You are on page 1of 536

Izdava:

Centar za politike emancipacije


www.pe.org.rs

ABC socijalizma uredio:


Baskar Sunkara (Bhaskar Sunkara)

Selekcija dodatnih tekstova:


Centar za politike emancipacije

Prevod:
Maja Solar, Tatjana Maksimovi

Dizajn i prelom:
KURS

Ilustracije:
KURS
(Milo Mileti i Mirjana Radovanovi)

ABC socijalizma je prvi put objavljen kao Sunkara, Bhaskar (ed.) 2016.
ABCs of Socialism. London: Verso Books.

tampa:
Standard 2, Beograd, 2016.

Tira:
500

Knjiga je besplatan primerak i nije je dozvoljeno prodavati.

Ova publikacija je objavljena uz podrku


Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.
www.rosalux.rs
SADRAJ

7 Predgovor izdavaa

ABC Socijalizma

12 O autorkama i autorima

14 Uvod

16 Da li je Amerika na neki nain ve


socijalistika?
26 Ali kapitalizam je barem slobodan i
demokratian, zar ne?
34 Socijalizam super zvui u teoriji, no nije li
ljudska priroda takva da ga je nemogue
ostvariti?
40 Zar bogati ne zasluuju da zadre najvei
deo svog novca?
50 Hoe li mi socijalisti oduzeti ploe Keni
Loginsa?
56 Ne zavrava li socijalizam uvek u diktaturi?

66 Da li je socijalizam zapadnjaki koncept?

74 A rasizam? Zar socijaliste ne interesuje


iskljuivo klasa?
86 Nisu li socijalizam i feminizam ponekad u
sukobu?
98 Ne bi li demokratiniji svet znaio jo veu
ekoloku krizu?
108 Jesu li socijalisti pacifisti? Nisu li neki ratovi
opravdani?
124 Zato socijalisti toliko govore o radnicama i
radnicima?
jo o socijalistikoj politici
Elen Mejksins Vud
147 Grobari kapitalizma
Erik Olin Rajt
171 Zato je pitanje klase vano
Set Ekerman
207 Crveni i crni
Sem Gindin
241 Jurei utopiju
Kris Maisano
275 Raditi za vikend
Mija Tokumicu
287 Radi ono to voli. Voli ono to radi.
Johana Brener
299 Nega u gradu
Kevin Jang i Dijana C. Siejra Becera
317 Hilari Klinton i osnaivanje ena
Megan Erikson
343 Privatizacija detinjstva
Vivek iber
363 Kako govore subalterni?
Denifer Ro
387 Shvatiti rasizam ozbiljno
Li Suster
399 Naslijee Martina Luthera Kinga
Toni Smit
409 Crvena inovacija
Brent Rajan Belami i Dejvid Tomas:
421 Zelena borba
Andreas Malm
437 Mit o antropocenu
Dona Ber
451 Mnogobrojni ivoti Fransoa Miterana
Ilaj Fridmen
493 Revoltirana Kina
Bret S. Moris
515 Nikson i genocid u Kambodi
Predgovor izdavaa

U periodu nakon raspada realsocijalistikog ureenja na postjugosloven-


skom prostoru dolo je do sistematskog brisanja korpusa socijalistike
misli i prakse, ime levica gubi hegemoniju nad stratekom vizijom dru-
tvene regulacije. Ovo je uslovilo i razgradnju konceptualnog aparata ne-
ophodnog za analiziranje procesa restauracije kapitalizma u kojem su se
novonastale drave nale. Nemogunost adekvatnog razumevanja rapid-
nih drutvenih promena rezultovala je i izostankom realnog otpora. To se
ogledalo kako u slabosti organizovanja levih aktera tako i u marginaliza-
ciji modela socijalistikog delovanja u odgovoru na strukturne asimetrije
kapitalistikog drutva.

Trenutna politiko-ekonomska situacija, na globalnom nivou, u prethod-


nom periodu je nametnula preispitivanje i jaanje kritike irih neoliberal-
nih politikih okvira i struktura moi. U takvom kontekstu, socijalistika
ideja ponovo postaje aktuelna.

Meutim, ovo promiljanje mora da se izbori sa nasleem socijalistike


prolosti. Revalorizacija egalitarnih projekata 20. veka doprinosi razma-
tranju izgradnje socijalizma danas. U svrhu metodoloki ispravne analize
iskustava iz prolosti, moraju se uzeti u obzir kako pozitivni, tako i negativ-
ni aspekti realsocijalistikog oblika regulacije. Ipak, politika pitanja soci-
jalistike strategije danas moraju biti razvijana s obzirom na konkretni sa-
vremeni politiko-ekonomski kontekst globalnog kapitalistikog sistema.
Stoga, obuhvatna analiza ire drutvene situacije, ali i kapaciteta i mogu-
nosti razvoja socijalistikog pokreta predstavlja primarni zadatak danas.

7
Da bi bili uspeni, akteri koji kao cilj vide prevazilaenje dominantnog
sistema i izgradnju socijalistikih drutvenih odnosa moraju razumeti
istorijski razvoj kapitalistikog naina proizvodnje, kao i logiku njegove
reprodukcije to je osnovni preduslov za razmiljanje o izgradnji si-
stema na drugaijim osnovama. Poetna taka ovoga je razraunavanje
sa mitovima i iskrivljenim predstavama onoga to bi bila alternativa ka-
pitalistikoj drutvenoj regulaciji, kroz pokuaj artikulacije afirmativnog
socijalistikog odgovora. U tom smislu zbornik koji je pred vama treba
itati kao doprinos obnovi sistemske kritike kapitalistikog sistema drutve-
nih odnosa, kao i rad na teorijskim i politikim pitanjima socijalistike
strategije. Jer, ako elimo da izgradimo pokret koji e se pozicionirati kao
relevantan politiki subjekt, neophodno je analizirati postojee dileme
i ponuditi odgovore na neka od pitanja koji bi nam pruili potencijalne
smernice za dalje delovanje.

Teme koje ABC socijalizma obrauje, iako su pre svega smetene u kon-
tekst amerikog drutva, predstavljaju najea pitanja sa kojima su se
socijalistiki akteri kroz istoriju susretali, ali obuhvataju i nova koja su
proizvod savremene drutvene konjukture. Konkretan kontekst koji tek-
stovi adresiraju, stoga, treba uzeti kao ilustraciju procesa koji se odvijaju
na globalnom nivou. U tom smislu, svako poglavlje u knjizi nastoji da
ponudi argumentaciju i obradi pojedinana pitanja koja se levici nameu
kao kljuna polja delovanja. Tako su i neke od tema koje su nale mesto
u ovoj knjizi: pitanje slobode i demokratije, vlasnitva, distribucije bogat-
stva, radnih odnosa, rasizma, imperijalizma, odnosa feminizma i levice
kao i veze socijalistike transformacije i reavanja ekoloke krize.

8
Ostatak ove publikacije ini selekcija tekstova objavljenih u magazinu
Jacobin, na koje su same autorke i autori ABC referisali, a koje urednitvo
ove zbirke smatra vanim za bolju artikulaciju kljunih stratekih pita-
nja. Radi se o izboru vrlo heterogenih tekstova koji na razliitim nivoima
apstrakcije i kroz razliite forme priblinije objanjavaju argumente iz
Abecede. Pluralitet stavova koji su u odreenim sluajevima i suprotstav-
ljeni, najbolje oslikava kritika Erik Olin Rajta koju iznosi Sem Ginding,
ali ono to im je zajedniko jeste pokuaj osmiljavanja vizije drugaijeg
drutvenog ureenja. Ovakav miks znaajan je u cilju pokretanja disku-
sije o nainu na koji mislimo kritiku kapitalizma i mogunost izgradnje
socijalistike alternative.

Stoga, publikacija koja je pred vama ima za cilj revitalizaciju socijalistike


ideje kao realne utopije koja nastoji da ukae na put kojim treba poi kako
bi se ne samo limitirala, ve i prevazila kapitalistika mo.

Socijalizam nije stvar prolosti, socijalizam je pitanje nae budunosti.

Centar za politike emancipacije,


Novembar 2016.

9
Uredio:
Baskar Sunkara
O autorkama i autorima:

Nikol Aof (Nicole Aschoff) je izvrna urednica magazina Jacobin i


autorka knjige The New Prophets of Capital.

Alisa Betistoni (Alyssa Battistoni) je urednica magazina Jacobin i


doktorantkinja politikih nauka na Jejl univerzitetu.

Dona Ber (Jonah Birch) je student sociologije na univerzitetu


Njujork i redaktor magazina Jacobin.

Vivek iber (Vivek Chibber) je profesor sociologije na Njujork


univerzitetu. Njegova poslednja knjiga je Postcolonial Theory and
Specter of Capital.

Deni Ke (Dany Katch) je saradnik novina Socialist Worker i autor


knjige Socialism... Seriously.

Kris Maisano (Chris Maisano) je redaktor magazina Jacobin i


sindikalista u Njujorku.

Nivedita Madumdar (Nivedita Majumdar) je vanredna profesorica


na Don Dej koledu i sekretarka akademskog sindikata
Professional Staff Congress CUNY.

12
Majkl A. Mekarti (Michael A. McCarthy) je docent sociologije na
Marketa univerzitetu.

Dozef M. vorc (Joseph M. Schwartz) je nacionalni potpredsednik


Demokratskih socijalista Amerike (Democratic Socialists of
America) i profesor politikih nauka na Templ univerzitetu.

Baskar Sunkara (Bhaskar Sunkara) je glavni urednik i izdava


magazina Jacobin.

Kienga-Jamata Tejlor (Keeanga-Yamahtta Taylor)je docentkinja


u Centru za afro-amerike studije na Prinston univerzitetu i
autorka knjige From #BlackLivesMatter to Black Liberation.

Adener Uzmani (Adaner Usmani) je student na Njujork univerzitetu


i deo redakcije socijalistikog foruma New Politics.

Erik Olin Rajt (Erik Olin Wright) je profesor sociologije na


Viskonskin-Medison univerzitetu. Njegova poslednja knjiga je
Alterantives to Capitalism: Proposals for a Democratic Economy.

13
Uvod

Pre neto vie od jednog veka, socijalizam nije bio znaajna sila u ameri-
koj politici, ali je izgledalo kao da bi to mogao da postane.

Socijalistika partija je 1912. godine osvojila skoro milion glasova na pred-


sednikim izborima, imala je preko 120.000 lanova i lanica i dovela je
preko hiljadu socijalista i socijalistkinja na mesta u upravi. Gradonaelni-
ci gradova kao to su Berkli, Flint, Milvoki i Skenektadi bili su socijalisti.
Kao i kongresmen Viktor Berger i desetine drugih dravnih zvaninika.

Samo u Oklahomi je te godine postojalo 11 socijalistikih nedeljnika. A


u grupisanjima diljem zemlje, od jevrejske enklave Donji Istsajd do ru-
darskih gradova na zapadu, kooperativna zajednica1 bila je san spram
kojeg su se sameravali svi politiki zahtevi.

Takva zajednica se nikada nije ostvarila i decenije koje su sledile bile


su manje naklonjene levici. Naravno, i dalje je bilo pobuna i pobeda, a
socijalisti i socijalistkinje su se dobro drali u izgradnji kampanja protiv
opresije i eksploatacije. Kako smo se pribliavali 21. veku socijalizam u
Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD) je sve manje bio iv i sve vie
je liio na odumirui deo amerike istorije. S pojavom kampanje Berni

1 Kooperativna zajednica (cooperative commonwealth) je ideja zajednice zasnovane


na socijalnoj ekonomiji, u iji iroki spektar ulaze radnike i potroake kooperative,
kreditne zadruge, kompanije u vlasnitvu zaposlenih, komunalni razvojni fondovi i
kreditni sistemi, lokalne mree za trampu i usluge itd. (prim.prev.)

14
Sandersa (Bernie Sanders) i novih pokreta za demokratiju i slobodu si-
tuacija bi mogla poeti da se menja. Svi ovogodinji dogaaji upuuju na
pojavu grupe Sanders demokrata, grupe koja je nesrazmerno mlada i
koja poziva na masovnu redistribuciju bogatstva i moi. Sanders je samo
poetak, borba za drugaiju politiku se nastavlja.

Proteklih est meseci smo imali vie rasprava o socijalizmu, sa prijatelji-


ma i neznancima, nego poslednjih 6 godina. Broj pretplatnika magazina
Jacobin se svake sedmice uveavao za nekoliko stotina, a na inboks je
preplavljen mejlovima u kojima se trai osnovno objanjenje socijalizma.

Nemamo odgovore na sva pitanja, ali ova knjiga je osmiljena kako bismo
se uhvatili u kotac sa barem nekim problemima. ABC SOCIJALIZMA e
biti korisna knjiga u godinama koje dolaze ne samo kao bukvar buduih
generacija radikala, ve i kao proizvod vremena u kojem je socijalistika
levica iznova ispunjena nadom. Kako e se ova pria zavriti zavisi od nas.

15
Da li je Amerika
na neki nain ve
socijalistika?
Kris Maisano

A
ko provodite dosta vremena na drutvenim mreama, ve-
rovatno ste videli memove koji pokazuju koliko su SAD
navodno ve socijalistike, iznosei kao dokaz hrpu vladi-
nih programa, usluga i delatnosti. Postoje mnoge varijacije na ovu
temu, moja omiljena je ona koja istie ni manje ni vie nego 55
toboe socijalistikih programa, ija je jedina zajednika taka to
da ih sprovodi Ujka Sem.1
Neki od ovih programa direktno zadovoljavaju drutvene po-
trebe i podrazumevaju mere preraspodele dohotka (javne bibliote-

1 Ujka Sem (Uncle Sam) je figura oveka koji je odeven u boje zastave SAD-a, sa
cilindrom ukraenim zvezdama, tamno-plavim kaputom i pantalonama na
crveno-bele pruge. Pojavljuje se na ilustracijama i u karikaturama sa inicijalima
svog imena i prezimena, koji ujedno znae i inicijale za Sjedinjene Amerike
Drave (U.S. Uncle Sam; United States). esto se ilustracijama na kojima je Ujka
Sem figura izraava kritiko miljenje spram amerike politike i kulture. (prim.prev.)

17
ke, socijalni programi, WIC program,2 markice za hranu). A neki
su ovde stavljeni bez ikakvog razloga (The Amber Alert?3 The White
House?4). Drugi se pak odnose na osnovne operativne mere koje
sprovodi svaka moderna vlast, bez obzira na ideoloku orijentaciju
(popis stanovnitva, vatrogasne slube, odnoenje smea i ienje
snega, kanalizacija, ulina rasveta). Neki, pak, programi ukljuuju
ogroman aparat prinude i sile (policijske slube, FBI, CIA, vojska,
pritvori i zatvori).
Uprkos svim vrlinama Berni Sandersa, njegova kampanja za
predsednika je jo vie doprinela ideolokoj konfuziji. Na jednom
mestu tokom prologodinje kampanje podrao je nain razmiljanja
kakav se pojavljuje u nekim od najsimplifikovanijih memova: Kada
idete u biblioteku, kada zovete vatrogasnu ili policijsku slubu, ta
mislite gde idete i koga zovete? Socijalistike institucije. Prema toj
logici, bilo kakav kolektivni projekt koji se finansira novcem pore-
skih obveznika i koji se ostvaruje vladinim merama jeste socijalizam.
Nije teko videti u emu je problem sa ovakvim nainom raz-
miljanja. U zemlji koja je duboko i refleksno suprotstavljena dr-
avnoj regulaciji, kao to je to sluaj sa SAD, ovo je moda najgora
mogua retorika strategija koju bi levica mogla usvojiti. Svia

2 The Special Supplemental Nutrition Program for Women, Infants and Children (WIC)
je program koji omoguava zdravstvenu zatitu i pomo u ishrani trudnicama i
dojiljama sa niskim primanjima, kao i deci mlaoj od pet godina. (prim.prev.)
3 AMBER Alert ili Child Abduction Emergency je sistem koji upozorava na otmicu dece.
(prim.prev.)
4 The White House Internship Program je vladin program koji omoguava stairanje
studentima i studentkinjama koji rade u Beloj Kui. (prim.prev.)

18
vam se DMV?5 Onda ete voleti socijalizam! nije slogan kojim bi
se mogli pridobiti novi preobraenici. Jo vanije, brkanje svake
mere koju sprovode vlasti sa socijalizmom navodi nas da branimo
mnoge neprihvatljive oblike dravnih mera,6 ukljuujui i one koje
elimo da ukinemo u slobodnom i pravednom drutvu.
Jedna stvar je identifikovati narodne biblioteke sa socijali-
zmom. One rade na osnovu demokratskih principa pristupa i distri-
bucije, pruanja usluga za sve bez obzira na platenu mo, i trebalo
bi da budu jedne od najvanijih institucija svakog drutva koje e
biti dostojno imena socijalizam. Ali sasvim je druga stvar kada se
u ovo identifikovanje ukljui policija. Ako su snage koje su odgo-
vorne za ubistva Sandre Blend (Sandra Bland), Erik Garnera (Eric
Garner) i Rekie Bojd (Rekia Boyd)7 primer socijalizma na delu, onda
nijedna osoba koja eli slobodu i pravdu ne bi trebalo da se zove
socijalistkinjom i socijalistom.
Ideja da je bilo kakva dravna mera sinonim za socijalizam
ima duboke politike i strateke implikacije. Uostalom, ako je naa
zemlja ve delimino socijalistika, onda sve to treba da uradimo
jeste da postupno uveamo obuhvat dravnih mera. Ne moramo da
menjamo ciljeve postojeih programa, niti da reformiemo admini-
strativne strukture drave.

5 DMV je skraenica za Department of Motor Vehicles, vladinu agenciju koja regulie


administraciju i registraciju vozila, kao i vozakih dozvola. (prim.prev.)
6 Christian Parenti, The Making of American Police State, Jacobin, 28. 7. 2015.
7 Ovo su afroamerike rtve dravnog nasilja, nenaoruani ljudi koje su upucali
policajci ili su ubijeni tokom pritvora, a sluajevi su ili ostali nerazreeni ili su
poinioci neadekvatno kanjeni. (prim.prev.)

19
Dodatno, zbog toga to su navodno socijalistiki programi
pobedili bez temeljne promene privatnog vlasnitva, nema potrebe
za odluujuim suoavanjem sa vlasnicima kapitala i njihovim po-
litikim saveznicima. Sve to bi trebalo da uradimo jeste da izabere-
mo saoseajne politiare i da ih pustimo da donose zakone u pravcu
koji e nam obezbediti jo vie socijalizma.
Akademci koji ive od prouavanja politike esto padaju u ovu
zamku. Jednostavnim uvidom u veliinu ukupne dravne potronje
mnogi tvrde da SAD, svesno ili ne, sve vie postaju socijalistike. Po
njihovom miljenju velike drutvene reforme se dogaaju spontano,
a pasivno stanovnitvo podrava uspene programe tek nakon to ih
politiari zakonski propiu, a birokrate implementiraju.
Trokovi socijalnih programa, kao i sline mere vlade, na-
rednih decenija bi se mogli uveavati zbog starenja stanovnitva,
klimatskih kriza i drugih kretanja. Ali sma koliina potronje
nam malo govori o politikoj vrednosti dravnih mera. Trebalo bi
postavljati kljuna pitanja o tim dravnim merama: da li jaaju ili
podrivaju mo onih koji poseduju kapital? Da li uveavaju nau
podreenost trinoj disciplini ili nam daju vie slobode spram tr-
inih zahteva?8
Nekoliko opsenih dravnih inicijativa sprovedeno je od
1980-ih godina, ak i tokom perioda republikanske politike domi-
nacije. Meutim, mnogi od najveih programa u poslednjih nekoli-
ko decenija nisu uinili nita to bi osnailo mo radnica i radnika.

8 Ellen Meiksins Wood, Capitalisms Gravediggers, Jacobin, 5. 12. 2014. (prevod teksta
na str. 147)

20
Poreski kredit za zaposlene (The Earned Income Tax Credit,
EITC) doneo je preko potrebno olakanje radnoj sirotinji, ali isto
tako slui i kao indirektna subvencija za poslodavce koji daju niske
nadnice. Mediker D9 nudi neke subvencije starijim osobama sa ni-
skim primanjima, ali je uglavnom prepoznat kao skupocen poklon
industriji lekova koji se izdaju na recept.
Obamaker10 je poveao pokrivenost zdravstvenim osigura-
njem, delimino kroz (sporno) proirenje Medikejda,11 ali individu-
alno osiguranje samo slui produbljivanju marketizacije, uvodei
milione Amerikanaca i Amerikanki u privatni sistem osiguranja
orijentisan na profit. Stimulativni plan iz 2009. godine verovatno je
spasio zemlju od jo jedne Velike depresije, ali je bio nedovoljan s
obzirom na intenzitet krize i iao je u korist poreskih smanjenja za
preduzea koja su, umesto zapoljavanja novih radnica i radnika,
naprosto stavljala novac u svoj dep. Lista bi se mogla nastaviti.
Zato se ovo dogaa? Kao prvo, bogati i moni u velikoj meri
investiraju u politike aktivnosti radi promovisanja svojih interesa
i blokiranja politikih reformi. Do kraja prole godine doprinosi
samo 158 porodica i kompanija koje oni poseduju (zapanjujuih

9 Mediker (Medicare) je vladin program socijalnog osiguranja za pruanje medicinskih


i zdravstvenih usluga, a Mediker D (Medicare Part D) je deo programa kojim se
subvencioniraju trokovi lekova na recept korisnicima Mediker osiguranja. (prim.prev.)
10 Obamaker (Obamacare), odnosno Zakon o dostupnoj zatiti (Affordable Care
Act, ACA), je reforma zdravstvene zatite koju je uveo Barak Obama u vreme
predsednikog mandata. (prim.prev.)
11 Medikejd (Medicaid) je vladin program socijalnog osiguranja za pruanje
zdravstvene pomoi siromanima. (prim.prev.)

21
176 miliona dolara) inili su polovinu ukupnih finansija u pred-
sednikoj trci 2016. godine. Oni su u mogunosti da kupovinom
politikog uticaja oblikuju poresku politiku i druge mere shodno
sopstvenim interesima, a ova prednost osnaena je i pogodnim sud-
skim odlukama (npr. zakonom Citizens United)12 i lobiranjem.
Prema opsenoj studiji iz 2014. koju su sprovela dva politiko-
loga, politika dominacija bogatih sada je tolika da je uticaj prose-
nih graana na politiku vlade blizu nule.
Pripadnici srednje i vie klase takoe zauzimaju najvanija
mesta u vlasti, kao oni koji su izabrani ili kao oni koji su tu postav-
ljeni. Oni dele zajedniki set ideja i vrednosti zasnovan na zatiti
status quo-a i suzbijanju veih izazova sistemu, posebno onih koji
dolaze od strane radnike klase i levice.
Direktni uticaji nisu jedini nain na koji moni interesi obli-
kuju dravne mere. Na kraju krajeva, finansiranje vlade zavisi od
odreenog, minimalno zdravog, nivoa ekonomske aktivnosti. Osla-
njanje drave na poreske prihode i deficitarno finansiranje direktno
je povezano sa stanjem kapitalistike ekonomije, njenim stopama
rasta i profitabilnosti. Ako nivo ekonomske aktivnosti opada
moda zato to su kapitalisti nezadovoljni novim zakonom donese-
nim u korist radnika i radnica drava e sve tee finansirati svoje
aktivnosti. Ovo zauzvrat dovodi do opadanja njene legitimnosti i
stepena narodne podrke.

12 Citizen United je sudski sluaj iz 2008. godine koji je korporacijama i sindikatima


omoguio neogranieni novani uticaj na izbornu kampanju. (prim.prev.)

22
Zbog toga to je ekonomska aktivnost znaajno odreena od-
lukama privatnih kapitalista, oni su u mogunosti da stave veto na
svaku politiku vlade za koju misle da je protiv njihovih interesa.13
Ako kapitalisti nemaju podsticaja za investiranje subvencijama i
drugim merama najee ni nee investirati.
Posledino, postoji snana sklonost politiara i birokrata da
usklade svoje politike odluke sa interesima kapitalista u priva-
tnom sektoru. Ouvanje poslovnog poverenja (business confiden-
ce) najvea je prepreka oblikovanju politike i jedan je od glavnih
razloga zato su dravne mere tako esto naklonjene kapitalisti-
kim interesima. Upravo zbog toga oni uspevaju da vlastite interese
predstave kao javne ili nacionalne sve dok smo u kapitalistikom
sistemu ima neke istine u njihovim zahtevima.
U odsustvu masovne organizacije i borbenosti, drava e ui-
niti malo toga kako bi prebacila balans snaga od kapitala ka radu,
ili kako bi podrila trinu disciplinu umesto da je pojaava. Sve dok
osnovne strukture ekonomije ostaju nepromenjene, delatnost dr-
ave e nesrazmerno ii u korist kapitalistikih interesa, a nautrb
svih ostalih.
Ovo naravno ne znai da progresivne reforme nikada ne
mogu pobediti u kapitalizmu ili da je drava potpuno imuna na pri-
tisak javnosti. Meutim, takve reforme pobeuju jedino uz podrku
direktnih masovnih borbi protiv poslodavaca.

13 Shawn Gude, The Business Veto, Jacobin, Issue 20.

23
Pko biranje politiara ili ekanje da se uticaj drave sam od
sebe proiri, nikada nije bilo, niti e biti dovoljno. Ekonomska mo
je politika mo, u kapitalizmu e vlasnici kapitala uvek imati ka-
pacitet da potkopaju narodnu demokratiju bez obzira na to ko je
u Kongresu ili u Beloj kui. Osvajanje vlasti u svrhe razbijanja do-
minacije kapitalistike klase jeste neophodan uslov poetka tran-
zicije u socijalizam. Vlada koju bi vodila socijalistika partija (ili
koalicija levih i radnikih partija) bi kljune ekonomske industrije
i preduzea stavila pod neku vrstu drutvene kontrole. Ali smo po
sebi to ne bi bilo dovoljno. Gorka iskustva 20. veka su nas nauila
da socijalizam nee napredovati ka ljudskoj slobodi ukoliko poli-
tike i administrativne strukture vlasti nisu u potpunosti demokra-
tizovane. Neprekidna narodna mobilizacija van (i ako je potrebno
protiv) formalnih politikih struktura postaje apsolutno krucijalna.
Kako bi odolela neizbenoj reakciji kapitalistikih i konzervativnih
snaga, socijalistika tranzicija bi trebalo da se oslanja na masovnu
narodnu podrku i direktnu participaciju u vlasti.
To iziskuje stvaranje direktnodemokratskih tela koja e ne
samo nadomestiti, ili nadopuniti, predstavnike institucije poput
Kongresa, ve e dramatino preustrojiti dravne organe i admini-
strativne strukture. Takvo proirenje narodne moi je potrebno i
da bi se oterali kadrovi posveeni starom reimu i da bi se korenito
promenile, uglavnom otuujue i represivne, birokratije koje tre-
nutno administriraju javne servise.
Javne kole, odeljenja za socijalnu brigu, agencije za plani-
ranje, sudovi i ostali organi vlasti, trebalo bi da pozovu radnitvo
i primaoce usluga da uestvuju u kreiranju i realizaciji tih servisa.

24
Sindikati javnog sektora bi mogli da imaju kljunu ulogu u ovom
poduhvatu, organizujui i davaoce i primaoce javnih usluga u radi-
kalnoj transformaciji administrativnih struktura vlasti.
Samo pod ovim uslovima bi vlast bila sinonim za demokrat-
ski socijalizam. Umesto postavljanja apstraktnog koncepta vlasti
uperene protiv snaga kapitala, trebalo bi da otponemo teak po-
sao osmiljavanja i izgradnje novih institucija koje bi stvarno inile
vladavinu naroda, od naroda i za narod.14

Ne, socijalizam ne znai


jo vie drave, radi se o
demokratskom vlasnitvu i
kontroli.

14 Ovaj deo reenice vladavina naroda, od naroda i za narod (government of the


people, by the people, and for the people) - upuuje na deo uvenog govora
amerikog predsednika Abrahama Linkolna (Abraham Lincoln), odranog na
bojnom polju u Getisburgu 1863. godine. (prim.prev.)
Ali kapitalizam
je barem
slobodan i
demokratian,
zar ne?
Erik Olin Rajt

U
SAD mnogi uzimaju zdravo za gotovo tezu da su slobo-
da i demokratija neraskidivo povezane sa kapitalizmom.
Milton Fridman (Milton Friedman) je u knjizi Kapitalizam
i sloboda iao tako daleko da je tvrdio kako je kapitalizam nuan
preduslov slobode i demokratije.
Svakako je tano da su pojava i irenje kapitalizma doneli sa
sobom ogromnu ekspanziju individualnih sloboda i, na kraju kraje-
va, narodne borbe za demokratinije oblike politike organizacije.1
Stoga e tvrdnja da kapitalizam fundamentalno opstruira i slobodu
i demokratiju mnogima zvuati udno.
Rei da kapitalizam ograniava procvat ovih vrednosti ne
znai tvrditi da je kapitalizam na svakom nivou iao u suprotnom

1 Ellen Meiksins Wood, The Origin of Capitalism: A Longer View, Verso 2002.

27
smeru od slobode i demokratije. Zapravo, kapitalizam, kroz funkci-
onisanje svojih najosnovnijih procesa, stvara ozbiljan deficit i slo-
bode i demokratije koji nikada ne moe otkloniti. Kapitalizam je
promovisao pojavu odreenih ogranienih oblika slobode i demo-
kratije, ali je nametnuo nisku granicu njihovom daljem ostvarenju.
U sri ovih vrednosti je pravo na samoodreenje: verovanje
da ljudi treba da budu u stanju da odluuju o uslovima svog ivota
u najveoj moguoj meri. Kada akcija neke osobe utie samo na
nju, onda bi on ili ona trebalo da budu u mogunosti da se anga-
uju u toj aktivnosti ne traei dozvolu od bilo koga drugog. To je
kontekst slobode. Ali kada aktivnost utie na ivote drugih, onda
drugi imaju prava da sa pitaju o toj aktivnosti. To je kontekst demo-
kratije. U oba sluaja je najvanija stvar da ljudi zadre to je vie
mogue kontrole nad oblikom koji e njihovi ivoti zadobiti.
U praksi, gotovo svaki izbor koji osoba ini imae neki uticaj
na druge. Nije mogue da svako doprinosi svakoj odluci koja ga se
tie, drutveni sistem koji bi insistirao na tako sveobuhvatnoj de-
mokratskoj participaciji bi nametnuo ljudima nepodnoljivo breme.
Ono to nam je, dakle, potrebno jeste set pravila kojima emo razli-
kovati pitanja slobode od pitanja demokratije. U naem drutvu, ta-
kva razlika se obino pravi razgraniavanjem privatne i javne sfere.
Nema nieg prirodnog ili spontanog u vezi sa linijom razgra-
niavanja izmeu privatnog i javnog; ovu razliku stvaraju i odra-
vaju drutveni procesi. Zadaci koje zahtevaju ovi procesi su sloeni
i esto protivreni. Drava energino namee neke javne/privatne
granice, a ostavlja druge da se odravaju ili nestaju kao drutve-
ne norme. Obino je granica izmeu javnog i privatnog nejasna. U

28
potpuno demokratskom drutvu sma granica je predmet demo-
kratskog odluivanja.
Kapitalizam konstruie granicu izmeu javne i privatne sfere
tako to ograniava ostvarenje istinske individualne slobode i sma-
njuje obim smislene demokratije. Postoji pet primera u kojima je to
vie nego oigledno.

1. Raditi ili umreti od gladi nije sloboda

Kapitalizam je usidren u privatnoj akumulaciji bogatstva i u poteri


za prihodom putem trita. Ekonomske nejednakosti koje su rezul-
tat privatnih aktivnosti su intrinsine kapitalizmu i stvaraju ne-
jednakosti u onome to filozof Filip Van Pari (Philippe Van Parijs)
naziva istinskom slobodom.
ta god da mislimo pod slobodom, ona mora sadrati mogu-
nost da se kae ne. Bogata moe slobodno odluiti da ne radi
za nadnicu; siromah bez nezavisnih sredstava za ivot to ne moe
uraditi tako lako.
Ali vrednost slobode ide dalje od ovoga. Ona je takoe spo-
sobnost da se deluje pozitivno na ivotne planove da se bira ne
samo odgovor, ve i pitanje.
Deca bogatih roditelja mogu pristati na neplaeno stairanje
ne bi li napredovali u karijeri; deca siromanih roditelja to ne mogu.2

2 Miya Tokumitsu, In the Name of Love, Jacobin, Issue 13. (prevod teksta na str. 287)

29
Kapitalizam u tom smislu liava mnoge istinske slobode. Siro-
matvo usred izobilja postoji zbog direktnog izjednaavanja mate-
rijalnih sredstava i sredstava potrebnih radi samoodreenja.

2. Kapitalisti odluuju

Nain na koji je povuena granica izmeu javne i privatne sfere u


kapitalizmu iskljuuje demokratsku kontrolu donoenja kljunih od-
luka, onih koje utiu na veliki broj ljudi. Pravo da se investira ili de-
zinvestira iskljuivo na temelju samointeresa moda je najosnovnije
pravo koje se pridodaje pravu na privatno vlasnitvo nad kapitalom.
Odluka korporacije da preseli proizvodnju s jednog mesta na
drugo u kapitalizmu je privatna stvar, iako radikalno utie na ivote
onih koji ive i u jednom i u drugom mestu. ak i ako se kae da
je koncentracija moi u privatnim rukama neophodna za uspenu
alokaciju resursa, iskljuenje ovakve vrste odluka iz demokratske
kontrole nedvosmisleno umanjuje kapacitet samoodreenja svima
osim vlasnicima kapitala.

3. Raditi od 9 do 5 je tiranija

Kapitalistikim kompanijama je doputeno da budu organizovane


kao diktature na radnom mestu. Bitna komponenta moi vlasnika
preduzee jeste pravo da kau zaposlenima ta treba da rade. To je

30
u osnovi ugovora o zaposlenju: onaj koji trai posao pristaje na to
da e pratiti naredbe poslodavca, u zamenu za nadnicu.
Naravno, poslodavac isto tako moe priznati radnicama i
radnicima prilinu autonomiju i u nekim situacijama takav nain
organizacije rada dodatno omoguava maksimiziranje profita. Ali
autonomiju daje ili uskrauje vlasnik. Nijedna zdrava koncepcija
samoodreenja ne bi trebalo da dozvoli da autonomija zavisi od
privatnih sklonosti elita.
Apologeta kapitalizma bi na ovo mogao odgovoriti kako svaki
radnik kojem se ne sviaju gazdina pravila uvek moe dati otkaz. No,
budui da radnice i radnici po definiciji nemaju nezavisna sredstva
za izdravanje, ako daju otkaz morae traiti novi posao, a u meri u
kojoj su poslovi koji se nalaze na raspolaganju opet vezani za kapita-
listike kompanije, oni e i dalje biti potinjeni gazdinim diktatima.

4. Vlade moraju da slue interesima privatnih kapitalista

Privatna kontrola nad veim investicionim odlukama stvara stal-


ni pritisak na organe javnih vlasti da donose pravila povoljna za
interese kapitalista. Pretnja dezinvestiranja i mobilnosti kapitala
uvek je u pozadini javnih politikih rasprava, stoga su politiari,
bez obzira na njihovu politiku orijentaciju, primorani da brinu o
odranju dobre poslovne klime.3

3 Chris Maisano, Social Democracys Incomplete Legacy, Jacobin, Issue 6.

31
Demokratske vrednosti su uplje sve dok jedna klasa graana
ima prioritet nad svima ostalima.

5. Elite kontroliu politiki sistem

Konano, bogati ljudi imaju vei pristup politikoj moi od drugih.


Ovo vai u svim kapitalistikim demokratijama, iako je nejedna-
kost politike moi utemeljene na bogatstvu daleko vea u nekim
zemljama nego u drugim.
Specifini mehanizmi za bolji pristup politikoj moi veoma
su razliiti: doprinosi politikim kampanjama; razne vrste elitnih
drutvenih mrea; direktno podmiivanje i drugi oblici korupcije.
Ni bogati pojedinci, ni kapitalistike korporacije u SAD, ne nailaze
na neka znaajna ogranienja njihovoj mogunosti da upumpavaju
privatna sredstva u politike svrhe. Razliit pristup politikoj moi
unitava najtemeljniji princip demokratije.

***

Ove posledice su svojstvene smom kapitalizmu kao ekonomskom


sistemu. To ne znai da se one ne mogu ponekad ublaiti u okviru
kapitalizma. U razliitim vremenima i na razliitim mestima usta-
novljavane su se politike koje su pokuavale da nadomeste kapita-
listiku deformaciju slobode i demokratije.

32
Javna ogranienja privatnih investicija se mogu nametnuti na
takav nain da narue krutu granicu izmeu javnog i privatnog; sna-
an javni sektor i aktivni oblici dravnih investicija mogu oslabiti
pretnju mobilnosti kapitala; ogranienja u pogledu upotrebe privat-
nog bogatstva i javno finansiranje politikih kampanja mogu sma-
njiti privilegovan pristup bogatih politikoj moi; zakon o radu moe
osnaiti kolektivnu mo radnica i radnika, u politikoj areni i na rad-
nom mestu; i irok spektar socijalnih (welfare) politika moe uveati
istinsku slobodu onih koji nemaju pristup privatnom bogatstvu.
Kada su politiki uslovi pogodni, antidemokratske i antislo-
bodarske karakteristike kapitalizma se mogu ublaiti, ali ne mogu
biti eliminisane. Ovakvo pripitomljavanje kapitalizma bilo je glavni
cilj onih politika diljem sveta koje su zagovarale socijalizam u okvi-
rima kapitalistike ekonomije.
Ali ako elimo u potpunosti ostvariti slobodu i demokratiju,
onda kapitalizam ne treba samo pripitomljavati. Treba ga prevazii.

Moda ne deluje tako,


ali istinska sloboda
i demokratija nisu
kompatibilne sa
kapitalizmom.

33
Socijalizam super zvui u
teoriji, no nije li ljudska
priroda takva da ga je
nemogue
ostvariti?
Adener Uzmani i Baskar Sunkara

D
obar u teoriji, ali lo u praksi. Ljudi koji se interesu-
ju za socijalizam i za ideju drutva bez eksploatacije i
hijerarhije se esto susreu sa ovim omalovaavaju-
im odgovorom. Ma da, koncept zvui super, ali ljudi nisu ba dobri,
zar ne? Nije li kapitalizam vie u skladu sa ljudskom prirodom pri-
rodom u kojoj dominiraju konkurentnost i podmitljivost?
Socijalistkinje i socijalisti ne veruju ovim truizmima. Oni ne vide
istoriju kao pku hroniku okrutnosti i sebinosti, ve vide i brojne i-
nove empatije, uzajamnosti i ljubavi. Ljudi su kompleksni: rade neo-
bjanjive stvari, ali takoe uestvuju i u izuzetnim delima dobrote, u
tekim situacijama pokazuju duboko potovanje prema drugima.
To ne znai da smo potpuno plastini i da ne postoji neto kao
ljudska priroda. Progresivci ponekad iznose argumentaciju koja se su-
protstavlja koncepciji ljudske prirode, esto raspravljajui sa onima

35
koji ljude vide iskljuivo kao govorea i hodajua bia koja maksimizi-
raju korist. Uprkos dobrim namerama, ovaj pristup ide predaleko.
Socijalistkinje i socijalisti su iz najmanje dva razloga posveeni
stavu da svi ljudi dele neke vane interese. Prvi je moralni interes.
Socijalistika optuba kako dananja drutva obilja ne uspevaju da
obezbede potreptine kao to su hrana i krov nad glavom, ili sprea-
vaju razvoj ljudi zarobljenih u nezahvalnim situacijama, napornim i
slabo plaenim poslovima, poiva na osnovnom uverenju (izreenom
ili ne) o interesima i impulsima koji posvuda animiraju ljude.
Na bes zbog toga to je pojedinkama i pojedincima uskra-
eno pravo da ive slobodan i ispunjen ivot usidren je u ideju da
su ljudi po svojoj prirodi kreativni i radoznali, te da kapitalizam
preesto gui ove osobine. Jednostavno reeno, teimo slobodnijem
i ispunjenijem svetu jer je svakome i svuda stalo do vlastite slobode
i ispunjenja.
Ali to nije jedini razlog zbog kojeg su socijalistkinje i socijali-
sti zainteresovani za univerzalne ljudske tenje. Koncepcija ljudske
prirode nam pomae i u razumevanju sveta oko nas. Pomaui nam
da tumaimo svet, ona nam pomae i da ga menjamo.
uvena je Marksova (Karl Marx) reenica da je istorija svih
dosadanjih drutava bila istorija klasne borbe.1 Otpor eksploata-
ciji i opresiji bio je konstantan tokom cele istorije otpor je u istoj
meri deo ljudske prirode u kojoj su to i kompeticija ili pohlepa. Svet
oko nas je pun primera ljudi koji brane svoje ivote i dostojanstvo.

1 Karl Marks i Fridrih Engels, Manifest komunistike partije, 1848.

36
I dok drutvene strukture mogu oblikovati i ograniavati individu-
alnu delatnost, ipak ne postoje strukture koje bi mogle pregaziti
ljudska prava i slobodu bez otpora.
Naravno, istorija svih dosadanjih drutava takoe belei
pasivnost, pa ak i pomirenost. Masovno kolektivno delovanje pro-
tiv eksploatacije i opresije je retkost. Ako se ljudi svuda zalau za
odbranu svojih interesa, zato se ne opiremo vie?
Pa, ako se kae da su ljudi podstaknuti da trae slobodu i is-
punjenje to ne znai da ljudi uvek imaju i kapacitete da to uine.
Menjanje sveta nije lak podvig. U uobiajenim okolnostima, rizici
povezani sa kolektivnom akcijom esto deluju poraavajue.
Na primer, radnice i radnici koji su odluili da se pridrue
sindikatu ili trajku, ne bi li poboljali svoje uslove rada, mogu biti
izloeni ispitivanju svojih efova, pa ak i izgubiti posao. Kolektiv-
na akcija zahteva da mnoge razliite individue odlue da preuzmu
ovaj rizik zajedno, tako da ne iznenauje to ona nije uobiajena i
to je prolaznog karaktera. 2
Drugim reima, socijalistkinje i socijalisti ne veruju da je od-
sustvo masovnih pokreta znak da ljudi nemaju inherentnu elju da
pruaju otpor ili, jo gore, da ne prepoznaju ta su njihovi intere-
si. Umesto toga, protest se retko dogaa zato jer su ljudi pametni.
Ljudi znaju da je u datom politikom momentu promena rizina i
daleka elja, tako da razvijaju druge strategije kako bi gurali dalje.

2 Bryan D. Palmer, Uniting the Dispossessed, Jacobin, 22. 07. 2015.

37
Ali ponekad ljudi iskorae i preuzmu rizik. Organizuju se i iz-
grauju progresivne pokrete odozdo. Istorija je puna primera ljudi
koji se bore protiv eksploatacije i jedan od glavnih zadataka socija-
listkinja i socijalista jeste da uine kolektivno delovanje moguim
jo veem broju ljudi.
U tom nastojanju i u borbi da se odrede vrednosti praved-
nijeg drutva naa zajednika priroda nam ne nanosi tetu, ve
nam pomae.

38
Naa zajednika priroda
nam zapravo pomae da
izgradimo i odredimo
vrednosti pravednijeg
drutva.
Zar bogati ne zasluuju
da zadre najvei
deo svog
novca?
M a j k l A . Me k a r t i

T
ehno tajkuni, omiljeni zabavljai i zadivljujui sportisti
skoro uvek su u sreditu estokih debata o porezima. A
onda slede pitanja: Zar ne volite svoj Ajpod? A Hari Po-
tera? Neoliberalni ekonomisti tvrde da linosti poput Stiv Dobsa,
D. K. Rouling i Lebron Dejmsa1 i treba da zarauju vie nego osta-
li. Na kraju krajeva, mi potroai smo oni koji kupuju njihove
proizvode. Njihove vee plate su neophodan podsticaj tekom radu
i inovaciji, od kojih e i najlenji meu nama imati koristi.
Iako moda izgleda intuitivno, ovakvo stanovite ne pije
vodu. Zagovornici niskih poreza za bogate namerno biraju prime-

1 Stiv Dobs (Steve Jobs) je bio osniva i jedan od rukovodilaca Epl (Apple) kompanije,
proizvoaa kompjutera. Doana K. Rouling (Joanne K. Rowling) je autorka knjiga
o Hariju Poteru. Lebron Dejms (LeBron Raymone James) je ameriki koarka.
(prim.prev)

41
re iz sfere tehnologije i zabave, sugeriui da su elite istinski ino-
vatori, ljudi zaista drugaijeg kova. Ali dovoljno je pogledati listu
najbolje plaenih izvrnih direktora (chief executive officers, CEOs)
u SAD i videti da stvari stoje drugaije. Najvie je plaen Dejvid
Zaslav (David Zaslav), predsednik i generalni direktor kompanije
Discovery Communications, koji je 2014. godine zaradio preko 150
miliona dolara. A njegov veliki doprinos ljudskim dostignuima?
Pa on pomae da se emituje rijaliti ou Here Comes Honey Boo Boo.2
Veina ljudi ovo razume i veruje da bi bogati trebalo da pla-
aju vei porez. Prema Gallup anketi iz 2015. godine, 62% ispitani-
ca i ispitanika smatra da su ljudi sa veim primanjima premalo
oporezovani, dok samo 25% misli kako oni plaaju fer deo. Da
korporacije nisu dovoljno oporezovane smatra 69%, dok je samo
16% zadovoljno sadanjim poreskim stopama. Ali, socijalistiko
opravdanje poreza zasniva se na miljenju koje nije obuhvaeno
u ispitivanjima javnog mnjenja o tome kako je zapravo stvore-
no kapitalistiko bogatstvo. Da bismo istraili ovo miljenje, najpre
moramo razumeti ta su porezi i ta ne-socijalisti misle o njima.
Poreska politika radi dve stvari u kapitalistikom drutvu.
Prvo, ona odreuje udeo u ukupnom ekonomskom kolau kojim
upravlja javnost, u obliku budetskih prihoda, kao i koliki deo e
ostati na korienje privatnim akterima individuama i korpora-
cijama. Drugo, poreska politika propisuje kako e javni udeo biti

2 Here Comes Honey Boo Boo je rijaliti ou u kojem se prati ivot devojice Alane
Tomson (Alana Thompson), takmiarke u dejem izboru za mis. (prim.prev.)

42
podeljen izmeu konkurentskih potreba i elja individua, organi-
zacija i korporacija. Prvo se tie kontrole resursa, dok se drugo tie
pitanja raspodele.
ak i kada vlada ubira visoke poreze, to ne mora nuno biti
radi progresivnih ciljeva. Samo pomislite na ogromne benefici-
je koje korporacije dobijaju kroz subvencije i dravnu podrku za
istraivanje i razvoj (research and development), lako je videti kako
vlade mogu distribuirati prihode ka vrhu, na dole ili horizontalno.3
U kapitalistikoj ekonomiji, u kojoj proizvodni resursi ostaju u pri-
vatnom vlasnitvu, socijalistkinje i socijalisti zahtevaju da znatan
deo drutvenog proizvoda bude javno kontrolisan i demokratski
preraspodeljen odozgo na dole.
Meutim, libertarijanski stav oporezivanje je kraa je toli-
ko duboko proeo svakodnevne koncepcije vlasnitva u SAD da ak
i oni koji podravaju progresivno oporezivanje najee prihvataju
pretpostavku kako pre oporezivanja postoji prihod koji ljudi za-
rauju i koji u celosti imaju pravo da poseduju. ak se i liberalni
kredo da svako ima pravo na fer udeo u dobiti zasniva na im-
plicitnoj ideji kako i radnici i kapital podjednako plaaju porez iz
graanske obaveze da se odreknu dela onoga to je njihovo radi
dobrobiti drutva.
Na istim osnovama, libertarijanci tvrde da ako je prihod pre
oporezivanja direktan proizvod napora osobe ili korporacije, onda
bi trebalo da bude njihov i da ga koriste po svom nahoenju. Prema

3 Tony Smith, Red Innovation, Jacobin, Issue 17. (prevod teksta na str. 287)

43
tom gleditu, ak iako je vlada demokratski odluila da e oporezo-
vati bogate po viim stopama, oporezivanje sutinski ostaje nepra-
vedno. U ekstremnoj formulaciji libertarijanskog politikog filozofa
Roberta Nozika (Robert Nozick) oporezivanje zarada od rada je u
istom rangu sa prinudnim radom.
Ovaj stav su s pravom kritikovali progresivci. Socijalistkinje i
socijalisti ne bi trebalo da se vraaju na uobiajen liberalni kriterijum
za oporezivanje: da platena sposobnost osobe ili korporacije odre-
uje iznos za plaanje poreza. Ovo poznato opravdanje cirkulie ak
i meu leviarima, koji u njemu uju eho tvrdnje svako u skladu s
svojim sposobnostima, svakome prema njegovim potrebama.
Ovakva perspektiva sugerie dve stvari, obe netane. Prvo,
da su porezi neka vrsta nunog zla za one koji se oporezuju. Iako
su prihodi pre oporezivanja osobe ili korporacije rezultat njihovog
rada, za drutvo je praktinije da se neto od tih prihoda oporezu-
je u javne svrhe, nego da se ostavi pod privatnom kontrolom. Ili,
drugaije, dodatno oporezivanje bogatih je naprosto fer. Oba ova
pogleda nas ponovo upetljavaju u libertarijansko ipraje nije li
tano da poreska politika i dalje zadire u prava pojedinaca?4 Treba
li pravednost onda biti adut za individualna prava? I na kraju kra-
jeva, nije li socijalistiki argument za veoma progresivno opore-
zivanje takoe krenje individualnih prava? Zato socijalistkinje i
socijalisti toliko mrze slobodu?

4 Corey Robin, The Limits of Libertarianism, Jacobin, 12. 07. 2014.

44
Socijalistiki pogled na preraspodelu unutar kapitalistikog
drutva mora odbaciti kljunu premisu koja je na delu u gotovo svim
raspravama o poreskoj politici: da je prihod pre oporezivanja neto
to je zaraeno iskljuivo na osnovu individualnog truda i to se po-
seduje privatno, pre nego to drava intervenie uzimajui deo. Kad
jednom raskinemo sa ovom libertarijanskom fantazijom, lako moe-
mo videti kako je individualni i korporativni prihod mogu jedino
putem porezom finansiranih dravnih aktivnosti.
Kapitalistika ekonomija nije samoregulisana. Prvi preduslov
da bi kompanije ostvarile profit jesu dravno omoguena vlasnika
prava, koja nekim ljudima daju vlasnitvo i kontrolu nad proizvod-
nim resursima iskljuujui druge. Drugo, vlade moraju upravljati
tritem rada kako bi se osiguralo zadovoljenje potreba kompani-
ja za odreenim vetinama. Drave ovo ine putem imigracionih i
obrazovnih politika. Takoe, sve kapitalistike drave pokuavaju
da ublae rizike koje sa sobom nosi trite rada, bilo da je u pita-
nju rizik od nestaice radne snage (za kompanije) ili rizik od neza-
poslenosti (za radnice i radnike). Tree, veina kapitalista eli da
drava primenjuje antimonopolske, ugovorne, krivine, vlasnike
i prekrajne zakone, jer to trine interakcije ini predvidljivijim
i pouzdanijim. I konano, kapitalistika ekonomija treba radnu
infrastrukturu. ak i veina libertarijanaca tvrdi kako je dravna
kontrola nad ponudom novca i kamatnim stopama neophodna za
podsticanje ili usporavanje rasta onda kada ekonomija to zahteva.
Sve ovo se obavlja uz pomo poreza. Ukratko, sm pojam
prihoda ili profita pre oporezivanja jeste trik raunovodstva. Pri-
hod osobe ili profit korporacije su delimino rezultat dravnog pri-

45
kupljanja poreza i aktivnog stvaranja uslova koji im omoguavaju
da zarade novac. U tom okviru, porez za bogate nije samo pokli
iz inata ili zahtev za pravednou.
Socijalistiki sluaj oporezivanja i progresivne preraspodele iz-
graen je na osnovu tri bazina faktora funkcionisanja kapitalizma.
Prvo, kao to je upravo razmotreno, lini prihodi i korporativni pro-
fiti nisu samo rezultat individualnog rada i poslovne konkurencije
umesto toga oni su deo ireg drutvenog proizvoda. Ukupan prihod
ostvaren u kapitalistikom drutvu jeste rezultat kolektivnog drutve-
nog napora, koji je omoguen specifinom drutvenom i pravnom
arhitekturom, i koji se kanalie kako kroz javno finansirane, tako i
privatno kontrolisane i finansirane institucije.
Drugo, klasna nejednakost koja proizilazi iz stvaranja ovog
drutvenog proizvoda je relaciona. Kapitalisti su u stanju da aku-
muliraju velike zalihe bogatstva samo zato to radnici nisu. Predu-
zea mogu uzimati profit u obrnutoj srazmeri sa trokovima rada.
Jo jednom, uslov ove relacije je politiki i odrava se putem pore-
za. Kompanije se oslanjaju na to to drave sprovode vlasnika pra-
va i ugovore koji odravaju vlasnitvo nad proizvodnim resursima
drutva sredstvima za proizvodnju u rukama nekolicine. Kao
rezultat, u kapitalizmu veina ljudi radi za druge; a radnice i radnici
ne upoljavaju druge da rade za njih. A kapitalisti zapoljavaju rad-
nike samo onda kada veruju da e njihovi napori doneti kompaniji
vie novca od iznosa nadnica kada bi inili drugaije to bi bilo
ravno trinom samoubistvu.
Naravno, teak rad, lukavstvo i srea nekim radnicima ponekad
omogue da postanu kapitalisti. Ali osnovna struktura kapitalizma, u

46
kojoj mali broj ljudi poseduje veinu proizvodnih sredstava, garantuje
da e ogromna veina ljudi (u najboljem sluaju) provesti svoje ivote
zaraujui nadnice, ali nikada profit. Oporezivanje je delimino lek za
tu sutinsku, strukturalnu nejednakost kapitalistikog drutva.
Tree, preraspodela putem oporezivanja jeste sredstvo pro-
irenja individualne slobode ne njenog suzbijanja, kako tvrde li-
bertarijanci.5 Prema liberalnom teoretiaru Ajzaji Berlinu (Isaiah
Berlin), sloboda je dvostruka. S jedne strane je negativna sloboda,
odsustvo prinude ili sloboda od, to je odlika veine uobiajenih
shvatanja slobode u SAD danas. to se tie prinude, porezi finansi-
raju niz javnih mera koje graankama i graanima daju odreeni
nivo slobode od privatne tiranije kompanija. One ine osnovu ita-
vog aparata drave koji je, u kapitalistikom sistemu, jedina sila ija
mo premauje mo kapitalistike klase u celini.
Bez zakona kojima se zabranjuje ropstvo, a koje su napisali
zakonodavci i podravaju sudovi koje pak podrava javna blagaj-
na, ljudi bi pod pretnjom nasilja ili gladi bili primorani da rade bez
ikakve nadoknade. Bez regulacija, kao to su one kojima se zahteva
barem minimalna zatita na radu ili one koje prisiljavaju upravu da
se ukljui u kolektivno pregovaranje, radnice i radnici bi izgubili i
ono malo to imaju u vezi sa organizacijom njihovog rada.
U kontekstu poreske politike, meutim, isto tako je bitna i
pozitivna sloboda. Pozitivna sloboda je mogunost da sposob-
nost da se rade stvari, kao i mogunost izbora ciljeva i nastojanja

5 Jesse A. Myerson, The Right to a Dignified Life, Jacobin, 04. 08. 2015.

47
da se oni ostvare. Takva sloboda zahteva resurse. U kapitalistikim
drutvima sa niskim nivoom preraspodele, pozitivna sloboda je igra
nulte sume u kojoj nekolicina uiva veliki deo ovih mogunosti na
raun veine drugih.6 Za poresku politiku koja deli drutveni pro-
izvod na takav nain da nekima omoguava raskoan ivot, dok
drugi dobijaju samo mrvice, ne moe se rei da promovie slobodu.
Primera radi, javni obrazovni sistem koji prua graankama i gra-
anima priliku da razviju znanja i vetine radi ostvarivanja kolek-
tivnih i individualnih ambicija, je temelj pozitivne slobode koju je
mogue odrati samo putem oporezivanja.
U istinski socijalistikom drutvu kombinacija politike i
ekonomske jednakosti e omoguiti daleko vei stepen i negativ-
ne i pozitivne slobode nego to je to sluaj u kapitalizmu. Dok ne
ostvarimo taj svet, progresivna preraspodela putem oporezivanja
je sredstvo ispravljanja strukturnih nejednakosti, kao i primarni
nain na koji moemo proiriti i uveati slobodu za to vie ljudi.
Ali krenuli smo pogrenim putem. Proteklih nekoliko dece-
nija, finansijski dobici od rastue produktivnosti rada su pre svega
bili usmereni ka vrhu, dok su poreske stope onih koji najvie zara-
uju drastino smanjene i sada dostiu nivo od pre Nju Dila.7 ak
i blagi porast poreskog optereenja najbogatijih 1% na stopu od

6 Stephen Maher, The Truth About Finance, Jacobin, 05. 01. 2016.
7 Nju Dil (New Deal) je bio program amerike ekonomske politike u periodu od 1933.
do 1938. godine, osmiljen radi sanacije katastrofalnih posledica Velike ekonomske
krize iz 1929. godine. Karakterie ga velika intervencija drave u ekonomiju i oznaava
poetak takozvane drave blagostanja (welfare state). (prim. prev.)

48
45%, to je i dalje nie od posleratnog nivoa, donelo bi dodatnih 275
milijardi dolara prihoda. To je mnogo vie od 47 milijardi dolara
koje su nam potrebne da bi obrazovanje na svim javnim koledima
i univerzitetima bilo besplatno. Takva uveanja bi na due staze
stvorila prihode koji su nam potrebni radi finansiranja univerzal-
nog sistema zdravstvene zatite,8 uveanja socijalnog osiguranja i
obnavljanja raspadnute infrastrukture.
Veina bi se sloila da svi mi zasluujemo da ivimo u drutvu
koje nam daje ono to zasluujemo, u kojem smo slobodni i imamo
mogunosti da budemo kreativni i da ostvarimo nae potencijale.
Iako moda ne izgleda glamurozno, redistributivno oporezivanje je
korak u tom pravcu. Bogati nisu zaradili svoj novac oni ga samo
zadravaju od daljnje preraspodele.

Bogatstvo stvara
drutvo. Preraspodela
samo omoguava veem
broju ljudi da uivaju u
plodovima svog rada.

8 Adam Gaffney, What Obamacare Cant Do, Jacobin, 11.02. 2016.

49
Hoe li mi socijalisti
oduzeti ploe
1

Keni Loginsa?

1 Keni Logins (Kenny Loggins) je popularni ameriki rok peva i gitarista, a posebno
je poznat po filmskim muzikim hitovima za Caddyshack (1980), Footloose (1984),
Top Gun (1986) itd. (prim.prev.)
Baskar Sunkara

I
magine, kultni singl Don Lenona (John Lennon) iz 1971. go-
dine poziva sluaoce da zamisle svet bez imovine, pohlepe i
gladi, svet u kojem celo oveanstvo deli zemaljska blaga. Nije
udno to je pesma bila himna generacijama sanjara, a obuhvatila
je i neto od socijalistike vizije snanu elju da se okona sa pat-
njom i opresijom, te da se pomogne svakoj osobi da dostigne svoj
puni potencijal.
Ali slika koju oslikava pesma Don Lenona mogla bi biti poma-
lo zabrinjavajua za one koji ne ele svet bez line imovine neku
vrstu globalne zajednice u kojoj smo prisiljeni da nosimo narukvice
od konoplje i da delimo sa drugima nae ploe Keni Loginsa.
Na svu sreu, socijalistkinje i socijalisti nisu zainteresovani
za kolektivizaciju vae muzike. Ne zato to ne volimo Loginsa, ve
jednostavno zato to ne elimo svet bez line imovine stvari za
linu potronju. Umesto toga, socijalistkinje i socijalisti se bore za

51
drutvo bez privatnog vlasnitva stvari koje ljudima koji ih pose-
duju daju mo nad onima koji ih ne poseduju.
Mo koju daje privatno vlasnitvo je najoiglednija na tritu
rada, gde vlasnici preduzea odluuju ko zasluuje posao a ko ne
i u stanju su da nameu uslove rada koje bi obini ljudi, kada bi
imali pravu alternativu, odbili. I premda radnice i radnici obavlja-
ju veinu stvarnog rada na poslu, vlasnici jednostrano odluuju o
tome kako e se deliti profit i ne daju zaposlenima nadoknadu za
celokupnu vrednost koju ovi proizvedu. Socijalistkinje i socijalisti
ovaj fenomen nazivaju eksploatacijom.
Eksploatacija nije iskljuivo vezana za kapitalizam. Ona je
deo svakog klasnog drutva i jednostavno znai to da su neki ljudi
prinueni na rad pod uslovima diktiranim od strane drugih i za
dobrobit drugih.
U poreenju sa sistemima ropstva ili kmetstva, tekoe sa ko-
jima se radnice i radnici suoavaju danas nisu odmah oigledne.
U veini zemalja radnici imaju stvarnu pravnu zatitu i mogu da
sebi priute osnovne potreptine to je rezultat radnikih borbi za
ogranienjem obima i intenziteta eksploatacije.1
Ali eksploatacija je u kapitalizmu samo ublaavana, nikada
nije u potpunosti eliminisana. Razmotrimo jedan (dodue apstrak-
tan) primer: zamislimo da te vlasnik preduzea u jednoj stabilnoj i
profitabilnoj kompaniji plaa 15 dolara po satu. Radi tamo ve 5
godina oko 60 sati svake sedmice.

1 Lois Weiner, A Labor Movement That Takes Sides, Jacobin, 07. 09. 2015.

52
Bez obzira na to kakav je tvoj posao bilo da je jednosta-
van ili iscrpljujui, dosadan ili uzbudljiv jedna stvar je sigurna:
tvoj rad stvara vie (verovatno mnogo vie) vrednosti za tvog gazdu
nego to je 15 dolara po satu. Ta istrajna razlika izmeu onoga ta
proizvede i ta dobije zauzvrat jeste eksploatacija kljuni izvor
profita i bogatstva u kapitalizmu.
Naravno, sa tom platom si primoran da kupuje sve to je
neophodno za dobar ivot stan, zdravstvenu zatitu, brigu o deci,
fakultetsko obrazovanje to sve ini robu koju proizvode drugi
radnici i radnice koji takoe nisu u potpunosti plaeni za svoj trud.
Radikalna promena iziskuje oduzimanje izvora kapitalistike
moi: privatnog vlasnitva nad imovinom.
U socijalistikom drutvu ak i kada se zadrava trite robe
za iroku potronju ti i tvoji saradnici i saradnice ne biste pro-
vodili dane inei druge bogatima. Zadrali biste mnogo vei deo
vrednosti onoga to proizvedete. To bi moglo da stvori vei mate-
rijalni komfor ili, alternativno, mogunost odluke da radite manje
bez gubitka naknade, ukoliko biste eleli da pohaate neku kolu ili
da se bavite nekim hobijem.
Ovo moda moe izgledati kao matarija, ali je u potpunosti
izvodljivo. Radnice i radnici na svim nivoima projektovanja, proi-
zvodnje i isporuke znaju kako da stvore ono to je potrebno drutvu
to rade svakog dana.2 Znaju kako da upravljaju svojim radnim me-
stima kolektivno, bez posrednitva privatnih vlasnika. I zaista, demo-

2 Sam Gindin, Chasing Utopia, Jacobin, 10. 03. 2016. (prevod teksta na str. 241)

53
kratska kontrola nad naim radnim mestima i drugim institucijama
koje oblikuju nau zajednicu jeste klju za okonanje eksploatacije.
To je socijalistika vizija: ukidanje privatnog vlasnitva nad
stvarima koje svi potrebujemo i koristimo nad fabrikama, banka-
ma, kancelarijama, prirodnim resursima, komunalijama, komuni-
kacijom i saobraajnom infrastrukturom i njegova zamena dru-
tvenim vlasnitvom, ime se podriva mogunost elita da nagomila-
vaju bogatstvo i mo. A to je ujedno i etiki apel socijalizma: svet
u kojem ljudi ne pokuavaju da kontroliu druge radi line koristi,
ve sarauju tako da svako ima mogunosti da napreduje.
A to se tie line imovine, moete zadrati svoje ploe
Keni Loginsa.
U stvari, u drutvu bez destruktivnih ekonomskih krahova
koji su svojstveni kapitalizmu, sa veom sigurnou zaposlenja3 i
sa izmetanjem potreptina iz sfere trita, vaa kolekcija ploa bi
bila osloboena opasne zone4 jer ne biste morali da je zaloite kako
biste obezbedili novac koji vam je potreban za kiriju.
To je, u kratkim crtama, socijalizam: manje Don Lenon, vie
Keni Logins.

3 Chris Maisano, Working for the Weekend, Jacobin, Issue 7-8. (prevod teksta na str. 275)
4 Ova metafora opasne zone (danger zone) je istovremeno i igra rei, jer aludira na
istoimeni hit Keni Loginsa (Danger zone) za film Top Gun. (prim.prev.)

54
Socijalistkinje i socijalisti
ele svet bez privatnog
vlasnitva, a ne bez line
imovine. Moe slobodno
zadrati svoju uasnu
muziku.
Ne zavrava li
socijalizam uvek u
diktaturi?
D o z e f M . v o r c

G
eneracije Amerikanki i Amerikanaca su uile da je Hladni
rat bio borba izmeu slobode i tiranije, sa ishoditem u
rezolutnoj pobedi demokratskog kapitalizma. Socijalizam,
u svakom obliku, poistoveivao se sa zloinima Sovjetskog Saveza i
bio je osuen na korpu za otpatke loih ideja.
Ipak, mnogi socijalisti i socijalistkinje bili su dosledni protiv-
nici autoritarizma, i u levoj i u desnoj varijanti. Marks je znao da
radnice i radnici mogu stvoriti socijalistiko drutvo samo snagom
demokratske brojnosti. U tom smislu, Komunistiki manifest se za-
vrava pozivom radnicama i radnicima na borbu za demokratiju,
protiv aristokratskih i reakcionarnih sila.
Mnotvo socijalistkinja i socijalista sledilo je ovaj put, vatreno
branei politika i civilna prava, istovremeno se borei za demokra-
tizaciju kontrole nad ekonomskim i kulturnim ivotom kroz pro-
irenje drutvenih prava i demokratije na radnom mestu. Uprkos

57
optoj tvrdnji da je kapitalizam jednak demokratiji, smi kapita-
listi, u odsustvu pritiska organizovane radnike klase, nikada nisu
podravali demokratske reforme. Dok je univerzalno pravo glasa
za bele mukarce u SAD postignuto u vreme Deksona,1 evropski
socijalisti su se do kraja 19. veka borili protiv autoritarnih kapitali-
stikih reima u Nemakoj, Francuskoj, Italiji i na drugim mestima,
ne bi li ostvarili pravo glasa za radniku klasu i siromane. Dobili su
podrku naroda kao najkonzistentnije pristalice univerzalnog pra-
va glasa za mukarce (a kasnije i za ene), kao i pristalice zakonskog
prava osnivanja sindikata i ostalih dobrovoljnih udruenja.
Socijalistkinje i socijalisti, kao i njihovi saveznici u radni-
kom pokretu, odavno su znali kako ljudi u uasnom stanju nesta-
ice ne mogu biti slobodni ljudi. Tako je socijalistika tradicija van
SAD generalno izjednaena sa osvajanjem prava na javno obrazo-
vanje, zdravstvenu zatitu, brigu o deci i penzije za starije, a u SAD
sa podravanjem mnogih od ovih borbi.
Za mnoge socijalistkinje i socijaliste podrka demokratskim
reformama bila je bezuslovna. Ali je postojala vera i da se klasna
snaga kojom se ograniava mo kapitala mora produbljivati, ne bi li
radni ljudi u potpunosti bili u mogunosti da kontroliu svoju dru-
tvenu i ekonomsku sudbinu. Kritikujui kapitalizam kao anti-de-
mokratian, demokratski socijalisti i socijalistkinje su se dosledno
protivili autoritarnim vladama koje su navodno bile socijalistike.

1 Endru Dekson (Andrew Jackson) je bio ameriki predsednik od 1829. do 1837.


godine (prim. prev.)

58
Revolucionari poput Roze Luksemburg (Rosa Luxemburg) i
Viktor Sera (Victor Serge) kritikovali su ranu sovjetsku zabranu
opozicionih stranaka, eliminaciju eksperimentisanja sa demokrati-
jom na radnom mestu i neuspeh prihvatanja politikog pluralizma
i civilnih sloboda. Ako je drava vlasnik sredstva za proizvodnju i
dalje ostaje pitanje: koliko je drava demokratska? Roza Luksem-
burg je 1918. godine pisala u svom pamfletu o Ruskoj revoluciji:

Bez optih izbora, bez slobode tampe, slobode


govora, slobode okupljanja i bez slobodne borbe
miljenja, svakodnevni ivot javnih institucija
nestaje i postaje sopstvena karikatura, uveava se
birokratija kao jedini odluujui faktor.2

Roza Luksemburg je znala da se optinska skuptina Pariske komune


sastojala od vie politikih partija, od kojih je samo jedna bila pove-
zana sa Marksovim Meunarodnim udruenjem radnika (Prvom Inter-
nacionalom).3 Verni ovim vrednostima, socijalisti, komunisti disiden-
ti i nezavisni sindikalci su predvodili pobune protiv komunistikih
vlasti u Istonoj Nemakoj 1953, u Maarskoj 1956. i Poljskoj 1956,
1968. i 1980. godine. Demokratski socijalisti su takoe predvodili kra-
tak, ali izvanredan eksperiment socijalizma sa ljudskim licem u vla-

2 Rosa Luxemburg, Ruska revolucija, 1918.


3 Pariska komuna iz 1871. godine bila je kratak eksperiment radikalne demokratije
koji Marks i Engels nazivaju istinskom vladom radnike klase. Videti: Karl Marx,
Graanski rat u Francuskoj, 1871.

59
di Aleksandera Dupeka (Alexander Dubek) u ehoslovakoj 1968.
godine. Sve ove pobune su slamali sovjetski tenkovi.
Ipak, pad Sovjetskog Saveza nije znaio pobedu demokratije.
Socijalistkinje i socijalisti odbijaju tvrdnju da je kapitalistika de-
mokratija u potpunosti demokratska. U stvari, imuni su se svaki
put kada bi ih radniki pokret ugroavao odricali svoje posveenosti
osnovama demokratije.
Marksova analiza francuske kapitalistike podrke Luju Na-
poleonu (Charles Louis Napoleon Bonaparte) u njegovom udaru na
Drugu francusku republiku, u 18. brimeru Luja Bonaparte, zastrau-
jue ukazuje na kasniju kapitalistiku podrku faizmu tokom 1930-
ih godina. U oba sluaja su oslabljena sitna buroazija, opkoljena
srednja klasa i tradicionalne agrarne elite imali podrku kapitalista u
spreavanju militantnosti radnike klase i svrgavanju demokratskih
vlada. Autoritarni reimi u Latinskoj Americi su se tokom 1970-ih i
1980-ih oslanjali na korporativnu podrku sline prirode. Veliki deo
prestia posleratne evropske i dananje latinoamerike levice proizi-
lazi iz toga to su bili najdosledniji protivnici faizma.
Socijalistiki i antikolonijalni pokreti 20. veka znali su da se
demokratski ciljevi jednakosti, slobode i bratstva ne mogu ostvariti
sve dok se ekonomska mo pretvara u politiku i dok radnicama i
radnicima dominira kapital. Socijalistkinje i socijalisti se bore za
ekonomsku demokratiju koja proizilazi iz radikalno-demokratskog
uverenja da o onome to se tie svih treba da odluuju svi.
Kapitalistiki argument da je individualni izbor na tritu
jednak slobodi maskira realnost kapitalizma kao nedemokratskog
sistema u kojem veina ljudi provodi svoj ivot tako to im se na-

60
reuje. Korporacije su oblici hijerarhijske diktature u kojima oni
koji rade nemaju pravo odluivanja o tome kako da proizvode, ta
da proizvode i kako e se upotrebiti profit koji stvaraju. Radikalne
demokrate veruju da je podreivanje autoritetu (ne samo zakona,
ve i moi koja odreuje podelu rada u kompanijama) validno samo
onda kada svaki lan i lanica institucije na koju utiu ove prakse,
imaju jednako pravo glasa u donoenju odluka.
Demokratizacija ekonomije e verovatno imati razliite insti-
tucionalne oblike, u rasponu od radnikog vlasnitva i kooperativa
do dravnog vlasnitva nad finansijskim institucijama i prirodnim
monopolima (kao to su telekomunikacije i energija), te meuna-
rodnog regulisanja rada i ekolokih standarda.
Celokupna struktura ekonomije e se odreivati demokrat-
skom politikom, a ne dravnom birokratijom. Ali ostaje pitanje:
kako se pomeriti od kapitalistike oligarhije ka socijalistikoj de-
mokratiji? Mnogi demokratski socijalisti i socijalistkinje su do
kraja 1970-ih godina prepoznali da su pritisci koje su na kapital
vrili radniki, feministiki, ekoloki i antirasistiki pokreti 1960-
ih doveli do smanjenja korporativne profitabilnosti. Znali su da e
kapitalisti uzvratiti politikom mobilizacijom, autsorsingom i kapi-
talnim investicijama. Stoga su socijalistkinje i socijalisti u Evropi
zagovarali reforme u cilju osvajanja vee javne kontrole nad in-
vesticijama. vedski radniki pokret je prihvatio Mejdnerov plan,4
program oporezivanja dobiti preduzea u periodu od 25 godina u

4 Kjell stberg, The Great Reformer, Jacobin, 10. 09. 2015.

61
cilju stvaranja javnog vlasnitva nad velikim kompanijama. Soci-
jalistiko-komunistika koalicija koja je izabrala Fransoa Miterana
(Franois Mitterrand) za francuskog predsednika je 1981. godine
nacionalizovala je 30% francuske industrije i radikalno je poboljala
prava kolektivnog pregovaranja.
Kao odgovor na ovo, francuski i vedski kapital krenuo je da
investira u inostranstvu umesto kod kue i stvorio recesiju koja je
zaustavila ove obeavajue korake ka demokratskom socijalizmu.
Politike Margaret Taer (Margaret Thatcher) i Ronalda Regana (Ro-
nald Wilson Reagan), koje prati 30 godina desindikalizacije i rezova
u mrei socijalne sigurnosti, su potvrdile predvianja levice: ili so-
cijalisti i socijalistkinje treba da krenu dalje od drave blagostanja
ka demokratskoj kontroli nad kapitalom ili e kapitalistika mo
erodirati postignua posleratne socijalne demokratije.
Danas se socijalistkinje i socijalisti diljem sveta suoavaju
sa tekim izazovom kako ponovo izgraditi politiku mo radnike
klase koja bi bila dovoljno jaka da pobedi konsenzus izmeu kon-
zervativaca i treeputakih socijaldemokrata, usmerenih na korpo-
rativistiki diktirane mere tednje.
Ali ta je sa vladama zemalja u razvoju koje sebe jo uvek zovu
socijalistikim, posebno jednopartijskim dravama? Na mnogo na-
ina, jednopartijske komunistike drave imaju vie toga zajedni-
kog sa prolim autoritarno-kapitalistikim developmentalistikim
dravama - kao to su Prusija i Japan krajem 19. veka, posleratna
Juna Koreja i Tajvan nego sa vizijom demokratskog socijalizma.
Ove vlade daju prioritet dravno voenoj industrijalizaciji nad demo-
kratskim pravima, naroito pravima nezavisnog radnikog pokreta.

62
Ni Marks ni klasini evropski socijalizam nisu oekivali da
e revolucionarne socijalistike partije najlake preuzeti vlast u
preteno agrarnim, autokratskim drutvima. Delimino su se ove
partije temeljile na novonastaloj radnikoj klasi koja se radikalizo-
vala usled eksploatacije koju je vrio strani kapital. Ali, komunisti
u Kini i Rusiji su uspeli da dou na vlast i zbog toga to aristokrate
i ratne voe nisu uspeli da odbrane narod od invazije poraene
vojske seljaka su elele mir i zemlju. Marksistika tradicija je imala
malo ta rei o tome kako bi se dominantno agrarna i postkolonijal-
na drutva mogla razviti na pravedan i demokratski nain. Istorija
nam je ipak neto pokazala. Pokuaj prisiljavanja seljaka (kojima su
komunistiki revolucionari najpre dali privatnu zemlju) da se vrate
na kolektivno dravno gazdinstvo rezultira brutalnim civilnim ra-
tovima, vraajui ekonomski razvoj decenijama unazad.
Savremene ekonomske reforme u Kini, Vijetnamu i na Kubi
favorizuju meovitu trinu ekonomiju u kojoj strani kapital i pri-
vatno vlasnitvo seljaka imaju znaajnu ulogu. Ali jednopartijske
elite koje pokreu eksperimente ekonomskog pluralizma gotovo
uvek su potiskivale pristalice politikog pluralizma, graanskih
sloboda i radnih prava. Uprkos stalnom dravnom zastraivanju,
rastue nezavisne radnike borbe u dravama kao to su Kina i Vi-
jetnam mogle bi oiveti ulogu radnike klase u promovisanju de-
mokratije.5 U te pokrete, a ne u autokratske vlade, socijalistkinje i
socijalisti ugrauju svoju solidarnost.

5 Eli Friedman, China in Revolt, Jacobin, Issue 7-8. (prevod teksta na str. 493)

63
Naravno, postoji bogata istorija eksperimenta demokratskog
socijalizma u zemljama u razvoju, u rasponu od Pokreta narodnog
jedinstva Salvadora Aljendea (Salvador Guillermo Allende Gos-
sens) u ileu 1970-ih do poetnih godina vlade Majkl Menlija6 u
istoj deceniji na Jamajci. Latinoamerika ruiasta plima u Bo-
liviji, Venecueli, Ekvadoru i Brazilu danas predstavlja raznovrsne
eksperimente demokratskog razvoja iako politike njihovih vlada
vie zavise od preraspodele dobiti od izvoza robe nego od restruk-
turiranja ekonomskih odnosa moi. Ali vlada SAD, kao i globalni
kapitalistiki interesi, uporno rade na podrivanju ak i najskromni-
jih pokuaja ekonomske demokratije.
CIA i Britanska obavetajna sluba zbacile su demokratski iza-
branu vladu Mohameda Mosadika (Mohammad Mosaddegh) u Iranu
1954. godine, onda kada je ova nacionalizovala britansku naftu. Me-
unarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka ukinuli su kredit
ileu, a CIA je aktivno pomagala brutalni vojni udar Augusta Pino-
ea (Augusto Pinochet) u toj zemlji. Na slian nain, SAD u dosluhu
sa MMF-om iscedile su jamajansku ekonomiju Menlijeve ere.
Kapitalistiko neprijateljstvo ak i prema umereno reformi-
stikim vladama zemalja u razvoju ne zna za granice. SAD su na-
silno zbacile vladu Hakoba Arbenza (Jakob Arbenz) 1954. godine
u Gvatemali, kao i predsednitvo Huan Boa (Juan Emilio Bosch)
u Dominikanskoj republici 1965, jer su ovi favorizovali skromne

6 Majkl Menli (Michael Norman Manley) je bio lider Narodne nacionalne partije i dva
puta premijer (od 1972. do 1980. i od 1989. do 1992.) Jamajke. (prim.prev.)

64
zemljine reforme. Za studentkinje i studente istorije pitanje ne bi
trebalo da bude da li socijalizam nuno zavrava u diktaturi, ve
da li obnovljen socijalistiki pokret moe prevazii oligarhijsku i
antidemokratsku prirodu kapitalizma.

Socijalizam se esto
poistoveuje sa
autoritarizmom. Meutim,
istorijski gledano,
socijalistkinje i socijalisti
su meu najvatrenijim
zagovornicima
demokratije.
Da li je socijalizam
zapadnjaki koncept?
N i v e d i ta M a d u m d a r

S
ocijalizam je u vazduhu. Vratio se u SAD sa ekonomskom
krizom 2008. godine, koja je novim generacijama jasno
pokazala eksploatatorsku prirodu kapitalizma, pokrenula
borbe protiv mera tednje i zapanjujuih nejednakosti u primanji-
ma. Aktivistkinje i aktivisti domaih pokreta doprineli su tome da
se stvori okruenje u kojem je predsedniki kandidat mogao govo-
riti o socijalizmu na nacionalnoj sceni.
Iako nije najradikalniji primer, Berni Sanders, koji se otvo-
reno naziva socijalistom, je svojom kampanjom privukao desetine
hiljada ljudi i time promenio oekivanja.
Stoga nije udno da se ideja socijalizma suoava sa jakim
kontraudarom i to ne samo od desnice. I u okviru levice posto-
ji sumnja u, kako to mnogi vide, ideal jednodunog usmerenja na
ekonomske probleme koji su udaljeni od svakodnevnih patnji, a
posebno onih koji se odnose na ljude koji nisu belci. Sandersovo

67
specifino pozivanje na model skandinavske socijaldemokratije
podstaklo je kritike da podrava neku vrstu nordijske izuzetnosti
koja je neprijateljski raspoloena prema razliitosti. Ovakvi napadi
i na najpitomije varijante socijalizma podupiru teorijske pozicije,
posebno u univerzitetskim kampusima, koje marksizam i mnoge
njegove naslednike vide kao beznadeno evrocentrine.1
Osnovna pretpostavka u ovim povezanim linijama napada na
socijalizam navodno zapadnjake (i belake) ideologije jeste da
je socijalizam u stanju da se bavi ekonomskim nepravdama, dok
nije u stanju da govori o ivim iskustvima opresije i diskriminacije
globalnog Juga, kao i potlaenih grupa diljem sveta.
Da li je ova kritika opravdana? Socijalistiki ideal poiva na
uverenju da radni ljudi irom planete pate u rukama kapitalista i da
dele zajedniki interes otpora eksploataciji. Nazivati to usko zapad-
njakom idejom bilo bi udno za vie od 1.100 tekstilnih radnica i
radnika u Daki (glavnom gradu Bangladea) koji su ubijeni aprila
2013. godine, kada se zgrada fabrike Rana Plaza, u kojoj su radili,
sruila na njih.2 Zgrada je bila proglaena rizinom u pogledu bez-
bednosti, ali poslodavci su prisiljavali radnice i radnike da i dalje
rade pod pretnjom otkaza.
Dve godine nakon uruavanja fabrike, nevladina organizacija
Human Rights Watch je sprovela detaljno istraivanje o praksama u
industrijama Bangladea. Utvrdili su da je ozbiljna represija iroko

1 Vivek Chibber, How Does the Subaltern Speak?, Jacobin, Issue 10. (prevod teksta
na str. 363)
2 Colin Long, After Rana Plaza, Jacobin, 16. 06. 2014.

68
rasprostranjeni odgovor na radniko organizovanje koje jedino
moe biti efektivna zatita od opasnih uslova rada i mizernih plata.
U nameri suzbijanja sindikalnih aktivnosti, vlasnici fabrika redov-
no vode okrutne kampanje zastraivanja i odmazde nad radnicima,
od kojih su veina ene. Radniki pokuaji organizovanja ne vode
samo gubitku posla, ve i stavljanju na crnu listu irom sektora.
Na drugoj strani planete, aprila 2015. godine Volmart3 je za-
tvorio 5 amerikih radnji i otpustio 2.200 radnica i radnika, na-
javljujui im to svega nekoliko sati ranije. Dok su navedeni razlog
zatvaranja bile vodoinstalaterske popravke, zapravo se radilo o
odmazdi nad radnicima koji su pokuali da se organizuju traei
platu dovoljnu za ivot i bolje uslove rada. Volmart, u kojem su rad-
nici nedavno trajkovali glau protestvujui protiv bednih plata,
jedna je od najveih amerikih firmi koja zapoljava Afroamerikan-
ce, Hispanoamerikance i ene.
Da li je evrocentrino tvrditi da bangladeki tekstilni radnici i
radnice stavljaju na kocku u svojoj borbi za ekonomska prava za
pristojan ivot i sigurnost na poslu isto toliko koliko i otputeni
radnici i radnice u amerikim radnjama Volmarta? Dakako, bangla-
deki menaderi i vlasnici fabrika ne misle tako. Njih to nita manje
ne zabrinjava, niti su manje neprijateljski raspoloeni prema ideji
radnikog organizovanja od Volmartovih menadera.

3 Volmart (Walmart) je amerika multinacionalna maloprodajna korporacija koju ini


razgranati lanac hipermarketa, prodavnica i robnih kua. (prim. prev.)

69
Kapitalisti svuda gledaju na radnike i radnice kao na izvor
profita. U sistemu koji je iskljuivo voen motivom profita malo je
podsticaja za bavljenje radnikim potrebama van diktata trita. A
zakoni trita, ta god tvrdila neoklasina ekonomija, nisu pravedni
i nepristrasni. Superiorna ekonomska i politika snaga kapitala osi-
gurava da zakoni trita uvek idu u njegovu korist.
U oba konteksta, meutim, socijalistika analiza ukazuje na
drugaiju realnost na delu. Uprkos svim preprekama, radnice i rad-
nici neizostavno uzvraaju udarac. Ali to je uvek oajnika bitka,
u kojoj kapital koristi svako oruje u svom arsenalu ne bi li slomio
radniki otpor. Grube metode efova ukljuuju i fiziko zastraiva-
nje, onda kada znaju da se mogu izvui sa tim (kao u Bangladeu),
kao i mnogo elegantnije poteze, poput zatvaranja itavog lanca rad-
nji (kao u SAD). Za radnice i radnike rezultat bitke je uvek rizian
i nepredvidljiv, jer kapital vri odmazdu nad neposlunima na sva-
kom koraku. Ali kapital nikada ne moe u potpunosti biti spokojan,
jer eksploatacija svuda raa otpor.
Socijalizam nije evrocentrian. Logika kapitala je univerzalna
stoga je univerzalan i otpor protiv njega.4 Kulturne specifinosti
mogu oblikovati neke detalje kapitalistikog funkcionisanja razli-
ito u SAD i Bangladeu, u Francuskoj i u Nikaragvi, ali one ne
menjaju njegovo temeljno davanje prioriteta profitu nad ljudima.
To je razlog zbog kojeg su ve vie od stotinu godina mnogi od naj-
monijih i nejsveobuhvatnijih drutvenih pokreta globalnog Juga
inspirisani socijalistikim idealom.

4 Nivedita Majumdar, Why Were Marxists, Jacobin, 02. 07. 2014.

70
Koliko god da su razliiti Mao Cedung u Kini, Kvame Nkru-
ma u Gani, Valter Rodni u Gvajani, Kris Hani u Junoj Africi, Ami-
lkar Kabral u Gvineji Bisao, M. N. Roj u Indiji i e Gevara5 u La-
tinskoj Americi za ove lidere socijalizam kao teorija i kao praksa
nije bio nita manje znaajan za njihovo iskustvo nego to je to
bio evropskim sindikalistima i sindikalistkinjama. I da, ovi revo-
lucionari su se takoer suoavali sa politikim protivnicama koji
su odbacivali njihovu stvar kao zapadnjaku teoriju, neprikladnu
istonjakoj stvarnosti: liderima verske desnice, zemjoposednicima
i drugim delovima ekonomske elite.

Zloin kapitalizma se sastoji u tome


to primorava veinu populacije da bude
preokupirana osnovnim brigama o ishra-

5 Mao Cedung (Mao Zedong) je bio revolucionar, komunista i predsednik Narodne


republike Kine od 1954. do 1959. godine. Kvame Nkruma (Kwame Nkrumah) je
bio marksista, prvi predsednik drave Gane (sve do vojnog udara 1966. godine) i
jedan od osnivaa Organizacije afrikog jedinstva koja se borila za dekolonizaciju
i ujedinjenje Afrike. Valter Rodni (Walter Rodney) je bio istoriar, politiki aktivist,
profesor, socijalista, znaajna figura pokreta Black power (Crna mo). Ubijen je
1980. godine. Kris Hani (Chris Hani) je bio lider junoafrike Komunistike partije
koji se snano protivio vladi aparthejda. Ubijen je 1993. godine. Francuski filozof
ak Derida mu je posvetio knjigu Marksove sablasti. Amilkar Kabral (Amlcar
Cabral) je bio inenjer agronomije, revolucionarni teoretiar, politiar, uesnik u
borbama za nezavisnost Gvineje Bisao od portugalske kolonijalne vlasti. M. N. Roj
(Manabendra Nath Roy) je bio indijski revolucionar, politiki teoretiar, osniva
Komunistike partije Meksika i Komunistike partije Indije. e Gevara (Ernesto Che
Guevara) je bio jedna od kljunih figura kubanske revolucije, marksista, gerilski
voa. (prim. prev.)

71
ni, stanovanju, zdravlju i sticanju veti-
na. Stoga ostavlja malo vremena nego-
vanju zajednice i kreativnosti, za kojima
ljudi vape. (Nivedita Majumdar, Why Were
Marxists, Jacobin, 02. 07. 2014)

Tog sudbonosnog jutra kada se uruila fabrika Rana Plaza, radnice i


radnici su oklevali da uu u zgradu. Na zidovima fabrike su se poja-
vile velike pukotine i inspektori su zgradu proglasili nebezbednom.
Ali menadment je prisilio radnice i radnike da ponu sa radom.
Oajna majka je kasnije podseala kako se njenoj osamnaestogo-
dinjoj erki, koja je stradala u uruavanju zgrade, pretilo gubitkom
celomesene plate ukoliko izabere da nee raditi tog dana. Radi se o
posebnoj vrsti dehumanizacije stvorenoj u situaciji nestaice i ne-
moi, poznatoj radnicama i radnicima diljem sveta koji su prinue-
ni da biraju izmeu zaraivanja za ivot i vlastite bezbednosti. Soci-
jalizam prepoznaje izvor ove dehumanizacije privatno vlasnitvo
i eksploatacija i odbacuje ga.
Kapitalizam ne tlai samo radnice i radnike u fabrikama, ve
kreira itavu kulturu u kojoj logike opresije i konkurencije postaju
opte prihvaene. Okree ljude jedne protiv drugih i protiv vlastite
humanosti. Poput Gregora Samse, lika iz Kafkinog romana Preo-
braaj, ljudi su otueni smi od sebe, izolovani od svojih blinjih i
mueni zbog gubitka svega to bi moglo biti mogue.
Nema nieg evrocentrinog u odbijanju destruktivne logike
kapitala i u borbi za bolji svet koji e ga zameniti. To je istinski
univerzalan i human izbor.

72
Socijalizam nije
evrocentrian.
Logika kapitala je
univerzalna stoga je
univerzalan i otpor
protiv njega.
A rasizam?
Zar socijaliste
ne interesuje
iskljuivo
klasa?
K i e n g a - J a m a t a Te j l o r

V
e vie od godinu dana se pokret Black Lives Matter (Crni
ivoti su vani) iri u SAD. Sredinji slogan pokreta je jed-
nostavno, deklarativno priznanje ljudskosti Afroamerika-
naca u drutvu koje je upropateno ekonomskim i socijalnim nejed-
nakostima, a koje ovaj deo populacije proivljava u nesrazmerno
veoj meri.
Pokret je relativno nov, ali rasizam koji ga je iznedrio nije. Pre-
ma bilo kojem barometru amerikog drutva zdravstvo, obrazova-
nje, zapoljavanje, siromatvo Afroamerikanci su u gorem poloaju
od drugih. Izabrani zvaninici diljem politikog spektra najee za
ove razlike okrivljuju odsustvo line odgovornosti ili na njih gleda-
ju kao na kulturni fenomen svojstven ovoj drutvenoj skupini.1

1 Jonah Birch & Paul Heideman, The Poverty of Culture, Jacobin, 16. 09. 2014.

75
U stvarnosti, rasnu nejednakost u velikoj meri proizvode po-
litika vlade i privatne institucije koje ne samo to osiromauju afro-
ameriko stanovnitvo, ve ga demonizuju i kriminalizuju.
Ipak, rasizam nije naprosto produkt pogrene javne politike
niti ak individualnih stavova belih rasista, a razumevanje korena
rasizma u amerikom drutvu je kljuno za njegovo iskorenjivanje.
Izgraivanje bolje javne politike i zabrana diskriminatornih stavo-
va pojedinaca i institucija nee uraditi posao. I dok postoji ozbiljna
potreba za akcijama vlade u pogledu zabrane praksi koje nanose
tetu odreenim grupama ljudi, ove strategije ipak ne uspevaju da
zahvate itav obim i dubinu rasne nejednakosti u SAD.
Da bismo razumeli zato se SAD toliko opiru rasnoj jednako-
sti, moramo videti dalje od akcija izabranih funkcionera, pa ak i
dalje od akcija onih koji prosperiraju na osnovu rasne diskrimina-
cije u privatnom sektoru. Moramo razmotriti nain na koji je ame-
riko drutvo organizovano u kapitalizmu.

Zavadi pa vladaj

Kapitalizam je ekonomski sistem zasnovan na eksploataciji velikog


broja ljudi od strane nekolicine. Zbog ogromne nejednakosti koju
proizvodi, kapitalizam se oslanja na razliita politika, drutvena
i ideoloka orua u racionalizovanju nejednakosti i, istovremeno,
u podeli veine onih iji je jedini interes da se ujedine ne bi li se
odupreli kapitalizmu.

76
Kako 1% uspeva da odri nesrazmernu kontrolu bogatstva i
resursa u amerikom drutvu? Upravo uz pomo pravila podeli
pa vladaj.
Rasizam je samo jedan meu mnogim oblicima opresije koji
ovome slue. Na primer, ameriki rasizam se razvio iz reima rop-
stva, kao opravdanje za porobljavanje afrikog stanovnitva u vre-
me kada je svet slavio ideje slobode i samoodreenja.
Trebalo je racionalizovati dehumanizaciju i potinjavanje cr-
nih ljudi u to vreme novih politikih mogunosti. Ali sredinji cilj
je bilo ouvanje institucije ropstva i enormnog bogatstva koje je
ono proizvodilo.
Kao to je Karl Marks prepoznao:

Direktno ropstvo isto tako ini stoer buroaskog


drutva, kao i maine, krediti itd. Bez ropstva ne
bi bilo pamuka; bez pamuka ne bi bilo moderne
industrije. Ropstvo je dalo kolonijama vrednost;
kolonije su stvorile svetsko trite, a svetsko trite
je preduslov stvaranja industrije velikih razmera.
Zbog toga je ropstvo ekonomska kategorija od naj-
vee mogue vanosti.

Marks je takoe prepoznao vanost ropskog rada za genezu kapita-


lizma, otkrie zlatnih i srebrnih zemalja u Americi, istrebljivanje,
porobljavanje i zakopavanje uroenika u rudnike, poetak osvaja-
nja i pljakanja Istone Indije, pretvaranje Afrike u jedan zabran za

77
trgovinski lov na crnokoce, eto ta je nagovestilo zoru ere kapita-
listike prozvodnje.2
Samo kapitalistika potreba za radom bi mogla objasniti kako
rasizam funkcionie u kapitalizmu. Doslovna dehumanizacija afri-
kog stanovnitva u svrhu rada bila je opravdanje za okrutan tre-
tman i njihov nii status u SAD.3
Dehumanizacija nije jednostavno nestala nakon ukidanja
ropstva; umesto toga, znak inferiornosti ispisan na crnoj koi pre-
nosio se u proces oslobaanja od ropstva i poloio je temelje za gra-
anstvo drugog reda koje afroameriko stanovnitvo doivljava
gotovo stotinu godina nakon ropstva.
Degradacija crnih ljudi je afroameriko stanovnitvo uinila
ranjivijim na ekonomsku prinudu i manipulaciju ne samo na an-
ti-crni rasizam. Prinuda i manipulacija bile su ukorenjene u rastu-
e zahteve kapitala, ali njihov uticaj se oseao i izvan ekonomskog
carstva. Crnim ljudima je bilo oduzeto pravo glasa, bili su podvr-
gnuti bezobzirnom nasilju i prikovani za sluavske i slabo plaene
poslove. To je bila politika ekonomija amerikog rasizma.
Postoji jo jedna posledica rasizma i obeleavanja crnih ljudi.
Afroameriko stanovnitvo je u potpunosti bilo prognano iz poli-
tikog, civilnog i drutvenog ivota, tako da je za veinu siromanih
i belog dela radnike klase bilo gotovo nezamislivo ujedinjenje sa
crnim ljudima, ne bi li zajedno doveli u pitanje pravila i autoritet
vladajue belake klike.

