You are on page 1of 20

manek ISSN

Jesen 2334-7090
2014. 0 2

manek
magazin nezavisne kulture Broj 3, jesen 2014.

Specijalno izdanje
NA SOPSTVENI POGON
manek Jesen 2014. 02

Sadraj

34 Uvodnik: KULTURA KAO POTREBA

5 Milica Peki: NKSS posle tri godine, mini-intervju

6 ABeCeda nezavisne kulture:


Ouvanje istorije nezavisnih kulturnih scena u regionu

7 Mobilne rezidencije: ergarenje balkanskom marginom

8 Nova kolekcija: ija je nova kolekcija?

9 Lift: Liftom do novog duha grada

1011 Vahida Ramujki: Reksov evolutivni vrt

12 Vreva 2014: Osvajanje novih prostora

1315 Novo doba + strip

1619 NA SOPSTVENI POGON

19 Agnjeka Piksa i Vladimir Palibrk: Strip

MANEK, magazin nezavisne kulture


Broj 3, jesen 2014. Naslovna strana:
Beograd Bicikl NA SOPSTVENI POGON Boba Mirjana
Stojadinovi
Izdava: Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)
koordinator@nezavisnakultura.net www.nezavisnakultura.net
Fotografija na zadnjoj strani:
Urednitvo: Darka Radosavljevi-Vasiljevi,
Vesna Milosavljevi, Boba Mirjana Stojadinovi Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd serijom akcija
suprostavila se izmenama Generalnog plana
Grafiko oblikovanje: Boba Mirjana Stojadinovi
Beograda, prvog koraka ka poetku realizacije
Koordinacija: Nataa Vrani projekta Beograd na vodi. Predloene izmene
Ovaj broj pomogli su: slue da se postojei zakoni i propisi usklade
Grad Beograd Sekretarijat za Kulturu projektu i komercijalnom interesu investitora.
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije Gradska uprava grada Beograda 22. 7. 2014. i
tampa: Standard2, Beograd Tira: 300 Skuptina grada Beograda 19. 9. 2014.

CIP
,

MANEK : magazin nezavisne kulture. -


2013, br. 1 (jan.) . - Beograd :
Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije,
2013- (Beograd : Standard2). - 34 cm

ISSN 2334-7090 = Manek (Beograd)


COBISS.SR-ID 196056588
manek Jesen 2014. 03

Promocija prvog broja Maneka, KC Grad, 2013.


sredstava izdvajaju za materijalne trokove, a
samo 20% za programe). Pritom nema javnog
postavljanja pitanja o kvalitetu i svrsihodnosti
njihovog rada. S druge strane, organizacije
civilnog sektora, koje veoma ozbiljno svojim
programima rade na razvoju savremenog
stvaralatva (troei oko 80% sredstava na
produkciju programa), sve vreme su na
vetrometini i njihova egzistencija iskljuivo
zavisi od sopstvenih sposobnosti, aktivnosti
i reakcije javnosti, jer u nezavisnom sektoru
prestanak ili smanjenje obima aktivnosti vrlo
surovo vodi ka trajnom gaenju i nestanku
organizacije. Zanemarljivo mali broj dravnih
ustanova kulture uestvuje na meunarodnim
konkursima, iako imaju sve neophodne
kapacitete koji podrazumevaju ulaganje
sopstvenih sredstava (tehnikih i ljudskih),
dok nezavisni sektor intenzivno prihvata rizik
nedostajuih sredstava i esto biva uspean
na meunarodnim konkursima, dajui u
budet (kroz poreze, doprinose itd.) daleko
vie sredstava nego to dobija kao podrku od
dravnih institucija u Srbiji kroz konkurse.
Organizacije koje stvaraju na nezavisnoj
sceni prevashodno su nastale iz potrebe
Uvodnik za produkcijom, najee radi realizacije
konkretnih umetnikih projekata. Autori se

Kultura kao potreba samoorganizuju oko ideje, a da bi je realizovali


prinueni su da se obuavaju u raznim drugim
vetinama, poput menadmenta, ekonomije
i prava. Da bi se opstalo, neophodni su
kontinuirana edukacija, saradnja, kontakti
neprekidna fizika i mentalna pokretljivost. Dok
Ako se osvrnemo na realizovane kulturne koje institucije vie nisu u stanju da isprate (uz je u nezavisnom sektoru uobiajena praksa da
dogaaje u Srbiji poslednjih godina lokalne nekolicinu izuzetaka), jer su postale trome, mala grupa ljudi sprovodi ceo proces od ideje
i meunarodne festivale, izlobe, digitalne nekompetentne za podrku novim idejama, do realizacije, javni sektor se, iako ima veliki
medije, pozorine predstave, koncerte, javne kompromitovane velikim brojem zaposlenih broj zaposlenih, bavi prevashodno realizacijom.
debate, knjevna izdanja, inervencije u javnom bez jasnih radnih obaveza i odgovornosti, Akteri nezavisne kulture stoga daleko bolje
prostoru, rad sa publikom... dolazimo do recidiv arhainog sistema koji nije u stanju da poznaju procese celokupnog ciklusa kulturne
injenice koja se zatakava: ubedljivo najvitalniji reaguje na aktuelne potrebe kako stvaralaca, produkcije, flesibilniji su, snalaljiviji, prinueni
i najprogresivniji segment savremenog umetnika, tako i graana. da odvajaju vano od nevanog, da birokratiju
kulturnog stvaralatva inicirale su organizacije svedu na neophodan minimum, da nau
Manji deo dravnih ustanova i institucija
i pojedinci koji funkcioniu izvan dravnih reenje za svaki problem i, na kraju, da javno
prihvatio je savremene tendencije, pa su se
institucija. Na osnovu inicijative ovog dela brane projekte koje su izveli, da bi uopte mogli
programski oslonile na produkciju nezavisnog
kulturne scene, godinama se odravaju neki da razmiljaju o sledeem koraku, sledeem
sektora, posebno u realizaciji veih manifestacija
od najboljih festivala, koji samo u Beogradu projektu, izlobi, predstavi...
kao to su Oktobarski salon ili Bitef, dok su
ukljuuju: Festival autorskog filma, Beldoks, mnogi festivali u manjim gradovima, koji
Slobodnu zonu, Kondenz, Ring Ring, Vrevu, probijaju granice lokalnog, inicijativa upravo
Novo doba, BUNT... Pokrenuti su i novi, poput pojedinaca okupljenih oko udruenja graana.
Panevo Film Festivala, Festivala savremenog Nekoliko hiljada, uglavnom mladih ljudi,
eksperimentalnog filma Rez, Keyboard Days pokuava da svojom aktivnou, gotovo bez
i drugih, koji su okupili i mobilisali veliki broj sredstava, ispuni prazan prostor i zadovolji
uesnika kako iz zemlje, tako i iz inostranstva. svoje i potrebe sopstvene okoline za kulturom:
Otvoreni su i novi izlobeni prostori Ineks, potrebe za promiljanjem sveta u kome
Trei Beograd/ISSU PerpetuumMobile, U10, ivimo, artikulisanjem sopstva i graenjem
G12 HUB, Zadruga, Zeevi, Prototip, tab, identiteta (linog i zajednice), uspostavljanjem
Bartcelona, Opservatorija, Zavod... veza sa drugima, komunikacije posredstvom
Iako je van Beograda znatno tea situacija, umetnosti, ak i za humorom i zabavom
prilagoenost savremenom trenutku, koji nisu populistiki, ve intelektualno
vitalnost i znaaj programa organizovanog od provokativni i stimuliui. Za razliku od njih,
Osnivaka skuptina NKSS, KC Reks, 2011.
nevladinog sektora irom Srbije, jasno ukazuju veina dravnih i lokalnih ustanova, koje bi
da se struktura delovanja u kulturi znatno trebalo da se bave razvojem kulture, zapravo Poput razliitosti pojedinaca u drutvenom
promenila u poslednjih 20 godina, a mnoge inertno, bez inicijative i odgovornosti, samo sistemu, ni akteri nezavisne kulture nisu svi isti.
organizacije dokazale su svoj entuzijazam otaljavaju posao, ne generiui programe, ve Naprotiv, razlike su velike: po kapacitetima,
radei u nestabilnim uslovima zavidni niz ih toleriui u svojim prostorima. razvijenosti, iskustvu, profilu, interesovanju,
godina, pa i decenija. Ove godine obeleava ideologiji, nainu rada, odnosu prema
Pored vie decenija suivota i rada na istim
se 30 godina kontinuiranog rada Mimart drutvenoj zajednici... Okvirna osnovna
zadacima zadovoljavanju potreba graana
teatra, 20 Reksa i Festivala autorskog filma, 15 podela bi bila na organizacije koje se direktno
za kulturom, uvanju i negovanju kulturnog
Remonta, Grupe Hajde da... i MillenniuMa, 10 bave umetnikom produkcijom, one koje
identiteta, razvoju i ouvanju sistema vrednosti
Slobodne zone, Patosoffiranja, Zaleta, O3ona... su orijentisane ka aktivizmu i organizacije
ova dva segmenta nemaju ni priblino
ija je glavna aktivnost usmerena na lokalnu
Nezavisna kulturna scena odavno vie nije uporediv drutveni tretman. Dravne ustanove
zajednicu, a jedna od glavnih aktivnosti im je
fenomen ve paralelni drutveni tok nastao iz su privilegovane, jer imaju obezbeen prostor,
kultura u irem smislu. Tu su i kulturni centri, ija
realnih potreba tekueg kulturnog stvaralatva, tehniku i plate za zaposlene (gotovo 80%
manek Jesen 2014. 04

