu). Polijekt
enu nam a je krajnje antipatina i Molijer u toj dram i (jer to
eli svoje spasenje. Bog, predmet Polijektove ljubavi i sredstvo
je drama) upravo hoe da mi na kraju uivamo u Tartifovom
i njegovog spasenja je sveprisutan u Polijektovom svetu.__Ali on
raskrinkavanju. Tako smo mi u celini na strani onih koje on
ostaje izvan scene.22 Lorencao eli slobodu Firence. Edip (na
iskoriava i pobeuje, na strani Orgona, ma koliko smean i
K olonu) eli utoite da bi umro na miru. Parsifal trai Grala.
zaslepljen bio na poetku, na strani Elmire, na strani Damisa
Mnogi ambiciozni likovi iz pozorita ele krunu ili skiptar,
i M arijane, njegove dece, na strani Valera, M arijaninog udva-
koji mogu biti prikazani na bini (m akar kruna bila i od kartona,
raa, na koga (ma koliko beznaajan bio) gotovo konvencionalni
a skiptar od trske). M ogunost da se simbol eljenog dobra po
ljubavni zaplet stavlja tonski naglasak simpatije.
kae konkretno, u nekom predmetu, scenski je svakako dobra,
Ali setimo se samo dvostrukog lica Proganjanja. Imamo
jer je dobro, predm et strasne elje, tu prisutno. A lija j pad u ma
Progonitelja i Progonjenog! Progoniteljeva strast je dinamiki
teriju. to mrtvo otelovljenje u fizikom p ozorinom predm eti~
klju situacije, ona je u svakom sluaju Si. M eutim, ako su
nije dram aturko. Otuda dram aturka potreba za Predstavnikom
naglasak simpatije, pa ak i taka gledanja stavljeni na begunca
dobra, onakvim kakvog smo definisali. Nazovimo ga (Sunce;
(uzmimo jedan primer, koji nije vie pozorini ali je ipak dramski,
predstavnik D obra: vidi Platona).
kada u Orlu sa Kacige Tifena goni Angusa), situacija je sledea :
Rim je sveprisutan u Nikomedu (iako se radnja odigrava u
on je Progonjeni, ali je dinam ika koja stvara situaciju ipak u
Aziji); ali naklonost Rima koju Arsinoja eli za Atala ne ostaje
Progonitelju.
Kasnije emo fprmulisati i pratiti varijacije tog drama- 22 Prouiti sluaj Amfitriona u svim Am fitrionim a. Kod Molijera, Ju
piter je naprosto jedno lice iz m ikrokosm osa. K od irodua, on je kosmiki bog ;
turkog dinamizma zavisno od naglaska simpatije, ili uoptenije, jedna od estetikih tenji dram atiara je upravo da odrava neprestanu vezu iz
od odabrane pozorine take gledanja. Sada ispitujemo dinamike meu scenskog i kosm ikog Jupitera.
A\
66 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
isto makrokosm ika. Rim ima svog predstavnika prisutnog u
scenskom mikrokosmosu. Flaminije je .
Valja rei da Polijekt (da se vratim o na njega) ima dve lju
bavi: Boga i Pavlinu. Teorijski, Vrhunsko D obro te date je sloga
izmeu te dve ljubavi i zato Pavlinino preobraanje ostvaruje
jedinstvo dobra. Paganka Pavlina predstavlja delimino Polijekto-
vo dobro jer je ono u sukobu sa glavnom strau, klju itave
tragedije. U hrianki Pavlini se autentino i apsolutno otelov-
ljuje dram aturka funkcija predstavnika eljenog dobra. Na
poetku, otelovljenje te funkcije je nepotpuno ili virtuelno. Pavli
na e tek na kraju nedvosmisleno i potpuno postati .
Deava se i to da se (promenom situacije) otelotvori
uzastopno u dva lica : to je tema zamene ljubavi, uteiteljke koja
postepeno postaje voljeni predmet da bi dram a nesrene ljubavi
mogla da dobije sreno razreenje. Ali kada budemo ispitivali
mehanizam Zabuna (koji je tako vaan u kom binovanju situacija
i ni u kom sluaju nije neko tragikom ino sredstvo), moraemo
da ukaemo na vanost pogrenih otelovljenja - Tako je Ro-
zalinda kod ekspira samo privremeni predmet Romeove strasti,
prvo pogreno otelovljenje njegovog najvieg dobra; ili Gospoa
Lekutelije, pogrean predmet strasti Pukovnika Gerena (kod
Ojea) koji, razoaran, shvata da je Gospoica Deronsere jedina
dostojna njegovog ideala, itd.
Zvezda Primalac (Zemlja)
ili: Dobitnik ( ) koje eli (Si)
Prisetimo se da kljuna strast, arka elja koja gori u srcu
situacije ne m ora uvek da bude elja za sebe. Postoji tu jedno
mogue udvojenje koie je izuzetno vano.
.... Eros eli za sebe dobro koje jeste ili koje predstavlja voljeni
predmet. On je elja, pohota. Ali Agape moe eleti samo za
drugoga. Od te dve ljubavi druga je istija.
Uopte uzev, ako posm atram o tu kljunu strast, m oram o
da prihvatimo da ona eli dobro (ili strahuje od zla) za drugoga.
DRAMATURKE FUNKCIJE 67
Taj drugi mogui dobitnik dobra, virtuelni Primalac, ote-
Tovljuje jednu bitnu dram sku funkciju.
Oznaimo je sa <5, simbolom Zemlje, Zvezdom primaocem
(u jednom od velikih tekstova simpatike astrologije, Plato-
novskim dijalozima Leona Ebrea, Zemlja je esto oznaena kao
Zvezda Prim alac).23 Iako je esto otelovljen u istom licu kao
i S i , on isto tako esto moe da bude i potpuno odvojen od ovo
ga. Rasinova A ndrom aha strahuje za Astinaksa, Kornejeva
Arsinoja eli za Atala, Igoova M arion de Lorm hoe da spase
Didjea. I sve injenice rtvovanja su takve: Ojeova D ijana de
M irm and hoe da spase svog brata Pola (koga je, kao i Didjea,
Rielje osudio); i rtvuje svoju ljubav za M arkiza de Pjena.
Ljubav prem a bratu je kljuna strast te situacije, ali mi nismo u
dom enu Erosa ve u prisustvu Agape.24
Tako su dram aturki SI i dve razliite funkcije. Sluaj
M jzaSe to^d^'po^tcOr^riavar^ruIEtiiralna dijalektika povratne
zamenice) predstavlja stapanje u jednom licu SI i . Rekli smo
ve da je seksualnoj ljubavi predm et te ljubavi istovremeno
predmet, odnosno predstavnik dobra i arbitar* koji ovo dobro
dodeljuje ( ^ ; kasnije emo ispitati funkciju ^ ) . U toj ljubavi,
ljubavnik je istovremeno sedite tenje i mogui dobitnik za
koga se ovo dobro eli: Si .
Videli smo da je otelovljenje u istom licu dveju razliitih
dramskih funkcija mono dram sko sredstvo. Ali deava se i
to da je razdvajanje na dv^ic~fhk'cIJ koje smo navikli da
nalazimo spojene.isto tako snano. Banalnost ljubavne date
ili elje za sebe, elje vraene sebi, kada se Si poistoveuje sa ,
ini to udvojenje (u pozoritu, kao i u ivotu) tu istu ljubav
23 Povodom ove reference pisac ovih stranica tvrdi i ponavlja da ne veruje
u astrologiju! U nju ne veruje bar to se tie prirodnih pojava. N a estetskom planu,
stvar stoji neto drukije jer um etniki svetovi sadre injenice (poput ovih to
ih sad analiziram o) koje imaju izvesnu strukturalnu slinost sa injenicam a o
prirodi koje astrologija praznoverno pretpostavlja. U pravo to izraava na simbo
lizam. Jo jednom , re je samo o pogodnim i reitim simbolima, pozajm ljenim od
jednog prevazienog verovanja, ali koje nam ipak prua valjan okvir pom ou
kojeg moemo da iskaemo tane i istinite injenice. Prim enjujem o, dakle, astro
logiju na teoriju pozorine um etnoti sasvim svesno, iako u astrologiju ne verujemo.
!4 Vratiemo se kasnije na znaaj bratske ljubavi kao pozorine opruge.
 68 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
koja vrhunsko dobro eli ne za sebe ve za drugoga, redom.
Statistiki govorei, ako tako smemo da kaemo, ta samopre-
gorna ljubav najee je prisutna u pozoritu k ao ^m aterinska ^
lju bav. Ali ona je prisutna svuda gde nalazimo temu rtvovanja.
Viim sada koliko je vano dram aturki razgraniiti ove dve
funkcije koje smo ovde oznaili kao Si i . Njihovo spajanje
ili razdvajanje je veliko pozorino sredstvo.^.
Kada je funkcija * otelovljena u jednom licu koje nema \
druge uloge sem da eventualno primi eljeno dobro, JoSa strana |i
li
tog lica je to ono u svojoj ulozi nije dovoljno dinamino. Ono
je bez sumnje vano jer podstie nae interesovanje, ako sa njim
saoseamo. Za njega se strahuje^ za njega se nada. Radujemo
se ili smo alosni to ono dobija ili gubi vrhunsko dobro po-
zorinog sveta^Ali u svemu tome ono je pasivno, ono ne deluje. ^
Zato ono moe da bude scenski zapostavljeno i da pripada samo
svetu dela. Astinaks je neprestano m oralno prisutan u Andromahi,
on je predmet strahovanja i ljubavi, korisno sredstvo uene, ali
on se nikada ne pojavljuje.1!^
Postavlja se, meutim, jedan vaan problem vezan za po-
zorinu estetiku: pitanje je doista u kojoj je meri ta simpatija,
to interesovanje koje poklanjam o jednom licu za koga (u j o
zorinom svetu) strahujem o i kome elimo dobro, dram aturka
^ila? Do koje se mere ona otelovljuje u jednom licu da bi delala
i davala mu odreenu privlanu mo, sposobnu da utie na e
ljeno dobro i da ga privue sebi ? Pitanje je doisla osetljivo.
Nema sumnje da lice koje je tako podrano ljubavlju gleda
oca, interesovanjem publike, ima neka prava na tu ljubav. A ta
prava mu daju izvesnu privlanu mo koja moe da deluje na
eljeno dobro i da ga privue. U izvesnom smislu, zasluga (bila
ona prava ili lana, zasnovana na moralnoj vrednosti ili na istom
prividu, na armu, fizikoj privlanosti, svejedno) jeste pravo
za koje moemo rei (bar u okviru izvesne filozofske i kosmoloke
25 De Sev, autor esto reprodukovanih gravira, ilustrovao je za Com pagnie
des Libraires (1767) Andromahu i prikazao Astinaksa kao bebu (in 111, scena IV :
Predajmo Grcima Hektorovog sina) kako ga odnosi neki ratnik divljeg izgleda
(m oda Feniks). Ali to je isto um etnika m ata, i ja ne verujem da se taj ivi
predmet ikada pojavio na sceni.
DRAMATURKE FUNKCIJE 69
koncepcije koja se ne moe sasvim iskljuiti iz drame) da je sila.
Moemo li odrei dram atiaru pravo da tvrdi da postoji jedna
im anentna pravda? Tako shvaeno, u toj koncepciji, pravedno
je da siroe bude spaseno, da zakoniti naslednik povrati otetu
krunu. To pravo u njemu je dakle sila. Rozina je tako dirljiva
da zasluuje da bude srena! Ta vrsta privlanosti lako sklizne
^ u bljutavost, ona esto pretpostavlja jedno dosta prizemno senti
mentalno sauesnitvo gledaoca. Iako lana, ta privlana sila
ipak nije nitavna.
Ne zaboravim o najzad da smo stvari pojednostavili i da
zato ispitujemo samo pozitivni sluaj dobra; ali u sluaju zla,
odbojna mo (isto m oralna ili ak metafizika) lica o kome je
re u odnosu na nezaslueno dobro koje moe da ga stekne nije
za potcenjivanje. To se uglavnom deava (reenje je dosta esto)
kada ostvarena strast ima za nalije zlo naneto rtvi. Patnja,
strahovanje, obeznanjivanje princeze or (kod Dime Sina),
dok je mu mui svojim neverstvom i sve veom strau za kobnu
___ Silvani, nije moda u pravom smislu rei dram atino, ali je bar
patetino. Okruena naim saoseanjem, naim strahom i sa
aljenjem, Severina zrai, dok se patnje i izdaje sruuju na nju,
izvesnim m oralnim dinamizmom koji nas upravo zanima. Po
navljam da taj dinamizam nije isto dram aturki zbog pozivanja
na gledaoca, zbog uplitanja jedne sile koja je po sebi strana dram
skom svetu jer se nalazi u gledalitu! Ali ne treba biti preveliki
istunac i odbaciti takve efekte koji su delimino opravdani.
To je pitanje prave mere. Uostalom , to je povezano i sa pitanjem
take gledanja. Cesto se od nas trai da doivljavamo situaciju
upravo s take gledanja simpatinog lica (vratiemo se jo
jednom na tu osetljivu taku) koje postaje glavni junak upravo
zbog naeg interesovanja, naeg saaljenja i unutranje nunosti
situacije. Ponavljam da te injenice mogu da budu izraene na
autentino dram aturki nain (hou rei bez skretanja u gle
dalite i uzimajui u obzir samo svet dela) samo ako prihvatim o
da je pravo jedna sila; odnosno da je u toj metafizici privilegija
suoseanja ontoloki dom inantna. Ali, jo jednom , pitanje je
estetski osetljivo, pa ak i ozbiljno; i najvei umetnici esto odbi
jaju da prihvate tu ideju kao valjanu i menjaju, na primer, rasplet

70 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
koji proistie iz same prirode stvari i unutranje nunosti po-
zorinog sveta, da publika ne bi prisustvovala nekom suvie
tekom zbivanju i pom iluju junakinju koju scenski mikrokosmos
odreuje pollice verso kao rtvu ija smrt ili m oralno unitenje
izaziva pobunu kod suvie osetljive publike.26
Dodajm o najzad da se jedan poseban dinamizam ponekad
javlja da bi dram aturki pojaao lice: re je o Primaocu mimo
njegove volje, ako tako moemo da kaemo. Vratiemo se na
ulogu A tala u Nikodemu (gde se rasplet sastoji u odbijanju
da primi dobro koje mu se daje). Dovoljno je da ovde navedemo
samo amforovog Mustafu i Zeangira. Takva je i uloga Pukovni
ka u Ojeovom Gospodinu Gerenu, koju smo maloas pomenuli.
On je deus ex machina, jer kvari za njega obeaujui plan
kojim njegov otac eli da m u obezbedi posed zam ka i titule Vilta-
nez, odnosno ruku bogate Gospoe Lekutelije.
U kratko, funkcija mogueg D obitnika, koja je uvek d ra
m aturki nuna, estetski je esto slaba uloga (naroito ako ne
otelovljuje i neku drugu funkciju); i zato ona m ora da bude
umetniki razraena i izrazita. Re je ipak o jednoj bitnoj funkciji.
Mars, ili Protivnik
M eutim, ne bi bilo drame kad tenja ne bi nailazila na
neku prepreku. Kola je na stolu. Totor ga arko eli: uzima
ga i jede. To je sve. Gvozdena kruna je tu pod jastukom . Bona-
Dima Sin je esto u svojim predgovorim a nastojao da nas obavesti a
to je upravo sluaj sa Princezom or da jc ublaio pravi dramski rasplet koji
je nuno proizlazio iz situacije dovedene do vrhunca napetosti sam o zato da se
publika ne bi pobunila. U prvobitnoj verziji tog kom ada princ je gazio po telu
svoje ene koja je pala ispred vrata. Dima nam kae: Osobe koje su prisustvovale
ovoj probi seaju se onih uzvika uasavanja koji su popratili izlazak princa. Se-
verina je bila toliko simpatina gledaocima da oni nisu shvatali zato je mu to
liko mui. To spontano i nezadrivo reagovanje publike, sastavljene od prija
telja, bilo je neka vrsta savela koji nisam mogao da prenebregnem ... itd. Z ato
u predstavi (u tam panom izdanju kom ada Dima je vratio prvobitni rasplet)
Silvanin mu puca na princa pre nego to ovaj prekorauje prag. tako da Severina
i publika bivaju poteene poslednje uvrede.
DRAMATURKE FUNKCIJE 71
parta je uzima, stavlja na glavu i kae : Guai a chi la tocca! I sve
je svreno. D ram a postoji samo ako se Totorovoj halapljivosti
suprotstavi majina zabrana. Dram e ima samo ako oholi osvaja
uzima za sebe krunu otetu drugom pretendentu ili ponovo vraa
praini onih sto hiljada ljudi koji su dali svoje ivote samo da
bi to spreili. Sila je dram aturka samo ako nailazi na otpor.
I ovde, suprotna sila, prepreka, moe da ostane vie ili
manje kosmika, ili da ima isto fiziko prisustvo. M agbetovom
krunisanju ne suprotstavljaju se samo D ankan ili M alkolm, ve
injenica da je M agbet obian tan. D on Sanovoj ambiciji suprot
stavlja se injenica da je on samo ribarski sin (ili se bar tako
veruje). Srei G. Brontoa Tristana Bernara suprotstavlja se (kao
i Titovoj srei kod Korneja i Rasina) javno mnjenje. Trijumfu
graditelja Solnesa suprotstavlja se privlana sila zemljine tee.
Rikeovoj srei suprotstavlja se njegov uperak, odnosno njegova
runoa, a Siranovoj srei, njegov nos: tu je prepreka.
Ali i ovde postoji celovita i intenzivna dram aturgija samo
ako je prepreka neka iva, ljudska sila, otelovljena u jednom
od lica m ikrokosm osa: to je uloga Protivnika, aktivne i svesne
prepreke, koju emo sasvim prirodno prikazati kao M arsa (rf ),
jer ta zvezda stvara borbe i sukobe. Suparnitvo je samo jedna
njegova posebna, najoiglednija i najrasprostranjenija tem a ija
simetrija i hom ogenost ima svojih prednosti i m ana: ona u c/
stavlja silu slinu sili koja se nalazi u S I . Ambiciozni junak ima
naspram sebe drugog ambicioznog junaka koji eli isto dobro.
Zaljubljeni ima naspram sebe drugog zaljubljenog u isti predmet.
Gotovo uvek, taka gledanja naruava simetriju. Vitez i M arkiz
u M arivoovom Zavetanju; Kleant i A rpagon; Britanik i Neron
suparnici su u ljubavi. Ali jasno je da nae interesovanje treba
da bude upueno Vitezu, K leantu, Britaniku i da je situacija
postavljena s njihove take gledanja. M eutim, deava se, na-
merno ili nenamerno, da mi na sceni ne nalazimo jasno odre
enog prijatelja ili neprijatelja. Vetina moe da se sastoji upravo
u tome da se protivnike sile prikau u svojoj punoj ljudskoj
vrednosti kako bi naa simpatija, bar trenutno i do izvesne gra-
72 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
nice, bila upuena i jednoj i drugoj strani. U Vanbranom sinu,2''
Anrijeta kae : Nita ne shvatam ; ko je u pravu u ovom sporu ?
A markiz dOrebak joj odgovara: Svi; u tome i jeste tekoa!
Meutim, Dim a e se potruditi da vaga ubrzo pretegne na jednu
stranu: Ti ljudi su suvie sebini! kae Markiz, koji je u izvesnoj
meri arbitar situacije; a on staje (i nas poziva da to uinimo)
na stranu aka, vanbranog sina. U koli za ene, mi sasvim
jasno stajemo uz Horacija, uz m ladalaku ljubav. Meutim,
Agneza je poprilino lukava iako izgleda kao naivka, a jedina
Horacijeva vrlina je to to je mlad i plavuan; s druge strane,
A rnolf je ponekad dirljiv (trenuci kada komedija nejasno klizi
u latentnu dramu). Nezgodno je kada se mi ne opredeljujemo
onako kako to pisac eli. U M arivoovom Zavetanju, jasno je
da smo mi na strani Viteza a protiv M arkiza; ali uplitanje novca,
sve to zaljubljeni par ini da ne bi platio sto hiljada franaka
pomalo nam smetaju; prepreka njihovoj ljubavi i nije toliko
markieva ljubav koliko njihova nevoljnost da plate sumu i
zbog toga je uloga M arkiza pom alo bleda: Prepreka je oivljena
i otelotvorena na jedan dosta hladan, nepotpun i vetaki nain.
Ovo nam pokazuje da bismo i ovde u krajnjem sluaju mogli
da pravimo podele sline onim prethodnim , odnosno da razli
kujemo Protivnika od Predstavnika prepreke koji ne bi delovao
neposredno i dinamiki. Ali taj sluaj (koji je, kao to smo vi-
deli, prikazan u pozoritu, na prim er u Zavetanju) nije dra-
maturki. eljeno dobro moe da bude prisutno neposredno ili
preko predstavnika, svejedno jer ono deluje kao privlana sila,
kao nepomini pokreta. Sila nalazi se u Si, to je sasvim
prirodno (SI je obitavalite Sunca u letnjem solsticiju). Ali da
21 Dime Sina. R ado uzim amo, u ovom prvom delu knjige, nae primere od
Dime. jer su njegove dramske situacije uglavnom snane, jasne, napete i, treba
rei, esto veoma lepe. Velika je teta: 1. to se u njihovom priprem anju, u nji
hovom dovoenju suvie osea pieva nam era; 2. to su kosmos i siei, odnosno
zbivanja u kojima se situacije nalaze, kao i upotrebljena sredstva toliko daleko
od nas (a nisu zanimljivi ni sa istorijske razdaljine) te je itavo to pozorite, tako
veto, zanatski tako dobro napravljeno, postalo m rtvo slovo. Dobri Oje, vei
graanin, humaniji, bolje uspostavlja vezu sa nama! Oje je, uostalom , bio dobar
zanatlija (M. Panjol je sasvim sigurno nauio zanat itajui Ojea). Ali ima mnogo
savremenih pisaca koji se ne ustruavaju da koriste Dimu. ali da ih ne navodim o
poimemce.
DRAMATURKE FUNKCIJE 73
bismo uravnoteili tu silu SI, potrebna nam je druga iva i aktivna
sila koja je u stanju da ovu prvu onesposobi, bar privremeno.
Ta sila moe sasvim opravdano da bude bezlina i kosmika
javno mnjenje, na primer. Ali ta data pozorinog sveta postaje
dram ska tek onda kada se sile sukobljavaju na sceni, kada pred
stavnik prepreke, na primer, delegat javnog mnjenja, obavlja
jednu konkretnu radnju kojoj prisustvujemo. Tano je da on
svoju snagu crpe iz kosmike pozadine. Rim i Hanibal se sukob
ljavaju u Nikomedu, ali preko am basadora, preko predstavnika.
Za Flam inija naklonost ili bes Rima se izraavaju u naborim a
njegove toge. Nikomed je m oralni naslednik i uenik Hanibalov.
Potrebno je da vrhovi ta dva maa prodru u scenski mikrokosmos
i da se tu dotaknu. D ram aturki dinamizam prepreke je nuan;
svako suvie oigledno dvojstvo prepreke i njenog predstavnika,
svaki preobraaj protivnika u isto scensku sliku je antidramski.
U tome je slabost Berenike. D a prisustvujemo samo ljubavi
(pa ak i nesrenoj) Tita i kraljice Palestine, bila bi to samo
jedna idila i nita vie. Kao predstavnik javnog mnjenja na sce
ni, Pavlin je samo poverenik koga Tit moe po volji da uutka:
PAVLIN
ta? Kralju, zar takvim nedostojnim delom
Vi da prkosite naem carstvu elom ?
R im ...
Dosta, Pavline!...*
U kratko, prepreka je nedovoljno prikazana na sceni i bez
ikakvog je dinamizma. U tome i jeste velika dram ska slabost
te poluelegije. M oda bi se dram a zaotrila da je re javnog mnje
nja preneo neki senator, neki visoki politiki ili m oralni auto
* Berenika, in IV, scena VIII. Preveo: N ikola Bertolino. N avedeno prema
an Rasin, Berenika * Mitridat * Britanik, Prosveta, Beograd, 1962. (Prim, prev.)
74 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA DRAMATURKE FUNKCIJE 75

ritet, ili ak samo neki stareina garde ija bi kolebljiva vernost
nekim konkretnim upozorenjem uinila da se na sceni prepreka
oseti kao opasnost. Rasin je m oda mislio da e volja Rima
izgledati strasnija, velianstvenija ako ostane atmosferska i ako
tajanstveno obavija ljubavnike ne pojavljujui se. M eutim,
iako je ovo reenje estetski bolje za pozorini svet, ono pretpo
stavlja jedno oputanje scenskog m ikrokosm osa; m akrokosm osu
nedostaje ono zvezdano jezgro u mikrokosmosu, to svakako
umanjuje dramski kvalitet i objanjava onaj neodreen ukus
idile koji nam ponegde smeta u Dereniki. Zamislite kada bismo
od sluaja Dorda VI (injenice su iste kao i u Bereniki) na
pravili dram u u ekspirovskom stilu, sa erilom na sceni u
ulozi predstavnika prepreke. Kakva bi to sila bila!
Ostaje nam jo da kaemo da uloga Protivnika moe da
bude podeljena na dva ili tri nosioca (c f "2, c f3) a da to dra-
maturki ne predstavlja neku veu smetnju. U izvesnom smislu,
tako rasuta i razdeljena, ona gubi neto od svoje krutosti i vrstine.
Ali zato dobija u aritmetikoj sili ono to gubi u dinamikom
jedinstvu. Prepreka, ako je ljudska, uveava se umnoavanjem.
Prvo zato to je borba jednog protiv dvojice, trojice, svih, dra
matinija. Drugo zato to to mnotvo stvara zamke, dileme sa
dvostrukim ali jednako kobnim zakljukom. Ako se Erifili (u
Velianstvenim ljubavnicima) ne dopada Ifikrat, dopae joj se
Timokle. Don Lope, Don M anrike ili M arkiz Alvar moda i
nisu, pojedinano uzev, opasni suparnici za Don Sana (njihovo
meusobno suparnitvo je za njega prednost jer u svom dina-
mizmu oni jedan drugoga uklanjaju); ali oni se protiv uljeza
ujedinjuju iz zajednikog oseanja pripadnitva odreenoj kasti.
Zbog svoje brojnosti oni deluju kao gomila i, kao takvi, ote-
lovljuju Suprotstavljanje koje nije samo suprotstavljanje ljubavi
(ve smo rekli da Don Sano i nije u stvari dram a ljubavi, nego
dram a ambicije, kao uostalom i vei deo Kornejevih komada),
ve i drutva.
Deava se ponekad (ali tada se stvar pretvara u komediju,
jer, kao to smo videli gomilanje prepreka dovodi do sniavaju-
eg efekta svojstvenog komediji) da se prepreka razbije na veli
ki broj protivnika i da je svakom od njih potrebna samo mala
sila : to je sluaj u Nametljiv cima. S jedne strane, Erast, zaljubljen
u Orfizu, pokuava da je nae (tema Proganjanja) da bi se oprav
dao zbog jednog nesporazuma. S druge strane, sve same prepre
ke njegovoj trci, itav spisak lica koja otelovljuju :
A LK ID O R
LISA N D ER
A LK A N D ER
ALKIP
ORANT \ Nametljivci
KL1M EN
DORANT
K A R ITID
O R M IN
FILEN T
Ovo je naravno komino. Ali za Erasta, ako je zaista za
ljubljen, situacija se postepeno pretvara u dramu.
...P o d kakvom zlom zvezdom, Boe, ti me slvori!
...Gledaj moju sudbu kakva beda mori!
...K ad eli da budem uesnik u boju
Pristajem da revnost zadovoljim tvoju:
Protiv tebe ja u bes svoj da iskalim...*
Zam alo da se isuu maevi! Ne zato to bi Filent bio vie
od ostalih neprijateljski raspoloen
. Ne valja uslugu da prijatelj ini!*
ve zato to je deseti koji se pojavljuje, situacija se pretvara
u komar!
Vaga, ili Arbitar Situacije
(Dodelitelj Dobra)
Sada moemo bolje da shvatimo ulogu arbitra. On ne m ora
uvek da bude sudija izmeu dva suparnika, izmeu dram aturke
sile i onoga to joj se suprotstavlja. Njegova prava funkcija je
* Preveo D anilo Ki.
76 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
da dodeljuje dobro. Prisustvo te funkcije nazivamo ^ (arbitar
je taj koji ini da vaga pretegne na jednu stranu, ali on prethodno
dobija njen zvezdani potpis).
Znamo da dobro ili njegov predstavnik G mogu da budu
neka sam ostalna linost, sposobna da samu sebe daruje. Imamo
tada jedno jedinstveno lice, odnosno tipsku formulu pred
m eta ljubavi kome se treba dopasti da bismo ga dobili: M eu
tim, ta uloga ima najveu dram aturku vrednost u svojim odno
sima prem a dinamikom sukobu izmeu Si i d", izmeu kljune
tenje i sile koja joj se ispreuje. Tada funkcija dodelitelja dobra
postaje u pravom smislu funkcija arbitrae. Da nije toga, da li
bi uopte bilo dram e? Vratili bismo se na sluaj Totora i njego
vog kolaa, s tom razlikom to se sada T otor ne bi sam posluio.
On bi utivo zatraio kola : molim te mama. Razneena mama primiti predmet koji je sam po sebi ravnoduan. Snana linost
bi mu stavila kola u usta i na tome bi se sve zavrilo. Odreiva
nje Dodelitelja kao A rbitra svedoi o prisustvu c f, o dvostrukoj
vezi ^ sa d" i sa SI u itavoj situaciji.
Traite i bie vam dato, kucajte i otvorie vam ; sve je u
najboljem redu i drame nema. Ali ako nas dvoje traimo neko
dobro koje se ne moe podeliti? U uvenom kineskom rom anu
Dve roake dve devojke su suparnice poto su zaljubljene u istog
oveka. Ali kinesko drutvo ima mnogo naina da sprei da se
takve situacije izrode u dram u: lepi predmet njihove strasti e
se na kraju oeniti obema.
Ne prodaju li se dva vrapca za jedan dinar? kae se u Je-
vanelju, pa nijedan od njih ne moe pasti na zemlju bez oca
vaega. Za vrapce, to deluje poprilino umirujue; ali eto,
injenica je, kako je voleo da kae K onrad, da Bog esto dopusti
da vrabac padne. I dok uzlee, a lovac ga dri na muici, on moe
strastveno da cvrkue svoju malu molitvu: Ne dopusti, Boe!
Ne dopusti! Daj mi ga Boe! istovremeno trai lovac.
Hitac kree. D a li e Bog dopustiti? D a li e dati vrapca? Da li
e ga dati samo nekom pobonom lovcu, koji izdrava itavu
porodicu, siromaku kome je pola dinara preko potrebno ?
Tako ta uloga dodelitelja dobra dobija svoju punu dram a
turku vrednost od svoje moi da, po svom nahoenju, u m ikro
kosmosu deli sreu ili nesreu, da Dijanu ne da de Pjenu, iako
DRAMATURKE FUNKCIJE 77
se oni vole, da dopusti da Didje, Pol ili Atalija umru, da izabere
izmeu dve suprotne molitve, da mu Aveljeva rtva prija a da ne
haje za K ainovu; da Simonu dodeli Alberu ili Anriju. Zato je
ta uloga najvea u temi suparnitva (suprotstavljanje dveju slinih
tenji koje ele isto, nepodeljivo dobro). Ako samo i za nekoliko
trenutaka zadrava dodeljivanje eljenog dobra, ona deluje kao
konica, gotovo kao prepreka; ona je tada, ako ne u dosluhu
sa preprekom , a ono bar u skladu sa njom.
Naravno, kao i sve ostale sile, arbitar moe da ostane atm o
sferski ili m akrokosmiki. esto isti sluaj, sudbina, fatalnost,
neki dogaaj, Bog ili bogovi odluuju da li e strast dobiti ono
to eli. Ali ako se lino pojavljuje u m ikrokosm osu, onda je
to jo jedna velika dram aturka sila. Ponekad treba uzeti, a ne
eli, dodeljuje i prim a: ona sama sebi dodeljuje dobro koje i
drugi eli. Prisetimo se najzad da je re o situacijama, a ne o
osnovnim i nepromenjljivim datam a jedne tragedije, i da su
razliiti i promenjljivi oblici te tako vane funkcije okreti ka-
leidoskopskog toka iz kojih se raa niz situacija u jednom istom
pozorinom svetu. Videti uzastopno vie lica kako upravljaju
situacijom (na primer, u V inu proganjani postaje arbitar, lep
revan) je dobar nain da se situacija obnovi. K ada budemo
detaljno prouavali razliite rasporede dramskih sila, moraemo
jo da naglasimo vanost c? ^ u odnosu Protivnik-Arbitar.
Sie ili m otiv: m orati moliti svog suparnika, ako smo usvojili
taku gledanja Si;' suditi svom neprijatelju, ako stvari posma-
tram o s take gledita d (sluaj Avgusta u Kini).
a
Mesec ili Ogledalo Sile
(Pomonik)
Ostaje nam jo uloga ko-zainteresovanog, sauesnika ili
spasioca koji deluje u istom pravcu kao jedna od ve postavlje
nih dram skih sila i ovu pojaava. Moemo je nazvati i (jer to
je Satelit u pravom smislu rei; a i zvezdano Ogledalo). Ali treba
78 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
jo tano utvrditi iji je on sauesnik, odnosno pomonik. On
zapravo moe biti sauesnik svih lica. Zato ga, zavisno od slua
ja, nazovimo ({() ako je dinamiki paralelan sa SI, ([(cf ) ako
je dinamiki paralelan sa c f , itd.
Mogli bismo, naravno, nai zajedno svih pet vidova ((,
odnosno pojaanje svake od ve zabeleenih funkcija. U tom slu
aju mikrokosmos bi imao deset lica koja bi bila: SI, , , ^ ,
"* i( ), ("), ( ), ( ^ ) i (")! Moemo tak ode imati
Si ([(cf ), *! <l('-) itd.; u tom sluaju bi deset funkcija bilo raspo
reeno izmeu pet lica. Ali, ne zaboravimo da e naa dram a
biti snanija i zgusnutija ako se zbiva izmeu jednog malog broja
junaka, odnosno ako uspostavlja samo jedan broj lako shvatlji
vih odnosa.
Uzmimo neki zaplet, izmiljen iz zadovoljstva i sa ironijom,
koji bi poivao na najveem moguem broju tajnih veza sau-
esnitva i odnosa zasnovanih na koristoljublju: Stenio, ple
mi sumnjivog porekla, Rozalindin ljubavnik, trudi se da ne
dovede do pada ministra Arigija iju patriotsku akciju podrava;
Rozalinda, m lada devojka bez roditelja koju Stenio voli, reena
je potajno da spase svoga brata Oktavija koji je u zatvoru; Rodolf,
voa razbojnika i Stenijev suparnik, potajno se interesuje za
ovoga jer zna da mu je on brat. Oktavije, Rozalindin brat, mladi
razvratnik, zatvoren je zbog neke sitnice, ali je inae tajni Rodol-
fov sauesnik u ranije poinjenom zloinu; i najzad Arigi, mini
star, Oktavijev sudija i Rozalindin tutor, potajno reen da po
mogne Rozalindi jer joj duguje nadoknadu za tetu priinjenu
njenom ocu koga je nepravedno osudio. Da li je uopte potrebno
rei da smo u pravoj zbrci i da toj komplikovanoj mrei samim
tim nedostaje ne samo jasnoe ve i dramske snage ?
Umetniki, nema sumnje da udvajanje odreene dramske
funkcije, ali samo jedne, predstavlja mono sredstvo koje upotpu
njuje arhitekturu situacije, ostvaruje njenu ciklinost; ali ono
moe samo da oslabi ako se situacija komplikuje, odnosno ako
se to udvajanje preterano um noava.28
28 Ljubitelji uporedne estetike pomislie ovde na strukturu muzikog akorda.
Z nam o da je u harm oniji udvajanje harm onijske funkcije (na primer, udvajanje
tonike u savrenom akordu) vano sredstvo ravnotee i obogaenja koje ima svoja
DRAMATURKE FUNKCIJE 79
Tako se u jednoj istoj dramaturgiji, funkcija C javlja kao
jedna specifina i jedinstvena pozorina sila, koja moe da do
bije jedan od oblika (Si), ( ), ( ^ ) , itd. A ako se ona ponekad
javi u dva od tih oblika, to je jedno obogaenje koje je, kao to
smo ve videli (na primer, umnoavanje suparnika ili prepre
ka), ne menja bitnu dram aturku datu. Ali postoje drugi estetski
razlozi zbog kojih se treba bojati tog um noavanja udvojenja
funkcije sauesnitva ili pomoi.
Imamo dva sueljenaprotivnika, i o , privremenu ravno
teu, duel. Ko e pobediti? Ko e postii eljeni cilj?
Ako sad, pored svakog borca, postavimo, kao na nekoj
grkoj vazi, nekog boga koji se bori za njega, ravnotea ostaje.
Aritmetiko uveanje date ne menja situaciju. Ali, ako samo
jedan od dvojice boraca dobije pomo, re je o isto dinamikoj
injenici, jer se dinam ika sistema m enja.29 U svom najpatetinijem
obliku, pojava ili otvorena izjava pomone sile, do tada odsutne
ili tajne, to je tema Spasioca koji se iznenada pojavljuje. Tema
je esta u melodrami, ali je prisutna i u drami i u tragediji.30
stroga pravila. Oni koji bi traili dublju estetiku analizu te arhitektonske funkcije
/ udvajanja nai e je u naoj Instauration philosophique, poglavlje IV (arhitekton-
\ ska prouavanja), str. 238 i sledee. M eutim , da li je potrebno re d da mi ovde
ne primenjujemo a priori muziku analogiju niti optu arhitektoniku na dramske
oblike, ve da nas na to navodi samo prouavanje in vivo, kom ad po kom ad (ovo
nije igra rei), dramske situacije.
29 N e zaboravim o da taj satelit ili ogledalo neke sile, taj Pom onik, ko-
zainteresovani, ukratko i , nije ni u kom sluaju sam o poverenik klasinog po
zorita, scenski koristan ali dram aturki beznaajan (neka vrsta nevidljivog tehni
kog lica, kuromanga iz japanskog pozorita). Uloga i je, naprotiv, uloga aktiv
nog lica ija je pom o ponekad presudna. M atan nije Atalijin poverenik: on je
njena ukleta dua, on je jedno od glavnih lica. Ne zaboravim o, najzad, da je on
esto kozainteresovani jednog od lica iz sasvim razliitih pobuda (na primer,
ambiciozni politiar ui poroku prestolonaslednika da bi kasnije postao njegov
m inistar; ili. ako se poistoveuje sa arbitrom , on je iz linog interesa u sukobu
sa jednom od strana).
"> udno je da . Polti, za koga jc Spasilac druga po redu dram ska situacija
(on brka situaciju i konkretnu temu radnje) sm atra d a je ona zanem arena od dra
matiara. Sa svoje strane, nita slino nisam video. On navodi prim er koji nije
uzet iz pozorita, rasplet Pluvohrodog, i kae: srodstvo se uplie kao najnor
malniji uslov, braa brane sestru, i pojaava patetiku na najjednostavniji, ali od
dram atiara zaboravljen nain. N aprotiv, oni su se njime esto koristili. Pusto
lovku je upravo graena na srodstvu : Selija nee da se uda za Oktavija, svog ro
aka. koga inae voli. Pustolovka koja se uvukla u porodicu i treba da se uda za
80 DVESTA HILJADA DRAM SKIH SITUACIJA
Evo, najzad, jedne poslednje vane napom ene: izmeu
odreene sile i njenog pom onika, recimo izmeu J i ([(Si)
moe da postoji, ne kaem neizvesnost u pogledu raspodele uloga
(svaka neizvesnost je teka greka u dramskoj umetnosti) ve,
prom enom situacije (injenica umetniki vana), zamena mesta.
Najbolji prim er za to nalazimo u Magbetu, dram i ambicije.
Magbet je lavovska sila u njenom najistijem obliku: I have no
spur To prick the sides o f my intent, but only Vaulting ambi
tion... dok je Ledi M agbet njegova sauesnica, njegov pomonik.
Ali u odsudnom trenutku, kada treba isplanirati kraljevo ubistvo,
kada se M agbet koleba, i kasnije ostavlja zapoeti posao nedo
vrenim, Ledi M agbet, dua jaka u zloinu, kako to kae Bodler,
odjednom postaje ne samo junakinja, ve prava lavovska sila:
manje iz ambicije a vie iz ljubavi prem a muu i gorde privre
nosti njegovim odlukam a (had I so sworn as you have done to
this!). Od tog trenutka, pa tokom celog drugog ina, Ledi Magbet
je Si, a M agbet njen meseev odblesak sve dok M agbet opet
ne preuzme tem atsku silu (u sledeim ubistvima), a Ledi M agbet
opet postane samo sauesnik. Ona ne moe da podnese teinu
tog sauesnitva kada je radnja vie ne nosi.
A ovo nas dovodi do sledeeg pitanja: da li su sve pobro-
Selijinog oca, predstavlja prepreku. Ali spasilac se pojavljuje u liku starijeg brata,
Fabrisa. On se ne pojavljuje tek u raspletu, ve pri kraju prvog ina. i itav komad
e se sastojati u njegovoj borbi protiv prepreke, protiv Pustolovke, uz uspone i
padove, sve do krajnjeg trijum fa; ali nam a se izriito kae da je ljubav mladog
para bitna i da se Spasilac iskljuivo pojavio da bi intervenisao u njegovu k o rist
Poto ponovo sreemo tu oprugu bratske ljubavi, napom enim o da je ona izu
zetno vana za pozorite E. Ojea. Ve smo naveli primer Dijane. Treba videti i
Zarazu, gde imam o dva bratska para (Andrea i Alinu i Lisjena i Anetu, sporedne
linosti), i gde je dom inantna tema vie puta izriito pom enuta (u II inu, X sceni
brat uvek uva svoju sestru), i Bestidnike. Meutim, bratska ljubav je potpuno
odsutna u pozoritu A. Dime. Postoji ipak sestra onog nepodnoljivog ljubavnika
Dame s kamelijama. rtvovanje Dame, koje treba da omogui udaju te sestre,
uspostavlja jednu vanu situaciju; ali sama sestra ostaje izvan scenskog mikro-
kosm osa. Zaudo Mise, koji je u ivotu znao za zatitniku ljubav brata, u po
zoritu se koristio samo suparnitvom dveju sestara (O emu sanjaju devojke).
U tom e moemo videti podatak o njegovoj psihologiji. M eutim , u Lorencau,
uloga K atarine, koja je inae Lorencova tetka, gotovo je sestrinska. Tem a bratske
zatite u savremenoj policijskoj dram i: Proces M eri Dagan Bajara Vejea (fran
cuska adaptacija: A. Tores i A. K arbuo); a u sentim entalnom anru A. Birabo.
Vratiemo se na ovog poslednjeg kada bude re o uznemirujuim nijansam a (ba
cillus Freudi), vidi poglavlje IV.
DRAMATURKE FUNKCIJE 81
jane dramske funkcije jednako pogodne da budu udvojene u
vidu (
Izvesno je da su dve funkcije Si i * prvi dinamiki pod-
sticaj i njegov protivnik (oni su u neku ruku tonika i dom inanta
akorda) za to najpogodnije. A dram ska se situacija, kao to
smo videli, sasvim prirodno zaotrava samim tim to jedna od
dve sile ima pom onika, sauesnika ili spasioca. Druge funkcije
su za to manje pogodne. M eutim, i za njih nalazimo primere
u poznatim delima.
U Fedri, na primer, Enona gura Pasifainu ker u istom pravcu
u kome je nosi njena strast, odnosno osnovna dram ska tenja.
Fedra je Si a Enona ((St). U Ataliji, gde Joad, Si, eli za Joasa,
, krunu, M atan, koji gura Ataliju, d", u pravcu njene ubilake
tenje, pomonik je protivnike strane: ((cf). Ali u Dereniki,
gde je kraljica Judeje Sunce, O (dobro koje eli Tit), dobri Antioh,
koji voli kraljicu toliko nesebinom ljubavlju da se ak ustruava
da joj saopti da se njegov suparnik povukao (Ja da kaem
divnoj Dereniki da je naputena? Ko je mogao da sluti, Kraljice
da ete to ikada uti!*) u stvari je njen dinamiki pom onik i
primer sunevog udvojenja ( ( O ) koje je najtee ostvariti. K a
da (onaj za koga elimo dobro ili za koga strepimo od zla)
nalazi oslonce, to je sasvim prirodno. M eutim, poto e ti oslonci
istovremeno biti udvostruenja Lava u njegovoj radnji u korist
, Mesec e biti () pre nego ( ) . Ali dovoljno je da Si sretne
neko lice zdrueno situacijom sa ali na pasivan nain, pa da
meseevo udvojenje postane vano; naroito ako, na primer,
Protivnik pojaava D obitnika; ako cf postaje d ([(). U ve
navedenom prim eru: Da li e jesti? Zineba je ubedila tiranina
da e ovaj umreti istovremeno kad i Airolo. I kralj M ana koji
je <f, odnosno jedan opasan protivnik, progonitelj, postaje i
protiv svoje volje solidaran sa Airolom, kome Zineba inae
duguje zahvalnost. Ne sme da ga ubije jer se plai da e i sam
odmah umreti. I tako je on, mimo svoje volje, cf i (( ); i to je
glavno sredstvo drame (sredstvo kojim se Igo mnogo i esto
* Bvrenika, in III, scena III, preveo N ikola Bertolino. N avedeno prem a: an
Rusin, Berenika * M itridat * Britanik, Prosveta, Beograd, 1962. (Prim, prev.)
