Magazin nezavisne kulture

Broj 5
Jesen/zima 2016.
ISSN 2334-7090
Bioskop Zvezda, Beograd, 2014.
Foto Luka Kneevi Strika
CIP ,
MANEK: magazin nezavisne kulture. - 2013, br. 1 (jan.). - Beograd:
Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije, 2013- (Beograd : Standard2). -
34 cm ISSN 2334-7090 = Manek (Beograd) COBISS.SR-ID 196056588

M A N E K
Broj 5, jesen/zima 2016. Beograd

Izdava
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)
koordinator@nezavisnakultura.net
www.nezavisnakultura.net

Urednitvo
Vesna Milosavljevi, Vesna Tai

Urednik fotografije
Luka Kneevic Strika

Dizajn i grafiko oblikovanje

Mane Radmanovi

Lektura
Ana Lukovi, Vesna Milosavljevi

Koordinacija
Lana Gunji

tampa
Standard2, Beograd

Tira
700

Ovaj broj pomoglo je Ministarstvo kulture i

informisanja Republike Srbije

Na naslovnoj strani:
iz serije crtea Prekarijat / Radni sati
flomaster na papiru, A4 format (detalj), 2010.
Sinia Ili
www.sinisailic.blogspot.com
Sadraj 44 49 78 85
Podrka korporacijskog Novi modeli samoorganizacije
sektora kulturi Irena Risti
Dragana Nikoleti

86 91
50 51 Cirkus nematerijalnog rada
Prepreke za razvoj filantropije Davor Mikovi
Vladimir Radojii

93 101
52 55 Evropska prestonica kulture
Kultura na ulici kao prilika i pretnja
7 Iva uki Goran Tomka
Uvodnik
Od nemila do nedraga
56 59 102 111
Magacin (ponovo) sauvan, Inicijativa nezavisne kulturne
8 27 za sada scene u Novom Sadu i neki od
iveti (i umreti)u civilnom Vesna Milosavljevi principa kojima se vodi
sektoru u kulturi u Srbiji Branka uri
(u 12 slika)
dr Predrag Cvetianin 60 67
Intervju 112 119
Od dobre volje do sistemske Intervju
28 35 podrke Ravno od dna do Evropske
Tragom linije 481 prof. dr Milena Dragievi ei prestonice kulture 2021.
Rua irkovi Dalibor Roi, Nemanja
Milenkovi, Vuk Radulovi
68 77
36 43 Intervju
Alternativni modeli Problem iri od problema 120 123
finansiranja umetnosti kulture Od strategije tri putia
Dragana Nikoleti Kulturnjaci 2016 Miroslav Kevedi

Napomena:

Za sva zanimanja, titule i srodne termine napisane u

mukom rodu vae i oblici za enski rod.
 4

Ostavinska galerija, otvaranje izlobe Rascenzurisae li ti se umetnici

Sauvajmo Magacin, Magacin u Kraljevia Marka, decembar 2016.
foto Luka Kneevi Strika
5
6
7
Uvodnik
Od nemila
do nedraga
Duan Raji
La Vida Loca, 2014.
tempera, 17x17cm
Kako opstati u civilnom sektoru u kulturi, kada
uprkos visokom obrazovanju, strunosti, domaim i meu-
narodnim priznanjima, mnogobrojnim saradnjama, spo-
jenim radnim danima i neprospavanim noima, bez
slobodnih vikenda i godinjih odmora, imate mesena
primanja koja su manja plata i od nekvalifikovanih rad-
nika u pojedinim javnim preduzeima? Da je u Srbiji i to
ak mogue - Manek pokazuje kroz analizu rezultata is-
traivanja Predraga Cvetianina o nezavisnim kulturnim
scenama u drutvima Jugoistone Evrope i socio-ekonom-
skom statusu, uslovima rada i stilovima ivota zapos-
lenih/angaovanih u civilnom sektoru u kulturi u drut-
vima u regionu.
Na koji se nain finansira uopte nezavisna kulturna i
umetnika produkcija sa famozne linije 481 dravnog
budeta, da li postoje alternativni naini finansiranja,
na ta se svodi korporativna podrka, da li ima uslova za
razvoj filantropije, takoe su neke od tema novog Mane-
ka, koji ukazuje i na niz otvorenih pitanja i dilema same
scene u pogledu mogueg funkcionisanja i delovan-
ja u okviru hipotetikog, novog konstrukta, koji bi bio
napravljen prema njenim merilima.
Da li bi situacija nezavisne kulturne scene mogla da se
promeni jaom saradnjom javnog i civilnog sektora i za-
to je ona zapravo vana Manek ukazuje kroz razgovor
sa prof. dr Milenom Dragievi ei, dok intervjuom sa ode i do bestraga.
lanovima inicijative Kulturnjaci 2016 pokazuje kako se
za svega par meseci vladavine ultradesniarskog mini-
stra kulture Zlatka Hasanbegovia drastino promenio
poloaj nezavisne kulture u Hrvatskoj, koja je mnogima
u regionu delovala idealno u odnosu na lokalne kontekste.
ta je izazvalo novo okupljanje nezavisne scene Novog
Sada i na kojim principima pokuava da napravi pomak
u dijalogu s gradskim vlastima, koje su je na redovnom
godinjem konkursu ponovo surovo marginalizovale, a
na vanrednom jesenjem podrale beznaajnim iznosi-
ma kako bi bar formalno zadovoljile proklamovano va-
no mesto koje su nezavisnoj sceni morale da dodele u
Strategiji razvoja kulture, usvojenoj radi dobijanja statu-
sa Evropske prestonice kulture 2021.
Novi Sad EPK 2021 i Rijeka EPK 2020 povod su i za pose-
ban temat posveen toj evropskoj tituli iz novosadskog
i rijekog ugla. Vie osvrta i intervjua pokazuju da je
pred akterima nezavisnih scena mnogo izazova, koje
namee struktura EPK kao novi prioritet lokalnih (i ire)
kulturnih politika, suavajui im i inae neveliki mane-
varski prostor za borbu za bolji poloaj. Prednost rijeke
scene je u tome to e proces EPK velikim delom voditi
njeni predstavnici. to se tie nezavisne kulture u Srbiji,
kojoj nadleni godinama potvruju samo status nunog
zla, ostaje otvoreno pitanje da li e uspeti da od pozicije
nemila i nedraga do poetka tree decenije 21. veka ne
 8

Tekst

dr Predrag Cvetianin
Centar za empirijske studije kulture Jugoistone Evrope

iveti u
civilnom sektoru u
kulturi u Srbiji
9

Ovaj tekst nema velike ambicije. U njemu smo eleli

da u najkraim crtama (kao u slikovnici za odrasle) pred-
stavimo ne ba bajkovite uslove ivota i rada onih koji
deluju u civilnom sektoru u oblasti savremene kulture
i umetnosti u Srbiji, ukljuujui tu lanove, saradnike i
volontere organizacija civilnog drutva, ali i samostalne
umetnike, kao i samostalne kustose i producente. Tekst
je baziran na rezultatima istraivanja Izlaz sa margine
istraivanje nezavisnih kulturnih scena u drutvima
Jugoistone Evrope i kreiranje mera za unapreenje nji-
hovog poloaja i Socio-ekonomski status, uslovi rada i
stilovi ivota zaposlenih/angaovanih u civilnom sek-
toru u kulturi u drutvima Jugoistone Evrope. Prvo is-
traivanje je realizovano u okviru programa Balkanskog
fonda za umetnost i kulturu (BAC), uz finansijsku po-
drku Evropske kulturne fondacije (ECF) i vajcarske
agencije za razvoj i saradnju (SDC) tokom 2015. i 2016.
godinei. U uzorak je ulo 180 organizacija iz regiona Ju-
goistone Evrope, od ega su 62 iz Srbije. Ako je prvo
istraivanje imalo za cilj da istrai karakteristike i kapa-
citete organizacija civilnog sektora u oblasti savremene
kulture i umetnostiii, drugo istraivanje fokusiralo se na
prouavanje uslova ivota i rada pojedinaca zaposlenih
i angaovanih u civilnom sektoru u kulturi od Sloveni-
je do Albanije (sa izuzetkom Hrvatske, gde je slino is-
 10

traivanje ve obavljeno tokom 2015. godineiii). Izvedeno

je kao deo pilot ciklusa programske razmene i saradnje
u regionu Jugoistone Evrope koji tokom 2016. sprovodi
Kooperativa - regionalna platforma za kulturuiv. Anketi-
rano je ukupno 515 ispitanika (zaposlenih i angaovanih
u organizacijama civilnog sektora u domenu savremene
kulture i umetnosti, ali i samostalnih umetnika, kustosa,
producenata), od kojih je 130 iz Srbije. Kao i u prethod-
nim istraivanjimav, pokazalo se da su organizacije u
civilnom sektoru u kulturi uglavnom male sa malim
brojem lanova (slika 1), jo manjim brojem stalno zapos-
lenih (slika 2) i uglavnom sa rodnim balasom meu lan-
stvom (slika 3).

i ii
Istraivanje su realizovali Cen-
tar za empirijske studije kul-
ture Jugoistone Evrope iz
Nia (u Srbiji, Crnoj Gori i
Makedoniji), Social Research
Kosova iz Pritine (na Kos-
ovu), Pine Street Foundation iz
Tirane (u Albaniji) i Asocija-
cija Analiza Dizajn Trans-
formacija (ADT) iz Sarajeva
(u Bosni i Hercegovini)jedan
kriterijum razlikovanja.
Kada u ovom tekstu govorimo
o organizacijama civilnog
drutva u kulturi, mislimo
na organizacije koje pripada-
ju tzv. nezavisnim kulturnim
scenama ovih drutava,
odnosno onima koje ispunja-
vaju sledee kriterijume
(preuzete iz studije Emine
Vini Kulturne politike
odozdo): (a) da nisu osno-
vane od drave, tj. da su ih
lanovi organizacija, grupa,
inicijativa sami osnovali;
(b) da samostalno definiu
vlastitu organizacionu struk-
turu, procese odluivanja i
upravljanja; (c) da ne zavise
finansijski i programski od
drave ili od nekog treeg
subjekta; (d) da je njihovo
delovanje neprofitnog kara-
ktera; i (e) da se bave prven-
stveno savremenom umetno-
u. U uzorak je uao i jedan
broj organizacija civilnog
drutva koje se na kritiki i
inovativan nain bave kul-
turnim nasleem, pa se ovaj
kritiki pristup moe uzeti
kao jo jedan kriterijum
razlikovanja.
iii
Ovo znaajno istraivanje
koje je inicirala Zaklada
Kultura nova sproveli su
tokom 2014. i 2015. godine
dr Valerija Barada, dr Edgar
Barui i dr Jaka Primorac.
Rezultati istraivanja objavl-
jeni su u studiji Osvajanje
prostora rada. Uvjeti rada
organizacija civilnog drutva
u podruju savremene kul-
ture i umjetnosti, biblioteka
Kultura nova, Zagreb, 2016.
Jedan broj pitanja u naem
anketnom upitniku preuzet
je iz ovog istraivanja (to sa
zahvalnou priznajemo) sa
eljom da na nivou itavog
regiona Jugoistone Evrope,
bar u jednom delu, obezbe-
dimo uporedivost dobijenih
rezultata.
iv
Ovo istraivanje je koordini-
rala Asocijacija Nezavisna
kulturna scena Srbije, a part-
neri u istraivanju su joj bili
Asociacija, Drutvo nevladnih
organizacij in samostojnih
ustvarjalcev na podroju
kulture in umetnosti iz Slo-
venije, Udruenje za kulturu
i umjetnost Crvena iz Sa- za savremenu umetnost iz
rajeva, Centar za savremenu
umetnost iz Skoplja, Centra
za odrivi prostorni razvoj
Expeditio iz Kotora, Social
Research Kosova iz Pritine
i Pine Street Foundation
iz Tirane.
v
Istraivanje Vaninstitucional-
ni akteri kulturne politike
u Srbiji, Crnoj Gori i Make-
doniji realizovano tokom
2009. i 2010. godine od stra-
ne Odbora za graansku
inicijativu iz Nia, Nezavisne
umetnike asocijacija Re-
mont iz Beograda, Centra
Skoplja i Centra za odrivi
prostorni razvoj Expeditio
iz Kotora, uz finansijsku
podrku Evropske kulturne
fondacije i Ministarstva
kulture Republike Srbije.
11

Slika 1 Broj lanova-ica organizacija

2016. godina
13% preko 20 lanova/ca
19% od 11 do 20 lanova/ca
68% do 10 lanova/ca
2016. godina
2015. godina
49% bez zaposlenih
9% preko 20 lanova/ca 31% 1 do 5 zaposlenih
26% od 11 do 20 lanova/ca 20% vie od 5 zaposlenih
33% od 6 do 10 lanova/ca
32% od 1 do 5 lanova/ca

Slika 2 Broj zaposlenih u organizacijama

2016. godina
48% enski
52% muki

2015. godina
76% bez zaposlenih
18% 1 do 5 zaposlenih
6% vie od 5 zaposlenih

2015. godina
51% enski
49% muki

Slika 3 lanovi organizacija prema polu

 12

I sa stanovita budeta posmatrano, moe se videti da

se radi o malim organizacijama. Oko 40% anketiranih
organizacija, u sve etiri godine za koje imamo podat-
ke, imalo je godinji budet manji od 10.000 EUR, neto
preko 30% budet izmeu 10.000 i 50.000 EUR, dok je
godinji budet svega nekoliko organizacija bio vei od
100.000 EUR (6% u periodu 2012-2014, u 2015. godini
4,2% uzorka). (Slika 4)
2013. godina
47% do 10.000
21% 10.000 20.000
12% 20.000 50.000
14% 50.000 100.000
6% preko 100.000

2012. godina
44% manje od 10.000
23% 10.000 25.000
14% 25.000 50.000
13% 50.000 100.000
6% preko 100.000

2014. godina
36% do 10.000 2015. godina
29% 10.000 20.000
15% 20.000 50.000 47,4% do 10.000
14% 50.000 100.000 13,7% 10.000 20.000
6% preko 100.000 21,1% 20.000 50.000
13,7% 50.000 100.000
4,2% preko 100.000

Slika 4 Godinji budet organizacija

13

Slike br. 5 pokazuju da se organizacije civilnog sek-

tora u domenu savremene kulture i umetnosti u Srbi-
ji finansiraju iz velikog broja izvora (to istovremeno, s
obzirom na njihove male budete, ukazuje na ogroman
trud uloen u prikupljanje fondova), a da i dalje dobijaju
srazmerno malo javnih sredstava koje dodeljuju Mini-
starstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat
za kulturu i javno informisanje i lokalne samouprave, te
da njihov opstanak i mogunost za delovanje zavise od
njihove kompetitivnosti na konkursima meunarodnih
donatora.
65.000

23.000
18.000

13.570

13.000
12.000

7616

5046
5096
5753
3274

2757

420
800

400
450

540
300

Lokalne samouprave Pokrajinski sekretarijat Ministarstvo kulture

za kulturu
322.533

Najmanji iznos ukupnih sredstava 20102014.

161.281

Najmanji iznos pojedinane donacije 20102014.

Prosean iznos ukupnih sredstava 20102014.

50.766

30.945

Najvei iznos ukupnih sredstava 20102014.

18.000

11.000
2.300

2.100

3730

2618

Najvei iznos pojedinane donacije 20102014.

100
120

Prosean iznos najveih poje- dinanih donacija

Meunarodni donatori Privatne i dravne kompanije 20102014.

Slika 5 Donacije u periodu 20102014. godine (u EUR)

 14

U istraivanju iz 2016. godine, u uzorku zaposlenih

i angaovanih u civilnom sektoru u kulturi u Srbiji, ije
uslove ivota i rada ovaj tekst eli da predstavi, bilo je naj-
vie lanova nevladinih organizacija koje se bave kultu-
rom (56%), potom samostalnih umetnika (23%), samos-
talnih kustosa i producenata (13%) i jedan broj saradnika
nevladinih organizacija u kulturi (8%). (Slika 6)

Rad u civilnom sektoru u kulturi

(2016.)
20% do 5 godina
21% 6 do 10 godina
21% 11 do 15 godina
26% 16 do 20 godina
12% preko 20 godina

Uloga u civilnom sektoru u kulturi

(2016.)
56% lanovi-ce NVO
8% saradnici-ce NVO
23% freelance umetnici-ce
13% freelance kustosi i producenti

lanovi-ce organizacije prema obrazovanju

(2015.)
91% procenat lanova sa BA, MA, PhD vei od 50%
9% procenat lanova sa osnovnom i srednjom kolom vei od 50%

Slika 6 Karakteristike ispitanika

15

Obrazovanje ispitanika
(2016.)
45% fakultet
25% master
13% magisterijum
6% doktorat
8% srednja kola
3% via kola

Prihodi zaposlenih/angaovanih u organizaciji

(2015.)
34% bez primanja
4% do 50
7% 51 do 100
7% 101 do 200
14% 201 do 300
32% 301 do 400
2% preko 400

Visina mesenih prihoda

(2016.)
30% bez prihoda
9% do 50
14% 51 do 200
11% 201 do 300
17% 301 do 400
10% 401 do 500
9% preko 500

Velika veina njih ima znaajno iskustvo rada u civil-

nom sektoru u kulturi svega jedna petina anketiranih
deluje manje od pet godina u oblasti kulture, dok njih
skoro 60% radi u civilnom sektoru u kulturi due od de-
set godina. Kao i u prethodnim istraivanjima, pokazalo
 16

se da organizacije civilnog sektora u domenu savremene

kulture i umetnosti predstavljaju najobrazovanije orga-
nizacije/grupe u kulturnom polju u Srbiji. Na osnovu
podataka iz istraivanja iz 2015. godine, u vie od 90%
organizacija koje smo anketirali, preko polovine lanova
ima zavren fakultet i jo vie obrazovanje. Slino tome,
prema podacima iz ankete iz 2016. godine, 89% ispita-
nika zavrilo je fakultet, master studije, magisterijum ili
doktorat. Uprkos tome, njihova primanja su izuzetno ni-
ska. Prema rezultatima oba istraivanja, oko 30% onih
koji su angaovani u organizacijama civilnog drutva u
kulturi u Srbiji nema nikakve prihode. Jo oko 10% ima
primanja koja su manja od 100 EUR meseno. Analiza
dobijenih podataka pokazala je da su prosena mesena
primanja u organizacijama u civilnom sektoru u kul-
turi u Srbiji 324 EUR, te da ove prosene prihode ima
oko 30% ispitanika (prema odgovorima u istraivanju iz
2015. godine u kojima su ispitanici govorili o prihodi-
ma angaovanih u njihovim organizacijama), dok svega
2% ima mesena primanja vea od 400 EUR. Na drugoj
strani, prema podacima istraivanja iz 2016. godine (gde
su ispitanici govorili o svojim primanjima), mesene
prihode izmeu 300 i 400 EUR ima njih 17%, prihode
izmeu 400 i 500 EUR ima 10% ispitanika, a preko 500
EUR jo 9% anketiranih.
17

Otprilike u isto vreme kada smo radili ovo istraiva-

nje, na Fejsbuku se pojavila informacija o prosenim bru-
to i neto zaradama zaposlenih u EPS distribucija d.o.o.
Prema ovoj tabeli, uprkos svojim fakultetskim, magis-
tarskim i doktorskim diplomama, 80% svih onih koji
rade u civilnom sektoru u kulturi u Srbiji imaju mesena
primanja manja od nekvalifikovanih radnika u Elektro-
distribuciji Srbije, a svi imaju plate manje od kvalifiko-
vanih radnika koji rade u ovoj dravnoj kompaniji.
Prosene bruto i neto zarade u EPS Distribucija d.o.o. Beograd za mesec
oktobar 2016. godine
St. strune Kvalifikaciona Prosena Prosena
spreme struktura bruto zarada neto zarada
I Nekvalifikovani radnici 63.253 45.501
II Polukvalifikovani radnici 65.564 47.121
III Kvalifikovani radnici 96.161 68.709
IV Srednja struna sprema 101.236 72.126
V Visokokvalifikovani radnici 112.737 80.198
VI Via struna sprema 106.198 75.605
VII Visoka struna sprema 140.787 99.853
Ukupna prosena zarada 112.179 79.798

Slika 7 Uslovi rada u civilnom sektoru u kulturi u Srbiji

Da li su u prethodnih
12 meseci redovno
primali platu/honorare?
(2016.)
60% ne
40% da

Nain angaovanja u
organizaciji
(2016.)
44% volontiranje
27% preko ugovora o autorskom delu
22% puno radno vreme (ugovor na neodreeno)
7% puno radno vreme (ugovor na odreeno)
 18

Da li koriste
godinji odmor?
(2016.)
43% nemam predvien godinji odmor
40% da, u potpunosti
10% da, ali manji broj dana
7% ne koristim

Da li rade prekovremeno (vie od 8 sati dnevno)?

(2016.)
37% povremeno
27% esto
20% uvek
11% retko
Da li imaju definisano radno vreme? 5% nikad
(2016.)
60% ne
40% da

Da li rade prekovremeno (vie od 40 sati nedeljno)?

(2016.)
27% povremeno
25% esto
22% uvek
16% nikad
10% retko
19

Ali, kao to se moe videti na slikama 7, niska prima-

nja nisu osnovni problem koji karakterie uslove rada u
civilnom sektoru u kulturi u Srbiji. Svega petina anketi-
ranih ima ugovor koji predvia rad sa punim radim vre-
menom bez vremenskog ogranienja ugovora (22%). Jo
7% radi puno radno vreme, ali sa ugovorom na odreeno
vreme. Najvei broj angaovanih radi preko ugovora o
autorskom delu (27%), ali gotovo polovina (44%) volon-
tira, pomae, esto bez ikakvog ugovora i bez ikakvih
primanja. Zato i ne udi to 60% anketiranih ne prima
redovno honorare. Meutim, to ujedno znai i da jedan
broj onih koji rade na osnovu ugovora, takoe ne pri-
ma redovno plate i honorare. Polovina anketiranih nema
predvien godinji odmor ili ga ne koristi, a jo 10% ko-
risti godinje odmore, ali ne u potpunosti. Veina anga-
ovanih (ponovo 60%) nema definisano radno vreme,
ali to ne znai da rade manje od uobiajenih 8 sati rad-
nim danom, ve upravo suprotno. Svega 5% nikada nije
radilo prekovremeno (vie od 8 sati dnevno), a 47% pre-
kovremeno radi esto ili uvek. Svega 16% nije nikad pre-
korailo etrdesetoasovnu radnu nedelju, dok (verovat-
no onih istih) 47% esto ili uvek radi preko te norme.
 20

Da li rade vikendom?
(2016.)
40% esto
30% povremeno
19% uvek
6% retko
5% nikad

Da li rade nou?
(2016.)
35% povremeno
27% esto
24% retko
11% nikad
3% uvek

Da li su im prekovremeni
sati plaeni?
(2016.)
63% ne, nikad
22% ponekad
Da li rade za vreme 11% skoro nikad
godinjeg odmora? 3% skoro uvek
(2016.) 1% da, uvek
28% povremeno
28% esto
19% retko
15% uvek
10% nikad

Slika 7 Uslovi rada u civilnom sektoru u kulturi u Srbiji

21

Pored toga, u pokuaju da zavre zaostale poslove,

30% anketiranih radi i nou, a skoro 60% esto ili uvek
radi i preko vikenda, dok vie od 40% radi i za vreme
predvienih godinjih odmora. A za ovaj prekovremeni
rad nisu plaeni nikad (63%) ili skoro nikad (11%), dok
je 22% plaeno ponekad, 3% skoro uvek i svega 1% uvek.
Povrh svega, 16% anketiranih nema zdravstveno osigu-
ranje, a ak jedna treina (33%) nema penziono osigu-
ranje, dok organizacije u kojima rade plaaju zdravstve-
no i penziono osiguranje samo za treinu anketiranih.

Ko im plaa penziono osiguranje?

(2016.)
33% organizacija
33% nema
24% grad
9% sami
1% preko lana porodice

Ko im plaa zdravstveno
osiguranje?
(2016.)
33,6% organizacija
31,2% grad
16% nema zdravstveno osiguranje
12% osiguran-a preko lana porodice
7,2% sami
 22

Prema miljenju samih ispitanika, to to rade u civilnom

sektoru u kulturi uzrokuje i jedan broj problema u njihovom
ivotu izvan sfere rada. Vie od polovine anketiranih smatra
da rad u civilnom sektoru u kulturi dovodi do toga da su im
neka dobra i usluge nedostupni (da 22,6%, uglavnom da
32,3%); da im je to onemoguilo da ree stambeno pitanje
(da 23,8%, uglavnom da 17,2%); da nemaju vremena za
druenje s prijateljima (da 12,8%, uglavnom da 29,6%)
i da zbog toga nemaju vremena za partnera i porodicu (da
13,7%, uglavnom da 33,9%). Vie od polovine smatra da
im rad u civilnom sektoru u kulturi donosi nerazumevanje
okoline (da 19,3%, uglavnom da 33,3%), a skoro polovina
ispitanika i da dovodi do problema sa politikim protivnici-
ma (da 20,9%, uglavnom da 27,4%)
37,7% 36,8%
32,3%
29,6%
28,2%
23,8%
22,6%
17,2% 18,4%
15,6%
12,8%
11,3%

4,8% 5,7% da
2,4%
uglavnom da
Nedostupnost nekih Nereeno stambeno pitanje Nedostatak vremena za
dobara i usluga druenje sa prijateljima uglavnom ne

33,9% ne
32,3%
29,8% 29,8%
28,2% 27,4%
ne znam
20,9%
20,2% 19,3%
17,7%
13,7%
12,1%
9,7%

2,4% 2,4%

Nedostatak vremena za Nerazumevanje od Probleme sa politikim

partnera i porodicu strane sredine protivnicima

Slika 8 Da li ispitanicima rad u civilnom sektoru u kulturi stvara sledee probleme? (2016.)
23

Najgore od svega jeste to to intenzivan i prekovreme-

ni rad (posebno u duem periodu) esto dovodi do pot-
pune fizike i emocionalne iscrpljenosti, to je poznato
kao sindrom sagorevanja (burnout syndrome). Najvei
broj naih ispitanika (51,2%) navodi da je povremeno
pod stresom, ali da se ne osea sagorelo. Jo 13,8% ispi-
tanika uopte ne osea negativne posledice zbog rada u
civilnom sektoru u kulturi. Ali vie od treine anketi-
ranih, osea izrazite posledice dugotrajnog, intenzivnog
i neadekvatno plaenog rada, od ega 12,2% smatra da
im je zbog toga potrebna struna pomo.