delatnost obuhvata
Umetnik kao publika, Bioskopi: povratak otpisanih, Ekspedicija Ineks film, 2011.
sve pristupe.
Nekoga vodi strast
i intuicija, nekoga
briga za graane,
neko je posveen
kritici drutva, a ima
i onih koji, poput
inae izuzetno
korisnih malih
privrednika, u
nezavisnom sektoru
trae uhlebljenje, usklaujui line vizije sa onim
to donatori (trite) trae. Kako god pokuali za organizacije civilnog sektora. Civilni ustanova u Republici Srbiji sa organizacijama
da napravimo analizu razliitosti, zajedniko sektor u kulturi specifian je zbog toga i inicijativama koje pripadaju nezavisnoj
svima jeste da deluju u praznom prostoru to su organizacije formirane pre svega na kulturnoj sceni Srbije; (3) ukljuivati projekte
izmeu zastarelih institucija, nasleenih osnovu zajednikog svetonazora na polju nezavisne kulturne scene Srbije u promociju
dezorijentisanih strukovnih organizacija, estetike, senzibiliteta, stvaranja sopstvenog kulture Republike Srbije u inostranstvu.
nedostatka edukacije, potreba graana u irem kreativnog ambijenta kroz saradnju i Nakon izbora Ivana Tasovca za ministra,
ili uem smislu (umetnici su graani zemlje kao dopunjavanje raznolikost je tu neophodna Ministarstvo kulture je jednostrano raskinulo
i svi ostali, sa svim obavezama koje taj status komplementarnost. S obzirom da nezavisna ovaj Protokol 17. oktobra 2013. godine. Tim
nosi). scena, kao antipod preteno konzervativnom inom iznova se problematizovalo pitanje zato
javnom sektoru, okuplja ljude koji ne pristaju nezavisni sektor trai podrku i saradnju sa
Velika veina aktera nezavisne kulturne
na sistem, kojima sigurna plata nije ivotni dravnim institucijama. Na alost, zvaninicima
scene profesionalno su obrazovani zavrili
smisao, ti ljudi ne pristaju na utanje, murenje, je jo uvek teko da sagledaju oblast kojom
su umetnike fakultete ili fakultete drutvenih
spavanje. Njih goni neto drugo, neki problem upravljaju i esto nemaju kapaciteta da
nauka. Nezavisni sektor u kulturi zapravo
koji nije samo socijalni, politiki i/ili ideoloki. prihvate injenicu da je odavno formirana nova
je najobrazovaniji sektor u Srbiji. Moda
Uzroci njihovog nemira su razliiti, koliko su i kulturna klima u kojoj su aktivnosti nezavisne
ba zbog toga akteri nezavisne scene nisu
ljudi generalno razliiti. Moda su to pre svega scene ravnopravne sa onim to nude ustanove,
u stanju da prepoznaju svoje mesto u
ljubopitljivost, otvorenost i stvaralaki duh, da je znanje i iskustvo nezavisnih, posebno u
zvaninom kulturnom i pravnom sistemu. U
ali i samosvojnost i nepomirljivost sa optim internacionalnim okvirima, daleko primerenije
skladu sa svojim potrebama, oni sami prave
stanjem i nepristajanje na nametnuta pravila i sadanjem trenutku, i da su akteri koji deluju
mostove, osnivaju udruenja graana kao
iz tog poriva se stvara novi vrednosni sistem. u ovom polju graani Srbije koji ele da uloe
sponu izmeu autonomnosti i pravnog okvira
Taj novi lini vrednosni sistem je utoliko iskreniji svoje znanje i kapacitete u stvaranje boljeg
delovanja u dravi, umetnika i savremenih
koliko je kritiki orijentisan ka preovlaujuem okruenja za sve graane.
praksi u kulturi, alternativnih izvora finansiranja
populistikom modelu. Prihvatanje drutveno
i institucija sa prepoznatljivim javnim Akteri nezavisne scene jo uvek oekuju
promovisanog vrednosnog sistema je opasno,
karakterom, eksperimentalnosti i kritikih da se obnovi dijalog sa Ministarstvom i
jer podrazumeva pristajanje na stanje stvari,
osvrta, obrazovanja publike i sopstvenog da se zajednikim delovanjem omogue
apatiju, utanje, odsustvo svake kritike misli
pozicioniranja na kulturnoj sceni... Svojim bolji uslovi za njihov rad. Podrka resornog
neophodne za razvoj i sazrevanje kulture.
aktivnostima, nezavisni sektor pokriva rupe u ministarstva neophodna je, izmedju ostalog, i
nasleenom i zastarelom sistemu, pronalazi Aktivnosti nezavisnih aktera kulturne scene da bi se pokrenule inicijative da lokalne vlasti
inovativne naine kako kultura i umetnost su neprocenjive, ali i dalje marginalizovane, prenamene neke od poslovnih prostora kojima
danas mogu da funkcioniu. nedovoljno priznate od zvanine politike, a raspolau (za koje vie od tri godine ne postoji
samim tim i javnosti. Voeni eljom da valorizuju trini interes) za delatnost nezavisnih kulturnih
postojee aktivnosti i znaaj organizacija i inicijativa, pri emu bi se zakup
novih naina rada na polju plaao po povlaenim uslovima (poput onih
savremene kulture, kao i da koji vae, na primer, za umetnike ateljee).
svoje znanje i iskustvo ustupe Takoe, potrebno je da se razmotri mogunost
drutvenoj zajednici na polju ustanovljenja konkursa za viegodinje
kulturne politike, nakon finansiranje namenjeno pokrivanju reijskih
dueg perioda priprema, trokova organizacija, ukljuivanju novih
maja 2011. godine tridesetak saradnika i volontera u rad organizacija i
aktera osnovalo je Asocijaciju jaanju kapaciteta aktera nezavisnih kulturnih
Nezavisna kulturna scena organizacija i inicijativa.
Srbije (NKSS). S obzirom na
Priznanje legitimnog doprinosa nezavisne
duge pripreme osnivanja
scene optoj kulturnoj klimi je zaista vano.
NKSS, u januaru 2011. godine
Svaka dosadanja podrka bilo da dolazi
sa tadanjim ministrom za
od dravnih institucija, korporacija, privatnih
kulturu Nebojom Bradiem
preduzetnika ili pojedinaca, pokazala je da
potpisan je Protokol o
se svako, pa i najmanje ulaganje, iskoristi
saradnji, kojim su se potpisnici
maksimalno, pa i daleko vie nego to je
(neto kasnije osnivai
Mobilne rezidencije: Dejan Ili u razgovoru na temu Tabui u tranziciji, 2014. prvobitno dogovoreno, jer nezavisnu scenu
NKSS) usaglasili o osnovnim
vode elja, volja i strast, stanja koja su danas
stavovima kako bi intenzivnije partnerski radili
Moda bi se moglo rei da su autori koji retka, dragocena i deficitarna. I dok institucije
na poboljanju uslova rada. Tada je dogovoreno
deluju u okviru nezavisne scene, upravo sistema gledaju negde u maglovitu globalnu
da e saradnja biti operacionalizovana tako
zbog iskrene posveenosti, rastereenosti budunost bez racionalne utemeljenosti u
to e Ministarstvo kulture u buduem radu:
birokratijom, odsustva direktne zavisnosti od sadanjosti, dok zaposleni u ustanovama kulture
(1) ukljuivati predstavnike nezavisne kulturne
partokratije i osvojenim prostorom slobode uz malu, ali sigurnu platu dremaju i ekaju
scene Srbije u rad tela koja praktino kreiraju
delovanja (za koji se uvek iznova treba boriti), da im odnekuda stigne neto nedefinasano
kulturnu politiku u Republici Srbiji, a posebno
uspeli da stvore neku vrstu vrednosnog bolje, nezavisna scena, voena potrebom koju
onih tela koja donose odluke vezane za rad
sistema. Ali, taj vrednosni sistem nikako ne mnogi prepoznaju, ali ne podravaju, radi NA
nezavisnih kulturnih organizacija i inicijativa;
treba da se tumai iz aspekta popularnih, SOPSTVENI POGON.
(2) neposrednim i posrednim merama
propisanih kodova o potovanju raznolikosti, Urednitvo
kulturne politike podsticati saradnju kulturnih
ljudskih prava i sl, generalno karakteristinim
manek Jesen 2014. 05

NKSS posle tri godine


Milica Peki, predsednica Upravnog odbora NKSS
Mini-intervju

Kakav je poloaj nezavisne kulture u Srbiji tri


godine posle osnivanja NKSS i ta je do sada Kakvi su strateki planovi NKSS?
postignuto u cilju njenog unapreenja, jaanja
kapaciteta i uticaja na kulturnu politiku?
M. P.: Osnovni streteki ciljevi delovanja
Asocijacije NKSS u narednom periodu bie
Milica Peki: Poloaj nezavisne kulture u usmereni na: kontinuirano unutranje snaenje
poslednje tri godine nije znaajno promenjen. Asocijacije i njenih lanica, unapreenje uslova
Najvei rezultati postignuti su upravo u domenu rada u domenu savremenog stvaralatva i
stabilizacije Asocijacije NKSS kao krovne delovanje u irem drutvenom kontekstu radi
organizacije koja okuplja predstavnike nezavisne poboljanja stanja kulture u celosti. Upravo
kulturne scene i koja je u poslednje tri godine emo na Skuptini Asocijacije, koja se odrava
znaajno uveala broj lanica (sa poetnih 28 od 31. oktobra do 2. novembra 2014, pokuati
organizacija na trenutno 92 organizacije iz cele da, na osnovu postojeih i novih inicijativa,
Srbije). formuliemo akcioni plan i utvrdimo dinamiku
Konferencija Mesto i uloga civilnog sektora u buduih aktivnosti. Ono to ohrabruje,
savremenoj kulturi Srbije i regiona, odrana jeste injenica da potreba za zajednikim
u novembru 2013. u Kulturnom centru Reks, delovanjem kroz Asocijaciju postoji, na ta
doprinela je prepoznavanju uloge nezavisnog ukazuje i broj lanica, ali i kontinuirano
sektora i na nacionalnom i na regionalnom nivou. pokretanje razliitih inicijativa od borbe za
Nakon raskida Protokola o saradnji, dijalog sa javne prostore, preko formiranja regionalnih
Ministarstvom kulture je ponovo uspostavljen. centara do analize troenja javnih sredstava u
Naravno, jo nije dolo do sistemskih promena, kulturi. Na meunarodnom planu, dolazi do
koje bi dugorono izmenile poloaj nezavisnih prepoznavanja znaaja samoorganizovanja,
organizacija koje deluju na polju savremene samoudruivanja i zajednikog delovanja
kulture, ali postoji naelna spremnost za saradnju nezavisnog sektora, te dolazi do sve jaeg
i institucionalni dijalog. Sad je pitanje kako e se umreavanja nezavisnih aktera. To je jako
taj dijalog pretvoriti u konstruktivna sistemska zanimljiv proces koji moe u budunosti
reenja koja mogu biti dugorona, a tiu se Koji su osnovni unutranji i spoljni umnogome doprineti oblikovanju kulturne
pozicije nezavisnog sektora. izazovi u funkcionisanju NKSS? klime i na evropskom nivou.
Neki od pomaka kulturne politike na republikom
nivou, koji se odnose i na institucije i na M. P.: Najvei izazov u smislu Razgovarala: Vesna Milosavljevi
nezavisnu scenu, vide se u uveanju budeta za unutranje organizacije jeste
savremeno stvaralatvo i u formiranju konkursa mobilizacija lanica da se
za sufinansiranje projekata koji su dobili aktivnije ukljue u rad Asocijacije.
podrku od meunarodnih fondova. Asocijacija Asocijacija nije formatirana kao
planira da se u narednom periodu pozabavi hijerarhijska organizacija i njeno
istraivanjem i analizom mehanizama javnog funkcionisanje zavisi upravo od
finansiranja kulture i da, na osnovu relevantnih potencijala i kapaciteta lanica za
injenica, ponudi mogua sistemska reenja koja aktivno delovanje. U tom smislu
bi unapredila uslove rada. pokuavamo da unapredimo
Sa druge strane, imamo velikih problema na modele rada, razvijemo mehanizme
lokalnom nivou gde se vane odluke donose jaanja meusobnih kapaciteta
po partijskom principu i gde je nezavisna scena i efikasnije delujemo na polju
potpuno iskljuena iz procesa donoenja odluka. zagovaranja. Stanje iscrpljenosti,
Naki od primera pogubne kulturne politike na uzrokovano dugogodinjom
lokalnom nivou su i sluaj cenzure studentske marginalizacijom kulture,
izlobe od strane direktora Kulturnog centra kontinuiranim neprepoznavanjem
Novog Sada, ali i nedavna izjava nove postignutih rezultata i sve teim
predsednice Demokratske stranke Srbije da je uslovima rada, veliki je izazov za
njena partija dobila Sekretarijat za kulturu aktere nezavisne scene u kulturi. to
grada Beograda i da to znai da sada ta kultura se spoljnih izazova tie, moda je
u Beogradu nije vie samo mondijalistika, najvei borba za profesionalizaciju i
ve vie srpska. Takva vrsta aproprijacije departizaciju kulturnog polja. Moraju
kulture u politike agende pojedinanih da se uspostave standardi i kriterijumi
partija i njihove ideoloke matrice bez ikakve kvaliteta koji e omoguiti donoenje
javne debate o strategiji razvoja kulture je odluka na temelju znanja i iskustva,
apsolutno nedopustiva. To dovodi i do potpune a ne na temelju partijskih interesa.
amaterizacije polja i dodatnog uruavanja Takoe, kljuno je suprotstaviti se
ionako skromnih sredstava i kapaciteta u polju trendovima komercijalizacije kulture
kulture. Planiramo i na tom planu intenziviranje i izboriti status kulture kao javnog
aktivnosti. dobra.
manek Jesen 2014. 06