2 Karl Marks, Kapital I, BIGZ i Prosveta, Beograd, 1973, str. 662.


3 Barbara J. Fields & Karen E. Fields, How Race Is Conjured, Jacobin, 29. 06. 2015

78
Marks je prepoznao ovu osnovnu podelu u okviru radnike
klase kada je primetio da e u SAD svaki nezavisni pokret radnika
biti paralizovan sve dok ropstvo bude izobliavalo republiku. Rad
se ne moe emancipovati u beloj koi dok je u crnoj koi igosan.
Marks je shvatao modernu dinamiku rasizma kao sredstvo
kojim bi radnici, koji imaju zajednike interese, takoe mogli po-
stati smrtni neprijatelji zbog subjektivnih iako realnopostojeih
rasistikih i nacionalistikih ideja. Razmatrajui tenzije izmeu
irskih i engleskih radnika, pisao je:

Svaki industrijski i trgovaki centar u Engleskoj


ima radniku klasu koja je podeljena na dva nepri-
jateljska tabora, engleski proleteri i irski proleteri.
Obian engleski radnik mrzi irskog radnika kao
konkurenta koji umanjuje njegov standard ivota.
Spram irskog radnika on se osea kao lan vladaju-
e nacije, i stoga se preobraava u orue aristokrata
i kapitalista svoje zemlje, protiv Irske...

Ovaj antagonizam vetaki odravaju i pojaavaju


tampa, propovedaonica, komini stripovi, reju
sva sredstva koja su na dohvat vladajuoj klasi.
Ovaj antagonizam je tajna impotentnosti engleske
radnike klase, uprkos njenoj organizovanosti. To je
tajna uz pomo koje kapitalista odrava svoju mo.
A kapitalistika klasa je toga u potpunosti svesna.

79
Prepoznavanje sredinje uloge rasizma u podeli klase koja ima
stvarnu mo da svrgne kapitalizam za ameriki socijalizam naje-
e je znailo snanu ukljuenost u kampanje i drutvene pokrete
kojima je cilj okonanje rasizma.
Meutim, u okviru socijalistike tradicije mnogi su mislili da
e, s obzirom na to da je afroameriko i drugo ne-belo stanovnitvo
nesrazmerno siromano i uglavnom radniko, kampanje koje imaju
za cilj okonanje ekonomske nejednakosti biti dovoljne da zaustave
njihovu opresiju.
Ovakvo stanovite zanemaruje to da rasizam konstituie vla-
stitu bazu opresije nad ne-belim ljudima. Obini crni ljudi i druge
ne-bele manjine su potlaeni, ne samo zbog njihovog siromatva,
ve i zbog rasnog i etnikog identiteta.
Takoe, ne postoji direktna veza izmeu ekonomske ekspan-
zije ili poboljanih ekonomskih uslova i opadanja rasne nejedna-
kosti. U stvarnosti, rasna diskriminacija najee spreava afroa-
meriko i drugo stanovnitvo da ima potpuni pristup plodovima
ekonomske ekspanzije.
Konano, crna pobuna 1960-ih se podudarala sa robusnom i
cvetajuom ekonomijom crni ljudi su se bunili jer su bili isklju-
eni iz amerikog obilja. Stanovite koje rasizam vidi samo kao nu-
sprodukt ekonomske nejednakosti zanemaruje naine postojanja
rasizma kao nezavisne sile koja unitava ivote celokupnog afroa-
merikog stanovnitva.
Borba protiv rasizma se redovno ukrta sa borbama za eko-
nomsku jednakost, ali rasizam se ne ispoljava samo u ekonomskim

80
pitanjima.4 Antirasistike borbe su takoe odgovor na drutvene
krize koje iskuavaju zajednice crnih ljudi i one ukljuuju borbe
protiv rasnog profilisanja, policijskog nasilja, nejednakosti u po-
drujima stanovanja, zdravstva i obrazovanja, te masovnih hape-
nja i drugih vidova sistema krivine pravde.

Klasna borba menja ideje i predrasude


ljudi, te izgrauje nove veze solidarno-
sti. Radnike borbe su imale sredinju
ulogu u pridobijanju belih radnika za
borbu protiv rasizma. (Jennifer Roesch,
Taking Racism Seriously, Jacobin, 08.08. 2015)

Borbe protiv rasne nejednakosti su kljune, ne samo zato to


ovde i sada poboljavaju ivote afroamerikih i drugih rasnih i et-
nikih manjina, nego i zato to pokazuju obinim belim ljudima
destruktivne posledice rasizma u ivotima ne-belih ljudi.
Pridobijanje obinih belih ljudi za antirasistiki program je
kljuna komponenta u izgradnji istinskog i jedinstvenog masovnog
pokreta sposobnog da se suoi sa kapitalom. Jedinstvo se ne moe
postii tako to e se crnim ljudima sugerisati da ublae ulogu ra-
sizma u drutvu, da se ne bi otuili od belih ljudi, niti se jedinstvo
moe postii iskljuivim usredsreenjem na vaniju borbu protiv
ekonomske nejednakosti.

4 Jennifer Roesch, Taking Racism Seriously, Jacobin, 08.08. 2015. (prevod teksta na str. 387)

81
To je razlog zato su multi-rasne socijalistike grupe uvek
uestvovale u borbama protiv rasizma. Ovo je naroito bilo vano
u 20. veku, kada je afroameriko stanovnitvo postalo urbanije, u
stalnom konfliktu i kompeticiji sa domorodakim i imigrantskim
belim ljudima u pogledu poslova, stanova i kola. Nasilni konflikti
izmeu crnih i belih pripadnika radnike klase pokazali su do koje
mere je rasna podeljenost unitila veze solidarnosti, neophodne za
kolektivno suoavanje sa poslodavcima, zemljoposednicima i iza-
branim zvaninicima.
Socijalistkinje i socijalisti su imali kljunu ulogu u kampa-
njama protiv linovanja i rasizma sistema krivine pravde, kao u
kampanji Scottsboro Boys 1930-ih, kada je 9 mladih Afroamerika-
naca optueno za silovanje dve bele ene iz Skotsbora u Alabami.
Liberalna organizacija Nacionalno udruenje za napredak oboje-
nih (National Association for the Advancement of Colored People
NAACP) je nevoljno preuzela sluaj, ali je suenje u Skotboru
postalo prioritet za Komunistiku partiju i njoj blisku Internacio-
nalnu pravnu zatitu.
Deo kampanje je inila i turneja majki deaka diljem zemlje,
a potom i diljem sveta, ne bi li se privukla panja i dobila podrka.
Ada Rajt (Ada Wright) majka dvojice deaka je putovala u 6 ze-
malja tokom 6 meseci 1932. godine ne bi li ispriala priu svog sina.
Zato to je putovala sa poznatim komunistima, bilo joj je esto za-
branjeno da govori. U ehoslovakoj je bila optuena da je komu-
nistkinja i zatvorena je na 3 dana pre nego to je izbaena iz zemlje.
Socijalisti su se takoe ukljuivali u sindikalne kampanje
Afroamerikanaca i bili su bitan deo kampanja za civilna prava Afro-

82
amerikanaca i drugih potlaenih manjina na severu, jugu i zapadu.
Ovaj angaman objanjava zato su se mnogi Afroamerikanci to-
kom svojih ivota orijentisali ka socijalistikoj politici socijalizam
je oduvek artikulisao viziju drutva koje bi moglo jamiti istinsku
slobodu crnim ljudima.5
ak su i figure poput Martina Lutere Kinga (Martin Luther
King)6 opisivale neku vrstu socijalistikog drutva. Na okuplja-
nju njegove organizacije Southern Christian Leadership Conference
1966. godine je izjavio:

Moramo se iskreno suoiti sa injenicom da je


nuno da pokret adresira pitanje restrukturiranja
celokupnog amerikog drutva. Ovde ivi 40 milio-
na siromanih ljudi. I jednog dana moramo posta-
viti pitanje: Zato je 40 miliona ljudi u Americi
siromano? A kada ponete da postavljate to pita-
nje, onda postavljate pitanje o ekonomskom siste-
mu, o iroj distribuciji bogatstva. Kada postavljate
to pitanje, poinjete da dovodite u pitanje kapita-
listiku ekonomiju...

Poinjete da pitate Ko poseduje naftu?, poinjete


da pitate Ko poseduje rude gvoa?, poinjete da

5 Robin D. G. Kelley, The Black Belt Communists, Jacobin, 20. 08. 2015.
6 Thomas J. Sugrue, Restoring King, Jacobin, 18. 01. 2016.

83
pitate Zato ljudi moraju da plaaju raune za
vodu u svetu ije ini voda?. To su pitanja koja
se moraju postavljati.

Kako se pokret nastavljao radikalizovati, grupe poput Crnih Pante-


ra i Lige revolucionarnih crnih radnika nastavljale su tradiciju Mal-
kolm Iksa (Malcolm X) povezujui opresiju crnih ljudi direktno sa
kapitalizmom. Panteri i Liga su otili dalje od Malkolma u pokuaju
izgradnje socijalistikih organizacija koje bi organizovale crne rad-
nice i radnike u borbi za socijalistiku budunost.
Dananji izazov za socijalizam nije nita drugaiji: socijali-
stkinje i socijalisti trebalo bi da budu centralno ukljueni u borbe
protiv rasizma, dok se istovremeno bore za svet zasnovan na ljud-
skim potrebama, a ne na profitu.

84
Mi zapravo mislimo da
je borba protiv rasizma
kljuna u ukidanju moi
vladajue klase.
Nisu li socijalizam i
feminizam ponekad u
sukobu?
Nikol Aof

Socijalizam i feminizam su u dugoj, ponekad i tenzinoj, vezi.

S
ocijalisti su esto optuivani kako stavljaju preveliki
naglasak na klasu, postavljajui u centar svih analiza struk-
turnu podelu izmeu onih koji moraju da rade za nadnicu,
ne bi li preiveli, i onih koji poseduju sredstva za proizvodnju. U
gorim varijantama, oni ignoriu ili umanjuju sredinji znaaj dru-
gih faktora kao to su seksizam, rasizam i homofobija u obliko-
vanju hijerarhija moi. Ili priznaju znaaj ovih negativnih normi i
praksi, ali tvrde da se one mogu iskoreniti tek nakon to se oslobo-
dimo kapitalizma.
Istovremeno, socijalisti optuuju mejnstrim feministkinje kako
se previe usredsreuju na individualna prava umesto na kolektivnu
borbu, te da ignoriu strukturalnu podelu koja postoji meu enama.
Mejnstrim feministkinjama je prebacivano i da se usklauju sa bur-
oaskim politikim projektima koji umanjuju mo delovanja radnih

87
ena ili stavljaju u prvi plan srednjoklasne zahteve koji ignoriu po-
trebe i elje siromanih ena globalnog Severa i Juga.1
Ove stare debate datiraju jo od sredine 20. stolea i vremena
Prve internacionale, i vrte se oko temeljno politikih pitanja moi i
kontradikcija kapitalistikog drutva.
Stvar se jo vie uslonjava zbog naina na koji su politike
feminizma zamrene istorijskom prirodom kapitalizma nain na
koji se seksizam integrie u proces stvaranja profita i u reprodukci-
ju celokupnog kapitalistikog sistema je dinamian.
Ovaj dinamizam je danas veoma oigledan kada je predsed-
nika kandidatkinja Hilari Klinton (Hillary Clinton) prvi izbor za
amerike milionere. Ali, podela izmeu socijalizma i feminizma je,
na kraju krajeva, nepotrebna.

Zato bi socijalisti i socijalistkinje trebalo da budu


feministi i feministkinje

Opresija ena, i u amerikom drutvu i globalno, je vieslojna. Rod-


ne podele u politikoj, ekonomskoj i drutvenoj sferi istiu zato
socijalisti i socijalistkinje moraju biti feministi i feministkinje, kako
bi se oslobodili tiranije kapitala.

1 Kevin Young & Diana C. Sierra Becerra, Hillary Clintons Empowerment, Jacobin, 09.
03. 2015. (prevod teksta na str. 317)

88
Mogunost da ena konano postane predsednica SAD uka-
zuje na potpuni nedostatak enskog liderstva i u SAD i diljem sveta.
Bez obzira na mone ene kao to su Angela Merkel, Kristin Lagard,
Denet Jelen i Dilma Rusev,2 rodna ravnotea u politici i biznisu
ostaje veoma naruena. Samo 4% izvrnih direktora od 500 firmi
koje je rangirao magazin Fortune su ene, a u veini korporativnih
odbora ima samo nekoliko ili nimalo enskih lanova.
Globalno 90% dravnih lidera su mukarci, a na Svetskom
ekonomskom forumu 2015. samo 17% od 2.500 predstavnika bile
su ene, dok je njih 20 zauzimalo mesta u amerikom Senatu 2013.
godine.
Za razliku od situacije u mnogim drugim zemljama, ene u
SAD imaju, uopteno govorei, jednaka prava i zakonsku zatitu,
pristup obrazovanju, hrani i zdravstvu kao i mukarci. Ali rodne
podele su oigledne irom drutva.
ene imaju bolje rezultate u visokom obrazovanju od muka-
raca, ali ne postiu sline nivoe uspeha ili bogatstva, dok u popu-
larnim medijima ostaju stereotipizirane i nedovoljno zastupljene.
Napad na enska reproduktivna prava se nastavlja nesmanjenom

2 Angela Merkel (Angela Dorothea Merkel) je nemaka politiarka, liderka liberalno-


konzervativne partije Hriansko-demokratske unije, kancelarka SR Nemake od
2005. godine. Kristin Lagard (Christine Lagarde) je francuska pravnica, politiarka,
od 2011. godine direktorka Meunarodnog Monetarnog Fonda (MMF). Denet Jelen
(Janet Yellen) je amerika ekonomistkinja i predsednica Saveta guvernera Sistema
Federalnih rezervi. Dilma Rusev (Dilma Rousseff) je brazilska ekonomistkinja i
politiarka, od 2011. do 2016. godine je bila predsednica Brazila. (prim.prev.)

89
estinom, a stopa nasilja nad enama se, nakon dugog i stabilnog
opadanja tokom 1990-ih, ne pomera.3
Istovremeno, odluke o balansiranju ivota u kui i onog na
poslu, suoene sa sve veim trokovima stanovanja i brige o deci,
nikada nisu bile tee. Pedeset godina od usvajanja zakona o jed-
nakoj plati za jednaki rad (Equal Pay Act) iz 1963. godine, ene su
masovno postajale deo radne snage; danas 60% ena radi van kue.
Samohrane i udate majke rade u jo veem broju, ukljuujui 57%
majki koje imaju decu mlau od godinu dana.
Ali ene koje rade puno radno vreme jo uvek zarauju samo
81% onoga koliko zarauju mukarci to je ak i popravljena broj-
ka, koja se javlja kao posledica breg opadanja plata mukaraca u
poslednjih nekoliko godina (osim na fakultetima).
Jaz izmeu plata je praen rodnom podelom rada. U malopro-
daji, uslugama i prehrambenom sektoru sreditima novog pora-
sta radnih mesta dominiraju ene, a feminizacija negovateljskog
rada jo vie je izraena. Uprkos nedavnim dostignuima, kao to
je proirenje zakona Fair Labor Standards Act na kuanske radnice
i radnike, na negovateljski rad se jo uvek gleda kao na enski rad
i on ostaje potcenjen. Nesrazmeran broj poslova brige i nege ine
slabo plaeni privremeni poslovi u kojima su ponienja, maltretira-
nja, zlostavljanja i krae nadnica uobiajena stvar.4
Pored ovih jasnih razlika izmeu mukaraca i ena u SAD,

3 Jenny Brown & Erin Mahoney, Abortion Without Apology, Jacobin, 31. 12. 2015.
4 Johanna Brenner, Caring in the City, Jacobin, Issue 15-16. (prevod teksta na str. 299)

90
postoje jo opasniji i dalekoseniji uinci seksizma. Feministkinje
poput bel huks (bell hooks) tvrde kako seksizam i rasizam proima-
ju svaki deli drutva, te da dominantni narativi moi glorifikuju
belu, heteronormativnu viziju ivota.
Deaci i devojice se tretiraju drugaije od smog roenja, a rod-
ni stereotipi koje iznose iz kue, kole i svakodnevnog ivota se produ-
avaju u ivotima ena, oblikujui njihove identitete i ivotne izbore.
Seksizam takoe igra manje oiglednu, ali presudnu ulogu u
stvaranju profita. Od samog poetka, kapitalizam se oslanja na ne-
plaeni rad van trita (uglavnom u kui) koji obezbeuje sutinsku
komponentu kapitalistike akumulacije: radnike koji moraju biti
roeni, obueni, nahranjeni, socijalizovani i voljeni.
Ovaj neplaen rad je intenzivno rodno odreen. I dok sve vie
mukaraca uzima uea u kunim poslovima i u poslovima podiza-
nja dece nego to je to bio sluaj u prolosti, optereenje drutvene
reprodukcije i dalje primarno pada na ene od kojih se oekuje da
preuzmu najtei teret kunih poslova. Veina ena obavlja posao
i van kue, pretvarajui tako svoj rad u kui u drugu smenu. Na
taj nain, ene su dvostruko potlaene eksploatisane na radnom
mestu i neprepoznate kao radnice u drutvenoj reprodukciji rada.

Ali ak i u svom najboljem izdanju, nor-


dijske drave blagostanja se nikada nisu
istinski pribliile podrutvljavanju rada
brige i nege posebno ako mislimo dalje
od rada podizanja dece prema mnogim vr-
stama rada brige i nege o ljudima kojima

91
je to potrebno tokom celog ivota.
(Johanna Brenner, Caring in the City, Jacobin,
Issue 15-16)

Zato bi feministi i feministkinje trebalo da budu


socijalisti i socijalistkinje

Uporne rodne podele koje proimaju sve klase u politikoj, eko-


nomskoj i drutvenoj sferi podstiu dominantno feministiko gle-
dite da je seksizam neto potpuno odvojeno od kapitalizma, neto
to treba reavati odvojeno.
Tokom brojnih talasa feministike borbe aktivistkinje su sle-
dile razliite strategije u borbi protiv seksizma i rodne podele. Da-
nas su mejnstrim feministkinje sklone usredsreivanju na borbu
ena za pozicije moi i u politikoj i u ekonomskoj sferi kao
nainu da se rei itav opseg problema sa kojima se ene suoavaju,
poput nejednakih plata, nasilja, balansiranja izmeu posla i ivota,
te seksistike socijalizacije.
Istaknute govornice kao to su eril Sandberg (Sheryl San-
dberg), Hilari Klinton, En-Meri Sloter (Anne-Marie Slaughter) i
mnoge druge zagovaraju tu feministiku preuzmi-mo strategiju.
eril Sandberg, jedna od najuticajnijih zagovornica ove strategije,
tvrdi kako ene treba da prestanu da se plae i ponu da naruava-
ju status quo. Ako to budu inile, ona veruje da e ova generacija
prekinuti jaz koji postoji na rukovodeim pozicijama i uiniti svet
boljim mestom za ene.

92
Sutina preuzmi-mo argumenta je u tome da bi se ene,
kada bi bile na pozicijama moi, za razliku od mukaraca pobrinule
da sprovode politike koje koriste enama, i da bi rodna podela svih
klasa u ekonomskoj, politikoj i kulturnoj sferi nestala ako bi ene
zauzimale jednaki broj rukovodeih pozicija moi kao i mukarci.
Isticanje individualnog napredovanja kao puta dostizanja ci-
ljeva feminizma nije nita novo, kritikovale su ga brojne femini-
stkinje ukljuujui arlot Ban (Charlotte Bunch) i Suzan Faludi
(Susan Faludi), koje dovode u pitanje pojam sestrinske solidarnosti
kao leka za duboko ukorenjene rodne podele. Kao to Suzan Faludi
kae Ne moe se menjati svet za ene tako to e se jednostavno
ubaciti enska lica u vrh nepromenjenog sistema drutvene i eko-
nomske moi.
Socijalistike feministkinje poput Doane Brener (Johanna
Brenner) takoe pokazuju kako mejnstrim feminizam prelazi preko
dubokih tenzija meu enama:

Generalno moemo okarakterisati ambivalentnim


odnose izmeu radnica/siromanih ena i sred-
njoklasnih profesionalnih ena iji posao je da
uzdiu i reguliu one koji su definisani kao proble-
matini siromane, bolesne, kulturno neprilago-
ene, seksualno devijantne, nedovoljno obrazova-
ne. Ove klasne tenzije se prelivaju u feministiku
politiku kada srednjoklasne feministkinje tvrde
da predstavljaju ene radnike klase.

93
Dakle, dok je sasvim sigurno nuno prepoznati koliko je savremeno
drutvo rodno odreeno, istovremeno je potrebno jasno prepoznati
i nain na koji je mogue prevazii ove podele i, jednako vano,
prepoznati granice feminizma koji ne dovodi u pitanje kapitalizam.
Kapital se hrani postojeim seksistikim normama, pogora-
vajui eksploatatorsku prirodu nadninog rada. Kada su ambicije i
elje ena uutkane ili potcenjene, onda se one mogu lake iskori-
stiti. Seksizam je deo alata kompanija koji omoguava preduzeima
da ene plaaju manje osobito obojene ene i da ih diskriminiu
na razliite naine.
Ali ak i ako iskorenimo seksizam, inherentne kontradikcije
kapitalizma ostaju. Vano je i neophodno da ene zakorae na po-
zicije moi, ali to nee promeniti temeljnu podelu izmeu radnika
i vlasnika izmeu ena na vrhu i ena koje su na dnu. To nee
promeniti injenicu da se mnoge ene nalaze na prekarnim, nisko
plaenim poslovima, to ini daleko veu prepreku unapreenju
i udobnom ivotu nego seksizam u ekonomskoj i politikoj sferi.
Nee promeniti ni mo motiva profita i prinude kompanija da rad-
nicima daju onoliko malo koliko to ekonomske, socijalne i kulturne
norme doputaju.
Naravno, drutvo nije svodivo na nadnine odnose, rodne po-
dele su stvarne i istrajne. Uzeti klasu ozbiljno u obzir znai smestiti
opresiju ena u materijalne uslove u kojima one ive i rade, istovre-
meno prepoznajui ulogu seksizma u oblikovanju radnog i kunog
ivota ena.
Feministiki pokret i u verziji drutvenog blagostanja i
u savremenoj radikalnoj varijanti ima znaajna postignua. Iza-

94
zov je sada dvostruk: odbraniti ove teko dobijene pobede i uiniti
moguim da sve ene stvarno imaju koristi od njih, te ii dalje sa
novim konkretnim zahtevima koji se tiu sloenog odnosa izmeu
seksizma i stvaranja profita.
Ne postoji jednostavan odgovor na to kako se mogu ostvariti
ova dva cilja. U prolosti, ene su najvie postigle borei se i za
enska prava i za radnika prava istovremeno povezujui borbu
protiv seksizma sa borbom protiv kapitala.
Kao to Ajlin Boris (Eileen Boris) i Anelis Orlek (Annelise
Orleck) tvrde, tokom 1970-ih i 1980-ih godina sindikalne femini-
stkinje su pomogle pokretanje enskog pokreta, to je podstaklo
nove zahteve za enska prava u kui, na radnom mestu i u okviru
sindikata. Stjuardese, tekstilne radnice, slubenice i kune radnice
su dovele u pitanje muku dominaciju sindikalnim pokretom (ene
nisu bile lanice izvrnog odbora Amerike federacije rada Kon-
gresa industrijskih organizacija AFL CIO do 1980. godine) i u tom
procesu izgradile novi, ekspanzivniji feminizam.
Sindikalistkinje su otvorile novo polje mogunosti traei ne
samo vee plate i jednake anse, ve i uslove za brigu o deci, fleksi-
bilno radno vreme, porodiljsko odsustvo i druge prednosti koje su
njihova sindikalna braa esto zanemarivala i potcenjivala.
To je pravac ka kojem bi trebalo da se i socijalisti i socija-
listkinje i feministi i feministkinje orijentiu prema borbama i
zahtevima koji dovode u pitanje pobude kapitala i okorele norme
seksizma koje su toliko duboko ukorenjene u kapitalizam.
Bitke i zahtevi kojima je ovo mogue postii su konkretni i
vrlo aktuelni. Na primer, borba za javno zdravstveno osiguranje

95
koje bi obezbedilo pravo na zdravstvenu zatitu svakoj osobi, od
kolevke do groba, bez obzira na platenu sposobnost je zahtev
koji podriva i seksizam i mo kapitala da kontrolie i gui delatnost
radnika. Postoji jo mnogo konkretnih kratkoronih zahteva koji
spajaju ciljeve feminizma i socijalizma, u kombinaciji sa zahtevima
za snanom socijalnom sigurnou poput besplatnog visokog ob-
razovanja, besplatne brige o deci i univerzalnog osnovnog dohotka.
Ove reforme bi poloile temelje za radikalnije ciljeve koji bi
ili dalje u iskorenjivanju seksizma, eksploatacije i komodifikacije
drutvenog ivota. Na primer, projekti koji zahtevaju veu demo-
kratsku kontrolu nad institucijama kljunim za nae ivote u kui,
koli i na poslu kole, banke, radna mesta, gradske uprave, dr-
avne i lokalne agencije bi svim enama i mukarcima omoguili
veu mo, autonomiju i mogunost boljeg ivota.
Ova antikapitalistika strategija sadri mogunost radikalne
promene potrebne enama.
Konano, ciljevi radikalnog feminizma i socijalizma su isti
pravda i jednakost za sve ljude, ne pke jednake mogunosti za
ene ili za jednaku participaciju ena u nejednakom sistemu.

96
U krajnjoj instanci, ciljevi
radikalnog feminizma i
socijalizma su isti pravda
i jednakost za sve ljude.
Ne bi li demokratiniji
svet znaio jo
veu ekoloku
krizu?
Alisa Betistoni

K
apitalizam pustoi svet u kojem ivimo. Klimatske prome-
ne bi mogle promeniti nau planetu do neprepoznatljivo-
sti, poplavljujui priobalna naselja, intenzivirajui sue i
toplotne talase i pojaavajui ekstremne vremenske uslove.
Najtetnije posledice e, naravno, osetiti najsiromaniji. Pre-
komerni ribolov doveo je ribare do kraha; zalihe pitke vode su
oskudne u regijama koje su dom polovini oveanstva; poljopri-
vredna industrija zasnovana na intenzivnom korienju vetakog
ubriva iscrpela je hranjive materije iz zemljita; ume se unitava-
ju u zapanjujuem obimu da bi se napravilo mesta za komercijalne
raneve useva i stoke; stope izumiranja su uporedive sa praistorij-
skim apokalipsama koje su prouzrokovali meteori.
Reavanje ovih problema nije jednostavno kao zamena sija-
lice. Ljudska aktivnost je transformisala itavu planetu na naine
koji su sada pretnja za ivote onih koji je naseljavaju ova pretnja

99
je za neke vea nego za druge.1 Ali ako ukaete na to kako odgo-
vorni krivac nije apstraktno oveanstvo nego kapitalizam, odmah
dobijete poznati odgovor: socijalizam je takoe tetan za okolinu!
Proizvodnja u Sovjetskom Savezu je takoe koristila fosilna goriva,
naruila poljoprivredno zemljite, zagadila reke i krila ogromna
umska prostranstva.
Istina je da sovjetski ekoloki bilans ne uliva previe povere-
nja. Ali to ne znai da kapitalizam moe reiti nae ekoloke pro-
bleme, kao to to tvrde zeleni preduzetnici,2 ili da moramo u pot-
punosti napustiti moderno industrijsko drutvo, kao to bi to eleli
neki fanatini ekolozi. Kapitalizam koji pogorava ekoloke uslove
moe opstajati jo neko vreme, ali e opstajati u uslovima sve veeg
eko-aparthejda, omoguavajui sigurnost i komfor bogatima i sve
veu oskudicu ostalima.
Ipak, dvadesetovekovni socijalistiki san maksimizacije proi-
zvodnje radi ostvarenja obilja i jednakosti sve vie izgleda neodri-
vim. Marksisti su smatrali da e komunizam nastati usred postka-
pitalistikih uslova izobilja: jednom kad su se kapitalistiki motori
pokrenuli, oni se mogu preuzeti i dati na korienje svima. Ali ove
maine ne mogu vie da se pokreu fosilnim gorivima, stoga se ne
radi o obilju koje zamilja savremeni konzumeristiki kapitalizam.
Potrebno je ne samo da preuzmemo sredstva za proizvodnju, ve i
da ih promenimo.

1 Andreas Malm, The Anthropocene Myth, Jacobin, 30. 03. 2015. (prevod teksta na str. 437)
2 Koncept zelenog preduzetnitva se odnosi na ekoloki odgovorno poslovanje,
koje vodi rauna o tome da proizvodnja i proizvodi budu ekoloki odrivi. (prim.prev.)

100
Potrebna nam je i drugaija vizija budunosti od one koju
je nedavno iznela levica. Recentno ekoloko leviarstvo ima ten-
denciju skretanja ka anarhizmu i nema poverenja u proizvodnju
velikog obima niti u koncentraciju moi, bilo privatne ili javne. Ovo
ne bi trebalo da iznenauje zbog toga to su ekoloki problemi
prostorno specifini, esto podstiu lokalna reenja manjih razme-
ra. Ali klimatske promene i druge ekoloke krize koje proizilaze iz
globalnog sistema proizvodnje i potronje su sistemski problemi
politike ekonomije; njihovo reavanje iziskuje vie od instant al-
ternativnih praksi. Takoe, ekoloki problemi ne poznaju politike
granice: ekoloka meuzavisnost je jo jedan podsetnik da se odri-
vost moe postii samo globalnom solidarnou.
Dakle, kakvoj budunosti bi socijalizam 21. veka trebalo da
tei? Kako da dostignemo pravedno drutvo ne oslanjajui se na
fosilna goriva i ne pogoravajui druge oblike ekoloke destrukcije?
U traenju odgovora, socijalistkinje i socijalisti bi trebalo da
se okrenu tradicijama socijalistikog feminizma koji se bavio pi-
tanjem rada pogodnim za ivot. Socijalistike feministkinje dugo
upozoravaju na rad socijalne reprodukcije aktivnosti nune za
obnavljanje radne snage, individualno i generacijski, kao to su
vaspitanje, briga o deci, kuni rad i spremanje hrane. Borbe u vezi
sa socijalnom reprodukcijom se usredsreuju na zahteve i mogu-
nosti ivota izvan fabrike, iz njih mnogo toga moemo nauiti o
organizovanju novih naina ivota. Trebalo bi da uvaimo i rad
ekoloke reprodukcije prepoznati da aktivnost ekosistema ini
zemlju odrivom za ljudski ivot.

101
Dok neki socijalisti tee izobilju svega za svakog, ekolozi na-
stoje da ukau na prekomernu potronju kao na glavnog krivca za
ekoloku degradaciju. Ali nije svaka potronja ista. Kapitalizam se
oslanja na jeftine inpute u obliku rada i prirode ne bi li proizveo jef-
tinu robu. Kao rezultat, sistem stalno sniava ekoloke i radne tro-
kove i standarde. Jeftina roba nije nuno loa, ali ona ne bi trebala
ii na tetu radnih ljudi i ekosistema. Cilj socijalistikog drutva
nije suzbijanje potronje, ve stvaranje drutva u kojem e nagla-
sak biti na kvalitetu ivota, a ne na kvantitetu stvari.
Moramo pronai naine da ivimo luksuzno, ali istovremeno
lako i estetski, a ne asketski.3 Umesto beskonanog ciklusa rada i
opinga, ivot u socijalistikoj budunosti sa niskim nivoom emisi-
je ugljenika trebalo bi da se orijentie na aktivnosti koje ivot ine
predivnim i ispunjujuim, ali zahtevaju manje intenzivnu potro-
nju resursa: itanje knjiga, poduavanje, uenje, stvaranje muzike,
uivanje u predstavama, plesanje, bavljenje sportom, odlaenje u
parkove, na planinarenje, provoenje vremena sa ljudima.
Sigurna opskrba javnim dobrima ini moguim uivanje u
komunalnom luksuzu, umanjujui rasipnike oblike privatne po-
tronje. To znai javno stanovanje dostupno svima; besplatne ek-
stenzivne saobraajne sisteme, gradske i meugradske, tako da se
ljudi mogu kretati i bez vlastitog automobila; prostrane parkove i
vrtove koji omoguavaju predah od svakodnevnog ivota; podrku
umetnosti i kulturi razliitih oblika; obilje prostora za javnu edu-

3 Daniel Aldana Cohen, Seize the Hamptons, Jacobin, Issue 15-16.

102
kaciju i rekreaciju, poput biblioteka, koarkakih terena i pozorita.
Gradovi se esto promovisani kao bitan deo zelene budunosti za-
snovane na njihovoj energetski efikasnoj gustini. Ali zeleni gradovi
zahtevaju vie od urbanog planiranja i visokih zgrada. Socijalizam
mora ponovo otkriti grad kao prostor borbe i solidarnosti u ostvari-
vanju potreba i elja obezbediti javne resurse kao sredstva eman-
cipacije i procvata, insistirati na javnim mestima kao prostorima
lepote i zadovoljstva.
Kapitalisti obeavaju da e tehnologija reiti ekoloke proble-
me. Tehnoloka reenja nisu lek za sve, ali ne moemo predati teh-
nologiju kapitalistima: utopijski socijalistiki projekti su odavno
zamiljali bolji svet izgraen na osnovu kombinovanih kapaciteta
ljudi, prirode i tehnologije. Vlasnici trenutne tehnologije, od istih
energetskih izvora do biotehnologije, obeavaju da e uestvovati
u stvaranju odrivije budunosti. Ali sve dok je tehnologija pod
privatnom kontrolom, proizvedena samo ako je profitabilna i dostup-
na onima koji mogu da plate, njen potencijal e se koristiti samo
ako ide u korist kapitalistima. Socijalistiko drutvo e podravati
istraivanja problema ija reenja nisu profitabilna i osigurati da se
nastala tehnologija stavi u funkciju kao javno dobro.
Energija je od centralne vanosti upotreba energije ini
polovinu celokupne emisije ugljenika i podupire moderan ivot
u svakoj taki.4 Tehnologije obnovljivih izvora energije, posebno

4 Brent Ryan Bellamy & David Thomas, The Green Struggle, Jacobin, 27. 10. 2015.
(prevod teksta na str. 421)

103
solarne, obeavaju da e biti obilni izvori iste energije. Ali dok
se solarna energija reklamira kao energija koja se moe koristiti u
manjim razmerama i biti pristupana svima, privatne kompanije
takoe montiraju gigantske solarne farme, pozicionirajui se kao
kanali ka budunosti iste energije. U meuvremenu, deregulaci-
ja i privatizacija elektrinih usluga u neoliberalnoj eri paralizovala
je mogunost da se izgradi nova javna povezana elektrina infra-
struktura koja bi tranziciju ka istoj energiji uinila moguom. So-
cijalistiko drutvo moe izabrati kakve izvore energije e koristiti
i koliko dugo e trajati tranzicija s obzirom na znanje o ekolokim
i zdravstvenim prednostima, te drutvenim potrebama, a ne s obzi-
rom na profitne mare. Moemo proizvesti istu energiju u irokim
razmerama i izgraditi potrebnu infrastrukturu ne bi li je uinili do-
stupnom i povoljnom za sve.
Istovremeno, nove tehnologije ne predstavljaju same po sebi
napredak, bez obzira ta tehnoloke kompanije govore o sebi. Nova
medicinska elektronika, primera radi, ne slui uvek u svrhe bolje
zdravstvene nege; ajpedovi ne slue uvek u svrhe boljeg obrazo-
vanja zapravo je najee sluaj obrnut. Socijalistiko drutvo bi
moglo donositi odluke o proizvodnji i primeni novih tehnologija
na osnovu demokratski izabranih ciljeva, a ne rasipno proizvoditi i
troiti u cilju odranja razliitih industrija profitabilnim. Mogli bi-
smo osigurati da svako ima pristup istoj i jeftinoj elektrinoj ener-
giji, na primer, pre nego da se posveujemo pravljenju elektrinih
igraaka za bogate.
U odrivom socijalizmu e jo uvek biti ekstraktivnih aktiv-
nosti, elektrana velikih razmera i industrijskih fabrika. Neto od

104
ovoga nee izgledati lepo, a neto e naruavati lokalne ekosiste-
me. Ali umesto svaljivanja tetnih posledica moderne proizvodnje
na ljude koji imaju najmanje moi da im se odupru kao to su
radnice i radnici, zajednice obojenih ljudi i domorodake zajednice
doneemo svesne odluke o tome koje tetne posledice su prihvat-
ljive, gde i kako se materijalizuju, dajui prioritet perspektivama
i potrebama onih koji najvie pate od tih posledica. Mogli bismo
poeti da tretiramo radne pejzae kao neto vie od mesta pustoi i
prepoznati kako prisustvo maina i industrije ne mora znaiti deva-
staciju. Mogli bismo snositi trokove minimiziranja ekoloke tete,
radije nego hvatati krivine kako bismo pobedili konkurente.
Kapitalizam je poeo ograivanjem javnih i zajednikih izvo-
ra radi privatne koristi, i razvlastio je prethodne korisnice i korisni-
ke. Kolektivno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju bi trebalo
da ukljui i kolektivno vlasnitvo nad zemljom, okeanima i atmos-
ferom. To ne bi samo znailo deljenje plodova koje ovi prostori ge-
neriu, ve i zajedniko odluivanje o tome kako bi se oni mogli
koristiti. Socijalistiko drutvo bi moglo upotrebiti nauno znanje
o ekolokim kapacitetima, ne bi li upravljalo i regulisalo upotre-
bu ovih prostora, ne preputajui ga hirovima industrije: posluali
bismo 98% naunica i naunika koji tvrde da postoji antropogeni
faktor klimatskih promena, na primer, a ne bismo verovali laima
koje priaju lobisti industrije fosilnih goriva.
U socijalizmu bismo odluivali o upotrebi resursa demokrat-
ski, s obzirom na ljudske potrebe i vrednosti, a ne s obzirom na
profit. U ekoloki odrivom socijalizmu ne radi se o ouvanju idea-

105
liziranog koncepta iskonske, netaknute prirode.5 Radi se o tome da
se izabere svet u kojem stvaramo i ivimo, i radi se o prepoznavanju
toga da taj svet delimo i sa drugim vrstama. Svet koji je pogodan za
ivot jeste svet u kojem svako moe dobro iveti i ne mora otimati
da bi preiveo.
Takvom svetu su potrebne ume jednako kao i fabrike, divlja
utoita jednako kao i gradovi. Nastojaemo da ljudima obezbedi-
mo dobre poslove, ali emo nastojati i da rade manje; misliemo
o poslovima za kojima postoji istinska potreba, a neemo stvarati
radna mesta samo da bi ljudi bili zaposleni. Odluiemo da ostavimo
deo prostora slobodnim od ljudske upotrebe, zatitiemo prostor
divljeg ivota istovremeno omoguavajui ljudima da pobegnu od
gradskog ivota ne bi li proveli vreme u obnovljenim ekosistemima.
Nastojaemo da proizvedemo dovoljno da svako ivi bogat i ispu-
njen ivot, umesto da se nadamo lutrijskom dobitku u akumulaciji
privatnog bogatstva. Osiguravajui zadovoljenje potreba biemo u
mogunosti da realizujemo na ljudski potencijal u drutvenim ve-
zama, osloboenim napetosti, sa drugim ljudima i drugim vrstama,
jer e biti dovoljno za sve i vremena za sve.

5 Alyssa Battistoni, Alive in the Sunshine, Jacobin, Issue 13.

106
U socijalizmu bismo
odluivali o upotrebi
resursa demokratski,
s obzirom na ljudske
potrebe i vrednosti, a ne s
obzirom na profit.
Jesu li socijalisti pacifisti?
Nisu li neki ratovi
opravdani?
Dona Ber

J
una 1918. godine Judin Debs (Eugene Debs) je odrao govor
koji e ga odvesti u zatvor. Govorei u gradu Kanton u dr-
avi Ohajo, lider Socijalistike partije je osudio predsednika
Vudro Vilsona (Woodrow Wilson) i Veliki rat u koji je uveo SAD.
Za Debsa je masovni pokolj koji je besneo Evropom tokom 4
krvave godina bio u interesu kapitalista, iako su ratovali radnici. U
svakoj zemlji su bogati bili ti koji proglaavaju rat i nastojali su da
profitiraju od njega; ali su siromani bili ti koji su poslati u rat i koji
su umirali u milionima.
Tako je uvek bilo, rekao je Debs svojoj publici, sve dok su
se vojske slale u bitku jedna protiv druge, u ime kralja ili zemlje.
Ratovi su se kroz istoriju vodili radi osvajanja i pljakanja, dodao
je. Klasa gospodara je uvek objavljivala ratove, potinjena klasa je
uvek vodila bitke. Klasa gospodara nije imala ta da izgubi i mogla
je dobiti sve, dok potinjena klasa nije imala ta da dobije ali je mo-
gla da izgubi sve posebno svoje ivote.

109
Debsova poruka radnicima i radnicima je bila jednostavna:
njihov neprijatelj nije bio narod Nemake, vojnici iz radnike klase
poslati u pokolj; neprijatelji su vladari, sa obe strane, koji zapove-
daju trupama da idu u bitke. To su kapitalisti i njihovi predstavnici
u amerikoj i nemakoj vladi, ija bogatstva i mo im daju kontrolu
nad milionima sudbina.
Debsov govor je za amerike vlasti bio previe uhapsili su
ga pozivajui se na novi zakon kojim se ograniavala sloboda go-
vora, Zakon o pijunai iz 1917. godine, i osudili ga na 10 godina
zatvora. Zanimljivo, na izborima 1920. godine Debs se kandidovao
za predsednika na listi socijalista, dok je sedeo u saveznom zatvoru
u Atlanti i ipak uspeo da dobije skoro milion glasova.

Napraviti svet sigurnim mestom za kapitalizam

U Debsovom primeru vidimo kljune ideje koje su podupirale pri-


stup socijalistikog pokreta pitanju rata. Socijalisti su oduvek gle-
dali na kapitalistiku sklonost ratovima za osvajanje i pljaku kao
na krajnji izraz brutalnosti sistema. U organizaciji dravnog nasilja
nevienih razmera vidimo kapitalistiku tendenciju da potinjava
ljudske potrebe logici profita i moi. U jazu izmeu obeanja demo-
kratske jednakosti i realnosti klasne opresije koju izraava rat, vi-
dimo temeljnu nepravdu koja definie aktuelni drutveni poredak.
U kapitalizmu se eksploatacija uglavnom pojavljuje na tri-
tu. Radi se o navodno ne-prinudnom ugovornom odnosu izmeu
radnika i poslodavaca, kojim se prikrivaju dublje, fundamentalne

110
klasne nejednakosti. Ali mo kapitalistike drave da odluuje o
ratu je i dalje kljuna za zdravo funkcionisanje sistema. Kapitalisti
u zemljama poput SAD jo uvek se oslanjaju na sopstvenu vojsku,
ne bi li nametnuli pravila igre u globalnoj ekonomiji i ne bi li
efektivnije pobeivali u kompeticiji sa drugim vladajuim klasama.
Suprotno ovakvom stanju stvari, socijalistkinje i socijalisti
podravaju organizaciju masovnih pokreta protiv ratova koje vode
nae vlade. Mi uestvujemo u borbama protiv ogranienja slobode
govora i drugih demokratskih prava, ogranienja koja su neizbean
inventar ovih ratova.1 Umesto poziva na nacionalno jedinstvo bo-
rimo se za internacionalnu solidarnost i snaniju klasnu organiza-
ciju koja se bori za interese radnitva. Na due staze, nastojimo da
ove pokrete prenesemo u iru borbu za radikalnu transformaciju
drutva na demokratskim osnovama.
Nigde ovaj pristup nije vaniji nego u SAD najmonijoj ka-
pitalistikoj dravi sveta.2 Danas SAD vie troi na vojsku nego sle-
deih 7 najbogatijih zemalja zajedno. Naa vlada ima otprilike 800
vojnih baza u inostranstvu. Ameriki vojnici i saveznike trupe su
prisutni u skoro svim regionima sveta.
Amerika drava ve vek i po vodi brutalne ratove u ime rastue
imperije, od pansko-amerikog rata 1898. godine do nedavnih invazi-
ja na Avganistan i Irak. Iznova i iznova je intervenisala u Africi, Aziji i
Latinskoj Americi ne bi li titila interese biznisa i suzbila pokrete koji

1 Rory Fanning, Students Into Soldiers, Jacobin, 07. 04. 2016.


2 Greg Shupak, Abolish the Military, Jacobin, 11. 11. 2015.

111
bi mogli biti pretnja njenoj kontroli nad kljunim resursima ili koji
bi mogli potkopati globalni kapitalistiki sistem stabilnosti.
Obino su ove avanture opisane kao nune radi donoenja slo-
bode i demokratije potinjenim zemljama ili radi zatite amerikih
graanki i graana od opasnosti. Istorija, meutim, pria drugu priu.
ak i u vreme pansko-amerikog rata iz 1898. godine, koji
mnogi smatraju zorom modernog amerikog imperijalizma, ame-
rika vlada je izvrila invaziju na Kubu, Portoriko i na Filipine u
ime oslobaanja naroda od panskog jarma kolonijalizma. Nakon
pobede, Vaington je odluio da ove 3 teritorije funkcioniu kao
ameriki protektorati (u sluaju Portorika kao otvorena kolonija),
ime je doveo u pitanje uveravanja o najboljim namerama. A kako
su stanovnici ovih zemalja shvatili obeanja slobode i demokratije
previe doslovno, SAD su odluile da nemaju drugog izbora nego
da unite narodne borbe za nezavisnost koje su se pojavile. Nacio-
nalni ustanak koji je buknuo 1899. godine na Filipinima je uguen
po cenu ivota nekoliko stotina hiljada Filipinaca.
U svakom ratu koji se odvijao od onda do sada, obrazac je isti.
Amerika vlada je ula u Prvi svetski rat 1917. godine (nakon to je
Vilson pobedio na izborima 1916. godine na osnovu antiratnih obe-
anja) da bi svet uinila bezbednim za demokratiju, dok je istovre-
meno slala marince diljem Latinske Amerike da brane ekonomske
i politike interese kapitala. Borila se u Drugom svetskom ratu da
bi oslobodila svet tiranije, ali je provela posleratne godine name-
tajui izbore u Italiji, sponzoriui estok graanski rat u Grkoj i
podupirui aha u Iranu. U Koreji i junoj Aziji je poslala milione
u grobove ne bi li spasila ljude od komunizma, istovremeno in-

112
stalirajui brutalne diktature u Junom Vijetnamu i u Junoj Koreji.
U meuvremenu, ameriki politiari su tajno organizovali zbaciva-
nje narodnih demokratskih vlada diljem planete od Mohameda
Mosadika u Iranu do Patrisa Lumumbe (Patrice Lumumba) u Kongu
i Salvadora Aljendea u ileu.
Da bi opravdali ove akcije, ameriki zvaninici su esto pri-
begavali opasnom rasizmu. General Vilijam Vestmorlend (William
Weastmoreland) je jednom prilikom pravdao brutalnost snaga koje
je predvodio u Vijetnamu tvrdei kako istonjaci ne cene ivot u
onoj meri u kojoj ga cene zapadnjaci... Mi vrednujemo ivot i ljud-
sko dostojanstvo. Oni za to ne mare.
Amerika vlada je svuda pokazala da je njena posveenost slo-
bodi i demokratiji u inostranstvu toliko plitka kao i njena predanost
jednakosti u vlastitoj zemlji.3 Iznova i iznova je dokazivala kako je
njen strah od demokratske kontrole nad svetskim resursima dublji od
njene prodemokratske retorike. Henri Kisinder (Henry Kissinger),
koji je bio savetnik za spoljno-politika pitanja trojici predsednika, je
o naporima Niksonove administracije da srui izabranu socijalistiku
vladu ilea rekao: ne vidim zato bismo stajali po strani i gledali
kako zemlja postaje komunistika zbog neodgovornosti sopstvenog
naroda. Isto se dogodilo i tokom 1980-ih u pokuajima podrivanja
levih vlada u malenoj Nikaragvi i jo manjoj Grenadi.

3 Brett S. Morris, Nixon and the Cambodian Genocide, 27. 04. 2015. (prevod teksta na
str. 515)

113
Ovaj obrazac je nedavno ponovljen na Bliskom istoku sada
kljunom bojnom polju za SAD i njene imperijalne konkurente,
zbog svoje uloge centra globalne proizvodnje nafte.
Ako je poetno opravdanje ratova u Iraku i Avganistanu bila
nunost odbrane amerikih ivota, unitenje Al Kaide i iskorenjiva-
nje terorizma, nijedan od ovih ciljeva nije postignut. Niti su ratovi
rezultirali demokratskim vladama u tim zemljama. Upravo suprotno,
stotine hiljada izgubljenih ivota tokom ovih ratova je samo desta-
bilizovalo region i intenziviralo sektake podele. Umesto da podre
demokratske pokrete, SAD su podrale diktatorske reime u Egiptu i
Bahreinu, te pomogle u osnaivanju najopasnijih i najreakcionarnijih
monarhija u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
SAD su takoe pomogle Izraelu u eskalaciji svakodnevnog na-
silja (i u polu-redovnom masovnom ubijanju u Gazi), okupaciji i ek-
spanziji naseljavanja na tetu Palestinaca. Posmatrale su i kako suko-
bljene strane u sirijskom graanskom ratu uestvuju u pokolju koji je
utopio sirijsku borbu za demokratiju u krvi stotina hiljada graana.
S obzirom na obim i razmere amerikog imperijalnog nasilja, od
presudne je vanosti da se socijalistkinje i socijalisti u SAD protive voj-
nim intervencijama vlade. Takav stav je nuan za svaku istinsku rad-
niku solidarnost. Svaki put kada amerika vlada baci bombe na avga-
nistansku svadbu ili pomogne odredima smrti u Iraku; svaki put kada
poalje nekoga da trune u zatvorima Avganistana ili u zalivu Gvanta-
namo; svaki put kada omogui CIA agentima da mue zatvorenike
ona klasnu solidarnost preko dravnih granica ini manje verovatnom.
Zato bi se radnici i radnice iz drugih zemalja ujedinili sa oni-
ma iz SAD, u ije ime su bili bombardovani i okupirani? U meri

114
u kojoj su Amerikanci kupuju nacionalizam, koji neizbeno ide
sa mahinacijama vlade u inostranstvu, oni pojavu klasnog pokreta
protiv ugnjetavanja i eksploatacije ine nemoguim.
U meuvremenu, pozicija amerikih radnica i radnika se sve
vie pogorava. Dok se stotine milijardi dolara troi za napade na
drave diljem planete, novac za programe socijalnog blagostanje
koji bi pomogao ljudima u zemlji nije dostupan. Prolivanje krvi i
resursa, rasizam i nagli porast reakcije nuni pratioci ratova u
inostranstvu sve to se preokree na tetu radnica i radnika u SAD.
U vreme kada je milion Amerikanki i Amerikanaca nezaposleno i
siromano, troiti vie od 2 biliona dolara na invaziju i okupaciju
Iraka izgleda sve bestidnije.
To znai da ameriki radniki pokret ima materijalni podsti-
caj da se suprotstavi tenjama vlade da ratuje. Zbog toga socijali-
stkinje i socijalisti misle da je meunarodni radniki pokret koji e
se suprotstaviti ratu i imperijalizmu ne samo nuan, ve i mogu.

Neprijatelj u kui

Ipak, ako se socijalistkinje i socijalisti u zemlji poput SAD-a suprot-


stavljaju ratu koji vodi njihova vlada, to ne znai da su oni pacifisti
odnosno da se suprotstavljaju svim ratovima ili da imaju principi-
jelan stav protiv svake vrste nasilja. Pitanje je ko vodi rat i u ijem
je interesu ili u ime koje politike.
Kao to je devetneastovekovni vojni teoretiar Karl fon Klau-
zevic (Carl von Clausewitz) primetio, rat je nastavak politike dru-

115
gim sredstvima. Za njega je to znailo da je radi razumevanja ka-
raktera odreenog rata potrebno razumeti ko se bori u ratu i u koje
svrhe. Naravno, teko da je Klauzevic, pruski general u Napoleono-
vim ratovima, bio figura leviarskog radikalizma, ali za socijaliste
je bitno da razumeju njegove osnovne poente.
Socijalistiki pokret eli iskoreniti rat jer je brutalan i iraci-
onalan traenje ljudskih ivota i drutvenih resursa koje stvara
ogromnu devastaciju. Meutim, u svetu eksploatacije i ugnjetava-
nja trebalo bi razlikovati nasilje onih koji se bore radi odranja ne-
pravde i onih koji se bore protiv nepravde.
Ne bi trebalo, na primer, meati nasilje junoafrikog apar-
thejda sa oruanim elementima Afrikog nacionalnog kongresa
Nelsona Mandele (Nelson Rolihlahla Mandela). Isto vai i u vezi
sa razlikovanjem nasilja amerike vojske tokom Vijetnamskog rata
rata u kojem je na kraju ubijeno ak 3,5 miliona ljudi i vijet-
namskog Fronta za narodno osloboenje, koji se borio da oslobodi
Vijetnam od francuske i amerike dominacije.

Konzervativna procena rtava rata je


2 miliona samo u Junom Vijetnamu, od
19 miliona stanovnika. Analogna stopa
civilnih rtava u SAD danas bi bila sko-
ro 33 miliona. (Penny Lewis, The Burden of
Atrocity, Jacobin, 29. 04. 2014.)

Za socijalistiki pokret izreka Klauzevica upuuje na potrebu da se


svaki rat procenjuje na osnovu interesa kojima slui. Nije sluajno da

116
su socijalisti poput Marksa i Engelsa podravali Uniju tokom Ame-
rikog graanskog rata prepoznavi, uprkos Linkolnovoj izriitoj na-
meri da ujedini zemlju bez ukidanja ropstva, da e rat protiv Konfe-
deracije nuno postati rat protiv klase plantaera.4 Zapravo, kao to
je Linkoln koji se 1840. godine suprotstavio meksiko-amerikom
ratu jer ga je video kao nastojanje da se ropstvo proiri na nove te-
ritorije na kraju i sm prepoznao, Sever je mogao uspeti samo uz
pomo mobilizacije robova u bitku za njihovu slobodu.
Sve ovo ne treba itati kao tvrdnju da socijalisti imaju isto
instrumentalni odnos prema nasilju da mislimo, kao to se e-
sto tvrdi, kako ciljevi opravdavaju sredstva. U naim naporima
da se postigne ona vrsta promene kojoj teimo, nasilje moe samo
potkopati nau stvar na dui rok. Ne moemo se nikada nadati da
emo postii kapacitet nasilja kapitalistike drave i na pokret bi
bio samo oslabljen ukoliko bi se borba za socijalizam transformisala
iz drutvenog i politikog sukoba u vojni.
Niti nuno podravamo druge vlade samo zato to se nalaze u
sukobu sa naom vladom: na primer, ne opravdavamo imperijalno
nasilje Rusije i Kine samo zato to su ponekad na ratnoj nozi sa
naim vladarima.
Jo vanije, treba biti jasno da naa podrka grupama koje se
bore protiv opresije, od strane amerike vlade ili bilo koga drugog,
ne znai da smo uvek nekritini prema tim snagama. Potrebno je
samo baciti pogled na rastue nejednakosti i sve vei prodor glo-

4 Penny Lewis, The Burden of Atrocity, Jacobin, 29. 04. 2014.

117
balnog kapitalizma u Junoj Africi nakon pada aparthejda, ili u Vi-
jetnamu nakon osloboenja, da bi se videlo kako ak ni pobednike
borbe ne moraju imati pravedan ishod. Doista, izraavajui solidar-
nost sa pokretima koji se suoavaju sa opresijom, socijalistkinje i
socijalisti moraju biti spremni da kritikuju one koji vode ove borbe,
kada god je to potrebno bilo da se radi o kritici zasnovanoj na
politikim, stratekim ili moralnim razlozima.
Meutim, ne tretiramo sve strane u odreenom sukobu kao da
su iste. Iznad svega se suprotstavljamo ulozi nae vlade u propagi-
ranju ratova. Kao to je tvrdio nemaki revolucionar Karl Libkneht
(Karl Liebknecht) u govoru tokom Prvog svetskog rata, znamo da je
glavni neprijatelj u kui.
Na tim osnovama, nadamo se da emo izgraditi meunarodni
pokret koji se ne suprotstavlja samo odreenoj imperijalnoj inter-
venciji, ve koji moe biti pretnja i samim temeljima sistema koji
gaji rat i masivno nasilje bez presedana u istoriji.

S onu stranu imperijalizma

Danas je levica previe slaba da bi postigla ovaj cilj. Radnikom po-


kretu u SAD nedostaje kapacitet za kontinuiranu aktivnost protiv
rata. Ali ono to nam pokazuje primer Judin Debsa jeste da postoji
duga istorija radikalnog suprotstavljanja imperijalizmu iz koje mo-
emo crpsti nadu i inspiraciju.5

5 Joe Allen, Vietnam: The (Last) War the U.S. Lost, Haymarket Books 2007.

118
Tradicija levog antiimperijalizma ivi i nakon Debsove smrti.
Ako je izgubila snagu tokom hladnoratovskih godina Makartijeve
represije nakon Drugog svetskog rata, ponovo je oivela tokom
1960-ih i 1970-ih godina. Na primer, Martin Luter King je postajao
sve glasniji kritiar rata u Vijetnamu. Iako se esto opisuje kao blagi
moralista, prethodnik multikulturalnog liberalizma, King je zapra-
vo bio vizionar ija je politika postajala sve radikalnija u tandemu
sa pokretom koji je vodio. Nita ne izraava taj sve vei radikalizam
bolje nego njegova odluka da se javno suprotstavi ratu u Vijetna-
mu potez protiv kojeg su bili ak i njegovi najblii savetnici, zbog
potencijalnih politikih posledica.
Ignoriui savete, 4. aprila 1967. godine, godinu dana pre aten-
tata, Martin Luter King je odrao najkontroverzniji govor u svojoj
karijeri. Govorei u njujorkoj Riverside crkvi, otvoreno je istupio
protiv rata u Vijetnamu i pozvao je Donsonovu6 administraciju da
prekine sa do tada nevienom kampanjom bombardovanja, te da po-
krene povlaenje pola miliona amerikih trupa iz jugoistone Azi-
je. Osuujui ludilo politike demokratske administracije, King se
usredsredio na neverovatnu brutalnost sa kojom su se suoavali obi-
ni ljudi Vijetnama u rukama amerike vojske. Mora da vide Ame-
rikance kao udne oslobodioce, zakljuio je, kada to navodno oslo-
boenje podupiru korumpirane, nedemokratske vlade, unitavajui

6 Lindon Donson (Lyndon B. Johnson) je bio predsednik Sjedinjenih Amerikih


Drava od 1963. do 1969. godine. (prim.prev.)

119
itava naselja i ogoljujui seoske pejzae napalm bombama i Agent
Orange7 defolijantima, ubijajui ene, decu i starije.
A ta je sa amerikim vojnicima, koji su uglavnom deca rad-
nike klase izvuena iz osiromaenih ruralnih zajednica i segregi-
ranih gradskih geta? Imajui u vidu nesrazmeran broj Afroame-
rikanaca koji je poslat da ubija i umire u movarama Vijetnama,
King je optuio administraciju da uzima crne mladie, koje je nae
drutvo osakatilo, i alje ih 8.000 milja daleko od kue, da garantuju
jugoistonoj Aziji slobodu koju oni nisu mogli da pronau u jugo-
zapadnoj Dordiji ili u istonom Harlemu.
King je naglasio kako su nade za istinsko ulaganje napora u
bori protiv siromatva, koje su bile podgrejane Donsonovim pro-
gramom Velikog drutva, unitene eskalacijom rata u Vijetnamu.
Istinska kampanja iskorenjivanja siromatva kod kue je nemogu-
a, zakljuio je, sve dok avanture poput Vijetnama nastavljaju da
odvlae ljude, vetine i novac kao kakva demonska, destruktivna
cev za usisavanje.
S obzirom na sve, King je rekao da vie ne moe da uti upr-
kos snanom pritisku njegovih navodnih saveznika u Donsonovoj
administraciji koji su eleli da spree javnu kritiku politike vlade
u pogledu Vijetnama. Uporeujui neverovatne razmere nasilja u
Vijetnamu sa relativno minornom tetom koju je proizveo lanac
nereda koji su izbili diljem gradova Amerike to je izazvalo tan-

7 Agent Orange je herbicid koji je amerika vojska koristila tokom rata u Vijetnamu,
a koji je ostavio dugorone posledice, kako po zdravlje ljudi, tako i po ivotnu
sredinu. (prim.prev.)

120
covanje novinskih lanaka koji su upozoravali na pretnju crnih
ekstremista King je zakljuio da nikada vie ne bi mogao podi-
i svoj glas zbog nasilja nad ugnjetavanim ljudima u getoima da
nije najpre otvoreno govorio o najveem prenosiocu nasilja danas
u svetu: o svojoj vladi. Nekoliko dana kasnije je marirao u masov-
nom protestu protiv rata, u Centralnom parku u Njujorku.
Kingov govor, koji je buduim naratajima poznat pod nazi-
vom Posle Vijetnama (Beyond Vietnam), razljutio je ak i dotadanje
simpatizere koji su dolazili iz liberalnog establimenta. Povuena
je pozivnica za njegovu ve planiranu posetu Donsonu u Beloj
kui. Jedan od predsednikih savetnika je privatno pisao da se King
smestio u isti lonac sa komunjarama. U meuvremenu, napadnut
je u uvodniku koji se pojavio sledeeg dana u 168 glavnih novina.
Njujork Tajms je pisao kako je njegova osuda rata beskorisna i
samoporaavajua. Vaington post je pisao kako je King postao
manje koristan za svoju stvar, svoju zemlju i svoj narod.
Ono to je King poeo da shvata jeste da su rasizam i nejed-
nakost kod kue i rat u inostranstvu povezani.8 Ovo priznanje ga je
odvelo u sukob sa bivim liberalnim pristalicama, ija je spremnost
da dovedu u pitanje status quo okonana kao to je to est sluaj
sa liberalnim establimentom im je amerika pozicija najsnani-
je imperijalne sile bila dovedena u pitanje.
Hvatajui se u kotac sa pitanjima i suoavajui se sa bivim
prijateljima, King je naeo niz problema sa kojima se bilo koji ma-

8 Lee Sustar, The Evolution of Dr. King, 18. 01. 2016. (prevod teksta na str. 399)

121
sovni drutveni pokret koji ostvarije znaajan napredak u SAD na
kraju mora suoiti: ne moe se govoriti o drutvenoj promeni kod
kue ako se ignorie pokolj koji generie amerika spoljna politika.
Za ameriku levicu i posebno za budui socijalistiki pokret, to je
lekcija koju vredi nauiti.
Socijalistiki pokret
eli da iskoreni rat jer je
brutalan i iracionalan.
Ali smatramo da postoji
razlika izmeu nasilja koje
vre potlaeni i nasilja
onih koji tlae.
Zato socijalisti toliko
govore o radnicama i
radnicima?
Vivek iber

V
eina ljudi zna da socijalistkinje i socijalisti stavljaju rad-
niku klasu u sredite svoje politike vizije. Ali zato?
Kada postavim ovo pitanje studentima/kinjama ili aktivi-
stima/kinjama, dobijem itavu paletu odgovora, ali najei odgo-
vor je moralni socijalisti/kinje misle da radnici/e najvie pate u
kapitalizmu i zato njihov lo poloaj predstavlja najvaniji problem
na koji se treba fokusirati.
Istina je, naravno, da se radnice i radnici suoavaju sa poni-
enjima svih vrsta i materijalnom oskudicom, stoga svaki pokret
za drutvenu pravdu ovo mora uiniti kljunom temom. Ali ako je
ovo sve, ako je ovo jedini razlog zbog kojeg bi se trebali fokusirati
na klasu, onda argument vrlo lako pada u vodu. Konano, postoji
mnogo grupa koje isto tako pate zbog ponienja i nepravdi rasne
manjine, ene, osobe sa invaliditetom. Zbog ega se izdvajaju rad-
nice i radnici? Zato se jednostavno ne kae da svaka marginalna i

125
potlaena grupa treba biti u sreditu socijalistike strategije?
Ipak, postoje dodatni razlozi za fokus na klasu od moralnog
argumenta. Razlog zbog kojeg socijalistkinje i socijalisti veruju da
klasno organiziranje mora biti u centru odrive politike strategije
odnosi se na druga dva politika faktora: dijagnoze o izvorima ne-
pravde modernog drutva i prognoze o najboljim polugama prome-
ne u progresivnijem pravcu.1

Kapitalizam ne ispunjava obeanja

Potrebno je mnogo toga da bi ljudi vodili pristojne ivote. Ali dve


stvari su apsolutno sutinske. Prva je odreena garancija mate-
rijalne sigurnosti stvari poput prihoda, stanovanja i osnovne
zdravstvene nege. Druga je osloboenje od drutvene dominacije
ako ste pod neijom kontrolom, ako neko donosi kljune odluke
o vama, onda ste stalno izloeni zlostavljanju. Zato je, u drutvu u
kojem veina ljudi nema siguran posao ili ima posao ali ne moe
plaati raune, u kojem su podreeni kontroli drugih ljudi, u kojem
nemaju prava glasa u donoenju zakona i propisa nemogue po-
stii drutvenu pravdu.
Kapitalizam je ekonomski sistem koji zavisi od liavanja vei-
ne ljudi sutinskih preduslova za pristojan ivot. Radnice i radnici
svaki dan odlaze na posao znajui da on nije siguran; plaeni su

1 Joe Burns, Labor Law Wont Save Us, Jacobin, 27. 01. 2015.

126
onoliko koliko poslodavci misle da je u skladu sa njihovim priorite-
tom, pravljenjem profita, a ne dobrobiti zaposlenih; rade tempom i
u trajanju koje odreuju njihove gazde; i podreuju se ovim uslovi-
ma ne zato to to ele, ve zato to je veini jedina alternativa tome
ostajanje bez posla. Ovo nije neki uzgredan ili marginalni aspekt
kapitalizma, ve sutinsko odreenje sistema.

Radniki pokret nije samo jo jedan


drutveni pokret. On ima posebnu isto-
rijsku ulogu: da ospori glavni izvor moi i
privilegija u drutvu akumulaciju kapi-
tala na osnovu rada radnica i radnika.
Joe Burns, Labor Law Wont Save Us, Jacobin,
27. 01. 2015.

Ekonomska i politika mo je u rukama kapitalista, iji jedini cilj


je maksimiziranje profita, to znai da je za njih poloaj radnica i
radnika u najboljem sluaju od sporedne vanosti. A to znai da je
sistem u svojoj biti nepravedan.

Radnice i radnici su u prednosti

Iz ovoga sledi da je prvi korak u pravljenju drutva humanijim i


pravednijim smanjenje nesigurnosti i materijalne oskudice u i-
votima veine ljude, i uveanje obima samoodreenja. Ali odmah
nailazimo na problem politiki otpor elita.

127
Mo nije jednako raspodeljena u kapitalizmu. Kapitalisti, a
ne radnici, odluuju koga e unajmiti i otpustiti, kao i o tome ko e
koliko dugo raditi. Kapitalisti takoe imaju najveu politiku mo,
jer mogu lobirati, finansirati politike kampanje i politike partije.
A s obzirom na to da su oni ti koji imaju koristi od sistema, zato
bi podsticali promene promene koje bi nuno vodile umanjenju
njihove moi i njihovoj propasti? Na ove izazove oni ne odgovaraju
ljubazno i ine sve to je u njihovoj moi ne bi li odrali status quo.
Svaki put kada su pokreti za progresivne reforme pokuali
neto da promene u smeru koji bi drutvo uinio pravednijim, su-
oili bi se sa moi kapitala. Svakoj reformi koja iziskuje redistribu-
ciju prihoda ili koju vlada sprovodi kao socijalnu meru bilo da je
re o zdravstvenoj brizi, ekolokim regulacijama, minimalnoj nad-
nici ili programu zapoljavanja redovno se suprotstavljaju bogati,
zato to ove mere nuno znae redukciju njihovih prihoda (kao na
primer porezi) ili njihovih profita. To znai da pokuaji sprovoe-
nja progresivnih reformi moraju ii u pravcu pronalaenja izvora
prevage, izvora moi koji e im omoguiti da prevaziu otpor kapi-
talistike klase i politikih funkcionera.
Tu mo ima radnika klasa, iz prostog razloga to kapitalisti
mogu stvarati profit samo ako se radnice i radnici svakog dana po-
jave na poslu; u sluaju da oni odbiju da nastave da igraju ovu igru,
profiti bi nestali preko noi. A ako postoji neto to privlai panju
poslodavaca, to je zaustavljanje protoka novca.
Akcije poput trajkova nemaju samo mo da bace kapitaliste
na kolena, ve mogu imati i dalekoseniji uticaj na sve nivoe insti-

128
tucija koje direktno zavise od njih ukljuujui i vladu. Ova spo-
sobnost razbijanja itavog sistema samo putem odbijanja rada, daje
radnicama i radnicima takvu vrstu prednosti kakvu nema nijedna
druga drutvena grupa, osim smih kapitalista. Stoga, ukoliko pro-
gresivna drutvena promena zahteva savladavanje kapitalistikog
otpora a ve tri veka znamo da zahteva onda je od kljunog zna-
aja organiziranje radnica i radnika tako da uzmu mo u svoje ruke.
Radnice i radnici nisu samo grupa koja je sistematski eksplo-
atisana, ve su i grupa koja je u najboljoj poziciji da donese stvarne
promene i da natera na ustupke glavni centar moi bankare i in-
dustrijalce koji vode sistem.2 Oni su grupa koja se susree sa kapi-
talistima svakog dana i za njih su vezani trajnim sukobom kojim im
je obeleena egzistencija. Oni su jedina grupa koja se mora suprot-
staviti kapitalu, ukoliko ele poboljati svoj ivot. Nema loginije
sile oko koje bi se organizovao politiki pokreta.
Ovo nije samo teorija. Ako pogledamo stotinjak godina u pro-
lost i vidimo u kojim uslovima su progurane reforme sa dalekosenim
uincima, reforme koje su poboljavale materijalne uslove siromanih
ili koje su im dale vea prava spram trita one su se nepromenljivo
temeljile na mobilizaciji radnike klase. Ovo nije bio sluaj samo sa
rasno neutralnim merama drave blagostanja, vei i sa takvim feno-
menima kao to su graanska prava i borba za pravo glasa.
Svaki pokret koji je uveao pogodnosti za siromane, bili oni
obojeni ili beli, mukarci ili ene, morao se bazirati na mobilizaciji

2 Erik Olin Wright, Why Class Matters, Jacobin, 23. 12. 2015. (prevod teksta na str. 171)

129
radnih ljudi. To je vailo i za Evropu i za globalni Jug, kao i za Sje-
dinjene Amerike Drave.
Radnika klasa je toliko vana u politikoj strategiji zbog nje-
ne moi da natera kapital na stvarne ustupke. Naravno, i injeni-
ca da su radnice i radnici veina u kapitalistikom drutvu, te da
su sistematski eksploatisani, ini njihove probleme jo akutnijim.
Zbog ove kombinacije moralne hitnosti i strateke sile, socijalistika
politika se temelji na radnikoj klasi.

130
Radnice i radnici su u srcu
kapitalistikog sistema.
I zbog toga su u sreditu
socijalistike politike.

131
Hoe li socijalizam
biti dosadan?
Deni Ke

G
odina je 2081. i svi su konano jednaki. Ne samo pred bo-
gom i pred zakonom, jednaki su na svaki nain. Niko nije
pametniji od drugog. Niko ne izgleda bolje od drugog. Niko
nije snaniji niti bri od drugog. Sva ova jednakost postoji zahvalju-
jui 211, 212. i 213. amandmanu Ustava i zahvaljujui neprestanoj
budnosti tima amerikih agenata kancelarije Generalnih hendikepa.1
Ovo nije moja verzija 2081, ve vizija Kurta Vonegata (Kurt
Vonnegut) u uvodnom delu prie Harrison Bergeron, kratke prie
o budunosti u kojoj su svi jednaki. Atraktivni ljudi su prisiljeni

1 Ovo se odnosi na priu Kurta Vonegata (pria Harrison Bergeron je objavljena u


zbirci kratkih pria Dobrodoli u majmunarnik) u kojoj kancelarija Generalnih
hendikepa ini sve da bi graani potovali zakone jednakosti. U te svrhe koriste
se razni hendikepi: maske za one koji su previe lepi, najtei zadaci za one koji su
najjai itd. (prim. prev.)

133
da nose maske, pametni ljudi imaju ureaje u uima ija buka im
redovno odvlai panju itd.
I oekivalo bi se od Vonegata da su tu i neki urnebesno mra-
ni momenti poput izvoenja baleta u kojem su plesai prikovani
nonim tegovima ali za razliku od veine njegovih pria, pria
Harrison Bergeron se zasniva na reakcionarnoj premisi: jednakost je
mogue postii samo svoenjem najtalentovanijih na mediokritete
koji su deo mase.
Socijalizam se esto u naunoj fantastici prikazuje ovim sivim
distopijskim tonovima, to odraava ambivalentnost mnogih umet-
nika prema kapitalizmu. Umetnice i umetnici esto zaziru od anti-
humanih vrednosti i komercijalizacije kulture u naem drutvu, ali
su isto tako svesni da imaju jedinstven status u njemu koji im omo-
guava da izraze sopstvenu kreativnu individualnost sve dok se
prodaje.2 Oni se plae da e im socijalizam oduzeti taj status i svesti
ih na nivo pkih radnika, jer nisu sposobni da zamisle svet koji
vrednuje i ohrabruje umetniki izraz svih svojih lanica i lanova.
Naravno, postoji jo jedan razlog zato se socijalistika drutva
zamiljaju turobnima i dosadnima: veina drutava koja je sebe na-
zivala socijalistikim jesu bila turobna i dosadna. Nedugo nakon re-
volucija u Istonoj Evropi koje su okonale dominaciju Sovjetskog
Saveza, Rolingstonsi su odrali legendarni koncert u Pragu u kojem
su doekani kao kulturni heroji.

2 Miranda Campbell, Culture Isnt Free, Jacobin, 02. 07. 2015.

134
Caka je u tome da se to odvijalo 1990. godine, Mik (Mick Jagger)
i Kit (Keith Richards) su se pribliavali pedesetima, a nekoliko godina
pre toga su izbacili hit, uasnu pesmu Harlem Shuffle. Zaboravite
sad sve cenzure knjige i zabrane demonstracija. Ako elite razumeti
koliko je bilo dosadno staljinistiko drutvo, pogledajte video pesme
Harlem Shuffle i onda pomislite na jedan od najgotivnijih evrop-
skih gradova kako ludi od sree to ima priliku da gleda te tipove.
Da li je stvarno bitno da li je socijalizam dosadan? Moda
izgleda smeno, ak i uvredljivo, biti zabrinut radi takve trivijal-
nosti u poreenju sa hororima koje kapitalizam konstantno stvara.
Pomislite na sve vee opasnosti od uragana i poara koje prouzro-
kuju klimatske promene, traume od gubitka kue ili posla, ili na
nesigurnost u pogledu toga da li vas mukarac koji sedi pored vas
gleda kao metu silovanja. Volimo da gledamo filmove o kraju sveta
ili o ljudima koji se suoavaju sa nevoljama, ali u stvarnom ivotu
veina nas preferira predvidljivost i rutinu.
Brinuti o tome da bi socijalizam mogao biti dosadan izgleda
kao ultimativni problem belaca, kako se to esto kae na interne-
tu. Ok, super bi bilo eliminisati siromatvo, rat i rasizam... ali ta
ako mi bude dosadno?
Ipak, ovo pitanje je, naravno, vano zato to ne elimo iveti
u drutvu bez kreativnosti i uzbuenja, a i zbog toga to bi, ukoliko
bi se ove stvari guile, morala postojati vladajua klika ili klasa koja
ih gui bilo da misle ili ne da je to za nae dobro. Konano, ako je
socijalizam neto bajato i statino, onda nikada nee zameniti kapi-
talizam, koji se sa tanou moe nazvati mnogim loim imenima,
ali dosada nije jedno od njih.

135
Kapitalizam je mnogo puta u proteklih 200 godina revoluci-
onisao svet i promenio naine na koji mislimo, izgledamo, komu-
niciramo i radimo. U proteklih nekoliko decenija, sistem se brzo i
efikasno adaptirao na globalne talase protesta i trajkova koji su
se deavali tokom 1960-ih i 1970-ih: sindikalizovane fabrike su za-
tvarane i preseljene u druge delove sveta, utvrena uloga dravne
uprave je preusmerena od one koja pomae ljudima ka onoj koja
pomae korporacijama da pomognu ljudima i, konano, sve ove i
druge promene su nam prodate kao neto za ta su se oni koji su
protestvovali sve vreme borili svet u kojem su svaki mukarac,
ena i dete roeni sa jednakim pravima da kupuju pametne telefone
i fabriki pocepane farmerke, koliko god im se ite.
Kapitalizam se moe obnoviti bre od bilo kojeg drugog pret-
hodnog ekonomskog poretka. Ouvanje starog naina proizvod-
nje u nepromenjenom obliku bio je prvi uslov opstanka svih rani-
jih industrijskih klasa, pisali su Marks i Engles u Komunistikom
manifestu. Neprekidno revolucionisanje proizvodnje, neprekidno
potresanje svih drutvenih odnosa, veita nesigurnost i kretanje
razlikuju buroasku epohu od svih ranijih. Dok su ranija klasna
drutva oajniki pokuavala da odre status quo, kapitalizam se
razvija promenom.
Rezultat je svet u stalnom pokretu. Jueranji fabriki okrug
je dananje nehigijensko naselje, a sutra ve hipstersko susedstvo.
Sve to je vrsto pretvara se u dim. To je jo jedna reenica iz Ko-
munistikog manifesta, kao i naslov prelepe knjige Marala Berma-
na (Marshall Berman) koji pie kako iveti u kapitalizmu znai biti
u okruenju koje obeava avanturu, mo, uivanje, rast, promenu

136
sebe i sveta i istovremeno u okruenju koje preti da uniti sve to
imamo, sve to znamo i sve to jesmo.3
Ipak, veina naih ivota je daleko od uzbudljivih. Radimo za
efove koji ele da budemo bezumne radilice. ak i ako se pojave
neke super zanimljive inovacije na naem radnom mestu, moemo
se kladiti da e nam one, na kraju krajeva, sluiti tome da budemo
u stanju da uradimo vie posla u kraem roku to bi moda moglo
biti uzbudljivo menadmentu, ali e nae dane, zapravo, ispuniti jo
teim rintanjem.
Van posla je ista pria. kole svoju primarnu ulogu vide u
tome da vas pripremaju za karijeru, to je zapravo fina fraza koja
u prevodu znai obrazovati decu da budu spremna da se nose sa
sranjima na poslu.4 ak i ono malo sati koji bi trebalo da predstav-
ljaju nae slobodno vreme namenjeno je pranju, kuvanju, ienju,
proveri domaih zadataka i svim drugim obavezama koje nas i nae
porodice pripremaju za sledei radni dan.
Veina uzbudljivost kapitalizma vidi kao neto to se dogaa
na nekom drugom mestu: u novotarijama za bogate, divljim zaba-
vama za poznate, neverovatnim nastupima koje moemo samo gle-
dati sa kaua. Posmatrano s vedrije strane, veina ovoga je barem
zabavnije od pesme Harlem Shuffle.

3 Marshall Berman, All That Is Solid Melts into Air: The Experience of Modernity, Verso
Books, 1983.
4 Megan Erickson, The Privatization of Childhood, Jacobin, 03. 09. 2015. (prevod
teksta na str. 343)

137
to je jo gore, kada doemo u neposredni kontakt sa ovim
uzbuenjima, to je obino zato to se nalazimo na njihovoj potpuno
suprotnoj krajnosti. Nae radno mesto je preuzeto od strane super
novog robota, naa kirija je postala preskupa otkad je preko puta
ulice sagraen prelepi luksuzni toranj. Dodajui jo soli na ranu,
ako krenemo da se alimo kae nam se da stojimo na putu progresa.
Kae se da je rtvovanje pojedinaca i pojedinki u ime drutve-
nog progresa jedan od najveih horora socijalizma, sveta voenog
bezlinim birokratama koji se navodno brinu za zajedniko dobro.
Ali kapitalizam je prepun nevidljivih i neizabranih donosilaca odlu-
ka, od funkcionera u zdravstvenom osiguranju koji nas ne poznaju
ali mogu odluivati o tome da li je naa operacija nuna, pa sve do
milijarderskih fondacija koje proglaavaju kole koje nikada nisu
posetili neuspenim.
Socijalizam takoe podrazumeva mnotvo promena, preo-
kreta, pa ak i haosa, ali ovaj haos, kako to kae Hal Drejper (Hal
Draper), dolazi odozdo.5 U vreme ruske revolucije, boljevika so-
vjetska vlada je oslobodila brak od nadlenosti crkve ve mesec
dana nakon dolaska na vlast i omoguila je razvod ukoliko jedan od
partnera podnese zahtev.
Ovi zakoni su dramatino promenili porodinu dinamiku i
ivote ena, to potvruju i neke popularne pesme u ruskim rural-
nim predelima:

5 Hal Draper, The Two Souls of Socialism. In: New Politics, winter 1966.

138
U ono vreme, moj mu je koristio svoje pesnice i
svoju snagu. Ali sada - sada je tako nean. On se
boji razvoda, ali ja se vie ne bojim njega. Ako ne
moemo iveti sastavljeni, otii u na sud i biemo
rastavljeni.

Naravno, razvod moe isto toliko biti emotivno slamajui, koliko


moe biti i oslobaajui. Revolucija na sve bacila novo svetlo, od
naih lidera do naih voljenih, a to moe biti i uzbudljivo i tegob-
no. Gigantski su se dogaaji, pisao je Trocki (Leon Trotsky) 1923.
godine u novinskom lanku, sruili na porodicu u njenom starom
obliku, rat i revolucija. A nakon toga je usledilo sporo puzanje pod-
zemne krtice kritikog miljenja, svesnog prouavanja porodi-
nih odnosa i oblika ivota. Nije ni udo da ovaj proces deluje najin-
timnije i stoga najbolnije upravo na porodine odnose.
U jednom drugom lanku, Trocki je opisao svakodnevnicu re-
volucionarne Rusije kao proces u kojem je svakodnevni ivot radnih
masa razmontiran i formiran kao nov. Kao i u kapitalizmu, ovi prvi
koraci ka socijalizmu daju obeanje kreacije i pretnju destrukcije, ali
sa kljunom razlikom u tome to su ljudi o kojima pie Trocki imali
aktivnu ulogu u odreivanju kako e se njihov svet menjati.
Daleko od toga da su imali potpunu kontrolu, pogotovo kon-
trolu nad masovnim siromatvom i nepismenou koje su car i
svetski rat ostavili za sobom. Ali ak i u ovim mizernim uslovima,
godine izmeu Oktobarske revolucije i Staljinove konane konsoli-
dacije moi pokazuju uzbuenje drutva u kojem se za veinu klasa
po prvi put otvaraju nove mogunosti.

139
Umetnost i kultura su cvetale. Najnapredniji slikari i vajari
su ukraavali javne trgove ruskih gradova svojom futuristikom
umetnou. Samo da se zna, Lenjin je mrzeo futuriste, ali to nije
spreavalo vladu da podravaju njihov asopis Umetnost komune.
Baleti i pozorita su bili otvoreni za masovnu publiku. Kulturne
grupe i radniki komiteti su nastojali da unesu umetnost i umetni-
ko obrazovanje u fabrike. Reditelj Sergej Ejzentajn (Sergei M. Ei-
senstein) je postao svetski poznat po revolucionarnoj tehnici svojih
filmova koji prikazuju Rusku revoluciju.
Besmislena premisa prie Harrison Bergeron je opovrgnu-
ta. Socijalisti nisu mislili da su talentovani umetnici pretnja jed-
nakosti, niti su smatrali da postoji ita kontradiktorno u potova-
nju pojedinanih umetnika i otvaranju prethodno elitistikog sveta
umetnosti masama radnika i seljaka.
Mogunosti socijalizma, koje su nagovetene u Rusiji tokom
nekoliko godina, nisu bile sterilni eksperiment koji kontrolie ai-
ca teoretiara, ve haotina i uzbudljiva kreacija desetine miliona
ljudi koji su traili drugaiji nain upravljanja drutvom i meu-
sobnog ophoenja, sa svim vetinama, preprekama i neurozama
koje su stekli ivei u kapitalizmu, u jezivim uslovima siromatva
i ratom razorenoj zemlji. Zeznuli su stvar na razne naine, ali su
takoe pokazali da je socijalizam realna mogunost, a ne utopijski
san koji ne odgovara realnim potrebama ljudi.
A drutvo kojem su teili je bilo mesto u kojem jednakost nije
bila srozavanje ve podizanje opteg kulturnog i intelektualnog ni-
voa drutva. U mnogim romanima, filmovima i drugim umetnikim
prikazima socijalizma retko se pominju rastua stopa razvoda i ua-

140
rene debate o umetnosti. U veini njih ukljuujui i ona dela ija
je namera bila promovisanje socijalizma predstavljeno je drutvo
bez konflikta, zbog ega i izgleda tako uvrnuto.
Slian problem danas postoji u mnogim protestnim pokreti-
ma u kojima aktivistkinje i aktivisti ele da organizuju pokret pre-
ma modelu konsenzusa, to znai da se skoro svi prisutni moraju
sloiti da bi odluka bila doneena. Konsenzus bi ponekad mogao
biti uinkovit nain da se izgradi poverenje izmeu ljudi koji se
ne poznaju i ne veruju jedni drugima, pogotovo zbog toga to ve-
ina ljudi u dananjim, navodno demokratskim, drutvima nema
nikakvo iskustvo uestvovanja u demokratskom procesu diskusije,
debate, a onda tek u veinskom glasanju.
Kada organizatorke i organizatori gledaju na konsenzus ne
samo kao na privremenu taktiku, ve kao na model prema kojem bi
trebalo upravljati drutvom, onda, meutim, nastaje problem. Vo-
leo bih da ivim u demokratskom drutvu konflikta i rasprava, u
kojem se ljudi ne plae da zastupaju ono u ta veruju i ne oseaju
prinudu da moraju ublaiti svoje miljenje ne bi li se postigao kom-
promis i ne bi li se svi pretvarali kako se od samog poetka slaemo.
Ako u vaem sluaju socijalizam poiva na ideji da e ljudi prestati
da se raspravljaju i da se ak povremeno ponaaju kao upci, onda
bi moda najbolje bilo da se zalaete za neto drugo.
Socijalizam nee nastati, kako je Lenjin jednom pisao, od ap-
straktnog ljudskog materijala ili od ljudskog materijala koji smo
specijalno za to napravili, ve od ljudskog materijala koji smo na-
sledili od kapitalizma. Istina, to nije lako, ali nijedan drugi pristup
ovome nije dovoljno ozbiljan da bi opravdao diskusiju.

141
Da bi neko bio delotvoran/a socijalista/kinja, od izuzetne
je vanosti da voli ljudska bia. Ne oveanstvo kao koncept, ve
stvarne, znojave ljude. U knjizi All That Is Solid Melts into Air, Ber-
man je ispriao priu o Robertu Mouzesu (Robert Moses), uvenom
njujorkom urbanisti koji je sravnio itave kvartove koji su tano
stajali na mestu predvienom za nove autoputeve. Mouzes je voleo
javnost, ali ne ljude, primetio je jedan njegov prijatelj. Izgradio je
parkove, plae i autoputeve za masovno korienje, iako je najvie
prezirao njujorku radniku klasu koju je susretao.
Voleti javnost ali ne ljude je takoe osobina elitistikih soci-
jalista koji vie veruju u petogodinje planove, utopijske nacrte ili u
osvajanje buduih izbora, nego u uda koje stotine miliona inspiri-
sanih i osloboenih ljudi moe postii. Zbog toga su njihove vizije
socijalizma toliko beivotne i nematovite.
Suprotno od toga, Marks, koji se najee prikazuje kao izo-
lovani intelektualac, je bio kavgadijska, polemina, zabavna i stra-
stvena osoba. Jednom je rekao da je njegova omiljena izreka Ja
sam ljudsko bie, nita ljudsko mi nije strano. Teko da mogu da
zamislim kako bi svet kojim upravlja veina ljudskih bia, sa svim
naim velianstvenim i zapaljujuim razliitim talentima, linosti-
ma, ludilima i strastima, mogao biti dosadan.

142
Socijalizam nije
podsticanje osrednjosti,
ve je oslobaanje
kreativnih potencijala
svih ljudi.
jo o
socijalistikoj
politici
E l e n Me j k s i n s V u d
( E llen M eiksins W ood )

Grobari
kapitalizma

Pristupajui povijesti iz perspektive politikog marksizma, koji se temelji na po-


kuaju rehistoriziranja i repolitiziranja marksistikog projekta, nedavno preminula
marksistika povjesniarka i politika teoretiarka Ellen Meiksins Wood (1942-2016)
u tekstu kritizira teleologiju i formalizam konzekvencijalistikog pristupa poimanju
kapitalizma i buroaske revolucije: Ovaj konzekvencijalizam takoer mora vrlo spe-
cifine zakone kretanja kapitalizma njegove specifine imperative za poboljanje
proizvodnih snaga i uklanjanje prepreka tom poboljanju tretirati kao univerzalne
zakone povijesti. Ili, preciznije, ovi konzekvencijalisti usvajaju najjednostavniju vrstu
tehnolokog determinizma kako bi izbjegli objasniti specifinost kapitalizma.

Nain na koji definiramo kapitalizam i razmiljamo o njegovu ra-


zvoju oblikuje nain na koji se borimo kako bismo ga prevladali.

K
apitalizamje neko vrijeme bio zabranjena rije, barem u sred-
njostrujakoj politici i medijima koji su je tretirali kao ljeviar-
ski pejorativni izraz. Umjesto te rijei dobili smoprivatno podu-
zee,slobodno tritei tako dalje. Rije se sada vratila u eu upotrebu, no
njezino je znaenje poesto nedovoljno jasno.

147
Kada bi morali definirati kapitalizam, veina bi se ljudi na neki nain refe-
rirala na trite, razmjenu i trgovinu. U takvu bi se definiciju kapitalizma
ubrajalo bilo koje drutvo s dobro razvijenom trgovinskom djelatnou, a
osobito drutva (no moda ne samo ona?) u kojima su trgovina i industri-
ja u privatnom vlasnitvu.

Neki ljudi inzistiraju na preciznijem definiranju tog pojma. Ja sam jedna


od njih. Nas se kritiziralo zbog toga to nudimo isuvie preciznu definici-
ju (o tome u vie rei kasnije). No smatram da je korisno biti jasan oko
toga to uistinu razlikuje kapitalistiki sistem od bilo kojeg drugog oblika
drutva barem ako elimo razumjeti zato on funkcionira na nain na
koji funkcionira, bilo u (relativno) dobrim razdobljima ili u onim loima.

Definiranje kapitalizma

Dakle, to podrazumijevam pod pojmom kapitalizma? Kapitalizam je


sustav u kojem su svi glavni ekonomski akteri ovisni o tritu za svoje
osnovne ivotne potrebe. Ostala su drutva imala trita, esto u velikim
razmjerima; no samo je u kapitalizmu ovisnost o tritu temeljni uvjet
ivota svakog ovjeka. To podjednako vrijedi kako za kapitaliste tako i
za radnike.

Odnos izmeu kapitala i rada i sam je posredovan tritem. Nadnini rad-


nici primorani su prodavati svoju radnu snagu kapitalistu samo kako bi
dobili pristup sredstvima vlastitog preivljavanja, pa ak i sredstvima za
svoj vlastiti rad, a kapitalist ovisi o tritu jer mu ono omoguava pristup

148
radnoj snazi i realizaciju profita koji radnici proizvode. Naravno da izme-
u kapitala i rada postoji velika neravnotea u klasnoj snazi, no kapitalisti
nisu nita manje ovisni o tritu kako bi odravali sebe i svoj kapital.

U nekapitalistikim drutvima izravni proizvoai poput seljaka obino


su posjedovali sredstva za uzdravanje i proizvodnju (zemlju, alate itd.),
te zbog toga nisu bili ovisni o tritu. Vladajua je klasa stoga morala biti
u stanju uspostaviti vrhovnu nadmo kako bi mogla prisvajati viak rada
drugih, upotrebljavajui ono to je Marx nazvao izvanekonomskim
sredstvima, tj. prinudnu silu bilo koje vrste: pravnu, politiku ili vojnu.
Tim je sredstvima primjerice feudalac od seljaka prisvajao uslugu rada ili
najamninu za zemljite koje je obraivao.

Za razliku od ovog prisvajanja, profiti kapitalista ne prisvajaju se izravno


od radnika. Kapitalisti plaaju radnike unaprijed i svoje profite moraju
realizirati prodajom onoga to radnici proizvode. Profit ovisi o razlici iz-
meu iznosa koji kapitalist isplauje radnicima i iznosa koji ona ili on
uprihodi od prodaje dobara i usluga koje radnici proizvedu. injenica
da kapitalist moe ostvariti profit jedino ako uspije prodati svoja dobra
i usluge na tritu, i to tako da ih proda za vei iznos od iznosa trokova
njihove proizvodnje, znai da je neizvjesno hoe li ostvariti profit.

Kapitalisti se takoer moraju uspjeno natjecati s drugim kapitalistima


na istom tom tritu kako bi postigli profit. Natjecanje je ustvari sila koja
pokree kapitalizam premda kapitalisti esto daju sve od sebe kako bi
ga izbjegli, npr. pomou monopola.

149
No drutveni prosjek produktivnosti, koji na svakom tritu odreuje
uspjeh u cjenovnoj konkurenciji, nalazi se izvan kontrole pojedinih kapi-
talista. Oni ne mogu odreivati cijene po kojima e se njihovi proizvodi
uspjeno prodavati te ak i ne znaju unaprijed koji e uvjeti biti potrebni
da bi se osigurala ikakva prodaja, a jo manje profitabilna prodaja.

Trokovi su jedina stvar koju kapitalisti mogu kontrolirati u znaajnoj


mjeri. Stoga e oni, budui da njihovi profiti ovise o povoljnom omjeru ci-
jene i trokova, uiniti sve to mogu kako bi smanjili svoje trokove i time
si zajamili profit. To prvenstveno znai da e smanjivati trokove rada,
a to pak zahtijeva stalno poveavanje produktivnosti rada, iznalaenje
organizacijskih i tehnikih sredstava za prisvajanje maksimalnog iznosa
vika vrijednosti koji je mogue uzeti od radnika unutar odreenog vre-
menskog razdoblja, po najnioj moguoj cijeni.

Odravanje tog procesa zahtijeva redovita ulaganja, reinvestiranje vika


vrijednosti i stalnu akumulaciju kapitala. Taj je uvjet kapitalistima na-
metnut neovisno o njihovim osobnim eljama i potrebama, o tome jesu
li altruistini ili pohlepni. ak i najskromniji i drutveno najodgovorniji
kapitalist podlijee tim pritiscima i primoran je maksimiziranjem profita
akumulirati kapital kako ne bi propao. Prinuenost kapitalista da provode
strategije maksimiziranja temeljna je znaajka kapitalistikog sistema.

Stoga cijelim kapitalistikim sustavom upravljaju trini imperativi, pri-


nuda natjecanja, maksimizacija profita, akumulacija kapitala, i nemilosr-
dan imperativ poveanja produktivnosti rada kako bi se smanjili trokovi
te tako posljedino smanjila cijena.

150
to kapitalizam nije

To nas dovodi do onoga to kapitalizam nije. Govorila sam o kapitalisti-


kim trinimimperativima, a tvrdim da postoji temeljna razlika izmeu
imperativa imogunosti.

Visoko razvijene trgovake mree nastajale su tijekom ljudske povijesti


na razliitim kontinentima. Da spomenem samo neke znaajne europske
sluajeve postojala su drutva, kao to su Firentinska ili Nizozemska
Republika, u kojima su trgovaki interesi bili dominantni, u politikom i
ekonomskom smislu. Francuska je takoer imala naprednu i dalekosenu
trgovaku mreu. Ali ak ni takva visoko razvijena trgovaka drutva nisu
podlijegala principima specifinima za kapitalizam stalnoj akumulaciji
s ciljem opstanka u konstantnoj konkurentskoj borbi i bespotednom pri-
tisku da se povea produktivnost rada kako bi se smanjili trokovi.

