You are on page 1of 30

VRSTE BAZA

PODATAKA
Definisani odnosi izmeu
podataka u bazi podataka
odreuju globalnu logiku
strukturu.
Odnosi izmeu podataka mogu se
predstaviti odreenim
strukturama podataka.
Postoje sledee logike strukture
baza podataka:

hijerarhijski model baza podataka


mreni model baza podataka
relacioni model baza podataka
objektno-orijentisani model baza podataka
objektno-relacioni model baza podataka
deduktivi model baza podataka
Hijerarhijske baze podataka

Hijerarhijske baze podataka zasnivaju se


na hijerarhijskim strukturama podataka
koje imaju oblik stabla.

Primer hijerarhijske strukture podataka


prikazan je na slici.
U terminologiji matematikog drveta, element
na jednoj strani relacije jedan-prema-vie
naziva se element vieg nivoa ili roditelj, koji
je povezan sa elementima nieg nivoa ili
decom. U hijerarhijskoj bazi podataka, koren,
po definiciji treba da bude samo roditelj, a
svaki ne-korenski element je dete u tano
jednoj i to direktnoj roditelj-dete relaciji.
Dakle, hijerarhijska baza podataka je drvo
aplikacionih elemenata, gde relacija jedan-
prema-vie povezuje svakog roditelja i
dete.
U nekim zadacima sa posebnim atributima
moe se drvo obrnuti, tako da vrh bude na
dnu, tako da imamo generalno sliku piramide
sa vrhom u nultom nivou. Ovako definisano
drvo predstavlja linearan niz sa nadrednom
transverzalom (preorder traversal). Moe se
preokrenuti proces, ako se znaju nivoi
podstruktura hijerarhijske strukture.
Za svaku vrednost kljua postoji jedna
struktura.

Ta struktura ima nivoe.

Na prvom nivou je osnovni ili koreni


segment.
Od kljua nadreenog segmenta
moe da zavisi jedan, nijedan ili vie
podreenih segmenata, a podreeni
segment moe da ima samo jedan
nadreeni segment.
Hijararhijska struktura

Student

Adresa Predmet

Ocjena Profesor
Hijerarhijski model baze podataka je takva struktura
podataka u kojoj je odnos izmeu pojedinih tipova
slogova 1:n.
Na primjer, tipu sloga UNIVERZITET odgovara vie
tipova slogova FAKULTET (mainski ekonomski,
pravni, matematiki itd), a tipu sloga FAKULTET
mogu se pridruiti tipovi slogova: STUDENTI,
NASTAVNICI, PREDMETI itd.
Za slogove koji su na viem nivou hijerarhije kae se
da su nadreeni, a slogovi na niem nivou su
podreeni slogovi (vorovi). Ovakva struktura
ponekada se naziva i struktura stabla. Slog na
najviem nivou hijerarhije naziva se korijen, a slogovi
na najniem nivou hijerarhiie nazivaju se listovi
stabla.
Ovakav model baze podataka esto se i danas
upotrebljava.
Prilikom hijerarhijske organizacije podataka treba
uzeti u obzir sljedee injenice:
da se traenje i obrada podataka obavlja sa lijeva
na desno i od korijena ka listovima stabla,
da se smanjenjem broja nivoa i razliitih
vrsta segmenata poboljava pristup podacima,
da se obrada podataka bre obavlja ako su razni
segmenti, koji se koriste u jednom programu,
sukcesivno memorisani,
da se zavisni slogovi (segmenti) pravilno
rasporede,
da se polja, koja su sklona estim
promjenama, smjeste u odvojene segmente i
slogove ili segmente ne treba stavljati u
podreeni poloaj ako se mogu smjestiti na vii
hijerarhijski nivo.
Mrene baze podataka