Mi radimo kao sluajevi, nama nije


dobro, treba da naemo neke doktore ve-
rovatno, jer nas i gledaju sa jedne strane kao
marginalce upravo zato to toliko radimo, jer
to nije normalno.
ABeCeda nezavisne kulture
Ouvanje istorije nezavisnih kulturnih
A kada e i da li e te neko podrati u
smislu da ti kae: Uuu, sjajno radi!, to uop-
te nije vano. To e doi moda kad umrem, scena u regionu
onda e se neko setiti da kae: Ova ena je
uradila preko 50 predstava, uradila toliko da pobolja ivot nekoga, da uini neto sa i aktivnosti za jaanje kapaciteta organizacija za
performansa. milju, sveu graana Poev od graana, a ouvanje i arhiviranje sopstvene istorije. Jer, rad
Na pijaci smo ve tri godine i sada samim tim i drave. Jer, javni prostor je zapravo organizacija nezavisne kulture nije prikupljen i sa-
se ve umetnici nude sami, ne moramo da ih na prostor, rekla je Nela Antonovi o trodece- uvan ni u zvaninim arhivima ili muzejima, a zbog
molimo. Imamo spisak i program bolji nego nijskom radu, koji je iznedrio vie od 50 pred- ogranienog kapaciteta (ljudskog, finansijskog)
to e ovaj grad da ima za pet godina. stava i nekoliko stotina performansa u napu- i prekarnih uslova rada, primorane su da se sop-
To su izvodi iz video intervjua sa nekim od klom drutvu, u kojem je oigledno samo da stvenim dosadanjim radom bave sporadino i na
pionira nezavisne kulturne scene u Srbiji, koje je kulturna politika vezana za politiku. neadekvatan nain. est problem je pronai foto-
je SEEcult.org uradio u okviru projekta Abece- Kulturna politika ni ranije nije bila naklonje- grafije, tekstove, pdf i video materijale ili godina-
da nezavisne kulture, posveenog ouvanju i na nezavisnoj sceni, ili bar ne svesno. Remont ma taloene fanzine, postere, asopise, ulaznice,
poveanju vidljivosti intelektualnog i umet- je, recimo, u prvim godinama imao ozbiljnu flajere i druge dokaze o genijalno realizovanim
nikog rada nastalog na nezavisnim kulturnim podrku i od Ministarstva i od Grada, ali Dar- projektima od pre desetak i vie godina. Stoga
scenama u regionu. Serijal intervjua zapoet je ka Radosavljevi-Vasiljevi napominje da to, postoji pretnja da e znaajan deo rada koji je
razgovorima s Darkom Radosavljevi-Vasi- meutim, nije bilo planski, ve su nadleni pre akumuliran kroz taj segment kulture postati vre-
ljevi iz Remonta, koji postoji ve 15 godina, svega prepoznavali imena ljudi i imali pove- menom nedostupan javnosti.
Nelom Antonovi iz Mimart teatra, koji obele- renje da se tu neto vano deava. Vremenom To su pokazale i etiri radionice arhiviranja,
ava 30 godina, i Nikolom Dafom i njegovim su napravili gard im se pojavilo vie organi- koje su odrane ove godine u okviru projekta
saradnicima iz ok zadruge, odnosno 21-go- zacija na nezavisnoj sceni, to vie za njih nisu Abeceda nezavisne kulture u Zagrebu i Beogra-
dinjeg Led arta. Izdvojeni citati mogli bi da bili ljudi koji neto vredno rade u malim grupi- du, a okupile su oko 20 organizacija iz Hrvatske
budu rei veine aktera nezavisne scene, koja cama, bezbednim, koje je dobro podrati, ve (Attack!, Udruenje za razvoj kulture URK, Cen-
mukotrpno opstaje ve decenijama, nudei re- su to videli kao stvaranje ozbiljnog fronta sa tar za dramsku umjetnost CDU, BLOK Baza za
gionalno i meunarodno relevantne programe kojim vie nisu znali ta da rade. lokalno osvjeavanje kulture, WHW, Mala perfor-
nesmanjenog kvaliteta, a pritom je u sve teoj Promenila se vremenom, a dobrim delom merska scena, Studio Artless i Kontejner) i Srbije
situaciji. Paradoksalno je stoga to to se ne- je i nestala publika. Dok je Mimart na prvoj (Zemunski mali umetniki centar ZMUC, Trei
kada na ovim prostorima neto lake radilo i premijeri u Studentskom kulturnom centru pre Beograd, Kulturni centar Rex, ARTEQ, Centar za
u nezavisnoj kulturi, uprkos svim nepovoljnim 30 godina, kao nepoznati alternativni teatar, razvoj fotografije, Mikro art, Bazaart, KOD, Fre-
drutveno-politikim okolnostima 90-ih. Led imao ak oko 600 gledalaca, danas je taj broj kvencija, Remont i Plavo pozorite).
art je na njih odgovarao subverzivnim akcija- nedostian i za mesecima reklamirane pred- Uesnicima je predoen sistemski nain za
ma koje su udarale u glavu, jer teke bolesti stave institucionalnih pozorita. Ni akterima na sreivanje arhiva njihovih organizacija i efikasno
trae i jake lekove. Danas je teko uspostaviti savremenoj sceni vizuelnih umetnosti nije naj- samodokumentovanje, s obzirom da se potvr-
dijagnozu. vei problem dravno/gradsko stezanje kaia, dilo da je upravo to stvar koju ne rade i zbog
ve to to zapravo nema vie njihove prirodne koje se veina organizacijskog pamenja polako
publike srednje klase obrazovanih ljudi koji bi gubi, a informacije o njihovom radu postaju jed-
mogli da priute da kupe ono to ih interesuje. va dostupne.
Dafo i umetnici koje okuplja ok zadruga (ex Uesnici radionica imali su priliku da se upo-
Art klinika) idu zato ve treu godinu publici znaju i sa praksom Centra za dokumentovanje
na noge. Na toj nultoj taki, gde ne postoji nezavisne kulture u Hrvatskoj, koji i fiziki po-
galerijski sistem i kontinuirani otkup radova, stoji u Booksi u Zagrebu. Ideja projekta Abece-
vraamo se na sam poetak na pijacu i osnov- da nezavisne kulture je stvaranje slinog centra
nu robno-novanu razmenu, kae Dafo, koji i u Srbiji, pa i u drugim delovima regiona, uz
dananju kulturnu politiku vidi na nivou drav- formiranje community arhiva koji bi osigurao
ne borbe protiv bele kuge. kontinuirano ouvanje pamenja rada nezavi-
ekamo da se neto desi, a ne deava se snih kulturnih scena kao specifinih zajednica
nita, a to to se ne deava nita nije ni stagna- drutva. To su retke i dragocene baze slobode
cija, nego ide na gore. Zapravo je gore nego i kreativnog stvaralatva, jer su neoptereene
to je bilo, jer se sve nekako zaparloilo i ono zakonima trita i sveopte komercijalizacije,
do ega smo stigli pre dve-tri godine sada je kao i politikih (stranakih) uticaja. Kao to ree
ve dovedeno u pitanje, kau u Led artu. u intervjuu Marija Rado iz Remontovog tima,
I medijska situacija drastino se promenila, najvea vrednost organizacije tog tipa je to to
pa je danas nezamislivo da neko novoosno- podrazumeva model funkcionisanja i pona-
vano pozorite dobije prostor u centralnom anja koji apsolutno u ovom ludom vremenu
Dnevniku RTS-a, kako je to svojevremeno nije otiao u neke neljudske vode ili bilo kakve
imao Mimart. Upravo zato je, izmeu ostalog, vode, ve je zasnovan na principima ljudsko-
i neophodno sauvati i uiniti medijski vidlji- sti, potenja i istrajnosti u ideji kojom se bavi,
vom ne samo aktuelnu produkciju, ve i istori- bez obzira na to to radi bez novca.
ju nezavisne kulturne scene. To je samo jedan
deo dugoronog razvojnog projekta Abeceda ******
nezavisne kulture, koji SEEcult.org realizuje u Dosadanju video produkciju projekta Abe-
Nekadanji neto laki uslovi rada ne od- partnerstvu sa Kulturtregerom i Kurzivom iz
nose se prevashodno na finansiranje nezavisne Zagreba. Partneri u projektu Abeceda por- ceda nezavisne kulture mogue je videti na
scene koje je hronian, mada poslednjih go- tali SEEcult.org, Kulturpunkt.hr i Booksa.hr, ve kanalima portala SEEcult.org i Kulturpunkt.hr
dina sve akutniji problem, ve na optu klimu godinama aktivno rade u onlajn dokumento- na sajtovima YouTube, odnosno Vimeo.
u drutvu koja je podgrejavala entuzijazam ak- vanju i predstavljanju kulturnih i umetnikih
tera nezavisne kulture, davala rezon njihovoj praksi u regionu, a sada i zajedniki pokua- Projekat Abeceda nezavisne kulture podr-
spremnosti za svesno odricanje od lagodnijeg vaju da proire proces dokumentacije i uvedu avaju: Balkanski fond za kulturu i umetnost
stalnog posla u nekom muzeju, pozoritu nove formate predstavljanja nezavisne kulturne (BAC), ministarstva kulture Hrvatske i Srbije,
ili kulturnom centru, i ohrabrivala nadu da e i umetnike produkcije iroj publici u regionu. te Zaklada Kultura nova.
kad-tad biti bolje, i to svima.
Osim istraivanja i prezentacije seanja
Kada iz ovog otklona pogledam ta sam protagonista nezavisne kulture, ime unapre- Vesna Milosavljevi (SEEcult.org)
sve radila za ovih 30 godina, zapravo je uvek uje i svest najire javnosti o njenom znaaju
bilo neto to je ozbiljno, to je elelo da ukae u drutvu, projekat Abeceda obuhvata stoga
na neki drugaiji nain, na neku nepravilnost,
manek Jesen 2014. 07
Vasko Raievi, Staa Aras, Lamija Begagi,
Ognjen Spahi i Stefan Bokovi