Elite u tim drutvima jo su se uvijek za stjecanje svojeg bogatstva osla-


njale na izvanekonomsku mo na pravnu, politiku ili vojnu nadmo
i prinudu. Politika je sluba, na primjer, bila vaan izvor prihoda. ak je i
trgovaki uspjeh ovisio uglavnom o nadmoi pri postizanju zadovoljava-
juih cijena na odvojenim tritima (za razliku od konkurentskog natjeca-
nja u integriranom tritu) primjerice pomou dominacije u transportu
robe, pomou upravljanja trgovakim rutama, kao i pomou monopol i
trgovinskih povlastica koje su dodjeljivale vlade, ili ak izravnom vojnom
silom koju su privatne tvrtke esto koristile.

151
Iako su ova trgovaka drutva ponekad pokretala proizvodnju u znaaj-
nom obujmu, a ponekad ak i postizala znaajne tehnike inovacije, to je
imalo manje veze s poveanjem konkurentske prednosti nego to je imalo
s poveanjem proizvodnje kako bi se iskoristilo rastue trite. Tada se
na smanjivanje trinih mogunosti najee odgovaralo smanjivanjem
investicija u proizvodnju za razliku od kapitalizma u kojem smanjivanje
trinih mogunosti zapravo moe pojaati, a ne oslabiti, potrebu da se
odgovori na trine imperative.

Zbog toga su, kada su zapadnoeuropska gospodarstva zapala u krizu na-


kon 1660. godine, bogate elite u Nizozemskoj Republici smanjile investi-
cije u poljoprivredu, a kasnije i investicije u industrijsku proizvodnju.
Do sredine osamnaestog stoljea neproizvodni rentijeri stekli su daleko
najvei udio u ukupnom drutvenom bogatstvu.

Taj je razvoj situacije bio u otroj suprotnosti s onim to se u isto vrijeme


dogaalo u Engleskoj. Iako je Engleska ranije zaostajala za svojim europ-
skim susjedima u nekim aspektima razvoja trgovine, englesko je gospo-
darstvo a osobito njegov poljoprivredni sektor bilo prvo u povijesti u
kojem je proizvodnja postala izravno pogonjena imperativima natjecanja,
maksimizacije profita i akumulacije kapitala.

Na ruevinama seljatva, ija je zemlja bila izvlatena, nastala je znaajna


kategorija engleskih poljoprivrednih proizvoaa, ponajprije uzgajivaa
koji su plaali najamninu za zemlju na kojoj su uzgajali. Odvojeni od svojih
sredstava za ivot, ovi su agrarni kapitalisti bili ovisni o tritu i podlijegali
imperativima trita za zadovoljenje svih svojih materijalnih potreba.

152
Iako nisu bili primorani postizati prosjenu profitnu stopu kao to to
moraju moderni kapitalisti, ipak je proizvodnja s ciljem stjecanja profita
veeg od iznosa potrebnog za zadovoljavanje vlastitih ivotnih potreba
bila uvjet za nastavljanje njihova pristupa zemlji i neizostavna pretpo-
stavkaproizvodnje za vlastito odranje.

Tako su ovi proizvoai bili podloni pritiscima odnosa cijena i trokova


na potpuno nov nain. Posljedica toga je da kada su transeuropska kriza i
opadanje cijena poljoprivrednih proizvoda uzrokovali intenziviranje kon-
kurencije, u Engleskoj je to za razliku od Nizozemske i ostatka Europe
potaknulopoveanje produktivnih investicija u nove tehnologije s ciljem
poboljanja produktivnosti rada i isplativosti ulaganja.

Ishod toga koji se esto opisuje kao agrarna revolucija u Engleskoj osa-
mnaestog stoljea bilo je konstantno smanjenje trokova koje je dovelo
do rasta realnih nadnica, rasta domaeg trita, nadilaenja maltuzijanskih
populacijskih stropova do prvog proboja prema samoodrivom rastu.

U ovom se povijesnom kontrastu jasno vidi bitna razlika izmeu nekapi-


talistikih trgovakih drutava i gospodarstva pogonjenog imperativom
trita da se poveanjem produktivnosti rada povea konkurentska pred-
nost. Da se izrazimo na drugi nain suvremenim ekonomskim argo-
nom moglo bi se rei da je u tim nekapitalistikim trgovakim drutvi-
ma sektor financija, uz trgovinu i najamnine,biorealno gospodarstvo,
za razliku od kapitalistikih drutava u kojima je financijski sektor obino
izdvojen od realne proizvodnje dobara i usluga te njoj podreen.

153
Trgovci su obino ovisili o tome da proizvod kupe za manje novca na
jednom tritu i prodaju za vie na drugom, tj. o arbitrai i pregovaranju
o cijenama na odvojenim tritima. Kada bi povukli investicije iz proi-
zvodnje, trgovaka se djelatnost i dalje mogla nastaviti na svoj ustaljeni,
tradicionalni nain. U isto vrijeme proizvoai, kao to su primjerice se-
ljaci koji su posjedovali sredstva za vlastito uzdravanje i na taj nain bili
u velikoj mjeri zatieni od konkurentske prinude, nikada nisu iz temelja
ovisili o tome da udovolje trinim imperativima i mogli su i dalje proi-
zvoditi kako bi zadovoljili svoje vlastite ivotne potrebe.

To je u otroj suprotnosti s razvijenim kapitalistikim drutvima, u ko-


jima kako kapital tako i radnitvo za nastavljanje proizvodnje i sam
svoj opstanak ovise o pokoravanju trinim imperativima koji su temelj
drutvenog poretka.

Financijski interesi nesumnjivo se mogu odvojiti od proizvodnje ili real-


ne ekonomije, no onda se treba objasniti kako i zato se u kapitalistikom
sustavu financijsko pekuliranje moe i uspijeva u potpunosti izdvojiti iz
realne ekonomije na naine koji mogu rezultirati samo loim posljedica-
ma (kao to se to dogodilo u trenutnoj krizi) a to objanjenje zahtijeva
specifinu koncepciju toga to kapitalizam jest (i to on nije).

Ispraznost buroaske (graanske) revolucije

Nejasne koncepcije kapitalizma ne mogu objasniti to je to specifino za


kapitalistiki sustav da ga razlikuje od bilo kojeg drugog oblika drutva,

154
a to je dijelom stoga to one izbjegavaju dati odgovor na jedno drugo
pitanje: odakle i kako je uope nastao. Ako je kapitalizam oduvijek posto-
jao na neki nain ili ako ne postoji prepoznatljiv proces povijesnog
prijelaza iz nekapitalistikih drutava u kapitalizam, tada se teko moe
govoriti o njegovoj specifinosti.

Od osamnaestog stoljea nadalje standardna objanjenja podrijetla i na-


stanka kapitalizma uzimala su zdravo za gotovo da je kapitalizam posto-
jao u embrionalnom obliku od pamtivijeka, otkad postoje trita i trgo-
vina. Uz dovoljno trgovanja i mogunosti za zaradu novca, prodavai e
prije ili kasnije poeti djelovati vie ili manje kao kapitalisti: specijalizirat
e se, akumulirati i inovirati.

Jedino to je potrebno objasniti, prema toj perspektivi, jest neuspjeh u


uklanjanju prepreka politikih i kulturnih smetnji koje su toliko dugo
spreavale trgovaku, komercijalnu djelatnost da postigne kritinu masu
i spontano stvori kapitalizam u punom smislu rijei. Moemo to nazvati
komercijalizacijskim modelom kapitalistike povijesti, a on see barem
do samog Adama Smitha i njegova djelaBogatstvo naroda.

Prema tome, ta je verzija kapitalistike povijesti stara pria. No nejasna


koncepcija kapitalizma koja se nalazi u njezinoj sri u posljednje je vri-
jeme postala osobito bitna jednoj koli marksistike misli koja je optui-
la ljude poput mene (koje oni vole nazivati politikim marksistima) za
ekscentrino usku koncepciju kapitalizma (u lanku Alexa Callinicosa
i Camille Royle, Pick of the Quarter, u asopisuInternational Socialism,
broj 142, 2. travnja 2014.).

155
Njihova je koncepcija kapitalizma uglavnom u skladu s komercijalizacij-
skim modelom, uz poseban naglasak na tehnolokom napretku kao klju-
noj pokretakoj snazi. No u samom sreditu njihove ideje nalazi se kon-
cept graanske (buroaske) revolucije. Ustvari, glavni razlog njihove
nedoreenosti o definiciji i povijesti kapitalizma jest napor daspasekon-
cept buroaske revolucije. (Vidjeti posebice knjigu Neila DavidsonaHow
Revolutionary Were the Bourgeois Revolutions?[Koliko su revolucionarne
bile buroaske revolucije?] Haymarket, 2012; i njegov lanak Is There
Anything to Defend in Political Marxism? [Ima li iega u politikom
marksizmu to vrijedi braniti?] u asopisuInternational Socialist Review,
broj 91,14. kolovoza 2014.)

Kao i sam komercijalizacijski model, buroaska revolucija je stara pria,


koju nisu izmislili marksisti. No standardni povijesni narativ o kapitaliz-
mu doivio je znaajan zaokret kada ga se poelo povezivati s idejom da
je buroaska revolucija bila presudna za uklanjanje prepreka napretku
trgovakog, komercijalnog drutva.

Francuski su povjesniari, meu kojima se istieFrancois Guizot, bili ti koji


su poeli razmiljati o modernoj Zapadnoj ili, tovie, globalnoj povije-
sti kao napretku buroazije u klasnom sukobu sa zaostalijim snagama i tu-
maiti povijesne dogaaje (bilo da je rije o drutvenim pobunama, graan-
skim ratovima, pa ak i procesu industrijalizacije) kroz sliku revolucije koja
je nastala iz nedavnog revolucionarnog iskustva njihove vlastite zemlje.

Povjesniari poput Guizota dodijelili suEngleskom graanskom ratunje-


gov status buroaske revolucije (a kasnijoj britanskoj industrijalizaciji

156
status industrijske revolucije). Uinak stapanja francuske i engleske po-
vijesti rezultirao je poistovjeivanjem i brkanjem uspona kapitalizma s
napretkom buroazije.

Teko je prenaglasiti zbrku do koje je dovelo ovakvo povijesno poistovje-


ivanje, koje je u velikoj mjeri odgovorno za izjednaavanje pojmovabur-
oaskog i kapitalistikog. U svojem izvornom znaenju na francuskom
jeziku, rijeburoazija(bourgeoisie) odnosila se na one koji prebivaju u
gradovima, a u nekom je trenutku poela oznaavati bogatije dijelove tre-
eg stalea. No kapitalizam s time, u bilo kojem preciznom smislu, nije
imao puno veze.

Smisleno je opisivati Francusku revoluciju kao buroasku (graansku) tj.


kao sukob izmeu buroazije i aristokracije dokle god buruj ne znai ka-
pitalist i dokle god se jasno razumije da se u njoj nije radilo o kapitalizmu.
Tipini revolucionarni buruj nije bio kapitalist, pa ak ni pretkapitali-
stiki trgovac, ve dravni slubenik ili profesionalac. Kad se buroazija
suprotstavila aristokraciji, cilj joj nije bilo zagovaranje kapitalizma, ve
prije svega osporavanje povlatenosti aristokracije i njezina privilegira-
nog i iskljuivog pristupa dravnoj vlasti.

S druge strane,Englesku revolucijubi semoglosmisleno opisati kao ka-


pitalistiku, jer je njezin korijen bilo kapitalistiko vlasnitvo, a ak ju je
i vodila klasa koja je u sutini bila kapitalistika. No ona nije bila osobito
buroaska (graanska). Ne samo da u njoj nije bilo klasne borbe izmeu
buroazije i aristokracije ve je dominantna kapitalistika klasa zapra-
vobilazemljoposjednika aristokracija.

157
Poistovjeivanje tih povijesnih dogaaja uinilo je buroasku revoluci-
ju sredinjom temom u prii o kapitalizmu. Nakon to se to dogodilo,
ona je poela igrati kljunu ulogu u prijepornom objanjenju, ili tonije, u
ne-objanjenju o podrijetlu kapitalizma. Nakon to je prihvaeno zdravo
za gotovo da je buroazija bila inherentno i po definiciji kapitalistika, za
kapitalizam se moglo pretpostaviti da ve postoji; no ono za to je bilo
potrebno objanjenje nije bilo podrijetlo kapitalizma, ve pobjeda buroa-
zije i posljedino uklanjanje prepreka za pobjedu kapitalizma u sukobima
sa zaostalijim snagama.

Ova je tendencija bila posebno uoljiva u razliitim marksistikim tradi-


cijama. Istina je da je i sam Marx bio pod utjecajem Guizota i narativa o
napretku buroazije; no on je u svojim kasnijim analizama kapitalizma pre-
vladao ideje povijesnog razvoja i klasne borbe inspirirane Guizotom. (ak
se i u njegovim ranijim radovima, a osobito uKomunistikom manifestu,
ve mogu vidjeti znaajna odstupanja od utjecaja tog francuskog mislioca.)

Unato tome, ideja o buroaskoj revoluciji kao nunom povijesnom stadiju


koji je postignut klasnom borbom izmeu buroazije i zaostalih (zemljopo-
sjednikih) klasa okotala je u pojednostavljenu ortodoksiju kada je upotrije-
bljena s ciljem da podri staljinistiku doktrinu socijalizma u jednoj zemlji,
koju se suprotstavljalo Trockijevoj teoriji o permanentnoj revoluciji.

Ipak, s vremenom je poimanje buroaske revolucije kao historijskog do-


gaaja koji je pokretao klasni sukob izmeu, s jedne strane, uspinjue
kapitalistike klase trgovaca i industrijalaca i, s druge strane, nazadne
feudalne aristokracije, postalo teko braniti uslijed nadmonih povijesnih

158
dokaza da se nikakva izravna klasna borba izmeu (zemljoposjednike)
aristokracije i kapitalistikih klasa nije dogodila nigdje, pa ni u Francu-
skoj. Stoga je najgrublja verzija narativa o buroaskoj revoluciji uvelike
naputena prije nekog vremena.

Politiki marksisti

No tu su grubu ideju kritiari marksizma ipak odrali na ivotu, i to u


njezinu negativnom obliku. Ona je sluila kao glavna meta raznih revizi-
onistikih povjesniara koji su htjeli osporiti drutvene interpretacije
Francuske i Engleske revolucije pokazujui da ni u jednom od ta dva slu-
aja nije postojalo bilo to slino revolucionarnoj klasnoj borbi izmeu
kapitalistike buroazije u usponu i propadajue feudalne aristokracije.
No dok su revizionisti jo uvijek napadali vrstu drutvenog tumaenja
koju je malo koji ozbiljan povjesniar zagovarao, marksisti su prevladali
takva gruba tumaenja i nastavili razvijati svoje teorijsko objanjenje.

Neki od tih marksista koji su zakljuili da koncept buroaske revolucije


vie prikriva nego to otkriva osobito oni koje se naziva politikim
marksistima poeli su nuditi nove drutvene interpretacije Francuske i
Engleske revolucije (vidi posebice knjigu Georgea Comninela,Rethinking
the French Revolution [Ponovno razmatranje Francuske revolucije],Verso
1987; a o Engleskoj revoluciji, Robert Brenner, pogovor knjiziMerchants
and Revolution[Trgovci i revolucija],Verso 2003).

159
Oni su i dalje naglaavali vanost drutvenih odnosa vlasnitva i klase, ocr-
tavajui specifina ogranienja i zahtjeve koje nameu odreeni drutveni
odnosi vlasnitva svojim distinktnim pravilima reprodukcije. Ali te nove
drutvene interpretacije vie se nisu oslanjale na stara objanjenja klasnih
borbi izmeu kapitalista u usponu i nazadnih (zemljoposjednikih) klasa.

Drugi i dalje nisu bili spremni napustiti ideju buroaske revolucije. No


kako bi je uspjeli odrati, oni su u osnovi napustili tradicionalnu ideju
sukoba uspinjue graanske kapitalistike klase s nazadnom feudalnom
klasom i zamijenili je puno neodreenijim pojmom.

Polazei od konvencionalnog izjednaavanja graanskog s kapitalisti-


kim (to je uvijek problematino), skupina marksistikih povjesniara,
predvoena posebice Neilom Davidsonom, iznijela je ideju da je ono to
neku revoluciju ini buroaskom (graanskom), bez obzira na njezine
uzroke i aktere, to da pridonosi napretku kapitalizma. Drugim rijeima
ishodi ili posljedice, a ne specifini klasni akteri, ono su to odreuju je li
revolucija buroaska.

Ova konzekvencijalistika verzija tumaenja buroaske revolucije pri-


mjenjuje taj koncept na bilo koju vrstu transformacije za koju se na neki
nain moe tvrditi da promie razvoj kapitalizma ili uklanja zapreke za
njegovo napredovanje, bez obzira na klasni sastav ili namjere revolucio-
narnih aktera. Doista, djelovanje tih aktera moe ak i nestati pri obja-
njavanju kapitalistikog napretka buroaske revolucije, ono moe biti za-
mijenjeno nekim transhistorijskim mehanizmom graanskog napretka,
primjerice neminovnim unapreenjem tehnolokih snaga.

160
Ovi marksistiki konzekvencijalisti mogu pokuati uzeti u obzir, u odre-
enoj mjeri, povijesne dokaze koji dovode u pitanje stare dogme; a to bi
bilo potpuno smisleno kada bi sve to time tvrde bilo to da kapitalizam nije
nastao kao namjerni klasni projekt, ve kao neplanirana posljedica (kao
to to, da kaem usput, politiki marksizam ustvari tvrdi). ak bi moglo
biti barem donekle razumljivo kada bi oni jednostavno prihvatili (pro-
blematino) izjednaavanje buroaskog s kapitalistikim i redefinirali
buroasku revoluciju kao bilo koji revolucionarni proces koji je, neovisno
o djelovanju aktera ili njihovim namjerama, potaknuo razvoj kapitalizma.

No njihova tvrdnja u ovom obliku nailazi na nepremostive prepreke.


Tome je razlog taj to se osjeaju primoranima, uglavnom iz ideolokih
razloga, dati konceptu buroaske revolucije neodrivu univerzalnost,
koja ga, u konanici, liava svakog znaenja.

Takav koncept buroaske revolucije mora u sebe ukljuiti ne samo revolu-


cionarne prevrate nego i vrlo duge i postupne povijesne procese. Takoer
je, sasvim eksplicitno, duan pokriti neobino irok i raznolik povijesni
spektar. Buroaska revolucija postaje u rastuoj mjeri neuvjerljivo gipka
kada je pritisnuta da poslui kao objanjenje irokog spektra povijesnih
obrazaca na razliitim kontinentima.

No ono to zaista stvara nerazrjeivu kontradikciju u konceptu buroa-


ske revolucije kakav zagovaraju konzekvencijalisti jest da on ne uklju-
uje samo one sluajeve u kojima je kapitalizam zaista napredovao na
primjer trijumfom kapitalistike zemljoposjednike aristokracije u Engle-
skoj nego i sluajeve u kojima je revolucija zapravo oteavala ili koila

161
razvoj kapitalizma. To se najjasnije vidi na primjeru koji konzekvencija-
listiki analitiari smatraju klasinim za buroasku revoluciju, u Francu-
skoj revoluciji. Njezina je posljedica bila sputavanje kapitalistikog ra-
zvoja konsolidiranjem vlasnitva seljaka i otvaranje puta za slobodniji
pristup dravnim karijerama za buroaske dunosnike.

Ta koncepcija buroaske revolucije, koja moe ukljuivati kako one slu-


ajeve u kojima je kapitalizam napredovao tako i one u kojima je bio za-
prijeen, moe se initi prilino besmislenom. No ak i kad bismo ostavili
postrani injenicu da konzekvencijalistiki koncept graanske revolucije
nema nikakvu oitu vezu s napretkom kapitalizma kako god da defi-
niramo taj napredak taj koncept jednostavno ne objanjava i ne moe
objasniti porijeklo i nastanak kapitalistikih odnosa vlasnitva, ak i ako
se tvrdi da se navodna revolucija dogodila prije sazrijevanja kapitalizma i
da je predstavljala uvjet za to sazrijevanje.

To je zato to, prema definiciji koju zagovaraju sami konzekvencijalisti,


sve to buroaska revolucija objanjava jest uklanjanje prepreka razvoju
onog kapitalizmakoji ve postoji, kapitalizmaza koji se pretpostavlja da je
dotad ve postojao. Stoga se naprosto ne moe postaviti temeljno pitanje:
kako je nastao?

U svome najnovijem obliku konzekvencijalistiki pristup naglaava va-


nost revolucija odozgo, ili transformacija unutar drave koja potom tei
promicati maksimizaciju kapitalistikog profita. Ove transformacije dr-
ave mogu se u velikoj mjeri razlikovati po svojem karakteru, vremenu
odvijanja i uzronostima; a buroaske revolucije mogu proizvesti veli-

162
ku raznolikost oblika drave, od Francuske ili Engleske do Japana. Ipak,
bez obzira na prirodu i vrijeme relevantnih transformacija drave, kon-
zekvencijalizam ne moe objasniti porijeklo upravo onih kapitalistikih
odnosa vlasnitva koje transformacije drave navodno potiu.

Eksplanatorna vrijednost koncepta buroaske revolucije dodatno je


dovedena u pitanje ako priznamo i prihvatimo da su svi sluajevi kapi-
talistikog razvoja, osim onog prvoga, podrazumijevali komercijalne i
vojne imperative koje je stvorio upravo kapitalizam koji je ve postojao
u drugim zemljama. Glavni primjer toga su trgovake i ratne prednosti
koje je imala kapitalistika Velika Britanija. Ona je utjecala na razvoj
drugih europskih sila i na njihovu imperijalistiku ekspanziju, ponaj-
prije stoga to su te sile poticale takve dravne politike kojima je cilj
bio konkurirati Britancima Francuska je tek jedan od brojnih primjera
takvog razvoja.

Stoga je taj konzekvencijalizam neodreen kako po pitanju uzroka tako


i posljedica. Na taj se nain koncept buroaske revolucije gotovo uope
ne odnosi na bilo koju specifinu pojavu. Ideja buroaske revolucije ta-
kvim je definiranjem ukinuta. Moe se primijeniti na sve, to znai da ne
objanjava nita.

Budalatina o neminovnosti

Postoji dakako mnogo toga to treba objasniti o burnim dogaajima koji


su pratili globalnu ekspanziju kapitalizma, ali teko je vidjeti ime bur-
oaska revolucija moe pridonijeti tom objanjenju. Oni koji se jo uvi-

163
jek dre te ideje ne ine to toliko iz razloga to ona osvjetljava povijest
ve ponajprije zbog njezina simbolinog politikog znaenja.

Ne radi se o tome da buroaske revolucije slue kao modeli za druge revo-


lucionarne transformacije, osobito za prijelaz u socijalizam. Umjesto toga
koncept je otpoetka bio isprepleten s idejom o neminovnosti napretka.
U svojem prosvjetiteljskom obliku to je znailo stalni napredak razuma,
ukljuujui i tehnoloke proboje. U svojem socijalistikom obliku buroa-
ski je napredak pretvoren u tvrdnju o neminovnosti socijalizma, do kojeg
bi trebao dovesti neumoljivi razvoj proizvodnih snaga u njihovu sukobu s
dominantnim drutvenim odnosima.

Oito, socijalistiki je projekt pusta tlapnja osim ako na socijalizam gledamo


kao na neminovno odredite procesa pogonjenog dinaminom i nepopust-
ljivom ekspanzijom proizvodnih snaga a buroaska revolucija na neki je
nain dio tog procesa, bez obzira na to koji od svojih raznolikih pojavnih
oblika ona pritom poprima. No ak i bez takvih ideolokih motiva, konze-
kvencijalistima je nuna koncepcija povijesne neminovnosti kako bi uope
mogli odrati svoje prijeporno (ne)objanjenje podrijetla kapitalizma.

Ovaj konzekvencijalizam takoer mora vrlo specifine zakone kretanja


kapitalizma njegove specifine imperative za poboljanje proizvodnih
snaga i uklanjanje prepreka tom poboljanju tretirati kao univerzalne
zakone povijesti. Ili, preciznije, ovi konzekvencijalisti usvajaju najjedno-
stavniju vrstu tehnolokog determinizma kako bi izbjegli objasniti speci-
finost kapitalizma.

164
Bilo bi sasvim u redu da su ustvrdili jednu oitu stvar (to politiki
marksisti poput mene esto ine): da je bilo golemih tehnolokih napre-
daka u razliitim vremenima na razliitim mjestima prije nastanka ka-
pitalizma; a ak je mogue rei, u vrlo irokom (da ne kaem banalnom)
smislu, da je dugorono gledano postojala opa postupna tendencija teh-
nolokih poboljanja, ak i ako do nje dolazi samo zbog toga to ti napre-
ci, nakon to su otkriveni, gotovo sigurno nee u potpunosti nestati.

No ova je vrsta tehnolokog napretka vrlo razliita od imperativa jedin-


stvenih za kapitalizam, od njegove neizbjene prinude (koja je uvjet op-
stanka) da se stalno unapreuje produktivnost rada i smanjuju njegovi
trokovi kako bi se uspjelo u konkurentskoj borbi i maksimiziralo profit.
Meutim, konzekvencijalizam zahtijeva da se preuti i ta razlika.

Preuivanje te razlike nije im potrebno samo da bi izbjegli pitanje o tome


kako je kapitalizam nastao. Potrebno im je takoer kako bi odrali stav
da bez obzira na kanjenja, ometanja ili prepreke koje se mogu nai na
putu povijest nezaustavljivo pokree univerzalni i transhistorijski poriv
za tehnolokim napretkom, koji e neminovno kulminirati socijalizmom.

Neminovnost zamjenjuje povijest teleologijom i potkopava svaku ideju


povijesnog kauzaliteta. To postaje osobito jasno u kritikama koje su ovi
konzekvencijalisti uputili marksistikim povjesniarima (npr. politi-
kim marksistima) koji odbijaju buroasku revoluciju i pritom naglaa-
vaju ulogu drutvenih odnosa vlasnitva i klasnih odnosa na druge na-
ine. Ti su povjesniari, tvrde konzekvencijalisti, svu povijest svodili na
voluntaristiki sukob volja, kojemu ne samo da nedostaje jasan ishod

165
i neizbjenost socijalizma ve u njemu nema ak ni bilo kakvih vrstih
materijalnih uvjeta.

Ova konzekvencijalistika kritika posve je u krivu. Politiki marksizam tvr-


di da specifini oblici drutva poput kapitalizma sa svojim specifinim
materijalnim uvjetima, specifinim drutvenim odnosima vlasnitva i vla-
stitim pravilima reprodukcije stvaraju specifine oblike i objekte sukoba.

On razumije da rezultati tih sukoba nisu unaprijed odreeni, ali da ih


ipak oblikuju i ograniavaju specifini materijalni uvjeti, na povijesno
specifine naine, unutar specifinih procesa povijesne promjene: klasna
borba u feudalnom drutvu, bez obzira na njezin ishod, nuno je drugaiji
proces od klasne borbe u kapitalistikom drutvu; i, iako ishod nikada
nije zajamen, socijalizam kao posljedica klasne borbe u kapitalizmu po-
vijesna je mogunost na nain na koji to nikada ne bi mogao biti u kon-
tekstu feudalnih drutvenih odnosa vlasnitva.

Bez obzira na to to je socijalizam bio svjestan i namjeravan cilj jednog


dijela klasnih borbi u kapitalizmu, dok, s druge strane, kapitalizam nije
bio namjeravani projekt klasnih borbi u feudalizmu, to ne ini socijalizam
neminovnim ishodom. Prepoznavanje toga kljuna je razlikovna odredni-
ca izmeu povijesti i teleologije.

Kritika politikih marksista kao voluntaristikih pokazuje izostanak ra-


zumijevanja toga to znai govoriti opovijesnojuzronosti. Iz te kritike
proizlazi da smo prisiljeni birati izmeu, s jedne strane, potpuno kontin-
gentnih procesa i, s druge, bezuvjetne predodreenosti.

166
To je osobito zbunjujue s obzirom na to da dolazi od zagovornika novog
konzekvencijalizma, koji su usvojili neobinu mjeavinu potpuno ahisto-
rine kontingencije i apsolutnog determinizma. Iako su uvjereni da je kla-
sna borba sila koja pokree povijest, ipak inzistiraju da je ishod te borbe u
konanici nuno ve predodreen. Oni brane ideju buroaske revolucije
manje kao povijesni, a vie kao teleoloki moment.

Kao i mnogi drugi koji upotrebljavaju nejasne koncepcije kapitalizma, ti


kritiari politikog marksizma ne mogu objasniti porijeklo kapitalizma,
a ne mogu ga ak ni definirati na bilo koji smisleni nain. Ako se gotovo
bilo to moe smatrati buroaskom revolucijom, kako emo prepoznati
kapitalizam kad ga vidimo? tovie, kako je mogue odrati koncepciju
kapitalizma kao specifinog oblika drutva, s njegovim vlastitim sistem-
skim naelima funkcioniranja, ako se njegovi zakoni kretanja svode na
transhistorijske zakone?

Najvea ironija konzekvencijalistike perspektive jest u tome to, u elji


da obrani jednu vrstu marksistike ortodoksije protiv onoga to njezini
zagovornici smatraju nekom vrstom hereze, uspijeva konceptualno po-
nititi sve ono najznaajnije i najdistinktivnije u Marxovu historijskom
materijalizmu, odbacujui sve napore da se razjasni specifina priroda
kapitalizma ono emu je Marx posvetio najvei dio svog ivotnog djela.

Umjesto toga, ovaj se konzekvencijalizam vraa neemu to je slino kon-


cepcijama povijesti koje je Marx kritizirao u svojoj kritici klasine politike
ekonomije i prosvjetiteljskih koncepcija napretka. Sve to oni dodaju iznena-
ujue sirovoj predmarksistikoj ideji napretka jest neizbjenost socijalizma.

167
Za razliku od svojih prethodnika prosvjetitelja, Marx je namjerno zamijenio
teleologiju povijeu. Okarakterizirao je svoju kritiku politike ekonomije
kao, izmeu ostalog, pokuaj da ospori tvrdnje ekonomista koji tretiraju pro-
izvodnju kao odgovor na vjene prirodne zakone neovisne o povijesti, pri-
likom ega se buroaski odnosi potiho krijumare kao nepovredivi prirodni
zakoni na kojima je utemeljeno drutvo kao apstrakcija (Grundrisse I.1).

Cilj njegova ivotnog djela bio je zamijeniti ovu ahistorijsku tendenci-


ju objanjenjem povijesno specifine dinamike i distinktivnih principa
funkcioniranja kapitalizma. Predstavlja li takvo to ekscentrino usku
koncepciju kapitalizma?

S engleskog preveo: Damjan Rajai

Preuzeto sa internet portala Slobodni filozofski


http://slobodnifilozofski.com/

168
Erik Olin Rajt
( E rik O lin W right )

Zato
je pitanje
klase vano
Erik Olin Rajt o klasi, socijalizmu i znaenju marksizma.

K
ada je 1970-ih godina Erik Olin Rajt upao u marksizam, 1
to je bila jedina igra u gradu za ozbiljnog radikalnog
naunika.

Do 1990-ih godina situacija nije vie bila ista, marksizam se povukao na


marginu unutar i van akademije. Rajt je odabrao da ostane u marksizmu.
Odluio je da rekonstruie socioloki marksizam, tretirajui ga ne kao
skup fiksnih ideja niti kao idiosinkratski metod, ve kao karakteristian
skup pitanja i konceptualni okvir odgovora.

Rajtov marksizam je regularna drutvena nauka, ali voena tenjom ka


socijalizmu.

1 Erik Olin Wright , Falling into Marxism; Choosing to Stay, https://www.ssc.wisc.


edu/~wright/Published%20writing/IE-PROLOGUE.pdf

171
Njegov rad se ve vie od etrdeset godina usredsreuje na ponovno pro-
miljanje dva osnovna problema marksistike tradicije: klasu i strategije za
drutvenu transformaciju. Rajtova nova knjiga Understanding Class,2 suoava
vlastiti pristup problemu klase sa npr. pristupima Tomasa Piketija (Thomas
Piketty) i Gaja Stendinga (Guy Standing). A elektronska knjiga Alternatives to
Capitalism,3 koja evidentira debatu sa Robin Hanelom (Robin Hahnel), poka-
zuje njegovo novije razmiljanje o socijalistikim mogunostima.

Tokom nedavne posete Australiji, Rajt je razgovarao sa jednim od ured-


nika Jacobina, Majkom Begsom (Mike Beggs), u opsenom intervjuu, ra-
spravljajui o razliitim temama od Vebera (Max Weber) i Marksa (Karl
Marx) do trita i njegovih pogleda na levu strategiju.

Ponimo sa pitanjem zato je klasa vana. Dejvid


Graski (David Grusky) je otvoreno postavio ovo
pitanje4 tvrdei da je klasa u makro smislu samo
nauni konstrukt. Koji je va odgovor?

Ne slaem se sa tvrdnjom da klasa nije realna kategorija. Mislim da je odgovor


na pitanje da li je to realna kategorija taj da li identifikuje mehanizme koji

2 Erik Olin Wright, Understanding Class, Verso, 2015


3 Erik Olin Wright and Robin Hahnel, Alternatives to Capitalism: Proposals for a
Democratic Economy, http://www.versobooks.com/blogs/1769-free-ebook-from-
new-left-project-alternatives-to-capitalism-by-erik-olin-wright-and-robin-hahnel
4 David Grusky in collaboration with Gabriela Galescu, Foundations Of A Neo-
Durkheimian Class Analysis, https://www.ssc.wisc.edu/~wright/chapter%203%20
--%20Grusky%20Jan%202004.pdf

172
su pokretaka sila u ivotima ljudi, bez obzira na to da li akteri prepoznaju po-
kretaku silu ili pravne kategorije koje postavljaju granice tim mehanizmima.

Marksisti tvrde da drutvene veze unutar sistema proizvodnje identifikuju re-


alne mehanizme koji oblikuju ivote ljudi i odreuju teren sukoba, te da srce
ovog mehanizma ini kombinacija eksploatacije i dominacije. To su dve rei
koje se koriste za karakterizaciju specifinih mehanizama koji marksistiki
odreene klase identifikuju kao uzrono relevantne.

Tako da Graskijeva tvrdnja da klase nisu realne mora znaiti da eksploatacija i


dominacija nisu realne, da su one sme izmiljotine analitiarske imaginacije.
Mislim da je to oigledno pogrena dijagnoza prirode kapitalistikih drutava.

Tvrdnja da su eksploatacija i dominacija mehanizmi odvojena je od tvrdnje da


oni objanjavaju itav niz konkretnih, vidljivih pojava koje su od interesa za
klasne analitiare.

Uzmimo za primer svest ljudi. Kako ljudi posmatraju svet? Kako akteri razu-
meju svoje prilike? Da li dominacija i eksploatacija, kao i to u kakvoj vezi se
ljudi nalaze sa tim mehanizmima, stvarno objanjavaju svest ljudi?

Pa, ne ba. Nikada nije bilo tano da klasa, sma po sebi, objanjava svest.
Svest oblikuju razliite vrste drugih stvari, pored odreenih mehanizama koji
se mogu podvesti pod pojam klase.

Ako vam je stalo samo do eksplanatorne moi tih konkretnih stvari koje
objanjavaju svest, onda biste morali rei ne, klasa sma po sebi nije

173
najvanija. Ali naravno, to je veoma uzak i ogranien nain razumevanja
relevantnosti tih pojmova i njihove eksplanatorne moi.

Ideja da je klasa vana ili barem da je nejednakost va-


na je sada izgleda pozicija mejnstrima, poevi od kri-
ze, od Occupy pokreta, od Piketija. Vi ste kritini prema
nekim zdravorazumskim pristupima nejednakosti, u
kojima se nejednakost misli u smislu toga na koji nain
su ljudi razvrstani na pozicije. ta mislite da nedostaje
ovakvom stanovitu?

Ono to nedostaje jeste objanjenje zato postoje vrste raspoloivih pozi-


cija prema kojima je mogue razvrstavati ljude i zato raspoloive pozici-
je imaju osobine koje imaju.

Jedna je stvar rei da vam kulturni kapital, drutveni kapital i obrazovni


kapital omoguavaju da postanete menader u multinacionalnoj korpo-
raciji i da napredujete na lestvici i eventualno postanete glavni izvrni
direktor. Ali zato uopte postoje raspoloive pozicije glavnog izvrnog
direktora na koje je mogue biti unapreen? I zato, ako su dostupne,
one imaju godinji prihod etiri stotine puta vei od prihoda radnika, za
razliku od onih koje imaju prihod dvadeset puta vei od prihoda radnika i
radnica ili onih iji je prihod est puta vei od radnikih prihoda?

Kako objasniti prirodu pozicija shodno kojima su ljudi razvrstani?

174
Postojalo je vreme kada se koristio odreeni termin za opis ove injenice.
Klasne pozicije su oznaene kao prazna mesta na koje se ljudi razvrsta-
vaju. To se razlikuje od stanovita da ljudi nose svoje klasne pozicije na
leima, da su to atributi smih ljudi.

Naravno, postoji splet atributa osoba i atributa pozicija u stabilnoj, dobro


ureenoj klasnoj strukturi, ali atributi osoba i atributi pozicija se razliku-
ju. Ono to ini klasnu analizu u marksistikoj tradiciji jeste promiljanje
smih pozicija.

Sugeriete da i marksistiki i veberijanski pristupi kla-


si imaju da kau neto o strukturi smih pozicija. Ali
marksistiki i veberovski pristup se esto suprotstavlja-
ju jedan drugome.

Postoji zanimljiva stvar za svakoga ko je upoznat sa Veberom: proitajte do-


datak njegovoj knjizi5 iz kasnih 1890-ih godina, The Agrarian Sociology of
Ancient Civilizations. Dodatak sadri dui esej o propasti Rimskog carstva i
o tome zato se ropska privreda na kraju zakomplikovala i poela da podriva
reprodukciju rimskog drutva.

Da sam dao ovaj esej mojim vrlo pametnim doktorantima i da oni ne


znaju ko ga je napisao, i da sam im rekao dajte mi dijagnozu teorijske

5 Max Weber, The Agrarian Sociology of Ancient Civilizations, Translated by R.I.


Frank, Verso, 2013

175
ukorenjenosti ovog poglavlja, oni bi rekli jasno je da je marksistika.
Ovde Veberov pogled na klasu ima vrlo marksistiki karakter.

Veber itekako vidi klase unutar kapitalizma kao sistematski strukturirane


shodno vlasnikim pravima. To je ono to vidi kao sredinju osu klasnih
odnosa: kapitaliste i radnitvo. Ove dve kategorije su sr njegove analize.

Razlika izmeu Marksa i Vebera je u tome to Veber smatra da je sistem


dominacije i nejednakosti pre kapitalizma bio zasnovan na statusu pre
nego na klasi, stoga klasnu analizu vidi kao neto to odgovara samo ka-
pitalizmu, a ne misli da je klasna analiza nain razumevanja irih razlii-
tih istorijskih perioda u strukturiranju dominacije i eksploatacije.

Takoe postoje znaajne razlike u okviru analize kapitalizma izmeu


Marksa i Vebera, posebno u nainu na koji Veber ignorie problem eksplo-
atacije. Ipak, kljuna razlika izmeu ovih tradicija je u tome to je marksi-
stika klasna analiza kapitalizma usidrena u veoma odvaan predlog: taj da
postoji alternativa kapitalizmu.

Centralna svrha klasne analize u marksizmu jeste da se razjasne uslovi za


prevazilaenje kapitalizma i za stvaranje socijalistike alternative. Ako is-
pustite socijalizam kao alternativu kapitalizmu, onda teko da ima smisla
da ostanete marksista. Bilo bi jo uvek nekih marksistikih ideja koje bi
mogle biti korisne; ali antikapitalizam je kritiki cilj marksistike klasne
analize. To svakako nije sluaj sa Veberom.

Svrha Veberove klasne analize je razumevanje razlika unutar kapitalizma.

176
Veber analizira kako su klase konstituisane u kapitalistikom drutvu i
kako razliite vrste vlasnikih prava potpomau strukturiranje klasnih
odnosa u smislu ivotnih ansi ili mogunosti koje blokiraju ili otvaraju.

Ako vas interesuje raznovrsnost kapitalizma i razumevanje toga kako se kla-


sne strukture razlikuju u kapitalizmu, veberovske kategorije su vrlo fleksi-
bilne za to. Sadre dosta mogunosti za podkategorije zasnovane na prirodi
ugovora o radu, prirodi tehnike obuke radnika; sve to stvara razliite trine
kapacitete, a razliite vrste kapitalizma ih ili potvruju ili podrivaju.

Dakle, marksistika klasna analiza nam pomae da razumemo velike epo-


halne kontraste i izazove kapitalizmu od mogue alternative. Veberovska
klasna analiza nam pomae da razumemo varijacije unutar kapitalizma.

Razlog zbog kojeg mislim da su one kompatibilne je zbog toga to se i


marksisti/kinje takoe bave varijacijama unutar kapitalizma, i kada to pro-
uavaju zvue stravino veberovski. Pozivaju se na istu vrstu problema:
organizovani versus neorganizovani kapitalizam, kapitalizam sa jakim rad-
nikim pokretom koji omoguava sigurna radna prava versus kapitalizam
sa neorganizovanim radnikim pokretom itd.

esto ste tvrdili kako marksizam ne odlikuje posebna


metodologija. Moete li to pojasniti?

Nije nezamislivo da e marksisti otkriti neku novu metodologiju koja


stvarno pomae u otkrivanju realnih uzronih mehanizama o kojima niko

177
drugi nije govorio. To je mogue. Prema tome, ne mislim da marksizam ne
bi trebalo da ima osobenu metodologiju. Ali ako je otkrio novu metodo-
logiju, to bi bila nova nauna metodologija koju bi svi trebalo da usvoje.

Nema razloga da postoji neka naroita ezoterina metodologija koja je


potrebna za analiziranje ovih problema, a da istovremeno nije potrebna
za analiziranje svega drugog.

Dakle, ako dijalektika znai neto koherentno i ako je to korisno za ra-


zumevanje transformacije sistema, onda je korisno i za razumevanje svega
to ti sistemi predstavljaju. Kada pokuavam da shvatim ideje kao to su
dijalektika ili protivrenosti i pokuam da ih preciziram, to ne moe biti
u obliku za svaku tezu postoji antiteza iz koje proizilazi sinteza.

Zato bi to bio sluaj? Zato bi postojao neki osnovni zakon prirode koji
kae da gde god postoji teza, tu postoji i antiteza iz koje proizilazi sinteza?
Ne, ne postoji. Tamo gde postoje odreene vrste uzronih procesa, one
mogu, iz razloga koje treba objasniti, podstai oblike otpora i opozicije. I
iz tog konflikta proistie neka vrsta novog reenja. Ako je to dobar argu-
ment, to je argument o mehanizmima. To se ne moe razjasniti poziva-
njem na izraze kao to je dijalektika.

Mislim da se sve bitne teze marksizma koje imaju kredibilitet mogu for-
mulisati kao obina realna nauna objanjenja kauzalni procesi. Po-
stoje temeljni mehanizmi koji generiu posledice, potom ti mehanizmi
uzajamno deluju.

178
Mehanizmi nisu izolovani; nisu hermetiki zatvoreni; u uzajamnom su de-
lovanju. I iz interakcije tih kauzalnih procesa proistie fenomen koji posma-
tramo u svetu. Kompleksnost je u tome to se sve ovo dogaa u kontekstu
ljudske svesti i moi delovanja, kontekstu u kojem ljudi posmatraju svet i
tumae ga to je deo procesa. Pa ta onda znai dijalektika?

Jedna socioloka formulacija je ono to se zove problem struktura-delo-


vanje. Problem struktura-delovanje nije nejasan ezoterian problem; to
jednostavno znai da se ljudska bia raaju u ve postojeem drutvenom
svetu koji ograniava njihove akcije.

To izgleda oigledno zato bi bilo ko prigovorio ovome? Nikada nije


postojao sociolog koji ne shvata da se bebe raaju u svetu u kojem ve
postoje drutveni odnosi koji nisu one izgradile.

Ali ljudi odrastaju, postaju svesni agenti i angauju se u praksama koje


stvaraju iste te odnose. Ljudi su akteri ogranieni odnosima, ali njihove
akcije utiu na te odnose. Nije li to struktura-delovanje problem?

To nije velika stvar. To je uobiajena zdravorazumska sociologija. Ali isto


tako i jeste velika stvar, jer je to odnos koji omoguava svesnu, namernu
drutvenu promenu, to je svrha marksistike analize.

Da citiram Marksa, nije stvar u tome da se svet tumai, ve da se promeni. To


bi bio besmislen iskaz da strategija nije mogua. Mora da postoji delovanje, ali
isto tako bi bilo besmisleno ako se delovanje ne bi suoavalo sa strukturama
koje zahtevaju transformaciju. Ideja da moramo promeniti svet znai da posto-

179
ji svet koji treba menjati i mislim da je to ono to dijalektika mora znaiti u
suprotnom ne bih znao ta ona znai.

Moete li rei ta analitiki marksizam znai za vas i


da li je to jo uvek koristan opis savremene tendencije?

Termin je skovan ranih 1980-ih godina kao nain opisivanja onoga to je


bilo zajedniko grupi marksistikih ili marksovskih ili marksistiki naklo-
njenih ili kripto-marksistikih naunika koji su se susretali na godinjem
nivou kako bi razgovarali o osnovnim marksistikim idejama.

Ekipa je, ini mi se, prilino dobro poznata. Mislim da je sredinja figura
bio G. A. Koen (G. A. Cohen), kanadsko-britanski filozof. Drugi koji su
najvie bili povezani sa ovom grupom su Robert Brener (Robert Brenner),
Adam Psevorski (Adam Przeworski), Don Roumer (John Roemer), ja,
Don Elster (Jon Elster) u to vreme i jo nekoliko drugih ljudi. Sem Bouls
(Sam Bowles) je postao deo ove grupe.

To je bila grupa ljudi koji su uestvovali u neumornom, sistematskom i


jasnom propitivanju irokog dijapazona marksistikih koncepata. Uzmi-
mo za primer koncept eksploatacije. Prvobitno ga je formulisao Marks s
obzirom na radnu teoriju vrednosti. Onda smo imali seriju debata koja
se protezala nekoliko godina o tome kako je najbolje misliti koncept ek-
sploatacije. Ja sam razvio ono to sam nazvao sociolokim objanjenjem
eksploatacije koje je prilino nezavisno od radne teorije vrednosti.

180
Sve to je bio deo nastojanja da se preciziraju temeljni mehanizmi koje ovi kon-
cepti identifikuju. Analitika rubrika je izvedena iz analitike filozofije, to je
samo, ini mi se, nain da se govori o preciznoj i jasnoj upotrebi pojmova, tako
da se sve definie na nain koji tano pojanjava ono o emu se govori.

Analitiki ne podrazumeva nikakav sutinski zahtev za sadrajem ide-


ja, ve samo to kako bi trebalo da ih procenjujemo. Takoe nije tano to
da je analitiki marksizam imao neko posebno opredeljenje za teoriju
racionalnog izbora; to je samo jedna od struja koju analitiki marksisti
shvataju ozbiljno.

Analitiki marksizam se, dakle, tie konceptualne jasnoe i preciznosti u


vezi sa mehanizmima koji su u igri. E sad, teorija racionalnog izbora je
elegantna upravo zato to je precizna i jasna u pogledu mehanizama koji
su u igri i zbog nekih vrsta problema koji vam daju dobar nain za fiksi-
ranje sklopa argumenata.

I za neke ljude u grupi posebno za Don Roumera ovaj poseban nain


formulisanja problema i traenja reenja dominira njihovim razmiljanji-
ma. Ali ak ni on ne bi insistirao na tome da su modeli racionalnog izbora
nain da se sve objasni.

Interno ime koje je grupa sama sebi dala, moda pomalo arogantno, bilo
je Marksistika grupa koja ne kenja (Non Bullshit Marxism group). To je
bila naa interna ala o tome ta nas definie. I mislim da, na neki nain,
bolje karakterie ta je bila misija grupe: otarasiti se opskurantizma iz
marksizma i identifikovati najsnanije jezgro koje se moe braniti.

181
U mom sluaju to je pomoglo da se uvrsti moja posveenost marksizmu
kao terenu na kojem sam hteo nastaviti svoj rad. Za neke druge ljude u
grupi, to ih je uverilo da je marksizam bio dobra posebna oblast kojom su
se kratko bavili, ali da to stvarno vie nije za njih.

Adam Pserovski i Don Elster su napustili grupu. Smatrali su da su iscr-


peli poseban zadatak ispitivanja Marksovih pojmova, da vie nisu imali
neke koristi od toga i da se pitanja koja ih vie interesuju plodonosnije
trae na drugom terenu.

U knjizi A Future for Marxism?,6 Endru Levin (Andrew


Levine) pie o svojoj putanji i on to vidi kao prirodnu
putanju od altiserovskog do analitikog marksizma. To
izgleda neobino, jer se francuska filozofija i analitika
teorija uglavnom posmatraju kao polarne suprotnosti.
Da li je to bio i va put ili ste doli sa nekog drugog mesta?

Prvi tekst koji sam napisao, a koji je bio blisko povezan sa ovim temama, je
bio o Pulancasu (Nicos Poulantzas).7 itao sam Alitisera (Louis Althusser)8

6 Andrew Levine, A Future for Marxism?: Althusser, the Analytical Turn and the
Revival of Socialist Theory, Pluto, London, 2003.
7 Doug Enaa Greene, Nicos Poulantzas: State, class and the transition to socialism,
http://links.org.au/node/4543
8 Louis Althusser, Stanford Encyclopedia of Philosophy, http://plato.stanford.edu/
entries/althusser/

182
kao student, ranih 1970-ih, a Pulancasa vie od Altisera; u Pulancasu sam pro-
naao sadrajniji skup argumenata. Mislim, da se tako izrazim, da je koliina
kenjanja u Altiserovom radu prilino velika: razmahao se i dosta se pozivao
na koncepte bez ikakve specifikacije. To je deo kroz koji se mora proi u nje-
govom radu da bi se stvarno dolo do analitikog jezgra.

Ipak, i Pulancas i Altiser su se bavili odreivanjem pojmova, ne samo nji-


hovim preuzimanjem sa polica i potom razvijanjem argumenta sa ovim
preformulisanim i razjanjenim konceptima.

Mnogo sam nauio iz izlaganja i testiranja Pulancasovih argumenata. Moj


prvi rad o klasi9 je bio kritika Pulancasa. Pulancas je predloio da se ono to
se obino naziva srednjom klasom nazove novom sitnom buroazijom. Ra-
zvio sam argument u kojem sam objasnio zato mislim da to ne identifikuje
pravilno mehanizme koji su ukljueni zato kategorija neproduktivnog
rada nije korisna kategorija za razumevanje klasnih odnosa.

A onda sam predloio empirijski test debate, tako da to ne bude samo de-
bata o definicijama: moemo razviti dokaze o tome da li koncepcija nove
sitne buroazije zaista bolje identifikuje klasne granice od moje alternativ-
ne koncepcije koja se tie kontradiktornih lokacija unutar klasnih odnosa.

9 Erik Olin Right, Class, Crisis and the State, https://www.ssc.wisc.edu/~wright/


selected-published-writings.htm#CCS

183
Tako je, u mom linom sluaju, itanje Altisera i Pulancasa svakako dolo
pre angamana u onome to je postalo poznato kao analitiki marksizam,
ali mislim da je moj stav prema Altiseru i Pulancasu bio stav analitikog
marksizma suprotstavljenog altiserijanizmu.

Iako to ne bih tako nazvao, mislim da je nain na koji sam ih dovodio u pi-
tanje bio neto kao: Ovi koncepti nisu dovoljno jasni. Hajde da pokua-
mo da preciziramo mehanizme. Hajde da vidimo da li postoje empirijske
posledice koje moemo povratno iskoristiti u teorijskom promiljanju.

Onda sam proitao Deri Koenovu knjigu10 i to je, naravno, kao i za mnoge
druge, bilo iskustvo prosvetljenja. Kada sam je proitao, rekao sam: Aha,
sada vidim da je ovo nain na koji bi trebalo raditi. Ovo je nain kako da
se doe do korena objanjenja i pokae njihov smisao, inei od ideja koje
su bile nejasno formulisane koherentne ideje. Onda sam napisao kritiki
prikaz Koenove knjige, koji se mnogo dopao Deriju, pa me je pozvao da se
pridruim grupi analitikog marksizma u njenoj drugoj godini.

Osoba koja je poela kao altiserijanac i koja je napisala najbolja dela


koja bih ja okarakterisao kao analitiko-marksistiku rekonstrukciju Al-
tisera i Pulancasa jeste Joran Terborn (Gran Therborn). The Ideology of
Power and the Power of Ideology11 i What Does the Ruling Class Do When

10 G. A. Cohen, Karl Marxs Theory of History: A Defence, Princeton University Press, 2001.
11 Gran Therborn, The Ideology of Power and the Power of Ideology, Verso, 1999.

184
it Rules?12 mislim da su to dve najbolje knjige napisane u altiserijanskoj
tradiciji. One su altiserijanske u smislu to krajnje ozbiljno uzimaju ideje
Pulancasa i Altisera, ali im daju racionalnu, koherentnu formu koju ni
Pulancas ni Altiser nemaju. Mislim da su to zapanjujue dobre knjige.

Te knjige su se pojavile na samom kraju velikog procvata marksizma


1970-ih, koji se zavrio tokom ranih 1980-ih godina, i nijedna od njih nije
uzeta kao kljuni okvir ideja u kasnijoj marksistikoj misli. Mislim da
postoji razumna ansa da u jednom trenutku budu ponovo otkrivene i da
im se da znaaj koji zasluuju.

Uvek ste bili skloni tome da se ozbiljno ukljuite u raspravu13


o vaem naunom radu i poznati po tome da moete prome-
niti miljenje, ponekad i o temeljnim konceptima. ta je u va-
em radu konzistentno od samog poetka, a ta se promenilo?

Najkonzistentnija ideja je u osnovi marksistiko jezgro: svrha razumeva-


nja klasne strukture kapitalizma jeste uslov za njegovu promenu. Razlozi
za usredsreenje na prirodu kapitalistike eksploatacije ukljuuju i nor-
mativnu posveenost eliminaciji kapitalistike eksploatacije i socioloku
posveenost za razumevanje uslova za transformaciju kapitalizma ili pre-
vazilaenje kapitalizma u alternativu.

12 Gran Therborn, What Does the Ruling Class Do When It Rules?: State Apparatuses
and State Power under Feudalism, Capitalism and Socialism, Verso, 2007.
13 Erik Olin Wright, The Debate on Classes, Verso, 1998.

185
Rekao bih da se antikapitalistika analiza kapitalizma provlai kroz ceo
moj rad: ideja da je utroba onoga to kapitalizam ini tetnom drutve-
nom strukturom njegova klasna struktura. Postoje marksisti koji misle da
je istinski krivac trite klase su loe, ali istinski krivac je trite. Majkl
Albert (Michael Albert) i Robin Hanel zagovaraju14 anti-trinu kritiku
kapitalizma. Ja se ne slaem sa time. Ono to je za osudu u vezi sa tritem
jeste za osudu samo ako imate trita koja su, na kraju krajeva, zasnovana
na kapitalistikoj eksploataciji i dominaciji.

Sloio bih se sa kritikom trita ukoliko bi bilo istina da trita nuno


generiu kapitalistike klasne odnose. To je u sutini stanovite Majkl Al-
berta. On tvrdi da je malo trita isto kao malo ropstva, kao malo kancera.
Malo trita e te na kraju ubiti.

Mislim da je to pogreno. Moete imati prilino snana trita u okviru


kojih je blokirana koncentracija kapitala i u kojima se odrava demokrat-
ska kontrola nad alokacijom resursa. Robin Hanel i ja smo se angaovali
u poduoj debati o ovim temama15 u knjizi koju e Verso uskoro objaviti,
Alternatives to Capitalism: Proposals for a Democratic Economy.

14 Michael Albert and Robin Hahnel, The Political Economy of Participatory


Economics, https://zcomm.org/political-economy-of-parecon/
15 Robin Hahnel and Erik Olin Wright, Alternatives to Capitalism: Proposals for a
Democratic Economy, http://www.newleftproject.org/index.php/site/article_
comments/alternatives_to_capitalism_proposals_for_a_democratic_economy

186
Kako izgleda socijalistika ekonomija? Koji me-
hanizmi u okviru ove ekonomije e spreavati
koncentraciju kapitala?

Pre svega, mislim da je pojam potpune trine socijalistike ekonomije


nekoherentan. Ba kao to je i pojam potpuno kapitalistike ekonomije
nekoherentan. Svaka ekonomija je ekosistem heterogenih i kvalitativno
razliitih proizvodnih i distributivnih mehanizama. Pitanje je Koji meha-
nizmi dominiraju?, a ne Koji mehanizmi sve preuzimaju?.

U svakoj socijalistikoj ekonomiji postoji veliki sektor javnih dobara sa


pogodnostima koja se direktno obezbeuju raspodelom koju vri drava.
Ako su obrazovanje, zdravstvo, mnotvo javnih rekreativnih prostora i
niz drugih stvari obezbeeni kao dekomodifikovana javna dobra, to bi
lako moglo initi 60% ekonomije. To nije trini socijalizam, to je samo
socijalizam. Uglavnom, trite e biti deo ekonomije.

U svakoj socijalistikoj ekonomiji sa tritem, deo tog trita nee biti so-
cijalistiki. Ne vidim razlog zato ne biste mogli da imate male restorane
koje jednostavno organizuju ljudi koji ele pokrenuti mali restoran.

I moda oni ne moraju biti organizovani kao kooperative. Sklon sam zago-
varanju toga da male firme treba da budu kooperative (njima je svakako
potrebno demokratski upravljati), ali moda i ne moraju. Moda postoji
prostor za odreene vrste ne-kooperativnih preduzetnikih individualnih
vlasnitva u ekonomiji u kojoj dominiraju socijalistiki odnosi. Ne znam
kakva bi trebalo da bude optimalna meavina razliitih oblika.

187
Da li bi zaposleni u hipotetikom privatnom restoranu
imali i druge opcije?

Apsolutno. Date svakome osnovni dohodak,16 tako da svako moe rei


ne. Imate ekspanzivan sklop javnih dobara, tako da znatan deo potro-
nje nije zasnovan na tritu. ivotni standard ljudi ne zavisi samo od
zarade: zavisi od pogodnosti koje su javno dostupne plus od zarada. Kom-
binacija osnovnog dohotka i javnih pogodnosti znai da moete iveti
pristojan ivot bez ukljuivanja17 u kapitalistike odnose proizvodnje.

Trina socijalistika ekonomija bi imala sve vrste drugih olakica za ra-


zliite oblike kooperativne proizvodnje. Oekivao bih da trina socija-
listika ekonomija naginje ka javnom osiguranju kooperativa vie nego
individualnog preduzetnitva. A postoje razni naini da se to uini na
primer, u pogledu naina organizovanja kreditnog trita i naina organi-
zovanja javnog prostora: kreiranje prostora za stvaranje (makerspaces)18
za modularnu naprednu tehnoloku proizvodnju malih razmera i slino.

Kako spreiti koncentracije bogatstva? Ve imamo propise koji navodno,


ali ne i efektivno, spreavaju monopole. Da bi se spreile kocentracije
bogatstva potrebna su pravila koja postavljaju jasne granice privatnoj
akumulaciji. Preduzea koja imaju zaposlene iznad odreenog broja se

16 Peter Frase, The Politics of Getting a Life, Jacobin, Issue 6, 2012.


17 Jesse A. Myerson, The Right to a Dignified Life, Jacobin, 04. 08. 2015.
18 Guy Rundle, All Power to the Makerspaces, Jacobin, Issue 17, 2015

188
moraju kooperatizovati, a ako to ne ele, i to je u redu mogu ostati mala
preduzea. Dakle, nema imperativa da se mora postati velikim preduzeem.

Konkurencija ne primorava preduzea da budu vea ukoliko ne posto-


ji krupnija ekonomije obima, zar ne? Ako ne postoje ekonomije obima,
nema nikakvog razloga da firme rastu ne bi li bile konkurentne. Njihova
konkurentska prednost se ne uveava ako su one vee.

Mislim da ekonomije obima brzo opadaju u mnogim podrujima proi-


zvodnje, to omoguava mnoenje visoko-produktivnih firmi malih raz-
mera. To je recept za kooperativnu trinu ekonomiju.

Ova vrsta vizije je veoma kontroverzna za krajnju levi-


cu, zar ne? Prisustvo trita bi uvredilo neke socijaliste,
a neki bi protestvovali i protiv same ideje recepata za
kuhinju budunosti.

Dozvolite mi jednu terminoloku intervenciju na brzinu. Radi se o izrazu


krajnje levo. Rekao bih da rigidna levica odbija trita. Krajnje levo upu-
uje da se radi o neemu to je vie levo; ali vie levo ne znai ne znai vie
naivno. To znai dublju posveenost odrivoj demokratskoj i egalitarnoj
emancipatorskoj alternativi. Ja sebe pozicioniram krajnje levo. Upravo zato
elim institucionalnu heterogenost kao cilj verujem da je to najbolji izbor.
Ne mislim da je prikladno rei da vas to ini manje leviarem.

189
Mislim da je temeljni princip socijalizma demokratija na svakom koraku,
ali ne moete unapred znati ta bi trebalo da bude rezultat demokratskog
odluivanja. To treba da otkriju ljudi angaovani u demokratskim borba-
ma, jer ne moemo znati sve nepredvidivosti.

Moje predvianje je da e duboko, snano demokratsko drutvo stvori-


ti prostor za trite, jer e ga ljudi videti kao jeftino reenje za sloene
probleme. S obzirom na sve kompromise koji su neizbeni, bolje je imati
razuman prostor za trite nego pokuati sve planirati.

Ali to je predvianje onoga ta bi oni koji demokratski odluuju mogli da


osmisle, a ne recept za to ta bi ono trebalo da bude. Osim ako smatrate
da nema kompromisa, onda e prirodno biti dvosmislenosti u otkrivanju
toga kakva bi uloga trita trebala biti u postkapitalistikoj ekonomiji.

Izazov koji sam predoio Hanelu (koji veruje da bi ekonomija trebalo da


bude demokratski planirana bez ikakve uloge trita), na koji mislim da
nije odgovorio, jeste: Da, ako smatrate da nema kompromisa, da nema
problema suvinih sastanaka, da nee biti drugih neoekivanih posle-
dica pokuaja ljudi da razumeju svoj paket potronje za sledeu godinu
to je deo plana onda moda trita mogu biti eliminisana. Ja sam
skeptian. Ali, osim ako ne verujete u to da nema kompromisa, vi ne mo-
ete unapred odluiti koja je meavina.

190
Vaa nova knjiga objedinjuje dve glavne niti vaeg rada
razumevanje klase u kapitalistikom drutvu i istraiva-
nje realnih utopija kao oblika socijalistike strategije.

Izvorni naslov je bio Suoiti se i moda prevazii kapitalizam putem real-


nih utopija (Challenging and maybe Transcending Capitalism through Real
Utopias). Ali novi naslov, o emu zapravo govorim, jeste Kako biti antika-
pitalista u 21. veku? (How To Be An Anti-Capitalist For The 21st Century?).

Pa recite nam, kako?

Evo o emu se ukratko radi. Postoji etiri naina da se bude antikapi-


talista: razbijanje kapitalizma, pripitomljavanje kapitalizma, izbega-
vanje kapitalizma i erodiranje kapitalizma.

Razbijanje kapitalizma je vizija devetnaestovekovnog i dvadeseto-


vekovog revolucionarnog komunizma. Scenario je veini poznat: po-
litika partija e biti standardni obrazac za organiziranje politikog
pokreta. U istorijski nepredvienim okolnostima, taj politiki pokret
je sposoban da preuzme dravnu vlast. To moe biti putem izbornog
procesa to se ne moe iskljuiti ili kroz nasilnu pobunu.

Bez obzira na to kako se preuzima dravna vlast, prvi zadatak je da se


drava preoblikuje kao odgovarajui instrument transformacije, a drugi
zadatak je da se razbiju centri moi postojee drutvene strukture.

191
To omoguava pokretanje dugakog procesa izgradnje alternative. Strate-
gija razbijanja kapitalizma se moe zamisliti kao strategija prvo razbija-
nje, onda gradnja. To je bio revolucionarni ideal 20. veka.

Mislim da su ti eksperimenti prilino snano dokazali da kapitalizam nije


vrsta drutvenog poretka barem ne u svojim sloenim oblicima koji
se moe razbiti. Poslednji stih himne Voblija,19 Solidarnost zauvek, je
moemo stvoriti novi svet iz pepela starog. Ono to su revolucionarni
pokreti 20. veka pokazali jeste da je mogue izgraditi novi svet iz pepela
starog sveta ali to jednostavno nije svet koji je iko eleo.

Naravno, bilo je nekih dostignua Ruske i Kineske revolucije, ali one nisu
stvorile svet demokratskog egalitarnog osnaenja obinih ljudi sposobnih
da oblikuju sopstvene sudbine. To nije proizalo iz ovih revolucija.

Bilo da je to samo zbog istorijski nepovoljnih okolnosti u kojima su se


dogodile te revolucije ili zbog intrinsinih posledica strategije razbijanja,
unitenja i pokuaja izgradnje iz pepela to je diskutabilno.

Verujem da su haotine snage koje strategija razbijanja oslobaa straho-


vite i opasne, te da nuno vode represivnim odgovorima radi ponovnog
stvaranja uslova drutvene integracije. Drutveni poredak i bezbednost
postaju gorua potreba i stvaraju oblike dominacije u novom postrevoluci-
onarnom drutvu koje je onda izuzetno teko istisnuti, ako ne i nemogue.

19 Vobliji (Wobblies) su lanovi meunarodnog sindikata Industrijski radnici sveta


(Industrial Workers of the World, IWW). (prim.prev.)

192
Svakako nemamo dokaza za to da je mogue razbijanjem stare strukture
izgraditi emancipatorski, egalitarni, demokratsko-participativni ambijent
za ljudski razvoj. Mislim da je strategija razbijanja iskljuena iz istorijske
agende u sloenim drutvima.

Demokratska tranzicija je, mislim, mogua. To je ono za ta se zalaem.


Problem je u tome to e momenat prekida osloboditi strahovito haoti-
ne procese, ak i u demokratskim uslovima. To je problem Sirize. Da su
napustili evro, potonuli bi u ekonomski haos. Onda se postavlja pitanje,
da li su mogli, u tom trenutku, pokrenuti raskid sa kapitalizmom, pod
demokratskim uslovima?

I ta bi se desilo na sledeim izborima? Situacija bi bila oajna. Na sledeim


izborima neke partije bi rekle glasajte za nas i vratiemo Grkoj evro. I
ta bi se onda dogodilo? Evropski bankari bi rekli da, da, glasajte za ove ti-
pove, a mi emo vam pomoi. Onda bi dobili subvencije. Ne postoji nain
da se preivi broj izbora potrebnih da se proe kroz tranziciju u demokrat-
skim uslovima, kroz pad ivotnog standarda i materijalnih uslova ivota.

U sloenom drutvu, u kojem je toliko meuzavisnosti, koliina patnje


koju nastojanje da se prekine sa kapitalizmom oslobaa se ini neodri-
vom u demokratskim uslovima. U ne-demokratskim uslovima, problem
je u tome to autoritarne tranzicije ne rezultuju demokratskim i parti-
cipatornim ciljevima. Nisam spreman da ovu strategiju formalno pro-
glasim nemoguom. To bi bilo previe jako. Previe je nepredvidivosti,
ali moja intuicija je da je na nivou sistema transformacija kapitalizma
putem prekida nemogua.

193
Druge opcije su pripitomljavanje, izbegavanje i erodiranje. Pripitomlja-
vanje je socijaldemokratsko reenje. I dalje se preuzima drava. Dobijete
dravnu mo u formalnom smislu. Ali nemate drutvenu mo jer je kapi-
talizam i dalje snaan. Kapital kontrolie20 sredstva investiranja.

Imate dravnu vlast u smislu vlade. Imate politiku mo. Imate dovoljno
mobilizacije iza te politike moi da moete da pregovarate sa kapitalom i
da kreirate ogranienja kapitalu koja su korisna za radnitvo, ali tu mora
da postoji quid pro quo (usluga za uslugu) saradnja radnika u projektu
kapitalistikog razvoja. To je klasni kompromis.

Pripitomljavanje kapitalizma ima za cilj da umanji ili neutralizuje najvee


tete koje stvara kapitalizam rizike za pojedince, deficit javnih dobara,
negativne spoljne faktore. Ublaite ove tete, ali ostavljate kapitalizam
netaknutim i samo se bavite simptomima. Pripitomljavanje kapitalizma
funkcionira prilino dobro. Barem je tako bilo u neko vreme. U poslednje
vreme je to malo zapetljano.

Neoliberalna ideologija kae da su socijaldemokratska reenja trajno ski-


nuta sa dnevnog reda. To je samoopravdanje privilegija elita. ak i u rela-
tivno otvorenom, globalizovanom i finansijalizovanom svetu nema razloga
verovati (ako ostavimo po strani politiku mo neoliberalnih snaga) da se
mehanizmi pripitomljavanja ne mogu ponovo uspostaviti. Oni samo nisu
jo uvek uspostavljeni.

20 Jonah Birch, The Many Lives of Franois Mitterrand, Jacobin, 19. 08. 2015.

194
Jedno je miljenje da e globalna kriza zbog klimatskih promena ubiti
neoliberalizam, jer ne postoji nain da trite rei problem prilagoava-
nja, a kamoli problem ublaavanja posledica. Gigantski javni radovi po-
trebni za reavanje klimatskih poremeaja e otvoriti jo jedan prostor
za novu rundu dravnih afirmativnih mera21 u obezbeivanju javnih
dobara i drutveno pravednih dobara, kroz ublaavanje negativnih efe-
kata globalnog zagrevanja.

U svakom sluaju, to je pripitomljavanje kapitalizma. Danas je sigurno


otrcano u poreenju sa trideset, etrdeset godina ranije, ali je jo uvek deo
menija antikapitalizma.

Izbegavanje kapitalizma je vie individualistiko reenje. Hipici su se


1960-ih i 1970-ih godina upustili u ovo reenje. Pioniri Zapadnog pokreta
u Sjedinjenim Amerikim Dravama su beali od kapitalizma. To je bio
njihov sredinji podsticaj: preseliti se na zapad, iskobeljati se iz kandi
banaka i zemljoposednika. Pokreti koji se zalau za dobrovoljnu jedno-
stavnost ili anti-konzumeristiki pokreti su neka vrsta izbegavanja ka-
pitalizma ljudi koji sve redukuju kako bi iveli vie balansirane ivote.

Izbegavanje kapitalizma je zanimljiv oblik antikapitalizma. On ima vrlo


malo potencijala da bude transformativan. U nekim sredinama moe
dati korisne eksperimente, korisne modele za ono to bi se potom moglo
generalizovati u izmenjenim uslovima.

21 Christian Parenti, Why the State Matters, Jacobin, 30. 10. 2015.

195
Erodiranje kapitalizma je najmanje poznata strategija. Mislim da je ona
vie u skladu sa odreenim anarhistikim tendencijama. Prudon bi se
mogao smatrati ranim ruiocem. Njegov stav je bio: Stvarajte radnike
kooperative. One e biti atraktivan nain ivota. Radnici e se u njima
okupljati. Kapitalizam e propasti jer nee nai nikoga da radi.

To je pojednostavljen pogled na to kako bi radnike kooperative mogle


opstati i nadmetati se sa kapitalistima. Marks je, u svojoj uvenoj debati
sa Prudonom, mislio da je ovo smeno i odbacio je Prudona zajedno
sa utopijskim socijalistima kao potpuno besmislene male eksperimente.
Jo gore od besmislenosti oni su samo odvraali panju.

Kasnije je Marks bio prilino naklonjen radnikim i drugim oblicima


kooperativa, oseao je da su one bile opipljiv test da li radnici zaista
mogu upravljati proizvodnjom, a da je problem sa tom strategijom bio
u tome to one nee biti tolerisane. Ako bi ikada bile pretnja kapitalu,
jednostavno bi bile unitene.

Danas postoji mnogo primera ekonomskih inicijativa koje bi spadale u


rubriku erodiranja kapitalizma. Projekt Pokreta bezemljaa Brazila22 za
agrarnu reformu, zauzimanja zemlje, novi oblici komunalne i agrarne
proizvodnje, radnike kooperative i mnogi drugi oblici kooperativa. Viki-
pedija unitava tri stotine godina staro kapitalistiko trite enciklopedija

22 Mario Alemi, Landless Workers Movement: History did not end, http://www.
visualab.org/index.php/history

196
u roku od jedne dekade. To je daleko produktivnije od bilo kojeg kapita-
listikog modela, kao to je i Linuks, kao to su i drugi otvoreni softveri.
To erodira kapitalizam.

E sad, erodiranje kaptalizma je, tvrdim, izuzetno atraktivna i krajnje ne-


uverljiva strategija za prevazilaenje kapitalizma. Privlana je, jer ak i u
vrlo neprijateljskom okruenju moete neto uiniti. A mislim da aktivisti
uvek oajniki ele neto da urade. ta mogu da uradim?, moji studenti
me stalno pitaju ta mogu da uradim? elim uraditi neto konstruktivno.

Erodiranje kapitalizma gradi ove alternative, a one ine ivot boljim. One
su definitivno ilustracija boljih naina ivota. One mogu biti uinkovite,
ali pitanje je da li je verovatno da e ukupni efekt komunalnih bati, rad-
nikih kooperativa, Vikipedije i slino, zaista potkopati mogunost kapi-
talizma i prevazii ga alternativom? To izgleda prilino neuverljivo.

Mislim da nije plauzibilno da e anarhistika strategija izgradnje sveta


koji elimo u okviru postojeeg sveta uspeti da transformie svet kao ce-
linu. Ali ako se erodiranje kombinuje sa novim nainima razmiljanja
o pripitomljavanju kapitalizma, onda bi bilo mogue stvoriti dugo-
ronu politiku strategiju koja kombinuje ono najbolje od progresiv-
ne strane socijaldemokratije sa najkonstruktivnijim verzijama anar-
histikog komunalnog aktivizma i kreativnosti odozdo.

To znai kombinovanje anarhizma i socijaldemokratije u paru u ko-


jem se erodira kapitalizam da bi ga se uinilo pitomijim i u kojem se
pripitomljava kapitalizam da bi ga se lake moglo erodirati. Premo-

197
avate ovu politiku podelu, odbacijui viziju razbijanja kapitalizma,
jer je nemogua, i viziju izbegavanja kapitalizma, jer je narcisistika.

Mislim da ovaj par nije jednostavan. Nije linearan. Ne radi se o tome


da se otkrije formula i da samo treba pustiti da stvari idu svojim
tokom, da se pobrinu same za sebe. Ne, ovaj proces e biti pun kon-
tradikcija. To je svojstveno samom procesu: nain na koji pripito-
mljavate kapitalizam zavisi od toga kako pregovarate sa kapitalom.
Ti dogovori su sami po sebi nestabilni. Oni zavise od odnosa snaga.

Ali ta je onda alternativa? Nije da predviam, u smislu ako ovo


uradite ovako, pobediemo. Samo kaem da ne vidim neku drugu
uverljiviju strategiju koja bi bila u stanju da prevazie kapitalizam.

Mogli bismo rei ovo je Berntajnov (Eduard Bernstein)


evolucioni socijalizam,23 minus evolucija, minus izve-
snost da e se dogoditi?

Pa ne ba, jer Berntajn nije naglaavao mobilizaciju odozdo radi iz-


gradnje alternativa u prostorima drutva. Njegova strategija je bila
parlamentarni socijalizam.

23 Eduard Bernstein, Evolutionary Socialism, https://www.marxists.org/reference/


archive/bernstein/works/1899/evsoc/

198
Kako onda vidite ulogu parlamentarne ili izborne po-
litike? To je sigurno bitan deo strategije pripitomljavanja.

Jedna od zamki parlamentarne demokratije jeste verovanje da ona mora


biti na komandnoj visini. Mislim da vrlo vanu arenu ine optine po-
litika na lokalnom nivou i izgradnja nacionalnih pokreta na temelju
lokalnih mobilizacija.24

U SAD su optinske vlasti veoma jake i imaju posebno


velike odgovornosti, dok je nacionalna politika nepristu-
pana i prilino dobro odbranjena od bilo kakve leve stra-
tegije. Dakle, postoje razlike u razliitim okruenjima.

U nekim politikim sistemima nema prostora na lokalnom nivou. Dakle,


u najcentralizovanijim kapitalistikim demokratijama, gradovi su vie ad-
ministrativne jedinice nacionalnih vlada nego autonomna mesta politike
borbe. Mogue je da je u nekim kontekstima borba za veu optinsku auto-
nomiju deo politikog projekta neophodnog radi stvaranja veeg prostora.

Mislim da drava ima veoma vanu ulogu, a ideja da se utie na dr-


avu primarno kao spoljni akter, prisiljavajui dravu da neto uradi,
je apsurdna. To nikada nigde nije bila uspena dugorona strategija.

24 Luke Elliott-Negri, Seven Lessons From the Sawant Campaign, Jacobin, 03. 08. 2015.

199
Naravno, ako izazovete dovoljno problema i poremeaja moete naterati
dravu da uradi neke stvari, ali im mobilizacija opadne, dobici se mogu
ukinuti. Strategija koja se usredsreuje iskljuivo na spoljne pritiske i
remeenja nije snana. Jedini nain da se neto snano promeni jesu pro-
mene u pravilima igre, a to zahteva politike partije koje su sposobne da
dovedu u pitanje mo i menjaju pravila igre.

Ipak, u SAD je strateki veoma teko predloiti ili pri-


druivanje Demokratima ili izgraivanje tree partije
ispoetka.

To je jedan od razloga zato su nii nivoi vlasti efikasniji. Velika konti-


nentalna drava poput Sjedinjenih Amerikih Drava je glomazan pri-
mer. Svakako nije svuda u svetu sluaj da su konvencionalne partije u toj
meri nedostupne25 drutvenim pokretima.

Ali ak i u Demokratskoj partiji u Sjedinjenim Amerikim Dravama,


levo krilo ima predloge koji su stvarno podloni ovim stvarima. Partija
nije homogeno neoliberalna.26 Vrlo velik deo demokratskog birakog tela
i nemali broj izabranih politiara se bori za vee poreze, vie javnih doba-
ra, vie regulacija, vie inicijativa za zatitu ivotne sredine i rekonstruk-
ciju radnikog pokreta, ne bi li narodna mo porasla.

25 Adam Hilton, Bernie and the Search for New Politics, Jacobin, 24. 06. 2015.
26 Bhaskar Sunkara, Lean Socialist. Why liberalism needs socialismand vice versa,
http://inthesetimes.com/article/14873/lean_socialist

200
Oko svega ovoga ve postoje javne rasprave, ako ve ne i neposredne ak-
cije. Iz razliitih razloga, ove stvari su marginalizovane, u smislu da nisu u
stanju da se prevedu u konkretne politike, ali to ne mora biti trajno stanje.

Mislim da se u amerikom kontekstu za ovo treba izboriti u okviru Demo-


kratske partije. Ideja o treoj partiji nije odriva. Smatram da je zadatak da
se progresivno krilo Demokratske partije naini elastinijim i da se iznau
naini za mobilizaciju birakog tela, kako bi im se dao izborni kredibilitet.

To je teko uiniti. Sistem je u velikoj meri protiv nas. Ali ipak, i dalje
ne vidim koja bi bila druga alternativa. Ako kaete ok, zato jer je to
nedostupno, bataliemo dravu, to znai povlaenje u ugao erodiranja
u mojoj etvorostrukoj strategiji, bez pokuaja sa komponentom pripito-
mljavanja. To znai menjati svet bez preuzimanja moi ili bez dovoenja
u pitanje moi, kako to Holovej27 predlae.

Moda je to mogue. Ne kaem da sam siguran da se kapitalizam ne moe


erodirati samo izgradnjom alternativa odozdo. Samo sam skeptian da e
prostor za te alternative biti dovoljno siguran.

A ipak imate veoma pozitivno miljenje o mnogima od


tih projekata, zar ne?

27 John Holloway, Change the World Without Taking Power. The Meaning of
Revolution Today, Pluto Press, 2003

201
Apsolutno. Imam pozitivno miljenje o svim tim projektima, jer to su sve
primeri koji prethodno uobliuju emancipatorsku alternativu. Zadatak je
da se ovi prefigurativni primeri generalizuju.

E sad, postoji jo jedan deo ove jednaine, koji je teko predvideti. Ovo je
vrlo klasina marksistika ideja: nove proizvodne snage u koje ulazimo
sa 21. vekom e, po mom predvianju, biti enormno razorne za postojee
oblike kapitalizma. To ve vidimo u nekim sektorima. I to bi moglo radi-
kalno otvoriti nove mogunosti.

Primer koji esto navodim jer je simpatian jeste primer Vikipedi-


je koja unitava tri stotine godina staro trite enciklopedija. Ne moe-
te proizvesti komercijalno odrivu enciklopediju optih namena koju e
neko kupovati. Vikipedija je proizvedena na potpuno nekapitalistiki
nain, sa nekoliko stotina hiljada neplaenih urednica i urednika diljem
sveta koji doprinose globalnim dobrima i ine ih besplatno pristupanim
svima. Ona je i neka vrsta ekonomije poklona, obezbeujui neophodne
infrastrukturne resurse.

Vikipedija je puna problema, ali je izvanredan primer kolaboracije i sa-


radnje velikih razmera koja je visoko produktivna. Mislim da je to prva
linija onoga to e biti razorna faza kapitalizma.

Ova tema je povezana sa problemom ekonomije obima. Ako imate


tehnologije koje imaju veoma ogranienu ekonomiju obima, tako da
se proizvodni trokovi po jedinici manjih koliina stvari ne razlikuju
od proizvodnje velikih koliina, onda je za kapitaliste mnogo tee da

202
monopoliziraju sredstva proizvodnje. Monopol znaajno zavisi od i-
njenice da morate imati velike koliine kapitala da biste proizvodili
konkurentno.

Primer su 3D tampai.28 Ne mislim da je to ve mogue, pa hajde da


zamislimo jo nekih deset, petnaest, dvadeset godina od sada. Zamislite
da 3D tampai mogu tampati 3D tampae. Onda imamo samo-repli-
kativnu mainu. Samo-replikativna maina ija opta namena je bila
da proizvodi irok spektar robe bi u potpunosti potkopala mogunost
monopoliziranja sredstava za proizvodnju, osim ako se ne uvedu neki
potpuno novi mehanizmi kapitalistike monopolizacije.

Naravno, postoje neke stvari koje 3D tampa nee moi da proizvedu.


3D tampa nee moi da proizvede zemlju, niti fiziki prostor u koji se
moe smestiti 3D tampa. Mnoge od inputa koje koristi 3D tampa
smola i druge vrste sirovina nee biti proizvedene putem 3D tampa-
a. Neki od tih inputa se moraju iskopati iz zemlje i obraditi. Tako da je
mogue da e se kapitalistiki monopol nad sredstvima za proizvodnju
vratiti natrag na prirodni prostor resursa proizvodnje.

Dakle ne radi se o argumentu o post-oskudici. Radi se


o transformaciji odnosa proizvodnih snaga.

Apsolutno. To je ono to tvrdim to je klasini marksizam koji ukljuuje in-


tenziviranje protivrenosti izmeu odnosa proizvodnje i proizvodnih snaga.

28 Guy Rundle, All Power to the Makerspaces, Jacobin, Issue 17, 2015.

203
Poenta je u: ubrzavanju iracionalnosti29 sistema proizvodnje koji se za-
sniva na privatnom vlasnitvu i u kojem se sredstva proizvodnje vie ne
mogu monopolizovati. Svako moe imati sredstva za proizvodnju, ali ne
mogu ih odgovarajue iskoristiti zbog monopolizacije prirodnih resursa
od strane privatnog vlasnitva.

Upadljiv karakter suprotnosti izmeu snaga i odnosa proizvodnje u tom


kontekstu stvar ini dosta jednostavnom za zagovaranje pozicije o neop-
hodnosti transformacije vlasnikih odnosa koji sputavaju smislenu upo-
trebu proizvodnih snaga.

Ako su samo zemlja i prirodni resursi ono to je monopolizovano na ovaj


sebian, samouveavajui, monopolistiki nain, to je jednostavniji pro-
blem od monopolizacije sloenog robnog lanca i krupnog kapitalno-inten-
zivnog kompleksa proizvodnje.

Ove nove proizvodne snage ako su predvianja tana e stvoriti uslo-


ve za drugaiji ambijent politike borbe.

Kao i za intelektualno vlasnitvo.

I za intelektualno vlasnitvo,30 tako je. Mislim da svi ovi dogaaji ukazu-


ju da e kapitalizam u budunosti biti vie erozivan nego to je to bio u
prolosti, jer e biti lake da se popune prostori sa alternativnim oblicima

29 Peter Frase, Four Futures, Jacobin, Issue 5, 2011.


30 Peter Frase, Property and Theft, Jacobin, Issue 11-12, 2013

204
proizvodnje. Ali bie erozivniji samo ako bude bio i pripitomljeniji, zbog
potrebe da se ukroti goropadna eskalacija prava intelektualnog vlasnitva,
vlasnikih prava nad zemljom i slino.

Kriza ivotne sredine bi isto tako mogla da otvori prostor za to. Jasno je
da e pitanje ko kontrolie i regulie pristup prirodnim resursima biti na
dnevnom redu u kontekstu globalnih problema ivotne sredine.

Ponoviu moju glavnu poentu: realne utopije postaju odrive kada obu-
hvataju ove dve strategije, pripitomljavanje i erodiranje kapitalizma. To je
drugaije od staromodnog Berntajnovog evolucionog socijalizma. Uloga
drave u takvom projektu transformacije jeste da odbrani i proiri prostore
u kojima e se alternative graditi odozdo, a nee ih nametati drava. Drava,
dakle, treba biti kljuni akter u obezbeivanju zadovoljenja potreba.

Sa engleskog prevela Maja Solar

205
Set Ekerman
( S eth A ckerman )

Crveni
i crni

Profit je motor kapitalizma. Kako bi to izgledalo pod so-


cijalizmom?

R
adikalni leviari i leviarke imaju naviku da govore u kondici-
onalu. Ono to se provlai kroz sve njihove prie o promenama
koje bi voleli da vide u svetu je neugodno saznanje da na soci-
jalni sistem postavlja rigidne granice na to koliko promene zaista moe
biti postignuto u ovom trenutku. Posle revolucije... je enjiv, ironian
uvod u lepe elje levice.

Zato onda leviari/ke toliko oklevaju da priaju o tome kako bi izgledao


drugaiji sistem? Jedna od najstarijih i najuticajnijih primedbi takvoj prii
dolazi od Marksa, sa njegovim esto citiranim prezirom prema utopijskim
receptima za kuhinje budunosti. Pouka citata je, navodno, da budue
drutvo mora izniknuti iz spontane dinamike istorije, a ne iz izolovanih
matarija nekog piskarala. Ovakva izjava nije bez ironije, jer je dve godi-
ne kasnije piskaralo Marks napisao sopstveni recept za kuhinju u svojoj

207
Kritici gotskog programa ukljuivala je radnike bonove, skladita dobara, i
raunovodstveni sistem za utvrivanje visine plata radnika.

Kako se ispostavilo, Marksov komentar je bio kontranapad na negativnu


kritiku koju je primio u pariskim novinama ureivanim od strane ljubite-
lja filozofa Ogista Konta (August Comte), koji su kritikovali Marksa zato
to nije ponudio konkretnu alternativu socijalnom sistemu koji osuuje.
(Zato se, u originalnom citatu, ironino pita da li su kritiari moda oe-
kivali recepte koji nalikuju miljenju Konta). Kako bi razumeli kontekst,
morali biste znati da je, kao i mnogi drugi utopistiki pisci tadanje ere,
Kont nudio scenarije za budue drutvo koji su bili okieni skoro suma-
nutom grandioznou, koji su sadravali precizne i fantastino detaljne
instrukcije o praktino svakom delu svakodnevnog ivota. Marks je ciljao
upravo na takvu opsesivnu vrstu planiranja budunosti.

Razlog za uzdranost je oseaj da sricanje ideja za budue socijalne in-


stitucije dovodi do vida tehnokratskog elitizma koji gui utopijski elan
pobunjenog naroda. Velika drutvena promena se nikada ne deava bez
masa inspirisanih na herojska dela entuzijazma, a strpljivi pokuaji da se
realistino uhvati u kotac sa materijalnim problemima funkcionalnog
drutva su retko tako inspiriui. Ovo nipoto nije trivijalna primedba;
jedna od najstarijih zabluda na levici jeste iluzija da se promena deava
kada se neko pojavi sa briljantnim programom od deset taaka i uspe da
uveri sve u njegovu genijalnost.

Ipak, uspean radikalni projekat mora da se obraa svakom aspektu emo-


cionalnog registra: ne samo onim ekstatinim momentima u istoriji kada

208
sve izgleda mogue, ve i onim tekim i kritikim raspoloenjima kada
ak i okoreli optimisti ponu da sumnjaju i promiljaju. ak i borba tako
epska i strastvena kao to je bila borba za osam sati rada koja je izgle-
dala kao jedna od najupeatljivijh utopija revolucionarnog socijalizma,
u svoje vreme se vodila, kako se Eli Helevi (Elie Halevy) sea oko biro-
kratske mere, sprovedene preko pravnih direktiva i fabrikih inspektora.

Moda je najfundamentalniji razlog to je levica toliko sumnjiava povo-


dom takvih zamisli to to su one najee bile predstavljene kao istorijske
krajnje take a krajnje take e uvek biti razoaravajue. Ideja da e isto-
rija dostii nekakvu finalnu destinaciju gde e socijalni konflikt nestati i
gde e politika doi do zavrnice je na levici bila neosnovana fantazija od
samog njenog nastanka. O scenarijama za budunost nikada ne treba raz-
miljati kao o finalnim, ili ak nepovratnim; umesto to ih posmatramo
kao nacrte za neku buduu destinaciju, bilo bi bolje gledati ih samo kao
mape koje sadre mogue rute izlaska iz lavirinta. Jednom kada izaemo
iz lavirinta, na nama je da odluimo kako emo dalje.

U ovom eseju, polazim od ustaljene socijalistike tvrdnje da centralne


mane kapitalizma nastaju iz konflikta izmeu potere za privatnim profi-
tom, sa jedne, i zadovoljenja ljudskih potreba, sa druge strane. Onda u
dati prikaz nekih stvari koje bi trebalo razmotriti u bilo kom pokuaju
popravke takvih mana.

Ono ime se neu baviti ovde jeste uspostavljanje neke finalne i total-
ne harmonije izmeu interesa pojedinaca i interesa svih, ili proienje
drutva od konflikta ili egotizma. Interesuje me najkrai mogui korak od

209
drutva koje imamo sada do drutva gde je veina proizvodne imovine
zajedniko vlasnitvo ne sa ciljem da se iskljui mogunost radikalnije
promene, nego upravo da se ona ukljui.

Nema nita loe u konkretnom i praktinom razmiljanju o tome kako da


se oslobodimo drutvenih institucija koje nas spreavaju da postanemo
drutvo kakvo smo sposobni da postanemo. U jednu stvar moemo biti
sigurni: sadanji sistem e se promeniti ili e se nastaviti zauvek.

______

Leviari i leviarke su odgovorili/e na kraj realno postojeeg socijaliz-


ma uglavnom na dva naina. Veina je prestala da pria o svetu nakon
kapitalizma, okreui se skromnim politikama parcijalnih reformi, loka-
lizmu, ili linom razvoju.

Drugi odgovor je bio sve suprotno beg unapred u najistiju, najbeskompro-


misniju viziju rekonstrukcije drutva. U odreenim radikalnim krugovima,
ovaj impuls je u skorije vreme poveao privlanost tenje ka svetu bez drava
i trita, pa tako i bez novca, plata i cena: sistem u kome e se roba slobodno
proizvoditi i slobodno uzimati, gde e se ekonomija voditi iskljuivo maksi-
mom od svakoga u skladu sa sposobnostima, svakome prema potrebama.

Kad god se razmatraju takve ideje, debata se odmah fokusira na velika


filozofska pitanja o ljudskoj prirodi. Skeptici se podsmevaju da su ljudi
previe sebini da bi takav sistem funkcionisao. Optimisti tvrde da su
ljudi prirodno kooperativna vrsta. Dokazi se navode za obe strane raspra-

210
ve. Ali najbolje je ostaviti tu debatu po strani. Bezbedno je pretpostaviti
da ljudi ispoljavaju kombinaciju kooperacije i sebinosti, u proporcijama
koje se menjaju u skladu sa okolnostima.

Uzviena vizija sveta bez drava i trita suoava se sa preprekama koje


nisu moralne, nego tehnike, i vano je tano razumeti ta su one.

Moramo pretpostaviti da ne bismo eleli da se vratimo na neku niu fazu


ekonomskog razvoja u budunosti; eleli bismo da iskusimo makar iste
materijalne komfore koje imamo pod kapitalizmom. Na kvalitativnom ni-
vou, naravno, razne stvari bi se morale promeniti tako da proizvodnja
bolje zadovoljava stvarne ljudske i ekoloke potrebe. Ali ne bismo eleli
da vidimo generalni pad u naim proizvodnim snagama.

Meutim, ona vrsta proizvodnje za koju smo danas sposobni zahteva ve-
liku i kompleksnu podelu rada. Ovo predstavlja nezgodan problem. Da
biste konkretno shvatili ta to znai, razmislite kako su Amerikanci iveli
za vreme Amerike revolucije, kada je tipini graanin radio na maloj,
relativno izolovanoj porodinoj farmi. Takva domainstva su uglavnom
proizvodila ono to su konzumirala i konzumirala su ono to su proizvo-
dila. Ako bi proizveli skromni viak farmerskih proizvoda, prodali bi ih
drugima u blizini, i sa novcem koji su zaradili mogli su da kupe nekoli-
ko luksuznijih stvari. Ali najee se nisu oslanjali na druge ljude da im
obezbede stvari koje su im bile potrebne za ivot.

Uporedite takvu situaciju sa naom. Ne samo da se oslanjamo na druge kada su


dobra u pitanju, nego se sam broj ljudi na koje se oslanjamo vrtoglavo poveao.

211
Osvrnite se po sobi u kojoj sedite i razmislite o stvarima koje posedujete.
Sada probajte da razmislite o tome koliko je ljudi bilo direktno ukljueno
u njihovu proizvodnju. Laptop na kome kucam, na primer, ima monitor,
kuite, DVD plejer, i mikroprocesor. Svaka stvar je najverovatnije na-
pravljena u posebnoj fabrici, mogue i u razliitim dravama, od strane
raznih kompanija koje upoljavaju stotine ili hiljade radnika i radnica.
Onda razmislite o sirovoj plastici, metalu, gumi koji su upotrebljeni za
izradu ovih komponenti, i o svim ljudima koji su bili ukljueni u njihovu
proizvodnju. Dodajte i ljude koji su bili ukljueni u proizvodnju goriva u
fabrikama, i brodske posade, i vozae kamiona koji su prevozili kompjute-
re do eljene destinacije. Nije teko zamisliti milione ljudi koji uestvuju
u proizvodnji samo onih stvari koje su sada na mom stolu. I od milion
zadataka koje je potrebno obaviti u tom procesu, svaki pojedinac izveo je
samo mali set izolovanih radnji.

Kako su svi oni znali ta da rade? Naravno, veina ovih ljudi su bili za-
posleni i njihovi efovi su im rekli ta da rade. Ali kako su njihovi efovi
znali koliko plastike je potrebno da proizvedu? I kako su znali da poa-
lju slabiju, meku vrstu plastike u kompjutersku kompaniju, ak i ako
bi ista bila zadovoljna da uzme jau, kvalitetniju plastiku, rezervisanu
za proizvoae bolnike opreme? I kako su proizvoai odluili da je
vredelo vie resursa da naprave laptop raunare sa lepim LCD monito-
rima, umesto da budu tedljivi i da naprave stare, jednostavnije modele
sa katodnim cevima?

Ukupan broj takvih dilema je praktino beskonaan u modernoj ekono-


miji, sa milionima razliitih proizvoda i sa milijardama radnika i radnica

212
i potroaa. I sve te dileme moraju biti reene na nain koji je globalno
konzistentan, zato to u bilo kom odreenom momentu postoji ograni-
ena koliina radne snage i maina, tako da proizvesti vie jedne stvari
znai proizvesti manje drugih. Resursi se mogu kombinovati u skoro be-
skonanom broju moguih permutacija; neki mogu zadovoljiti materijal-
ne potrebe i elje drutva prilino dobro; dok bi drugi bili katastrofalni,
ukljuujui velike koliine nepotrebnih proizvoda i dosta onih potrebnih
koji nisu jo ni napravljeni. U teoriji, svaki stepen uspeha je mogu.

