TEHNIKO (TEHNOLOKO)

Konferencija
OBRAZOVANJE U aak
SRBIJI 13-16. April 2006.

UDK: 371.3 Uvodni referat

NASTAVNIK KAO NOSILAC PROMENA U OBRAZOVANJU

Aleksa Brkovi 1 , Dragana Bjeki 2

Rezime: Promene u kolskom sistemu moemo nazivati razvojem, a moemo nazivati i

reformom. U svakom sluaju, one se odraavaju na sve aktere sistema vaspitanja i
obrazovanja. Osnovni akter vaspitno-obrazovnog procesa u organizovanom kolskom
sistemu, koji usmerava razvoj vaspitanika (svih uzrasta, poto svi jesmo vaspitanici na
odreeni nain) je nastavnik. Nastavnik tehnike treba da vodi proces razvoja i postizanja
tehnike kulture uenika. Uspenost nastavnikovog delovanja zavisi od pripreme za
profesiju u toku inicijalnog obrazovanja, kao i od profesionalnog usavravanja u toku rada.
Ovaj rad naglaava poziciju nastavnika u okviru menjanja i razvoja kolskog sistema.
Kljune rei: nastavnik tehnike, kolski sistem, obrazovanje nastavnika, usavravanje
nastavnika.

THE TEACHER AS THE BEARER

OF THE EDUCATIONAL CHANGES
Summary: The changes of school system we can call development, or reform. At all events
these changes are reflected at the all actors of educational system. In the organized school
system the fundamental actor of educational process, who direct individual development
(individuals of all ages), is teacher. Engineering teacher must to guide student development
process and attainment technical/engineering culture. Effectiveness of teachers dealing is
depended of the professional preparing at the initial education, and of the vocational
improvement. This paper emphasizes the teachers position at the school system
modification and development.
Key words: engineering teachers, school system, teachers education, teachers
improvement.

1. RAZVOJ KOLSKIH SISTEMA

Bilo da promene u kolskom sistemu nazivamo razvojem ili reformom, one se odraavaju
na sve aktere sistema vaspitanja i obrazovanja. Samo se, u zavisnosti od cilja odreene
promene, pomera fokus sa jednog na druge aktere. Osnovni cilj vaspitno-obrazovnog

1
Prof. dr Aleksa Brkovi, dipl. psiholog; red. prof.( u penziji) za Razvojnu psihologiju i Pedagoku
psihologiju; e-mail: abue@ptt.yu.
2
Dr Dragana Bjeki, dipl. kolski psiholog-pedagog / dipl. psiholog; vanr prof. za Psihologiju,
Pedagogiju, Komunikologiju; Tehniki fakultet u aku; e-mail: dbjekic@ptt.yu
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi i Dragana Bjeki

procesa je razvoj vaspitanika (svih uzrasta, poto svi jesmo vaspitanici na odreeni nain),
postizanje njihovog personalnog integriteta, ali uvek u kontekstu postizanja propisanih ili
podrazumevanih drutvenih vrednosti i odravanja odreenog drutvenog sistema.
Procesi i talasi reformisanja kolskih sistema u svetu su slini (Dworkin, 2001):
prvi talas reformi kolskog sistema kao ciljeve postavlja informisanje i usaglaavanje
standardizovanih kurikuluma, nastavnih planova i programa, stroije zahteve za
napredovanje uenika, kontinuiranu evaluaciju nastavnika i poveanje nastavnikovih
kompetencija;
drugi talas je usmeren ka decentralizaciji kolskog sistema;
trei talas postavlja u centar reformi proveravanje i ocenjivanje, korienje testova
postignua standardizovanih na dravnom nivou, uspostavljanje sistema ocenjivanja
na nivou kola i okruga, prenoenje odgovornosti za rezultate na testu uenicima,
nastavnicima i kolskoj administraciji, kao i akreditovanje kolskih institucija.
Razvoj kolskog sistema, inae jezgra sistema vaspitanja i obrazovanja, kod nas odraava
ovaj trend i na kontekst, a moda pokuava da uvai i nauna saznanja psihologije,
pedagogije, sociologije obrazovanja, kao referentnih nauka za vaspitno-obrazovno
podruje.