MOBILNE REZIDENCIJE
ergarenje balkanskom marginom
Ako bih pisala projektnim jezikom, onda bi cilj godine organizovanja kolonija u Karavukovu li kuu u Babama u vlasnitvu Gorana Denia,
Mobilnih rezidencija ili Pokretnih kolonija, na ko- interdisciplinarne su, regionalne, sa uvek no- a drugu nam je pozajmila prva kominica Saa
jima Zemunski mali umetniki centar (ZMUC) radi vim uesnicima. Todorovi. Namestio se i potencijalni reziden-
od 2012. godine, bio da se uprkos dravnim gra- A onda se dogodila prieljkivana stvar cijalni centar u Reeviima u Crnoj Gori koji
nicama, socijalnom i materijalnom poloaju umet- umetnici su reagovali potpuno otvoreno, ljud- je od jeseni 2014. to prestao da bude. Razlozi
nika i publike, pobolja njihova komunikacija, ski faktor nimalo nije zakazao. Svi rizici okup- problema u pretvaranju privatnog u javni pro-
odnosno da se stvore alternativna mesta i pravci ljanja po desetak ljudi, koji se najee prvi put stor su posebna tema za raspravu i iznoenje
za umetniko delovanje u balkanskim selima, iz sreu, ive i rade na istom mestu u polu-uslovi- iskustava na nezavisnoj sceni (ne dopire do
kojih se ponekad, sa kulturne margine, uju vani ma, pokazali su se kao podsticajni ne samo za posednika kvadrata u vreme legitimnog gra-
glasovi. Osnovni pokreta dugoronog projekta, uesnike ponaosob, ve i za projekat u celini. bea ta znai javni prostor, ta znai ne me-
u tom sluaju, bio bi potreba za neposrednom Umetnici, osim to su se uputali u potpuno riti brojem noenja turista, pa to nije shvatio ni
razmenom ideja i iskustava u interdisciplinarnoj i nova iskustva sa alatima i materijalima, posle mecena Sran Bosni). Suoeni s domaim
eksperimentalnoj umetnikoj praksi na Balkanu. boravka na nekoj od mobilnih rezidencija, pri- izdajnicima odluili smo da, ipak, idemo dalje.
Ali, neu vas gnjaviti projektnim jezikom. Za- javljivali su sopstvene organizacije, stanove, Toliko je plemenitih ljudi, a mi smo erga, selimo
to smo zapoeli itavu priu? kue i druge privatne objekte kao potenci- se, izmetamo se...
Zato to smo, i to bez ukalkulisanih fonder- jalne nove destinacije za mobilne rezidencije. U Albaniji nam tamonje Ministarstvo kul-
skih proa, hteli da u budunosti, za koju smo Svi su davali sopstveni maksimum, radili, ui- ture, omladine i sporta jo 2012. godine daje
verovali da je bliska, spojimo u javnom govoru i vali, priali i previe, dopunjavali radove jedni pismo podrke, a u selu Pentar pozorini autor
delovanju tri zemlje treeg sveta balkanske dr- drugima, bili solidarni... Dogodilo se da srpski Stefan apaliku posreduje u ponudi obnovljene
avice, odnosno njihove administracije, koje na seljak nudi kuu albanskom vajaru samo da rimokatolike crkve za rezidenciju, imamo stalnu
savremenim komunikacijskim nivoima ne komu- ostane u selu i nastavi da slika. Upoznavali su podrku lokalnih centara za kulturu u Sopotu i
niciraju Srbiju, Crnu Goru i Albaniju. se multimedijalni umetnici i knjievnici iz istog Petrovcu i vrednih ljudi koji se na svakom od tih
Posebno Crnu Goru, koja iz perspektive Srbi- grada ba na mobilnoj rezidenciji, Albanci su mesta pronau.
je nije ak ni atraktivna turistika destinacija, ve prvi put bili u Srbiji, reisera i snimatelja s mo- A sa dobrim ljudima smo zaista imali sree.
jednostavno ne postoji. Najee ne postoji. I Al- bine rezidencije ugostili su domaini kolonija Godine 2013. i 2014. organizovali smo etiri ko-
banija bi, posmatrana iz Beograda, ak mogla da u Jaloviku i Kikindi... Studenti arhitekture u lonije u Srbiji i Crnoj Gori i dve studijske pose-
se nazove egzotinom teritorijom, ali, eto, nije. Beogradu druili su se s metanima patro- te Albaniji, sa uesnicima iz regiona vizuelnim
Ona je i danas, ak poto je sruena veina bun- vievskih sela na crnogorskom primorju i prvi umetnicima, reiserima, fotografima, studentima
kera Envera Hode, za Srbiju samo populistiko put kroili u Albaniju. arhitekture iz Beograda, piscima i prevodiocima.
politiki relevantna. To je pokazala i nedavna Krajnji cilj bio je otvaranje tri rezidenci- A ta smo hteli? eleli smo za poetak da
fudbalska utakmica reprezentacija dve zemlje. jalna umetnika intredisciplinarna centra u uesnike selimo iz Baba u Reevie, a zatim u
Motiv je bio Balkan. A zato? Nije zbog no- tri balkanske drave: Srbiji (Babe), Crnoj Gori Pentar, da rade na zadatu temu, da se nadopu-
stalgije ili neke sline frekventne imenice. (Reevii) i Albaniji (Pentar). U Srbiji smo ima- njuju, komuniciraju, drue, upo-
Re je o identitetu. O identitetu nas koji Dra u Albaniji, treoj destinaciji za Mobilne rezidencije znaju meusobno i sa lokalnim
imamo preko 40, koji je postao beskunik, stanovnitvom, da ive ivot kakav
tabuiziran u javnom govoru ili precizno treba da bude. ZMUC je, pre sve-
zatrt. Za sve nas koji ne oseamo viak ga, proizvodnja. Proizvodnja ra-
identiteta o kojem govore mlae genera- dova, kontakata, prijateljstava, za-
cije. Otud godinje teme za uesnike svih boravljenih relacija... To se za dve
kolonija Beskunici i Tabui u tranziciji. godine i dogodilo. Nisu postojala
Dakle, kako spojiti SRB, CG i AL? Traiti sredstva za selidbu svih uesnika,
i pronai ljude slinog senzibiliteta. Krenuli ali sa nekoliko njih nam je uspe-
smo 2012. i nali smo ih, vrlo lako. Name- lo. Ambicija je da u budunosti
stilo se, dogodilo se da su nai budui pri- proirimo mreu rezidencijalnih
jatelji postali partneri na projektu. Dobri centara u regionu za boravak i rad
prijatelji, Valentina Koa iz Tirane i ore umetnike erge.
Gregovi iz Buljarice. Do sada nam je praktino naj-
A ta je ideja projekta? Ljudi i kreta- vie znaila kontinuirana podrka
nje, interdisciplinarne umetnike kolonije od 2012. godine naeg Ministar-
i mobilnost, promena sredine i balkan- stva kulture, zatim Optine Budva,
ska erga... Mi smo svi partizani u borbi iako je Evropska kulturna fonda-
za sopstveni identitet, koji se povremeno cija 2013. dala najvie sredstava.
lee u partizanskim bolnicama reziden- Novca poslednje dve godine
cijalnim centrima strateki rasporeenim u koliko projekat praktino traje, ne
selima sve tri drave. A lee se od drutve- raunajui 2012. kada je prvi put
no-politike realnosti koju proizvode vei- predstavljen u regionu, nije bilo
to gladne elite i uslova u kojima godinama dovoljno za realizaciju kolonije u
rade. Vremenom, u budunosti, ali bliskoj, Albaniji.
rezidencijalni centri e prerasti u arobne Planiramo da 2015. godine,
bregove za sve radnike u kulturi kojima e pored postojeih Pokretnih kolo-
vizionarski fondovi finansirati predah... nija u Babama i na crnogorskom
Pojma nismo imali da li e kolonije primorju, otvorimo nove mobilne
funkcionisati. Da li emo i za koliko umet- centre i u Podgorici i Nikiu. Ako
nika imati novca i organizacionih sposob- ne bude fondera, juriemo spon-
nosti za kontinuirano preseljenje iz Baba u zore za prvu regionalnu koloniju
Reevie, iz Reevia u Pentar, a ponekad u Albaniji.
i na neke druge kolonije u regionu. Kon-
cipirali smo ih na osnovu iskustva iz dve Besteinsko stanje, rad Katarine vabi, selo Babe (Srbija), 2014. Vesna Tai Zemunski
mali umetniki centar (ZMUC)
manek Jesen 2014. 08

i savremenoj umetnosti; podvuen je znaaj


MSUB kao institucije i podstaknuti su pojedinci
da prema njoj izgrade nekakav odnos.

Nova kolekcija MSUB (ovog puta) nije uestvovao


u projektu, a osnovna potekoa
za studente, pogotovu prilikom
priprema radionca i predavanja, bila je

IJA JE NOVA KOLEKCIJA?


oskudnost i nedostupnost informacija
iz (nedigitalizovanog) arhiva. U
tom smislu, nezamenjiv je dopirnos
pojedincaca poput Jee Denegrija, koji su
NOVA KOLEKCIJA je edukativno-produkcijski nesebino sa studentima podelili pojedinosti
projekat namenjen studentima umetnosti i iz prolosti MSUBa i razliite dimenzije njegove U drugom delu projekta, studenti umetnosti
istorije umetnosti iz Beograda i Novog Sada funkcije i na osnovu linog iskustva. Kada koji su proli predavanja radili su na zadatku
na bazi samoorganizovanja, koji se u vie faza smo postavili metodoloke i tematske ove koncipiranja i produkcije radova. Radovi su
odvijao u proteklih godinu dana. Projekat je za okvire, uputili smo javni poziv studentima za mogli biti individualni ili grupni, nisu bili
cilj imao upoznavanje studenata sa uslovima na uee na ta se odazvao daleko vei broj od ogranieni medijumom, a jedina propozicija
umetnikoj sceni u Srbiji, te i pruanje uvida u oekivanog oko 100 studenata umetnosti je bila da na neki nain referiu, kritiki
zadatke i odgovornosti umetnika i kustosa. sa razliitih umetnikih fakulteta i akademija obrauju neki od fenomena i pitanja koja
Ideja za NOVU KOLEKCIJU je nastala u procesu u Novom Sadu i Beogradu i oko 20 studenata su pokenuta u okviru projekta ili iz ireg
lociranja problema u visokom obrazovanju istorije umetnosti. drutvenog konteksta koji ih pogaa. Prilikom
umetnika. Velika osipanja generacija koncipiranja i produkcije, studenti umetnosti
diplomiranih studenata umetnosti uslovljena su na raspolaganju imali jednog ili vie
su neadekvatnim pripremama za profesionalnu mentora koje su mogli da biraju i konsultuju
umetniku karijeru i nepostojanjem struktura u toku nekoliko meseci artikulisanja radova.
koje bi omoguile nezavisnu umetniku praksu Ovim je uspostavljen i jo jedan princip
u Srbiji. Studenti istorije umetnosti, od kojih e NOVE KOLEKCIJE, a to je meugeneracijski
se formirati budui kustosi, u slinoj su situaciji. dijalog studenta umetnosti i ve afirmisanih
Umetnika grupa Trei Beograd prepoznala je umetnika na sceni, koji prethodno nisu imali
potrebu da se neto po tom pitanju preduzme i kontakt. Potom, tim kustosa, studenata
krenula je u definisanje onoga to danas znamo istorije umetnosti, definisao je izlobene
kao projekat NOVA KOLEKCIJA. Prvi i osnovni cilj celine od svih prispelih isprodukovanih
koji smo postavili, bio je da okupimo studente radova studenata umetnosti (nije bilo
umetnosti i istorije umetnosti oko zajednikog selekcije). Oko 40 autora i 36 radova nali
i konkretnog zadatka. Metodoloki okvir, koji su svoje mesto u okviru jedne
smo na samom poetku usvojili, predstavlja od 6 izlobenih celina koje su
simulaciju procesa umetnike produkcije, dostupne javosti do 31. oktobra:
kustosiranja i izlaganja. U tom procesu bili su PLAYGROUND (Umetniki
obezbeeni osnovni logistiki uslovi i pomo prostor U10, Kosovke devojke
mentora olta Kovaa, Olivere Parli, Radoa 3), PLODOVI GNEVNIH/LOTOS
Antonijevia, Anice Vueti, Miloa Tomia, (Ineks galerija, Vinjika 76),
Ljubomira Vuinia i nezavisne kustoskinje PITAJ SADANJOST MOGU
Maje iri. Tematski, bavili smo se pojmom LI DA PRICAM O TOME?; PITAJ
umetnikog kontinuiteta i tu se nametnuo PROLOST TRANSFORMII
problem nedostupnosti jedne od najreferentijih PROLOST; <2,4% (Studio u
taaka u formiranju odnosa prema Kraljevia Marka 8) i VAZDUH
savremenom stvaralatvu, tj. pitanje posledica KAO CELINA (Studio u
nedostupnosti kolekcija Muzeja savremene Crnogorskoj 5.).
umetnosti u Beogradu u proteklih sedam NOVA KOLEKCIJA ne funkcionie
godina. Kroz razliite faze NOVE KOLEKCIJE niti pretenduje da bude skup
provlaio se istorijat i vieslojna uloga MSUB predmeta ili umetnikih radova koji bi postali
u formiranju scene i odnosa prema modernoj deo neke institucije. NOVA KOLEKCIJA je
zapravo jedna vrsta dokumenta, preseka
razmiljana, interesovanja i pitanja jedne cele
generacije buduih umetnika i kustosa. Naa
zamisao prvenstveno je bila da projektom
i izlobama u okviru projekta generiemo
novo znanje. Samim tim, NOVA KOLEKCIJA
nije puki zbir njenih materijalnih delova, ve
potencijal zakljuaka i pitanja koje su uesnici
na projektu, studenti umetnosti i istorije
umetnosti, pokrenuli. Mera uspeha NOVE
KOLEKCIJE je to kako e se osveivanje
Prvi deo projekta bio je pripremni i u okviru problema i konteksta u kome se studenti
njega etiri studentkinje istorije umetnosti nalaze odraziti na njihovo dalje delovanje i
sa mentorkom Majom iri, pripremile su opstanak na sceni. Dakle, NOVA KOLEKCIJA
seriju radionica i predavanja koja su bazirale pripada studentima, a simboliki kapital
na fenomenima relevantnim za formiranje projekta zaradile su sve one institucije ija
savremene umetnike scene u Srbiji sa je uloga da zastupaju interese, obrazuju i
osvrtom na kolekcije, poziciju i istorijat MSUB. osposobljavaju umetnike i kustose, a to ne
Nije postojao kriterijum za selekciju uesnika, rade na adekvatan nain.
sem popunjenog prijavnog formulara sa
motivacionom izjavom. Dakle, jedan od
principa koje smo dosta rano usvojili pri Sandra Stojanovi, projektni
definisanju projekta, jeste princip otvorenosti. menader NOVE KOLEKCIJE
manek Jesen 2014. 09