Ovo je problem ekonomske kalkulacije. U trinoj ekonomiji, cene vre


ovu funkciju. A razlog zato cene funkcioniu jeste u tome to prenose
sistemsku informaciju: koliko su ljudi voljni da se odreknu jedne stvari da
bi dobili neku drugu, pod datim setom okolnosti. Samo kada se zahteva
od ljudi da se odreknu jedne stvari kako bi dobili drugu, u nekoj razme-
ri, kvantitativna informacija moe pokazati koliko, u relativnom smislu,
ljudi cene te stvari. I samo sa saznanjem koliko relativne vrednosti ljudi
daju milionima razliitih proizvoda, proizvoai, koji su ukljueni u ovu
ogromnu mreu, mogu donositi racionalne odluke o tome kakav bi njihov
sitni udeo u celom sistemu trebalo da bude.

Nita od ovoga ne znai da kalkulacija moe biti postignuta samo kroz


cene, ili da su cene stvorene na tritu idealne ili optimalne. Ali ne posto-
ji nain da decentralizovani sistem u kontinuitetu stvara i prenosi toliko
kvantitativnih informacija bez upotrebe cena u nekoj formi. Naravno, ne
moramo da imamo decentralizovani sistem. Moemo da imamo centra-
lizovanu plansku ekonomiju, u kojoj se sve ili veina odluka drutvene
proizvodnje poverava profesionalnim planerima sa kompjuterima. Njihov

213
zadatak bi bio ekstremno kompleksan a rezultati vrlo nesigurni, ali bi
takav sistem obezbedio makar neki metod za ekonomsku kalkulaciju: pla-
neri bi pokuali da skupe sve neophodne informacije u svoje centralno
odeljenje i onda da osmisle ta svi treba da urade.

Dakle, neto mora da obavlja funkciju ekonomske kalkulacije koju cene


vre za trini sistem i koju planeri obavljaju za centralno planirani sistem.
Zapravo, ve je napravljen pokuaj da se objasni ta bi tano bilo potrebno
za ekonomsku kalkulaciju u svetu bez drava i trita. Anarhistiki aktivi-
sta Majkl Albert (Michael Albert) i ekonomista Robin Hanel (Robin Hahnel)
osmislili su sistem koji su nazvali Participativna ekonomija u kome bi slo-
bodno donete odluke svakog pojedinca i pojedinke o proizvodnji i potronji
bile koordinisane preko velikog celodrutvenog plana, formulisanog kroz
proces participacije, bez centralne birokratije.

Parekon, kako su ga zvali, zanimljiv je primer za namere ovog teksta, zato


to rigorozno razrauje ta bi tano bilo potrebno za voenje takve anar-
histike ekonomije. A odgovor je, otprilike, sledei: na poetku svake
godine, svako mora da napie listu proizvoda koje planira da konzumi-
ra tokom godine, zajedno sa koliinom svakog od tih proizvoda. Tokom
pisanja ovih listi, svako se konsultuje sa probnom listom cena za svaki
proizvod u ekonomiji (imajte na umu da postoji vie od dva miliona pro-
izvoda samo u kategoriji Kuhinja i ruavanje na sajtu Amazon.com ), i
ukupna vrednost zahteva pojedinca ne sme da premai njegov/njen lini
budet, koji se odreuje na osnovu toga koliko pojedinac/ka obea da e
raditi tokom te godine.

214
Poto su inicijalne cene samo privremene procene, mrea direktnodemo-
kratskih saveta mora da unese sve liste elja i jemstva rada u kompjuter
da bi generisala poboljan set cena koji e uravnoteiti planirane stepene
proizvodnje i potronje (ponude i potranje). Ta poboljana lista cena se
onda objavljuje, to pokree ponavljanje procesa: sada svi moraju ponovo
da napiu svoje liste potroakih zahteva, i da osmisle jemstva rada, u
skladu sa novim cenama. Cela procedura se ponavlja nekoliko puta dok
se ponuda i potranja ne uravnotee. Na kraju, svako glasa da se napravi
izbor izmeu nekoliko moguih planova.

U svojim govorima i na papiru, Albert i Hanel opisuju ovaj izvanredan


proces kako bi pokazali koliko bi privlaan i izvodljiv njihov sistem bio.
Ali za mnoge ljude tu bih ukljuio i sebe efekat je sasvim suprotan.
Njihov sistem ostavlja utisak upravo precizne demonstracije toga zato bi
ekonomska kalkulacija u odsustvu trita ili dravnog planiranja bila, ako
ne nemogua u teoriji, onda barem nemogua u funkcionalnom smislu,
na nain koji bi ljudima bio prihvatljiv u praksi. ak i Parekon kao takav
je kompromis, sa stanovita istunaca, jer naruava princip od svakoga
u skladu sa mogunostima, svakome u skladu sa potrebama individu-
alne potroake liste ne smeju da premauju jemstvo rada pojedinaca. Ali
naravno, bez takvog sporazuma, planovi uopte ne bi imali smisla.

Poenta nije da velika ekonomija bez drave i trita ne bi funkcionisala.


Nego da, u odsustvu nekog koordiniueg mehanizma kao to je Albertov
i Hanelov, jednostavno ne bi ni postojala. Problem ekonomske kalkulacije
bi, dakle, trebalo shvatiti ozbiljno ako elimo da razmiljamo o neemu
boljem od statusa quo.

215
______

A ta je sa drugom alternativom? Zato ne centralno planirana ekonomija


gde se posao ekonomske kalkulacije predaje u ruke eksperata za sku-
pljanje informacija demokratski odgovornih, ako je mogue. Zapravo
imamo istorijske primere ovakve vrste sistema, iako su, naravno, bili da-
leko od demokratskih. Centralno planirane ekonomije zabeleile su neke
uspehe: kada je komunizam stigao u siromane, ruralne zemlje kao to su
Bugarska i Rumunija, one su uspele da se industrijalizuju brzo, da iskore-
ne nepismenost, podignu nivoe obrazovanja, modernizuju rodne uloge, i
na kraju, da se pobrinu da veina ljudi ima osnovni smetaj i zdravstveno
osiguranje. Sistem je takoe mogao da unapredi proizvodnju po glavi sta-
novnika vrlo brzo, od, recimo, nivoa dananjeg Laosa do nivoa dananje
Bosne; ili od nivoa Jemena do nivoa Egipta.

Ali van toga, sistem je postao problematian. Ovde je potrebna uvodna na-
pomena: zato to neoliberalna desnica ima naviku merenja uspeha drutva
na osnovu obilja potroake robe, radikalna levica je sklona negiranju da je
ovakva stvar uopte politiki relevantna. Ovo je greka. Problem sa punim
policama supermarketa jeste taj da one nisu dovoljne a ne to da su nepo-
eljne ili trivijalne. Graani komunistikih zemalja su iskusili nestaicu, lo
kvalitet i uniformnost svojih dobara ne samo kao neugodnosti, nego su ih
iskusili kao naruavanje svojih osnovnih prava. Kako antropolokinja1 ko-
munistike Maarske pie roba dravno-socijalistike proizvodnje (...) je

1 Krisztina Fehrvry, Goods and States: The Political Logic of State Socialist
Material Culture, http://www.academia.edu/433413/Goods_and_States_The_
Political_Logic_of_State_Socialist_Material_Culture

216
pokazatelj propasti dravno socijalistiki stvorene modernizacije, i jo va-
nije, reimskog nemara i ak nehumanog tretiranja svojih stanovnika/ca.

Zapravo, oskudnost potroakih zaliha meu narodom je shvaena kao


izdaja humanistike misije samog socijalizma. Istoriar2 Istone Nemake
citira peticije koje su obini potroai uputili dravi: Zaista nije u duhu
ljudskog bia kao centra socijalistikog drutva da moram godinama da te-
dim novac za Trabanta i onda ne mogu da ga koristim due od godinu dana
zbog manjka rezervnih delova!, rekao je jedan. Drugi je napisao: Kada
u socijalistikoj tampi piete maksimalno zadovoljenje potreba naroda i
tako dalje, i sve u korist drutva, uhvati me munina. U drugim dravama
i na drugim jezicima irom Istone Evrope, graani su gotovo identino
reagovali kada bi evocirali sliku robe ispod standarda koja im se nudila.

Stvari koje se nisu mogle nabaviti u Maarskoj u vie navrata, zbog promaenog
planiranja, ukljuivale su kuhinjsko pomagalo za pripremu maarskih nudli,
epovi za odvod u kadama koji odgovaraju kadama u ponudi, police za kozme-
tiku i razvodne kutije potrebne za nove stambene zgrade. Kako se urednitvo lo-
kalnih novina alilo tokom 1960-ih godina, ove stvari ne izgledaju toliko vane,
do momenta kada postanu potrebne, i onda su odjednom veoma vane!

U celosti, ak i najbolje procene pokazuju dosledni zaostatak komunisti-


kih zemalja za Zapadnom Evropom: prihod po glavi stanovnika Istone
Nemake, koji je bio neznatno vii od onog iz regiona Zapadne Nemake

2 Jonathan R. Zatlin, http://www.bu.edu/history/faculty/jonathan-r-zatlin/

217
pre Drugog svetskog rata, nikada se nije oporavio u odnosu na posleratne
godine okupacije, i opadao je u kontinuitetu od 1960-ih godina pa na ovamo.
Do kraja 1980-ih godina iznosio je manje od 40% nivoa Zapadne Nemake.

Za razliku od imaginarne ekonomije bez drava i trita, komunistike


ekonomije jesu imale ekonomski mehanizam kalkulacije, samo nije funk-
cionisao onako kako su ga predstavili. U emu je bio problem?

Prema mnogim zapadnim ekonomistima, odgovor je jednostavan: meha-


nizam je bio previe nespretan. Prema ovom tumaenju, problem je bio
u vezi sa nevidljivom rukom, fraza koju je Adam Smit (Adam Smith)
koristio samo usput, ali koju su kasniji pisci koristili kako bi reinterpreti-
rali njegove uvide o ulogama cena, ponude i potranje u raspodeli dobara.
Smit je originalno pominjao sistem cena kako bi objasnio zato trine
ekonomije uopte prikazuju privid reda, pre nego haosa zato, na primer,
bilo koja potrebna roba obino moe da se nae u prodaji, iako ne postoji
centralni autoritet koji bi se postarao da takva roba bude proizvedena.

Krajem 19. veka, Smitove ideje su bile formalizovane od strane osnivaa


neoklasine ekonomije, tradicije ije su eksplanatorne ambicije bile da-
leko vee. Oni su pisali jednaine koje su predstavljale kupce i prodavce
kao vektore ponude i potranje: kada je ponuda premaivala potranju u
odreenom tritu, cena se sputala, kada je potranja premaivala po-
nudu, cena je rasla. A kada su ponuda i potranja bile jednake, odreeno
trite bi bilo u ravnotei i postiglo bi ravnotenu cenu.

218
to se tie ekonomije kao celine, sa njenim bezbrojnim, isprepletanim tri-
tima, tek 1954. godine su budui nobelovci Kenet Erou (Kenneth Arrow)
i erar Debru (Gerard Debreu) stvorili ono to je pozdravljeno kao mo-
numentalno otkrie u teoriji opte ravnotee otkrie, koje, prema re-
ima Dejmsa Tobina (James Tobin) lei u samom jezgru naune osnove
ekonomske teorije. Matematiki su dokazali da pod odreenim pretpo-
stavkama, slobodna trita garantovano mogu da stvore set potencijalnih
ravnotenih cena koje mogu da izbalansiraju ponudu i potranju na svim
tritima istovremeno a rezultirajua podela dobara bi bila, u jednom
vanom smislu, optimalna: nikome ne bi moglo biti bolje dok nekom
drugom ne bi bilo loije.

Pouka koja je mogla da se izvue iz ovog otkria je bila da cene nisu


samo sredstvo koje trine ekonomije koriste da kreiraju stepen reda i
racionalnosti. U stvari, cene koje su trita stvarala ako su ta trita bila
slobodna i nesputana bile su optimalne, i rezultirale su maksimalnom
efikasnou raspodele resursa. Ako komunistiki sistem nije funkcioni-
sao, onda je to bilo zbog toga to nespretan i varljiv mehanizam planira-
nja nije mogao da dostigne ovo optimalno reenje.

U ovom narativu su odjekivali najdublji instinkti ekonomske profesije.


Prigodne priice iz ekonomskih udbenika koje objanjavaju zato su mi-
nimalne plate i kontrola visine rente loe za sve, koriste se da pokau da
ponuda i potranja diktiraju cene po viem logikom principu kome se
smrtnici protive na sopstvenu tetu. Te prie su analize parcijalne rav-
notee one pokazuju samo ta se deava na pojedinanom tritu koje
je vetaki odseeno od trita koja ga okruuju. Ono to su Erou i Debru

219
izneli, kako je profesija verovala, bio je dokaz da se ovakva logika odnosi
na ekonomiju u celosti, sa svim njenim isprepletanim tritima: teorija
opte ravnotee. Drugim reima, dokaz da e na kraju, cene slobodnog
trita dovesti ekonomiju u celini do njenog optimuma.

Stoga, kada su se zapadni ekonomisti obruili na bivi Sovjetski blok na-


kon 1989. godine kako bi pomogli usmeravanju tranzicije iz socijalizma
u kapitalizam, njihova centralna mantra, beskonano ponavljana, bila je
Prilagodite cene!.

Ali u meuvremenu se nakupilo dosta suprotnih dokaza. U vreme Sovjet-


skog kolapsa, ekonomista Piter Marel (Peter Murrell) objavio je lanak
u urnalu ekonomskih perspektiva (Journal of Economic Perspectives) u
kome je dao pregled empirijskih studija efikasnosti u socijalistikim plan-
skim ekonomijama. Ove studije su dosledno opovrgavale neoklasicistiku
analizu: doslovno sve su pokazivale da su po standardnim neoklasicisti-
kim merama efikasnosti, planske ekonomije bile jednako dobre ili bolje
od trinih ekonomija.

Marel je zamolio itaoce da se ne vode predrasudama:

Konzistentnost i smisao rezultata e iznenaditi mnoge itaoce.


Ja sam bio, i jesam, iznenaen prirodom ovih rezultata. Zbog
njihovih inkonzistentnosti sa prihvaenim doktrinama, posto-
ji tendencija da budu odbaeni na metodolokim osnovama.
Meutim, takvo odbacivanje postaje oteano kada

220
se suoi sa nagomilanim brojem konzistentnih rezultata iz
mnogo razliitih izvora.

On je prvo pregledao osamnaest studija tehnike efikasnosti: stepen do


koga firma proizvodi na svom maksimalnom tehnolokom nivou. Kori-
stei istu metodologiju uporedio je rezultate sparujui studije centralno
planiranih firmi sa studijama koje su ispitivale kapitalistike firme. Jedna
studija, na primer, nala je stepen tehnike efikasnosti od 90% u kapitali-
stikim firmama; druga je koristei isti metod nala stepen od 93% u So-
vjetskim firmama. Rezultati su se nastavili u istom pravcu: 84% naspram
86%, 87% naspram 95%, i tako dalje.

Onda je Marel ispitao studije efikasnosti raspodele: stepen do koga su


resursi meu firmama raspodeljeni tako da se maksimizira ukupna pro-
izvodnja. Jedna studija je otkrila da bi potpuno optimalna realokacija
resursa poveala totalnu Sovjetsku proizvodnju za samo 3-4%. Druga je
nala da bi se podizanjem Sovjetske efikasnosti na amerike standarde
poveao njen bruto drutveni proizvod (BDP) za celih 2%. Trea je navela
raspon procena ne veih od 1,5%. Najvii broj koji se mogao pronai u bilo
kojoj Sovjetskoj studiji je bio 10%. Kako je Marel zabeleio, teko da su to
koliine koje bi ohrabrile ruenje celog socioekonomskog sistema. (Ma-
rel nije bio jedini ekonomista koji je primetio ovu anomaliju: lanak pod
naslovom Zato je raspodela u Sovjetskoj ekonomiji efikasna? pojavio
se u Sovjetskim studijama otprilike u isto vreme).

Dvojica nemakih mikroekonomista (Erik Dietzenbacher, Hans-Jrgen


Wagner) testirala su nairoko prihvaenu hipotezu da su cene u plan-

221
skoj ekonomiji arbitrarno propisane i nisu ni u kakvoj relaciji sa rela-
tivnim nestaicama ili ekonomskim vrednostima, dok su kapitalistike
cene blizu nivoa trine ravnotee. Oni su iskoristili tehniku koja ana-
lizira distribuciju resursa meu industrijama u jednoj ekonomiji kako bi
izmerili koliko ablon odstupa od onog koji bi oekivano prevladao pod
savreno optimalnim neoklasicistikim cenama. Analizirajui podatke
Istone i Zapadne Nemake iz 1987. godine, doli su do neverovatnog
rezultata: odstupanje je bilo 16,1% u zapadnonemakoj, a 16,5% u isto-
nonemakoj ekonomiji trivijalna razlika. Primetili su da je razlika koja
je ila u korist Zapadne Nemake bila najvea u sektorima proizvodnje
gde je mogla da postoji neka vrsta kompetitivnih uslova. Ali u veem delu
zapadnonemake ekonomije koja je u to vreme bila globalno hvaljena
kao Modell Deutschland monopoli, porezi, subvencije, itd, zapravo su
ostavili strukturu cena dalje od efikasnog optimuma nego u umiruem
komunistikom sistemu iza Berlinskog zida.

Delovalo je da je neoklasicistiki model takoe opovrgnut, zahvaljujui


uglavnom propalim eksperimentima sa trinim verzijama socijalizma
u Istonoj Evropi. Sredinom 1950-ih godina, reformistiki ekonomisti i
intelektualci regiona su zagovarali uvoenje trinih mehanizama kako
bi racionalizovali proizvodnju. Reforme su pokuane u dosta zemalja, sa
razliitim stepenima ozbiljnosti, ukljuujui i bezuspeno Prako pro-
lee. Ali zemlja koja je otila najdalje u ovom pravcu bila je Maarska,
koja je uvela svoj novi ekonomski mehanizam 1968. godine. Firme su
i dalje bile u vlasnitvu drave, ali sada se oekivalo da kupuju i prodaju
na otvorenom tritu i da maksimiziraju profit. Rezultati su bili razoara-
vajui. Iako je 1970-ih slobodnija konzumeristika ekonomija Maarske

222
meu stranim dopisnicima zaradila naziv najsrenije barake u Sovjet-
skom bloku, njen niski produktivni rast se nije poboljao i manjkovi su
i dalje bili uobiajeni.

Ako sve ove injenice i otkria nisu predstavljale dovoljan razlog za sum-
nju u neoklasicistiki narativ, postojao je jo fundamentalniji razlog: eko-
nomisti su otkrili nedostatke u samoj teoriji. U godinama nakon to su
Erou i Debru izneli svoj slavni dokaz da slobodna trita pod pravim uslo-
vima mogu da stvore optimalne cene, teoretiari (ukljuujui i samog De-
brua) su otkrili neke uznemirujue karakteristike modela. Ispostavilo se
da takve hipotetike ekonomije stvaraju vie moguih setova ravnotenih
cena, i nije postojao mehanizam koji bi garantovao da e se ekonomija
ustaliti na bilo kojem od njih, bez dugih ili ak beskrajnih ciklusa poku-
aja i pogreaka. tavie, rezultati modela nisu mogli izdrati labavljenje
njegovih oigledno nerealnih inicijalnih pretpostavki; na primer, bez sa-
vreno kompetitivnih trita koja su doslovno nepostojea u stvarnom
svetu nije bilo razloga za oekivanje bilo kakve ravnotee.

ak i tvrdnja liberala da su intervencije vlade opravdane propustima tri-


ta specifinim anomalijama koje odstupaju od savrenih trinih pret-
postavki Erou-Debru modela bila je naruena jo jednim otkriem 1950-ih
godina: optom teorijom drugog najboljeg reenja. Predstavljena od stra-
ne Riarda Lipsija (Richard Lipsey) i Kelvina Lankastera (Kevin Lancaster),

teorema dokazuje da ak i ako se prihvate idealizovane pretpostavke


standardnog modela, pokuaji da se isprave propusti trita i iskrivlje-
nja (kao to su tarife, kontrole cena, monopoli ili eksternalije) jednako

223
mogu da pogoraju stvari koliko i da ih poprave, sve dok god drugi propu-
sti trita ostanu neispravljeni to e uvek biti sluaj u svetu endemski
nesavrene konkurencije i ogranienih informacija.

U opirnom pregledu neuspeha teorije opte ekonomske ravnotee,


ekonomista Frenk Ekermen (Frank Ackerman)3 je zakljuio:

Pria o Adamu Smitu, nevidljivoj ruci, i o vrednostima trita


preovladava u udbenicima uvodnih kurseva, predavanjima
u uionicama, i u savremenom politikom diskursu. Intelek-
tualna osnova ove prie poiva na optoj ravnotei. () Ako
se sada zna da je osnova svaije omiljene prie o ekonomiji
netana (...) onda profesija duguje svetu objanjenje.

Poenta je sledea: Ako deterministika pria o slobodnim tritima koja


stvaraju optimalne cene, to dovodi do optimalne proizvodnje, vie nije
odriva, onda se neuspeh planskih ekonomija vie ne moe pripisati ne-
dostatku tih karakteristika. Dok su se ruili komunistiki sistemi u Isto-
noj Evropi, ekonomisti koji su izgubili veru u neoklasicistiki narativ
poeli su da zagovaraju potrebu za alternativnim objanjenjem. Najpro-
minentiniji teoretiar u ovoj grupi je bio Jozef Stiglic (Joseph Stiglitz),
koji je postao poznat po svom radu u oblasti informacione ekonomije.
Njegovi argumenti su se uklapali sa argumentima ostalih disidenata neo-
klasicistikog pristupa, kao to je eminentni maarski akademik planske

3 Nije u vezi sa autorom ovog teksta.

224
ekonomije, Jano Kornai (Jnos Kornai), i evolucionih ekonomista kao to
je Piter Marel (Peter Murrell).

Svi oni su istakli nekoliko karakteristika, uglavnom ignorisanih od strane


neoklasicistike kole, koje su bolje objanjavale sposobnost trinih ekono-
mija da izbegnu probleme sa kojima se suoavaju centralno planski sistemi.
Aspekti koje su naglaavali bili su razliiti, ali svi oni su proizilazili iz iste,
veoma jednostavne injenice: u trinim sistemima firme su autonomne.

To znai da se u granicama prava, firma moe pojaviti na tritu; izabra-


ti svoje proizvode i metode proizvodnje; saraivati sa drugim firmama i
pojedincima; i mora se zatvoriti ako ne moe da opstane na sopstvenim
resursima. Kao to pie u jednom priruniku za centralno planiranje, u tr-
inim sistemima pretpostavka je da neka aktivnost moe biti preduzeta,
osim ako nije izriito zabranjeno, dok u planskim sistemima najea
pretpostavka u veini oblasti ekonomskog ivota jeste da se aktivnost
ne sme preduzeti osim ako je dobijena dozvola od strane odgovarajueg
autoriteta. Neoklasicistika opsednutost time da firme primenjuju ovu
autonomiju u laissez-faire okruenju da se restrikcije na dobrovoljnu
razmenu minimalizuju ili eliminiu sutinski je maila poentu.

Dakle, slobodan ulazak na trite i viestruki autonomni izvori kapitala


znae da svako sa novim idejama za proizvodnju moe da trai resurse
kako bi primenio svoje ideje i da se ne suoi ni sa jednom zabranom u
planskoj aparaturi. Rezultat toga je da preduzetnici imaju vie ansi za
pribavljanje resursa kako bi testirali svoje ideje. Ovo verovatno dovodi
do vie otpada koji je inherentan propalim eksperimentima ali takoe i

225
dosta veeg opsega za poboljane proizvode i procese, i konstantno veeg
stepena tehnolokog poboljanja i produktivnog rasta.

Autonomija firmi da izaberu svoje proizvode i proizvodne metode znai


da one mogu direktno da komuniciraju sa svojim kupcima i da prilagode
proizvodnju njihovim potrebama a sa slobodnim ulaskom i kupci mogu
da izaberu proizvode razliitih proizvoaa: nije potrebna agencija koja bi
ukazala na to ta je potrebno proizvoditi. Kako bi ilustrovao relativnu infor-
macionu efikasnost ovakve vrste sistema, Stiglic je naveo detalj iz ugovora
Ministarstva odbrane za proizvodnju obinih belih majica: u ponudi za ten-
der fiziki opis eljene majice je iznosio oko trideset sitno tampanih stra-
nica. Drugim reima, centralizovana agencija nikada ne bi saznala i kasnije
specifikovala svaku eljenu karakteristiku svakog proizvoda.

U meuvremenu, ekonomisti Istone Evrope su shvatili da je sutinski


preduslov za istinsku autonomiju firmi bio postojanje trita kapitala i
ovo je pomoglo da se objasni neuspeh maarskih trino-orijentisanih
reformi. Traei objanjenje za istrajnost manjkova pod novim trinim
sistemom, maarski ekonomista Jano Kornai je identifikovao fenomen
koji je nazvao meko budetsko ogranienje situacija u kojoj drava
neprekidno prebacuje resurse firmama koje su u gubitku kako bi ih spre-
ila da propadnu. Ovaj fenomen, tvrdio je, bio je ono to je stajalo iza
problema nestaice u Maarskoj: oekujui da e uvek biti zatiene od
bankrota, firme su u praksi radile bez ogranienja budeta, i tako isticale
neograniene zahteve za materijale i kapitalna dobra, uzrokujui hroni-
ne smetnje u proizvodnji.

226
Ali zato je drava stalno otplaivala dugove firmi koje su bile u krizi? Nije
da su maarske vlasti principijelno bile protiv propasti firmi. Zapravo, kad
bi se bankroti desili, komunistiko vostvo ih je tretiralo kao priliku za jav-
nu promociju svoje posveenosti racionalnom ekonomskom sistemu.

Ultimativni odgovor je bio odsustvo trita kapitala. U trinoj ekonomi-


ji, firma koja je pred kolapsom moe prodati deo ili sve svoje operacije
drugoj firmi. Ili moe traiti kapital od zajmodavaca i investitora, ako
ih moe ubediti da ima potencijal da pobolja svoje performanse. Ali u
odsustvu trita kapitala, jedine praktine opcije su bankrot ili otplaiva-
nje dugova od strane drave. Konstantna novana podrka drave bila je
cena koju je maarsko vostvo bilo primorano da plaa kako bi izbeglo
ekstremno visoke i tetne razmere propadanja firmi. Drugim reima, tri-
ta kapitala stvaraju racionalni nain za borbu sa turbulencijom prouzro-
kovanom jakim budetskim ogranienjima trinih sistema: kada firma
mora da potroi vie od svog prihoda, moe se okrenuti zajmodavcima ili
investitorima. Bez trita kapitala, ta opcija je iskljuena.

Dok je otpor komunizmu rastao, oni u Istonoj Evropi koji su eleli da


izbegnu skretanje u kapitalizam izvukli su prikladne lekcije. Godine 1989,
poljski disidenti i ekonomski reformisti Vlodzimir Brus (Wodzimierz
Brus) i Kazimir Laski (Kazimierz aski) obojica ubeeni socijalisti i
sledbenici istaknutog marksiste-kejnzijanca Mihala Kaleckog (Micha Ka-
lecki) objavili su knjigu u kojoj su ispitivali izglede za reformu Istone
Evrope. Obojica su bili uticajni zagovornici demokratskih reformi i soci-
jalistikih trinih mehanizama od 1950-ih godina.

227
Njihov zakljuak je bio da bi postojao racionalan trini socijalizam,
firme koje su u javnom vlasnitvu morale bi da postanu autonomne, a
to bi zahtevalo podrutvljeno trite kapitala. Autori su jasno istakli da bi
ovo iziskivalo fundamentalno preureenje politike ekonomije istono-
evropskog sistema kao i tradicionalnih ideja o socijalizmu. Piui uoi
prevrata koji e sruiti komunizam, predstavili su svoju viziju: uloga dr-
ave kao vlasnika bi trebalo da bude razdvojena od drave kao autoriteta
zaduenog za administraciju. (...) Preduzea (...) moraju da postanu odvo-
jena ne samo od drave u irem smislu nego i jedna od drugih.

Vizija koju su Brus i Laski skicirali je bila novina: konstelacija auto-


nomnih firmi, finansiranih od strane mnotva autonomnih banaka ili
investicionih fondova, sve zajedno se takmie i sarauju na tritu a
ipak, sve su u drutvenom vlasnitvu.

________

Sve ovo predstavlja osnov za postavljanje kljunog pitanja profita. O


funkciji profita u kapitalizmu moe se razmiljati na dva naina. Prema
marksistikoj koncepciji, neumorna potraga kapitalista za profitom dik-
tira brzinu i oblik ekonomskog rasta, to profit ini ultimativnim moto-
rom sistema ali nepredvidivim i arbitraranim motorom koga bi trebalo
zameniti neim to je racionalnije i humanije. U mejnstrim ekonomiji, s
druge strane, profit je shvaen prosto kao bezopasni koordiniui signal, koji
emituje informacije firmama i preduzetnicima o tome kako na najefikasniji
nain zadovoljiti potrebe drutva.

228
U svakoj od ovih verzija ima neke istine. Obratite panju na mejnstrim
raunicu. Njena logika je jasna: profit firme je trina vrednost proizvoda
kog prodaje, umanjena za trinu vrednost resursa koju kupuje. Dakle,
potera za profitom navodi firme da maksimizuju svoju proizvodnju dru-
tveno potrebnih proizvoda dok tedljivo koriste svoje oskudne resurse.
Prema ovoj logici, profit predstavlja idealnu spravu za koordinaciju.

Meutim, ova logika vai samo dotle dok trina vrednost proizvoda pred-
stavlja dobru meru njegove drutvene vrednosti. Da li takva pretpostavka
moe da proe? Leviarima je jasno da se treba podsmevati ovoj ideji.
Istorija kapitalizma je antologija pogreno procenjenih vrednosti dobara.
Ne samo da se kapitalisti slue mnotvom trikova i manevara kako bi
poveali trinu vrednost robe koju prodaju (na primer kroz reklame) i
snizili vrednost resursa koje moraju da kupe (na primer dekvalifikacijom
rada), nego sam kapitalizam sistematski proizvodi cene krucijalnih doba-
ra koje jedva da su racionalno povezane sa njihovom marginalnom dru-
tvenom vrednou: pomislite samo na zdravstveno osiguranje, prirodne
resurse, kamatne stope, plate.

Dakle, ako je profit signal, onda bez izuzetka dolazi pomean sa mnogo
uma.Onda taj signal, bez izuzetka, dolazi. Veina robe u ekonomiji nije
kao zdravstveno osiguranje ili prirodni resursi, banalnija je gumice za
kosu, lim, ili televizori sa ravnim ekranom. Relativne cene ovih roba izgleda
da stvarno funkcioniu kao dobri vodii za njihove relativne marginalne
drutvene vrednosti. Kada se radi o ovom delu resursa i proizvoda firme
recimo, kompanija koja kupuje gvoe i prodaje ga preraeno kao elik
tenja za profitom zaista tera kapitaliste da proizvode stvari koje ljudi

229
ele na najefikasniji mogui nain. Iracionalnost profita proizvodi krucijal-
na potcenjena roba radna snaga, priroda, informacije, finansije, rizik, itd.

Drugim reima, u kapitalizmu firme mogu poveati svoje profite tako


to e efikasno proizvoditi stvari koje ljudi ele. Ali mogu ih poveati i
ojaivanjem svojih radnika, unitavanjem sredine, varanjem potroaa i
zaduivanjem populacije. Kako postii ovo prvo bez da se dobije i drugo?

Standardan odgovor na ovu dilemu je ono to bi se moglo nazvati socijal-


demokratskim reenjem: dopustiti firmama da ostvaruju svoje privatne
profite, ali neka drava intervenie od sluaja do sluaja kako bi im za-
branila da to rade na tetu drutva. Zabraniti zagaivanje, dati radnitvu
prava, zabraniti prevaru potroaa, potisnuti pekulaciju. Ova agenda
nije za alu. Drutveni teoretiar Karl Polanji (Karl Polanyi) video ju je
kao deo onoga to je nazvao dvostrukim pokretom koji je u toku jo od
industrijske revolucije. Polanji je tvrdio da je liberalni kapitalizam oduvek
podstaknut tenjom da sve pretvori u robu. Poto mu je potrebno da pro-
izvodnja bude organizovana kroz samoreguliui mehanizam razmene
dobara, zahteva da ovek i priroda moraju biti upleteni u takav meha-
nizam; moraju biti podreeni ponudi i potranji, tj. biti tretirani kao roba,
kao dobra proizvedena za prodaju.

Meutim, takva tenja za komodifikacijom oduvek je proizvodila svoju di-


jalektiku suprotnost kontrapokret od strane podreenog drutva, koji
trai dekomodifikaciju. Dakle, Polanjijev dvostruki pokret je akcija dva
organizujua principa u drutvu, svaki od njih sebi postavlja specifine

230
institucionalne ciljeve, ima podrku odreenih drutvenih snaga i koristi
svoje posebne metode:

Prvi je princip ekonomskog liberalizma, koji tei da uspostavi


samoreguliue trite, oslanjajui se na podrku trgovakih
klasa, i koristei uglavnom laissez-faire i slobodnu trgovinu
kao metode; drugi je princip socijalne zatite koji tei ouva-
nju oveka i prirode, kao i proizvodne organizacije, oslanja-
jui se na varirajuu podrku onih koji su najvie pogoeni
tetnim akcijama trita primarno, ali ne i ekskluzivno,
radniku klasu i zemljoposednike koristei zatitu zakono-
davstva, ogranienje monopola, i druge instrumente intervencije
kao svoje metode.

Posle Drugog svetskog rata, pritisak kontrapokreta uinio je dekomodifi-


kaciju nepriznatim motorom unutranje politike irom industrijalizova-
nog sveta.Partije radnike klase, akutno ranjive na pritisak odozdo, bile
su u vladi vie od 40% vremena u posleratnim decenijama nasuprot 10%
u meuratnim godinama, i skoro nikada pre toga i pretnja levice, pri-
silila je partije desnice u defanzivnu pomirljivost. kolovanje, zdravstve-
na nega, stanovanje, penzije, slobodno vreme, briga o deci, sami trokovi
ivota, ali najvanije, najamni rad: sve ovo je trebalo da bude postepeno
odstranjeno iz sfere trinog pritiska, transformisano iz dobara za koje je
potreban novac, ili robe koja se kupovala i prodavala po principu ponude
i potranje, u socijalna prava i predmete demokratskog odluivanja.

231
Ovo je barem bio maksimalni socijaldemokratski program i u odreenim
periodima i mestima u posleratnoj eri njegova dostignua su bila dramatina.

Meutim, socijaldemokratsko reenje je nestabilno i tu nastupa marksi-


stika koncepcija sa svojim naglaavanjem da je tenja za profitom motor
kapitalistikog sistema. Postoji fundamentalna kontradiktornost izmeu
prihvatanja da e tenja kapitaliste za profitom biti motor sistema, i vero-
vanja u to da je moete sistemski ukrotiti i suzbiti kroz primenu odree-
nih mera i regulacija. U klasinom marksistikom objanjenju, kontradik-
tornost je jasno ekonomska: mere koje previe smanjuju visinu profita e
dovesti do problema nedostatka investicija i ekonomske krize. Ali kontra-
diktornost takoe moe biti i politika: kapitalisti koji su gladni profita e
iskoristiti svoju drutvenu mo da opstruiraju primenu odreenih mera.
Kako moete imati sistem voen pojedincima koji maksimizuju svoj priliv
profita, a ipak oekivati da zadrite mere koje suzbijaju profit, pravila, za-
kone, i regulacije koje su neophodne za podupiranje opteg blagostanja?

Ono to je potrebno je struktura koja dozvoljava autonomnim firmama da


proizvode i trguju robom na tritu, teei da stvore viak proizvoda u od-
nosu na resurse i istovremeno zadravanje tih firmi u javnom vlasnitvu i
spreavanje malobrojne klase kapitalista da prisvoje taj viak. Pod ovakvim
sistemom radnici i radnice mogu da ostvare bilo koji stepen kontrole nad
menadmentom svojih firmi koji ele, i svi profiti mogu biti drutveni
zapravo, mogu funkcionisati kao signal, pre nego kao motiviua snaga. Ali
preduslov takvog sistema jeste podrutvljavanje sredstava za proizvodnju
strukturisano na nain koji zadrava postojanje trita kapitala. Kako sve
ovo moe da se uradi?

232
Ponimo sa osnovama. Privatna kontrola nad drutvenom proizvodnom
infrastrukturom je na kraju krajeva finansijski fenomen. Kapitalisti upra-
njavaju kontrolu, kao klasa ili kao pojedinci, finansirajui sredstva za
proizvodnju. Ono to je potrebno, onda, jeste podrutvljenje finansija to
jest, sistem opteg, kolektivnog finansiranja sredstava za proizvodnju i
kredita. Ali ta ovo znai u praksi?

Moe se rei da ljudi poseduju dve vrste imovine. Lina imovina ukljuuje
kue, automobile, ili kompjutere. Ali finansijka imovina polaganje prava
na priliv novca, kao to su deonice, obveznice i investicioni fondovi ono je
to finansira proizvodnu infrastrukturu. Pretpostavimo da se ustanovi javni
zajedniki fond, koji bi preduzeo ono to se eufemistiki moe nazvati oba-
veznom kupovinom kompletne finansijske imovine u privatnom vlasnitvu.
Fond bi, na primer, kupio neije deonice po trinoj vrednosti, uplaujui
novac na bankovni raun te osobe. Do kraja ovog procesa, zajedniki fond bi
posedovao sva finansijska sredstva koja su bila u privatnom vlasnitvu, dok
bi svo finansijsko bogatstvo pojedinaca bilo konvertovano u depozite u ban-
kama (ali sa tim da bi se sve banke sada nalazile u zajednikom vlasnitvu,
poto zajedniki fond sada poseduje sve deonice).

Niko nije izgubio novac; samo su unovili svoje deonice i obveznice. Ali
postoje dalekosene posledice. Drutvena sredstva za proizvodnju i kredit
sada ine aktivu javnog fonda, dok finansijsko bogatstvo pojedinaca sada
predstavlja njegovu pasivu (obligacije). Drugim reima, posao posredova-
nja izmeu uteevine pojedinaca i produktivne fizike imovine drutva
koji su ranije vrile kapitalistike banke, investicioni fondovi, itd, sada je
podrutvljen. Zajedniki fond sada moe iznova uspostaviti ukroeno

233
trite kapitala na podrutvljenim osnovima, sa mnotvom drutvenih
banaka i investicionih fondova koji poseduju kapital i raspodeljuju ga na
sredstva za proizvodnju.

Pouka ovoga jeste da prelazak na drugi sistem ne mora da bude katastro-


falan. Naravno, situacija koju opisujem bi bila revolucionarna ali ne bi
morala da sadri i totalni kolaps starog drutva i Prometejsko prizivanje
neega potpuno neprepoznatljivog na njegovo mesto.

Na kraju procesa, firme vie nemaju individualne vlasnike koji tee da


maksimizuju profit. Umesto toga, one su u vlasnitvu drutva kao celine,
zajedno sa svakim vikom (profitom) koji bi mogle da stvore. Poto fir-
me i dalje kupuju i prodaju na tritu, one i dalje mogu da stvaraju viak
(ili deficit) na osnovu koga moe da se vidi njihova efikasnost. Meutim,
nijedan individualni vlasnik ne prisvaja ove vikove, to znai da niko
nema poseban interes u perpetuiranju ili iskoritavanju pogrenog pro-
cenjivanja vrednosti robe u svrhe sticanja profita, to je endemska pojava
u kapitalizmu. Kontradiktornost socijaldemokratskog reenja selek-
tivno osujeivanje motiva za profitom da bi se podralo opte dobro, sa
istovremenim oslanjanjem na taj motiv kao motor sistema sada moe
biti prevaziena.

Sa istim ciljem, akumulacija kamata na bankovnim raunima pojedinaca


moe biti zaustavljena na odreenom stupnju bogatstva, a van tog nivoa
moe biti ograniena samo na kompenzaciju za inflaciju. (Ili drutveni
suficit moe biti podeljen podjednako meu svima i isplaen kao socijalna
dividenda). Ovo nee ba doprineti eutanaziji rentijera, nego nestanku

234
rentijerskih interesa u drutvu. I dok pojedinci jo mogu biti slobodni
da zaponu biznis, jednom kada njihove firme dostignu odreenu velii-
nu, dob i vanost, one e morati da postanu javne: da budu prodate od
strane svojih vlasnika na podrutvljenom tritu kapitala.

Ono to opisujem jeste, u odreenom smislu, kulminacija trenda koji se


pod kapitalizmom odvijao vekovima: rastua separacija vlasnitva od kon-
trole. Ve sredinom 19. veka, Marks se udio irenju onoga to danas na-
zivamo korporacije: Akcionarska drutva generalno koja su se razvija-
la s kreditnim sistemom imaju tendenciju da ovaj upravljaki rad kao
funkciju sve vie odvajaju od svojine na kapital, bio sopstveni ili uzajmljen
isto onako kao to se s razvitkom buroaskog drutva sudijske i upravne
funkcije rastavljaju od zemljine svojine, iji su atributi one bile u feudalno
doba.4Marks je ovaj razvoj smatrao veoma znaajnim: To je ukidanje ka-
pitala kao privatne svojine u okviru same kapitalistike proizvodnje.

Do poetka 1930-ih godina ovo podrutvljeno privatno vlasnitvo je po-


stala dominantna proizvodna forma u amerikom kapitalizmu, kao to su
Adolf Berl (Adolf Berle) i Gardiner Mins (Gardiner Means) naznaili u
Modernoj korporaciji i privatnom vlasnitvu (The Modern Corporation and
Private Property). inilo se da se upravljako-korporativni model suoava
sa izazovom u 1980-im godinama, kada su vlasnici kapitala, nezadovoljni
klonulim stopama profita, pokrenuli napad na ono to su smatrali slabim i
samozadovoljnim korporativnim menaderima. Ovo je pokrenulo titansku

4 Karl Marks, Kapital, tom 3, citirano po Moa Pijade, Prosveta, 1978, str. 325.

235
unutarklasnu bitku za kontrolu nad korporacijom koja je trajala vie od
decenije. Ali do kasnih 1990-ih, rezultat je bio kompromis za obe strane:
generalni direktori su sauvali svoju autonomiju od kapitalnih trita, ali
su prigrlili ideologiju akcionarske vrednosti; njihovi paketi deonica su
uinjeni osetljivijim na profit firme i njen uspeh na berzi, ali i drastino
poveani. U stvarnosti, nita od ovog tehniki nije reilo problem separa-
cije vlasnitva i kontrole, poto nove eme plaanja nikada nisu uspele da
poravnaju novane interese menadera sa interesima vlasnika. U iscrpnoj
studiji prihoda direktora od 1936. do 2005. godine sprovedenoj od strane
MIT-a i Federalnih Reservi,5 ekonomisti su otkrili da je korelacija izmeu
uinka firme i ukupne plate njenih direktora zanemarljiva ne samo u
eri menaderstva sredinom veka, nego tokom celog perioda.

Drugim reima, laboratorija kapitalizma vrila je vekovima dug eksperi-


ment da bi testirala moe li ekonomski sistem funkcionisati ako presee je-
dan-na-jedan vezu izmeu profita preduzea i nagrada koje njegovi uprav-
ljai akumuliraju. Eksperiment je bio uspean. Savremeni kapitalizam, sa
svojim dosta radikalnim razdvajanjem vlasnitva i kontrole, nema manjak
greaka i patologija, ali nepaljivost prema profitu nije jedna od njih.

Kako bi ove podrutvljene firme bile voene? Kompletan odgovor na to


pitanje se nalazi van domaaja eseja kao to je ovaj. Detaljno opisiva-
nje nadlenosti i akata fiktivnih preduzea je tano ona vrsta recepta iz

5 Carola Frydman, Executive Compensation: A New View from a Long-Run


Perspective, 1936-2005, Review of Financial Studies 23, May 2010.

236
Kontovog kuvara koju je Marks s pravom ismejao. Ali osnovna poenta
je dovoljno jasna: poto ove firme kupuju i prodaju na tritu, njihovo
dostignue moe biti racionalno procenjivano. Firmu mogu u potpunosti
kontrolisati njeni radnici i radnice, u tom sluaju oni mogu da uberu celu
njenu neto dobit, nakon to plate upotrebu kapitala.6 Ili firma moe da
bude u vlasnitvu entiteta na podrutvljenom tritu kapitala, sa me-
nadmentom izabranim od strane tog entiteta i snanim sistemom rad-
nikog odluivanja kojim se pravi kontra-ravnotea menadmentu u fir-
mi. Ti menaderi i vlasnici mogu biti evaluirani na osnovu relativnog
povrata koji stvara firma, ali oni ne bi imali privatna vlasnika prava nad
apsolutnom masom profita.7 Ako oekivanje budueg uinka mora biti na

6 Ekonomija firmi s radnikim upravljanjem je ogromna tema koja pokree


mnotvo kompleksnih institucionalnih pitanja koja lee van dometa ovog
lanka. (Vidite Governing the Firm Gregorija Doua [Gregory Dow] za obuhvatniji
pregled). Ali vano je naglasiti, kao politiku stvar, da sa takvim firmama vie
ne postoji sistemski konflikt izmeu autonomne kapitalistike ili menaderske
klase i ostatka populacije. Naravno, i dalje postoje sukobljeni interesi meu
sektorima, ali oni postoje bez obzira na oblik svojinskih odnosa koji je na snazi.
tavie, mislim da postoji dobar razlog za pretpostavku da e uticaj uskogrudih
sektorskih interesa biti vei kad postoji autonomna kapitalistika klasa nego kad
je nema, jer ta klasa ima unutranji interes u odravanju poroznosti drave prema
linim interesima manjine uopteno.
7 Nema potrebe da se pretpostavi da menaderi nuno moraju uzimati novane
nagrade za bolji uinak. Ali korienje te pretpostavke ini lakom jednostavnu
matematiku ilustraciju toga kako menaderi mogu biti ocenjeni relativnim
ali ne i apsolutnim profitom. Pretpostavimo da vlast poetkom svake godine
odredi jedan deo nacionalnih prihoda namenjen isplaivanju menaderskih
bonusa na kraju godine. Taj iznos bi se mogao menjati svake godine, ali recimo
da je ove godine 3%. Na kraju godine, nacionalni prihod se sabere, zajedno sa
ukupnim profitom. Ako ukupan profit iznosi 30% nacionalnog prihoda, to znai da
bi ukupni bonusi bili jedna desetina ukupnog profita (3%/30%) to znai da bi
iznos bonusa za menadere svake pojedinane firme bio jednak jednoj desetini

237
neki nain objektivno procenjeno, to je neto to podrutvljena trita
kapitala mogu obavljati.

Takav program nije utopijski, ne proglaava nultu godinu i ne tretira dru-


tvo kao tabula rasu. Ono to pokuava jeste da skicira racionalni ekonom-
ski mehanizam koji odbija stavljanje potere za profitom iznad ispunjenja
ljudskih potreba. On ne iskljuuje dalje, temeljnije promene u nainu na
koji ljudi komuniciraju jedni s drugima i sa svojim okruenjem ve na-
protiv, sputa barijere daljoj promeni.

U poast Ajzaku Dojeru (Isaac Deutscher), istoriarka Elen Mejksins


Vud (Ellen Meiksins-Wood) je pohvalila njegovu odmerenu viziju so-
cijalizma, koji priznaje svoje obeanje ljudske emancipacije bez gajenja
romantinih iluzija da e izleiti sve ljudske boljke, ili nekim udom, pre-
ma elijevim reima osloboditi ljude krivice ili bola. Socijalizam, Dojer
je napisao, nije poslednji i savreni proizvod evolucije, ili kraj istorije,
nego, u odreenom smislu, samo poetak istorije. Sve dok levica moe
da sauva ovu elementarnu osnovu nade, sauvae i horizont izvan kapi-
talizma na svom vidiku.

Sa engleskog prevela Tatjana Maksimovi

profita te firme. Pod ovakvim sistemom, svaka menaderka bi imala interes da


pobolja uinak svoje firme, ali ne bi imala racionalan razlog da podriva ili da se
protivi bilo kom zakonu o potiskivanju profita, normama, pravilima ili regulacijama
doneenim u interesu drutva, pod pretpostavkom da se ona odnose na sve
firme podjednako. Jo jednom, ono to je ovde vano je koncept: bilo da je
nagrada za dobar uinak novac ili pohvala, princip je isti.

238
239
Sem Gindin
( S am G indin )

Jurei
utopiju

Radniko vlasnitvo i kooperative nee uspeti u kapita-


listikim uslovima.

Ove godine se obeleava pet stotina godina od Utopije Tomasa Mora (Tho-
mas More) knjige koja je u vreme poetaka kapitalizma uvela pojam
utopija u radikalnu misao. U Morovoj prii, izmiljeni lik doslovno tvrdi
da sve dok su privatno vlasnitvo i novac mera svih stvari, teko da e
zajednicom vladati pravednost ili srea.

Pola milenijuma kasnije, ova ideja da je privatno vlasnitvo nad sred-


stvima za proizvodnju kljuna prepreka ka boljem svetu dobro se kotira
na levici koja poziva da se ostvari ekonomija koja se temelji na direktnoj
kontroli od strane radnitva i zajednice.

241
Majkl Albert (Michael Albert) i Robin Hanel (Robin Hahnel)1 su prednja-
ili u ovakvim zahtevima, pokuavajui da ostvare praktinu odrivost
participativne ekonomije poetkom 1990-ih godina. Piui nakon finan-
sijske krize iz 2008. godine, Hanel je ponovo istakao znaaj verovanja u
prihvatljivu alternativu: bez nje, rekao je, ne moemo oekivati da e
ljudi preuzeti rizike koji su potrebni radi promene niti da e graditi
strategiju prelaska iz take A u taku B.

Noviji zagovornici su se pomerili od problema uverenja ka problemu stra-


tegije. Tri prominenta leva intelektualca su u sreditu ovih nastojanja:
Riard Volf (Richard Wolff), Gar Alperovic (Gar Alperovitz) i Erik Olin
Rajt (Erik Olin Wright).

Iako razvijaju argumente vie ili manje nezavisno, njihovi argumenti se


ipak preklapaju i nailaze na spremnu publiku meu aktivistima i aktivi-
stkinjama koji su razoarani u sindikate, izbornu politiku i u sopstveno
iskustvo u drutvenim pokretima, ali su inspirisani eksperimentima na-
rodnog upravljanja u Latinskoj Americi. Zbog sve veeg interesovanja,
participativna ekonomija je nazvana sledeom velikom idejom Levice.

Pobornici narodnog upravljanja zagovaraju postepeno, direktno preuzi-


manje radnih mesta od strane grupa radnika i radnica, u okviru kapita-
lizma, zajedno sa slinim neposrednim proirenjem kooperativa (co-ops)

1 Michael Albert & Robin Hahnel, The Political Economy of Participatory Economics,
Princetone University Press, 1991.

242
i irenjem decentralizovane participacije u svakom aspektu drutvenog
ivota. Vremenom e ove kvantitativne promene uticati na kvalitativne
promene i kapitalizam e ustupiti mesto drutvu zasnovanom na supstan-
cijalnoj ekonomiji i socijalnoj demokratiji.

Za Riarda Volfa, politikog ekonomistu, odluujui problem kapitaliz-


ma je eksploatacija. Kapitalisti zahvaljujui kontroli nad sredstvima za
proizvodnju kupuju radnu snagu, organizuju je i kontroliu viak koji
radnici i radnice proizvode za sopstvenu potronju i, iznad svega, za pro-
duktivno reinvestiranje koje omoguava da ciklus ide dalje.

Ali Volf ne misli da emo eksploataciju okonati ako pokuavamo reguli-


sati trite ili se okrenemo dravnim alternativama, bilo socijaldemokrat-
skim ili komunistikim. S obzirom na odnose snaga koji su koji su ukore-
njeni u kapitalizmu, on misli da industrije neminovno vezuju regulatore i
fiskalnu ekspanziju za rast sistema, ne za njegovu promenu. A centralno
planiranje samo zamenjuje kapitaliste dravnim birokratama.

Kao i vei deo amerike levice, Volf ima razumevanja za sindikate, ali
misli da oni vie nisu u stanju da vode drutvenoj promeni. Umesto toga,
on predstavlja sindikalistiki-nastrojenu alternativu koja se zasniva na
stvaranju radnikih samoupravnih preduzea (Worker Self-Directed En-
terprises, WSDEs), koja su usredsreena na unutranju organizaciju pro-
izvodnih preduzea i pozicioniranje radnitva unutar svakog proizvod-
nog preduzea kao prisvajaa vikova tog preduzea.

243
Istoriar Gar Alperovic, jednako optimistian, tvrdi kako radnici ve ima-
ju materijalnu osnovu za revoluciju u vlasnikim odnosima. Distancira-
jui se od rasprostranjenog pogleda koji protekle tri decenije procenjuje
kao period neprestano umanjivanih oekivanja, Alperovic u svojoj knjizi
What Then Must We Do? predvia da e se sve vie i vie ljudi okretati pro-
tiv kapitalistikih drutvenih odnosa, to se ekonomija bude pogoravala
nudei vrlo malo alternativa do inovacija i uzimanja stvari u svoje ruke.

On ide i korak dalje, tvrdei da je sledea amerika revolucija ve u toku.


Socijalizam, kae Alperovic, je uobiajen kao i trava u SAD-u (dodajui
u zagradama dodue moda ne tako esta pojava... ali ipak veoma esta).

U poglavlju pod nazivom Svakodnevni socijalizam, sve vreme, ameriki


stil, Alperovic napominje da je tiha demokratizacija amerike ekono-
mije dovela do toga da se vie od 40% populacije pridrui kooperativa-
ma i da je preko deset miliona ljudi postalo lanovima Planova za akcio-
narstvo zaposlenih (Employee stock-ownership plans, ESOPs). Model ESOP,
dodaje naglaavajui, ukljuuje tri miliona [lanova] vie nego to ih je
u sindikatima u privatnom sektoru.

Erik Olin Rajt, marksistiki sociolog, je teorijski ambiciozniji i nijansira-


niji u diskusiji od Alperovica. S pravom odbacuje deterministiko nasto-
janje u vulgarnom marksizmu, i premda oekuje da e borba za prevazi-
laenje kapitalizma ukljuivati ozbiljne sukobe2 i lokalizirane lomove, on

2 Erik Olin Wright, Why Class Matters, Jacobin, str. 25

244
pobunjeniko reenje razumno smatra zastarelim u eri u kojoj je kapitali-
zam, pre svega, spojen sa liberalnom demokratijom. Osim toga, Rajt stra-
huje da bi posledica raskida diktatura proletarijata rizikovala ostva-
renjem ozbiljnije autoritarnosti. To ne znai da se svrstava u anarhistiki
obojene drutvene pokrete koji su neumoljivo neprijateljski nastrojeni
prema dravi; dravu vidi kao vano mesto borbe.

Ali, kao Volf i Alperovic, Rajt usvaja gradualistiki okvir metamorfoze


i daje znatnu teinu eklektikom razvoju meuprostornih alternativa
koje nastaju u pukotinama kapitalizma realnim utopijama3 koje bi se
u konanici proirile do samog jezgra kapitalizma.

Privlanost mikrokosmosa budueg sveta, poput kooperativa i radnikih


samoupravnih preduzea, je u zajednikoj elji za supstancijalnom kontro-
lom nad naim svakodnevnim ivotima kao i u nadi da bi takve institucije
mogle delovati kao strateki udarni ovnovi u ostvarivanju socijalizma.

tavie, ovaj pristup marksistiki moduliranog populizama izgleda da


nudi izlaz iz strategije rada u okviru sistema i kooptiranja ili iz ekanja na
revoluciju koja nikada ne dolazi.

Za mnoge aktiviste i aktivistkinje sadri, izgleda, i dodatni bonus izbega-


vanja zapetljanih sloenosti koje sa sobom nosi suoavanje sa dravom
iako je drava u sreditu vlasnikih odnosa i kapitalistike moi.4

3 Erik Olin Wright, Envisioning Real Utopias, VersoBooks, 2010.


4 Christian Parenti, Why the State Matters, Jacobin, 30. 10. 2015

245
Konano, meutim, ova strateka orijentacija nije dovoljna.

Ciljevi i sredstva

U predlozima za uvoenje radnikog samoupravljanja u okviru kapitaliz-


ma ubrzo se nailazi na tekoe, posebno kada je re o vlasnitvu. Albert
i Hanel su uvek oprezno insistirali na tome da radnici ne poseduju svoje
posebno radno mesto, ak i kada je ono pod njihovom kontrolom radno
mesto pripada drutvu kao celini.

Oni tvrde da bi radnici trebalo da rukovode svojim radnim mestima jer


su oni kojih se najvie tie ono to se tamo dogaa, ali u socijalistikoj
demokratiji bi svi kojih se tiu odluke radnih mesta drugi radnici i rad-
nice, potroai i zajednica morali imati pravo glasa u tome kako potro-
iti vikove koje generie proizvodnja.

Meutim, pojavljuju se zamrena pitanja o vlasnitvu i u irem smislu o


posredovanju izmeu sredstava i ciljeva kada se radnika kontrola spro-
vodi u kapitalizmu, sistemu u kojem institucionalizacija svojine zahteva
da se vlasnitvo legalno i sutinski nalazi negde.

Ukoliko se dravno vlasnitvo odbacuje kao zamena za zajednika dobra


(commons) i ako je vlasnitvo preduzea kojima upravlja radnitvo u ru-
kama smih radnika i radnica, onda ove grupe radnika i radnica u sutini
postaju sopstveni kapitalisti. Oni imaju vlasnika prava, mobiliu svoje
finansije, kontroliu i reinvestiraju njihov viak u sopstvenu korist.

246
Zakonski odobrena vlasnika prava su postala vana nakon perioda eko-
nomske krize u Argentini 2001. godine. Kada su radnici preuzeli fabrike
pred kolapsom, bilo im je potrebno vrsto jemstvo vlasnikih prava ne bi
li izbegli uskraivanje finansijskih i kreditnih sredstava koja su im bila
potrebna radi kupovine komponenti i materijala pre prodaje.

Drava je popustila ovim zahtevima, ali samo pod uslovom da radna me-
sta postanu kooperative,5 to je znailo da su radnici nasledili dugove
rekuperiranih fabrika i da su takoe bili odgovorni za svoje gubitke.

Najmilitantniji radnici su se usprotivili takvom aranmanu. Oni su eleli


ulogu u upravljanju radnim mestima, ali su tvrdili da drava treba zakon-
ski da ih preuzme, finansira njihovu obnovu i povee ih u plan o radnim
mestima. Ovi zahtevi su uglavnom odbijeni.

Tako su radnici zavrili u kooperativama i bili su trostruko vie ugroeni


kao konkurenti u okviru kapitalizma: otpoeli su sa postrojenjima koja su
kapitalisti ostavili kao potkapitalizovana i nekonkurentna; bili su optere-
eni dugovima; i morali su uloiti vlastite uteevine u sredstva ili pristati
na nie nadnice ne bi li reili probleme duga ili novih investicija.

Sluaj Argentine dovodi u sumnju ideju kako vea radnika kontrola nad rad-
nim mestima ili kooperative lako prelaze u sve egalitarniji drutveni poredak.

5 Argentinas co-operative sector continues to grow, http://ica.coop/en/media/


news/argentinas-co-operative-sector-continues-grow

247
Bez alternativnog institucionalnog mehanizma za koordinaciju proizvod-
nih aktivnosti, konkurentska trita koja Hanel opisuje kao kancer
socijalizma preobraavaju razlike u sredstvima, vetinama, lokalnim
prednostima i valorizaciji proizvoda u ogromne nejednakosti izmeu rad-
nitva i zajednica.

Negativan uticaj ovih nejednakosti na drutvenu solidarnost je bolno bio


oigledan u bivoj Jugoslaviji, koja je u potpunosti implementirala tri-
ni socijalizam. Nejednaki raspored istorijskih i geografskih prednosti je
podrazumevao da su se nejednakosti izmeu preduzea takoe manife-
stovale regionalno.

Tamo gde se to preklapalo sa etnikim i klijentelistikim politikim struktu-


rama, to je opasno pogoralo etnike tenzije. I kako je severna Jugoslavija ra-
zvijala blie ekonomske veze sa Evropom, ove nejednakosti su se pojaavale.

Jedna od kljunih nejednakosti koje generie konkurencija neizbean


deo kapitalizma jeste nezaposlenost. Ako uspena preduzea izbacuju
ona neuspena iz posla i ako radni kolektivi radije ne upoljavaju i ne dele
profit sa radnicima i radnicama koji tek postaju deo radne snage, ta se
dogaa sa radnitvom koje je ostavljeno bez posla?

Volf je razmiljao o ovom pitanju i priznao je da bi ekonomija utemelje-


na na modelima radnikih samoupravnih preduzea (WSDE) zahtevala
dravnu intervenciju u borbi protiv nezaposlenosti. Ali zbog njegove an-
tipatije prema dravi daje iznenaujue naivan odgovor: Umesto prima-
nja redovnih nadoknada za nezaposlenost, [radnici i radnice] bi mogli

248
zahtevati da im se isplati celokupni iznos nadoknada unapred kao poetni
kapital za WSDE.

Slati radnike i radnice koji nisu uspeli da pronau posao nazad u dun-
glu konkurencije ili nuditi radnitvu koje tek postaje deo radne snage
priliku da se takmii sa onima koji su ve etablirani, dosta lii na reenja
koja nudi libertarijansko pravo. I ignorie injenicu da mesto na kojem se
sprovodi takav program Italija ima duplo veu stopu nezaposlenosti6
od Sjedinjenih Amerikih Drava.

Jo jedan model koji se, na povrini, pojavljuje kao bolje reenje proble-
ma fragmentisanog radnikog vlasnitva jeste Kvebeki fond solidarnosti
(Quebec Solidarity Fund, QSF) jedan od primera realnih utopija koje
Rajt pozdravlja.

QSF model je specifian po tome to drava subvencionie radnike i rad-


nice da investiraju u fond solidarnosti i ne daje prava vlasnikih i inve-
sticionih odluka rasprenom radnitvu ili podgrupama radnika i radnica,
ve irem kolektivu u ovom sluaju, centralnom sindikalnom telu.

Iako Rajt priznaje da model QSF ne osporava kapitalizam, on izgleda i


dalje veruje da bi on mogao doprineti veem projektu. Ovo je pogreno.
Postavljanje radnikih lidera na odgovorna mesta ne jami samo po sebi

6 Lorenzo Totaro, Italy Unemployment Rate Stays Unchanged, Prompting Concerns,


http://www.bloomberg.com/news/articles/2016-02-02/italy-unemployment-
stays-unchanged-prompting-outlook-concerns

249
bolju politiku. I doista, QSF je izvorno osmiljen da bi skrenuo populi-
stiko interesovanje dalje od radikalnih zahteva, poput onog o kontroli
privatnih finansijskih institucija, a ne da bi demokratizovao ekonomiju.

U stvarnosti, radnika participacija u QSF se uglavnom sastoji u ueu


u jedinstveno visokim poreskim olakicama odobrenih onima koji dopri-
nose fondu (mera koja je pomogla utiavanju kritike poreskih olakica
za korporacije). QSF takoer obezbeuje Kvebekoj federaciji rada kli-
jentelistike mogunosti za visoko plaene poslove na vrhu i naknade za
aktiviste koji prodaju program na radnom mestu.

Povrh svega, briga za visoke povrate i legitimnost u investicionim krugo-


vima je spreila fond da koristi sredstva u interesu sindikalizovanih kom-
panija, da se uzdri od ulaganja u antisindikalne kompanije, s obzirom na
kreativne obrte, ili da pokae bilo kakav afinitet za socijalne investicije.

U tom smislu, Rajtovo pogreno identifikovanje Kvebeka sa socijalnom


ekonomijom izgleda kao da odraava taktiku odluku levice da nae po-
zitivne primere koji podstiu optimizam. Da budemo poteni, dobra stvar
je to je Kvebek uveo progresivne programe, poput programa brige o deci.

Ali pria se, sve u svemu, ne razlikuje mnogo od drugih. Studenti i sindikati
su marirali ulicama7 protiv poveanja kolarina, rezova u javnom sektoru,
zamrzavanja plata i degradacije ivotne sredine. Ipak, ni u Kvebeku, kao ni

7 Ashley Smith, Feeling Their Power, Jacobin, 19. 01. 2016.

250
drugde, socijalna ekonomija nije zamenila skup politika koje nazivamo
neoliberalizmom.

Ambiciozniji predlozi za laganu kolektivizaciju vlasnitva bez direktnog


ograniavanja moi kapitala e se verovatno suoiti sa ozbiljnim prepre-
kama. vedski Majdnerov plan je dobra ilustracija za to.

Majdnerov plan,8 koji je osmislio sindikat (Landsorganisationen, LO -


vedska centrala rada) 1970-ih je predloio godinji namet na profit, koji
e se potom konvertovati u akcije za centralni fond pod kontrolom sindi-
kata (koji je u to vreme predstavljao preko 80% radnika i radnica).

Sredstva bi se demokratski mogla dodeljivati u svrhe regionalnog i sek-


torskog razvoja i, vremenom, veinsko vlasnitvo proizvodnih sredstava
nacije bi se od privatnih vlasnika prebacilo na vedsku radniku klasu.

Meutim, kao najvei problem se ispostavilo pitanje vremena: tokom


tranzicije, vedska ekonomija je ostala zavisna od istih tih korporacija
koje su nastojali da ekspropriu.

Upozoravajui da e instinktivno povui dugorone investicije ukoliko


njihova vlasnika prava budu ugroena, i tvrdei da e efikasnost, sta-
bilnost, pa ak i ivotni standardi pretrpeti nenadoknadivu tetu ukoliko
doe do prenosa vlasnitva, korporacije su se agresivno mobilisale protiv
Majdnerovog plana.

8 Kjell stberg, The Great Reformer, Jacobin, 10. 09. 2015.

251
Suoavanje sa pretnjama preduzea je zahtevalo irok, agresivan odgovor,
koji bi ukljuio i zaustavljanje preduzea u obezvreivanju imovine ili u
naputanju zemlje. Ali tako dramatian raskid sa kapitalizmom nije bio
na dnevnom redu i predlozi sindikata elegantni u teoriji, ali ekonomski
i politiki kontradiktorni su poraeni i nikada nisu ponovo oivljeni.

Bodrenje

Trezvena procena uspeha i neuspeha eksperimenata radnikog vlasnitva


je od sutinskog znaaja. Naalost, slabost levice je osnaila tendenciju
preuveliavanja znaaja obeavajuih borbi.

Oajniki oekujui dobre vesti, aktivistkinje i aktivisti su oduevljeno poz-


dravljali svako radniko preuzimanje kompanije ili iskorak. Meutim, no-
vina ubrzo poinje da bledi i umesto da nakon toga dobijemo razborite ana-
lize panja se pomera na sledeu inspirativnu akciju, pa onda na sledeu...

Jedan od takvih sluajeva je i sluaj kompanije Republic Windows9 u ikagu.


Nakon najavljenog zatvaranja, pa sit-down trajka,10 pa promene u vlasnitvu
i jo jednog najavljenog zatvaranja kompanije, radnici i radnice su bez nade

9 Chicago Workers Open New Cooperatively Owned Factory Five Years After Republic
Windows Occupation, http://www.democracynow.org/2013/5/9/chicago_
workers_open_new_cooperatively_owned
10 Sit-down trajk tip trajka u kojem radnice i radnici zauzimaju radna mesta i ne
naputaju ih sve do ispunjenja njihovih zahteva. (prim. prev.)

252
da e se pronai drugi vlasnik hrabro napravili korak ka uspostavljanju
radnike kooperative. Sledio je nalet entuzijastinih tekstova, uz nadu da bi
se moglo podstai dugo oekivano oivljavanje radnikog pokreta.

Ali kako se to nije odmah dogodilo, kompanija Republic Windows je is-


pala sa radara levice. Skoro da uopte nije bilo diskusije o konanom ne-
sretnom ishodu: od prvobitno 240 radnika i radnica koji su se suoili sa
prvom najavom zatvaranja kompanije 2008. godine, ostalo ih je samo 17.
Zbog pritiska konkurencije oni sami sebi isplauju nadnicu, u blizini ili is-
pod minimalne plate (kao suvlasnici ne mogu biti obuhvaeni zakonom
o minimalnim platama).

Tragedija kompanije Republic Windows ukazuje na granice sporadinih,


manje ili vie proizvoljnih preuzimanja kompanija, pogotovo u sluaju
(kao to je to uobiajeno) kada fabrika biva odbaena od strane kapitala
ali i dalje ostaje podlona konkurentskim odnosima izmeu preduzea.

Iako vredna divljenja kao odbrambene mere, preuzimanja fabrika nisu


sma po sebi pretnja status quo, niti nuno vode dubljim razumevanjima,
posveenosti i stratekim kapacitetima koji bi mogli biti temelj buduih
izazova kapitalizmu.

Dramatinija ilustracija je primer talasa preuzimanja fabrika u Argentini,


to je naroito izazvalo intenzivno uzbuenje meunarodne levice.

Ohrabreni podrkom okolnih zajednica, solidarnou radnika u drugim


preuzetim fabrikama, i piquateros pokretom (mobilizovanim grupama ne-

253
zaposlenih radnika)11 radnici i radnice su uspeno zaustavili pokuaje
drave da ih izbaci iz sopstvenih rekuperiranih fabrika.

Osim toga, u procesu rada na ovim radnim mestima radnici i radnice su


nauili nove vetine, stavljen je vei prioritet na zdravlje i bezbednost,
radnici su teili veoj fleksibilnosti u deljenju radnih optereenja, a hi-
jerarhije na radnom mestu kao i raslojavanja po prihodima su praktino
saseena (osobito tamo gde su borbe za odravanje radnih mesta otvore-
nim bile najakutnije).

Kao i u prolim periodima dubokih politikih previranja, akcije radnika i


radnica su potvrdile radikalni potencijal i centralno mesto radnike kla-
se. Marina Kabat, bliska posmatraica ovih dogaaja izbliza, je s pravom
argentinske dogaaje okarakterisala kao jedno od najveih dostignua
radnikog pokreta. Ali je savetovala i obazrivost: Zanemarivanje gra-
nica i protivrenosti nee pomoi u ouvanju i razvijanju njihovih punih
potencijala za budunost.

Iako ove akcije predstavljaju konkretne alternative za pojedine grupe rad-


nika i radnica ili njihove zajednice i ostavljaju znaajno naslee oni se
nisu razvili u alternativni model za drutvo u celini. Fabrike su preuzete iz
oaja, a ne iz stratekih prioriteta.

11 Moira Birss, The Piquetero Movement: Organizing for Democracy and


Social Change in Argentinas Informal Sector, http://quod.lib.umich.edu/j/
jii/4750978.0012.206/--piquetero-movement-organizing-for-democracy-and-
social?rgn=main;view=fulltext

254
Bez svesne strategije za sveukupnu drutvenu transformaciju, a poseb-
no bez potrebe da se ide dalje i da se dobije dravna vlast radi podrke,
proirenja i koordinacije preuzimanja fabrika, kao i eliminacije konku-
rencije kao pokretake snage, raskid sa kapitalizmom nikada nije bio
istinska mogunost.

Preuzimanja fabrika su i danas na dnevnom redu u Argentini, ali njihov


rast je usporen zbog opadanja stope zatvaranja. Od 2014. godine je bilo
oko trista preduzea u radnikom vlasnitvu koje pokrivaju skoro etiri
hiljade radnika to ini deli od ukupno dve stotine hiljada registrova-
nih argentinskih preduzea i manje od 0,1% procenta radne snage u zem-
lji. Radnika preuzimanja kompanija nisu dovela u pitanje prosperitetna
radna mesta niti vodee vrhove ekonomije.

Jo jedna popularna mikroalternativa su kooperative, oblik poslovanja


koji se zasniva na egalitarnom principu: jedna osoba jedan glas. Do-
stignua kooperativa se ne osporavaju, ali je vano da se ne pretera sa
uveliavanjem njihovog znaaja.

Dok je Marks hvalio radnike kooperative kako u starom obliku pred-


stavljaju klicu novog, takoe je insistirao na tome da one u svojoj stvar-
noj organizaciji prirodno reprodukuju, i moraju da reprodukuju, sve ne-
dostatke postojeeg sistema.

Formalna jednakost u kooperativama ne znai nuno da svi jednako ue-


stvuju, ba kao i u izbornoj demokratiji birokratija i elite (i indiferen-
tnost) lako osujeuju obeanje jednakog prava glasa. Pored toga, preko

255
90% kooperativa su potroake kooperative, to znai da glavni vlasnici
nisu ljudi koji tamo rade.

ak i u kooperativama u vlasnitvu radnitva se lanstvo i zapoljavanje


ne preklapaju uvek: u Cooperative Home Care Associates,12 najveoj ame-
rikoj kooperativi u vlasnitvu radnitva, samo polovina radnika i radnica
su lanovi kooperative. To nije neobino mnoge kooperative su to samo
po nazivu, a neke od veih ak otvoreno podstiu poseban oblik akcijskog
vlasnitva koje slabi kontrolu lanstva.

Kooperative takoe ni priblino nisu toliko nezavisne od kapitalistikih


diktata koliko to njihovi zagovornici podrazumevaju. Kreditne unije
najrasprostranjenija vrsta kooperativa su morale da uu na finansijska
trita ne bi li dobili sredstva za servisiranje svoje baze, i tako su se efika-
sno integrisala sa Vol Stritom. Neke od njih su ak umeane u finansijsku
krizu iz 2008. godine.

Osvrt na Mondragon, legendarnu est decenija staru kooperativu u Baskiji,


nam otkriva ogranienja kooperativa. Sa radnom snagom od 80. 000 ljudi,
funkcionisanjem na globalnom nivou kroz 150.000 kompanija sa godinjim
prometom od 16 milijardi dolara, Mondragon je ivi dokaz da je mogue
pokrenuti posao koji formalno ima demokratsku strukturu, znaajno izjed-
naen prihod i strukturu moi, i humani model planiranog otputanja.

12 BEST PRACTICES: Cooperative Home Care Associates, http://phinational.org/


consulting/resources/best-practices/chca

256
Ipak, Mondragon je daleko od ideala Alberta i Hanela. Dok je razmer pri-
hoda od-direktora-do-radnika u odnosu 6,5 : 1 (to izgleda zanemarljivo
u odnosu na SAD gde iznosi 350 : 1), top menaderi i dalje ive u pot-
puno drugaijem svetu od radnitva. I, kao to je erin Kazmir (Sharryn
Kasmir) pokazala u svom istraivanju, uee u donoenju odluka je pre
svega u interesu nieg nivoa menadmenta, a ne radnika i radnica.

Nedavni dogaaji su doveli do dodatnih problema. Pritisak konkurencije


je doveo do zatvaranja13 jedne od najveih delatnosti Mondragona (kom-
panije Fagor, proizvoaa bele tehnike sa 3.400 radnika) i kooperativa se
sve vie morala oslanjati na privremene radnike i radnice koji rade od
kue kao i na rastuu proizvodnju u inostranstvu koja koristi unajmljene
radnike i radnice, a ne lanove kooperative.

Ukratko, kooperative, koje su nekada bile deo radikalnih politikih pokre-


ta, su sada u velikoj meri integrisane u kapitalistiki poredak. One mogu
lobirati za odreene promene, ali se vie ne mobilizuju uz one koji se bore
protiv kapitalizma.

Umesto toga, glavni interes lanova kooperativa generalno ne ide radikal-


nije od dobijanja vee prodajne i nie nabavne cene na tritu to nije
za odbaciti, ali isto tako to nee naterati kapitaliste da se preznojavaju.

13 Trouble in workers paradise, http://www.economist.com/news/business/21589469-


collapse-spains-fagor-tests-worlds-largest-group-co-operatives-trouble-workers

257
ak i pored ovih nedostataka, preuzimanja fabrika i kooperative imaju neke
pozitivne strateke atribute. Entuzijazam prema planovima za akcionarstvo
zaposlenih, nasuprot tome, veoma je zbunjuju. Prema ESOP modelu, rad-
nici su delimino kompenzovani akcijama kompanija koje dre sve dok ne
odu u penziju ili daju ostavku. Znaajan pobornik ovog modela, Alperovic
priznaje da je ESOP model daleko od savrenstva, ali i dalje ga navodi kao
dokaz evolutivne rekonstrukcije unapreenja demokratije.

Ipak, ESOP model je bio uveden da bi ugrozio demokratiju na radnom


mestu, kao i mo radnitva, a ne da bi je unapredio. Korporacije kao to su
Proctor and Gamble, IBM, Coca-Cola i UPS biraju akcionarstvo zaposlenih
zbog poreskih olakica i izbacivanja sindikata (ili barem radi ogrania-
vanja njihove mobilizacije u vezi sa nivoom nadnica ili beneficija nudei
deliminu kompenzaciju).

Kao to je dokument Federalnih rezervi14 u svom istraivanju odnosa iz-


meu sindikalnog pregovaranja i ESOP modela zakljuio, ESOP model
podstie slabljenje pregovarake moi sindikata. Iz perspektive suoava-
nja sa kapitalizmom, ESOP planovi nisu prefigurativni ve integrativni.
Uee u akcijama koje se nudi radnicima i radnicama ne podrazumeva
preraspodelu moi i ono to je radniki udeo u smislu korporativnih
prihoda je samo pare od onoga od ega su nedavno odustali.

14 ESOP Fables: The Impact of Employee Stock Ownership Plans on Labor Disputes,
https://www.newyorkfed.org/medialibrary/media/research/staff_reports/sr347.pdf

258
U pokuaju da uspostavi hegemoniju ideje ESOP modela, Alperovic stid-
ljivo citira nikog drugog nego biveg predsednika Ronalda Regana: ne
mogu drugaije nego da verujem, kako je Regan rekao u govoru 1987.
godine, da emo u budunosti u SAD-u i irom zapadnog sveta videti
sve vei trend ka sledeem loginom koraku, vlasnitvu zaposlenih.

Ali daleko od toga da upuuje na mo ideje ije vreme je dolo, Reganova


podrka (kao to je jasno iz celog govora) signalizira njegovo slaganje sa
nainom organizacije koji nije pretnja za establiment.

Moja poenta nije u tome da se odbaci znaaj strategija osmiljenih radi


osnaivanja radnike kontrole i radnikog vlasnitva. U principu, preuzi-
manja fabrika i kooperative bi trebalo entuzijastino podravati.

Ali ono to nedostaje u tolikim skoranjim analizama jeste trezveno, dru-


garsko istraivanje njihovih snaga i slabosti, tako da, povrh solidarnosti,
iz njih neto moemo nauiti a ne samo ih dodavati na spisak postojeih
iluzija zadobijajui na taj nain bolje razumevanje toga ta transforma-
cija drutva zaista zahteva.

Mo delovanja drave i radnike klase

Radi postizanja svojih navodno radikalnih ciljeva, pokret za radniku


kontrolu u okviru kapitalizma nudi neobino apolitine strategije. Njihov
prioritet je dovoenje u pitanje vlasnikih odnosa, ali vrlo malo panje
obraaju na ukljuivanje i transformaciju drave, i izgleda da ne pridaju

259
ba mnogo znaaja tome kako konkurencija izmeu kompanija reprodu-
kuje kapitalistike drutvene odnose i prioritete.

U vezi sa ovim nedostacima je i slabo obraanje panje na politiku mo


delovanja i na oblike politikih kapaciteta klase naspram ekonomskih
kapaciteta koje "dolazak do cilja" zahteva. Ova relativna nezaintereso-
vanost za vlast i mo delovanja je najtemeljnija slabost pokreta.

Kako bi radnici i radnice stvarno preuzeli radna mesta koja kapital nije
napustio? Da li je u redu oekivati od radnitva da to uopte i eli, imajui
u vidu nesigurnosti i nedostatak institucionalne podrke? Da li su izvre-
ne pripreme za neizbean kontranapad drave, u sluaju da pokret zaista
pone da ugroava ekonomski dominantne korporacije i da ograniava
privatnu akumulaciju kapitala? I, nezavisno od pretnje drave, kako e
se ovi fragmenti novog drutvenog poretka koordinirati i zatititi od de-
struktivnih pritisaka domae i meunarodne konkurencije?

Organizovanje koje nije usmereno na dravu je nesumnjivo vano.


Ipak, u nekom trenutku, antikapitalistiki pokreti nee moi da izbegnu
usmeravanje borbe ka dravi. Istorijski, kad god bi radnici i radnice
dolazili do ivice u pogledu militantnosti, a pritom odbijali ili bi im ne-
dostajalo snage da se upuste u suoavanje sa dravom, njihove pobune
bi poele da blede ili bi bile brutalno slomljene. Ignorisati ili potcenji-
vati potrebu za izgradnjom pokreta koji bi mogao preuzeti dravnu mo
znai unapred izgubiti.

260
Sistemsko razmatranje drave nije samo pitanje za kasnije, nakon to
pokret postane istinska pretnja. Radije, ono je neodloan izazov, ak i
kada se razmatra u strogo ekonomskim terminima.

Iako su preduzea u vlasnitvu radnika i kooperative dokazale da mogu


opstati u pojedinim niama ili u ekonomskim prostorima koje su korpora-
cije u velikoj meri napustile, potpuno je druga stvar suoiti se sa kljunim
kapitalistikim bankama i korporacijama.

Oekivati od preduzea kojima rukovode radnici da iskorae iz senke ka-


pitalizma i zamene korporativni kapital bez bilo koje vrste podrke, koja
bi mogla doi jedino od drave, je naivno do krajnjih granica. Problem
nije samo u tome to su radnika samoupravna preduzea i kooperati-
ve od samog poetka u nepovoljnom poloaju, u smislu radnih mesta i
podsektora koje su nasledili, niti u tome to se suoavaju sa ogromnom
prazninom u finansijskim, upravnim i tehnikim resursima, kao i usta-
novljenim vezama sa inputima i tritem.

Povrh svega, konkurencija zasenjuje sve. Uprkos pojedinim izuzecima, biti


konkurentan u uslovima kapitala i istovremeno se oslanjati na vrednosti koje
ne uveavaju konkurenciju znai neprekidno se suoavati sa izborom izmeu
odbacivanja tih vrednosti i prihvatanja poraza u uslovima konkurencije.

Jedno od uobiajenih reenja ove dileme je lobiranje za posebne odred-


be za radnika samoupravna preduzea i kooperative koje bi delimino
ispravile nepovoljan konkurentski poloaj. Ove odredbe se proteu od
jednostavno dogovorenih politika za vie programa obuke, do start-

261
up15 i finansijskih subvencija, materijalno tehnike i istraivake podrke.
Ipak, ako borba za opstanak ini ovakva reenja nunim, ona ipak i dalje
legitimiu destruktivan uticaj konkurentske igre.

Svakodnevna realnost konkurencije ima tendenciju da fragmentie soli-


darnost, terajui radnike kolektive da se brinu samo o sebi inei da
pobednici oseaju malo potrebe za podsticanjem ire solidarnosti a gubit-
nici postaju cinini prema radnikoj kontroli.

Vrtlog konkurentskih pritisaka pronalazi svoj put i u unutranjem radu


kolektiva, dajui veu teinu vetinama koje trite vie vrednuje i repro-
dukujui unutar-fabrike hijerarhije koje podstiu profitabilnost.

Podele se mogu i sme stvoriti, kao kada Volf insistira na kategorizaciji


radnika du ose produktivnosti, utvrene na osnovu toga da li daju direk-
tan doprinos stvaranju vika. Kakvim god svrhama bi ovo moglo posluiti
u analizi kapitalizma (u najboljem sluaju sumnjivim), podela je posebno
kontraproduktivna za izgradnju klasno utemeljene solidarnosti.

Davanjem vieg statusa nekim radnicima i radnicama u odnosu na druge,


ojaava se nii status koji esto zauzimaju radnici/e poput kancelarijskih
radnika/ca i istaa/ica (i uopte prekarni radnici/e, ee ene i imigran-
ti). Verbalna gimnastika opisivanja takozvanih ne-produktivnih radnika
i radnica kao ipak znaajnih ili imenovanja tih radnika/ca kao onih koji

15 Start-up subvencije su namenjene osnivanju novih preduzea. (prim.prev.)

262
omoguuju daje mali doprinos kada je u putianju izjednaavanje nji-
hovog statusa. (Isto tako, govoriti slabo plaenim radnicima i radnicama
u lancima brze hrane da su manje eksploatisani od radnika i radnica u
automobilskoj industriji, jer ne proizvode toliki viak vrednosti, malo ini
na izgradnji solidarnih veza u radnikoj klasi).

Postoje razlozi za nadu da e radniki kontrolisana preduzea ekonomski


cvetati. Ali njihov uspeh ne proizvodi, sam po sebi, radniku klasu spo-
sobnu za budue politike borbe.

Mondragon, najuspenija kooperativa, je opet pouan primer. Iako osnovan


od strane antifaistikog katolikog svetenika oca Arizmendiariete (Jos
Mara Arizmendiarrieta Madariaga), Frankov (Francisco Franco) reim je
tolerisao Mondragon, pa ak ga i podravao, jer ga je smatrao preduzet-
nikom alternativom radnikom aktivizmu i socijalizmu.

Antiradikalne tendencije su opstale sve do danas. Mondragonski radnici


su upadljivo odsutni iz svih ideolokih i kulturnih struja16 uskovitlanih
oko ostatka baskijske i panske radnike klase. Iako su ponekad sudelo-
vali u irim borbama, ekonomsko vostvo Mondragona se ne podudara sa
politikim vostvom.

Ovo nije samo pitanje mlake solidarnosti, ve pokazatelj toga da Mon-


dragon, i pored svih svojih dostignua, prihvata pravila kapitalizma i

16 Csar Rendueles & Jorge Sola, Podemos and the Paradigm Shift, Jacobin, 13. 04. 2015.

263
pokuava da se izbori za konkurentski prostor unutar njega. ivimo u
trinoj ekonomiji, nedavno je izjavio njegov predsednik, dodajui, i to
ne moemo promeniti.

U rvanju sa dilemom konkurentski uspeh versus klasna formacija, mora


biti jasna jedna poenta: pokuaj usvajanja politika koje ravnaju teren je
pogrean pristup. Potrebno je promeniti pravila igre, tako da mera uspeha
ne bude konkurentnost koja podriva solidarne i egalitarne vrednosti.

Promeniti pravila igre znai ograniiti disciplinujuu mo konkurencije


ograniavanje, a ne proirenje slobodne trgovine, i suavanje mogunosti
kapitala da uklanja produktivna preduzea iz zajednica koje ih obogau-
ju. To takoe podrazumeva davanje vee teine razvoju orijentisanom ka
unutra i uvoenju znatnog stepena ekonomskog planiranja.

Kretanje u tom pravcu, a ne u okviru postojeih pravila kapitalizma, zah-


teva pomeranje borbe na teren drave ne samo borbu protiv drave, ve
i borbu unutar drave u cilju transformacije drave.

Ovo nas vraa natrag na pitanje moi delovanja. Ako klju za participa-
tivnu ekonomiju lei u sposobnosti da se promene pravila igre i transfor-
mie drava, onda se ocena radnikih samoupravnih preduzea i koope-
rativa ne moe zasnivati na tome da li je ovo ili ono preduzee ekonom-
ski uspeno, ve da li ona doprinose izgradnji radnike klase sa vizijom,
uverenjem, klasnim senzibilitetom, pameu i institucionalnom snagom za
demokratizaciju ekonomije.

264
Politizacija

Dakle, kako bi izgledala politizacija radnikih samoupravnih preduzea,


kooperativa i slinih oblika participativne demokratije? ta bi priznava-
nje potrebe da se suoe sa dravom i izgrade klasni kapaciteti znailo za
njihovo svakodnevno funkcionisanje? Kako bi se ova ira uloga menjala
sa promenom faze borbe? I ako politizacija treba biti opta i odriva, ne
znai li to da ona zahteva kao dopunu tih, pre svega, ekonomskih institu-
cija, specifino politiku instituciju partiju (ili partije)?

Razmotrimo potroake i kreditne kooperative. One su u prolosti esto


imale bliske veze sa socijalistikim pokretima i kako je leva politika slabi-
la, tako je slabila i politika priroda pokreta kooperativa.

Re-politizacija kooperativa bi znaila ponovno pridruivanje socijalisti-


kom pokretu: one bi ponovo postale aktivne u socijalistiki orijentisa-
nim kampanjama, integriui socijalistiku edukaciju u svoje kontakte sa
lanovima i zajednicom, proirujui svoje objekte u kulturne i politike
prostore (kafe klubovi, knjiare, pabovi, mesta za javne tribine).

Posebno je zanimljiv predlog, koji svoje korene ima u nekim praksama


iz prolosti, da kooperative izdvoje deo od svoje prodaje za finansiranje
sindikata, zajednice i socijalistikih organizacija. Kupovina u kooperati-
vama bi tada bila vie od pkog izraza potroakih preferencija. Ona bi
bila signal posveenosti veem politikom projektu.

265
U sluaju preduzea u vlasnitvu radnika i radnica, politizacija predstav-
lja radikalniji izazov. Kao to je ve istaknuto, strategija koja se zasniva
na preuzimanju postrojenja koja je kapital napustio i istovremenom pri-
hvatanju konkurentske ludake koulje kapitalistikog trita moe ima-
ti odreenog praktinog smisla. Ali jednostavno ne moe biti osnova za
drutvenu transformaciju. Politizacija radnikog samoupravljanja zahte-
va usredsreenje na kontekst u kojem se deluje.

Da bi se politizacija ostvarila, radnika samoupravna preduzea se mora-


ju integrisati u vee komplekse bilo da su organizovana na regionalnom
ili sektorskom nivou koji direktno udovoljavaju drutvenim potrebama,
i potrebno je da barem delimino budu zatiena, kroz znatan stepen pla-
niranja, od destruktivnih pritisaka konkurencije. Obim koji zahteva takvo
planiranje se moe postii samo na nivou drave.

Alperovic je, pak, ukazao na demokratski karakter komunalnih usluga u


optinskom vlasnitvu. Ovo usredsreenje na lokalnu dravu treba proi-
riti i na proizvodnju, graevinarstvo i uslune delatnosti gradei neku
vrstu sovjeta. Ova strategija izriito ne zahteva efikasnije integrisanje
radnih mesta u globalne lance vrednosti i meunarodnu konkurenciju.

Ako bi kao deo borbe za razvoj koji se orijentie ka unutra, nasuprot


onom koji je voen slobodnim tritem17 dravne i paradravne insti-
tucije poele da garantuju trita za domau proizvodnju (npr. posteljine

17 Peter Rossman, Against the Trans-Pacific Partnership, Jacobin, 13. 05. 2015.

266
i materijale za bolnice, knjige za kole i univerzitete, materijale i opremu
za izgradnju i obnavljanje ivotne sredine), to bi moglo pomoi izgledima
preduzea kojima upravljaju radnici i radnice.

Isto tako bi stvaranje javnih preduzea koja bi nadzirala konverzije po-


strojenja (poput automobilske industrije) reavalo dugorone ekoloke
potrebe ovog veka u pogledu javnog prevoza i energetski efikasne obnove
fabrika, kancelarija i domova.

Izmeu ostalog, prisustvo takvih struktura ve samo po sebi moe


podstai radnitvo zabrinuto za budunost svojih radnih mesta i
svesno svojih potencijalnih proizvodnih kapaciteta da iniciraju pre-
uzimanje preduzea koja bi se uklopila u ukupne ekoloke ili drutve-
ne planske mere.

To je nova teritorija. Postoji obilje dokaza za to kako radnici i radnice


mogu organizovati proizvodnju na radnom mestu, ali oni imaju malo
iskustva u demokratskom razvoju irih drutvenih planova koji podra-
zumevaju dovoljno autonomije na radnom mestu da bi radniko samou-
pravljanje imalo smisla.

Ne treba preuveliavati razmere koliko daleko se moe ii sa tim u okviru


kapitalizma, ali testiranje toga se ini plodnim za razvoj ekonomskih vetina,
institucionalnih sposobnosti i politikih veza kao i isticanje mnogih nere-
enih problema kljunih za pomeranje ka ambicioznijim intervencijama.

267
Posebno znaajna slepa mrlja pokreta za radniku kontrolu su radnici
u javnom sektoru18 naroito imajui u vidu da su njihovi sindikati u
sutini poslednji bastioni sindikalizma. U sluaju Volfa, ovaj previd izgle-
da proizilazi iz njegovog minimalnog interesovanja za ne-produktivne
radnike i radnice.

Meutim, optiji razlog za ovo zanemarivanje lei u apsurdnosti se-


gmentirane primene radnikog vlasnitva na javni sektor; izgleda da se
ne isplati razmiljati o tome da radnici i radnice poreskog odeljenja ili
odeljenja socijalne zatite budu vlasnici poreskih naplata ili distribucije
bonova za hranu.

Ipak, ako je transformacija drave od najveeg znaaja, onda je i uloga


radnica i radnika u javnom sektoru takoer krucijalna. U najgorem slu-
aju, ignorisanje moe dovesti do toga da radnice i radnici zabrinuti za
svoje sektorske interese postanu tetna prepreka demokratizaciji dra-
ve. Ali u najboljem sluaju bi moglo ozbiljno pokrenuti pitanje prelaska
na drugaiju vrstu drave.

U prolosti su neki radnici i radnice javnog sektora privremeno izgraivali


saveze sa klijentima, kao deo nastojanja da sauvaju svoje poslove i po-
boljaju pregovaraku poziciju. Da li bi se ova defanzivna taktika mogla
proiriti na institucionalizaciju novih radnik-klijent odnosa direktno u
okviru drave primera radi, uspostavljanjem radnik-klijent saveta unutar

18 Chris Maisano, The Road to Friedrichs, Jacobin, 11. 01. 2016.

268
odeljenja za socijalna pitanja koji bi reavao probleme socijalnih mera;19
uspostavljanjem uitelj-roditelj saveta koji bi restrukturirali kolski sistem;
i formiranjem slinih saveta za zdravstvenu zatitu, stanovanje, prevoz?

Razmiljanje o ovim pitanjima politizacije bilo da to znai ponovno


promiljanje industrije, radnikih odnosa prema dravi ili radnike uloge
u dravi omoguava zamiljanje projekta samoupravljanja ne uz zaobi-
laenje sindikata ve uz osnaivanje uslova za njihovo oivljavanje.

U kojoj meri oivljavanje sindikata i ponovno razvijanje borbe njihovog


lanstva stoji u proporciji sa izgradnjom ireg klasnog senzibiliteta koji
povezuje zajednike frustracije sa potrebom za veom klasnom solidarno-
u na radnom mestu i u zajednici, ime bi se dovelo u pitanje ta se proi-
zvodi, kako se proizvodi i za koga se proizvodi to su kljuna pitanja za
problem samoupravljanja?

Jedan od retkih sluajeva kada se drava pojavljuje u projektu participa-


tivne ekonomije jeste participativno budetiranje: proces koji daje obi-
nim graanima ansu da oblikuju lokalne prioritete. Postoje dobri razlozi
za podravanje ovog praktikovanja demokratskog finansiranja.

Participativno budetiranje20 uvodi marginalizovane izborne jedinice i razvija


individualnu i kolektivnu pismenost o odreenoj dimenziji dravne aktivnosti.

19 Jennifer Mittelstadt, Reimagining the Welfare State, Jacobin, 23. 07. 2015.
20 Participatory Budgeting, http://labs.council.nyc/pb/

269
Proces je nekima privlaan zbog toga to ga vide kao proces oduzimanja moi
drave i davanja moi bazi, a ne kao proces ulaska u sferu drave.

Problem je to budeti po svojoj prirodi funkcioniu kao disciplinujua


ogranienja. Ako se uveanje poslova, kontrola nad investicijama i rad-
nim mestima, te ogranienja tokova kapitala nalaze izvan okvira rasprave
kao to je to uobiajeno u ovim raspravama koje se tiu novca onda
je najvaniji izazov zamaskiran: kako promeniti ili prevazii ogranienja
sa kojima se ljudi suoavaju.