2. NASTAVNIK TEHNIKE U OKVIRIMA KOLSKOG SISTEMA

Profesionalno delovanje nastavnika komponenta je vaspitnog procesa koji je voen veoma
sloenim ciljem: da usmerava i vodi razvoj linosti uenika, usmerava razvoj njegovih
kompetencija, obezbeuje harmonijsku usklaenost svih strana linosti uenika.
Uspean nastavnik je onaj koji podstie razvoj uenika ka postizanju svestrane i
stvaralake, sposobne i obrazovane, intelektualno samostalne i radno produktivne,
emocionalno stabilne i socijalno integrisane linosti (Havelka, 1998).
Dakle, osnovni cilj nastavnikovog profesionalnog delovanja jeste da vaspitanjem i
pouavanjem usmeri razvoj uenika. Od nastavnika tehnikog podruja oekuje se
ostvarivanje tehnikog vaspitanja i obrazovanja mladih, odnosno njihovo formativno
delovanje na razvoj tehnike kulture uenika u toku kolovanja, ali i usmeravanje tehnike
kulture i pismenosti u svim kasnijim fazama (Brkovi i Bjeki, rad u Zborniku).
Dodatak 1: Osnovne faze u razvoju tehnike pismenosti u sklopu organizovanog vaspitno-obrazovnog
rada su:
I - faza deje igre, vizuelno-akcionog uenja, spontanog razvoja prvih pojmova o
tehnolokim procesima i tehnikim pojavama i razvoj tehnikih vetina;
II - faza formiranja prvih pojmova o tehnolokim procesima i tehnikim pojavama i razvoj
svakodnevnih jednostavnih tehnikih vetina;
III - faza formiranja sistema naunih pojmova o tehnolokim procesima i tehnikim
pojavama, razvoj tehnikih vetina i planiranje tehnolokih procedura;
IV - faza razvoja sistema naunih pojmova i teorija i tehnikih i tehnolokih vetina.

Sloenost nastave tehnike u osnovnoj koli, time i rada nastavnika tehnikog obrazovanja,
proistie iz potrebe da uenik ovlada irokim spektrom razvijenih tehnikih disciplina i
raznovrsnim tehnologijama od kojih se pojedine, na primer informaciona tehnologija,
eksplozivno razvijaju. U okviru nastavnog procesa ovog podruja treba usmeriti uenikov
profesionalni razvoj i obezbediti mu potrebne informacije o zanimanjima: 40% aktuelnih

26
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi i Dragana Bjeki

profesija je iz tehniko-tehnolokog podruja, a kod nas se godinje samo u srednje strune

kole mainskog i elektrotehnikog podruja (bez ostalih tehnikih podruja) upisuje ak
1/6 svih uenika upisanih u prvi razred. Istovremeno nastava ovog predmeta treba da olaka
upotrebu tehnikih ureaja i dostignua u svakodnevnom ivotu i radu.
Nastavnik tehnikog podruja treba da vodi proces razvoja tehnike kulture uenika.
Razvoj tehnike kulture u nastavi se ostvaruje: sticanjem osnovnih tehnikih znanja;
razumevanjem procesa i odnosa u tehnici i tehnologiji; razvijanjem posebnih svojstava
miljenja u tehnikom podruju; razvijanjem radne tehnike kulture (umeti raditi i voleti
raditi); sticanjem posebnih znanja i vetina o procesima i proizvodima tehnikog podruja;
sticanjem znanja o povezanosti prirode, tehnike i ovekove aktivnosti; usvajanjem radno-
proizvodnih vetina u tehniko-tehnolokom podruju; jaanjem svesti o sopstvenim
mogunostima i dostignuima u ovom podruju. Osnova razvoja tehnike kulture (kao ireg
procesa) jeste razvoj tehnike pismenosti.
Kako profesionalno delovanje nastavnika direktno odreuje kvalitet vaspitno-obrazovnog
procesa, to se i uspenost nastavnika odreuje kolskom uspenou uenika, razvojem
uenika, njihovim efikasnijim ukljuivanje u svakodnevni ivot i budui rad.
Ostvarivanje ciljeva i posebnih ishoda 3 vaspitno-obrazovnog procesa zahteva od nastavnika
integraciju pedagokih, programskih i komunikacionih kompetencija.
U naem kolskom sistemu kompetencije nastavnika razloene su na aktivnosti u okviru 6
posebnih domena rada: (1) planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje vaspitno-
obrazovnog rada; (2) praenje razvoja i postignua deteta; (3) saradnja sa kolegama,
porodicom i drutvenom zajednicom; (4) rad sa decom sa smetnjama u razvoju; (5)
kontinuirano usavravanje; (6) voenje dokumentacije.
U okviru aktivnosti praenja razvoja i postignua uenika, nastavnikove pedagoke
kompetencije se prepoznaju u sledeim postupcima: prati individualni razvoj i
napredovanje pojedinog uenika i grupe u celini; prilagoava vaspitne postupke pojedinim
uenicima i odeljenju kao grupi; uvaava uloeni napor i ostvarene rezultate uenika;
uvaava i potuje interesovanja deteta itd. (Pravilnik).