60%

50%

40%

30%

20%

10%

0%
Uivam u poslu Povremeno sam pod Definitivno sagorevam Simptomi sagoreva- Oseam se sasvim
(nemam simptome stresom, ali se ne (fizika i emocional- nja ne odlaze sagorelo (potrebna
sagorevanja) oseam sagorelo na iscrpljenost) (frustracija na poslu) mi je pomo)

13,8% 52,2% 18,7% 4,1% 12,2%

Slika 9 Sagorevanje na poslu (urnout syndrome) (2016.)
 24

Imajui u vidu uslove u kojima rade, ono to pred-

stavlja iznenaenje jeste broj realizovanih projekata i
pojedinanih kulturnih programa u periodu koji smo
posmatrali (od 2012. do 2014. godine). Kao to se moe
videti na slikama 10 i 11, u svakoj od posmatranih godi-
na 62 anketirane organizacije su realizovale vie od 200
projekata i vie od 2.000 pojedinanih kulturnih pro-
grama.

2012. 2013. 2014. 2012. 2013. 2014.

225 251 269 2219 2237 2434

Slika 10 Broj realizovanih projekata (20122014.) Slika 11 Broj realizovanih kulturnih programa (20122014.)
25

Ali je potpuno iznenaenje bilo da je, uprkos svemu,

velika veina anketiranih jako zadovoljna svojim poslom.
Manje od 15% iskazalo je da je nezadovoljno poslom, dok
za vie od tri etvrtine ispitanika posao u civilnom sek-
toru u kulturi jeste izvor zadovoljstva. Takvi sa malim
i neredovnim primanjima, sa kratkoronim ugovorima
i nesigurnim uslovima rada, bez zdravstvenog i penzio-
nog osiguranja, sa ogromnom produkcijom baziranom
na bezdunoj samoeksploataciji, a uprkos svemu tome,
zadovoljni svojim poslom predstavljaju idealne radni-
ke neoliberalne ekonomije u tranzicionim drutvima Ju-
goistone Evrope.
Imajui u vidu sve aspekte, koliko ste zadovoljni
svojim poslom u civilnom sektoru u kulturi (od 1 do 10)

10 12,4%
9 15,7%
8 18,2%
7 14,9%

6 15,7%

5 8,3%

4 4,1%

3 6,6%

2 2,5%

1 1,7%

0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% 16% 18% 20%

Slika 12 Zadovoljstvo poslom u civilnom sektoru u kulturi

 26

Gotovo svi uoeni trendovi (atipinih oblika zaposle-

nosti, nesigurnosti radnog mesta, samoeksploatacije, dru-
tvenog poloaja prekarijata, pa ak i zadovoljstva ra-
dom koji dolazi od samoaktuelizacije) dobro su pozna-
ti iz prethodnih istraivanja i teorijskih radova (Menger
2001vi, Throsby, 2003vii; Ross 2004viii, 2008ix; Banks 2007x;
Banks i dr. 2013xi, Brook, 2015xii), a uoeni su i u ve po-
menutom istraivanju civilnog sektora u kulturi u Hrvat-
skoj.

Ono to zbunjuje jeste zato ova aka jada toliko

smeta nosiocima politike moi u Srbiji, da ne samo to
ovim organizacijama dodeljuju mrvice javnih sredstava
na koja imaju pravo (videti tekst Finansijska odrivost
civilnog sektora u Srbiji ili o pubertetskom karakteru
naeg drutva, u Maneku broj 2), nego to i na razne
druge naine (poput uskraivanja prostora za delovanje)
ometaju njihov rad. Optuba da su strani plaenici, ima-
jui u vidu pokazanu veliinu godinjih budeta i poseb-
no veliinu honorara koji primaju za svoj rad besmis-

vi
Pierre Menger (2001), Artists
as workers: Theoretical and
methodological challenges,
Poetics, 28 (4), 242-254
vii
David Throsby (2003), The
Cultural Workforce: Issues of
Definition and Measurement,
Montreal UNESCO Institute
of Statistics
27

lena je. Verovatnije je, a tu se pribliavamo i odreenju

ovih umetnikih scena kao nezavisnih da su jedan od
retkih segmenata drutva koji nije potpuno uronjen u
klijentelistiki sistem politikih partija i tajkunskih kla-
nova koji proima itavo drutvo. I da mnogostrukou
izvora finansiranja, spremnou da rade u nemoguim
uslovima, obimnom produkcijom i priznanjima koja do-
bijaju izvan nae zemlje, predstavljaju opasan primer da
se moe i drugaije.

viii ix
Andrew Ross (2004), Andrew Ross (2008), The
No-Collar: The Humane Work- New Geography of Work:
place and Its Hidden Costs, power to the precarious?,
New York, Basic Books Theory, Culture and Society,
25 (7-8), 31-49
x xi
Mark Banks (2007), The Politics
of Cultural Work, Basingstoke,
Palgrave Macmillan
xii
Mark Banks, Rosalind Gill,
Stephanie Taylor (ed)(2013),
Theorizing Cultural Work.
Labour, Continuity and Change
in the Cultural and Creative
Industries, London and New
York, Routledge, Taylor and
Francis Group
Scott Brook (2015), Creative
Vocations and Cultural Value,
u: Kate Oakley and Justin
Connor (ed.) The Routledge
Companion to Cultural Indus-
tries, New York, Routledge,
296-304
 28

Tekst

Rua irkovi

Tragom
linije
481
29

U dravi u kojoj se, radi neizbene tednje, viim interesom

pravno opravdava smanjivanje po zakonu zaraene penzije, pa i
one od samo 30.000 dinara, u dravi koja bi, da nije Letonije, Lit-
vanije, Bugarske i Rumunije, po oekivanom trajanju ivota bila
na dnu evropske lestvice, teko je nai pristojnu meru u tekstu
koji bi trebalo da odgovori na pitanje: da li se malo dravnog nov-
ca troi na kulturu i zato se vie dravnog novca troi na sport i
na informisanje nego na kulturu. Tekst e se ograniiti na finan-
siranje kulture kanalima republikog budeta i fokusirati na onaj
njegov deo koji se naziva dotacije nevladinim organizacijama.

Prema Zakonu o budetu Republike Srbije za 2016. godinu, budet

Ministarstva kulture i informisanja iznosi 11.180. 497.000 dinara,
od ega je za informisanje predvieno 4.299.778.000 dinara, a za
kulturu 6.818.219.000 dinara.

Dakle, od ukupnog republikog budeta za 2016. godinu, koji

iznosi 1.119.194.196.000 dinara, za kulturu se izdvaja 0,60920793
odsto ili u nominalnom iznosu oko 54 miliona evra. Potenja radi,
treba rei da se interesi vezani za kulturu finansiraju i iz bude-
ta drugih ministarstava i vladinih organa, recimo Kancelarije za
Kosovo i Metohiju (zatita kulturne batine), Uprave za saradnju sa
dijasporom i Srbima u regionu (ouvanje nacionalnog i kulturnog
identiteta), Ministarstva prosvete (unapreenje studentskog stva-
ralatva), ali to, istina, ne menja mnogo ukupnu sliku. Kako se utvr-
uje koliko e novca drava dati za kulturu, a koliko, recimo, za
sport ili nauku i postoji li neki opti kriterijum, prema kome bi-
smo mogli da ocenimo da li je ovih 0,6 odsto, odnosno 54 miliona
evra, malo, mnogo ili ba kako treba?
 30

Blago poveanje budeta

za 2017. godinu,
ali

Budet Ministarstva kulture i informisanja za 2017. godinu iznosi 12.972.927.000 dina-

ra, od ega je za javno informisanje predvieno 4.706.050.000 dinara, a za kulturu
8.266.877.000. Iznos odobren za kulturu je oko 0,7 odsto ukupnog dravnog budeta, a
obuhvata 4.640.035.000 dinara predvienih za unapreenje sistema zatite kulturnog
naslea, te 2.686.616.000 dinara planiranih za jaanje kulturne produkcije i umetni-
kog stvaralatva. Od tog iznosa, 2.154.616.000 odlazi na ustanove kulture, a ostatak od
532 miliona za razvoj vizuelne umetnosti i multimedije, filmsku umetnost i audiovizuel-
no stvaralatvo, knjievnost i izdavatvo, muziko i scensko stvaralatvo i podrku kul-
turnoj delatnosti drutveno osetljivih grupa, to znai da za te namene zapravo nema
poveanja u odnosu na 2016. godinu (537 miliona dinara).

V.M.

Ko i kako A na pitanje da li, na osnovu njegovog iskustva, vlada,

meri guber
Profesor Jurij Bajec uestvovao je u kreiranju ekon-
omskih politika mnogih naih vlada. Nema tu neke teo-
rije koja e da kae ovde jedan odsto, a ovde tri odsto.
Ako je socio-ekonomska situacija otprilike ista, onda se
pri pravljenju bueta nastoji ouvati odnos kakav je bio
prethodnih godina. To je malo i pitanje politikog pritis-
ka i, da kaem, moi pregovarake strane i nita vie
od toga. Na primer, kad se bude pravio budet za 2017.
godinu, pogledae se koliki je budet za kulturu bio ove
godine i drae se otprilike tog okvira. Ako misle da je
tu sad posebna neka situacija ili postoji neki dogovor da
se ozbiljnije neto uradi u kulturi, da je potrebna neka
investicija, oni e tu da poveaju za toliko, kae profesor
Bajec.
On podsea da za nauku ili vojsku, na primer, postoje
neki kriterijumi, ali smatra da sa poreenjima treba biti
oprezan. Ja bih rekao da zavisi i od tipa vlade. Ako je
vlada malo konzervativna i orijentisana ka interesima
kapitala, ako joj je fiskalna stabilizacija prvi i najvei pri-
oritet, onda ne treba oekivati da e se ubijati oko kul-
ture, bez obzira koliko tome bilo namenjeno malo para u
odnosu na druge trokove budeta, kae dr Bajec.
koja sporovodi program tednje radi smanjenja deficita,
prvo smanjuje izdatke za kulturu ili sport, dr Bajec kae:
Ako oni politiki procenjuju da su sport i njegovi rezul-
tati vaniji za neki opti utisak sa njihove strane, oni e
da daju vie za sport.
A koliko je politiarima kao menaderima bude-
ta vaan ovaj opti (politiki) utisak, ma ta on znaio,
moe se zakljuiti i poreenjem sastava uprava fudbal-
skih, koarkakih i drugih sportskih klubova i sastava
upravnih odbora, recimo, pozorita i muzeja. Politiari
najvieg ranga ba se ne guraju u uprave pozorita, dok
smo ogorene i sramotne bitke za lanstvo u upravama
sportskih klubova i nedavno gledali. Sem toga, nita nor-
malnije nego da vam premijer zavapi: Volim Zvezdu i ja
to ne krijem i da krene u nono spasavanje fudbalskog
kluba, doim jo nismo uli da se neko tako zacenio: Vo-
lim Narodno pozorite i to ne krijem i sve dalje to sledi.
Mada bi i tu tebalo biti obazriv. Predstavnici nekadanje
izneverene nade Srbije, amerike kompanije US Steel,
tako su svojevremeno objanjavali autorki ovih redova
da oni daju i za kulturno unapreenje Smedereva, kako
ih je ona poduavala. Ali, Ivan Tasovac i Beogradska fil-
harmonija! Eee, tu su voleli da daju vie! Isto radi opteg
utiska!
31

Marko Mili
crtei iz predstave LUMI, 2016.
 32

Low Cost Exchange

Remont galerija, Beograd, decembar 2015.
Foto Boris Buri

Svi, Teatar Mimart

Festival Na sopstveni pogon, Magacin, oktobar 2016.
Foto Lidija Antonovi
Remont galerija, Beograd, oktobar 2015.
Foto Boris Buri
Marginal Notes
ogino:knauss
33
Kako to rade
velike kulture
Poslednjih nedelja u Rusiji, za koju mnogi
nai poznavaci tvrde da je imala strate-
giju kulturnog razvoja kao nijedna dru-
ga zemlja, traje ogromna sveopta svaa
oko cenzure i dravnim parama u kulturi.
Inae, meu umetnicima neomiljeni mini-
star kulture Vladimir Medinski imao je da
referie koliko drava daje za pozorita. I
rekao je da samo grad Moskva finansijski
podrava 81 pozorite (meu njih ne spa-
da Boljoj teatar, on je briga ruskog pred-
sednika lino), dok glavni grad Francuske
Pariz pomae samo dva pozorita. Ali,
rekao je Medinski: Mi neemo prestati
da finansiramo naa pozorita, jer smat-
ramo da je to naa komparativna pred-
nost.
Nezavisno od ruskog stava: ovo je vreme
marketinga i treba se ozbiljnim projektom
izboriti da postane komparativna pred-
nost onima koji gazduju parama
R..
Podozrivost prema
NVO sektoru
U delu javnosti u Srbiji sam termin nevladina organi-
zacija izaziva podozrenje, a tek je njihovo finansiranje
predmet svakojakih sumnji. U Vodiu za transparent-
no finansiranje udruenja i drugih organizacija civilnog
drutva iz sredstava lokalnih samouprava navodi se da
pravni okvir za transparentno finansiranje NVO ini 12
zakona, jedna uredba i tri pravilnika. To navodno doka-
zuje kompleksnost oblasti, ali svi ti propisi obavezuju
NVO da podnose kvartalne izvetaje o realizaciji odo-
brenog projekta, a nadleni organ da tu realizaciju kon-
trolie i prati, ali sa izuzetkom uvida u dostavljene iz-
vetaje nisu precizirani drugi naini praenja realizacije
projekta. A tek procena uspenosti realizacije programa
i projekata (njihova evaluacija), u odnosu na postavljene
ciljeve, za sada nije pravno precizirana i obavezujua.
Dobri poznavaoci prilika tvrde da Ministarstvo kulture i
informisanja nema kadrovskih kapaciteta ni za rutinsku
kontrolu troenja tih sredstava, te da se ni o pouzdanoj
kontroli naina utroka dodeljenih sredstava ne moe sa
sigurnou govoriti.
Kontrolom troenja sredstava sa razdela 481 (dotacije
nevladinim organizacijama) bavila se Dravna revizorska
institucija (DRI). Pa, i onim delom tih sredstava koji pri-
pada Ministarstvu kulture. Ako se pogledaju izvetaji
DRI o troenju budetskih sredstava sa klasifikacije 481
uopte, recimo deo dodeljen Kancelariji za KiM u 2010.
godini ili najveem korisniku tih sredstava Ministar-
stvu omladine i sporta u 2012. godini, pronai e se zak-
ljuak da su testirani rashodi pravilno iskazani, odnos-
no DRI uglavnom nije imala primedbi. Kontrolisan je
i deo sredstava sa klasifikacije 481 koji pripada Minis-
tastvu kulture i informisanja i tu je DRI za 2014. godinu
imala nekih primedbi. Sa tog razdela se finansira i Fond
Kraljevski dvor na Dedinju, pa DRI i u izvetaju pie da
je Ministarstvo prihvatilo zahtev tog fonda za finansir-
anje projekta preventivne zatite i dostupnosti dvorskog
kompeksa na Dedinju bez detaljno obrazloene specifik-
acije trokova za zahtevani iznos i izvetaje o realizaciji
trokova, koji nisu specificirani tako da bi mogli biti upo-
redivi sa budetom projekta. DRI je u izvetaju o reviziji
za istu godinu napisala i da je Ministarstvo kulture i in-
formisanja za projekte iz oblasti pokretnog kulturnog
blaga i knjievnog stvaralatva odobrilo sredstva o emu
sa korisnicima nije potpisan ugovor, niti su realizovana
u toj godini, a za 1.021.000 dinara su vea nego to je
Zakonom o budetu odobreno!
Kad su se meu stavkama u budetu Republike Srbije
prvi put pojavile dotacije nevladinim organizacijama,
mediji su bili poraeni iznosom. Ali kad je stavka otvore-
na, ispostavilo se da najvei deo predvienog novca ide
crkvama i verskim zajednicama, koje u budetu imaju
status NVO. U Zakonu o budetu za 2016. godinu, pozici-
ja 481 detaljno je razbijena, ne samo po ministarstvima
i drugim vladinim institucijama, nego i po namenama u

okviru istog ministarstva. Ako je autorka ovog teksta do-
bro izraunala, radi se o 83 pozicije od ukupno oko neto
vie od 6,2 milijarde dinara ili preko 50 miliona evra. To,
ukupno uzev, nisu male pare.
Stoprocentno poveanje
za Dvorski kompleks
Procentualno najvee poveanje u bude-
tu za kulturu u 2017. godini dobio je Dvor-
ski kompleks na Dedinju, za ije je odra-
vanje predvieno 68 miliona dinara (34
miliona u 2016). Kabinet ministra Vladana
Vukosavljevia, inae lana Krunskog sa-
veta, poveao je i za po deset miliona
budete namenjene obnovi manastira Hi-
landar (70 miliona) i podrci radu Matice
srpske (45 miliona).
Sve tri stavke se, inae, finansiraju iz linije
481.
V.M.
Odakle i kuda pare
iz linije 481
Pare za klasifikaciju 481, odnosno dotacije nevladin-
im organizacijama, obezbeuju se iz redovnih prihoda
budeta Republike Srbije. Po Zakonu o igrama na sreu,
40 odsto tim igrama ostvarenih prihoda predstavlja bu-
detski prihod, ali tano usmeren na finansiranje Crve-
nog krsta, udruenja za poboljanje poloaja invalida,
ustanova socijalne zatite, sporta, omladine i lokalnih
zajednica i fonda za leenje retkih bolesti. Kultura, crkva
i verske zajednice nisu zakonom predvieni kao korisni-
ci ovih sredstava.
to se samog njihovog ukupnog iznosa (oko 50 miliona
evra) tie, u Uputstvu za pripremu budeta Republike Sr-
bije za 2016. godinu i projekciji za 2017. i 2018. godinu
34
navodi se, kad je u pitanju grupa konta 48 ostali ra-
shodi, ostale rashode treba planirati u skladu sa restrik-
tivnom politikom koja se sprovodi u cilju odrivog nivoa
deficita, a usled nedovoljnih sredstava na ekonomskoj
klasifikaciji 483 (kazne i penali po reenju sudova), ista
se poveava smanjenjem ostalih ekonomskih klasifik-
acija, znai i dotacija nevladinim organizacijama (481).
Od ukupno 6,219 milijardi dinara namenjenih dotiranju
nevladinih organzacija, najvei deo je pripao Ministar-
stvu omladine i sporta 1.689.723.000 dinara. Kao nevla-
dine organizacije u budetu se vode i politike stran-
ke 871.080.000 dinara. Upravi za saradnju s crkvama
i verskim zajednicama pripalo je 521.168.000 dinara, a
Ministarstvu kulture 462.300.000 dinara.
Ministarstvo kulture i informisanja raspodeljuje ova
sredstva na osnovu javnog konkursa i miljenja komisija
koje ine ugledni i afirmisani umetnici i strunjaci u
kulturi, kako tvrdi. Udruenja uestvuju na konkursu
sa ostalim nivoima vlasti i specijalizovanim ustanova-
ma, pri emu se udruenja finansiraju sa pozicije 481,
specijalizovane ustanove sa pozicije 424, a ostali nivoi
vlasti sa pozicije 463. Ministarstvo kulture navodi da su
u njegovom budetu za 2016. godinu sredstva za pozicije
481 (udruenja) i 424 (specijalizovane ustanove) nomi-
nalno smanjena, a sredstva za poziciju 463 (ostali nivoi
vlasti) poveana.
Uporednom analizom 2014. i 2015. godine utvreno je
da iznos sredstava na ekonomskoj klasifikaciji 481 nomi-
nalno belei smanjenje, meutim, udeo ekonomske kla-
sifikacije 481 u budetu Ministarstva kulture i inform-
isanja na istom je nivou, kau u Ministarstvu kulture i
informisanja Republike Srbije.
35

Umesto svakome
po malo

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspodelilo je u 2016. godini, na osnovu

konkursa za savremeno stvaralatvo 342.199.000 dinara, a na osnovu novih pravila
kojima je uveden donji limit za (su)finansiranje projekata, podrana su 524 projekta,
za razliku od 2015. godine, kada ih je bilo 942. Od ukupnog iznosa za savremeno st-
varalatvo, 151.800.000 odobreno je za 278 projekata nevladinih organizacija (budet-
ska linija 481), 128.749.000 miliona za 158 projekata ustanova kulture (budetska linija
463), a 61.650.000 milion za 88 projekata korisnika koji pruaju specijalizovane usluge
(budetska linija 424), ukljuujui preduzea.

Iznos dodeljen za korisnike pod budetskom linijom 481 ini 2,47% ukupnog budeta
Ministarstva kulture u 2016. godini, odnosno 0,01% dravnog budeta za 2016. (uk-
upan iznos odobren na konkursu za savremeno stvaralatvo je svega 0,03% dravnog
budeta).

Iako je najvei deo ukupnog iznosa odobrenog na konkursu za savremeno stvaralatvo

raspodeljen nevladinim organizacijama (44,36% budetska linija 481, 37,62% 463 i
18,01% 424), meu njima je i dalje neznatan broj organizacija sa nezavisne kulturne
i umetnike scene, budui da pod budetsku liniju 481 ulaze i verske organizacije, za-
dubine, fondacije, kulturno-umetnika drutva, organizacije nacionalnih manjina, po-
jedini festivali i sl. (Muzika omladina Novog Sada, Kulturnoprosvetna zajednica Srbi-
je, Zadubina Ilije M. Kolarca, Fondacija Fond B92, Muzej Srpske pravoslavne crkve,
Meunarodni centar knjievnosti za decu Zmajeve deje igre, Matica srpska, Vukova
zadubina). Budetskoj liniji 481 pripada i Beogradski festival igre, koji je dobio 12 mil-
iona dinara, a odran je pod visokim pokroviteljstvom Ministarstva kulture (kao i Deleg-
acije EU u Srbiji, te uz pokroviteljstvo Skuptine grada Beograda, generalno sponzorstvo
kompanije Vip mobile, podrku svih ambasada iz zemalja-uesnica i drugih sponzora).
Iznos odobren za BFI ini 60,6% ukupno odobrenog iznosa za scensko stvaraltvo
umetniku igru (19,8 miliona), pa je ostatak rasporeen na svega 13 projekata, meu
kojima je i Stranac Nacionalne fondacije za igru koja takoe pripada budetskoj liniji
481. Slino kao BFI, i drugi veliki festivali, kao to su Fest (9 miliona) i Bitef (15 miliona),
iji je osniva Grad Beograd, ili Kustendorf (9 miliona), iji je osniva preduzee reditelja
Emira Kusturice, dobili su pokroviteljstvo Ministarstva i pre nego to je raspisan konkurs
za 2016.
V.M.
 36

Tekst

Dragana Nikoleti

Alternativni
finansiranja
umetnosti
37

modeli
Romantiarski opisivana udobnost
umetnika i radnika u kulturi iz vre-
mena socijalizma, tranzicijom je izgu-
bila na komforu. Nastupila je borba
za goli ivot i rastezanje u okviru 0,6
odsto budetskih para, s tendenci-
jom smanjivanja, a bez ustanovljenog
realnog trita.