Participativno budetiranje na taj nain zavrava u ogranienju, a ne u


irenju, politikih mogunosti. U tom kontekstu, politizacija bi obuhvata-
la ne samo izjednaavanje mogunosti za participaciju (trokovi prevoza,
briga o deci) i demokratizaciju tehnike ekspertize (pritiskom na biro-
krate da popularizuju svoja objanjenja i postanu, kao to je predloio
brazilski akademik, tehnodemokrate), ve i obavljanje edukativnog i
organizacionog rada radi dovoenja u pitanje budetskih ogranienja i
njihovog lociranja u politiku ekonomiju klasne moi.

U ovom trenutku, politizacija radnikih samoupravnih preduzea i ko-


operativa se vrti oko svesnog integrisanja politikih problema u ekonom-
ske aktivnosti izgradnjom klasne senzibilnosti, razvijanjem odnosa iz-
meu sastavnih delova, angaovanjem drave i preduzimanjem koraka
kojim otpoinje proces transformacije drave.

Ali, ba kao i u ekonomiji, delimina transformacija ima svoje granice.


Ako i kada bi se ovaj pokret suoio sa novom fazom veeg pokreta (ko-

270
jeg je on deo) kao na primer kad bi levica dola na vlast i obavezala se
da e demokratizovati dravu promenjene okolnosti bi podigle ulog
radnikog samoupravljanja.

Nastavak zavisnosti nove vlade i drutva od neprijateljske kapitalistike


klase, zajedno sa jo nerazvijenim kapacitetom drave da preuzme, re-
strukturira i demokratizuje kljune delove kapitala, bi period neizvesno-
sti i krize uinio praktino neizbenim.

U tom kritinom trenutku bi ekonomske vetine i potencijali radnikog


samoupravljanja mogli izbei svoje marginalo smetanje u okvire kapita-
lizma i postati sredinji politiki faktor.

Ovde bi i simbiotiki odnos, o kojem govori Rajt, izmeu alternativnih


ekonomskih institucija i srodnih pokreta sa jedne strane, i drave s druge
strane odnos koji bi bio naivan u normalnim okolnostima kapitalizma
takoe imao smisla.

Kada kooperative i drutveni pokreti budu usklaeno delovali u kolektiv-


nom obezbeivanju osnovnih potreba kao to su hrana, zdravlje, energija
i saobraaj; kada zemlja, neiskoritene fabrike i luke budu preuzete; kada
bude spreeno da se postrojenja i oprema relociraju u inostranstvo; kada
se osnuju radniki savezi koji e biti povezani sa drugima iz sektora ili
regije kada sve to eksplodira, radniko i drutveno samoupravljanje
e dobiti kvalitativno novo znaenje. I da bi bilo uspeno, morae takoe
traiti onu vrstu praktine podrke drave koja pomae da se porodi dru-
gaiji oblik drave.

271
Konano, politizacija radnike kontrole i zadruga se ne moe dogoditi bez
uvoenja druge institucije, one koja premouje svet radnikih preduzea
i kooperativa kao delimino autonomno podruje delovanja.

Ono to je Tad Vilijamson (Thad Williamson) primetio povodom Rajtovih


realnih utopija jo vie vai i za ostale zagovornike alternativnih eko-
nomskih institucija poput kooperativa, radnikih samoupravnih predu-
zea i njihovih roaka: Razmatranje politike kao delimino autonomne
oblasti delovanja je u drugom planu.

Niti politizacija alternativnih ekonomskih institucija, niti budua transforma-


cija drave nisu mogue bez postojanja posebnih politikih institucija so-
cijalistike partije (ili, verovatnije, partija), utemeljene na ovim alternativnim
institucijama, ali sa irom (i dugoronijom) vizijom i stratekim senzibilitetom.

Njena posebna uloga nije toliko u fokusiranju na radikalne politike iako


je i to vano ve u izgradnji individualnih i kolektivnih kapaciteta za ana-
lizu i procenu, u demokratskom odluivanju i stvaranju strategija, u orga-
nizovanju i izgradnji solidarnosti, i u nastojanju da se radnici i radnice or-
ganizuju u klasu sposobnu da osvoji dravnu vlast i da transformie dravu.

Zadatak pred nama

Ne postoji brzo reenje za pat poziciju levice. Pokuaji oivljavanja ideje


samoupravljanja su vredni divljenja zbog toga to istiu sutinski znaaj
suoavanja sa privatnim vlasnitvom.

272
Ali dominantni populizam projekta potcenjuje granice rada u kapitaliz-
mu i previa fundamentalnu potrebu za sveobuhvatnim izazovom i pre-
okretom postojeih vlasnikih odnosa to se ne moe desiti bez razvoja
klasne kohezije i institucionalnog kapaciteta za suoavanje sa kapita-
listikom dravom.

Rezultat je najgori od svih svetova: dok je samoupravljanje ogranieno na


marginu, dominante korporacije nastavljaju svojim veselim putem; omra-
ena drava se ignorie i puta da nas i dalje zakucava; pojavljuju se po-
vremeni izlivi koji apsorbuju energiju ali ostavljaju iza sebe malo sadrine;
radnika klasa, bez obzira na svoj akterski potencijal, besciljno posre.

Sve dok se diskusija ne politizuje tako da moe prevazii (legitimnu) kri-


tiku etatizma i dok ne pone demokratska transformacija drave, kao deo
ekonomske demokratizacije i razvoja klasnih kapaciteta za reavanje ovih
prioriteta ova sledea velika ideja e biti samo jo jedan od poslednjih
neuspeha levice.

Sa engleskog prevela Maja Solar

273
Kris Maisano
( C hris M aisano )

Raditi
za vikend

Stavljanje pune zaposlenosti u centar nove leve strategije

P
rolog prolea, kad su Sjedinjene Drave ule u jo jedan peri-
od ekonomske krize i kad je nezaposlenost u Evrozoni dostigla
rekordne nivoe, na internetu je postao popularan meme Stiven
iz stare ekonomije.1 Veina memeva su neozbiljni poduhvati, posveeni
korienju maaka u komine svrhe ili projektovanju feministikih fan-
tazija na Rajana Goslinga (Ryan Gosling). Meutim, ko god da je smislio
Stiven iz stare ekonomije verovatno svei fakultetski diplomac sa br-
dom studentskog duga i bez perspektive za skorije zaposlenje ciljao je
na kritiku drutva.

1 Old economy Steven; termin stara ekonomija se odnosi na period ubrzanog


ekonomskog rasta tokom procvata industrije poetkom 20. veka; proizvodnja
automobila, energetika i industrija elika su grane industrije najee asocirane
sa starom ekonomijom (prim. prev.).

275
Stivenova slika izgleda kao davno zaboravljena srednjokolska slika ne-
ijeg kul ujaka. Sa svojim paperjastim ikama, tankim briima i maji-
com irokog okovratnika sa kragnicom, Stiven izgleda kao tip oveka
koji je provodio svoje subotnje veeri krstarei glavnom ulicom u svom
sportskom automobilu, odmeravajui enske i sluajui Bachman-Turner
Overdrive do daske.2

Veina verzija ovog memea kontrastira posleratni prosperitet sa suenim


mogunostima dananjih mladih radnika i radnica. Stiven plaa svoju go-
dinju kolarinu na dravnom fakultetu uteevinom od letnjeg honorar-
nog posla! Stie diplomu iz humanistikih nauka i pronalazi prikladan
prvi posao u struci. Na kraju, penzionie se sa visokom penzijom i ide na
odmore kad god mu se prokleto efne.

Meutim, Stiven ne samo da uiva materijalne udobnosti izobilja stare eko-


nomije, nego poseduje stepen svakodnevne moi koji je teko zamisliv da-
nanjim radnim ljudima. Stiven moe poslati svog efa doavola, dati otkaz
i dobiti posao u fabrici prekoputa. Ako ga otpuste na novom poslu, nije pro-
blem. Prosto e da nae jo jedan posao na putu do kue. Ako eli poviicu,
moe samo da ue u efovu kancelariju i da je zahteva. Stiven je moda tvrdo-
glav, ali ne mora da se saginje ni pred kim da bi sastavio kraj s krajem.

Naravno, Stiven iz stare ekonomije meme je ukorenjen u ofucanoj nostal-


giji. Proleterski ivot nikad zaista nije bio tako lak, i nisu svi dobili priliku

2 Kanadski rok bend iz 1970-ih (prim. prev.)

276
da okuse plodove posleratnog izobilja. Postoji razlog zato se ba beli frajer
treberskog izgleda po imenu Stiven koristi kao predstavnik sigurnosti i
snage radnike klase. Ipak, poruka odzvanja jer govori o vrlo stvarnom ose-
aju gubitka, o udnji za vremenom kad je radnika klasa, posebno radnice
i radnici organizovani u sindikate, mogla oekivati stalan porast ivotnog
standarda i oseaj sigurnosti i slobode koji dolaze s njim.

Stivenova stara ekonomija je odrala ovu sigurnost iz jednog razloga: bila


je to ekonomija pune zaposlenosti. Vizija pune zaposlenosti za 21. vek
moe i mora izgledati drugaije od realnosti pune zaposlenosti posleratne
ere. Zalaganje za punu zaposlenost nije nuno povezano sa pretpostavka-
ma o vrlinama rada i porocima dokolice.

Hoemo punu zaposlenost ba zato to slabi disciplinarne mere kojima e-


fovi raspolau i otvara mogunost za manje rada i vie slobodnog vremena.
Ekonomija pune zaposlenosti podie pregovaraku mo i ivotni standard
radnike klase u kratkom roku i postepeno razara relativnu socijalnu mo
kapitala, otvarajui mogunosti za radikalnu transformaciju drutva.

Dua uzica

Pod punom zaposlenou podrazumevam ono to bi veina ljudi podrazume-


vala ekonomiju u kojoj svako ko je voljan i sposoban da radi ima pristup
zaposlenju. Meutim, konvencionalna ekonomija nudi dosta drugaiju zami-
sao pune zaposlenosti, tzv. prirodne stope nezaposlenosti, poznate i kao stopa
nezaposlenosti koja ne ubrzava inflaciju (Non-Accelerating Inflation Rate of

277
Unemployment). iroko govorei, taj naziv oznaava navodno prirodan
stepen nezaposlenosti koji ne vri znaajan pritisak na porast stope in-
flacije. To jest, uopte ne odgovara zdravorazumskoj definiciji pune zapo-
slenosti, ve je samo procena broja nezaposlenih potrebnog da dri plate
i cene niskim i ouva poverenje investitora.

Sam koncept prirodne nezaposlenosti je ideoloki odgovor na politike


posledice posleratne ekonomije pune zaposlenosti, kad su tokom 1960-ih
godina prosene stope nezaposlenosti u razvijenom svetu pale ispod 3%.
Ovo stanje skoro potpune zaposlenosti je dramatino povealo snagu
radnike klase erodirajui disciplinarne moi efova, koji nisu vie mogli
disciplinovati radnitvo pokazivanjem na nezaposlene mase ispred kapija
fabrika ili vrata kancelarija.

Jaanje snage rada u odnosu na kapital olieno je u talasu masovnih traj-


kova poznih 1960-ih i ranih 1970-ih, kada su radnici zahtevali ne samo
vee plate i proirene beneficije ve i deo kontrole nad upravljanjem i or-
ganizovanjem samog radnog mesta. Ovaj dramatian pomak u ravnotei
moi takoe se odigrao i u bezbrojnim manjim konfrontacijama izmeu
radnitva i efova na radnim mestima.

U jednoj slikovitoj anegdoti iz tog perioda, radnik na montanoj traci u


Deneral Motorsu3 koji je izbegavao posao svakog ponedeljka ukoren je

3 General Motors, amerika kompanija sa seditem u Detroitu u Miigenu koja


se bavi dizajnom, proizvodnjom i prodajom automobila i automobilskih delova
(prim.prev.).

278
od strane svog nadzornika. Kada je upitan zato radi samo 4 dana nedelj-
no, radnik je odgovorio: Zato to ne mogu zaraditi za ivot ako radim
samo 3. Ko bi danas imao smelosti da to kae?

Poljski marksistiki ekonomista Mihal Kalecki (Michal Kalecki) predvi-


deo je ovakav razvoj dogaaja u njegovom znaajnom eseju iz 1943. godi-
ne Politiki aspekti pune zaposlenosti. Ekonomija pune zaposlenost bi, bar
u teoriji, koristila kapitalistima jer bi podigla kupovnu mo masa i, posle-
dino, profit kompanija koje tee da zadovolje tu potranju. Ali kao to je
Kalecki zapazio, otpor kapitalista politikama pune zaposlenosti proistie
iz druge vrste opreza. U ekonomiji pune zaposlenosti, disciplinarni efekat
koji se postie rezervnom armijom nezaposlenih je fatalno podriven.

Mo efa se smanjuje ne samo na pojedinanom radnom mestu, ve u ce-


lokupnoj ekonomiji, dajui radnicama i radnicima vie slobode i povea-
vajui njihovu mogunost da ispostave zahteve. Iako bi ekonomija pune
zaposlenosti pomogla krajnjem bilansu poveavanjem kupovne moi
masa, stvarajui efektivnu tranju, socijalni i politiki proizvodni odnosi
koji s punom zaposlenou dolaze, su neodrivi s take gledita kapitala.
Pristajanje na ekonomiju pune zaposlenosti bi znailo jednostrano pola-
ganje oruja u klasnoj borbi.

Realno istorijsko iskustvo potvruje ovaj argument. Neoliberalni poredak


nije bio naroito uspean u vraanju ekonomskog rasta na nivoe posle-
ratne ere. Ali je vratio klasnu mo elite koja je bila politiki ugroena
plimom radnike militantnosti i radikalizacijom bitnih delova istorijskih
partija levice.

279
Iako iznosi samo neto preko 8%, stopa nezaposlenosti u SAD je trenut-
no previsoka da bi olabavila disciplinske stege prema radnikoj klasi, i
preniska da bi spontano izrodila masovne pokrete nezaposlenih u borbi
za poslove i primanja. Na nama sa levice i na onome to je ostalo od rad-
nikog pokreta je da ujedinimo zaposlene i nezaposlene, organizovane
i neorganizovane, one sa stabilnim i one sa nesigurnim poslovima iza
politikog programa koji akcenat stavlja na pravo na rad.

Sati su prokleto predugi!

Zalaganje za punu zaposlenost ne treba meati sa promovisanjem radne


etike na tetu zadovoljstva i slobodnog vremena. Slaemo se s Markso-
vom tezom da istinsko carstvo slobode poinje tano tamo gde prestaje
posao, i da je skraivanje radnog vremena njegov osnovni preduslov. Za
socijaliste i socijalistkinje je sloboda iskljuivo asocirana sa vremenom
koje provodimo van sfere materijalne proizvodnje. Ne moemo i ne bi
trebalo da pronaemo sebe kroz posao, ve kroz odnose koje gradimo
s prijateljima, komijama i ljubavnim partnerima, kroz politike borbe u
koje se ukljuujemo rame uz rame sa svojim drugovima i drugaricama,
i kreativne i umetnike poduhvate kojima teimo kao ciljevima za sebe.

Sve do sredine 20. veka su ak i najkonzervativniji delovi radnikog po-


kreta u SAD podravali progresivno skraenje radnog dana i radne ne-
delje kao srnu vrednost sindikalne borbe. Ova tenja je ujedinila sindi-
kate usmerene na kratkorone ciljeve i revolucionarne socijaliste i soci-

280
jalistkinje, Ameriku federaciju rada (AFL)4 i Industrijske radnike sveta,5
Semjuela Gompersa (Samuel Gompers)6 i Velikog Bila Hejvuda (Big Bill
Haywood).7 Tokom Velike depresije, AFL je bio instrumentalan u podra-
vanju napora senatora iz Alabame, Huga Bleka (Hugo Black), da progura
predlog zakona o tridesetoasovnoj radnoj nedelji u Kongresu. Predlog
je proao Senat, ali mu se usprotivio Ruzvelt (Franklin Roosevelt), te su
bile male anse da zaista postane zakon. Kasnije je predlog razvodnjen i
proao je kao Uredba o fer standardima rada iz 1938. godine8 koja je usta-
novila etrdesetoasovnu radnu nedelju koju znamo i volimo danas.

Radniki pokret je tradicionalno shvatao zahtev za punom zaposlenou


i zahtev za kraim radnim vremenom kao neraskidivo povezane; pomak
ka ostvarenju jednog je istovremeno bio i pomak ka ostvarenju drugog.
Gompers je jasno istakao taj argument: Sve dok postoji jedan ovek koji
trai posao i ne moe ga dobiti, radno vreme je predugako.

Kao to Dejvid Rediger (David Roediger) i Filip Foner (Philip Foner) isti-
u u Our Own Time,9 svojoj knjizi o borbi radnitva protiv ubrzanosti

4 American Federation of Labor, AFL, nacionalna federacija radnikih sindikata


u SAD, osnovana u Ohaju 1886. godine ujedinjenjem zanatskih sindikata. (prim.
prev.)
5 Industrial Workers of the World, IWW, internacionalni radniki sindikat osnovan u
ikagu 1905. godine. (prim.prev.)
6 Voa radnikih sindikata i jedan od osnivaa AFL (prim.prev.)
7 Jedan od osnivaa i voa IWW, lan izvrnog komiteta Socijalistike partije
Amerike (prim.prev.)
8 Fair Labor Standards Act of 1938
9 Philip S. Foner and David R. Roediger, Our Own Time: A History of American Labor
and the Working Day, 1989.

281
kapitalistikog vremena, zahtev za kraim radnim satima trebalo je da se
dotakne tri bitna cilja. Prvo, teio je da ujedini radnike podeljene zanima-
njima, vetinama, rasom, etnicitetom, polom, starosnim dobom i radnim
statusom na nain na koji borba za vee plate to ne bi uspela. Drugo, pod-
stakao je radniki pokret da stupi u akciju u politikoj areni i da stekne
naklonost i izvan svog lanstva. I tree, zahtev za kraim radnim vreme-
nom zadirao je direktno u pravo uprave da organizuje i kontrolie proces
rada. Ako bi radnice i radnici imali pravo da odlue kada e raditi, ta bi
ih spreilo da kasnije zahtevaju kontrolu i nad tim kako e raditi?

Nakon Drugog svetskog rata, kada je veina strune javnosti oekivala da


e globalna ekonomija zapasti u jo jednu recesiju, radikalni sindikati su po-
stavili zahtev za kraim radom za istu platu na sam vrh svoje pregovarake
agende. U Fordovoj kolosalnoj River Ru (River Rouge) fabrici blizu Detroita,
levo orijentisane voe sindikata UAR (Ujedinjeni automobilski radnici)10 an-
tagonizovale su i kompaniju i sindikalno vostvo svojim 30 za 40 zahtevom
tridesetoasovna radna nedelja za platu etrdesetoasovne nedelje. UAR
militanti su nastavili da zahtevaju manje rada za istu naknadu i tokom 1970-
ih godina, kada je neoliberalna kontrarevolucija prekinula te tenje.

Radni dan se u SAD nije znaajno promenio, ni kroz kolektivne ugovore


ni kroz zakonsku regulativu, jo od donoenja Uredbe o fer standardima
rada 1938. godine. I dok svetska ekonomija nastavlja svoju naizgled beskraj-
nu stagnaciju, vreme je da se ponovo otkrije istorija radnike borbe za

10 UAW Local 660, United Auto Workers

282
krae radno vreme. Nezaposlenost ostaje tvrdoglavo visoka dok prosean
broj radnih sati godinje u SAD ostaje meu najviim u razvijenim ka-
pitalistikim zemljama. Godine 2010. godine prosean radnik/ca je pro-
veo/la 1778 sati na poslu. Nasuprot tome, radnici i radnice u mnogim
zemljama kontinentalne Evrope i u skandinavskim socijaldemokratijama
imaju mnogo vie vremena za odmor i vee stope uea na tritu rada.
U velikoj meri su izbegli socijalnu katastrofu masovne nezaposlenosti
kroz programe za deljenje posla (work-sharing) i druge mere usmerene na
spreavanje dugotrajne nezaposlenosti radnika i radnica.

Mnotvo studija je pokazalo da nezaposlenost i slabe veze sa svetom rada


duboko naruavaju fiziku i emotivnu dobrobit onih koji to iskuse. Okona-
vanje njihovih neprilika treba da bude meu glavnim kratkoronim ciljevi-
ma levice, nezavisno od bilo kakve ire strateke agende za koju se moemo
zalagati. Sve dok smo u okvirima kapitalistike politike ekonomije, jedina
gora stvar od imanja posla je nemati posao. A kako su iskustva socijaldemo-
kratskih zemalja pokazala mogue je odravati visoku stopu zaposlenosti,
krae radno vreme, i robusne drave blagostanja, ak i u neoliberalnoj eri.

***

Na kraju Opte teorije,11 Kejnz je dao pregled strane politiko ekonom-


ske situacije tokom sredine 1930-ih godina i sumirao je u jednoj jedinoj
britkoj frazi: Najizraenije mane ekonomskog drutva u kome ivimo su

11 John Maynard Keynes, General Theory of Employment, Interest and Money, 1936.

283
njegov neuspeh da obezbedi punu zaposlenost i arbitrarna i nejednaka
raspodela bogatstva i prihoda.

Nakon dugog skretanja s puta posleratnog zlatnog doba, tih 30 slavnih


godina u kojima je izgledalo da su razvijene kapitalistike zemlje uspele
da otkriju recept ekonomskog rasta i drutvenog blagostanja, nali smo se
jo jednom u istoj neprilici. Tada, kao i sada, program je jasan: oporezivati
bogate, zaposliti ljude, skratiti radno vreme i graditi dravu blagostanja.
Ovo su zahtevi na kojima bi se mogla izgraditi koalicija levih liberala,
socijaldemokrata i radikalne levice koja bi se obraala irokoj i duboko
nesigurnoj javnosti. U sadanjoj situaciji sve manje od toga je nedovoljno.

Imajui u vidu paralisanost i disfunkcionalnost naeg politikog sistema,


naizgled neprobojnu dominaciju naih ekonomskih elita i drastinu ero-
ziju snage i masovnosti naeg radnikog pokreta, postavljanje zahteva za
punom zaposlenou deluje beznadeno utopijski. Ali upravo je utopija
tog zahteva ono to ga ini toliko ubedljivim i neophodnim danas.

Uvoenje pune zaposlenosti je od onih prelaznih zahteva koji ne samo da


imaju mo da komuniciraju sa realnim i hitnim potrebama miliona ljudi,
ve i otvaraju mogunost promene u ravnotei moi izmeu radnitva i
kapitala, postavljajui tako temelje za radikalnije i trajne promene u osnov-
noj strukturi politike ekonomije. On predstavlja centralnu komponentu
strategije koja bi trebalo da vodi teoriju i praksu revitalizovane levice.

Sa engleskog prevela Tatjana Maksimovi

284
285
M i j a To k u m i c u
( M iya T okumitsu )

Radi ono To voli.


Voli ono To radi.

D
o what you love stvara podjelu meu radnicima, ve-
inom du klasnih linija. Rad se se tako poinje dijeliti
na dvije suprostavljene klase: onu privlanu (kreativnu,
intelektualnu, drutveno prestinu) i onu koja to nije (repetetivnu, ne-
intelektualnu, koja se niim ne istie). Oni u privlanom radnom taboru
su veinom privilegirani po svom bogatstvu, drutvenom statusu, obra-
zovanju, rasnoj polarizaciji drutva, politikom utjecaju, a istovremeno
predstavljaju izrazito mali dio radne snage.

Radi ono to voli, voli ono to radi ove zapovijedi uokvirene su u


dnevnoj sobi koju jedino moemo opisati kao dobro namjetenu. Foto-
grafija ove sobe prvi se put pojavila na popularnomdizajnerskom blogu,
ali dosad smo je vidjeli bezbroj puta na tumblu, facebooku, twitteru

Lijepo osvijetljena i fotografirana, soba je ureena na nain da pobuu-


jesehnsucht, to grubo prevedeno s njemakog znai ugodnu enju za
nekom utopijskom stvari ili mjestom. Unato tome to nas navodi da ra-

287
dimo u prostoru za odmor, dnevna soba ispunjena umjetnikim predme-
tima, koja zrai parolom radi ono to voli, gdje posao nije napor nego
ljubav, je upravo ono mjesto za kojim ude svi ti twiterai i lajkeri.

Nema sumnje da je sintagma radi ono to voli (DWYL do what you


love) postala neslubena radna mantra naeg vremena. Meutim, pro-
blem je to ona ne dovodi do spasenja nego do smanjivanja vrijednosti
stvarnog rada, ukljuujui i rada, koji toboe promie, i to je jo vanije,
dehumanizacije velike veine radnitva.

DWYL prividno izgleda kao motivirajui savjet, tjera nas da razmislimo o


tome to najvie volimo raditi i da onda tu aktivnost pretvorimo u posao
koji generira plau. Ali zato bi na uitak trebao biti u slubi profita? I
koja publika moe udovoljiti ovakvom zahtjevu, a koja to ne moe??

Drei nas fokusiranima na same sebe i svoju osobnu sreu, DWYL nam
odvraa panju s radnih uvjeta drugih dok istovremeno vrednuje nae
izbore i oslobaa nas odgovornosti prema svima koji rade, bez obzira na
to vole li to ili ne. Rije je o tajnom pozdravu po kojem se poznaju privi-
legirani i svjetonazoru koji skriva svoj elitizam kao plemeniti nain sa-
mousavravanja. Prema ovom shvaanju, rad nije neto to se obavlja
za naknadu ve in ljubavi prema samom sebi. Ako se iz toga ne izrodi
profit, to je zato to strast i odlunost radnika nije bila dostatna. Njezin
stvarni uspjeh je u tome to uspijeva uvjeriti radnike da njihov rad koristi
njima samima a ne tritu.

288
Aforizmi imaju brojna porijekla i reinkarnacije, ali generika i izlizana
priroda DWYL ideologije onemoguava da joj se otkrije precizan izvor.
Oxfordovi izvori povezuju ovu frazu i njezine varijacije, izmeu ostalih, i
sMartinom NavratilovomiFranoisom Rabelaisom. Na internetu se ona
esto vee uz Konfucija, tj. uz mistinu i orijentaliziranu prolost. Oprah
Winfrey i drugi prodavai pozitive koriste se njome ve desetljeima, me-
utim, najvaniji evangelist DWYL devize u zadnje vrijeme je preminuli
izvrni direktorApplea,Steve Jobs.

Njegov govor na dodjeli diploma na Sveuilitu Stanford 2005. godine


moe isto tako posluiti kao jo jedan mit o porijeklu ove rijei, pogotovo
kad se uzme u obzir da je Jobs puno prije svoje rane smrti bio beatifici-
ran kao svetac zatitnik estetiziranog posla. U tom govoru, on prepriava
stvaranjeAppleai izlae sljedeu misao:

Morate otkriti to volite. To vrijedi za va posao koliko i za vae ljubav-


nike/ce. Posao e ispuniti vei dio vaeg ivota i jedini nain da budete
istinski zadovoljni je da radite ono to smatrate sjajnim poslom. A jedi-
ni nain da radite sjajan posao je da volite ono to radite. U ove etiri
reenice, rijei ti i tvoje pojavljuju se osam puta. Ovakav fokus na
pojedinca nimalo ne udi s obzirom da dolazi od Jobsa, ovjeka koji je
kultivirao vrlo specifinu sliku sebe kao radnika: inspiriranog, leernog,
strastvenog sa svim odlikama idealizirane romantine ljubavi. Jobs je
toliko uspjeno stvorio sliku sebe kao radnika zaljubljenog u svoju kom-
paniju da su njegova crna dolevita i plave traperice postale metonimi za
cijeliApplei rad koji se u njemu obavlja.

289
Meutim, prikazujuiApplekao rad iz osobne ljubavi, Jobs je preutio nevid-
ljivi rad tisua u njegovim tvornicama, zgodno skrivenih od pogleda na dru-
goj strani planete isti taj rad koji je omoguio Jobsu da ostvari svoju ljubav.

Nasilje brisanja njihova spomena mora se razotkriti. Iako sintagma radi


ono to voli zvui bezopasno i dragocjeno, ona je krajnje fokusirana na
samog pojedinca , do granica narcizma. Jobsova formulacija radi ono to
voli turobna je antitezaThoreauveutopijske vizije posla za sve. Uivotu
bez naelaThoreau pie: Dobra poslovna odluka za grad bila bi da plaa
svoje radnike toliko dobro da se oni ne osjeaju kao da rade za sitni, za puko
preivljavanje, ve za znanstvene, ak moralne ciljeve. Ne zapoljavajte o-
vjeka koji obavlja svoj posao za novac ve onog koji to radi iz ljubavi.

Naravno, Thoreau nije bio pretjerano u doticaju s proletarijatom (teko


je zamisliti da netko pere pelene iz znanstvenih, ak moralnih razloga,
bez obzira koliko dobro bio plaen za to). Meutim, ipak je smatrao da
bi drutvo imalo koristi od uvoenja dobro plaenog i smislenog rada.
Suprotno tome, obsijanska vizija za 21. stoljee zahtijeva da se svi
okrenemo sami sebi. Odrjeava nas bilo kakve obaveze prema vanjskom
svijetu, ili ak suoavanja s injenicom da taj svijet postoji, te tako pred-
stavlja fundamentalnu izdaju svih radnika, bez obzira prihvaaju li oni tu
ideologiju svjesno ili ne.

Jedna od posljedica ovakve izolacije je podjela koju DWYL stvara meu


radnicima, veinom du klasnih linija. Rad se se tako poinje dijeliti na
dvije suprostavljene klase: onu privlanu (kreativnu, intelektualnu, dru-
tveno prestinu) i onu koja to nije (repetetivnu, neintelektualnu, koja se

290
niim ne istie). Oni u privlanom radnom taboru su veinom privilegi-
rani po svom bogatstvu, drutvenom statusu, obrazovanju, rasnoj pola-
rizaciji drutva, politikom utjecaju, a istovremeno predstavljaju izrazito
mali dio radne snage.

Oni koji su prisiljeni obavljati neprivlane oblike rada u potpuno su dru-


gaijoj situaciji. Pod devizom radi ono to voli, rad koji se obavlja iz
nekih pobuda ili potreba koje nisu sama ljubav (to je u stvarnosti veina
poslova) nije samo podcijenjen ve potpuno izbrisan. Kao to se vidi iz
Jobsova govoru naStanfordu, neprivlaan ali drutveno nuan rad u pot-
punosti je protjeran iz svijesti.

No, razmislimo malo o raznim poslovima koji su Jobsu omoguili da


provede i jedan dan kao izvrni direktor Applea: njegovu hranu netko
je morao ubrati u polju, prevesti na velike udaljenosti. Netko je morao
slagati, pakirati, isporuiti robu njegove kompanije. Pisati, birati, snimati
reklame za Apple. Procesuirati tube. Prazniti uredske koeve, stavljati
toner u printere. Nije samo Jobs taj koji je stvarao poslove za druge. Me-
utim, kako je rad ogromne veine radnika nevidljiv elitama, koje su zao-
kupljene svojim dopadljivim profesijama, nije nimalo iznenaujue to
se ogromna optereenja koja mue dananje radnike (rekordno niska
primanja, ogromni trokovi za djecu itd.) gotovo ni ne javljaju kao poli-
tiko pitanje, ak ni meu liberalnim frakcijama vladajue klase.

Zbog ignoriranja veine poslova i redefiniranja ostalih u ljubav, DWYL je


moda najelegantnija antiradnika ideologija . Zato bi se radnici udrui-
vali i branili svoje klasne interese ako neto poput rada uope ne postoji?

291
Parola radi ono to voli prikriva injenicu da je mogunost odabira ka-
rijere zbog osobnog razvoja nezasluena privilegija, znak socioekonom-
skog statusa te osobe. Tako recimo neka samozaposlena grafika dizajne-
rica kojoj su roditelji mogli priutiti umjetniku kolu i bogato opremljen
stan u Brooklyinu i dalje sebi uzima za pravo da promovira DWYL kao
karijerni savjet onima eljnima uspjeha.

Ako vjerujemo da je to da radimo kao poduzetnici u Silicijskoj dolini ili


kao muzejski publicisti nuno da bismo se istinski ostvarili ustvari voljeli
sebe to li onda tek mislimo o duhovnom ivotu i nadama onih koje iste
hotelske sobe ili pune police u velikim oping centrima? Odgovor je: nita.

Ipak, naporan, slabo plaen posao je ono to veina Amerikanaca radi i


radit e. Ameriki Zavod za statistiku rada (US Bureau of Labor Statistics)
smatra da e dva najbre rastua zaposlenja do 2020. biti ona osobnog
asistenta i kunog njegovatelja, ija e se godinja primanja kretati oko
19 640, odnosno 20 560 dolara. Uzdizanje odreene profesije u neto vri-
jedno ljubavi umanjuje rad onih, koji se bave neglamuroznim poslovima
nunima za funkcioniranje drutva, pogotovo onih koji obavljaju iznimno
vanenjegovateljske poslove.

Osim to DWYL omalovaava ili ini opasno nevidljivim veinu rada, koji
mnogima od nas omoguuje da ivimo ugodno i radimo ono to voli-
mo, on je nanio i veliku tetu profesijama koje navodno slavi, posebno
onim poslovima unutar institucionalnih struktura. Nigdje DWYL mantra
nije bila pogubnija za svoje sljedbenike koliko unutar akademije. Tako
je prosjean doktorand je 2000-ih godina olako odbacio dobru plau u

292
financijskom i pravnom polju (danas neto loiju) da bi ivio na mravoj
stipendiji kojom je ispunjavao svoju strast za nordijskom mitologijom ili
povijesti afrokubanske glazbe.

Kao nagradu za prihvaanje ovog vieg poziva dobio je posao na akadem-


skom tritu na kojem41 postoamerikog fakultetskog osoblja radi kao
pomoni profesori predavai na ugovor koji obino primaju nisku plau,
bez benificija, bez ureda, bez poslovne sigurnosti i bez dugoronog utjecaja
u kolama u kojima rade. Puno je faktora koji prisiljavaju doktorande da i
dalje pruaju takovisokostruan rad za ekstremno niske plae, ukljuujui
tzv. ovisnost o prijeenom putu i nepovratne trokove stjecanja doktora-
ta, no jedan od najvanijih faktora je rairenost DWYL doktrine unutar
akademije. Rijetko koja profesija toliko intimno sjedinjuje osobni identitet
radnika s njegovim radnim outputom. Ovako intenzivna identifikacija dje-
lomino objanjava zato toliko fakultetskog osoblja ponosno lijeve pro-
venijencije zauujue uti o radnim uvjetima svojih kolega. Kako bi se
akademski rad trebao obavljati iz iste ljubavi, stvarni uvjeti i naknade za
ovaj rad postaju manje bitni, ako se uope i uzimaju u obzir.

UAkademskom radu, estetici menadmenta i obeanju autonomnog rada,Sarah


Brouillettepie o fakultetskom osoblju. Vjera da na rad donosi ne-materi-
jalnu dobrobit i da je vie usklaen s naim identitetima nego obian posao
ini nas idealnim zaposlenicima kada je menadmentu u interesu da izvue
maksimalnu vrijednost iz naeg rada uz minimalne trokove.

Mnogi akademici vole misliti da su izbjegli korporativno radno okruenje


i njemu pripadajue vrijednosti, meutim Marc Bousquet u svom ese-

293
juMi radimotvrdi da akademija nudi menaderima model korporativnog
upravljanja te da se oni zapravo pitaju sljedee: Kako moemo imitirati
fakultetska radna mjesta i pridobiti ljude da rade na visokom nivou in-
telektualnog i emocionalnog intenziteta, 50 ili 60 sati tjedno, za plau
konobara ili niu? Postoji li neki nain da natjeramo svoje zaposlenike da
oamueni zbog poveanog radnog optereenja za manju plau mrmljaju
volim ono to radim? Kako uvjeriti nae radnike da se ponaaju po-
put zaposlenika fakulteta i negiraju da je to to rade uope posao? Kako
moemo preoblikovati nau korporativnu kulturu da nalikuje na kulturu
kampusa, tako da se naa radna snaga isto tako zaljubi u svoj posao?
Nitko ne tvrdi da bi ugodan posao trebao biti manje ugodan. Meutim,
rad koji emotivno ispunjava je i dalje rad i prepoznati ga kao takvog ne
znai da ga podcjenjujemo na bilo koji nain. Odbijanje da ga takvim
prepoznamo otvara vrata najstranijoj eksploataciji i nanosi tetu svim
radnicima i radnicama.

Ironino, DWYL poveava eksploataciju ak i u takozvanim privlanim


profesijama gdje je prekovremeni, potplaeni ili neplaeni rad postao
nova norma: od novinara se oekuje da pokriju rad otputenih foto-
grafa, od publicista da tvitaju vikendima, od 46 posto radne snage da
provjerava mailove dok je na bolovanju. Nita toliko ne olakava eksplo-
ataciju nego kad se uvjeri radnike da rade ono to vole.

Umjesto da stvori naciju samoispunjenih, sretnih radnika, naa DWYL era


dovela je do rasta broja pomonih profesora i neplaenih pripravnika ljudi
koji su natjerani da rade za male pare ili besplatno, pa ak i uz financijske
gubitke. To svakako vrijedi za sve one pripravnike koji rade da bi otplatili

294
studentski kredit ili one koji su kupili ultraprestina stairanja u modnim
kuama doslovno na aukciji. (Valentino i Balenciaga su meu brojnim
modnim kuama koje su jednomjesena stairanja stavila na aukciju. Za
dobrotvorne svrhe, naravno.) U posljednjem sluaju radi se o radnikoj
eksploataciji dovedenoj do svoje krajnosti, a kao to trenutnoistraivanje
Pro Publiceotkriva, neplaeni pripravnik je sve ea pojava meu ame-
rikom radnom snagom.

Ne treba uditi to drutveno poeljna podruja, ukljuujui modu, me-


dije i umjetnost,obiluju neplaenim pripravnicima. Ove industrije su ve
dugo naviknute na mase zaposlenika koji su voljni raditi za drutvenu
monetu umjesto za stvarnu plau, i to sve u ime ljubavi. Naravno, velika
veina populacije je iskljuena iz ovih mogunosti: oni koji moraju raditi
za nadnicu. Ovakvo iskljuivanje ne samo da poveava ekonomsku i pro-
fesionalnu nemobilnost, nego i liava ove industrije od razliitih glasova
koje drutvo moe ponuditi.

Nije sluajnost da su industrije koje se masovno oslanjaju na pripravnike


moda, mediji i umjetnost podlone feminizaciji, kao to je Madeleine
Schwartz pisala u Dissidentu. Jo jedna tetna posljedica DWYL-a je
nemilosrdno iskoritavanje enskog rada za malu ili nikakvu naknadu.
ene ine veinu nisko plaene ili nimalo plaene radne snage; one pre-
mauju mukarce u broju njegovateljica, pomonog fakultetskog osoblja,
neplaenih pripravnica.

Ono to je zajedniko svim ovim poslovima bez obzira na to rade li ih ljudi


sa srednjom strunom spremom ili doktorandi, je uvjerenje da plaa ne bi

295
trebala biti osnovna motivacija njihovog obavljanja. Od ena se oekuje
da obavljaju poslove jer su (navodno) prirodne davateljice njege i i eljne
da udovolje drugima; na kraju krajeva, one se jo od pamtivijeka besplat-
no brinu za djecu i starije i obavljaju kuanske poslove. A i govoriti o
novcu ionako ne prilii jednoj dami.

Vjeran svojoj amerikoj mitologiji, DWYL san je tek prividno demokrati-


an. Doktoranti mogu raditi ono to vole, graditi karijere koje e zadovo-
ljiti njihovu ljubav prema viktorijanskom romanu i pisati misaone eseje
zaNew York Review of Books. Oni koji zavre srednju kolu mogu to isto
ostvariti, recimo mogu izgraditi prehrambeno carstvo samo zato to su se
sjetili nekog originalnog recepta svoje bake.

Posveeni put poduzetnika uvijek nudi izlaz iz nepovoljnih poetnih po-


zicija, a po toj logici su svi ostali krivi to doputaju da se ne probiju zbog
loih poetnih pozicija. U Americi svi imaju priliku raditi ono to vole i
obogatiti se.

Voli ono to radi i nikad vie u ivotu nee morati raditi! Prije nego
pokleknemo toksinoj toplini tog obeanja, kljuno je zapitati se tko za-
pravo ima koristi od injenice da rad ne osjeamo kao rad? Zato bi se
radnici trebali osjeati kao da uope ne rade ako rade? PovjesniarMario
Liverani nas podsjea da je funkcija ideologije prezentirati u lijepom
svjetlu eksploataciju eksploatiranima, kao prednost obespravljenih.

Maskirajui sam eksploatativni mehanizam rada DWYL je ustvari savr-


eno ideoloko orue kapitalizma. On ignorira rad drugih i prikriva na

296
vlastiti rad. Skriva injenicu da, kada bismo sav na rad prepoznali kao
rad, mogli bismo mu odrediti odgovarajue granice, zahtijevati pravedne
naknade i humaniji raspored koji ostavlja vremena za obitelj i odmor.

A kada bismo to uinili vie nas bi se moglo baviti onim to stvarno volimo.

S engleskog preveleJelena SviriiJelena Milo

Tekst preuzet sa internet portala STav!


http://stav.cenzura.hr/

297
Jo h a n a B r e n e r
( J ohanna B renner )

Nega
u gradu

Da bi se okonala eksploatacija radnika i radnica zapo-


slenih u gradskim slubama za brigu i negu, neophodne
su radikalno demokratske alternative koje idu dalje od
retorike ravnotee posla i privatnog ivota.

D
a sam dobila dolar, ili barem deset centi, za svaku re koja je
napisana o reenjima za balansiranje posla i porodice, moje
bogatstvo bi se pribliilo bogatstvu Alis Volton (Alice Walton).1
Kao i sa mnogim drugim dilemama kljunim za kapitalizam, politika ree-
nja i mere ponuene tokom proteklih 30 godina deluju razumno, ali ipak,
kao mesingani prsten na vrtekama, ostaju zauvek van naeg dohvata.

Iako su cenile visoko kvalitetnu negu dece, plaeno porodiljsko odsustvo


i druge mere koje su olakavale enama ulazak u svet plaenog rada,

1 Alice Walton, kerka Sema Voltona, osnivaa kompanije Walmart (prim.prev.)

299
feministike kritiarke tvrdile su da ove mere imaju tendenciju da pogor-
aju profesionalnu segregaciju po rodnoj liniji, ogranie ensku zaposle-
nost u privatnom sektoru i reprodukuju rodno zasnovanu podelu rada u
domainstvu. To je vailo ak i za vedsku, gde su bili ponueni dodatni
meseci porodiljskog odsustva, ako bi ih uzeo mukarac.

Naravno, dravu blagostanja vredi braniti od neoliberalnih politika ted-


nje koje su sada sve vie na snazi. Ali ak i u svom najboljem izdanju, nor-
dijske zemlje blagostanja se nikada nisu istinski pribliile podrutvljavanju
rada brige i nege posebno ako mislimo dalje od rada podizanja dece
prema mnogim vrstama rada brige i nege o ljudima kojima je to potrebno
tokom celog ivota. Direktna nega i udrueni rad, kao to su nabavka,
kuvanje i ienje, ostaju privatna odgovornost domainstava i preteno
posao ena.

Moemo diskutovati o stepenu promene koja se dogodila na polju mu-


kog uestvovanja u kunom radu, ali ak ni najdemokratinije domain-
stvo nuklearne porodice sa dve plate ne moe samo pokriti svoje potrebe
za brigom i negom, bez da izrabljuje sopstvene lanove ili eksploatie loe
plaene radnice i radnike zaposlene u uslunom i sektoru brige i nege.

Mnoga domainstva ree problem prepiranja oko ienja kupatila tako


to unajme druge ene da rade kune poslove. Ovo reenje poiva na
eksploataciji radne snage imigranata/kinja, velikim delom neformalne i
neprijavljene, bilo da ukljuuje ene iz Istone Evrope koje iste stanove
u Nemakoj ili Latino dadilje u Los Anelesu. Malo porodica u SAD bi
moglo da priuti dadilje, kuepazitelje ili negovateljice kada bi radnice i

300
radnici zaraivali platu dovoljnu za ivot,2 pa ak i 15 dolara na sat za koje
se bori radnitvo u industriji brze hrane.3

Mnoga domainstva ne mogu da priute ni slabo plaene kune radnice/


ke, pa balansiraju kuni rad4 i zaposlenje radei poslove sa skraenim
radnim vremenom ili pravei neformalne pogodbe sa porodicom i komi-
jama. Ili se oslanjaju na druge loe plaene radnice i radnike i jeftine uslu-
ge nekvalitetne, komercijalne lance centara za brigu o deci koji nemaju
dovoljno osoblja i preoptereene porodine vrtie.5

Kada majke migriraju da bi radile poslove negovateljica, ostavljajui po-


rodice za sobom, emotivna nega postaje jo jedna ekstraktivna industrija
iji se resursi prenose sa globalnog juga na globalni sever.

Svi se moemo sloiti da se o deci dobro mogu brinuti i ljudi koji nisu
njihovi roditelji. Meutim, da li presecanje veza sa svojom decom ili ro-
diteljima treba da bude cena koja se plaa za ekonomski opstanak? Briga
o drugima je fundamentalna ljudska aktivnost; mogunost izbora naina
na koji brinemo o ljudima koje volimo je vano ljudsko pravo jednako
vano kao pravo da o nama neko brine.

2 Michelle Chen, Rethinking Care, Jacobin, 25.09.2013.


3 Trish Kahle, Betting on Militancy, Jacobin, 22.10.2013.
4 Sarah Jaffe, A Day Without Care, Jacobin, Issue 10
5 Family day care, ili Family child care, praksa otvaranja vrtia u sopstvenoj
kui, uvanje grupe dece razliitih uzrasta, najee od strane domaica koje
istovremeno uvaju i svoju decu. Ovaj nain brige o deci je vrlo rasprostranjen u SAD,
zbog vee fleksibilnosti i manje cene u odnosu na regularne vrtie. (prim.prev.)

301
Eksploatacija plaenog i neplaenog rada, patnja i prekovremeni rad, stra-
hovi od starosti, zabrinutost za decu i intimnost naruena teretom pruanja
nege obuzimaju nae ivote. Socijal-demokratske drave blagostanja posti-
gle su kratke i jedinstvene pobede nad nagonom kapitala da silom prebaci
trokove reprodukcije radne snage na same radnice i radnike. Privatizacija
negovateljskog rada neophodnog za oveka je endemska pojava, uprkos
injenici da kapitalu trebaju zdravi radnici/ce koje e eksploatisati.

Moramo da zamislimo radikalno demokratske alternative koje idu dalje


od pomaganja domainstvima da se nose sa onim to je shvaeno kao nji-
hova negovateljska odgovornost. Istinsko podrutvljenje trokova nege
e zahtevati monumentalni pomak od kontrole kapitala nad naim dru-
tvenim bogatstvom. Dok zamiljamo kako bi to moglo izgledati, moemo
iskoristiti decenije socijalistike feministike misli.6

Vie od besplatnih vrtia

Razmiljajui o alternativama domainstvu nuklearne porodice kao pri-


marnoj instituciji za obezbeivanje nege, socijalistike feministkinje su
zamislile oblike kolektivnog ivota u kojima bi, u veoj grupi, ljudi mogli
brinuti jedni o drugima, zadovoljiti nae svakodnevne fizike potrebe, po-
dizati nau decu i pomagati naim ostarelim prijateljima i roacima.

6 Johanna Brenner, The Promise of Socialist Feminism, Jacobin, 18.09.2014.

302
Socijalistike feministkinje su se zalagale i za ukidanje rodne podele emo-
tivnog i negovateljskog rada. Ovi ideali su povezani. Sve dok je nega e-
nina odgovornost, ostae devalvirana. A sve dok je privatna odgovornost,
ostae rodno podeljena.

Kolektivna nega podstie dublji kapacitet za empatiju i za socijalnu iden-


tifikaciju van uske sfere najbliih srodnika. Za socijalistike feministki-
nje, irenje dela ivota koji ine meuljudski odnosi izvan malih krugova
definisanih srodstvom je esencijalni deo svakog oslobodilakog projekta.

Od ane Deroin (Jeanne Deroin), francuske revolucionarke iz 19. veka, i


Aleksandre Kolontaj (Alexandra Kollontai), lanice boljevikog pokre-
ta, do feministkinja drugog talasa ejle Roubotam (Sheila Rowbotham),
Hilari Vajnrajt (Hilary Wainwright) i Lijane Sigal (Lyanne Segal), mnoge
socijalistike feministkinje su bile ukljuene, zajedno s leviarkama i le-
viarima iz drugih revolucionarnih tradicija, u eksperimente kooperativ-
nog rada i komunalnog stanovanja.

Delom zbog njihovog mesta prebivanja i rada, ali i zbog toga to su mnogi
radniki enski pokreti procvetali u gradovima, socijalistike feministki-
nje su bile posebno zainteresovane za transformaciju urbane sredine.

Gradovi su esto centri kulturnog i politikog radikalizma. S obzirom


na to da nudi prostor za anonimnost, grad je bio utoite od buroaskog
konformizma i gajio je subkulture iz kojih su izronili novi identiteti i
drutveni pokreti. Zbijenost gusto izgraene sredine i meavina stam-
benih i komercijalnih prostora u mnogim urbanim susedstvima pruaju

303
potpornije ekonomsko i drutveno okruenje za ene kao radnice i kao
neplaene negovateljice.

ene u radnikim susedstvima iz nunosti su stvorile mree povezanih do-


mainstava, kroz koje dele negovateljski rad. Ove mree brige i nege su
posledino pruile drutvenu bazu za organizovanje ena oko mnotva pi-
tanja koja se tiu njihove odgovornosti za odravanje domainstava i poro-
dica: stanarska prava, potroaki problemi, politike socijalne zatite, briga
za ivotnu sredinu i zdravstvena nega u zajednici samo su neka od njih.

Neki od ovih pokreta su ukorenjeni u odbrani javnih prostora i zahtevima


za njihovo proirenje, na primer: bezbedne ulice, parkovi i programi za
rekreaciju posle kolskih asova. U ovom smislu, ene iz radnike klase
odavno su prepoznale svoje pravo na grad7 i borile se da dobiju pristup
bogatstvu i resursima koji se u njega ulivaju.

Od ranog 20. veka, feministike gradske planerke, arhitektice i akade-


mistkinje preispitivale su politike urbanizacije koje za premisu imaju
mukog hranioca porodice i privatizovan rad negovanja i brige. One su
zamislile nove oblike izgradnje ivotnog okruenja koji nude mogunosti
kolektivne nege. U revolucionarnom lanku objavljenom 1980. godine,
Dolores Hejden (Dolores Hayden) opisala je projekte javnog stanovanja
koji su ukljuivali centre za brigu o deci, veernice, trpezarije i prostore

7 Ideja prvi put izneta u knjizi Le Droit la ville Anrija Lefevra (Henri Lefebvre) iz
1968. godine, koju Lefevr sumira kao zahtev za transformisanim i obnovljenim
pristupom urbanom ivotu. (prim.prev.)

304
za igru, ija je svrha da zadovolje potrebe domainstava zaposlenih sa-
mohranih majki.8

Javno stanovanje u SAD moglo se razvijati po ovim smernicama. Umesto


toga, nakon dugog perioda dezinvestiranja, javni stanovi se sada rue u
mnogim gradovima, to prisiljava sve vie siromanih porodica da se osla-
njaju na vauere lana 89 i privatno stambeno trite, i tako ih zarobljava
u okruenju koje pre inhibira nego to ohrabruje kolektivni prostor.

Da bi se opravdale ove promene koriste se rasistiki diskursi kulture siro-


matva.10 Ti diskursi su ugraeni u neoliberalne urbane politike koje nude
izbor i priliku kao obrazloenje za dentrifikaciju,11 raspravanje i ki-
danje veza zajednica i mrea graenih generacijama. Zajedno sa reformom
socijalne zatite, i stambene politike akumulacije putem razvlaivanja12
postavile su ozbiljan izazov enskim pokretima za socijalnu pravdu.

8 Dolores Hayden, What Would a Non-Sexist City Be Like? Speculations on Housing,


Urban Design, and Human Work, Signs, Vol. 5, No. 3, Women and the American
City, 1980.
9 lan 8. Uredbe o stanovanju iz 1937. godine (Section 8 of Housing Act of 1937)
predstavlja program socijalne pomoi u SAD, u okviru kojeg vlada pokriva deo
trokova zakupnine stana i reija najugroenijim porodicama i individuama,
koje se moraju pridravati strogog seta pravila koritenja dodeljene stambene
jedinice. (prim.prev.)
10 Paul Heideman & Jonah Birch, The Poverty of Culture, Jacobin, 16.09.2014.
11 Karen Narefsky, Trickle-down Gentrification, Jacobin, 12.2013.
12 Koncept koji po Dejvidu Harviju (David Harvey) definie neoliberalne politike
u mnogim zapadnjakim nacijama, centralizaciju bogatstva i moi u rukama
manjine putem oduzimanja javnih dobara. (prim.prev.)

305
Ponovo izgraeno ivotno okruenje

Ironino, dok je javno stanovanje bilo izloeno napadima, dobrostojei


pioniri srednje klase su se organizovali da stvore novi oblik izgradnje
ivotnog okruenja: zajedniko stanovanje13 koje ohrabruje brigu i negu
u okviru zajednice.

U svakom kolektivnom projektu postoji tenzija izmeu specifinih elja


pojedinaca/ki i zahteva grupnog ivota. Zajedniko stanovanje tei da re-
gulie takvu tenziju kroz balansiranje privatnog i zajednikog prostora,
tako da stanovnice i stanovnici mogu uestvovati u ivotu zajednice sa
razliitim stepenima intenziteta. Zajedniko stanovanje kombinuje po-
jedinane stambene jedinice sa velikom, ugodnom zajednikom kuom
koja moe primiti celu zajednicu za grupne obroke i drutvena okupljanja.

Zajedniki prostor, pored kuhinje i trpezarije moe ukljuivati i prostorije


za decu, biblioteku, sobu za rekreaciju, prostorije za sastanke, radionicu,
kancelariju, zajednike veernice i smetaj za goste (to dozvoljava po-
jedinanim stambenim jedinicama da ostanu relativno male ali ostavlja
mogunost lanovima zajednice da imaju posetioce).

13 Co-housing predstavlja zajednicu privatnih kua izgraenih oko zajednikog


prostora, pri emu svaka pojedinana kua ima tradicionalnu formu, ukljuujui
i privatnu kuhinju, dok zajedniki prostor obino ukljuuje jednu graevinu
sa velikom komunalnom kuhinjom i trpezarijom, veernicom, i rekreativnim
prostorijama. Zajedniki prostor moe ukljuivati i parkinge, bate, itd, a komije
dele i potreptine kao to su alat, kosilice za travu i slino. (prim.prev.)

306
Zajedniko stanovanje nudi obeanje strategije za podrutvljenu negu, jer
odrasli dele rad brige i negovanja u recipronim odnosima u okviru proire-
ne grupe ljudi. U takvim zajednicama, odrasli mogu uestvovati u odgajanju
dece bez da nuno imaju sopstveno dete, i tako deliti teret i zadovoljstvo bri-
ge za drugog. Uklanjajui neprijatnosti samakog ivota, zajedniko stano-
vanje stvara temelje za istinsku slobodu na polju ulaska u partnerske odnose.

Od pripadnika zajednice se oekuje da dele odgovornost organizovanja


kolektivnog ivota, obavljaju dunosti u odborima i uestvuju u donoe-
nju odluka. Takoe se oekuje uee u grupnim obrocima, mada naini
na koje je ono organizovano, kao i uestalost okupljanja i uestvovanja
variraju od zajednice do zajednice.

Veina projekata zajednikog stanovanja u SAD izgraeno je na praznom


zemljitu, ali neki su razvijeni i u urbanim podrujima nadgradnjom sta-
rijih graevina; na primer, Swans Market u San Francisku, koji je pretvo-
ren u meavinu maloprodajnih objekata i zajednikog stanovanja.

Ukljuivanje stanova za izdavanje u zajednice vlasnikih stambenih jedi-


nica izrodilo se kao strategija za prihvatanje samohranih roditelja i drugih
individua i porodica sa srednjim i niskim prihodima u zajedniko stano-
vanje. Godine 2013. grad Sebastopol u Kaliforniji izgradio je prvi projekat
zajednikog stanovanja za starije ljude i porodice sa niskim primanjima
u kome su sve stambene jedinice za izdavanje. Neprofitni izvoa radova,
Satellite Affordable Housing Associates, finansirao je organizatora zajed-
nica koji je radio sa stanarima/kama 2 godine dok su razvijali norme i
pravila zajednice i vetine konsezusnog donoenja odluka.

307
Brine zajednice

Odluke o izgraenom ivotnom okruenju samo su deo odluka koje obli-


kuju mogunosti za podrutvljenu brigu i negu. Organizovanje nege na
kolektivan i drutveni, umesto na individualni i privatan nain neizbeno
namee pitanja o moi, privilegiji i represivnoj grupnoj kontroli. Ko e
postavljati pravila? Kakve emo izbore imati o nainu nege i brige i o
tome ko e brinuti i negovati? ta znai uiniti rad brige i nege javnim do-
brom? Jedno od najkompleksnijih meu ovim pitanjima je pitanje uloge
demokratije, zajednice i drave.

Javna dobra mogu biti proizvoena, administrirana i isporuena na nai-


ne koji su birokratski ili participatorni, hijerarhijski ili pristupani, cen-
tralizovani ili lokalizovani. Kao to je tvrdio sociolog Pjer Burdije, nae
dispozicije se razvijaju kroz praksu, kroz delovanje, tako da su naini na
koje doivljavamo sebe u odnosu na druge postali duboko utisnuti u nae
identitete i navike.

Kada se javna dobra proizvode i administriraju unutar institucija koje uklju-


uju zajedniku vlast i donoenje odluka, ona stvaraju socijalnu sredinu u
okviru koje ljudi razvijaju dispozicije fundamentalne za drutvenu solidar-
nost. Lokalna kontrola ohrabruje razne varijacije ovih institucija, tako da
ljudi mogu eksperimentisati sa razliitim nainima organizovanja ivota.

Decentralizacija drave blagostanja i pruanje nege i brige kroz lokalne


institucije bazirane na susedstvima bi pomogli da se izgrade ire demo-
kratske zajednice.

308
Meutim, mogua zamka ovog pristupa je to to lokalne zajednice mogu
biti represivne i netolerantne, mogu odravati svoju koheziju kroz isklju-
ivanje i biti nesposobne da ree konflikte putem pregovora. Moramo raz-
miljati o vrstama kolektivnih ureenja koja bi minimizirala ove poten-
cijalne opasnosti. Lokalna kontrola je neophodan ali ne i dovoljan uslov
za stvaranje demokratskih zajednica. Ako ove zajednice nemaju smislenu
meusobnu interakciju, lokalna solidarnost se vrlo lako moe pretvoriti u
parohijski protekcionizam.

Lokalno donoenje odluka omoguava zajednicama da razviju sopstvene


strategije za koritenje resursa i organizovanje svojih odgovornosti za
brigu i negu. Meutim, distribucija resursa izmeu zajednica i uspostav-
ljanje okvira za donoenje takvih odluka je pitanje za vie nivoe upravlja-
nja. Proirenje demokratskog donoenja odluka dovodi lokalne grupe u
kontakt sa irom javnou.

Jedan mogui model je sistem javnog upravljanja zasnovan na modelu


vea, u kojem lokalne grupe alju delegate u ire regionalne institucije
odluivanja. Na primer, zadruge za brigu o deci ukorenjene u susedstvi-
ma, povezane sa stambenim kompleksima, koje zapoljavaju visoko kva-
lifikovane i dobro plaene radnike i radnice slale bi svoje predstavnike
u gradsko udruenje zadruga za brigu o deci.

Odluke o brizi na nivou zadruge bi skupa donosili zajednica koja podie


decu i vrtii. Oni bi preko svojih predstavnika, koji bi redovno podno-
sili izvetaje, stupali u dijalog o politikama i raspodeli resursa na regio-
nalnom nivou. Kontrola nad veinom odluka bi ostala lokalna, ali bi se

309
oekivala aktivna participacija na regionalnom nivou i bila bi uslov za
dodeljivanje resursa.

Vano je imati na umu da postoji mnogo dovoljno dobrih naina da se


obavlja posao nege i brige. Naa vizija podrutvljavanja nege mora da
ukljuuje fleksibilnost, raznolikost i mogunost izbora. Te vrednosti su
bitne jer nas teraju da potujemo kompleksnost meuljudskih odnosa i da
budemo spremni da dopustimo ljudima eksperimentisanje sa razliitim
strategijama za suivot i uzajamnu brigu. Ljudi e imati razliite preferen-
cije, neki e eleti vie da se oslone na plaene negovatelje/ice, a neki na
svoje zajednice i jedni na druge. Postojae i kulturoloke razlike o kojima
e se morati pregovarati.

Gradovi u ovom sluaju pruaju odreenu prednost, jer je u njima relativ-


no lako preseliti se iz jedne zajednice u drugu, to daje veu mogunost
da se izabere nain ivota. Osim toga, dobar javni prevoz prua ljudima
iz razliitih zajednica vie prilika da se sastanu uivo i diskutuju o svim
kompleksnim pitanjima koja se javljaju u poslu brige i negovanja bilo
da ga obavljamo kao neplaeni rad za one do kojih nam je stalo, bilo da
smo kvalifikovani radnici i radnice (bez dileme, svaki rad brige i nege je
kvalifikovani rad, iako su te kvalifikacije esto nepriznate).

injenica da mnoge negovateljice i negovatelji, potplaeni i potcenjeni


kao to jesu, pronalaze smisao u svom radu i obavljaju ga onoliko dobro
koliko je to mogue pod datim okolnostima predstavlja potvrdu ljudske
izdrljivosti i snage socijalnih veza.

310
Zamislite koliko bi plaena briga i nega bila kvalitetnija kad bi se obav-
ljala kroz javno finansirane zadruge, gde bi radnice i radnici imali priliku
za intelektualni i profesionalni razvoj, gde bi imali kontrolu nad samim
radom, gde bi imali dovoljno vremena da obave posao potreban da se za-
dovolje potrebe ljudi o kojima brinu, i naravno gde bi zaraivali visoke
plate i dobili drutveno priznanje.

Ve postoje nagovetaji o tome kako bi takve institucije mogle funkci-


onisati. Javno finansiranim centrima za brigu o deci u Kvebeku zajedno
upravljaju sindikalno organizovani radnici i radnice i roditelji izabrani u
odbore. U Kvebeku, zaposleni u sektoru za brigu o deci imaju znaajno
vee plate od njihovih kolega iz ostalih delova Kanade. Radnice i radnici i
njihov sindikat, zajedno s roditeljima, bili su mona organizovana snaga
u pokrajini i doprineli su da njihov sistem rada opstane i proiri se, i da
bude finansiran kroz poveavanje poreza.

Radnikih zadruga je sve vie u sektoru brige i nege. Prema jednoj pro-
ceni, 1/3 svih zadruga u SAD su pruaoci usluga. Filadelfijski Childspace
(Deiji prostor) vodi tri centra za brigu o deci pod kontrolom i u vla-
snitvu radnika/ca. U Oklandu, uz pomo organizacije Prospera (ranije
poznate kao WAGES), osnovano je 5 agencija za ienje u radnikom
vlasnitvu koje imaju 95 radnica/ka lanova, a Beyond Care Cooperative u
Bruklinu ima 42 lana/ice koji pruaju usluge brige o deci.

Veina zadrunih preduzea su relativno skromne veliine. Meutim, ak


i veoma veliko preduzee za pruanje usluga brige i nege moe funkcioni-
sati kao zadruga. Cooperative Home Care Associates iz Bronksa je sindikal-

311
no zadruno preduzee za pruanje usluga kune nege starima i osobama
s invaliditetom sa 1600 radnika/ca lanova, od kojih su skoro svi ene
afroamerikog i latinoamerikog porekla koje rade kao negovateljice i
donose kljune odluke o rasporeivanju resursa zadruge. Negovateljice/i
takoe uestvuju i u razvijanju programa za obuku i unapreenje usluga.

Ove organizacije pruaju uvid u mogunosti lokalnog zajednikog uprav-


ljanja visoko kvalitetnom brigom i negom. Govore nam kako bismo mogli
organizovati upravljanje javnim uslugama na nivou celog grada.

Participatorno budetiranje u Porto Alegru u Brazilu, koje je nastalo pod Rad-


nikom Partijom (Partido dos Trabalhadores), daje jo jedan nagoveaj mogue
demokratsko socijalistike budunosti. Proces participatornog budetiranja
poinje zborovima, otvorenim za sve stanovnike/ce, u 16 gradskih distrikta,
na kojima gradski zvaninici daju opte informacije o budetu grada. Zatim
slede sastanci u susedstvima na kojima se diskutuje o prioritetima budeta.

U drugom krugu zborova u distriktima, na osnovu broja prisutnih iz


susedstva izaberu se distriktni predstavnici/ce za svako susedstvo. Ovo
pravilo proporcionalne reprezentacije osigurava razliitost meu iza-
branim predstavnicima.

Distriktni zbor takoe bira i 2 predstavnika/ce i 2 zamenika/ce koji e


predstavljati distrikt na gradskom Optinskom Budetskom Savetu. U
mesecima nakon izbora delegati se sastaju na Distriktnim Budetskim
Forumima da bi napravili liste prioriteta za distrikte. Optinski Budetski
Savet zatim utvruje kako da raspodeli sredstva meu distriktima.

312
Vlada Porto Alegrea je uloila ogromne resurse u produbljivanje demo-
kratskog procesa.14 U mnoga siromana i radnika naselja na periferiji
grada koja su bila iskljuena iz donoenja politikih odluka poslati su or-
ganizatori zajednica. Otvorene su nove vladine kancelarije u distriktima,
to je gradsku administraciju pribliilo populaciji.

Iako su ljudi esto ulazili u proces participatornog budetiranja samo sa


svojim specifinim potrebama na umu, s vremenom su poeli oseati so-
lidarnost prema drugima i ire posmatrati svoje interese.

Kako je Rebeka Abers (Rebecca Abers) otkrila u svojoj studiji participa-


tornog budetiranja u jednoj od najsiromanijih oblasti Porto Alegrea,15
mnogi pojedinci/ke koji su poeli da uestvuju zbog interesa svoje ulice
postali su, godinu ili dve kasnije, zastupnici raznih pitanja irom distrik-
ta, i zalagali su se za projekte koji bi pomogli ekonomsku revitalizaciju
junog dela grada ili zatitili ekoloke rezerve u ruralnom delu optine.

Zadruge i demokratske institucije kao to su participatorno budetiranje,


zadruge radnica/ka u sektoru brige i nege, i zajedniko stanovanje su in-
spirativne, ali svoj potencijal mogu realizovati jedino u kontekstu drugih
fundamentalnih promena.

14 Gianpaolo Baiocchi, Militants and Citizens, The Politics of Participatory Democracy


in Porto Alegre, 2005.
15 Rebecca Abers, From clientelism to cooperation, Local government, participatory
policy and civic organizing in Porto Alegre, Brazil, Politics and Society, vol. 26, nr. 4,
December 1998.

313
Prve meu njima su univerzalno krai radni dan i radna nedelja, koji
oslobaaju vreme za brigu i negu, participacija u zajednici i politiko an-
gaovanje. Druga potrebna promena su radna mesta na kojima su zahtevi
posla i karijerne putanje organizovani oko pretpostavke da svi radnici i
radnice imaju odgovornosti za brigu i negu i da e obavljati posao u skla-
du s tim odgovornostima.

Univerzalni karakter ovakvih normi za radna mesta je krucijalan. Jedan


od razloga zato ene tokom ivotnog veka zarade manje od mukaraca je
to to poslodavci drugaije nagrauju radnike i radnice, na osnovu njiho-
ve posveenosti poslu, godina iskustva i dostupnosti za prekovremeni
rad. Zaposleni plaaju dugoronu cenu ak i za relativno kratka odsustva
iz sveta rada. ene zaostaju za mukarcima jer je mnogo verovatnije da
e one, a ne mukarci, oblikovati svoju karijeru u skladu sa zahtevima
brige o deci i starijima. Dobro plaeno porodiljsko odsustvo ima mnogo
prednosti, ali ne adresira ovaj problem.

Sve dok poslodavci imaju kontrolu nad vremenom radnica i radnika, kon-
flikt izmeu plaenog rada i brige i nege nastavie da postoji. Sve dok su
usluge pruanja brige i nege nedovoljno finansirane kao javna dobra ili
izloene kompetitivnim pritiscima trita, domainstva, a posebno ene u
njima, bie prinuene da izaberu da obavljaju ovaj rad ljubavi.

U Sjedinjenim Amerikim Dravama nastaje pokret koji preispituje tako-


zvane fleksibilne rasporede u maloprodajnoj industriji i prehrambenom
uslunom sektoru. lanovi tog pokreta skreu panju na probleme s koji-
ma se suoavaju roditelji, posebno samohrane majke, od kojih se oekuje

314
da budu dostupne poslodavcu na poziv, ili im se raspored smena saopta-
va svega dan-dva unapred. Na tom primeru se vrlo jasno vidi kako tenja
za profitom ugroava negu i brigu.

Dok podravamo ovakve borbe za odbranu ivota od profita, i uestvu-


jemo u njima, treba da nastavimo da gledamo iza skuenog horizonta
nametnutog trenutnom dominacijom kapitala, da se ukljuujemo u pre-
figurativne projekte i zamiljamo alternativne naine za brigu u meu-
ljudskim odnosima ili institucijama koje su kolektivne ali i demokratske,
samorefleksivne i otvorene za razliitost.

Sa engleskog prevela Tatjana Maksimovi

315
Ke v i n J a n g i D i j a n a C . S i e j r a B e c e r a
( K evin Y oung & D iana C . S ierra B ecerra )

Hilari Klinton
i osnaivanje ena

Hilari Klinton nije borkinja za enska prava. Ona je oli-


enje korporativnog feminizma.

P
od uslovom da se Hilari Klinton kandiduje za predsednicu 2016.
godine, veliki deo njene podrke u narodu e biti zasnovan na
njenom imidu zastupnice enskih prava. Tokom njene kandida-
ture 2008. godine, Nacionalna organizacija ena (National Organization of
Women), podrala je Klintonovu na temelju njene duge istorije podra-
vanja borbe za osnaivanje ena.1

Grupa od 250 akademika/kinja i aktivista i aktivistkinja, koja sebe naziva


Feministkinje za Klintonovu, hvalila je njeno snano, inspirativno zalaga-
nje za ljudska prava ena i njene neverovatne doprinose kao politiarke. 2

1 Saoptenje za tampu - Clinton Endorsed by National Organization for Women


During Day of Womens Outreach, 28.03.2007.
2 Christine Stansell, Feminists for Clinton, 15.02.2008.

317
Od tada, Nacionalna organizacija ena, i druge mejnstrim enske organi-
zacije, nestrpljivo iekuju njenu kandidaturu 2016. godine.3 Klintonova i
njene pristalice su od nedavno pojaali napore da je predstave kao pobor-
nicu i enskih4 i LGBT5 prava.

Takvi prikazi imaju vrlo malo utemeljenja u prethodnim delima Klinto-


nove. Iako jeste prilino esto govorila o rodnim i seksualnim pravima, i
iako je mogue da ne deli otvoreno mizogine i anti-LGBT stavove veine
republikanskih politiara, kao politiarka je dosledno favorizovala politi-
ke koje su tetne po ene i LGBT osobe.

Zato onda nastavlja da uiva podrku onih koje se identifikuju kao femi-
nistkinje? Deo odgovora se moe pronai u seksistikim napadima usme-
renim na nju,6 kao i sasvim u razumljivoj elji mnogih feminstkinja da
vide enu u Ovalnom kabinetu.

Meutim, to nije cela pria. Smatramo da je feministiki entuzijazam


prema Hilari Klinton pokazatelj duboke krize u amerikom liberalnom
feminizmu, koji je odavno prigrlio ili prihvatio kapitalizam, rasizam, im-
perijalizam, ak i heteroseksizam i transfobiju.

3 Paul Alexander, Hillary Clinton 2016? Women Look Ahead To History In the Making,
The Daily Beast, 16.01.2013.
4 Amanda Marcotte, Everything Is a Womens Issue, Slate, 19.09.2014.
5 Amy Chozick, Hillary Clintons Gay Rights Evolution, New York Times, 29.08.2014.
6 Stephen Zunes, Sexism, the Womens Vote and Hillary Clintons Foreign Policy,
CommonDreams.org, 27.01.2008.

318
Stvaranje profita i rata

Sva pitanja koja su u vezi sa bogatstvom, moi, i nasiljem, ujedno su i pi-


tanja enskih i LGBT prava. Na primer, neoliberalne ekonomske politike
mera tednje i privatizacije disproporcionalno tete enama i LGBT oso-
bama, koje su esto najmanje plaene i prve na listama za otputanje, one
na koje e najverovatnije da bude svaljen teret brige o porodici, i najvie
pogoene prisilnom migracijom, nasiljem u porodici, beskunitvom, i
mentalnim oboljenjima koja su pogorana siromatvom.

Klintonova se nije puno bavila takvim pitanjima. Decenije koje je provela kao
lanica korporativnih odbora, i njene vane politike uloge, kao to su prva
dama, senatorka, dravna sekretarka, daju jasne indikacije njenih stavova.

Jedan od prvih istaknutih javnih poloaja Klintonove je bio u Volmartu,


gde je bila lanica upravnog odbora od 1986. do 1992. godine.7 Nije se
oglaavala na sastancima odbora dok je njena kompanija vodila ogromnu
kampanju protiv radnikih sindikata koji su pokuavali da zastupaju za-
poslene, kako je kasnije istaknuto u ABC video zapisima.8 U svojoj knjizi
Living History 9 iz 2003. godine, Klintonova se prisea da ju je gene-
ralni direktor Volmarta, Sem Volton (Sam Walton) nauio dosta toga o
korporativnom integritetu i uspehu. Iako je kasnije pokuala da odbaci

7 Ward Harkavy, Wal-Marts First Lady, The Village Voice, 23.05.2000.


8 Brian Ross, Maddy Sauer, Ronda Schwartz, Clinton Remained Silent As Wal-Mart
Fought Unions, ABC News, 31.01.2008.
9 Hillary Rodham Clinton, Living History, 2003.

319
svoj imid jedne od rukovoditeljki kompanije, sa ciljem dobijanja podrke
radnitva za kandidaturu za Senat i za predsednicu, rukovodioci Volmarta
su nastavili da je podravaju.10 Alis Volton (Alice Walton)11 je donirala
maksimalni dozvoljeni iznos novca za Spremni za Hilari politiku kam-
panju 2013. godine. Donacija Voltonove, u iznosu od 25.000 dolara, bila
je znatno vea od prosene godinje plate Volmartovih radnica i radnika
koji su plaeni po satu, od kojih 2/3 ine ene.

Nakon to je napustila Volmart, Klintonova je postala moda i najaktiv-


nija prva dama u istoriji. Iako bi bilo nepravino drati je odgovornom
za sve politike strategije njenog mua, ona jeste igrala znaajnu ulogu
u oblikovanju i opravdavanju mnogih meu njima. U Living History
ona se hvali svojim doprinosom u sasecanju socijalne pomoi u SAD: U
vreme kad smo Bil i ja napustili Belu kuu, broj korisnika/ca socijalne po-
moi se smanjio za 60% i to ne zbog toga to je opala stopa siromatva.

ene i deca, glavni primaoci socijalne pomoi, bili su prve rtve. Defri St
Kler (Jeffrey St Clair) za Counterpunch12 pie da je pre reforme socijalne
pomoi vie od 70% siromanih porodica sa decom primalo neku vrstu
novane pomoi. Do 2010. godine, manje od 30% je dobijalo bilo kakvu
vrstu novane pomoi i iznosi naknada su opali za vie od 50% od nivoa
pre reforme.

10 Patrick Caldwell, Retail Politics: Hillary Clinton Heads to Costco, Skips Walmart on
Latest Book Tour, MotherJones.com, 14.06.2014.
11 Alis Volton je kerka Sema Voltona, osnivaa Wal-Mart kompanije. (prim.prev.)
12 Jeffrey St. Clair, Down and Out With Hillary Clinton, Counterpunch, 01.08. 2014.

320
Klintonova je takoe lobirala u Kongresu da se izglasa veoma rasistiki
predlog zakona, koji je, kako Miel Aleksander (Michelle Alexander) pie
u svojoj knjizi The New Jim Crow, doveo do eskalacije rata protiv droge
dalje od onoga to su konzervativci mogli zamisliti, to je vodilo do ma-
sovnih hapenja i smrtnih kazni.

Dve verovatno najvie definiue stavke mandata Klintonove kao sena-


torke (2001-2009) i kao dravne sekretarke (2009-2013) bile su njeno pro-
movisanje amerikog korporativnog stvaranja profita i njeno agresivno
zastupanje prava amerike vlade da intervenie u stranim zemljama.

Analizirajui njen uinak nakon naputanja mesta dravne sekretarke


u januaru 2013. godine, Bloomberg Businessweek je komentarisao13 da je
Klintonova pretvorila Stejt Department u mainu za promovisanje ame-
rikog biznisa. Pokuavala je da se pozicionira kao najvie rangirana
biznis lobistkinja vlade, direktno dogovarajui korisne ugovore sa preko-
morskim zemljama za amerike korporacije kao to su Boeing, Lockheed,
and General Electric. Oekivano, korporativne navijake vetine Klinto-
nove su pohvaljene od strane biznis grupacija.

Klintonova je bila veoma iskrena povodom takvih stremljenja, premda


ne toliko iskrena kad je govorila pred progresivnim politikim grupama.
Njen esej iz 2011. godine, Americas Pacific Century objavljen u asopisu

13 Elizabeth Dwoskin, How Hillary Clinton turned the State Department into a machine
for promoting U.S. business, Bloomberg Buisnessweek, 11.01.2013.

321
Foreign Policy 14 govori nairoko o cilju otvaranja novih trita za ame-
rike biznise, i sadri ne manje od deset upotreba fraza otvorena trita,
otvorena trgovina i njihovih permutacija.

Glavni fokus ovog poduhvata je Trans-pacifiko partnerstvo (TPP), spora-


zum koji ukljuuje dvanaest zemalja Pacifika, i o kojem Obamina admini-
stracija u tajnosti pregovara uz pomo preko 600 korporativnih savetnika.

Kao to je sluaj i sa Severnoamerikim sporazumom o slobodnoj trgovini


Bila Klintona (NAFTA)15, i TPP sporazumom se nastoje dodatno osna-
iti multinacionalne korporacije na tetu radnica i radnika, potroaa, i
ivotne sredine svih ukljuenih zemalja. Nie plate i poviene stope ot-
putanja, pritvorskog zadravanja, i fizikog nasilja nad enama i LGBT
populacijom su meu najverovatnijim posledicama, sudei po rezultati-
ma postojeih sporazuma o slobodnoj trgovini.

U lanku Klintonove u Foreign Policy elaborira se i uloga amerikih voj-


nih snaga u unapreenju ovih ekonomskih ciljeva. Prethodni rast isto-
ne Azije je zavisio od sigurnosti i stabilnosti koju amerika vojska odav-
no garantuje, i poveano prisustvo vojske irom regiona e obezbediti
vitalne prednosti u budunosti.

14 Hillary Clinton, Americas Pacific Century, Foreign Policy, 11.10.2011.


15 NAFTAs 20-Year Legacy and the Fate of the Trans-Pacific Partnership, Public
Citizen, 02.2014.

322
Klintonova tako reafirmie konsenzus obe partije koji se tie prava Ame-
rike da koristi vojnu silu u inostranstvu zarad ostvarenja ekonomskih
interesa ponavljajui, na primer, rei Klintonovog sekretara odbrane,
Vilijama Koena (William Cohen), koji je 1999. godine zadrao pravo uni-
lateralne upotrebe vojne sile u ime osiguravanja nesputanog pristupa
kljunim tritima, zalihama energije, i stratekim resursima.

Hilari Klinton je isto tako branila ameriko pravo na krenje internacio-


nalnog zakona i ljudskih prava u zemljama Bliskog Istoka i u Centralnoj
Aziji. Kao senatorka, ne samo da je glasala za invaziju Iraka 2003. godine
monstruozni zloin u kome je nastradalo stotine hiljada ljudi i posejani
su teror i sektatvo irom regiona nego je otvoreno zagovarala invaziju
i bila otar kritiar otpora unutar Ujedinjenih nacija.

Od tada, ona se samo delimino odrekla te pozicije (zbog politike prora-


unatosti16)17 dok je o Iraanima i Iraankama govorila na paternalistiki
i rasistiki nain.18 Senatorka Klinton je takoe bila izuzetno odana pri-
stalica ak i po standardima amerikog Kongresa ilegalnih vojnih
akcija Izraela i naseljavanja okupiranih teritorija.19

16 Michael Crowley, Hillary Clintons Unapologetically Hawkish Record Faces 2016


Test, Time, 14.01.2014.
17 Stephen Zunes, Clintons GWU Iraq Speech, Foreign Policy in Focus 25.03.2008.
18 A White Womans Burden: Hillary Clinton, Imperialism, and Racism,
ZeroAnthropology.net
19 Stephen Zunes, Hillary Clinton on International Law, Foreign Policy in focus,
10.12.2007.

323
Kao dravna sekretarka Baraka Obame, rukovodila je ekspanzijom ilegal-
nih napada bespilotnim letelicama, koji su, prema umerenim procenama,
ubili vie stotina civila, dok je reafirmisala saveze Amerike sa opakim
diktaturama.20 Kako prepriava u svom memoaru Hard Choices iz 2014.
godine, Pored naeg rada sa izraelcima, Obamina administracija je ta-
koe pojaala prisustvo amerikih vodenih i vazdunih vojnih trupa u
Persijskom zalivu i uvrstila nae veze sa Persijskim monarhijama.

Klintonova je posebno poznata kao jedan od najsnanijih zagovornika


napadanja ili proirenja vojnih operacija u Avganistanu, Libiji, Siriji ili
uvrivanja veza Amerike sa diktaturama u Tunisu, Egiptu, Jemenu, Ba-
hreinu, Maroku i drugde.21 Moda e ene i devojice iz ovih zemalja,
ukljuujui i one ije ivote su unitile amerike bombe, pronai utehu u
saznanju da je feminstkinja uestvovala u kreiranju amerike politike.

Sekretarka Klinton i njen tim su radili na osiguravanju toga da svaki otpor


ameriko-izraelskoj dominaciji na Bliskom istoku bude doekan brutalnom
silom i raznim formama kolektivnog kanjavanja. Kada je Iran u pitanju, ona
esto ponavlja reenicu oko koje se slau obe partije: sve opcije moraju osta-
ti otvorene to je sramno naruavanje povelje Ujedinjenih nacija o zabrani
koritenja pretnje silom ili upotrebe sile u internacionalnim odnosima i
u svom memoaru Hard Choices se hvali da je njen tim pokrenuo uspenu
svetsku kampanju kako bi uveo onesposobljavajue sankcije toj zemlji.

20 Kevin Young, The Real Enemy In The Middle East, Z Magazine, 27.08.2012.
21 Stephen Zunes, Hillary Clintons Legacy as Secretary of State, Thruthout,
07.02.2013.

324
Pobrinula se da zahtev za priznavanje dravnosti Palestine upuen Ujedinje-
nim Nacijama ne bude prihvaen u Savetu bezbednosti. Iako vie nije bila
na poloaju sekretarke kada je Izrael pokrenuo zverski napad na Gazu 2014.
godine, arko ga je branila u svojim intervjuima. Ovakav kontekst pomae
da se objasni njena nedavna pohvala Henriju Kisinderu (Henry Kissinger),22
poznatom po bombardovanju civila i podravanju vlada koje su ubile i mui-
le stotine hiljada navodnih disidenata. U lanku za Washington Post ona pie
da se oslanjala na njegov savet kada je bila dravna sekretarka.

Militarizacija i korist od nje

U Latinskoj Americi, jo jednoj oblasti u tradicionalnom SAD vlasnitvu,


Klintonova je takoe sledila Kisinderov primer. Kao to je potvreno u
njenoj knjizi iz 2014. godine, ona je efikasno podravala vojni udar na pred-
sednika Hondurasa neto levljeg usmerenja, Manuela Zelaju (Manuel Ze-
laya) 2009. godine karikaturu snagatora centralne Amerike traei
kompromisno reenje koje je omoguavalo njegovo ilegalno svrgavanje.

Zagovarala je primenu Kolumbijskog modela23 visoko militarizovanih


inicijativa protiv droge, u kombinaciji sa neoliberalnim ekonomskim stra-
tegijama na ostale zemlje u regionu, i puna je hvale za razornu militari-
zaciju Meksika tokom prethodne decenije. Ta militarizacija je rezultirala

22 Hillary Rodham Clinton, Hillary Clinton reviews Henry Kissingers World Order, The
Washington Post, 04.09.2014.
23 Kevin Young, Two, Three, Many Colombias, Foreign Policy in Focus, 29.12.2010.

325
smru 80.000 ili vie ljudi od 2006. godine, ukljuujui i 43 nestalih
meksikih studentskih aktivista (koji su verovatno masakrirani) u sep-
tembru 2014. godine.

Na Karibima, preferirani model Sjedinjenih Drava je Haiti, gde su Klin-


tonova i njen suprug neumorno promovisali sweatshop24 model proizvod-
nje od 1990-ih godina. WikiLeaks dokumenti pokazuju da je 2009. Stejt
Department saraivao sa podizvoaima Hanes-a, Levis-a i Fruit of the
Loom-a, kako bi se suprotstavili podizanju minimalne plate za radnike
i radnice Haitija.25 Nakon zemljotresa u januaru 2010. godine, Klinton
je pomogla u pokretanju opsene vojne intervencije SAD-a na Haitiju.26

Prema shvatanju Klintonove, militarizacija ima mnotvo prednosti. Moe


olakati korporativno ulaganje, nalik zlatnoj groznici koju je ameriki
ambasador opisao nakon zemljotresa na Haitiju.27 Moe kontrolisati ne-
nasilne disidente, kao to su gladni radnici i radnice Haitija, ili studentki-
nje i studenti leviari/ke u Meksiku. I moe pomoi u suzbijanju uticaja
zemalja kao to je Venecuela, koje su se usprotivile neoliberalizmu i ame-
rikoj geopolitikoj kontroli.

24 Fabrike, najee u tekstilnoj industriji, gde manuelni radnici rade po vrlo loim
uslovima, sa ekstremno niskim platama i dugim radnim vremenom. (prim.prev.)
25 Dan Coughlin & Kim Ives, WikiLeaks Haiti: Let Them Live on $3 a Day, The Nation,
01.06.2011.
26 Ansel Hertz, WikiLeaks Haiti: The Earthquake Cables, The Nation, 15.06.2011.
27 Ansel Hertz & Kim Ives, WikiLeaks Haiti: The Post-Quake Gold Rush for
Reconstruction Contracts, The Nation, 15.06.2011.

326
Ovakvi ciljevi su odavno bili motivacija amerikog neprijateljstva prema
Kubi, i zato je nedavni poziv Klintonove na ukidanje embarga Kubi bio
pragmatian, a ne principijelan: Embargo nije postizao svoje ciljeve ru-
enja vlade, kako ona pie u svojoj knjizi. Cilj je na Kubi, kao i u Venecueli,
naterati dravu da izvri povrat privatnog vlasnitva i da se vrati ekonomi-
ji slobodnog trita, kako je Klinton zahtevala od Venecuele 2010. godine.

Neokonzervativni politiki savetnik Robert Kejgen (Robert Kagan) koji je


kao i Klintonova igrao vanu ulogu u zagovaranju invazije na Irak 2003,
dao je dobar saetak celokupnog rada Klintonove u svetu. Uliva mi po-
verenje kad je ona zaduena za pitanja vanjske politike, Kejgen je izjavio
za New York Times prolog juna.28 Kada je upitan ta oekuje od predsed-
nikog mandata Hilari Klinton, Kejgen je predvideo da ako bude sledila
politiku koju mislimo da e slediti, onda je to neto to bi se moglo nazva-
ti neokonzervatizmom. Meutim, dodao je, jasno je da njene pristalice
to nee nazvati tim imenom, nego e ga nazvati drugaije.

Usko definisana prava

A ta je sa radom Klintonove na onom uem setu problema, najee po-


vezanom sa enskim i LGBT pravima kontrolom nad reproduktivnim
sistemom i zabranom diskriminacije i seksualnog nasilja?

28 Jason Horowitz, Events in Iraq Open Door for Interventionist Revival, Historian Says,
The New York Times, 15.06.2014.

327
Najbolje to se moe rei je da se Klintonova ne vodi srednjovekovnim
miljenjem o enskoj telesnoj autonomiji, to je sluaj sa veinom Repu-
blikanaca, i da aktivno ne ohrabruje homofobiju i transfobiju. Dosledno
je govorila da abortus treba da ostane legalan (ali redak) i da kontra-
ceptivna sredstva treba da budu dostupna svima,29 i dok je bila na po-
loaju, uglavnom se i ponaala u skladu sa tim izjavama. Od nedavno je
dala podrku gej brakovima. Ovakvi stavovi su od vrednosti, ak i ako su
uglavnom odraz pritiska odozdo.

Meutim, njena zalaganja za ova prava ne zasluuju ni posebnu pohva-


lu. Pored toga to su u Kongresu delimino kapitulirali pred snanom
desniarskom agendom protiv abortusa, koja ima nesrazmernu tetu po
roditelje sa niskim primanjima, Klintonova i druge demokrate su takoe
aktivno naruavali ova prava.30 Neki posmatrai su tvrdili da Hilarino
ponavljanje demokratskog slogana da abortus treba da bude bezbedan,
legalan i redak pojaava stigmatizaciju onih koji izaberu tu opciju.31

Njena uska definicija reproduktivnih prava samo kao prava na abortus


i kontracepciju ne doprinosi puno pitanju materijalne pomoi rodite-
ljima ili maloj deci. Ona insistira na tome da abortus mora da ostane re-
dak, ali je takoe doprinela uskraivanju finansijske podrke siromanim

29 Raymond Hernandez & Patrick D. Healy, The Evolution of Hillary Clinton, The New
York Times, 13.07.2005.
30 Jill Filipovic, The GOP assault on womens health began with the 1976 Hyde
amendment, The Guardian, 03.10.2013.
31 Tracy A. Weitz, Rethinking the Mantra that Abortion Should be Safe, Legal, and
Rare, Journal of Womens History, Volume 22, Number 3, 2010, pp. 161-172

328
roditeljima koji oekuju dete (na primer, kroz reformu socijalne pomo-
i 1996. godine32 i fiskalnu tednju33 za programe socijalne pomoi, oko
ega obe partije imaju konsenzus u Vaingtonu).

Podrala je irenje militarizacije na meksikoj granici i hapenje nepri-


javljenih imigranata, naruavajui reproduktivna prava ena, koje su se
porodile vezane u pritvornim centrima, a zatim su deportovane nazad, u
ivot siromatva i nasilja.34

Kada je u pitanju nediskriminacija, Klintonova se takoe ponaala gore nego


to njena reputacija nagovetava. Njena stara kompanija Volmart, koja je na-
iroko optuivana za diskriminaciju svojih radnica, nedavno je pohvaljena za
napore u osnaivanju devojaka i ena od strane Fondacije Klinton.35

Malo je ozbiljnih indikacija da se Klintonova protivi diskriminaciji LGBT


osoba na radnom mestu (to je i dalje legalno u veini amerikih drava).
Njena nedavna promena negativnog stava o gej brakovima desila se tek
nakon to je podrka toj ideji postala politiki korisna i moda neophodna
za Demokrate. Kad se radi o ovim pitanjima, Klintonova je, u najboljem

32 Mark Dunlea, Welfare Reform: Clinton Kills Safety Net, Green Social Thougt,
Vol.12, 1997.
33 Kevin Young, Deficit Myths: The six most prevalent lies about budget deficits and
economic recovery, Z Magazine, 24.07.2011.
34 Cristina Costanini, Undocumented Women Forced To Give Birth While Shackled
And In Police Custody, The Huffington Post, 21.09.2011.
35 Penny Abeywardena, How Walmart Is Reimagining Its Investments to Empower
Girls and Women, Clinton Foundation, 29.04.2014.

329
sluaju, pre oprezno odgovarala na progresivne politike struje, nego to
je bila zaetnik prava i sloboda.

Istorijat vanjske politike Klintonove jo vie je u raskoraku sa njenom


reputacijom kao zatitnicom enskih i LGBT prava. Njena politika po-
drke puu u Hondurasu 2009. godine bila je katastrofalna za obe grupe.
Zloini iz mrnje prema LGBT stanovnicima i stanovnicama Hondurasa
oborili su rekorde. Sredinom 2014. godine, vodei LGBT aktivista Nelson
Arambu (Nelson Aramb), prijavio je 176 ubistava LGBT osoba od 2009.
godine,36 u proseku 35 godinje, u poreenju sa neto vie od jednog ubi-
stva godinje od 1994. do 2009 godine.

Arambu je ovakvo nasilje pripisao generalno komarnoj atmosferi kr-


enja ljudskih prava nakon pua u Hondurasu,37 primeujui doprinose
militarizacije koju je finansirala Amerika i ablone funkcionisanja vlade
posle pua: zatvaranje vladinih institucija koje su zaduene za promovi-
sanje i zatitu prava ugroenog dela populacije kao to su ene, deca,
uroenike zajednice, i Afro-Hondurani i Honduranke. Klintonova ne
samo da se nije oglaavala povodom ove situacije, nego je aktivno podr-
avala i hvalila vladu nastalu nakon pua.38

36 Allison Lopez, Nelson Aramb, of Honduras: We Do Not Want to Come Back Here
Next Year to Report More Murders of the LGBT Community, Latin America Working
Group, 05.08.2014.
37 Impunity in Honduras for Crimes Against Humanity, International Federation for
Human Rights, 2012.
38 Dana Frank, Honduras: Which Side Is the US On?, The Nation, 22.05.2012.

330
U svojoj kritici Hilari Klinton kao dravne sekretarke, akademik sa Bliskog
istoka, Stiven Zuns (Stephen Zunes) zakljuuje da je, uprkos tome to je Hi-
lari Klinton vie govorila o pravima ena i seksualnih manjina nego bilo koji
prethodni dravni sekretar, ovakva pozicija vie retorika nego realnost.39

Kao jedan od primera, on navodi monarhiju u Maroku, koja ve dugo dri


teritoriju Zapadne Sahare pod okupacijom uz pomo SAD. Dve nedelje
nakon to je sekretarka Klinton javno pohvalila diktaturu za zatitu i rad
na unapreivanju prava ena, tinejderka Almina Filali (Almina Filali) je
izvrila samoubistvo tako to je popila otrov za mieve. Filali je silovana
kada je imala 15 godina a zatim je naterana da se uda za svog silovatelja,
koji ju je kasnije fiziki zlostavljao.

Iako e liberalne pristalice Hilari Klinton verovatno jadikovati nad takvim


detaljima kao nad izuzecima inae impresivnog dosijea (Ipak je mnogo
bolja od Republikanca!), vrlo je mogue da su njeni postupci naneli tetu
feministikim pokretima irom sveta. Kako navodi Zuns:

Uzevi u obzir podrku Klintonove neoliberalnim ekonomskim


politikama i stvaranju rata od strane Amerike i saveznika, nje-
no zalaganje za prava ena preko granice (...) je verovatno na-
tetilo uroenikim feministikim pokretima, na isti nain na
koji je agenda promocije demokratije Buove administracije
donela ozbiljan zastoj u borbama za slobodu i demokratiju.

39 Stephen Zunes, Hillary Clintons Legacy as Secretary of State, Thruthout,


07.02.2013.

331
(...) Hilarin poziv na vee potovanje prava ena u musli-
manskim zemljama nema mnogo kredibiliteta dok god SAD
sprovodi praksu bombardovanja ena u Libanu, Gazi, Iraku,
Avganistanu i Pakistanu.

Izgradnja baze

Ovakav pregled ogromnih doprinosa Klintonove (kako kau Femini-


stkinje za Klintonovu) je samo delimian uzorak. Kada se radi o skoro
svim drugim bitnim pitanjima, od klimatskih promena, imigracije, obra-
zovanja, do finansijskih regulativa, predsednica Hilari Klinton verovatno
ne bi bila nita bolja od predsednika Obame, moda bi ak bila gora.