82 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
koristi.31 U drugom delu ekspirovog Hernija IV, Falstafa od
poetka do kraja (otkako se prvi put pojavljuje pred Velikim
Sudijom, pa sve do svog izgnanstva koje mu je novano nadokna
eno) titi njegova uloga druga iz bearskih dana budueg Henrija
IV. Nemogue je osuditi jednoga, a ne osuditi i drugoga; a k ra
ljeva ljubav prem a sinu prim orava ga (a i Sudiju) da bude blag
prema Falstafu. Falstaf je dakle udvostruenje , odnosno
princa prestolonaslednika, predm eta kraljeve brige.
Najgore je udvojenje arbitra ili dodelitelja dobra, jer je ta
funkcija uglavnom dinamina tek u raspletu; a prethodno se
javlja samo kao jedno zakoenje, kao statika ali privremena
zabrana, ije je udvojenje dramski sasvim nepotrebno ili se po-
istoveuje sa udvojenjem prepreke. Ono je isto samo u ulozi
m udrog savetnika koji pomae arbitru-dodelitelju, iz naklonosti
prem a njemu i elje da ga m oralno podri, da mu pomogne da
stekne ili ouva reputaciju pravednika, a ne zato to bi njegovi
interesi bili vezani za jednu od dveju strana izmeu kojih treba
odluiti. Sen K arla Velikog igra tu ulogu u Ernaniju, ali iako
pripada svetu dela (gde je uostalom samo epizodna) ona nije
dram aturki prisutna (duh se ne pojavljuje, vidi se samo grob).
U istinitom sluaju smrti vojvode od Angena, svi oni koji su
kod Napoleona posredovali u korist princa samo da bi cara
spreili da ne pogrei i ne okalja se krvlju, podelili su tu ulogu.
I u pozoritu je tema bezuspenog posredovanja u korist nevinog
dosta esta, ali je uglavnom epizodna. U Britaniku postoji jedno
zanimljivo reenje. Neron je istovremeno d" to jest i Brita-
nikov neprijatelj i arbitar situacije. M eutim, Narcis je njegovo
udvojenje u funkciji , a Bir u funkciji . Imamo udvojenje (.
C, (Narcis) = (cf) i C2(Bir) = ( ^ ) . Ta injenica je dinamiki
veoma vana poto koi, dogod je to moguno, Neronovu zlo-
" Sluaj ovakvog kozainieresovanog num o svoje volje (ve smo videli
zainteresovanog mimo svoje volje) nije redak, ali esto dobija kom inu boju,
jer je na taj nain dinamiki neutralizovan, sveden na m oralnu nemo. Bezbroj
slinih primera nalazim o u rom anu. U Kventinu Dervardu, Galeoti na slian nain
ubeuje Luja XI da ovaj ne moe da ga ubije a da i sam brzo ne umre. To je ve-
rovatno Igoov izvor (Igo je esto pozajmljivao od V. Skota) kada je re o ovom
pozorinom triku.
DRAMATURKE FUNKCIJE 83
inaku prirodu; i veoma ista, poto Bir tako postupa ne iz
simpatije prem a Britaniku, ve iz brige z Neronovu veliinu.
Cezar nam veruje, aF to ne pomae
A ko svaki savet na mu ne podie
Slavu...*
Tako se dakle sve dramske funkcije mogu udvojiti, sva
lica koja ih otelovljuju mogu da nau u scenskom svetu nekog
dinaminog pomonika. Ali dobro je da samo jedna od njih,
dve najvie, budu udvojene.
*
* *
Prekinuemo ovde nabrajanje velikih dramskih funkcija.
Smatram o da je broj specifinih i korelativnih dram aturkih
sila tako potpun. U najguim delima, u kojima ima mnogo
glavnih junaka (ne raunajui poverenike ili sauesnike), odnosno
gde ih ima vie od est, prekobrojne uloge uvek mogu da budu
svedene na udvajanje velikih funkcija, bar u vanim situacijam a.32
Da li se taj broj od est funkcija koje smo nabrojali moe
umetniki pravdati?33 Poduhvat je m oda nekoristan, ali je
ostvarljiv. Jasno je da se jedna dobra dram ska situacija uvek
gradi na osovini velikog dinamikog antagonizm a S I, ; da
* Britanik, in 1, scena II, preveo: N ikola Bertolino. N avedeno prem a: an
Rasin, Berenika * M itridat * Britanik, Prosveta, Beograd, 1962. (Prim , prev.)
32 Ne treba zaboraviti da se situacije m enjaju i da zbog toga est funkcija
mogu da imaju razliita otelovljenja, da iz senke, iz dram aturke atonije, redom
izvlae razna lica jednog bogatijeg scenskog sveta.
33 Savesno smo odoleli elji da pronaem o sedam velikih dram aturkih
funkcija, kao to ima sedam nota u skali ili sedam boja u prizmi. 1 doista ne treba
otvarati lane prozore iz takvih pobuda. U sutini, dram aturka skala sa svojih
est funkcija ini nam se izrazito pentafonina (pet osnovnih nota i jedno udvo
jenje ad libitum).
Ali, poto bude razmislio, italac e m oda pronai da smo ispustili neku
originalnu i vanu dram aturku funkciju. U tom sluaju (bili bismo zahvalni da
nus neko dopuni ili ispravi) ljubitelji broja 7 dobili bi zadovoljenje. Ali mi nismo
uoili, u kom adim a koje smo dosad ispitivali, druge vane funkcije osim ovih
koje smo pobrojali.
84 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
uloga arbitra ili dodelitelja, na njoj odreuje neku vrstu
sredine linije, dok dve funkcije i dopunjuju na neki nain
taj etvrtasti oblik, odravajui ravnoteu s desne i leve strane
osovine; i najzad da dinamiko udvajanje jedne od tih funkcija
naruava simetriju celine, d a je iskrivljuje i omoguava joj bekstvo
ka nekom privremenom ili definitivnom izlazu, spreavajui
na taj nain zakoenje sistema, ili njegovo prebrzo usmerenje
ka rezultanti raspleta; da ono u svakom sluaju oivljava taj
sistem izvesnim unutranjim kruenjem sila, korisnim da bi se
odrao ivot i kretanje bez kojih bi dram ska situacija mogla da
zaustavi radnju (kao to su Mikelanelove atlete na neki nain
nemone u svojoj prenapregnutoj snazi, u svom tetanusnom i
titanskom miinom antagonizmu. Dodajm o jo da esto i vano raspletu kada reava spor odbijajui da zameni Nikom eda. On
otelovljenje vie funkcija u istom licu predstavlja maksimum
takve jedne sloenosti sila; da konkretna scenska situacija sabija
te sile u jednostavniju igru lica. To je dovoljno da shvatimo da se
taj maksimum ne moe prevazii a da to ne bude na tetu um etno
sti, i da on zapravo proistie iz najtemeljnije mogue analize
tih sila.
Ali ne zaboravimo da pravo opravdanje tih est funkcija
nalazimo u posm atranju pozorinih injenica. to se tie nekog
dubljeg opravdanja, izvuenog iz ivota i filozofskog po mo-
gustvu, sada nije trenutak da o njemu razmiljamo (nai emo
ga u V poglavlju). Dovoljno nam je to smo empirijski doli
do tih osnovnih sila i to smo ih pobrojali.
*
* *
Poto smo ovo utvrdili, preostaje nam jo samo da ispita
mo razliite kombinacije koje ove sile mogu da stvaraju, grupiu-
i se na razliite naine, spajajui se dve po dve (ili tri po tri)
u jednom licu. Meutim, moe se postaviti jo jedno pitanje.
D a li je mogue, i da li je to norm alna i esta pojava, da u kon
kretnoj pozorinoj dati naemo na okupu svih est sila ili funkcija
i da one budu analitiki potpuno izdvojive; ukratko, da svaka
od njih vlada jednim jasno izdvojenim i posebnim licem?
DRAMATURKE FUNKCIJE 85
Primere za to emo lako nai. Jedan kom ad koji smo ve
vie puta pomenuli u ovom poglavlju posebno se istie u tom
pogledu i on e nam pruiti potrebne primere. Re je o Korne-
jevom Nikomedu. Ispitajmo njegovu celokupnu dram aturku
arhitekturu: bie to zanimljiva prover naih prethodnih tvrdnji.
Kao prvu usmerenu silu uzeemo Arsinojinu strast. Ona je
ta koja nosi znak Lava (). Ona eli, ne za sebe, ve za svoga
sina Atala, koji je dakle potpisan znakom Zvezde Prim aoca ( ),
presto Bitinije i naklonost Rima. Jedina Atalova funkcija je da
bude predmet Arsinojine ljubavi i mogui dobitnik dobra koje
ona strasno eli za njega. I zato njemu izrazito nedostaje dina-
mizam (do te mere da nas on sam po sebi i ne zanima) sem u
je onaj dobitnik mimo svoje volje o kome smo govorili.34 Ni-
komed je velika prepreka Arsinojinoj ambiciji. On je u svakom
pogledu pod znakom Suprotstavljanja (cf). I on tako i deluje,
osim u raspletu kada umesto Atala dobija Vrhunsko pozorino
dobro (donekle um anjeno, jer se Rim prema njemu odnosi sa
izvesnom neutralnou koja je ipak jedno pozitivno dobro;
potovanje koje Flaminije na kraju ukazuje Nikom edu gotovo
da je ravno eljenoj naklonosti). Prusije, koji na kraju m ora da
imenuje svog naslednika, jeste dodelitelj-arbitar, i stavljen je
iz vie razloga, m ada sa izvesnom ironijom, pod znak Vage,
On ima samo tu ulogu; a i ona mu je delimino um anjena jer
on ne uiva neposrednu naklonost Rima (tog vanog elementa
vrhunskog pozorinog dobra); tako da mu jedino preostaje da
izbegava njegovu nemilost (Samo me nemojte sa Republikom
posvaati!) ili da od bogova trai : Kao vrhunac sree prijateljstvo
Rimljana (lep primer kolaboracioniste). O tuda blag ali ipak
jasno komian ton koji prati tog stidljivog i nedostojanstvenog
vladara koji se, pritenjen suprotstavljenim silama, trudi da
On je naravno i Nikom edov suparnik, kako u njegovoj trci za presto tako
i u njegovoj tenji da zadobije Laodikinu ljubav. Ali treba prim etiti da on nikad
nije opasan suparnik; on igra gotovo kom inu ulogu nametljivca svaki put kada
prekida ljubavne duete Nikom eda i Laodike, da bi se sm revnosno udvarao
Laodiki. Zato bismo se potpuno ogreili o dram aturki smisao (kao to emo to
podrobnije pokazati) kada bismo suparnitvo N ikom eda i A tala (N ikom ed J ;
Alul *) uzeli kao osovinu i temelj situacije.
86 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
svoju ulogu i odgovornost arbitra odigra na najbezbolniji nain
i da je, koliko je to mogue, odloi. Najzad, Flaminije igra ulogu
Predstavnika D obra. Stavljen pod znak Sunca, , on je tuma
Rima, on izraava njegovu milost i nemilost i, na kraju, pristanak
na redosled prestolonaslea. Zato on u sebi nosi svu usmera-
vajuu silu ; ali nikad ili gotovo nikad ne odstupa od datih
mu uputstava i nikad ne izlazi iz svoje uloge, ak i kada ima
razloga da se oseti lino uvreenim. On je, pre svega, am basador
(konkretno i dram aturki) ; i uprkos razlozima zbog kojih ne
trpi Nikom eda i daje prednost Atalu, on se ne usuuje da ovome
obea oslonac i milost kojima jedino Senat raspolae. I na
pokon, dinamiki pom onik druge jedne funkcije Meseev
znak pripada Laodiki, Kraljici Jermenije, zaljubljenoj u N i
komeda. Ona je M arsovo ogledalo, ([( cf), poto je M ars Niko-
medov znak. Iz potajne naklonosti prema Nikom edu, ona mu
daje korisna obavetenja (in I, scena I; i in 111, scena IV) dok
se prem a Atalu ophodi kao da je od kamena. Iako je dinamiki
dosta slaba (ona se ne pojavljuje u itavom IV inu), sem u posled-
njem inu, kada joj za trenutak pripada prolazna uloga arbitra,
njena uloga jedinog oslonca usamljenog N ikom eda (i njegov
otac ga voli ali odbija da se zbog njega kompromituje) ipak je
vana u arhitekturi drame. Svi su oni lica drame (Arasp, kapetan
strae i Kleona, Arsinojina drubenica samo su sporedna lica).
U tom tako tipinom kom adu imamo dakle svih est drama-
turkih funkcija prisutnih i analitiki razdvojenih.
Ali taj nam kom ad pokazuje jo neto. Potpuno razdvajanje
funkcija jeste i njegova snaga (svaka sila se ispoljava u potpuno
istom vidu, u skladu sa svojom sutinskom prirodom , u jednoj
dobro zamiljenoj arhitektonici), ali i njegova slabost (svaka
funkcija oivljava jedno dinamiki jednostavno lice, karakte-
roloki sasvim prim ereno svojoj ulozi; i zato se situacija ne menja
i ne moe da se menja). Nema preokreta, patetinih obrta, ve
samo sporo razvijanje jedne iste situacije u kojoj jedna jedina
usmeravajua sila, na izgled slaba, ali postojana (vrstina snanih
linosti, kako to Kornej, potpuno svestan te injenice, kae
u svojoj analizi kom ada) postepeno menja ravnoteu sila sve
DRAMATURKE FUNKCIJE 87
dok se ta jedinstvena situacija, u poetku nepovoljna za junaka,
ne razbije i ne preokrene u njegov krajnji trijumf.
*
* *
Imamo li sada sve elemente, sve bitne inioce situacija?
Ponovim o: imamo, i u krajnjoj liniji to nije mnogo, est
osnovnih i karakteristinih funkcija, est odvojenih data:
J I : usmerena tematska Sila;
: Predstavnik eljenog dobra, usmeravajue Vrednosti;
: mogui Dobitnik tog dobra (onoga u iju korist radi J i) ;
S \ Protivnik;
A rbitar koji dodeljuje dobro;
([: Pomonik, udvojenje jedne od prethodnih sila (odre
uje se od sluaja do sluaja).
Bojim se da itaocu ovakav spisak moe izgledati suvie
uopten, apstraktan, teorijski, ili ogoljen. M eutim, ako razmisli,
uvidee siguran sam, da uopte nije tako. Pre svega ove date
proizlaze iz sasvim konkretnog posm atranja dramske injenice.
Ne zaboravim o, zatim, da mi upravo i traimo neto sasvim ne
m aterijalno i duhovno: iste sile, smerove napetosti. A ove opet
nisu apstraktnije od etiri strane sveta, sa zenitom i Nadirom ,
kada se nalazimo na nekom terenu sa kom pasom u ruci; ili,
ako je re o atom u (stvarnoj i uskovitlanoj stvari) od strahovi
tih sila koje se razvijaju izmeu elektrona, protona, neutrona itd.
Ako nam to izolovanje istih sila i izrazito generiki karakter
onoga to tako dobijamo donekle i smeta treba se prisetiti mnotva
raznovrsnih tema ili konkretnih siea u kojima se te sile ispo-
ljavaju pa shvatiti da je tkivo koje napajaju ti ivotni tokovi
i te kako ivo. Uzmimo nekoliko prim era nasumice, provere
radi. Ve smo govorili o temi ljubavnog suparnitva: ljubavnici,
ta ogoljena i ustreptala srca, odm ah prenose takva strujanja.
Ko god je voleo, bar jednom u ivotu (kako se to kae), zna iz
sopstvenog ivog iskustva kakva je ta transcendentna i nadlina
sila koja prolazi kroz ljudsko bie i okree ga ka drugom ljudskom
biu sa gotovo iscrpljujuom upornou i silinom, pretvarajui
88 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
odmah u prepreku, u neprijatelja svakog ko prolazi njenom puta
njom, a mogao bi da k sebi okrene zbunjujuu zvezdu. Ali,
ak i stvarno apstraktne tematske date (metafizike ili filozofske,
na primer) postaju ive i potresne kada kroz njih prolaze te struje
koje injenicama daju dram atian vid. Ispitajmo ovu egzistenci
jalistiku datu: jedno ljudsko bie hoe da osvoji svoje pravo
Ja, metafiziku slobodu. Setite se, kada je o tome re, Ibsenove
Lutkine kue, Nore obuzete strasnom, arkom i aktivnom potre
bom da samu sebe osvoji, a ta potreba od nje stvara i silu koja
eli i eljeno dobro; i vidite koliko ta prepreka elji, nam etnuta
situacijom, postaje ivotna, konkretna i bolna za njenog mladog
mua koji je voli. Shvatite jo i ta za N oru konkretno i ivotno
predstavlja injenica to u sebi nosi stvarnu silu ljubavi koja od
nje stvara sauesnika i pom onika voljenog mua, u njegovoj
ulozi prepreke. I vidite da se upravo u tome u toj igri srazmerno
jednostavnih sila, iz koje nastaju situacije sastoji itav ivot
drame. Ako vie volite neku manje filozofsku a vie sablanjivu
datu, setite se da slinu situaciju, ali sa isto seksualnom temom,
nalazimo u Zatoenici.
Zato da se na tome i zadravamo kada emo kasnije na
iroko pokazati u kojoj su meri te jednostavne sile pravi princip
ivota, raznovrsnog i toplog? Uostalom , da se vratim o muzikoj
analogiji, ko bi se usudio da kae da su harmonijske jedinice:
tonika, subdom inanta, dom inanta, medijanta, vodica itd., samo
apstraktni, apsurdno logicistiki, neprihvatljivi pogledi kada
ih uporedim o sa toplom jezom roga, sa nenom ili herojskom
istotom flaute, strasnim arom violine itd. M eutim, dok rog
tako govori, dok se flauta tui i dok violina peva, oni u stvari
daju, prvi: subdom inantu, drugi: dom inantu, trei vodicu, i
svaki e vam muziar rei : akord sekunde, trei preokret sedmine
dom inante; a da um etnost zbog toga ne bude ni um anjena ni
potcenjena. Za svakog muziara to su osnovna i obavezna tehnika
znanja koja ni u kom sluaju ne spreavaju muziku da se duom
neposredno obraa dui, kako se to kae.35
J Ne elim da kaem nita protiv glasova srca ali ne verujem da, razli
kujui u njima odreene tonalne (ili atonalne) funkcije, hulim vie nego da ih
putam da pevaju kroz maije crevo istrugano konjskom dlakom posutom smo-
DRAMATURKE FUNKCIJE 89
Zabeleimo zato te osnovne sile (kao prvo). Zabeleimo
(kao drugo) da se one mogu kom binovati na mnogo naina, od
kojih nam je jedan ve dobro poznat : spoj dve (ili vie) zvezda
esto su u pitanju zvezde suprotne moi! koje zajedno utiu
na dramski horoskop odreenog lica. Videli smo, na primer,
N oru dugo razapetu izmeu svoje dve zvezde: JI i ([ (cT) (ona
eli jedno dobro, ali ne moe a da ne sauestvuje, iz ljubavi,
upravo sa onim koji je prepreka njenoj elji); sve dok meseev
uticaj ne izbledi, ne nestane, sve dok, uspravna pod znakom
ona najzad ne postane arbitar svoje sudbine i osvoji (pod sazve-
em J i ^ ) eljeno dobro. Ali postoje i mnogi drugi spojevi ili
odreenja u kosmosu koja stvaraju drukije varijacije. M eutim,
jo nije vreme da ih istraujemo. Zadovoljimo se time to emo
utvrditi jo jedno simbolino oznaavanje za tu vrstu injenica.
Obeleiemo takve situacije zvezdanim tem am a u kojima su neke
zvezde spojene (one koje utiu na isto lice), a druge, odvojene
crtom, oznaavaju potpise drugih lica. Na primer, u graninom
i tipinom sluaju Nikomeda (razdvajanje svih moi) :
cf ^ i ( ( i )
A za situacije uoene u Ibsenovom kom adu (uzimajui u
obzir samo dve glavne linosti koje su dovoljne za sutinu drame) :
1) i ( c ? ) ^
2) ~ <$
Kao to vidimo, nestanak meseevog uticaja i premetanje
zvezde arbitra ini tu sudbinu dram atinom .
(Molim te, prijatelju itaoe, ak iako te sve ovo sablanja-
va, da i dalje igra igru i saeka njene rezultate pre nego to
donese sud).
Da li je to dovoljno?
lom kao to se to radi. S druge strane, ako bismo u naem poreenju sa muzi
kom otili dalje nego to bi nam to dopustila stroga i sigurna pozitivnost, upadlji
va je analogija dram ske situacije sa disonantnim akordom , a naroito sa akordom
septime, u kome je S I klju, tercina, kvinta, a c f sedma disonanta (ili ako
hoete: J do, ^ mi, sol, c f bem ol; ali prom enite ta otelovljenja zavisno od
tonaliteta), (J je bilo kakvo udvojenje a anticipacija razreujueg akorda.
Postoji sasvim izvesna i pozitivna funkcionalna analogija, ali nju ne treba pro
dubljivati.
90 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Ostaje nam jo da odluimo o jednom treem oznaavanju
da bismo bar imali u rukam a na instrum ent : o vanom i osetlji-
vom pitanju take gledanja.
* stanemo na stranu prepreke i da s njene take gledanja osetimo
* *
Vratimo se naem tako pogodnom prim eru: Nikomedu.
Jedna stvar je za trenutak mogla da iznenadi itaoca.
Nikom ed je oigledno junak kom ada. Mi smo, meutim,
otkrili da se tenja iz koje se raa situacija nalazi u Arsinojinoj
ambiciji za koju je Nikom ed samo prepreka. Da li to znai (to
bi bilo neprihvatljivo) da smo kao glavno lice i nosioca itavog
kom ada uzeli Arsinoju koja, ma koliko aktivna u svojim spletka
ma, nije velika prva uloga niti dom inantan karakter?
Daleko od toga. Ako je italac to i pomislio, zaboravio
je ono to smo rekli o taki gledanja.
Nikom ed nepopustljivi potpuno je odreen u situaciji
i u radnji svojom ulogom suprotstavljenog, prepreke, to u potpu
nosti izraava njegov zadatak.36 Ostati nepromenjen (u ivotu
kao i u vernosti) uprkos svim Arsinojinim spletkama i zam kam a ;
sauvati svoju vezu sa Laodikom , uprkos neprestanim Atalovim
pokuajim a; drati uvek nacionalnu ast uspravnu pred Flami-
nijem, uprkos kukaviluku Prusija, uvek spremnog na kolabo
raciju, u tome se sastoji neprestani in njegove vrstine. 1 u
tome je sva drama. D a nije sila koje na njega nasru, ne bi bilo
ni drame. On je taj koji se sukobljava sa silom S I , u njenoj trci
za svojim dobrom . On se samo suprotstavlja, poput tita ili bron-
zanog stuba; ali on je, u stvari, m oralno sredite tog sveta koji
silni vetar potresa. Kornejeva genijalnost upravo se sastoji u
tome to je obnovio situaciju koja bi inae sama po sebi bila
banalna (i dovela do m arionetske igre od koje smo ve strahovali,
kada svako lice ima samo jednu funkciju u okviru jedne sasvim
obine teme: ambicija u potrazi za krunom ); to ju je, rekoh,
obnovio ne nekom m elodramskom peripetijom, ve neobinim
36 Flaminije m u to kae doslovno: ta! uvek prepreka! in II, scena IV.
DRAMATURKE FUNKCIJE 91
izborom take gledanja. Umesto da nas zainteresuje za predu-
zimljivost strastvene tenje (kao to je to obino sluaj) i nju uzme
kao ugao gledanja kom ada, on nas je zainteresovao za suprot
stavljanje na koje nailazi ta tenja, zamolio nas da u mislima
itavu situaciju. Tema nije: Uspeti! Ve: Spreiti; Ispreiti se;
Suprotstaviti se ! I Kornej je imao pravo kada je, sa svojevrsnom
mu nadmenou, rekao da je, zahvaljujui tom pom eranju take
gledanja, kom ad napravljen na prilino izvanredan nain .31
Imamo dakle ovde svedoanstvo o jednoj veoma vanoj
stvari. Vidimo da ak i situacija koja je na izgled najmanje pro-
menjljiva: najprostije reeno tipska situacija, potpuna u svojim
funkcijama i analitiki potpuno razraena i razuena, jo do
puta mnoge kom binacije i novine, zahvaljujui toj pomerlji-
vosti take gledanja.
Utvrdim o sada jo jedan znak za tako vanu injenicu.
Treba li od nje napraviti posebnu funkciju? Pomiljali
smo najpre na to. Mogli smo je obeleiti, kao i druge funkcije,
astroloki (strelom Strelca...); i prikljuiti ostalim znacima ho
roskopa. N a taj nain bismo dobili sedam nota skale, sedam
ica lire dramske (vidi fusnotu na 83. stranici). injenice su
nas, meutim, oslobodile uvaavanja jednog praznovernog sta
novita.
Uoili smo, naime, ispitujui paljivo primere, da je taj
znak uvek obeleavao neko lice koje je ve nosilo druge sile i
koje nikad nije moglo da bude izdvojeno. U najboljem sluaju,
junak nosilac take gledanja, i koji bi bio samo to, odgovarao
37 Nenost i strasti koje treba da budu dua tragedija, nemaju nikakvog
udela u ovoj: veliina hrabrosti jedina tu vlada. Ovaj moj junak izlazi pom alo
iz okvira tragedije jer ne pokuava da izazove saaljenje preteranou svoje ne
sree ; ali uspeh je pokazao da je vrstina sranih junaka, koja izaziva sam o divlje
nje u dui gledaoevoj, ponekad isto toliko dopadljiva koliko i saaljenje koje
nam naa um etnost nalae da izazovemo prikazivanjem njihovih nedaa. O na
ponekad i izazove saaljenje, ali ne ide dotle da izmami suze. Ona se ograniava
na to da gledaoce natera da se saive sa interesima princa, tako da oni prieljkuju
njegov uspeh... (U tome) vidim nain za proienje od strasti o kom e Aristotel
nije govorio. K om entar je pom alo nejasan, ali pokazuje d a je Kornej imao tanu
estetsku predstavu o onom e to je radio.
92 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
bi onim spikerima iz kom ada sa tezom (Prijatelj ena, Polusvet
itd.), koji uvek ostaju izvan radnje i koji ne ovaplouju nikakav
dinamiki zamah, nikakav rad sile u prstenu dram skog m ikro
kosmosa (osim ako im se uzgredno i donekle proizvoljno ne
d i neka druga funkcija, kako bi se ukljuili u radnju). Ovo nam
je dovoljno da shvatimo da u odreivanju take gledanja nije
re ni o kakvoj dram aturkoj sili, ve o izvesnom rasporeivanju
tih sila. Tanije, re je o ulaznim vratim a kroz koja gledalac vidi
u perspektivi unutranjost situacije.
Obeleiemo dakle tu injenicu sasvim jednostavno, tako
to emo zvezdani prsten, stanje neba situacije, srediti u toj
perspektivi to jest, jer to je i jedino vano i dovoljno za be-
leenje, upisujui prvo u horoskop junaka take gledanja. R aspo
red ostalih elemenata nije posebno znaajan.
Tako emo u tipskoj situaciji Nikomeda definitivno zapisa
ti (obeleavaiui Protivnika kao nosioca take gledanja):
/ & d ( ). rom ana isto koliko i pozorita (toliko drugorazrednih pisaca
to se tie Lutkine kue, naa prva horoskopska tema osta i ne zna ta je to!). To je tajna velikana. Podsetimo jo i na to
je nepromenjena :
1) d (<=T) - i da ne bude; a ako je prisutno, onda je to samo najgrublji, naj
Jer N ora je uvek junakinja take gledanja, bar od onog
trenutka kada je situacija jasno postavljena.
Ali druga data formula (formula raspleta) posebno je po
una: m oram o da je ralanimo na dve sukcesivne situacije.
Kada se krajnja situacija ocrtava, poto sauesnitva vie nema,
a zvezdana no se pomerila, imamo:
2) J 0 - -
jer N ora ostaje glavna junakinja. Ali tada prisustvujemo jednom
izuzetnom um etnikom postupku. U poslednjoj sceni nastaje
patetina prom ena take gledanja: odlazak Nore vien je, uglav
nom, s take gledanja njenog mua, koji sa zaprepaenjem i
uasom prisustvuje katastrofi, i koji ak, na kraju, ostaje sam na
sceni, dok N ora silazi niz stepenice, otvara vrata... Tu se on na
da velikom udu... A uje kako se vrata neumitno zatvaraju.
Gotovo je. Od onog trenutka kada ta prom ena take gledanja
poinje da se nasluuje zahvaljujui izvesnim znacima koji
nas prim oravaju da posebno obratim o panju na mua, da pro
DRAMATURKE FUNKCIJE 93
ivljavamo ono to on doivljava, da, m oralno govorei, gledamo
ono to e uslediti njegovim oima, imamo sledeu form ulu:
3) - -
Drimo sada u rukam a sve elemente koji su nam potrebni
da bismo preli na prouavanje njihovih razliitih kombinacija
i izveli estetsko znaenje iz njihovih morfolokih razlika.
Pre nego to u tu svrhu otvorim o novo poglavlje, hteo bih
da ovo to sam ve rekao dopunim sa nekoliko estetikih napo
mena optijeg karaktera.
Vratimo se na pitanje take gledanja: ne bih hteo da p ro
pustim da kaem da je njegovo estetsko uobliavanje vana
arhitektonska injenica itave knjievne umetnosti. Ona se tie
da u rom anu i nije bitno izgovoriti ono Ja (takvog lica moe
vidljiviji nain da se taj problem rei); tako ni u pozoritu nije
bitno ko je ako ga uopte ima simpatino lice (u naj
obinijem smislu te rei; u smislu u kom se kae: Taj i taj je vrlo
simpatian !)
On je simpatian ne zato to mi gledaoci (ili autor) osea-
mo prema njemu izvesnu simpatiju, naklonost, to ga u tom
pogledu izdvajamo, ve zato to, hteli mi to ili ne hteli, njegovim
oima saoseajui sa njim, odnosno u povlaenoj vezi sa
njim vidimo scenski svet, to u odnosu na njega vidimo si
tuaciju; to u njega postavljam o m akar i sa odvratnou
sredite nae percepcije i naeg ocenjivanja. Simpatija postoji,
ako ba hoemo, ali u smislu jedne povlaene veze, unutranjeg
saivljavanja.
Tako u rom anu itava pria moe da bude ispriana s take
gledanja nekog podlog i izrazito antipatinog lika: hteli mi
to ili ne, tom se liku m oram o uvui pod kou i uestvovati (neodo
ljivo opinjeni) koliko moemo. U erbulijeovoj Pustolovini
94 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Ladislasa Bolskog, na primer, junak prie, koji govori u prvom
licu, kukavica je i hvalisavac, tako da kada zaklopim o knjigu
imamo nejasan i neprijatan utisak da smo i sami bili kukavice
poto smo proivljavali njegovu pustolovinu. Treba primetiti
da su u tom pogledu sredstva kojima raspolae romansijer mnogo
jednostavnija i efikasnija od dram aturgovih. Rom ansijeru je,
na primer, dovoljno da napie rom an u prvom licu; uoeno je
naime (. Renije, Realistiki roman u X V I I veku) d a je nepoznati
pisac Lazarilja de Tormesa napravio veliko otkrie dajui pi-
karskom rom anu oblik fiktivne autobiografije, to upravo ini
sonost tog anra. Suptilnije je (to je sluaj sa veinom rom ana ;
ali knjievne navike, poznati primeri, uobiajena tehnika ine
taj postupak lakim) ispriati priu u treem licu, ali tako da se,
zahvaljujui umetnikim postupcim a prianja, saivimo sa likom
koji je neka vrsta glavnog svedoka, sreivaa tog sveta, bitna
taka poreenja fenomenoloko Ja .38
Ali kojim sredstvima raspolae pisac kada je pozorite u
J* Postoji jedan oblik rom ana (uglavnom nie vrste, ali ne uvek, koji sadri
jasnu i veoma strogu tehniku) u kojem je pitanje take gledanja bitno i takorei
grubo istaknuto: to je detektivski rom an. Intriga uvek podrazuineva veu ili ma
nju tajnu koja se ili zgunjava, ili se postepeno otkriva sve do konanog razja
njenja. Ali naravno tajna i razjanjenje postoje samo u odnosu na odreeno
lice: zato u tom anru taka gledanja m ora da bude ne samo veoma naglaena,
ve jedinstvena i neprom enjena u prii. To moe da bude taka gledanja detekti
va, onoga koji vodi istragu (Inspektor Megre kod Sim enona!), ili nekog njegovog
oboavaoca koji prisustvuje ne razumevajui i shvata jedino ono to m u otkriva
veliki ovek (Dipenov prijatelj kod Poa; Votson, prijatelj erloka Holmsa. kod
K onana Dojla!). ili nekog gosta, itd. Svaki probirljivi i upueniji ljubitelj
te vrste knjievnosti duboko je sablanjen kada nam autor prikazuje scenu koju
junak take gledanja ne moe da vidi, a ona donosi vana razjanjenja tajne.
U rom anu koji nije detektivski, nailazimo na vie elastinosti, na alternacije i
promene take gledanja. Ali scena nikada nije dobro napisana ako pisac nije znao
ije je stanovite imao u vidu kada ju je pisao (ak iako nam on to ne kae i za
dovoljava se time da mi osetimo estetska dejstva tog naina gledanja). Ne mora
uvek da bude re o taki gledanja ljudskog bia. Pomislite na taku gledanja
oblaka iz Zelene devojke (autor nam ne kae prenesite se u mislima u taj oblak;
ali polo je postavio oblak, on kaleidoskopski reda vie scena zahvaljujui ko
jim a mi nesvesno i potajno saoseamo sa oblakom , ije kretanje odluuje o re-
dosledu scena). Ili u jednom odlom ku Ljudi dobre volje, na taku gledanja ulice.
Lice se eta ulicom. Obiaj je da se u takvom sluaju ulice opie s take gledanja
lica. Veoma neobinim i vetim obrtanjem . il Romen opisuje lice s take gle
danja ulice (diskretno, kao da nee, naravno: to je najbolje to se moe postii
u tom pogledu).
DRAMATURKE FUNKCIJE 95
pitanju, kada su na sceni sva lica jednako prisutna pred nam a
koji smo s druge strane ram pe? Poto se pitanje prvog lica (u
gramatikom smislu), naravno, uopte ne postavlja, kako uspo
staviti (snano i da bi se udovoljilo jednom esto bitnom zahtevu
um etnoti graenja situacije) onu m oralnu perspektivu, ono
uestvovanje u m ikrokosm osu kroz jednu povlaenu taku
gledanja ?
Uzmimo, kao prvi i lak prim er, jednu dram u policijskog
anra: Pismo (Somerseta M oama). Videemo da od samog po
etka junakinja ubica zna sve. Ali ona mora da ostane zagonetna ;
ona je dakle silom prilika (kao to je to govorio Pirandelo) uvek
u treem licu. Ali ono to ini da se dram a kree jeste nain na
koji se sva zbivanja postepeno otkrivaju i objanjavaju njenom
muu. M a koliko vana i zanimljiva bila junakinja, taka gle
danja je nuno i snano stavljena u njenog mua da nije tako,
drame ne bi ni bilo. On je m oralno, estetiki, strukturalno stavljen
u prvo lice. Mi m oram o, milom ili silom, da njegovim oima
vidimo svet dela. A nain na koji se taj svet postepeno osvetljava
vezan je za tu taku gledanja, on je uspostavlja i zahteva. Upravo
prikazivanje sveta s te take gledanja organizuje radnju i, samim
tim, niz situacija, nezavisno od svake simpatije iz naklonosti..
A sada, poto nam je taj isto policijski prim er pom ogao
da stvari shvatimo, uzmimo jedno od najveih ostvarenja umet-
nosti: Cara Edipa. Ovde vie nije re o zanimanju za zaplet,
ve o dramskoj i traginoj moi. Ali injenice su iste iako su
postavljene na neuporedivo vioj umetnikoj ravni. itava radnja
se sastoji u nainu na koji se prola i jo zagonetna zbivanja
otkrivaju jednom licu: Edipu. Radnja je vezana za tu taku gle
danja i namee je. Postepene promene koje nastaju u njegovom
poznavanju sveta dela (postepeno otkrivanje prolosti) ine
dramu. Edip je po sili stvari, m oralno u prvom licu. Kaem mo
ralno: jer, prirodno, ne postoji gramatiki ekvivalent te inje
nice. Ali um etnika obrada dela poiva na toj glavnoj nunosti,
koju je pesnik osetio i velianstveno ostvario: etape Edipovog
ispitivanja, njegova otkria (i delimino, ali u drugom planu,
Jokastina otkria) odreuju dramsko napredovanje: a mi, koji
ne m oram o da jasno uoavamo dramatiareve postupke, p a
96 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
tetino oseamo njihova dejstva, posledice te znalake tehnike
obrade, tog reanja situacija povezanih prom enam a koje nastaju
u Edipovoj taki gledanja.39
Vidimo da ovde ista simpatija iz milosra nije nita (ko
bi rekao da je Edip simpatino lice u toj prii?), ve da je re
o dobrom izboru take gledanja u m ikrokosm ikom prstenu.
Ponovimo jo jednom da u pozoritu, kao i u rom anu, lice
koje predstavlja taku gledanja moe da bude i izrazito antipa
tino, ili bar takvo da nae sauestvovanje sa njim ne ide bez
izvesnog straha, strepnje, tekog iskuenja. Prim er: one drame
u kojima je ambicija (traganje za krunom) organizatorska te
m atska sila, a naglasak take gledanja stavljen na njenog nosioca.
Ovde milosre moe da nam pomogne (Don Sano u Korne-
jevom kom adu je u svakom pogledu simpatino lice). Ali, ako
ambiciozni junak, dinamiki klju drame, ima zloinake ili
odvratne crte, dovoljno je da nas organizacija dela prim ora da
prihvatim o njegovu taku gledanja, pa da, ne bez potajne strave,
sauestvujemo sa njegovim zloinakim nam eram a i pratim o ih
delimino kao da su naa lina pustolovina: to je sluaj sa Mag-
betom.
Koja su glavna tehnika sredstva koja pom au polarizaciji
take gledanja? Nabrojaem o ih nekoliko. Jedno je upotrebljeno
u Magbetu: korienje svedoka. Znam o da u veem delu kom ada
Ledi M agbet predstavlja lavovsku dramat.urku silu; a upravo
smo videli da je taka gledanja u Magbetu (ako ni zbog ega
drugog a ono zato da bi se odrala zagonetnost tigrice). Jedno
od tehnikih sredstava koja odreuju perspektivu gotovo je
Ovo moe biti potvreno sasvim suprotnim prim erom pogrenog izbora
take gledanja. U svom Edipu (niko posle Sofokla nije sa uspehom preuzeo taj
sie imali smo ve priliku da govorimo o Volterovom Edipu), Kornej je pove-
rovao da je naao ingenioznu ideju: drugo lice (Tezej) najpre veruje da se nad
njim nadnosi pretnja proroanstva, i da je on taj roeni zloinac, tajni vinovnik
zala koja se sruuju na grad. Kobna um etnika greka, koja ubija svu dram atinost
situacije Tczejeva taka gledanja odluuje o perspektivi, i dok se fatalnost poste
peno usredsreuje na Edipa, mi pre svega vidimo Tezejev osecaj olakanja, nje
govo postepeno oslobaanje od more. Na kraju nam a je jasno da je Edipa zade
sila grozna nesrea, ali saoseamo sa Tezcjem koji bi (kao Fejdoova ena koja
vie skaui po krevetu: susedima je umrla m ajka!) mogao veselo da uzvikne:
sused je ubio oca!
DRAMATURKE FUNKCIJE 97
grubo: Bankov duh, M agbetovo haluciniranje. D a li duh m ora
biti scenski prikazan? Ako m ora, publika, koja ga vidi, vidi
scenu M agbetovim oima: halucinacija je prisutna. Ako sedite
na kome treba da sedi duh ostane prazno, gledalac, naprotiv,
vidi stvari s take gledanja svedoka : s Lenoksove take gledanja :
Here is a place reserved, Sir; s Rosove take gledanja: What
sights my Lord? Ali scenska uputstva ne ostavljaju nas ni u kakvoj
nedoumici: duh je tu, ovaploen u jednom glumcu za nas
kao i za M agbeta koji ga jedini na sceni vidi. A u sceni somnambu-
lizma, u kojoj Ledi M agbet m ora da ostane u treem licu (ili
e svaki efekat biti uniten), scenu pripremaju dva svedoka
(Doctor o f Physic i Waiting-gentlewoman), ulazak mesearke
nam je prethodno najavljen, dva svedoka su stalno prisutna
iako ih Ledi M agbet ne vidi, a njihov dijalog, koji ne prestaje
ni za trenutak tokom itave scene i secka monolog ( Lo you,
here she comes! Do you mark that?), odreuje sve to, pa i
nas, terajui nas da sve gledamo iz njihove perspektive.
Vidimo da reija ovde moe mnogo da pojaa i izotri
ono to tekst podrazumeva. I zato sam sklon da verujem da
snane efekte take gledanja nalazimo pre svega u delima pi-
saca-glumaca (ne ustruavam o se da ekspiru pripiemo autorstvo
dela koja nose njegovo ime uprkos kontroverzi kojoj na ovaj
nain prilaemo jedan estetiki i m oralni argum ent; takoe
pripisujemo Molijeru, a ne Korneju, uprkos Pjeru Lujiu i G ospo
ici Frejzer, oinstvo Molijerovih dela). Smiljajui uglavnom
svoja dela zajedno sa reijom, njihovi su izbori u tom pogledu
jasni i snani; oni unapred biraju tehnika sredstva kao ljudi
koji poznaju svoj zanat ili ga snano oseaju.
I zato nam Molijer nudi i velike tehnike primere. Naju
desniji je T artif (taj kom ad je dram a uprkos kominim elementi
ma). T artif je bez ikakve sumnje veliki protagonista; ali i on je,
po sili stvari, dat u treem licu. U tome i jeste njegova zagonet
nost. Potrebno je da se stalno dvoumimo da li da ga gledamo
oima njegovih pristalica ili njegovih neprijatelja, oima Orgona,
Dorine, ge Pernel itd. Ali da ga nikad ne vidimo iznutra, ve
samo da ga gledamo kako se postepeno otkriva pred nama.
Nain na koji to Molijer postie, njegov tehniki postupak
98 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
dostojan je divljenja: on nam naprosto Tartifa ne prikazuje u
dva prva ina. T artif je tu, snano prisutan u svetu dela, u makro-
kosmosu. Ali o njemu se samo govori sve do njegovog spekta
kularnog i odlaganog ulaska. Da je bio tu od samog poetka,
on bi se previe otkrio; mi bismo se moda, oseajui njegovu
igru i spletke, za njega i zainteresovali (ne iz simpatije, ve iz
radoznalosti), videli njegovim oima ono to se zbiva. Moli-
jerovo genijalno reenje, umetniko i tehniko, tera nas da nje
govu radnju gledamo otprilike onako kako je ekspir hteo da
gledamo Ledi Magbet u sceni somnambulizma.
Istini za volju, Molijer je, uprkos svom geniju i zanatu,
jednom napravio teku tehniku greku u tom pogledu. Zbog
nje je Mizantrop ostao oteen tokom itave svoje istorije, od
svog nastanka pa do danas.
U Mizantropu taka gledanja m ora da bude stavljena u
Filenta. To je, bez ikakve sumnje, i bila Molijerova zamisao. I
on je svakako mislio da e nam u tome pomoi naklonost. Ali
desilo se da naklonost deluje naopako. Zbog stvarne Molijerove
umetnike greke, Filent, koji je trebalo da nam se dopadne i
da nas dovede do toga da s njegove take gledanja sudimo Al-
kestu, ne uspeva da postane sredite nae vizije, da je odredi.
On nam se uopte ne dopada, dok nam se ovek sa zelenim m ana
ma previe svia, ak i u svojoj jarosti, u svojim preterivanjima
i grekama. O tuda izvesna nelagodnost koju su jasno osetili
prvi gledaoci.
Uzmimo scenu sa sonetom. Ona je komina, ali mi znamo,
zar ne, da je komino isto to i tragino, samo obrnuto. Filent
potpaljuje Alkesta. Upuujui sve vie preteranih kom pli da u tom liku zamisli i ostvari Drutvenog T artifa u stilu 1792, mogue je da bi
m enata sasvim banalnom i osrednjem delu, on uiva u tome da
Alkesta postepeno izvodi iz takta, sve do pesme: Da li je kralj
dao... kada, iznerviran, Alkest postaje sasvim smean kao
A rnolf koji sebi uva jednu stranu kose. I tano je da je scena
smena, istinski smena, ako nam uspe da je osetimo s Filentove
take gledanja. Proitajte je ponovo u tom duhu, trudei se da
budete Filent i da zajedno sa njim potpaljujete Alkesta; iskreno
ete se zabavljati. Ali, za to vam je potreban napor. Piscu nije
DRAMATURKE FUNKCIJE 99
polo za rukom da vam tu zabavu uini spontanom i nunom.