Delatnici su bili prinueni da se

Fotografije u tekstu
Actopolis Belgrade
Matrijarija, Beograd, 2016.
Foto Marija Piroki Goethe-Institut
okrenu drugim izvorima finansiranja,
ne raunajui vie toliko na dravu.
Masovno su se obuili za apliciranje
kod stranih fondova, izuili i druge
naine namicanja novca, a sve to
kako bi opstali i razvijali se, ako je
mogue, stvarajui granu na kojoj
poiva identitet nacije, kako vole da
istaknu nadleni. Odgovor na ne-
postojanje sistemske podrke za sve
sektore kulture i, gledano na duge sta-
ze, njihovu neodrivost jeste stva-
ranje spektra finansijskih modela i
naina organizacije koji uglavnom
podrazumevaju kratkorono planira-
nje i konstantan napor da se obezbe-
de sredstva za funkcionisanje. Manek
predstavlja samo neke od pokua-
ja da se osmisli nain umetnikog
preivljavanja. Njima je zajednika
samo tenja ka nezavisnosti, uvek
uslovljenoj finansijama.
38
39
Kolani
princip
Matrijarija je neformalno umetniko udruenje sa ita-
vim spletom delatnosti i nedefinisanim brojem ljudi uk-
ljuenih u radne procese. Njeni inioci lanovi esto va), rekla: Moda je to znak boga andergraunda!? Signal
su ve bili povezani u organizacije, pa nije bilo potrebe
da se ona formalizuje, objanjava Milica Ivi, jedna od
osnivaica kolektiva. NVO status ionako im je potreban
samo da bi se prijavljivali na konkurse, to ine preko
erki-elija koje su, i pre ustanovljavanja Matrijari-
je pre neto vie od dve godine, rascepkano stvarale,
skrivene po podrumima. Onda su se zdruile i pod jed-
nom kapom postale vidljivije.
Sfera njihovog delovanja pokriva razne aktivnosti, od
organizacije festivala, radionikog i rezidencijalnog pro-
grama, preko uslunih radnji kao to je kafana, do pro-
dukcije stripova, plakata, knjiga u sito-tampi, od ega
su, uostalom, i poeli. Raspodela dunosti se vri po,
samo naizgled, provizornom modelu: niko ne radi, niti
se od njega oekuje neto emu nije strastveno posveen.
Stoga, nekom sa strane mogu delovati haotino, prem-
da sami imaju oseaj da besprekorno funkcioniu. Ovo
kau i rezultati: sve ira mrea ukljuenih, kao i platformi
prezentacije, sve vie aktivnosti i proizvoda.
Novac, kau, trae iskljuivo za ono to bi radili i bez
njega, samo drugaijim manevrisanjem. Recimo, prima-
li bi rezidente, ali bez projektnih para koje omoguavaju
planiranje, a u zemunsko sedite svraali bi strani umet-
nici u prolazu, objanjavaju. I sama baza tri kuice u
nizu, kao radno-stambeni prostor, adaptirana garaa i
vrt mini poljoprivredno dobro, sukcesivno su osvajani.
Vlasnik im je ponudio da nakon ateljea za sito tampu
sa sve minijaturnom galerijom, uu i u ostale objekte.
Ovo je bio pravi test naih namera da od poetne ideje
stvarno neto napravimo, kae Milica i istie da je tre-
nutak preseljenja bio kljuan za sprovoenje postulata
posveenosti u delo za njih nunog i ujedinjujueg.
Njihov kapacitet prepoznao je umetnik Dragan Ili i jed-
nokratno im pomogao 2014. godine donacijom od 2.000
evra (kao i jo trima organizacijama). U daljim planovima,
zemunsko udruenje oslonilo se na konkurs Ministarstva
kulture za produkciju u domenu savremenog stvaralat-
va, na kome je iste godine dobilo sredstva za festival
Novo doba. Takve navike se lako stiu, opisuje Milica u
kom pravcu su ila oekivanja. Ali, ve naredne godine
su zakasnili da se prijave, smeje se Jovana Lutovac, jed-
na od vodeih majki. I to je bila prilika za obrt u nainu
funkcionisanja. Tada je oana Markade-Mo, zaduena za
sito-tampu i pisanje projekata (ne jedina, kako naglaa-
da uu u kolani model namicanja para i tako postanu jo
nezavisniji! Sasvim u skladu sa svojim naelima. Zvui po-
etino, a pokazalo se i kao realno i vrlo delotvorno.
Odredili su prioritete i kao prvi izdvojili festival Novo
doba. Uli su u kampanju crowdfundinga preko sajta
Indiegogo, koji niim ne limitira priloge darodavaca,
pristale uz ideju smotre nesvrstanog stripa. Pare za
avionske karte frankofonih umetnika dobili su od Fran-
cuskog instituta za kulturu, CZKD im je omoguio pro-
dukciju jedne od izlobi, pomogle su im galerija U10 i
Ulina galerija, deo novca su dobili od beogradskog Sek-
retarijata za kulturu, deo od Evropske kulturne fondaci-
je (ECF)) za meunarodnu saradnju na stvaranju Fijuk
mree i Matrijarija je postala sistem za sebe, bez po-
trebe da ikom polae ideoloke raune.
Budui da se na honorare u okviru projekata plaa veliki
porez, pa se ovaj novac radije preusmerava na aktivno-
sti, lanovi kolektiva se za ivot snalaze kako ko ume.
Meutim, teei idealnom samoodrivosti, finansijski
razvijaju sve postojee segmente. Radionica sito-tampe
ve je potvrdila taj epitet, prodajui postere i knjige po
festivalima i specijalizovanim radnjama irom Evrope.
Slikarsko-crtaki atelje preduzetniki princip upranjava
preko prodaje radova u aktuelnoj haj-tehnici, a zapravo
plastinim muemama slikanim jeftinim akrilnim farba-
ma. Klub ostvaruje zadovoljavajui prihod da se obnove
zalihe materijala i uloi u novu proizvodnju. A, tu je i
kafana. Sasvim dovoljno za slobodu, kako je u Matrijari-
ji shvataju.
Otvoreni smo za sve mogunosti koje donosi dan,
definie Milica vitalistiki pristup ivotu i radu, tako ra-
zliit od uobiajene kuknjave, ali i deurnog istunstva.
Novac nema rasu, pol, ukoliko ga ulae u ono u ta veru-
je, jo preciznije opisuje Jovana. Zato ne treba da udi to
je upravo iz Matrijarije potekla ideja o ilegalnim izvori-
ma finansiranja, kao sasvim legitimnom modelu.
ta pod tim, konkretno, podrazumevaju? Feti porno-
grafske sadraje, plasirane preko fotografija. Ali, i to je
 40

davnanja praksa Kolektiva Muba-

ra, jednog od sastavnih delova
Matrijarije. I odavno im je palo na
pamet da bi te fotke mogli da stave
na internet, kako bi, iz istog entuzi-
jazma, potekla i neka parica. Sad, da
li su te fotke porno ili umetnike,
presudilo bi o stepenu ilegalnosti,
kau.

Sve drugo osim potpune otvoreno-

sti usmeravanje ka odreenom iz-
voru, komunikacija sa odreenom
vrstom publike bila bi ista reduk-
cija stvarnosti i sopstvenog potenci-
jala, naglaava Milica. A, poenta je:
jaanje kapaciteta za raznolikost.
Kad bismo bili nevladina organi-
zacija sa 20 zaposenih, morali bis-
mo da konkuriemo na sve strane,
za projekte koji nas i ne zanimaju,
samo da bismo obezbedili plate. I
tako prestali da volimo ono to radi-
mo, zakljuuju lanice Matrijarije.
Ovako, dobra i jasna ideja nae put
do novca. Ni previe, ni premalo, ve
dovoljno, bilo koja suma da je u pi-
tanju. Pare ne odreuju usmerenje
potencijala, ubeeni su u ovom
udruenju. Sasvim izvestan trud da
se do novca doe u tako irokom di-
japazonu, oni ne doivljavaju kao
stres, ve kao stalnu destabilizaci-
ju sopstvenih pozicija, to je deo
umetnike poetike Matrijarije. Tako
im ak ni nezavisnost nije impera-
tiv, iako je u dobroj meri ostvaruju,
shvatajui je samo kao jednu od op-
cija.

Ne brinu se unapred ni to je dogo-

vor sa stanodavcima o besplatnom
korienju ogranien trenutkom
kad ovi budu odluili ta e sa kua-
ma: hoe li poeti gradnju kad do-
biju potrebne dozvole. Kad doe taj
momenat, matrijarhalci e stvari re-
avati u hodu.
41

Umetnika
zadruga

Ve vie od decenije, prisutne leve ideje u filozofiji

domaih umetnika i sve (teoretski) jasnije definisane, a
nuno skopane i sa nainom finansiranja, ilustruje Da-
nilo Prnjat, umetnik i kritiar. U poslednje vreme Prnjat
je skrenuo panju javnosti izrazito kritikim stavovima
prema sveoptoj komercijalizaciji kulture, pa je stoga
zanimljiv da ukae na svoje vienje izlaza iz postojee
situacije. Odnosno, da iskae njemu prihvatljiv model
funkcionisanja nezavisne kulturne scene, koju naziva ta-
kozvanom nezavisnom scenom.

Svi smo deo sistema i oseaj nezavisnosti ista je ilu-

zija, a danas nazvati sebe nezavisnim znai krajnju
neosveenost sopstvene pozicije ili pokuaj da se ona
maskira, smatra Prnjat. Jer, sve je odreeno dominan-
tnim strukturama kulturne produkcije koja se odvija
kroz finansiranja od strane stranih fondacija ili drave.
Zato je prvi korak koji on zagovara osvestiti poziciju u
kojoj se kao radnici u kulturi nalazimo. I, to je jo vani-
je kao radnici uopte!

Umetnost mora da propituje nain na koji se proizvodi,
a to je ono u emu domaa scena oajniki oskudeva,
tvrdi, znajui da je ovo, naravno, mnogo lake rei nego
sprovesti. U postfordizmu, na ijoj tehnologiji poiva
i savremena umetnost, gde se radno vreme produava i
nakon zavrene smene, odnosno gde je celo bie radnika
konstantno posveeno poslu, radne metode zasnovane
su na otvorenosti, fleksibilnosti, komunikaciji I sve one
radikalno razdvajaju rad od materijalnosti radnog pro-
cesa, objanjava.
da konstantno revolucionarno transformiu metode svo-
je produkcije, a ne da se zadovoljavaju zadatim stanjem.
Prnjat, kako kae, i postupa uskladu sa ovom preporu-
kom, pa se, nakon niza participativnih kolektivnih pro-
jekata, takorei nematerijalnih, gotovo bez ikakve do-
kumentacije, sprovedenih u cilju istraivanja alterna-
tivnih ekonomskih teorija i modela razmene, sada vraa
materijalnosti umetnikog rada. A, svoju prolu fazu
doivljava kao vid konceptualnog sazrevanja.

Iz tog razloga danas je ekstremno teko detektovati eks-
ploatativne mehanizme procesa rada, ukljuujui i one u
umetnosti, kao nerazdvojnog dela tih procesa. ta vie,
umetniko istraivanje je u epicentru dominantnih prin-
cipa radnog procesa u neoliberalnom kapitalizmu. ak
je i na privatni ivot od njih u potpunosti usisan i vie
nema granica izmeu radnog i slobodnog vremena. Rad
je proeo sve aspekte nae egzistencije i kada smatramo
da smo nezaposleni. Zapravo, sve smo vie nezaposleni, a
sve vie radimo i imamo sve manje slobodnog vremena,
to vai i za umetnike koji vie ne prave razliku izmeu
svog privatnog ivota i umetnikog rada, hobija i posla,
opisuje Prnjat ovaj apsurd. Stoga, umetnici su pozvani
U ii njegove panje sada je umetniko-samoorganizo-
vana zadruga koja bi neto proizvodila da bi opstala.
Jedna od ideja jeste proizvodnja bazirana na reparaciji
starih stvari. U tom cilju, Prnjat je u svom najnovijem
radu, nabavio na buvljaku staru lampu i pokuao da
je zajedno sa publikom umetniki preoblikuje, kroz
promiljanje zajednikog rada zasnovanog na zadrunim
principima. Ali, upravo u tom dodiru sa materijalnou
nastaje vor, tj. sudar politike i realnih materijalnih
okolnosti i distribucije, navodi. Da li je uopte mogue
misliti zajedniku proizvodnju koja artikulie jednakost,
odnos neije ideje i neijeg materijalnog rada na repa-
raciji? Kako vrednovati ove razliite aspekte rada, a da

oni ne reprodukuju drutvenu ne-
jednakost? Da li proizvod treba da se
nae na tritu ili mora da promilja
mehanizme alternativne razmene?
Kakva bi bila cena tog rada, kada se
svi aspekti ukalkuliu? Ko (koja kla-
sa) bi bila njihov konzument? Da li
proizvod rada mora da sadri i neka
emancipatorska, osveujua svojs-
tva za samog konzumenta, ili je
svrha samo to unoviti, kako bi se
omoguila samoodrivost radne
zajednice, koja funkcionie po za-
drunim principima ekonomske
jednakosti? Da li je proizvod rada
otuiv od radnika ili ne?, brojna
su pitanja jo uvek bez odgovora.
Nema gotovog reenja, priznaje
Prnjat. Ali, treba raditi i traiti, ne
42
odustajati od propitivanja, ne slagati
se sa postojeim koje nas ugnjetava,
naglaava.
Ono to, takoe, smatra vanim jeste
redefinisanje institucija, odnosno ok-
vira unutar koga bi stvari trebalo
artikulisati. Podrutvljavanje insti-
tucija danas nije apstraktan pokli,
ve ima i sasvim konkretno oblije,
istie. Recimo, pokret Occupy Muse-
ums koji poziva ustanove kulture da
se otrgnu od diktata ekonomski naj-
viih klasa i zaista slue narodu; da
redefiniu pojam zaposlenja radni-
ka u kulturi, kao i sam proces rada,
polazei i od znaenja rei occupy
zanimanje. Tako je ovog avgusta,
u sklopu novosadskog Muzeja savre-
43
mene umetnosti Vojvodine, organi-
zovan slian projekat. itavih mesec
dana u Muzeju se ivelo, ljudi su tu
spavali, kuvali, izlagali, radio je ko
ta hoe, navodi Prnjat, koji je bio i
uesnik ove akcije. Pitanja otvorena
kolektivnom drutveno-umetnikom
operacijom privremenog oslobaa-
nja MUSV, veoma su vana, istie.
Operacija FACK MSUV nije bila
posebno uperena protiv Muzeja i u
njemu zaposlenih, ve se radilo o
preispitivanju i preokretanju domi-
nantnog centralizovanog/reprezen-
tativnog modela javne institucije
kulture i njemu odgovarajuih me-
hanizama kontrole, selekcije i redis-
tribucije drutvene moi.
Meutim, koliko su institucije imu-
ne na sve ovo ukazuje injenica da
se sve zavrilo neslavno, izlobom
Demijana Hirsta najekstremnijim
produktom dananjeg dominantnog
sistema, koja je otvorena odmah na-
kon ovih dogaaja, konstatuje Prnjat.
Tako je stavljena taka na letnji ras-
pust.
U izvesnom materijalnom vakuumu
promiljanja, istraivanja, iznalae-
nja dobrih kulturno-ekonomskih mo-
dela, Prnjat, ipak, od neeg mora
da ivi i radi. Svoje naine smatra
kompromisom, jer promene se ne
deavaju preko noi.
Institucija mecene
Jo jedan od moguih modela finan-
siranja rada umetnikih udruenja i
pojedinaca jeste podrka mecena.
Povratak ove institucije veoma je
znaajan, posebno u uslovima u
kojima drava za kulturu daje na
kaiicu, ne prepoznajui njene pra-
ve potrebe, a njen znaaj za razvoj
drutva uvia samo u parolama.
Iskustvo pojedinih, na ovaj nain
podravanih, umetnika i organizaci-
ja dokazuje da oni nisu bilo ime
uslovljeni, ve uspevaju da u pot-
punosti zadre integritet i ostanu
dosledni svojoj ideji. Takav je primer
kolektiva U10.
Sve je poelo u vreme kada je grupa
od sedmoro umetnika, neposred-
no pre sticanja diplome Fakulteta
likovnih umetnosti u Beogradu,
traila nain da nastavi da radi i da
ih neko zapazi nakon studija. Ra-
dove jednog od njih kupio je, u par
navrata, izvesni austrijski biznismen
sa predstavnitvom u Srbiji, koji je
kasnije poeleo da konkretnije po-
mogne itavoj toj mini-sceni, to je
dobilo dimenziju filantropije. Jer,
donator nije traio nikakvu reklamu
za svoju kompaniju, pa je za javnost
ostao anoniman. U10 napominje da
su ulaganja bila bazina, neophodna
za inicijaciju, a da je sve ostalo bilo
u domenu samoorganizovanog delo-
vanja. Tanije, mecena je dao novac
za zakup izlagakog prostora i njego-
vo elementarno odravanje.
U skladu sa svojim idejama, U10 je
naao zaputeni prostor na atrak-
tivnoj lokaciji, u parku preko puta
Starog dvora (Kosovke devojke 3)
i adaptirao ga u savremenu galeri-
ju. Prevashodni cilj bio je da ovih
sedmoro umetnika i njihove kolege
predstave svoja dela, a zatim se pro-
gram proirio na razgovore i radi-
onice.
Sadraji su uskoro postali zapaeni,
pa je grupa pozvana na sajam umet-
nosti Art Bazel, gde se kvadratni
metar tanda, inae, plaa mnogi-
ma nezamislivih 500 evra. Oni su
ovu priliku dobili besplatno, kao
specijalni gosti, dok je deo trokova
putovanja pokrilo Ministarstvo kul-
ture i informisanja. Ostatak su sami
dodali, kako su rekli na jednom od
razgovora u okviru programa Acto-
polis Gete instituta. Danas je U10
jedna od relevantnijih pojava na ne-
zavisnoj umetnikoj sceni. Dobili su
i podrku na ovogodinjem konkur-
su Ministarstva kulture, to pokriva
trokove nekih aktivnosti. A kako se
ideje mnoe, potraie i druge izvore
U domaoj najbrutalnije reeno
maloj bari punoj krokodila, ponekad
se uju krvolone rasprave o tome
ko je iji, u odnosu na smer iz kog
dolazi novac. Tad kao da se zabora-
vlja da svako ima svoj domen delo-
vanja, svoje zato i kako, odnos-
no, shodne naine finansiranja.
Ideologija je stvar pogleda pojedinca
i grupe, ali, od nje se ionako ne ivi,
niti moe da omogui produkciju i
konkretizaciju umetnike misli. Kom-
promisi su ponekad nuni, saglasni
su gotovo svi. I, to nije loe dok se
ne devalviraju bazine vrednosti. I
ljudske, i umetnike.
Jo nije otkriven mehanizam koji
svima, ideoloki i praktino, odgo-
vara. Ali, traganje ne prestaje. Pa,
ak i kada bi drava vie davala,
iznalaenje novih resursa bio bi
trening kreativnosti. I, svakako, na-
in da se doe do novih kontakata i
ire publike.
 44

Podrka
korporacij
sektora
kulturi
 45

ijskog

Ivana Ivkovi
Holy Office, 2009.
objekat (klirit, LED diode), 200x20x15cm
Foto Ivan Zupanc

Tekst

Dragana Nikoleti
 46

U pomo plasmanu umet-

nikih dela u Srbiji i optem razvoju
kulture, odavno su pritekle kom-
panije i banke, uglavnom strane.
Njihov se broj, naalost, vremenom
bitno ne uveava, bez obzira na
proklamovani model drutveno-od-
govornog poslovanja. U igri su ve
dugo Erste banka, Telenor, Nelt,
Dunav osiguranje, ali i jo nekolici-
na, kao to su MTS i VIP mobile, koji
su, meutim, usmereni na vidljivije
klijente i drugi vid ulaganja spon-
zorisanje. O razvoju mladih narata-
ja razmiljaju i pojedine fondacije,
kao to je Ni Art, ali bi to bila ne-
mogua misija da nema finansijske
pomoi kompanije Philip Morris In-
ternational. Svako od njih ima oso-
ben vid funkcionisanja.
KART Gabriel Glid
Kuvarice, 2006. Odmor, 2002.
Erste Banka ve 11 godina podra- vez na platnu, 50x30cm (svaka) terakota, promenljive dimenzije
foto Andreja Leko foto Andreja Leko
va razvoj drutva i kulture u Srbiji,
pruajui podrku smelim i inova-
tivnim, kao i tradicionalnim umet- Najvei benefit oba programa, pre- kom se deava, naglaavaju u ovoj
nikim projektima, preko Programa ma reima uesnika, nije finansijska banci. Finansijska podrka za Pro-
sponzorstava i Programa donacija podrka ve proces mentorskog rada gram sponzorstava definsana je go-
Superste. Donatorska platforma su- sa uspenim strunjacima iz raznih dinjim budetom za ove namene,
perste.net, koju je Banka inicirala i oblasti. Program sponzorstava us- dok se izbor partnera i programa koji
razvila u saradnji sa partnerskim or- meren je na podrku veim festi- e biti podrani, definiu poetkom
ganizacijama Fondacijom Dokukino valima, manifestacijama i program- kalendarske godine.
i Trag Fondacijom, namenjena je ima iz oblasti savremene umetnosti,
mladima od 16 do 35 godina. Preko knjievnosti, inkluzivne umetno- Erste Grupa je i dugogodinji kolek-
programa Superste, Banka realizu- sti, deza i preduzetnitva. Banka cionar umetnikih dela autora koji
je dva programa donacija: Centri- sarauje sa velikim brojem partnera su nezaobilazni u istoriji umetnosti
fugu, preko koje podstie formalna dui niz godina, jer veruje u snagu centralne, istone i jugoistone Ev-
i neformalna udruenja i Klub Su- dobrih i kvalitetnih partnerstava. rope. Iz ove prakse nastala je zbirka
perste, koji pomae talentovanim i Naravno, vrata su uvek otvorena i Kontakt, kojom upravlja Erste Fon-
kreativnim pojedincima. Za po de- za nove predloge i ideje, kau u Er- dacija. Radovi u ii panje su oni
set projekata iz oba programa, ban- ste Banci. koji se bave drutvenim fenome-
ka godinje izdvoji sedam miliona nima, pa su tokom vremena otk-
dinara usmerenih na razvoj kultur- Prilikom izbora projekata, koji e biti upljena dela umetnika poput Rae
no-umetnike scene i izradu inova- podrani kroz Program sponzorsta- Todosijevia, Nee Paripovia, Tanje
tivnih edukativnih reenja. Dodat- va, na prvom mestu se vodi rauna o Ostoji, Milice Tomi, Mangelosa
nih 200.000 dinara rezervisano je za njihovom kvalitetu, poruci koju alju iz Srbije, ili Julija Knifera, grupe
po jedan od projekata iz oba ciklusa, i znaaju za drutvo. Brending mani- Gorgona, Tomislava Gotovca iz Hr-
koji osvoji najveu podrku zajed- festacija jeste vaan, ali uvek mora vatske. Otkup radova se vri central-
nice prilikom javnog glasanja. biti primeren programu i okruenju u izovano.
47

Talent Factory
Kljuni svedok, 2004.
instalacija (metalni kljuevi), promenljive dimenzije
foto Andreja Leko
Kompanija Telenor poseduje (vero-
vatno) najveu zbirku radova savre-
menih srpskih stvaralaca, koja danas
broji vie od 250 dela preko 100 au-
tora. Nastala je u saradnji sa nezavis-
nom umetnikom asocijacijom Re-
mont, zapoetoj 2007, a na osnovu
velikog iskustva kustosa Remonta.
Trudimo se da izaberemo radove iz
irokog spektra interesovanja, tema,
medija i generacija umetnika koji
su trenutno aktivni na naoj sce-
ni, kae Saa Janji, glavni kustos
zbirke.
Kolekcija je zamiljena kao korpora-
cijska, a ne muzejska. Obraa se
zaposlenima, klijentima i javnosti
i postavljena je u poslovnim pros-
torijama kompanije, pa su upravne
zgrade u Beogradu, Niu, Novom
Sadu i Subotici modifikovane u
svojevrsne galerije. S jedne strane,
zbirka odslikava vrednosti Telenora,
a sa druge predstavlja dostignua
savremene umetnosti nekom novom
krugu ljudi koji esto nije upoznat
sa deavanjima na sceni, objanjava
Janji.
Zbirka se obnavlja uglavnom jednom
godinje, a opredeljena sredstva va-
riraju od godine do godine. Cene ra-
dova se utvruju tako da odgovaraju
i autorima i kompaniji, premda je
svrha otkupa, na prvom mestu, po-
drka umetnicima u uslovima sla-
bo razvijenog trita. Meutim, cilj
Telenora je i uspostavljanje trinih
standarda i principa. Posredstvom
kolekcije, Telenor, meutim, ost-
varuje i bolju vidljivost, budui da
je zbirka faktor diferencijacije u
odnosu na vrste pomoi to ih nude
druge kompanije, navodi Janji.
48
Bratislav Milenkovi
Slova, 2011.
digitalni print na papiru, 40x40cm (svaki)
foto Ivan Zupanc
Podrka Telenor fondacije savreme-
noj srpskoj umetnosti proirena je u
2016. saradnjom sa Galerijom 12HUB.
Odnosno, kompanija je podrala izra-
du onlajn platforme, u trenutku kada
je Galerija ostala bez prostora. Na ovaj
nain, omoguen je prenos perfor-
mansa uivo, stvaranje onlajn umet-
nikih radova, promocija domaih
umetnika i kreiranje bogate digitalne
arhive 12HUB-a. Sajt je samo tokom
prole godine imao vie od 100.000
poseta ljudi iz itavog sveta.
Ni Art fondacija je neprofitna orga-
nizacija iji je cilj podsticaj i afir-
macija mladih stvaralaca iz Srbije, te
pokretanje i razvoj kulturnog i umet-
nikog ivota u Niu i Srbiji. Njeni
osnivai i lanovi su javne linosti,
voljne da volonterski pomognu st-
varanje i promociju kvalitetnih kul-
turnih sadraja.
49
Za 12 godina postojanja, putem 11
konkursa, Fondacija je otkupila 37
dela za 198.000 evra u bruto iznosu.
Veinu ideja, projekata i aktivnosti
Ni Art fondacije od samog poetka
finansijski je podravala kompanija
Philip Morris International. Zah-
valjujui nagradi Ni Art fondacije,
neki od laureata dobili su zaposlenje
na fakultetu, u koli, nekima je or-
ganizovana izloba u inostranstvu,
radovi pojedinih umetnika bolje se
prodaju, objanjavaju predstavnici
Fondacije na koji nain mlade uvode
u budunost. Ue ih, kau, da su u
ateljeu sami sa svojim radovima,
dok su u stvarnom ivotu naspram
iroke publike, pa moraju da budu i
svoji menaderi.
iri konkursa Mladost je promen-
ljiv, ali ne i visina nagrade (u evri-
ma), koju je u prvom sazivu kon-
struisao tadanji Upravni odbor
organizacije, na elu sa umetnikom
Radovanom Laletom uriem, koji
je bio i lan irija. iri trenutno ine
Neda Arneri, istoriarka umetno-
sti i jedan od osnivaa Fondacije,
Kristina Risti, slikarka i biva do-
bitnica nagrade i Mran Baji, vajar.
Na konkurs pristigne izmeu 1.200
i 1.500 radova. Otkupljeni radovi
vlasnitvo su kompanije Philip Mor-
ris International, pohranjeni su u
depoima ili izloeni u kancelarijama,
a kompanija rukovodi i njihovom
daljom promocijom. Povodom de-
setogodinjice postojanja, fondacija
Ni Art organizovala je izlobu na-
graenih radova prethodnih godina.
U Fondaciji kau da ele da podre i
starije umetnike, ali da je neophodno
da znaaj tog poduhvata prepozna i
neka kompanija koja e finansijski
podrati ideju, poput Filipa Morisa
u sluaju mladih, s obzirom da je taj
projekat, kako navode, prethodnih
godina postao prepoznatljivi brend
i Fondacije i kompanije Filip Moris
i Srbije.
Kompanija NELT, sa seditem u
Beogradu, takoe prepoznaje neo-
phodnost drutvene odgovornosti
kroz pomo kulturi. Iz tog razloga
sproveden je projekat 10 od mer-
mera 2012, u kom su studenti va-
jarstva imali priliku da se izraze u
kamenu, a da njihova dela nadalje
svakodnevno oplemenjuju bora-
vak 1.300 radnika NELT-a u rad-
nom prostoru. Slinu ulogu imaju i
murali na hangaru te kompanije u
Dobanovcima, jednom od najveih
na Balkanu, koji su rezultat rada i
promiljanja desetoro mladih, ali
etabliranih umetnika iz regiona.
Mlade arhitekte su se iskazale 2014.
na konkursu za idejno reenje vi-
narije i destilerije kompanije, dok
je organizacija koncerta 15 stude-
nata Fakulteta muzikih umetnosti
u Beogradu na sceni Guarnerius
2013, bio doprinos afirmaciji mladih
gudaa, pijanista i solo-pevaa.
Kompanija Vip Mobile je ve goto-
vo deceniju generalni sponzor Beo-
gradskog festivala igre, to joj omo-
guava i monu reklamu, s obzirom
na kontinuirani PR te plesne mani-
festacije tokom cele godine, kao i ve-
liko interesovanje koje izaziva pred-
stavama visoke produkcije iz celog
sveta, a odrava se poslednjih godi-
na pod pokroviteljstvom Delegacije
EU u Srbiji i Ministarstva kulture i
informisanja, kao i uz tradicional-
nu podrku ambasada i kulturnih
centara zemalja koje uestvuju.
Kompanija Vip i BFI ustanovili su i
nagradu Vip poziva za plesne umet-
nike sa ovim prostora koji su ost-
varili karijeru u inostranstvu, zatim
novinarsku nagradu Vip iskorak,
a realizuju i projekat Vip talenti i
pruaju podrku Nacionalnoj fon-
daciji za igru na ijem je elu Aja
Jung, direktorka BFI-ja.
MTS, NIS i druga mega-preduzea,
takoe, finansijski podravaju ve-
like festivale, poput Exita u Novom
Sadu, koji godinje pohodi i po
200.000 posetilaca.
Donacije nisu vidljive kao spon-
zorstva i njihov broj e rasti u skladu
sa omekavanjem zakona, odnos-
no poveanjem i popularizacijom
poreskih olakica, kao i razvojem
korporacijske svesti o znaaju drut-
veno-odgovornog poslovanja i kroz
ulaganje u manje vidljive i neprofit-
ne programe.
 50

Tekst

Vladimir Radojii

Prepreke
za
razvoj
filantropije
Razvoj filantropije i davanja za optekorisne svrhe
u Srbiji u znaajnom je porastu u poslednjih par
godina, a istraivanje koje su realizovale fondaci-
je Trag i Katalist tokom 2016. godine pokazalo je
da postoje ozbiljne manjkavosti u korienju za-
konskih mehanizama.
51

Trag fondacija je domaa fondacija koja podrava lokalne inicijative udruenih

graana/ki kroz donacije, edukativnu podrku, razvoj filantropije i javnih politika.
Trag je, do sada, podrao preko 1.300 inicijativa sa vie od sedam miliona dolara, koji
su usmereni na razvoj preko 200 zajednica irom regiona. U poslednjih par godina,
Trag fondacija intezivno radi na kreiranju podsticajnog okruenja za unapreenje
filantropije i lokalnih davanja u Srbiji.