Liftom do novog duha grada


Na kulturnoj mapi aka, pored ustanova
kulture finansiranih iz budeta, deluje i
nekoliko organizacija civilnog sektora koje

LIFT
se bave savremenom kulturom. Pored
organizacije Krug, iji je osniva Boidar
Plazini, mnoge aktivnosti znaajne za
kulturni ivot aka nadopunjuju aktivnosti
udruenja graana Kulturni centar Lift.

aak
KC Lift postoji od maja 2010. godine i moe se
rei da je to ve ozbiljan sta za organizaciju
koja je nastala iz istog entuzijazma i ije
se funkcionisanje zasniva na elji nekoliko
pojedinaca da slobodno vreme koriste u
svrhu osmiljavanja i sprovoenja razliitih
dogaaja iz oblasti kulture, umetnosti,
nauke i omladinskog aktivizma.
lanstvo Lifta se menjalo, ali ve due vreme
ga ine ljudi od 15 do 30 godina, razliitih
zanimanja i interesovanja. Najmlai
lanovi su srednjokolci iz razliitih kola
u aku. Stariji deo ekipe Lifta ine jedna njihovog rada i umea. Projektima Kreativ 10,
pravnica, jedna savremena umetnica, troje Poezitiva, dokumentarnim filmom o mladim
ekonomista, jedna marketing menaderka, umetnicima, konkursima i radionicama iz
jedna uiteljica i jedan oficir. Ta heterogena razliitih oblasti, radilo se na buenju umetnika
grupa ljudi ipak je mnogo vie od onoga grada i podseanju svih koliko njihov doprinos
to njihove profesije naizgled govore o moe biti veliki u maloj sredini.
njima. Slini u stavovima o stanju u gradu Mnogi projekti KC Lifta imali su za cilj promociju
i o nainima za menjanje stvari, funkcioniu savremene umetnosti i urbane kulture, kao
meusobno se dopunjavajui u pogledu i edukaciju graana aka o tome ta je
znanja, sklonosti i vetina. savremena umetnost i na koji nain ona moe
KC Lift pokuavao je da utie aktivnostima na biti vana u ivotu svakog pojedinca. Realizovani
reavanje detektovanih problema ili poveanje projekti obuhvatali su performanse, instalacije zvanine kulturne institucije, na kojima
njihove vidljivosti. Cilj velikog broja projekata od reciklanih materijala i intervencije u prosean posetilac ima 45 godina.
je bila afirmacija umetnika, predstavljanje prostoru. Grafiti umetnici stekli su izvesnu
Najmasovniji dogaaj u organizaciji KC
Lifta je Dan mladih koji je odran etiri
puta. Ideja projekta jeste motivisanje
pojedinca da to kvalitetnije provodi
slobodno vreme i promovisanje vre
dnosti koje sa sobom nosi sticanje
novih umea, znanja i sposobnosti. Iako
se Dan mladih deava samo jednom
godinje i traje jedan dan, uspeva da
promeni atmosferu u itavom gradu,
sa dugoronom tendencijom menjanja
duha grada.
Saradnja sa dravnim ustanovama
kulture je uspostavljana u vie
navrata i, naalost, gotovo uvek je
sa sobom nosila odreene probleme
u komunikaciji i realizaciji programa.
Uzrok tome su razliita shvatanja
uloge i znaaja koju ustanove kulture
(formalne ili neformalne, budetske
ili samofinansirajue) imaju u jednom
gradu. To razliito shvatanje vodi
ka razliitom novou angamana i
posveenosti, i dalje ka ogromnim
nesuglasicama izmeu nezavisne scene
i budetskih institucija kulture.
U 2013. godini aak je dobio Kancelariju
za mlade. U tome, kao i u pisanju Lokalnog
reputaciju na nivou grada akcionog plana za mlade, veliku ulogu je
upravo nizom dogaaja koji imao i KC Lift. Ipak, Kancelarija je ve 2014.
su promovisali taj deo urbane ukinuta do daljeg, a LAP e verovatno
street art kulture. Bitna odlika ostati da postoji samo kao usvojen
tih dogaaja je to to privlae dokument bez obaveze sprovoenja.
mlade i odgovaraju njihovim To je samo jedan od pokazatelja sutine
interesovanjima i senzibilitetu. lokalne politike, to, s jedne strane, oteava
Edukacija kroz takve projekte funkcionisanje svake nezavisne organizacije,
je spontana i nenametljiva. ali s druge strane, ini njihovo postojanje
Uesnici i posetioci Pesni neophodnim.
enja, ReKrativ-a, Reanimacije,
projekata aak grad mladih
i Afirmativni provincijski as,
pre svega su mladi, i to je Bojana Gojkovi
velika razlika u odnosu na www.kclift.org
dogaaje koje organizuju https://www.facebook.com/kulturnicentarlift
REKSOV EVOLUTIVNI VRT
Vahida Ramujki
Rad Vahide Ramujki predstavlja pokuaj kolaborativne vizuelizacije geneze i analize Reksovog postanka i razvitka kroz mnogobrojne
projekte, inicijative, dogaaje, ideje, nastale ili realizovane u Reksu takom proteklih 20 godina. Na osnovu sakupljene faktografije i
razgovora sa neposrednim inicijatorima, nosiocima ili uesnicima ovih projekata, dogaaja i inicijativa, nastala je istorijska ema u kojoj
projekti realizovani u Reksu zadobijaju oblike biljaka u vrtu.
Vahida Ramujki (1973) vizuelna je umetnica koja je u poslednjoj deceniji ivela i radila u Barseloni, a u poslednjih sedam godina
odrava biblioteku i radionice Istorije u raspravi u zemljama bive Jugoslavije. Kao autorka je saraivala sa Reksom u nekoliko navrata
i na vie projekata (Kaluerica od A do , Mikrokulture), uestvovala je na Reksovim radionicama devedesetih godina, a trenutno
sarauje na realizaciji seminara Kratka istorija Kosova.
manek Jesen 2014. 12

OSVAJANJE
NOVIH
VREVA 2014. ULINI FESTIVAL AKTIVIZMA

PROSTORA polje kulture i umetnosti iroko i koliko


Beogradski javni prostor sredinom se ono, razliitim praksama, moe jo
septembra posetila je Vreva, drugi obogatiti.
put odrani ulini festival aktivizma koji Naravno, jedna od osnovih stvari koje
organizuje platforma aktivizma LiceUlice, je Vreva postigla bilo je i osvajanje
ire najprepoznatljivija po istoimenim javnog prostora. ak i nastupi umetnika
ulinim novinama. Zato kaemo beogradski koji se ne bave (makar na prvi pogled)
javni prostor, a ne jednostavno Beograd ili angaovanom umetnou poput
ve nekako drugaije, blie jeziku medijske bendova On Tour ili sHpiritus mOvens,
konvencije? Zato to je ideja osvajanja javnog horova Svetonazori ili Merry Gospel Choir,
prostora neto to Vrevu ini bitno drugaijom od kantautora Ivice ili umetnike grupe
veine drugih kulturnih i umetnikih manifestacija Cirkobalkana injenicom da su izvedeni
koje publika ima mogunost u neobinom kontekstu, poprimili
da isprati na naoj sceni. su aktivistiki oblik.
Vana umetnost postoji, Graani i graanke su
pojavljuju se dobre knjige, pritistnuti, sa jedne
postavljaju se hrabre izlobe strane, kodifikovanom i
i snimaju se zanimljivi filmovi. konzervativnom umet
Ipak, veliki deo te umetnosti nou, a sa druge
ostaje na neki nain getoiziran konzumeristikom kul
unutar prostora i konteksta turom koja opseda javni
koji su najee namenjeni prostor i zamagljuje
za takve sadraje. Emisije iz ideju javnog interesa.
kulture emituju se van udarnih U takvoj situaciji,
termina, stranica u novinama svaka promena i svako
koje se bave kulturom je (pozitivno) remeenje
sve manje, a i ono to doe ustajalog reda unosi
do ire publike tek je deo sveinu i neophodnu
bezopasnog mejnstrima. Kako dozu drugaijeg po
se u takvoj klimi pozicionirao gleda na svet. Iznenadni
festival Vreva? Pa, upravo koncerti na trgovima
tako to je kroz osvajanje i ulicama ili izlobe
ulica, trgova, etalita i slinih fotografija na etalitu
prostora koji pripadaju svim na keju (poput one
graanima pokazao i da je koju su imali lanovi
umetnost neto to nam fotografskog kolektiva
svima pripada. Naprosto, Kamerades) neki su od
fundamentalna misija festivala jeste da naina na koje Vreva
svoje shvatanje umetnosti i aktivizma pokuala da doprinese
plasira mimo dominantnih strujanja na stvaranju drugaije
kulturnoj sceni. U tom smislu, osvajanje gradske klime.
novih prostora, invencija novih formi ili Osim programa kojima
temeljna rekonstrukcija starih u samoj su su se predstavljali
osnovi onoga to festival Vreva jeste. odreeni umetniki
Ovogodinji festival trajao je etiri dana radovi, na Vrevi su
od 10. do 13. septembra, a programi su mesto dobile i razliite
odrani na brojim lokacijama. Ono to je, aktivistike inicijative.
meutim, zajedniko svim programima Tako su se predstavila i
jeste svojevrsna angaovanost. Naravno, udruenja poput Ulice
ona se moe iskazati na mnogo razliitih za bicikliste, Paper Girl,
naina. Recimo, teme koje su pokrenute Ministarstvo prostora
na javnom itanju, koje je organizovao ili itam-ita. Posebno
knjievni festival Krokodil, svakako je interesantna bila i
spadaju u onaj spektar tema koje se ree premijera jednog novog
poteu i koje su mnogima neprijatne, programa specifina
jer se kroz njih obrauju neki vani etaka tura Beograd
drutveni problemi. Sa druge strane, za beskunike. Miko,
nastupi romske plesno- beskunik i prijatelj
muzike grupe Grubb, hora LicaUlice, pokazao
Gerontolokog centra ili se kao izvrstan vodi posetiocima koji
zajednika prezentacija slem su eleli da vide grad drugim oima.
pesnika i gluvonemih osoba Posetioci ovog programa videli su
Ruka i glas imali su neto sasvim specifian Beograd, onaj koji
drugaiji cilj pokazali su da postoji daleko od oiju javnosti i u kojem
marginalizovane grupe, koje ive nai sugraani koje smo tako esto
tako esto zaboravljamo ili spremni da zaboravimo beskunici.
posmatramo na stereotipan Svim ovim programima zajednike su
nain, mogu da ponude mnoge stvari, a neke od njih smo i ovde
izuzetno zanimljiv i atraktivan spomenuli. Ipak, ono to je najvanije i
sadraj. Dakle, svrha njihovog to se ne sme zaboraviti osnov svega
rada nije tek puka inkluzija jeste injenica da se festival Vreva
koja dobro zvui na papiru kroz umetnost i kulturu bori za bolje i
svrha njihovog rada je upravo pravednije drutvo.
u tome da pokau koliko je Bojan Marjanovi
manek Jesen 2014. 13

taaka ove konstelacije zvezda beskonanog kosmosa.