Zato se an-ak i razbesneo.40
Nastavljajui nae ispitivanje tehnikih sredstava, recimo
40 M oda se M olijer i dvoum io (a u pozoritu, gde su potrebna jasna opre-
deljenja bilo da je re o snazi ili tananosti svako pievo dvoumljenje je po
gubno). M oda m u se desilo neto to se tako esto deava ak i u rom anu
piscima koji su uspeli da ostvare dobar kom ini lik. Oni se u njega zaljubljuju i
na kraju prave od njega suvie sim patino lice, pripisuju m u i suvie lepe rei i
stavove koji nam donekle sm etaju jer smo navikli da takav lik ne uzim am o suvie
ozbiljno. Vidite D on K ihota kod lopova ili Pikvika u zatvoru zbog dugova! To
se isto desilo sa Bomareovim Figarom . Pogledajm o to malo bolje, zadovoljstva
radi.
Figaro, uvek zanimljiv kao karakter (ali to je druga pria), dobija u trilogiji
u kojoj se pojavljuje sve istaknutiju ulogu. Obini pom onik ili sauesnik Alma-
vivin (Almaviva predstavlja tem atsku silu) u Berberinu; on u enidbi, gde vodi
radnju, postaje bitna sila (K ontov suparnik) ; njegova taka gledanja u vie situaci
ja, a naroito pri kraju, jasno dom inira; on ak izaziva i izvesnu naklonost publike
(posebno kada se u toku kom ada osete pravi dramski tonovi, a naroito na kraju
u m onologu pod kestenovim a: zato te stvari a ne druge, itd.).
Ali Figaro nije uvek sim patian; K ontesa je lice koje je Bomare eleo da
uini simpatinim vie od svih drugih. Heruvim je takoe sim patino lice po
malo kao odblesak tako da u izvesnim trenucim a gotovo poelimo da u svojoj
zabavi s njim Kontesa ode dalje (neki savremeni pisac ne bi se u tom pogledu ustru
avao: vidi Heruvim a u m odernim kom adim a: Zaslepljeno srce L. Deskava;
Etjen . Devala, itd.). Sjajno psiholoko svedoanstvo o tom e nalazim o u Grenoj
majci u kojoj Bomare nije odoleo da Heruvima, u meuvremenu, ne uini srenim
ljubavnikom. On se takoe potrudio da m oralno uvelia Figaroov lik; upravo
zbog tog fenomena naklonosti autora prem a svom licu, o kojem smo govorili,
Bomare m ora da ga postepeno rehabilituje posle prve devalorizacije. Postoji,
osim toga, i jedna drutvena revalorizacija koja je posledica politikih zbivanja
izmeu 1784. i 1792. Ali kom ad nije imao, niti je mogao imati, nikakvog uspeha,
pre svega zato to je protivnik, izdajnik Beears, nepotrebna i apsurdna figura
iz m elodram e, uostalom bleda T artifova kopija a nedostaje mu i ono to je
zahtevala opta atm osfera kom ada: drutveni znaaj. D a je Bomare bio u stanju
Grena majka bila veliko delo. |\ k o u Almavivi (to on doista i jeste u kom adu)
vidimo velikog plemia naklonjenog revolucionarnim idejama, ako u Figaru
(to on doista i jeste) vidimo slugu koji je vie od svog gospodara odan idejama
starog reima (iako je sm bio rtva tog reima), ta nedostaje pa da kom ad u
celini bude uspean? Jednostavno to da Beears igra dvostruku igru: da se svom
dobroinitelju prikae kao onaj koji zavija sa vukovima koji su napolju, a da ga
u stvari izda bilo kom K lubu Jakobinaca (to je ono to nedostaje kom adu: a to
se upravo nametalo). D a li je Bomare smeo to da uradi ? Bio je ve ostario, kau.
Ali bilo mu je tek ezdeset godina. Bio je, kau takoe, prevazien dogaajima.
Ali zaboga; on jednostavno nije imao karaktera. To ga je spreilo da sledi prosti
estetski zahtev situacije. Tako je jedna karakterna m ana dovela do umetnike
greke. Ipak Grena majka ostaje zanimljiva dram a, kada je dobro prouim o;
Ili bar zanimljiv dram ski dokum ent.
100 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
da je zadatak ekspozicije da nas u prvim scenama dram e uvede
u svet dela pod eljenim uglom. Vidite kako se u Deijem asu
(Lilijan Helm an u vetoj adaptaciji A. Bernhajma) posle prve
scene u kojoj je smena tetka rtva svojih aka i obm ane lane
naivke koja predstavlja silu ija m itom anija pokree itavu dramu
vraamo ravnotei i zdravoj pameti pojavom Karen, koja
e biti junakinja i sredite dramske take gledanja; to je dovoljno
da naslutimo koji e ugao gledanja biti usvojen u kom adu. To
je zanatski veoma jednostavno, obino, ali veoma efikasno.
Zadrimo se na znaenju Prologa u Sarmanovoj Kruni od kartona.
Sam po sebi, on je sasvim nepotreban (zbivanja koja on sadri
lako bi mogla biti ispriana i kasnije, ili sasvim izostavljena).
Ali on je neophodan, jer nas prim orava da usvojimo Prinevu
taku gledanja. Uklonim o li ga, ta greka moe biti kobna za
itavo delo: Princ, koji je postao Vilije (i uz to poprilino anti
patian zbog svog distanciranog pozerstva) nee se nam etnuti
(naprotiv) kao lice s ije take gledamo na radnju ; rizik je veliki
da mi dram u postavimo na kolosek, na pravac nekog od onih
dobrih mladia ili dragih aljivaca koji ga okruuju. Uporedite,
najzad, iroduovog Amfitriona 38 sa Molijerovim Amfitrionom.
Ve u prvoj sceni, irodu nas prim orava (a to je ba i bilo naj
tee izvesti kao novinu) da prihvatim o Jupiter ovu taku gleda
nja. Kod M olijera taka gledanja pripada Amfitrionu. I zato je
kom ad kom ian: pravi sie kom ada mora da bude ono to se
deava Amfitrionu koga Jupiterova prava obezvreuju. Prolog
je tako napravljen da nikako ne moemo da prihvatim o Jupite-
rovu taku gledanja: M erkur i No prim oravaju nas da ga vi
dimo samo kao tree lice (rekli bismo iz profila) iako nam nje
gova nam era m ora biti izloena. I kada stigne Dvojnik (Amfitrio-
nov groteskni dubler u dram aturkoj ulozi i njegov ko-zainte-
resovani po slinosti doivljaja) zbivanja su nam izloena s take
gledanja lica koja ih ine smenim.
Dvojnik ne zna (ono to mi gledaoci znamo iz prologa) da
je mesto zauzeto. I zato mi m oram o da pratim o njegovu radnju
(a kasnije, paralelno, i Amfitrionovu) kao vodia situacije. Pretpo
stavite d a je Molijer prvo doveo Am fitriona, mi bismo se dvoumili
u pogledu take gledanja koja sve ini kominim i m oda bismo
DRAMATURKE FUNKCIJE 101
se opredelili za muevljevu (on ne m ora da bude sasvim antipa
tian), jer na kraju krajeva njemu se ipak deava neto tragino...
kad bismo u to mogli da verujemo.41
Vidimo kakvo je u sutini to lice kroz ija saznanja i senzi
bilitet svet dela biva u odreenom trenutku uhvaen i okarakte-
risan. Ono je fenomenoloko Ja datog sveta; m onada koja pret
postavlja konkretno prisustvo kosm osa; Svedok arhitektonski
bitno vezan za delo u njegovom ispoljavanju a gledaocu ne
preostaje nita drugo sem da sauestvuje sa tim predodreenim
Svedokom (a nikako, kao to smo videli, da ga sm odreuje).
Sva pozorina um etnost sastoji se u tome da se pronae iz kog
ugla gledanja je svet koga treba prikazati zanimljiviji, ivopisniji,
neobiniji, ustreptaliji, bolji prenosilac sopstvenog znaenja.
A to znai analogija je pogodna raditi u m oralnom pogledu
ono to filmski reditelj radi u fizikom sa svojom kamerom, tra
ei najbolji ugao snimanja. Ali knjievnost je to radila na du
hovnom planu mnogo pre nego to su se filmski reditelji tehniki
susreli sa tim problemom (iju estetsku univerzalnost oni uvek
i ne shvataju).
1 analogija sa muzikom je dobra kada je u pitanju kombi-
novanje varijacija odreene situacije, to moe da ima za posledi-
cu razliite take gledanja. Za onoga ko se malo razume u muzi
ku, nema nieg lepeg od sledee podudarnosti: svaki razliiti
poloaj take gledanja u konstituisanoj grupi predstavlja obrta
nje dram aturkog akorda u smislu koji re obrtanje ima u
4i U Gocijevom kom adu Kralj jelen, imam o takoe priu o m etamorfozi
u kojoj jedno od lica prilazi eni preobraeno, udom, u njenog mua. Ali taka
gledanja je suprotna, i m ada ne verujemo sasvim u priu, mi istinski i sentim en
talno strahujem o od mogue zabune. I oseamo olakanje (to je ono to pisac
eli) kada tanana intuicija upozorava suprugu, kojoj preti opasnost, da strana
dua obitava u voljenom telu. I Teofil G otje je koristio istu fantastinu temu u
jednoj dosta veto pravljenoj pripoveci, u kojoj usled izvesnog metafizikog i
hipnotijskog opita dolazi do zamene dua u telima ljubavnika i mua. Odm ah
ete shvatiti vanost take gledanja ako uvidite koliko razliite m ogu da budu
situacije ija je tema zam ena: Kad bih samo mogao da priem voljenoj u obliju
njenog mua! (I u tome uspeti); ili: K akav uas! dok sam ja tu, nepokretan
pod hipnozom ili u tom stranom telu, ili udaljen ratom , drugi je uzeo moje telo
i pribliava se mojoj eni u tom obliju! N aravno, u ovoj drugoj situaciji teko
moe da se izbegne komini karakter; ali Goci je uspeo da ga izbegne, zahvaljuju
i dobroj raspodeli simpatije.
102 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
muzici, u harmoniji. Prvobitna funkcija ostaje uvek bas klju;
ali sve druge funkcije, u razliitim poloajima tog akorda, mogu
da postanu stvarni bas (ako tako tumaimo protagonizam lica
iju taku gledanja usvajamo).
* Zvezda arbitra ukazuje na jednu mo situacije koju lice kome
* *
Jo nekoliko rei na kraju (gotovo isto filozofskih, neka
nam to bude oproteno).
Rei ete m oda: a ljudska sloboda, ta se s njom zbiva u
toj astrologiji?
Poznato nam je (i za to nije kriva naa teorija, to je injenica)
da umesto da nam oveka pokae slobodnog, dram ska umet-
nost nam ga esto prikazuje kao rtvu fatalnosti, stavljenog silom
u neminovne situacije, prim oranog da se povinuje stranoj spoljnoj
i unutranjoj, kosmikoj i psihikoj logici.
Tano je, meutim, da ona moe i to istim sredstvima
da istakne tu slobodu ili bar linu mo oveka da sm stvara
sopstvenu sudbinu, umesto da je trpi; da zbaci i odbije, ili da
slobodno prihvati zvezdani potpis i njegove posledice.
Uzmimo samo jedan primer. Veliku dram atinu sredinu
scenu iz Nade H. Berntajna. Ljubom orna, izbezumljena, po-
luluda majka, koja sum anuto eli da za m ladog Tjerija uda svoju
erku Solanu, a ne svoju drugu erku K atrin, estoko napada
ovu drugu i, u elji da je to vie povredi, upuuje joj rei mrnje.
Za to vreme, glava porodice, stidljivi, iscrpljeni, dobronam erni
ali nemoni Emil, ne igra svoju norm alnu ulogu arbitra ve se
mea u razgovor na jedan zbrkan i neefikasan nain, sve dok
mladi Tjeri, koji se ne zadovoljava svojom funkcijom dobitnika
mimo svoje volje, ne preuzme, sa nekoliko jednostavnih i od
lunih rei, funkciju arbitra i ne stavi K atrin pod svoju zatitu.
Od , da govorimo istim jezikom, on najednom postaje / : i
C (cf), i to sopstvenom slobodnom i iznenadnom voljom. On
preuzima, otima, otelovljuje, biva osvetljen njom i uveliava tu
naputenu i obeaenu funkciju koju stari i slabi Emil nije u
DRAMATURKE FUNKCIJE 103
stanju da obavlja. Ali funkcija je bila tu, prisutna i implicitna u
situaciji, iako neostvarena i neotelovljena.
Ipak, ne treba verovati da ^ (Arbitar) nuno, pa ak i na
jedan povlaen nain predstavlja slobodan izbor u situaciji.
On je u najboljem sluaju kosmika mogunost slobodnog izbora.
ona pripada moe biti i nesposobno da slobodno upotrebi;
usled neke strasti ili ubeenja, nedostatka volje ili inteligencije,
u njemu se stvara savreni autom atizam , kada je u pitanju pravac
usmeravanja injenica. M olba, preklinjanje (ili argumentovani
pledoaje) naspram neumoljivog arbitra (nema milosti! kae
Crveni ovek) predstavlja jedan od najsnanijih dram skih efeka-
ta. U Deijem asu Lilijan Helman, ima jedna dobra dramska
scena u kojoj verenik jedne od dveju oklevetanih i odbaenih
devojaka preklinje staru dam u koja bi sve to mogla da popravi,
da to uini. Ali on se suoava sa duom potpuno zatvorenom
za sve to bi mogao da kae, sa puritankom koja mu suprotstavlja
potpunu odbojnost, autom atsko odbijanje da na bilo koji nain
prihvati argumente ili pledoaje u korist osobe koja ivi u gre-
hu. Zanimljivo je da . Polti, za koga je Moliti prva od
tobonjih situacija, za ovu kae da uvek pretpostavlja jednog
molitelja i jednu neodlunu Silu. A svi sluajevi u kojima ova
Sila nije neodluna za njega predstavljaju temu Proganjanja.
Nita, po mom miljenju, ne pokazuje bolje greku na kojoj
poiva itava njegova teorija. U svim slinim sluajevima (a
njih je mnogo) situacija je ta koja je neodluna; i ako osoba koja
ima mo da je usmeri ovako-ili onako nije i sama neodluna, ako
je postojano i nepokolebljivo neprobojna, zatvorena ili ukoena
za sve napore (i to bez ikakve ideje proganjanja) re je o prvo
razrednom dram skom efektu (koji ak ima i izrazito traginu
boju). Videli smo da je Arbitar mimo svoje volje vana i
njenica. Arbitar bez moi arbitar m oralno nesposoban da
ostvari sve mogunosti koje mu prua njegova situacijska mo,
takoe je vana data (u pozoritu kao i u ivotu).
To znai da je ljudska volja tu, svuda gde bi mogla da se
nae i u stvarnosti ljudskog ivljenja; as u slozi, as u rasko
raku sa dram aturkim silama kojima moe da odgovori pristan
104 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
kom ili odbijanjem, poricanjem, jaim ili slabijim, efikasnim ili
neefikasnim. Ali dram a se ne sastoji u tome, ma ta mi inae
mislili: ona proizlazi iz prisustva funkcionalnih diiiamizama
koje postavlja situacija i sa kojima lica m oraju, htela to ona
ili ne htela, da uspostave neki, bilo kakav odnos.
Uostalom , nema sumnje da postoji motiv, dramski sie
slobode, slobodne volje kao dram aturke opruge. Ta sloboda
moe, na prim er, kao to smo videli, da bude Vrhunsko dobro
kome tei jedna od strastvenih sila, kao to moe da bude i sau-
esnik ili pom onik druge neke tenje, pa ak i najniih strasti.
Ona je obuhvaena dram aturkim prstenom, ona u njemu tre
peri, u njemu raste ili se u njemu razbija; ponekad joj uspeva
da i njega slomi. Ali situacija joj daje mesto i sredstvo pomou
koga moe da deluje ili da podlegne i da nestane preputajui
trijum f viim kosmikim silama. Isto se zbiva i u ljudskom iskustvu
koje pozorite osvetljava i stilizuje. Inclinant, non ncessitant.
Poglavlje III
ARS COMBINATORIA
Otkrili smo est specifinih i razliitih funkcija. M a koliko
razliite i specifine bile, i ma koliko svaku od njih u mislima
moemo da izdvojimo kao potpis odreenog lica, ili odre
enog dram aturkog delovanja tog lica, nijedna od njih ne moe
da postoji niti da bude dobro shvaena nezavisno od ostalih:
one su razliite funkcije sistema u kome je sve m eusobno po
vezano. Takoe znamo da one m ogu da budu radeljene izmeu
odreenog broja lica (od dva do est, pa ak i neto vie, ako
raunam o razliite oblike);42 i da svako od lica moe da okuplja
jedan ili vie tih zvezdanih potpisa i da istovremeno otelovljuje
vie dram aturkih funkcija. Najzad, nije nemogue da jedna
ili vie tih funkcija budu izostavljene (time hou da kaem, a
to emo posebno ispitati, kada bude trebalo, da iako su sve one
neophodne u m akrokosm osu, mogue je da jedna ili vie njih
,ne budu lino i trenutno prisutne u mikrokosm osu situacije).43
Najzad, svaka kombinacija tih elemenata svako stanje
42 N aravno da pozorini kom ad m oe da sadri veliki broj lica: primeuje-
mo, m eutim , da retko koja doista dram ska situacija ukljuuje u igru, u trenutku
napetosti vie od 5 ili 6 funkcionalnih lica.
Ove funkcije mogu ili da ostanu rasprene u okruujuem svetu, i da
nikad ne budu scenski otelovljenc (vidi dalje navedene prim ere: sluaj Nevidlji
vog podstrekaa: Rim u M ilridatu); ili da ostanu izvan scenskog m ikrokosm osa
(T artif u dva prva ina); ili, najzad, da budu predstavljena na sceni nekim m a
terijalnim ili simbolinim rekvizitom, bez. ljudskog otelovljenja (kruna umesto
eljenog dobra, zatvorena vrata umesto prepreke, itd.: Kula u Graditelju Solnesu).
106 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
dram aturkog neba moe da dobije razliit morfoloki
potpis, zavisno od take gledanja, odnosno od perspektive ija
polazna taka moe da bude smetena u bilo kojem licu.
To su bitni, neophodni i univerzalni elementi svakog dram
skog dinamizma. Zapravo, nijedna ivotna i efikasna dram a
turgija ne moe bez njih, niti upotrebljava druge. A svi razliiti
i karakteristini rasporedi, sve razliite morfoloke kombinacije
koje ti elementi stvaraju, predstavljaju velike dinamike sheme
one se u naem simbolinom nainu beleenja javljaju svaka
u vidu posebne zvezdane teme odnosno temeljne (ili ba
zine, ako govorimo tim odvratnim jezikom) situacije. One ne
mogu da budu svedene jedna na drugu. Svaka od njih kazuje
ono to je bitno i neophodno i to je potrebno da se formulie
unutranji i karakteristini dinamizam odreenog pozorinog
trenutka.
One mogu da budu i drukije kada se umeaju jo nejvi ele
menti iju emo prirodu kasnije upoznati i ija je vane, ii p o
nekad veoma velika.44
Drimo se za sada ovih osnovnih situacija.
A poto ne smemo da zaboravimo priu o sultanovoj ahov
skoj tabli (niti stvarnu i pouzdanu injenicu koja joj slui kao
osnova), zapitajm o se koliko ima tih dinamikih shema, odnosno
upotrebljivih, postojanih i izdvojivih kombinacija koje moemo
da uvrstimo u na simbolizam, u vidu originalnog horoskopa,
zapisnika dram aturkog stanja neba, morfoloki razliitog
od svih ostalih.
Kombinovanje ovih prvih inilaca (pouzdanih, monih,
neizbenih u svakoj dram aturkoj situaciji) daje nam 7.780 razli
itih rasporeda.45
44 Videemo kasnije da su ostala najvanija naela dram aturkog variranja:
1. igra istine i zabune (koja nema nikakav m elodram ski karakter: prepoznavanje,
krst moje majke, strana zabuna! ve pogoduje nekim od najlepih, najsnanijih
i najuzvienijih pozorinih situacija: ona je, uostalom , bitno vezana za zakon
take gledanja); 2. igra nivoa (hijerarhijski status lica u njihovim m eusobnim
odnosim a); vidi str. 174 i 179.
45 Ko god ima m akar i najosnovniju predstavu o raunu perm utacija, i
zna formule koje u njemu vae, moe lako da proveri zbir. Za one koji nemaju
nikakvu predstavu o tome, podsetimo na dobro poznatu injenicu koja uvek
ARS COMBINATORIA 107
Neemo ni pokuati da dam o njihov potpuni spisak. Dajmo
jo jednom re veziru m atem atiaru! On e sultana upozoriti
da e za takav spisak, ako njegova visost naredi da se on objavi,
biti potrebno 108 tam panih stranica, sa po tri stupca na svakoj
stranici i 24 reda u svakom stupcu.46
Ali taj spisak, ako smemo da kaemo, kao takav ve posto
ji (videemo da postoji i mnogo konkretnije). ak i ako ga nismo
u potpunosti utvrdili, moemo u njega baciti sondu. N apravi
mo probu. Uzmimo ili stvorimo nasumice jednu, bilo koju,
>d tih est kombinacija. Ispitujui je, moda emo doi do nekih
korisnih zapaanja i zakljuaka.
*
* *
Kaem: uzmimo nasumice jednu od tih tema. N aravno, da
raspolaem sa potpunim spiskom, dovoljno bi mi bilo da na
sumice stavim prst bilo gde (m etoda igle za pletenje u Bibliji,
ili noa za seenje hartije u Larusu: sistem nazvan izuzetni
leevi), U nedostatku te mogunosti, koristim se postupkom
gatanja pom ou Sortes Virgilianae: oznaavanje bacanjem kocke.
Ispravno pripremljena i poteno izvedena (detalji su nevani),47
iznenadi neupuene: etiri lica koja sedaju za sto postavljen za etiri osobe m o
gu da ostvare dvadeset i etiri razliita rasporeda; ali ako imamo est lica, dobi-
jam o 720 m oguih rasporeda. Ako bi tih est osoba reilo, iz igre, da u toku obeda
m enjaju svakih pet m inuta svoje mesto, sve dok svi mogui rasporedi ne budu
ostvareni, taj bi ih m araton zadrao za stolom dva i po dana.
Za spisak od 210.141 punih form ula bilo bi potrebno sedam tomova
od po 400 stranica. Nem ojm o misliti da ovakve prethodne m atem atike pro
cene posla nemaju ljudsku vrednost! U sasvim drugoj oblasti, pisac se sea
da je donekle zaudio (a sasvim sigurno uvredio) jednog visokog slubenika
P.T.T.-a objasnivi mu, povodom jednog eka sroenog na navodno previe
skraen nain, da bi obaveza da se ek kojim placam o raun za telefon sroi na
ime G ospodina efa Centralne slube telefonskog raunovodstva u Parizu
(um esto bilo kakve konvencionalne skraenice od est ili osam slova) predstavlja
la. ako bismo uzeli u obzir sve telefonske pretplatnike parike oblasti, najmanje
pet stotina hiljada uso va ljudskog rada godinje; asova koji bi se mogli pametnije
upotrebiti.
47 Treba li dati zapisnik ove probe? Daem o ga sa aljenjem, jer bi povrni
italac ili zlonam erni kritiar mogao da poveruje ili da se pretvara da veruje kako
108 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
ta proba mi daje, prema onom zamiljenom spisku, sledeu kom
binaciju, odnosno raspored ili horoskop; jo jednom napominjem
da je na izbor obavljen nasumice:
5--J 0 - ([ (J>)
Proitajm o: Zemlja i M ars povezani znakom Vage; Lav
udruen sa Suncem; Mesec odblesak Lava.
ta to znai?
* deluju u tri ljudska bia sukobljena u okviru zajednikog ho
* *
Kao to vidimo, izvukao sam iz limba, u kome neupotreblje-
ne lee sve mogunosti, jednu sutastvenu situaciju, obuhvaenu
spiskom svih moguih i opravdanih kombinacija, sa elementima
koje poznajemo. ta to znai? Ona predstavlja izvestan vor u
koji mogu da budu vezana ljudska bia u nekom jo nepoznatom
nam kosmosu. I naravno, mi ne znamo koje su to okolnosti
dovele bia od krvi i mesa, oseanja i ivota, da budu vezana u
ja pokazujem da se dramske situacije stvaraju sluajno! N aprotiv, ja pokazujem
da ih ne treba stvarati sluajno. Bilo mi je samo potrebno ovde, da bi m oja proba
bila potena, da nasumice izaberem jednu situaciju (sa spiska koji je uostalom
strukturiran, organizovan i sreen) da bih potom kritiki prouio dram aturka
znaenja i estetska svojstva, da bih saznao da li je ona upotrebljiva ili je treba
odbaciti, itd. Ovo ispitivanje treba upravo da nam pomogne da radim o lucidno
i briljivo ono to ovde, paradoksalno, radi ruka sluaja (podeena prem a ve
poznatim zahtevim a kom binatorike).
A ko ipak italac eli, bilo u cilju ozbiljnog prouavanja, bilo iz neke vrste
ludosti (ili iz praznoverja) da se zabavi tako to e izvlaiti nasumice osnovne
dramske situacije, moemo mu pom iditi m etod za to. Priprem iti na listu hartije
est polja u jednom redu. Kockom odrediti (unapred ponitavajui esticu ako
se desi da nju dobijemo) m esto prve pregrade (koju emo staviti posle prvog,
drugog, treeg polja itd., ve prem a dobijenom broju). Ako je prvi dobijeni broj
manji od 5, odredim o drugu pregradu bacajui ponovo kocku i unapred ponita
vajui svaki broj koji bi bio isti kao ovaj prvi ili manji od njega, ali ovog puta ne
emo ponititi 6). 1 tako dalje, sve dok ne dobijemo 5 ili est. Dobiem o tako prvo
stanje odreenog rasporeda, na prim er: 0 00000; ili 000000, itd. Treba
zatim priprem iti kocku koja na svojim stranam a ima est zvezdanih znakova,
i bacati je upisujui redom u ve priprem ljena polja znake (ponitavajui, n a
ravno, svako ponavljanje). Treba najzad baciti poslednji put kocku da bismo
saznali koju e funkciju udvajati ([, i dodati je posle <[ (ma koje bilo njegovo
mesto). Postupajui tako, dobiemo nuno formulu stvarne situacije, to jest obuhva
ene spiskom od 7.780 osnovnih rasporeda ili elem entarnih situacija. Ali, na
ravno, ja od toga perem ruke. Ne treba se tako sluiti kom binatorikom .
ARS COMBINATORIA 109
takav vor. M oraem o da traimo afabulaciju i zbivanja koja
to mogu da objasne, kao i karaktere, ive linosti koje najpre
mogu da se nau u takvom trenutku ili da ovome daju njegov
najvii estetski (ili ivotni) sadraj. Za sada je dovoljno da znamo
d aje dram aturki takva situacija moguna, d aje kao takva ostvar-
ljiva; i da odreeni poloaj zvezda moe, kao neki isti dinamiki
oblik, da bude klju triju sudbina, okupljenih i sjedinjenih u
jednom odsudnom trenutku, ija obeleja nosi sistem sila koje
roskopa. ta nam zapravo govori taj horoskop?
Jedno od bia, koje u datoj situaciji nosi znak Si Q (pomi-
njem ga na prvom mestu, jer je Si tem atska sila koja raa svaku
situaciju i predstavlja njen osnovni bas) eli, ali za drugoga
(kaem za drugoga poto nemamo banalni spoj Si , koji ozna
ava elju za sebe),48 neko dobro koje ono smo otelovljuje ili
predstavlja. Ono strasno tei da dobro koje smo ovaplouje
bude prihvaeno od drugoga.
Ovaj drugi, ^ d, ima slobodu da ovaj dar prihvati ili
odbaci (uticaj i_), postajui na taj nain arbitar itave dramske
situacije. Ali zahvaljujui dosta retkom spoju d \ on je isto
vremeno mogui dobitnik dobra i protivnik. On ima neki razlog
za odbijanje, dovoljno jak da bi drao u unutranjoj napetosti
sistem prisutnih sila i odbijao, bar za izvesno vreme, dobro koje
mu je ponueno.
Zatim jedno tree lice, ({(Si) podrava, iz bilo kog razloga,
kod arbitra koji se opire, radnju prvog lica, postajui na taj nain
njegov dinamiki pomaga.
I najzad, poto je taka gledanja stavljena u lice koje je
istovremeno A rbitar, mogui Dobitnik dobra i Protivnik, situaci
ja m ora da bude itana iz njegove perspektive. Imamo dakle
sledeu situaciju: u poloaju smo da prihvatim o ili odbacimo
neko dobro koje nam se nudi; s desne strane je jedan ivi pred
"* Podseam d a je (L av ) tem atska sila ili tenja, dinam iki klju situacije;
(Sunce) = predstavnik D obra ka kome je usm erena prva sila; O (Zemlja),
Zvezda primalac = lice kome prva sila tei da dodeli to dobro; ' ' (M ars) =
Protivnik prve sile; ^(V aga) = A rbitar situacije (koji ima mo da dodeli ili da
ne dodeli to dobro); i (Mesec) = D opunska sila, pom aga jedne od nabro
janih sila (koju obeleavamo u zagradi posle ovog znaka).
110 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
stavnik tog dobra koji nas preklinje da ga prihvatim o; a sa leve
jedan savetnik koji nas, takoe iz odreenog razloga, na to pod-
stie. Ipak nas neki ozbiljni razlog nagoni da se opiremo tim
dvema zaverenim silama, a taj je razlog dovoljno jak da ukoimo
njihovu radnju.
Da li nam je takva situacija poznata? D a li je nalazimo u
istoriji dram e? Boe blagi, pa to je prva od svih situacija, to
je prvobitna ljudska dram a (prema Svetom pismu). Tema je
Iskuenje. Nalazimo se u Edemskom vrtu: Si , to je Eva,
^ c f, to je A dam ; a ([ (J>) je Zmija. Nabasali smo na prvu
od svih dram a.49
D a li to znai da smo nali samo jednu banalnost? Nikako.
Jer, napokon, ta tema, dramski sie Kusanja (uzgred budi
reeno, . Polti ga nije uvrstio u svojih tobonjih Trideset i est
situacija, koje su, kao to znamo, upravo siei) ostae uvek,
dogod bude ljudi, odnosno ljudi podlonih iskuenju, jedna od
najveih tema koja moe da se koristi bezbroj puta. Ve je samo
po sebi zanimljivo to nam nasumice izabrana zvezdana formula
daje dramski sie prvoga reda, sie koji su nekim udom ispustili
autori koji su broj situacija ograniili na 36!50
Naa zvezdana tem a otkrie nam jo mnogo tota. on e odluiti o raspletu, on ima mo (i uglavnom i obavezu
Da je . Polti razmiljao o ovoj temi, on bi, bez sumnje,
napisao neto otprilike ovako: 1. Odolevati Iskuenju; Podlei
Iskuenju; sa tehnikim elementima: jedan Kuatelj i jedan
Kuani. M eutim, to je, kao to emo videti, sasvim nedovoljno od zla kojim se preti). On najzad m ora imati razlog da odoleva
da bi se opipala dram aturka vitalnost tem e; kojoj ve empi-
49 Prim etim o da su nae kocke precizno resile tradicionalni problem egze-
geze. Eva ovde istovrem eno nudi dobro i oliava ga ili predstavlja. Poznajemo
tradiciju po kojoj je jabuka simbolina, a pravi greh: telesno spajanje A dam a i
Eve u zemaljskom Raju. To je poznata ikonografska tema u srednjem veku ili
renesansi : naga Eva dri u jednoj ruci jabuku, dok drugom pridrava jednu dojku,
da bi bolje prikazala darivanje i kusanje.
so itaocu bismo izgledali smeni ako bismo mu dali spisak pozorinih
kom ada u kojim a bi scena kusanja (sa padom , pobedom , spasenjem zahvaljujui
treem licu, itd.) predstavljala vrhunski dramski trenutak (Recim o: ast i novac
Ponsara, ako hoete da izbegnete tem u ljubavnog kusanja. Z atim : susret Serto-
rija i Pom peja kod K orneja; dram ska opruga Siroeta iz Kine; ledi M agbet koja
M agbeta navodi na zloin, itd.). Zanimljivije je podsetiti da u srednjovekovnim
m isterijam a, koje su retko zaista dramatine, scena kusanja u Edemskom vrtu
ima izrazito takav karakter.
ARS COMBINATORIA 111
rijski i na prvi pogled moemo da dodam o: jednog Savetnika
(veoma est sluaj, bilo da je re o M atanu ili Jagu itd., itd.);
veoma esto i jednu rtvu (koliko esto Kuatelj tera Kuanog
da napusti ili da rtvuje neko drugo bie!); esto jo i jednog
Delata; ne mislim ovde na nekog delata koji bi bio isto tehniko
dram atsko sredstvo: pogledaj tu sekiru, taj panj i tog oveka i
popusti! 51 ne, govorim o Delatu koji ima dram sku funkciju
u m ikrokosm osu, kada kuatelj moe da se pozove na neku treu
silu, spremnu da, u sluaju protivljenja, zgazi junaka ili junakinju,
ili, kada imamo udvajanje funkcije , onoga ili onu za koje se
kuani zanim a: spasiu Astinaksa od Grka, ako mi popusti,
Androm aho! Rielje e odrubiti glavu Didjeu, ako mi se ne
poda, Lafemase, M arion; itd., itd .52
Neemo se, meutim, zadovoljiti tim empirijskim pogledi
ma (mada su i oni dovoljno ubedljivi); koristimo se elementima
koje nam nude nae zvezdane date. Temeljno prouavanje tema
kuanja pom ou zvezdane kom binatorike bie veoma pouno.
Prouimo ih malo, iz zadovoljstva.
ta je osnovna karakteristika te tem e? To je spoj u istom
licu znakova , 6 . On m ora da bude arbitar, to je oigledno:
koja kao alternativa proistie iz strukture date) da rtvuje Didjea
ili da se sam rtvuje, da izrui Ernanija ili D ona Solu, itd. On
m ora biti eventualni dobitnik ponuenog dobra (ili spasenja
ponudi ili pretnji, bez ega nema drame. Znamo, meutim, da
51 Sie je do nedavno, pre nego to je tortura ponovo uvedena (vidi Ne
sahranjeni mrtvaci), vaio za rom antiarsku melodram u.
52 K od Igoa ima mnogo scena kuanja bar pet samo u Ernaniju! 1. Karlo
Peti nudi Doni Sol da od nje napravi m arkizu, vojvotkinju, princezu, itd., ako
napusti E rnanija; 2. kljuna scena: Don Gomez u iskuenju da izrui Ernanija
(scena sa slikam a); 3. K arlo Peti u iskuenju da se sveti, sa senkom K arla Velikog
kao savetnikom ; 4. Gomez nudi Ernaniju da mu vrati re ako m u ovaj ustupi
svoj red da ubije K arla Petog (On me kua, Boe! zar ne vidite da me kua!);
5. D ona Sol nesvesno nagovara E rnanija da ne odri re u raspletu.
To je sasvim prirodno, jer je re o kastiljanskoj asti a ast je posebno
vana opruga u dram am a kuanja. Ipak ovde m oda ima preterivanja.
Vera esto sarauje sa oprugom asti, ne samo kao odanost zakletvi protiv
koje esto deluje kusanje (K od T ristana imamo, na primer, zakletu veru itd.)
ve u mnogim tem am a kuanja pretnjom , da bi se postiglo odricanje prim er, u
S m an teso v o m pozoritu: Alirska tamnica).
112 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
nije apsolutno neophodno : dovoljno je nekad da bude prika
zano meseevim znakom zbog svog zanim anja za neko drago
bie : A ndrom aha ili M arion de Lorm su obeleene : ^ ([ ( ) cf ;
iz ljubavi prem a Astinaksu ili Didjeu one su njihovi pom agai;
i upravo ih to interesovanje (to sauesnitvo srca) ini podlo
nim iskuenju. Najzad, u svim oblicima u kojim se lavovska te
m atska sila (J.) javlja kao ljubav, toj formuli treba dodati sunev
znak (O ); A ndrom ahu eli Pir (J). Ali to je samo jedan pose
ban sluaj. U kratko, taj horoskop je tipian spoj ^ cf, ije
je prisustvo u jednom licu dovoljno da posvedoi o postojanju
teme Kusanja.
Koji su drugi rasporedi te teme, s obzirom na druge sile
razdeljene na ostala lica?
Ne ustruavajm o se da se strogo pridravam o kom binatori
ke koja nam pokazuje sve mogue sluajeve.
Prebrojim o najpre sluajeve (grubo, matematiki) u kojima
nam jo preostaje, poto smo ve videli da spoj pripada protago
nisti (Kuanom), da ispitamo mogue poloaje ostalih sila;
poloaje od kojih svaki oznaava jednu posebnu situaciju u
optoj temi Kuanja.
Preostale sile su J , , i i, a one mogu da se rasporede
na sledei nain:
1) J ([. Meseev znak tu moe da ima pet vred-
nosti (da pojaava S i, , , ^ ili cf ). Imamo 4 lica. Poto svako
od njih moe da preuzme ulogu junaka take gledanja, imamo
5 X 4 = 20 strukturalnih vrsta.
2) Ji Q i. Ukupno tri lica, znai 3 mogue take gle
danja. 5 moguih vrednosti. Ukupno 15 razliitih dramskih
struktura.
3) Si i . Tri lica, ali samo 4 mogue vrednosti, poto
je udvajanje Si iskljueno. Dvanaest struktura.
4) Najzad Si Q i zajedno. U kupno samo dva lica ( cf
i Si (0 a i ima samo tri mogue vrednosti, poto moe da
bude pom onik samo ^ ili c? . est stru k tu ra.53
Jasno je da nijedno lice ne moe da bude sopstveni pom onik. D ram a-
lurka vanost meseevog znaka i njegovo funkcionalno znaenje sastoje se u
tome da se stvori sauesnitvo izmeu dva lica. Ali jasno je takoe da nije dovoljno
ARS COMBINATORIA 113
Im am o dakle ukupno: 2 0 + 1 5 + 12 + 6 = 53 rasporeda.54
Ne moemo ih sve izloiti, ali ih bar moemo malo pre
tresti.
Svi rasporedi u kojima imamo spoj pripadaju temi
darivanja samog sebe. Eva se nudi, ona je dobro, svetlucava,
zbunjujua zvezda tog spoja, i ona strasno eli da je Adam uzme.
Tree lice (ako ga ima) moe pom agati u jednom ili u drugom
smislu. Videemo to neto kasnije.
Razdvajanje Si i O daju sasvim razliitu grupu situacija.
Eva vie ne nudi samu sebe u toj grupi pretpostavki. D a li nudi
jabuku? Ne, jer jabuka, ako nije iva, ako ne postaje lice, nije
nita drugo do materijalni rekvizit koji nije zapisan u formuli.
To su dakle sluajevi u kojima onaj (ili ona) koji kua ne nudi
sebe ve neto drugo; neko dobro, bilo koje, otelovljeno u nekom
drugom licu. To su sve vie ili manje proksenetski oblici kua
nja. Ne m oram o odm ah zamisliti M asetu ili Bonoa. Tema ostaje
ista u svim oblicima (ak i kada je opruga isto ljubavna) u ko
jim a odreeno lice eli da neko drugo lice (na primer, iz ljubavi,
ak i materinske) poseduje uznemirujuu zvezdu, uprkos
prepreci koja moe biti i isto moralne prirode. Zamislite, na
primer, m ajku koja vidi sreu svoga sina u nekom braku za koji
ovaj pretpostavlja da je zabranjen incestuozan, na prim er;
to bi bila data Grene majke, ako pretpostavim o sve ono to je
Bomare izbegao : da je Heruvimov sin doista brat voljene ene,
i da Leon, poto je otkrio da je Florestina njegova sestra, jo
uvek eli da se njom oeni (poto to srodstvo nije ozakonjeno).
Ili zamislite da je Kontesa tajno rodila Heruvimovu erku i na
pustila je ; i da pokuava da je vrati sebi kao snaju, poto se njen
zakoniti sin u nju zaljubio, ne znajui da mu je ona polusestra.
naznaiti globalno pruenu pom o odreenom licu ako je ovo lice dram aturki
sloeno. T reba rei koju od njegovih funkcija pojaavam o (to je posebno vano
u sluaju iskuenja: pom o odolevanju ili preputanju iskuenju?).
5< Treba pom enuti da sam nabrojao samo potpune varijante, odnosno
one koje sadre sve dram aturke sile. Traganje za moguim uklanjanjim a uveae
znatno njihov broj. Postoji bar jedno sasvim dobro (poeljno) uklanjanje: ukla
njanje 0 koje nestaje sa spiska dram aturkih sila im postane samo rekvizit (ja
buka); ako poriemo (kao i mnogi teolozi) istovetnost telesnog i prvobitnog
greha.
114 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
On saznaje za tu injenicu. A Grena m ajka mu kae : Uzmi je
ipak za enu, poto to niko ne zn a!55
Postoji jo jedan, veoma vaan, princip variranja: mnotvo
oblika ( (Savetnik, Pomonik). D a li je ovde re o obinim
mogunostima, sluajnim i iste vrednosti, o raznim podvrstam a
koje nemaju drugog znaaja sem to uveavaju broj sluaje koji ga ne bi nagovarao ni na greh ni na uzdravanje od greha,
va? Nikako! Daleko od toga! Sama sadrina drame, vrsta ko
vitlaca to ga stvaraju sukobljene sile, sa njegovim tokovima i
protivtokovim a, sa njegovom posebnom estetskom atmosferom,
dobija na taj nain estetska znaenja prvorazredne umetnike
delotvornosti i vrednosti.
U naem prvom sluaju, K uanja (prema formuli koju smo
najpre ispitivali), ([, bila je Zmija, tanije i ( 1), odnosno
Evin sauesnik. Ako ispitamo samo trojni oblik, odnosno tri
lica, moemo da dobijemo (ovo vai za sve situacije): 1. form u
lu C ( ); tree lice nije Zmija kuateljka, ve naprotiv neki
pomonik zabrane. Stavite u Vrt kao tree lice nekog Anela
umesto Zmije. 2. to tree lice moe da bude i (J ( ) neko ko
55 U dva razliita kom ada ( Gnezda i M oja luksuzna sestra) A ndre Birabo
je dotakao tu datu, sueljavajui brata i sestru iz vanbrane veze, u uslovima u
kojima se gledalac za trenutak pita da li se to sprema data incesta. Ali pisac ne
dovodi stvari do dram e i odm ah ukljuuje bratsku nenost; koja, m eutim , ostavlja
izvesnu uznemirenost, izvestan znak pitanja. Pitam o se: zar u ivotu tu ne bi
bilo neto m utnije? Da li bismo mogli da se zakunem o da se u ivotu nikad nije
desilo da neko pokua da u porodicu ukljui neko... zalutalo dete, pa m akar
dolo i do braka koji bi se ogreio o prirodu, kako to kae Figaro, ali ne o
zakon? N apokon, Molijer se moda oenio svojom erkom. Ili, zamislite ovo:
otac koji svojoj nezakonitoj erki moe da obezbedi poloaj i bogatstvo jedino
ako se njom oeni. Zamislite ak da postoji dogovor da to bude fiktivan brak.
Zatim ispitajte u kojim sve pravcima ta situacija moe da se razvija... Zamislite,
na piim er, kako m lada ena kae svom zakonitom muu (za koga zna da je njen
otac): Zato me liava sree m aterinstva? (Ili me tera da dobijem dete u legal
noj preljubi ?) Ili zamislite ovo : m lada ena ne zna zato je osuena na fiktivan
brak (takva data postoji u jednom rom anu Kamije Lemonije). 1 pretpostavim o
da otac podlegne iskuenju, uprkos stvarnoj odvratnosti koju osea, jer vidi da
se gospoici njegovoj eni udvara ovek koji moe da je unesrei a ona sama
ga moli da je spase dajui joj dete. ltd. (U rom anu K. Lemonije, 1. nikada nije
reeno da je starac u tom fiktivnom braku stvarno otac mlade ene; italac samo
moe u to da posum nja; 2. m lada ena ubija svoga m ua onoga trenutka kada
se njemu prohte da ispuni svoju branu dunost.) Jasno je, meutim, da po-
zorina obrada takve date ne bi bila pogodna, jer se upravo kljune situacije
ne mogu prikazati na sceni.