Prema podacima istraivanja Davanje za opte dobro u Srbiji u 2015. godini, koji su sprove-
li Trag i Katalist fondacija, u dobrotvorne svrhe donirano je najmanje 22,3 miliona evra
od strane pravnih i fizikih lica. Ipak, razvoj filantropije ne prati odgovarajua pravna
regulativa koja bi afirmisala davanja za optekorisne svrhe. Tome doprinosi injenica i
Poreske povlastice, tj. poreska umanjenja,
da su Srbija i BiH jedine zemlje u regionu koje ne predviaju poreske olakice za da- za pravna lica definisane su u Zakonu o
porezu na dobit pravnih lica (lan 15.) gde
vanja fizikih lica, a u Srbiji ne postoje ni oslobaanja od PDV-a za donacije. U naem je precizirano da se davanja (izdaci")
pravu, poreska umanjenja predviena su samo za donacije pravnih lica, a obraunava- za zdravstvene, obrazovne, naune,
humanitarne, verske, zatitu ovekove
ju se prema ukupnom godinjem prihodu pravnog lica (5% ukupnog prihoda)i. sredine i sportske namene, kao i davanja
uinjena ustanovama socijalne zatite i
drugim pruaocima usluga osnovanim
Znaajan pomak u ovoj oblasti je usledio usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama u skladu sa zakonom koji ureuje
socijalnu zatitu, priznaju kao rashod
Zakona o porezu na dobit pravnih lica u decembru 2015. godine, kada je Trag fondacija, u iznosu najvie do 5% od ukupnog
prihoda. Osim toga, ulaganja" u oblasti
nakon vie od dve godine, uspela da obezbedi ravnopravni tretman organizacija civil- kulture, ukljuujui i kinematografsku
nog drutva. Koliko je znaajno ovo reenje govori podatak da, od 137 izdatih licenci delatnost, priznaju se kao rashod u
iznosu najvie do 5% od ukupnog
za pruanje usluga socijalne zatite, njih 48 pripada organizacijama civilnog drutva, prihoda.
12 institucijama, dok je 77 licenci izdato privatnom sektoru.

Najvanija povratna informacija za Trag fondaciju, tokom rada na ostvarivanju ovog

cilja, dola je od samih pravnih lica koja su, kroz praksu, uvidela da su slabo korieni
mehanizmi za poreska umanjenja (odbitke) u vezi sa davanjem za optekorisne svrhe i
da ne postoje nikakvi zvanini podaci o davanjima. Stoga je Trag tokom 2016. godine,
zajedno sa Katalist fondacijom, realizovao istraivanje Unapreenje korporativne filan-
tropije u Srbiji: Poboljanje zakonskog okvira. Rezultati istraivanja su pokazali ozbiljne
manjkavosti u korienju pomenutog mehanizma, a odgovori ispitanika pokazuju da
skoro 40% ispitanih kompanija i malih i srednjih preduzea ne koristi ovaj mehani-
zam, uglavnom usled nerazumevanja naina primene.

Na osnovu rezultata navedenog istraivanja, Trag fondacija e u narednom perio-

du preduzeti aktivnosti kako bi omoguila veu primenu zakonskog mehanizma za
podsticaj davanja. Trag e usmeriti aktivnosti na donoenje obavezujueg miljenja
Ministarstva finansija koje bi bilo upueno regionalnim i lokalnim slubama Pore-
ske uprave sa jasnim tumaenjem zakonskog mehanizma. Pored toga, predloie da
Poreska uprava izradi prirunik koji e sadrati jasan redosled koraka za korienje
mehanizma za poreska umanjenja za davanja u optekorisne svrhe, kao i da obezbedi
da pravna lica preko call-centra Poreske uprave dobiju precizna i jasna uputstva za
korienje mehanizma poreskih umanjenja.

Dugorono, Trag fondacija e zastupati kod nadlenih institucija ideju da se uvede

poseban obrazac za izvetavanje pravnih lica Poreskoj upravi o davanju za opteko-
risne svrhe, jer je sadanje istraivanje pokazalo da nema zvaninih podataka o kolii-
ni novca koji se donira, kao ni o broju, vrsti korisnika ili oblastima koje se finansiraju.
 52

Tekst

Iva uki*

Kultura
Foto Luka Kneevi Strika

na ulici

Kockarnice, kladionice, trni centri i ugos-

titeljski objekti postaju naa svakodnevi-
ca, identitet i fiziko okruenje, a paralel-
no se odvija kontinuirano gaenje i zatva-
ranje prostora namenjenih kulturnim i
drutvenim aktivnostima, jer ti prostori ne
donose eljeni profit.
53
Autorka ovog teksta doktorirala je na Arhitektonskom
fakultetu Univerziteta u Beogradu na temu aktiviranja prostora
u javnoj svojini i stavljanja na raspolaganje i korienje
organizacijama civilnog sektora, sa posebnim fokusom na analizu
institucionalnog, regulativnog i legislativnog okvira.
Poslednje decenije 20. veka
donele su jaanje trine ekonomije
i uticaj neoliberalnih koncepata na
razvoj drava i gradova irom sveta.
Okretanje ka ovim konceptima po-
drazumeva orijentaciju ka preduzet-
nikim idejama i potronji, odnosno
urbani razvoj u slubi ekonomskog
rasta, konkurentnosti i razvijanja
kompetitivnosti. Veliku ulogu u ost-
varivanju brzog profita ima i up-
ravljanje i raspolaganje prostorima
koji su u javnoj svojini. Naime, bro-
jni prostori u javnoj svojini ostali su
naputeni ili nedovoljno iskorieni
usled tranzicije i transformacije ka
trinoj ekonomiji, a dodatni prob-
lem lei u tome to nosioci vlasti
nalaze reenja iskljuivo u totalnoj
rasprodaji onoga ime raspolau.
Sa druge strane, u okolnostima
okretanja potpunoj privatizaciji re-
sursa, dobara i usluga, civilni sektor
preuzima bavljenje oblastima javnog
i opteg interesa iz koji se drava
postepeno povlai. Meutim, izlo-
ene nesigurnim radnim uslovima,
sa malim ili gotovo nikakvim resur-
sima, infrastrukturno nedovoljno
opremljene, i bez adekvatne pomoi
drave, organizacije civilnog sekto-
ra esto ne uspevaju da se izbore za
opstanak u datim okolnostima. One
tako bivaju preputene uticajima
trita, znaajno iscrpljuju ljudske i
druge resurse i kapacitete, ine neiz-
bene kompromise kako bi opstale,
to na kraju - ili ide na tetu potreba
graana i vrednosti koje ovakve or-
ganizacije zastupaju, ili one jednos-
tavno nestaju.
Najavljeno iseljenje galerije Grafi-
kog kolektiva i Dah teatra iz pros-
tora u kojima su ove organizacije iz
oblasti kulture decenijama radile i
stvarale vredan kulturno-umetniki
sadraj, upravo dokazuje nastavak
prakse povlaenja pred komercijal-
nim interesom. Dakle, kako dra-
va ne prepoznaje njihov drutveni
znaaj, okolnosti se menjanju u
pravcu poznate mantre da ako ne-
to ne donosi profit - ne treba ni da
postoji. Sa tom praksom suoena je
veina vaninstitucionalnih aktera,
organizacije civilnog drutva, ne-
formalne umetnike grupe i pojed-
inci iz oblasti kulture. Ova situacija,
meutim, nije karakteristina samo
za oblast kulture - civilni sektor go-
dinama pokriva raznolike potrebe
graana i oblasti javnog interesa iz
kojih se drava postepeno povlai,
bavei se programima socijalne i
zdravstvene zatite, zatitom i promo-
visanjem ljudskih i manjinskih pra-
va, informisanjem, ekologijom, edu-
kacijom, naukom i obrazovanjem... I
pored toga, svedoimo zanemariva-
nju znaaja koji ovaj sektor ima u
oblikovanju drutva.
Da nosioci vlasti ignoriu drutvenu
korist i vanost ovih organizacija
vidimo i kroz tretman koji one ima-
ju po pitanju korienja prostora.
Naime, organizacije civilnog sekto-
ra, posebno u oblasti kulture, ulau
svakodnevni trud da ostvare zavidan
broj kulturnog i drutvenog sadraja
za potrebe korisnika, a uporedo sa
tim i izuzetne napore u cilju rea-
vanja egistencijalnih problema,
prevashodno u potrazi za finan-
sijskom odrivou, pribavljanju
i ostvarivanju osnovnih uslova za
rad, to ujedno povlai i potrebu za
prostorom za pripremu i realizaciju
njihovih (najee) neprofitinih pro-
grama. Organizacije civilnog dru-
tva nemaju pokrivene infrastruk-
turne trokove, plate, obezbeen
prostor, i sredstva za produkciju pro-
grama, a zahvaljujui entuzijazmu
i spremnosti da rade u nesigurnim
uslovima, zaslune su za veliki deo
ukupne kulturne ponude u mnogim
gradovima u Srbiji. Prostori koje
ove organizacije koriste su ili pod
neregulisanim pravnim uslovima,
ili pred gaenjem, ili u prenameni u
palainkarnice i kladionice. Mesta za
dijalog i odluivanje o korienju pro-
stora gotovo da nema, a ostvarivanje
profita namee se kao jedini validni
argument i kriterijum pri korienju
i raspodeli prostora. A ipak, sva-
kodnevno primeujemo na hiljade
kvadrata prostora, najee u jav-
nom vlasnitvu, koji se godinama ne
koriste. Meutim, dosadanja prak-
sa, ali i zakonski okvir koji pokriva
pitanje ustupanja i korienja pros-
tora u javnoj svojini, ima naglaenu
orijentaciju ka komercijalnom in-
teresu. to znai da, iako su im delat-
nosti i programi mahom neprofitni,
civilni sektor ima potpuno isti tret-
man kao komercijalni, to direktno
utie na pitanje njihovog opstanka.
Pored toga, svedoci smo osetnog
odsustva politike volje, adekvatnog
institucionalnog okvira i inovativnih
politika neophodnih za aktiviran-
je prostora ukoliko on ne doprino-
si optoj trinoj mantri. Ono to
posebno zabrinjava jeste manir
svake nove vlasti koji se ogleda u
tome da se javna svojina doivljava
kao privatna svojina nosioca vlasti,
to potvruju brojni razliiti naini
uzurpacije onoga to je opte dobro
zarad iskljuivo komercijalne (ili
line) dobiti - od uzurpacije javnih
prostora, privatizacije delova grada,
preko zatvorenih muzeja i bioskopa
do neiskorienih prostora kojima se
moe raspolagati jedino u komerci-
jalnom interesu. Tako kockarnice,
kladionice, trni centri i ugostiteljski
objekti postaju naa svakodnevica,
identitet i fiziko okruenje, a para-
lelno sa tim, odvija se kontinuirano
gaenje i zatvaranjeprostora name-
njenih kulturnim i drutvenim aktiv-
nostima, jer ti prostori ne donose
eljeni profit. Stoga svakodnevica
potvruje da na primeru raspolaga-
nja prostorima u javnoj svojini, kroz
koji bi trebalo da itamo koncept
opteg i javnog dobra, svedoimo
favorizovanju principa gde se svi
sadraji vrednuju kao potrona roba
podvrgnuta zakonima trita.
U prilog ovom paradoksu ide i odnos
sistema prema jednom od retko po-
zitivnih primera - Magacinu u Kra-
ljevia Marka, koji ve godinama
predstavlja novo vrednosno i idejno
promiljanje kulturne produkcije i
inovativan kolaborativni prostor.
Naime, ovaj prostor koristi vie od
40 organizacija u oblasti kulture
koje su, zahvaljujui zajednikom
modelu korienja prostora, proiz-
vele oko 900 kulturno-umetnikih
programa, od izlobi i tribina, preko
edukativnih programa, filmskih pro-
jekcija i predstava, do svakodnevnih
priprema raznovrsnog i bogatog sa-
draja. Uprkos tome, uz sve napore
koje su organizacije okupljene oko
Magacina uinile da stvore nov otvo-
ren model rada i omogue razno-
likost programa, prue podrku po-
jedincima i organizacijama u reali-
zaciji dogaaja, gradske vlasti Beo-
grada pokazuju nezainteresovanost
za dijalog i reavanje statusa, odnos-
no definisanje zvaninog modela
koji bi mogao biti primenjen i u dru-
gim sluajevima.
Kao i u Srbiji, tako je i u susednim
republikama bive drave od poet-
ka delovanja civilnog drutva jedno
od pitanja bilo korienje prostora u
javnoj svojini za potrebe udruenja,
grupa ili pojedinaca. Pionirski pri-
mer u regionu bive Jugoslavije pred-

stavlja Dravni ured za upravljanje
dravnom imovinom (DUUDI), ije
su nadlenosti upravljanje, raspo-
laganje i koordinacija upravljanja i
raspolaganja imovinom u vlasnitvu
Republike Hrvatske. Kako za odree-
ni broj prostora u javnom vlasnit-
vu nije postojalo interesovanje na
tritu, DUUDI je kroz strateke
dokumente razradio ustupanje
prostora bez naknade na odreeni
vremenski period organizacijama
civilnog drutva koje svojim delo-
vanjem doprinose irem okruen-
ju i sprovode aktivnosti od javnog
interesa. Naime, za sve prostore koji
se ne koriste moe se aplicirati pre-
ko konkursa, a samo u 2015. godini
sprovedeno je nekoliko konkursa i
sklopljeno 35 petogodinjih ugovora
za korienje bez naknadei. Iako jo
uvek u poetnoj fazi implementacije,
ovaj model ipak predstavlja pomak u
oblasti raspolaganja imovinom kroz
i
http://www.kulturpunkt.hr/content/do-kvalitetnijeg-raspolaganja-prostornim-resursima
Vie o problemu prostora nezavisne kulturne scene mogue je nai u MANEK-u broj 4:
http://nezavisnakultura.net/wp-content/uploads/2016/11/MANEK-4.pdf
sistemsko reavanje statusa imovine
koja se ne koristi i potreba organi-
zacija civilnog drutva.
No, u lokalnom kontekstu, trenutno
svedoimo obeshrabrujuem stanju,
bez jasnih mehanizama koje bi
obavezali nosioce vlasti da zastupaju
javni interes pri raspolaganju pros-
torom u javnoj svojini. Zatvorenost
politike zajednice, obostrano nepo-
verenje graana i politike elite, ne-
postojanje politike volje, zastarelost
i nefleksibilnost pravnih propisa, go-
tovo sigurno vode sistemskom igno-
risanju potrebe za unapreenjem
politike i prakse korienja prostora.
Izazovi upravo lee u uspostavljanju
demokratskog polazita i dijaloga,
jaanju kapaciteta, kao i u ost-
varivanju politike, profesionalne i
drutvene volje. Ovi izazovi odnose
se na sve ukljuene strane, podra-
zumevaju kolaborativni pristup ko-
Sauvajmo Magacin
Magacin u Kraljevia Marka,
decembar 2016.
foto Luka Kneevi Strika
jim se grade kapaciteti za odgovorno
i transparentno korienje prostora
kroz odrive inovativne modele,
participativne aktivnosti, nove obli-
ke partnerstva i saradnje izmeu
sektora. Insistiranje na tome vaan
je preduslov za formiranje novih
demokratinih i participativnih
modela koji bi, u aktuelnoj situaciji,
inili branu potpunoj privatizaciji i
prostora i drutva od strane parti-
jskih i profitno orjentisanih sila. Na
kraju, prostor predstavlja fiziku
manifestaciju vrednosti jedne zajed-
nice i drutva, a ukoliko se brzo ne
trgnemo, ovu bitku emo kao drut-
vo potpuno izgubiti.
 56

Magacin
(ponovo)
sauvan,

Tekst

Vesna Milosavljevi
57

za sada

Sauvajmo Magacin
Magacin u Kraljevia Marka, decembar 2016.
foto Duan Raji

Magacin u Kraljevia Marka u Beogradu, pompez-
no namenjen jo pre deset godina nezavisnoj kulturnoj
sceni, a formalno zadran pod kapom Doma omladine,
ponovo se u decembru 2016. naao pred pretnjom zat-
varanjem, ali je ponovo i odbranjen zahvaljujui brzoj
reakciji Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije
(NKSS) i podrci mnogobrojnih umetnika, kulturnih
radnika, javnih linosti i graana. Povodom iznenad-
nog dopisa Doma omladine o potrebi iseljenja u roku
od 15 dana, NKSS je nedvosmisleno poruila da ne odu-
staje od Magacina, a gradske vlasti je pozvala da ree
problem statusa tog jedinstvenog kulturnog centra u
Savamali pravnim formalizovanjem modela koji se us-
peno primenjuje ve dve godine, na osnovu gotovo
desetogodinje prakse organizacija koje u njemu deluju
od juna 2007. godine.
Akcijom Sauvajmo Magacin kulturni centar dostupan
svima, NKSS je predstavila impresivne rezultate ostva-
rene u Magacinu u protekle dve godine - od kada funk-
cionie kao resurs centar nezavisne kulture, zasnovan na
modelu otvorenog kalendara i principu dostupnosti svima
(ukupno 1.670 dogaaja - 980 proba u plesnoj sali, 462
dogaaja u centralnom holu, 122 projekcije u Ilegalnom
bioskopu, 106 sastanaka u kancelarijskom prostoru). Samo
u 2016. godini u Magacinu je realizovano gotovo hiljadu
dogaaja (proba, predstava, knjievnih veeri, izlobi, per-
formansa, filmskih projekcija, tribina, radionica, promoci-
ja, konferencija), uz uee vie od 60 organizacija koje
deluju u oblasti savremene umetnosti i kulture.
58
Sauvajmo Magacin
Magacin u Kraljevia Marka, decembar 2016.
Grafikon Mane Radmanovi i Duan Raji
foto Luka Kneevi Strika
Uprkos tim izuzetnim rezultatima, ostvarenim zajed-
nikim radom i deljenjem resursa, i to bez troenja javnih
sredstava, organizacije sa nezavisne scene su, umesto po-
drke, sigurnosti i priznanja, dobile 15-dnevni rok za is-
eljenje iz Magacina. Jednostrano odustajanje od dijaloga
sa NKSS i odluku da prostor u Kraljevia Marka br. 4
i br. 8 vrati Gradu, koji u komercijalno sve atraktivni-
jem komiluku nastavlja da podie basnoslovno skup
Beograd na vodi, gradska ustanova Dom omladine je
obrazloila posledicama krize, odnosno nedostatkom
ljudskih i finansijskih kapaciteta da brine o Magacinu.
Ta briga svodila se, inae, na plaanje nevelikih rauna
za struju i vodu, dok sve druge trokove pokrivaju soli-
darno same organizacije, koje se staraju i o odravanju,
popravkama i higijeni prostora.
Do sada su, inae, prepoznata tri naina za reenje go-
dinama neregulisanog statusa Magacina. Prvobitni plan
je bio da DOB obezbedi sprovoenje modela, ali se to u
praksi pokazalo kao nefunkcionalno. Drugi nain bio je
da se formira nova institucija javno-civilnog partnerstva,
poput Pogona Zagrebakog centra za kulturu i mlade,
ali je to nailo na odluno odbijanje gradskih vlasti koje
ne ele nove trokove. Trei nain je da se Magacin ustupi
Asocijaciji NKSS koja bi bila odgovorna za sprovoenje
modela funkcionisanja koji je sama i predloila, proao
je javnu raspravu i upeno ga primenjuje ve dve godine.
U toku su novi pregovori. Njihov ishod zavisie i od
spremnosti ire javnosti da sauva Magacin koji ve go-
dinama uporno uva nezavisna scena.
 59

Cirkusfera
Sauvajmo Magacin, Magacin u Kraljevia Marka, decembar 2016.
foto Luka Kneevi Strika

Praksa makerspace
Sauvajmo Magacin, Magacin u Kraljevia Marka, decembar 2016.
foto Luka Kneevi Strika

Ostavinska galerija, postavljanje izlobe Rascenzurisae li ti se umetnici

Sauvajmo Magacin, Magacin u Kraljevia Marka, decembar 2016.
foto Luka Kneevi Strika
60
61