NOVO DOBA, nismo se ni trudili da zaboravimo staro,
prolo je, bilo je dobro, sve to je dobro ostavili smo

NOVO DOBA
sa nama. Sada je trebalo jo samo osmisliti, usaglasiti,
dogovoriti, kontaktirati, povezati, setiti se, biti spreman,
raditi, uraditi, odraditi, napisati, prepraviti ili popraviti,
prevesti, prelomiti, razbiti, skupiti, zategnuti, potegnuti,
izjuriti, druge zaraziti, ubediti, povesti pesmu, prvi
zapoeti plesati, ostati do kraja, zadnji ostati, oistiti,
paziti, paziti na sebe, druge, paziti na decu, ispotovati,
pojuriti, stii, potrati jo jedan krug istrati, pa jo jedan,

Veljko Onjin
trati i dalje, juriti, odvojiti se od zemlje, poleteti, proleteti
kroz zatvoren prozor i zakljuana vrata, u suprotnom
pravcu toka reke, dve reke, svih reka, mora i okeana, uz
vetar, na kii, stajati i ekati, doekati, uraditi, dobro, jo
bolje, sve bolje i bolje, nama je najbolje. Ne postoji, to svi
znaju, svi mi, nita lepe od toga, tog oseanja, Novog
Doba.
A ta je to novo? Nije fanatini entuzijazam, ista, www.novodobafestival.net
potpuno iskrena namera i razlog, solidarnost i www.facebook.com/NOVODOBAFESTIVAL
uzajamno razumevanje, esto preutno, kao na primer novodobafestival@gmail.com
sad. Izdvojimo kapitalnu izlobu legendarne grupe
ZZOT, koja je obeleila alternativni i avangardni strip
Koncert Bitlsti Matrijarija. Fotografija Bojana Rudovi vanut
osamdesetih godina prolog
veka, igosala nam svest
i sve ispod svesti, ti oiljci
Samo ime nam se poelo ukazivati jo nekoliko koji prijaju, jo uvek se vide i
godina pre jo nekoliko godina, spontano i krase nove generacije autora.
simultano u usputnim razgovorima o visokoj Marko Turunen iz Finske,
umetnosti NOVOG DOBA, istoimenim Dunja Jankovi, Igor Hofbauer
misterioznim stripovima iz OTO zabavnika, i Miron Mili iz Hrvatske,
prirunika za decu kosmosa iz ezdesetih Goran Daev iz Makedonije,
godina prolog veka, a prethodnog milenijuma, Mathieu Desjardins i Renard
koje smo pronali u mranim naputenim IV iz Francuske, Mattias Elftrop
hodnicima Narodne biblioteke, u napadima iz vedske, grupa Grejpfrut,
napada adrenalina prilikom neobjanjivih Ekoloko drutvo Porevit i klub
koincidencija naih sluajeva, da bi u nekom Menza pri Koritu iz Slovenije,
trenutku, prethodei ugodnoj tiini linih i punx23 iz eke, Miroslav
samostalnih kontemplacija, kao i telepatskim Lazendi iz Subotice... Kako
konverzacijama nekoliko nas u drutvu jo prestati, nekoga ne pomenuti,
veem od naeg, a opet zajednikom, znaajni prestati sa nabrajanjem?
pogledi i tek samo obrisi konkretnih reenica Ove godine, peti put za
koje bi neiskusnom uhu i mladom oku tako redom festival i dalje raste,
lako znali pobei, tek, ideja je roena i celo nae broj ljudi je sve vei, posetioci
malo pleme se poelo navikavati na nju, ideju, dolaze iz drugih drava,
u nedostatku bolje rei. Ukazanje, sudbinski meaju se sa autorima, autori
trenutak preseka vremena, mesta, sunanog sa organizatorima, gosti i
lepog mladog poznog leta, tako idealnog za domaini, psi i make. Nije
nove poetke, radost vene mladosti i no pred bilo vremena na raspolaganju
nama, sveana. dovoljno da se predstave svi
Radovan je lupio, to sam ja, hajde da napravimo gosti, strip autori, muziari,
festival. Neodgovorno, povrno, bez ikakve eksperimentatori, grafiari,
potpore u shvatanju materijalnih mogunosti, distributeri, diskografi,
tehnikoj konstrukciji i prethodnog promiljanja knjiari, stripari, kolekcionari,
narednog izgovorenog, dogovorenog. oana varioci, potezai, pogurai, Sito tampa Greed Graphics Ciglana. Fotografija Bojana Rudovi vanut

Markade Mo, to je ona koja je bila ta koja igrai i plesai, teoretiari i esejisti,
je opet, kao i uvek i sve, sve to osmislila, aktivisti i agitatori, volonteri, reiseri,
uredila, organizovala, stvorila ni iz ega, tano cirkuzanti, medijski arheolozi, sito tampari, jo, naruivanje pesama, kafana u galeriji i
razumela i verovala i naravno, Bruno Toli, improvizatori, deca iz nae kue, deca obratno. Intenzivno, napeto i oputeno, sve
koji je neartikulisanu salvu ideja propustio iz drugih kua, projektori, nadzirai, besplatno, iroko i duboko, sunce i kia, sve
kroz svoj izuzetno otar, pritom barunasto kamermani i fotografi, profesionalci dugine boje. U isto vreme.
fin estetski filter. Falio je i Mileta Mijatovi i amateri, kuvari, gurmani, glumci i Odakle? Iz svih pravaca. Nas najvie, pa
koji je ba falio i znali smo da fali i onda vie posmatrai, ekolozi, ulini artisti, muralisti, komije, prijatelji naih poznanika, sluajni
nije falio. Implodiravi, njegov entuzijazam i guslari, djevi, vjevi, cjevi, mcijevi, kasetari prolaznici radoznali, razgovori na svim
sveobuhvatno razumevanje sopstvene intuicije i lenhartapetari, krojai, pisci i scenaristi, svetskim jezicima i ire. Sastanci po razbacanim
je zatvorilo taj prvi krug, etvrtu stranu svega. biciklisti, peinski ljudi, ljudi budunosti, frekvencama, kontrametabolizam, no i dan.
A onda Marija Samardi, neprocenjiva i Anna nove ere, novog doba. Novodobari. Dobri Sputene roletne, oi irom otvorene, vitamini
Ehrlemark sa severne ledene transferzale, u drugari i jo bolje drugarice. Po prvi put uz i otrovi u savrenom balansu biohemije.
prevodu Draginje Mari Kolektiv Mubare, Mothership, novovaspostavljeni nezavisni Radionice koje traju bez prestanka, zajedniki
Artiljerija, ljudi koji su uinili da informacija nadkulturni epicentar Matrijarija, odakle rad potpunih stranaca, bratstvo i sestrinstvo,
prodre, pobegne. Turbo comix, Studiostrip, i deluje koordinacioni tim, odravaju se ljubav i drugarstvo, dimenzija ludilo, jo jedno
Nema tog podruma, Karkatag, Metaklinika, radionice apsolutno svih vetina, sve vreme, novo, novije i najnovije, Novo Doba.
Medijska arheologija, Fijuk Laboratorija, u nedoba i u polusnu. Prvi koncerti novih
Subsite, Art Brut Serbia... tri i jo bezbroj grupa i muziara, oprotajni koncerti, bis, Radovan Popovi
manek Jesen 2014. 14
manek Jesen 2014. 15

Autor stripa: Igor Hofbauer


Strip je uraen za Novo doba
manek Jesen 2014. 16

www.nezavisnakultura.net Asocijacija NKSS organizuje od


31. oktobra do 2. novembra festival
Na sopstveni pogon sa vie od
20 dogaaja na deset lokacija,
ukljuujui izlobe, predstave,
performanse, prezentacije, video
projekcije, razgovore i radionice. Kao
i 2011. godine, kada je odran prvi
put, festival Na sopstveni pogon
obuhvata redovne programe lanica
NKSS, ali i nove sadraje. Uz aktere
Beogradska nezavisna kultura sa beogradske nezavisne scene, u
NA SOPSTVENI POGON intenzivnom programu uestvuju
i organizacije iz drugih gradova,
31. 10 - 2. 11. 2014. koje borave u Beogradu povodom
redovne Skuptine Asocijacije NKSS.