Kao to je sluaj i sa Obamom, za Klintonovu je, naravno, neophodno


da svoje postupke naziva drugaije, kako kae Robert Kejgen. Potpuna
nepovezanost izmeu retorike i politike odraava jednu dobro shvae-
nu logiku. Ameriki mejnstrim politiki kandidati, posebno demokrate,
moraju da pronau naine da privuku podrku javnosti dok istovremeno
umiruju korporativne i finansijske elite.40

Oni obino shvataju potrebu za dobrom dozom populizma tokom kampa-


nje,41 i prihvataju je dok god ostaje u odreenim granicama i ne odraava se

40 Paul Street, Obamas Violin, Z Magazine, 04.05.2009.


41 William D. Cohan, Why Wall Street Loves Hillary, Politico Magazine, 11.11.2014.

332
na samu politiku. Jedan bivi pomonik Bila Klintona, u intervjuu za The
Hill prolog juna, uporedio je ovu retoriku strategiju sa provlaenjem
konca u iglu,42 govorei da dobri politiari su a mislim da je Hilari do-
bra politiarka dobri u provlaenju konca u iglu, i mislim da verovatno
postoji nain da se to uradi.43

Hilari Klinton se suoava sa izazovom ubeivanja glasaa da je ona za-


titnica ljudi na istorijskoj margini, kako tvrdi u svom memoaru iz 2014.
godine. Prole godine, The Hill je objavio da Klintonova sada testira ra-
zne teme kampanje, ukljuujui i poznata progresivna obeanja da e
poveati klasnu pokretljivost i smanjiti nejednakost. Njeni memoari,
za one koji se usude da ih proitaju, ukljuuju i dozivanja mrtvih leviara,
kao to su Frederik Daglas (Frederick Douglas), Herijet Tabmen (Harriet
Tubman) (jedna od mojih heroina) i Martin Luter King (Martin Luther
King), na koga Klintonova referira 9 puta u svojoj knjizi iz 2003. godine.

Ovakav rad na odnosima s javnou zahteva da njene prole aktivno-


sti budu skrivene od pogleda, da ne bi stvorile problem kredibiliteta. Na
ovom polju, Klintonova je dobila pomo mnogih liberalnih feministkinja.
Nekadanja lanica osoblja Obamine kampanje navodi za The Hill uspe-
ne napore Klintonove da kooptira grupe iz bazeu proteklih 8 godina.

42 Stilska figura provlaenje konca kroz iglu u englekom jeziku se odnosi na


sposobnost balansiranja sukobljenih snaga i interesa. (prim.prev.)
43 Alexandra Jaffe & Amie Parnes, Clinton sharpens her message, The Hill, 23.07.2014.

333
Retorika nije totalno beznaajna. Opseg do koga su politiari kao to je
Hilari Klinton primorani da se predstavljaju koliko god to bilo cini-
no kao pobornici prava radnika i radnica, ena, LGBT osoba, i drugih
istorijski marginalizovanih grupa, indikacija je da su pritisci javnosti za
takvim pravima ostvarili znaajnu snagu.

U sluaju LGBT prava, ovaj retoriki preokret je prilino skoranji, i


odraava jaanje snage pokreta, koje treba slaviti. Meutim, prihvatanje
retorike politiara bez preispitivanja je jedna od najteih greaka koje
progresivni pojedinac i pojedinka moe napraviti.

Feministkinje nisu pozvane

Podrka koju liberalne feministkinje pruaju Hilari Klinton ipak nije


samo posledica lakovernosti. Ona takoe odraava i ogranienost analize,
vizije i vrednosti. U SAD se feminizam esto shvata kao pravo ena a
ponajvie bogatih belih ena da uestvuju u podeli plena kapitalizma i
amerike imperijalistike moi. Ne suoavajui se sa iskljuivanjem pri-
padnika/ca drugih rasa, stranaca/kinja, ljudi iz radnike klase i drugih
grupacija iz svoje vizije, liberalne feministkinje proputaju krucijalnu pri-
liku za stvaranje inkluzivnijeg, jaeg pokreta.

Alternativne struje u okviru feministikog pokreta, u okviru feministikog


pokreta, u Americi i globalno, odavno su odbacile ovakvo osiromaeno

334
shvatanje feminizma.44 Za njih, feminizam znai suprotstavljanje patri-
jarhatu, ali takoe i kapitalizmu, imperijalizmu, belakoj nadmoi, i dru-
gim formama represije koje se ukrtaju sa patrijarhatom i jaaju ga.

To znai boriti se za prevazilaenje sistema u kome su prava ljudi i drugih


ivih bia podreena potrazi za profitom. To znai boriti se da svi ljudi
bez obzira na rod, seksualnost i tip tela mogu da uivaju osnovna
prava, kao to su hrana, zdravstveno osiguranje, smetaj, bezbedna i ista
ivotna sredina, i kontrola nad sopstvenim telima, radom i identitetima.

Ova potpunija feministika vizija je vidljiva u celom svetu, pa tako i meu


enama iz mesta kao to su Pakistan, Avganistan i Iran, iju opresiju za-
padnjake voe konstantno evociraju da bi opravdali rat i okupaciju.

Hrabra pakistanska tinejderka Malala Jusufzai (Malala Yousafzai), koja


je nagraena Nobelovom nagradom za mir za svoje feministiko zalaga-
nje, takoe je kritikovala amerike napade bespilotnim letelicama zbog
ubijanja civila i pomaganja Talibanima.45 Zbog njenog protivljenja tali-
banima, Jusufzai je postala oboavana u zapadnim medijima i pozvana u
Belu kuu kod predsednika Obame, ali njenu kritiku bespilotnih letelica
korporativni mediji praktino nisu ni pomenuli.46 Nisu pomenuti ni njeni

44 Johanna Brenner, The Promise of Socialist Feminism, Jacobin, 18.09.2014.


45 Rania Khalek, Seeing What They Want to See in Malala, Fairness & Accuracy In
Reporting, 01.12.2013.
46 Peter Hart, Missing Malalas Message of Peace: Drones Fuel Terrorism, Fairness &
Accuracy In Reporting, 14.10.2014.

335
komentari o socijalizmu, za koji kae da je jedini odgovor koji moe da
nas oslobodi lanaca netrpeljivosti i eksploatacije.47

Revolucionarno udruenje ena Avganistana (RAWA) podjednako se


suprotstavljalo Talibanima, fundamentalistikim silama koje podrava
Amerika, i amerikoj okupaciji. Dok liberalne grupe kao to je Feminist
Majority (Feministika Veina)48 prikazuju ameriki rat kao plemeniti kr-
staki pohod za zatitu ena Avganistana, RAWA kae49 da je Amerika
osnaila i opremila najgore izdajnike, antidemokratske, mizogine, ko-
rumpirane fundamentalistike bande u Avganistanu prosto menjajui
jedan fundamentalistiki reim drugim.50

Logika je prosta: amerike elite preferiraju krvavu i daviteljsku vladavi-


nu Avganistananom51 na elu sa fundamentalistikim voama, umesto
nezavisne, prodemokratske vlade koja se bori za prava ena, jer bi ta-
kva vlada mogla ugroziti njihove interese u regionu. Osloboenje ena,
kako RAWA naglaava moe biti postignuto samo od strane naroda Av-
ganistana i snaga naklonjenih demokratiji, kroz teku, odlunu i dugu

47 Ben Norton, The Malala you wont hear about, SocialistWorker.org, 15.10.2014.
48 Eleanor Smeal, Why Is the Feminist Majority Foundation Refusing to Abandon the
Women and Girls of Afghanistan?, The Huffington Post, 15.07.2009.
49 The US and Her Fundamentalist Stooges are the Main Human Rights Violators in
Afghanistan, RAWA communiqu on Universal Human Rights Day, Dec.10, 2007.
50 On the Situation of Afghan Women, RAWA
51 Peace with Criminals, War with People!, RAWA, 01.06.2010.

336
borbu.52 Nije potrebno naglasiti da Klintonova i Obama nisu pozvali ene
iz pokreta RAWA u Vaington.

Grupa iranskih i iransko-amerikih feministkinja, Iranski Feministiki


Kolektiv Raha, zauzima slian stav kada je u pitanju njihova zemlja. Go-
dine 2011. su sa ogorenjem osudile sistematsko naruavanje prava ena
(i drugih grupa) od strane Ahmadinedadove vlade, ali su isto tako otro
osudile sve oblike amerike intervencije, ukljuujui i onesposoblja-
vajue sankcije kojima se Klintonova ponosila kada je uestvovala u
njihovom implementiranju.

Grupa je izjavila da sankcije jo vie ojauju upravo one ljude koji-


ma tvrde da pomau i dodala je da niko iz grassroots pokreta Irana
nije traio ili podrao sankcije Sjedinjenih Drava, Ujedinjenih Nacija
i Evropske Unije.

I u Latinskoj Americi mnoge feministkinje iz radnike klase tvrde da je


borba za rod i seksualno osloboenje neodvojiva od borbi za samoodree-
nje i pravedan ekonomski sistem. Govorei za NACLA Report on the Ame-
ricas, venecuelanski organizator Janahir Rejes (Yanahir Reyes) nedavno je
pohvalila svu socijalnu politiku koja se fokusirala na osloboenje ena
pod vostvom Uga aveza (Hugo Chvez) i Nikolasa Madura (Nicols
Maduro), tih zlih autokrata, koje Klintonova toliko prezire.

52 Interview with the Revolutionary Association of the Women of Afghanistan, RAWA,


06.05.2009.

337
Ovakva tradicija holistikog feminizma se moe pronai i u Sjedinjenim
Dravama. U 19. veku crne ene kao to su Ajda B. Vels (Ida B. Wells) i
Sourner Trut (Sojourner Truth) povezale su borbe za ukidanje ropstva i
za ensko pravo glasa i osudile su prakse linovanja u kojima su stradali
crni mukarci i ene u ime spasa belih ena. Za razliku od toga, voe
belog sufraetskog pokreta, kao to su Elizabet Kejdi Stenton (Elizabeth
Cady Stanton) i Suzan B. Entoni (Susan B. Anthony) odbile su da u svoju
borbu za graanska prava ukljue i pripadnike/ce drugih rasa.

Naalost, ova istorija nastavlja da se izobliuje. Godine 2008. Gloria Staj-


nem (Gloria Steinem), poznata predstavnica liberalnog feminizma, izja-
vila je da podrava kampanju Klintonove a ne Obaminu, jednim delom
zbog toga to su crni mukarci dobili pravo glasa pola veka pre nego to
je eni bilo koje rase bilo dozvoljeno da glasa.53

Pretpostavka da su sve ene jednako ugroene patrijarhatom (i da su svi


mukarci jednaki opresori) otro je osporavana od strane afroamerikanki,
ena iz radnike klase i lezbejki 1970-ih i 1980-ih godina. Afroamerike
feministkinje su analizirale svoj rod i seksualnu opresiju u irem kontek-
stu istorije amerikog ropstva, kapitalizma i imperijalizma.

U Njujorku, ene iz Young Lords Party54 su pritiskale svoju organizaciju

53 Gloria Steinam, Women Are Never Front-Runners, The New York Times, 08.01.2008.
54 Jennifer Nelson, Abortions under Community Control: Feminism, Nationalism,
and the Politics of Reproduction among New York Citys Young Lords, Journal of
Womens History Volume 13, Number 1, 2001., pp. 157-180

338
da osudi prisilnu sterilizaciju crnkinja, da zahtevaju bezbedan i dostupan
abortus i kontracepciju i da trae osnivanje klinika koje e kontrolisati
zajednica. Redefinisale su reproduktivna prava kao pravo na abortus i
kontracepciju i pravo na raanje dece u boljim materijalnim uslovima.

U prethodnim godinama, radikalni LGBT pokret je osudio dravu, od za-


tvora do vojske, kao najveeg krivca za nasilje nad ljudima koji se rodno
i seksualno ne uklapaju u norme, posebno za nasilje nad afroamerikim
trans enama i kvir imigrantima.

Ovi kvir radikali odbacuju logiku po kojoj se SAD i Izrael predstavlja-


ju kao tolerantne drave, dok se teritorije pod njihovom okupacijom, od
amerikog do palestinskog geta, prikazuju kao inherentno homofobne
i u potrebi za vojnom i drugim spoljnim intervencijama.55 Oni osuuju
ratove Sjedinjenih Drava i Obaminu administraciju za progon uzbunji-
vaa (whistleblowers) kao to je elsi Mening (Chelsea Manning) (koja je
pomogla u obelodanjivanju vojnih nareenja da se ignoriu seksualno
zlostavljanje irakih zatvorenika i trgovina avganistanskom decom, kao i
drugih amerikih zloina).56

vra vizija feminizma ne znai da ne treba da branimo ene kao to


je Hilari Klinton od seksistikih napada: treba, isto kao to smo branili
Baraka Obamu od rasistikih. Ali ona znai da moramo da sluamo gla-

55 Scott Long, HRC and the vulture fund: Making Third World poverty pay for LGBT
rights, PaperBird.net 04.11.2013.
56 Katarina Bacome, Free Chelsea Manning now, SorialistWorker.org, 26.08.2013.

339
sove najmarginalizovanijih ena i rodnih i seksualnih manjina meu
kojima su mnogi ekstremno kritini prema feminizmu Klintonove i da
delujemo solidarno sa pokretima koji zahtevaju jednakost u svim sferama
ivota i za sve ljude.

Ove feministkinje i feministi nisu pozvani na zabavu kod Hilari Klinton,


osim moda da slue i poiste.

Sa engleskog prevela Tatjana Maksimovi

340
341
Meg a n E r i k so n
( M egan E rickson )

Privatizacija
detinjstva
Detinjstvo je postalo period priprema s visokim ulozima
za ivot u stratifikovanoj ekonomiji.

Esej koji sledi je adaptiran iz knjige: Klasni rat: Privatizacija detinjstva1

D
anas, blizu polovine amerike dece iji roditelji imaju niska pri-
manja postanu odrasli sa niskim primanjima, i 40% dece imu-
nih roditelja postanu odrasli sa visokim primanjima. U Sjedinje-
nim Amerikim Dravama, koje su bazirale veinu svoje mree socijalne
zatitena obrazovnoj pokretljivosti, mogunost da dete putem kolovanja
napreduje vie nego roditelj zaista je porasla u periodu izmeu 1947. i
1977. godine, ali je dosta opala od tada.

Korelacija obrazovnog postignua izmeu roditelja i dece je sada via u


Sjedinjenim Amerikim Dravama nego u evropskim zemljama, posebno

1 Megan Erickson, Class War: The Privatization of Childhood, 2015.

343
u Nordijskim dravama, gde vrlo mali deo dece roditelja niskih primanja
postanu odrasli sa niskim primanjima. Kao to je Riard Vilkinskon (Ric-
hard Wilkinson), koautor knjige The Spirit Level, rekao: Ako Amerikanci
ele da ive amerikim snom, trebalo bi da idu u Dansku.

Klasna pokretljivost na goreje uvek bila izuzetak deca roena u porodi-


cama koje spadaju u 1/5 populacije s najniim primanjimaimaju oko 6%
ansi da se svrstaju u onu 1/5 s najviim prihodima tokom svog ivotnog
veka ali naalost, to je fantazija na kojoj su ameriki programi socijalne
pomoi sada zasnovani. Strategija pomozi sam sebi nikada nije bila
ovako otvoreno okrutan in nego kada je propisana kao institucionalna
mera za veliki deo populacije.

Za vreme Klintona (Bill Clinton), koji je ispunio svoje obeanje da e


okonati socijalnu pomo onakvu kakvom je poznajemo, direktna po-
mo koja je jedva preraspodeljiva zamenjena je kaznenim programima
socijalna pomo u zamenu za rad koji naglaavaju linu odgovornost.

U 1996. godini Pomo porodicama sa maloletnom decom (AFDC)2 postala je


privremena pomo (TANF)3 i kontinuirani pristup vladinim davanjima je
postao zavistan od podnoenja zahteva za povrat poreza(Earned Income
Tax Credit - EITC).

2 Aid to Families with Dependent Children


3 Temporary Assistance for Needy Families

344
Koristei podatke evidencije poreza, ekonomista Tomas Piketi (Thomas
Piketty) pokazuje da su i kapitalna dobit i dohodak za najbogatije poro-
dice porasli do te mere da u Americi 2010. godine, kao u Zlatnom dobu
Evrope 1910. godine, 1% najbogatijih poseduje isti udeo prihoda kao to
poseduje 50% najsiromanijih, i da 10% najbogatijih poseduje isti udeo
kao i 90% najsiromanijih.

Od 1970-ih godina, realne plate radnika i radnica su se ili poveale ne-


znatno ili smanjile, dok su plate onih 1% najbogatijih porasle za 165%.
Najbogatijih 0,01% ljudi 70% prihoduje od kapitalne dobiti, ne od plata.

Jedna jednako nezapamena studija, u kojoj je on Rirdon (Sean Reardon)


iz Centra za analizu obrazovnih politika na Stenfordu, analizirao rezultate
skoro svih testova iz matematike i maternjeg jezika u proteklih 40 godina,
utvrdila je da tokom tog vremenskog perioda (od 1970-tih godina) tren-
dovi rezultata koje na testovima postiu deca iz porodica sa niskim i deca
porodica sa visokim prihodima prate trendove samih prihoda, pri emu
su razlike u rezultatima, zasnovane na visini prihoda, sada dvostruko
vee od razlika u rezultatima testova izmeu Afroamerikanaca i belaca.

ak i kada su se rasne razlike u rezultatima testova smanjile u godinama


nakon pravnog procesa Braun protiv Odbora za obrazovanje,4 razlike u re-
zultatima zasnovane na visini prihoda su se poveale. Temeljnije nego ikad,
i na vie naina nego ranije, klasa odreuje ivotne puteve dostupne detetu.

4 Brown v. Board of Education of Topeka, 1954. godine je uveno suenje na


Vrhovnom sudu SAD, kada je Sud proglasio neustavnim dravne zakone koji
propisuju odvojene javne kole za bele i afroamerike ake. (prim.prev.)

345
Razlika izmeu Dikensove Engleske i dananje Amerike je to to samo
mali broj bogatih uvia da su roeni pod srenom zvezdom. Umesto toga,
kako je politikolog Don Gering (John Gerring) primetio, siromatvo je
ustanovljeno kao nacionalna kriza, bolest.

U jeziku filantropije, kapitalizam je transformisan iz uzroka u reenje.


Konzervativci kanjavaju, liberali oprataju, neoliberali reavaju.

Kada su stvari ovako postavljene, razumljivo je da biznismeni ele da po-


dignu decu iz propasti siromatva, radije nego da ih gurnu u nju u stilu
Olivera Tvista.

Siromatvo patologizira ljude koji gube u kapitalizmu radije nego kon-


kretne ekonomske uzroke: Postoje rtve, ali ne i nasilnici. Jezik si-
romatva nas spreava da preispitujemo i kritikujemo na ekonomski
sistem na nain na koji nas nejednaka raspodela bogatstva i klasna
razlika ili klasni rat ne spreava.

Ali mi se zbilja nalazimo u klasnom ratu, i to ratu koji ne ukljuuje samo


mukarce i ene, nego i decu. Istraivai u Rasel Sejd Fondaciji (Russell
Sage Foundation) su dokumentovali promenu u nainu vaspitavanja ame-
rike dece koja podraava politiko-ekonomski kontekst u kome odrastaju.

Tokom perioda od 1972. do 1988. godine, kako je drutvo postalo eko-


nomski raslojenije i skokovi u BDP-u poeli da doprinose sve manjem
procentu porodica s visokim prihodima,kole su takoe postale ekonom-
ski vie segregirane.

346
Studija Dozefa G. Altondia (Joseph G. Altonji) i Riarda Mensfilda (Ric-
hard Mansfield), ekonomista koji se bave radom, govori da se razvrstava-
nje dece u kole prema klasnom statusu pojaalo tokom 1980-ih godina.

Istovremeno, potronja na materijalna dobra i usluge za decu znatno je po-


rasla u porodicama iz najbogatije 1/5 populacije. U uvodnom radu za istra-
ivanja koja su sproveli Niraj Kual (Neeraj Kaushal), Ketrin Magnuson
(Katherine Magnuson) i Dejn Valdfogel (Jane Waldfogel), Greg Dankan
(Greg Duncan) i Riard Marnejn (Richard Murnane) istiu: U periodu od
1972. do 1973. godine porodice sa visokim prihodima su godinje troile oko
2700 dolara vie na opremu za decu nego porodice sa niskim prihodima, ali
do 2005. i 2006. godine ova razlika se skoro utrostruila na 7500 dolara.

Meredit Filips (Meredith Phillips) procenjuje da od roenja do 6 godine


ivota, deca imunih roditelja provedu 1300 sati vie u okruenjima van
kue, kole ili zabavita nego deca roditelja sa niskim prihodima.

Bogati roditelji imaju luksuzvremenada deci usade neophodno znanje za


razumevanje prirodnih i drutvenih nauka jo u ranom detinjstvu kroz
izlaganje putovanjima, muzejima, ak i obinim ekskurzijama, kao to su
odlasci u supermarket i potu.

Uzevi u obzir ovaj podatak, nije iznenaujue da je prva upotreba fraze


roditelj helikopter zabeleena u 1989. godini.5 Strah, koji oseaju roditelji

5 Helicopter parent, roditelj koji nadlee iznad deteta, zauzima prezatitniki stav i
prekomerno se bavi ivotima svoje dece (prim.prev.)

347
svih klasa, da je socijalni status njihove dece nesiguran, stvaran je, ak i
meu srednjom i viom klasom.

Porodica nastavlja da bude sentimentalan koncept zamiljen kao utoi-


te od divljeg i uasnog sveta autokratskih radnih mesta, ali njen projekat
je postala zatita i pripremanje dece za nemilosrdnu globalnu ekonomiju.

Savremena porodica je postala kompetitivna ekonomska jedinica ne samo


odvojena od, nego i aktivno u konfliktu sa drutvom u celini. Ideja pro-
nalaenja samog sebe, pronalaenja posla i pronalaenja psihoterape-
uta (da iskoristimo prikladan rezime iz filma Krejmer protiv Krejmera)
postala je izuzetno znaajna u amerikom drutvu nakon porasta popu-
larnosti psihologije i kulture konzumerizma sada je kultivacija linog
identiteta nae dece takoe krucijalna za osiguravanje uspeha u svetu
odraslih (i prenos privilegija kroz generacije).

Uostalom, detinjstvo je skupo, tako da mora da bude investicija. Od 1960.


godine Ameriko Ministarstvo poljoprivrede priprema godinju procenu
trokova podizanja deteta. Od roditelja se oekuje da potroe245.340 do-
lara na podizanje deteta roenog u 2013. godini.

Saoptenje za javnost izdato od strane Ministarstva prikazuje fiktivni sajt


za onlajn kupovinu, modelovan na osnovu sajta Amazon.com, sa slikom
bebe koja kota 245.340 amerikih dolara i sa kursorom mia koji zlo-
slutno lebdi iznad fraze: Dodati u porodicu?. Pod odeljkom Detalji,
specifikacija trokova pokazuje procente koji se odnose na smetaj, hranu,

348
prevoz, odeu, zdravstvenu negu, brigu o detetu i obrazovanje, i razno.
Fakultet Nije ukljuen.

Ministarstvo poljoprivrede je takoe brino obezbedilo i Kalkulator troko-


va podizanja deteta, koji dozvoljava roditeljima da kreiraju svoju persona-
lizovanu procenu zasnovanu na prihodima domainstva, branom statusu,
broju dece, mestu stanovanja i budetu. Roditelji su tako ohrabreni da raz-
miljaju o inu reprodukcije pre svega kao o linom ekonomskom izboru.

Postoji itav niz alatki koje obeavaju da e pomoi mami i tati da podignu
intelektualca, svetsko dete, na najefikasniji mogui nain. Amerike igra-
ke koje ne sadre bisfenol, kreirane uz pomo strunjaka za razvoj dece i
prodavane u preko 70 zemalja, koje se zovu Odvana beba,6 ukljuuju
uvid u razvoj i ideje za interakciju, sa svakim proizvodom koji kupite.

Na primer, senzorna teretana inspirie bebe da ue i da se razvijaju, tako


to ukljuuje obilje tekstura i boja. Ideje za interakciju doputaju vaem
detetu da se igra viseim igrakama, da pokazuje razliite igrake na kra-
jevima luka i da tape kada posegne za njima. Kao dodatni bonus, kompa-
nija istie da naa strast za modom uverava dananju mamu da e njeno
dete biti isto kao i ona: zabavno, pronicljivo, pametno ODVANO!.

Kolica za bebe, jedan od prvih proizvoda koji su postali statusni simboli


novog roditeljstva kada su scenaristi serije Seks i Grad odluili da jedna

6 Sassy Baby

349
od glavnih junakinja postane bruklinska mama u petoj sezoni, prodavana
su u premijum verzijama od strane holandske kompanije za mobilnost
Bugaboo,7 sa dosta reklamnih materijala o istraivanju sveta, ali bez po-
minjanja ta je to to se nalazi u kolicima (ili je sakriveno?).

Junoafriki Bumbo prodaje sedita za bebe koja ohrabruju praksu pra-


vilnog dranja glave i tela i lopticu za podsticanje puzanja reklamiranu
kao stimuliuu za koordinaciju oko-ruka i motorne vetine, sve pod slo-
ganom Da zatitite vau najdragoceniju svojinu.

Zapravo, bilo bi teko da pronaete neto to ne stimulie radoznalost ili


inspirie razvoj oko-ruka koordinacije vae najdragocenije svojine.

Za nekoliko dolara, deja soba moe biti opremljena plastinim blokovi-


ma razliitih boja i tekstura, runo pravljenim ili kupljenim zvekama,
bojicama, kredama, rezaima za keksie, plastelinom, markerima, peskom
i kanapom.

Cepanje graevinske trake je izazovan zadatak za dvogodinje dete koji


pomae razvitku finih motornih vetina; kao to je i sakupljanje lia, ili
rezanje makazama, koji razvijaju koordinaciju oka i ruke.

Bebama nije potrebna inspiracija da narastu, one rastu. Ono to ljudskim


bebama najvie treba je prosto ono to treba bilo kom sisaru: sigurnost.

7 Dutch mobility company

350
Kroz borbe za podizanje svesti drugog talasa feminizma, radosti i napori
roditeljstva su iz privatnosti doma iznete u iu javnog ivota na nain
koji ne pokazuje ni malo potovanja za ozbiljnost i teinu ovog posla.

Mala deca bogataa se sve vie pretvaraju u raznovrsne portfolije sainje-


ne od prijava za privatne kole, asova usavravanja, rasporeda za igru i
vremena provedenog sa dadiljom. Ovi mali Ajntajni odlaze da pohaaju
prestine srednje kole i kolede Ajvi Lige. Ali sve poinje u obdanitu.

Cela kultura je nastala oko oblikovanja deteta u uspenu odraslu osobu,


opremljenu za globalnu ekonomiju. Njen jezik je engleski plus panski ili
mandarinski; njena literatura je blog namenjen majkama.

Deca radnike klase su, s druge strane, sumnjivi predmeti definisani onim
to se percipira, u sklopu nadreene ekonomske strukture, kao manjak
manjak dovoljno dobrih rezultata na testovima, manjak samopouzdanja
ili sklonosti i vetina potrebnih za samokontrolu u ponaanju.

Detinjstvo je sada paljivo ureeno iskustvo za bogate, i oajniki po-


duhvat pun lutrija i velikih uloga za porodice srednje i radnike klase koje
tee da se popnu u vie drutvene slojeve. Meutim, detinjstvo nije vie
naroito prijatno iskustvo.

Sve te mune poruke o deci kao zabavnim, pametnim, pronicljivim, avan-


turistikim resursima su samo odgovor na sve intenzivniju ekonomsku
stratifikaciju koja ini roditelje oajnim da poguraju svoju decu. Potrebe i

351
rasporedi njihove dece u potpunosti apsorbuju energiju roditelja na nain
koji je monolitan i iscrpljuju.

To nije izbor. To je finansijski imperativ: porodice srednje klase prepo-


znaju, implicitno, ako ne eksplicitno, da su njihova deca roena sa eko-
nomskim prednostima, i dok se socioekonomska stratifikacija intenzivira,
manje je prostora za greke nego ikad.

Brajan Douns (Brian Jones), koji je skoro deceniju radio kao uitelj u
dravnoj koli, takoe i roditelj aktivista koji se nedavno kandidovao za
zamenika guvernera Njujorka, rekao mi je u intervjuu:

Spremnost roditelja da prihvate ove super-striktne reime


testiranja za njihovu jako malu decu, ak iako znamo da to
decu ini nervoznom i uznemirenom, povezana je sa injeni-
com da roditelji oseaju i znaju da se trite rada suava i to
znai da se izgledi za uspeh njihove dece suavaju.

Da znaju da e detetu biti dobro; da je 15 dolara minimalna


dnevnica i da na koled moete da idete besplatno, da svako
ima zdravstveno osiguranje, da ima dovoljno smetaja s pri-
stupanim cenama da samo znaju da e detetu biti dobro,
bilo bi daleko manje histerinih pritisaka koje roditelji name-
u svojim petogodinjacima.

Detinjstvo se nanovo osmiljava, ne kao vreme za kompenzovanje otu-


enog rada odraslog doba, nego kao vreme pripreme za odrasli ivot.

352
Ubrzano narastajua stratifikacija, ne samo meu bogatima i siromani-
ma u Americi, nego ak i meu onih 1% na vrhu (0.01% najbogatijih je
steklo vie nego ostali iz 1% najbogatijih, to ima konkretne posledice
po percepciju i ponaanje i bogatih i roditelja srednje klase prema svojoj
deci), znai da bogate porodice i porodice srednje klase tano percipiraju
oblikovanje svoje dece, konstantnu potragu za konkurentskom predno-
u, kao nuni preduslov koji e njihovoj deci omoguiti pristup viso-
kokvalifikovanim profesijama zasnovanim na znanju i vetinama, umesto
ofor i slabo plaenih zanatskih poslova.

Vidim obe strane izbora, rekao je Douns.

Kada imate izbor to vas ini monijim u neku ruku. Shvatam


dra toga da bogati ljudi uvek imaju izbore. Problem s tim je
da ponekad sa vie izbora gubite prava. Postanete muterija,
umesto graanin. Mogu da osetim obe dimenzije toga.

Kao roditelj Njujoranin koji aplicira za kole za svoju kerku predkol-


skog uzrasta (ono to se trai od svih porodica sada):

Imam izbore, ali nemam garancije. Ne dobijam nikakvu


naknadu ako ne dobijem ono to sam odabrao. I kole,
posebno alternativne (arter kole), takoe imaju izbor, u
odreenom smislu i vei, jer mogu da vas odbiju.

Ono to danas imamo kada je u pitanju sistem apliciranja za za-


bavita (Njujorki automatizovani sistem za spajanje aplikanata

353
i kola), jeste da nakon to zavrite sa istraivanjem i napravite
ui izbor, sistem izbacuje jednu kolu i na vama je da li ete da
je odaberete za dete ili ne, to je prilino frustrirajue.

Sistem opet vodi do individualnih reenja: roditelji alju molbu vladi da pro-
mene kolu u koju je dete smeteno. Prirodno, to ste imuniji, i to imate vie
vremena, vea je verovatnoa da e se to desiti. Ali sutinski, roditelji vie ne
odgovaraju dravi kolektivno oni su atomizovani kao konzumenti.

Uporedite ovo sa nainom na koji su bebe doekane u Finskoj, zemlji koja


je jedna od onih na vrhu kada su u pitanju i rezultati testova i pravedna
raspodela bogatstva. Umesto kalkulatora koji vam pomae da bolje ispla-
nirate ukupne trokove, ukljuujui i one za hranu, ili da kupite adekvat-
no ivotno osiguranje dok se pripremate za bebu, Finska od 1938. godine
roditeljima koji oekuju dete nudi izbor izmeu kutije odee, posteljine i
igraaka ili iznos od 190 dolara od vlade za kupovinu potreptina.

U Finskoj 25% stanovnika/ca odabere kutiju, koja je puna pelena i pomada,


odee, ukljuujui i gegice, skafander i kapu, kabanicu i trikanu kapicu,
rukavice, izmice, helanke raznih boja, tregerice, arape, i zimsku kapu;
higijenskih potreptina, ukljuujui i pekir sa kapuljaom, grickalicu za
nokte, etku za kosu, etkicu za zube, pekire; i razne druge neophodne
stvari kao to su toplomer, slikovnica, uloci za grudnjak i kondomi.

U kutiji se nalazi i duek, vrea za spavanje, posteljina, a kutija moe biti


upotrebljena i kao krevetac. To je simbolina demonstracija odlunosti dr-
ave da svoj deci obezbedi jednak poetak, ali je implementirana iz nadasve

354
praktinih razloga. Finski roditelj je komentarisao iskustvo dobijanja ku-
tije za dete na BBC Vestima:

Ovo mi se inilo kao dokaz da je nekome stalo, da neko eli


da naa beba ima dobar poetak u ivotu. I sada kada pose-
ujem prijatelje sa malom decom lepo je videti da delimo iste
obine stvari.

To pojaava taj oseaj da smo svi skupa u ovome.

ta je dovedeno u pitanje kada neka amerika deca idu u kolu gladna, a


druga idu u kolu u svojim Bugaboo kolicima od 1000 dolara? Pod radi ono
to voli etosom neoliberalnog kapitalizma, ivotni putevi propisani kla-
som, a postavljeni kao izbori roditelja Dravna ili privatna? Obrazovanje
za nadarenu, talentovanu decu, opte ili posebno obrazovanje? segregiraju
ameriku decu od roenja kroz adolescenciju i sve do odraslog doba, kao
nikada ranije, reformuliui njihov odgoj u privatne porodine projekte, a
obrazovanje u takmiarske igre gladi za materijalne resurse i drutvene
veze koje su neophodne kako bi se obezbedio ekonomski uspeh.

U vanoj studiji sprovedenoj na 80 siromanih, radnikih i srednjekla-


snih, crnakih i belakih amerikih porodica sa decom osnovnokolskog
uzrasta, sociolokinja Anet Laru (Annette Lareau) je uoila i prodiskuto-
vala prakse vaspitanja sa decom, sa majkama, oevima, bakama, deda-
ma, ujnama, ujacima, roacima itd.

355
S obzirom na to da je popularna kultura sutinski buroaska kultura, La-
ruina studija je, nasuprot tome, svojevrstan i paljiv zapis o vrednostima
amerike radnike klase i siromanih porodica 1990-ih godina. Ovo je po-
sebno vano, ako se uzmu u obzir nasilne, osuujue karikature pripad-
nika radnike klase i siromanih ljudi od strane reformatora unutranje
politike tokom tog perioda.

Laru je otkrila da su, suprotno stereotipu o razmaenim korisnicama so-


cijalne pomoi, majke srednje klase, radnike klase i siromane majke
bile ukljuene u intenzivno majinstvo i izrazile su uverenje u vanost
pokazivanja ljubavi i topline svojoj deci.

Postojale su epizode smeha, emotivne povezanosti, i sree, kao i tihe


utehe u svakoj porodici koje su izgledale duboko znaajne kako deci
tako i roditeljima u svim drutvenim klasama, pie ona. Postojalo je, me-
utim, nekoliko fundamentalnih razlika izmeu siromanih, radnikih i
srednjoklasnih porodica. Neki rituali i perspektive vezivali su se snano
uz klasu:

Uloga rase je bila manje vana nego to sam oekivala. Kada


su u pitanju oblasti na koje je ova knjiga fokusirana8 kako
deca provode svoje vreme, kako roditelji koriste jezik i disci-
plinu kod kue, priroda porodinih socijalnih veza, i strategije

8 Annette Lareau, Unequal Childhoods: Class, Race, and Family Life, With an Update
a Decade Later, 2011.

356
koje su korienje prilikom intervenisanja u institucijama
belaki i crnaki roditelji upranjavali su veoma sline, skoro
identine prakse sa svojom decom.

Kako deca odrastaju, relativna vanost rase u njihovim sva-


kodnevnim ivotima se poveava () u etvrtom razredu, me-
utim, u veoma bitnim aspektima, rasa nije toliko bila vana
u njihovim dnevnim ivotima, koliko klasna pripadnost.

Crnakoj i belakoj deci srednje klase je pruena ogromna


individualna panja, njihovi su roditelji organizovali svoje
vreme oko dece i njihovih aktivnosti tokom odmora. Ovi prio-
riteti su duboko uticali na slobodno vreme roditelja.

U ovim situacijama, rasa je pravila malu ili nikakvu razliku


() Bila su to deca srednje klase, crna i bela, koja su se ra-
spravljala i sukobljavala sa svojom braom i sestrama, i koja
su drsko odgovarala svojim roditeljima.

Ovakva ponaanja se jednostavno nisu tolerisala u porodi-


cama radnike klase i siromanim porodicama, crnakim ili
belakim.

Belaki i crnaki roditelji srednje klase najee su upranjavali ono to


Laru zove koordinisana kultivacija prepoznavanje i usmeravanje de-
tetovih individualnih talenata kroz asove i kurseve; dok su se roditelji iz
radnike klase i siromani roditelji bavili negom, podravanjem deteta,

357
i razmiljali o uspenosti prirodnog razvoja. U ovim porodicama, hobiji
koje su inicirali roditelji bili su retki, i preferirani nain razgovora sa de-
com bile su naredbe.

Oseaj posedovanja prava koji na primer podrazumeva ohrabrivanje


propitivanja i pregovaranja sa odraslima specifian za decu srednje kla-
se (i bitan za osiguranje finansijskog uspeha u amerikoj meritokratiji)
usaivan je od roenja.

Deca radnike klase su imala snane veze sa braom i sestrama i irom


familijom i vladala su sopstvenom igrom, ali su aktivno bila podsticana
da ne veruju figurama od autoriteta, kao to su uitelji i doktori. Ovo ima
duboke implikacije za funkcionisanje dece u ustanovama srednje klase, i
za nagrade koje dobijaju.

Nije sluajno da su Sjedinjene Amerike Drave, iako su nudile minimal-


nu ili nepostojeu podrku porodicama u poreenju sa evropskim socijal-
nim demokratijama, bile prve koje su implementirale (po Stanselu) jedan
od najliberalnijih zakona o abortusu na svetu.

Sudija Heri Blekman (Harry Blackmun), glavni sudija Vrhovnog suda u


sluaju Ro protiv Vejda,9 rekao je da materinstvo, ili raanje jo jednog
deteta, moe delovati razorno na enin ivot i budunost.

9 Roe v. Wade, 1973. godine sudska odluka Vrhovnog suda SAD, koja je dovela
do proglaenja prava na abortus fundamentalnim pravom ene garantovanim
Ustavom Sjedinjenih Amerikih Drava. (prim.prev.)

358
Ako je materinstvo prirodna uloga ene, kako je mogue da joj moe
uzrokovati bolan ivot?

Pitanje nije da li ena eli ili ne eli da odri trudnou do kraja, nego da li
ona moe to sebi priutiti ta bi se desilo sa njenim finansijskim prilika-
ma ako bi se na to odluila.

Postoji fundamentalna kontradiktornost izmeu toga ta su propisane


porodine vrednosti i kakva je socijalna podrka obezbeena za amerike
ene i decu uopte, koju Toni Morison (Toni Morrison) istie u intervjuu
citiranom u celosti u knjizi Nine Pauer (Nina Power) Jednodimenzionalna
ena,10 iji kratki odlomak sledi.

Kada je reporter pitao Morison za sudbinu nevenanih tinejderki koje su


majke, insistirajui na tome da one nisu imale vremena da otkriju da li
imaju neke posebne vetine i talente, Morison je odgovorila:

Dete ih nee povrediti () One nisu bebe () Mogu da posta-


nu uiteljice. Mogu da budu neurohirurzi. Moramo im pomoi
da postanu neurohirurzi.

To je moj posao. elim sve da ih uzmem u naruje i kaem im:


Tvoje dete je lepo, kao i ti, i duo, ti to moe. I kada bude elela
da bude neurohirurg, pozovi me ja u brinuti o tvom detetu.

10 Nina Power, One-Dimensional Woman, 2009.

359
To je stav koji morate da imate o ljudskom ivotu. Ali
mi kao drutvo ne elimo da platimo za to.

Zapravo, Amerikanci drage volje plaaju za decu, ali samo za onu decu
koju smatraju svojom decu koja pripadaju njima.

S engleskog prevela Tatjana Maksimovi

360
361
Vivek iber
( V ivek C hibber )

Kako govore
subalterni?

P
ostoje neki aspekti nae ljudske prirode koji nisu kulturalno
konstruirani: kultura ih oblikuje, ali ona ih ne stvara. Moje
je stajalite da unato tome to postoje ogromne kulturalne
razlike meu ljudima na Istoku i na Zapadu, postoji i temeljni skup briga koje
ljudi dijele, neovisno o tome jesu li roeni u Egiptu, ili u Indiji, ili u Manc-
hesteru, ili u New Yorku. Nije ih mnogo, no moemo navesti barem dvije ili
tri: briga za vlastitu fiziku dobrobit; po svoj prilici i zabrinutost za odreen
stupanj autonomije i samoodreenja; briga za one prakse koje se izravno tiu
vaeg blagostanja. Toga nema previe, no zaudili biste se koliko vas daleko
moe odvesti u objanjavanju iznimno vanih povijesnih transformacija.

Postkolonijalna teorija odbacuje trajne vrijednosti prosvjetiteljskog uni-


verzalizma na vlastitu odgovornost.

U posljednjih nekoliko desetljea postkolonijalna teorija uvelike je istisnula


marksizam kao dominantnu perspektivu meu intelektualcima koji su bili
angairani na projektu kritikog preispitivanja odnosa izmeu zapadnja-
kog i nezapadnjakog svijeta. Proistekavi iz humanistike, postkolonijalna

363
teorija postupno je postajala sve utjecajnija u povijesti, antropologiji, te
drutvenim znanostima. Njezino odbacivanje univerzalizama i metanara-
tiv povezanih s prosvjetiteljskom milju, poklopilo se s opim obratom
na intelektualnoj ljevici tijekom 1980-ih i 1990-ih godina.

Nova knjiga Viveka Chibbera, Postcolonial Theory and the Specter of Capi-
tal (Postkolonijalna teorija i sablast kapitala), predstavlja viestruk izazov
mnogim temeljnim postavkama postkolonijalne teorije. Fokusirajui se
prvenstveno na onu struju postkolonijalne teorije koju poznajemo pod
nazivom subalterni studiji, Chibber daje jake argumente u prilog tezi da
moemo i moramo konceptualizirati nezapadnjaki svijet kroz iste
analitike lee pomou kojih pokuavamo razumjeti razvoj dogaaja na
Zapadu. Prua postojanu obranu teorijskih pristupa koji naglaavaju uni-
verzalne kategorije poput kapitalizma i klase, a njegovo djelo predstavlja
argument za kontinuiranu relevantnost marksizma, koji je suoen s neki-
ma od svojih najotrijih kritiara.

Chibbera je za Jacobin intervjuirao Jonah Birch, student diplom-


skog studija sociologije na Sveuilitu u New Yorku.

U sreditu postkolonijalne teorije nalazi se ideja da se


zapadnjake kategorije ne mogu primijeniti na post-
kolonijalna drutva poput Indije. Na emu se temelji
ovakva pretpostavka?

Rije je o vjerojatno najvanijoj tvrdnji koja je proizala iz postkoloni-


jalnih studija, i upravo zato je toliko bitno uhvatiti se s njima ukotac.

364
U posljednjih otprilike stotinu i pedeset godina ne postoji nijedan zbilja
renomiran korpus misli povezan s ljevicom koji bi ustrajao na poricanju
znanstvenog etosa i primjenjivosti kategorija koje potjeu iz liberalnog
prosvjetiteljstva, kao i radikalnog prosvjetiteljstva kategorija poput
kapitala, demokracije, liberalizma, racionalnosti i objektivnosti. Bilo je
filozofa koji su kritizirali navedene predispozicije, no rijetko kad su na
ljevici uspijevali pobuditi znaajniji interes za svoj rad. Postkolonijalnim
teoretiarima to je prvima polo za rukom.

Njihova tvrdnja zapravo proizlazi iz pozadinske socioloke pretpostav-


ke: kako bi kategorije politike ekonomije i prosvjetiteljstva imale ikakvu
snagu, kapitalizam se mora rairiti diljem svijeta. Ovo se naziva univer-
zalizacijom kapitala.

Tvrdi se sljedee: univerzalizirajue kategorije povezane s prosvjetitelj-


skom misli legitimne su koliko i univerzalizirajua tendencija kapitala.
A postkolonijalni teoretiari poriu da se kapital doista univerzalizirao
ili jo vanije, da bi se ikada mogao univerzalizirati diljem planeta. S
obzirom na to da se kapitalizam nije univerzalizirao i da se ne moe uni-
verzalizirati, kategorije koje su pojedinci poput Marxa razvili u svrhu ra-
zumijevanja kapitalizma, takoer se ne mogu univerzalizirati.

Za postkolonijalnu teoriju to znai da se u dijelovima svijeta gdje je uni-


verzalizacija kapitala podbacila moraju proizvesti vlastite, lokalne katego-
rije. I jo vanije, to znai da teorije poput marksizma, koje pokuavaju ko-
ristiti kategorije politike ekonomije, nisu samo u krivu, ve su i eurocen-
trine. A ne samo da su eurocentrine nego su takoer dio kolonijalnog i

365
imperijalistikog pogona Zapada, te na taj nain upletene u imperijalizam.
Ponovno naglaavam, radi se o prilino recentnom argumentu na ljevici.

Zbog ega ste se odluili fokusirati na subalterne studije


kako biste kritizirali postkolonijalnu teoriju u cjelini?

Postkolonijalna teorija predstavlja vrlo difuzan korpus ideja. Ona zapra-


vo dolazi iz studija knjievnosti i kulturnih studija, gdje je ostvarila svoj
prvotni utjecaj. Odatle se dalje proirila preko podrunih studija (area stu-
dies), povijesti i antropologije. Proirila se na ta polja zbog utjecaja kulture
i kulturalne teorije od 1980-ih naovamo. I tako su discipline poput povijesti,
antropologije, bliskoistonih i junoazijskih studija, do kasnih osamdesetih
i ranih devedesetih godina postale inspirirane znaajnim zaokretom prema
onome to nam je danas poznato kao postkolonijalna teorija.

U pokuaju da se uhvatite ukotac s postkolonijalnom teorijom nai ete


se pred temeljnim problemom: s obzirom na to da je toliko difuzna, teko
je ustanoviti koje su njezine temeljne pretpostavke, stoga je prije svega
teko odluiti to tono kritizirati. Nadalje, njezini zagovornici mogu vrlo
jednostavno oboriti bilo koju kritiku ukazujui na druge aspekte teorije
na koje ste se moda propustili osvrnuti, i tvrditi kako ste usmjerili panju
na pogrene aspekte. Zbog toga sam morao identificirati neke temeljne
komponente teorije odreenu struju teoretiziranja unutar postkoloni-
jalnih studija koja je konzistentna, koherentna, te iznimno utjecajna.

366
Nadalje, htio sam se usredotoiti na one dimenzije te teorije koje se bave
povijeu, povijesnim razvojem i drutvenim strukturama, a ne knjievnim
kriticizmom. Subalterni studiji uklopili su se u svaki od ovih kalupa: izni-
mno su utjecajni u podrunim studijama; prilino su interno konzistentni,
a usmjereni su na povijest i drutvene strukture. Kao linija teoretiziranja,
zadobili su poprilian utjecaj upravo zbog te unutarnje dosljednosti, no di-
jelom i zbog toga to glavni predstavnici te struje dolaze iz marksistike
tradicije, a potjeu iz Indije ili drugih dijelova Treeg svijeta. To im je dalo
poprilinu dozu legitimiteta i vjerodostojnosti istovremeno kao kritiari-
ma marksizma, te kao predstavnicima novog naina razumijevanja Global-
nog Juga. Ideje o neuspjeloj univerzalizaciji kapitala i potrebi za autohto-
nim kategorijama postale su utjecajne kroz rad subalternista.

Zato su se, prema teoretiarima subalternih studija,


univerzalizirajue tendencije kapitalizma slomile u
postkolonijalnom svijetu? to je u tim drutvima osu-
jetilo napredak kapitalizma?

Subalterni studiji nude dva specifina argumenta kao odgovor na pitanje zato
je i na koji nain zaustavljen univerzalizirajui poriv kapitala. Prvi argument
iznosi Ranajit Guha. Guha je locirao univerzalizirajui poriv kapitala u sposob-
nosti pojedinih aktera odnosno buroazije, kapitalistike klase da svrgne
feudalni poredak te izgradi klasnu koaliciju koja ne ukljuuje samo kapitaliste
i trgovce ve i radnike, te seljake. Kroz tako sklepan savez, kapital bi trebao us-
postaviti novi politiki poredak, koji nije tek prokapitalistiki u smislu obrane
vlasnikih prava kapitalista, ve i liberalan, sveproimajui, te konsenzualan.

367
Stoga, tvrdi Guha, da bi univerzalizirajui poriv kapitala bio stvaran
nuno ga je doivjeti kroz iskustvo nastanka kapitalistike klase koja
stvara konsenzualni, liberalni poredak. Ovakav poredak nadomjeta an-
cien rgime, a univerzalizirajui je zato to predstavlja interese kapitalista
kao univerzalne interese. Kapital, kao to Guha tvrdi, postie to da govori
za drutvo u cjelini: nije samo dominantan kao klasa, ve je i hegemonij-
ski time to ne treba upotrebljavati prisilu kako bi odravao svoju mo.

Dakle Guha locira univerzalizirajui poriv u konstrukciji sveproimajue


politike kulture. Kljuno mjesto za Guhu jest injenica da je buroazija
na Zapadu bila u stanju ostvariti takav poredak, dok to buroaziji na Isto-
ku nije polo za rukom. Umjesto da svrgne feudalizam, napravila je neku
vrstu kompromisa s feudalnim klasama; umjesto da postane hegemonij-
ska sila sa irokom, meuklasnom koalicijom, uinila je sve to je bilo
mogue kako bi potisnula angaman seljaka i radnike klase. Umjesto da
uspostavi konsenzualni i sveproimajui politiki poredak, na vlast je do-
vela iznimno nestabilne i poprilino autoritarne politike reime. Odrala
je jaz izmeu klasne kulture subalternih i elita.

Dok je na Zapadu, barem kako tvrdi Guha, buroazija bila u stanju go-
voriti za sve razliite klase, na Istoku je u tome podbacila, to je od nje
uinilo dominantnu, no ne i hegemonijsku silu. Stoga je modernost u ta
dva dijela svijeta bila bitno drugaija, generirajui vrlo razliite politike
dinamike na Istoku odnosno Zapadu, i u tome je znaaj toga to je univer-
zalizirajui poriv kapitala zakazao.

368
Dakle njihov argument poiva na tvrdnji o ulozi buro-
azije na Zapadu, te neuspjehu njezina parnjaka u post-
kolonijalnim drutvima?

to se Guhe tie, apsolutno, a skupina okupljena oko subalternih studija pri-


hvaa ove argumente, uglavnom bez kvalifikacija. Opisuju situaciju stanje
na Istoku kao stanje u kojemu buroazija dominira, no ne postie hegemo-
niju, dok Zapad ostvaruje oboje kako dominaciju, tako i hegemoniju.

Problem lei u tome to je, kako kaete, u temeljima argumenta odree-


ni opis postignua zapadnjake buroazije. Naalost, taj argument nema
preveliku povijesnu prou. Postojalo je vrijeme, u devetnaestom stoljeu,
kao i na poetku dvadesetog stoljea, ak i sve do 1950-ih, kada je mno-
go povjesniara prihvaalo ovakvu sliku uspona buroazije na Zapadu.
Meutim tijekom proteklih tridesetak-etrdesetak godina ona je uvelike
odbijena, ak i meu marksistima.

Ono to zauuje jest da su Guhina knjiga kao i njegovi lanci napisani


kao da kritike takvog pristupa nikad nisu izvrene. A to je jo udnije,
povijesna struka unutar koje su subalterni studiji postigli toliki utjecaj
nikada nije preispitala ovaj temelj projekta subalternih studija, unato
tome to svi oni obznanjuju kako to uistinu lei u temelju. Buroazija na
Zapadu nikada nije teila ciljevima koje joj Guha pripisuje: nikada nije
pokuavala izgraditi konsenzualnu politiku kulturu, niti je predstavljala
takozvane interese radnike klase. tovie, stoljeima nakon tzv. buroa-
skih revolucija grevito se borila protiv njih. Jednom kada su te slobode
naposljetku ostvarene, bilo je to kroz iznimno intenzivne borbe koje su

369
razvlateni vodili protiv heroja Guhina narativa, buroazije. Naime ironi-
ja lei u tome da Guha zapravo operira s neizmjerno naivnom, ak ideo-
lokom predodbom zapadnjakog iskustva. Ne uvia kako su kapitalisti
uvijek i posvuda bili neprijateljski nastrojeni prema proirivanju politi-
kih prava radnih ljudi.

U redu, tako glasi jedan argument o radikalnoj posebno-


sti kolonijalnih i postkolonijalnih svjetova. No maloas
ste spomenuli da postoji i drugi.

Da, drugi argument prvenstveno moemo pronai u radu Dipesha Cha-


krabartyja. Njegove su dvojbe o univerzalizaciji kapitala poprilino ra-
zliite od Guhinih. Guha locira univerzalizirajuu tendenciju kapitala u
konkretnom akteru: buroaziji. Chakrabarty je locira u sposobnosti kapi-
tala da transformira sve drutvene odnose kamo god poao. A budui da
pronalazi razliite kulturne, drutvene i politike prakse na Istoku koje se
ne mogu konformirati prema njegovu modelu onoga kako bi kapitalisti-
ka kultura i politiki sistem trebao izgledati, zakljuuje da kapital pada
na tom testu.

Dakle, prema njegovu miljenju, test uspjene univerzalizacije kapitala


jest da sve drutvene prakse moraju biti uronjene u logiku kapitala. On ni
na jednom mjestu ne pojanjava to je to logika kapitala, no postoje neki
opi parametri koje ima na umu.

370
To mi se ini kao poprilino visoko podignuta ljestvica.

Naime u tome i jest stvar; ljestvica je nedostina. Dakle ukoliko u Indiji usta-
novite da se brane prakse jo uvijek slue drevnim ritualima; ako u Africi
ustanovite da postoje ljudi koji jo uvijek imaju praksu moliti se za vrijeme
posla takve vrste praksi predstavljaju neuspjeh univerzalizacije kapitala.

Ono to tvrdim u knjizi jest da je to pomalo bizarno: sve to univerzali-


zacija kapitala zahtijeva jest da se ekonomska logika kapitalizma usadi u
razliite dijelove svijeta te uspjeno reproducira tijekom duljeg perioda.
Naravno, i to e generirati odreen stupanj kulturne i politike promjene.
Meutim nije potrebno da sve, pa ak ni da veina kulturnih praksi u
nekoj regiji bude transformirana pratei neku vrstu prepoznatljivo kapi-
talistikih linija.

Radi se o teorijskom argumentu iz vae knjige o tome


zato univerzalizacija kapitalizma ne zahtijeva brisanje
svake drutvene raznolikosti.

Tako je. Tipini manevar postkolonijalnih teoretiara jest da ustvrde neto po-
put: marksizam se oslanja na apstraktne, univerzalizirajue kategorije. No da
bi ove kategorije imale ikakvu teinu, stvarnost bi trebala izgledati jednako
kao i apstraktni opisi kapitala, radnika, drave itd. Meutim postkolonijalni
teoretiari tvrde da je stvarnost mnogo raznolikija. Radnici nose tako aroliku
odjeu; izgovaraju molitve dok rade; kapitalisti se savjetuju s astrolozima i
to ne izgleda nimalo poput onoga to Marx opisuje u Kapitalu. Dakle to mora

371
znaiti da kategorije kapitala ovdje zapravo i nisu primjenjive. U konanici
se argument sastoji u tome da bilo kakav odmak konkretne stvarnosti od ap-
straktnih teorijskih deskripcija predstavlja problem za teoriju. Ali ovo je uisti-
nu neopisivo blesavo: to znai da morate odustati od koncepta teorije. Zato je
bitno savjetuju li se kapitalisti s astrolozima, sve dok je ono to ih prvenstveno
pogoni stvaranje profita? Slino tome, nije bitno to se radnici u tvornici
mole, sve dok rade. To je sve to teorija zahtijeva. Ona ne govori da e kul-
turne razlike nestati, ve da te razlike nisu kljune za irenje kapitalizma, sve
dok akteri slijede one prisile koje im nameu kapitalistike strukture. U svojoj
knjizi posvetio sam poprilinu koliinu teksta pojanjavanju ovog problema.

Postkolonijalna teorija svoju privlanost u velikoj mje-


ri duguje rairenoj tenji da se izbjegne eurocentrizam i
razumije vanost lokalno specifinih kulturnih katego-
rija, formi, identiteta, ega sve ne: da se ljude razumije
onakvima kakvi su bili, ili jesu, ne tek kao apstrakcije.
Meutim pitam se, ne postoji li takoer i opasnost u na-
inu na koji postkolonijalni teoretiari razumiju kul-
turnu specifinost nezapadnih drutava, te je li rije o
obliku kulturalnog esencijalizma?

Naravno da je to opasnost. I to ne samo opasnost; to je zamka u koju


subalterni studiji i postkolonijalna teorija redovito upadaju. Najee se
to vidi u njihovim argumentima o drutvenom djelovanju i otporu. Nema
nieg spornog u tvrdnji da ljudi crpe inspiraciju iz lokalnih kultura i prak-
si kada se odupiru kapitalizmu, ili kada se odupiru razliitim agensima

372
kapitala. No posve je druga stvar tvrditi da ne postoje univerzalne tenje,
univerzalni interesi koje bi ljudi mogli dijeliti.

tovie, jedna od stvari na koje ukazujem u svojoj knjizi jest da kada


povjesniari subalternih studija obavljaju empirijski rad o seljakom ot-
poru, poprilino jasno pokazuju da kada se seljaci (u Indiji) prikljuuju
kolektivnom djelovanju, oni to ine uglavnom potaknuti istim tenjama i
porivima kao i seljaci na Zapadu. Ono to ih razdvaja od Zapada kulturni
su obrasci kroz koje se takve tenje izraavaju, no ini se da su njihove
aspiracije same po sebi prilino konzistentne.

Uostalom, kad malo razmislite o tome, je li doista toliko neobino tvrditi


da su seljaci u Indiji zabrinuti za obranu svoje dobrobiti; da ne vole kada ih
ugnjetavaju; da bi voljeli moi zadovoljiti odreene osnovne prehrambene
potrebe; da kada plaaju rentu veleposjednicima, pokuavaju zadrati za
sebe to je vie mogue jer im se ne svia to se moraju odrei svojih usje-
va? Tijekom devetnaestog i dvadesetog stoljea to su bili razlozi zbog kojih
su se ove seljake borbe dogaale.

Kada teoretiari subalternisti podiu ovaj ogromni zid kojim razdvajaju


Istok od Zapada, i kada inzistiraju na tome da zapadnjaki akteri nisu po-
gonjeni istovrsnim brigama kao i oni istonjaki, zapravo podupiru istu
vrstu esencijalizma pomou koje su kolonijalni autoriteti opravdavali
svoja pustoenja u devetnaestom stoljeu. Rije je o istoj vrsti esencijaliz-
ma koju su ameriki vojni apologeti koristili prilikom bombardiranja Vi-
jetnama ili prilikom ulaska na Bliski istok. Nitko se na ljevici ne bi trebao
pomiriti s ovakvom vrstom argumenata.

373
No ne bi li netko mogao na to odgovoriti tvrdnjom da vi
podupirete neki oblik esencijalizma, pripisujui zajedni-
ku racionalnost akterima u vrlo razliitim kontekstima?

Dakle zapravo nije rije o esencijalizmu, ali podupirem miljenje da po-


stoje neki zajedniki interesi i potrebe koje ljudi iz svih kultura dijele.
Postoje neki aspekti nae ljudske prirode koji nisu kulturalno konstrui-
rani: kultura ih oblikuje, ali ona ih ne stvara. Moje je stajalite da unato
tome to postoje ogromne kulturalne razlike meu ljudima na Istoku i na
Zapadu, postoji i temeljni skup briga koje ljudi dijele, neovisno o tome
jesu li roeni u Egiptu, ili u Indiji, ili u Manchesteru, ili u New Yorku. Nije
ih mnogo, no moemo navesti barem dvije ili tri: briga za vlastitu fiziku
dobrobit; po svoj prilici i zabrinutost za odreen stupanj autonomije i sa-
moodreenja; briga za one prakse koje se izravno tiu vaeg blagostanja.
Toga nema previe, no zaudili biste se koliko vas daleko moe odvesti u
objanjavanju iznimno vanih povijesnih transformacija.

Tijekom dvije stotine godina, svatko tko se smatrala/o progresivnim pri-


hvaala/o je ovu vrstu univerzalizma. Jednostavno se podrazumijevalo da
je razlog zbog kojega se radnici i seljaci mogu ujediniti preko nacionalnih
granica taj da dijele odreene materijalne interese. Subalterni studiji to
sada dovode u pitanje, i poprilino je nevjerojatno koliko ljudi s ljevice to
prihvaa. Jo je nevjerojatnije da se to jo uvijek prihvaa nakon to smo
tijekom posljednjih petnaest ili dvadeset godina vidjeli globalne pokrete
koji idu onkraj kultura i nacionalnih granica u borbi protiv neoliberaliz-
ma, i protiv kapitalizma. No ipak, ukoliko se usudite na sveuilitu rei da
ljudi svih kultura dijele zajednike brige, to se iz nekog razloga doivljava

374
eurocentrinim. To pokazuje koliko duboko je politika i intelektualna
kultura potonula u zadnjih dvadeset godina.

Ako tvrdite da kapitalizmu nije potreban buroaski li-


beralizam, te da buroazija nije odigrala povijesnu ulogu
predvodei ovu masovnu narodnu borbu za demokraciju
na Zapadu, kako objanjavate injenicu da smo na Zapa-
du dobili liberalizam i demokraciju, dok isti ishodi nisu na
jednak nain uslijedili u veini postkolonijalnog svijeta?

To je sjajno pitanje. Zanimljivo je da je Guha, u svom izvornom eseju u ko-


jem najavljuje program subalternih studija, napisao da neuspjeh liberalizma
na Istoku pripisuje neuspjehu njegove buroazije. No on je takoer sugeri-
rao kako je postojala drugaija povijesna mogunost, naime da je pokret za
nezavisnost u Indiji i drugim kolonijalnim zemljama mogao biti predvoen
narodnim klasama, to je moglo gurnuti stvari u drugaijem smjeru i moda
stvoriti drukiju vrstu politikog poretka. On to napominje i potom zanema-
ruje, i vie nikada ne spominje u bilo kojem svojem daljnjem radu.

Da je nastavio u tom smjeru da je to ozbiljnije razmotrio moglo ga je


dovesti i do tonijeg razumijevanja onoga to se dogodilo na Zapadu, a
ne samo na Istoku. injenica jest da kada se konsenzualni, demokratski,
sveobuhvatni poredak na Zapadu naposljetku polagano pojavio u devet-
naestom i ranom dvadesetom stoljeu, to nije bio poklon koji su podarili
kapitalisti. Ustvari je bio rezultat iznimno dugih, zajednikih borbi radni-
ka, seljaka i kmetova. Drugim rijeima, on je ostvaren borbama odozdo.

375
Guha i subalternisti to su u potpunosti propustili primijetiti jer inzistiraju
na tome da je uspon liberalnog poretka bio uspjeh kapitalista. S obzirom
na to da ga pogreno opisuju na Zapadu, za njegov izostanak na Istoku
takoer postavljaju krivu dijagnozu. Na Istoku pogreno pripisuju njego-
vo pomanjkanje manama buroazije.

E sada, ako elite precizan povijesno-istraivaki projekt kojim e se


objasniti slabanost demokratskih institucija na Istoku i njihova skreta-
nja prema autoritarijanizmu, odgovor se ne mora doticati nedostataka
buroazije, ve slabosti radnikog pokreta i seljakih organizacija, te stra-
naka koje predstavljaju ove klase. Slabost ovih politikih snaga i nemo-
gunost da uspostave neke vrstu discipliniranja kapitalistike klase jest
odgovor na pitanje koje postavljaju subalterne studiji. To pitanje glasi:
zato su politike kulture na Globalnom Jugu toliko razliite od onih na
Globalnom Sjeveru? Trebali bismo usmjeriti svoju panju na dinamiku
popularnih organizacija i stranaka popularnih organizacija, umjesto na
nekakav navodni neuspjeh kapitalistike klase, koja na Istoku nije bila
nita manje oligarhijska i autoritarna negoli je to bila na Zapadu.

Oigledno ste vrlo kritini prema postkolonijalnoj te-


oriji. No zar ne postoji ipak neto valjano i vrijedno u
njezinoj osudi postkolonijalnog poretka?

Da, postoji neto vrijedno, osobito ako pogledate Guhin rad. Mislim da
se kroz cijeli njegov opus, osobito u knjizi Dominance Without Hegemony
(Dominacija bez hegemonije), protee dobrodola kritika i opi prijezir

376
prema centrima moi u zemlji poput Indije. A to je iznimno pozitivna
alternativa onoj vrsti nacionalistike historiografije koja se ve desetlje-
ima udomaila u Indiji, gdje se voe pokreta za nezavisnost promatra-
ju kao spasitelji. Guhino inzistiranje da se ne radi samo o tome da ovo
vodstvo ne predstavlja spas, ve je zapravo odgovorno za toliko mnogo
nedostataka postkolonijalnog poretka, valja pohvaliti i prihvatiti.

Problem nije u njegovu opisu postkolonijalnog poretka; problem je u


njegovoj dijagnozi odakle proizlaze ti propusti, te na koji nain bi ih se
moglo popraviti. U potpunosti se slaem s Guhinim opim stavom prema
indijskoj eliti i njezinim poslunicima. Problem lei u tome to je njegova
analiza uzroka toliko krivo usmjerena da prijei iznalaenje adekvatnog
odgovora i kritike tog poretka.

to mislite o Parthi Chatterjeeu, ne nudi li njegov rad


ozbiljnu kritiku postkolonijalne drave u Indiji?

Neki aspekti njegova rada to ine. Poput Guhina, Chatterjeejev rad ve-
zan uz pitanje nacionalizma na isto deskriptivnoj razini uistinu pokazuje
ogranienost interesa nacionalistikog vodstva, njihovu privrenost inte-
resima elite i sumnjiavost prema irokim narodnim mobilizacijama. Sve
to treba pohvaliti.

No opet, problem je u dijagnozi. U sluaju Chatterjeeja, neuspjesi indij-


skog nacionalistikog pokreta pripisuju se njegovu vodstvu koje je in-
ternaliziralo odreeni etos, a rije je o etosu i orijentaciji koji dolaze s

377
modernizacijom i modernizmom. Stoga je za Chatterjeeja problem s Ne-
hruom njegovo brzo prihvaanje modernizirajueg stava u odnosu na
politiku ekonomiju. Drugim rijeima, on polae veliku vanost na znan-
stveni pristup industrijalizaciji, racionalnom planiranju i organizaciji a
to je u samom sreditu razloga zbog kojega je, prema Chatterjeeju, Indija
u globalnom poretku ukotvljena na poziciji kontinuirane podreenosti.

Jedna je stvar rei da se Nehru povodio za uskim setom interesa, no vidje-


ti dublje izvore njegova konzervativizma u prisvajanju modernizirajueg,
znanstvenog pogleda na svijet, ozbiljno promauje sr problema. Ako je
problem s postkolonijalnom elitom njihovo prisvajanje znanstvenog i ra-
cionalnog pogleda na stvari, namee se pitanje: na koji se nain postkolo-
nijalni teoretiari planiraju izvui iz trenutnih kriza ne samo ekonom-
skih i politikih, ve i ekolokih ukoliko tvrde da znanost, objektivnost,
dokaze, zabrinutost za razvoj, treba odbaciti?

Chatterjee ne nudi izlaz iz toga. Smatram da problem s Nehruovim vod-


stvom, kao i s vodstvom Indijskog nacionalnog kongresa, ne lei u tome
to su bili znanstveni i modernizatori, ve to su svoje programe povezali
s interesima indijskih elita s indijskom klasom kapitalista i indijskom
posjednikom klasom a napustili svoju posveenost iroj narodnoj mo-
bilizaciji te pokuali narodne klase drati pod iznimno otrom kontrolom.

Chatterjeejev pristup, iako se zaodijeva platem radikalne kritike, zapravo


je poprilino konzervativan jer smjeta znanost i racionalnost na Zapad,
opisujui pritom Istok uvelike onako kako su to inili kolonijalni ideolozi.
Konzervativan je takoer i zato to nam ne ostavlja nikakva sredstva po-

378
mou kojih bismo mogli konstruirati humaniji i racionalniji poredak jer
neovisno o tome kojim smjerom pokuali krenuti bilo da pokuate izai
iz kapitalizma prema socijalizmu, ili humanizirati kapitalizam kroz neku
vrstu socijalne demokracije, bilo da pokuate ublaiti posljedice ekolo-
kih katastrofa racionalnijim koritenjem resursa sve e to zahtijevati
one stvari koje Chatterjee osporava: znanost, racionalnost, te neku vrstu
planiranja. Locirajui izvor marginalizacije Istoka u njima nije samo po-
grean pristup, ve smatram da je i poprilino konzervativan.

Ali zar ne postoji nita validno u kritici marksizma i


drugih oblika zapadnjake misli ukorijenjenih u pro-
svjetiteljstvu, koju vre postkolonijalni teoretiari; na-
ime injenica da su eurocentrini?

Dakle, trebali bismo razlikovati izmeu dvaju oblika eurocentrizma: je-


dan je donekle neutralan i bezopasan, a radi se o tome da je teorija euro-
centrina u mjeri u kojoj njezina dokazna baza uglavnom dolazi iz pro-
uavanja Europe. U ovom smislu, naravno sve dostupne zapadnjake
teorije do kasnog devetnaestog stoljea uglavnom su crpile svoj dokazni
materijal i podatke iz Europe, jer su uenost te antropoloka i povijesna
literatura o Istoku bile u velikoj mjeri nerazvijene. U tom smislu, dostu-
pne teorije bile su eurocentrine.

Mislim da je ovakva vrsta eurocentrizma prirodna, te iako e se suoiti s ra-


zliitim problemima, zapravo je se teko moe okriviti. Najpogubniji oblik
eurocentrizma na koji su se namjerili postkolonijalni teoretiari jest

379
onaj u kojem se znanje temeljeno na odreenim injenicama o Zapadu pro-
jicira na Istok, i moe biti obmanjujue. tovie, postkolonijalni teoretiari
optuili su zapadne teoretiare ne samo za nelegitimno projiciranje poten-
cijalno neaplikabilnih koncepata i kategorija na Istok ve i za sistematsko
ignoriranje dostupnih dokaza koji bi mogli generirati bolju teoriju.

Ako govorimo o eurocentrizmu drugoga tipa, tada treba rei kako je bilo
elemenata u povijesti marksistike misli koji su upali u zamku ove vrste
eurocentrizma. Meutim ako pogledate konkretnu povijest razvoja te te-
orije, ti su sluajevi bili prilino rijetki.

Mislim da je ispravno rei kako je, od poetka dvadesetoga stoljea,


marksizam vjerojatno jedina teorija povijesnih promjena koja dolazi iz
Europe a da se sistematski hvata ukotac sa specifinostima Istoka. Jedna
od najzanimljivijih injenica o subalternim studijima i postkolonijalnoj
teoriji jest da to ignoriraju. Poevi s Ruskom revolucijom 1905. godine te
revolucijom iz 1917, potom Kineskom revolucijom, pa afrikim pokretima
za dekolonizaciju, nadalje gerilskim pokretima u Latinskoj Americi sva-
ki od navedenih drutvenih prevrata generirao je pokuaje da se uhvati
ukotac sa specifinou kapitalizma u zemljama izvan Europe.

Na brzinu moete izrecitirati nekoliko specifinih teorija koje su proiza-


le iz marksizma, a koje ne samo da se osvru na specifinost Istoka ve
eksplicitno negiraju teleologiju i determinizam za koje subalterni studiji
tvrde da su centralni za marksizam: Trockijeva teorija kombiniranog i ne-
ujednaenog razvoja, Lenjinova teorija imperijalizma, artikulacija naina

380
proizvodnje itd. Svaka od ovih teorija potvruje da drutva u razvoju ne
nalikuju europskim drutvima.

Dakle ako elite osvajati poene, moete spomenuti sluajeve mjestiminog


zadravanja odreene vrste eurocentrizma u marksizmu. No pogledate li
konanu bilancu, ne samo da je sveukupni rezultat poprilino pozitivan ve
mi se ini da marksizam i tradicija prosvjetiteljstva, ukoliko ih usporedite s
orijentalizmom koji su subalterni studiji oivjeli nude prirodniji okvir za
razumijevanje specifinosti Istoka od postkolonijalne teorije.

Po mome miljenju, trajan doprinos postkolonijalne teorije ono po


emu e biti poznata, ako je se za pedeset godina budu sjeali bit e
ponovno oivljavanje kulturalnog esencijalizma i to da kroz svoje djelo-
vanje prua podrku orijentalizmu, umjesto da bude njegov protuotrov.

Sve ovo navodi na pitanje: zato je u posljednjih neko-


liko desetljea postkolonijalna teorija zadobila takvu
pozornost? tovie, zato joj je polo za rukom istisnuti
tip ideja kakve branite u svojoj knjizi? Postkolonijalna
teorija oito je ispunila mjesto koje su neko zauzimale
razliite vrste marksistike misli, kao i one koje su bile
pod utjecajem marksizma, a osobito je utjecala na izni-
mno velik broj anglofone intelektualne ljevice.

Miljenja sam da je pozornost stekla iskljuivo zbog drutvenih i povi-


jesnih razloga; njome se ne moe izraziti vrijednost ili dragocjenost te

381
teorije, a to je razlogom zbog kojega sam i odluio napisati svoju knjigu.
Smatram da je postkolonijalna teorija svoju pozornost stekla iz nekoliko
razloga. Jedan od njih lei u tome to nakon pada radnikog pokreta i slo-
ma ljevice u 1970-im godinama nije bilo realne anse da e se u akadem-
skoj zajednici bilo koja vrsta istaknute teorije usredotoiti na kapitalizam,
na radniku klasu, ili klasnu borbu. Brojni su to naglasili: naprosto je
nerealistino oekivati da e u sveuilinom okruenju bilo kakva kritika
kapitalizma iz klasne perspektive naii na preveliko odobravanje, osim u
periodima ogromnih drutvenih previranja i preokreta.

Dakle bilo bi zanimljivo postaviti pitanje zato uope postoji neka vrsta
teorije koja se naziva radikalnom, ako se ne radi o klasinoj antikapitali-
stikoj teoriji. Mislim da to ima veze s dvjema stvarima: prvo, s promjena-
ma na sveuilitima u posljednjih tridesetak godina, tijekom kojih su ona
prestala biti bjelokosne kule, kao to su to nekada bila. Ona su masovne
institucije, i te institucije otvorile su se skupinama koje su, povijesno gle-
dajui, bile drane podalje od tog prostora: rasnim manjinama, enama,
imigrantima iz zemalja u razvoju. Radi se o ljudima koji imaju iskustvo
razliitih vrsti ugnjetavanja, meutim ne nuno i klasne eksploatacije.
Dakle postoji masovna baza za ono to bismo mogli nazvati studijima
opresije i to predstavlja odreenu vrstu radikalizma a usto se radi o
bitnom, realnom pitanju. Meutim ne radi se o bazi koja je previe zain-
teresirana za pitanja klasne borbe i klasnih formacija, za one vrste stvari
o kojima su neko govorili marksisti.

Ovo treba nadopuniti pogledom na putanju kojom se kretala inteligen-


cija. Generacija iz 1968. nije se s vremenom pridruila srednjoj struji.

382
Neki od njih htjeli su sauvati njezine moralne i etike obveze prema
radikalizmu. No poput svih drugih, i ona se odmakla od klasno-orijen-
tiranog radikalizma. Naime imali ste pokret odozdo, koji je predstavljao
svojevrsnu potranju za teorijom koja e se usredotoiti na ugnjetavanje,
kao i pokret odozgo, meu profesorima koji su nudili teorije fokusirane
na opresiju. Ono to je omoguilo njihovo konvergiranje nije bio samo
fokus na ugnjetavanje ve i izmjetanje klasnog ugnjetavanja i klasne
eksploatacije iz cijele prie. A postkolonijalna teorija tu se zbog vlastita
odstranjivanja kapitalizma i klase a i zato to umanjuje vanost dinami-
ke eksploatacije prikladno uklopila.

Kako gledate na daljnje izglede postkolonijalne teorije?


Oekujete li da e u skorije vrijeme biti potisnuta u aka-
demskim krugovima i meu ljevicom?

Ne, ne oekujem. Ne mislim da postkolonijalnoj teoriji prijeti opasnost


da bude izmjetena, barem ne u skorije vrijeme. Akademski trendovi do-
laze i prolaze, ne zbog valjanosti njihovih tvrdnji ili vrijednosti njihovih
propozicija, ve zbog njihova odnosa sa irim drutvenim i politikim
okoliem. Opa deorganizacija radnitva i ljevice koja je stvorila uvjete
za cvjetanje postkolonijalne teorije jo je uvijek uvelike netaknuta. Povrh
toga, trenutno postoje barem dvije generacije lanova akademske zajed-
nice koje su u postkolonijalnu teoriju uloile svoje cjelokupne karijere;
postoje deseci asopisa koji su joj posveeni; tu je i vojska diplomskih
studenata koji se bave istraivakim agendama koje iz nje proistjeu. Nji-
hovi materijalni interesi izravno su povezani s uspjehom teorije.

383
Moete je kritizirati koliko god hoete, no dok se ne pojave onakvi pokre-
ti kakvi su drali marksizam nad vodom u ranim godinama nakon Prvog
svjetskog rata, ili u kasnim 1960-ima i ranim 1970-ima, nee doi do pro-
mjene. tovie, ono to ete vidjeti bit e poprilino brz i opak odgovor
na bilo kakve kritike koje bi se mogle pojaviti. Moja tuna, ali ini mi
se realistina prognoza jest da e biti tu jo neko vrijeme.

S engleskog preveo Martin Bero


Razgovor vodio Jonah Birch

Izvor: http://slobodnifilozofski.com/2015/05/vivek-chibber-kako-govo-
re-subalterni.html

384
385
Denifer Ro
( J ennifer R oesch )

Shvatiti rasizam
ozbiljno

Ekonomski zahtevi i specifini antirasistiki zahtevi


ne smeju da budu suprotstavljeni trebalo bi da budu
ujedinjeni.

J
edna od najeih kritika upuenih marksistima je da smo mi eko-
nomski redukcionisti koji nisu uspeli ozbiljno da shvate komplek-
snost i specifinu dinamiku rasizma, seksizma i drugih formi opresije.

To je uporna i frustrirajua kritika, koja, izmeu ostalog, ignorie celokupni


rad marksista i marksistkinja koji analizira opresiju i dugu istoriju sudelo-
vanja socijalista/kinja u borbama za osloboenje. to je jo vanije, ako je
ikad postojao momenat koji je zahtevao klasnu analizu onda je to ovaj.

Za sedam godina od kako je na mestu predsednika crnac, uslovi nastavlja-


ju da se pogoravaju za radne i siromane Afroamerikance. Nezaposlenih
crnaca/kinja je duplo vie nego belaca/kinja, stopa siromatva u crnakoj

387
populaciji je skoro 28%, a 40% crnake dece ivi u siromatvu. Vie od
milion crnaca je u zatvoru, i u toku je epidemija policijskog nasilja.

Pa ipak, ovakva istrajnost siromatva i dravne represije postoji u vreme


nezapamene politike moi crnaca.1 Uzmimo jedan primer, u Baltimoru,
gde su izbili protesti ovog prolea nakon ubistva Fredija Greja (Freddie
Gray), gradonaelnik, ef policije, tuilac i veina gradskog vea su crnci.

Tokom prole godine smo svedoili tenziji izmeu crnakog politikog


establimenta i nove generacije aktivista i aktivistkinja moda najpri-
metnije kada su organizatorke protesta iz Fergusona preuzele binu na
skupu u Vaingtonu kako bi izazvale Ala arptona (Al Sharpton).2 Mediji
su opisali taj trenutak kao sukob mladih i starih, ali je to pre bio direktni
proizvod klasnih podela koje su se razvile u crnakoj Americi.

Novi crnaki pokret za osloboenje e morati da proui realnost ove ere,


ere nakon pokreta za graanska prava, i da razvije strategije i zahteve
u skladu s njom. Morae da razvije analizu strukturalnih determinanti
rasizma koja moe da se suprotstavi korienju crnake populacije kao
rtvenih jaria, i mitovima o kulturi siromatva koji dominiraju diskur-
som o crnakom siromatvu.

1 Keeanga-Yamahtta Taylor, Black Faces in High Places, Jacobin, 2015, dostupno


na: https://www.jacobinmag.com/2015/05/baltimore-uprising-protests-freddie-
gray-black-politicians/
2 Al Sharpton, dugogodinji aktivista crnakog pokreta za graanska prava,
baptistiki svetenik i voditelj radio emisija, visoko cenjen od strane Baraka Obame

388
U ovom kontekstu, diskusija o vezi izmeu rasizma i kapitalizma nikada
nije bila relevantnija. Zbog toga je skoranji lanak Seta Ekermena (Seth
Ackerman) o rasizmu i ekonomskoj nejednakosti prilino razoaravajui.3

Ekermenov tekst adresira skoranju kritiku da predsednika kampanja


Bernija Sandersa (BernieSanders) nema sluha za zahteve da se rasizam
shvati ozbiljno i umesto toga se fokusira na ekonomska reenja kao lek za
sve. Ekermen nije saglasan, i iznosi argumentaciju zato je rasizam samo
simptom ekonomske nejednakosti.

Ali uprkos njegovom pozivanju na Marksa, on ne nudi marksistiku ana-


lizu, nego onu vrstu levog populizma koja se oslanja na najsiroviji eko-
nomski redukcionizam, i slui samo tome da dodatno zacementira tvrd-
nju da leviari odbijaju da se ozbiljno uhvate u kotac sa rasizmom.

Postoji dosta problema sa Ekermenovim lankom, neki su vezani za ono to


je reeno u tekstu, a drugi za ono to nije reeno. Prvi propust teksta tie se
jezika koji je korien tvrditi da je rasizam ukorenjen u kapitalizmu nije
uopte isto kao rei da je ukorenjen u ekonomskoj nejednakosti. Nejednakost
prihoda, iako istrajna karakteristika kapitalizma, nije istoznana s njim.

Ova distinkcija ima bitne politike implikacije. Ekermen se retoriki pita:


Ali ta su bili ropstvo, kolonijalizam, Dim Krou (Jim Crow) i urbani

3 Seth Ackerman, Yes, racism Is Rooted in Economic Inequality, Jacobin, 2015,


dostupno na: https://www.jacobinmag.com/2015/07/hillary-clinton-democatic-
primary-sanders-netroots/

389
aparthejd ako ne ekstremne forme ekonomske nejednakosti?. Onda u
nastavku daje odlian citat Barbare Filds (Barbara Fields) u kome ona
ismeva ideju da je glavni posao ropstva (bio) proizvodnja bele nadmoi
pre nego proizvodnja pamuka, eera, pirina i duvana.

Meutim, ono to Fildsova opisuje u citiranom eseju nije prosto stvara-


nje ekonomske nejednakosti, nego temelje amerikog ropstva proces u
kome su Afrikanci/ke bili silom lieni svojine, fiziki odvojeni od svojih
domova, i dovedeni u stranu zemlju protiv svoje volje. Ona opisuje kako
je rasna ideologija nastala ujedno i kao nain da se opravda ovakva vr-
sta liavanja i kao rezultat toga. Fildsova upeatljivo objanjava kako je
ropstvo nastalo u kontekstu ranog amerikog kapitalizma i kako su, kao
rezultat toga, rasizam i rasna ideologija postali deo ekonomskog temelja
ove zemlje od njenog zaea.

Ekonomska nejednakost nije adekvatna fraza kojom bi se mogla opisati


ista brutalnost ovog procesa, i ideja da je rasna nejednakost simptom
toga ne uspeva da obuhvati dinamiku po kojoj je kapitalizam uspostav-
ljen u Sjedinjenim Dravama i na osnovu koje se odrava. Kako je Marks
napisao u Kapitalu:

Otkrie zlatnih i srebrnih zemalja u Americi, istrebljivanje,


porobljavanje i zakopavanje uroenika u rudnike, poetak
osvajanja i pljakanja Istone Indije, pretvaranje Afrike u
jedan zabran za trgovinski lov na crnokoce, eto ta je nago-
vestilo zoru ere kapitalistike proizvodnje. Ovi idilini pro-
cesi jesu glavni momenti prvobitne akumulacije. (...) Kapital

390
se raa lijui krv i prljavtinu iz svih svojih pora, od glave
do pete.4

Rasizam i kapitalizam su odrasli skupa u Americi i ne mogu biti razdvo-


jeni. Rasizam nije samo proizvod ekonomske nejednakosti, nego i deo
stvaranja i odravanja te nejednakosti. Utkan je u platno kapitalizma to-
liko da sistem kao takav mora biti sruen. Ali u isto vreme, socijalistiki
projekat u ovoj zemlji moe biti uspean samo ako je praen borbom za
osloboenje crnaca.5

Ovakvo razumevanje kapitalizma i rasizma se dosta razlikuje od Ekerme-


nove tvrdnje da je rasizam samo produkt ekonomske nejednakosti. Da
je tako, to bi sugerisalo da je glavni nain za adresiranje rasizma borba
protiv ekonomske nejednakosti.

Meutim, ova tvrdnja mora biti preispitana malo detaljnije. Naravno da


je tano da borba protiv rasizma danas mora iziskivati radikalan program
ekonomskih zahteva. Ovo bi ukljuivalo zahteve za veliko poveanje bro-
ja radnih mesta, poveano finansiranje javnog sektora, poveanje mini-
malne plate, i naplatu veih poreza bogatima. Takoe je jasno da bi takve
reforme koristile celoj radnikoj klasi i smanjile nejednakost u prihodima.

4 Karl Marks, Kapital, 1. tom, citirano po Moa Pijade i Rodoljub olakovi, Prosveta,
Beograd, 1978, str. 662. i 670.
5 Khury Petersen-Smith i Brian Bean, Nothing Short of Liberation, Jacobin, 2015,
dostupno na: https://www.jacobinmag.com/2015/06/black-lives-matter-police-
brutality-allies/

391
Ali takvi zahtevi ne mogu biti odvojeni, ili stajati umesto eksplicitnih
zahteva u vezi sa rasizmom.

Kako pokazuju istorijski podaci, ne moemo pretpostaviti da e smanje-


nje sveukupnog stepena nejednakosti imati efekat na Afroamerikance.
U zlatnom dobu posleratnog amerikog kapitalizma, eri u koju mnogi
levi liberali eznu da se vrate, ekonomska nejednakost je bila mnogo nia
nego to je danas, ali nije bilo odgovarajueg smanjenja rasne nejedna-
kosti. Ako ita, bila je ak izraenija 1959. godine vie od polovine
crnakih porodica su ivele u siromatvu, nasuprot samo 15% belakih.

U skorije vreme, kako je ekonomija poela da se oporavlja od finansijske


krize, nezaposlenost crnaca/kinja je i dalje rasla, dostiui 16,8% u 2010.
godini. Tek je u toku prole godine poela da opada.

Borba protiv ekonomske nejednakosti je nedovoljna svaki izazov kapita-


lu mora biti uparen sa zahtevima za reformu specifinim za rasno pitanje.
Programi za zapoljavanje bi morali da ukljuuju i mere afirmativne akcije
i zabranu diskriminacije zbog kriminalnog dosijea; borbe za poveanje fi-
nansiranja javnih bolnica, kola, i drugih slubi morale bi da priznaju spe-
cifine potrebe crnakih zajednica opustoenih viedecenijskim nemarom
i deindustrijalizacijom; a mere stambene politike bi morale eksplicitno na-
stojati da spree prakse kao to su odbijanje stambenih kredita siromani-
ma i predatorsko kreditiranje koje rezultira zaplenom imovine dunika.6

6 Praksa banaka da podstiu klijente na podizanje veih stambenih kredita i


hipoteka nego to mogu da priute, koja obino rezultira prisvajanjem imovine
dunika od strane banke zbog neisplaenih dugovanja. (prim.prev.)

392
Kriza sa kojom se suoava crnaka Amerika nije samo ekonomska to je
i socijalna kriza. Masovna hapenja, policijsko nasilje i resegregacija su
devastirali crnake zajednice, i moraju biti shvaeni kao posledica mera
tednje dizajniranih od strane vladajue klase tako da trajno spuste ivot-
ni standard u ovoj zemlji. Meutim, analizirati ovu vezu samo kao uzrok
(mere tednje) i simptom (rasizam i policijsko nasilje) znai propustiti
uvianje da su rasizam i represija nuni delovi projekta vladajue klase.

Ekonomski zahtevi i specifini antirasistiki zahtevi ne smeju biti suprot-


stavljeni moraju biti ujedinjeni. To e nam omoguiti da ponemo da
gradimo ozbiljan pokret protiv rasizma, i da se u isto vreme suoimo sa
irim napadom vladajue klase na radniku klasu. Ova borba e zahtevati
jedinstvo koje nee biti izgraeno na tome to emo borbu protiv rasizma
utopiti u iru klasnu borbu za ekonomsku jednakost, nego tako to emo
naglasiti centralnu ulogu rasizma i uiniti ga pitanjem cele radnike klase.

Poslednji veliki problem sa Ekermanovim tekstom jeste njegova potpuno


pogrena interpretacija Marksovog zalaganja za jedinstvo radnike klase.
Rasizam je bio Ahilova peta radnikog pokreta jo od poraza radikalne
Rekonstrukcije. Vilijam Edvard Burghart Du Bois (W.E.B. Du Bois) opi-
suje kako su ovaj poraz i ponovno nametanje rasizma doprineli razbijanju
potencijala radnike solidarnosti:

Rasni element je bio istican kako bi zemljoposednici dobili


podrku veine belog radnitva i dodatno omoguili eksploa-
taciju radne snage crnaca. Meutim, filozofija rase se pojavila
kao nova i strana stvar kako bi uinila nemoguim ujedi-

393
njenje radnitva i razvoj radnike klasne svesti. Sve dok su
junjaki beli radnici i radnice mogli biti ubeeni da pre bi-
raju siromatvo nego jednakost sa crncima, dotle je i radniki
pokret na Jugu bio nemogu.7

Danas posledice ovoga uoavamo vrlo dramatino dok se proizvodnja


i radna mesta premetaju upravo na Jug, kog karakteriu male plate, ne-
dostatak sindikata i duboko ukorenjen rasizam. Ekermen citira Marksa u
okviru sline teme, kada razmatra rasizam engleskih radnika prema Ircima:

Ovaj antagonizam se vetaki odrava i intenzivira od strane


tampe, svetenstva, stripova, ukratko, svim sredstvima koja
su na raspolaganju vladajuim klasama. Ovaj antagonizam
je tajna impotencije engleske radnike klase, uprkos njenoj or-
ganizovanosti. To je tajna na osnovu koje kapitalistika klasa
odrava svoju mo.8

Ali umesto da interpretira ovaj pasus kao poziv engleskom radniku da


nadvlada svoj vetaki antagonizam kako bi uinio moguim stvara-
nje ujedinjenog radnikog pokreta, Ekermen ga interpretira kao Marksov
argument da bi irsko radnitvo trebalo da se ujedini sa engleskim radni-
tvom, proputajui itavu poentu Marksove pozicije.

7 W. E. B. Du Bois, Black Reconstruction in America 1860-1880, 1999.


8 Marx to Sigfrid Meyer and August Vogt 1870, Karl Marx and Friedrich Engels
Selected correspondence, Progress Publishers, 1975.

394
Vano pitanje je na koji se nain postie ova solidarnost. Iako Ekermen
grei tvrdei da je rasizam najbolje shvatiti kao simptom ekonomske ne-
jednakosti, i da ovo omoguuje osnovu za ujedinjenje, njegova tvrdnja
postavlja nezgodno pitanje kako postii takvo ujedinjenje.

Klasna borba menja ideje i predrasude ljudi, te izgrauje nove veze soli-
darnosti. Radnike borbe su imale centralnu ulogu u pridobijanju belih
radnika i radnica za borbu protiv rasizma, i postoji bogata istorija rasno
meovite borbe u Americi koja bi trebalo da bude vie prouavana i pre-
priavana. Ali uzdati se samo u ekonomske borbe ili jo gore, ekati
ih kako bi se razbile rasistike podele bilo bi pogreno. Naravno, ovo
vai i u obrnutom smeru. Crnaki pokreti za osloboenje su znatno pro-
menili svest ljudi remetei kapitalizam i otvarajui novi prostor za borbu
radnike klase.

Ovo je dinamika koju je Siril Lajonel Robert Dejms (Cyril Lionel Robert
James) prepoznao kada je odbio premisu nekih socijalista da bi borba za
osloboenje crnaca bila uspena jedino pod vostvom organizovanih rad-
nika i radnica i socijalista. Umesto toga on je naveo da nezavisni crnaki
pokret ima svoju sopstvenu vitalnost i validnost, da je sposoban da sa
neverovatnom snagom intervenie u kompletnom drutvenom i politi-
kom ivotu nacije, da moe dati ozbiljan doprinos u razvoju proleterija-
ta, i da je sam po sebi sastavni deo borbe za socijalizam.9

9 Cyril Lionel Robert James, The Revolutionary Answer to the Negro Problem in the
United States, 1948.

395
Napisani 1948. godine, njegovi argumenti su predvideli pojavu Pokreta
za graanska prava i Black Power pokreta, koji ne samo to su se borili
protiv rasizma i promenili stavove, nego su takoe doprineli inspirisanju
obnovljenog talasa samoorganizovanih radnikih borbi.

Uloga antirasistikih borbi u podsticanju irih promena svesti bila je


demonstrirana i tokom prole godine, kada smo svedoili dramatinom
usponu Black Lives Matter pokreta. Samo u prethodne dve godine, broj
anketiranih belaca koji su izjavili da su zadovoljni nainom na koji su
tretirani crnci, smanjio se za 14%.

Za socijaliste, nastanak Black Lives Matter pokreta je jedan od najvanijih


dogaaja u skorijoj istoriji. Pokret je ogolio duboku ukorenjenost rasizma
u ovoj zemlji, izveo je desetine hiljada ljudi na ulice uglavnom crnaca,
ali i belaca i politizovao milione. Ali on je i dalje u svojim formativnim
fazama. Njegova publika i potencijal daleko prevazilaze njegov organiza-
cioni razvoj.

Ovaj pokret donosi nove izazove za socijaliste. Moramo razvijati i zagova-


rati strategije koje nam mogu pomoi da produbimo borbu i da ostvarimo
neke konkretne pobede. To e iziskivati pronalaenje naina da ujedinimo
ove borbe sa drutvenom snagom radnike klase i da izgradimo ubedljiv
i neredukcionistiki pogled na vezu izmeu rasizma i kapitalizma. Jedino
tako moemo artikulisati antikapitalistiku viziju slobode za sve ljude.

Sa engleskog prevela Tatjana Maksimovi

396
397
Li Suster
( L ee S ustar )

Naslijee Martina
Luthera Kinga

Moramo priznati da postoje ogranienja naih uspjeha na Jugu, rekao je King na


sastanku odbora SCLC-a 1967. godine. SCLC bi morao pozvati na 'radikalnu redis-
tribuciju bogatstva i moi'. King je svojim pomonicima u vie navrata naznaio
da je SAD-u potreban demokratski socijalizam koji bi garantirao poslove i prihode
za sve. Lee Sustar opisuje razvojni put Martina Luthera Kinga Jr. od voe pokreta
za graanska prava do radikalnijeg kritiara cjelokupnog sistema u posljednjim
godinama njegova ivota. Proitajte prijevod teksta izSocialist Workera, koji je u
tiskanim izdanjima istog objavljen jo 1987. godine.

Gotovo svaki politiar Demokratske strane, bio crnac ili bijelac,


prisvaja naslijee Martina Luthera Kinga Jr.

P
ritom se prikladno zaboravlja injenica da se u posljednjim godi-
nama ivota, prije atentata 1968. godine, King raziao s predsjed-
nikom Lyndonom Johnsonom oko pitanja rata u Vijetnamu te
nesposobnosti administracije da implementira zakone graanskih prava
na Jugu. To je neto to nijedan demokrat nacionalnog ugleda danas ne
bi bio spreman uiniti.

399
Iako su reforme za koje se King zalagao veinu svog ivota bile blage u
usporedbi sa zahtjevima radikalnijih crnih nacionalista, svejedno su ih
osuivali ti isti demokrati koji od tada pokuavaju pretvoriti Kinga u he-
rojsku ikonu i simbol crnakog prilagoavanja sistemu.