ARS COMBINATORIA 115
ne eli greh (kao zmija) ve Adamovo zadovoljstvo. Zato to
ne bi bilo neko opte sauesnitvo Edemskog vrta sa telesnim
grehom (kao u Grehu opata Murea) ? Ali re je o olienom sa-
uesniku? Zamislite, na primer, neku Golubicu, ili neku drugu
pohotnu pticu u vrtu. 3. ([ ( ^ ) ? Nekog Adamovog savetnika
ve bi ga naprosto podsticao da dobro odmeri znaenje svoje
uloge arbitra da bude svestan posledica onoga to ini, ma
ta to bilo. To je svakako najplodnija, najzanimljivija, najdublja,
varijanta. Poto se ve nalazimo u punoj misteriji, ko nas spre
ava da ubacimo pojavu Judine seni ili seni Marije M agdalene,
kako bi Adamu bile predoene posledice njegovog ina, jer, u
krajnjoj liniji, od njega zavisi itava budunost ljudske vrste i
tajna Izbavljenja. A m oda i sm Izbavitelj. Poto se Otac po
javio da postavi zabranu, zato se i Sin (Hrist kao Vrtlar, jo
sledimo puteve tradicionalne ikonografije) ne bi pojavio u Vrtu
i razgovarao sa Adamom, od koga jo zavisi da li e Re jednog
dana postati telo, ili e ostati strana svetu? to se mene tie,
doista ne vidim nieg loeg u tome (govorei o dramaturgiji) da
se Adam na taj nain odlui da poini prvobitni greh. Adam se
dvoumi, osea slatko iskuenje, ali ga zadravaju nerazumljiva
mu zabrana i isto potovanje. Ali pojavljuje se Hrist i Adam
shvata svoju mo da uini njegovo prisustvo nepotrebnim ili
nunim u svetu. 1 mislei upravo na to, on se, pobono i svesno,
odluuje na greh. O felix culpa! N aa se misterija vrsto dri.
Naravno, sve to moemo da naemo i u sasvim laikim i
savremenim datam a. Sve nae sile Kuanja mogu da se nau i u
sredinama sasvim razliitim od Edemskog vrta. Ono to smo
videli su naprosto razne varijante Kuanja, zavisno od toga
da li se venom Adamu Kadm onu, Kuanom oveku, i venoj
kuateljici, dram aturki dodaje neki pomaga iskuenja kao
lakvog, slobode ili arbitralne svesti, privlanosti uivanja, kao
ponor i vrtoglavica, obzira ili zabrane.
Najzad, poto smo pobrojali sve mogue poloaje take
y ledanja, kao vaan princip variranja, dodajm o jo jedan kratak
kom entar da bi sve bilo reeno i potpuno. Sve nae situacije u
vezi sa temom Kuanja moemo razvrstati u etiri grupe (odnosno
116 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
u tri, u varijantam a u kojima se javljaju tri lica), zavisno od
dramskog ugla gledanja koji e biti smeten u svako lice. Da
li je uopte potrebno isticati koliko se kusanje razlikuje ve prema
tome da li je dato s take gledanja Adama, Eve, Zmije, ili, da
nita ne ispustimo, Hrista onako kako to nagovetava misterija
koju smo maloas skicirali?
Da bismo dobro shvatili dram aturku vanost svega ovoga,
iziimo zaas iz rajskog okvira. Uz pomo naa tri lica: kua-
teljke, kuanog i pom agaa ili sauesnika kusanja, istaknimo
to je mogue jasnije ova tri vida. Biti kuan: prikazuje nam
se pustolovina koju pre svega (saoseajui sa Kuanim) oseamo
ovako: Odupirati se? Podlei? Pojesti ili ne pojesti zabranjeno
voe? Biti zbog toga kanjen? To je bez sumnje najea,
najbanalnija, najnorm alnija taka gledanja. Kuati je rede i
tee ga je ostvariti, ako hoemo da gledalac eli uspeh kuateljke,
sauestvujui sa njom iz naklonosti. Uostalom , tu se javlja opa
snost kominog pada: nuditi se bez uspeha, za enu; kolebati se
pred ponudom , za m ukarca ; ovo moe (kada je re o najvulgar-
nijem nainu miljenja) da bude dvostruko smeno. Ali, zar
umetnost nema tu mo da izazove u nam a saoseanje sa egzalti
ranom ljubavlju koja se nudi, koju ne zaustavlja nikakva m oralna
prepreka i koja se u voljenom biu sa svom silinom sudara sa
tom preprekom ? Ne treba misliti da su ozef ili Hipolit, ili Tristan,
uvek smeni. Izvesno je da oni to mogu biti, kao to Putifarova
ena, Fedra ili ak Izolda mogu da ispadnu smene i odvratne,
ako bismo pretpostavili da se one nude s previe ara. U tome
i jeste glavna tekoa zbog koje je Rasin u Fedri preduzeo toliko
prikrivenih ali uspenih- mera predostronosti ! Kom ad je tako
postavljen da se Fedra ni u jednom trenutku ne nudi : ona odo-
leva od samog poetka. U velikoj sceni priznanja (in II, scena V),
im je H ipolit shvatio Fedru, ovoj se nam ah vraa gordost i
nastaje preokret: umesto da moli za ljubav, ona jedino eli da
umre od ruke voljenog, spreavajui na taj nain mogunost
da situaciju kuanja doivimo sa njene take gledanja (jer ne
zaboravimo da je itav kom ad dat s te take gledanja, o tome nema
nikakvog dvoumljenja). A s druge strane, sve je ureeno tako
da mi gledaoci (koji znamo da Hipolit voli Ariciju, da Tezej
ARS COMBINATORIA 117
nije mrtav itd...) nikada ne poelimo da vidimo kako je Fedra
srena zato to je ostvarila svoju grenu ljubav. Rasin je strogo
pazio da ne dopusti takvu situaciju.
Da li to znai da je ona neizvodljiva ? Potrebno je vrlo m a
lo pa da je spasemo ! D a autoritet ne bude na strani zavodnice
jer uoimo da je u naa tri primera, le coquebin (kao to
je govorio Rasin) sluga, pastorak ili podanik; da ljubav ene
bude ponuena ne niem, ve viem od sebe : sluavka i gospodar
(Agar); snaha i svekar;56 podanica i kralj (Karmozina); tu
nam mnogo jaa naklonost pomae da uestvujemo u zanosu
takve ljubavi, naroito ako je 'o n a ponuena sa izvesnom na-
ivnou, istotom i u nameri da se potpuno preda (ona je tim
plemenitija to jedino tei da sebe potpuno da, ne traei nita
zauzvrat). Nedoumica i obziri oveka u iskuenju izgledaju nam
razumljivi simpatini i asni, iako su moda u pitanju samo
obziri superiornog, svesnog i odgovornog oveka, slobodnog
da prihvati taj naivno-nean dar. Tim pre ako on zna i predvia
kakve sve neizbene patnje i nevolje ekaju u budunosti onu
koja samo eli da bude uzeta. Imam dovoljno dobro miljenje
o svojim savremenicima da verujem kako ih stvarno ljudska
patetika jedne ovakve situacije moe dirnuti i da oni mogu isto
vremeno da pate zato to m ukarac odbija devojku koja ga voli,
a da ipak razumeju i podre to to on, iako je iskuenje snano,
u sebi nalazi dovoljno jak razlog da mu odoli.57
Pomenuo sam Miseovu Karmozinu. Kom ad je udan. On
uopte ne deluje na nas, jer teko prihvatam o drutvenu datu,
istorijsku sredinu i tu silnu ljubav apotekarove erke prem a kra
lju koga je videla kako se bori na nekom turniru. Ali sam uvek
mislio da Mise ne bi uspeo da u taj kom ad unese toliko oigledne
ljudske emocije da i sm nije doiveo neko slino iskustvo, da
nije osetio neko slino saaljenje. 1 poto je neverovatno da i
* Pamenje me ovde izdaje, jer ne mogu da naem primera za to u po-
/oriStu; ipak. m ora da ih ima! U rom anu, to je data Oneove Julije od Trekera.
U pozoriStu, nalazim mnogo prim era u kojima je pastorak zaljubljen u svoju
maehu. U Silerovom Don Karlosu, i pre toga u Androniku Tome Korneja (nije
nemogue da se iler inspirisao tim kom adom ; slinosti su mnogobrojne).
U rom anu (ili bolje rei u pripoveci) nalazim o tu datu u M arm ontelovoj
koli prijateljstva.
118 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
sm nije (poput tolikih drugih pesnika, a i vie od njih ako o
tome razmislimo) lino iskusio neku iskrenu i potresnu strast
kakvu oseaju mlade devojke zaljubljene u pisca, u pesnika,
u ime, ne ustruavam se da pretpostavim, m ada, naravno, za
to nemam nikakav dokaz, da je u tu priu uneo neku ljubav te
vrste koju je sam pobudio.
Ono to jo zadrava patetiku jeste da kralj u Karmozini
ni u jednom trenutku ne osea nikakvo iskuenje, nikakvu elju
da zagrize u voe koje mu se nudi. Meutim, nema sumnje da
je data, u nekom ivljem obliku stvarnog i snanog iskuenja,
dram aturki upotrebljiva i zanimljiva.
U svom m odernizovanom obliku data je zapravo dobro
poznata: to je pria o devojici ludo zaljubljenoj u nekog filmskog
junaka, nekog Rudolfa Valentina kome se nudi.58 Nalazim sto
tinu takvih data u savremenom pozoritu. (Te noi L. Zilahija,
u adaptaciji Denija Amjela; U ponedeljak u osam asom G. S.
K aufm ana i E. Ferbera, u adaptaciji aka Devala, itd.). U svim
tim sluajevima samozadovoljni glumac nije se uopte ustrua
vao da uzme mladu devojku. Ako ju je i odbio, pretpostavlja se
da je on ili blaziran ili da ne moe da udovolji zahtevu. Ali, da
li je apsurdno pretpostaviti da njegovo iskuenje bude stvarno
a da on pri tom bude i estit ovek? U svakom sluaju, veoma
lako mogu da zamislim neki kom ad u kome bi etrdesetogodinji
Mise (Karmozina je napisana 1850) primao najpre pisma, a
zatim i posetu mogueg originala Karmozine. Videti ga kako
zapada u veliko, duboko iskuenje pred sveinom i arom te
mladalake i m oda zaista utene strasti a ostaje pritom dovoljno
ovean da sebi nam etne hladnu, daleku, dobronam ernu i oajnu
ulogu Pjera od Aragona (m akar kasnije napisao i Karmozinu
da bi se oslobodio te patnje), takva situacija, verujem, ne bi bila
liena emocija. Da bi situacija bila stvarno dram atina, potrebno
!* Ona je naravno mnogo manje simpatina od prethodne, jer je mladi
junak sa filma samo maneken, m arioneta, je r treba biti glupaa pa ga zameniti
sa likom koji tumai. Treba, m eutim , imati plem enito srce (iako i u tom poisto-
veivanju pesnika i oveka ima izvesne naivnosti) pa se u sedam naestoj godini
zaljubiti u pesnika. Takva naivnost postojala je i kod Miseovih savremenica koje
su sanjale o tome kako e uteiti oveka koga je ena tam nih oiju toliko na Misea i devojku suoimo. Devojka m ora biti simpatina, da ne bi bilo nikakve
muila. Ima u tome i enstvenosti koja nije smena.
ARS COMBINATORIA 119
je, kako rekoh, da devojka, a ne Mise, bude junakinja i p rota
gonista drame. Sve je to patetino s take gledanja nae K arm o
zine iz 1850. Bila bi estetska greka napraviti od Misea sredite
kom ada: bio bi to pad u banalnost.59
Naravno, oni koji ele da sline situacije pojaaju do tra
ginog, mogu uvek da zamisle neku strast koja nailazi na neku
drugu ozbiljnu prepreku; da jo jednom pozovu u pomo incest.
Oni e Izoldu (ili neku Juliju Trek.er) uiniti nevinom tako to
e joj prepreka ostati nepoznata, dok e mogueg korisnika lju
bavnog greha opteretiti potpunim poznavanjem zabrane. Ne
kaem da je to bolje. Ali to je bar prelaz za nau treu taku
gledanja: iskuenje iji je protagonista zmija. K ako zmiju uiniti
simpatinom i nagnati nas da sa naklonou posm atram o njeno
delo? M ata e mi pomoi da zamislim nekoga ko se, seajui
se svog davnanjeg iskuenja, zanima za te obzirima spreene
grene ljubavi. Neku staru devojku (ne previe staru i dosta simpa
tinu) iji je ljubavni ivot nekada bio prekinut na taj nain (Ame-
lija koja je nadivela Renea a nije otila u m anastir) koja nalazi
snano, ivotno ispunjenje u tome da obezbeuje pobedu in-
cestuoznih ljubavi, da u njima sauestvuje, ostvarujui u drugima
sopstvenu neostvarenu sudbinu. Tako da je u sceni kuanja sve
vieno, doivljeno kroz duu Amelije, egzaltirane i prepredene
savetnice Renatusa redivivusa, jer on treba da podlegne iskue
nju radi njenog trijumfa i njenog (posredovanog) zadovoljenja.
U Grenoj majci, koju smo maloas pomenuli, ostareli Fi
garo se zanima za neistu ljubav Leona i Florestine i ide im na
ruku. On to ini jer zna da oni, u stvari, nisu brat i sestra, ni
prirodno ni po zakonu, ma koliko njihova uzajam na naklonost
bila kom plikovana : Florestina je Almavivina nezakonita erka;
a Leon, Almavivin zakoniti sin, u stvari je sin Heruvimov a ne
Almavivin. U ostalom , nije vano : situacija ni po emu nije slina,
59 N aravno, Mise e uvek biti najvaniji karakter. Z ato je potrebno mnogo
I ruda kako ne bi bilo nikakve sumnje da taka gledanja mlade devojke preovla-
duje. U tom cilju se mogu koristiti sredstva ekspozicije: pokazati najpre mladu
devojku u njenoj sredini tako da Mise tu bude samo jedno ime, pisac; Misea
pokazati tek kasnije (i to radije kao razvratnika i alkoholiara); pre nego to
/.u bune u pogledu take gledanja.
 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
120
jer Figaro uopte ne podstie tu ljubav kao grenu. Tu bi bila
potrebna mnogo snanija opruga (ivotnija) kao u prethodnoj
dati ija situacija doista nije koriena.60
elim da kaem da mi se ne dopada previe varijanta u kojoj
Amelija egzistencijalno eli sreu novog Renea, jer verujem
da se tem a incesta ve poprilino otrala u savremenom pozo
ritu, otkako se u njemu ve trideset godina neguje bacillus Freudi.
Ali postoje i mnoge druge m oralne prepreke koje mogu da
budu upotrebljene umesto ove. U Vlastelinki od enslona (Andre
Bisona prema Florans Barkle) zabrana dolazi otuda to Dim,
kome se nudi udovica vojvode enstona, veruje da je kriv za
vojvodinu smrt. 1 zato je potrebna intervencija fantazmagorinog
ujaka (dobrog i am oralnog lovca na leptire, koji se rukovodi
istom i luckastom naklonou) da bi se oni uzeli (jer to je za
dobru stvar). Ali poto nas dotini ujak uopte ne zanima (kao,
uostalom, ni ostala lica) i poto mu nikako ne uspeva da drami
nametne svoj nain vienja (jedini estetski uslov koji bi stvorio
i oiveo dobru situaciju), sve to ostaje dosta bledo.
Primetimo, uzgred, da ujak uspeva da ukloni prepreku (za
koju zna da je stvarna) i uini da njegova neaka i njen lepi lju
bavnik podlegnu iskuenju tako to e ih ubediti, sluei se lanim
vojvodinim telegramom, da prepreka nije stvarna (ili bar da je
u pitanju obina preljuba). Ovo treba istai jer nije nevano to
smo uz put prepoznali dva sredstva koja pomau diversifikaciji
situacija i njihovom intenziviranju. Jedno od sredstava (upravo
smo ga pomenuli) jeste princip odnosa zasnovanih na zabuni
(comedy of errors). Drugo, suptilnije, o njemu je bilo rei povodom
Fedre i Karmo zine, jeste princip odnosa (strastvenih ili dinamikih)
koji se uspostavljaju od nieg ka viem, ili obrnuto. Na to emo
se vratiti. Zadovoljimo se onim to smo najpre hteli da pokae
mo. A to je da u okviru te kom binatorike, za koju smo bili skloni
da verujemo da je suva i kruta, dram ska inventivnost deluje na
jedan sasvim konkretan i iv nain. Prvo i donekle grubo vi-
60 Bar u drami. Ona je nejasno skicirana u rom anu K atula Mendesa ohar,
uostalom u sasvim drugaijem obliku. ohar je zanimljiv utoliko to je re o sa
vreno frojdovskom rom anu (ak su i snovi tu); iako Frojd u tome nema nikakve
zasluge.
ARS COMBINATORIA 121
enje odreene situacije uzima u obzir njenu strukturu u velikim
crtama, kao kompleks sasvim odreenih sila, hvatajui samo
njihov prosti okvir (koji moe da bude dosta poznat i esto ko-
rien). Prava umetnika delatnost poinje onda kada inventivni
duh isprobava datu u njenim razliitim vidovima, kada otkriva
i bira meu njima onaj najnoviji, najznaajniji, najsnaniji,
najpatetiniji i najdublji. Tako se deava da se od ve otrcane i
previe koriene teme napravi sasvim nova i snana stvar ako
se otkrije neki nov raspored, ostvari zanimljivo obrtanje take
gledanja,61 ili neko originalno pregrupisanje osnovnih i neiz-
benih sila62 (ne raunajui, pored tih osnovnih inilaca, one
preokrete koji proistiu iz igre istine ili lai,63 ili iz hijerarhijskih
usmerenja, prem a nivoima,64 na koje emo se vratiti).
*
* *
Uviam o koliko je vano, neophodno i delotvorno za dram
skog pisca da, radei na situaciji koja nastaje izmeu njegoVih
lica, sebi postavlja ovakva pitanja:
Koji nov, snaan, bitan i karakteristian spoj sila treba
da istaknem mojim licima?
Koji raspored, ija je tem a ve nuno poznata u glavnim
crtam a, moe da d nov, plodan i jo neistraen pozorini sluaj ?
S ije take gledanja ta situacija sadri maksimum pate-
tinosti ili dubokog i ivog ljudskog znaenja ili dinamike otri
61 Videli smo ve da je u tome razlika izmeu iroduovog i M olijerovog
Am fitriona. . .
62 Setite se triju sukcesivnih situacija u Britaniku, gde pom eranje arbitrae
vodi dram skoj progresiji.
videli smo da se Sofoklov Edip razlikuje od Kornejevog po rasporedu
(koji je u jednom od ova dva sluaja lo). D obro dram sko obnavljanje teme Su
parnitva korienjem zabune: Rotruov Venceslas (Ladislas veruje, pogreno,
da je vojvoda od Kurlandije njegov suparnik: i iz le zabune raa se kljuna si
tuacija). Setite se i m aloas pom enute scene iz Oritanika u kojoj Britanik ne zna
da su ga rei koje e izgovoriti uinile arbitrom situacije pred skrivenim Neronom .
i tu suprotnost izmeu moi svesnog (Junija) i nesvesnog arbitra (Britanik). po-
juava rastui dramski intenzitet scene.
M Videli smo da se Fedra i Karmozina po tom e razlikuju.
122 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
ne; kojim sredstvima obezbediti ulazak gledaoca u tu domi
nantnu perspektivu?
I tako dalje, i tako dalje.
Svaki pisac koji poznaje ili osea svoj zanat mora, svesno
ili nesvesno, lucidnom i uenom raunicom ili instinktom, da
reava takva pitanja. Jer, ponovimo, dram ska um etnost zahteva
da se o svim tim tehnikim problem im a donose, bez kolebanja
i neizvesnosti, bez mlitavosti i nejasnoe, jasne, smele i dosledne
odluke.
Nita dakle nije tako dragoceno kao poznavanje potrebnih
kom binatorskih okvira, koji u operativnom pogledu predstavljaju
prinudu (jer ne zaboravimo da su broj i tana priroda mogunosti,
poznavali ih mi ili ne poznavali, izbrojali ih mi ili ne izbrojali,
unapred odreeni i da mi ne moemo da im dodam o nijednu
novu moemo obino samo da po neku izostavimo). To pozna
vanje bi nam bilo dragoceno i kada bi samo konstruisalo i
brojalo te mogunosti, vodilo m alaksalu inventivnost, sluei
joj, da tako kaemo, kao sufler, otkrivajui joj ono to je isputeno,
pomaui joj da iscrpno ispita sve rasporede i da isproba, ako
je potrebno, jednu po jednu, sve mogunosti, kako bi pronala
one najbolje ili najnovije. Ali ono je posebno dragoceno jer nam
otkriva sredstva pomou kojih se te mogunosti grade, jer pod-
stie i razvija kom binatorsku stvaralaku mo, a od inventivne
mate stvara ne nevoljnu pratilju i istraiteljku neke bezline i
apsolutne kom binatorike, ve istu demijurgiju koja po svojoj
volji stvara ili varira situacije, osvetljujue inove pozorinog
kosmosa. U pravo ta sila koja unosi ivost, stvara raznolikost
i deluje poput kaleidoskopa, razbijajui i ponovo gradei od
datih elemenata na hiljade estetskih kombinacija, stavlja taj
kosmos u najivopisniji i najnoviji raspored da bi potoni samo
istakla i razvila sredstva pom ou kojih se to postie.
D a li je potrebno, prim era radi, analizirati jo neku form u
lu? Mislim da nije. Sledee poglavlje, gde emo izbliza pratiti
estetske odluke iz kojih proistiu razliite kombinacije, pruie
nam dovoljno primera. A mi smo ve dovoljno shvatili da svaki
zvezdani raspored, svaka morfoloki odreena jedinica u kom bi
natorici sila predstavlja karakteristinu i upotrebljivu situaciju,
ARS COMBINATORIA 123
stvarnu samim tim to predstavlja originalnu datu te kom bina
torike. elim da kaem jo nekoliko rei o znaenju tih formula,
s take gledanja konkretnog ivota i pozorine umetnosti.
*
* *
D a li je kojim sluajem taj prividni a priori situacije,
uzete kao formula nezavisno od njenog ljudskog, ivog kosmikog
sadraja, koji joj daje punou i ostvaruje je, sablaznio itaoca
ili mu zasmetao ? Ako jeste, onda on treba da uzme u obzir da
ovde nije re samo o umetnikim data (spornim kao estetikoj
teoriji), ve o ivotnim data bez ikakve teorije.
U stvarnosti, ljudska bia su upletena (svuda gde je njihova
ivotna situacija stvarno dramatina) u sline zvezdane
rasporede koji na njih naleu kao pravi horoskopi (na stranu
svaka astrologija).
Ve znamo da nae osnovne dramaturke sile odgovaraju
ivotnim injenicama. Treba jo da shvatimo da su njihovi kom bi
natorski rasporedi takoe ive stvarnosti.
I pre svega ne zaboravimo da i u ivotu, zar ne, postoje
dramske situacije.
D a li sam ja kriv (ili je kriva moja teorija) to dva oveka
mogu da se bore, svaki sa svoje strane, za neko nedeljivo dobro
tako da ga samo jedan moe dobiti, dok onaj drugi ostaje bezna-
deno i definitivno frustriran? D a li sam ja kriv to neka ena
katkad m ora, da bi spasla svoje dete od kakve nesree, od ne
ijeg tlaenja, od nedostatka najnunijih dobara, da se bori sa
ovekom koga najvie voli jer njegova ugnjetaka linost une-
sreuje njeno dete?
Ali, nastavimo, jer imamo razloga za to. Posluajte jo.
Da li sam ja kriv (da li je kriva moja teorija) to ima mladih ena
koje iz plemenitih pobuda (ili zabluda), m orala ili dunosti
pristaju na neki odvratan brak? D a li sam ja kriv (ili je kriva
moja teorija) to ima ljudi koji su voleli neku devojku, a mogli su
da joj ponude samo m oralnu a ne i m aterijalnu sreu? Da li sam
ja kriv (da li je kriva moja teorija) to ima lepih, plemenitih,
124 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
nenih i arm antnih mladih ena, sposobnih da usree nekog
asnog oveka, koje su od rane m ladosti morale da steknu naviku
(a ponekad i sklonost) da se prostituiu? D a li sam ja kriv to
ima ljudi koji iz nekog jakog razloga mogu da se nau u iskuenju
da ubiju svog najboljeg prijatelja?
Ne zaboravimo, zar ne, da u fizikom smislu u ovom svetu
vlada apsolutni i boanstveni red, a u m oralnom odvratna zbrka.
Ne zaboravimo takoe da srea koju nalazimo u potenju, sva
kodnevnom radu i vedrini nije ni nunost ni nagrada, ve jedno
stavno velika premija, sluajno dobijena na ogromnoj lutriji
u kojoj svaki ovek dobija svoju sreku od Kosmosa.
Vi ete m oda rei: Da, ali upravo karakteri, due, prava
priroda tih ivih bia uvlae ih u takve situacije, stvaraju te raspo
rede sila, tkaju ih; i vi ne moete da odvojeno i prvo pokaete
potku kao da ona postoji iznad, pre i nezavisno od tih karaktera ?
D a li tako malo poznajete ljudski ivot?
To je tano, i mi smo ve rekli da je u pozoritu i u ivotu
bitna stvar staviti odreeni karakter u odreenu situaciju. Ali
tu je re o sudaru, susretu, o meanju unutranjeg sveta sa nekom
kosmikom pojavom koja dolazi spolja.
Uostalom , koji karakter moe ikada da bude potpuno odgo
voran za neku situaciju?
Znam o da su izvesni ljudi (i to ne samo oni nestabilni i
slabii, ve i veoma plemenite, uzviene i energine due) skloni
da se u izvesnim trenucima, obuzeti nekom m oralnom vrtogla
vicom, bace u prvi ponor koji se otvara pred njima. Ali kakav
e se to ponor nai ba pred njima u kritinom trenutku? To
moe da bude neki brak ravan sam oubistvu; ili apsurdno pri-
hvatanje neke strane odgovornosti vezane naravno za nekog
drugog; ili neobjanjivo, potpuno i nepopravivo odustajanje
od nekog arko eljenog i poeljnog dobra u trenutku kada ono
treba norm alno i pravedno da im pripadne. A to je, zar ne : prava
priroda zamke razapete ispred njih to je delo Kosm osa ili
Sluaja. Ili Zvezda. Ili ije? Bog e ga znati, draga moja.
Ne zaboravimo jo i to da e, zahvaljujui inu ili delu tog
bia, zahvaljujui toj crti njegovog karaktera, drugo neko bie,
ija je priroda sasvim drugaija, ali koje je vezano za prvo nekom
ARS COMBINATORIA 125
od onih mnogih meuljudskih spona, m oda biti baeno u isti
ponor, umeano u ve stvorenu dramu. U svakom od tih slua
jeva, osoba vezana takvim odnosim a sa drugim biima odjednom
biva upletena u pluralni vor u koji su vezani i drugi agensi,
podstrekai i strane koje pate. Ako je M arijana, koja je volela
Patrisa i on nju, bila prinuena da se poda (iz dunosti, zablude
ili fatalnosti) R aulu koji joj svakog dana iznova kida srce; ako se
Patris potpuno sam opregorno bori da za M arijanu osvoji ono
malo jo mogue sree, on je svakako upleten u vor zbog svoje
ljubavi, ali isto toliko i zbog M arijaninog postupka i Raulovog
karaktera, za koje nije odgovoran.
Ne zaboravimo da svakome od nas moe iznenada da padne
na glavu neki od tih m euljudskih platova, da m u ivot (ili
sluaj, ili kosmos, itd...) odredi mesto u nekom od tih sistema
sila... tako da on natenane moe da svakodnevno prouava nje
govu dinam iku i njegove udne rasporede. I da govori samom
sebi, zato ba te a ne druge stvari? Zato ba meni da te stvari
padnu s krova sveta?
Vidimo koliko moe biti zanimljivo (ne s take gledanja
um etnosti, ve ljudskog ivota) poznavanje i prouavanje tih...
udnih rasporeda; i njihove bizarne strukturalne raznolikosti.
Ako nam najzad kau: da, u ivotu, u kome ima toliko
matovitosti kada je u pitanju ovekova nesrea ili junatvo,
postoje hiljadu i jedan (a ne sedam hiljada sedam stptina etiri)
razliit raspored. Ali u pozoritu su samo neki od njih zanimljivi.
Zato biste, do avola (oprostite mi to psujem, ali moda
se i ovaj gospodin malo previe uivljava u igru), dram sku um et
nost osudili na siromatvo u odnosu na m atovitost zvezda (u
ivotu)? I ko vam kae (ako sami ne prouite pitanje) da svaka
od tih vitalnih situacija nema neku veu i posebnu vrednost za
dram sku um etnost? To tek treba utvrditi.
Ako najzad kaete : Ima ih previe ; nije mogue da su ivot
(ili zvezde) stvorili toliku horoskopsku raznolikost samo da
bi nam bili na usluzi; podsetiu vas tada da su Pitagorejci,
Platoniari ili Vavilonci nazivali Velikom Godinom vreme potreb
no da se planete i zodijaki znaci, poto su iscrpli sve svoje m o
gue figure, vrate opet na neki ve ostvareni poloaj.
126 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
A najumereniji meu njima su to trajanje odreivali na
36.000 godina.
* smei, tunika zelena, kosa crvena; 4. lice i udovi crveni, tunika
* *
Ako vas, povrh svega, s umetnike take gledanja, sablanja-
va to to je um etnost prinuena da na odreen nain nekom
vrstom kom binatorske rekonstrukcije prati zvezdanu geometriju
kosmikih i ivotnih situacija; i to to estetiar m ora da sledi
te teke i pouzdane puteve ivota i kosmike datosti, umesto da
se prepusti m atarijam a uobrazilje, oseanjima, slobodnoj in
ventivnosti (ili intuitivnom prouavanju stvarnosti, bez kon
strukcije, bez analitikog i sintetikog rada), odgovoriu vam
da vi ne poznajete dobro pravi poloaj um etnosti.
Postoje mnoge kom binatorske nunosti koje se nameu
um etnosti a za inventivnost predstavljaju odreene prinude,
razliite i udne.65
U tom pogledu, kada su u pitanju razne umetnosti, postoje
dva sasvim razliita, gotovo suprotna, stanja.
U nekim um etnostim a (naroito u industrijskim dekora
tivnim um etnostim a, ili, tanije, u um etnostim a sa strogom za
natskom tehnikom : tkanine, keramika, slikanje na emajlu,
vitra itd.) zapanjuje nas mali broj moguih kombinacija odre
enih data; i samim tim, sila prinude, stroga vladavina krute
kom binatorike. Ako neki primitivni tka iz Perua (ili neki sa-
vremeni francuski dekorater koji se njime inspirie) hoe da na
osnovi be boje obradi neki stilizovani motiv koji predstavlja
uproeno ljudsko stvorenje, sa tri date: 1. lice, ruke, noge; 2. ko
sa; 3. tunika; i raspolae zelenom, crvenom i smeom bojom,
jasno je da e se, ma kakvi bili njegov ukus i njegova mata,
65 To smo ve vie puta rekli. O tkako su ovi redovi napisani, vrsni estetiar
L. R udrauf rekao je nekoliko veoma zanimljivih stvari o tome, izmeu ostalog
u Francuskom drutvu za estetiku, i u Revue Esthtique (Stvaralaka iluzija).
M oram da kaem da nije ubedio veinu svojih slualaca i italaca. To se uglavnom
deava sa svakom tanom i snanom idejom, zasnovanom na preciznim ali pre
svega tehnikim injenicama koje se ne slau sa spontanim i afektivnim stavom
publike.
ARS COMBINATORIA 127
njegov napor da motivu d raznovrsnost neminovno svesti na
ovu ruu vetrova : l. lice i ruke crveni, tunika zelena, kosa smea;
2. lice i ruke zeleni, tunika crvena, kosa smea; 3. lice i ruke
smea, kosa zelena; 5. lice i udovi zeleni, tunika smea, kosa
crvena; 6. lice i udovi smei, tunika crvena, kosa zelena.
Druge um etnosti, opet, raspolau s toliko velikim brojem
mogunosti da je potpuno nemogue pozivati se na neku strogu
analizu i sintezu, na strogu konstrukciju raspoloivih sredstava
kako bi se pouzdano izabrala najbolja.
elite li da vam navedem jedan udan prim er? Knjievna,
a naroito pesnika um etnost, esto su prim orane da trae, da
bi reenica ili stih postigli puni efekat, najbolji raspored (ritmiki,
na primer) rei koje namee ideja. Postoji o tome jedna zanimlji
va studija poznatog ustanovljivaa rauna verovatnoe, aka
Bernujia koji je bio i pesnik (na latinskom). U drugom delu
(De permuttionibus) njegove Ars conjectandi, on postavlja ovaj
zanimljiv problem (koji su uostalom pre njega bili postavili
Vosijus, Valis, Fricijus di Pui): ako uzmemo jedan latinski heksa-
metar, koliko razliitih pravilnih heksam etara moemo dobiti
jednostavnom prom enom mesta rei? Uzimajui jedan jedini
stih (nekog Jezuite iz Luvena):
Tot tibi sunt dotes, Virgo, quot sidera coelo,
Bernuji pokazuje da on, prem a pravilima latinske versifikacije,
sadri, ako se iskljue spondeji a raunaju stihovi bez cezure,
3.312 razliitih oblika. To je mnogo! Naravno, mnogi od tih
oblika su bezvredni, ali mnogi imaju drai.
Klasina i pravilna francuska versifikacija ima mnogo m a
nje kom binatorskih mogunosti, jer kada je u pitanju red rei,
sintaksa naeg jezika je stroga, a klasini stih krut. Uprkos to
me, esto imamo vie valjanih estetskih oblika za jedan stih.
Ovaj M alarmeov stih:
Quand, avec du soleil aux cheveux, dans la rue...
ne moemo sasvim odbaciti u sledeim oblicima:
 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
128
Quand, avec aux cheveux du soleil, dans la rue...
Quand dans la rue, avec du soleil aux cheveux...
Quand dans la rue, avec aux cheveux du soleil...
Svaki od njih ima svoju boju i mogao bi se upotrebiti u
razliitim rasporedim a itave pesme.
Valerijev stih:
Sommeil des nymphes, ciel, ne cessez de me voir!
nije lo ni sa sledeim prom enam a:
Ne cessez de me voir, sommeil des nymphes, ciel!
i:
Ne cessez, ciel, sommeil des nymphes, de me voir...
Umetniki efekat je svaki put razliit.
Rei ete : pa to je vebanje gospodina urdena : lepa marki-
zo, zbog vaih lepih oiju... ili zbog vaih oiju lepih umirem
itd... Jedna jedina reenica je dobra, a to je prva, najprirodnija...
To nije izvesno. Ako uzmemo ovaj drugi poznati Valerijev stih:
O biche avec langueur longue auprs une grappe,
jasno je da red rei nije prirodan i da je uobiajena sintaksa
rtvovana ritmikom efektu, uostalom ve dobro poznatom
(Lekont de Lil ga je koristio gotovo isto toliko esto kao i Va
leri : snani akcenat na poetku drugog polustiha se moe ostva
riti samo jednosilabinom reju. Jednostavan i prirodan red
rei bio bi:
O biche longue avec langueur prs dune grappe...
to naravno nije ni priblino tako dobro kao u prethodnom stihu.
Ali, na prim er:
Longue auprs dune grappe, biche, avec langueur,
iji je umetniki efekat sasvim razliit, nije za odbacivanje.
Kom binovani raspored gramatikih, sintaksikih i ritmikih
cezura, zahvaljujui prom eni mesta, ponekad daje (u okvirima
tradicionalne, pravilne versifikacije) veoma veliki broj varijanti.
ARS COMBINATORIA 129
Tako sam u jednoj novijoj zbirci (pisanoj uglavnom u slobod
nom stihu) naao ovaj aleksandrinac koji, iako nije prvorazredan,
nije ni lo (mada se o njegovoj aliteraciji moe razgovarati):
Toi, clart qui fleuris, le soir, sur ces sommets...
Odsustvo muklih glasova, prisustvo ritmikih grupa sa
istim brojem slogova, sama struktura reenice, doputaju svako
vrsna prem etanja est elemenata u stihu (toi claret qui
fleuris le soir sur ces sommets) ; izuzev samo, iz sintaksikih
razloga, onih premetanja koja bi qui stavila pre toi i fleuris pre
qui; i, iz prozodijskih razloga, onih premetanja koja bi stavila
toi i qui u dva razliita polustiha a cezuru posred jedne od tri
dvoslone rei. Lak i kratak raun nam pokazuje da bi bilo 720
rasporeda tih elemenata kada bi sve kombinacije bile upotreblji
ve; i da ih, posle iskljuivanja do kojih dolazi kada primenju-
jemo najstroi prozodijski i gramatiki rigorizam, ostaje jo 96!
A neki od rasporeda koji nam se odm ah nameu ine nam se
(bar kad ih posm atram o odvojeno) kao da ih je pesnik napisao,
a njihov estetski efekat razliit. N a prim er:
Sur ces sommets, le soir, clart, toi qui fleuris...
ili:
Clart, toi qui fleuris sur ces sommets le soir...
ili jo bolje:
Le soir, sur ces sommets, toi qui fleuris, clart...
ltd., itd...
Im a ih naravno i oajnih, kao ovaj leoninski, trapav i uasan :
Sur ces sommets toi qui, clart, le sor fleuris...
Ali poto, naravno, nisam konstruisao svih 96 varijanti, mogue
je da se meu njima nalazi ona najbolja, bolja od svih drugih,
pa ak i od originala varijante, iji je umetniki efekat odlian.
Ona e ostati u dom enu mogueg, neostvarenog.
Nije, uostalom , uvek ni lako, u slinim sluajevima, rei
koja je varijanta najbolja ili koja je doista pesnikova. D a li
130 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
biste mi sa sigurnou mogli rei, a da to prethodno ve ne znate,
koji se od ova tri stiha nalazi u Valerijevom Platanu:
Tes pareils son nombreux, des pins aux peupliers...
Nombreux sont tes pareils, des peupliers aux pins...
Des pins aux peupliers, nombreux sont tes pareils ?
Prvi. Priznajem da mi se on ini pom alo m onoton. D ok trei,
vie eufonian i bri (to je pesnik moda upravo hteo da izbegne)
ima oigledan nedostatak to je vie oratorski, emfatiniji...
Sve u svemu, i u svakom sluaju, meni se taj stih mnogo ne do
pada.
Rei ete : da li zaista verujete da se pravi, nadahnuti pesnik
ikad zadrava na takvim raunim a, probam a, igram a?
Odgovoriu da ako on to nikad nije radio, to samo dokazu
je izuzetnu sreu njegovog genija koji odm ah dosee do naj
boljeg; ali to ne opovrgava tezu da se do najboljeg moe doi
i putem mnogih proba, s vremenom i doterivanjem. I rei u,
pre svega, da nikada nije bilo pesnika koji je uvek od prve naao
najbolje. Samo oni koji ne znaju koliko zanatskog ima u umetnosti,
odbie da saznaju ta pesnici rade kada, itajui iznova ono to
su napisali, osete nezadovoljstvo nekim slabim, osrednjim sti
hom ; pogotovo ako arabeska pesme zahteva na tom mestu neki
jai stih, estetski naglaen, bridak, sjajan ili pregnantan, a oni
oseaju da su blizu pravog stiha, ali da ga jo nisu sasvim nali.
Budite uvereni da se oni ne ustruavaju da, ukoliko je to potrebno,
prekriju itav list hartije kom binatorskim pokuajim a, sve dok
ne postignu eljeno savrenstvo.
Ponavljam jo jednom , ma koliko genijalan bio, pesnik
nikada nee razbiti okvire apsolutne kom binatorike.66 Rezultat
na kome e se on zadrati nuno je sadran u tim okvirima.
66 Vredelo bi razmiljati i o m ogunostim a koje nam prua filoloki m ate
rijal. Uostalom , to smo ve rekli: Valeri je, ako smemo tako da se izrazimo, ubio
konja pod sobom estom upotrebom spondejskog stiha (spondej pre cezure)
prem a modelu za koji je L am artin dao nekoliko dobrih, m ada moda sluajnih,
prim era; koji je L ekont de Lil koristio svesno i esto; M alarm e jo ee. To je
stih tipa:
Vois des galres or, belles commes des cygnes...
(Vidi galije od zlata, lepe kao labudovi...)
ARS COMBINATORIA 131
Doi do njega iscrpnim pregledom mogunosti, to bi, verovatno,
bio prevelik posao. Ali on bi se u takvom pregledu svakako
naao.67
M uzika je u tom pogledu posebno zanimljiva. U izvesnom
smislu, ona se susree sa ogrom nim brojem mogunosti, ak i
kada je u pitanju prosta melodija od etiri ili pet nota (i svi napo
ri a oni se ine da se ustanove neka pravila graenja
melodija sudaraju se sa pozitivnom injenicom ogrom nosti
jednakoj potpunom nedostatku kom binatorikih mogunosti).
Ali, im je re o fugi, ili, jednostavno o harmoniji, o redosledu
akorda, sa koliko gorine tehniar, naroito ako je poetnik,
osea strahovito ogranienje mogunosti! Koji poetnik, dok
izuava harm oniju, nije to za trenutak pomislio, gledajui kako
mu profesor n predatoj vebi okrutno podvlai plavom olovkom
skrivene kvinte, paralelne oktave, nepravilne odluke, zabranjene
melodijske stavove, prom ene poloaja koje slabo prikrivaju
pogrean redosled, ali zapravo nita nije mogue! Kasnije, kada
je dobro savladao tehnike tekoe, on e se bez napora kretati
kroz te divne prepreke; na kraju ih nee vie ni oseati. Ipak,
one e ostati, iako savladane tanije, iako je on nauio da
bez napora iz njih izvlai ono najbolje.
koji je upotrebljiv samo uz pom o jednoslone rei na poetku drugog polustiha.
Meutim, broj jednoslonih rei koje se na taj nain mogu koristiti je ogranien
u francuskom jeziku! Moemo da kaemo da su svi stihovi tog tipa ve napisani,
ili gotovo da jesu. T o je jedna iscrpljena ritmika mogunost.
* Ne zaboravim o ni igre rimama. Klasini versifikalor, koji nee da ispusti
dobar stih iako mu ovaj kasnije namee teku rimu, m ora da odigra igru pazla
(igra se sastoji od sklapanja razliitih elemenata), da bi u sledeem stihu dobio
jednu od tri ili etiri mogue rei. Poto lgo nije mogao da se uzdri a da stih ne
zavri reju astres, itav tehniki problem sastojao se u tom e kako u sledeem
(ili prethodnom stihu) rimovati sa pilastres: ili kako uz svoje nues (oblaci, magla,
imua) staviti hues (vika. povici...). Ne zaboravim o da je Eredija jedini pesnik
koji se usudio (u epskom stilu, razum e se: ne u Trofejima ve u Osvajaima zlata)
da upotrebi rimu koja se zavrava sa erde. Nabrajajui Pizarove drugove, on m o
ra da imenuje:
Le trs savant et trs misricordieux
Frre dominicain Fray Vincent de Valverde...
A zatim ? On spasava situaciju nastavljajui ozbiljnim tonom :
Qui craignait qu' jam ais leur me ne se perde...
ild. Ali francuski italac (koji hoe da ga potuju) bio se za trenutak uplaio:
jc/ik je tako sirom aan!
132 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
esto sam primeivao da su umetnici koji su najvie ovla
dali svojom um etnou postali neosetljivi na te sitne prinude,
dok im teko padaju one velike: odnosno, sve one tekoe koje
se suprotstavljaju ostvarenju velikih estetskih elja. Dok mladima,
poetnicima, teko padaju male smetnje, a ne vide jo one ve
like i veruju u potpunu slobodu kada je u pitanju vrhunska um et
nost.
Vratimo se sada dramskoj umetnosti. Poto su nam ove
analogije pomogle da stvari bolje shvatimo, nemojmo se uditi
to se i ova um etnost nalazi u dvostrukom poloaju: to je za
straena, ali i ohrabrena ogromnim brojem kom binatorikih
mogunosti; sputana ali i podrana odreenou i jasnoom
igara koje, svojim plesovima na dram aturkom nebu, svojim
spajanjima i razdvajanjima, izvode zvezde ije odluke (u svetu,
kao i na daskama) trpe ljudi; bilo da se bore, pobeuju ili pod-
leu.
Jer, napokon, dramskoj um etnosti, koju prouavam o, upra
vo je svojstveno to to njom sutinski i potpuno upravlja kombi-
natoriko naelo. Mi nita ne m oemo: to je neosporna estetska
injenica pred koju smo neminovno stavljeni.
Ako najzad neko pita: a sloboda pisca, ta je s njom ?
ja u mu ovako odgovoriti.
Pre svega u, nekromantski, da bih joj odao priznanje,
prizvati sen Rejmona Lila izumitelja, osnivaa Ars Magnae,
um etnosti o kojoj se toliko loe govorilo, a ije je naelo toliko
dragoceno jer je upravo naelo kom binatorike ideja kao nepre
sune metode inventivnosti. Lilova je slabost bila u tome to
nije osetio da je bogatstvo um etnosti koju je zamiljao toliko
neiscrpna da je pokuaj da se ona stavi u formule i da se njene
bitne konture ustanove na osnovu jednog nuno i grubo nedo
voljnog popisa ideja, bia, odnosa i reenica bio nuno uzaludan.