Transsibirska proza
Kroz prozor fabrika Ruka i glas
Reija: an-Batist Demarinji (Jean-Baptiste Udruenje graana Poezin
Demarigny)
Petak, 31. oktobar, 21:00
Le Studio, Venizelosova 42, Beograd Kulturni centar Grad, Brae Krsmanovia 4,
www.lestudio.tk Beograd
Petak, 31. oktobar / Subota, 1. novembar www.gradbeograd.eu
Oba dana od 20 asova Video prezentacija nastupa slem performera
Multimedijalna predstava Transsibirska i osoba sa oteenjem sluha Ruka i glas
proza ukrta pozorite s pesmom, muzikom, (1025), odranog u junu 2014. godine u Domu
kabareom, videom, pozoritem senki i lutkarskim omladine Beograda, u organizaciji Udruenja
pozoritem. Mnotvom izraajnih sredstava graana Poezin
ostvaruju se pozorine, vizuelne, koreografske i Re je o multimedijalnoj prezentaciji radionice
muzike harmonije poeme Transsibirska proza koju je Poezin organizovao u saradnji sa
Bleza Sandrara, koja predstavlja revoluciju u Utloom, u cilju inkluzije osoba sa oteenjem
savremenoj knjievnosti, odu modernom svetu, Contemporary Art in Belgrade mapa- sluha u kulturno-drutvene tokove. Pesme su
brzom ivotu i mainama. Sandrar je napisao tu vodi kroz izlobene prostore savremene nastale na osnovu linih ivotnih pria osoba sa
poemu u doba futurizma, 1913. godine. Sledee umetnosti u Beogradu oteenjem sluha, koje su ih izvodile znakovnim
godine izbio je rat. Maine su mlele ljude. Sandrar Remont i Austrijski kulturni forum jezikom, u paru sa slem pesnicima.
je u ratu izgubio desnu ruku, kojom pie. www.slamstudio.org
Petak, 31. oktobar, 20:30
U poemi Transsibirska proza, meutim, re je Kulturni centar Grad, Brae Krsmanovia 4,
o jednom drugom ratu. Godina je 1905. To je Beograd
godina Prve ruske revolucije i rata sa Japanom www.gradbeograd.eu
na obali Pacifika. Blez, kome je tada bilo 16
godina, seda u voz, na put transsibirskom Austrijski kulturni forum i Remont nezavisna
eleznicom, sa krijumarem nakita i anom, Interakcija predstavlja
umetnika asocijacija predstavljaju mapu-vodi
mladom francuskom prostitutkom. Putovanje e kroz izlobene prostore savremene umetnosti u Filmart
trajati vie od tri nedelje, tokom kojih nam pesnik Beogradu. U saradnji sa poznatom austrijskom http://www.film-art.org/interaction
prikazuje teak ivot redovnih putnika, kartake ilustratorkom i grafiarkom Bjankom ajkner
igre i klaenje, grupu drumskih (eleznikih) (Bianca Tschaikner), koja je uradila dizajn mape, Subota, 1. novembar, 20 asova
razbojnika i alkoholiara, ljubavne igre s lakim kroz krae opise predstavljeno je 50 galerijskih, Galerija 12 HUB, Karaoreva 59, Beograd
enama i naposletku ogromno zadovoljstvo muzejskih i drugih izlagakih prostora na irem www.g12hub.com
u skuenom vagonu koje svako osea. A voz podruju grada, koji su programski fokusirani
nezaustavljivo juri ka Istonom frontu, dok u na promociju i afirmaciju recentne domae Interakcija predstavlja program nagraenih
suprotnom smeru prolaze vagoni puni ranjenika. i inostrane umetnike produkcije. Vodi filmova sa Meunarodnog studentskog
Blez se ne postavlja kao pesnik. Sam ivot je Contemporary Art in Belgrade obuhvata i listu filmskog kampa Interakcija
krajnje poetino iskustvo. Poetski in sastoji se u prostora u kojima se povremeno odravaju
nabrajanju stvari. U unoenju u stihove sveta koji Nezavisni filmski centar Filmart od 2006.
izlobe savremene umetnosti. Uraen je na godine realizuje Meunarodni studentski
ga prevazilazi i koji ga izaziva. Snaga Sandrarove engleskom jeziku i prvenstveno je namenjen
poezije lei u njegovoj sposobnosti da pronae filmski kamp Interakcija, u okviru kojeg
gostima, ali i svim ostalim zainteresovanima studenti filmskih kola iz celog sveta, tokom
lepotu tamo gde ona poiva. A to podrazumeva za programe i sadraje savremene umetnike
i zastraujuu lepotu rata. tronedeljnog boravka u zapadnom delu Srbije,
scene. snimaju dokumentarne filmove na odreenu
Nezavisno pozorite Le Studio pokrenula je temu. Tokom devetogodinje realizacije kampa
2013. godine trupa Kroz prozor fabrika, a http://maps-illustrated.blogspot.com/ Interakcija uestvovalo je 174 mladih autora
prepoznatljivo je po angaovanom repertoaru i www.remont.net iz 44 zemlje, a snimljeno je 35 dokumentarnih
intimnoj, neformalnoj atmosferi, koja se nakon https://www.facebook.com/ filmova. Pet filmova osvojilo je osam nagrada
predstava nastavlja uz oputeni razgovor sa AustrijskiKulturniForum na filmskim festivalima u Indiji, Slovakoj, Rusiji,
umetnikim timom i dobrom muzikom. http://www.biancatschaikner.com/ Bugarskoj, Makedoniji, Francuskoj i Srbiji.
manek Jesen 2014. 17

Nije to crvena, to je krv! AiR program Inspiracija Beograd


Jugoslovenska komunistika, partizanska i Sakari Viika (Finska)
revolucionarna poezija Kulturni centar Grad, Brae Krsmanovia 4,
Adaptacija i reija: Bojan orev Beograd
TkH, u koprodukciji sa CZKD-om www.gradbeograd.eu

Subota, 1. novembar, 20 asova premijera 31. oktobar 6. novembar 2014.


Nedelja, 2. novembar, 20 asova prva repriza Gost rezidencijalnog programa Inspiracija
CZKD, Biraninova 21, Beograd Beograd KC Grada krajem oktobra i poetkom
www.czkd.org novembra je finski fotograf i foto-reporter
www.tkh-generator.net Sakari Viku (Viiku). Posle izuzetno aktivnog leta
kada je, u okviru Frontiers in retreat programa,
Nije to crvena, to je krv! nastaje kao istraivanje u rezidencijalnom programu KC Grada boravilo
Predstava Nije to crvena, to je krv!, u reiji
mogunosti prevoenja revolucionarne poezije troje umetnika, a poetkom oktobra seminar
Bojana oreva, u produkciji Teorije koja
u izvedbeni gest. Zadatak troje izvoaa (Milo posetilo oko 80 gostiju, novembar je rezervisan
Hoda (TkH) i koprodukciji Centra za kulturnu
urovi, Stipe Kostani, Ana Mandi) je potraga za zanimljivog finskog fotografa koji od poetka
dekontaminaciju, uspostavlja veze izmeu 80-ih godina 20. veka radi na sopstvenim
za utelovljenjem i drutvenom situacijom te
jugoslovenske komunistike, revolucionarne i projektima dokumentujui trenutke razliitih
poezije danas. Oni je spekulativno smetaju u
partizanske poezije i performansa umetnike umetnikih izraza (ples, pozorite, opera,
koordinate izvedbenog, kolektivnog vremena i
prakse vezane za trenutak izvedbe, veito performans, vizuelnu umetnost ).
prostora i javnu sferu dananjice, koja se prema
sadanje vreme.
revolucionarnim idejama uopte uglavnom Vika je od 2000. godine imao vie samostalnih i
Umetniko stvaralatvo, revolucija i borba odnosi sa, u najblaoj varijanti, postmodernim grupnih izlobi u Finskoj, Francuskoj, Nemakoj
neraskidivo su vezani u stihovima Pope, cinizmom, ili anti-ideolokom histerijom. i Maarskoj. Od osamdesetih uestvuje i u
Kajuha, upania i drugih, i to je crvena Komunistika, revolucionarna i partizanska interdisciplinarnim projektima, ukljuujui
nit koja proiva i oblikuje tekst predstave. poezija, uprkos predrasudama i klieima o pozorinu grupu Jack Helen Brut. Dobitnik je
Teorijska crvena nit predstave, kao i bavljenja soc-realizmu, propagandi i antikomunistikom finske dravne nagrade za umetnost (1985).
partizanskom umetnou uopte, je i temeljna nipodatavanju, ostaje snaan umetniki Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama
Helsinki Art Museum, Jyvskyl Art Museum,
studija Miklava Komelja Kako misliti izraz, neraskidivo vezan uz revolucionarne i
Oulu Museum of Art, The State Art Collection
partizansko umetnost. avangardne ideje kreiranja novog, boljeg sveta. Finland, Stoa the Cultural Centre of Eastern
Helsinki, VB Photographic Centre
http://www.sakariviika.com/

Skinite lica sa vaih maski Izloba #instagood #instacool #instalife


Grupa 3a3or Primo Zorko (Slovenija)
Nedelja, 2. novembar, 20 asova Ulina galerija, avketov pasa, Beograd
Tiina II faza Kulturni centar Rex, Jevrejska 16, Beograd https://www.facebook.com/UlicnaGalerija
ERGstatus www.rex.b92.net 24. oktobar 6. novembar 2014.

Nedelja, 2. novembar 2014, 19 asova Pseudo-psihoanalitiki postdramski Izloba #instagood #instacool #instalife
performans Skinite lica sa vaih maski slovenakog umetnika Primoa Zorka, deo
Magacin, Kraljevia Marka 4, Beograd ispituje psihoanalizu kao diskurs koji je prateeg programa 55. Oktobarskog salona
Projekat Tiina ERGstatusa posveen je baziran na Uvodu u psihoanalizu Sigmunda u Beogradu Stvari koje nestaju, predstavlja
Stojanu Simiu, prvom profesionalnom igrau Frojda, a poiva na dve osnovne ideje: da istraivanje fenomena univerzalnih fotografija;
savremenog plesa u Srbiji koji je gluva osoba. nesvesno dominira nad svesnim i da je seks otkrivanje, analiziranje i vraanje u kontekst.
U projektu uestvuje vei broj umetnika i osnovni izvor ljudske motivacije. Prva se moe
saradnika koji individualno rade sa Simiem dovesti u vezu sa dominacijom psihoanalize ta se deava kada se univerzalna tema prikae
(Jovana Raki Kiseli, Marko Pejovi, Boris (u odnosu na druge kole psihoterapije) na neoekivan nain? Da li su ove klie fotografije
akiran, Nataa melc, Boris Novai Boji, kao diskursa koji je preuzeo odreeni nivo trajno osuene na odsustvo vrednosti? Mogu li
Jelena Stojiljkovi, Aleksandra oki, Vera klasne moi u buroaskom drutvu, dok se one biti vie od besmislenog dokumentovanja
Jovanovi, Ivana Buko, Vesna Nestorovi Coka druga stavlja u relaciju sa perverzijom i i glorifikovanja naih trenutnih ivota?
i Bojana Mii). kvir seksualnou koja remeti normu. Te dve
instance se ukrtaju i preispituju unutar grupne Primo Zorko (1983, Celje) kolovao se
Odnos drutva prema pojedincu koji se ogleda psihoanalitike situacije. Protagonisti govore o na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani i
u delu koje je dostupno javnosti jasno definie intimnim problemima, osnovnim postavkama Arhitektonskom fakultetu u Baskiji. Kasnije
stav drutva kao politiku odnosa prema oveku psihoanalize i njenoj kritici, kako iz linog je usmerio rad na oblast grafikog dizajna,
(kao njegovom sutinskom iniocu). Ukoliko je ugla, tako i preuzimajui identitete razliitih ilustracije i fotografije. Posle rada u jednoj od
taj pojedinac pripadnik manjinske populacije, teoretiara (Fuko, Delez, Poper, Rajh ), kao najveih reklamnih agencija u jugoistonoj
ukoliko je njegov svakodnevni ivot otean tom i samog Frojda. Publika moe da se ukljui u Evropi, Pristop (20112013), dobio je status
injenicom, onda je odnos drutvopojedinac performans, a s obzirom da ne postoji striktni nezavisnog kulturnog radnika i od tada radi
veoma vano postaviti u javni diskurs. scenario, svako je izvoenje jedinstveno kao frilenser. Pored komercijalnih, radi i na
nikada se ne ponavlja. umetnikim projektima, a uestvovao je na
Nakon gostovanja na Bitef Polifoniji, projekat brojnim izlobama dizajna i vizuelnih umetnosti,
Tiina otvara drugu fazu rada i istraivanja Performans je premijerno izveden u maju festivalima i bijenalima (Japan, Velika Britanija,
ERGstatusa i predstavlja elemente i fragmente 2014. godine na feministikom pank festivalu Bolivija, Rusija, Ukrajina, Poljska, Hrvatska,
vee i kompleksnije slike koja nema konanu Punkurica u Budimpeti, zatim u julu na Srbija, itd) i grupnim izlobama (London,
formu. ERGstatus se trenutno tim projektom festivalu Kvir-feministika-akcija u Beu i u Berlin, Venecija, Barselona, Bilbao, Moskva,
obraa posmatrau, razgovara sa njegovim septembru CZKD-u, u okviru projekta Studije Amsterdam, Beograd, itd). Dobitnik je niza
mislima i predrasudama, i na taj nain definie konteksta. domaih i meunarodnih nagrada, uglavnom
pitanja, ali i ostavlja prostor za komunikaciju i za dizajn postera u oblasti ilustracije. www.
interakciju... 3a3or je neformalna grupa umetnika i aktivista primozzorko.com
iz razliitih organizacija, a u postavci ovog
Projekat Tiina pomogli su: Stanica Servis za performansa ine je sledei autori/uesnici: Izloba #instagood #instacool #instalife trei
savremeni ples, Bitef Polifonija, NKSS, Kulturni Duan Maljkovi (Centar za kvir studije CKS), je u nizu program koji Ulina galerija realizuje
centar Reks, Grupa Hajde da... i Modni Tanja Markovi, Vladimir Opsenica, Saa Kesi, u saradnji s Kulturnim centrom Beograda, u
atelje MA. Projekat se realizuje uz podrku Olja Nikoli Kia (ArteQ) i Biljana Kosmogina okviru 55. Oktobarskog salona Stvari koje
Ministarstva kulture i informisanja Srbije. (ArteQ). nestaju. www.oktobarskisalon.org
manek Jesen 2014. 18

NA SOPSTVENI POGON program 31. 10 - 2. 11. 2014.

