Profil lica za bezbednost i zdravlje na radu

Pie: Prof. dr. Sneana ivkovi, Fakultet zatite na radu u Niu, Srbija
e-mail: snezana.zivkovic@znrfak.ni.ac.rs

Efikasnost sistema bezbednosti i zdravlja na radu u privrednom drutvu zavisi od stepena angaovanosti svih
zaposlenih u njemu. Nerealno je oekivati da e jedna osoba ili struni tim, bez obzira na sposobnost, entuzijazam
i profesionalizam, moi da ostvari postavljene zadatke na ovom podruju ukoliko svi zaposleni nisu ukljueni u
sistem bezbednosti i zdravlja na radu u kome je lice za bezbednost i zdravlje na radu osnovni nosilac strunih,
organizacionih i operativnih poslova. Od sposobnosti i profesionalnog odnosa ove osobe ili slube zavisi da li e i
na koji nain funkcionisati sistem bezbednosti i zdravlja na radu u okviru preduzea.
U nastavku teksta prezentovani su rezultati istraivanja koje je sprovedeno sa ciljem utvrivanja profila lica za
bezbednost i zdravlje na radu u privrednim drutvima u Srbiji na uzorku od 1.075 ispitanika.

U velikoj veini privrednih drutava (72,56%) lice za bezbednost i zdravlje je mukog pola. Najvie lica za
bezbednost i zdravlje na radu je u grupama od 41 do 50 (31,07%) i od 31 do 40 (29,77%) godina, a slede lica
starosti izmeu 51 i 60 godina (24,00%). Do 30 godina starosti ih je bitno manje (6,88%), a naroito preko 60
godina (2,05%). U velikoj veini privrednih drutava (47,07%) lice za bezbednost i zdravlje na radu ima zavreno
obrazovanje smera zatite na radu, 28,93% ima tehniki smer, medicinski tek 1,49%, a neke druge smerove
strune spreme 17,58% ispitanika. Struna sprema lica za bezbednost je dominantno visoka (56,09%), sledi via
sa 26,98%, sa srednjom ih je 8,74%, a ostali nivoi strune spreme su marginalno niske zastupljenosti.

Veina privrednih drutava ima lica sa strunim nazivom u podruju zatite na radu (60,84%). Meu njima su
najzastupljeniji inenjeri (20,65%) i diplomirani inenjeri zatite na radu (25,95%). Lica bezbednosti i zatite
zdravlja na radu koja su specijalisti medicine rada ima minorno malo (0,93%), sa strunim nazivom ili naunim
stepenom u drugim podrujima 15,44%, a 22,79% ispitanika nije dalo odgovor.

U veini privrednih drutava (74,89%) lica za bezbednost i zatitu zdravlja na radu imaju poloen opti deo
strunog ispita, a njih 52,19% i posebni deo strunog ispita. Kod 15,26% polaganje strunog ispita je u planu, pa
je situacija u ovom pogledu relativno povoljna. Bez strunog ispita, ali na poslovima zatite na radu najmanje 20
godina je 1,30%, sa poloenim strunim ispitom za inspektora rada 0,56%, a na poslovima specijaliste medicine
rada u trajanju od najmanje 5 godina 0,28 lica ispitivanih privrednih drutava. Pri ovome treba imati u vidu da
7,72% ispitanika nije dalo odgovor na ovo pitanje. Ukupno gledano, preovlauju privredna drutva ija lica imaju
ukupni radni sta dui od 5 godina. Najvie ih ima od 21 do 30 godina radnog staa (24,47%), tek ih je malo manje
sa radnim staom od 11 do 20 godina (23,63%), a slede sa staom od 5 do 10 godina (16,84%).

Najvie privrednih drutava ima lice iji je radni sta na poslovima bezbednosti i zdravlja na radu od 5 do 10
godina (19,35%). Slede oni sa 11 do 20 godina (12,56%), a znaajan je i broj onih iji je radni sta na ovim
poslovima 3 godine (12,00%). Svih ostalih ponaosob ima ispod 10%. Najmanje je onih iji je radni sta na ovim
poslovima preko 30 godina (3,81%).
Na poslovima lica za bezbednost i zdravlje na radu najvie privrednih drutava ima sa 5 do 10 godina radnog
staa na toj poziciji (14,98%). Znaajan ih je broj i sa staom od 11 do 20 godina (11,72%), sa 3 godine (11,44%),
ali i sa 5 godina (10,88%). Najmanje ih je iji je radni sta na ovim poslovima vie od 30 godina (2,51%).
Uloga savremenog lica za bezbednost i zdravlje na radu u novom sistemu mora radikalno da se menja. Od njega
sistem bezbednosti i zdravlja oekuje ulogu savetnika i operativnog menadera.