Ali U m etnost ponovo dobija svu svoju vrednost tam o gde je
broj elemenata ogranien i utvren i gde se inioci variranja ta-
koe mogu izbrojati. ak i kada bi to bila samo igra kockom
kockom nasumice baenom, koja bi ostvarila neku od hiljadu
moguih kombinacija zahvaljujui kojoj bi se otkrila i po
nudila neka nova ideja, ta bi se, u stvari, postiglo tom igrom,
ARS COMBINATORIA 133
ako ne, jednim na izgled bezvrednim sredstvom, ono isto to
radi mozak genijalnog oveka kada u iznenadnom nadahnuu
povezuje dve ideje koje jo nisu bile spojene; kada mu se um ornom
od neispavanosti i poluobam rlosti dugog i napornog bdenja
iznenada ukae izvesna udna grupa lica iz sanjarije ili sna; ili
kada pusti da ga opini neki bizaran spoj rei, iji mu se para
doksalan i poseban sklad uini pun mogueg, jo neodgonetnutog
smisla; ili kada neki prim er sluajno naen pri itanju odjednom
dobije svoje mesto u jo zbrkanim, neoploenim tem am a koje su
opsedale njegov duh; ili kada u samoi neke rasejane i besciljne
etnje, jedva sanjarske, ideje ponu da mu padaju na pamet
i u srce (kao to je to govorio M ocart) a da nije u stanju ni da
pogodi odakle dolaze?68
Naivni e ovde pom injati nesvesno. Oni e pretpostaviti da
taj novi i sjajni sadraj koji e sinuti iz tog udesnog susreta
ve prethodno postoji u mranim dubinam a, ne znajui da je
to tajanstveno znaenje naknadno, da je ono plod a ne seme,
da je ono stvoreno a ne stvarajue, i da je to zaista udna pred
rasuda, kada je u pitanju um etnost, pretpostaviti da je drvo iz
niklo iz semena a ovo opet iz drveta, da je svaka klica ve posto
jala i da je ona samo jedno razjanjenje, unapreenje i ispolja-
vanje. Deava se da genijalnost neke ogromne ideje sine, poput
bleska, bez uzroka, pukim sluajem sluajem koji meu hi
ljadu bezvrednih ili jalovih kombinacija, iznenada izvlai na
videlo (hiljaditu ili prvu) onu ija je sudbina boanska.
N aravno, umeti prepoznati tu ideju boanske sudbine, i,
poto smo je prepoznali, umeti je izazvati i dovesti do ostvare
nja, takoe je (nita manje vaan) zadatak genija i talenta. Ali
sve to ini jednu celinu. U genijalnom duhu postoji prvo jedno
ivo i esto iskrianje ideja, ali veoma nejednake vrednosti.
Jer, sjedne strane, odlina ideja je retka, ak i kod genija; a s druge,
genije, kao i svako drugi, m ora na hiljadu naina da traga za
idejama ne bi li u njihovom m notvu pronaao onu koja je od
"" Ne zaboravim o, poto ve govorimo o sluaju i bacanju kocke, na m etod
runika i noa za seenje hartije. To je sistem koji se u tehnikom govoru, meu
vniima, naziva sistem divnih leeva... Njega su primenjivali mnogi pesnici
i pre nadrealista.
134 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
lina. Tek onda, iako isto toliko nuno, dolazi do onog pre
poznavanja (praenog ponekad intenzivnim mentalnim okom ;
a esto i velikim grekama) ideje koja zasluuje da bude voena
do punog ostvarenja u nekom delu. Tek kao tree ukljuuje se
u igru vetina, inventivnost, strpljenje, energija i ljubav koji su
potrebni da bi ta ideja proivela svoju sudbinu.
Ne mislimo zato da nita nismo otkrili ako smo nali samo
inioce prvog iskrianja kroz koje se javljaju nove i ive pozorine
ideje. To je prvi uslov dram aturkog napora, uzetog s te strane,
sa strane invencije situacija.69
Ali, mi smo nali jo neto, poto znamo (a to je jo mnogo
vanije) kakvim operacijama duha teme ve donekle poznate,
koriene, mogu da budu obnovljene, oivljene, intenzivirane
i preobraene.
1 najzad (jo ozbiljniji dobitak), sada moemo da shvatimo
kakve su odluke, smele ili tanane, precizne i mone, potrebne da
bi neki ljudski svet, koji u sebi jo nejasno nosi neki stvaralaki
duh, bio doveden do svog najopasnijeg, najhalucinantnijeg,
najsvetlijeg i najtreperavijeg prisustva i do najhrabrije ili naj
uzbudljivije ili najpotresnije ili najuzvienije napetosti svojih
unutranjih sila. * figuru u kojoj se ona sudaraju ili se jedna uz druga zbijaju, sledei
Jer ne zaboravimo ni ovo: ako u um etnosti, kao i u ivotu,
te situacije obiluju bolom, alopojkama, stranim grevima,
gordom nostalgijom za nemoguim, uzaludnim naporim a da
se slomi neki uasni uticaj zvezda, one isto tako predstavljaju,
za one koji su u njima smrvljeni, u strane kovitlace uhvaeni,
udesne uzlete ljudske sudbine.
M Kaem, uzetog s te strane; jer znam o da invencija moe zapoeti stva
ranjem lica; ili zanimljive lokalne (istorijske ili drutvene) sredine. Ali ti drugi
postupci nee nas osloboditi potrebe da naem o situacije, i konkretni problem
invencije bie kad tad postavljen u term inim a koje smo videli.
Poglavlje IV
2 1 0 241 ILI UMETNIKA OPREDELJENJA
I O broju lica
italac verovatno zna da nemamo nam eru da nabrojim o
svih dvesta hiljada situacija. Za njega je dovoljno to poznaje
naelo njihovih struktura: izvesna tem atska sila (ljubav, am bi
cija, mrnja, nada, svejedno) povlai kroz ivote odreenog
broja bia brazdu, tok, stvarajui na taj nain vrtloge, spirale
sila, u koje su uvuena sva bia zajedno sa svojim akcijama,
reakcijama, tokovima, protivtokovim a, i obrazuje dinaminu
izvesnu m oralnu koreografiju koja je u biti pozorine umetnosti.
Preostaje nam jo da pokaemo da svaki od tih karakte
ristinih rasporeda, svaka od tih figura, odgovara, u pozorinom
stvaralatvu, nekom od vanih umetnikih opredeljenja. Upravo
ta velika opredeljenja i elimo da prouavam o, ispitujui mo
gue sluajeve.
Evo najpre (jer na taj nain samo oznaavamo vrstu m ate
rije na kojoj radi dram aturgija i odnos njene strukture sa siste
mom dejstvujuih sila), nekoliko rei o broju lica.
to su lica mnogobrojnija (hou rei to je vei broj razli
itih lica u datoj situaciji), svako od njih vie tei da se priblii
dinamikoj jednostavnosti. Spisak od est razliitih lica (primer
nam je bio Nikomed) gotovo da odgovara spisku osnovnih sila,
rairenih u lepezu. On, meutim, sadri, kako nam to pokazuje
kom binatorski astroloki simbolizam, 30 razliitih formula (osnov
nih situacija). One su, s jedne strane, rezultat mnotva moguih

136 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
sila (i, pomoi. To znai da bi dram aturg mogao da radi samo
na sauesnitvima, na privremenim i nepostojanim saveznitvi
m a: na preokretim a situacije koji nastaju kao rezultat delovanja
te funkcije dramske saradnje izmeu dva lica. S druge strane,
taka gledanja je veliki uzrok raznolikosti: svaki mogui po
loaj est lica pretpostavlja est moguih taki gledanja; i u
svakoj sceni koju treba napraviti pitanje: s ije take gledanja
je ona najsnanija, najpatetinija, najintenzivnija za ivljenje
i prikazivanje? To pitanje dobija prvorazredan znaaj. Veliki
postupak variranja, veliko um etniko opredeljenje sastoji se
najpre u izboru najbolje dramske perspektive.70
Nije nevano znati da sa pet lica na naem spisku osnovnih
situacija imamo 480 razliitih horoskopa; sa etiri lica 2.620;
sa tri 3.015 (to je najbogatija grupa u pogledu razliitih raspo
reda); i najzad 1.638 sa dva lica. . u pokret est osnovnih sila koje smo uoili (ili bar prvih pet;
U ovom poslednjem tipu situacija (sa dva ili tri lica) jasno
je da je interesovanje usredsreeno na razne i neobine spojeve
sila koji mogu da opstanu i ispoljavaju se u jednom istom licu.
Meutim, jasno je i to da ako je jedno lice previe sloeno, ne
kaem psiholoki, ve dinamiki, postoji rizik od zbrke i pre-
terane suptilnosti. Ovo nam slui kao neposredan uvod za jedno
estetski vanije pitanje.
Binarnim situacijama, u kojima lica ostvaruju preguste
dram aturke spojeve, preti opasnost da budu preterano suptilne,
odnosno da ne postignu pravi dramski efekat. Primer situacije
sa dva lica koja skupa otelovljuju est sila : SI O i { )
^ cT. To je jedna od varijanti teme Kuanja (kako to poka
zuje horoskop prvog lica), sauesnitvo kuatelja sa otporom
Prim er: videli smo u Nikomedu da se veliina i originalnost tog kom ada
sastoje u tom e to je taka gledanja u . Junaku otpora. Dovoljno je m alo dram a
turke analize pa da se ubrzo pokae da ako elimo da taku gledanja utvrdim o
u i , bilo bi loe i nepotrebno uiniti ga { (Ci) Junakom otpora drugog reda.
iz nekog pomonog motiva. Protagonista otpora zadrao bi veliku ulogu i
glavno interesovanje. Dok bi i (A ) (uzeti za junaka nekog drugorazrednog
sauesnika Prusija-Petena, motivisanog, ne kao Prusije duhom kukavike sa
radnje za osvajakom m oi, ve nekim uzvienim idealom koji ga zavodi i gura
ga na tu stranu) imao pravu dram aturku vrednost, i mogao ak da zadobije neto
naklonosti (ili neto tragine sam ilosti) sve do zasluenih m etaka streljakog
plotuna. Ima tu nekoliko primera dostojnih dram atiareve panje.
UMETNIKA OPREDELJENJA 137
koji prua kuani. (Mesec odblesak M arsov: prepreka). Ponuda
je uinjena sa nadom da e biti odbijena. Kuatelj je srean to
nije u prilici da trijumfuje. To je upravo poslednja situacija Ma-
rivoovog kom ada Iskuenje. Ona vie odgovara psiholokoj ko
mediji razumemo zato je ona privlaila M arivoa; kao epi
zoda drame, ona je ipak previe sloena.71 To nam pokazuj
da je esto potrebno (naroito u situacijama sa malim brojem
lica) ukloniti izvesne dram aturke funkcije, da bi se postigle
jednostavne i snane formule, jasna igra sila. Tu se postavljaju
zanimljivi problemi.
II O dramaturkom uklanjanju funkcija
U naelu, svaka dobro zamiljena dram ska situacija stavlja
pomo je velika dram aturka sila, ali ona nije neophodna).
Meutim, kom binatorska igra pokazuje da su dobre one formule
koje su sastavljene samo od dva, tri, etiri elementa. Stvar je
zanimljiva: napetost situacije i istovremeno njeno pojedno
stavljivanje mogu se postii uklanjanjem svih nepotrebnih funkci
ja, ili bar onih funkcija ije prisustvo u scenskom m ikrokosm osu
nije potrebno u najsnanijem trenutku scene.
11 Mogli bismo je uiniti dram atinijom u vidu neuspele probe: utvrujui
taku gledanja, ne, kao to je to Morivo uinio, u Aneliki. ojaenoj a zatim um i
renoj; ve u neopreznom Kuau koji stavlja na probu voljeno bie... i osea gori
nu to joj ono nije odolelo. Ipak, preterana sloenost mogla bi da dovede do ko
minog obrta, pojaanog injenicom da razoarenje lako postaje uzrok smeha.
Probu vrstu kuanja koju karakterie grupa i (O ): m oralno saveznitvo
Kuaa sa otporom kuanog praenog razoaranjem , nalazim o nekoliko puta
kod Molijera, u kominim scenama sa dram skom pozadinom : u Uobraenom
bolesniku (Argan koji se pretvara da je m rtav); u Tartifu (Orgon pod stolom).
Cak i kod Misea (gde ona predstavlja centralnu situaciju u Barberini; uostalom .
Mise tu podraava ekspirovog Simbelina) ona je najpre ublaena; kont Ulrik
pristaje da enu podvrgne probi; on joj predstavlja Astolfa; ali A stolf je taj koji
kua (ili pokuava to da ini). Scena zatim uglavnom zadrava polukomini ton
(iako je strah ipak prisutan u pozadini). M eutim , u narodnoj knjievnosti, u
priama ili baladam a, nalazim o strahovite probe (pria o Grizeldi; balada o
Cajld-Votersu). M oda bi se u pozoritu publika pobunila? (Toga se, kao to
znam o, plaio Dim a u Princezi l o r i , gde je dotakao situaciju te vrste). Mogue
je da se ovde nalazim o u jednoj oblasti koja sadri mnogo neiskorienih situacija.
 138 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
K ako je to mogue kada svaka situacija treba da pretpo
stavlja osnovne sile? U stvari, uklanjanje je samo atmosferi-
zacija, ako tako moemo da kaem o; odbacivanje u m akro
kosmos stvarnog prisustva trenutno nepotrebne sile.
Tehniki, to se moe uiniti na etiri naina:
1. Sutinski neophodna dinam ika jedinica, koju privre
meno treba odbaciti u drugi plan, ostaje izvan scene. To je onda
samo privremena odsutnost; i nema pravog uklanjanja funkcije
(sluaj Tartifa u dva prva ina; Tezeja u Fedri itd.).
2. Jedno, za situaciju vano lice ostaje stalno odsutno iz
pozorinog mikrokosmosa. Videemo kasnije zato je to teko
ostvarljivo, osim ako sasvim pouzdano znamo da lice ne moe
da doe da je, na primer, mrtvo. U tom pogledu, H anibal je
najvanije lice u Nikomedu; njegova dua, sen i pouka neprestano
nadahnjuju junaka otpora i jo imaju mo da zastrae pred
stavnika Rima. U Pokojnom gospodinu Piku . de Pere-apija,
istoimeni junak kom ada (onaj ije odsustvo oslobaa scenski
m ikrokosm os i dovodi do njegove eksplozije) nalazi se sve vreme
u kovegu u susednoj sobi.
Jedna vana sila stvarno je atmosferska. Ona uvek
ostaje kosmika (i m akrokosm ika) : Drava, Bog itd. Meutim,
potpuna atmosferizacija je retka: znamo da te velike kosmike
sile uglavnom imaju nekog predstavnika, delegata na sceni.
Uklanjanje svakog predstavnika te vrste uvek je veoma ozbiljna
odluka. U Rasinovom Mitridatu (koji se u tom pogledu na ne
obian nain razlikuje od Kornejevog Nikomeda) rim ska sila
(dram aturki protivnik) neprestano je prisutnartTnnsTma) i na
^^zaju-Jrijum fuje* O njoj se neprestano govori iako ona ni u jednom
trenutku nije predstavljena, scenski oliena nekim am basadorom ,
generalom, pa ak ni glasnikom. Oseamo da su u pitanju estetska
opredeljenja izuzetne vanosti. ' inu. O svojstvu izvanredne, snane i originalne situacije. Ali
4. Najzad, imamo scensko prisustvo te sile, ali ne i njeno
ljudsko otelovljenje, ne i glumca koji je oivljuje: u obinom
scenskom rekvizitu. Ta vrsta neljudskog prisustva, u m ateri
jalnom predmetu, rekvizitu koji esto nije ravan svojoj visokoj
funkciji, nosi oigledno izvesnu opasnost. Znam o da je Igo voleo
UM ETNIKA OPREDELJENJA 139
taj postupak i da nije uvek umeo da izbegne njegove opasnosti.
Ipak je u tome bar jednom uspeo. U Mau (Pozorite na slobodi)
taj ma, bitan scenski rekvizit, predstavlja sutinsku dram aturku
silu (on je A rbitar situacije, to je pesnik upravo i hteo da po
kae). Ali, nepokretan, on postaje konkretno dinam ian tek kada
miroljubivi junak dram e pristaje najzad da ga uzme u ruke i da
njime zamahne (i to je rasplet). To je veoma zanimljiv, moda i
jedinstven sluaj drame u kojoj se sila ^ ne nalazi na spisku
lica.
Ponavljam : ta uklanjanja predstavljaju izuzetno vana opre-
deljenja dram atiara k olT poznaje svoju um etnost.
' tX nepotpunim situacijama (u pogledu prisustva svih est
Zvezdanih sila) odsustvo sila koje ne vidimo pre nego prisustvo
onih koje vidimo, predstavlja prvorazredan umetniki in.
Ispitajmo sada kakve su u tom pogledu mogunosti razli
itih funkcija:
1. Moe li se sa scene ukloniti (ili bar ne oteloviti
u ljudskom m ikrokosm osu lica) osnovna tem atska, lavovska,
sila? To je, svakako, najparadoksalnije, najsablanjivije, naj
udnije Od svih ukidanja. Zato? itava situacija proistie iz
radnje jedne ive sile koja pokree, oivljava, dovodi do usija
nja svet u situaciji i sad ta sila treba da bude skrivena, latentna,
odsutna sa scene?
Ako je u pitanju samo privremena latentnost, zadravanje
njene pojave, efekat je velik, ali nije pun. U tom smo kontekstu
ve nekoliko puta pominjali Tartifa. U prva dva ina, lice, oi
gledno lavovsko, ija ambicija, gramzivost, pohota pokreu sve
konce naeg ljudskog m ikrokosm osa, uopte se ne pojavljuje.
Imamo efekat tajanstvenosti, uveanje tog isto atmosferskog
prisustva. Veliko iekivanje. Re je o prvorazrednom pozorinom
ona se, kao to znamo, razreava u III inu: kada T artif stupa
na scenu. D a li je odsutnost mogla da se produi do kraja, da
opstane integralno, u svim situacijama dram e? To bi bilo opasno,
pogotovo stoga to se na taj nain liavamo efekta pripreme datog
kroz iekivanje; i to na taj nain rizikujemo da ozbiljno izne-
140 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
verimo iekivanje koje smo pripremili i izazvali.72 Bilo bi izvod-
ljivo jedino pod uslovom da se nasluuje, i to sve jasnije i jasnije,
da nema, da nee ni biti pojavljivanja; da sila koja organski
stvara svu napetost dram e ne moe da bude ljudski prisutna
niti scenski otelovljena.73 Ako je atmosferizacija potpuna,
u pitanju je estetski rad na nekoj veliini, koji ljudska lica
bedne, izbezumljene i nemone m arionete treba da dovede
dotle da osete dejstvo kosmikog kruenja ili traginog pritiska
nekog tajanstvenog, skrivenog i aktivnog bia koje vodi igru
ali se ne pojavljuje fatalnost, istorijska sudbina nekog carstva
ili naroda, drutvena i kolektivna mo, i tako dalje (Kralj Edip',
Mitridat, Horacije, Henri V, itd.). Prepustite se mati sledei
taj trag. Nai emo hiljadu efekata tajanstvenog delovanja skri
vene sile: dramu Nevidljivog Podstrekaa.74 Ona se zaotrava
do maksim uma ako je funkcija ^ (arbitar) snano prisutna u
mikrokosmosu. Veliki nevidljivi kosmiki podstreka ne moe
sam da ostvari svoje delo. Jedno od prisutnih i scenski otelovlje-
nih lica dram e ima mo da dozvoli da se to delo ostvari ili da ga
sprei, da tu silu sterilizuje. Ono je G ospodar trenutka, ovek
Sudbine, onaj koji moe, nekom odlukom ili slobodnom radnjom ,
koja nam je dramski prikazana, da vagu pomeri u jednom smeru,
da Nevidljivom Podstrekau dodeli ili ne dodeli ono to pred
stavlja njegov krajnji cilj. To je ono to su Lavedan i Lenotr
izriito hteli u Dram i u Varenu. Pogreili su, na alost, to su
72 K ada bi se to iekivanje previe oduilo, ono bi moglo da se pretvori
u komino reagovanje. Efekat potpunog odsustva glavnog lica korien je na
kom ian nain u Porodici Denoaton Sardua (gde G ospou Benoaton, koja se
uvek nalazi negde u kupovini ili u posetam a, najzad najavljuju kao da e se sad
pojaviti... u trenutku kada zavesa pada).
73 Rekli smo m aloas: to se deava u sluaju kada je takav junak mrtav.
Scenski najzanimljiviji sluaj koji poznajem je junakinja istoim enog kom ada,
bitno lice koje nikad nije postojalo (ili je um rlo pre nego to se i rodilo). To je
Zana A. Divernoa, gde je dete ije je postojanje onemogueno glavni junak drame
u kojoj ono ak ima sukcesivno vie dram aturkih funkcija.
74 Imam utisak a m oda se varam da u jednom trenutku oseamo u
Hamletu duboki i suptilni estetski efekat Odsutnosti Nevidljivog Podstrekaa.
D ram u vode prisutni i otelovljeni psiholoki podstrekai; ali sam a Sudbina K ra
ljevstva koja bi mogla, koja bi trebalo da ima svoju ulogu nikada se ne p o
javljuje. A u tom e je ozbiljni i dramatini smisao onoga: Neto je trulo u dravi
Danskoj.
UMETNIKA OPREDELJENJA 141
tu ulogu arbitra sudbine koja odluuje o cilju Nevidljivog Pod-
strejtafa. usitnili na vie lica.
( 2. j Uklanjanje " (prepreke, protivnika, Otpora).
Nsfdstva su ista, ali je opti dinamizam obrnut. Umesto
to vidimo ljudske m arionete kako raznim zakoenjima ili reakci
jam a odolevaju pritisku, prvobitnoj radnji nevidljive sile, sada
vidimo, naprotiv, kako se jedna strasna, estoka i aktivna ljudska
sila sukobljava sa nekom nevidljivom, atmosferskom i tajan
stvenom preprekom. To je tem a atmosferski prisutne Neiz-
merljive prepreke javno mnjenje, na prim er (Berenika ili
Per Gint; u filmu Javno mnjenje Carli aplina). Ova tema esto
postaje tragina, jer je estetski najsnanija kada je Nemerljiva
ili Tajanstvena sila neranjiva i neumoljiva. I ovde takoe naila
zimo na m oralnu prepreku, na Zabranu.
Postoji itav niz zanimljivih varijanti u kojima odsutnost
ima vid isto materijalnog otelovljenja na primer Zid ili Zatvo
rena vrata (ono lako postaje m elodramatino kada je u pitanju
tema fizikog zatoenitva Kula Nel; Lukrecija Bordija
a vraa se na prethodnu varijantu kada je zid simbolian)
ili neke fiziko-kosmike sile: zemljina tea, prepreka uzletu,
oslobaanju u visinama, u Graditelju Solnesu (to je naravno i
simbol).
Mogue su i zanimljive varijante na temu nepokretnog
predmeta koji moe da zaustavi, da omete ljudski napor, bilo
zato to donosi nesreu, ili izaziva strahopotovanje (skeptar,
kruna itd.), ili naprosto zato to je nepokretan i kao takav neum o
ljiv i bezoseajan (Igoova tema).
Moemo napokon da to dovedemo u vezu sa sluajem pret
varanja nekog ivog bia u stvar kao posledicu nesvesnosti,
bolesne oguglalosti. Poslednja scena Ibzenovih Aveti. Navee-
mo neto kasnije jo jedan takav primer, ali u razliitoj situaciji.
3. Ukidanje (otelovljenja eljenog D obra, Vrednosti).
Ono je esto, ali je retko kad uspeno. K ada je predmet
elje ili straha apstraktan ili kosmiki ambicija, sloboda,
slava, itd. funkcija G sastoji se uglavnom u tome da oivlja
va igru pokazujui nam koliko je lepota ili vrednost koju treba
osvojiti iva, svetla, zadivljujua i zbog toga dopustiti da ne
142 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA UMETNIKA OPREDELJENJA 143

stane, ostaviti ga atmosferskim ili iza kulisa, znai liiti se jedne K arla Velikog u Ernaniju) . 1 Ono moe da bude zanimljivo u
zanimljive scenske sile. Sve ljubavne drame sasvim izvesno ive drugom tem atskom obliku: Iekivanja izvesnog znaka. Koliko
od konkretnog prisustva voljenog predmeta. To ne znai da ne ja znam, takvih prim era u pozoritu nema. Znam za jedan primer
moemo da dramski koristimo njegovu duu ili krau odsutnost u rom anu (a on bi mogao da predstavlja veoma dram atinu
(Rostanova Daleka princeza ,75 Ono to nas najee spreava pozorinu situaciju). U Old M ortality puritanci, u ije je ruke
da se koristimo tom datom jeste to to se retko kad deava da pao junak, mole se i oekuju neki znak Provienja da bi znali
Sunce situacije, vrednost, voljeno bie ostane samo to. da li da ga ubiju ili ostave u ivotu. Slino iekivanje (koje treba
Redak je sluaj (iako on ima svoju veliinu) da ono ostane ne da se razrei sluajnim dogaajem koji je sam po sebi proizvoljan
pokretni pokreta, nepomini predmet elje. Najee imamo i beznaajan, reju, mimikom jednog od lica koje veruje da mu
linu sintezu ^ (voljeni predmet je i arbitar, on samog sebe se iznenada ukazalo iekivano reenje) moglo bi da ima scensku
dodeljuje); nestanak uinio bi taj raspored nemoguim. M a vrednost. Ako je ^ sila raspleta, ne zaboravimo da se dinaminost
loas pomenuti sluaj ane A. Divernoa, u kome ljubav rodi njegove uloge u toku radnje uglavnom ogleda u zadravanju
telja prem a detetu koje ne postoji, koje nikad nije ni postojalo, odluke, to se u njemu samom odraava kao dvoumljenje a u
kome je postojanje onemogueno, postepeno postaje jedina drugima kao iekivanje.
opruga situacije, sadri tu varijantu.76 5. Uklanjanje (mogueg dobitnika dobra, Zvezde
4. Ukidanje (A rbitra situacije). Ono je m oda najtee primaoca).
(hou rei najmanje dobro, sem izuzetaka). Dozvoliti da odluka, Ako je uklanjanje potpuno, definitivno, ono je slabo i nije
bitni dogaaj, zavisi od neke odsutne sile (od nekog dalekog i scensko. N am a je svejedno da li e se nekom nam a nepoznatom
nevidljivog Sudije, od nekog neuhvatljivog Arbitra), moe da i odsutnom licu desiti neto dobro ili loe. Uklanjanje, meutim,
bude dram atino samo uz izuzetan trud. Ako dram atiar ne nije retko: nalazimo ga u ve pom enutom sluaju Astinaksa u
osea da je to uklanjanje teko izvodljivo i da zahteva estetski Andromahi: m aterinska ljubav je oseanje iju snagu dovoljno
napor i intenzivnu umetniku obradu, dobijamo efekat praznine, poznajemo da bismo mogli da shvatimo i podelimo strah majke
razoarenja. Poto je radnja ^ najpre zakoena, da bi, na kraju, ije je dete u opasnosti, ne traei da pri tom vidimo bebu...
im pone da se odigrava, vodila raspletu situacije, dram atiaru Naravno, ona bi razneila izvesne gledateljke. (Kada vidim
preti opasnost od raspleta iza kulise, od Teramenovih pria decu u pozoritu, kae blesava m ala uliarka iz kole za kokote,
ili ubacivanja nekog proroanstva, nekih nevidljivih bogova, itd ...
Deus ex machina bez teofanije, u kome je maina samo zamilje 77 Opte pitanje Seni u pozoritu m oda je reivo estetskom prim edbom
da su one tim vie um etnike (ako ne i dram atine) to se m anje pojavljuju. Mogli
na, a to bi znailo samo pogorati stvari. M eutim, mogue bismo se zabavljati tako to bismo tvrdili (paradoks sadri svakako neto istine)
je nai primere takvog arbitriranja nevidljivim prisustvom (Sen da je najvanije lice u Fedri M inos ! Pasifaja ima svakako svoju vanost (u izvesnom
smislu Fedra je dram a naslea...). Ali M inos, otac i budui sudija na onom svetu,
dram aturki je prisutan:
75 Primeujemo da delo postaje mnogo slabije im se ofroa Ridel i Meli-
Kuda, kud da beim ? U no hadsku, grobnu.
sanda susreu. Rostan. koji je imao toliko talenta, nije imao nimalo genija. Pitam
moj otac tamo dri urnu kobnu;
se da li bi se genijalnost sastojala u tome da se D aleka princeza nikad ne pojavi
Uzdrhtae sena njegova u stravi
(ili da se pojavi samo kao duh, kao halucinacija; ko zna? m oda preko telepa
Kada mu se erka pred oima javi...
tije, itd.). , Pred tom grozom, oe, ta bi izustio ?
76 D oista, dete koje treba da se rodi je najpre O , prepreka. Zato ga ukla
(Preveo M ilan Dedinac)
njaju. Zatim ono postaje , D obro, predm et ljubavi; sve do krajnje situacije, u
kojoj bi trebalo da se pojavi kao aktivna sila ( il>) i gde njegovo odsustvo dobija Budunost, koja je za Fedru, na ovom svetu, zatvorena povratkom Tezeja ivog,
tragian karakter. biva joj zatvorena u onostranosti prisustvom M inosa na pragu budueg ivota.
144 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
ja se rasplaem). Ali uklanjanje ima svoju vrednost zato to
je privremeno. Tema zavere protiv odsutnog dobra je dram ska
tema. Dok je na junak zauzet na drugom nekom mestu, njemu
se priprema zamka, nesrea, katastrofa. Samo njegovo odsustvo
(koje se najee komplikuje i neznanjem) i njegova nemo da
se suprotstavi opasnosti, stvaraju dram atino iekivanje (Tezej
je arbitar koji se sa zakanjenjem pojavljuje na kraju Fedre).
Ali nema razloga da tema zavere bude prvobitna situacija, lako
nam je eventualna rtva nepoznata, moemo se za nju zanimati
ba iz tog razloga. Ako nas od samog poetka kom ad stavlja
meu lupee (ili meu sasvim uglaene ljude) koji smiljaju neku
ujdurm u protiv nekog nepoznatog, moe se lako desiti (po
gotovo ako se pisac potara da nas na vet nain, kao da nee,
postepeno uznemiri) da dram u koja se sprema posm atram o
s take gledanja nepoznatog koji je u opasnosti, a da to i ne zna.
Zbog toga je privremeno ili poetno uklanjanje posebno dra
m atino ako je dram a tako graena da zahteva kasnije prevla
davanje take gledanja . U stvari, u dati koju smo ispitivali,
odsustvo eventualne rtve i iekivanje koje ono prouzrokuje,
zajedno sa interesovanjem iz saoseanja, dobar je nain da nas
pisac podstakne da prihvatim o taku gledanja odsutnog. Tema
zavere bila je mnogo puta koriena (Pinto N. Lemersijea; E m a
ni itd.). Ali ona je uglavnom bila obraivana s take gledanja
zaverenika. Ona se moe oiveti i obnoviti ako je uzeta (to je
rede) s take gledanja onoga protiv koga je zavera usmerena.
Ponekad i dolazi do promene take gledanja, iz saoseanja sa
rtvom. Na tome upravo poiva veliki dramski efekat M irboovog
kom ada Poslovi su poslovi. Junak tog kom ada, grubi i okrutni
magnat, duboko nam je antipatian. Ne protivei se i ne opre-
deljujui se, prisustvujemo zaveri dvaju prevejanaca koji treba
da s njim sklope neki posao i smiljaju kako da ga prevare. Ali
dolazi do preokreta kada oni, da bi postigli eljeni cilj, koriste
trenutak njegove ophrvanosti bolom zbog sinovljeve smrti i
podmeu mu na potpis poslovna dokum enta uz licemerne izjave
sauea. Mi tada oseamo (iako nam junak nije simpatiniji doista slaboum an ili sam o malo nenorm alan; i zato Sto njegovi roditelji prikrivaju
u obinom znaenju te rei) patetiku njegovog osveivanja
kada on ponovo postaje lucidan i raskrinkava prevejance. To
UM ETNIKA OPREDELJENJA 145
je, kao to znamo, bitan dramski trenutak kom ada, glavna si
tuacija (i kada je glumac bio dobar, ona je uvek imala mnogo
uspeha na sceni). Ta odsutnost, prvo fizika, a zatim i gotovo
m entalna (u smislu u kom se kae: biti odsutan duhom ) do
vodi nas do ideje isto mentalne odsutnosti kao dramske teme.
To je upravo data Jedne ideje romana (S. Gitrija); u kojoj jedan
stari pisac koji pati od amnezije prisustvuje fiziki, m entalno
je odsutan, besram nom eksploatisanju svog tako rei posthum nog
dela od strane svoje ene, svog izdavaa itd. ; sve do postepenog
i najpre prikrivenog buenja njegove inteligencije. Ostvarena
glumakim darom jednog Lisjena Gitrija, koji ju je sjajno igrao,
ta suprotnost fizikog prisustva i mentalne odsutnosti, najpre
stvarna a kasnije glumljena, imala je snaan dramski efekat.78
6. Uklanjanje ([ (pomoi, sauesnitva, dinamikog
pomagaa). N a prvi pogled, ovo uklanjanje izgleda lako ostvar-
ljivo (dakle ne posebno zanimljivo) poto ([ (udvojenje u drugom
licu jedne od prethodnih sila) nije neophodno. Dovoljno je da
postoji iekivanje, neka vrsta potronje u tom smislu, i da to
iekivanje ne bude zadovoljeno (da se toj potronji dramski ne
udovolji) pa da nastane dramski efekat. Efekat je ak vrlo jedno
stavan : to je tema Pomoi koja ne stie ; Spasa koga nema ; tema
Naputenog, nepomognutog. Sestra ene Plavobradoga oekuje
dolazak brae spasilaca, dragona i musketara. Oni nee doi,
oni ne mogu da dou, oni ne postoje. Njihovo dram aturko
uklanjanje predstavlja aktivnu oprugu.
. Polli pominje kao svoju XVI situaciju temu Ludila. Ali ludilo ni po
emu nije dram ska situacija. Sto sm o ve rekli: ono je jedva dram ski sie; to je
naprosto vrsta zbivanja, pustolovine. O no dobija dram sku vrednost (Kralj Lir.
itd.) tek kao oblik odsutnosti, kao uklanjanje lica koje je, dok je bilo slobodan
i svestan agens, imalo odreenu dram aturku funkciju. U ostalom , ako je kon
trast izmeu te funkcijc i nesvesnog stanja prejak, moe doi do kom inog preokre
ta. Lud ili slaboum an arbitar moe da bude dram atian samo ako njegova funkcija
arbitra nije u prevelikom raskoraku sa njegovim m entalnim stanjem. Inae, ako
treba da od ludog savet traim o, kako kae Rable, mi smo u komediji. Igra
zabuna (ili neznanja) moe da se umeSa da bi spasla disonantnost. U Tekim vre
menima E. Burdea, halucinantni Bob je dram atian zato to ne znam o da li je
njegovu stvarnu slaboum nost i poveravaju m u ozbiljne funkcije, itd.
146 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
K ada je re o nepostojanju Spasioca, najznaajniji je ( ( ) ;
ali nepostojanje ({ ( J ) (nema pomoi za Protivnika, za prepreku)
ostavlja takoe snaan utisak kada je protivnik nosilac take
gledanja. To je tem a: Sam protiv svih; u odbram benoj ulozi
(dok: Mesec odblesak Lava znai usamljenost u ofanzivnoj
ulozi). Ta tema ima, naravno, svoje dobro poznate herojske
vidove (pa ak i melodramske). Ipak, ona je jo valjana u neto
manje perjanikom i maevalakom obliku, kao proganjanje
ili jednostavno samoa, nemogunost odbrane od neprijateljskih
sila (Naga ena A. Bataja i donekle Kurtelinova Margo).
to se tie uzaludnog iekivanja ( (^=), u pitanju je odsustvo
saveta, nunost donoenja ozbiljne odluke bez iije pomoi.
Re je uvek o oseanju Naputenosti, ali samo intelektualne
ili moralne. To je bitna tema tajnbekove dram aturgije (M ievi
i ljudi).
Da li je odsustvo pomoi , predstavniku dobra, dram a
tino ?
U prvi m ah odgovorili bismo da nije. Suncu, sjajnoj ili pri
vlanoj zvezdi, pomo na prvi pogled nije ni potrebna ni moguna :
ono samo sija i privlai. Nikakva pomo nije mu potrebna.
Odsustvo pomoi Suncu (nema divljaka koji bi lupali u lonce
za vreme njegovog pomraenja) ne izgleda dramatino.
Ali ne zaboravimo da u pozoritu, svaka nenorm alna ili
na prvi pogled neizvodljiva injenica postaje zanimljiva kada
piscu uspe (u tome se dobrim delom i sastoji dram aturka inven
cija) da je upotrebi na lak, prirodan nain, odnosno da je uini
normalnom u svetu koji prikazuje (iako je ona u pozoritu nova i
izuzetna).
To moemo lako proveriti.
Prvo, slabost sunca prevashodno je patetina jer stvara
pom etnju u m ikrokosm osu koji se prema njemu usmerava (sum
njati u to da li je voljeno bie dostojno ljubavi; sumnjati u ideal
koji ono predstavlja). I naa pomo njemu predstavlja zanimljivo
treperenje mikrokosmosa. Kao igra zablude i istine, to je ak
poznata i koriena tema (kleveta, izgled koji vara; priznata
nevinost, izgubljena i povraena ast, itd.).
Tema je, meutim, mnogo ljudskija, patetinija kada nije
UMETNIKA OPREDELJENJA 147
u pitanju zabluda ili neznanje. Ljaga, m oralni pad bia koje
oliava i predstavlja ideal, to je sasvim mogua ivotna i dram ska
injenica; podrati m oralno tog predstavnika dobra ili ideala
u nekoj krizi te vrste, funkcionalno je veoma vana stvar. Stoga
odsustvo moralne podrke predstavniku vrednosti moe da znai
ne samo patetinu ve i dram aturki aktivnu bespom onost.79
U ljubavnim dramam a, usamljenost voljenog bia, uprkos
tome to je voljeno sluaj Nevoljenih F. M orijaka moe
biti koriena na zanimljiv nain (iako M orijakov kom ad sadri,
m oram o to rei, nekoliko dram aturkih greaka u inae veoma
zanimljivom sieu usamljenosti). U svom najistijem vidu, tema
samoe, odsustva pomoi Suncu u ljubavnom sieu, jeste mlada
devojka ili ena koja (iako ne osea nikakvu drugu ljubav) puta
da je daju ili uzmu, a da pri tom ne osea ni naklonost ni opre-
deljenost i da gotovo nije ni svesna sopstvene vrednosti. U po
zoritu ima prim era m oralne zbrke koja nastaje iz te pomirene,
udne, nune pasivnosti koja ima veliku ljudsku vrednost, bilo
da je re o lepoti, o dobroti, o plemenitosti. ini mi se da ih u
ivotu ipak ima vie.
Najzad, ista dram ska tema Usamljenosti vrednosti (osim
ljubavne fabule, koja po sili stvari nikada ne doputa potpunu
usamljenost) esto je u pozoritu (i to ne samo rom antiarskom ),
a njen junak je moe biti pesnik, umetnik, genijalan ovek. Postoji
jedan sasvim odreen prim er nedostatka ([ ( ) u tom vidu u
Boji vremena arla Vildraka. Junak je veliki vajar, stavljen u
sredinu, porodinu i drugu, punu korupcije, m ahinacija itd.
Sa odlinim smislom za dinamizam situacija, pisac ga je prikazao
monog i snanog kada dri u rukam a eki i dleto, ali lienog
19 Zanim ljivo je da je uloga pom agaa O , predm eta ljubavi izazvane jedino
IcpoLom, bila postavljena: Bila jednom F. de Kroasea. H irurg koji runoj devojci
dariva lepotu i stvara tako temu iz bajke (na ta upuuje naslov), ali psiholoki
veoma udnu: devojka pretvorena u. lepoticu zadrava duu rune ene; hirurg
i/ kom ada nije samo neko bie iza kulisa, ve jedno od lica dram e (a re je o m ranoj
drami, sa trovanjim a, zloinakim zaveram a, itd.). Najzad, poznata je tem a de-
vojke (ili usedelice!) koja postepeno postaje Q , koja se rascvetava pred nam a i
olkriva nam svoje unutranje kvalitete (Ojeova Filiberta, itd.). G otovo uvek
postoji pom onik neko ko otkriva junakinju i pom ae joj da izae iz svoje
im re. Odsustvo te pomoi, samoa, nepriznavanje vrednosti, moe da bude dram
ski koriena. T akva situacija se nalazi u Sluavki bez plate ana Jola.
 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
148
svakog akcionog dinamizma u dram aturkom prstenu. Nemo
predstavnika vrednosti i ini itavu dramu. Meutim, junak
nije usamljen, on ima jednog starog prijatelja, prom aenog
oveka, koji sa njim deli ideal istog um etnika koji odbija kom pro
mise i ekonomske raunice on je izraziti prim er (J ( ). D e
ava se da ak i na njega naknadno, posle njegove smrti izmeu
IV i V ina, padne neosnovana sumnja da je bio umean u neki
sumnjivi posao. To iznenadno uklanjanje i ( ), baca vajara
u samou kakvu do tada nije poznavao.
Susretanje sa temom Samoe moe da bude zanimljivo: te
ma se ne nalazi na spisku . Poltija (mogli bismo, meutim,
napisati: G rozna Samoa!, kada bismo hteli, kao i u drugim
sluajevima, da donekle melodramatizujemo temu). Propust
je ozbiljan, jer tema ima mnogo dramskih prim era.80 Ali on je
shvatljiv: na prvi pogled moglo bi nam se uiniti da tema nije
dram ska jer tehniki pretpostavlja samo jedno lice, stavljeno u
lirsku situaciju. M eutim, analize nam otkrivaju sledee:
tema samoe je dramska, ako je u pitanju samoa viena u iz-
vesnoj funkciji i u svom odnosu na tu funkciju; a naroito ako je
u pitanju odsustvo (izrazito dram ska odluka) izvesne pomoi.
Opredeljenje je jasnije, uoljivije i snanije ako je lice dinamiki
ambivalentno, ako ima dva horoskopa i ako je, uz pomo odre
ene take gledanja, prikazano kao naputeno od drugog.
Ovo nas dovodi do pitanja ambivalentnosti, linih horoskopa
sa dve zvezde.
III Funkcionalni spojevi
Ma koliki bio broj prihvaenih funkcija (a on ne moe da
bude manji od etiri ili tri: preveliki broj uklonjenih funkcija
osiromauje pozorini svet), te funkcije mogu da se raspodele
Mogli bismo nabrojali mnogo rom antinih primera Jednog protiv svih!
Ismailovo prokletstvo (posle rom antizm a. Suderman je dao mnogo lepih.
primera te teme). Ali. i bez toliko rom antizm a, jasno je da ak i u sloenoj situaciji,
sa mnogo lica. konstatacija jednog od tih lica Nita to dolazi spolja ne moe
da mi pom ogne; m oram sam to da postignem predstavlja situacijsku inje
nicu. i to veoma vanu. I lbzen ju je esto obraivao (Narodni neprijatelj i dr.).
Samoa u dvoje (u Rosmersholmu, na primer) je valjana varijanta te reme.
UMETNIKA OPREDELJENJA 149
na jo manji broj lica, od kojih bar jedno moe da preuzme vie
dram skih funkcija. Znam o da je umnoenje funkcija (koje po
nekad, ali ne uvek, raa unutranje sukobe) gotovo pravilo,
naroito u pozoritu koje ima izriito psiholoke namere. Potpuna
analitika podela je retka.
Najjednostavnije spajanje je binarno. Jedno lice prima,
prihvata dve funkcije. Ispitajmo razne sluajeve takvog spajanja.
Ima ih ukupno 30; a samo 15 ako uzmemo (J (pomo,
sauesnitvo) ne odreujui njegovu prirodu. Treba li ih nabro
jati? Hajdemo! To su: SI , , ^ , Si 3 , Si ({, Si ,
d", C, , , d ^ d , <[, i I
Ali, poto (J, koji se javlja pet puta, moe svaki put da ima e
tiri razliite prirode, imamo ukupno 30 spojeva. Neemo ih sve
ispitati, ve emo samo ustanoviti koji su normalni, najei,
a koji su retki; i zavisno od toga, koja su retka ili esta razdva
janja.
SI je est spoj: onaj koji eli neko dobro i onaj za koga
se to dobro eli su isto lice. To je eleti za sebe.
I - je postojan spoj : on znai biti predmetom neije
elje i imati mo odluivanja o dodeli samog sebe.
Par Si je norm alan par ljubavne drame. Silvio
eli Izabelu (za sebe) i pokuava da pridobije njenu ljubav. A
od Izabele zavisi da li e mu se dati. Oznaavajui Izabelu kao
O , pretpostavljam o da je ona jo neodluna, ravnoduna.
Ako Izabela sa svoje strane voli Silvija, ona postaje u veoj ili
manjoj meri sauesnica Silvijeve ljubavi i njena form ula postaje
trojna: ona je ^ (). Ako voli Leandra, Silvijevog su
parnika, njena formula je ^ ([ ( ). Bilo da je ([ odblesak
ili S , opta formula je SI ^ ([ : to je tipian
horoskop teme Ljubavnog suparnitva; poloaj koji norm alno
ima dve varijante, zavisno od toga da li je ([ pomaga ili d".
Smenjivanja O ^ i (S) i <[ (cf ) oznaavaju promene
situacije koje su rezultat naizmenine naklonosti, dvoumljenja,
stvarne ili pretpostavljene Izabeline nevernosti.