PETAK, 31. OKTOBAR Magacin, Kraljevia Marka 4, Beograd


Dan mladih
Kulturni centar Grad, Brae Krsmanovia 4, Beograd 31. oktobar 2. novembar 2014.
www.gradbeograd.eu KC Lift (aak)
Kulturni centar Lift organizuje Dan mladih jednom godinje od 2011.
20:00 AiR program Sakari Viika godine putem izlobe fotografija, video projekcije i tampanog
31. oktobar 6. novembar 2014. materijala (broure sa dogaaja). Cilj Dana mladih je da deci i mladima
Gost rezidencijalnog programa Inspiracija Beograd KC Grada je finski u aku predstavi mogunosti za kvalitetno provoenje slobodnog
fotograf i foto-reporter Sakari Viiku, koji od poetka 80-ih godina 20. vremena.
veka dokumentuje trenutke razliitih umetnikih izraza (ples, pozorite,
opera, performans, vizuelnu umetnost ).

20:30 Na sopstveni pogon sveano otvaranje festivala SUBOTA, 1. NOVEMBAR


Asocijacije NKSS
Predstavljanje programa festivala Na sopstveni pogon, promocija Kulturni centar Rex, Jevrejska 16, Beograd
specijalnog izdanja magazina nezavisne kulture Manek, u izdanju www.rex.b92.net
NKSS, i prezentacija mape savremene umetnosti Contemporary Art in 14:00 Seminar za svakoga: Antifasiam i denacifikacija, nekad i sad
Belgrade, nastale u saradnji Remonta nezavisne umetnike asocijacije
Seminar se bavi istorijom razumevanja i praktikovanja antifaizma kroz
i Austrijskog kulturnog foruma. Deo bogate produkcije lanica NKSS
razmatranja procesa denacifikacije u posleratnoj Nemakoj, odjeka
bie predstavljen video produkcijom Abeceda nezavisne kulture
tih procesa u filmskoj i drugoj umetnikoj produkciji, kao i na primeru
udruenja SEEcult.org, kao i video prezentacijom slem performansa
relativizacije antifaistikih memorijalnih praksi u Italiji. Uestvuju
Ruka i glas (1025) udruenja Poezin. istoriari i aktivisti/kinje koji se bave tim temama.
22:00 Hajde bejbi, hodaj kao zombi
DJ dvojac Beogradski lageri poziva na Halloween igranku Hajde Ljubiica kafe-klub, Prizrenska 11, interfon br. 6/I, Beograd
bejbi, hodaj kao zombi, uz dodelu specijalne nagrade za najjeziviju, 19:00 Umetnik kao publika: Duica Popovi
najinventivniju i najsmeniju retro zombi masku. Ulaz besplatan. Frekvencija
Otvorena diskusija meu publikom o radovima Duice Popovi. Tekst o
Kraljevia Marka 8, Beograd radovima, kao i odabir reprodukcija radova preporuljivo je pogledati
19:00 Nova kolekcija pre diskusije na http://razgovori.wordpress.com
Trei Beograd
CZKD, Biraninova 21, Beograd
http://novakolekcija.com
www.czkd.org
Zatvaranje izlobe promocija onlajn publikacije (zbirke eseja, kritikih
tekstova i katalog radova) i perfomans Borjane Valci Muse me 20:00 Predstava Nije to crvena, to je krv! premijera
Jugoslovenska komunistika, partizanska i revolucionarna poezija
CZKD, Biraninova 21, Beograd Adaptacija i reija: Bojan orev
www.czkd.org Izvode: Stipe Kostani, Ana Mandi, Milo urovi
20:00 Promocija knjige Sahrana jednog psa Tomasa Plecingera Produkcija: Teorija koja Hoda (TkH), u koprodukciji sa CZKD-om
(Rende), u saradnji sa Gete institutom (Literarni kafe) i knjievnom
mreom Traduki Galerija 12 HUB, Karaoreva 59, Beograd
www.g12hub.com
Le Studio, Venizelosova 42, Beograd 20:00 Interakcija predstavlja
www.lestudio.tk Nezavisni filmski centar Filmart, Poega
20:00 Predstava Transsibirska proza Projekcija nagraenih filmova sa Meunarodnog studentskog filmskog
Reija: an-Batist Demarinji (Jean-Baptiste Demarigny) kampa Interakcija, koji NFC Filmart realizuje od 2006. godine,
okupljajui studente filmskih kola iz celog sveta.
Produkcija: Kroz prozor fabrika
www.film-art.org/interaction
Drutveni centar Oktobar, Strahinjia bana 33, Beograd
Le Studio, Venizelosova 42, Beograd
20. oktobar u Oktobru, izloba
www.lestudio.tk
20. oktobar 15. novembar 2014.
20:00 Predstava Transsibirska proza
https://www.facebook.com/zadruga.oktobar
Reija: an-Batist Demarinji (Jean-Baptiste Demarigny)
Dokumentarna izloba povodom 70 godina od osloboenja Beograda
od okupatora. Produkcija: Kroz prozor fabrika

Ulina galerija, avketov pasa, Beograd Scena Carina, Narodnih heroja 30/II, Novi Beograd
https://www.facebook.com/UlicnaGalerija 20:00 Umetnost pri kontroli (ili van nje): modaliteti delovanja
u polju umetnosti u uslovima bez finansija i bez kompromisa sa
Izloba #instagood #instacool #instalife Primoa Zorka trzitem i javnim politikama, tribina
24. oktobar 6. novembar 2014. Sagovornici tribine su stvaraoci koji deluju na sceni Carina: Bojana Kovaevi-
Pratei program 55. Oktobarskog salona Stvari koje nestaju Gajin, Jelena Markovi, Natalija Stoi, dr Vlatko Ili, dr Aleksandar Novakovi,
dr Vladimir Kolari i orije Mili. Moderatorka: mr Nataa Milovi.
Magacin, Kraljevia Marka 4, Beograd
Aradacka kryzovka Drutveni centar Oktobar, Strahinjia bana 33, Beograd
31. oktobar 2. novembar 2014. 20. oktobar u Oktobru, izloba
PhotoExpo (Aradac) 20. oktobar 15. novembar 2014.
Sa turneje Dokumentarnog veza u Stoju, Aradcu, Bitolju i Mostaru
Kancelarija Dokumentarnog veza (Dejan Doljak, Aviv Kruglanski i Ulina galerija, avketov pasa, Beograd
Vahida Ramujki) u saradnji sa komentatorima i veziocima iz Aradca u Izloba #instagood #instacool #instalife Primoa Zorka (Slovenija)
lokalnoj organizaciji PhotoExpa. 24. oktobar 6. novembar 2014.
manek Jesen 2014. 19

Magacin, Kraljevia Marka 4, Beograd CZKD, Biraninova 21, Beograd


Aradacka kryzovka www.czkd.org
31. oktobar 2. novembar 2014. 20:00 Predstava Nije to crvena, to je krv! repriza
PhotoExpo (Aradac) Jugoslovenska komunistika, partizanska i revolucionarna poezija
Adaptacija i reija: Bojan orev
Magacin, Kraljevia Marka 4, Beograd Izvode: Stipe Kostani, Ana Mandi, Milo urovi
Dan mladih Produkcija: Teorija koja Hoda (TkH), u koprodukciji sa CZKD-om
31. oktobar 2. novembar 2014.
KC Lift (aak) Kulturni centar Rex, Jevrejska 16, Beograd
www.rex.b92.net
20:00 Performans Skinite lica sa vaih maski grupe 3a3or
NEDELJA, 2. NOVEMBAR Pseudo-psihoanalitiki postdramski performans ispituje psihoanalizu
kao diskurs koji je baziran na Frojdovoj teoriji, a poiva na ideji da
Takovska 12, Beograd nesvesno dominira nad svesnim i da je seks osnovni izvor ljudske
motivacije.
16:00 Dramska radionica Sklopka
grupaAkt, Transformator
Drutveni centar Oktobar, Strahinjia bana 33, Beograd
http://grupaakt.wix.com/grupaakt, www.transformator.rs
20. oktobar u Oktobru, izloba
Dramska radionica za odrasle, bazirana na ideji razvoja linosti kroz
korienje razliitih dramskih tehnika i alata. Radi se na osveivanju 20. oktobar 15. novembar 2014.
tela, postavci glasa, dramske igre. Radionicu vode Valentina Kova i
Draenka elebianin. Ulina galerija, avketov pasa, Beograd
www.facebook.com/UlicnaGalerija
Magacin, Kraljevia Marka 4, Beograd Izloba #instagood #instacool #instalife Primoa Zorka
www.ergstatus.org Pratei program 55. Oktobarskog salona Stvari koje nestaju
19:00 Tiina II faza
Projekat ERGstatusa posveen Stojanu Simiu, prvom profesionalnom Magacin, Kraljevia Marka 4, Beograd
igrau savremenog plesa u Srbiji koji je gluva osoba, a preispituje odnos Aradacka kryzovka
drutva prema pojedincu. 31. oktobar 2. novembar 2014.
PhotoExpo (Aradac)
Kulturni centar Grad, Brae Krsmanovia 4, Beograd
www.gradbeograd.eu Magacin, Kraljevia Marka 4, Beograd
19:00 Ciklus nemakog filma (Filme Auf Reisen): Crossing the Dan mladih
Bridge: The Sound of Istanbul (reija Fatih Akin)
31. oktobar 2. novembar 2014.
Posle ciklusa panskih i meksikih filmova, KC Grad predstavlja
savremenu nemaku kinematografiju, u saradnji sa Gete institutom KC Lift (aak)
u Beogradu. Film Crossing the Bridge Fatiha Akina koji vodi kroz
muziku scenu savremenog Istanbula.
Ulaz besplatan.

Autori stripa: Agnjeka Piksa (Agnieszka Piksa) i Vladimir Palibrk


Stripovi su iz knjige GVOZDEN, koja je u pripremi
manek Jesen 2014. 02

Ne da ( vi ) mo
Beograd!
Moda je protivnik jai, a borba duga i teka, ali mi smo ti
koji e iveti sa posledicama. Beograd nema nikog drugog
osim nas samih!

nedavimobeograd@gmail.com | www.nedavimobeograd.wordpress.com | facebook.com/nedavimobeograd