Foto Luka Kneevi Strika

Intervju

prof. dr Milena Dragievi ei

Od dobre volje
Saradnja javnog i

do sistemske
civilnog sektora

podrke

Razgovarala

Vesna Milosavljevi
 62

Partnerstvo javnog i civilnog sektora u kultu-

ri u Srbiji sporadino je i najee zavisi od indi-
vidualnih inicijativa i linih poznanstava, dok u
razvijenim zemljama Evrope ima viedecenijsku
istoriju. Profesorka Fakulteta dramskih umetno-
sti dr Milena Dragievi ei, koja je i ef UNE-
SKO Katedre za kulturnu politiku i menadment
na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, govori za
Manek o znaaju saradnje sva tri sektora, primer-
ima dobre prakse u regionu i svetu, neophodnosti
sistemskih promena i potrebi zagovaranja da do
njih doe, posebno u svetlu najavljenog usvajanja
dugooekivane Strategije razvoja kulture.
63
Zbog ega je vana saradnja javnog, civilnog i
privatnog sektora i na koji nain doprinose jedan
drugom?
Milena Dragievi ei Za ravnomeran razvoj kulture u
jednom drutvu neophodno je istovremeno i snano raz-
vijati i podsticati sva tri sektora: javni, privatni i civilni.
Tek tada e se stvoriti uslovi za istinsku realizaciju klju-
nih ciljeva kulturne politike, a posebno za uee svih
stanovnika i drutvenih grupa u kulturnom ivotu Srbije
(iroka dostupnost i raznovrsnost kulturnih praksi).
U procesu donoenja Strategije razvoja kulture, doku-
menta koji pripremaju strunjaci, a koji mora biti i pred-
met najire javne rasprave, moraju biti ukljueni akteri
koji deluju u sva tri sektora (javnom, privatnom i civil-
nom) i u svim granama kulture i umetnosti. Samo tako
moemo dobiti koherentan dokument u kojem e kul-
tura u javnom interesu biti u prvom planu, gde se nee
sa pozicija moi podravati samo institucionalni sistem
u kulturi, koji je svakako temelj i garant odranja kul-
turnog identiteta i savremenog stvaralatva, ali koji je isto-
vremeno i rigidan prema novim vrednostima, nespre-
man za umetnike rizike i inertan u otvaranju razliitih
komunikacionih procesa.
Privatni sektor u kulturi kulturne industrije (muzika,
filmska i izdavako-knjiarska delatnost), kreativne in-
dustrije (moda, dizajn, mediji, advertajzing...) i posebno
civilni sektor u svim svojim oblicima od profesional-
nih umetnikih udruenja i drugih udruenja radnika
u kulturi, preko organizacija koje se bave umetnikom
produkcijom (pozorine grupe, plesni i muziki ansam-
bli itd.), umetnikom edukacijom (kole plesa, baleta,
filma...) do udruenja ljubitelja i potovalaca kulturne
batine, umetnosti i amaterskih kulturno-umetnikih
drutava, veoma su vani akteri na sceni, jer preispituju
vrednosti, brzi su u uvoenju novih ideja na kulturnu
scenu, eksperimentiu sa razliitim prostorima i forma-
ma komunikacije i participacije publike. Bez privatnog i
civilnog sektora, kulturna scena bi bila izuzetno reduko-
vana i nezanimljiva. Uostalom, pogledajte arita kulture
u svetu od Berlina, Njujorka, Londona... pa do poljskih
gradova Vroclava, Gdanjska, Lublina, Poznanja (da ne
pominjemo ve dugo poznata sredita kulture poput
Krakova i Loa), to su sve centri u kojima su sva tri sek-
tora u kulturi razvijena meusobno sarauju uprkos
kompetitivnosti koja moe postojati.
Kakva su zakonska reenja u svetu koja podravaju jav-
no-civilno partnerstvo?
M.D.. Srbija je potpisala brojne meunarodne konvenci-
je, deklaracije i rezolucije. U ovom domenu odnosa jav-
nog sektora prema civilnom drutvu, posebno su vani
Faro konvencija Saveta Evrope (2005) i UNESKO Kon-
vencija o zatiti raznolikosti kulturnih izraza (taka etiri
Periodinog izvetaja), koje posebno naglaavaju vanost
saradnje sa stanovnitvom, drutvenom zajednicom i
civilnim drutvom u domenu zatite naslea (FARO) i
vanost saradnje sa civilnim drutvom i privatnim sek-
torom u domenu podsticanja savremenog umetnikog
stvaralatva i posebno umetnike produkcije (UNESKO
Konvencija o podsticanju raznolikosti kulturnih izraza).
Saradnja javnog i civilnog sektora u oblasti kul-
ture u Srbiji je sporadina i zasnovana uglavnom
na individualnim inicijativama. Moete li da na-
vedete neke pozitivne primere saradnje javnog
i civilnog sektora u svetu koji bi moda mogli da
budu primenjeni u Srbiji?
M.D.. Mnogi od tih modela su poznati u strunoj javno-
sti: od Fondacije Kultura nova u Hrvatskoj (koja javna
sredstva distribuira projektima civilnog sektora tako to
samostalno upravlja fondom), do znaajne saradnje koja
postoji u Velikoj Britaniji, gde je drava prenela veinu
odgovornosti na paradravne organe (nezavisne organe),
poput Umetnikog saveta, ali i na civilno drutvo. Reci-
mo, Desk Kreativna Evropa u Britaniji je u nevladinom
sektoru. Svake etiri godine je konkurs i bira se NVO
koja e taj posao raditi sledee etiri godine. Tako se
NVO izuzetno trudi i radi, ne bi li zadrala taj posao i
u narednom mandatu, ali moram rei da se uglavnom
smenjuju, jer se pojavljuju i druge NVO na sceni koje
nude jae i snanije programe edukacije i podrke akter-
ima za konkurisanje u evropskim projektima.
Jo 60-ih godina XX veka u Velikoj Britaniji su biblioteke
bile dune da ustupaju prostore za sastanke udruenja
graana od ljubitelja ptica, do ljubitelja gradske istori-
je. I gradske uprave se oslanjaju mnogo na te nevladine
organizacije koje se bave kulturom seanja, lokalnom
kulturom, ouvanjem materijalnog, ali i nematerijalnog
naslea. Muzeji, arhivi, ali ak i pozorita imaju i svo-
je nevladine organizacije, klubove ljubitelja, tj. prijatelja
organizacije.

ak i u Kambodi je nekoliko organizacija civilnog
drutva: Cambodian living arts, Meta house, National
Film Comission... potpisalo ugovore sa Ministarstvom
za realizaciju najrazliitijih programa: od promocije
Kmerske kulture u svetu (Sezona Kambode u Njujorku),
do ouvanja nematerijalne kulturne batine i razvijanja
Boalove teatarske metode u kolama.
Primera ima bezbroj, a najvei broj njih odnosi se na
partnerstvo gradskih vlasti sa nevladinim sektorom u re-
vitalizaciji postindustrijskog naslea od Kulturfabrik u
Luksemburgu do Fabrike kablova u Helsinkiju...
Ima li u Srbiji pozitivne prakse u tom pogledu?
M.D.. Ima, naravno, ali je ona nesistemska, esto zavisi
i od otvorenosti spremnosti direktora ustanove kulture
na saradnju.
injenica da su neke od predstava sa nezavisne scene
nale svoje mesto u gradskim pozoritima (Marks u Sohou
sa Scene carina preao je u JDP), vie svedoi o krhkosti
nezavisne scene koja mora da trai mogunosti opstan-
ka, no o strategiji ustanova javnog sektora da podravaju
projekte civilnog drutva.
Ipak, od 2001. godine sporadino dolazi do realizaci-
je projekata saradnje, poput predstave Bordel ratnika
CZKD-a u Muzeju istorije Jugoslavije, koji danas ima
razvijenu saradnju i sa civilnim drutvom i sa privat-
nim sektorom, i ta saradnja je esto intersektorska (sa
udruenjima gluvih, sa privatnim, ali naravno i javnim
obrazovnim ustanovama itd.).
Posebno grad Beograd u jednom periodu (2001-2007)
stimulie svoje ustanove kulture da uu u razliite ob-
like saradnje sa civilnim sektorom. Tako Bitef festival
ugouje Polifoniju koja posle dve godine postaje Bitef
polifonija, i time aktivistike, participativne predstave i
projekti sa nezavisne scene u regionu dobijaju izuzetan
prostor za svoje predstavljanje u meunarodnim okvi-
rima. Istovremeno, Bitef teatar otvara svoj prostor za
premijere sa nezavisne plesne scene, kasnije tu ulogu i
funkciju preuzima Ustanova kulture Vuk, ali se, u skla-
du sa promenama gradske kulturne politike i to menja
bilo stoga to se od ustanova zahteva da vie zarauju
na tritu, bilo zato to je opti stav prema nevladinom
sektoru izrazito negativan u javnosti, a to se podstie i
64
medijskom hajkom moralnom panikom da je ceo NVO
sektor strani plaenik i autoovinista.
Meutim Bitef teatar je i danas otvoren za projekte civil-
nog drutva, kao i Kulturni centar Beograda, i moramo
rei da to, esto, zavisi samo od hrabrosti i spremnosti
direktora/ upravnika ustanove kulture.
Tu najee vidimo da je uloga civilnog sektora pre sve-
ga u ostvarivanju javnog interesa u borbi za drutvenu
pravdu, u rasvetljavanju vanih pitanja socijalne nepra-
vde, drutvenih nejednakosti, ali i u omoguavanju pris-
tupa kulturnim dobrima onim grupama stanovnitva
koje su odstranjene iz javne komunikacije, kao posledica
razliitih hendikepa.
Da li je sistemsko unapreenje saradnje mogue ako
su, pojedinano uzev, oba sektora optereena brojnim
problemima, poev od partijskog uticaja na javni -
postavljanjem stranakih funkcionera na rukovodea
mesta, preko problema odrivosti civilnog sektora?
M.D.. Sistemsko unapreenje saradnje je neophodno,
a ak i ako ne doe do departizacije kulture u javnom
sektoru (naalost, ne oekujem da se to desi, uprkos
konkursima... jer vlast vrlo veto postavlja svoje ljude za
vd direktore mimo konkursa, pa onda steknu neophod-
no iskustvo kao vd-i, i na narednom konkursu kada se
raspie, prosto imaju prioritet... A ako se Upravni odbor
ipak drzne da predloi za imenovanje nekog ko nije mio
vlasti taj predlog nikada nee biti potvren (sluaj up-
ravnika Narodnog pozorita).
Meutim, upravo odrivost civilnog sektora jeste zalog
za uspostavljanje saradnje sa javnim sektorom s jedne
strane, a podizanje opsega delovanja i difuzije kulture u
javnom sektoru, zalog je za neophodnost uspostavljanja
veza sa civilnim drutvom, sa druge strane.
Naravno, preduslov je da ta saradnja bude prepoznata u
JAVNIM POLITIKAMA na svim nivoima od poetnog
dokumenta: Strategije kulturnog razvoja, ali i adekvat-
nih zakonskih reenja, a pre svega, da bude ugraena
u takozvane ugovore javnih vlasti sa institucijama u
javnom sektoru. One moraju da znaju ta im je dunost,
te da e biti evaluirane i na osnovu toga kako i koliko
su proirile krugove i svojih saradnika i svoje publike, u
saradnji sa civilnim sektorom.
65

U tom sluaju, saradnja nee zavisiti od dobre volje di-
rektora, ve e direktor biti ocenjivan i na osnovu toga.
Naravno da se i ove zakonske odredbe, ako i kada bi ih
bilo, mogu ispunjavati na razliite naine, te se prema
sklonostima i partijskim direktivama mogu birati or-
ganizacije civilnog drutva (kojih svakako ima veoma
razliitih, od onih koje su pre svega motivisane profe-
sionalnim interesima, do aktivistikih, na svim strana-
ma politikog spektra). Meutim, imam poverenja u kul-
turne radnike u ustanovama kulture oni su i do danas,
uprkos svojim, esto nedovoljno strunim direktorima,
uspevali da odre dignitet programa i svojih saradni-
ka, pa ak i da protestuju protiv odreenih cenzorskih
odluka (u Kulturnom centru Beograda, na primer). Tako
je taj profesionalni kadar u ustanovama istinski garant
mogunosti kvalitetne saradnje javnog i civilnog sektora.
ta bi trebalo da sadri najavljena Strategija raz-
voja kulture da bi saradnja javnog i civilnog sekto-
ra bila unapreena i odriva?
M.D.. Ova strategija, pored toga to bi trebalo da da kon-
ceptualnu osnovu ove saradnje, morala bi da precizira
brojne instrumente kulturne politike kojima bi se ona
stvarno i realizovala. Vano je da meu organizacionim
instrumentima budu i oni koji predviaju ukljuivanje
predstavnika civilnog drutva u sve procese koje vodi
Ministarstvo kulture: od izrade stratekog plana do
javnih rasprava koje treba da se vode po razliitim pi-
tanjima (kulture seanja, decentralizacije, meunarodne
kulturne saradnje itd.). Istovremeno, civilni sektor tre-
ba da bude predstavljen i u komisijama koje odluuju o
raspodeli sredstava po javnom konkursu, kao i u radnim
grupama koje se bave izmenama ili donoenjem novih
zakona. Ove predstavnike trebalo bi da imenuju stru-
kovna (cehovska) udruenja, kao i Asocijacija Nezavisna
kulturna scena Srbije kao najiri predstavnik civilnog
drutva u kulturi.
Posebno znaajan aspekt odnosi se na predvianje mo-
guih oblika saradnje javnih ustanova kulture sa orga-
nizacijama civilnog drutva, kroz zajedniki oblikovane
programe i projekte, voene dugoronim razvojnim cilje-
vima. Dakle, ne od projekta do projekta, ve u okviru
stratekog ciklusa ustanove kulture dugoroni ugovori
sa organizacijama civilnog drutva trebalo bi da garantu-
ju implementaciju ciljeva stratekog plana.
66
Javne ustanove kulture mogu od strane njima relevantnih
organa vlasti da budu ohrabrivane i podsticane da ulaze
u razliite oblike saradnje tako to e se jedan od krite-
rijuma za evaluaciju njihovog rada odnositi upravo na:
- stepen otvorenosti ustanove kulture za prihva-
tanje (izlaganje i predstavljanje) programa i pro-
jekata civilnog drutva
- razvijanje dugoronih partnerskih odnosa kroz
programe i projekte kojima se razvija i iri pub-
lika, dodiruju i ukljuuju manjinske grupe
- razvijanje dugoronih partnerskih odnosa kroz
programe i projekte podizanja kapaciteta usta-
nove i svih zaposlenih, ili realizacije istraivakih
projekata (istraivanja publike, istraivanja javnog
delovanja, itd.)
- decentralizaciju kulturnog ivota (organizaci-
ja turneja, izlaganja i gostovanja u unutranjosti
zemlje)
- podrku razvoju ljubiteljskih organizacija (klub
prijatelja muzeja, filmski klubovi, knjievna
drutva, amaterski klubovi itd.) vezanih za samu
ustanovu kulture
- podrku delovanju relevantnih profesionalnih
udruenja i organizacija (Udruenje dramskih
umetnika, Udruenje filmskih radnika, Muzejsko
drutvo, ICOM, ICOMOS itd.)
- podrku za ulanjavanje i delovanje zaposlenih
kroz organizacije civilnog drutva posebno unu-
tar relevantnih profesionalnih udruenja.
S druge strane, strateki plan moe i treba da predvidi
da se optinama i gradovima koji budu odvojili javne
prostore za potrebe civilnog sektora u kulturi (zajedniki
prostor, co-sharing, co-working prakse) dodatno po-
mae sa republikog nivoa, bilo tako to e to biti jedan
od kriterijuma za dodelu titule Grad u fokusu, bilo do-
datnim sredstvima namenjenim dovoenju tih javnih
gradskih prostora u funkciju.
Strategija treba da predvidi i niz finansijskih instru-
menata kulturne politike po kojima bi civilni sektor
mogao ravnopravno da uestvuje sa druga dva, kao i niz
specifinih finansijskih instrumenata, namenjenih samo
podrci razvoju civilnog sektora.
Recimo, na ravnopravan nain Ministarstvo kulture treba
da podrava uee profesionalaca u kulturi (bez obzira u
kom sektoru su zaposleni) na sastancima evropskih kul-
67

turnih mrea, meunarodnih profesionalnih asocijacija,
itd. kao i plaanje trokova lanarine u vanim meuna-
rodnim organizacijama svim relevantnim institucijama
i organizacijama civilnog drutva (IETM, TransEuropa
Halles, Theater de l Union de l Europe, Culture Action
Europe, International Society for Performing Arts, itd.)
M.D.. Moramo pokazati primerima koji su ve meu
nama, kako civilni sektor u najirem smislu moe da
igra veliku ulogu u otvaranju ustanova kulture ka mar-
ginalnim drutvenim grupama, ka onim slojevima sta-
novnitva kojima je dostupnost kulturnih dobara otea-
na, zagovarajui inkluzivne politike i prakse.

Nagrade za doprinos realizaciji CILJEVA kulturne poli-
tike (irenju publike, decentralizaciji, razvoju kulture za
decu itd.) treba da se dodeljuju jednom godinje i to je
takoe prilika da Ministarstvo kulture jasno pokae da
ne deli javni, privatni i civilni sektor ve da svi oni daju
doprinos kulturnom razvoju, a da je partnerstvo kljuna
taktika delovanja...
Koliko su strateka i zakonska reenja garant
jaanja saradnje, imajui u vidu, recimo, nedavne
dogaaje u Hrvatskoj, gde su mnogi mehanizmi koji
su godinama razvijani gotovo preko noi porueni
dolaskom ministra Zlatka Hasanbegovia? Takoe,
imamo primer nedavnog vanrednog gradskog
konkursa za kulturu u Novom Sadu na kojem je
nezavisna kulturna scena ponovo marginalizovana,
iako je u novousvojenoj gradskoj Strategiji kulture
prepoznata kao vaan inilac razvoja?
M.D.. Naravno da u Srbiji nema garancije, jer vidimo da
je, iako se slavi Veber (dakle upravljanje po pravilima), na
delu u stvari voluntarizam esto samo jednog oveka.
Stoga mora da se vodi kampanja podizanja ire drut-
vene svesti o znaaju civilnog sektora u kulturi! I to da se
vodi jednim drugim, vie profesionalnim vokabularom,
pokazivanjem koliko je vana komplementarna uloga
civilnog sektora u podsticanju inovativnih pristupa u
savremenom umetnikom i kulturnom izrazu, od pro-
cesnih formi pozorinog rada, filmskih i video eksperi-
menata, razvoja digitalnog, multimedijalnog i internet
stvaralatva do novih participativnih komunikacijskih
praksi! Nama je to moda jasno, ali najveem delu srpske
javnosti nije, a naa politika javnost o tome uopte ne
razmilja, no civilno drutvo posmatra kao nae ili nji- teresovanim stranama. U tom smislu, razliita partnerst-
hovo.
Na koji je nain mogue unaprediti svest u drutvu
o neophodnosti saradnje javnog i civilnog sektora u
optem interesu i koji bi mogli da budu koraci ne-
zavisne kulturne scene u procesu zagovaranja za
promenu sadanjih nepovoljnih okolnosti?
Civilni sektor je esto okrenut inovativnim umetnikim
formama, alternativnom umetnikom izrazu, vezuje
se za umetnost u javnom prostoru, potkulture i druge
drutvene pokrete, popularnu kulturu u najirem smislu
te rei. Otuda esto i potcenjivanje rada i umetnikih re-
zultata ostvarenih u okviru ovog sektora stoga bi uklju-
ivanje predstavnika civilnog sektora u rad Ministarstva
kulture bilo viestruko znaajno.
Civilni sektor ima jak kulturni i kreativni kapital, koji se
mora podravati javnim interresornim politikama, time
jaajui ukupni socijalni i kulturni kapital zemlje.
Stoga bi strategija kulturnog razvitka morala da se os-
lanja i na civilni sektor u kulturi, dajui mu neposred-
nu pravnu (zakoni), organizaciono-materijalnu (prostor,
oprema, pristup javnim resursima, itd.), finansijsku, i
moralnu (nagrade i priznanja) podrku za svoje viego-
dinje programe i projekte.
Strategija mora da planira odgovarajue metode imple-
mentacije ciljeva i stratekih reenja, kako kroz horizon-
talno interresorno povezivanje, tako i kroz vertikalno
povezivanje politika (unutar resora kulture, od drave do
optine), u cilju maksimiziranja podrke i stvaranju vid-
ljivih, jasnih rezultata implementacije strategije. Stoga bi
morala i da posebno akcentuje uloge meunarodnih i lo-
kalnih organizacija civilnog drutva (poput Europa Nos-
tra Srbija) ije misije odgovaraju stratekim prioritetima.
Odgovornost za donoenje i implementaciju strategije
lei u Srbiji pre svega na Ministarstvu (jer je to njegova
zakonska odgovornost), ali sutinski lei na svim zain-
va, od onih unutar javnog sektora, preko javno-civilnog
partnerstva, te na kraju i javno-privatnog partnerstva,
postaju modaliteti kroz koja se jedino mogu implementi-
rati dugorone politike u pravom smislu te rei.
 68

Intervju Razgovarala

Kulturnjaci 2016 Vesna Milosavljevi

P r o b l e m

iri

od

problema

kulture
 69

Akcija uruenja apela za smenu ministra kulture Zlatka Hasanbegovia premijeru i Vladi Hrvatske,
februar 2016.
foto Damir ii
 70

Inicijativa Kulturnjaci 2016 stvorila je, nakon

formiranja bive hrvatske vlade, irok front pro-
tiv uruavanja godinama razvijanih standarda u
kulturi i medijima u Hrvatskoj, pruivi jo jedan
primer mogueg otpora radikalnim promenama
u kulturnoj politici, zasnovanim na ekstremnim
desniarskim stanovitima i prizemnim partij-
skim interesima.

O posledicama te pogubne politike i mogunosti-

ma njihovog saniranja, kao i o potrebi stalne bor-
be za javno dobro, u intervjuu za Manek govore
lanovi Inicijative Kulturnjaci 2016: Urka Rau-
kar, Adrian Pezdirc, Dunja Vejzovi, Goran Ferec,
Pavlica Bajsi Brazzoduro, Sabina Sabolovi, Na-
ima Bali, Antonija Letini, Goran Sergej Prista,
Tihomir Milovac i Dijana Mlaenovi.
71
Hrvatska kulturna politika delovala je protek-
lih godina mnogim kolegama u regionu kao uzor
koji treba dostii, posebno u pogledu modela za
podrku civilnom drutvu u kulturi, ali je za vrlo
kratko vreme dosta toga urueno po dolasku Zlat-
ka Hasanbegovia na elo Ministarstva kulture, to
je i bio razlog za formiranje vae incijative. Kako
to objanjavate?
Ura Raukar Inicijativa Kulturnjaci 2016 pokrenu-
ta je odmah po formiranju Orekovieve Vlade u
sijenju 2016. godine, zbog neprihvatljivih radikalnih
ideolokih stavova novoizabranog ministra kulture
Zlatka Hasanbegovia. Njegove javne izjave kroz dva
desetljea, od proglaavanja ustaa muenicima i ehi- Adrian Pezdirc Javna sfera, kao politiki prostor za ra-
dima do nazivanja antifaizma floskulom, kontinuira-
no su svjedoile o otvorenom revizionistikom i radi-
kalno ideolokom uvjerenju, i za nas je od poetka bilo
neprihvatljivo da takva osoba vodi bilo koje, a kamoli
Ministarstvo kulture. Ve njegove prve odluke pokaza-
le su, na alost, da smo itekako bili u pravu i otvoreno
su demonstrirale nakanu otrog ideolokog zaokreta.
Uostalom, potpuno je jasno da je Tomislav Karamar-
ko, ovjek prikrivene ideologije bez ikakve ideologije,
upravo s tom namjerom i postavio Hasanbegovia na
to mjesto, nadajui se da e mu tako poistiti sva, za
njega, opasna podruja, od neprofitnih medija preko
nezavisne kulture do civilne scene. Cilj je bio korjen-
ita izmjena legislative i svih propisa, znai kulturna
revolucija. I doista, ministar je svojski prionuo na posao
i krenuo vrlo minuciozno razarati sustav koji je graen
desetljeima pokazavi nam cinino koliko je sustav
krhak i kako ga je lako razruiti. Mi smo vjerovali da
su dosegnuti standardi u pojedinim podrujima javno
dobro i meni osobno je bilo nezamislivo da bi to itko
iao ruiti, ili, bolje reeno, bilo mi je nezamislivo da bi
ovjek tako ekstremistikih stavova uope mogao doi u
poziciju vlasti i moi. Ova, na sreu, kratka epizoda, po-
kazala je koliko je sustav krhak i koliko se jo mora po-
raditi na stabilnosti i zatiti dosegnutih organizacijskih
i zakonskih vrijednosti tako da ne budu mogui ovakvi
napadi i totalitaristike istke. No, prije svega, trebali
bismo se upitati kako je mogua pojava takve rigidne,
ekstremne ideologije i to mi i kao pojedinci i kao drut-
vo moemo i moramo uiniti da obranimo elementarne
demokratske i civilizacijske dosege. Ne treba posebno
napominjati da je problem puno iri od samo nae lo-
kalne prie, ekstremizmi nadiru i u Europi, od Poljske,
Slovake, Maarske do Brexita i zabrinjavajueg rasta
popularnosti ekstremista u Francuskoj i Njemakoj. O
novoizabranom predsjedniku SAD-a da i ne govorimo.
Dakle, potpuno je jasno da je zadnji as da se aktiviramo
u obrani slobode i demokracije jer ve sutra bi moglo
biti kasno.
Posebno se pod udarom prethodne vlade naao
civilni sektor koji je, inae, hronino marginalizo-
van, kao i oblast kulture uopte. Da li mislite da je
napadima na taj sektor zapravo posredno prepoz-
nata/priznata njegova snaga naspram dominatne
ideologije koju je elela da zastupa biva vlada?
cionalno-kritiku debatu, blisko je povezana s pojmom
civilnog drutva, kao drutvenog prostora za slobodu
i solidarnost. Civilno drutvo je zajednica aktera iji
su pravni oblici udruivanja dobrovoljni, to znai da
njegovi lanovi imaju mo interpretacije i transformacije
drutvenih i politikih struktura unutar kojih djeluju.
Nezavisna kultura postaje nova injenica kultur-
no-politikog ivota ulaskom aktera ovoga polja u po-
druje kulturne politike i stvaranjem vlastitog sustava
djelovanja unutar postojeeg. Umjesto demokratizacije
kulturnog sustava, pojavila su se dva paralelna sustava
od kojih je jedan intenzivno moderniziran putem inter-
nacionalizacije, izgradnje kapaciteta i profesionalizacije,
dok je drugi ouvan unutar starih obrazaca djelovanja
tradicionalne birokracije i dravnog staranja. U zadnjih
desetak godina, djelovanjem kulturnih politika odozdo
dolo je do osnivanja Zagrebakog centra za nezavisnu
kulturu i mlade, javne neprofitne ustanove u kulturi ute-
meljene na novom modelu civilno-javnog partnerstva,
fondacije Kultura Nova koja prua strunu i financijsku
podrku programima organizacija civilnog drutva na
podruju suvremene kulture i umjetnosti, mree Club-
ture" i drugih inicijativa koje su intervenirale u postojei
sustav kulturne politike RH.
Razlozi napada prole vlade na civilni sektor su, nara-
vno, ideoloki - ta poruka je bila vrlo jasna pri ukidanju
Povjerenstva za neprofitne medije - i nalaze se upravo
u kapacitetu koji je civilni sektor pokazao u vidu inter-
vencija u dominantni sustav vrijednosti i klasifikacijski
sustav kulturne politike. Svakako ne lee u materijalnim
resursima, koji su vrlo maleni - npr. zaklada Kultura