3. OBRAZOVANJE I USAVRAVANJE NASTAVNIKA

Obrazovanju i usavravanju nastavnika sada se pristupa kao jedinstvenom procesu, ali su
dugo posmatrani kao dva nezavisna procesa, od kojih je prvom sistematski i pridavana
panja, a drugi deo aktivnosti usavravanje esto je bio zanemaren i ostavljan
entuzijazmu pojedinaca.
3.1. Priprema buduih nastavnika
Najvei deo istraivanja profesionalnog razvoja nastavnika (prema Bjeki, 1999) odnosi se

3
Pojam ishod integrie znaenja sledeih pojmova: efekti nastavnog procesa ostvareni na nivou
ponaanja i postignua uenika, rezultati nastave prepoznatljivi u ponaanju uenika; manifestacije
kompetencija. Ishodi su repertoari ponaanja koja uenik stie uenjem. Ishodi se mogu odreivati i
praktinim delovanjem korigovati na dva nivoa na nivou optih ishoda i na nivou operativnih
ishoda. Modeli organizacije nastave zasnovani na saznanjima pedagogije, psihologije nastave i drugih
srodnih disciplina, definiu ciljeve i formuliu fleksibilne ishode obrazovnog procesa na svim
nivoima kolovanja od najmlaih, do visokokolaca, kao i u obrazovanju odraslih, dakle i u
obrazovanju nastavnika.
27
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi i Dragana Bjeki

na profesionalnu pripremu. I uglavnom su saglasna da kolovanje buduih nastavnika nije