Kako bismo razumjeli Kingov konani zaokret prema ljevici, potrebno je sagle-
dati klasne borbe koje su bile u temelju pokreta za graanska prava, kao i narav
SCLC-a (Southern Christian Leadership Conference), Kingove organizacije.

Kada se King pojavio kao voa pokreta bojkota autobusnog prijevoza u


Montgomeryju 1950-ih, naao se na elu lokalnog pokreta iji su primjer
u narednim godinama slijedili deseci drugih junjakih gradova. Orga-
nizacija u ijem je osnivanju sudjelovao, SCLC, uspostavila je nekoliko
podrunih ureda, ali je u sutini bila grupa profesionalnih organizatora
koji su se obino kretali od grada do grada kako bi sudjelovali u borbama
koje su pokretali lokalni crni studenti, radnici i farmeri.

Cilj SCLC-a nije bio pomoi tim aktivistima da se nezavisno razviju, ve


da ih se usmjeri prema nenasilnoj konfrontaciji sa segregacionistima,
okrutnim policajcima te dravnom policijom koji su podupirali zakone
Jim Crow. Prema voama SCLC-a, kao to su bili Hosea Williams i Wyatt
T. Walker, federalna bi vlada tada bila prisiljena intervenirati i poduprijeti
aktiviste pokreta za graanska prava kako bi zaustavila nerede.

Isprva se inilo kako strategija funkcionira. Odluka Vrhovnog suda podu-


prla je bojkot buseva u Montgomeryju. Predsjednik Kennedy predstavio
je legislativu o graanskim pravima nakon opetovanih napada policajaca

400
iz Birminghama u Alabami na mareve koje je organizirao SCLC 1963.
godine, a prijedlog zakona stupio je na snagu godinu dana kasnije. Krvavi
obrauni u gradovima St. Augustine u Floridi i Selma u Alabami potaknu-
li su Kennedyjevog nasljednika, Lyndona Johnsona, da 1965. u Kongresu
proguraZakon o pravu glasa(Voting Rights Act).

Kennedy i Johnson podravali su graanska prava samo onda kada su


vjerovali da je to potrebno kako bi obuzdali militantniju crnaku pobunu.
Nisu eljeli od sebe odvratiti mono junjako krilo svoje stranke (So-
uthern Dixiecrats). Kinga i proteste SCLC-a moglo se tolerirati sve dok
su nastavljali biti nenasilni, dok su se ograniavali na borbu protiv se-
gregacije na Jugu i sve dok nisu dovodili u pitanje rasistiku ekonomsku
diskriminaciju ukorijenjenu u kapitalizam SAD-a.

No do 1965. godine, Kingov je kredibilitet meu junjakim aktivistima slabio.


Navika SCLC-a da doe u grad usred borbe, ugrabi glavno mjesto u medijima
i pregovara o nagodbi, iritiralo je lokalne crnce, kao i sve radikalnije lanove
SNCC-a (Student Nonviolent Coordinating Committee), koji su nastojali po-
moi junjakom crnakom stanovnitvu da razvije vlastito vodstvo.

Crni nacionalist Malcolm X smatrao je pak kako nenasilje za koje se za-


lau King i SCLC izlae crnako stanovnitvo napadima policije i rasisti-
kih nasilnika.

Kritike na raun Kinga dosegle su novi vrhunac 1965. godine u Selmi,


gdje je policija suzavcima i palicama napala aktiviste koji su pokuava-
li marirati do Montgomeryja, glavnog grada savezne drave Alabame.

401
Kada je organiziran drugi mar, policija ga nije zaustavila. Meutim, King
je mareve odveo natrag u Selmu umjesto da prkosi sudskom nalogu.
Ovo povlaenje, zajedno s Kingovim prihvaanjem simbolinih ustupaka
politiara iz Selme, bilo je javno prikazano kao izdaja od strane radikala.

Razlike su izale na vidjelo godinu dana kasnije, nakon to je James Mere-


dith, prvi crni student koji je pohaao Sveuilite u Mississippiju, upucan
tijekom njegova protestnog mara kroz dravu. King i voa SNCC-a Sto-
kely Carmichael (kasnije poznat kao Kwame Ture) bili su meu voama
pokreta za graanska prava koji su se pridruili nekoliko stotina aktivista
kako bi dovrili Meredithov mar u ljeto 1966. godine.

Progonjeni od strane rasistikih nasilnika i brutalnih napada policije na


svakom koraku, gnjevni prosvjednici eljno su se prikljuivali Carmicha-
elovom improviziranom skandiranju Black Power (crna mo), paljivo
sluajui njegove ideje o crnom nacionalizmu. Dok se King odbijao pri-
druiti konzervativnijim voama pokreta za graanska prava u napadu
na slogan Black Power kao rasistiki, odbio je podrati ga na temelju
toga to je implicirao nasilje te bi odvratio potencijalnu potporu bijelaca.

Moramo transformirati na pokret u pozitivnu i kreativnu silu, rekao je


kada su ga pitali za miljenje o Carmichaelu. Crni militanti su na Kinga
gledali kao na izdajnika. No za demokratske liberale, koji su se bojali utje-
caja ideja crnih nacionalista i masovnih pobuna crnakog stanovnitva u
gradovima na Sjeveru, Kingova pozicija se praktiki inila kao odobrava-
nje pokretaBlack Power.

402
King je shvatio da pokuava premostiti jaz koji se sve vie poveava. Vla-
da mi mora dopustiti neke pobjede kako bih odrao ljude nenasilnima,
izjavio je. King e se zapravo uskoro suoiti sa sjevernjakim demokra-
tima kao otvorenim neprijateljem. Budui da je zakon o pravu glasa iz
1965. godine formalno ukinuo posljednje junjake segregacijske zakone,
Jim Crow, King i SCLC svoju su panju usmjerili prema sve militantnijem
crnakom stanovnitvu sa Sjevera.

Konaan Kingov raskid s Johnsonom nastupio je u travnju 1967. godine,


kada je King pozvao na ameriko povlaenje iz svog kolonijalnog rata
u Vijetnamu.

Iako se vei broj senatora demokrata ve okrenuo protiv rata, veina


glavnih voa pokreta za graanska prava i dalje je nastavila podupira-
ti administraciju. Liberalne novine poputNew York TimesaiWashington
Posta, koje su inae bile naklonjene Kingu tijekom borbi za graanska
prava na Jugu, napale su ga zbog njegovog antiratnog stava.

Osvetoljubivi Johnson dozvolio je FBI-u da pojaa svoje dugotrajno i-


kaniranje Kinga i drugih voa SCLC-a. Predsjednik je bio bijesan kada
je doznao za Kingov plan da povedeMar siromanih ljudi(Poor Peoples
March) na Washington kako bi blokirao Kapitol SAD-a.

Johnson i demokrati poeli su se oslanjati na Kingove nenasilne taktike


i njegovu podrku njihovoj stranci kao vanu protuteu sve veem broju

403
radikala u rastuem buntu pokretaBlack Power. Kada je King 1967. godine
osudio rat, demokrati su na njega gledali kao na izdajicu.

Pa ipak, Kingov raskid s demokratima nije mu osigurao potporu crna-


kog stanovnitva na Sjeveru, gdje su se pobune na ulicama dogaale u
svakom veem gradu u zemlji. inilo se da je politika radikalnijih crnih
nacionalista pogotovo njihovo zagovaranje samoobrane u suoavanju s
rasistikim nasiljem bila prikladnija za borbu u ovakvim okolnostima.

Napadan i od ljevice i desnice, King je bio prisiljen iznova promisliti svo-


ju karijeru i SCLC, organizaciju koju je vodio. Moramo priznati da posto-
je ogranienja naih uspjeha na Jugu, rekao je na sastanku odbora SCLC-a
1967. godine. SCLC bi morao pozvati na radikalnu redistribuciju bogatstva
i moi. King je svojim pomonicima u vie navrata naznaio da je SAD-u
potreban demokratski socijalizam koji bi garantirao poslove i prihode za sve.

Drugi voe SCLC-a, kao Andrew Young, Jesse Jackson i Ralph Abernathy,
bili su neprijateljski nastrojeni prema planovima zaMar siromanih ljudi.
Podrunice SCLC-a na Jugu bile su zanemarivane tijekom nesretnog po-
kuaja organiziranja protiv segregacijske stambene politike u Chicagu, a
podrunice na Sjeveru bile su jo slabije.

tovie, plan je bio u sukobu s crnakom kapitalistikom orijentacijom


SCLC-oveOperacije koare za kruh (Operation Breadbasket), koju je vodio
Jackson. Ako ste toliko zainteresirani za rad na onome to vas zanima da
ne moete raditi na onome za to je organizacija stvorena, samo naprijed,
rekao je King u odgovoru na Jacksonovu kritiku mara. Ako si elite stvo-

404
riti niu u drutvu, samo dajte, ali za Boga miloga, nemojte mi smetati!

Ipak, demokrati su Kingovu kampanju za siromane ljude doivjeli kao


izdaju dok je desno krilo izjavilo kako to dokazuje ono to su cijelo
vrijeme tvrdili da je King komunist. Ovi elementi, potpomognuti pred-
sjednikom kampanjom guvernera Alabame, segregacionista Georgea
Wallacea, javno su ugroavali Kingov ivot.

Suoen s neprijateljstvom Johnsonove administracije, kritiziranjem od


strane i crnih nacionalista i crnakog establishmenta te razjedinjenim
osobljem, King je uoi atentata u Memphisu 4. travnja 1968. godine ne-
to manje od tri tjedna prije poetkaMara siromanih ljudi bio politiki
izoliran kao nikad prije. King je otputovao u Memphis kako bi podrao
trajk crnakih sanitarnih radnika bio je jedini nacionalni voa pokreta
za graanska prava koji je to uinio.

Ipak, nije prolo dugo nakon njegove smrti kada su novinarski pijuni vla-
dajue klase poeli pretvarati Kinga u bezopasnog sveca.

Meutim, kako bi to uinili, bilo je potrebno zakopati pravo naslijee Martina


Luthera Kinga kao voe kritine rane faze u borbi pokreta za graanska prava
koji je odbijao prihvatiti molbe svojih liberalnih demokratskih saveznika za
strpljenjem i umjerenou, i kao radikalnijeg crnakog voe kasnih ezdesetih
ija se vizija o onome to se treba promijeniti u drutvu neizmjerno proirila.

S engleskog prevela Anja Grgurinovi

405
Objavljeno naSocialist Workeru14. prosinca 2012. Verzija ovog lanka pr-
votno je objavljena u dva dijela u tiskanim izdanjimaSocialist Workeraza
rujan i listopad 1987. godine.

Izvor: http://slobodnifilozofski.com/2015/01/lee-sustar-naslijee-martina-
luthera.html

406
407
To n i S m i t
( T ony S mith )

Crvena
inovacija

Socijalistiko drutvo nee guiti inovaciju, nego e se po-


starati da tehnoloki progres bude u slubi obinih ljudi.

T
ehnoloka dinaminost kapitalizma je oduvek bila moan argu-
ment u njegovu odbranu. Ali jedna od njegovih tajni jeste da u
samoj sri tog napretka ne pronalazimo ni odvane preduzetnike,
ni kapitaliste spremne na rizik (venture capitalists), niti istaknute firme.

Investicije koje pomeraju granice naunog znanja su prosto previe ri-


zine. eljeni pomaci mogu i da se ne dese ubrzo. Oni koji se dese moda
nikada ne postanu komercijalno odrivi. Nekim potencijalno profitabil-
nim rezultatima koji se pojave mogu trebati decenije da donesu novac. I
kada ga konano donesu, ne postoje garancije da e inicijalni investitori
prisvojiti vei deo iznenadne dobiti.

Shodno tome, postoji sistemska tendencija privatnog kapitala da prema-


lo ulae u dugorono istraivanje i razvoj. Uprkos popularnom shvatanju
da privatni preduzetnici pokreu tehnoloku inovaciju, vodei regioni

409
globalne ekonomije ne predaju najvanije faze tehnoloke promene pri-
vatnim investitorima. Ovi trokovi su javni.

etvrt veka nakon Drugog svetskog rata, visoki profiti koje su stekle
amerike korporacije zbog njihovog posebnog mesta na svetskom tritu,
omoguili su korporativnim laboratorijama da pokrenu blue-skies istra-
ivake projekte.1 Ali ak i tada, u Sjedinjenim Dravama je otprilike 2/3
ukupnih istraivanja i razvoja bilo finansirano javnim sredstvima, stvara-
jui temelje za sektore visoke tehnologije dananjice.

Sa porastom konkurentnosti japanskog i evropskog kapitala 1970-ih go-


dina, poraslo je i finansiranje istraivanja i razvoja u privatnom sektoru.
Meutim, dugoroni projekti su bili skoro u potpunosti odbaeni u korist
razvoja proizvoda i projekata primenjenog istraivanja koji su obeavali
komercijalni uspeh u relativno kratkom roku.

Vlada je nastavila da finansira osnovna istraivanja, kao to je rad u mo-


lekularnoj biologiji koji je omoguavao prelazak poljoprivrednih kompa-
nija na biotehnologiju. Isto je vailo i za projekte od posebnog interesa
za Pentagon i druge vladine agencije na primer pronalasci vezani za
projekte Agencije ministarstva odbrane za napredno istraivanje,2 koji su
utrli put za moderne globalne pozicione sisteme (GPS).

1 Vrsta istraivanja koja nije nuno voena nekim odreenim ciljem nego je
eksplorativna i voena radoznalou naunika, prilikom ega moe doi do
zanimljivih i primenljivih otkria. (prim.prev.)
2 Defence Advanced Research Projects Agency, DARPA

410
Meutim, srednjoroni i dugoroni razvojno-istraivaki projekti uopte-
no bili su u velikoj opasnosti da upadnu u dolinu smrti izmeu osnov-
nih istraivanja i tekueg razvoja, sa zanemarljivim finansiranjem i od
strane vlade i od privatnog kapitala.

I pored svog njihovog retorikog promovisanja magije trita,u Rega-


novoj administraciji su prepoznali neuspeh trita kada su ga videli. Po-
eli su da nude razne nagrade i obeanja federalnim i javno finansiranim
univerzitetskim laboratorijama kako bi zapoele dugorona istraivanja i
razvoj za ameriki kapital.

Kreirani su novi programi koji su dodeljivali resurse start-ap preduzei-


ma da bi im se omoguilo razvijanje inovacija i pre dokaza koncepta,3
zahtevanog od strane privatnih investitora. Za vreme Reganovog manda-
ta, Uredba o razvijanju inovacija za mala preduzea (Small Business Inno-
vation Act) ak je zahtevala da federalne agencije odvoje procenat svojih
budeta za istraivanje i razvoj koje sprovode male firme. Ove i druge
forme privatno-javnih partnerstava omoguavale su amerikom kapitalu
ogromne konkurentske prednosti na svetskom tritu.

Nije iznenaujue da jako uspena linija Apple proizvoda iPad, iPhone,


i iPod sadri 12 kljunih inovacija. Svih 12 (procesori, radna memorija,
hard diskovi, displeji od tenih kristala, baterije, digitalni signal-proceso-
ri, internet, HTTP i HTML jezici, mobilne mree, GPS sistem, programi

3 Realizacija odreene ideje (uglavnom samo delimina) da bi se dokazala njena


izvodljivost ili upotrebljivost u praksi. (prim.prev.)

411
vetake inteligencije sa glasovnim korisnikim interfejsom) nastalo je
putem javno finansiranih projekata za istraivanje i razvoj.

Ono to je podstaklo tehnoloki napredak nije dinamika trita, ve aktiv-


na dravna intervencija.

Obeano zlatno doba

Tehnologija je vie od oruja za takmienje meu kapitalistima; ona je


oruje u borbama izmeu kapitala i rada. Tehnoloke promene koje stva-
raju nezaposlenost, dekvalifikuju radnu snagu i omoguavaju da se je-
dan sektor radne snage koristi protiv drugog, pomeraju ravnoteu moi
u korist kapitala. Imajui u vidu ovu asimetriju, napreci u produktivnosti
koji bi mogli da smanje radno vreme dok istovremeno poveavaju realne
plate, umesto toga vode do prisilnog otputanja, povienog stresa za one
koji su jo uvek zaposleni, i smanjenja realnih plata.

Dva tekua tehnoloka razvoja dodatno jaaju mo kapitala. Napreci u


saobraaju i komunikaciji sada omoguavaju proirenje proizvodnih
i distributivnih lanaca irom planete, dozvoljavajui kapitalu da protiv
rada implementira zavadi pa vladaj strategije nevienih razmera.

Zapanjujue nove maine za utedu rada postaju sve jeftinije i jeftinije. Sko-
ranja iscrpna studija4 koja je ukljuivala preko 700 zanimanja zakljuuje da

4 Aaron Smith, Janna Anderson, AI, Robotics, and the Future of Jobs, Pew Research
Center, 2014.

412
je skoro 47% poslova u Sjedninjenim Dravama pod visokim rizikom da
bude automatizovano u naredne dve decenije. Sve priblino ovom nivou
ukidanja radnih mesta e doneti jo vie bede, a ne progresa, za obine
radnike i radnice.

Meutim, jeftinije maine i njihovi povieni kapaciteti su doveli i do jedne


promene na bolje. Poto su sniene cene kompjuterskih hardvera, softve-
ra i internet konekcije, mnogi ljudi sada mogu stvarati nove proizvode
znanja bez da rade za krupne kapitaliste.

Mnotvo ljudi irom planete sada slobodno bira da doprinese kolektivnim


inovativnim projektima koji su im interesantni, izvan odnosa kapitala i
najamnog rada. Tako nastali proizvodi sada mogu biti distribuirani kao
neograniena besplatna dobra svima koji eli da ih koriste, umesto da
budu retka roba prodata za profit.

Neosporno je da je ova nova forma drutvenog rada stvorila inovacije


koje su superiornije po kvalitetu i brojnosti nego ponuda kapitalistikih
firmi. Ove inovacije uglavnom su i kvalitativno razliite.

Dok tehnoloki pomaci u kapitalizmu primarno adresiraju elje i potrebe


onih sa raspoloivim prihodom, open-source projekti5 mogu da mobiliu

5 Termin open-source potie iz informatike i odnosi se na softver otvorenog


izvornog koda, programe iji je programski kod dostupan zajedno sa krajnjim
proizvodom, tako da svako moe da ga prilagoava ili menja. U irem smislu,
termin se odnosi na sve proizvode iji je metod izrade otvoreno dostupan,
i najee su distribuirani besplatno ili za minimalnu naknadu, i ne podleu
autorskim pravima, tako da je mogue njihovo umnoavanje, menjanje i dalje
distribuiranje bez novane naknade ili kazne. (prim.prev.)

413
kreativne energije za bavljenje oblastima koje kapital sistematski zapo-
stavlja, kao to su razvoj semena za siromane farmere6 ili lekovi za one
koji nemaju novac da kupe postojee. Potencijal ove nove forme kolek-
tivnog drutvenog rada da adresira hitne drutvene potrebe irom planete
do sada je jedinstven u istoriji.

Meutim, da bi se razvijala, open-source inovacija zahteva slobodan pri-


stup postojeim intelektualnim dobrima. Vodee kapitalistike firme, na-
dajui se proirenju mogunosti za ostvarivanje profita od javno podra-
nog istraivanja, iskoristile su svoju ogromnu politiku mo da proire
obim i sprovoenje zakona o intelektualnoj svojini, ozbiljno ogrania-
vajui pristup koji je potreban open-source projektima. Autorsko pravo
je, naposletku, produeno za 20 godina na poetku novog veka, ba u
trenutku kada je pristup internetu postao dostupniji.

Uprkos ovim barijerama, uspeh open-source projekata pokazuje da prava


intelektualne svojine nisu neophodna za inovaciju. Dodatni dokaz je inje-
nica da je veina naunih i tehnolokih radnika i radnica, angaovanih na
projektima inovacija, primorana na preputanje svojih intelektualnih prava
poslodavcu, kao uslov za zaposlenje. Ova prava zapravo sputavaju napre-
dak tako to podiu cenu uestvovanja u proizvodnji novog znanja, i tako
to preusmeravaju finansijska sredstva na neproduktivne sudske trokove.

6 Nasuprot trendu patentiranja modifikovanog semena (seme je modifikovano tako


da bude otpornije na klimatske uslove, ili da daje vei ili kvalitetniji prinos) koji
omoguava velikim firmama prodaju semena po previsokim cenama, open-source
projekti razvijaju seme jednakog kvaliteta, ali ga distribuiraju besplatno, sa obavezom
da svaka budua modifikacija koju bi neki od korisnika/ca razvio takoe ostane
besplatna. (prim.prev.)

414
Svet je ravan?

Kapitalizam sputava i sposobnost velikog dela sveta da doprinese tehno-


lokom napretku. Celi regioni globalne ekonomije su novano onemogu-
eni da podre znaajnu inovaciju. Danas, samo 4 zemlje troe preko 3%
svog bruto domaeg proizvoda na istraivanje i razvoj; svega 6 drugih
zemalja odvajaju oko 2% ili vie.

Kapital u ovim razvijenim regionima ima priliku da ostvari dobru pozi-


ciju, iskoritavajui pomenuta javna ulaganja. Povlaen pristup napred-
nom istraivanju i razvoju omoguava kapitalistima da prisvoje visoke
zarade od uspenih inovacija, a te zarade onda omoguavaju istim kom-
panijama da efikasno iskoriste tehnoloke napretke u narednom ciklusu,
pripremajui uslove za budue profite.

Istovremeno, preduzea u siromanijim regionima, kojima nedostaje pri-


stup naprednim razvojno-istraivakim projektima, nalaze se u zaara-
nom krugu. Njihova sadanja nemogunost da stvore znaajne inovaci-
je, koje bi im omoguile da se uspeno takmie na svetskim tritima,
potkopava njihove budue prilike. Samo je aica zemalja kao to su
Juna Koreja i Tajvan ikada uspelo da se izbori sa ovom nepovoljnom
startnom pozicijom.

Globalne nejednakosti na polju tehnolokog napretka ne objanjavaju zato


1% ljudi na svetu sada poseduje 48% svetskog bogatstva. Meutim, one su
vrlo bitan deo prie tehnoloki napredak je oruje koje omoguuje privi-
legovanima da odravaju i s vremenom proiruju svoje globalne prednosti.

415
Kreativna ne-destruktivnost

Razorni efekti koji su razmotreni iznad nisu neophodne karakteristike


tehnolokog napretka oni su neophodne karakteristike tehnoloke pro-
mene u kapitalizmu. Prevazii njih znai prevazii kapitalizam, ak i ako
samo donekle nasluujemo ta bi to moglo da podrazumeva.

tetne tendencije asocirane sa tehnolokom promenom na kapitalisti-


kim radnim mestima ukorenjene su u strukturi gde su menaderi agenti
vlasnika imovine firme, sa fiducijarnom dunou da zastupaju njihove
privatne interese.

Ali drutvena sredstva za proizvodnju nisu roba za linu potronju, kao to je


etkica za zube. Materijalna reprodukcija drutva je sutinski javno pitanje,
to tehnoloki razvoj samog kapitalizma, svojim oslanjanjem na javne finan-
sije, i potvruje. Trita kapitala, gde se kupuju i prodaju privatna potrai-
vanja proizvodnih resursa tretiraju javnu vlast kao da je ona samo jo jedan
artikal za linu upotrebu. Ona mogu, i trebalo bi, da budu potpuno ukinuta.

Velika proizvodna preduzea bi trebalo da budu priznata kao poseban vid


javne svojine, dok se sprovoenje upravljanja na takvim radnim mestima
moraju tretirati kao akti javne vlasti. Ovo mora ukljuivati demokratski
princip: svaka upotreba ovlatenja mora biti odobrena od strane onih na
koje te odluke direktno utiu.

Iako bi bila potrebna i dodatna regulacija ako bi menaderi bili birani i


podloni opozivu od strane radnitva, tehnoloki napreci u produktiv-

416
nosti ne bi u tom sluaju rezultirali prisilnom nezaposlenou jednih i
prekovremenim radom drugih, nego smanjenjem rada za sve.

Ovo znamo zato to radnici i radnice kau da im je potrebno vie vremena


za porodicu i prijatelje ili za projekte koje sami odaberu. Sa demokratijom
na radnom mestu,7 tenja ka uvoenju tehnologija koje dovode do dekva-
lifikacije rada bi bila zamenjena potragom za nainima da se rad uini
interesantnijim i kreativnijim.

Pretpostavimo da su i odluke koje se tiu opteg nivoa novih ulaganja


stvar za javnu raspravu, i da su donoene od strane demokratskog tela.
Ako ima hitnih drutvenih potreba, sveukupna stopa novih investicija bi
mogla da bude poveana, a ako ne, mogla bi da se stabilizuje. Ova tela
bi onda mogla da odvoje deo sredstava iz fonda za nove investicije da bi
obezbedila javna dobra besplatno, stavljajui vie korisnih dobara i uslu-
ga van dohvata trita.

Javna dobra naunog i tehnolokog znanja koja nastaju iz osnovnog i


dugoronog istraivanja i razvoja bi, takoe, bila dekomodifikovana, kao
i plodovi open-source inovacija. Ovo poslednje bi moglo biti ostvareno
ukidanjem prava na intelektualnu svojinu i obezbeivanjem adekvatnog
osnovnog dohotka za sve to omoguava svakome ko eli da uestvuje
u open-source projektima da to i uini. U sluaju potrebe za posebnim
podsticajima mogle bi biti ponuene velikodune nagrade onima koji prvi
nau reenja za vane izazove.

7 David Schweickart, After Capitalism, 2002.

417
Ostatak novca bi mogao da se distribuira drugim izabranim telima na ra-
znim geografskim nivoima, gde bi svako telo odredilo koliko novca bi ilo
javnim dobrima u regionu. Ostatak toga bi se podelio lokalnim drutvenim
bankama koje bi bile zaduene da ih raspodeljuju radnikim preduzeima.

Mogle bi se primeniti razne kvalitativne i kvantitativne mere da se prati


koliko zapravo preduzea koriste tehnologiju da efikasno ispune drutve-
ne elje i potrebe; a rezultati tih mera bi odreivali prihod van osnovnog
dohotka lanova preduzea (i lanova drutvenih banaka koje su im ras-
podelile investiciona sredstva).

Ukidanje intelektualnih prava na svojinu bi imalo dodatni benefit onemo-


guilo bi bogatim regionima da koriste tehnoloko znanje kao oruje u stva-
ranju i reprodukovanju nejednakosti u globalnoj ekonomiji. Ova opasnost bi
bila totalno eliminisana kada bi svakom regionu bilo obezbeeno fundamen-
talno pravo na deo sredstava za nove investicije po glavi stanovnika.

Konano, ako bi preduzea koristila napretke u proizvodnji da bi obez-


bedila radnicima i radnicama vie slobodnog vremena, umesto da pove-
avaju proizvodnju robe, u mnogo manjem stepenu bi se crpili resursi i
generisao otpad. Ukidanje kapitalnih trita, i njihova zamena demokrat-
skom kontrolom nad stepenom novih ulaganja, oslobodili bi drutvo od
napreduj ili umri imperativa i ekolokih posledica koje ga prate.

Ako bi se preduzea sutinski shvatala kao pitanja od javnog interesa, bila


bi eliminisana sramno apsurdna injenica da sudbina oveanstva zavisi
od toga da li naftne kompanije, u poteri za profitom, imaju politiku i

418
kulturnu mo da izvuku i prodaju rezerve fosilnih goriva u vrednosti od
20 triliona dolara, to oito planiraju da urade.

Kada bi open-source inovacije uzele maha, kreativna energija kolektivnog


drutvenog rada irom planete mogla bi da se mobilie u svrhe zatite i-
votne sredine. Ako bi siromanim regionima sa nerazvijenom ekologijom
bio garantovan dovoljan udeo novca od novih investicija, bio bi nadvla-
dan pritisak da se rtvuje dugorona odrivost zarad kratkoronog rasta.

Naravno, svi ovi predlozi su neodreeni i privremeni. Uprkos tome, oni


pokazuju da bi drutvene posledice tehnolokog napretka mogle biti do-
sta drugaije nego to su danas. Nije nam potrebno privatno vlasnitvo
nad sredstvima za proizvodnju, ili trita posveena finansijskoj imovini,
da bismo imali tehnoloki dinamino drutvo. Sa neophodnim politikim
promenama, tehnoloki napredak vie ne bi bio povezan sa prekomernom
akumulacijom kapitala, finansijskim krizama, guenjem open-source ino-
vacija, izraenom globalnom nejednakou, ili sve opipljivijom pretnjom
ekoloke katastrofe.

Moramo da oslobodimo pun potencijal ljudske genijalnosti. Nain na koji


tehnologija napreduje je ve podrutvljen u vanom, mada ogranienom
i neadekvatnom smislu. Moemo da dovrimo posao i da se postaramo da
plodovi tehnolokog napretka budu u slubi obinih ljudi.

S engleskog prevela Tatjana Maksimovi

419
B r e n t R a j a n B e l a m i i De j v i d To m a s
( B rent R yan B ellamy and D avid T homas )

Zelena borba

Prelasci na nove oblike energije su uvek bili ukorenjeni


u klasnoj borbi. S obnovljivom energijom nee biti nita
drugaije.

B
orbe oko klimatskih promena u proteklim decenijama su obino
bile postavljene kao sukob izmeu, sa jedne strane, industrije fo-
silnih goriva i drugih zagovornika normalnog poslovanja, i, sa
druge strane, aktivista i ekologa koji insistiraju da je drugaiji svet mogu.

Meutim, u godinama nakon alter-globalizacijskog pokreta, neki od


osnovnih pokretaa globalne logistike i kibernetike industrije poeli
su da obznanjuju svoje zelene ambicije. Aktivisti irom celog politikog
spektra sada se slau da postoji potreba za razvijanjem infrastrukture pri-
lagoene naprednim tehnologijama, bez oslanjanja na fosilna goriva.

Aktivisti moraju razviti nove strategije koje se uklapaju u ovu novu real-
nost. Nije dovoljno odrei se loih oblika energije ili podrati konkretne
alternative. Moramo poeti s boljim razumevanjem energije i kapitalizma.

421
Od najranijih dana industrijalizacije, kapitalisti su koristili tehnologije
fosilnih goriva da bi umanjili kapacitet radnike klase za samoodreenje,
i danas nije nita drugaije razvijanje obnovljive energije od strane ka-
pitala e se odigrati u skladu sa istom eksploatatorskom logikom.

Istorija prethodnih prelazaka na nove vrste energija ukazuje da treba biti za-
brinut povodom doputanja industrijskom kapitalu, koliko god zelen bio
da jo jednom konsoliduje svoju kontrolu nad globalnim tokovima energije.
I dok tehnoloki dinovi i investitori u preduzetnitvo sve vie opkoljavaju i
razvijaju kljuna mesta obnovljive energije, borba protiv nejednake raspode-
le svetskog prirodnog bogatstva mora biti obnovljena i restukturirana.

Prelazak na ugalj

U nedavno objavljenom lanku o prelasku na napajanje ugljem,1 Andreas


Malm usmerava nau panju na traktat arlsa Babida (Charles Babbage)
iz 1935. godine O ekonomiji maina i manufakture. Meu mnogim vrli-
nama maina, Babid je najvie opinjen odbranom koju pruaju protiv
nepanje, lenjosti i nepotenosti ljudskih izvrilaca.

Ova Babidova konkretna forma promocije tehnologije je bila vrlo uti-


cajna, naroito meu britanskim industrijalcima. I zbilja, upravo je vizija

1 Andreas Malm, The Origins of Fossil Capital: From Water to Steam in the British
Cotton Industry, Historical Materialism Journal, vol. 21, 2013.

422
disciplinovanije i poslunije radne snage bila to to je konano odvuklo
britanske industrijalce od vodenica, do tada glavnog pokretaa rotacio-
nog kretanja u proizvodnom sektoru.

Malm primeuje da je para zamenila vodu uprkos tome to vode ima u


izobilju, jednako je mona, i znaajno jeftinija. Jedino ekonomski koheren-
tno objanjenje ovog, inae zbunjujueg prelaska je, tvrdi Malm, to to su
fabrike pamuka napajane ugljem omoguile izmetanje proizvodnje u gu-
sto naseljene oblasti, gde je konkurencija meu radnom snagom bila vea.

Dakle, kljuna tehnoloka prednost uglja nad vodom, u ranom periodu


tranzicije, nije bila to to nudi vie energije, ve vie mobilnosti. Fosilna
goriva su se jedino zbog svoje mogunosti da olakaju beg kapitala prvi
put pojavila kao uspena industrijska roba.

Jedna od velikih ironija istorije klasne borbe je to to prelazak na sna-


gu uglja nije rezultirao mehaniki pripitomljenom konicom radnika iz
Babidovih matarija. Umesto toga, kako je industrija uglja postala ne-
zamenljiva za funkcionisanje industrijskog kapitala, rudari u rudnicima
uglja su nauili kako da politiki iskoriste svoju krucijalnu poziciju u lan-
cu snabdevanja.

Kada je energija iz fosilnih goriva postala inkorporirana u dnevni opsta-


nak industrijskog kapitala, zastoji u snabdevanju ugljem otvarali su novi
set stratekih prilika. U to vreme, ove prilike su ile u korist industrijskoj
radnikoj klasi. Bez uglja, motori industrijskog kapitala bi stali.

423
Kad su rudari uvideli instrumentalnu mo snabdevanja energijom, rad-
niki saveti su poeli pomerati centar gravitacije britanske politike. Sve
vie deluje da su ustupci u formi drave blagostanja iz socijal-demokrat-
skog perioda bile neoekivani rezultat neprijatnog primirja postignutog
radnikom kontrolom nad krucijalnim tokovima energije.

Snaga radnika u industriji uglja, tvrdi Timoti Miel (Timothy Mitchell)2


potekla je ne samo od organizacija koje su formirali ili ideja koje su poeli
zastupati, ili politikih saveza koje su gradili, ve od neverovatnih koliina
energije uglja koje su mogle biti upotrebljene da stvore politiku mo, kori-
enjem mogunosti da se uspori, omete ili prekine njen dotok. Ovakav set
okolnosti je bio neto novo u istoriji industrijskog kapitala, i bio je uslovljen
nainom na koji je energija rekonceptualizovana kao roba.

Energija nije vie posmatrana kao sila prirode koju je ovek pasivno kori-
stio, ve kao roba koju je aktivno proizvodio i razmenjivao na tritu. Iako
je ova energetska transformacija prvobitno ila protiv radnike klase, u
narednim decenijama rudari su nauili da upotrebe svoju esencijalnu ulo-
gu u podzemnim prebivalitima realne ekonomije.

Prednost nafte

Uspeh sindikalnog pokreta je okirao britanske elite, prinudio ih da zauz-


mu odbrambenu poziciju. Pred nadiruom plimom industrijskih nemira,

2 Timothy Mitchell, Carbon Democracy: Political Power in the Age of Oil, 2013.

424
i serijom uznemirujuih politikih poraza, Vinston eril, tada lord ratne
mornarice, postajao je sve zabrinutiji zbog zavisnosti britanske flote od
britanskog uglja. Ta zavisnost je otvarala rudarima mogunost da pore-
mete vojno krilo britanske globalne imperije.

Stoga je eril poeo zagovarati prelazak mornarike flote na naftu. Iako ne-
isproban izvor energije, nafta je bila proizvoena van Ujedinjenog Kraljev-
stva, gde radniki pokret nije bio tako snaan ni iskusan, a mogla se transpor-
tovati i kroz cevi ili drugim metodama manje podlonim blokadama.

Iako su prvi tvorci prelaska na naftu teko mogli zamisliti dugoroni


uspeh svog donekle oajnikog poteza, njegovi efekti su se osetili prili-
no brzo. U isto vreme dok su radnici pokuavali da za konkretne ustupke
iskoriste strateku prednost svoje kontrole nad snabdevanjem ugljem, na-
stajue naftne infrastrukture poele su suptilno da podrivaju instrumen-
talnu ulogu uglja u klasnoj borbi.

Pod vladavinom Margaret Taer, britanska tranzicija na naftu se bliila


kraju, uz ubrzavanje razvoja kombinovanih elektrinih centrala u susret
istorijskom trajku rudara 1984/1985. godine. Opremljene pogonom i na
naftu i na ugalj, nove elektrane su osmiljene da zaobiu kontrolu britan-
skih rudara nad ugljem.

Iako je samo aica takvih elektrana bila operativna u vreme trajka, du-
gorone posledice te tehnologije bile su oigledne: rudari su mogli postati
suvini za funkcionisanje industrijskog kapitala. Bili su odluno nadigrani.

425
Oigledna tekoa u proizvodnji i distribuciji uglja iz viktorijanske ere
ostaje relevantna i danas. Zahtevala je mnogo sati strunog rada u ja-
mama i na inama. Nasuprot tome, nafta je inicijalno bila relativno lako
dostupna, i u veini sluajeva ju je i danas lake distribuirati; moe biti
proizvedena sa samo aicom radnika na builici i transportovana tamo
gde za to ima mogunosti preko naftovoda, sa minimalnim ulaganjem
rada. Kada su naftovodi postali podzemni, postalo je jo tee poremetiti
snabdevanje naftom. Nisu se mogle, kao u slavnim danima uglja, blokirati
ine da bi joj se prekinuo put, i kao takva, nafta se pokazala mnogo manje
osetljivom na industrijske akcije radnika i radnica.

U prelasku sa vode na ugalj i sa uglja na naftu, elite su imale dosledan


cilj: slabljenje strateke pozicije radnika. U prvoj instanci, odliv kapitala
napajanog ugljem je smanjio plate, u drugoj, motor na naftni pogon je
iskorien kao sredstvo za potiskivanje pobunjenih sindikata koji su imali
sigurnu kontrolu nad krucijalnim tokovima uglja.

Transformacija obnovljive energije

Sa mogunou sveobuhvatnog zaokreta prema obnovljivoj energiji,


izgleda da su se stvari preokrenule. Neki aspekti sadanje situacije,
kao to je poveana upotreba solarne i energije vetra, izgleda da
nude put prema egalitarnijoj budunosti, u kojoj preovladava
optimalno potovanje za kompleksne ekoloke strukture Zemlje.

426
Meutim, neophodna je nepristrasna i istorijski utemeljena procena
tekueg procesa prelaska na obnovljive oblike energije.

U projektima obnovljive energije iji su pioniri Google, Apple, Facebook i


Amazon, proizvodena struja i dalje funkcionie kao roba koja treba da se
kupuje i prodaje na tritu.

Poto ovi projekti postiu uspehe, ustanovljavaju presedan na osnovu


kojeg tehnoloke kompanije i drugi spekulanti polau pretenzije na
mesta bogata obnovljivom energijom, kupujui lokacije na kojima
je snaga vetra, vode, ili solarna energija najefikasnije prikupljena.
Doputanje privatnoj industriji da gradi i poseduje ova mesta znai
ponovno ustupanje strateke pozicije kapitalu.

Vladavina privatne svojine dozvoljava industrijalcima i zelenim tehno-


lokim kompanijama da izvuku energiju uz relativno niske trokove i da
je preusmere u gusto naseljena podruja, gde je prodavana za onu cenu
koju je sve oajniji kupci na tritu spremni da plate.

Kad se ima u vidu zavisnost savremenih metropola od elektrine struje,


lako je uvideti kako bi kontrola nad energetskim snabdevanjem ak i
obnovljivom energijom omoguila proizvoaima da preterano napum-
paju cene energije, uzimajui nestvarno velike svote novca od elektrine
struje, kojom je reprodukcija ivota danas uslovljena.

Ukratko, u kontekstu kapitalistike ekonomije, prelazak na energiju ve-


tra, vode i solarnu energiju nosi rizik od reprodukovanja nejednakosti

427
koje su obeleile 19. i 20. vek. U politikom natezanju koje je definisalo
ove periode, pobede radnitva su podrivene lukavom i zaobilaznom poli-
tikom nafte.

S obzirom da se isporuuje kroz decentralizovanu elektrinu mreu, sna-


bdevanje strujom je verovatno jo tee sabotirati nego snabdevanje naf-
tom. Mnotvo potencijalnih strujnih kola, sam broj naina na koje struja
moe biti brzo preusmerena, i skoro trenutana brzina kojom putuje ine
je tekom za efikasno zaustavljanje.

Da parafraziram kolektiv Nevidljivi Komitet,3 kljuni strateki problem je to


to se radnitvo sada bori da se konsoliduje kao snaga. Umesto da se okuplja
oko kljunih mesta proizvodnje i distribucije energije, radnitvo sada sebe
vidi kao upotrebljeno da popuni mesta tamo gde jo nije sve mehanizovano.

Radnici se sve vie nalaze zatoeni na periferiji sistema, jedva preivlja-


vajui s mizernim platama i bavei se uslunim poslovima prevrtanjem
pljeskavica, brigom za decu i ienjem gde se uticaj trajka ne oseti im
se u njega stupi i manje je obogaljujui po proces akumulacije kapitala.

Onemoguenoj da prekine tokove snabdevanja energijom, radnikoj klasi


je sve tee da istakne svoje interese ili, jo bitnije, da uvidi razmere svoje
potencijalne snage. Nasuprot tvrdom bloku sindikalista koji su se digli da

3 The invisible Committee je anonimni autor/ka ili grupa autora koja objavljuje
socijalistiku literaturu, izmeu ostalog i ovde citiranu knjigu To Our Friends, 2015.
(prim.prev.)

428
se suprotstave kapitalu u vreme parne maine radnika koji su nauili sebe
da vide kao vete, nezamenljive i sposobne za efikasno organizovanje sa-
vremena, informatiki upravljana radna snaga se pokazala voljnom da se
preda orkestraciji odozgo o kakvoj je Babid samo mogao da sanja.

Nove strukture, nove borbe

Piui u vreme nakon energetske krize 1970-ih, Dord Kafenzis (George


Cafferntzis)4 je uvideo neverovatne implikacije nadolazee transformacije.

Drutvo izgraeno na automobilima nije nalik drutvu


izgraenom na kompjuterima, MekDonaldsu i nuklearkama,
gde pod drutvom mislimo na kompletan proces reproduk-
cije. Novi oblik ivota, diktiran primatom energetsko/infor-
matikih sektora, kao i borbe protiv njega, tek poinju da se
formiraju.

Kafenzis je predvideo da e kapital, kao odgovor na smanjenje energet-


skih rezervi i sniavanje profitabilnosti, udvostruiti svoju samosvesnu,
naunu analizu: nauni menadment. Bio je u pravu. Investitori i kreatori
politika su podrali informacione tehnologije, nadajui se da e one ispra-
viti crpljenje energije izbacivanjem neefikasnosti iz procesa proizvodnje.

4 George Caffentzis, The work/energy crisis and the apocalypse, 1980.

429
Danas, suoeni sa klimatskim promenama, tehnoloki giganti su proirili
i poboljali ovu strategiju, tako da se razvija intenzivirajuom brzinom.
Od razliitih oblika hot deskinga5 koji sada strukturiraju kancelarijski
prostor, preko cirkulatornog rada u skladitima internet prodavaca, do
oblika proizvodnje tano na vreme6 koji preovladavaju u proizvodnom
sektoru, elektrina struja sada funkcionie kao skoro univerzalni materi-
jalni medijum algoritamske discipline radnog mesta.

Energija ne zamenjuje radnu snagu kao osnovnu robu kapitalistikog siste-


ma, ali ipak odlae nadiruu krizu. Energija postaje vid privremenog reenja
za kapitalistu koja olakava eksploataciju radnitva i akumulaciju kapitala.

U borbi protiv politikih posledica neprekidnog uzdizanja kibernetike


industrije, bitno je jasno pojmiti razmere njene, informatikim podaci-
ma voene ofanzive na dva fronta: i protiv klimatske promene i protiv
radnike klase. Jedan od izazova ovde je to to iskoraci koje tehnoloki
giganti prave na frontu obnovljivih izvora energije prete da zamagle na-
pade koje vre na kapacitet radnike klase za samoodreenje.

5 Praksa da u kancelarijama postoji manje radnih stolova nego radnika koji bi ih


koristili, tako da im se stolovi (esto posredstvom softverkih alatki) dodeljuju na
koritenje samo onda kada su im potrebni, s proklamovanim ciljevima efikasnije
upotrebe prostora, ili ohrabrivanja novih odnosa i sluajnih interakcija meu
zaposlenima (prim.prev.)
6 Strategija smanjenja trokova u proizvodnji, gde se tei to kraem vremenu
skladitenja robe i izbacivanju svih neefikasnih radnji iz proizvodnog procesa
(prim.prev.)

430
Iako je energetska tranzicija ve poela, naftna mainerija i dalje struktu-
rira ivot na svim nivoima i nastavie tako jo decenijama. Kao to Kejt
Gordon (Kate Gordon)7 tvrdi: Iako su sada, konano, tehnologije sa ni-
skim sadrajem ugljenika konkurentne po ceni na tritu, one i dalje rade
u okviru infrastukture izgraene za svet napajan fosilnim gorivima (regu-
latorni sistem snabdevanja, elektrina mrea, mrea puteva, sistem sna-
bdevanja gorivom prilagoen motorima sa unutranjim sagorevanjem).

Ako se izuzmu mogunosti za ometanje energetskih tokova, izgleda da


ostaje malo drugih opcija osim poveavanja politikog pritiska na su-
dove i kreatore politika. To je zasigurno vrlo neprivlana opcija. Istorija
pokazuje da su elite retko pokolebane apelovanjem na njihovu samilost,
a sve tehnokratskija priroda upravljanja ini ovakve pokuaje skoro pa
anahronim romanticizmom.

Ali strateki uspesi aktivista i aktivistkinja u borbi protiv fosilnih goriva


nude neke smernice o najmudrijim pristupima. U procenjivanju naina
za suprotstavljanje kapitalu dok se tranzicija na obnovljivu energiju ubr-
zava, prvi zadatak je identifikovati mesta koja e graditelji obnovljivih
izvora energije targetirati za prisvajanje.

Vodei se svojim borbama protiv industrije fosilnih goriva, Dejms Me-


riot (James Marriot) i Mika Minjo-Palueljo (Mika Minio-Paluello)8 piu:

7 Kate Gordon, Why Renewable Energy Still Needs Subsidies, The Wall Street
Journal, 14.09.2015.
8 James Marriot, Mika Minio-Paluello, The Oil Road: Journeys from the Caspian Sea
to the City of London, 2013.

431
Ljudi su nauili (...) iz iskustva BTC naftovoda9 i Isken elektra-
ne10 da se bitke moraju voditi rano. Novi projekti moraju biti
preispitani pre nego to budu odobreni, finansirani i isplanirani
na hard-diskovima i u tabelama u dalekim prestonicama.

Poto razvoj energetske infrastrukture iziskuje krupne ekonomske, in-


enjerske, industrijske i politike napore, jedini nain da se bude korak
ispred energetske tranzicije je uraditi to bukvalno: preduzeti preventivne
akcije, mapirati pre kartografa.

Od paljivog posmatranja iskustava ljudi koji ive u blizini BTC nafto-


voda (koji vodi od Azeri-irag-Gunei naftnog polja u Kaspijskom moru
do Sredozemnog mora) do mapiranja enormnog uticaja koji BP11 ima na
umetnost i politiku, rad Meriota i Minjo-Palueljo ukazuje kako aktivisti
i aktivistkinje mogu intervenisati u tokovima naftne infrastrukture na
nain koji pomae da se lociraju krucijalne poetne take u borbi protiv
monopola nad izvorima obnovljive energije.

Jedino se sklapanjem ire slike levica moe nadati uvianju svog mesta u
sve brim promenama na terenu. U okruenju s obnovljivom energijom
cilj nije, kao to je s naftom, ometati razvoj, ve uskratiti privatnim inte-
resima legalitet da poseduju mesta budue odrivosti oveanstva.

9 Baku-Tbilisi-ejhan, ili transkavkaski naftovod, prenosi sirovu naftu sa naftnih


polja Azerbejdana i Kazahstana do ejhena na Sredozemnom moru (prim.prev.)
10 Elektrana u Turskoj sa pogonom na ugalj (prim.prev.)
11 BP, nekada British Petroleum, multinacionalna naftna kompanija sa seditem u
Londonu (prim.prev.)

432
Dugo, vrue, prljavo zbogom

U treem tomu Kapitala, Marks je izloio etos koji e definisati politike


borbe doba obnovljive energije.

Sa stanovita jedne vie ekonomske drutvene formacije, pri-


vatna svojina pojedinih individua na Zemljinoj kugli izgleda-
e isto tako apsurdna kao privatna svojina nekog oveka nad
nekim drugim ovekom. ak ni neko drutvo, nacija, pa ni
sva istovremena drutva uzeta zajedno, nisu vlasnici Zemlje.
Oni su samo njeni posednici, uivaoci, i imaju je kao boni
patres familias12 ostaviti poboljanu sledeim generacijama.

Ipak u borbi za dostizanje takvog sveta nema izgleda da emo imati vie
oruja ili vie novca od kapitala levica sve manje moe ak i da zamisli
ta bi podrazumevalo preuzimanje kontrole nad sredstvima za proizvod-
nju. Potrebne su nove strategije.

Kako kapital prestie rad, i proizvodne snage postaju manje savitljive


u rukama radnitva, mesta bogata obnovljivom energijom e isplivati
kao kljuna bojna polja arene gde se aktivisti i aktivistkinje, advokati,
radnici i radnice i domorodake zajednice moraju snano suprotstaviti
polaganju prava kapitala na zajednika dobra i dovesti u pitanje dravno
sprovoenje interesa privatne svojine. Jer, na kraju krajeva, kljuna prepreka

12 Dobri domaini

433
drugaijem svetu nije naa zavisnost od fosilnih goriva, ve naa poti-
njenost logici goriva kao robe.

Dok poinjemo da maemo dugo, vrue, prljavo zbogom fosilnim gori-


vima, i pokuavamo da raspoznamo kako e se klasna borba odvijati u
ekonomiji nakon njih, moemo izvui zakljuke iz bogatog naslea rad-
nikog pokreta i aktivizma protiv fosilnih goriva da bismo konstruisali
novi set politikih strategija adekvatnih specifinostima naeg vremena.

To e biti naporan proces. Ali za one meu nama koji sanjaju ne samo
o kraju ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima, ve i o kraju tirani-
je same klasne opresije mogunost odrive infrastrukture obnovljive
energije ide dalje od pukog preivljavanja.

Kad je dobro raspoloen, ovek moe zamisliti solarne panele i elektrane


na vetar kako napajaju onaj utopijski ivot koji je Marks jednom skicirao
s takvom epigramskom urbom.

S engleskog prevela Tatjana Maksimovi

434
435
Andreas Malm

Mit o
antropocenu

Pripisivanje krivice za klimatske promene celom ove-


anstvu oslobaa kapitalizam odgovornosti.

P
rola godina je bila najtoplija godina ikada zabeleena. Bez obzira
na to, poslednje brojke pokazuju da glavni izvor koji je svetsku
ekonomiju napajao energijom 2013. godine nije bio solarni, niti
snaga vetra, pa ak ni prirodni gas ili nafta, ve je to bio ugalj.

Upeatljiv je porast u svetskim emisijama ugljen dioksida od 1% godi-


nje tokom 1990-ih godina do 3% od poetka ovog milenijuma. Taj porast
se dogodio paralelno sa rastom naih saznanja o stranim posledicama
korienja fosilnih goriva.

Ko nas to gura u propast? Radikalni odgovor bi bio - zavisnost kapitalista


od izvlaenja i korienja fosilne energije. Neki bi, meutim, imenovali
druge krivce.

437
Zemlja je sada, kako kau, ula u antropocen: epohu oveanstva.1 Ne-
verovatno popularan i prihvaen ak i od strane mnogih marksistikih
naunika i naunica koncept o antropocenu sugerie da je ljudska vrsta
nova geoloka sila koja menja planetu do neprepoznatljivosti, uglavnom
tako to spaljuje ogromne koliine uglja, nafte i prirodnog gasa.

Prema miljenju ovih naunika, takva degradacija je neizbena sudbina


planete podvrgnute ovekovim uobiajenim poslovnim praksama i po-
sledica je toga to se ljudi ponaaju shodno svojim uroenim sklonosti-
ma. Zbilja, zagovornici ove teorije i ne mogu tvrditi drugaije, jer da je
ta dinamika odnosa malo kontingentnijeg karaktera, bilo bi teko braniti
narativ o uzdizanju cele vrste na poziciju nadmoi u biosferi.

Njihova pria u sreditu ima klasian element: vatru. Jedino ljudska vrsta
moe da kontrolie vatru, stoga je ona ta vrsta koja unitava klimu; kada
su nai preci nauili kako da pale stvari, zapalili su fitilj uobiajenog
poslovanja. Tada se, kako piu istaknuti naunici Majkl Rupak (Michael
Raupach) i Dozep Kanadel (Josep Canadell)2 dogodio esencijalni evolu-
tivni okida za antropocen, to je oveanstvo dovelo pravo do otkria
da se energija moe dobiti ne samo iz sedimentnog biotikog ugljenika,
nego i iz sedimentnog fosilnog ugljenika, isprva iz uglja.

1 Joseph Stromberg, What is the Anthropocene and Are We in It, Smithsonian


Magazine, januar 2013.
2 Michael R Raupach, Josep G Canadell, Carbon and the Anthropocene, Elsevier,
vol. 2, Issue 4, oktobar 2010.

438
Primarni razlog za trenutno sagorevanje fosilnih goriva je to to je
mnogo pre industrijske ere, odreena vrsta primata nauila kako da ko-
risti rezerve energije iz sedimenata ugljenika. To to sam ja nauio da
hodam kada sam imao godinu dana je razlog to danas pleem salsu; kada
je oveanstvo zapalilo svoje prvo mrtvo drvo, to je moglo da vodi jedino
do paljenja barela nafte milion godina kasnije.

Ili, reima Vila Stefena (Will Steffen), Pola Dej Kracena (Paul J. Crut-
zen) i Dona R. Meknila (John R. McNeill): Vetina naih predaka da
vladaju vatrom obezbedila je oveanstvu monu monopolsku alatku, ne-
dostupnu drugim vrstama, koja nas je odluno usmerila na dugi put ka
antropocenu.3 U ovom narativu, fosilna ekonomija je, jasno, otkrie o-
veanstva, ili vatrenog majmuna Homo Pyrophilus-a, kako se navodi u
knjizi Marka Linasa (Mark Lynas), koja popularie filozofiju antropocena
i podesno je naslovljena The God Species (Boanska vrsta).

Naravno, sposobnost kontrolisanja vatre definitivno jeste bila neophodan


preduslov da se poetkom 19. veka u Britaniji zapone sagorevanje fosil-
nih goriva velikih razmera. Meutim, da li je ona bila i uzrok?

Vana stvar koja se ovde mora napomenuti jeste logika struktura na-
rativa o antropocenu: mora da je neka univerzalna karakteristika vrste
pokrenula svoju sopstvenu geoloku epohu, jer bi se u suprotnom radilo

3 Will Steffen, Paul J. Crutzen, John R. McNeill, The Anthropocene: Are Humans Now
Overwhelming the Great Forces od Nature, Royal Swedish Academy of Sciences,
Ambio, Vol. 36, No. 8, decembar 2007.

439
o nekom podskupu u okviru te vrste. Meutim, pria o ljudskoj prirodi
moe se javiti u raznim oblicima, kako u antropocenskom anru, tako i u
drugim delovima diskursa o klimatskim promenama.

U svom eseju u antologiji Engaging with Climate Change,4 5 psihoana-


litiar Don Kin (John Keene) nudi originalno objanjenje injenice da
ljudi zagauju planetu i odbijaju da prestanu. U ranom detinjstvu, ljudsko
bie isputa otpadne materije bez razmiljanja i uvia da e brina majka
ukloniti kaku i piu i oistiti guzu.

Posledica toga je da su ljudska bia naviknuta na praksu zagaivanja


svoje okoline: Verujem da ovakvi ponovljeni susreti doprinose prateem
uverenju da je planeta neka vrsta neograniene toalet majke, koja je
sposobna da beskonano apsorbuje nae toksine proizvode.

Meutim, gde su dokazi za bilo kakvu uzronu vezu izmeu sagorevanja


fosilnih goriva i defekacije novoroeneta? ta je sa svim tim genera-
cijama ljudi koji su do 19. veka savladali obe vetine, ali nikada nisu
praznili depozite ugljenika iz zemlje i izbacivali ih u atmosferu: jesu li
oni u stvari bili seratori i spaljivai koji su samo ekali da uvide svoj
pun potencijal?

4 John Keene, Unconcious obstacles to caring for the planet, 2013.


5 Sally Weintrobe, Engaging with Climate Change: Psychoanalytic and
Interdisciplinary Perspectives, 2013.

440
Lako je zbijati ale na raun odreenih formi psihoanalize, ali pokuaji da
se uobiajeno poslovanje (business-as-usual) pripie karakteristikama
ljudske vrste osueni su na ispraznost. Ono to postoji oduvek i svuda ne
moe da objasni zato se jedno drutvo izdvaja od svih drugih i razvija
neto novo kao to je fosilna ekonomija, koja je nastala pre samo 2 veka
ali je danas postala toliko ustaljena da je shvatamo kao jedini nain na
koji ljudi mogu da proizvode.

Ipak, injenica je da mejnstrim diskurs o klimatskim promenama obiluje


referencama na oveanstvo kao takvo, ljudsku prirodu, ljudsko preduzet-
nitvo, na oveanstvo kao jednog velikog zlikovca koji upravlja lokomoti-
vom klimatskih promena. U The God Species pie: Boija volja se sve vie
sprovodi preko nas. Mi smo kreatori ivota, ali smo i njegovi unititelji.6
Ovo je jedna od najeih izjava u okviru tog diskursa: mi, svi mi, ti i ja,
smo zajedno stvorili ovaj nered i svakim danom ga pogoravamo.

Naomi Klajn (Naomi Klein), u knjizi This Changes Everything (Ovo me-
nja sve)7 struno ogoljava mnotvo naina na koji akumulacija kapitala
uopteno, a posebno njena neoliberalna varijanta, doliva ulje na vatru
koja trenutno prodire Zemljin ekosistem. Efikasno odbacujui sve pri-
e o oveanstvu kao univerzalnom zlikovcu, ona pie: Zaglavljeni smo
zato to su one akcije koje bi nam pruile najvee anse za spreavanje
katastrofe i koje bi donele korist veini izuzetno pretee po malobroj-

6 Mark Lynas, The God Species: Saving the Planet in the Age of Humans, 2011.
7 Naomi Klein, This Changes Everything, 2014.

441
nu elitu koja dri u aci nau ekonomiju, nae politike procese i veinu
naih medija.

A kako kritiari odgovaraju na ovo? Klajn opisuje klimatsku krizu kao kon-
frontaciju izmeu kapitalizma i planete, kritikuje filozof Don Grej (John
Gray) za The Guardian.8 Preciznije bi bilo opisati ovu krizu kao sukob izme-
u rastuih potreba oveanstva i sveta iji resursi nisu beskonani.

Grej nije jedini koji zastupa takav stav. Ovaj raskol se javlja u okviru
velike ideoloke podele u debati o klimatskim promenama, i pobornici
mejnstrim konsenzusa borbeno uzvraaju.

Pol Kingsnort (Paul Kingsnorth), britanski pisac, koji odavno zagovara da


pokreti za zatitu ivotne sredine treba da se raspuste i da totalni kolaps
treba da prihvatimo kao nau sudbinu, u London Review of Books (Lon-
donska recenzija knjiga) drsko komentarie: Klimatske promene nisu
neto to nam je podmetnula mala grupa zlikovaca(...)na kraju krajeva,
svi smo umeani. Ovo je, kako Kingsnort tvrdi, manje primamljiva po-
ruka od one koja kae da 1% brutalno upropatava planetu a plemenitih
99% im se protivi, ali je blia realnosti.

Da li je blia realnosti? est jednostavnih injenica govore suprotno.

8 John Gray, This Changes Everything: Capitalism vs the Climate review Naomi
Kleins powerful and urgent polemic, The Guardian, 22.09.2014.

442
Prvo, parna maina je nairoko, i ispravno, prepoznata kao originalna loko-
motiva uobiajenog poslovanja, uz pomo koje se sagorevanje uglja prvi
put povezalo sa stalno rastuom spiralom kapitalistike robne proizvodnje.

Iako je banalno, valja istai da korienje parnih maina nije usvojeno od


strane nekih prirodnih izaslanika ljudske vrste. Izbor primarnog pokre-
taa u proizvodnji robe nikako nije mogao biti privilegija vrste, poto je,
za poetak, zahtevao instituciju najamnog rada kao preduslov. Vlasnici
sredstava za proizvodnju bili su ti koji su uveli tu novinu. Ova klasa ljudi
inila je mizerno mali deo oveanstva poetkom 19. veka, svi su bili mu-
karci, svi belci bili su siuna manjina ak i u Britaniji.

Drugo, kada su britanski imperijalisti, otprilike u isto to vreme, prodrli u


severnu Indiju, naili su na kopove uglja koji su, na njihovo iznenaenje,
ve bili poznati domaem stanovnitvu zbilja, Indijci su imali osnovno
znanje o tome kako iskopati, spaliti i proizvesti toplotu od uglja. A uprkos
tome, uopte nisu marili za gorivo.

Britanci su, s druge strane, oajniki eleli ugalj da bi pokrenuli pa-


robrode, kojima su do metropola prenosili blaga i sirovine oduzete od
indijskih seljaka, kao i sopstveni viak pamunih dobara do unutranjih
trita. Problem je bio to to se radnici nisu dobrovoljno javili da siu
u rudnike. Stoga su Britanci morali organizovati sistem najamnog rada,
naterati farmere u jame kako bi obezbedili gorivo za eksploataciju Indije.

Tree, eksplozija emisija ugljenika u 21. veku veim delom potie iz Narod-
ne Republike Kine. Pokreta te eksplozije je oigledan: nije u pitanju rast

443
kineske populacije, niti potronja u domainstvima, niti javni rashodi Kine,
ve neverovatna ekspanzija proizvodne industrije koju je u Kini pokrenuo
strani kapital da bi izvukao viak vrednosti iz lokalne radne snage, koja je
poetkom veka percipirana kao izuzetno jeftina i disciplinovana.9

Taj preokret bio je deo globalnog napada na plate i uslove rada radnice
i radnici irom sveta bili su pritisnuti pretnjom preseljenja kapitala kod
njihovih kineskih kolega, koji su mogli biti eksploatisani jedino putem
fosilne energije kao neophodnog materijalnog supstrata. Eksplozija u
emisijama ugljenika koja je usledila je atmosfersko naslee klasnog rata.

etvrto, pored naftne i industrije gasa, verovatno ne postoji nijedna dru-


ga industrija koja nailazi na toliki otpor javnosti gde god pokuava da
pokrene posao. Kao to Klajn dobro zapaa, lokalne zajednice, od Aljaske
do Niger Delte, od Grke do Ekvadora, protestuju protiv hidraulinog
frakturiranja (fracking), izgradnje naftovoda i gasovoda i istraivanja re-
zervi nafte i gasa. Meutim, nasuprot njima stoji interes koji je nedavno
vrlo precizno izrazio Reks Tilerson (Rex Tillerson), predsednik i general-
ni direktor naftne kompanije ExxonMobil: Moja filozofija je zarada. Ako
mogu da buim i da zaradim novac, onda je to ono to elim da radim. To
je duh ovaploenog fosilnog kapitala.

Peto, razvijene kapitalistike drave neumoljivo nastavljaju da proiruju


i produbljuju svoje fosilne infrastrukture grade nove autoputeve, nove

9 Roger Bybee, Scapegoating China, Jacobin, 27.03.2015.

444
aerodrome, nove elektrane s pogonima na ugalj uvek sa sluhom za in-
terese kapitala, skoro nikada ne konsultujui svoje stanovnitvo oko ovih
pitanja.10 Samo zaista slepi intelektualac, nalik Polu Kingsnortu, moe da
veruje da smo svi umeani u takvu politiku.

Koliko Amerikanaca je umeano u donoenje odluke da se uglju obezbedi


vei udeo u sektoru elektrine energije, koja je dovela do intenzivnije
emisije ugljenika u SAD 2013. godine? Koliko veana je krivo za izgrad-
nju novog autoputa oko Stokholma najveeg infrastrukturnog projekta
u modernoj istoriji vedske ili za pomo njihove vlade elektranama na
ugalj u Junoj Africi?

Potrebno je gajiti najekstremnije iluzije o savrenoj demokratiji trita da


bi se poverovalo da smo svi mi krivi za klimatske promene.

esto, i moda najoiglednije: malo je resursa koji se tako nejednako troe


kao to je energija. Devetnaest miliona stanovnika drave Njujork troi
vie energije nego 900 miliona stanovnika Podsaharske Afrike. Razlika
u potronji energije izmeu malog stoara u Sahelu i prosenog Kana-
anina lako moe biti i 1000 puta vea samo prosenog Kanaanina, ne
onoga koji poseduje pet kua, tri terenca i privatni avion.

Jedan prosean stanovnik/ca Amerike emituje vie ugljenika nego 500


itelja Etiopije, ada, Avganistana, Malija ili Burundija; a koliko emituje

10 Trish Kahle, Rank-and-File Environmentalism, Jacobin, 11.06.2014.

445
prosean ameriki milioner i koliko vie od prosenog amerikog ili
kambodanskog radnika ili radnice ostaje da se izrauna. Uticaj indi-
vidue na atmosferu strahovito varira u zavisnosti od toga gde je roena.
oveanstvo je, stoga, suvie tanana apstrakcija da bi moglo nositi toliki
teret krivice.

Naa geoloka epoha nije epoha oveanstva, ve kapitala. Naravno, fosil-


na ekonomija ne mora nuno biti kapitalistika: Sovjetski savez i njegove
drave-sateliti imali su sopstvene mehanizme rasta povezane sa korite-
njem uglja, nafte i gasa. Nisu bili nita manje prljavi, aavi, niti su imali
manje emisije moda su bile ak i vee nego njihovi hladnoratovski
neprijatelji. Zato se onda fokusiramo na kapital? Koji je razlog za udu-
bljivanje u destruktivnost kapitala, kada je uinak komunistikih zemalja
bio jednako katastrofalan?

U medicini, slino pitanje bi moda bilo - zato svoje istraivake napo-


re fokusiramo na rak, a ne na velike boginje? I jedno i drugo mogu biti
smrtonosni! Meutim, samo jedno i dalje postoji. Istorija je zatvorila po-
glavlje o Sovjetskom sistemu, tako da smo opet na poetku, gde fosilna
ekonomija koegzistira sa kapitalistikim nainom proizvodnje ali sada
na globalnom nivou.

Staljinistika verzija zasluuje posebna istraivanja, pod posebnim uslo-


vima (s obzirom na to da su mehanizmi rasta drugaije prirode). Meu-
tim, mi ne ivimo u rudarskom gulagu Vorkuta iz 1930-ih godina. Naa
ekoloka realnost, koja nas sve obuhvata, jeste svet osnovan od strane
kapitala na parni pogon; a postoje i alternativni pravci kojima bi se eko-

446
loki odgovoran socijalizam mogao kretati. Zato je re o kapitalu, a ne o
oveanstvu kao takvom.

Uprkos uspehu Naomi Klajn i nedavnim ulinim mobilizacijama, ovakav


stav ostaje marginalan. Klimatska nauka, politika i diskurs konstantno se
formuliu u antropocenskom narativu: promiljanje fokusirano na vrstu,
klevetanje oveanstva, kolektivno samokanjavanje bez diferencijacije,
molbe potroakoj javnosti da promeni svoje navike, i druge ideoloke
piruete, slue samo odvraanju panje sa pravog krivca.

Predstavljanje odreenih drutvenih odnosa kao prirodnih svojstava vr-


ste nije nita novo: pripisivanje aistorijskog, univerzalnog, nepromenlji-
vog i prirodnog karaktera nekom obliku proizvodnje koji je specifian za
odreeno mesto i period klasine su strategije ideoloke legitimizacije.

One blokiraju svaku priliku za promenu. Ako je uobiajeno poslovanje


ishod ljudske prirode, kako onda uopte moemo zamisliti neto drugai-
je? Savreno je logino da zagovornici ideje o antropocenu i slinih nai-
na razmiljanja promoviu lana reenja koja se klone preispitivanja fo-
silnog kapitala kao to je geoinenjering u sluaju Marka Linasa (Mark
Lynas) i Pola Kracena (Paul Crutzen), izumitelja koncepta o antropocenu
ili kao Kingsnort propovedaju poraz i oajanje.

Prema reima ovog poslednjeg, sada je sasvim jasno da je nemogue


zaustaviti klimatske promene i, uzgred, izgradnja elektrane na vetar
jednako je loa kao i otvaranje jo jednog rudnika uglja, poto i jedno i
drugo skrnave krajolik.

447
Nijedna promena u ljudskim drutvima ne moe se desiti bez antagoniz-
ma. Razmatranje klimatskih promena koje je fokusirano na vrstu samo
izaziva paralisanost.Ako smo svi krivi, onda niko nije.

S engleskog prevela Tatjana Maksimovi

448
449
Dona Ber

Mnogobrojni ivoti
Fransoa Miterana

Jo pre Aleksisa Ciprasa, Evropa je razbila reformistike


ambicije Fransoa Miterana dalekosenim neoliberalnim
programom.

I
zgleda da u prii o grkoj potinjenosti evropskom kapitalu postoji
beskonana kasta zlikovaca. Na vrhu te liste su Angela Merkel (An-
gela Dorothea Merkel) i gotovo karikaturalno gnusan Volfgang oj-
ble (Wolfgang Schauble). Odmah ispod njih su zvaninici poput Jerun
Diselbluma (Jeroen Dijsselbloem), predsednika ministara finansija Evro-
grupe, karikatura tehnokrate u sivom odelu.

Ipak, od svih ljudi koji snose odgovornost za prisiljavanje grkog naroda


na Memorandum, malo ko je imao toliko neoprostivu ulogu kao francu-
ski predsednik Fransoa Oland (Franois Hollande). Mesecima je Oland
dizao prainu oko potrebe za drugaijim pristupom evropskoj dunikoj
krizi. Suoen sa nemakom nepopustljivou, uporno je tvrdio u javnosti
da se Grkoj ne moe dozvoliti da napusti Evrozonu. U jednom trenutku

451
je, krajem juna, Ciprasov (Alexis Tsipras) kontra-predlog novom paketu
finansijske pomoi ak opisao prihvatljivim.

Ipak, na kraju ove rei nisu znaile nita. Oland, dobri policajac, je sta-
jao rame uz rame uz Merkelovu i druge lidere Evrozone koji su pritisnuli
Ciprasa da prihvati kompromisni dogovor koji je nametao razorne uslo-
ve ve unitenoj grkoj ekonomiji.

Ovaj prljavi posao je krajnjoj levici potvrdio, u sluaju da je bilo nekih


sumnji, da prologodinje glasine o rastuim francusko-nemakim tenzi-
jama u odnosu na evro nisu znaile skoro nita. I zaista, da li je iko mogao
oekivati neto drugo? Zato bi francuska vlada, koja je tednju nainila
stubom svog ekonomskog programa, predvodila napad na tednju u ne-
koj drugoj dravi?

Potezi Olandove vladajue Socijalistike partije (Parti Socialiste, PS) samo


su jo jedan podsetnik na to kakav truli le je postala evropska socijalde-
mokratija. U tom smislu, uloga PS u kasapljenju grke demokratije nije
jedinstven sluaj na evropskoj centralnoj levici: naprotiv, evropske so-
cijaldemokratske i radnike partije su u najveoj meri vrsto stajale uz
Merkelovu i ojblea tokom pregovora sa Grkom tako je doslovno bilo
u sluaju Zigmar Gabrijela (Sigmar Gabriel), lidera Socijaldemokratske
partije Nemake (Sozialdemokratische Partei Deutschlands, SPD) koji je vi-
cekancelar velike koalicije kojom rukovodi Merkelova.

452
Miteranova radikalna obeanja

Ipak, uloga francuske Socijalistike partije se istie iz drugih razloga ne


zbog onoga ta ona jeste nego zbog toga ta je bila. Pre 35 godina se pret-
hodna socijalistika vlada nalazila u upadljivo slinoj situaciji kao to je
ova u kojoj se nalazi Siriza nakon izbora u januaru.

To da je Olandova i Valsova1 partija jednom bila slina grkoj partiji


radikalne levice danas bi nam moglo izgledati bizarno. Ali kada je 1981.
godine lider PS Franosa Miteran (Franois Mitterrand) doao na vlast
kao prvi predsednik levice u istoriji Pete republike,2 nada koju je po-
krenuo bila je slina onoj koju je generisala Siriza nakon izbora krajem
januara 2015. godine.

Ako nita drugo, oekivanja koja su okruivala Miterana su bila mno-


go vea nego ona koja su doekala Ciprasa. U noi 10. maja 1981, kada
su objavljeni konani rezultati glasanja, buknule su proslave na ulicama
Francuske. Nekoliko desetina hiljada ljudi se okupilo na Trgu Bastilja u
Parizu, gde su pevali i plesali do ranih jutarnjih sati.

1 Manuel Vals (Manuel Valls) je od 2014. premijer Francuske i lan je Socijalistike


partije. (prim.prev.)
2 Peta republika je aktualni republikanski reim Francuske, na snazi od 1958.
godine. Prvi predsednik Pete republike je bio arl de Gol (Charles de Gaulles,
1959-1969), a potom su se na predsednikom mestu menjali: or Pompidu
(Georges Pompidou, 1969-1974), Valeri iskan DEsten (Valry Giscard dEstaing,
1974-1981), Fransoa Miteran (1981-1995), ak irak (Jacques Chirac, 1995-2007),
Nikola Sarkozi (Nicolas Sarcozy, 2007-2012) i Fransoa Oland (2012-). (prim.prev.)

453
Pet nedelja kasnije, levica je osvojila veinu mesta u Narodnoj skuptini
na parlamentarnim izborima i time uvrstila Miteranov uspeh. Pripre-
mljen je teren za formiranje vlade koja je (po prvi put od 1947. godine)
ukljuila i komunistike ministre.

Imajui u vidu dogaaje u prethodne 3 decenije, teko je zamisliti koliko


je u to vreme bio znaajan vrtoglavi uspon levice do nivoa vlasti. Ali
dolazei svega deceniju nakon razoarenja iz maja 1968. godine i nakon
dugakog perioda desniarske vlasti u Petoj republici, Miteranov uspeh je
inspirisao opte uverenje da je Francuska na putu radikalnog raskida sa
kapitalizmom. Politiki program novog predsednika je bio otelotvorenje
ambicioznog programa reformi i inio je platformu njegove kampanje,
uvenih 110 predloga za Francusku.

Primenom ove platforme, tvrdio je Miteran, njegova vlada e ubrzati pre-


kid sa kapitalizmom i postaviti temelje za francuski put u socijalizam.

Miteran ne potie iz krajnje levice, ve iz umerenijih uglova francuskog


republikanskog socijalizma. Kao okorelom oportunisti, njegova posvee-
nost principima je ila onoliko daleko koliko su to njegove politike am-
bicije dozvoljavale. Pa ipak, budui predsednik se progresivno pomerao u
levo tokom svog ivota od mladalakih podviga pristalice kolaboracio-
nistikog Viijevog reima, kroz konverziju u leviarski pokret otpora, do
umerenog socijalistikog ministra u kratkotrajnom kabinetu 1950-ih, pa
do izgubljenih predsednikih izbora 1965. i 1974. i konano do ulaska u
Socijalistiku partiju 1971. godine.

454
Putanja njegove karijere odraava postepenu evoluciju francuskog soci-
jalizma u decenijama nakon Drugog svetskog rata: 1950. godine je socija-
listiku levicu predstavljao skup fragmentisanih i uglavnom marginalnih
parlamentarnih stranaka, naizgled osuenih da budu mlai partneri u be-
skrajnom nizu koalicionih vlada.

Samo dvaput (na kratko) je levica imala predstavnike u izvrnoj vlasti u


decenijama izmeu Narodnog fronta i izbora Miterana i od tih vlada je
daleko dui sta imala ona Gi Molea (Guy Mollet), ija funkcija premijera
je bila znaajna uglavnom zbog njegove uloge u kaznenom procesuiranju
pokolja u Aliru i u pokretanju invazije na Egipat 1956. godine zajedno sa
Britanijom i Izraelom. Nakon povratka arla de Gola na vlast i uspostav-
ljanja Pete republike 1958. godine, levica je bila iskljuena iz vlasti vie
od dve decenije.

U vreme etvrte Francuske Republike, Miteran je bio u nizu kratkotrajnih


koalicionih vlada ukljuujui i kratko razdoblje jedine dve leve poslerat-
ne vlade: 1954. godine se pridruio kabinetu Pjera Mendes-Fransa (Pierre
Mends France) kao ministar unutranjih poslova i ostao je na toj poziciji
sve do pada administracije godinu dana kasnije. Ubrzo nakon toga, ponovo
je uao u vladu, ovog puta kao ministar pravde u vladi Gi Molea.

Miteranove najznaanije aktivnosti kao ministra tokom ovih godina bile su


vezane za suzbijanje pokreta za alirsku nezavisnost. Poetkom decenije,
Miteran je svoja oseanja povodom alirske nezavisnosti jasno deklarisao
kada je rekao Alir je Francuska. Kao ministar pravde u Moleovoj vladi
naredio je proirenje ratnog zakona i 45 puta preporuio smrtnu kaznu.

455
Miteran je kasnije alio zbog svoje uloge u francuskom ratu, koji je na
kraju odneo vie od milion alirskih ivota. Ali njegovo uee je bilo po-
kazatelj brutalnog kolonijalnog nacionalizma koji je obeleio celokupan
francuski socijalistiki pokret u tom periodu. Tokom 1960-ih, stigma koja
je obeleavala levicu zbog sauesnitva u ratu je ozbiljno naruila reputa-
ciju socijalistikih lidera, poput Molea primera radi. Miteran je, meutim,
u velikoj meri izbegao mrlju zbog pokolja u Aliru.

Do 1970. godine, francuski socijalizam se transformisao. Razmrvljeni or-


ganizacijski predstavnici ne-komunistike levice su 1969. godine formi-
rali jedinstvenu Socijalistiku partiju. Na partijskom kongresu u Epineu
(pinay), koji se odrao juna 1971, Miteran se zajedno sa svojim pristali-
cama pridruio partiji i odmah je bio izabran za lidera partije.

Za Miterana kongres u Epineu oznaava potpunu transformaciju iz umere-


nog republikanskog socijaliste u figuru radikalne levice. U njegovom obra-
anju okupljenim delegatima na kongresu, Miteran je nastojao da pojaa
svoja antikapitalistika uverenja, pitajui u jednom trenutku retoriki:

Reforma ili revolucija? eleo bih rei ... da, revolucija. I od-
mah dodajem ... svakodnevna borba za strukturne reforme
moe biti revolucionarne prirode.

Ali ovo to sam rekao bi bilo samo alibi ako ne dodam i dru-
gu reenicu: nasilna ili mirna, revolucija je prvi prekid. Onaj
koji ne prihvata prekid i metod iz kojeg on proizilazi
onaj koji nije spreman da prekine sa utvrenim poretkom ...

456
sa kapitalistikim drutvom, takva osoba, tvrdim, ne moe
biti lan Socijalistike partije.

Kasnije, na konferenciji za novinare nakon kongresa, novi miropomazani


ef Socijalistike partije e rei: Moete biti ili upravlja kapitalistikog
drutva ili osniva socijalistikog drutva... to se nas tie, mi elimo biti
ovo drugo.

Radikalizam Miteranovog izbornog programa iz 1980. godine otelotvoru-


je plodove ove putanje. Ali isto tako oslikava i uticaj promenjivog politi-
kog konteksta, u Francuskoj i u Evropi, tokom 1970-ih. Time se odraava,
s jedne strane, elja socijalista da se nadmeu sa Komunistikom partijom
(Parti communiste franais, PCF), tradicionalno hegemonom silom fran-
cuske krajnje levice, za glasove i uticaj, ali i uticaj rastuih ekonomskih
problema Francuske na politike rasprave u nacionalnim okvirima, sa
druge strane.

ire gledano, to je bilo skretanje socijaldemokratije ulevo nakon 1960-ih,


usred napredujue ekonomske krize i eskalacije klasne borbe. Kako je
popularnost levih snaga ila uzlaznom putanjom, od zemlje do zemlje,
opisani pomak u socijaldemokratskim partijama irom Evrope bio je sve
vidljiviji u pitanju je dinamika koja se tih godina manifestovala u uspo-
nu benizma u britanskoj Laburistikoj partiji kao i u planovima koje su
usvojile vedske socijaldemokrate za fondove radnika pomou kojih bi se
postepeno podrutvljavala privatna industrija.

457
Zaista, Miteranova pobeda je na mnogo naina predstavljala pokazatelj
visokog nivoa socijaldemokratskog radikalizma u posleratnom periodu.

Ali, ako Miteranovo iskustvo odraava radikalizaciju unutar evropske


socijaldemokratije tokom 1970-ih, ono takoer ukazuje i na granice te
radikalizacije. U tom smislu, prve godine njegovog predsednitva su oka-
rakterisane pokuajem da se uhvati u kotac sa istom vrstom ogranienja
sa kojima se suoava vlada Sirize u Grkoj.

Evropa protiv levice

Da bismo ovo shvatili, vano je razumeti kontekst trijumfa levice 1981.


godine. Miteran je te godine doao na vlast usred dugorone krize evrop-
skog kapitalizma. Ta kriza je naroito teko pogodila Francusku. Suoen
sa rastuom nezaposlenou, sa sve veim inflacionim pritiscima i stagni-
rajuim poslovnim aktivnostima, novi predsednik je obeao da e predu-
zeti drastine mere radi oivljavanja francuske ekonomije.

U te svrhe, Miteran je predloio opsene nacionalizacije sve nekonkuren-


tnijih industrijskih konglomerata u Francuskoj, kako bi se odrao nivo za-
poslenosti i potpomogao proces ekonomske obnove. Ove mere nisu bile
zamiljene kao eksproprijacija francuskog kapitala, ve kao kompenzovana
kupovina neprofitabilnih preduzea koja bi drugaije mogla bankrotirati.

U kontekstu francuske politike kasnih 1970-ih, vladin plan nacionaliza-


cije i nije bio toliko radikalan kao to bi mogao izgledati retrospektivno.

458
Zapravo, francuski kapitalizam ima dugu tradiciju dravnog planiranja i
dravnog dirigovanja ekonomskim rastom.

Nakon Drugog svetskog rata, drava je preuzela irok spektar industrija.


Vlada je 1946. godine osnovala komisiju za planiranje koja je napravila
dugoroan plan za voenje ekonomskog razvoja: narednih 40 godina dr-
ava je propisala 9 petogodinjih planova. ak i izvan dravnog sektora,
preduzea su u velikoj meri zavisila od drave u pogledu pristupa kredi-
tima; izmeu 1969. i 1981. godine francuska drava je bila nadlena za
skoro pola od svih investicija u privatnom sektoru.

U osnovi, Miteranov plan nacionalizacije je predstavljao pokuaj oiv-


ljavanja i proirenja posleratnog diriistikog modela. Cilj nije bio da se
napadne privatno vlasnitvo, ve da se olaka ekonomsko restrukturira-
nje i sauva borba za francusku industrijsku bazu. Zvaninici u vladi su
oekivali brzo poboljanje u ekonomskoj globalnoj situaciji, za koje su
verovali da e pomoi obnovi i ozdravljenju neprofitabilnih preduzea.
Takoe, imali su nameru da subvencioniu ekonomsku aktivnost kroz de-
ficitarnu potronju.

Na kraju krajeva, ovo je bio kejnzijanski ekonomski program, a ne so-


cijalistiki izazov prerogativima kapitala. Ipak, u sprovoenju tog pro-
grama Miteran je naiao na granice onoga to evropski kapitalizam nee
tolerisati. Kao rezultat, njegova vlada se uskoro suoila sa dilemom da
li da nastavi sa svojim poetnim ekonomskim planom, uprkos rastuim

459
tekoama i uvreenom neprijateljstvu poslovnih krugova, ili da napusti
svoj program kejnzijanskog oivljavanja ekonomije reflacijom.3

Tekoe sa kojima su se suoavali funkcioneri Socijalistike partije su se


poveavale i zbog lanstva Francuske u Evropskom monetarnom sistemu
(European Monetary System, EMS) prethodniku Evrozone. Vezujui fran-
cuski franak za nemaku marku, EMS je ograniio sposobnost vlade da pri-
lagodi monetarnu politiku zadovoljenju makroekonomskih potreba zemlje.

Konano, Miteran se naao u situaciji u kojoj se morala doneti odluka ili


o naputanju EMS-a i potencijalnom gubitku pristupa globalnom finan-
sijskom sistemu ili o naputanju reformskih ambicija. Toliko je iskljuiva
bila ova odluka da je Miteran rekao: Podeljen sam izmeu dve ambicije
graditi Evropu ili socijalnu pravdu.

Na kraju je Miteran izabrao put kapitulacije, to je dovelo do uvenog


preokreta njegove vlade 1982/83. godine ka politique de rigueur (politici
rezova), odnosno politici tednje. Posledice te odluke se oseaju i danas.
Njegov preokret i kasnije pomeranje u desno su ubrzali dugoroni pro-
ces privatizacije i neoliberalnog restrukturiranja francuskog kapitalizma.
Istovremeno, ovo je rezultiralo i transformacijom Socijalistike partije u
agenta trita.

3 Reflacija predstavlja politike vlade kojima se suzbijaju i uklanjaju tetne posledice


deflacije, npr. mere umerenog poveanja papirnog novca u opticaju, radi
spreavanja rasta cena robe. (prim.prev.)

460
Jo zlosutnije, Miteranov potpuni zaokret je postavio temelje za rast krajnje
desnice: 1983. godine je Nacionalni Front (Front National, FN) an-Mari Le
Pena (Jean-Marie Le Pen) postigao svoj prvi izborni uspeh, na lokalnim
izborima u prigradskom mestu Dre (Dreux). Samo godinu dana kasnije, FN
je napravio svoj veliki proboj na evropskim izborima 1984. godine.

Do kraja decenije je FN partija koja je samo nekoliko godina ranije bila


toliko marginalna da Le Pen ak nije mogao dobiti ni dovoljno potpisa
da se kandiduje za predsednika osvajao dvocifreni procenat od uku-
pnog broja glasova. Danas se erka i naslednica an-Marija, Marin Le
Pen (Marine Le Pen), sudei po anketama, nalazi na samom vrhu favorita
za predsednike izbore koji treba da se odre 2017. godine, jer se glasai,
razoarani Olandovim ekonomskim neuspesima i nepopularnim refor-
mama trita rada, sve vie okreu ka FN.

Manje slavne godine

Da bismo razumeli faktore koji su ubrzali Miteranovu kapitulaciju, mora-


mo poeti sa razmatranjem uslova krize francuskog kapitalizma 1970-ih
godina. Ova decenija je oznaila kraj dugog perioda posleratnog razvoja i
pune zaposlenosti, koji je u Francuskoj poznat pod imenom trente glorie-
uses (trideset slavnih godina).

Kao posledica toga, u godinama koje dolaze nakon 1974. se dogaa opte
usporavanje poslovnih aktivnosti, investicione i profitne stope poinju da
opadaju a rast produktivnosti da stagnira. I dok su radnice i radnici jo

461
uvek bili u mogunosti da osiguraju znaajna poboljanja realnih plata
poetkom i sredinom 1970-ih, nezaposlenost (koje gotovo da nije bilo na
poetku decenije) nakon 1974. godine kontinuirano raste.

Sve loije stanje francuske ekonomije je odraavalo optiji trend evropskog


kapitalizma; kako su povoljni uslovi zlatnog doba isparili, kreatori politi-
ka diljem kontinenta su bili primorani da se suoe sa problemima eskalacije
nezaposlenosti, rasta inflacije i usporavanja rasta produktivnosti.

U Francuskoj je vlada na ovo odgovorila kolebljivom ekonomskom politi-


kom: najpre pokuavajui da oivi ekonomiju kroz deficitarnu potronju,
potom se pomera u pravcu fiskalnih i monetarnih ogranienja, a onda po-
novo vraa smer.

Ovi uslovi su se pokazali kao blagodet za francusku levicu. Uz dugu do-


minaciju mone francuske Komunistike partije, levica je ostala snano
podeljena sredinom 1960-ih, rascepljena izmeu velike, ali izolovane PCF
i mnogo manjih snaga francuskog socijalizma. Kasnih 1970-ih godina, ko-
munisti su i dalje imali vie od pola miliona lanica i lanova.

Oni ine monu izbornu snagu na nacionalnom nivou: konstantno dobi-


jajui izmeu petine i etvrtine glasova na parlamentarnim izborima sve
do 1969. godine (iako je ova cifra neto manja od 1950-ih), partijski pred-
sedniki kandidat ak Diklo (Jacques Duclos) je bio u stanju da prikupi
preko 21% (skoro 5 miliona) glasova u prvom krugu predsednikih izbora.

462
Ali prava izborna snaga PCF je na lokalnom nivou, gde je kontrolisala
irok spektar optina radnike klase, ukljuujui i nekoliko velikih grado-
va. Na vrhuncu svoje lokalne moi, PCF je 1977. godine osvojila lokalnu
vlast u 71 od 221 francuske optine u kojima ivi po vie od 30.000 ljudi.

Osim toga, komunisti su imali ogromni uticaj unutar radnikog pokre-


ta preko svojih veza sa Generalnom konfederacijom rada (Confdration
gnrale du travail, CGT), najveom francuskom sindikalnom konfede-
racijom. CGT je ekslicitno bio sindikat sa komunistima na elu, koji se
blisko drao linije PCF u pogledu veine domaih i meunarodnih pitanja
(zbog ega je bio meta masovne kritike u kontekstu Hladnog rata). Kra-
jem 1970-ih godina imao je preko 2 miliona lanica i lanova impre-
sivna brojka s obzirom na odsustvo closed shop klauzule4 u francuskom
industrijskom sistemu i posebno je dobro bio zastupljen u proizvodnji
i tekoj industriji.

Dok su komunisti tradicionalno predstavljali najmilitantnije krilo fran-


cuskog radnikog pokreta, u razdoblju nakon maja 1968. to nije uvek bio
sluaj. Mnogi mlai francuski radnici i radnice koji su se radikalizovali
tokom uzbudljivih majskih dana su na CGT gledali kao na konzervativnu
i birokratsku instituciju kao na nedemokratine staljiniste bez ikak-
ve vizije u pogledu toga kako rekonstruirati hijerarhijsko drutvo i bez
ikakvog interesovanja za demokratiju na radnom mestu.

4 Closed shop klauzula je forma ugovora izmeu sindikata i poslodavaca, prema


kojoj je poslodavac u obavezi da zapoljava samo lanice i lanove sindikata
(potpisnice i potpisnike kolektivnog ugovora). (prim. prev.)

463
Tokom kasnih 1960-ih i 1970-ih godina, mnogi od tih radnica i radnika su
se usmerili ka Francuskoj demokratskoj konfederaciji rada (Confdrati-
on Franaise Dmocratique du Travail, CFDT), drugoj najveoj francuskoj
sindikalnoj konfederaciji koja je razvila bliske veze sa nekim delovima
Socijalistike partije. U razdoblju nakon 1968. godine CFDT je gravitirao
ulevo, usvojivi predloge za samoupravljanje, industrijsku demokratiju,
pa ak i za urbano planiranje.

Tih godina je CFDT dobio reputaciju borbenog sindikata, jer je pokrenuo


niz velikih i smelih trajkova. Politiki je CFDT postao posveen formi
klasno-borbenog sindikalizma, istiui, primera radi, u rezoluciji koja
je usvojena na kongresu 1977. godine, da ne moe biti primirja u klasnoj
borbi; CFDT odbacuje bilo kakvu skromnost u svojim zahtevima, bilo
kakvu ideju socijalnog mira.

Iako e se na kraju sindikalno vostvo okrenuti protiv radikalnih elemena-


ta svog lanstva, CFDT je daleko vie bio otvoren za ne-komunistiku re-
volucionarnu levicu nego CGT. Zapravo, u drugoj polovini 1970-ih odluno
je prihvatio antikapitalistiku ideoloku agendu, a ista rezolucija kongresa
1977. godine na sledei nain procenjuje krizu francuskog kapitalizma:

Kapitalistiki sistem je duboko uzdrman, ali nije osuen na


propast. Niko ne moe znati kako e se kriza zavriti. Ne radi
se o izboru izmeu determinizma ili samo-korekcije. A izmeu
autoritarizma i samoupravnog demokratskog socijalizma, kao i
srednjih reenja, jo nita nije odlueno.

464
Krajem 1960-ih, odnosi izmeu PCF i PS, kao i izmeu CGT i CFDT, su bili
obeleeni duboko ukorenjenom sumnjom na obe strane. Za smog Mite-
rana se kae da je bio neprijateljski raspoloen prema komunistima jo od
dana kada je uestvovao u Francuskom pokretu otpora. Meutim, on je
takoer razumeo da je jedini nain da se oivi uspeh levice i istovreme-
no jedini nain za njegov lini uspeh bio putem izbornog saveza sa PCF.

U tom cilju je predvodio pregovore sa komunistima o onome to je 1972.


godine postalo Zajedniki program, platforma za ujedinjeni levi izborni
savez. Usredsreujui se na niz radikalnih reformi, ukljuujui opsene
nacionalizacije, irenje socijalne drave i jaanje sindikalnih prava, Za-
jedniki program je odraavao rastue reformske ambicije francuske le-
vice tokom 1970-ih.

Kao to je napisano u smom dokumentu, trebalo je razbiti dominaciju


krupnog kapitala i sprovesti novu ekonomsku i socijalnu politiku kako
bi se postepeno ostvario prelaz na zajednicu koja ima kontrolu nad naj-
vanijim sredstvima proizvodnje i finansijskim instrumentima koji su tre-
nutno u rukama dominantno kapitalistikih grupa.

Potpisivanje zajednike platforme je oznailo poetak poludecenijske iz-


borne saradnje izmeu Komunistike i Socijalistike partije. Ali to nije bio
kraj unutarpartijskih sukoba. Zapravo, Miteran se nikada nije ustruavao
u izraavanju elje PS da pridobije PCF glasove. Jednom je, pozivajui se
na Zajedniki program, rekao:

465
Naa osnovna uloga je obnova velike Socijalistike partije
na terenu koji je okupirala PCF da pokaemo kako od onih
5.000.000 komunistikih glasaa 3.000.000 mogu postati soci-
jalistiki glasai. To je razlog ovog sporazuma.

Komunisti, s druge strane, nikada nisu bili sasvim sigurni u pogledu toga
kako da pristupe Miteranu. S jedne strane, socijalistiki lider im je ponudio
legitimitet izbornog sporazuma i izglede za ministarske pozicije u koalici-
onoj vladi. S druge strane, nije se stidio svoje elje da pridobije PCF bazu.

Dok je Miteran uvek bio jasan u svom cilju da zameni PCF kao vodeu silu
francuske levice, komunisti su bili nesigurni u pogledu toga kako odgovori-
ti na njegovo ispipavanje terena. Tenzije izmeu dve partije su kulminirale
1977. godine, nakon silovite pobede levice na optinskim izborima.

Sa parlamentarnim izborima 1978. na horizontu i suoena sa velikim na-


dama koje bi se pojavile na levici ukoliko bi se dobila parlamentarna vei-
na, PCF je iskoristila neslaganja u vezi sa razliitim politikim pitanjima
kao priliku za prekidanje saveza. Time su zaradili snanu kritiku mnogih
levih biraa i utvrdili status PS kao partije jedinstva.

Ipak, kada se Miteran kandidovao za predsednika 1981. godine, komunisti


su shvatili u kom pravcu duva vetar. Kada je njihov kandidat poraen u pr-
vom krugu glasanja, dali su svoju podrku Miteranu. A na parlamentarnim
izborima odranim ubrzo nakon toga, prvi put su okusili mo koju je doneo
uspon levice: uprkos apsolutnoj veini koju je levica dobila na izborima, PS

466
je bila partija koja je uzela sva dodatna mesta zapravo, PCF je u odnosu na
Socijaliste izgubila podrku na izborima. I nikada je nije povratila.

Ujedinjeni front

Pobeda tog komunistiko-socijalistikog saveza iz 1981. godine je proi-


zvela euforiju na levici. Ali kada je nova vlada stupila na funkciju, suoila
se sa sumornom ekonomskom situacijom. Nezaposlenost je neprestano
rasla, dostiui stopu od 6,3% 1980. i 7% sledee godine. Inflacija, koje je
tokom 1970-ih ve dostizala zabrinjavajuih 9%, prela je 12% 1980. godi-
ne. Investicioni i proizvodni rast su stagnirali. Trgovinski deficit Francu-
ske je dostigao neodrive razmere, ozbiljno pristiskajui vrednost franka.