Tema je oigledno otrcana, jednaina banalna; ali ona
nee skoro nestati iz pozorita. Ljubavno suparnitvo je jedna
od onih osnovnih i trajnih data ija je vitalnost beskrajna. Mo-
150 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA UMETNIKA OPREDELJENJA 151
emo li, pomou naih astrolokih kom binatorskih sredstava,
ispitati, ustanoviti, m oda ak i obogatiti njenu dinam iku? 9. SI a {si).
Nije nevano saznati da sa njenim elementima odnosno 1 0 . SI === i (Si) $ .
sa svim dram aturkim iniocima zvezdane teme Si ^ i 1 1 . SI
" korienim u temi ljubavnog suparnitva, i sa tri tipska
a* i (a ) a .
lica: Ona, On i Tertium Quid; sa samo dva oblika sauesnitva iz 12. si < (a ) - a.
naklonosti (J (cT ) i ([ ( ) imamo ukupno trideset i est 13. SI =2= o a ( ).
kombinacija. 14. SI ^ i ( j ) a .
N apravim o izuzetak. Ne moemo ni pomiljati da dam o
potpun spisak 210.141 situacije. Ali smo obeali da emo, bar
15. SI _ M a ) a .
u jednoj taki, dati, kao primer, iscrpan lokalni pregled formula. 16. JI ^ a a ().
Daemo dakle 36 vidova ljubavnog rasporeda, na temu Supar 17. SI ^ ( ) a .
nitva sa tri lica. To e biti dvostruko korisno jer emo na taj 18. SI
nain videti kako takvi pregledi koji su jednostavno i geome
<c (a ) a.
trijski proizili iz baleta zvezda, bude, podravaju, pa ak i izne 19. SI ( a ) a .
nauju matu. Jer, ikam vas da intuicijom, bez pomoi takvog 2 0 . SI =** (a ) a.
okvira, ostvarite toliko mnotvo moguih sluajeva. 21.
Primetiete takoe da ja ovde ne prokazujem ni skaredne
( ) - a =&.
mogunosti, ni bizarne ljubavi, niti neverovatne, m elodramatine 22 . ( ( ) - - .
ili suvie suptilne kombinacije, niti bilo kakva zbivanja strana 23. SI < { $ ) 0=2= $
toj prostoj tematskoj dati koju nam najpre nudi banalna tema 24. JI ( ) - - .
- i cf, sa dvema vrednostima ([ koje udvajaju
Si ili 6.
25. S I a < ( ).
26. S I a * i (si).
27. S I <t ( ) a =*.
Evo tog pregleda: 28. S I ( a ) a =a=.
1. SI ^ < ( ) a 29. SI - =2= a ( s i ) .
2. SI =- ( ) 5 30. JI ( j ) a ==.
3. JI == <t {JI) 31. S I <r ( a ) a ==.
4. JI () a 32. S I - ^ a ().
5. JI - ( ) - ^ 33. SI - == ( j ) a .
6. JI 1 ^ () 34. SI - == ( a ) a .
7/ JI <L (S ) a 35. JI * (ja) $
8. SI ( ( $ ) =^= 36. SI - ( (a ) a.
152 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Uh, a sada da raspravljam o! ta znae tih trideset i est
zvezdanih horoskopa ljubavnog suparnitva?81
* drugim sredstvom ubeivanja.82
* *
U est prvih formula, Silvijo (on je uvek stavljen na prvo
mesto, Izabela u sredinu, a Leandar na kraj) ima norm alnu struk
turu J . On je naprosto zaljubljen ovek koji se trudi da osvoji,
da bude voljen. O tkuda est varijanti?
U 1, 2 i 3, Izabela je arbitar situacije. To je jo normalno.
Tri mogunosti predviene za nju u tri prve formule dobro su
poznate: ona voli Silvija; ona voli njegovog suparnika; ona je
neodluna.
Ali 3 sadri jednu zanimljivu varijantu funkcije ([, odnosno
naklonost, simpatiju jednog od lica prema drugom licu. Ovde
naklonost ide od suparnika ka ljubavniku, od Leandra ka Silviju !
Nema potrebe da ovde ulazimo u skaredne pretpostavke;
Leandar moe da ima valjanih razloga da eli Silvijevu sreu,
m oda ak i da odustane od Izabele iz simpatije prem a njemu.
To je, na primer, sluaj oveka koji osea prijateljstvo prema
suparniku; ili starijeg brata, jaeg i plemenitijeg, koji eli da
svog mlaeg nervno obolelog brata, koji mu je suparnik, spase
od oajanja. Ili naprosto sluaj oca koji je suparnik roenom
sinu (kao u Tvrdici ili u Mitridatu ili u Fedri), ali koji u svojoj
oinskoj ljubavi nalazi snagu za veliku rtvu (kao u Rasipnom
ocu Dime Sina, ili ak u koli za majke M arivoa, gde se zdrav
razum, kao i naklonost mlade osobe udruuju sa oinskom
ljubavlju i nagone oca da odustane). Treba li rei da postoje i
mnoga druga sredstva organizovanja fabule koja m ogu da po
dre datu: Odustajanje suparnika? To je esto korien preokret
u pozoritu. Ali treba napom enuti da je taj pozorini preokret
samo jedan rasplet jedan dogaaj, jedna pustolovina. Prava
situacija sastoji se u duoj ili kraoj napetosti koja moe da bude
" Videemo njihovu potpunu transkripciju na 162. strani. Prim etimo uz
to da svaka situacija moe da ima tri razliite take gledanja. Potpuni pregled
imae dakle 108 horoskopa.
UM ETNIKA OPREDELJENJA 153
razreena, bilo na taj nain, bilo odbijanjem. Prava formula 6 je :
Raditi sve da se suparnik povue. To se moe postii tako to
emo zasluiti njegovo potovanje, njegovo divljenje, ili nekim
to se tie 4, 5 i 6, njihova situacija je karakteristina po
tome to arbitar nije vie voljena ena. Ona vie nije slobodna
da se d ili ne d : suparnik je taj koji odluuje.
N a primer, jedino on moe da d ili da ne d Izebelinu ruku.
Klasian prim er: imati za suparnika Arnolfa ili Bertola, devoji-
nog tutora.
To je ve otrcano, rei ete mi; situacija je zastarela!
Greite. Savremeno pozorite, koje tutore preputa repertoaru
Komedi fransez ili bivem Odeonu, preuzima stalno istu datu.
To je jedna od najilavijih situacija jer postoji u ivotu u raznim
vidovima. Ljubitelji incesta in petto koriste sluaj oca ljubom or
nog na oveka koji voli njegovu erku (formula 4) ; ili (formula 5)
ljubavnika ljubom ornog na preveliku naklonost erke prema
ocu. To je (bez ikakve primese dvosmislenosti, incesta ili bilo
ega mutnog) situacija iz drugog ina Moje slobode Denija Amije-
la. Jedan od m odernih vidova te dvostruke situacije je suparni
kov moralni ili intelektualni autoritet nad devojkom (uticaj
profesora u Pijanstvu mudrog F. de Kirela; u Profesoru Klenou
Karen Bramson, u Dvostrukoj strasti Ogista Vileroa).83 Ali ako
izaemo iz fabule devojke za udaju, imamo neto jo jedno
stavnije: autoritet mua nad enom, u svim zapletima sa pre-
K U svojim Memoarima, K azanova pria kako mu je, dok se udvarao nekoj
sasvim m ladoj devojci, priao m ladi ludo zaljubljen u nju i rekao mu : Gospodine,
ako nastavite, sigurno ete me istisnuti. Ali za vas e to biti samo beznaajna avan
tura, poput m nogih drugih, brzo zaboravljena. Za mene je ova ljubav itav ivot.
Razmislite o tome, i, ako ste plemeniti, vi ete otii ne videvi je ponovo. K a
zanova napravi pet ili est puta krug po sobi utei i ree m u: Neka vam bude,
u pravu ste. 1 odlazi. Vratiemo se neto kasnije na tu datu, da bismo istraili
uslove u kojim a ona doista moe da postane pozorite. Prim er pokazuje bar to
da ona moe da se pojavi u ivotu.
,3 M oemo da zamislimo i uticaj svetenika zaljubljenog u svoju pokajnicu
ili ljubom ornog na nju: Klod Frolo Esm eraldin ispovednik! Tem a se nalazi u
filmskoj verziji Pastoralne simfonije (te meavine Zvonara Bogorodiine crkve i
oveka koji se smeje: jedan pastor vlada duom m lade devojke koju je podigao,
uli devojka je uz to i lepa i veruje u lepotu oveka koji na taj nain vri uticaj nad
njom ; tako Dea veruje u Gvinplejnovu lepotu).
154 DVESTA HILJADA DRAM SKIH SITUACIJA
ljubom; bilo d aje re o m aterijalnoj moi mua nad enom (nadzi
rati je, zatvoriti je, odvesti je); bilo da je u pitanju neto mnogo
dramatinije, mo koja mu dolazi otuda to njegova ena, iako
voli drugoga, i dalje osea prem a njemu poverenje, potovanje,
lojalnost (kao u Princezi od Kleva, rom anu i kom adu). Izmeu
ta dva sluaja, on moe da bude arbitar jer ima mo da pristane
ili ne pristane na razvod, na razdvajanje (Antoanet Sabrije R o
mena Kolisa, itd.).84 Najzad on moe da vlada terorom : on je
Tiranin. To je Neron, arbitar Britanikovog ivota, koji na taj
nain dri u aci Juniju. U pitanju je uvek i u svim oblicima
Suparnikova mo.
Stvari su originalnije poev od 7. U 7, 8, 12 i 19 do 24 formula
ljubavnika sadri meseev poloaj (( ( i ) : on ne nalazi vie
svog zatitnika u suparniku, ve se on sm interesuje za svog
suparnika i ne moe da se odlui da ga uini nesrenim. To je
situacija suprotna od 6 i (A ). Opta tema je: voleti, poto
vati, diviti se svom suparniku. U 22, na prim er: A (J ( c? )
O , gde je ljubavnik ([ ( ) a suparnik 6
(da bismo objasnili i dali fabulu za 6 c^) suparnik je neki uitelj,
neki visoki moralni autoritet. U tom sluaju imamo uglavnom
uenika zaljubljenog u uiteljevu enu (ili u istu enu u koju je
zaljubljen i uitelj) i u kome se naklonost i potovanje snano
sukobljavaju sa ljubavlju. ini mi se da je Dima Sin prvi koristio
tu datu u Klodovoj eni; ali ona je, kao to smo videli, dosta raspro
stranjena u savremenom pozoritu. Ono to je osim toga zanim
ljivo u 22 jeste pomeranje . Sve formule, poevi od 13 razdva
jaju Si> i (onoga ko eli i onoga za koga se eli) ; ovo razdvajanje
je zanimljivo u temi suparnitva u ljubavi: eleti, ali ne za sebe!
Ono nas ne bi iznenadilo da je re o temi m aterinske, oinske,
bratske ljubavi itd... Nita prirodnije od toga da Silvijeva majka
eli Izabelinu ruku za svog sina. Ali zar Leandar, koji voli Izabelu,
eli da ona pripadne drugom e? Ispitajmo to bolje.
-1 Varijanta je poznata: mu preputa eni da bira izmeu ljubavnika i
njega. N astaje prom ena situacije jer * ustupa svoju funkciju arbitra. T ako 4:
J i (A ) c f postaje 1: A ^ i (SI) . to esto
dovodi do 2: J i O i (O ) : ena postaje svesna teine svojih postupaka
i plemenitosti svog mua i opredeljuje se za njega (Ojeova Gabrijela, itd.).
UM ETNIKA OPREDELJENJA 155
Taj drugi je as , as (voljena ena ili suparnik). U 16,
u 22, u 24, u 26 imamo enski spoj ; Silvijo voli Izabelu i
eli da ona pripadne samoj sebi! ta to znai?
D ata je jasna, iako, koliko znam, nedovoljno koriena:
Silvijo beznadeno voli Izabelu i iz ljubavi prem a njoj eli samo
da ona osvoji sopstvenu m oralnu nezavisnost. Izabela je supar
nikova zarobljenica (a on je, na primer, Uitelj, ovek iji je
intelektualni uticaj na nju potpun), a Silvijo jedino hoe da je
oslobodi ne nadajui se niemu veem, nemajui ni prava ni
moi da iz toga izvue korist za sebe. U 24, i Silvijo i Izabela trpe
uticaj te intelektualne ili moralne nadmoi , Tertium Quida,
Suparnika. To je, u neku ruku, revan D oktora iz Bolonje, iz
italijanske komedije. Samo, on vie nije smeni doktor. On je
postao Veliki Uitelj (Andre Paskal); on ima svoj rang meu
Bakljama (Anri Bataj). On nije neki tamo Leandar, on ima snagu
jednog Prospera, on je mag, arobnjak, duhovna mo. I ta se
deava? Silvijo voli i potuje Prospera, svog i Izabelinog Uitelja.
Ali on dovoljno voli Izabelu da bi pokuao da je otrgne od te
opinjenosti uiteljem, koju inae sm prihvata. Lepa dram a slo
bode koju treba osvojiti u sukobu sa ljubavlju. Izabela je geni
jalna (ili naprosto sposobna za briljantnu linu karijeru, umet-
niku, knjievnu ili filozofsku). A famulus smrvljen ogromnim
uiteljevim uticajem, ali pouen i osnaen ljubavlju prema Iza
beli, pokuava da je otrgne o d unitavajue opinjenosti koja
i njega samoga paralie; i od koje se vie i ne nada da e biti
osloboen, niti to eli. On je podstie na to da povrati svoju sa
mostalnost, da sama izgradi svoj duhovni ivot. On shvata da
na taj nain nee dobiti Izabelu za sebe : on m ora da je odvrati
od braka koji je nespojiv sa ostvarenjem umetnike ili intelektualne
karijere. Da, bila bi to dobra drama.
Najrei i najtei sluaj za koji se moe nai fabula je raspored
i , kao to je to sluaj sa brojem 14: ^ i (SI)
& , kada zaljubljeni (ak i onda kada mu je uzvraena ljubav)
ne eli da Izabelu vrati samoj sebi, ve da je d suparniku. to
se tie suparnika, treba rei da on u tom sluaju nije protivnik
zato to je suparnik (ako mu njegov suparnik nudi eljeno dobro,
sve je reeno i suparnitva nema) ve zato to odbija to dobro.
156 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Sve formule koje sadre 6 5, oznaavaju temu Odbijanja
sree. Leandar moe da odbije eljeno dobro iz prijateljstva
ili nekog drugog interesbvanja za Silvija (ako je Leandar cf
C (JI) ili kao u 13, 25 ili 29). On to moe da uini i
iz pravinosti, i pravdoljubivosti (ako je kao u 21,
27, 28). U kratko, Leandar odbija: to se lako moe objasniti.
Mnogo je tee objasniti zato Silvijo eli da Izabelu dodeli Lean-
dru; pogotovo ako to ne ini iz naklonosti prem a suparniku;
ako Silvijo nije Si ({ ( ). Ali, ako je to za lzabelinu Sreu,
za njeno dobro? Ako je, iz ljubavi prema njoj, Silvijo daje svom
suparniku za koga zna da je sposobniji da je usrei?85 Moemo
da zamislimo nekog starijeg ili srenog ljubavnika: m lada de-
vojka je zaljubljena u njega, ali on zna da samo mlad mu i norm a
lan brak mogu da joj donesu sreu. Moemo jo da zamislimo
(to je banalnije, manje patetino i manje istinito) nekog siro
manog Silvija koji zna da Izabela, ma koliko bila spremna da
se zajedno sa njim suoi sa siromatvom, zaista nije stvorena da
podnosi tekoe. Moemo ak da pretpostavim o i to da je on
ubeen da brak iz ljubavi ne vodi srei i da se, zbog ljubavi prema
Izabeli i nekog uzvienog rtvovanja i straha od onoga to bi
strast, ije razarajue dejstvo i sm osea, mogla da joj donese,
trudi da joj vrati mir. D ata je neobina, ali bi mogla biti isproba
na (ona i postoji nejasno skicirana ne u ljubavnom pozoritu
. de Porto-Ria, ve u njegovom poetskom opusu; izgleda da
se nije usudio da je postavi na scenu). Uopte uzev, formula JI
bez u osnovi je svih moguih rtvovanja iz ljubavi. 1 ne
mislimo da je apsurdno zamisliti (upravo to je istota ) kao
pozorinu, a samim tim i ljudsku, stvarnost ovaj ideal ili sa
vrenstvo ljubavi kada neko ne voli za sebe, ve za voljeno
bie, za Nju dovoljno jako da bi njenu sreu eleo ak i po
cenu toga da usrei suparnika. alosno bi bilo kada bi to bilo
nemogue u pozoritu.
Treba ipak primetiti re je o jednom zanimljivom proble
mu da je ta egzaltirana, ista, nezainteresovana ljubav, spo
sobna da eli pravo dobro za voljeno bie i da se za njega rtvuje
*! D ata je skicirana u jednom pozorinom kom adu oi Sandove: Presa.
UMETNIKA OPREDELJENJA 157
ne samo teko ostvarljiva u pozoritu, ve da zbog svoje prete-
rane uzvienosti moe da propadne, da bude devalorizovana do
kominosti: Odlino, on nije zao, on je dobriina, rei e
publika. A kritika: To je neverovatno, to nije ljudski, to je nad
ljudski, to je suvie lako.
N aravno, potrebna je genijalnost ili talenat da do toga ne
doe.
Moemo ipak konstatovati da slinih prim era ima u po
zoritu.86 Najzanimljivije u rtvovanju iz prave ljubavi koje
deluje kao preterana dobroudnost je upravo opasnost od ko
mine devalorizacije. U tom pogledu je simptomatian sluaj
Petrusa M arsela Aara, koji se na slian nain rtvuje i sm
dovodi suparnika da bi usreio voljenu. Veto, da bi izbegao
kominu devalorizaciju, pisac je sm unapred stvara: Petrusa
(uloga je naravno bila pisana za Luja 2uvea koji ju je izvrsno
igrao) svi najpre dre za budalu; ali, postepeno, javlja se sumnja
da li je njegovo rtvovanje ista glupost ili, naprotiv, vrhunska
umenost (ista igra kao u anu mesearu); uostalom, pitanje
ostaje otvoreno. U svakom sluaju, komina devalorizacija prave
samopregorne ljubavi je izbegnuta tako to je lice u celini najpre
bez povoda potpuno obezvreeno da bi zatim bilo uzdignuto.
Sam po sebi, postupak je klasian : postepeno uzdizanje kominog
lica je esto (ak i u rom anu, kao to znamo : Don Kihot ili Pik-
* u Strankinji Dime Sina, nailazimo na portvovanog i iskrenog ljubav
nika (Gi de All) koji, znajui da vojvotkinja od Setmona voli drugog, staje na
njegovu stranu protiv odvratnog mua, i, u trenutku krize dovodi vojvotkinji
voljenog ljubavnika, jer, kako joj sam kae. odakle oveku koji ne samo da ni
je voljen, ve zna da ena koju on voli voli drugog, pravo da tvrdi da se rtvuje?
n m ora da se pomiri sa sudbinom . itavo njegovo junatvo je u tom e, njemu
preostaje samo jedna mogunost, ako je iole plemenit, a to je da dokae iskrenost
svojih oseanja dajui im oblik prijateljstva i rtvujui se ak za svog suparnika.
Lice je ne samo dirljivo, ve je i dovoljno istinito, ljudsko (ono je moda i jedino
takvo u kom adu). Dima se usudio da ga takvim uini jer je to sam o epizodno
lice (publika i kritika bili bi stroi da je on bio vana opruga kom ada). On ga
je vrlo esto uinio bledim tako Sto ga je pustio da sam objasni da nije re o uzvi
enom rtvovanju iz ljubavi, ve o nekoj vrsti m oralnog luksuza, pom alo gorkog
ali elegantnog nusproizvoda rezigniranosti. O tuda taj ljudski naglasak. Jednom ,
i to sluajno, iz scenskih razloga. Dima je izbegao herojsko Irazcrstvo, pretenziju
ka uzvienom: i uz diskretnost on se susreo i sa Ijudskou i verovatnou. U
filmu nalazim o slinu datu u Obeanju nepoznatoj.
 158 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
vik...). Ali zanimljivo je to se ono ove koristi da bi se spasla
disonantnost uzviene sam opregornosti iz ljubavi.
Do sada su se nae primedbe uglavnom odnosile na lica
Ijubavmka i suparnika u njihovim meusobnim sukobim a i ve
zama. Zena je privlaila nau panju samo u onoj meri u kojoj
je mogla da opravda varijante suparnitva. Ali, pre nego to na
pustimo na pregled, bilo bi m oda korisno pozabaviti se serijom
enskih horoskopa.
Dovoljan je samo jedan pogled pa da shvatimo da postoji
mnogo vie varijanti enskog lica, odnosno njegovih zvezdanih
rasporeda, nego bilo kojeg mukog lica. Izabela ima dvanaest
razliitih oblika, dvanaest razliitih linih jednaina, dok pom alo melodramski, zamisliti devojku koju su zarobili gusari
ih svaki od njenih ljubavnika ima po osam. To je norm alna posle-
dica kom ibinatorike: ena, budui sredite mnogih situacija,
istovremeno je i njihov odblesak. Ovo je zanimljivo razm otriti
s take gledanja pozorine psihologije.
Pogreno bi bilo verovati da se ova kom binatorika dra-
m aturkih funkcija odnosi samo na pozorite situacije neza
visno od pozorita karaktera. Znamo da su u pravom pozo
ritu, zgusnutom i punom , situacije i karakteri obuhvaeni istom
umetnikom stvarnou, bogatim unutranjim skladovima, ve
zama o kojima ovde moemo da dobijemo neku predstavu.
Dati Izabeli odreeni horoskop, funkcionalnu zvezdanu temu
staviti je pod uticaj Zemlje ili Vage, ili njihovog spoja, dati joj
Sunce ili Lava za zvezdu znai do izvesne mere odrediti i njen
karakter, lzvestan sklad estetski sklad karaktera i situacije
zahteva da astroloka tem a roenja, horoskopska formula
pronae, izazove, osvetli meu enskim naravim a onu koja
joj najbolje odgovara. Uverimo se u to na nekoliko primera.
Obina, norm alna formula za Izabelu bila bi, kao to smo
videli ili (arbitar, najpre ravnoduan) ili ( (Si) ili
O ([(d") (arbitar koji je naklonjen jednom ili drugom).
Ali staje ona kada izgubi funkciju arbitra situacije? Najneobiniji
sluaj (dakle estetski najtee ostvarljiv ali moda i najzanimlji
viji ako se tekoe prebrode) je sluaj u 6, 9. 12; kada je Izabela
iskljuivo voljeni predmet o iju se vrednost otimaju, bez ikakve
druge funkcije i dinamike moi. To nije samo ravnodunost,
UMETNIKA OPREDELJENJA 159
to je pasivnost. Za nju se bore: ona eka, spremna da se d ili
da bude data jednom ili drugom, zavisno od ishoda situacije
kojom upravljaju drugi. _
Taj dram aturki pol (najjednostavnija formula njene funkci
je) istovremeno je i karakteroloki. D a li to znai d aje ona scenski
i psiholoki siromana zato to se pokorava jednom tako jedno
stavnom horoskopu?
O na je, ako hoete, srna koja pase, jedva uzbuena i izne
naena, dok se na proplanku, pred njenim oima, dva suparnika,
obuzeta nagonom parenja, bore snanim udarcima rogova. Ne
zaboravim o ipak da je re o ljudskoj psihologiji. M oda ete,
i, umesto borbe rogovima nadmetanje kockom i noevima.
Ali ona nije ravnoduna. M oda e joj uspeti da se prethodno
ubije; ili naknadno, ili e moda ona nekoga ubiti, osvetiti se
ili svisauti od bola, ili se zaljubiti u divljakog pobednika. M oda
e, dok traje borba, i nesvesno prieljkivati pobedu jednog ili
drugog. Ona je pre, kako to pokazuje na horoskop, ena ad
omnia parata, koja nije nuno avanturistkinja, propala ena:
ona moe da bude i edna devojka (i to je psiholoki najzanimlji
viji sluaj). Imamo enu ija je uloga da bude uzbrana, a da jo
ne zna ko e je ubrati, niti ita moe da uini u tom pogledu;
koja nejasno, iz dna due, pristaje na tu svoju sudbinu za koju
je horoskopski pripremljena. Da li je devojka sa takvim ka
rakterom toliko retka i izuzetna? Imaju li sve devojke nadu,
volju, iluziju ili mo da same biraju umesto da budu izabrane?
Zar u tom nejasnom iekivanju i unutranjem pristajanju na
takav ivot nema neke sutinske i duboke enstvenosti? M alo
as smo pomenuli Kurtelinovu Margo kod koje postoji neto
slino. Ali Margo je laka ena. A u tom kontrastu izmeu njene
poslunosti, njene podatnosti i visoke cene koju bi ona mogla
da ima (i sebi odredi) ima nekog m oralnog rasipanja. Pretposta
vite, umesto toga, da je dodeljivanje Izabele isto to i dodeljivanje
nekog blaga i da je to blago takvo da se pobedniku predaje srcem
i duom, i to ne iz naklonosti prem a jaem ve iz instinktivnog
fatalizma koje ga nekom sutinskom enstvenou ini srodnim
160 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
svakoj eni, pa ak i lakoj... Takav karakter bi vredelo obra
d iti.87
Dovoljno nam je da konstatujem o da dve najbogatije sup
rotne formule O ^ ([ () i 0 ^ i (cT ), 35 i 36, zahte-
vaju sasvim drukiji karakter. Dok su dva suparnika svedena na
svoj najjednostavniji izraz ( i cf ) ona oliava sve druge funkci
je; ona je eljena lepota, mogui predmet ljubavi toliko velike
da oba suparnika pristaju da je vole samo zbog nje same, da se
priklone jedinom zakonu njene sree, njenog linog ispunjenja;
ona je, samim tim, jedina gospodarica zbivanja i same sebe,88
i najzad, ona nije ravnoduna, ve je zaljubljena u jednog od
dvojice suparnika (bilo da njena naklonost odluuje o izboru,
bilo da joj se ona suprotstavlja i daje se protivno svojim osea-
njima). Ona je superiorna ena koja vredi koliko zbog svoje
inteligencije toliko i zbog svoje volje.
Neemo o tome vie govoriti, primetimo ipak, umesto
zakljuka, koliko smo na ovaj nain sreli razliitih stvarnih,
ljudskih i dram skih situacija koje se scenski i tematski daju
jasno formulisati : Zatita, Saoseanje ili Odustajanje Suparnika ;
Mo, Tiranija Suparnika; razni oblici Ljubomore, borba izmeu
Slobode i Ljubavi; Potovanje prem a Suparniku; Odbijanje
Sree, rtvovanje iz Ljubavi; ena koja ne upravlja svojom sudbi
nom ; slobodna ena koja sama stvara svoju sudbinu; itd.
N a kraju, da bismo bolje pokazali koliko je svaka od naih
kljunih formula bogata i koliko svaka form ula moe da bude
Sekspirova Porcija dodeljena je na taj nain, nekom vrstom kocke. Ali
ona pom alo vara ili bar priznaje da bi elela da moe da vara. (Mogla bih vas
nauiti kako da dobro izaberete, ali u tom sluaju bih bila verolom na to neu
nikad biti. Ima, meutim, dubokog simbolizma (u smislu u kom e ovde upotreblja
vamo tu re) u njenoj lojalnosti i u nainu na koji Basanijevo dvoumljenje pred
kovezima nalazi svoj odblesak u njenoj duSi. I moda upravo Porcijino prista
janje (ipak tako ivo i dinam ino) da bude dodeljena istim sluajem istie en
stvenost koja ini njenu venu dra. U svakom sluaju, odnos izmeu Basanija
i Porcije je J rC : (umesto uobiajenog J O ^ ) s tim to je Basanio.
arbitar situacije po sopstvenom izboru, prinuen da bira na sreu, nasumice.
T ako da bi trebalo, ako hoemo da izrazimo pravi estetski oblik situacije, pretvo
riti Lava Arbitra u Lava odbleska A rbitra, i rei da pravi arbitar situacije
sluaj, ili provienje, ili ljubav ostaje atm osferski i latentan, iako snano pri
sutan u pozorinom svetu u toj situaciji.
To su karakter i situacija Rodogune.
UM ETNIKA OPREDELJENJA 161
koriena a njen dram aturki sadraj ekspliciran, uzimam na
sumice (ne podvaljujui vie od Porcije) jednu od form ula koju
nismo komentarisali.
Neka to bude 32: Si Q ^ cf <1 ().
Form ula je doista udna: voljena i superiorna ena ipak
na kraju biva naputena zbog plemenitosti ili ljubavi dvaju su
parnika. Ne zato to bi i jedan i drugi suparnik bili suvie ple
meniti i odbijali, svaki sa svoje strane, da unesree protivnika,
ostavljajui na kraju enu na cedilu : m ada je upravo to tema
Jedne tako lepe devojke aka Divala, u kojoj dva prijatelja spo
razum no ostavljaju lepu devojku koja bi mogla da ugrozi nji
hovo prijateljstvo.89 Tekoa u toj dati (a ona nestaje u ovoj
koju ovde imamo) jeste laka kom ika te igre u kojoj dva simetrina
reketa odbacuju lepu devojku i od nje prave predmet rasprave
u kojoj suparnici dele arbitrau ili je jedan drugome ustupaju,
dok je devojka na udan nain nje liena. Ovde vie nema si
metrije. Ako je d" spreman da odustane u korist svog suparnika,
iz naklonosti prem a njemu, je spreman na istu rtvu iz iste
i portvovane ljubavi prema eni, predmetu suparnitva, za
koju pretpostavlja da e biti srenija ako sauva svoju slobodu
(bar u odnosu na njega). Razlozi s kojih odbija vezani su
za njegovog suparnika, dok su razlozi odustajanja SI u vezi sa
sreom ili sudbinom voljene ene. Taj oblik nove teme koju smo
sreli (ljubav ene rtvovana Suparnitvu ljubavnika) ini mi
se bolji od prethodnog, onog iz kom ada . Divala, upravo zbog
zakoenja koje nastaje kao rezultat sistema asimetrinih sila
koji je dramski bolji od zakoenja simetrijom (koji moe da se
beskonano klati bez ikakvog napretka). Evo najzad i poslednje
primedbe o naem spisku, koja nije bez znaaja: sve situacije
koje on sadri su asimetrine. D a li je mogue da se tu ispoljava
neki zakon pozorine estetike? D osta sam sklon da u to pove-
rujem i rado bih rekao da je dobra dram ska situacija nuno
asimetrina: ak i tema suparnitva (sutinski simetrina na
prvi pogled) dram aturki je uspela tek kad je decentrirana, po-
larizovana sistemom zavrtanja sila. Sama po sebi, simetrija u
m Istu datu imam o u Prijateljstvu na probi Favara (prema prii M arm ontela).
162 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
situacijama pre je svojstvena kominoj vrednosti. M oda zato
to ona stvara izvesnu m arionetsku m ehaniku u kojoj bi Bergso-
nova teorija smeha nala svoju potvrdu. M oda naprosto zato
to ona koi svaku radnju osim neprekinutog naizmeninog
klaenja, otpoinjanja situacija uvk iznova, to opet pre stvara
komini nego dramski efekat. Dram sko zavrtanje, ak i zakoeno,
zadrava latentni dinamizam jer nagovetava m ogunost izlaza.
Pre nego to zavrimo ovaj deo, duni smo itaocu ono to
smo obeali prevod ili pre razradu pregleda sa strane 150.
Imamo sada u rukam a sve elemente tog prevoda. Daemo ga,
drei se uvek (kao u zvezdanom pregledu) take gledanja
Silvija, Ljubavnika. On e biti Ja. Treba uzgred napom enuti
(uostalom , na to emo se vratiti) a je za pozorite dobro ako
se taka gledanja stavlja, od sluaja do sluaja, u Nju ili Njega
(Suparnika). Ali, da bismo pojednostavili, ovde smo svuda uzi
mali istu taku gledanja.
Pregled
Igre prijateljstva i ljubavi
1. Suparnitvo, ali sa nadom (ona mene vie voli, ili
verujem da je tako).
2. Zabrinuto, ljubom orno, beznadeno suparnitvo.
3. Naii na naklonost (saoseanje ili aljenje) kod Su
parnika.
4. Ja sam voljen ali moj Suparnik je gospodar si
tuacije (mu, tiranin, itd.).
5. Nemona ljubomora. Suparnik je srean i gospodar
je situacije.
6. N adati se u Suparnikovu naklonost. Ona je jo ravno
duna. On je gospodar situacije : raditi na tome da se on povue.
7. Ja sam taj od koga se trai povlaenje (suparnik,
prema kome gajim naklonost, ima neko mono sredstvo m o
ralne uene: on ostaje arbitar).
8. Alibi Prijateljstva (oseam naklonost prem a suparni
ku, ali ona je ta, zar ne, koja odluuje?).
UM ETNIKA OPREDELJENJA 163
9. Kolebam se da li da unesreim suparnika ne iz
naklonosti prem a njemu, ve da ne bih izneverio njegovo pove-
renje (ili njegovu naklonost, ili njegovo divljenje).90
10. Puni trijumf: svi aduti su na mojoj strani. Ja sam
voljen, a moj suparnik se povlai iz naklonosti prem a m eni.91
11. Imam mo da spreim Suparnikovu sreu (Ona
voli njega, ali ja raspolaem sredstvima pritiska, uene ili osve
te. Da li u ih upotrebiti? Pitanje savesti).
12. Odustati (ili pomiljati na odustajanje iz naklonosti
prema Suparniku. Velika razlika u odnosu na 7: dinamizam
arbitrae deluje u suprotnom smeru. U 7, moj Suparnik je arbitar;
u 12, ja sam arbitar. Razlika u odnosu na 9: dinamizam po
moi, interesa: u 9 deluje naklonost, poverenje ili poslunost
mog Suparnika prema m eni; u 12, obratno: deluje moja naklo
nost prem a njemu.
13. Nadm etanje u plemenitosti (svaki od dvojice zastupa
interese drugog).
14. Prijateljstvo na probi. Hou da lojalno zastupam
kod nje prijateljevu stvar... ali ona mi priznaje (ili ja to naslu
ujem) da mene voli (Marijanini kaprici).
15. Delotvorno prijateljstvo. Uspeno zastupati (ne bez
melanholije) prijateljevu stvar kod Nje (Sirano de Bererak).
90 To moe da bude i muevljev trik : on mi ukazuje poverenje da bi za
mene izdaja postala m oralno nemoguna. To je ipak pre povlaenje iz plem e
nitosti ili gordosti. To je situacija o kojoj smo m aloas govorili, u kojoj je Uitelj
(ili G azda, ili Sef, itd.) voljen od devojke u koju je zaljubljen njegov odani uenik
(ili podreeni, itd.). On se povlai iz irokogrudosti ili zato to ima visoku pred
stavu o svojoj duhovnoj misiji, ili m oda iz prezrive gordosti : osea da bi bilo
runo i nisko da m ladom oveku koji prem a njemu osea potovanje i divljenje
preotm e verenicu.
51 N ajpre moe da izgleda da u tom sluaju i nema dram e; ili da to moe
da bude samo neki srceparajui rasplet. N aprotiv: to moe da bude poetna
situacija; nuna, jer treba da priprem i situaciju 23 (vidi dalje) kao u Plas Roajalu,
ona moe da vodi i situaciji 17 (ona me voli, ali ja znam da ne m ogu da je usreim
na primer, ve sam oenjen, kao u kom adu Igra je zavrena Z. Sarm ana); ili
idemo ka situaciji 36: ona preuzim a ulogu arbitra i odluuje da sauva svoju slo
bodu, uprkos svojoj ljubavi. Posmislite, najzad, na mogue zabune: moj trijum f
moe da bude varljiv. N a prim er: moj suparnik se samo pretvara da odustaje i
potajno priprem a stranu osvetu; i prelazim o na 4: suparnik postaje arbitar.
Sve ovo nam pokazuje da svaka od ovih situacija moe da bude dvostruko za
nimljiva: sam a po sebi ili kao prelazna etapa.

164 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
16. O slobaanjeZatoenice (u m oralnom pogledu, na
ravno). Postii to da Suparnik prestane da koristi svoju pre
veliku mo nad Njom (ne iz linog interesa, ve za Njeno dobro).
17. Sam opregor: biti voljen; ali misliti pre svega na
Njenu sreu.
18. K obna ljubav. Braniti je (koristei mo situacije)
od ljubavi prem a Njemu koja bi je unesreila.
19. Varijanta ili tanije situacija koja prethodi 14: Ona
je jo ravnoduna; i ja takoe: ja se iskreno i lojalno zalaem
za Njegovu stvar.
20. Kom plikovanje 18. Branim je od Kobne ljubavi
koju ona osea za moga prijatelja: sukob prijateljstva i moje
elje da je spasem.
21. Zalaem se za Nju kod mog Prijatelja koga ona
voli, a on je iz nekog razloga odbija.92
22. Pogoranje situacije 16 (Zatoenica). Onaj od ko
ga hou da je odbranim moj je najbolji prijatelj (ili moj brat,
ili moj otac, ili ovek koga volim i divim mu se, itd.). Za mene
je to ozbiljan unutranji sukob.
23. udni Alidor. Volim je i pokuavam da je
udam za mog najboljeg prijatelja protiv njegove i njene volje!93
24. Nemoan sam pred katastrofom koju Ona sebi
sprema! To je zaotrena i beznadena situacija 20. (K obna
ljubav): Nemam vie mo arbitriranja. Ona odluuje o svojoj
srei ili nesrei.94
92 To je postupak kojim se Gi de Alt slui u Strankinji, samo to je ovde taj
postupak dram ski zamreniji. Potrebno je, naime, ne samo vratiti suparnika
onoj koja ga voli, posle sasvim sluajnog razdvajanja, ve savladati i prepreku.
Na prim er: on njoj zam era neto krupno i treba ga naterati da joj oprosti; ili
postoji nesporazum ili prepreka braku (teoloki stil) koji ih razdvajaju.
Z aokupljen razvijanjem horoskopa, pisac ovih redova imao je utisak,
kada je stigao do ovoga, da je doao do apsurda. M eutim , poto je razmislio,
on se iznenadio. Situacija je ve bila koriena u Plas Roajalu, tom udnom kom adu
P. K orneja (napisanom pre Sida), iji se egzistencijalistiki junak bezrazlono
poduhvata tog neobinog zadatka, da bi samom sebi dokazao da je slobodan.
94 N aravno, igra takom gledanja bitna je u ovakvim datam a. Tri situacije
Kobne ljubavi (18, 20 i 24) ne samo da su sve ozbiljnije ili intenzivnije, ve svaka
zahteva razliitu taku gledanja. Vidi stranu 173.
UMETNIKA OPREDELJENJA 165
25. Peripetija situacije 15: Obziri Prijateljstva; ili: dvo
struko rtvovanje: Sreni prijatelj za iju se stvar zalaem ustru
ava se da me unesrei.95
26. Suprotno od 20: sad je moj najbolji prijatelj pre
preka mojoj srei jer sad bih ja mogao da je unesreim.
27. Traim da budem osloboen od date rei. Razvoj
situacije 14 (Prijateljstvo na probi). Ona mene vie voli. Obraam
se prijatelju, ijoj stvari sam tako loe sluio, da me razrei oba
veza prema njemu (on se sada nalazi u situacijama 5 ili 11). M o
gue ubacivanje izmeu 14 i 27, situacije 9 (kolebam se da li
da izneverim Suparnikovo poverenje).
28. Ista data kao u 15 (Delotvorno prijateljstvo) sa po-
meranjem arbitrae. U 15, ja sam taj koji dela (ili se koleba da
dela); ovde je Prijatelj nosilac arbitrae. (Obe situacije nalaze
se u Siranu: prvo Kristijan zavodi R oksanu; zatim se Sirano
trudi da dovri zavoenje.96
29. Motiv Iskuenja. Nastavak i pogoranje 14: Prija
teljstvo na probi. Ona sve ini da ja podlegnem Iskuenju.97
V! Ili: veruje (pogreno) da e me unesreiti. I ovde je poeljna igra zabune.
Prijatelj veruje da volim enu koja treba njega da usrei i bei, iz prijateljstva
prema meni i obzira. Sreom, meni ostaje m ogunost 21 : ja uklanjam prepreku!
Situacija nije nova. Nalazim o je u pozoritu i u mnogim rom anim a (Dode,
One, Terije, itd.), gde je uglavnom obraena u dirljivom anru. To upravo i
jeste njen vid s take gledanja Ja. Ona je pre svega dram atina s take gledanja
on, naroito ako vie nema pom oi: N epotrebna rtva je bespovratno uinjena.
To je jedno od onih nepotrebnih odricanja o kojim a smo ve rekli da su u i
votu esta kada su u pitanju istinski dramske situacije. Uostalom , pomislite na
mogue razvoje: ja se enim njom (da bih je uteio). Kasnije, kada se ispostavlja
da je on nju voleo (kao i ona njega) i da se je odrekao verujui, pogreno, da je
time ini srenom, data se menja i tei oblicima tipa 9, ili 17, itd.
96 Postoji veza sa situacijama povodom kojih sam pom injao Marijanine
kaprice. S pravom , jer je R ostan u poslednjem inu Siranoa preuzeo situaciju
kojom se zavrava Miseov kom ad. Razlike: Sirano uzalud ponavlja, poput Mi-
seovog junaka: On je taj koji vas je voleo, sluaj ga izdaje. Treba primetiti i
lo da je jetki Mise pustio da se kod Oktavija oseti m rnja prem a M arijani iji
su kaprici krivi za Celijevu smrt. N ajzad, u Miseovom kom adu imamo duboku
igru ljubom ore, ije odsustvo doista smeta u Rostanovom kom adu (gde imamo
previe nepotrebne irokogrudosti vidi situaciju 13, i gde nedostaje prave
estine).
97 N aravno, ni m oja ni njena uloga nisu ba mnogo lepe (iako su ljudske).
Ali, ako zamenimo polove, vraam o se situacijama koje ne mogu tako lako
166 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
30. Neuspeh pokuaja 20. Ljubom orni Uitelj je jai.
Ili bar: uzdam se jedino u odluku koju bi on mogao da donese
u situaciji 9 (plemenitost Uitelja).
31. Ista data, samo sada neuspeh proizlazi iz njene
Kobne ljubavi prem a Njemu (kao u 24): 31 kom binuje Kobnu
ljubav i Zatoenicu. 24 je dramski jaa, s take gledanja Ja
(Uzalud pokuavam da je oslobodim od Njega, iako ga volim
i divim mu se). Ali s njene take gledanja, 31 je jaa situacija,
naroito ako postoji zabluda: m oralna zatoenica opire se mojim
naporim a da je oslobodim, jer veruje, pogreno, da ja to inim
iz mrnje ili ljubomore prema Uitelju dok joj ja, u stvari,
elim samo dobro.
32. Prijateljstvo jae od Ljubavi; ili: Ona je rtva nad
metanja u plemenitosti. Obojica odustajemo od Nje da bismo
spasli nae prijateljstvo (videti Jedna tako lepa devojka).
33. Lojalnost u koju se s pravom sum nja; ili Celijeva
ljubom ora (znamo koliko ga ona m ui: Oktavije je lojalan,
ali Celio zna dobro da M arijana voli Oktavija).
34. Lojalnost u koju se ne sumnja (ili u koju se pogreno
sumnja). Celio je voljen, situacija je obrnuta od Miseove: nala
zimo je u R otruovom Venceslasu. Zabuna je ogromna. N epra
vedna ljubom ora dovodi kod R otrua do bratoubistva, praenog
stranim kajanjem, jer je vojvoda od Kurlandije bio lojalan i
nije bio sreni suparnik svoga brata!
35. Ona me voli ali ne eli da se vezuje (tema Slobode) :
egzistencijalistika gordost, ili na jednom vie ljudskom planu,
njena vokacija je da ostane nezavisna i da se ne odazove pozivu
ljubavi (ili se koleba). Kornejeva Pulkerija.
36. Ista tema Slobode, ali rtvovan je Suparnik (...polu
uspeh za mene...).
Uh! Jo samo dve primedbe povodom ovog pregleda:
1. Neke od ovih situacija su banalne i nalaze se u mnogim
pozorinim komadima. Druge su rede i nalaze se samo u jednom.
da postanu odvratne ili smene. To je suparnitvo prijateljica, lvona se preputa
akovoj ljubavi uz unutranje otpore, jer misli na Fransinu. Kasnije, m ogunost 14:
lvona naputa aka iz grie savesti i prijateljskih obzira, da ne bi potpuno une
sreila Fransinu.
UMETNIKA OPREDELJENJA 167
Ima ih za koje verujem da su netaknute (ili bi ih valjalo obnoviti
prom enom take gledanja koja bi im vratila novinu). Najudnije
ili najnetaknutije nisu i najudaljenije od ivota.
2. Treba rei i to da meni potpuno nedostaje m ata; ili
bar da ovde nisam iskoristio ni ono malo mate koliko imam.
Video sam naprosto nekoliko zvezda kako igraju na nebu. Za-
beleio njihove poloaje. I video sam ispod njih, na zemlji ili na
daskama, tri male m arionete kako klee jedna pred drugom, ili
kako jedna drugoj pruaju ruke, ili okreu lea, ili se smeju ili
plau ili rade neke smuene, glupe i verovatne radnje, pate i
bore se ili umiru. To to sam u njima ponegde prepoznavao po-
zorina lica samo je posluilo mojoj nameri. Ali jemim da sam
isto tako u njima prepoznavao i likove ljudi koje sam poznavao.