zadovoljavajue: nastavnici najee zavravaju etvorogodinje studijske programe u
okviru kojih imaju veliki broj kurseva/predmeta koji su esto repetitivni, a nema dovoljno
razvijenih kurseva o adekvatnim postupcima u uspenom planiranju, izvoenju i
ocenjivanju nastave; na osnovu broja asova predvienih za psiholoke, pedagoke i
metodike discipline koje su formativne za nastavni rad, osnovne nastavnike pripreme
buduih nastavnika je veoma malo tek oko 2% asova je predvieno za ove discipline
(Havelka, 1998); na osnovu broja predmeta relevantnih neposredno za vaspitno-obrazovni
rad, do 16% su psiholoke, pedagoke i metodike discipline (Bjeki, 1999).
Istovremeno, a na osnovu praenja rada nastavnika u toku cele kolske godine, utvreno je
da vremensku strukturu rada nastavnika ine (sl. 1): obrada novih nastavnih sadraja - 18%
vremena; neposredni vaspitni rad sa uenicima - 25% (asovi odeljenjskog stareine,
savetodavni rad sa uenicima, analiza problema i dr.); administrativne aktivnosti -25%
(voenje kolske dokumentacije, pisanje priprema za as i nastavni rad); aktivnosti
proveravanja i ocenjivanja - 19% vremena; realizacija sekcija i vannastavnih aktivnosti -
5% vremena; nastavnikovo usavravanje - 5% (uee na seminarima, praenje predavanja
u koli i van kole, praenje relevantne literature, ogledni asovi itd.); 12% nastavnikovog
radnog vremena ine druge nekategorisane aktivnosti (priprema nastavnih objekata i
12%
18%
nastavnih sredstava, saradnja sa kolegama).
5%
Uporeujui strukturu nastavnih planova na nastavnikim
5%
fakultetima i strukturu nastavnikovog rada u koli, potvruje se
10% neusklaenost nastavnikove pripreme u toku kolovanja sa
25%
strukturom nastavnikovog rada: najvei deo sadraja u toku
studija su sadraji predmeta a u neposrednom radnom
25%
angaovanju dominiraju aktivnosti pedagokog karaktera.
Funkcija pripreme nastavnika za rad u nastavi u toku kolovanja ima sloene zahteve i trai
vie prostora za sticanje znanja i vetina nastavnog rada u toku sistematskog uenja za
budue profesionalno delovanje.
Poto nastavnici rade sa uenicima razliitih uzrasta, a esto su velike razlike u
psiholokom i socijalnom funkcionisanju i izmeu susednih uzrasta, a kamoli izmeu
udaljenih (Brkovi i Bjeki, rad u Zborniku), potrebna je i diferencirana priprema
nastavnika za rad sa razliitim uzrastima. Dok je u drugim kolskim sistemima (na primer:
u Kanadi, vedskoj), potrebna posebna priprema nastavnika za rad sa uenicima do 10
godina, posebno za rad sa osnovnokolcima do 11-15 godina, a posebno za rad sa
srednjokolcima, kod nas je postignuto diferencirano obrazovanje uitelja, odnosno dela
nastavnika koji rade sa uenicima u tzv. niim razredima osnovne kole, a nema
diferenciranog obrazovanja za nastavnike koji rade sa starijim uzrastima. Pri tome, to je
nii uzrast, metodika sloenost nastavnikovog delovanja je sve vea, te je nuno i da
njegovo psiholoko, pedagoko i metodiko obrazovanje bude to ire.
Meutim, ni sadraj psiholokih, pedagokih i metodikih disciplina, nije dovoljna
garancija budue profesionalne efikasnosti bez integracije ovih znanja u praktino
delovanje praktian nastavni rad studenata nastavnikih fakulteta je neophodan preduslov
njihovog budueg delovanja.

28
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi i Dragana Bjeki

3.2. Usavravanje nastavnika

Empirijska potvrda da se dobar, odnosno uspean nastavnik stvara, a ne raa, dovoljno je
iroka (Bjeki, 1999), tako da se obrazovanju i profesionalnom razvoju nastavnika pristupa
sve organizovanije.
Profesionalni razvoj nastavnika, po savremenim pristupima u psihologiji nastavnika, moe
se oznaiti kao proces razvoja nastavnikove svesnosti o tome ta radi, zato to radi i
identifikovanje naina/sredstava pomou kojih moe da unapredi svoj rad, na taj nain
poveavajui broj moguih izbornih ponaanja u razredu proirujui repertoar ponaanja i
aktivnosti.
Profesionalni razvoj je kontinuirani proces i za nastavnike koji su se kolovali za
nastavniku profesiju, ali i za one koji su se kolovali za neke druge profesije, a sada rade u
nastavi.
Poto profesionalac nekog zanimanja, zapoinjui da radi u nastavi, postaje profesionalac u
novom domenu postaje nastavnik odreenog nastavnog podruja (a ne predstavnik
odreenog podruja u nastavi), to je posebno vano profesionalno usavravanje nastavnika
koji nemaju inicijalno nastavniko obrazovanje.
Kako koncipirati programe strunog usavravanja nastavnika? Ovi programi treba da se
zasnivaju na identifikovanim potrebama samih nastavnika, uenika sa kojima rade,
institucija kolskog sistema, socijalnih partnera. Dalje planiranje programa usavravanja
nastavnika uzima u obzir potencijale organizacija koje mogu da obrazuju nastavnike.
Programi usavravanja mogu da budu usmereni na razvoj profesionalnih vetina u jednoj
sferi nastavnikovog delovanja, ili da budu iroko postavljeni i usmereni na integrisani
razvoj vie ili svih kompetencija. Opta struktura programa usavravanja nastavnika, u
okviru koje se biraju domeni i sadraji, obuhvata:
programska znanja (sadraji nauka i disciplina na kojima je zasnovan sadraj i
programska struktura nastavnog predmeta);
pedagoke vetine;
komunikacione vetine;
tehnoloke vetine primenjene u pedagokim i nastavnim situacijama;
razvoj vaspitljivih osobina: otvorenosti, pojedinih aspekata socijalne inteligencije,
osnaivanje pedagokih interesovanja i sistema vrednosti itd. (Brkovi i dr., rad u
Zborniku).
U naem sistemu vaspitanja i obrazovanja razvijaju se novi modeli inicijalnog obrazovanja
(kolovanja) buduih nastavnika, a od 2002. godine prihvaen je i nov nain organizovanja
usavravanja nastavnika sistemski pristup njihovom usavravanju. Programi strunog
usavravanja zaposlenih u obrazovanju od 2002. godine podleu akreditaciji (propisivanju)
od strane Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije.