Kada je pokuavao da sprovede program ekonomske reflacije u cilju reava-


nja posledica krize, Miteran je u tome bio ometan velikim brojem faktora.

Kao prvo, Francuska je poetkom 1980-ih bila suoena sa posebno nepo-


voljnim globalnim ekonomskim okruenjem. Recesija koja je zahvatila
napredni kapitalistiki svet 1979. godine zakucala je ve oslabljen fran-
cuski industrijski sektor, slabei tradicionalno vane industrije poput in-
dustrije elika.

Pored toga, posledice recesije su bile pogorane amerikom trezorskom poli-


tikom visokih kamatnih stopa, jer su Federalne rezerve pokuale da kreiraju
usporavanje koje bi konano moglo staviti inflaciju pod kontrolu (politika
poznata kao Volkerov ok, prema efu rezervi Polu Volkeru [Paul Volcker]).

467
Potres koji je izazvao Volkerov ok nije samo rezultirao ozbiljnim padom
amerike ekonomije (zajedno sa rastom fiskalnog deficita koji je nastav-
ljen i u vreme Reganove [Ronald Reagan] administracije), ve je imao
uznemirujue efekte i na zapadnu Evropu. S obzirom na konstantno viso-
ku vrednost dolara, zvaninici u drugim zemljama su pourili da smanje
opticaj novca u svojim ekonomijama, kako bi spreili gubitak vrednosti
njihovih valuta u odnosu na dolar.

U Evropi je najvanija ekonomija bila ekonomija Savezne Republike Ne-


make. A najvanija institucija nemakog kapitalizma je bila mona Bun-
desbank, koja je bila poznata po rigidnoj monetarnoj politici dizajniranoj
tako da sprei inflacione pritiske. Pratei vodeu ulogu svojih amerikih
kolega, nemaka politika je konstruisala otru recesiju 1980/81. godine.

Efekti ovih deflacionih politika su se oseali irom Evrope, a naroito u


Francuskoj. Sa brzim rastom vrednosti dolara i nemake marke, cena uvo-
zne robe izraene u ovim valutama je takoer porasla. Budui da se Fran-
cuska u velikoj meri oslanjala na uvoz mnogih osnovnih potreptina (u
ta je ukljueno i 80% potronje energije) i kako je 37% od ukupnog uvoza
bilo izraeno u dolarima, astronomski porast vrednosti dolara stvorio je
velike napetosti u francuskoj ekonomiji.

U isto vreme, u kontekstu reflacione politike koju je provodila Miterano-


va vlada, deflacija u SAD-u i u Nemakoj pojaala je presiju na franak.

Iz tih razloga Miteran se naao u situaciji da na ekonomskom samitu odr-


anom u Versaju 1982. godine moli Ronalda Regana da umanji pritisak na

468
franak. Smanjenjem fiskalnih rashoda, Reganova administracija je mogla
smanjiti potranju za dolarom, a time i pritiske na franak.

Kada je Regan rekao ne, francuska vlada je bila primorana da preduzme


i drugu devalvaciju franka. Ali, dok je Miteran osuivao deflacionu poli-
tiku amerike i nemake vlade, malo ta je mogao uiniti da ih promeni.

Takoe, i francusko lanstvo u Evropskom monetarnom sistemu je ogra-


niavalo slobodu manevrisanja francuskih zvaninika. EMS je bio sistem
deviznog kursa koji je nastao dogovorom francuskog predsednika iska-
ra DEstena (Valry Giscard dEstaing) i nemakog kancelara Helmuta
mita (Helmut Schmidt) krajem 1970-ih godina, a bio je osmiljen tako da
osigurava da vrednost franka i nemake marke ostane u fiksnim granica-
ma, putem mehanizma deviznog kursa (Exchange Rate Mechanism, ERM).

Jedna od iskarovih elja prilikom stvaranja EMS bila je da e time pod-


sticati francuske zvaninike da se pridravaju fiskalno odgovorne i rigo-
rozne monetarne politike kojima je sm bio naklonjen.

Vezujui franak za nemaku marku, EMS e spreavati politiare da uvea-


vaju potronju: kako je vrednost franka morala biti na dovoljno visokoj sto-
pi da bi ostala fiksirana, budue vlade su bile prisiljene da izbegavaju politi-
ku koja bi u veoj meri mogla naruiti monetarnu poziciju franka. Umesto
ekpanzivnih mera uveanja broja radnih mesta i rasta plata, politiari bi bili
uslovljeni da im prioritet budu stabilnost cena i trokovi konkurentnosti.

469
Na kraju se iskarov poetni potez pokazao uspenim. Nakon zaokre-
ta vlade ka politici rezova 1982/83. godine, Miterana je njegov tadanji
ministar finansija (budui evropski komesar) ak Delor (Jacques Delors)
ubedio da usvoji politiku snanog franka (franc fort) prema kojoj bi se
francuska valuta namenski precenila ne bi li se osigurala monetarna sta-
bilnost i ne bi li se suprotstavila inflacionim pritiscima. Rezultat je bila
decenija visoke nezaposlenosti, koja je trajala do 1990-ih.

Trijumf i tragedija

Sve je to meutim dolo kasnije. Miteranovi prvi dani na vlasti su bili


obeleeni uzbuenjem koje su proizveli njegovi napori da implementira
politiku koja je bila utvrena programom 110 predloga.

Poetkom juna 1981. godine Miteran je nadgledao nacionalizaciju 12 in-


dustrijskih konglomerata, 36 banaka i 2 finansijske korporacije. Ukupan
broj preduzea pod dravnom kontrolom je do kraja godine iznosio 8%
BDP-a. Nove nacionalizovane kompanije su zapoljavale preko pola mi-
liona radnica i radnika ili 2,5% od ukupne radne snage. Nacionalizovane
banke su drale 90% ukupnih depozita.

Do kraja 1981. godine vlada je kontrolisala skoro ceo finansijski sektor.


U meuvremenu su naglo porasle dravne subvencije za industriju: sve u
svemu, dravna pomo privatnim firmama je 1981. skoila na 100 miliona
franaka ili 3,5% BDP-a.

470
Uz ovaj program nacionalizacija i dravnih subvencija, Miteranova admi-
nistracija je takoer uveala i budetske rashode, prvenstveno kroz ek-
spanziju drave blagostanja. Fiskalni deficit je u periodu izmeu 1980. i
1983. godine porastao sa 0,4% BDP-a na 3% a ukupna javna potronja za
11,4% samo tokom 1981. i 1982. godine. Proireni su programi za prevre-
meno penzionisanje, koje je sponzorisala vlada i kojima se reavalo pita-
nje izlaska starijih radnica i radnika iz korpusa radne snage, starosna gra-
nica za penziju je sniena sa 65 godina na 60. U meuvremenu, minimalne
penzije su poveane za 20%, a porodini dodaci su podignuti za 25%.

Juna 1981. francuska vlada je poveala zakonski odreenu minimalnu za-


radu (SMIC) za 10%. Tokom 1981/82. godine SMIC se poveao skoro 40%.
Sve u svemu, od aprila 1981. do jula 1982. minimalna zarada je realno uve-
ana za 11,4%. Ovaj porast minimalne zarade je premaio rast prosenih
zarada, koji se uveao za 5,2% tokom istog perioda.

Januara 1982. godine standardno nedeljno radno vreme u privatnom sek-


toru smanjeno je sa 40 na 39 sati, sa idejom vlasti da se do 1985. smanji na
35 sati. Pored toga, uvedena je obavezna peta nedelja plaenog odmora.
Sve u svemu, proseno radno vreme zaposlenih je opalo za 3% izmeu
1981. i 1983. godine. Pored toga, vladin program zapoljavanja je proiren
zapoljavanjem 200.000 novih dravnih slubenica i slubenika.

U meuvremenu, sindikalna prava su proirena, posebno kroz Oruov


zakon iz 1982. godine, koji je propisivao godinje pregovaranje izmeu
poslodavaca i sindikalnih predstavnika. Zakonodavstvo je uvealo sindi-
kalna prava na radnom mestu i zahtevalo je da se uspostave vri oblici

471
radnikog predstavljanja, ne bi li se zaposlenima omoguio vei uticaj u
donoenju odluka u proizvodnji.

Porezi su znatno porasli. Oporezivanje se u Francuskoj koncentrie na


poreze na zarade, ime se finansira ogromni sistem socijalne sigurnosti.
Do 1982. godine izdaci za socijalno osiguranje su inili otprilike etvrtinu
BDP-a to je cifra koja je odraavala rast koji je trajao vie od decenije,
usled poveanja nezaposlenosti, programa za ranije penzionisanje i pro-
irenja invalidskog osiguranja. Mnogi zaposleni su bili u mogunosti da
ostvare penziju u vrednosti od 100 ili vie procenata svoje plate.

Iznos socijalnih naknada koje su poslodavci uplaivali, da bi se finansirali


ovi socijalni trokovi, je ve bio podignut pre Miterana, ali u vreme njego-
vog mandata to se pokazalo glavnim uzrokom nezadovoljstva poslodavaca.

Ove mere su znaajno uticale na protivljenje koje je dolo iz sfere biznisa.


Poslodavci nisu dovodili u pitanja nacionalizacije, ali su bili besni zbog
rasta rashoda i posebno zbog novih sindikalnih prava koje je uvela nova
vlada. Dolo je do pojaanog odliva kapitala, to e postati hronian pro-
blem. To je bio stalni izvor zabrinutosti i pre nego to je Miteranova admi-
nistracija dola na vlast; izmeu februara i maja 1981. godine Francuska je
doivela odliv kapitala u iznosu od 5 milijardi dolara.

Kada je doao na vlast, Miteran je pokuavao da uveri efa glavne francu-


ske unije poslodavaca: Francuzi su glasali za Zajedniki program. Bie
primenjen kako su oni eleli. To e biti jedan od naina okonanja klasne
borbe. elimo da razvijemo meovitu ekonomiju. Mi nismo revolucionar-

472
ni marksisti-lenjinisti. Bez obzira na to, investicije ni u jednom momentu
tokom prve 2 godine vlade nisu porasle, niti je odliv kapitala zaustavljen.

Sve vea opozicija iz sfere biznisa Miteranovom programu je inila samo


jedan aspekt desne reakcije sa kojim se susrela levica tokom prve 2 godi-
ne vlade. U tom periodu vlada se redovno suoavala sa protestima brojnih
grupa mali poslodavci besni zbog rastuih trokova rada i nametanja
novih zakonskih ogranienja; vozai kamiona besni zbog pokuaja uvo-
enja veih carina na uvoz; farmeri zabrinuti zbog priliva jeftine poljo-
privredne robe; katolici, koji su mobilizovali ogroman broj ljudi protiv
najavljenih reformi obrazovnog sistema (koje bi rezultirale stvaranjem
potpuno sekularnog javnog kolskog sistema).

Ipak, zvaninike Miteranove vlade su najvie zabrinjavale rastue eko-


nomske tekoe sa kojima su se suoavali, a pogotovo njihova nesposob-
nost da zaustave inflaciju i spree rast deficita platnog bilansa u Fran-
cuskoj. Kada se zemlja suoava sa deficitom u platnom bilansu, to znai
da kupuje vie iz inostranstva nego to prodaje u sluaju Francuske
trgovinski deficit je astronomski skoio sa 56 milijardi franaka u 1981. na
93 milijardi u 1982. godine.

Rast francuskog trgovinskog deficita je direktna posledica Miteranovog


ekonomskog programa koji je u velikoj meri podsticao potronju: prime-
ra radi, neto prihod domainstva se uveao vie nego duplo u odnosu na
stopu rasta produktivnosti 1981/82. godine. Sve u svemu, francuski potro-
ai su koristili taj dodatni novac da bi kupovali inostranu robu, pa je u

473
datom periodu uvoz automobila porastao za 40%, a kupovina inostranih
elektrinih aparata za 27%.

Sa porastom autputa (output) produktivnost je stagnirala, a uvoz je bio


sve skuplji zbog porasta vrednosti dolara, inflacija je poela da izmie
kontroli. Stopa inflacije je 1982. godine narasla na 12,6%.

Kao rezultat, vlada je smatrala da je nemogue izbei nove devalvacije.


Prva devalvacija se dogodila u oktobru 1981. godine, nakon nekoliko me-
seci kontinuiranih pritisaka na franak. Kako Centralna banka nije bila u
stanju da odri vrednost valute sredstvima postojeih politikih opcija,
kao to su pojaane mere kontrole kapitala, i kako su se devizne rezerve
iscrpljivale, zvaninici su odluili da nema drugog izbora do devalvacije.

Ipak, to nije smanjilo pritiske na franak, tako da je u junu 1982. godine,


nakon nekoliko meseci kontinuiranog odliva kapitala, vlada bila primo-
rana da proglasi jo jednu devalvaciju ovog puta praenu etvorome-
senim zamrzavanjem zarada i cena. Javna potronja je smanjena za 20
miliona franaka i vlada je proglasila da e u budunosti fiskalni deficit biti
ogranien na 3% BDP-a.

Odluka o devalvaciji leta 1982. godine je bila motivisana brigom zbog


inflacionih efekata usled poveanja prihoda. U prvom kvartalu te godine,
realne zarade su porasle 4,2%, dok je inflacija skoila na 1,2%. Ali posledi-
ca ove devalvacije je u sutini bila okonanje vladine poetne reflacione
ekonomske politike.

474
Unutar vlade su postojale otre razlike u pogledu miljenja kako odgovo-
riti na pritiske na franak. Levo krilo Socijalistike partije, koje je predstav-
ljao ministar industrije an-Pjer evenmon (Jean-Pierre Chevnement),
htelo je da se nastavi reformska agenda vlade. Ove glasove su podravali
i komunistiki ministri, iji uticaj je bio ogranien. Tvrdili su da bi na-
putanjem EMS-a vlada bila u mogunosti da nastavi ekonomsku rekon-
strukciju, osloboenu ogranienja koje nameu meunarodne finansije.

Ova alternativna opcija bi zahtevala uspostavljanje stroe kontrole kapi-


tala i sukobila bi vladu sa predstavnicima biznisa. Francuska bi verovatno
bila odseena od meunarodnih kredita i finansijskog trita, a trokovi
posuivanja novca bi jo vie skoili. Pristup potroaa inostranoj po-
tronoj robi takoe bi bio ogranien, to bi moda zahtevalo uvoenje jo
stroe kontrole nad zaradama i cenama.

U isto vreme, to bi moda omoguilo vladi da nastavi program redistri-


bucije i da izbegne ekonomsku dislokaciju koja je bila posledica zaokreta
ka politici tednje.

Za vie desne elemente unutar vlade, meutim, takva strategija bi bila


katastrofalna. Niz uticajnih glasova oko Miterana je savetovao uzdra-
nost zbog rastuih ekonomskih tekoa sa kojima se suoavao francuski
kapitalizam. Ovi glasovi, na elu sa ministrom finansija ak Delorom i
ministrom ekonomije Loren Fabijusom (Laurent Fabius), su tvrdili da je
odstupanje od reformskih ambicija jedini izbor s obzirom na okolnosti.

475
Podrani od strane jednog broja glavnih ekonomskih savetnika, insisti-
rali su na tome da su devalvacija i deflacija od sutinskog znaaja radi
izbegavanja kolapsa franka. Tvrdili su da bi naputanje EMS-a ne samo
ograniilo pristup drave globalnim finansijskim tritima, ve bi takoe
pogoralo inflacione pritiske, jer bi cena uvoza ubrzo porasla i francuski
proizvoai ne bi bili u stanju da se nose sa poveanom potranjom.

Do jeseni 1981. godine, ovi ekonomski modernizatori unutar vodeih re-


dova PS su ve izlazili u javnost sa pozivima da se napusti reflacija, sa
Delorovim javnim predlogom da se pauzira program vladinih reformi,
ne bi li se omoguila devalvacija. Narednih godina su zagovornici preu-
smerenja ekonomske politike u vladi bili sve glasniji. Ova struja je imala
podrku premijera Pjera Moroa (Pierre Mauroy), koji je delio sa njima za-
brinutost zbog posledica galopirajue inflacije i uveanja spoljnog duga.

Moro je u januaru 1983. godine rekao: elimo da zarade rastu sporije od


cena kako bi se obuzdala kupovna mo potroaa i uveanje profitabilnosti.

Rasplet se dogodio marta 1983. godine, kada je Miteran odobrio drastine


mere tednje zajedno sa treom devalvacijom franka. Dravni rashodi su
se smanjili i vlada je uvela vei porez za radnike i potroae (u vrednosti
od 40 milijardi franaka), i istovremeno redukovala trokove predstavnika
biznisa. Plate vie nisu bile indeksirane prema tekuim cenama i svako
podeavanje naknada je bilo ogranieno na 8% za narednu godinu.

476
U emu je bila greka?

Bilo bi pogreno zakljuiti kako je Miteranov potpuni zaokret bio posledi-


ca prostog neuspeha njegovog kejnzijanskog programa. Zapravo, ekspan-
zivni ekonomski program njegove vlade je bio zasluan za spreavanje
mnogo veih kontrakcija francuske ekonomije usred globalne recesije
poetkom 1980-ih.

Prema nekim procenama, evolucija fiskalne politike u Francuskoj je bila


zasluna za podsticanje ekonomskog rasta od 1,5%, dok je restriktivna
fiskalna politika nemake vlade redukovala stopu rasta skoro duplo. Od
1981. do 1983. godine nezaposlenost je porasla samo 1,9%, nasuprot stopi
od 5% u Nemakoj i 4,2% u celoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (Europe-
an Economic Community, EEC).

U isto vreme, Miteranova vlada nije bila u stanju da sprei opadanje fran-
cuske industrije.

Vodei industrijski proizvoai su nastavili da gube novac i udeo na tritu,


a njihova nesposobnost da povrate konkurentnost dovodila je dravu u sve
vei kripac. Nacionalizacija je bila sredstvo zatite radnih mesta i olakava-
nja restrukturiranja u kontekstu globalne ekonomske krize. Ali kako se kriza
globalnog kapitalizma nastavila, drava se nala u nevolji zbog subvencioni-
ranja sve veih gubitaka kako bi neprofitabilne firme ostale solventne.

Drava je bila primorana da obezbedi ogromnu koliinu kapitala kako bi


odrala proizvodnju svega, od automobila do hemijskih proizvoda, i kako

477
bi spreila bankrotstvo. tavie, industrijski konglomerati koji su u dr-
avnom vlasnitvu od 1981/82. godine suoavali su se sa sve veim teko-
ama. Do 1982. godine, samo 2 od 12 nacionalizovanih preduzea bila su
profitabilna; ukupni gubici ovih preduzea su se do 1983. skoro utrostru-
ili, kada su dostigli cifru od 2,6 milijardi dolara (u odnosu na 900 miliona
dolara 2 godine ranije). Situacija nije bila nita bolja ni u ve postojeim
dravnim preduzeima, koja su zajedno izgubila 21,4 milijardi franaka
1982, nakon to su imala neto dobit samo 2 godine ranije.

Ove tekoe odraavaju osnovnu dilemu sa kojom se suoava svaka refor-


mistika vlada koja doe na vlast usred ekonomske krize. Pod pritiskom
preuzimanja neuspenih industrija radi ublaavanja ekonomskog pada
i podizanja stope zaposlenosti, takva vlada e morati da snosi trokove
odravanja neprofitabilnih industrija solventnim. Ali ovaj finansijski te-
ret moe biti ozbiljan pritisak na dravnu fiskalnu poziciju, ograniavaju-
i njenu sposobnost plaanja drugih vrsta reformskih mera.

Kao to je ameriki politikolog Adam Pevorski (Adam Przeworski) pisao:

Odustajanje od reformizma bilo je direktna posledica onih


reformi koje su postignute. Poto se drava angaovala isklju-
ivo u aktivnostima koje su neprofitabilne iz privatne take
gledita, bila je uskraena za finansijska sredstva potrebna za
nastavak procesa nacionalizacije.

Ove tekoe su se dodatno pogorale zbog konstantnog otpora, unutar dra-


ve, Miteranovoj agendi planiranja: naroito je mono ministarstvo finansija

478
postalo sredite opozicije dravnom ekonomskom pravcu. U isto vreme dr-
ava se muila da osigura da upravljanje u nacionalizovanim preduzeima
predstavlja primer njenih ekonomskih prioriteta delimino i zbog toga
to nije mogla da odlui da li preduzeima u dravnom vlasnitu treba dati
upravljaku autonomiju ili ona trebaju biti podrvgnuta nadzoru slubenika.

Neizvesnost nije bila pki sluajni ishod neodlunosti ili konfuzije unutar
drave; ona je bila simbol temeljnijeg problema koji je muio Miteranovu
ekonomsku agendu. Kapitalistika drava je mogla nadgledati ogranieno
planiranje u povoljnom ambijentu perioda trente glorieuses, ali se pokaza-
la slabim instrumentom za iznoenje Miteranovog ambicioznijeg progra-
ma planiranja. Kao rezultat toga, vladina industrijska politika nikada nije
postigla rezultate kojima su se zvaninici prvobitno nadali.

A u meuvremenu, franak je nastavio da klizi ka svojim najbliim kon-


kurentima. Izmeu Miteranovog izbora 1981. i radikalnog zaokreta 1983.
godine, valuta je izgubila 27% od svoje prvobitne vrednosti u odnosu na
nemaku marku. Do poetka 1984. godine bilo je potrebno 8,6 franaka da
bi se kupio jedan ameriki dolar duplo vii kurs nego 3 godine ranije,
kada je bilo potrebno 4,2 franka.

U tom kontekstu, vladini zvaninici su odluili da reflacija nije vie mo-


gua. Odluili su da promene kurs i pokuali su se izboriti protiv rasta
inflacije. Kao to je Moro rekao aprila 1983. godine:

eleo bih da promenim navike ovog naroda. Ako su se Fran-


cuzi pomirili sa time da ive sa inflacijom od 12%, onda bi

479
trebalo da znaju da e to, zbog nae ekonomske meuzavisno-
sti sa Nemakom, voditi u situaciju neravnotee. Francuska se
mora otarasiti bolesti inflacije.

Da bi se razumelo zato je Miteranov ekonomski program promenio


pravac, vano je shvatiti da osnovni problem nije bio samo manjkavost
francuske industrije ili nepovoljna meunarodna situacija sa kojom su
se socijalisti suoavali kada su doli na vlast (iako su ovo vani faktori).
Dublji problem je bio nedostatak poslovnog poverenja, koji je rezultirao
hronino niskim investicionim stopama i konstantnim odlivom kapitala.
Kao to je Delor kasnije tvrdio:

Kako smo podstakli rast snanijom domaom potranjom


nego u susednim zemljama, privukli smo uvoz. Bilo bi druga-
ije da su nai proizvodni pogoni mogli odgovoriti na ovo. Ali
to nije bio sluaj, iz jednog prostog razloga: u godinama koje
su prethodile dolasku levice na vlast, produktivne investicije
nisu napravile dovoljan napredak. (...) Dodao bih da se po-
slovnim liderima nije dopala ova promena vlasti. Kada nema
poverenja, nema ni investicija.

To je problem sa kojim se svaka reformistika vlada sa radikalnim am-


bicijama mora suoiti, bez obzira na situaciju u kojoj se zadesila kada je
dola na vlast.

Miteranova administracija je pokuala reiti ove probleme pregovorima sa


predstavnicima francuskog biznisa. I zaista, neki izvetaji o mahinacijama

480
iz ovog perioda pokazuju da su kljune koncesije poslovnoj politici do-
govorene ve poetkom 1982. godine inicirajui na taj nain zaokret ka
merama tednje u tajnosti.

U svakom sluaju, francuski primer ilustruje vanu poentu koju socijalisti


trebaju zapamtiti: politika mo kapitalistike klase na proizilazi samo iz
toga ta kapital moe da uradi, ve i iz onoga ta on izabere da ne uradi
da ne investira. Njegova sposobnost kontrole investicionih funkcija, a
ne njegova kolektivna organizacija, ini kljuni izvor kapitalisitke moi
u politikoj sferi: kako u kapitalistikoj ekonomije investicije predstavljaju
preduslov rasta, zapoljavanja i poreskih prihoda, kreatori politika e
uvek imati podsticaj da daju prednost zahtevima poslovnog poverenja
nego bilo emu drugome.

Jedina alternativa je pokuaj preuzimanja kontrole nad investicijama.


To, na kraju krajeva, nije bio pristup koji je Miteran bio voljan da uzme
u razmatranje.

Nova era francuskog kapitalizma

Miteranov zaokret je doveo do rekonstrukcije vlade. Ali to nije odmah


dovelo do odlaska levice sa vlasti. evenmon e zadrati poziciju mini-
stra industrije jo godinu dana, a komunisti nee napustiti vladu sve do
evropskih izbora krajem 1984. godine, kada je izborni rezultat PCF naglo
pao na nivo rezultata FN-a. Njegova vlada, meutim, nikada vie nee
nastaviti sa reflacionom ekonomskom strategijom.

481
Od 1983. godine pa nadalje, prioriteti vlade su otelovljavali Miteranovu
promenu kursa: umesto rasta i zapoljavanja, naglasak je stavljen na sta-
bilnost cena i fiskalna ogranienja. Zapravo, u ovom periodu, Miteran je
postao opsednut inflacijom (da citiramo jednog od njegovih kolega).
Nakon skretanja ka politique de rigueur (politici rezova), predsednikov
ekonomski stav je poeo odraavati zabrinutost poslovnog establimenta:
ve u jesen 1983. godine javno je osudio prekomerne optube na raun
biznisa, govorei u radio intervjuu kako su visoki porezi uzroci stagnira-
nja investicija i stope zaposlenosti.

Do 1984. godine vlada je poela smanjivati subvencije francuskoj indu-


striji, prisiljavajui nekonkurentna preduzea da se reorganizuju i smanje
trokove. Predvidljivo, rezultat je bio obuhvatni potez oslobaanja vika
sa platnog spiska ne bi li francuski proizvoai postali konkurentniji. Po-
sledina bujica otputanja je posebno bila tetna za zaposlene u nekada
kljunim industrijama: meu najtee pogoenima je bio sektor elika, u
kojem je vlada najavila gaenje 25.000 radnih mesta; brodogradnja, iji
kapacitet je smanjen za 30%, izgubila je 6.000 radnih mesta; i rudarstvo je
pretrpelo smanjenje dravne pomoi za vie od etvrtinu tokom petogo-
dinjeg perioda, to je dovelo do gubitka 20.000 radnih mesta.

Narednih godina, vlada je nadgledala veliko restrukturiranje francuskog


kapitalizma: ukidajui subvencije preduzeima koja su se borila za opsta-
nak, putajui da veliki deo industrije bankrotira i demontirajui kljune
institucije posleratnog diriistikog modela.

482
Pod Miteranovim nadzorom, socijalisti e nadgledati labavljenje regula-
cija o zapoljavanju, to e dovesti do poplave otputanja i stalnog ra-
sta atipinih oblika zapoljavanja. U meuvremenu, kontrola kapitala i
restrikcije finansijskih aktivnosti su redukovane, jer je vlada sprovodila
politiku snanog franka (franc fort).

Tokom naredne 2 decenije, francuska vlada, kako leva tako i desna, nad-
gledae privatizaciju skoro svih, nekada velikih, dravnih javnih sistema.
Do kraja 1990-ih, u sutini e sve nacionalizacije koje je Miteran preduzeo
tokom prve 2 godine svoje vlasti biti ponitene: bankarstvo, telekomunika-
cije, elektrino snabdevanje i transport bie barem delimino privatizovani.

Posledica ovoga bila je ta da je zaokret ka merama tednje, koje su njeni


zagovornici prvobitno predstavljali samo kao pauzu u vladinom refor-
mistikom projektu kao privremeno stavljanje u zagradu, da citiramo
jednog od zvaninika zapravo postale trajno stanje.

Radniki otpor politici rezova je u znaajnom obimu bio neefikasan. U


najveoj meri, francuski sindikati nisu bili u stanju da odbrane postojei
nivo zaposlenosti ili radne standarde od narastajue plime mera tednji.
Jedan od retkih sluajeva trajnije industrijske borbenosti odigravao se u
fabrici automobila Peo-Talbo (Peugeot-Talbot) u Poasiju (Poissy). Re je
o najveoj fabrici u oblasti Pariza, u kojoj je radilo 13.000 radnika u kojoj
je uprava 1982. godine najavila redukciju radne snage u iznosu od skoro
treine svih zaposlenih u fabrici.

483
Radnici, meu njima mnogi imigranti, dugo su se alili zbog loih uslo-
va, zbog represije rukovodstva nad sindikalnim organizovanjem i zbog
sveprisutne diskriminacije. U decembru, kada je ministar rada najavio
podrku revidiranoj verziji predloenih otputanja, pokrenuli su trajk
koji se pokazao prilino militantnim. A opet, radnici su na kraju poklekli
i u Poasiju poraeni zbog nepopustljivosti vlade i kompanije, ali i zbog
konzervativizma sindikata.

Poasi je pokazatelj uticaja politike tednje na francuski radniki pokret.


Miteranov zaokret ka politici rezova imao je negativan uticaj na dalje opa-
danje sindikalnog organizovanja i dodatno naruio industrijsku borbenost,
to je dovelo do pada sindikalizacije i stope trajkova sve do kraja 1980-ih.
Ovi trendovi e posebno imati tetne posledice za CGT, ije je lanstvo od 2
miliona poetkom 1980-ih palo na 600.000 samo deceniju kasnije.

Pa ipak, vladin revidirani ekonomski program, prema miljenju same vla-


de, u mnogo emu je bio uspean.

Inflacija, koja je dostigla 12,6% 1982. pala je na 7,1% 1984. godine i potom
na 6% 1985. Francuski deficit tekueg rauna je pao sa 2,2% BDP-a 1982.
na 0,2% 1984. godine; do 1985. Francuska je beleila viak na tekuem
raunu. I sada kada je bio u stanju da smanji platni spisak i redukuje
kapacitet, francuski biznis je postepeno povratio profitabilnost: do 1985.
godine, na primer, est najveih industrijskih konglomerata koji su bili
nacionalizovani tokom 1981/82. postali su profitabilni.

484
Cena ovog uspeha bila je ogromna. Neto zarade su zapravo pale za 2,5%
1984. godine. Nezaposlenost je nakon Miteranovog zaokreta bila u stal-
nom porastu, dostiui 9,7% 1984. i prelazei 10% naredne godine. Ne-
zaposlenost nee dugoronije poeti da opada sve do kasnih 1990-ih. A
udeo zarada (udeo BDP-a koji se dodaje zaposlenima u obliku zarade) e
neprestano padati, nakon to je bio najvii 1982. godine.

U meuvremenu, socijalni izdaci su samo nastavili da rastu. Zapravo, do


kraja decenije, poveana nezaposlenost e voditi stalnom porastu troko-
va socijalne zatite: do sredine 1990-ih, finansiranje socijalne sigurnosti
je prodiralo do 30% BDP-a. U tom kontekstu, francuska vlada e u vie
navrata teret trokova koji su bili rezultat visoke nezaposlenosti koristiti
kao opravdanje pokuaja da se smanjenji socijalna zatita.

Istovremeno, pristup administracije drugim politikim poljima je sve vie


postajao konzervativan. Ovaj pomak se posebno primeivao u spoljnoj
politici, kada je Miteran postao blizak saveznik Regana i Taerove; u polju
obrazovanja, kada je nakon 1983. godine odustao od obeanja da e stvo-
riti sekularni javni kolski sistem suoavajui se sa desniarskom opo-
zicijom; u sistemu krivinog pravosua i policije je njegovu prvobitnu
odluku da se ukine smrtna kazna pratilo skretanje ka sve rigoroznijim
politikama reda i zakona.

Pored toga, predsednik e, zajedno sa svojim bivim ministrom finansi-


ja ak Delorom (koji je imenovan za efa Evropske komisije na poetku
1985. godine), postati kljuni arhitekta Evrozone i Evropske unije, predvo-
dei, na primer, pregovore o Mastrihtskom ugovoru 1992. koji je nametnuo

485
stroge budetske zahteve buduim lanicama Evrozone (ukljuujui ogra-
nienja na godinji deficit 3% od BDP-a i ukupni fiskalni deficit na 60%
BDP-a). Zapravo, francuska vlada pod Miteranovim rukovodstvom je bila
ta koja je najvie insistirala na stvaranju nezavisne Evropske centralne
banke, posveene monetarnim ogranienjima i stabilnosti cena.

Miteran je, dakle, imao kljunu ulogu u etabliranju neoliberalne Evrope.

S obzirom na to da se njegova vlada borila da prevazie ogranienja koja


nisu bitno razliita od onih sa kojima se suoava Aleksis Cipras, ironino
je to to su Miteranovi Socijalisti stvorili institucionalne spone koje su
zavrile stezanjem ome mera tednje oko vrata Grke.

Ako elimo objasniti ove preokrete, ne moemo ukazivati na uticaj izbor-


nih premiljanja ili na sline neposredne politike faktore. U stvari, Mi-
teranov pomak ka politique de rigueur (politici rezova) je proizveo otar
pad stope popularnosti vlade: u leto 1982. godine javna podrka Miteranu
dostizala je visokih 74%. Godinu dana kasnije pala je ispod 50%, dok je
70% francuske javnosti smatralo da je vlada ozbiljno oslabljena zbog
politike tednje. Do 1984. godine Miteranov rejting je iznosio 32%, najnii
procenat u periodu njegovog predsednikovanja.

U meuvremenu, levica je posrtala iz izbornog poraza u izborni poraz,


trpei veliki gubitak na lokalnim izborima 1983. i na evropskim izborima
sledee godine, pre nego to je izgubila parlamentarnu veinu 1986. (na
izborima na kojima je slogan levice bio Upomo! Desnica se vraa!).

486
Poraz je rezultirao dvogodinjom kohabitacijom vlade, tokom kojih je
Miteran bio prisiljen da radi sa desniarskim kabinetom na elu sa premi-
jerom ak irakom. Levica je povratila parlamentarnu veinu 1988. godi-
ne, a Miteran je ponovo izabran za predsednika. Ali njegova levica nikada
nee povratiti onaj zalet koji ju je karakterisao prve 2 godine vlasti.

U jednom smislu, meutim, Miteranova strategija je bila politiki efika-


sna: jer ako je Socijalistika partija i izgubila podrku biraa nakon Mi-
teranovog zaokreta ka politici rezova, Komunistika partija je jo vie
pretrpela. Komunisti su tokom 1980-ih sve vie gubili u kompeticiji sa
socijalistima a njihova sudbina se nije promenila ni nakon odlaska iz
vlade i repozicioniranja kao leviarskih kritiara vlade.

Do 1986. godine rezultat PCF na izborima bio je znatno manji od onog


koji je imala kasnih 1970-ih. Nastavio je da pada narednih godina. Ko-
munistiki kandidat za predsednike izbore 1995. godine je dobio manje
od 9% glasova, a rezultat je nastavio silaznom putanjom i naredne dve
izborne godine.

Retrospektivno gledano, PCF se nikad nije oporavila od Miteranovog de-


bakla. Birai nikad nisu poverovali u ideju da su komunisti zaista bili po-
sveeni jedinstvu levice. A poto su komunisti uli u vladu, nespremnost
partije da previe javno kritikuje Miterana (zbog straha od rascepa u vladi)
pokazala se samoporaavajuom. ak i kad je Miteran odustao od svog re-
formskog programa u korist politike tednje, komunistiki ministri su odbi-
li da podnesu ostavke. To je jo vie otealo mogunost da birai poveruju u
iskrenost njihovih napada na socijaliste nakon 1984. godine.

487
Posledica svega ovoga je da je, do 1990-ih, sve vie neoliberalna PS za-
menila PCF kao dominantnu silu francuske levice. U tom smislu, barem,
Miteran je postigao eljeni cilj.

Putevi kojima se nije ilo

Na vrhuncu neizvesnosti ekonomske politike njegove vlade na poetku


1980-ih, Miteran se navodno alio jednom od svojih pomonika: U eko-
nomiji postoje dva reenja. Ili si lenjinista ili nee nita promeniti.

Miteran naravno nije bio lenjinista, bez obzira to su ga tako desniarske


novine nazivale. On je na kraju ak sruio i nadu da e njegova vlada pre-
duzeti i najumereniji reformistiki program a kamoli neku vrstu parla-
mentarnog puta u socijalizam koji je neko obeao.

Uprkos proklamovanim revolucionarnim namerama i uprkos retorici


Zajednikog programa, kao i izbornoj platformi iz 1981. godine, Miteran
je uvek ostao figura mejnstrim parlamentarne levice iji socijalizam nika-
da nije previe prekoraio granice snane socijaldemokratije na francuski
nain. Njegov metod je bio tehnokratski projekat ekonomske rekonstruk-
cije i socijalne reforme.

Miteran se nikada nije interesovao za mobilizaciju masovne baze koja bi


bila podrka zadatom politikom programu; okruio se savetnicima koji
su mu predlagali uzdranost i povlaenje na svakom koraku. I stalno je
nastojao da izbegne pogoranje socijalnih i politikih tenzija.

488
To je teta, jer samo putem onih mera i mobilizacija koje bi neminovno
izazvale intenzifikaciju sukoba sa elitama predsednik se mogao nadati da
e spasiti svoj ekonomski program. Ogranienja sa kojima su se suoavali
francuski politiari ranih 1980-ih godina bila su prevelika za bilo kakav
kompromis sa kapitalom kojim bi se mogla izbei deflacija; ova ogranie-
nja bila su ukorenjena u monetarnim restrikcijama koje su proizilazile iz
institucionalnih obaveza Francuske prema EMS i usled uticaja deflacionih
politika SAD i Nemake.

Ali jo vanije, ona su proizilazila iz strukturnih nedostataka francuskog


kapitalizma: hronino niskih investicionih i profitnih stopa; nedostatka
konkurentnosti na izvoznim tritima; nesposobnosti dravnih planera
da kompenzuju stagnaciju rasta produktivnosti; strategija istraivanja i
razvoja koje su bile ispod standarda, i slino.

U okolnostima ranih 1980-ih, izbegavanje politike tednje bi zahtevalo


spremnost za preduzimanje drastinih mera: primera radi, nametanje
stroije kontrole kapitala ne bi li se ograniili pekulativni pritisci na fra-
nak; posveenost rigoroznijim ogranienjima rasta zarada i cena; dalje
poveanje poreza kako bi se pokrio rastui fiskalni deficit; i razvoj efek-
tivnijeg i demokratinijeg reima planiranja.

Stupanje na ovaj put bi sigurno dovelo do eskalacije sukoba sa kapitalom,


bez ikakve garancije povoljnog ishoda. To bi verovatno rezultiralo kona-
nim izlaskom Francuske iz EMS. Raskid sa kapitalizmom bi izolovao Fran-
cusku i primorao je da nastavi put u socijalizam u uslovima ekonomske
autarhije. To bi jedino bilo mogue putem mobilizacije pristalica vlade

489
iz radnike klase, to bi generisalo dalje napade iz sfere biznisa, ime bi
vlada verovatno izgubila podrku irokog kruga srednje klase.

Da bi se ovakva strategija izvela bila je potrebna drugaija vlada, sa dru-


gaijim pristupom u stvari, s obzirom na kolebanja Komunistike par-
tije u njihovom stavu prema Miteranu, to bi zahtevalo drugaiju levicu,
spremnu da prenese viziju socijalistike transformacije i tekoe sa koji-
ma e se radnice i radnici suoiti na putu ka socijalizmu.

S druge strane, pokuaj mobilizovanja podrke radnike klase za odrivu


ofanzivu protiv prerogativa kapitala bio je jedini put koji je nudio izlaz iz
dugih decenija neoliberalizacije koje e uslediti. Takva strategija bi mogla
doiveti i neuspeh ali bi isto tako i sadrala potencijalno seme prave
demokratizacije drutvenog i ekonomskog ivota. U tom smislu, mogla
je otvoriti mogunost za ogromnu podrku levici i u vreme Miteranovih
izbora mogla je biti pretvorena u istinski socijalistiki eksperiment.

Miteran nije iao tim putem i za to nije dovoljno samo kriviti njegove po-
litike slabosti. Nije dovoljno rei da je Miteran bio oportunistiki socijal-
demokrata koji se plaio konfrontacije sa biznisom. Umesto toga, trebamo
uiti iz nesposobnosti njegove vlade da prevazie strukturna ogranienja
sa kojima se suoavala uspinjui se na vlast.

Na kraju krajeva, ta ogranienja odraavaju dileme sa kojim se svaka ra-


dikalna vlada koja doe na vlast mora suoiti.

S engleskog prevela Maja Solar

490
491
Ilaj Fridmen
( E li F riedman )

Revoltirana
Kina

Retki na Zapadu su svesni drame koja se odvija u dana-


njem centru globalnih radnikih nemira. Kineski na-
unik otkriva tamonje burne radnike politike i lekcije
koje one nose za levicu.

K
ineska radnika klasa igra ulogu boga Janusa u politikoj uobra-
zilji neoliberalizma. S jedne strane, viena je kao kompetitivni
pobednik kapitalistike globalizacije, osvajaka sila iji uspon
oznaava propast za radniku klasu bogatih delova sveta. Kakva nada
preostaje za borbe radnitva Detroita ili Rena kada seuanski migrant
sretno pristaje da radi i za deli njihove zarade?

U isto vreme, kineski radnici i radnice predstavljani su kao bedne rtve


globalizacije, neista savest potroaa iz Prvog sveta. Pasivni i eksploati-
sani trudbenici, oni stoiki podnose patnju zarad naih iPhone-a i pekira.
I samo ih mi moemo spasiti, apsorbovanjem bujice njihovog izvoza, ili
dobronamernim voenjem kampanja da ih nae multinacionalne kom-
panije humanije tretiraju.

493
Za neke delove levice iz bogatog sveta, poruka tih suprotstavljenih nara-
tiva je da je ovde, u naim drutvima, radniki otpor poslat na smetlite
istorije. Taj otpor je, pre svega, perverzan i dekadentan. ta razmaenim
severnjakim radnicima i radnicama, s njihovim First World problemi-
ma, daje pravo da postavljaju materijalne zahteve sistemu koji im ve
nudi izobilje, izobilje koje proizvode zemaljski bednici? U svakom sluaju,
otpor tako silnoj i kompetitivnoj pretnji najverovatnije je uzaludan.

Predstavljajui kineske radnike i radnice kao Druge kao ponizne subal-


terne ili konkurentne suparnike ova reprezentacija potpuno pogreno
oslikava realnost dananjeg radnitva u Kini. Kineski radnici i radnice su
daleko od uloge proslavljenih pobednika i suoavaju se sa istim brutalnim
pritiscima kao radnitvo na Zapadu, esto nametnutim od strane istih kapi-
talista. to je jo vanije, ono to ih razlikuje od nas nije njihov stoicizam.

Danas se kineska radnika klasa bori. Nakon vie od 30 godina od otpoi-


njanja projekta trine reforme Komunistike partije, Kina je neporecivo
centar globalnih radnikih nemira. Iako ne postoje zvanine statistike,
sigurno je da se godinje dogode hiljade, ako ne i desetine hiljada trajko-
va. Sve su to divlji trajkovi u Kini legalan trajk ne postoji. To znai
da se, u toku prosenog dana, dogaa i po nekoliko desetina trajkova.

to je jo bitnije, radnici pobeuju. Mnogi trajkovi izbore velika povea-


nja plata, daleko iznad onih koja su zakonom zagarantovana. Radniki
otpor predstavlja ozbiljan problem za kinesku dravu i kapital i, kao u
SAD 1930-ih godina, vlada je primorana da donese mnotvo novih rad-
nih zakona. U gradovima irom zemlje, minimalne plate se poveavaju

494
za dvocifrene iznose i mnogi radnici i radnice po prvi put imaju plaeno
socijalno osiguranje.

Uestalost radnikih nemira raste ve 2 decenije, i samo poslednje 2 godi-


ne su donele kvalitativni napredak u karakteru radnikih borbi.

Meutim, ako u iskustvima kineskog radnitva postoje pouke za levicu na


globalnom Severu, njihovo izvlaenje zahteva preispitivanje jedinstvenih
uslova sa kojima se to radnitvo suoava uslova koji su danas razlozi i
za veliki optimizam i za pesimizam.

***

Tokom prethodne 2 decenije pobuna radnitva, izrodio se relativno ko-


herentan spisak taktika radnikog otpora. Kada se nezadovoljstvo javi,
prvi korak radnika i radnica esto je direktno obraanje menaderima.
Ti zahtevi su skoro uvek ignorisani, posebno ako imaju veze s platama.

Pribegavanje trajkovima, s druge strane, ima uspeha. Meutim, nikada


nisu organizovani od strane zvaninih kineskih sindikata, koji su formal-
no podreeni Komunistikoj partiji i uglavnom pod kontrolom uprave
preduzea. Svaki trajk u Kini organizovan je autonomno, esto uz direk-
tno suprotstavljanje zvaninom sindikatu, koji ohrabruje radnike i radni-
ce da se za svoje interese bore putem legalnih kanala.

Pravni sistem, koji obuhvata medijaciju na radnom mestu, arbitrau i


sudske sluajeve, pokuava da individualizuje sukob. Ovo, u kombinaciji

495
sa dosluhom izmeu drave i kapitala, znai da takav sistem najee ne
moe odgovoriti na albe radnika i radnica. U velikoj meri je dizajniran
tako da spreava trajkove.

Do 2010. godine, najei razlog za radnike trajkove bio je neisplai-


vanje zarada. Zahtev je u ovakvim situacijama vrlo jasan: isplatite nam
zarade koje nam pripadaju. Zahtevi za poboljanjima uslova rada koji idu
dalje od postojeih zakona bili su retki. injenica da su krenja zakona
bila, i ostala, uobiajena, obezbedila je plodno tlo za defanzivne borbe.

trajkovi uglavnom poinju tako to radnici i radnice ostave alatke i ostanu


unutar fabrike, ili barem u krugu fabrike. Iznenaujue je da su u Kini traj-
kbreheri retki, pa zato trajkovi ne primenjuju esto metode piketinga.1

Kada se suoe s tvrdoglavim menaderima, radnici i radnice ponekad ra-


dikalizuju protest pa izau na ulice. Ova taktika usmerena je prema vladi:
remeenje javnog reda odmah privlai panju drave. Ponekad radnice i
radnici odlaze da protestuju ispred kancelarija lokalne dravne uprave, ili
jednostavno blokiraju puteve. Takve taktike su rizine jer vlada ponekad
podri trajkae, a jednako esto upotrebi silu. ak i ako se postigne kom-

1 Nije na prvi pogled jasno zato su poslodavci samo u retkim sluajevima


pokuali da koriste rad trajkbrehera. Jedno mogue objanjenje je da vlada ne
bi podrala takav potez, jer bi mogao intenzivirati tenzije i dovesti do nasilja ili
irih drutvenih nemira. Jo jedan faktor je prosto to da trajkovi retko traju due
od jednog ili dva dana, poto trajkai nemaju institucionalnu pomo sinidikata
i esto su izloeni jakim pritiscima drave. Rezultat toga je moda postojanje
manje potrebe poslodavaca za trajkbreherima.

496
promis, javne demonstracije esto rezultiraju privoenjem, prebijanjem i
zatvaranjem organizatora/ki.

Jo riziniji, a ipak uobiajen scenario je da radnice i radnici organizuju


sabotau, unitavanje imovine, nerede, da ubiju efa i fiziki se sukobe
s policijom. Ove taktike se koriste uglavnom kao odgovori na masovna
otputanja ili na steajeve. Nekoliko posebno intenzivnih konfrontacija
desilo se krajem 2008. i poetkom 2009. godine, kao reakcije na masovna
otputanja u slobodnim ekonomskim zonama iji je uzrok bila ekonom-
ska kriza na Zapadu. Kako e kasnije biti objanjeno, mogue je da rad-
nitvo razvija antagonistiku svest prema policiji.

Sutinska potpora svim taktikama protestovanja sa ovog spiska formi


radnikog otpora dolazi od jedne manje spektakularne stavke na njemu:
migranti sve manje pristaju na loe poslove u slobodnim ekonomskim
zonama jugoistoka koje su ranije oberuke prihvatali.

Kada se 2004. godine prvi put javio manjak radne snage, u zemlji koja i
dalje ima preko 700 miliona stanovnika u ruralnim podrujima, veina je
pretpostavila da je u pitanju prolazna sluajnost. Posle 8 godina, jasno je
da se dogaa strukturalni pomak. Ekonomisti su se upustili u intenzivnu
debatu o uzrocima manjka radne snage, debatu koju u ovom tekstu neu
rekapitulirati. Dovoljno je rei da veliki broj proizvoaa u priobalnim
pokrajinama kao to su Guangdong, Deang i angcu nije bio u stanju
da privue i zadri radnike i radnice.

497
Bez obzira koji su specifini razlozi u pitanju, glavna poenta je to da je
manjak radne snage doveo do poveanja zarada i ojaao snagu radnitva
na tritu, to je prednost koju su radnice i radnici iskoristili.

***

Preokret se dogodio u leto 2010. godine, i bio je oznaen vrlo bitnim tala-
som trajkova koji je poeo u Hondinoj fabrici za proizvodnju prenosnih
mehanizama u Nanhaju.

Od tada postoji promena u karakteru radnikog otpora koju su primetili


mnogi analitiari/ke. Pre svega, radniki zahtevi postali su ofanzivni. Rad-
nici i radnice poeli su da zahtevaju plate daleko vee od onih koje su im
zakonski zagarantovane, a u mnogim trajkovima izneli su i zahteve da
sami biraju svoje sindikalne predstavnike/ce. Nisu traili nezavisne sindi-
kate van nadlenosti Kineske Federacije Sindikata (All-China Federation
of Trade Unions, ACFTU) jer je izvesno da bi to izazvalo nasilnu dravnu
represiju. Meutim, zahtev za biranjem predstavnika predstavlja klicu
politikih zahteva, ak i ako je ispostavljen samo na nivou preduzea.

trajk je poeo u Nanhaju, gde su radnici i radnice nedeljama gunali


zbog niskih plata i diskutovali o mogunosti obustave rada. Nisu ni slu-
tili da e 17. maja 2010. godine jedan jedini radnik koga su nakon toga
mnogi izvetaji oslovljavali po pseudonimu Tan Diking (Tan Zhiqing)
samoinicijativno proglasiti trajk prostim pritiskom na dugme za hitne
situacije, zaustavljajui tako obe fabrike proizvodne trake.

498
Radnice i radnici su izali iz fabrike. Do popodneva uprava ih je ve moli-
la da se vrate na posao i otponu pregovore. Proizvodnja se tog dana ipak
nastavila. Meutim, radnici i radnice su formulisali svoj inicijalni zahtev:
poveanje plata u iznosu od 800 renminbija (RMB)2 meseno, to je pove-
anje od 50% za obine radnike i radnice.

Usledilo je jo zahteva: za reorganizacijom zvaninog sindikata firme,


koji radnitvu nije pruio praktino nikakvu podrku u borbi, kao i za
vraanjem dvoje otputenih radnika na posao. Tokom pregovora radnici
i radnice su ponovo napustili fabriku, i u roku od nedelju dana je, zbog
nedostatka delova, obustavljena proizvodnja u svim Hondinim fabrikama
za montau u Kini.

U meuvremenu, vesti o trajku u Nanhaju podstakle su nemire meu in-


dustrijskim radnitvom irom zemlje. Naslovnice kineskih novina priale
su priu: Talasi sve vei, trajk izbio i u Honda Lock fabrici; 70000 ue-
snika u talasu trajkova u Dalianu, pogoeno 73 preduzea, trajk okonan
poveanjem plata od 34,5%; trajkovi zbog plata u Hondi su ok za mo-
del jeftine proizvodnje. Glavni zahtev svakog od trajkova bio je znaajno
poveanje plata, ali u mnogim trajkovima mogli su se uti i zahtevi za
reorganizaciju sindikata, to predstavlja politiki pomak od velike vanosti.

Jedan trajk posebno se isticao svojom militantnou i organizovanou.


Tokom vikenda, 19. i 20. juna, grupa od oko 200 zaposlenih u japanskoj

2 Kineska valuta (prim.prev.)

499
fabrici Denso, koja proizvodi delove za Tojotu, sastala se u tajnosti da bi
diskutovala o taktikama trajka. Na sastanku su se odluili za strategiju
trostrukog ne: tri dana nee raditi, nee iznositi zahteve i nee slati
predstavnike/ce na pregovore.

Znali su da e, ako poremete lanac snabdevanja, u roku od par dana,


oblinje Tojotino postrojenje za montau biti prinueno da obustavi rad.
Obavezujui se na trodnevni trajk bez ispostavljanja zahteva, oekivali
su da e proizvodni lanci i Densa i Tojote pretrpeti gubitke u montai.

Njihov plan je uspeo. U ponedeljak ujutro, zapoeli su trajk izlaskom sa


radnih mesta i spreavanjem kamiona da napuste fabriki krug. Do po-
podneva istog dana, jo 6 drugih fabrika u istoj industrijskoj zoni obusta-
vilo je rad, a sledeeg dana je nedostatak delova prinudio i Tojotin pogon
za montau na obustavu.

Treeg dana, kao to su i planirali, radnici i radnice izglasali su 27 pred-


stavnika/ca i stupili u pregovore sa glavnim zahtevom poveanje plata
u iznosu od 800 renminbija. Nakon 3 dana pregovora, uz prisustvo gene-
ralnog direktora Densa, koji je morao da doputuje iz Japana, objavljeno je
da e radnici i radnice dobiti traenu poviicu od 800 RMB.

Dok je leto 2010. bilo obeleeno radikalnim, ali relativno mirnim otporom
kapitalu, leto 2011. godine donelo je dve masovne pobune protiv drave.

Tokom iste nedelje u junu 2011. godine ogromni radniki nemiri protresli
su dve prigradske industrijske oblasti, aodou i Guangdou, i u obe su

500
doveli do masovnog i ciljanog unitavanja imovine. U naselju Gusjang, u
aodaou, seuanski radnik koji je zahtevao zaostale zarade brutalno je
napadnut od strane razbojnika naoruanih noevima i svog biveg efa.
Kao odgovor na to, hiljade migranata/kinja, koje su poslodavci u dosluhu
sa dravnim zvaninicima godinama diskriminisali i eksploatisali, organi-
zovali su demonstracije ispred institucija lokalne uprave.

Protest je navodno pokrenulo slabo organizovano seuansko zaviajno


udruenje, jedna od organizacija nalik mafiji koje su procvetale u okrue-
nju gde se otvoreno udruivanje ne tolerie. Nakon to su opkolili zgrade
lokalne uprave, migranti su usmerili svoj bes prema lokalnom stanovnitvu
za koje su oseali da ih diskriminie. Poto su spalili na desetine automobi-
la i opljakali radnje, naoruana policija morala je da zaustavi nerede i da
rastera lokalne stanovnike/ce koji su se organizovali u osvetnike grupe.

Samo nedelju dana kasnije, jo spektakularnija pobuna dogodila se u


Zengengu, na periferiji Guangdoa. Trudnici seuanskog porekla koja je
prodavala robu na trotoaru prila je policija i nasilno ju oborila na zemlju.
Meu fabrikim radnicima u okolnim oblastima odmah su poele kruiti
glasine o tome da je ena imala spontani pobaaj zbog napada; da li je ovo
bilo tano ili ne uskoro je postalo nebitno.

Razjareni jo jednim sluajem policijske agresije, ogoreni radnici i rad-


nice pobunili su se irom Zengenga i tokom nekoliko dana trajanja ne-
mira su spalili policijsku stanicu, sukobili se sa andarmerijom i blokirali
regionalni autoput. Seuanski migranti iz celog Guangdoua pohrlili su
u Zengeng da se pridrue protestima. Narodna oslobodilaka vojska, na

501
kraju poslata da ugui pobunu, otvorila je vatru na pobunjenike. Uprkos
poricanju kineske vlade, postoje indicije da je veliki broj ljudi ubijen.

Za samo nekoliko godina, radniki otpor je iz defanzivnosti preao u


ofanzivnost. Naizgled mali incidenti inicirali su masovne ustanke, to
ukazuje na opti bes. A stalni manjak radne snage u priobalnim oblastima
ukazuje na dublje strukturalne pomake koji su promenili dinamiku rad-
nike politike.

Sve ovo predstavlja ozbiljan izazov za izvozno orijentisan model razvoja i


srozavanje plata koji su karakteristini za jugoistona priobalna podruja
Kine ve vie od dve decenije. Na kraju talasa trajkova 2010. godine, ki-
neski mediji su objavljivali da se era jeftine radne snage zavrila.

***

Iako su ovakvi materijalni dobici povod za optimizam, duboko ukorenje-


na depolitizacija znai da radnici i radnice ne mogu imati posebnu satis-
fakciju od ovih pobeda. Svaki pokuaj radnitva da artikulie jasnu politi-
ku momentalno je i efikasno osujeen od strane desnice i njenih dravnih
saveznika prizivanjem aveti Gospodara bezakonja: da li zaista elite da se
vratite u haos Kulturne revolucije?

Ako na Zapadu nema alternative, dve zvanine alternative u Kini su ne-


ometana i efikasna kapitalistika tehnokratija (singapurska fantazija) ili
neobuzdano, divlje i duboko iracionalno politiko nasilje. Posledica toga

502
je bojaljivo pokoravanje radnitva segregaciji ekonomskih i politikih
borbi nametnutoj od strane drave, i predstavljanje zahteva kao ekonom-
skih, legalnih i u skladu sa zatupljujuom ideologijom harmonije. Dru-
gaije postupanje izazvalo bi strogu dravnu represiju.

Radnici i radnice moda mogu izboriti poveanje plata u jednoj fabrici,


ili socijalno osiguranje u drugoj. Meutim, ovako rasprene, efemerne i
desubjektivizovane pobune nisu uspele da iskristaliu bilo kakav trajniji
oblik antihegemonijskog organizovanja koji bi bio u stanju da postavlja
uslove dravi ili kapitalu na nivou cele klase.

Rezultat toga je da se imid drave kao blagonaklonog Levijatana pot-


krepljuje svaki put kada ona intervenie u ime radnitva, bilo podravaju-
i neposredne zahteve tokom trajkova, bilo donosei zakone koji pobolj-
avaju materijalni poloaj radne snage. Drava ne vue ove poteze zato
to ih radnici i radnice zahtevaju, ve zato to brine o slabim i ugroenim
grupama, kako se na radnitvo referira u zvaninom reniku.

Drava uspeva da odri privid slabosti radnitva jedino putem ideolo-


kog razdvajanja uzroka i posledice na simbolikom nivou. Kada se uzme
u obzir relativna uspenost ove strategije, radnika klasa i jeste politina,
ali je otuena od sopstvene politike aktivnosti.

Nemogue je razumeti kako se ovakva situacija odrava bez shvatanja


drutvene i politike pozicije dananje radnike klase. Dananji kineski
radnik daleki je odjek herojskih hipermaskulinih proletera sa propagand-
nih postera Kulturne revolucije. Suprotno tvrdnjama drave, radnici i

503
radnice u javnom sektoru nikada nisu bili gospodari preduzea. Ali bilo
im je garantovano doivotno zaposlenje, i njihova radna jedinica snosila
je trokove drutvene reprodukcije, obezbeujui im smetaj, obrazova-
nje, zdravstvenu negu, penzije, pa ak i usluge venanja i sahrana.

Tokom 1990-ih godina, kineska vlada otpoela je opsean poduhvat pri-


vatizacije, rezova, ili ukidanja subvencija mnogim javnim preduzeima,
to je dovelo do velikih drutvenih i ekonomskih pomeranja u Pojasu
re3 na severoistoku Kine. Iako su materijalni uslovi rada u preostalim
javnim preduzeima i dalje relativno kvalitetniji, danas se ovim firmama
sve vie upravlja u skladu sa logikom maksimizacije profita.

U ovom trenutku je mnogo znaajnija nova radnika klasa, sastavljena


od migranata iz ruralnih podruja koji su pohrlili u gradove Sunevog
pojasa4 na jugoistoku. Tranzicija ka kapitalizmu, koja je poela 1978. go-
dine, u poetku je koristila farmerima, jer je trite nudilo vie cene za
poljoprivredne proizvode nego drava. Meutim, do kraja 1980-ih godina,
ta korist je zbrisana neobuzdanom inflacijom, a ruralno stanovnitvo po-
elo je traiti nove izvore zarade. Kada je Kina otvorila vrata izvozno ori-
jentisanoj proizvodnji u jugoistonim priobalnim oblastima, ovi farmeri
transformisani su u radnike/ce migrante.

3 Rust Belt, termin kojim se tradicionalno oznaava region na severoistoku SAD,


i koji se odnosi na ekonomsko propadanje i osipanje populacije kao posledice
deindustrijalizacije. (prim.prev.)
4 Sun Belt, naziv za podruje sa blagom klimom koje se prostire od juga do
jugozapada SAD, za koje je u poslednjih 60 godina karakteristian veliki priliv
imigranata iz Meksika i drugih zemalja June Amerike. (prim.prev.)

504
Istovremeno, drava je otkrila da su mnoge institucije nasleene iz peri-
oda komandne ekonomije korisne za unapreenje privatne akumulacije
kapitala. Glavna meu njima bila je hukou, ili sistem registracije doma-
instava, koji je vezivao socijalne beneficije pojedinca/ke za odreeno
mesto. Hukou je kompleksan i sve vie decentralizovan instrument admi-
nistracije, ali kljuna stvar u vezi sa ovim sistemom je to to institucio-
nalizuje prostorno i drutveno razdvajanje produktivnih i reproduktivnih
aktivnosti migranata i migrantkinja preseca vezu izmeu njihovog rada
i privatnog i porodinog ivota.

Ova separacija oblikovala je svaki aspekt migrantskih radnikih borbi.


Mladi migranti i migrantkinje dolaze u gradove da bi radili u fabrikama,
restoranima, u graevinarstvu, da bi se upustili u sitni kriminal, prodavali
brzu hranu ili zaradili za ivot kao seksualni radnici i radnice. Meutim,
drava nikada nije nagovestila da su migranti formalno jednaki sa grad-
skim stanovnitvom ili da su dobrodoli na duge staze.

Migranti i migrantkinje nemaju pristup javnim slubama kakav ima grad-


sko stanovnitvo, ukljuujui zdravstvenu zatitu, stanovanje i obrazo-
vanje. Potrebna im je zvanina dozvola da bi boravili u gradu, i tokom
1990-ih i ranih 2000-ih godina bilo je mnogo sluajeva privoenja, pre-
bijanja i deportovanja migranata i migrantkinja zbog neposedovanja
dokumenata. Za celu jednu generaciju, primarni cilj migrantskih radnika
i radnica bio je da zarade to vie mogu pre nego to se u svojim dvadese-
tim vrate u selo da bi stupili u brak i osnovali porodicu.

505
Postoje i druge formalne mere koje migrantima i migrantkinjama otea-
vaju ivot u gradu. Sistem socijalne zatite organizovan je na optinskom
nivou (ukljuujui zdravstveno osiguranje, penzije, naknade za nezapo-
slenost, porodiljsko odsustvo i osiguranje za povrede na radu). To znai
da oni malobrojni migranti i migrankinje koji imaju sreu da im posloda-
vac uplauje doprinose plaaju sistemu od koga nemaju nikakve koristi.
Ako penzije nisu prenosive, to bi se migranti/kinje borili za njihovo po-
veanje? Zato su radniki zahtevi, sasvim racionalno, fokusirani na naj-
neposrednija pitanja zarada.

Zato, na subjektivnom nivou, migranti i migrantkinje ne nazivaju sebe


radnicima i radnicama, niti doivljavaju sebe kao deo radnike klase.
Oni su mingong, tj. seljaci-radnici, i nemaju profesije ni karijere, ve pro-
daju rad (dagong). Ovaj privremeni karakter odnosa prema radu moda
je standard u neoliberalizmu, ali su zato stope obrta kapitala mnogih ki-
neskih kompanija zapanjujui, i ponekad premauju 100% godinje.

Za dinamiku radnikog otpora implikacije svega ovoga su neizmerne. Na


primer, zabeleeno je vrlo malo borbi koje su se ticale duine radnog vre-
mena. Zato bi radnice i radnice eleli da provedu vie vremena u gradu
koji ih odbacuje? Ravnotea izmeu privatnog ivota i karijere fraza
je HR5 diskursa koja ne znai nita osamnaestogodinjoj migrantskoj
radnici koja fizikalie u fabrici u predgrau angaja. U gradu, migranti
i migrantkinje ive da bi radili, ne u smislu samoaktualizacije ve u vrlo

5 Human Resources ljudski resursi (prim.prev.)

506
bukvalnom smislu. Ako radnik smatra da zarauje novac samo da bi ga
na kraju doneo kui, malo je razloga (i prilika) da zahteva vie vremena
za slobodne aktivnosti u gradu.

Jo jedan primer: svake godine, ba pred kinesku Novu godinu, broj traj-
kova u graevinskom sektoru naglo skoi. Zato? Ovaj praznik je jedino
doba godine kada se veina migranata vraa u svoje gradove porekla, i
esto je jedini period kada mogu da vide lanove porodice, suprunike i
decu. Graevinski radnici su najee isplaeni tek po zavretku projekta,
meutim, neisplaivanje zarada postalo je endemsko nakon deregulaci-
je ove industrije 1980-ih godina. Pomisao da e se vratiti kui praznih
depova, iako im je jedini razlog za odlazak bio obeanje neznatno veih
nadnica, radnicima je neprihvatljiva. Zato trajkovi.

Drugim reima, migrantski radnici i radnice nisu pokuali da poveu bor-


be u proizvodnji sa borbama vezanim za druge aspekte njihovih ivota ili
sa irim drutvenim pitanjima. Oni su odseeni od lokalnih zajednica i
nemaju pravo da govore kao graani i graanke. Zahtevi za poveanjem
plata nisu se proirili na zahteve za vie slobodnog vremena, za kvalitet-
nijom socijalnom zatitom ili za politikim pravima.

***

U meuvremenu, kapital se oslanja na nekoliko isprobanih metoda za


poveanje profitabilnosti.

507
Najvei pomak u fabrikama u proteklih nekoliko godina ima turobno poznat
prizvuk radnitvu u Sjedinjenim Dravama, Evropi i Japanu: eksplozivni rast
razliitih oblika prekarnog rada, ukljuujui rad na odreeno vreme, student-
sko volontiranje, i pre svega, rad posredovan agencijama za zapoljavanje.

Radna snaga iz ove poslednje kategorije sklapa radne ugovore direktno sa


agencijama za zapoljavanje meu kojima su mnoge u vlasnitvu lokal-
nih biroa za zapoljavanje a zatim se radnici i radnice alju na mesta
gde e obavljati rad. Oigledan efekat ovoga je zamagljivanje uslova za-
poslenja i poveanje fleksibilnosti za kapital. Radnitvo zaposleno preko
agencija danas sainjava ogroman procenat radne snage (esto preko 50%
u jednoj firmi), u neverovatno raznovrsnom spektru proizvodnih grana,
koji ukljuuje industrijsku proizvodnju, energetski sektor, saobraaj, ban-
karstvo, zdravstvo, sanitarne institucije i usluni sektor. Ovaj trend se jav-
lja i u razliitim formama preduzea: privatnim preduzeima u domaem
i stranom vlasnitvu, zajednikim poduhvatima i dravnim preduzeima.

Velika vest u skoranjim godinama bila je premetanje industrijskog kapi-


tala iz priobalnih podruja u centralnu i zapadnu Kinu. Ovaj prostorni fik-
s6 sa sobom nosi ogromne drutvene i politike posledice i prua radnikoj
klasi novi, potencijalno transformiui, set mogunosti. Pitanje da li e se te
mogunosti realizovati, naravno, moe biti reeno samo u praksi.

6 Spatial fix, termin kojim Dejvid Harvi (David Harvey) objanjava primoranost
kapitala da se proiri na nova geografska podruja, zbog sopstvenih unutranjih
kontradiktornosti i pokuaja izbegavanja ili prevazilaenja krize prekomerne
akumulacije (prim.prev.)

508
Pouan je sluaj Foxconn-a, najveeg kineskog privatnog poslodavca. Fox-
conn se preselio sa svoje prvobitne lokacije u Tajvanu u priobalni enen
pre vie od jedne decenije, ali zbog samoubistava radnika/ca poetkom
2010. godine i neprestane javne kritike njegovog vrlo militarizovanog i otu-
ujueg radnog okruenja, sada je prisiljen da se seli ponovo. Kompanija
je trenutno u procesu smanjenja broja zaposlenih u enenu, budui da je
sagradila ogromna nova postrojenja u unutranosti. Dva najvea meu nji-
ma nalaze se u prestonicama unutranjih pokrajina7 Dengou i engdu.

Nije teko uvideti kakvu privlanost unutranjost ima za takve kompani-


je. Iako su plate u enenu i drugim priobalnim oblastima i dalje prilino
niske po globalnim standardima (manje od 200 dolara meseno), zarade u
unutranjim pokrajinama kao to su Henan, Hubej i Seuan esto su upo-
la nie od toga. Osim toga, mnogi poslodavci, verovatno ispravno, pret-
postavljaju da e im u unutranjosti biti dostupno vie migrantske radne
snage, a slobodnije trite rada donosi neposredne politike prednosti ka-
pitalu. Ovo je ve vien scenario u kapitalizmu: istoriar rada, Deferson
Kauvi (Jefferson Cowie) identifikovao je sline procese na delu u svojoj
sagi o sedamdesetogodinjoj potrazi za jeftinom radnom snagom 8 po-
duhvatu koji je kompaniju za proizvodnju elektronske opreme, RCA,9 od-
veo iz Nju Derzija do Indijane, zatim do Tenesija, i konano do Meksika.

7 U pitanju su pokrajine Henan i Seuan. (prim.prev.)


8 Jefferson Cowe, Capital Moves: RCAs Seventy-year Quest for Cheap Labor, 1999.
9 Radio Corporation of America (prim.prev.)

509
Ako je priobalna Kina nudila transnacionalnom kapitalu izuzetno povolj-
ne drutvene i politike uslove u protekle dve decenije, stvari e u unu-
tranjosti biti drugaije. Antagonizam izmeu rada i kapitala moda je
univerzalan, ali se klasni konflikt odvija na terenu specifinosti.

ta je to posebno u unutranjosti Kine, i zato bi moglo biti osnova za


oprezni optimizam? Dok su migranti u priobalnim podrujima nuno
prolaznici i stoga su njihove borbe efemerne u unutranjosti ima-
ju mogunost uspostavljanja trajne zajednice. U teoriji, ovo znai da se
otvara prilika za spajanje borbi u sferama proizvodnje i reprodukcije, to
nije bilo mogue dok su one bile prostorno razdvojene.

Razmotrite pitanje hukou-a, registracije domainstava. Ogromni istoni


megalopolisi u koje su migranti hrlili u prolosti nameu vrlo stroge re-
strikcije o dobijanju boravine dozvole. ak i kvalifikovani radnici i radnice
sa fakultetskim diplomama imaju potekoa da dobiju pekinki hukou.

Meutim, manji gradovi u unutranjosti postavili su daleko manje uslo-


va za dobijanje boravine dozvole. Iako jeste spekulativno, vredi promisliti
kako bi ovo moglo promeniti dinamiku radnikog otpora. Ako su ranije mi-
granti/kinje pretpostavljali da im se ivotni put sastoji od nekoliko godina
rada u gradu sa svrhom zaraivanja novca i povratka kui radi osnivanja
porodice, radnici i radnice u unutranjosti mogli bi imati prilino razliitu
perspektivu. Sada ne samo da rade, ve i ive na odreenom mestu.

To implicira veu verovatnou da e se migranti i migrantkinje trajno


skrasiti na svojim radnim mestima. elee da pronau suprunike, imaju

510
sopstveno mesto stanovanja, dobiju decu, poalju tu decu u kole ukrat-
ko, da se upuste u socijalnu reprodukciju.

U prolosti poslodavci nisu morali plaati migrantskim radnicima i rad-


nicama nadnice dovoljne za ivot, niti je bilo nagovetaja da se to moe
oekivati, jer je bilo jasno da e se migranti/kinje vratiti u sela. Meutim,
u unutranjosti, migranti e verovatno zahtevati sve ono to je potrebno
za pristojan ivot stanove, zdravstvenu zatitu i odreenu zatitu od
rizika nezaposlenosti i starosti. Moda e eleti i vreme za sebe i svoju
zajednicu, to je do sada bio upadljivo odsutan zahtev.

Ovo otvara mogunost politizacije radnikih nemira. Valjane javne slu-


be nikada nisu bile na listi oekivanja migranata i migrantkinja na obali.
Ali ako mogu da ostvare boravina prava u unutranjosti, zahtevi za so-
cijalnom zatitom bi se lako mogli generalizovati, i pruiti priliku za beg
od izolacije borbi fokusiranih na radna mesta. Takvi zahtevi bi verovatno
bili upueni dravi, pre nego pojedinanim poslodavcima, to bi postavilo
simbolike temelje za iru konfrontaciju.

Iako je lako romantizovati hrabre, ponekad spektakularne pobune mi-


grantskih radnica i radnika, stvarnost je takva da je najei odgovor na
loe uslove rada bio dati otkaz i nai bolji posao, ili se vratiti kui. Ovo
bi se takoe moglo promeniti ako bi radili tamo gde ive. Moda su sada
uspostavljeni uslovi koji bi omoguili migrantima da, umesto beanja,
zauzmu odluan stav i bore se za svoju zajednicu, u svojoj zajednici.

511
Biografije radnika i radnica u unutranjosti takoe mogu predstavljati
priliku za pojaanu militantnost. Mnogi od njih imaju prethodna radna i
borbena iskustva u priobalnim oblastima. Starijim radnicima i radnicama
moe nedostajati militantna strast mladosti, ali njihovo iskustvo otpora
efovima koji ih eksploatiu i njihovim dravnim saveznicima moglo bi
biti nezamenljiv resurs.

U velikim priobalnim gradovima, bilo je teko pridobiti podrku lokalnog


stanovnitva, kao to se bolno oiglednim pokazalo tokom nemira u Gu-
sjangu. Meutim, u unutranjosti, radnici i radnice mogu imati porodice
u blizini, ljude koji nisu samo naklonjeni borbama radnitva, ve vrlo
direktno zavise od poveanja plata i boljih socijalnih slubi. Ovo pred-
stavlja priliku za proirenje borbi van radnog mesta i obuhvatanje irih
drutvenih pitanja.

***

Moda ima nekih na levici koji smatraju da je otpor sam po sebi najbitni-
ja stvar. Oblici klasne borbe koji su preovladavali u Kini jesu uzrokovali
velike probleme akumulaciji kapitala.

Meutim, radnitvo je otueno od sopstvene politike aktivnosti. Postoji


sutinska asimetrija: radniki otpor je haotian i bez ikakve strategije, a
drava i kapital na njega odgovaraju bojaljivo i koordinisano.

512
Do sada, ovaj fragmentovan i efemeran oblik borbe nije uspeo da ostvari
bilo kakav znaajniji uticaj na osnovne strukture partijske drave i njenu
vladajuu ideologiju. S druge strane, kapital je, kao univerzalnu tenden-
ciju, jo jednom dokazao svoju mo da iznova obuzdava militantnost par-
tikularnih borbi. Ako militantni radniki otpor prosto navede kapital da
uniti jednu radniku klasu i proizvede novu (antagonistiku) na nekom
drugom mestu, moemo li to smatrati pobedom?

Nove granice akumulacije kapitala pruaju kineskoj radnikoj klasi pri-


liku da iznedri trajnije forme organizovanja sposobne da proire domen
socijalnih borbi i formuliu ire politike zahteve.

Meutim, dok se to ne desi, radnika klasa ostae korak iza svog i naeg
istorijskog protivnika.

S engleskog prevela Tatjana Maksimovi

513
B r e t S . Mo r i s
( B rett S . M orris )

Nikson i genocid
u Kambodi

Ovog meseca1 je etrdeseta godinjica od poetka geno-


cidne vladavine Crvenih Kmera. Njihov dolazak na vlast
ne moe se odvojiti od amerike intervencije u Kambodi.

U
aprilu 1975. godine, Crveni Kmeri su napali Pnom Pen i preime-
novali Kambodu u Demokratsku Kampuiju navodno samo-
dovoljno, potpuno agrarno drutvo. Resetujui sat na Nultu
godinu, vojska Crvenih Kmera je proterala stanovnike/ce urbanih mesta
na selo i poela da proiava Kambodu genocidnom istkom intelek-
tualaca/ki i manjinskih grupa. Do trenutka kada se pokolj zavrio 1979.
godine nakon to je Vijetnam izvrio invaziju na Kambodu i svrgnuo
Crvene Kmere sa vlasti ubijeno je oko 1,7 miliona ljudi (21% populacije).

Pol Pot, voa Crvenih Kmera od 1963. do 1977. godine i premijer Demo-
kratske Kampuije, pobegao je u dunglu. Umro je 1998. godine, bez da je

1 lanak je objavljen u Jacobin-u 27. aprila 2015. godine (prim.prev.)

515
ikad odgovarao za svoje zloine. Zapravo, od svrgavanja Crvenih Kmera
sa vlasti, samo 3 osobe su osuene za uestvovanje u genocidu (prva pre-
suda doneta je tek 2010. godine, a druge dve su donete prole godine).2

Meutim, Potov dolazak na vlast, kambodanski genocid, i odsustvo


pravde za rtve Crvenih Kmera neodvojivi su deo ire amerike politike
intervencija u Indokini od 1945. do 1991. godine a posebno opake ame-
rike kampanje bombardovanja koja je voena u Kambodi.

Bombardovanje i destabilizacija

SAD su poele bombardovanje Kamdbode 1965. godine. Od tada pa do


1973. godine amerike vazdune snage bacale su bombe tokom vie od
230.000 letakih misija na preko 130.000 mesta.3 Postoje neslaganja po-
vodom tane tonae bombi koje su baene, ali po konzervativnoj proceni
u pitanju je oko 500.000 tona (skoro jednako koliko su SAD bacile na celi
Pacifiki front tokom Drugog svetskog rata).4

Navodne mete bombardovanja su bile severnovijetnamske i trupe Naci-


onalnog Oslobodilakog Fronta (Viet Cong) stacionirane u Kambodi, a

2 Thomas Fuller, Julia Wallace, 2 Khmer Rouge Leaders Are Convicted in Cambodia,
The New York Times, 06.08.2014.
3 Taylor Owen, Ben Kiernan, Bombs Over Cambodia, The Walrus, oktobar 2006.
4 Taylor Owen, Ben Kiernan, Roots of U.S. Troubles in Afghanistan: Civilian Bombing
Casualties and the Cambodian Precedent, The Asia Pacific Journal, Vol. 8, Issue
26, No. 4, 28.06.2010.

516
kasnije, pobunjenici Crvenih Kmera. Meutim, neosporno je da se deava-
lo totalno zanemarivanje ivota civila. Predsednik Riard Nikson (Richard
Nixon) je 1970. godine izdao nareenje savetniku za nacionalnu bezbednost
(a kasnije dravnom sekretaru) Henriju Kisinderu (Henry Kissinger):5

Moraju da odu tamo i da zavre posao. Neu helikopterie,


hou helikoptere. Hou da sve to moe da leti odleti tamo i
napravi im haos. Nema ogranienja kilometrae ni budeta.
Je li to jasno?

Kisinder je ovo nareenje preneo svom vojnom asistentu, generalu


Aleksandru Hejgu (Alexander Haig): Hoe masovnu kampanju bombar-
dovanja u Kambodi. Ne eli ni za ta drugo da uje. To je nareenje, to
mora da se odradi. aljite sve to leti i gaajte sve to se kree.6

Nikada se nee saznati koliko ljudi je ubila i ranila amerika vojska. U


svojoj knjizi Ending the Vietnam War (Kraj vijetnamskog rata), Kisinder
citira dopis iz kancelarije sekretara odbrane, u kome se navodi da je u
Kambodi nastradalo oko 50.000 ljudi. Vodei istraiva kambodanskog
genocida, Ben Kirnan (Ben Kiernan), procenjuje da je broj mrtvih negde
izmeu 50.000 i 150.000.7

5 Prema The National Security Archive, The George Washington University


6 Prema The National Security Archive, The George Washington University
7 Ben Kiernan, How Pol Pot Came to Power: Colonialism, Nationalism, and
Communism in Cambodia, 1930-1975, 2004.

517
Jedan svedok bombardovanja u Kambodi opisao je dogaaje sledeim
reima:

Tri F-111 letelice su bombardovale moje selo i ubile 11


lanova moje porodice. Moj otac je bio ranjen, ali je
preiveo. U to vreme nije bilo nijednog vojnika u selu,
niti u podruju oko sela. Ubijeno je jo 27 seljaka. Ule-
teli su u jarak da se sakriju, a onda su dve bombe pale
pravo na njih.8

Bombardovanje Kambode destabilizovalo je ionako slabu vladu. Kada je


Kamboda dobila nezavisnost od Francuske 1953. godine, princ Norodom
Sihanuk (Norodom Sihanouk) postao je njen vladar. S obzirom na to da je
bio neutralan po opredeljenju, Sihanukov primarni cilj je bio da odri inte-
gritet Kambode zadatak koji se pokazao neverovatno tekim, poto su
ameriki, kineski i vijetnamski interesi, kao i razne leviarske i desniarske
frakcije unutar Kambode, pokuavali usmeriti Sihanuka na razliite stra-
ne. U delikatnom pokuaju da odri balans, igrao je u svaijem timu, jedan
dan saraujui sa odreenom grupom, drugi dan protivei joj se.

Grupa koja se protivila Sihanuku je bila Komunistika partija Kampuije,


koja je kasnije postala poznata kao Crveni Kmeri. Vostvo partije je bilo
podeljeno u dve frakcije: jedna grupa je bila provijetnamska i zalagala se
za saradnju sa Sihanukom, druga koju je vodio Pol Pot bila je antivi-

8 Ben Kiernan, The American Bombardment of Kampuchea, 1969-1973, 1989.

518
jetnamska i protivila se Sihanukovoj vladavini. Do 1963. godine, frakcija
Pola Pota je skoro sasvim svrgnula drugu, iskusniju frakciju. Iste godine,
Pot se preselio u ruralnu Kambodu kako bi razradio kampanju pobune.

etiri godine kasnije izbila je pobuna seljaka poznata kao Ustanak u Sa-
mlautu zbog novih mera koje su prisiljavale seljake da prodaju pirina
vladi ispod crnotrinih cena. Kako bi se osigurala poslunost, vojska je
bila stacionirana u lokalnim zajednicama gde je kupovala (ili prosto oti-
mala) riu od farmera.

Poto su im sredstva za ivot bila ugroena, seljaci su pokrenuli pobunu, i


ubili dva vojnika. Dok se pobuna brzo irila na druga podruja Kambode,
Pol Pot i Crveni Kmeri iskoristili su nemire i obezbedili podrku seljaka
za svoj prevrat u povoju. Do 1968. godine, voe Crvenih Kmera su ruko-
vodile zasedama i napadima na vojne strae.

Pobuna Pola Pota je bila pobuna domaeg stanovnitva, ali kako Kirnan
navodi, njegova revolucija ne bi uspela bez ekonomske i vojne destabi-
lizacije Kambode od strane SAD.9 Prethodno apolitini seljaci su bili
motivisani da se pridrue revoluciji kako bi osvetili smrt lanova svojih
porodica. Kako objanjava obavetajni telegram10 iz CIA Direktorata za
operacije, 1973. godine:

9 Ben Kiernan, The Pol Pot Regime: Race, Power, and Genocide in Cambodia Under
the Khmer Rouge, 1975-79, 2014. godina
10 Ben Kiernan, The American Bombardment of Kampuchea, 1969-1973, 1989. godina

519
Pobunjeniki kadrovi Crvenih Kmera zapoeli su pojaanu
kampanju preobraenja meu stanovnicima Kambode. ()
U pokuaju regrutovanja mladih mukaraca i ena u oruane
organizacije Crvenih Kmera. Kao glavnu temu svoje propa-
gande koriste tetu koja je prouzrokovana vazdunim napadi-
ma bombardera B-52.

Rat SAD-a protiv Kambode drastino je eskalirao 1969. godine, u sklopu


Niksonove politike vijetnamizacije.11 Cilj je bio da se unite vijetnamske
komunistike snage pozicionirane u Kambodi, kako bi se zatitila vlada
junog Vijetnama i amerika vojska koja je bila smetena tamo. Na poet-
ku eskalacije Crveni Kmeri imali su manje od 10.000 boraca i borkinja, ali
do 1973. godine taj broj je porastao na preko 200.000 pripadnika/ca vojnih
trupa i milicije.12

Pu, podran od strane SAD, koji je skinuo Sihanuka sa vlasti 1970. godi-
ne, bio je jo jedan faktor koji je dramatino ojaao pobunu Crvenih Kme-
ra. (Direktno sauesnitvo SAD u puu nije dokazano, ali kako Vilijam

11 Vijetnamizacija je izraz kojim se opisuje slubena politika, odnosno strategija


amerike vlade u zavrnim godinama vijetnamskog rata. U svojoj osnovi je
predstavljala promenu fokusa sa nastojanja da se neposrednim koritenjem
amerikih vojnih resursa unite ili poraze Vijetkongovi komunistiki gerilci i
Severni Vijetnam na nastojanje da se vlada i oruane snage Junog Vijetnama
ojaaju dovoljno kako bi im se mogli samostalno suprotstaviti (prim.prev.)
12 Taylor Owen, Ben Kiernan, Roots of U.S. Troubles in Afghanistan: Civilian Bombing
Casualties and the Cambodian Precedent, The Asia Pacific Journal, Vol. 8, Issue
26, No. 4, 28.06.2010.

520
Blam (William Blum) opirno dokumentuje u svojoj knjizi Killing Hope,
postoji dovoljno dokaza koji garantuju mogunost da se to dogodilo).13

Ruenje Sihanuka i njegova zamena desniarem Lonom Nolom (Lon Nol)


pootrili su razlike izmeu protivnikih tabora unutar Kambode i dubo-
ko upleli zemlju u Vijetnamski rat.

Sve do ovog momenta, kontakt izmeu komunistikih snaga Vijetnama i


Kambode bio je ogranien, poto su Vijetnamci prihvatali Sihanuka kao
zakonitog vladara Kambode. Meutim, nakon pua, Sihanuk se ujedinio
sa Polom Potom i Crvenim Kmerima protiv onih koji su ga zbacili sa vla-
sti, i vijetnamski komunisti ponudili su punu podrku Crvenim Kmerima
u njihovoj borbi protiv vlade podrane od strane SAD.

Crveni Kmeri su tako bili legitimizovani kao antiimperijalistiki pokret.

Kako gorepomenuti CIA obavetajni telegram navodi:

Kadrovi Crvenih Kmera govore ljudima da je vlada Lona


Nola zahtevala vazdune napade kako bi se Nol odrao na
vlasti, i da je odgovorna za materijalnu tetu i patnju ne-
vinih seljaka. Jedini nain da se sprei masovno razaranje
zemlje je da se svrgne Lon Nol i da se na vlast vrati princ
Sihanuk. Agitatori govore narodu da je najbri nain da se to

13 William Blum, Killing Hope: US Military and CIA Interventions Since World War II, 2003.

521
postigne ojaavanje vojske Crvenih Kmera kako bi mogli da
pobede Lona Nola i zaustave bombardovanje.

U januaru 1973. godine, SAD, Severni Vijetnam, Juni Vijetnam i komu-


nistike snage Junog Vijetnama potpisale su Pariski mirovni sporazum.
Amerike snage su se povukle iz Vijetnama i bombardovanje Vijetnama
i Laosa je prekinuto.

I pored toga, Niksonova administracija nastavila je da bombarduje Kam-


bodu sa ciljem odbrane vlade Lona Nola od Crvenih Kmera. Suoivi se
sa jakom domaom opozicijom i opozicijom iz Kongresa, Nikson je bio
primoran da zaustavi kampanju u avgustu 1973. godine, nakon postizanja
dogovora sa Kongresom.

Divljanje graanskog rata izmeu vlade Kambode i Crvenih Kmera na-


stavilo se jo godinu i po. Crveni Kmeri su uspeli da osvoje brojne pro-
vincije i velika seoska podruja, i konano su zauzeli Pnom Pen u aprilu
1975. godine.

Podrka Crvenim Kmerima

Geopolitika mapa bila je nestalna nakon Vijetnamskog rata Severni


Vijetnam je postavio privremenu vladu u Junom Vijetnamu do ponov-
nog ujedinjenja zemlje 1976. godine, a Vaington je bio odluan da izoluje
komunistiku vladu. U isto vreme, SAD su pokuavale da uspostave jae
veze sa Kinom radi redistribucije globalne moi podalje od Sovjetskog

522
Saveza u tim okolnostima doivljavale su Kambodu kao potencijalno
korisnu protivteu.

U novembru 1975. godine 7 meseci nakon to su Crveni Kmeri zauzeli


Pnom Pen Henri Kisinder je rekao tajlandskom ministru spoljnih poslova
da kae Crvenim Kmerima da ih Sjedinjene Drave ne doivljavaju kao ne-
prijatelje. elimo da budu nezavisni i da slue kao protivtea Severnom Vijet-
namu. Kisinder je dodao da ministar takoe treba da kae Kambodanima
da e SAD biti njihov prijatelj. Oni jesu ubice i razbojnici, ali neemo dopu-
stiti da nam to stoji na putu. Spremni smo da popravimo odnose sa njima.14

Mesec dana kasnije, u diskusijama15 izmeu predsednika Deralda Forda


(Gerald Ford), Kisindera i Suharta (Suharto, indoneanski diktator koga su
podravale SAD), Ford je naglasio: Spremni smo da polako unapreujemo
nae odnose sa Kambodom, u nadi da emo moda usporiti uticaj Severnog
Vijetnama, iako smatramo da je vlada Kambode vrlo teka za saradnju. Ki-
sinder je izrazio isti sentiment, govorei: Ne svia nam se Kamboda, jer je
njena vlada iz vie razloga gora od Vijetnama, ali elimo da bude nezavisna.
Ne obeshrabrujemo Tajland ili Kinu da se priblie Kambodi.

Meutim, Crveni Kmeri su imali uglavnom izolacionistiki kurs, koncen-


triui se na svoj projekat izgradnje samodovoljnog, agrarnog drutva,
koji se zavrio masovnim pokoljem.

14 Prema The National Security Archive, The George Washington University


15 Prema The National Security Archive, The George Washington University

523
Krajem 1978. godine, u eskalaciji pograninih sukoba izmeu dve dra-
ve, Vijetnam je izvrio invaziju na Kambodu i poetkom 1979. godine
sruio vladu Crvenih Kmera. Oruane snage Crvenih Kmera pobegle su
u zapadnu Kambodu, na granici sa Tajlandom, da bi zapoele gerilsku
kampanju protiv nove kambodanske vlade postavljene od strane Vijet-
nama. Genocid koji su Crveni Kmeri orkestrirali bio je gotov, ali sada
su inostrane grupe sa sopstvenim interesima, ukljuujui SAD i Kinu, u
sklopu politike izolovanja Vijetnama, izabrale da podre gerilu Crvenih
Kmera u njihovoj kampanji protiv vijetnamske okupacije.

Kljuni metod za ostvarenje ovog cilja je bila amerika podrka Kini u


otvorenom pomaganju gerili Crvenih Kmera. Kako je New York Times
objavio: Karterova administracija je pomogla u obezbeivanju kontinu-
irane kineske pomoi gerilcima Crvenih Kmera.16 Zbignjev Brzezinski
(Zbigniew Brzezinski), savetnik za nacionalnu bezbednost Dimija Karte-
ra (Jimmy Carter), objasnio je da je on ohrabrivao Kineze da podre Pola
Pota. Prema izvetaju Associated Press-a, obavetajne agencije SAD-a su
procenile da je Kina tokom 1980-ih godina snabdevala gerilu Crvenih
Kmera vojnom pomoi u vrednosti od oko 100 miliona dolara godinje.17

Priznavi ih kao legitimnu kambodansku vladu i dodelivi im mesto u Uje-


dinjenim Nacijama, SAD, Kina i jo nekoliko evropskih i azijskih zemalja

16 Elizabeth Becker, Death of Pol Pot: The Diplomacy; Pol Pots End Wont Stop U.S.
Pursuit of His Circle, The New York Times, 17.04.1998.
17 Peter Eng, China Is Rebuilding a Country It Helped to Destroy in 13-Year War, Los
Angeles Times, 22.01.1995.

524
dale su i diplomatsku podrku Crvenim Kmerima. SAD su sve do 1989.
godine odbijale da delovanje Crvenih Kmera u periodu od 1975. do 1979. go-
dine nazovu genocidom, kako to ne bi podrilo podrku gerilskom pokretu.18

Podrka je pruena i na druge naine. Prema Kirnanu, SAD su tokom


1980-ih potroile desetine miliona dolara na finansiranje gerile koja je bila
u savezu sa snagama Crvenih Kmera. Vrile su pritisak na humanitarne
agencije Ujedinjenih Nacija da obezbede dodatnu humanitarnu pomo za
hranu i odeu snagama Crvenih Kmera koje su se krile u blizini tajlandske
granice, omoguujui im na taj nain da nastave borbe protiv Vijetnama.19

Vijetnam je 1989. godine povukao svoje trupe iz Kambode. Dve godine


kasnije, vlade 19 zemalja (ukljuujui SAD, Kinu, Kambodu i Vijetnam)
potpisale su mirovne sporazume sa gerilcima Crvenih Kmera i njihovim
saveznicima kako bi okonale konflikt. Meutim, podrka SAD Polu Potu
i Crvenim Kmerima nastavila se i nakon sklapanja mira. Tek 1997. godine
su SAD dale zeleno svetlo da se krene u poteru za neuhvatljivim voom
Crvenih Kmera.20 Suenja voama Crvenih Kmera bi se sigurno pokaza-
la nezgodnim za mnoge strane, posebno za pojedine u Vaingtonu.

I zaista, kada je Tribunal za Crvene Kmere (zvanino Specijalna sudska

18 Elizabeth Becker, Death of Pol Pot: The Diplomacy; Pol Pots End Wont Stop U.S.
Pursuit of His Circle, The New York Times, 17.04.1998.
19 Ben Kiernan, The Cambodian Genocide and Imperial Culture, 2005.
20 Elizabeth Becker, Death of Pol Pot: The Diplomacy; Pol Pots End Wont Stop U.S.
Pursuit of His Circle, The New York Times, 17.04.1998.

525
vea Kambode), nakon vie godina pregovora sa UN, konano osnovan
2003. godine, eksplicitno je odluio da se bavi samo zloinima koje su
poinile voe Crvenih Kmera u vreme genocida 1975-1979,21 ignoriui
zloine SAD koji su pomogli da se Crveni Kmeri razviju i odre.

Izgleda da nikakve lekcije nisu nauene iz posledica amerike interven-


cije u Kambodi. Kako istie novinar Don Pilder slino kao to je ma-
sovno razaranje bombardovanjem u Kambodi pomoglo stvaranju uslova
za uzdizanje Crvenih Kmera, amerika invazija Iraka je unitila drutvo
i pripremila pozornicu za uspon ISIL-a.22 I ba kao to su SAD tokom
1980-ih podravale svoje nekadanje neprijatelje u Kambodi protiv Vi-
jetnama, Vaington je sklopio preutni savez sa dihadistikim grupama
u Siriji protiv vlade Baara al-Asada.23

Ako se bilo ta moe oekivati od spoljne politike Sjedinjenih Drava,


to je zaodenuti zverstva i sauesnitvo u zloinima u jezik demokratije i
ljudskih prava.

Prevod sa engleskog: Tatjana Maksimovi

21 Introduction to the ECCC, Extraordinary Chambers in the Courts of Cambodia


(ECCC)
22 John Pilger, From Pol Pot to ISIS: Anything that flies on everything that moves,
08.10.2014.
23 Patrick Cockburn, How the US Helped ISIS Grow Into a Monster, Mother Jones
Magazine, 21.08.2014.

526
: COBISS.SR/NBS

CIP - - ,

141.82

ABC socijalizma / [ABC socijalizma uredio Baskar Sunkara (Bhaskar


Sunkara) ; prevod Maja Solar, Tatjana Maksimovi]. - Beograd : Centar za
politike emancipacije, 2016 (Beograd : Standard 2). - 526 str. ; 24 cm

Prevod dela: ABCs of Socialism. - Tira 500. - Predgovor izdavaa: str.


7-9. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-920813-0-9

a)
COBISS.SR-ID 229100044

<----------------------------------- 1