A vi? Pretpostavljam da imate isto toliko iskustva sa ljudskim
m arionetam a kao i ja ; i sa situacijama u koje ih stvarno stavljaju
Zvezde.
IV Jake i slabe situacije
Prouili smo, najpodrobnije to smo mogli, i u svim mo
guim horoskopim a, temu ljubavnog Suparnitva. Ona m orfo
loki pripada grupi situacija sa 3 lica za koju znamo da je naj
bogatija moguim kom binacijam a (hiljadu pet, ne raunajui
igre take gledanja koje ine tri hiljade petnaest vrsta situaci
ja). Naa tem a ljubavnog Suparnitva imala je samo trideset
i est kombinacija (ili 108, kada je odreen junak take gledanja).
Razlog srazmernog siromatva ove teme lei u tome to
smo nuno imali SI kao prvog lana, kao drugog, <f kao tre
eg (to je svojstveno ovoj vrsti trija: Lav i M ars a izmeu njih
Sunce); i najzad to smo razm atrali samo dve vrste pomoi i
potajnog sauesnitva; u korist Lava ili u korist M arsa. Nae
male m arionete: Silvio, Leandar; i Izabela izmeu njih:.. (Kaem
marionete, jer tvrdim, a vi me opovrgnite ako moete, da su svi
ljudi marionete, u veoj ili manjoj meri, kada su im ove tri zvezde
nad glavama)... nae male marionete, kaem, mogu da se sma
traju srenim to raspolau sa trideset i est figura u toj koreo
grafiji.
168 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
To srazmerno siromatvo (koje je i bogatstvo); taj marione-
tizam (koji je ivotan) iskljuuju, tim potpunim odvajanjem Si,
i d", neke od najzanimljivijih i najuzbudljivijih zvezdanih spo
jeva nad jednom istom glavom. Neobina i vrlo dram atina
grupisanja nuno su na taj nain iskljuena, kao savez i 0 :
biti samom sebi predmet kome se tei (horoskop Nore u Lutkinoj
kui) nuno suprotan svakom ljubavnom usmerenju (sem narci
soidnom); ili savez Si " (biti samom sebi suparnik! ili bar:
voleti i mrzeti istovremeno ili voleti i prezirati, ili voleti i m o
rati zadavati bol, itd. Koliko mnogo dramskih situacija se odli
kuju tim spojem!).98
Meutim, neki od tih snanih ili udnih spojeva koji su
bili iskljueni iz nae teme Ljubavnog suparnitva, nalazili su
u njoj neki nagovetaj, neki izbledeli odblesk. " (voljena
osoba mrzi onoga koji je voli) je snano stanje spoja C (")
(voljena osoba vie voli suparnika) koji je postojao u naoj igri
Leander Silvio Izabela.
Na osnovu naeg horoskopa 23 lako emo dobiti spoj :
Si ( (") ^ 5 cf koji je deo teme odricanja: delati
u korist suparnika. Interesovanje ljubavnika za svog suparnika
ovde je samo unutranji sukob naklonosti (stariji brat ustupa
voljenu osobu svom mlaem bratu; itd.). Ali mimo nae liste
postoji formula: Si d" ^ ([(*); koja je izvitoperen
oblik 23: raditi, protivno svom srcu i bez ikakvog unutranjeg
sauesnitva ili pomoi, za sreu suparnika koga mrzimo i koji
nije voljen vie od nas. Form ulu moemo jo vie izvitoperiti
pretpostavljajui da Izabela voli Silvija koji iz uzvienog portvo-
vanja pokuava daje uda za Leandra (imamo : Si o ^ ( (Si)
). Da li to znai da je ta snana situacija melodramatina,
apsurdna, izmiljena? Ne verujem: esto sam bio u prilici da
Volimo a trudim o sc da voljenom naudim o, da mu se osvetim o... to je,
naravno, Himenin zvezdani poloaj. Biti samom sebi suparnik, to lii na opkladu.
I. naravno, takva situacija moe da postane i kom ina; naao sam je u njenom
najistijem obliku (pojaanu temom neznanja) u jednoj komediji (Kokosov orah
M arsela A ara): junak kom ada otkriva da je ena kojom se oenio, verujui da
je potena, u stvari nekad bila laka i da je on ak bio njen ljubavnik (nisu se
prepoznali). Vidite, pisac je dobro osetio da u toj situaciji postoji psiholoki bolna
i gorka pozadina i nije se previe trudio da je ublai kom ikom .
UM ETNIKA OPREDELJENJA 169
tvrdim da su najsnanije situacije esto i najljudskije. Pruiu
vam odm ah i dokaz za to.
Naa se situacija, kao to znamo, ne razlikuje mnogo od
situacije u Sidu: dvoje ljubavnika se vole a tragina prepreka ih
razdvaja. Velika razlika izmeu nae situacije i one iz Sida sa
stoji se u tom to mi pretpostavljam o da Rodrigo ide tako daleko
u svom portvovanju i ljubavi da kod Himene posreduje za svog
suparnika, Don Sana. Ne samo da je takva situacija lako m o
gua, ve tvrdim da je i ljudskija (ili je ona to bar za jednog mo
dernog oveka). Ne zaboravimo da uprkos svim svojim naporim a
da ublai ijrazito varvarsku datu na kojoj rgdi, Kornej ipak
ostaje ovek jednog jo varvarskog veka i da izvesna osnovna
obzirnost nedostaje nekim njegovim licima od Dona G orm asa
koji amara oca verenika svoje erke do starog Dijega Leneza
koji kae svom sinu: ast je samo jedna a ljubavnica je m nogo.99
Da ne zaboravimo i to da se posle svega dvoje mladih ipak uzi
m aju.100
A zar ovo nije ljudski: sin G. Lenea i erka G. G orm asa se
vole. Nazovimo ih, ako hoete, ak i Ivona. Ali nailaze rat i
strahote svake vrste. ak koji je uao u pokret otpora prim oran
je da ubije iz revolvera a da to svi znaju i vide oca svoje
verenice koji je bio aktivan i opasan kolaboracionista.
Nisam sasvim siguran ma ta rekli ljudi meka srca i de
viza: ljubav pre svega! da bi se u stvarnosti an i Ivona posle
svega ipak uzeli. Lako zamiljam Ivonu kako u toj stranoj
situaciji odlazi u m anastir jer ne vidi drugog izlaza. A ako
ak doe u m anastir i kae joj : Draga moja, ti nisi stvorena
za to, iva e se sahraniti, to je m ora i apsurdnost. S druge strane,
mi, naravno, ne moemo da se venamo: le tvoga oca uvek e
se ispreavati izmeu nas; uostalom , ljudi nam to ne bi oprostili.
99 D a ne pom enem o i to da on vie puta vedro alje sina u smrt, ne doputa
jui mu ak, u svojoj dobroudnosti, ni da predahne izmeu dve pustolovine:
...Rodrig se odmorio priajui vam je (pustolovinu)... Drugi bi otac moda
rekao kralju:
Dopustile Sire, dopustite da Rodrig predahne!
100 uo sam zar je to m ogue? da je postojao jedan ameriki film o
Sidu u kome cenzura nije mogla da otrpi taj skandalozni brak, ve je zahtevala
da se na kraju Don G orm as, koji nije bio dokrajen, pojavi i blagosilja mladi par.
170 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Zato te ja, koji te volim i koga ti uprkos svemu jo voli, preklinjem
da se uda za Nekog Tam o; on je dobar deko i oboavae te.
Videe da e na kraju biti srena. Oslobodiu te od date rei,
pokazau ti jedini put sree sa drugim ; to mi namee moja
ljubav prem a tebi i elja da ti bude dobro. Bogami, ja ne na
lazim da je to melodramatino i neljudsko i da je lieno pate
tike. Ako stvar pojaamo do drame i pretpostavim o da ak nije
u stanju da u tom smislu umilostivi svoju bivu verenicu, i da sa
izvesnom gorinom smilja nain da je privoli (bilo da je kom-
promituje, bilo da je prevari nekim lanim obavetenjem : na
primer, krivo je obavetavajui o svojoj smrti; ili nestajui,
naputajui zemlju; ili enei se gospoicom Bilo Kojom) da
prihvati ponudu Nekog Tamo i tako proivi sudbinu normalne
ene, moete li tvrditi da je takav jedan tuni, ali verovatni pa
ak i nuni rasplet scenski bezvredan? Naravno u pozoritu ne
moemo, a da to ne bude smeno, obnoviti datu iz Sida: verenik
ubica oca voljene ene. Ali ima toliko mnogo drugih katastrofa
koje mogu da definitivno razdvoje dvoje verenika koji se vole!
Ne bih hteo da ispadnem preveliki pesimista, ali verujem da,
kada je re o katastrofam a, mi, ljudski govorei, uvek imamo
izbor i da tu nema vee dram aturke tekoe.
Mislim da sam dovoljno ponavljao (ili bar pokuao da po
kaem) da je u dramaturgiji vrsta zbivanja koja stvara situaciju
malo vana: ono to je u toj umetnoti vano jeste onaj posebni
raspored sila koji proistie iz tog zbivanja, kao i oni tokovi, pro-
tivtokovi i vrtlozi koje on izaziva da bi se u njima sudarali, spa
jali ili razdvajali poludavljenici koji se tu koprcaju. Mislim da
sam takoe dovoljno pokazao da su ti poludavljenici koji se u
vrtlogu bore sa vie razliitih i suprotnih spirala dosta dobra
slika onoga to je ivot za nekolicinu (ili bat za one koji su estetski
vredni da budu prikazani na sceni).
Zato mislim da verovatno lako prihvatate da preklinjati
voljenu enu da se, umesto da ode u m anastir, uda za suparnika,
moe da bude istinita i doista snana scena. Treba li dodati da
sve initi ne bi li postigli neto od ega se plaimo ne m ora
obavezno da bude vezano za temu uzvienog rtvovanja; i da
tema mentalne vrtoglavice ili Otontimorumenosa, m ukarca
UMETNIKA OPREDELJENJA 171
ili ene koji naprosto ne mogu a da sami sebe ne unesree, ima
takoe svoje mesto ovde: pomislite na Divljakuu ana Anuja,
gde junakinja bezrazlono tem a je tobo egzistencijalistika
unitava svoju moguu sreu.101
Ne verujemo, s druge strane, da je dram aturka sloenost
lica nuno dobra, psiholoki duboka. esto je dram atino upravo
suprotno: kada je jedna sloena i bogata dua, rasplinuta, pa
ak i polivalentna, stavljena u takav poloaj da iz itavog njenog
unutranjeg haosa proizlazi zahvaljujui situaciji, jedna jedina
sila, jedna jednostavna dram aturka rezultanta kao to je
to sluaj sa Hamletom iji je to pravi pozorini klju. Zato e
jedna sloena formula, kao na prim er (u datam a sa dva lica)
J ^ ' i ( ^ ) , koja uz savetnika postavlja jo jedno
lice koje istovremeno eli neko dobro i strahuje od njega, a
samo je predstavnik i arbitar tog dobra! biti mnogo slabija od
situacije koja samo postavlja ^ i <1 (^=) oveka sposobnog
da utoli svoju elju i njegovog savetnika ; ili i ^ : predstavnika
dobra i onoga koji to dobro dodeljuje.
Drugim recima, u svetu pozorinog dela ima sila iji su
pojedinani susreti mnogo soniji, m nogo znaajniji, intenzivniji
od okupljanja svih dinamikih jedinica. Traganje za tim privi-
legovanim kontaktim a, za sueljavanjem elektroda iz kojeg e
sevnuti najbolja varnica, to je, u stvari, ono to je Sarsi hteo da
kae u svojoj uvenoj, pom alo nespretnoj formuli scene koju
treba napraviti. Ono, meutim, odgovara jednoj estetskoj isti
ni: da se taj svet izotrava, da postaje svetliji, da se intenzivira
i odjekuje patetinije, snanije, kada njegov sredini mikrokosmos
za trenutak dobije najjednostavniji mogui raspored. A esto
se meu tim jednostavnim kom binacijam a nae neka neobinija
i intenzivnija od ostalih: nju ne treba propustiti. Ako sad iz tog
ogromnog pregleda moguih formula, izdvajam nekoliko naj
101 U pozoritu treba zazirati o bezrazlonih inova. U pozoritu nijedan
in ne sme da bude bezrazloan. Ali delati proizvoljno, protivno linoj koristi,
da bi se potvrdila sloboda, nije bezrazloan in, to je motivisan in. Pozorini
pisci nisu tek sada postali toga svesni: ve smo pom enuli Korneja. Plas Roajal
i udesnog Alidora. Kornej egzistencijalista? Z ato da ne?
172 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
jednostavnijih, to je zato to u njima nalazim pozorine situacije
koje su i elementarne i scenski snane.
Si : sueliti, oi u oi, Nemonu Ambiciju i njen neosvo
jivi predmet ! Pomam a elje izotrie se tim vie to to sueljavanje
ne slui niemu (to A rbitar nije tu). Scena je patetina. Pate
tian je i duo ednih ljubavnika koje neki, bilo koji razlog, pri
m orava da svoju ljubav preutkuju. To su Tristan i Izolda sami
u umi, dok jo potpuno potuju m oralnu zabranu. Opta tema :
Uzaludno, divno i strano sueljavanje. To su Tantalove muke.
cT: Evo jo jedne snane i jednostavne situacije
koju ne znam kako da oznaim (tim bolje, jer se najbolje i naj
novije situacije ne daju jasno formulisati u vidu teme). M oda
kao: Prevremena ili eventualna ljubom ora; ali zaotrena time
to njen predmet ne ini nita da je opravda. Onaj kome elimo
da obezbedim o neko dobro stavljen je (u odsustvu onoga koji
radi na tome da mu to dobro pribavi) naspram trenutnog i ne
prijateljski raspoloenog predstavnika tog dobra. Ako je pri-
menimo na neku ljubavnu temu, to e biti glavna milosnica
naspram mlade ene koju dvorska spletka tei da baci u naruje
knezu. U tem am a iste ambicije, to je ljubom ora vrioca odre
enih poslova ili nosioca titula na svog mogueg naslednika,
koji lino nije tome doprineo nikakvom spletkom. Suelite bisku
pa Ciboa sa njegovim mladim pom onikom Tiburcijem koji
treba da ga nasledi (u iju korist prvi m inistar i glavna milosnica
spletkare), smislite njihov dijalog: zamislite gorki osmeh starog
biskupa, simpatinu naivnost Tiburcijevu, koji ne osea kako
potajna mrnja svetog starca raste i raspaljuje se, sve do tre
nutka kada probija kroz njegovu medenu ljubaznost, pa ete
osetiti razloge unutranje napetosti situacije. Pomislite na bisku
povo Najzad sami!, kada on zadrava Tiburcija da bi sa njim
popriao u odsustvu njegovih monih zatitnika i videete ko
liko je ta scena (sva u polutonovim a) intenzivno dramatina.
Si cf : neprijateljski raspoloen arbitar. D a li je
to varijanta teme Preklinjati ? Nikako. Raditi na tome da se
Neodluna sila (kako je naziva Polti) opredeli, jednoobrazna
je i banalna tema svake jednaine u kojoj se nalazi ^ , arbitar.
Ali kada jedna strastvena sila sretne gospodara svoje sudbine,
UMETNIKA OPREDELJENJA 173
trenutnog arbitra uspeha ili neuspeha, i to ne neodlunog, ve
naprotiv unapred pripremljenog i opredeljenog protiv nje, to
je snana i specifina situacija. I, ponavljam, situacija je tim
snanija to stavlja, jednu naspram druge, bez uplitanja bilo
kakvog drugog inioca, te dve jedinice iji je sudar toliko dra
matian.
Traganje za tim dramski najboljim stanjem situacije sva
kako je jedna od bitnih preokupacija dramskog pisca; sve
jedno da li e on do toga doi raunom i nekom lucidnom Pi-
randelovskom inteligencijom ili onim instinktom autora koji
osea (ak ako to i ne izraava ili ne moe da izrazi) onaj naj
bolji rad sila ije dizgine dri u svojim rukam a u tom svetu na
petosti i akcije.
N aravno (ponovimo to jo jednom , da bismo izbegli svaku
greku u tumaenju) tani oseaj za te dramske napetosti i nji
hove igre ne oslobaa pisca dunosti da pronae, da svojim li
cima stavi u usta tane, izraajne, patetine ili prave rei zahva
ljujui kojima ona ive pred nam a i za nas tu situaciju.
Ali, s druge strane, i najvii majstor dijaloga nee praviti po
zorite ako ne uini da kroz taj svet zastruje, kao neki kosmiki
i ivotni tok, te sile i ako njihove rei i radnje ne usmeri u skladu
sa tim glavnim pravcima. Inae, m a koliko bio vet da svojim
licima u situaciji podari mo dobrog govora, on e praviti sve
drugo osim pozorita.
V Mogunosti take gledanja
Neu se vraati na ve podrobno razm atrano pitanje take
gledanja, ve u samo ponoviti da svaka od situacija koju smo
prethodno konstruisali dobija razliitu vrednost zavisno od take
gledanja svakog od lica. Re je dakle o bitnom postupku dram a
turke invencije, kada se, u prisustvu jednog ve strukturisanog
mikrokosmosa, pitam o: kako e to izgledati s take gledanja
ljubomornog lica; ili, s take gledanja lica koje je predmet lju
bom ore? Ili, ako je u pitanju tema Tiranije Suparnika, ta nam
daju tri varijante koje proistiu iz variranja m onadskog sre
174 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
dita: trpeti tiraniju svog nesrenog suparnika; ili moi tiranisati
svog srenog protivnika; ili najzad: navui na svog srenog iza
branika tiraniju njegovog suparnika koga smo odbacili.102
Uviam o sada znaaj primedbe o asimetriji dram aturkih
sila. N a prvi pogled moe izgledati da je tema ljubavnog supar
nitva simetrina. D a se ljubavnik i njegov suparnik ne razlikuju
ni u emu drugom sem u prvobitnoj taki gledanja koja bi prvog
odredila za ljubavnika a drugog za suparnika; to bi znailo da
bi prom enom take gledanja suparnik mogao da postane lju
bavnik, a ljubavnik suparnik, a da nita u sutini ne bude pro-
menjeno. Ali, to se ne moe desiti im situacija postane asime
trina. Tako smo (samo jedan primer) sreli, kod Kazanove, temu
prihvatiti taku gledanja svog suparnika. Potrebno je, da bi
odustajanje koje sledi bilo pozorite (a ne rom an), da razlika u
gustini, u egzistencijalnom i ljudskom naboju dva sveta (sveta
koji proistie iz take gledanja profesionalnog zavodnika i sveta
koji podrazum eva taka gledanja iskrenog i naivnog ljubavnika)
bude prethodno pokazana, da bude scenski jasna; potrebno je,
jednom reju, da prethodno, pre nego to zavodnik odustane,
pokaemo asimetrinost dveju situacija i uinimo da se jasno
oseti razlika koja opravdava (ne samo psiholoki nego i scenski)
to odustajanje.
102 To je situacija iz strane, gotovo m elodram atine scene VI iz II ina
Dritanika o kojoj smo ve govorili. Britanik, S I O , i Junija, i (J), stoje jedan
naspram drugog. N eron, * je iza zavese. Scena je napravljena s take gle
danja Junije, s tim to se taka gledanja polako pom era ka B ritaniku potrebno
je da osetimo da njemu nisu poznati razlozi Junijine hladnoe da bi se na kraju
opet vratila Juniji, koja, oajna, prisustvuje katastrofi koja se sprema.
T reba li pom enuti da bi i N eronova taka gledanja m ogla biti zanimljiva
i da bi vredelo napraviti i takvu jednu udnu i izuzetnu scenu? Pom injem m o
gunost takve reije zbog poklonika obnavljanja klasika po svaku cenu: N eron
ostaje na sceni, sedi oslonjen o zavesu (iz profila). Junija i Britanik su iza kulisa.
ujemo ih kako razgovaraju; vidimo kako se njihove siluete projektuju kroz
providnu zavesu. Kakva sjajna nem a uloga, sva u igri fizionomije, za N erona
koji, ne izgovarajui nijednu re, prisustvuje dijalogu nevidljivih, dok je jedino
on vidljiv za gledaoca! Ali ako je takva scena dobro odigrana, N eron moe da
postane gotovo sim patian (dok okrutno uiva kao suparnik, on strahovito pati
kao ljubavnik)... T akva prom ena take gledanja stvara gotovo sasvim razliit
kom ad, kom ad suprotnog duha. Tu bi scenu vredelo napraviti. Bilo bi zanimljivo
uporediti je sa Kaligulom A lbera Kam ija. Videli bismo kako se postaje tiranin,
a nc ta se zbiva s nekim ko je ve, nekim sluajem, to postao.
UM ETNlCKA OPREDELJENJA 175
Ovo nas upuuje na veliki zakon pozorita, a to je da u
pozoritu karakter nije zatvoren u licu, ve je raspren i raspoznat
ljiv u itavom pozorinom svetu ije je to lice sredite. Tvrdica
nije samo Arpagon; niti je Ljubom orni mu samo Otelo. Tvrdi
ca je u svetu A rpagonK leantM arijanaValer. On je u si
tuaciji koja ih obavija i drobi jedna pom ou drugih, on je u n a
inu na koji taj tvrdiluk pritiska Elizu i Valera ak i kada su
sami, u nainu na koji je svet u kome se oni nalaze polarizovan.
Otelova ljubom ora je trud u koji Jago duva da bi bacio varnice
na Dezdemonu. I sporo zavrtanje tog sveta koji se postepeno
zatvara u jastuk stavljen na nevino i ulno Dezdemonino lice
jeste jedan od odraza Otelovog karaktera, sredita tog sveta;
kao to su i Jagovi krici u noi, koji bude Brabancija, isto tako
potez dodat Dezdemoninom karakteru. Ko to ne osea, taj ne
shvata ta je pozorina um etnost.103
Uostalom, osetiemo to bolje uz pomo injenica koje
slede i koje takoe u tome imaju udela. Ali trebalo je podse-
titi na znaaj te velike umetnike tajne. Svaka situacija ima
onoliko valencija koliko ima razliitih perspektiva, zavisno
od take gledanja ovog ili onog lica. Re je o veoma vanoj
umetnikoj operaciji, bogatoj estetski dragocenim nijansam a;
piscu, naime, treba da poe za rukom da gledaoca privoli (raznim
nemerljivim i tananim postupcim a, ili snanim opredeljenjima)
da prihvati kao privilegovanu as jednu as drugu od tih perspek
tiva, sledei, a da toga nije ni svestan, autora u njegovom traganju
10J Pravi trijum f tog anra je Pirandelov kom ad Tako je (ako vam se ini)
u kome upravo taka gledanja odreuje (as na jedan, as na drugi nain, ali
uvek protivreno) pravu linu sutinu protagonista tajne koja je klju situacije.
K ao to na kraju kae gospoa Ponza, koja se pojavljuje samo da bi sve razjasnila:
Ja sam onakva kakvom me drugi dre! Samo, treba primetiti da Pirandelo
ovde, kao i u drugim svojim kom adim a, izgovara ono to bi trebalo da ostane
skriveno, da pred publikom otvara utrobu svoje lutke. Z ola je govorio (a Kipling
ga je zbog toga hvalio) : Tajna rom ana ne treba da bude otkrivena. To je tano.
Isto je i u pozoritu. initi a ne govoriti prava je deviza dram skog pisca. Tajna
kom ada ne treba da bude otkrivena, nju treba osetiti po njenim dejstvima. U
tome se Pirandelo ponaao kao neposluni deak: on je glasno govorio o tajnam a
svoje umetnosti i pokazivao kao debele konopce one obino nevidljive konce
koji pokreu dram aturku ontologiju. To je istovremeno i apsolutno ostvarenje
i smrt pozorita, a svakako jedna njegova krajnost.
176 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
za najboljim. Potrebno je da gledalac uestvuje u mikrokosm o-
su, ne globalno, kolektivno i nejasno, ve da, nesvesno, ue u
situaciju sledei jedan vesto pripremljen sm er.104
VI Komedija zabuna
Ve smo, uz put, videli da odreena formula moe da ima
tri varijante zavisno od toga da li je odnos koji joj slui kao osno
va stvaran, pogrean ili nepoznat. To je jo jedna ogromna m o
gunost um noavanja situacija.
Rei ete: komedija zabuna: zamena M atem atiara kod
Plauta; Drom io Atinjanin zamenjen za Drom ija Sirakuanina,
kod ekspira; Zerbineta za koju se ispostavlja da je Argantova
erka u Skapenovim podvalama; Valerije koji veruje da se po
tajno oenio Lusilom, a u stvari se oenio Askanjom, devojkom
preruenom u mladia u Ljubavnom inatu; Figaroova zabuna
pod kestenima; ili D enaro koji ne zna da je Lukrecija'Bordija
njegova m ajka; kako je sve to otrcano! To su trikovi komedije
ili melodrame, a ne ozbiljna dram aturgija!
Na to u odgovoriti: pre svega, setite se Kralja Edipa. Po
stepeno dizanje velova koji skrivaju pravu situaciju, prisutnu
od samog poetka, upravo je radnja iz koje proistie fatalni i
strani redosled svih situacija: Edip, kralj naroda koji pati a da
ne znamo zbog ega; Edip koji zna da postoji zloinac odgovoran
za tu nesreu, ali ne zna ko je on i traga za njim ; Edip oznaen
kao taj zloinac, ali ne zna zbog ega; Edip koji saznaje da je on
dete o kome se govori; itd.
104 Evo prim era: u naem pregledu prijateljstva i ljubavi rekli smo da tri
formule Kobne ljubavi (situacija je u stvari nedovoljno koriena) zahtevaju
razliite take gledanja. Jasno je. na primer, d a je formula 20: branim je od kobne
ljubavi prem a mome najboljem prijatelju dram atinija (uprkos unutranjem
sukobu ne praviti od nje m onolog!) ako je najpre vidimo s take gledanja
Ona (to pretpostavlja nerazumevanje, zabludu, unutranji otpor) ili ak s take
gledanja On (najpre ogorenje, a zatim sumnjiavost iz ljubom ore, najzad borba
sa saveu ali kroz dijalog: scena izmeu mene i njega) nego ako je uzmemo
s take gledanja Ja, o kojoj smo m aloas govorili (intervenisati tek kad je kasno,
uz objanjenje, ako je neophodno); dok je moja nemo pred katastrofom koja
se sprema pre svega dram atina s moje take gledanja.
UM ETNIKA OPREDELJENJA 177
Rei u zatim: ne gledajmo u prolost, gledajmo u neto
modernije. Neu se vraati na Lavedanovog M arkiza od Priole,
ije se Ja sam tvoj otac svrstava u istu melodramu. Neu se
pozivati ak ni na sve policijske dram e (Pismo, H. de Karbu-
cija, prem a Somersetu M oam u, Te noi Zilahija, Kada B Morisa
Dijaman-Berea, Sinjor Bracoli Zaka Devala prema M ajklu
M ortonu, itd.), gde osnovni zakon roda zahteva da postepeno
otkrivam o, posle pogrenih pretpostavki i privida, pravog po
inioca zloina. (Primetimo da nije neophodno da gledalac po
godi: drama ili bar komad, poivaju na postepenom otkrivanju
istine od strane jednog od lica.105 Istraujmo u isto psiholokom
pravcu, u pravcu unutranjih drama. Pogledajmo, na primer,
anu Dore Tristana Bernara, koji je jednom u svom ivotu bio
dram atiar. Kulm inirajua scena, majka poseuje sina, osue
nog na smrt, u zatvoru; ili tanije pribliava se njegovoj eliji.
Sin se nada da e doi njegova ljubavnica. On samo nju oekuje.
I majka to razume i prua mu, gestom uzvienog samoodricanja,
kroz otvor u eliji, ruku koju njen sin ljubi verujui da je to ruka
njegove ljubavnice.
U Putniku bez prtljaga ana Anuja sve poiva na nepozna
vanju pravog identiteta junaka obolelog od amnezije; prolost
mu zatim biva vraena, ali mu je ona strana i ostaje neizvesno
da li je ta prolost doista njegova ili nije; on, meutim, para
doksalno ostaje arbitar situacije, jer je u prilici da slobodno pri
hvati ili odbaci odreeni identitet, nezavisno od toga da li odgo
vara istini.106
Na puini Satona Vejna nudi nam jo paradoksalniji prim er:
sva lica su mrtva, ali to ne znaju i otkrivaju postepeno (i gledalac
sa njima).
105 U Karmi . Ralfa-M iloa, prem a . Delu, junak ubica i gledalac savreno
dobro znaju ko je zloinac. D ram a se sastoji u neznanju ili otkriu te injenice
od strane njegove ene ili erke (izmeu ostalog i u tom e da ena zna, ali da njen
mu jo ne zna da ona zna !).
106 Tema amnezije postoji mnogo pre Anuja u jednom kom adu koji pripada
slavnim delima pozorine um etnosti. Re je o Sakuntali, remek-delu Kalidase.
Ali amnezija je tu tajanstvena, ak i m istina injenica, rezultat prokletstva.
Prokletstvo se ispoljava u dram ski kulm inantnoj sceni u kojoj Sakuntala ponovo
nalazi svog mua, ali je ovaj ne prepoznaje.
178 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Prim era ima m nogo!107 A kada je re o polukominim,
a u stvari psiholokim i sentimentalno dramatinim quiproquo-vaa.,
evo samo jednog primera, pogodnog jer poiva na dvostrukoj
zabuni: panska koa ana Sarmana. Stari lord je, u stvari,
proizvoa koulja iz Liona; mala infantkinja je prostitutka iz
etvrti Tern. Postepeno i gorko razoaranje u pogledu ove po-
slednje, i uvredljiv i zanimljiv obrt koji otkriva identitet ovog
prvog, znaajni su samo za mladog oveka koji je bio dvostruko
prevaren.
Imamo jo jednu, dvostruku, dvostepenu zabunu u Izgublje
nim poljupcima A. Biraboa, kom adu koji je, u stvari, komedija
karaktera. Ravi Kogolen veruje da Silvija nije njegova erka
i mrzi je. Silvija, koja osea tu mrnju, veruje da je njen kum Anri
njen pravi otac. A kada se otkrije da Tereza Kogolen nikada nije
prevarila svoga mua (gledalac to unapred zna) i kada je nespo
razum Silvije Anri reen, za Kogolena nastaje tekoa da se
navikne na istinu, da se okani starih navika i njihovog delovanja
na Silvijinu psihu, iz ega nastaje poslednja situacija (najbolja
i doista dram atina, jer se A. Birabo tek u poslednjem trenutku
preputa svojoj uobiajenoj potrebi da sve udesi na nain osme-
ha kroz suze).
Naravno, sve je to tesno povezano sa pitanjem take gle
danja. U Izgubljenim poljupcima, redom isprobavamo, zahvalju
jui jednoj m oda preterano sigurnoj ali stvarnoj tehnikoj
107 Daemo jedan klasian prim er koji je istovremeno i rezultat tih tananih
raunanja: m aloas sam nam erno pom enuo kao jedan od nedelikatnih postu
paka u Sidu to to Don G orm as am ara oca verenika svoje erke. Jer, zapravo
to se i zbiva u situaciji. Ali treba dodati da D on G orm as ne zna za tu situaciju.
On veruje da Him ena u odnosu na R odriga i Sana osea
naklonost
koju nadu nikom niti daje niti rui
Kornej se verovatno nije potrudio da nam to objasni zato da bi izbegao nedeli-
kainost (Don Gorm as ne treba da bude previe sim patian); ve zato to bismo,
da to nije uinio, najpre mogli pomisliti da bi u tom sluaju Gorm es dobro raz
mislio pre nego to bi se prepustio svojoj velikoj sceni besa; zatim da je mogao
da postupi i drukije (da raskine zaruke); i najzad am ar bi nuno pretpostavljao
taj raskid, oevo neodobravanje (sve sledee situacije bile bi time pogoene).
D obro je to Him ena moe samoj sebi da kae: on nije znao da volim Rodriga.
Vidimo dakle da je za tu prvobitnu situaciju bitno da G orm as oamari oca ve
renika svoje erke, ne znajui da je ovaj upravo to.
UM ETNIKA OPREDELJENJA 179
vetini, taku gledanja kuma, koji se osea nelagodno; taku
gledanja Silvije, razoarane i uznemirene; taku gledanja Te
reze, revoltirane ; i najzad, taku gledanja Kogolena, punog dobre
volje ali nemonog. esto su zabuna ili neznanje vezani za taku
gledanja glavnog junaka. Ali ne nuno. U velikoj sceni ane
Dore, sin grei; ali itav dramski intenzitet dolazi otuda to mi
prihvatam o taku gledanja majke, koja svesno i herojski pri
hvata ulogu koju joj sin grekom dodeljuje.
Jedna od velikih praktinih i tehnikih tekoa umetnikog
rukovanja tim iniocima je to i pisac, koji je u toku stvari, i
gledalac, koji vidi i uje sve to m u je pokazano, m oraju, prvi
da ostvari, a drugi da trpi tu umetniku obradu neznanja i zablu
de, bilo da se ona ostvaruje nizom instinktivnih postupaka ili
uenih raunica. Bitno je, meutim, da oni nuno proistiu iz
same situacije, onakve kakvu je doivljavaju lica.
K ako sumnjati da je takva komedija zabuna ili neznanje
bitno vezana za ivotno tkivo ljudskog m ikrokosm osa pred na
m a? Pozorini efekat, konvencija, m elodramsko lukavstvo? Sva
kako ne. Ko e porei da je ljudska sudbina (u m oralnom pogle
du) pipkanje u m raku i neprestano igranje slepog mia kada je
re o duam a ? U pozoritu je opasnije prikazati due preterano
lucidne ili suvie sigurne u sebe, u ono to ine, u situaciju u kojoj
se nalaze; nego ih prikazati preplaene, nesigurne, kako probaju
i gree. Demijurg tog malog sveta m ora da bude siguran u ono
to radi i u ono ka emu ide ili nas vodi ali ne i oni koje on
vodi.
VII O nekim drugim naelima kombinatorike
Ne bismo eleli da itaoca zamorimo iscrpljujui potpuno
(to bi, uostalom , zahtevalo dvadeset tom ova!) nau materiju.
Podsetimo samo na smer prem a niima, prema viima ili
izmeu ravnopravnih dram aturkih odnosa: voleti nekoga
ko je iznad nas; D obro nie od Sile koja ga eli i kretanje na ni
e; Protivnik koji se bori protiv sile daleko jae od njega; Slabi
koji postaje arbitar Jakog; itd. Trebalo bi takoe uoiti ago-
ginost situacija, ritam njihovog razvoja, zavisno od toga da li
180 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
je re o statinoj napetosti (o onom dram skom zakoenju iz
kojeg se moe izai samo skokom, novom radnjom koja dolazi
spolja ili iznenadnim bekstvom); ili o napetosti koja se razvija
sporo i gotovo beskonano (to se, ako smemo tako da kaemo,
odrava u nekoj radnji poput asimptote) ili najzad u napetosti
koja se ostvaruje u iznenadnom i svrenom zbivanju (u gram a
tikom smislu rei). Oigledno je da svaka tema moe da bude
obraena na ova tri naina. Svaki sistem dram aturkih sila moe
da bude ostvaren bilo kao ravnotea, bilo kao poremeaj ravno
tee, kada jedna sila gura polako itav sistem u odreenom smeru,
bilo, najzad, iznenadnim pojavljivanjem ili izvitoperenjem jedne
od sila koja grubo rui ceo sistem.
Tvrdim da su to doista tri razliite situacije: uzmimo temu
Ljubom ore; imamo dram aturki tri potpuno razliite situacije
zavisno od toga da li smo u prisustvu razorne ljubomore koja
zadrava naa lica u situaciji netrpeljivosti i iekivanja (kao u
Pokojnom G. Piku); bilo da prisustvujemo radu te sile i njegovom
sporom napredovanju (kao u Otelu); bilo da imamo iznenadni
i esto definitivni prekid ravnotee, udar koji potresa itavo
zdanje (kao u Gitrijevoj Ljubomori).
Uzmimo jo tiraniju suparnika (s take gledanja onoga
koji je trpi). Biti rtva takve tiranije, trpeti je kao situaciju iz
koje treba izai (statinost sa potrebom bekstva: Zatoenica);
ili kojoj se treba odupreti (spora radnja sa potrebom zakoenja,
zaustavljanja: Dritanik); i, najzad, osetiti njen iznenadni udar
(katastrofa i pitanje: da li je ona nepopraviva ili nije? Dijan de
Lis); sve je to scenski veoma razliito. A pitanje ritma, da go
vorimo obinim jezikom (agoginost je taan muziki termin)
bitno je vezano za samu situaciju, a posebno za njenu svrsishod-
nost na odreenom mestu opte arabeske kom ada, u njegovom
postupnom graenju.
Hteo bih, na kraju, da kaem jo samo nekoliko rei o pi
tanju hijerarhija, o nivoima vekcija.
To smo pitanje ve sreli jednom ili dva puta (povodom
Karmozine, na primer). Ali mi smo, u stvari, uvek ispitivali
nae suparnike sile kako deluju jedna protiv druge u istoj ravni.
Znamo, meutim, da rad tih sila, odozdo navie, ili odozgo na
UMETNIKA OPREDELJENJA 181
nie, zavisi od same strukture odreenih situacija. Tema pobune,
tema podjarmljivanja, nuno pretpostavljaju takve usmerenosti.
Voleti nekog ko je iznad nas vrsta ljubavi o kojoj je Dekart
rekao toliko zanimljivih stvari Princezi Elizabeti ili voleti
nekog ko je nii od nas, svakako nije ista stvar za dramsku dina
miku. Znamo koliko se izvesne situacije (moralno zatoenitvo,
na primer) jasno razlikuju jedna od druge zahvaljujui takvim
odreenjima, koja ne samo to menjaju pustolovinu (odgo
vornost uitelja ili oca, naklonost prijatelja ili prijateljice, poto
vanje, poverenje uenika ili sina) ve joj daju veoma razliitu
dinamiku zavisno od sluaja.
U svom najgrubljem drutvenom vidu, one pripadaju re
pertoaru sukoba, ljubavi, saveza ili uzajamne pomoi gospodara
i sluga, kraljeva i podanika, oeva i dece, starije i mlae brae
i tako dalje.
Ali to je samo jednostavan, konkretan i gotovo fiziki
vid tih data. A pozorina um etnost raspolae mnogo suptilnijim
i dubljim moima.
Nailazimo doista na izvesna uveanja, uzdizanja, oticanja
moi koja proistiu iz same situacije. 1 tako se deava da poneko
lice dobija postepeno irinu, moralne dimenzije, veliinu stene
ili planine koje ne proizlaze toliko iz njega samog, iz njegovog
karaktera, iz njegovog ljudskog znaaja, koliko iz njegovog de-
lovanja u celokupnom dinamizmu. Pomislite ta sve moe da
postane Prepreka s obzirom n sile koje se sa njom sudaraju:
katanac, zid, stena, udovina planina, zavisno od sila koje ona
lomi ili koje se uzalud o nju slamaju. Pomislite na dobrog bezna
ajnog Norinog mua koji se postepeno pretvara u ogromnu
nepokretnu masu koja se suprotstavlja njenom linom osloba
anju. N a Kalibana koga Prosperova nemo da u njemu p ro
budi ljudsku iskru, i da ga na taj nain savlada i definitivno uspo
stavi svoj uticaj nad njim, strahovito uveava, tako da on najzad,
kao Arijelov protivnik, dobija ogrom nu dram aturku mo. I tu
smo opet sasvim blizu ivota. Ko od nas ne zna ta sve mrnja,
patnja, potreba za slobodom i ivotom moe da uini od pro
tivnika ili prepreke (ma koliko ovaj sam po sebi bio slab i ljudski
182 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
obian) i kakvu udovinu veliinu on moe da dobije tom svo
jom ulogom u voru ljudskih sila?
A ta tek rei o Ljubavi? Priprosta mala M arivona, tako
osrednja, u stvari, kao i tvoj brat, kao i tvoj verenik ak i uz-
drhtali ljubavnik Rober; ali ipak, sa jednom patetino uz
dignutom obrvom, s nosem koji lii na Kleopatrin, poto ga je
opora Paskalova mata skratila, ta bi ti bila da te dve godine
nemira, slatkog ili bolnog iekivanja, nisu postavile na pije
destal, zahvaljujui suparnitvu aka i Robera, i postepeno te
uinile udeliteljkom vrhunskog dobra i sjajnim i treperavim simbo
lom svake Vrednosti u mikrokosm osu u kome je tvoje nesigurno
i neodluno srce postalo arbitar?
Ako pozorite uzdie ili sputa ljude iznad ili ispod svako
dnevne ravni i unapreuje ih u simbole koji za dva i po sata
proivljavaju i trpe itavu ljudsku sudbinu, ne zaboravimo da
ih i u ivotu dram atina situacija oplemenjuje i velia na jedan
poseban nain, vezujui ih za transcendentne celine ije sile za
trenutak prebivaju u njima. iveti dram atino znai iveti u
spoju i u dodiru sa neim gotovo beskonanim.
Poglavlje V
KOSMIKA DRAMATURGIJA
Oni koje zanima samo pozorite mogu ovde da sklope
knjigu. Rekli smo ta smo imali da kaemo. Jedino nam jo pre-
ostaje, pre nego to preemo na ovo poslednje poglavlje, da
samemo ono osnovno to mu prethodi, i da iz toga izvuemo
nekoliko praktinih pouka.
ta sam hteo da pokaem ?
Pre svega ovo: ma koliko lica jednog pozorinog kom ada
bila iva, ljudski zanimljiva, udna, izuzetna, dirljiva ili jedno
stavno ivopisna, potrebno je da ona obrazuju i izvestan sistem
sila u sukobu, povezanih akcijama i reakcijama, iji svaki odlu
ujui trenutak treba da ocrtava izvesnu dinaminu figuru,
srazmerno jednostavnu, jasnu, snanu, originalnu i intenzivnu
u unutranjem dinamizmu svoje strukture. 1 ma koliko arabeska
ispriane pustolovine bila zanimljiva i patetina, ona je pozorite
samo ukoliko radnju provlai kroz te bitne trenutke, u kojima
unutranja napetost m ikrokosm osa ocrtava neku od figura koje
predstavljaju dramske situacije. Stvoriti ih, upotrebiti ih u pravo
vreme, ukljuiti ih u radnju, jasno i snano, to je jedna od naj
vanijih operacija ove umetnoti. Im a i drugih, ali ova je, u sva
kom sluaju, duboko i usko vezana za pozorite.
I ne samo da nije u pitanju vetina, konvencija, trik, ve
je, naprotiv, re o jednoj od taaka u kojima je dram ska umetnost
u tesnoj vezi sa ivotom, u kojoj ona istie i stavlja u akciju jednu
od najznaajnijih data u ljudskom i filozofskom smislu.
184 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Hteo sam da pokaem jo i to da je broj tih dinaminih
figura, sastavljenih od ivih ljudskih sila, sutinskih ali uproe-
nih u vidu osnovnih usmerenja koja proistiu iz uzajamnih
odnosa bia i situacije, praktino neogranien (iako one ostaju
u okvirima iste kom binatorike). U m etnost i ivot nude nam na
hiljade takvih figura; pustolovina je uvek nova. Naravno, iz-
vesne velike teme se esto u njima ponavljaju, ak su i m alo
brojne (ljubav, ambicija, nada u sreu, strah od smrti, od bede,
itd.; vratiemo se na to za koji trenutak). Ali, da ponovimo,
vaan je nain na koji ove sile ocrtavaju svoje tokove u odre
enoj ljudskoj grupi, okupljaju, udaraju i melju, sukobljavaju
ili udruuju tih nekoliko dua u malom ljudskom kovitlacu koji
posm atram o i koji nam je prikazan. Posm atranju i umetnosti
nude se uvek nove stvari, uvek razliite i dostojne da budu izre
ene, smiljene, pokazane i doivljene. Njihova igra je uvek
otvorena i uvek nova ma ta o njoj mogli rei. Ne samo za
one koji je igraju (i to upravo zato to su oni ti koji je igraju);
ve i za one koji rade na tome da je ovi odigraju u svetovima
fikcije. ta bi ljude iji je poziv pozorina um etnost moglo da
hrabri vie od saznanja da su otkria uvek mogua, da postoje
jo nedosegnuti intenziteti, jo neuoene i neiskoriene novine?
Uz put sam pokuao da pokaem kako su te situacije me
usobno povezane, kako ili postepeno priprem aju jedna drugu
ili stvaraju iznenadne preokrete koji ne menjaju prim etno ve
like tematske celine drame, ali obnavljaju i iz osnova preokreu
dinamizam.
Nismo, naravno, mogli prikazati itavu skalu situacija
sadranih u odreenoj mikrokosmikoj strukturi. Mogli smo
samo da izaberemo pet ili est takvih situacija, meu kojima,
razume se, onu najintenzivniju, a da ostale sredimo isprobava
jui redom razliite tonalitete, kako bismo, zahvaljujui tom
nizu harmonijskih akorda, zabeleili arabesku itavog dela.