Akcija uruenja apela za smenu ministra kulture
Zlatka Hasanbegovia premijeru i Vladi Hrvatske, februar 2016.
foto Damir ii
Nova koja prua podrku tzv. hladnom pogonu organi-
zacija civilnog drutva na podruju suvremene kulture
i umjetnosti raspolae budetom jednog hrvatskog du-
gometranog filma.
Osim toga, civilni sektor prua i kontrolu rada institucija
u vidu praenja njihovog djelovanja u javnom interesu,
a i sve ee, obavlja ulogu institucija, te je zbog tog bio
vrlo opasan za prethodnu vlast.
Npr., dio svoje snage mobilizacije, iri civilni sektor je po-
kazao ujedinivi vie od 250 civilnih udruga, neprofitnih
organizacija i sindikata u inicijativu Hrvatska moe bol-
je s ciljem provedbe cjelovite kurikularne reforme iji je
mirni prosvjed 01/06/2016 na Trgu bana Josipa Jelaia
u Zagrebu podralo preko 50 000 graanki i graana s
jo 13 gradova Hrvatske, ali i ispred ambasada RH u Eu-
ropi i svijetu.
Da li neimenovanje Zlatka Hasanbegovia za mini-
stra kulture u novoj Vladi Hrvatske doivljavate
kao sopstveni uspeh?
72
Dunja Vejzovi Ne smatram neimenovanje Hasanbego-
vi naim linim uspjehom iako sam ponosna za onaj
mali djeli mojeg sudjelovanja koji je tome pridonio. Bez
djelovanja jakih grupa, boraca za demokraciju, kao to su
to Kulturnjaci u dananje vrijeme teko je postii znaa-
jne pomake u drutvu. Problem s kojim se suoavamo
nije vezan samo uz imena i osobe, ve uz stavove i ciljeve
politiara. Spajanje umjetnika u grupu i javno istupanje
izraz je nae demokratske odgovornosti. Mislim da je
nae djelovanje senzibiliziralo stanovnitvo za neophod-
nou ouvanja vrijednosti slobode openito.
Iako ste dobili podrku vie hiljada umetnika, kulturnih
radnika i strunjaka iz raznih oblasti, kao i kolega iz re-
giona i inostranstva, retorika koja je bila inicijacija za
vae aktivnosti je opstala i za vreme predizborne kam-
panje, pa je ak dobrim delom koriena i u nastupima
SDP-a i njenog lidera Zorana Milanovia. Zato ak i
umerene stranke u Hrvatskoj koketiraju sa desnicom i
udovoljavaju njenim oekivanjima, odnosno ne usuuju
se da jasno zastupaju principe demokratskog, slobodnog,
tolerantnog i otvorenog drutva?
73
Goran Ferec Podrka koju je inicijativa kulturnjaci 2016
dobila, i koja, treba napomenuti, nije dola samo iz re-
dova radnika u kulturi ve i od velikog broja graana i
graanki, znak je podrke kulturnom sektoru ali i izrav-
na kritika ideologizacije institucija kulture, a iznad svega,
jasan iskaz otpora prema politikoj situaciji u Hrvatskoj
koja, pratei globalne trendove, otvara prostor usponu
radikalnih nacionalistikih i revizionistikih tendencija.
Potpisnici apela shvatili su inicijativu kulturnjaka kao
problem iri od problema kulture, a desnu retoriku kao
paravan za puno opasnije ideje i namjere.
Retorika desnice, tek je uvjetno problem, jer desnica, pa i
njezina retorika, legitimna je politika opcija u vieparti-
jskom parlamentarnom sustavu. S njezinim se naelima
i stavovima moemo slagati ili ne, biti kritini i upuivati
na opasnosti dvosmislenosti kojima moe manipulirati.
No, problem je kada desnica svojom retorikom pone
relativizirati povijesne injenice, pa u kratkom vremenu
neprimjetno prijee granicu i postane retorika eksklu-
zije, naglaenog nacionalizma, revizionizma, politike
manipulacije, ukratko, retorika faizma.
Problem takve retorike nije nikakva nova praksa, niti je
vezana samo uz jezik politike, nego uz jezik cijelog jed-
nog drutva. Ona je prisutna u hrvatskom politikom i
socijalnom diskursu od devedesetih i na njoj je zasnovan
cijeli jedan socijalni identitet, jedan kolektivni nacional-
ni organizam. Ta i takva retorika nije ekskluzivna, ve se
provlai kroz sve slojeve drutva, drei ga neprestano
u stanju ratovanja sa svakim drugim i svakim onim
koji ispada van identitetskog okvira tog nacionalnog or-
ganizma.
Moje miljenje je da u Hrvatskoj odnos prema povijes-
noj injenici faizma i prema njegovim retorikim man-
ifestacijama danas ima pomalo fetiistiki karakter, ide-
ologija naslijeena poput bunde ili komada nakita koje
post-tranzicijsko graanstvo po potrebi i s obzirom na
okolnosti nosi. Veina pripadnika tog graanstva se
zapravo ne nikada izjanjava, samo se ponekad okite.
ast iznimkama, ali veina tek deklarativno formira
kritiki stav prema toj retorici i
problemima koje ona inicira.
Sluaj biveg premijera Milanovia, koji je pred poslje-
dnje izbore u rujnu ove godine, radikalizirao sadraj
svog politikog iskaza pretpostavljajui da e time valjda
udobrovoljiti birako tijelo sklono desnici, primjer je loe
politike odluke kao posljedice pogrenog shvaanja to
ideoloki stav i politiko djelovanje zapravo jesu. Mi-
lanoviev postupak nije samo retoriki pogrean, ve
predstavlja jednu maniru autokracije, sirovosti i maiz-
ma koja izbija ak i van metaforikog okvira prljave
politike.
Zbog ega je antifaizam problem?
Pavlica Bajsi Brazzoduro Moja generacija je svjedok vre-
mena u kojem se dogaa smjena epoha, jedna zamjena
drutvenih, demografskih pa i kulturolokih obrazaca.
Od krvavih ratova na naim prostorima, odbacivanja so-
cijalizma i zagrljaja potroakog kvaziliberalnog drutva,
imigracijskog vala pred kojim je Europa pala kao ideja i
mogunost istinske zajednice humanih naela, pa sve do
ovogodinje smrti Davida Bowieja, Princea i Leonarda
Cohena.
Sasvim je sigurno da svijet u oima moje generacije vie
nee biti isti. I bit e nam sve tee u njemu nai smisao.
Pretpostavljam da se radi o atmosferi nalik onoj 30-ih
godina XX. stoljea. I ini se da se ono to je u naem
djetinjstvu i mladosti bilo neupitno - a to je Ustavom
zapisana bezuvjetna osuda svih progona temeljenih na
drugaijosti i drugosti - relativizira i dovodi u pitanje
raznim revizionistikim tenjama i jaanjem desnice u
regiji i Europi.
Upravo zato vidim antifaizam bitnim, kao crtu ispod
koje moramo svi ponovo ustati ujedinjeni. To je za mene
crta na kojoj se brani ili, bolje reeno, ponovo trai zgae-
no lice drutva u kojem ivimo, kako god se ono nomi-
nalno zvalo i kojom god zastavom mahalo. Lice koje
treba promovirati heterogenost nasuprot homogenosti.
Razvoj nasuprot recidiva. Rast nasuprot zastoja.
Inicijativa Kulturnjaci 2016 reagovala je i na prob-
lematine situacije u oblasti obrazovanja (Kurikularna
reforma, Plenum Filozofskog fakulteta). Koliko ste za-
dovoljni podrkom tih drugih sektora akterima u oblasti
kulture i da li je i kako mogue unaprediti svest o potrebi
povezivanja i jaanja solidarnosti zarad javnog dobra?
Sabina sabolovi U Hrvatskoj, prvenstveno na nevladinoj
sceni, ali i openito u kritikim krugovima kontinuira-
no postoji prilina doza solidarnosti. Ona je postojala i

prije nego to je u zadnjih godinu dana situacija postala
drastina i kada je djelovanje mnogih inicijativa ugroe-
no. Kroz godine su se uspostavljale platforme, mree i
taktike koalicije, ne samo da bismo sprijeili neku tetu
nego i da bi proaktivno sudjelovali u gradnji razliitih in-
stitucija, da bismo zajedno inzistirali na demokratizaciji
sustava upravljanja svim vrstama javnog dobra. Vano je
istaknuti da je niz ljudi sustavno i predano radio na tome.
Ova se dobra praksa nastavila, inicijativa Kulturnjaka
je bila, kao to spominjete, glasna u mnogim recentnim
primjerima uruavanja slobode govora i izbora (od gaen-
ja neprofitnih medija i klerikalizacije sustava javnog in-
formiranja do prava na abortus). Dobivali smo i puno po-
drke za nae zahtjeve s raznih strana i ini da se je, bar
za neko vrijeme, veem broju ljudi postalo jasno znaenje
maksime: jedan svijet - jedna borba.
ta je sve urueno za vreme prethodne vlade?
Naima Bali Prvenstveno povjerenje onih graana koji
su glasali za promjene. Urueno je povjerenje u poteze,
namjere, obeane reforme, nereagiranja na zahtjeve, peti-
cije, pisma kojima su traeni susreti. Bez obzira na krat-
ko trajanje Vlade, koja je samu sebe sruila s partnerom
koji nije htio prihvatiti da je u koaliciji (!), moglo se puno
toga uiniti ili makar sauvati ono to je bilo kvalitetno
zapoeto, (npr. prva itanja zakona) i to je trebalo nas-
taviti drugim ili treim itanjem u Saboru.
U podruju kulture, Ministarstvu kulture, a vodio ga je
dr. Zlatko Hasanbegovi uz zamjenicu dr. Anu Lederer,
dogodilo se sve ono to je bilo nezamislivo. Prvi potez
bilo je rasputanje Strunog povjerenstva za neprofitne
medije i najava ukinua sredstava (to je uinjeno) iako
se ta sredstva kao namjenska, povlae iz igara na sreu.
Sam rjenik ministra ZH bio je izuzetno radikalan, on
kao povjesniar ima ekstremna povijesna i politika sta-
jalita, za njega je antifaizam floskula, nije raistio po-
vijesne injenice II. svjetskog rata, ZAVNOH-a, stvaranja
Republike Hrvatske u okviru SFRJ. Nametnuo je umjet-
nicima, stvaraocima, udrugama u kulturi osjeaj krivnje
to su se uope usudili javljati na natjeaje potpore tako
da se u tiskovinama stvorio termin uhljebi u kulturi,
to je u iroj javnosti izazvalo odium prema stvarateljima
kulture i participantima te iste kulture.
Kultura nije troak, njoj se ini ekonomska teta, krea-
tivne industrije donose prihod i radna mjesta. Mnoge
74
umjetnike forme i kulturne djelatnosti bez subven-
cioniranja naprosto ne mogu opstati. Kultura ne moe
biti na tritu jer ono ima svoje mehanizme valorizacije
proizvoda, koji su drugaiji od mehanizama valorizacije
koji vrijede na podruju kulture. Zaboravlja se na dopri-
nos kulture ekonomskom razvitku zemlje (nove aktiv-
nosti, projekt nezavisne kulture, nova radna mjesta, raz-
vijanje kulturnog turizma, privlaenje novih industrija,
stvaranje nove slike regija, gradova, mjesta). U dodjeli
financijskih sredstava, subvencijama programima pristi-
glim na natjeaj javnih potreba u kulturi MK, kulturna
vijea kao savjetodavna tijela predlagala su objektivno
ponuene programe ministru za potporu. Dosadanja
praksa bila je da ministar prihvati prijedloge savjeto-
davnih tijela vijea za kulturu to se u mandatu ministra
ZH nije dogodilo tako da su neki lanovi vijea podni-
jeli ostavke. Npr. Drama HNK Rijeka nije dobila uope
nikakva sredstva za svoj program jer je intendant HNK
Rijeka tada bio Oliver Frlji. Ministar nije htio potvrditi
ni novog intendanta dr. Marina Blaevia. Smanjivao je
i ukidao sredstva izdavaima Editu, Novostima, Zarezu.
Od ministra smo oekivali promicanje stvarnog dijaloga
izmeu davatelja i primatelja kulturnih sadraja, razumi-
jevanje kulturne politike, suradnju s civilnim drutvom
u kome se uvaava razliitost stvaralatva, pluralizam
miljenja i sloboda izraavanja.
Nita se od naih oekivanja nije ostvarilo. Mijenjao je la-
nove kulturnih vijea (ima pravo to initi, ali praksa je bila
javni poziv udrugama, institucijama, osobama iz kulture
na predlaganje kandidata za lanove vijea), mijenjao je i
smjenjivao ravnatelje, lanove upravnih vijea institucija,
udruga. Sve to moe ali uz odgovornost za uinjeno.
Prethodna Vlada pokazala je arogantnost i ignoranciju
prema problemima koje je sama stvarala ne oslukujui i
ne htijui uti narod kojim je nemuto pokuavala upra-
vljati. 50.000 ljudi okupilo se na Trgu bana Jelaia u Za-
grebu protestirajui zbog obustave kurikularne reforme,
klerikalizacije drutva a od Vlade, premijera Orekovia
nikakve reakcije nije bilo, osim neistina da se kurikular-
na reforma nastavlja. Kako? Tako da se sve treba raditi iz
poetka! Opet veliko NITA.
Kljuna institucija za podrku civilnom drutvu je
Nacionalna zaklada za razvoj civilnoga drutva,
ija su sredstva najpre smanjena na 50, a potom
75
na 70 odsto. ta bi prema vaem miljenju bilo po-
trebno uraditi da se osigura stabilno finansiranje
civilnog drutva i spree eventualni novi pokuaji
njegovog iscrpljivanja i slabljenja?
Antonija Letini Iako je dijalog s prethodnom Vladom
izostao, vjerujemo da e nova Vlada biti neto senzibil-
nija i otvorenija. Vjerujemo takoer da nova Vlada ima
svijest o ulozi i vanosti civilnog drutva te da e raditi
na stabilizaciji i snaenju sektora. Nacionalna zaklada za
razvoj civilnog drutva jedna je od kljunih institucija za
razvoj ovog sektora jer svojim radom i djelovanjem radi
na snaenju, kapacitiranju i razvoju organizacija civil-
nog drutva i njihovih programa. Njezina kljuna ulo-
ga u pripremanju je organizacija za upravljanje projek-
tima i voenje veih projekata financiranih sredstvima
Europske unije. U tom smislu ona je kljuna poluga za
osiguravanje baze rada organizacija civilnog drutva te
njihovo daljnje jaanje. Tako da bez njezinog djelovanja
teko da se organizacije mogu snai i odrati u tako go-
lemim, te administrativno i financijski zahtjevnim i is-
crpljujuim projektima koji pritom nisu nevani ni za
povlaenje sredstava iz EU, kao ni za cjelokupni dravni
proraun. O utjecaju i ulozi koju igraju u irem drut-
venom kontekstu pretpostavljamo da ovdje ne treba
ni govoriti. No, ono to je problematino u cjelokupnoj
promjeni klime jest pitanje slabljenja socijalne drave i
prebacivanje tereta institucionalne (dis)funkcionalnosti
na sektor civilnog drutva. Tako da organizacije civilnog
drutva vie ne ispunjavaju samo one zadae koje su pr-
votno imali ve preuzimaju sve vei teret odraivanja
posla za koji drava ili vie ne mari ili nije u novoj kon-
stelaciji u mogunosti obavljati. U tom i takvom kon-
tekstu, snaenje civilnog drutva u svrhu ispunjavanja
praznina koje ostavlja drava nije dobar smjer razvoja jer
se time drugim sredstvima onemoguuje civilno drut-
vo da doprinosi razvoju sustava ve odravanju privida
statusa quo. Stoga bi bilo iznimno vano uvati steene
vrijednosti i prava koja su graani izborili kroz razliite
povijesne etape i kroz razliite politike procese, a do-
pustiti civilnom drutvu da doprinosi razvoju drutva,
unapreivanju razliitih modela, izvravanju uloge ko-
rektiva sustava, otvaranju participaciji i inkluzivnosti.
Od nove ministarke kulture Nine Obuljen Korinek
oekujete i reviziju pogubnih odluka donetih za
vreme ministra Hasanbegovia, posebno u oblas-
ti medija, kulturnih vea i civilnog drutva, kao i
poveanje budeta za kulturu na 1% i nastavak de-
centralizacije u upravljanju kulturnim sektorom.
proglaenja Nezavisne Drave Hrvatske pre 75 godina, simbolino ukazano na reustaizaciju
Akcija prekrivanja skulpture Prizemljeno sunce Ivana Koaria u Zagrebu kojom je, na dan
i pomrinu svesti i savesti drutva, 10. april 2016.
foto Jasenko Rasol
76

Kulturnjaci 2016 protestna tribina Zato smo potpisali, Novinarski dom, Zagreb, 1. mart 2016.
foto Damir ii
77
Koja su vaa konkretna oekivanja u tim oblastima
i ta mislite da e biti najvei izazovi?
Goran Sergej Prista Kratki mandat Zlatka Hasanbegovia
proizveo je veliku tetu i vratio nas barem desetak godina
unazad. Postoje neka gorua pitanja na koje e odgovori
brzo doi, a to su proraun za sljedeu godinu u kojem
je bilo planirano drastino rezanje potpore samostalnim
umjetnicima. Takoer, iz novog prorauna oekujemo ten-
denciju rasta udjela za kulturu. Vrlo brzo e biti vidljivo i
iza kojih kriterija e stati Ministarstvo kad doe do objave
odluka kulturnih vijea koja je Hasanbegovi postavio, a
velikim dijelom su popunjeni ideolokim kadrom. Meu-
tim, najvei izazov je zasigurno pitanje osiguranja insti-
tucija i procedura koje su razvijene u svrhu decentraliza-
cije odluivanja u kulturi. Ministrica Obuljen u svojim
stavovima izraava namjeru ka daljnjoj decentralizaciji
kakva je zapoeta osnivanjem HAVC-a i Zaklade Kultura
Nova, ali recentna zbivanja su pokazala koliko je taj sustav
krhak. Dakle, mora se iznai nain da se sustav stabilizira
i da ne ovisi o svojevolji Ministra, a to podrazumijeva za-
konske promjene kako u polju definicije rada kulturnih
vijea tako i u polju ire kulturne politike. Dakle, oeku-
jemo istovremenu korekciju svih tetnih odluka biveg
ministra, ali i projektivnu politiku novog tima usklaenu s
najviim standardima pluralnog drutva.
ta bi trebalo da budu osnove strategije razvoja
kulture u Hrvatskoj?
Tihomir Milovac O praktinim vanostima donoenja
strategija kulture u Hrvatskoj intenzivno se govori ve
due vrijeme. Zadnjih desetak godina bilo je vie ili manje
uspjeha u njihovom donoenju na razliitim razinama,
od gradova, upanija do Ministarstva kulture, a i obave-
za je institucionalnog i nezavisnog kulturnog sektora da
strateki planiraju i donose adekvatne dokumente. No,
temeljni problem nekonzistentne implementacije do-
nesenih planova zajedniki je svima i gotovo uvijek je
vezan za stabilnost, odnosno nestabilnost njihovog fi-
nanciranja. Ulaskom Hrvatske u EU donoenje stratekih
planova postalo je dio nunih procesa upravljanja kultu-
rom uope jer su oni uvjet za dobivanje sredstava iz eu-
ropskih strukturnih fondova. Dakle, jedan od najvanijih
elemenata u lancu kulturnog razvoja bez obzira radi li se
o kulturnoj proizvodnji ili pak o zatiti batine, jest stabil-
no financiranje s mogunou viegodinjeg planiranja,
odnosno uvoenje jasnije kulturne ekonomije.
U sadranom smislu, koji se temelji na javnim politika-
ma, strategije se razlikuju u odnosu na mjesto i funkciju
zbog kojih se donose pa zbog toga ne treba govoriti o jed-
noj jedinstvenoj strategiji. Meutim moemo govoriti o
naelima koja bi trebala biti ujednaena na nacionalnom
nivou, odnosno usmjerena nacionalnom strategijom koja
uzima u obzir sve imbenike, od gospodarstva i financija
do kulture. Tek na osnovu nacionalne strategije mogue
je donijeti I jasnije kulturne politike u sadranom smislu.
Budui da Hrvatska nema jasnu nacionalnu politiku za
sada moemo govoriti samo o naelima koja bi trebala
potivati u izradi strategija.
Prvenstveno njena drutvena otvorenost tako da je kul-
tura dezideologizirana, da je otvoreno polje za kreativne
izraajne razliitosti te da potie njihovu drutvenu
opravdanost, zatim da jaa nezavisni, ali ne da pri tome
zaputa institucionalni kulturni sektor... Ovdje treba
spomenuti i sustavnu brigu za sve radnike u kulture,
odnosno za njihov stabilan drutveni i umjetniki sta-
tus. I naravno, sve strategije se moraju donijeti odozdol
uz znaajno ukljuenje partikularnih kulturnih sekto-
ra, nikako odozgor kao to je to bio sluaj za vrijeme
ministrovanja Hasanbegovia i njegovim pokuajem eta-
tizacije kulture.
Izrazili ste oekivanje da e nova ministarka, za
koju mediji kau da je po volji i desnice i levice,
voditi rauna o kulturi nezavisno od ideolokih
stremljenja. Na osnovu ega to oekujete?
Dijana Mlaenovi Prvo, na osnovi referenci dosadanjeg
dunosnikog, znanstvenog i profesionalnog angama-
na nove ministrice. Njena retorika ve u prvim danima
mandata zagovara dijalog, zakonitost i apolitinost. to
zapravo znai otvorenost prema miljenju struke, sprem-
nost za unaprjeenjem regulative i njegove kvalitetne
primjene te ukljuivost i svjetonazorska otvorenost. Da-
kle, neto sasvim suprotno onome emu smo svjedoili u
vrijeme kratkoronog mandata prethodnog Ministarstva.
A drugo, na temelju potreba struke i javnosti da rad
Ministarstva prouzroi konano i neke vee uinke, po
kriteriju izvrsnosti, pluralnosti, kompetentnosti i slo-
bode. Dakle kroz princip stratekih, a ne ideolokih re-
formi.
 78

Novi
modeli
samoorganizacije

O
12 principa
i
prateim tekoama

Tekst

Irena Risti
79

Rad Proba, zasnovan na diskurzivnom ogle-

du i zvunoj instalaciji, ispituje mogue vidove sa-
moorganizovanja koji odgovaraju akterima kul-
turne produkcije na lokalnom nivou. U istraivanju
je uestvovalo 11 umetnika i kulturnih aktivistai,
pozvanih zbog steenog iskustva u samoorganizo-
vanim praksama. Pri izboru se vodilo rauna o plu-
ralitetu, posebno u pogledu zastupljenosti potenci-
jalno razliitih ideolokih pozicija. Organizovana
je serija dijaloga, a pitanja su bila kreirana tako da
se odnose na operativne principe i uslove nastan-
ka novog modela samoorganizovanja koji bi bio
stvoren po merilima samih aktera. Transkriptima
je prikljuen i finalni dijalog koji je izveden javno
uz uee publike, kao rezime istraivanja i osvrt
na zakljukeii.

i ii
Hvala uesnicima dijaloga: Rad Proba izveden je 23.
Draganu Protiu, Igoru maja 2016. u Beogradu u ok-
Korugi, Vahidi Ramujki, viru meunarodnog projekta
Vladi Novakoviu, Mirjani Actopolis Goethe Instituta,
Bobi Stojadinovi, Milici ije je beogradsko izdanje
Ivi, Neboji Milikiu, Noi Formalno neformalna. Beo-
Traister, Tanji Markovi, gradska samoorganizovana
Marieli Cveti i Nikoli Radi kulturna produkcija osmislila
Lucatiju. kustoskinja Boba Mirjana
Stojadinovi.