Predmet Predmet 1 Predmet 2

Student Student 1 Student 2 Student 3 Student 4


Mreni modeli baza podataka formiraju se nad tipovima
slogova iji su meusobni odnosi tipa n : m. Na primjer, nad
tipovima slogova STUDENT i PREDMET, jer jedan student
izuava vise predmeta, a jedan predmet prouava vie
studenata.
Takve strukture podataka mogu se razloiti na vie
hijerarhijskih.
Razlaganje mrenih na hijerarhijske strukture mogue je
obaviti preko zajednikog podreenog sloga, sloga veze.
Zajedniki podreeni slog za tipove slogova STUDENT i
PREDMET mogao bi da bude ISPIT.
Ukoliko postoje dvije ili vie baza podataka sa zajednikim
slogovima ili segmentima, one se mogu povezivati preko sloga
veze u jedinstvenu bazu, pri emu se slogovi, koji se
ponavljaju, evidentiraju samo jedanput. Na taj nain se
izbjegava redundancija podataka.
Meutim, prikazivanje odnosa (n:m), koji
je veoma est, ne moe se dobro izvesti.

Posebnu panju treba posvetiti formiranju


hijerarhijskog redosleda.
U praktinoj primeni, predstavljanje
odnosa (n:m) hijerarhijskom strukturom
ima nedostatke.

Osnovni nedostaci hijerarhijskog modela


su vrlo komplikovano unoenje, brisanje i
auriranje podataka.
Nedostatak unoenja ogleda se u tome
to nije mogue uneti neki segment
ukoliko nije poznat njegov nadreeni
segment.
Nedostatak brisanja ogleda se u tome to
se brisanjem nadreenih segmenata gube
podaci o podreenim segmentima.
Nedostatak auriranja ogleda se u tome
to u nekim sluajevima auriranje nekog
podatka zavisi od auriranja drugih
podataka.
Auriranje predstavlja izmenu ili
brisanje sadraja zapisa ili polja, ili
upisivanje novog zapisa.
MRENE BAZE PODATAKA

Za razliku od hijerarhijske baze


podataka i hijerarhijske strukture
podataka, mrena baza podataka
zasniva se na mrei podataka
povezanih tako da ne postoje ni
osnovni ni podreeni segmenti.
Odvojene veze iz iste mrene postavke ne
mogu imati zajednike zapise. Veze iz
razliitih mrenih postavki mogu se ukrtati,
to daje priliku za mreno upravljanje
relacionim zapisima. U mrenom modelu,
moe se kontrolisati mrena navigacija kroz
program host programskog jezika, koji
upuuje pozive mrei DBMS za informacije
potrebne za upravljanje zajedno sa vezama
mrene postavke.
Mrene baze podataka skladite elementarne
podatke isto kao i zapise. One klasifikuju te
zapise pod brojevima vrsta zapisa, koji
predstavljaju aplikacioni domen. Za datu
aplikaciju, definie se mrena baza podataka
sa mrenom emom, koja odreuje vrstu
zapisa i daje definiciju mrene postavke.
Mrena struktura sloenija je od
hijerarhije i u praksi se baze podataka
mogu prevesti iz hijerarhijskog oblika u
mreni i obrnuto.
U mrenoj strukturi ne postoje
nedostaci koje ima hijerarhijska
struktura i odnos (n:m) moe se
uspeno predstaviti.
Ti odnosi mogu se predstaviti
hijerarhijskom strukturom, ali to moe da
dovede do ponavljanja podataka, jer bi isti
podaci bili vie puta zapisani na nosiocu
podataka.
Mrena struktura u takvim sluajevima
znatno smanjuje dupliranje podataka i
skrauje vreme odziva sistema pri
traenju podataka.
Mrene baze podataka odreuju relacije sa
mrenim postavkama gde jedan zapis
poseduje nekoliko lanaca drugog zapisa.
Svaka postavka predstavlja linearnu relaciju
jedan-prema-vie izmeu vrste zapisa koji
poseduju i vrste zapisa koji su posedovani.
Klju mrene baze podataka je jedinstveni
identifikator, gde DBMS odreuje gde e se
svaki zapis u bazi podataka uvati. Zato to
DBMS stvara klju baze podataka, to je
garancija da e sauvani zapis biti jedinstven.