Da ponovimo jo jednom : ono bitno u ovoj kombinatorici
je traganje za rasporedima u kojima se osnovne dram aturke
sile najbolje izotravaju i raspaljuju; najbolje razgorevaju vatru
umetnosti. Uzmimo odreeni svet u ijem se sreditu nalazi
nekoliko ugaraka iz kojih tinja jedva zarumenjena vatra; raspo
KOSMIKA DRAMATURGIJA 185
redimo te ugarke tako da se oni uare i postepeno zahvate svojim
plamenom itav taj svet, da bi kasnije m oda ponovo zapali
u neko mranije sagorevanje, iz kojeg e opet izai, da bi u me
usobnom sukobu postali svetlost i otrina, u tome se sastoji
smisao tog rada.
Ali, ako bi, uz to, trebalo, na primer, nekom jo nezrelom
dram atiaru dati i nekoliko praktinih saveta o konkretnoj
primeni svih ovih prethodnih razmiljanja, evo ta bih mu rekao :
Pre svega, posm atraj ljude oko sebe, gledaj kako ive; i
trudi se uvek da oseti, iznutra i dubokim intuitivnim ljudskim
saoseanjem, kako svaki od njih vidi i osea svoj odnos sa drugim
biima iz m ikrokosm osa koji mu slui kao sredite.
Posmatraj, zatim, razliite sredine u kojima se oni nalaze;
uoi ta svaku od tih sredina, drutvenu, geografsku ili vremen
sku, ini privlanom, zanimljivom, traginom, ivopisnom i
stilizovanom na samo njoj svojstven nain, sa svim onim to ona
donosi, susretima, ulnim datam a i radnjam a koje su za nju
karakteristine.
Ali u svemu tome trudi se da otkrije ono bitno, sve one
sile koje nadm auju svako od tih bia ponaosob, koje deluju u
njima, kroz njih; jer ta su bia samo trenutno patetino ote-
lovljenje tih sila, junaci ili rtve.
Posle ovoga, oivi ponovo u sebi, u svojoj mati, neki mali
svet koji e slobodno stvoriti, ne stavljajui nikad u njega ljudska
bia onakva kakvima si ih doista upoznao, ve ih ponovo obli-
kuj i stvori od ive supstance svoje due. Neka svako od njih,
na neki nain, bude ti sm.
1 kada tvoja bia budu uhvaena, poto su dovoljno i-
vela u tebi, i kada bude osetio da je taj mali svt potpuno spreman
u tebi i tvoj kom ad gotov reci samom sebi da ti jo preostaje
da napravi svoj kom ad i da jo nita nije uraeno.
Tada poinju uena raunanja, razmiljanja kojima se pre
dajemo zaboravljajui na sve drugo muke miljenja i rada
za pisaim stolom.
Tek kada bude gotov celokupan plan tvoga kom ada, svakog
ina i svake scene, i svi tvoji rauni paljivo izvedeni, moi e
da pie.
186 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Ali tada ga pii brzo i, ako je mogue, u jednom dahu, i
kao u transu.
Zatim, poto si ga malo ostavio da odstoji, proitaj ga po
novo; i, ako je potrebno, poni iz poetka.
K ada ga bude ponovo itao, ne zadovolji se nikada onim
to je uinjeno i ne ostavljaj nikada nepopravljeno neto za ta
i sam misli da je nejasno (ne raunaj nikada na to da e glumac
stvari da razjasni i donese ti uspeh); ve stalno sebi govori: to
nije loe, ali moglo bi biti i bolje; i ta bi od toga napravio
neko vei od mene?
U ovome, kao i u onim prethodnim raunim a i plodnim
vraanjima koja vode delo do punog sjaja i prisustva, mogu da
ti pomognu prethodna obavetenja.
Moe da se zabavlja i bie to, uveravam te, plodna
veba da sastavlja i analizira zvezdane teme, uzete na-
sumice, da bi se izvetio u igrama sila, u onim snanim ili tananim
umetnikim odlukam a koje ih najbolje ostvaruju. To e te nauiti
zanatu, jer bez zanata nema umetnosti. Ovo nikad ne zaboravi.
Nema prave umetnosti bez dobrog zanatstva, niti e postii
m ajstorstvo onaj koji nije prouavanjem , vebom, ili vidovi
tou stekao znanje zanatlije.
A nema ni genijalnosti tam o gde nema majstorstva bilo
da ono dolazi od bogova ili lampe na radnom stolu.
Postoje izvesne tehnike nunosti, izvesni unutranji i du
boki umetniki uslovi koje ne moe izbei, poznavao ih ti ili
ne poznavao i koji e suditi tvom delu i odluiti o njegovoj sudbi
ni. Zato ih je bolje poznavati nego ne poznavati. Za dobrog dram
skog pisca vai isto to i za svakog drugog koji se bavi nekim
poslom : to vie zna, bolji je.
A sada, pod pretpostavkom da dobro poznaje svoj zanat
i da si dobro shvatio ili nauio sve to sam ovde rekao kada
bude za svojim pisaim stolom i na poslu, pouri da sve ovo
sasvim zaboravi. Ne misli na to vie nego to dobar maevalac,
u napadu, misli ta znai potegnuti u kvarti ili parirati u siksti
(ali ni manje, jer on potee u kvarti i parira u siksti, zato to je
to nauio, umesto da zvecka maem nasumice. Jedina stvar
KOSMIKA DRAM ATURGIJA 187
kojom sam eleo da te nauim je upravo to da u pozoritu ne
zvecka nasumice).
A sada, napred! I ciljaj visoko. Radije izaberi da bude
Eshil, ekspir ili Pjer Kornej nego Tom a Kornej ili Luj Vernej.108
Ali ne oponaaj ni Eshila, ni ekspira. Radi ono to bi oni
radili danas, da su roeni u ovom veku.
Ili jo bolje, reci samom sebi: Delo koje moe da opravda
opstanak dramske umetnosti-. uprkos filmu; delo koje u d ra
maturgiji moe da izjednai ovaj vek sa XVIII vekom ; delo koje
je potrebno ovom veku, ne samo da bi ouvalo univerzalnost
francuske um etnosti, ve da bi pruilo svima, sutra i u svim zemlja
ma, onu uzbudljivu, sjajnu i duboku stvar koja napaja duu i
uzdie duh, koju svi i nesvesno iekuju, to delo u napisati ja.
1 napii ga.
A sada, dozvoli mi ili dozvolite mi da se za asak pre
pustim razonodi filozofa.
Ovu sam knjigu oigledno napisao da bih govorio o pozo
ritu. 1 zato to me pozorite zanima.
Meutim, pisanje ove knjige manje bi me zanimalo da nisam
imao oseaj da je ona vezana za ljudski ivot u njegovoj svako
dnevnoj stvarnosti, i da u izvesnom smislu, moe da nam prui
sredstvo da taj ivot bolje upoznamo ili ivimo.
Jer imam tu slabost da verujem da estetika nije korisna
samo um etnosti (to mnogi poriu); i da um etnost sadri jedan
metod ivljenja; i d a je esto bolje da se na ivot osvrnemo naoru
ani onim to smo nauili od umetnosti.
O tuda moje pitanje: da li ivot moe da bude dram a i da
li je to poeljno? Da li je on u sutini, dram a ? 1 da li razmiljanja
koja su ovde iznesena donekle rasvetljavaju dram u ivljenja?
Najpre, jedna stvar je izvesna (i potvruje, uostalom , zna
aj onog vida, pozorita koji smo ovde prouavali): u ivotu
ima drame samo kad postoji dram ska situacija. N aravno, ima*
los Da se razum em o: Tom a Kornej je imao vie uspeha u pozoritu od svog
brata. Njegov Timokrit bio je finansijski rekord XVII veka. to se tie Luja Verne-
ja, on je naprosto pom enut kao autor koji (ako se ne varam ) postie u XX veku
rekord po broju igranih kom ada. Ima on i jedan kom ad, pisan u saradnji sa G.
Berom, koji sadri jednu ideju (Svellee fontane).
 188 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
ljudi i svi mi znamo nekog takvog koji su skloni da ive
dram atino i prave dramu od bilo ega i niega. Ali ono
to ih kao takve ini ponekad smenima, ponekad odvratnim a,
ponekad bezazlenima, to je to oni prave dramu tamo gde, u
stvari, situacija uopte nije dramatina^ Tim pre to su za dramu
(pravu) potrebna, mi to znamo, barjdvaJiica, a esto i vie.
S druge strane, nema sumnje da u ivotu (ak i u svako
dnevnom) ima pravih dramskih situacija; ovde smo imali i su
vie prilika da to kaemo. K ako moemo i da posumnjamo da su
te situacije strukturirane upravo onako kako smo pokazali:
Nosilac jedne tematske sile, predstavnik tematske Vrednosti,
A rbitar, Suparnik ili protivnik-prepreka, Sauesnik ili pomo
pruena ili odbijena, itd. A kad bi to trebalo proveravati, ovamo
A sm odeju! Skini mi krovove sa ovih kua! Otvori ovu kance
lariju, pored iljate kule, u kojoj istrani sudija, okrivljeni, svedok
i zapisniar ine skupa kvartet koji se zove suoenje; ili ovu
v sobu u kojoj grena ena izbezumljenof)lace pred smrknutim,
pom etenim i zanemelim muem, zaprepaenim priznanjem ije
uzroke ne razum e; ili ono predsoblje neke administracije u kome
zatitnik, zaustavljen u prolazu, saoptava, u nekoliko uurbanih
rei, svom tieniku da su se njegova nadanja izjalovila i da je
njegov suparnik uspeo; ili uzglavlje bolesnog deteta kraj kojeg
uplaena majka ipak oslukuje pisak voza koji e sa male seoske
stanice odvesti daleko voljenog ljubavnika, koga bi moda krai
razgovor zadrao; ili neki kutak Luksemburkog parka tri
stolice pored travnjaka na kojima dva studenta i jedna stu-
dentkinja pedantski raspravljaju o nekom sentimentalnom proble
mu ije e knjiko reenje, savesno razm otreno, u budunosti
unesreiti jednu enu, m oralno slomiti jednog oveka a drugome
ostaviti samo izbledelu uspom enu na doivljenu gordost u tom
asu ljudske ozbiljnosti...10' Da, dram ska situacija je injenica
i | ivotnog iskustva. O pta^ kompozicija pozorinog kom ada
sa ekspozicijom, prolazom, peripetijom, katastrofom, s pet
inova i jednim raspletom jeste konvcncija. estetska olakica.
Da li sam preterani pesimista? Priznajem da se ne bih iznenadio kada
bi se u ovom trenutku na zemlji (a zato ne sam o u Francuskoj ? Ili samo u Parizu ; )
nalo dvesta hiljada dram skih situacija.
KOSMIKA DRAMATURGIJA 189
prihvatljiva fikcija. Konvencija i fikcija je takoe i ona stilizova.na
jednostavnost,
........ .t __ ? .. ono preovladavanje jedinstvene
:: - -0il_. .. - n , situacije,
r''' ''- 7 zatva-
ir ......... .m
.
ranje u sebe jcnog ljudskog mikrokosmosa. dok je ivot mnogo
zamreniji i podrazum eva mnotvo razliitih i paralelnih zapleta,
dramske zastoje za vreme kojih treba iveti, baviti se raznim
2 nevanim "stvarima; "*ok statisti, nametljivci, razni poslovi ne
prestano poistoveuju zaplet sa lancem i u stvarnosti ine km ad
koji se igra, zamrenim i sporim ...
Ipak dram a je tu, iako izmeana sa drugim dram am a koje
se neprestano prepliu. Tako se ribnjakom kree talasi izazvan
baenim kamenom, uvek raspoznatljiv iako ispresecan drugim
talasiima.
U svakoj drami koju moemo da izdvojimo miljenjem po
stoje oni bitni elementi, one zvezdane sile koje smo pobro
jali u pozorinim dram am a u kojima je sve bilo jednostavnije,
bre, jasnije, intenzivnije prisutno kao razmreno umetnou.
Jer, ako samo o tome razmislimo, shvatamo koliko su te .
sile nuno vezane za ljudsku sudbinu i bitne u njoj pod u lo-,
vom da u njoj ima drame! A njihovo bitno prisustvo u ljudskoj
"dram i je upravo uzrok neizbean i nuan njihove prisutnosti
u pozorinoj drami.
Jedna stvar, naime, sasvim jasno proistie iz onoga to smo
dosad rekli: sve su drame sutinske;. One su to u pozoritu. Tim
pre u ivotu. Jer7 kaosto'vFeiTna dram ska dela poivaju na nunoj
povezanosti sutinske drame i bednih, siunih ljudskih stvore-
jija , opsednutih onim sudbinskim silama koje smo pokuali da
opiemo, tako i dram e ivota, i to jo vie, proistiu iz ukljuenja
lica u zvezdanu igru \sila koje istovremeno nadm auju ljudsko,
~zaposedaju ga i u njemu se otelovljuju.
Ima drame im u.nekoj dui doe do neposrednog ukliu-
enja~ohe usmerenosti. tematske sile, ak tivne moi koja zapo- r
cinje dram u. Nevano je kakva je to sila. Vano je njeno dina-
^friicko prisustvo.110
__ eba li. radi ljubitelja zbrajanja, spiskova i popisa, popisati glavne te
matske _siljJcoje u ljudskom ivotu igraju tu dram aturki stvaralaku ulogu?
' N e izbegavamo zadatak, ali ne moemo da dam o nita vie od jednog empirij
skog i svakako nedovoljnog pogleda Zabeleimo ipak (ne toliko zbog pisaca
 190 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
Drama poinje sa onom brazdom n a . ljudskoj vodi koju .
stroliivo ilL-naglo isois'uie lHna sila: sa protivtokovim a koje
ona ocrtava i otporim a koje izaziva. 1 pitam o se. da li uopte
ivi ovek u kome nikada nije obitavala takva sila, da li je ikad
iveo? Nije li ta sila u svojoj biti kongenitalna i moda kon-
supstancijlna sa ivotom ? ^ bi i to trebalo proventi). M eutim, dogod to carstvo i ta drava
Ko ne vidi da svaka od tihi sila ^pretpostavlja neku prednost )
i da je u slubi te vrednosti bilo da ovu tek treba dosectTbilo
sauvati, za nas ili za stvorenja koja su nam draga? Da svaka
'"o^njih pretpostavlja istovremeno neku vrednost i jedno lice za
koje radi; bilo da to dobro hoemo za sebe, bilo da strasno e
limo da ga dodelimo drugom e?111
Ali na koji nain je ta vrednost prisutna u oveku? Idimo
do kraja, ne zaqbianeLjai|ta._
- . v(erna sumnje da tem atska Vrednost o kojoj je re moe
da bude i u onostranosti, da nema nikakvo ljudsko otelovljenje
koje bi je uinilo svetleom i ulnom. U tom sluaju, ako ima
drame, ona se zbiva izmeu oveka i onostranosti. Takvih ljudi
ima i oni su nepopravivo usamljeni: njihova dram a nije meu
ljudska. Oni su se povukli iz svake zemaljske situacije. Da
li ih je m nogo? Za sve ostale, dram a se sastoji u ljudskom ili
kojim a nedostaje ideja, koliko zbog izvesnog pogleda iz ptiije perspektive na
ljudsku sudbinu, na ono to je u njoj dram sko: ljubav (seksualna ili porodina,
ili prijateljska dodajui joj divljenje, m oralnu odgovornost, odgovornost za
due); fanatizam , verski ili politiki; pohleM, tvrdiluk, elju za bogatstvom,
za luksuzom, za zadovoljstvom, za lepolom oko sebe, za poastim a, za autori
tetom, za zadovoljstvima gordosti: zajus!^ ljubom oru; mrnju, elju za osvetom ;
radoznalost (konkretnu, ivotnu, metafiziku); rodoljublje; elju za odreenim
radom i pozivom (verskim, naunim , um etnikim : za putovanjem, za karijerom
poslovnog oveka, vojnika ili politiara, itd.): potrebu za odm orom , mirom,
zatitom ,osloboenjem , slobodom ; potrebu za Neim Drugim i za Nekim Drugim
M estom ; potrebu za nevjnou^za vrlinom, za oprotajem , za zaboravom ; potrebu
za oduevljenjem, za bilo kakvom akcijom, potrebu da se osetim o ivim, da sc
~sFvarimo, ispunim o; vrtoglavicu pred svim ponorim a zla ili jednostavno iskustva.
pa zatim sve strahove: strah (xf smrti, od greha. od grie savesti, od bola. od be
de, od runoe oko sebe, od bolesti, od dosade, od gubljenja ljubavi; strah da
nesrea ne zadesi srodnike; da oni ne pate, da ne um ru, da se ne osram ote, da
m oralno ne propadnu. Treba li pom enuti i strah od onostranih stvari ili nadu
u njih? To jeste problem . Pozabaviem o se njime naknadno.
111 Altruistikih strasti ima mnogo na spisku tem atskih sila prethodne
fusnote.
K.OSMIKA DRAMATURGIJA 191
zemaljskom otelotvorenju vrednosti. Upravo to otelotvorenje
i izaziva suparnitva, sukobe iz kojih proistiu protivnik i pre
preka. Rei ete: kada bi ljudi eleli jedino dobra u kojima mogu
da uivaju zajedno i u miru, drame bi nestalo. Svakako, drame
ne sme biti u Carstvu bojem ili u Dravi Poslednjih D ana (mada
nisu uspostavljeni, bie sukoba, pa ak i izmeu ljudi koji, svaki
sa svoje strane i iskreno, tee njihovom uspostavljanju dogod
bude sumnje u pogledu puteva i sredstava njihovog uspostavlja
nja; jedan e rei: gradimo Eshatopolis nasiljem, maem i vatrom,
ili klasnom borbom ; drugi e rei: mirom i blagotpu, ili ubei-
vanjem. Tako opet dram e nema na granici ljudskog projekto-
vanja, kada se u mislima prenesemo na neki kraj sveta, videli
ga mi kao pobedu ili kao poraz. K ada su u pitanju neki blii
krajevi, niko vie od mene ne eli i ne priziva sa veim arom kraj
ratova, sukoba punih mrnje i nasilja oveka nad ovekom;
ali pitam se da li jednom kad svega toga bude nestalo, treba po-
eleti neku idealnu Dravu u kojoj nee ostati nikakvog dramskog
kvasca da oplodi ljudske due, nikakve sutinske i lepe drame
zasnovane na uzvienom, patetinom i ljudskom takmienju,
u kojoj vrednost i Stremljenje ka njoj ne izazivaju nikakvo ple
menito suparnitvo. Ko zna da li e pravi problem budue Drave
biti da ukine svaku dram u (i da pusti oveka da utone u neko
mlitavo stanje umalog lanog raja ili da se degenerie); ili, pre,
da u njoj uspostavi i ostavi neku uzvienu dram aturgiju u kojoj
nema ni krvi, ni mrnje, ni niskosti, ni gnusnog ili ivotinjskog
nasilja?
*
* *
Takvi problemi, otvoreni pred nama, samo su jedan od
vidova sutinske vanosti injenice drame u strukturi ljudskog
ivota i ljudskog postojanja. Baciemo, neto kasnije, nekoliko
kratkih pogleda na probleme te vrste. Ali jedna stvar je ve jasna:
nae dram aturke sile nisu samo umetnike ili estetske jedi
nice. Znaajno je to smo ustanovili da dram a nije samo sukob
 192 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
vsila, ve sukob izazvan i odravan kosmikim otelovljenjem
(lokalnim oTbeskm sveT'ako hoete) neke vrednoti ili, bolje.
ideala; m akar to otelovljenje bilo privremeno ili ak prividno.
A nije bez znaaja ni to znamo kako se te sile sastavljaju i rastav
ljaju, i kakav je njihov kosmiki sadraj. On je, na izvestan nain,
opravdanje njihovog poloaja i upotrebe u um etnosti oprav
danje koje ovde nismo ni pokuali da izvedemo, jer smo se isklju
ivo oslanjali na injenice koje nam je prualo pozitivno posma-
tranje umetnosti. Ali taj sadraj je isto tako i dokaz da postoji
duboka veza izmeu umetnosti i ljudskog ivota, njihov uza
jam ni odnos koji posebno uveava um etnost i daje joj znaaj
iskustva korisnog za dublje razumevanje stvarnosti.
Jer, najzad, nae dram aturke sile su prisutne u svetu bar
isto onoliko koliko i u um etnosti; i svako nae ispitivanje sveta
i nas u njemu pokazuje nam da one u njemu deluju kao konci
koji nas, bedne lutke to pate i oseaju, pokreu i vezuju za taj
svet.
Si i ' simbolizuju svaku usmerenu ljudsku silu. Ali prvi
iskazuje~tu siru neposredno usmerenu, u sluzBTne^og kosmikog
otelovljenja ideala ili vrednoti, dok drugi oznaava silu usme
renu prema nekoj drugoj sili, za koju predstavlja konicu, pre
preku, estinu i silinu sukoba.
1 jedna i druga simbolizuju istovremeno prirodu i Susret.
, je ljudsko otelovljenje (ponekad ak i materijalno, drutve
no, u svakom sluaju kosmiko) vrednoti : ta lokalizacija ideala,
taj ivi ili vidljivi odblesak nekog dobra ne crpe toliko svoju
snagu iz tog dobra koliko iz sredinjeg mesta koje mu to dobro
odreuje u odnosu na ljudske sile k njemu okrenute. Njegova
mo moe da bude potpuno spoljanja (iako to gordost ne pri
hvata lako). U svakom sluaju, ona je mo. Postaviti negde u
ovom svetu neije svetlee prisustvo koje je u stanju da k sebi
usmeri revnost, biti za neko drugo bie (m akar i za kratko, a
esto i na gotovo bogohulan nain) simbol i mesto iskrianja
vrednoti, to nije samo izvesno posveenje, ve i ogrom na Mo
(iako ona moe da bude zloupotrebljena ne samo iz gordosti
ve i neprihvatanja odgovornosti).
, to je ma ko, onaj ko zauzima u svetu takav poloaj da
K.OSM1K.A DRAMATURGIJA 193
eljeno dobro (istinsko ili lano, svejedno, ali sposobno da po-
larizuje i usmerava neku ljudsku duu) treba da mu bude dode-
ljeno. To je, u izvesnom smislu, sila sree. Bezrazlona. Znamo
da ona nikad ne predstavlja osiguranu i zasluenu nagradu (ma
koliko se revnosno za nju borili). Neka delegacija iz Kosmosa,
nezaslueni osmeh Zvezda ili prom aena ansa, isto toliko
bezrazlono i nepravedno odbijanje. Sluaj.
jo jedna kosmika mo, ali m oda najmanje bezrazlona
od svih: biti onaj ija e volja biti delotvorna (ili koji ima tu mo).
Uiniti da Vaga pretegne na jednu stranu, uticati na sudbinu
i to uglavnom tuu. N a sopstvenu samo ponekad, ako bogovi
dopuste (kakva srea!). Posveenje takoe, i to moda najpo
eljnije: mogue ukljuenje slobode u Kosmos; ili bar jedne
arbitrane moi. esto proputena pobeda, jer nismo ni znali
da smo je mogli odneti.
(i na izgled najm anja od sila koje su nam stigle iz Kosmosa.
Ali u ivotu, ona je m oda jedina kojom raspolaemo. Sila ve
lika i smetena, sklona greenju, puna nepoznatih. Biti sluajno
uvuen u dram u, naruiti ravnoteu sila, ubacivanjem svoje si
le, jednostavno zato to smo ivi. Biti krtica o iji se krtinjak
spotie osvajaev konj. Biti onaj iji savet gura Otela u zloin
ili Franesku u greh. Biti, kada se dva m rava bore na smrt, ono
dete koje nasumice, vrhom prsta, jednog m rava gnjei a drugog
spasava. Biti, ne arbitar sudbine, ve, iz nekih nepoznatih razloga
i nekim sluajnim strastvenim usmerenjem, onaj zbog koga
vaga pretee na jednu stranu. Mo zrna peska. Biti to zrno peska.
Zar sve ovo nije popis onih unutranjih i ozbiljnih veza
zbog kojih ovek, ako tako smemo da kaemo, moe da bude
razapet u Kosmosu i umean u njegovo dubinsko delovanje?
D a li da idemo dalje i upustimo se u neka via filozofska
vienja? M oda e mi neko prigovoriti:
Vi vidite dram u u ljudskoj sudbini i zadravate se na njoj
sa zadovoljstvom estete. Ali sami ste rekli da drame ima samo
u mikrokosmosima u manjim ljudskim grupama, u patetinim
trenucima unutranjeg sukoba ili napetosti, koji onima koji ih
proivljavaju ostavljaju utisak da su u sreditu sveta (mikro-
kosmosa). Ali to je*varka, i drame nestaje ako:
 KOSMIKA DRAMATURGIJA 195
194 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA

a) umesto da posm atram o posebne i malobrojne trenutke Ali dopustite mi da, ipak, jo malo nastavim ovim pute-
vima. Hoete li me pratiti jo nekoliko koraka?
koji poput sazvea okupljaju jedan sasvim mali broj ljudi,
p ra tim o ogromni ivotni impuls u kome je svaka situacija
Prihvatam potpuno sve te ozbiljne pretpostavke. Neka
samo trenutni i vetaki presek velikog postajanja. bude. Bog je tu i Beskonano nam je za vratima. Ogromni dah,
b) sm atram o da to postajanje ide ka nekom buduem idealu impuls, sveopti tok nas odnosi i kotrlja, a naa kratka pusto
ili nekoj onostranosti. Zar niste iskreno priznali maloas da lovina, i ono to je okruuje kao neposredna situacija, ne moe
drame nema kada je re o odnosu oveka i onostranosti? Ili, da u njemu ubelei neko sredite, neki delotvorni raspored sila,
treperavu taku ili izuzetno svetlu varnicu. Sve to poinje ovde,
jasnije, izmeu oveka i Boga?
c) ili, najzad, ako se, zanemarivi onostranost i ostajui zavrava se na nekom drugom mestu. A ogrom na tragikomedija
premee, neprestano prekida, upravljajui svim njenim opru-
na zemlji, setimo da su drame uglavnom mikrokosmike; da
privremena sitna kovitlanja u nekoj zabiti oveanstva ne mogu gama, nau malu linu anegdotu, ija fabula nikad nije izdvojiva.
Prihvatajui sve ovo, pitam se da li je ipak neka ivotna
da budu bitno vezana za sveukupnu ljudsku sudbinu i da je
predstavljaju. I m ada vaih tri ili est ili dvanaest lica veruju dram aturgija m oguna; dram aturgija u kojoj naa slaba snaga
i naa beznaajna lina sudbina mogu da istinski otelove i pred
da su sredite sveta i da je njihov sukob izuzetno zanimljiv, on
je, u stvari, podreen, obuhvaen, potisnut oveanstvom ija stave neku od sutinskih dram skih funkcija, dok bi ostale pri
pale ogromnim, beskrajnim silama sa kojima smo sukobljeni.
je ukupna sudbina sasvim razliita, pokretna sfera u kojoj po
Jer o tome je re, u tome je stvar (jer nema sumnje, zar ne, da
stoje hiljade slinih mikrokosmosa, od kojih svaki veruje da je
sredina taka estara i arbitar ili dobitnik vrhunskog dobra, kada bi bili u pitanju sitni meuljudski odnosi, lini, psiholoki
ili m oralni, dram a je svuda moguna i prisutna).
dok je jedino oveanstvo sve to skupa i kao takvo ne doputa
Ali u emu je ovde nemogunost, da ne kaem tekoa?
pojedincu da to bude.
Zaboga, ja oveka suoavam sa Bogom ili bar Pretpostavkom
* Boga, a vi biste hteli da tu nema dram e? Samo u molitvi ete
* otkriti sve one situacije koje smo uoili u jednom jedinom od
naih skraenih pregleda; na primer, situaciju koja suoava po
jedinca koji strahuje, nada se ili eli, sa ljutitim i ve opredeljenim
Verujem da italac ne oekuje od nas da na poslednjim
A rbitrom : takav je grenik koji se n ada da e umilostiviti svog
stranicam a dela kao to je ovo ispitujemo sutinu ova tri velika
Sudiju. Ili situaciju koja bie obuzeto ljubavlju sueljava sa
problem a: neprekinut ivotni impuls, prisustvo Beskonanog,
Vrhunskim dobrom , a to se dobro moe dosegnuti jedino lju
odnos sila linog i kolektivnog; niti ga, uklanjajui potpuno
bavlju i opinjenou... Ali dram a se najpre kao takva ispoljava
pozorinu scenu, poklonike dramske umetnosti, koji nas moda
kada je nagovetena perspektiva zagrobnog ivota. Z ar niste
itaju ne elei da idu dalje, nateram o da sada pogledaju scenu
itali Paskala i Opkladu, esto tako pogreno kom entarisanu,
o kojoj govori E. A. Po, u kojoj, kada se predstava zavri, jedini
ija je prava sutina ista ona sutina na kojoj poiva dram ska
nai gledaoci, aneli bledi i ispijeni ustajui i otkrivajui se,
kom binatorika, sa izraunavanjem moguih sluajeva, razli
izjave da je dram a tragedija: ovek i Junak, Crv osvaja...
itih situacija u kojima Paskal suoava vernika ili nevernika
ili Beskonano pobedilac pri ijoj pojavi nestaju sve one siune
(JI i cT) sa prisustvom ili odsustvom A rbitra, Dodelitelja Dobra,
ljudske pustolovine od kojih je jedino tatina pozorine estetike,
koje on sm oliava i predstavlja i za koje jemi ( ^ ) ? Te si
opsenom um etnosti, neto napravila, pripisujui im nezaslueni
tuacije su: vernik nagraen venim i srenim ivotom; ili suoen
dram ski vid. "
196 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
sa nitavilom svoje velike nade ; nevernik koji gubi partiju i biva,
ako ne baen u pakao, a ono bar zauvek lien dobra u kome
uivaju izabrani; ili dobija partiju, ali se osea oajno preva
renim zato to nema onoga ije je postojanje s pravom opovrga
vao. Dobitnik ili nedobitnik. Ukidanje A rbitra ili ukidanje
D o bra.112
Dovoljno smo se pozabavili tekoom koja proistie iz
proticanja vremena i trajanja impulsa. U svojoj sutini situacija
ni u emu nije okrnjena: ona to opadanje intenziteta oivljava
napetou i rasporedom unutranjih sila. Ma koliko bili van-
vremenski, ti unutranji pogledi predstavljaju injenice isto to
liko dinamine i istinite (iako mogu da postoje samo u jednom
trenutku) kao to je i samo kretanje koje ih odnosi, stvara ili
rastvara. Oni su morfoloke sutine koje moda elimo da za
nemarimo, ali ije prisustvo ne moemo da ukinemo.
Zanimljivo je da prava tekoa nastaje u oblasti u kojoj
se pojavljuje, ne boansko prisustvo, ve ljudska i drutvena
ogromnost koja gui linu situaciju. Da li je mogue da drutvo,
itavo oveanstvo bude sila traginija od sile Boga koji bar
potuje ljudsku linost i njenu sam ostalnost? Tragino unitenje
ljudske drame ili moda, ne zaboravimo to, komino obezvre-
enje individualnog napora; ili pre pojedinevog verovanja u
vanost i delotvornost tog napora. ovek drutvena m arioneta,
komina tema koja ukida svaku linu dram u; ili tragina, koja
takoe unitava sutinu drame.
Drukije ne bi ni moglo biti. Druga jedna injenica se ovde
javlja (koja uostalom ima znaaja za problem kolektivnog po
zorita i uestvovanja koji se esto postavlja u novije vreme):
prema samoj definiciji situacije, svaka drama je kolektivna i
njenica; ali ona je injenica jednog mikrodrutva, manje ljudsko-
-zvezdane grupe. A ta je to mikro-drutvo naspram ogromnog
m akro-drutva ?
Ali mi samo pitam o da li je dram aturgija ovde ne nuna
ve moguna. A ona to jeste, ak i kada opovrgavamo indivi
112 Vidi u dodatku beleku o Paskalovoj Opkladi s dram aturke take gle
danja.
KOSMIKA DRAMATURGIJA 197
dualnu silu naspram drutvene mase, im neko moe da postane
primerni predstavnik nekog drutvenog dobra, ili, za trenutak,
arbitar koji odluuje o dodeljivanju tog dobra. Dram aturgija
je moguna u svakom istorijskom trenutku u kome radnja jednog
oveka, ma koliko bila neznatna, moe, kao zrno peska, da p o
meri ravnoteu kolektivne sudbine i da, m akar samo za jedan dan,
usmeri njen tok. I vie od toga, ona je moguna svuda gde su
sueljeni pojedinci koji mogu da autentino otelovljuju, pred
stavljaju, bilo drutvene klase u njihovim sukobima, bilo drutve
ne ideale i dobra koja se ne dodeljuju jednom za svagda. I svi
znamo da je to moguno ne na sceni, nego u stvarnosti. Na
primer, sukob nekog Reform atora, nekog Proroka buduih
vremena sa optom strukturom i verovanjem njegovog vremena
ostaje izrazito dram atian, iako je samo predskazajni odjek,
udvojenje u snu (Meseeva funkcija) nekog budueg D obra ko
je ne moe da bude ostvareno samo propovedanjem. Dovoljno
je da on za trenutak, m akar i kao odblesak, uini opipljivim neki
ideal za koji ili protiv kojeg rade ogromne drutvene sile, pa da
bude drame. To se deava kada se Sokrat, Miel Serve, Bekarija
ili neki drugi nepoznati sanjar sukobljavaju sa ogromnim si
lama nad kojima imaju samo tu premo da jednu ljudsku svest
pretvore u mesto i taku usijanja siepe elje i budunosti jo
nesagledive ali ukljuene u inioce neke nejasne ali stvarne d ra
maturgije. ak i neka mlada ena, u kojoj se sukobljavaju, u
svoj banalnosti ljubavne teme, odjeci tradicionalistikog zdravog
razum a i afabulacije po ukusu etike kazuistike dana, moe da
se nae u pravoj dramskoj situaciji, iako je problem van nje u
ljudskoj masi sadanjice, pod uslovom da ona, zahvaljujui toj
situaciji, otelovljuje i predstavlja, na izrazito intenzivan nain,
ne samo m oralna strahovanja ve i kolebanja, itave jedne ge
neracije, o emu tek budunost treba da donese sud.
U pravo to pitanje osveivanja i intenzivnog prisustva sila
upuuje nas na drugi vid problema.
Pitam se sada, ne vie da li je ta ivotna dram aturgija m o
guna, ve da li se ona moe izbei.
Ona svakako moe da bude izbegnuta (nije dato svakome,
 198 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
niti uvek, da ivi dram atino); ali pod kojim uslovima? 1 da
li ti uslovi nisu preteki?
Oni mogu da se svedu na jednu re. Jer dram a se uvek mo- |
e izbei jednim jedinim s t a y g |g ^ ^ r ^ ^ ^ j e m ^ preputanjem
silama vie ili manje paninim, u m v ^ a l n m i il i beskonanim
i transcendentnim , koje m oda ocrtavaju neku sutinsku dramu,
ali u kojoj izdvojena ljudska jedinka nije vie neophodna. N e
ma verske drame za onoga ko se preputa Bogu; nema drutvene
drame za onoga ko preputa kolektivnoj sudbini i spontanoj
evoluciji oveanstva da odluuje o etikim problem im a i da ih
reava; nema drame smrti za onoga koji umire a ne hvata se
grevito za ivot ili ne zna da umire ak ni za onoga ko ne
zna, i nee da zna, da e jednoga dana umreti ; nema drame za
onoga ko se preputa ivotu i svemu to taj ivot donosi,
svemu to taj ivot moe da bude i to jeste.
N udim vam, dakle, dobro, delotvorno i pouzdano sredstvo
da begnete~ s v k L r 5 n o s t ,^ a ^ ^
r noljivi dramski intenzitet ivljenja: pustite stvari nek teku svojim
' Jtkori 'p re H ^ t rp fS p ^ s tite se. Ali budite svesni ta to znai.
Nije re o tome da prestane svaki otpor, da nestane svaka volja.
ovek koji, poto je laa potonula, poto se iz sve snage borio,
plivao itav sat, zvao u pom o kroz prostranstva, buru i no,
tone pristajui na smrt, ne ukida tim svojim preputanjem dram u
smrti: on je, naprotiv, izotrava svojim pristajanjem, naslauje
se njome svesno. je d in o pravo preputanje je nesvesnost.
1 zato mislim da se ljudska dram a moe izbei jedino o d u ^ w
stajanjem od svesti.
A sada postavljamo poslednje pitanje. Posto postoji tesna
veza izmeu drame i svesti, da li je svest uzrok drame ili je njena
posledica ?
Tsf oekujem da e me svi podrati, a naroito ne profe
sionalni filozofi, veu podrku oekujem od um etnika i moda
od ljudi koji umeju da ive, kada kaem: svakako, svest nije
uzrok drame ali ni njena posledica: svest^ je simptom d nuftS^
njeri znak.
~ To oigledno proizlazi iz svega to smo dosad videli.
KOSMIKA DRAM ATURGIJA 199
Videli smo kako itav jedan, ogrom an, sloen, nejasan,
virtuelan svet nalazi sebi sredite i u njemu se usijava i raspaljuje
arhitektonskim naponom svojih zvezdanih zrakova i unutranjih
sila: to je upravo sadrina dram aturgije ije smo operacije pratili.
Te sile bi ostale panine, a ta arhitektura ne bi bila otro
prisutna da ih unutranja napetost, organizacija sukoba, sup
rotnosti, odjeka, taki gledanja, ritmova radnje, itd., ne dovodi
u stanje lucidnog ispoljavanja, ukratko do ina (u aristote-
lovskom znaenju rei) o kome moemo da kaemo da je pri
sustvo svesti u njemu vie znak nego rezultat, ex opere opereto.
Cvet.
Zato nisam govorio o gledaocu: jer on prisustvuje; jer je
pred njim jedno otkrovenje, ispoljavanje, ijim sjajem, posred
stvom umetnosti, gori i ponuena mu data kojoj sala kolektivno
pozajmljuje svest.
Isto se zbiva u ivotu.
Svakako, u ivotu ima drame zato to ima svesti. Ali ta
svest ne prethodi drami niti njom upravlja. Ona se sastoji od
te dram aturgije i oznaava njeno ostvarenje. Ni ljubav, ni mrnja,
ni elja, ni strah, ni ljubomora, ni suparnitvo ~ne bi bili svesni
da nije tih sudara, susreta, tog ponuenog i povuenog prisustva,
da nema uzajamnih sukobljavanja tih promenljivih struktu
ralnih figura, u kojima mrane i panine sile koje ih pokreu uve
avaju i isprobavaju svoj sjaj. Ono to smo neprestano sretali
u pozoritu nalazi se i u ivotu: neke figure, neki rasporedi su
intenzivniji od drugih intenzivniji za ivljenje, za uestvovanje,
a njihova intenzivnost isto je to i taj sjaj za svest o njima. Jer
ta svest je samo in tog sjaja.
A estetski razlozi sjaja, za kojim um etnost traga i postie
ga, u potpunosti vae i za neposrednu datu ivota. S tom razli
kom, naravno, to umetnost raspolae postupcima i trikovima,
malim sredstvima spektakularnog isticanja, koji uproavaju i _
privlae panju efektima scenskog prikazivanja, simbolikim
rekvizitima i kretnjama, vetaki stvorenim kontrastim a, i d ru
gim za koje ivot uglavnom ne zna ili se njima koristi samo
sluajno. Ali tua res aeitur: nenosredna zainteresovanost, ne- /
200 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA
201

posredno doivljavanje, konkretno p risustvo bez predstavljakog Dodatak

Beleka o Paskalovoj Opkladi s dram aturke take gledanja
posredovanja. kontinuiteC~potstoveenje sa ulogom (koja nuno.
TTeprestanoT nepromenljivo prijanja za glumevu kou) uveliko
Na stranici 195 rekli smo nekoliko rei o ovoj dram i: vernik
nadoknauje odsustvo tih nekoliko sredstava.
Si, nevernik cf, bog . Da bismo bili potpuni, otkrijmo
Ipak ne bi trebalo ni preuveliavati znaaj neposrednog,
karte i dodajm o izvesnu naklonost boga prem a verniku. Po
doivljavanja. Setite se samo onog oveka u tamnici kpme.;
etna dram aturka formula Paskalove opklade je dakle (stvari
govori Paskal, kome ostaje samo jedan sat da sazna da li je
posm atram o s take gledanja nevernika, kome se Paskal i obra
njegova presuda donesena i da pokua da je preinai,, a on taj
a) ova:
sat koristi ne da sazna da li je presuda izreena, ve da igra^
1. <S ^ i (& ) Si .
pikea. Taj ovek treba da bude zahvalan dramskom piscu koji
To je, naravno, varijanta prve formule Ljubavne drame
mu u ogledalu scene prikazuje njegovu pustolovinu i vie mu na
(vidi str. 150).
uho: tua res agi tur.
Zatim Paskal trai od nevernika da shvati da je izbor u nje
Zakljuiemo vraajui se na pozorinu um etnost i oce-
govim rukam a, da treba da se kladi; prenoenjem arbitrae,
njujui je. -------------
situacija (uklanjamo vernika koji je sada samo termin poree-
Ono toilaudi svest/Utera je da u sjaju ogledala prihvati ispo-
nja) sledea:
ljenost stvari nije samo scensko uproavanje, stilizacija: silina
2. i (Si).
te pom alo grube ali snane umetnosti. Re je i o tome da estetska
Poto se nevernik uverio u prednost verovanja, situacija
sredstva pom ou kojih se taj sjaj uveava a prisustvo i ispolje-
se menja i postaje:
nost postaju intenzivniji, idu istim onim putem koji i ljudsku
3. 6 ^ d (& ) .
stvarnost, bilo kakva daje, vodi do sjaja i ispoljenosti. A umetnost
1 najzad, ako bezbonik ostvari svoj izbor i preobrati se,
koja sledi te puteve ui nas da ljudska datost ne postie intenzitet
bog ponovo postaje arbitar i dodelitelj dobra, a rasplet je:
svog ispoljavanja jednostavnim i naivnim tonalitetim a raznih
4. Si i ( )
afabulacija ili tema ljubav, smrt, patnja, ambicija, borba,
Ali Paskal nije svestan da ni u jednom trenutku nije do kraja
nada ili strah ve izvesnim nainom doivljavanja tih tema,
isprobao drugu mogunost pretpostavke: dram aturko ukla
koji.u ii dvesta hiljada i vie situacija u kojima ovek moe da
njanje O odnosno ne samo dram atinu, ve potpuno tra
se nade u odnosu na svoje blinje, raspaljuje njihovo najpre
ginu situaciju vernika svedenog na Si (J ( O) naspram Dobra
jedva uareno ugljevlje tako da ono sija poput svetlosti, ne ostav
koje je nestalo i arbitra pod steajem. To uklanjanje sadrano je,
ljajui nikakav otpadak, nikakav crni nesagoreli pepeo.
meutim, kao mogunost u datam a situacije. To je ak najdra
Ali, ako tih nekoliko ljudskih bia ostvare mattar i za tre
matinija situacija, to je ona scena koju treba napraviti a koju
nutak, u tom ivotnom intenzitetu, zvezdanost do te mere svetlu,
je Paskal izbegao : vernik i nevernik ostaju jedan naspram drugog,
tvrdim da je privremeno njihov mikrokosmos s pravom kvali
sa stranom formulom u kojoj je vernik sauesnik nestalog dobra,
tativno sredite sveta u kome oni troe svoj ivot sa opravdanom
a nevernik, koji nema razloga da likuje, dobitnik nitavila na
gordou to ga doivljavaju kao dram u i to, ako bogovi
koje se kladio:
tako hoe, kao uzvienu dramu.
5. Si ( ) .
Ne kaem vam : doivite dramu. Ako moete da je izbegne-
Ali tu, na samim daskama, deava se strana nesrea koja
te, niko se tome nee radovati kao ja.
Ali, ako ve treba da je doivite, neka ona bar bude lepa.
202 DVESTA HILJADA DRAMSKIH SITUACIJA

rui itavu Paskalovu postavku. Odsutnost Arbitra-Dodelitelja

u poslednjoj sceni nije pozorini in, odnosno in predvien
organizacijom injenica koje ine zaplet komada. Glumca koji
treba da odigra tu ulogu oekujemo u raspletu. 1 uzalud ga oe
kujemo. On ne izlazi na scenu. U tome je drama.
Pretpostavim o da je taj glumac istovremeno bio i pisac
kom ada i upravnik pozorita; odgovoran za sve uslove izvoenja.'
A na sceni, vernik, potpuno smeten, shvata da on nikad
i nije bio angaovan da igra u ovom kom adu, u ovom pozoritu.
Pogreio je ne zato to je verovao u svet dela, ve to je pove-
rovao da se komad stvarno izvodi.
Strano je to to opklada nema svrhe ako bog ne postoji.
Vernik moe da igra svoju ulogu, da kae : Kladim se. Ako niko
ne moe da mu da repliku, nita nije uinjeno.
U tome, po mom miljenju, lei metodoloki i ontoloki,
kao i dram aturki klju Paskalove opklade i skrivena m ana
argumentacije. Ili se kom ad moe izvoditi i on onda podrazu-
meva boga. Ili bog ne postoji, i onda se kom ad ne moe igrati:
jedino bog moe da igra ulogu boga.

1 Postoji jedno dram sko delo u kom e se bog pojavljuje na sceni, na poetku i
na kraju, kao pisac kom ada i upravnik pozorita: re je o Kalderonovoj Komediji
sveta, sakram entalnom inu.