Principi
funkcionisanja
O mehanizmima funkcionisanja i delovanja u okviru
novog konstrukta koji bi bio napravljen prema linim
merilima, uesnici su govorili uz osvrt na svoja prethodna
iskustva i analogije sa praksama kao to su zadruge, ko-
mune, skuptine stanara, kooperative i/ili grupe solidarne
razmene. Ovde e biti razmotreni i opisani svi pomenuti
principi u svetlu eventualnih ukrtanja i mimohoda.
1 voreni sistem u kome se neto deava iznenada.
Pluralitet je jedan od prvih principa na kome insistira
veina. Koriste se razliiti termini kao to su diverzitet,
raznolikost i polifonost, sa namerom da se istakne hete-
rogenost grupne strukture. Pluralitet pretpostavlja poli-
funkcionalne kolektive koji privlae, okupljaju i razvijaju
razliite sadraje i smernice i koji se zasnivaju na generacij-
skom, strukovnom i subkulturnom ukrtanju: treba razbi-
ti sve te mnogostrane podrazumevajue stvari, vrnjako
usaglaavanje i svako drugo, sve to skloniti u stranu i prii
tome uz pristajanje na rizik. U osnovi ovog principa lei
uverenje da se svaka vrsta getoizacije moe reprodukovati
ili obnoviti samo iz svog zabrana, samo iz svog depa.
2
Otvorenost i propustljivost granica je princip koji pret-
postavlja dinaminu strukturu, uz visok stepen fluk-
tuacije. Jedan od sagovornika kae da mora postojati
promaja dok drugi koriste metaforu otvorenih vrata.
Otvorenost same strukture u najveoj meri zavisi od
naina komunikacije, a odnosi se na: dostupnost, trans-
parentnost i inkluzivnost kada je u pitanju eksterna,
odnosno na eksplicitnost kada je u pitanju interna ko-
munikacija. Princip je direktno povezan sa prethodnim,
jer se razvojni potencijal prepoznaje u potrebi kojom se
novina izjednaava sa drugou.
3 7
Autorefleksivnost je jedno od svojstava, ali i princip koji
omoguuje procenu postignutog u funkciji korektiva:
tako prakse uvek evoluiraju u neki novi hibrid u odnosu
na prethodni. Pluralitet razliitih praksi i predloga, koje
se kontinuirano promiljaju, procenjuju i prolaze kroz
proces selekcije, daje i vitalnost praksi: Stalno se postav-
ljaju pitanja: ta je uraeno, ta je postignuto, ta treba
dalje? Time scena dobija na pokretljivosti i dinaminosti,
bez okotavanja kakvo se javlja u institucijama.
80
4
Fleksibilnost u funkcionisanju je princip koji garantuje
adaptibilnost, otpornost i proces rekreiranja podea-
vanje prvobitnih odluka i pretpostavki sa realnim okol-
nostima: sve se testira u praksi i isprobava; model mora
da bude fleksibilan i pokretljiv, kao otvoren prostor za
eksperiment. Potrebno je raditi na koordinaciji zajed-
nikih i individualnih potreba. Pri odluivanju razmatra-
ju se svi predlozi, a bira se po zajedniki usvojenom kri-
terijumu koji moe varirati u odnosu na zahteve grupe.
Potrebne su brze reakcije, kae jedan glas, ivost, ot-
5
Samoupravljanje je princip koji se zasniva na egalitarno-
sti i participaciji, kako u odluivanju tako i u preuziman-
ju odgovornosti, kau uesnici. Otvoreni participativni
modeli polaze od pretpostavke da je uee svih neo-
phodno kako zbog sadraja koje aktivitet donosi, tako i
zbog identifikacije sa zajednikim ciljevima, a, sledstve-
no, i zbog stepena motivacije. Kako je u jednom dijalogu
istaknuto, potrebno je kreirati kontekst za emancipaciju
svakog pojedinca, ohrabriti participaciju, omoguiti da
se ukljue oni kojima to nije lako, ali potovati i neuk-
ljuenost, kada je to ljudima potrebno.
6
Podela i svest o odgovornosti je jedan od kritinih prin-
cipa, navodi se u dijalozima, jer iskustva iz prakse go-
vore o tekoama njegove realizacije. Podela zadataka
unutar kolektiva pretpostavlja visok stepen samosvesti
svih ukljuenih aktera, komplementarnost i sagleda-
vanje delovanja spram razliitih kompetencija koje do-
prinose zajednikoj nameri, to ujedno ukljuuje i dobro
poznavanje individualnih sposobnosti, kao i njihovih
ogranienja: Kako moji kapaciteti korespondiraju sa
tvojim i kako se dopunjujemo i delujemo zajedniki?
Zajedniko ulaganje nasuprot okupaciji zajednikog je
princip koji se potencira kada se govori o radu, delovanju
i svojini, jer nije cilj profit ve briga za lanstvo i oko-
linu. Princip podrazumeva odustajanje od posedovanja
kao nametnutog sistema i promenu ophoenja koja iz
toga proizilazi: Sve moe da koristi, da daje i da ti se
vraa. Ili se umesto posedovanja razmatra mehanizam
korienja u svetlu reciprociteta: Koliko daje toliko ti
se vraa.
81
8 11
Razmena i demokratinost znanja odnosi se na princip
potpune otvorenosti unutar zajednice za razliite vidove
meudejstva, posebno kada su u pitanju nematerijalni
resursi kao to su informacije, vetine, znanja, vreme i
sl. U osnovi lei usmerenost na samoedukaciju i brigu
za zajednicu. Uesnici se, ipak, razilaze kada govore o
opsegu razmene. Jedna od sagovornica opisuje manju
zajednicu koja se organizuje kako bi pojedinci u njoj
neto dali i dobili, bez opipljivog spoljnog cilja. Model
zatvorenih zajednica nije blizak veini i pojavljuje se
samo u jednom dijalogu, mada se princip razmene istie
kao veoma vaan u svim ostalim, uz uslov otvorenosti
prema drugima i realne inkluzivnosti, koja omoguuje
razmenu resursa meu svima koji u tome ele da par-
ticipiraju.
9 bez osvrta na drutvene konsekvence.
Struktura se esto istie u dijalozima kao nuna za rad
i zajedniko delovanje, a percipira se kroz postojanje
konkretnog javnog prostora: potrebno je neto oko
ega se ljudi fiziki okupljaju, neto to prostorno i
vremenski postoji trajno, neto oko ega ljudi mogu
te svoje jedinstvenosti da uspostave, fiziko-prostorni
entitet koji e moi da iznese neku vrstu veze. Javni
prostor se doivljava kao okupljalite, fokusna taka i
poligon za eksperiment mesto koje mora biti bez-
bedno, mora akterima pruiti minimum sigurnosti
od spoljnih pritisaka i unutranjih nesklada. Treba
obratiti panju da je princip strukture delimino u
koliziji sa prva etiri principa, jer oni pretpostavlja-
ju visok stepen pokretljivosti i dinamiku koja moe
ugroziti stabilnost, a sledstveno i doivljaj sigurnosti.
Stoga je logino da se potreba za strukturom iskazu-
je kroz promiljanje novog zajednikog prostora, ije
funkcionisanje nije nuno bazirano na nametnutim ili
rigidnim pravilima.
10
Programska i politika autonomija je princip koji se naj-
ee pominje pri razmatranju samoorganizovane scene
potencijalno konsolidovane oko odreenog prostora ili
strukture. Odnosi se na donoenje odluka i potpunu
slobodu javnog delovanja, kao i regulisanja proizvodnog
procesa. Kada se pominje ovaj princip, u prvi plan dolazi
pitanje odrivosti. Ipak, bez obzira na odnose ekonomske
zavisnosti odluke pravimo Mi.
Emergentnost je princip koji polazi od pretpostavke da
samoorganizovana scena treba da bude konstrukt koji
sebe pravi, prostor zajednikih invencija: nema tanih
predvianja kako bi sve to trebalo da izgleda, neke st-
vari se moraju dogaati. Mora da postoji protonost i
neimenovanje medija, proces koji sebi dozvoljava razne
iskorake. Iz iskaza se prepoznaje da je proces samostva-
ranja usko povezan sa produkcijom; jasno je, dakle, da
zavisi od sadraja koji scena proizvodi: Javni dogaaj me
interesuje kao skup neproverenih formata koji se prove-
ravaju na licu mesta, s tim to se produkcija u veini
iskaza razmatra, ne kao sredstvo izraza, ve kao sredstvo
intervencije. Emergentni proces se izjednaava sa drut-
venim i preuzima primat nad produktom. Manji broj sa-
govornika, kada govori o emergentnosti, stavlja akcenat
na eksperimentisanje i uslov novine u samoj produkciji,
12
Borbenost i aktivitet su principi koji pretpostavljaju sves-
nost o sopstvenom poloaju, o uzrocima i karakteristika-
ma tog poloaja, a posebno o poziciji u sistemskoj kon-
stelaciji i odreenoj socijalnoj ulozi u odnosu na klasnu
pripadnost. Princip, takoe, pretpostavlja spremnost ak-
tera samoorganizovane scene da preuzmu odgovornost i
mobiliu svoje snage u praksama otpora. Re borba se
uestalo pojavljuje u dijalozima, a pojedini tako definiu
sam pojam samoorganizacije, ponitavajui izdvajanje
kulturne scene u odnosu na drutvenu. U dijalozima se
razmatra i subverzivnost delovanja, tanije mogunosti
da se subvertuje sistem koji asimiluje svaku vrstu akti-
viteta. Ostaje otvoreno kakva je vrsta subverzije mogua
u uslovima aktuelne distribucije moi i oportunistikih
reima: Moda je poslednje mesto subverzivnosti neka
vrsta etike, kae jedna od uesnica i tako postavlja im-
plicitni temelj svih principa koji je malo ko pomenuo.
Uslovi
nastanka
Sagovornici pokazuju visok stepen saglasnosti kada go-
vore o formativnim procesima. Kao kljuni uslov za nas-
tajanje novog modela samoorganizacije navodi se pove-
zivanje na osnovu interesa i ciljeva: nuno je poklapanje
individualnih ciljeva sa zajednikim ili ugraivanje in-
dividualnih u zajedniki cilj. Kao drugi uslov navodi se

visok stepen ujedinjenosti i solidarnosti, prepoznavanje
zajednikog kao teritorije koja donosi boljitak, delovanje
koje je intrinziki motivisano i potkrepljuje se grup-
nom kohezijom, a koje, opet, povratno deluje na stepen
ujedinjenosti. Kako se istie u jednom dijalogu: prag
solidarnosti na istom pomae da se iznedri nova snaga.
Kao trei uslov navodi se politika stabilnost i prepozna-
vanje zajednike ideoloke matrice. Sve organizacije
su ili ideoloke ili interesne iskaz je sa kojim se slae
veina, mada jedan izdvojeni glas razmatra mogunost
raskrinkavanja, koje opisuje kao naputanje postojeih
drutvenih uloga, odnosno izmetanje iz zadatih, esto
ideoloki obojenih, pozicija. ini se da je ovaj manjin-
ski glas u izrazitoj koliziji sa uslovom ideoloke konzis-
tentnosti, mada treba imati u vidu da uesnik govori o
iroj platformi, nekoj vrsti samoorganizovanog pokreta
ije nastajanje posmatra kao dugoroni drutveni proces
kreiranja zajednike pozicije.
Pri proveri da li je zajednika ideoloka matrica, zais-
ta, nuna u modelu koji odgovara njihovim potrebama,
stavovi skoro da su polarizovani. Pojedini akteri negira-
ju nunost ideoloke konzistentnosti, dok drugi na njoj
insistiraju. Ovde e biti razmotreni varijeteti svih tu-
maenja dve naizgled iskljuive pozicije:
a) Nema zajednike ideologije - tvrdi nekolicina, mada su
dalja obrazloenja ove pozicije raznorodna i specifikuju
razloge:
Ideologije nema, jer postoji samo praksa ideolok-
og koketiranja: ne moemo da se drimo istih
ideolokih pozicija, jer si stalno prinuen da se sna-
lazi na razinama spoljanjih i egzistencijalnih zahte-
va, ono to radi u realnosti je u neskladu sa linim
uverenjima. I mi svi to radimo, ali treba da kaemo
da to radimo!
Ideologija je irelevantna u proizvodnji novog: Nije
ideologija razlog okupljanja. Ako pravite neto novo,
ne moete to praviti od postojeih principa. Ovde se
ideoloka matrica posmatra kao faktor ogranienja
kreativnosti i izvor potencijalnog raskola. U dijalogu
se istie da je potrebna sinergija i etiki putokazi, ali
bez potrebe da se o tome govori.
U praksi, ideologija je stvar pregovora, jer treba st-
voriti model u kome svi mogu da prepoznaju svoj
interes i da zadovolje svoje potrebe (od mikro do
makro nivoa). Posebno u proizvodnim modelima koji
pretenduju da stvore ekonomsku osnovu za politiki
82
uticaj, vano je da postoji ira lepeza uesnika, jer
sve politike partije, sve ideoloke pozicije, sve treba
ukljuiti: i nacionaliste, i liberale, i komuniste!
b) Nuna je politika stabilnost i jasna, eksplicitno for-
mulisana (leva) ideoloka pozicija - insistira, ipak, veina
sagovornika. Nedostatno je uee u organizaciji koja je
ideoloki heterogena. Ideologija je osnov prepoznavanja
i povezanosti, uslov zajednitva, jer ideoloka konzis-
tentnost omoguuje opstanak: to je pozicija jasnije arti-
kulisana i vre utemeljena, zajednica je uspenija u os-
tvarenju svojih ciljeva. Upravo zbog toga je kljuno da
postoji zajednika ideologija koja je osveena i eksplicit-
no formulisana. U osnovi ovog stava lei pretpostavka da
ideologija uvek radi, uvek smo u mrei ideologije, samo
je pitanje koliko smo toga svesni.
Evidentan je i oekivan visok stepen iskljuivosti u iska-
zima, jer su akteri ove studije birani sa namerom da ver-
no reprezentuju aktuelne ideoloke nesklade na lokalnoj
sceni. Vredi, ipak, obratiti panju da je uslov ideoloke
konzistentnosti u potpunoj kontradikciji sa principom
pluraliteta, koji je veina istakla kao vaan u svom mod-
elu samoorganizovanja. Ono to ostaje kao posebno up-
eatljivo jeste da su princip pluraliteta isticali i zagovor-
nici ideolokog profilisanja. Da li je onda, u optimalnom
modelu, jedina nepoeljna drugost ideolokog porekla?
To je izvesno, ako je re o drugosti koja iskljuuje sve
druge drugosti, dok za ostale pitanje ostaje otvoreno.
Mada neizreen, ovakav ishod ugroava principe egali-
tarnosti i participacije, koje doslovno svi uesnici sma-
traju kljunim, a proklamovana inkluzivnost modela
postaje visoko selektivna, te preti da se pretvori u svoju
suprotnost. Kako, dakle, pomiriti potrebe za politikom
stabilnou i diverzitetom? Jedan glas razmatra ova pi-
tanja u istorijskoj perspektivi: Na tome treba raditi.
Uloga malih zajednica je dugoroni rad na emancipaciji
drutva, bez toga nee ni doi do realnih zajednica. Ne-
kolicina razmatra problem u aktuelnom kontekstu, dok
prepoznaje izlinost ideolokih eksplikacija bez primene
u praksi: Nepotrebno je raspravljati, jer to sve proizilazi
iz prakse. Veliki deo tih pria je jako apstraktan i ne znai
nita ako se ne oituje u realnim odnosima. Jedna aktiv-
istkinja podsea na umove u komunikaciji koje retorika
proizvodi: Ideoloko objanjenje moe izazvati nesaglas-
nost, mada se kroz samu praksu postie saglasnost, jer
samoupravljanje je praksa; to to radimo u praksi, to je
samoupravljanje, a ne ono to priamo. Ideologija se, da-
kle, mora oitavati kroz konkretne postupke bez nunih
83
Magacin u Kraljevia Marka
foto Ana Dimitrijevi
eksplicitnih formulacija. Stoga, zahtev za odustajanjem
od radikalne retorike, uz rad na promeni proizvodnih i
svih drugih odnosa, delimino razreava kontradikcije
vezane za pitanje ideoloke konzistentnosti i predstavlja
jedan od uslova za konstituisanje zajednikog.
Ostaje otvoreno pitanje vrste i kvaliteta motivacije aktera
ukljuenih u formativne procese: da li samoorganizova-
na scena nastaje da bi to stvaranje istaklo poziciju ljudi
kao specifinu i marginalnu u nekom herojskom smislu,
zbog toga to postoji odreeni proraun u takvom pozi-
cioniranju; ili (nastaje) zato to nikako drugaije ne moe.
ini se vano ovo pitanje jer problematizuje proaktiv-
nost pristupa, kao i samoproklamovanu etinost aktivis-
tikih pozicija, tako da se nastajanje samoorganizovanih
praksi moe posmatrati dvojako: s jedne strane, kao izbor
voen ideolokim uverenjem i sklonostima, a, s druge
strane, kao prosta posledica spoljnih okolnosti i prepreka.
Novac i
samoorganizacija
Kada razmatraju finansijsku odrivost modela, sagov-
ornici u najveoj meri govore o pitanju autonomije i
pominju samo dve opcije.
Prva se odnosi na pristajanje na razliite oblike ekonomske
zavisnosti, ali uz insistiranje na ideolokoj nezavisnosti,
to ostaje da se preispituje kao mogunost, uz svest do
koje mere su odnosi ekonomske zavisnosti obavezujui i
uslovljavaju izvesna ogranienja: Zavisni smo ideoloki
samo od naih principa, a ekonomski ne moemo sami
da opstanemo, moramo da prihvatamo taj novac, tako da
ulazimo u odnose gde hteli-ne hteli pristajemo na ekonom-
sku zavisnost, kae jedan od uesnika. S druge strane,
verovatnoa opstanka zavisi od dostupnosti i distribucije
sredstava. Novac obezbeuje kontinuitet, vreme za eks-
 84

Irena Risti, Proba

Actopolis Belgrade, maj 2016.
foto Marija Piroki Goethe-Institut
85
perimentisanje, stvaralatvo koje ne ugroava egzistenciju,
zbog ega uslovi ekonomske zavisnosti postaju nunost.
Kao podrka se favorizuju dravne subvencije, naspram
logike fondacijskog i korporativnog trita, a razmatraju se
i odnosi unutar nespecifikovanih vidova mecenstva, kao i
razliiti komercijalni poslovi vie ili manje legalnog tipa.
Tokom dijaloga istie se direktan uticaj novca na produk-
ciju kroz niz primera koji opisuju kako se menjaju odnosi
unutar grupe po pitanju preuzimanja odgovornosti, na
koji nain se menjaju prioriteti kada eksterna struktu-
ra postavlja uslov produkta koji praksi daje legitimitet,
zbog ega dolazi do uzurpacije procesa i kako se kritike
prakse asimiluju u sistem kada iz njega crpe resurse. Up-
rkos manjku izbora, koji aktere gura u odnose zavisnosti,
ini se da ostvarenje autonomije, u takvim uslovima, nije
u potpunosti mogue.
U drugoj opciji, koja se ree pominje, samoulaganje se
posmatra kao jedina garancija istinske slobode i nezavis-
nosti: Ne treba nita oekivati od drave, niti od insti-
tucija, prava samoorganizovana scena bi trebalo da bude
samoinicirana i samoodriva. Ne treba da zavisi ni od
kakvih gradski datih, ustupljenih, pozajmljenih prostora
ve, kroz formu samoorganizovanja, ljudi treba da shvate
i uslovnosti toga to rade: koliko ti mora da uloi u sve
to da bi se samoorganizovao, ta sve mora da uradi van
odnosa zavisnosti da bi sam postao traser svog programa
i otvara vrata drugima. Ovakvo uverenje se zasniva
na pretpostavci da se oseamo najslobodnije kada smo
sami svoji vlasnici, kada je kompletan ulazni iznos na
(kreativno-radni, kao i materijalni), uz negovanje princi-
pa: radimo-ulaemo-odluujemo. To je ivotnoulagaki
pristup, jer podrazumeva da se na takav nain ivi.
Pluralitet vs
ideoloka konzistentnost
Dijalozi o novim vidovima samoorganizacije pokazuju
do koje mere reprezenti lokalne kulturne scene promene
posmatraju u svetlu ireg drutvenog modela, dok se
u ponuenim konstruktima mogu prepoznati tekov-
ine anarhizma i utopijskog socijalizma. Konstrukti se
prave na osnovu linih iskustava iz domena samoor-
ganizovanih praksi, a dijalozima dominira potreba da
se pronae uzemljenje u realnosti, mada su sporadi-
na preputanja idealizmu oekivana u postupku koji
nosi zahtev superstrukcije. Stoga se, u tom mimohodu
izmeu idealnog i mogueg i, uprkos visokom stepenu
saglasnosti o uslovima nastanka i operativnim principi-
ma potencijalne zajednice, pojavljuju kontradikcije koje
nisu zanemarljive.
Sueljavanje principa ideoloke konzistentnosti i plu-
raliteta ne govori toliko o tekoama u konstruisanju op-
timalnog modela samoorganizacije, koliko o specifinoj
poziciji ukljuenih aktera, u rascepu izmeu razliitih
socijalnih uloga koje pretenduju da preuzmu: sa jedne
strane, boraca za manjinska prava, sa druge strane, za-
govornika repolitizacije umetnosti. Na prvi pogled,
uloge deluju komplementarno, stoga tako lako izviru u
konstruktima i pariraju jedna drugoj. Meutim, u neo-
liberalnoj paradigmi, svaka vrsta razliitosti je ono to
se pripisuje polju kulture, dok se sistem eksploatacije,
sakriven iza apoteoze trita, predstavlja kao nunost bez
alternative. Zastupanje pluraliteta i borba za sve vidove
diverziteta prividno je doputena, ak i stimulisana, sve
dok ne zadire u bazina pitanja drutvene segregacije.
Borbom za sve subkulturne formacije i sve vrste ljudskih
prava (izuzev veinskog: da ne budemo gladni) umetnici
reiraju arenu lau, koja se uestalo koristi kao alibi i
adut politike agende postimperija. Ueem u takvim
procesima umetnici, zapravo, verifikuju kulturizaciju
drutvenih pitanja, protiv koje se bore. Stoga je angao-
vana umetnost, svakako, oksimoron, kako se navodi u
jednom dijalogu, dok je odvajanje kulturnih od soci-
jalnih praksi ideoloki konstrukt, zlokoban isto koliko i
neoliberalizam i moe se posmatrati kao njegov derivat.
Akteri samoorganizovane scene, ma koliko danas ona
bila fragmentirana u hrpu mikrozajednica, postaju toga
svesni, sve vie i sve ee. O tome se govori, prostor po-
lemike se proiruje, pozicije se preispituju kroz razliite
diskurzivne prakse. Ideoloka polarizacija je u funkciji
samoartikulacije i demaskiranja, jer se politiko odreu-
je polazei od neprijatelja radije no od prijatelja. Stoga je
konsolidacija nove zajednike platforme daleko od real-
nosti, mada se ona, ipak, nazire i moe se konstruisati.
Ishodi dijaloga u ovom istraivanju jasna su potvrda te
mogunosti.
 86

Cirkus
Foto Luka Kneevi Strika

rada
87
Tekst
Davor Mikovi
nematerijalnog
Velike manifestacije sluile su
nekada kao zabava za dvor, a nakon
Francuske revolucije organiziraju se
kao izraz dostignua graanstva u
znanosti, kulturi i tehnologiji. Velike
Svjetske izlobe poinju se organi-
zirati od sredine 19. stoljea kako bi
predstavile dosege industrijalizacije,
da bi velika izloba u Parizu, ironi-
no ba pred Drugi svjetski rat, 1937.
godine, oznaila prekretnicu prema
socijalnim i kulturnim temama. Na-
grade u Parizu dobijaju Albert Speer
i Boris Mihajlovi Iofan, Hitlerov
i Staljinov arhitekt, a Picasso je za
Guernicu ostao bez priznanja. Od
80-ih godina prolog stoljea Expo
e sluiti prije svega kao izlog onoga
to nacionalne drave ele iskazati o
sebi, za tzv. nacionalni brending.
Europska prijestolnica kulture (EPK)
ima drukiju intenciju i strukturu
od Svjetskih izlobi, ali ipak dijeli
s njima i odreene slinosti. EPK
prije svega eli pokazati bogatstvo
europskih kulturnih razliitosti, a
istovremeno kod graana stvoriti
osjeaj pripadnosti zajednikoj eu-
ropskoj kulturi. EPK nije organi-
ziran kroz nacionalne paviljone nego
kroz tematske blokove u kojima se
predstavljaju posljednja dostignua
kulturne produkcije koja odgovaraju
na zadanu temu. No, vie se ne trai
samo predstavljanje kulturne pro-
dukcije nego se pred nju postavlja
zahtjev da dugorono promijeni
grad. Ta promijena se prvenstveno
vidi kao oivljavanje grada kako bi
bio interesantan njegovim iteljima
i turistima. eljena ostavtina EPK
nas vraa na Svjetske izlobe koje su prijestolnice kulture predstavlja pos-
ostavljale snane biljege poput Eif-
felovog tornja u Parizu, Atomiuma
u Burxellesu, Habitata u Montrealu,
Space Needlea u Seattlu, i dr. No,
vie od samog materijalnog biljega,
koji je navodno naputeni i zastarjeli
koncept, oekuje se potpuna reor-
ganizacija ivota grada. Bilbao efekt
se preselio u nematerijalnu sferu,
ali i dalje izbrojivu, prvenstveno
kroz brojeve posjetitelja i generira-
nu indirektnu dobit. EPK je jedan
giganski projekt generiranja atrak-
tivne slike o gradu koji je proglaen
prijestolnicom kako bi to vei broj
ljudi doao na poklon toj slici.
Sliku o gradu ine razliiti faktori, geo-
grafski smjetaj, prometna pov-
ezanost, arhitektura, no vie od
svega ljudi koji tu ive. Jo je Rous-
seau napisao da kue ine mjesto, a
graani grad. Polazite za stvaranje
tojee stanje i to se stanje nastoji ob-
likovati u atraktivan, poeljen oblik.
EPK je tako proces transformacije
iz sadanjeg nezadovoljavajueg u
budue zadovoljavajue stanje po-
 88

MMSU, Rijeka, decembar 2016.

Foto Luka Kneevi Strika
89

Davor Mikovi - Drugo more,

Filodramatika, Rijeka, decembar 2016.
Foto Luka Kneevi Strika

MMSU, Rijeka, decembar 2016.

Foto Luka Kneevi Strika

Rijeka, decembar 2016.