4. ZAKLJUAK
Nastavnici su ranije bili jedan od najobrazovanijih slojeva drutva intelektualna elita - a
sada je sve vei broj visokoobrazovanih pojedinaca (u visokorazvijenim zemljama i do tri
etvrtine odraslih osoba uzrasta od 25 do 29 godina stie visoko obrazovanje), i sve vie je

29
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi i Dragana Bjeki

uenika koji dolaze iz porodica sa bar jednakim nivoom obrazovanja kao nastavnici. U
izmenjenom kontekstu u kome je dolo do oekivane devalvacije nastavnike profesije,
stalno usavravanje nastavnika je nunost i da bi bili uspeniji u radu, i da bi odrali
profesionalni autoritet.
Strategija profesionalnog razvoja nastavnika postaje jedan od prioritetnih preduslova
razvoja kolskih sistema u svetu tek poslednje decenije dvadesetog veka, a kod nas tek u
prvoj deceniji treeg milenijuma. Da bi se razvijao kolski sistem, potrebno je
obrazovati i usavravati nosioce nastavnog procesa nastavnike.

5. LITERATURA
[1] Bjeki, D. (1999): Profesionalni razvoj nastavnika, Uice: Uiteljski fakultet.
[2] Bjeki, D., Bjeki, M., Papi, . (2005): Praktikum 1 prirunik za praktian rad
studenata buduih profesora tehnikog obrazovanja i profesora tehnike i
informatike, aak: Tehniki fakultet.
[3] Brkovi, A., Bjeki, D. (2006): Psiholoke osnove razvoja tehnike pismenosti,
Zbornik Tehniko obrazovanje u Srbiji, aak: Tehniki fakultet.
[4] Brkovi, A., Bjeki, D., Zlati, L. (2006): Psiholoki profil buduih nastavnika,
Zbornik Tehniko obrazovanje u Srbiji, aak: Tehniki fakultet.
[5] Dworkin, A. G. (2001): Perspectives on Teacher Burnout and School Reform,
International Educational Journal, Vol. 2, No. 2, 69-78.
[6] * * * Pravilnik o strunom usavravanju nastavnika, Beograd: Ministarstvo prosvete i
sporta Republike Srbije; Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju,
2002.
[7] Schartz, M. (2004): What is European Teacher?, ENTEP, preuzeto sa sajta
http://www.pa-feldkirch.ac.at/entep/wiaet.doc.
[8] Havelka, N. (1998): Uloga nastavnika i uloga uenika u osnovnoj koli, u knjizi: Naa
osnovna kola budunosti, Beograd: Uiteljski fakultet, 99-163.
[9] * * * Zelena knjiga obrazovanja nastavnika u Evropi, Evropska komisija
(SOCRATES, Thematic Network of Teachers Education on Europe), Ministarstvo
prosvjete Crne Gore.

30