Foto Luka Kneevi Strika

mou instrumenata kulturne poli-
tike. Pri tome se pred EPK postavlja
zahtjev da ne zamijeni postojeu,
regularnu, kulturnu politiku, kako
prijestolnica ne bi unitila selo, nego
da predstavlja dodatnu aktivnost.
Ovaj zahtjev spreava potpunu deva-
staciju ako stvari krenu po zlu, ali i
ograniava mogue pozitivne efek-
te na sam kulturni sustav, te utjee
na strukturiranje EPK kao neega
izvanjskog postojeem kulturnom
sustavu. EPK tako naoko djeluje is-
tim instrumentima kao i regularni
kulturni sustav, ali njegovi su ciljevi
drukiji. Za razliku od organizacija u
kulturi poput kulturnih institucija,
umjetnikih i kulturnih profitnih i
neprofitnih organizacija kojima je cilj
zadovoljiti kulturne potrebe graana,
EPK treba preoblikovati grad.
Ovo oblikovanje grada se ugnjezdi-
lo u nematerijalnu sferu to i prilii
naem vremenu u kojem dominira
paradigma nematerijalnog rada. Ne-
materijalni rad nije prevladavajui
oblik rada, kao to to nije bio ni indus-
trijski koncem 19. stoljea, ali oba su
dominanta, svaki u svom vremenu,
u smislu da se drutveni odnosi nas-
toje oblikovati prema njihovoj slici i
prilici. I dok je industrijski rad donio
svijetu obilje materijalnih prozivoda
koji su posredno oblikovali na nain
ivota, nematerijalni rad izravno st-
vara nove oblike drutvenosti putem
dvaju primarnih operacija koje iz-
vodi, intelektualnih i afektivnih.
Najvaniji proizvod nematerijalnog
rada je drutveni odnos. EPK je stvo-
ren na priliku paradigme nemateri-
jalnog rada i stoga je razumljivo
da su tu materijalni proizvodi od
sekundarnog znaaja. EPK je poput
socijalnog eksperimenta u kojem se
istrauje utjecaj kulture na transfor-
maciju grada. Kako se radi o tekom,
gotovo pa i nemoguem zadatku,
EPK se okree i drugim instrumen-
tima, prvenstveno iz sfere nemateri-
jalnog rada kako bi postigao eljeni
efekt transformacije. Zbog toga mi
se ini da je moda razumnije EPK
promatrati kao projekt transformaci-
je grada kroz efekte nematerijalnog
rada nego kao kulturni projekt. Ova
kulturna mimikrija samo oteava po-
sao EPK-u, stvara pogrena oekiva-
nja i negativno se odrava na samo
shvaanje kulture.
Rijeka je industrijski grad bez indus-
trije. Grad su oblikovale potrebe in-
dustrije, a nestankom industrije oblik
je ispranjen od sadraja. Ve gotovo
tri desetljea traje potraga za novim
sadrajima koji e se udobno smjes-
titi u industrijskom nasljeu, ali do
sada nema nekih rezultata. Graana
koji ine grad svake je godine za oko
1000 manje nego prethodne godine,
debeli trbuh dobne strukture seli se u
sve kasniju dob, tko god ima ambiciju
uspjeti u bilo kojoj profesiji naprosto
mora otii. enja za transformaci-
jom u Rijeci nije vezana uz EPK, ona
je prisutna ve godinama. EPK pred-
stavlja prigodu da se transformacija
dogodi u jasnom vremenskom ok-
viru i u okviru definiranog budeta.
Ne radi se o nametnutom programu
nego o okviru u koji se smjeta po-
traga novim sadrajem i oblikom
grada. Rijeci u tom smislu zaista vie
odgovara paradigma nematerijalnog
rada nego kulture jer ona omoguuje
ire zahvate u drutveno tkivo, utje-
caj na preoblikovanje veeg broja
djelatnosti, prostora i organizacijskih
struktura. Ono to e tu biti kljuno
pitanje je koliko oni koji su u poziciji
moi zaista ele preoblikovanje gra-
da jer ono nuno vodi i do preobliko-
vanja njihove pozicije. Promjena je
uvijek rizik.
90
Okvir prijestolnice kulture za kul-
turni sektor predstavlja pravi izazov
jer istovremeno trebaju nastaviti
sa svojom uobiajenom kulturnom
djelatnou, tj. kulturnom produk-
cijom, te se trebaju ukljuiti u pro-
jekt koji za cilj ima dalekosenu
transformaciju grada. Kada kulturu
promatramo iz perspektive nema-
terijalnog rada suoavamo se prven-
stveno s etikim problemima, a ne
organizacijskim. Organizacijski gle-
dano, kultura u potpunosti pripada
sferi nematerijalnog rada, zapravo
paradigma nematerijalnog rada i
nastaje u kulturnom i znanstven-
om podruju rada, te se iz njih iri
i obuhvaa sve ira podruja ivota.
No, etiki gledano, kulturna produk-
cija, uostalom kao i znanstvena, ima
problem s tom perspektivom. Proiz-
vodnja simbolikog svijeta, znanja,
informacija, emocija, elja oduvijek
je u domeni kulture, ali kulturni
sektor se, barem u Europi, oslobo-
dio pritiska da ta proizvodnja bude
izravno povezana s ostvarenjem
neke koristi, prvenstveno profita.
Ova proizvodnja se vidi kao slobod-
na od svih drutvenih pritisaka, kao
refleksija stanja pojedinca i drutva,
i to joj je primarna, ako ne i jedina,
svrha. Takav pogled na kulturu se u
paradigmi nematerijalnog rada gubi
i kulturna aktivnost se izjednaava
s drugim oblicima nematerijalnog
rada, vidi se kao usluna djelatnost
ili proizvodnja simbolikog svijeta
u ogranienom prostoru za koji se
prodaju ulaznice. Zbog toga postoji
velik otpor tradicionalnog europskog
kulturnog sektora kulturnim indus-
trijama koje su perjanica profitno
orijentirane kulture.
Rijeki kulturni sektor ogranien je
jedino materijalnim uvjetima rada.
Sve ostalo mu je preputeno na volju,
91
podjednako to vrijedi za institucio-
nalni i nezavisni kulturni sektor. To
donekle ilustrira odnos prema kultu-
ri od strane politike moi - radite to
hoete samo da nas ne kota previe.
Naravno, zbilja je ipak kompleksni-
ja jer dio politike elite, osobito sam
gradonaelnik, ima izrazit afinetet
prema kulturi i prati brojna kulturna
zbivanja. Dakle, briga ih je za kultu-
ru, ali opet uz rezervu, samo da nas
previe ne kota. Mizerno ulaganje
u kulturne programe u Rijeci odraz
je strukturnih ogranienja, loeg
ukupnog financijskog stanja grada,
te katastrofalne strukture gradskih
ustanova koje zapoljavaju preko
400 ljudi, a plae su uvijek prioritet
u planiranju prorauna. To naravno
u vrlo nepovoljan poloaj stavlja ne-
zavisnu kulturu ije plae i honorari
nisu dio tog prorauna nego onog
manjinskog dijela, tzv. programskih
sredstava. Programi koje razvija rije-
ka kultura u potpuno se uklapaju u
tradicionalno vienje kulture kao
kritike i refleksivne aktivnosti. ak
i vie od toga, esto se radi o refleksiji
na samog sebe koja se ni ne pokua-
va poopiti kako bi bila razumljiva
bilo kome osim samim autorima.
Kao takva, vrlo malo pridonosi ne-
kom razumijevanju stvarnosti u ko-
joj ivimo, ast iznimkama, a kamo
li transformaciji grada. No, dobar dio
kulturnog sektora je inspiriran Bil-
bao efektom, ali bez ikakvog znanja
kako se takav efekt ostvaruje. Tu se
radi o nekoj vrsti fantazije u kojoj
e nastaviti raditi to to rade i kako
rade, a u nekom trenutku e biti pre-
poznati, postati vani i promijeniti
svijet. Uglavnom, radi se o nekoj
varijaciji prie o Pepeljugi. EPK tu
doe gotovo pa kao ostvarenje te
fantazije. Ova fantazija ima daleko
snaniji uinak na dronjavu neza-
visnu kulturu nego na institucije
koje su ipak u povoljnijem poloaju,
jer imaju barem donekle osiguranu
egzisenciju.
Budunost nezavisne kulture u Rije-
ci je tako inom proglaenja Rijeke
prijestolnicom kulture postala pot-
puno zavisna o strukturi EPK. Ve
ionako slab manevarski prostor za
voenje kulturne politike sada je
dodatno suen EPK-om, to zapravo
upuuje na to da e EPK biti kljuno
mjesto voenja kulturne politike u
gradu. Zbog toga je sada najvani-
je pitanje organizacijske strukture
EPK-a. Tu su mogue razliite vari-
jacije, ali zapravo tri osnovna smjera,
nazovimo ih vojno-industrijskim,
gerilskim i mrenim. Prvi je potpu-
no hijerarhijski gdje e EPK vodi-
ti projekt kroz nedavno osnovanu
agenciju i sve to vrijedi usisati u
sebe. Tako e uspostaviti pogon za
proizvodnju programa na ijem e
elu biti tim menadera ili genera-
la koji e donositi sve bitne odluke.
Gerilska struktura bi znaila da e
agencija biti ideoloki centar, a samu
e proizvodnju programa obavljati
male udarne grupe neovisno jedne
od drugih, ali e ih povezivati za-
jednika ideja formulirana od strane
ideologa na elu EPK-a. I, na koncu,
mogua je i mrena struktura u kojoj
e se i program i ideologija kreirati
horizontalno, uz stalno pregovaranje
meu akterima. Agencija bi u tom
sluaju bila administrator mree za-
duena za protokole komunikacije,
a mo odluivanja bi se raspodjelila
meu akterima. Svaki od ovih mode-
la ima svoje prednosti i nedostatke, a
za nezavisnu kulturu poeljniji je to
horizontalniji model, to je u ovom
sluaju mrea. No, koliko je to realno
oekivati da e ba to biti smjer stva-
ranja organizacijske strukture? ini
mi se da bi to bilo ba neoekivano,
jer ni politika ni organizacijska kul-
tura ne upuuju na takav smjer raz-
voja. ini mi se da e se izbor svesti
na izbor izmeu vojno-industrijskog
i gerilskog modela. Naravno, za ne-
zavisnu kulturnu scenu je daleko po-
voljniji gerilski model, jer bi u njemu
opstala kao nezavisan entitet, a uz
dobro upravljanje mogla bi iz svega
toga izai i bitno snanija.
EPK e svakako biti organiziran
poput cirkusa u kojem ima poneto
za svakoga. Izgradit e svoje paviljo-
ne za odravanje programa (tzv. kul-
turna infrastruktura), dovesti gostu-
jue umjetnike, angairati domau
zajednicu kako bi se saivjela s europ-
skom kulturom, to god to bilo u
skoroj budunosti. No, ono po emu
emo mjeriti uspjeh EPK je ono to
e ostati nakon 2020 godine. Da li e
to biti grad prilagoen suvremen-
om trenutku koji proizvodi diskurs
i afekte prema vlastitim potreba-
ma? Ili e pak graani biti svedeni
na prolaznike s osmjehom, vesele
karaktere u zabavnom parku? U oba
sluaja mogli bi govoriti da je soci-
jalni eksperiment zvan EPK uspio,
da kultura zaista moe promijeniti
graane i grad. Mogue je i da se
nita nee dogoditi, da e grad e
i dalje biti u potrazi kako ispuniti
ispranjene ljuture industrijske ar-
hitekture. U tom sluaju EPK e biti
jo jedna prolazna epizoda, ludilo
dvora, politike i kulturne elite, koje
je dodatno osiromailo narod.
Nekako mi bude ao to su tolika
oekivanja utkana u EPK. Bilo bi mi
drae da je jedino oekivanje veza-
no uz umjetniki program koji nas
oekuje, jer to bi znailo da smo sret-
na sredina koja ne vreba svaku pri-
liku za rjeavanje brojnih problema.
92
93

Evropska
prestonica
kulture kao
prilika i
pretnja
Tekst

Goran Tomka
 94

Novi Sad, decembar 2016.

Foto Slobodan Stoi
95
 96

Uvod

Zamislite prostoriju sa izvesnim brojem razliitih sto-

lica postavljenih u irok krug. Na njima sedi isti broj ljudi.
Neke su udobnije, vee ili lepe od drugih. U sobu se uno-
si dodatna nova stolica i poinje komeanje. ta god da se
dogodi, raspodela nee ostati ista. U borbi za novu stolicu
i one koje se isprazne, odnosi izmeu ljudi u prostoriji e
se promeniti. Nekima na bolje, nekima na loije. Isto tako,
u zavisnosti od stolice u kojoj su sedeli, ljudi e tumaiti,
zagovarati ili se protiviti novoj stolici i predlagati najbolji
nain da se sa novom stolicom raspolae.

Na slian nain, kandidatura za Evropsku prestonicu kul-

ture (EPK) unosi promenu u postojee polje odnosa unutar
lokalnih sektora kulture. Nekoliko desetina miliona evra,
koji se preraspodele za sektor kulture u gradovima presto-
nicama, predstavljaju znaajan podsticaj za komeanje.
Postoji mnogo naina da se kandidatura interpretira i isto
toliko potencijalnih razloga da se zagovara ili osporava. U
tom smislu, vano je shvatiti da EPK nije monolitna graevi-
na koja se na isti nain instalira u svakom gradu. Evropsku
prestonicu kulture je bolje posmatrati kao poprite sukoba
razliitih interesa, ideolokih pozicija i koncepcija razvoja,
kulture i umetnosti. U narednim redovima, nastojau da
ponudim neka tumaenja i razloge koji mogu biti od koris-
ti onima koji se nau u prilici da misle o kandidaturi svog
grada u narednom periodu, imajui naroito u vidu region
u kojem se nalazimo.
97

Predloak

S obzirom da je Evropska komisija incijator, sudija i jednim delom donator, ponimo

od nje i od naina na koji predlae EPK, kao poeljnu titulu za koju se vredi boriti.
Evropska komisija neretko istie EPK kao jedan od svojih najuspenijih programa u
polju kulture, ali i ire. Meutim, program se znaajno menjao u poslednjih trideset godi-
na, koliko postoji. Na samom poetku, osamdesetih godina, evropski gradovi kulture
(kako su se tada nazivali), imali su za cilj da ukau na zajednike evropske odlike
velikih prestonica poput Atine, Berlina ili Londona. Kao takav, program je bio deo
ireg projekta izgradnje evropskog kulturnog prostora i promocije ideje evro-inte-
gracija kroz kulturu. i
Pomalo aavo jer, sa jedne strane,
kljuni problemi graana retko lee u
Nakon ekonomskih potresa u drugoj polovini osamdesetih i turistiko-privrednog nainima na koje provode slobodno
vreme i u kvalitetu kulturnih programa,
uspeha Glazgova kao prestonice kulture 1990. godine, projekat Evropska prestoni- a, sa druge, programi EPK retko zagrebu
ca kulture menja orijentaciju. On poinje da se promovie kao prilika za manje ev- dalje od toga.

ropske gradove da se regeneriu, ulepaju, rebrendiraju, razviju (culture-led devel- ii

Garcia, B., Melville, R., Cox, T. (2011).
opment) i postave sebe na mapu Evrope, ne samo u smislu kulture i umetnosti, ve i Creating an impact:Liverpools experience
ekonomije i turizma. Mnogo pre programa Kreativna Evropa i strategije Evropa 2020, as European Capital of Culture. Liverpool:
University of Liverpool, Impacts08.
ovaj zaokret ka ideji kulture kao ekonomskom resursu jasan je upliv neoliberaliz-
iii
ma u evropski politiki imaginarijum. Poslednjih godina, pod kritikom deficitarnosti Boland, P. (2010). Capital of Culture
demokratinosti, u smernicama Komisije za kandidate sve znaajnije mesto zauzima you must be having a laugh! Challeng-
ing the official rhetoric of Liverpool
participacija graana, a EPK se predlae kao prilika da se graani konano pitaju as the 2008 European cultural capital.
Social & Cultural Geography, 11(7), str.
kojim putem ele da njihov grad poe.i Istovremeno, program EPK je umnogome 627-645.
zadrao i prethodne ciljeve.
iv
Meni nije poznat sluaj gradske uprave
u regionu Balkana koja, na ovaj nain,
Posledino, danas evropske prestonice kulture imaju pred sobom hibridan skup am- planira razvoj i prepoznaje program
bivalentnih, pa ak i sasvim suprotstavljenih ciljeva. U okviru tzv. Liverpulskog mo- EPKkao ozbiljnu priliku za privredni
razvoj. Na primer, Novi Sad koji je
dela za razvoj projekata, nalazi se pet ciljeva: kulturna participacija graana i pristup proglaen za prestonicu 2021, u svom
planu odrivog razvoja iz 2016. godine,
kulturi, razvoj turizma i lokalne ekonomije, razvoj imida i brenda grada, razvoj kul- kulturu prepoznaje kao deo drutvenog
turnog sektora i njegova odrivost i jaanje gradske uprave i demokratije.ii Kako je ne- razvoja i ne planira znaajnije ulaganje
u kulturnu infrastrukturu, dok istovre-
mogue istovremeno ukljuiti raznoliko lokalno stanovnitvo i kreirati jednoznaan meno planira izuzetno velika sredstva
za otvaranje nove industrijske zone.
identitet (da ne kaem brend) grada ili osnaiti umetnike i ostvariti profit od turizma, Da li je ovo zato to je ideja postindus-
mnogi gradovi su se u pripremi, tokom izvoenja, kao i nakon godine nali pod ozbilj- trijskog grada van domaaja lokalnih
politikih monika ili zato to je nepri-
nom kritikom lokalne, nacionalne i meunarodne javnosti.iii menjiva na gradove u naem regionu,
ne znamo, jer nikad nije isprobana.
Kako to izgleda u nekim gradovima EU,
pogledati knjigu Riards, G. & Palmer,
R. (2014). Uzbudljivi gradovi (Eventful
Lokalni doek cities). Beograd: Clio.

Svi ovi argumenti mogu, u razliitoj meri, biti prihvaeni u lokalnoj sredini, kao i
izmenjeni i dopunjeni, a sve zavisi od toga ko i sa kojim ciljem inicira proces kan-
didature. Inicijativa moe da stigne iz vrlo razliitih pravaca. Ona moe biti deo ire
strategije gradova koji ele da se orijentiu ka post-industrijskom gradu, razvoju turi-
zma i kreativnih industrija i privlaenju novih mladih stanovnika u potrazi za uz-
budljivim gradom.iv Nekada su inicijatori lokalni gradonaelnici, savetnici, sekretari
ili venici za kulturu, koji ele da legitimiu svoju (kulturnu) politiku kao evropsku;
da poveaju budet kojim raspolau na osnovu aplikacije; da se upiu kao inicijatori
neeg to se percipira kao velika promena. esto inicijative stiu od aktera iz neza-
visne kulturne scene, koja se nada da e na taj nain moi da se izbori za strateko

Novi Sad, decembar 2016.
Foto Slobodan Stoi
v
Postoji nekolicina meunarodnih timo-
va eksperata koji se bore za naklonost
gradova-kandidata kojima nude svoje
konsultantske usluge.
vi
Babkova, S. (2006). Cultural programs
for economic development: A compar-
ison of European and Russian models.
The Journal of Arts Management, Law, and
Society, 36(3), 197-212.
vii
Richards, G. (2000). The European
cultural capital event: strategic weapon
in the cultural arms race? International
Journal of Cultural Policy, 6(2), 159-81.
98
planiranje, za transparentnije odluivanje, za panju gradske uprave, za uvoenje te-
kovina evropske kulturne politike i za dodatna sredstva za svoje delovanje. Inicijatori
su neretko i lokalni eksperti koji, imajui u vidu da projekat zahteva struno znanje,
prave sebi mesto pod suncem. Moda najudniji, ali nikako najrei, scenario iniciran-
ja odnosi se na dolaske stranih eksperata koji zagovaraju EPK i koji sa lokalnim akte-
rima ili gradskim upravama dogovaraju rad na kandidaturi razume se, uz znaajne
nadoknade.v
Komeanje
U zavisnosti od toga ko, u kom trenutku i zato inicira projekat, i kome se u procesu
iniciranja obraa, argumenti mogu drastino da variraju. Svako iz palete moguih
argumenata bira one za koje procenjuje da e biti najuverljiviji, sve u skladu sa sop-
stvenim interesima. Meutim, nisu svi argumenti jednako utemeljeni u konkretnim
iskustvima prethodnih prestonica, niti su u istoj meri primenjivi na lokalnu sred-
inu, jer potencijalni benefiti na kojima se zasnivaju zavise od grada koji raspolae
izvesnim resursima, potencijalima, preprekama i kapacitetima.
Ukljuivanje graana i demokratizacija kulture uvek se nalazi pri vrhu proklamo-
vanih prioriteta svih kandidata. Romansa organizacionih odbora i radnih timova
EPK i graana, najee se i dogodi tokom prvih meseci kandidature. Meutim, par-
ticipacija graana je izazovna aktivnost, koja neretko postaje banalna. U Novom Sadu,
recimo, na poetku kandidature, postavljeni su paneli na kojima su graani mogli da
piu ta bi eleli da vide da se u njihovom kraju izmeni. Verovatno postoje i smisleniji
naini ukljuivanja, ali vei je problem to to sadraji sa panela nisu ni na koji nain
uzeti u obzir u nastavku rada. Tako je participacija bila tek privid i po tome Novi
Sad nije nikakav izuzetak. Veliko je pitanje da li participacija i moe da se sprovede
bez procesa informisanja graana o samom projektu i nainima njegovog razvoja,
odnosno da li bez tih informacija graani mogu da donose kompetentne sudove i daju
smislene predloge.
Priliv turista (i njihovog novca) je jo jedan vrlo est i podjednako problematian
argument. Veina prestonica kulture belei izvestan porast u prilivu turista u toku
godine nominacije, da bi ve sledee godine zabeleio priblian pad.vi Ovo je naroito
tano kod gradova koji, pre titule EPK nisu zauzimali znaajnije mesto na turistikoj
mapi. Oni su se na mapi kratko pojavili jedne godine i potom, kao zvezde padalice,
nestali im su primeeni. Dakle, raspoloiva istraivanja (iako deficitarna) ne ukazuju
na postojanje jasne veze izmeu titule EPK i dugoronog porasta broja posetilaca i
razvoja turizma.vii Svakako da e sredstva uloena u promociju grada i kreiranje sa-
draja za turiste proizvesti neki rezultat, ali pitanje je da li postoje drugi naini da ista
sredstva ostvare znaajnije i dugoronije efekte.
Kad smo kod ekonomskih benefita, investicije za izgradnju infrastrukture su, takoe,
est argument. Kao kljuni izvor pominju se evropski fondovi. Vano je znati da
jedini siguran prihod koji gradovi ostvaruju jeste novana nagrada, koja prati nagra-
du Melina Merkuri, u iznosu od 1,5 miliona evra. Ukoliko znamo da su programski
budeti manjih gradova 10 miliona, a investicioni najmanje dodatnih 20, onda vidimo
99

Najlon, Novi Sad, 2009.
Foto Luka Kneevi Strika
viii
Boland, P. (2010). Capital of Culture
you must be having a laugh! Challeng-
ing the official rhetoric of Liverpool as
the 2008 European cultural capital.
ix
Lhdesmki, T. (2012). Discourses
of Europeanness in the reception
of the European Capital of Culture
events: The case of Pcs2010. European
Urban and Regional Studies, 0(0), 1-15.
Objavljen online 5. 7. 2012. Vidjeti i:
Tlle. A. (2013). Transnationalisation
of development strategies in East
Central European cities: A survey of
the shortlisted Polish European Capital
of Culture candidate cities. European
Urban and Regional Studies, 0(0), 1-15.
Objavljen online 30. 12. 2013.vt
x ji grada, a sve zbog potrebe da se grad predstavi nekakvoj zamiljenoj evropskoj
Puno je tekstova na ovu temu. Moda
najsveobuhvatniji je: Todorova, M. (2006).
Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka
XX vek.
100
da sama nagrada ne znai mnogo. U veini aplikacija, lokalna, regionalna i nacionalna
vlast bez premca je najizdaniji investitor i donator, sa neretko preko 90 odsto sred-
stava. Deo investicija moe da se ostvari iz razliitih fondova, meutim, treba znati
da su anse za privlaenje tih sredstava mnogo manje u gradovima van EU, kao i da
direktno zavise od sposobnosti gradskih administracija da pripreme dobre projekte i
od tih fondova zaista privuku sredstva.
Ulepavanje grada, popravka fasada, izgradnja ikoninih zgrada i javnih prostora,
takoe je neizostavni deo projekata EPK. Osim pitanja zbog ega se isti poslovi ne
urade nezavisno od nekakvih titula, ako je ve grad taj koji ih finansira, jo vani-
je pitanje je koji delovi grada i na koji nain e biti ulepani. Slino gigantskim
naputenim sportskim halama koje podseaju na Olimpijske igre, mnogi gradovi
uputaju se, recimo, u preskupu izgradnju kulturne infrastrukture i podizanje kul-
turnih etvrti, ije je odravanje u narednim godinama problem koji se prebacuje
kao vru krompir od jedne do druge vlasti, a prostori propadaju. Takoe, centri gra-
dova po pravilu dobijaju gotovo svu panju, pod pretpostavkom da umiven centar
grada moe da prikrije probleme u delovima u kojima, zapravo, ivi veina graana.
Preteran fokus na gradska jezgra doprinosi daljoj centralizaciji kulture i sanitizaci-
javnosti.viii
Kad smo kod evropske javnosti, deo primamljivosti programa EPK jeste i sama legiti-
mizacija grada kao evropske prestonice. Istraivanja pokazuju da gradovi iz Istone
Evrope imaju dodatan pritisak da se, kao zakasneli Evropljani, predstave naroi-
to evropskim, savremenim i prestinim.ix Pritisak da se nastupi pred evropskom
javnou, a jo vie pred sobom, jednako je bolan i problematian na Balkanu (ako
ne i viex), te je isti scenario kao u Istonoj Evropi za oekivati i u naem regionu.
101

Tako moemo uti neretko komine komentare u medijima i na ulici Kakva smo
mi to prestonica kada nemamo koncertnu dvoranu (ili neto slino), koji u irokom
luku zaobilaze injenicu da su mnoge evropske prestonice kulture mali, i umetniki
i istorijski, ne preterano znaajni gradovi, koji imaju zanimljivu viziju razvoja zasno-
vanog na kulturi i umetnosti. Sutina je da sve vreme mislimo da vodimo dijalog sa
Evropom, a zapravo razgovaramo sami sa sobom. Evropsku publiku, koju zamiljamo
u naim glavama, neuporedivo manje zanima na status evropejstva nego nas same.

Konano, jaanje pozicije umetnika i umetnike produkcije uopte se, takoe, pojav-
ljuje kao est argument. Meutim, da li e titula EPK zaista doprineti jaanju pozici-
je umetnika u gradu, u znaajnoj meri zavisi od toga o kakvoj umetnosti govorimo
i kako se umetnost definie i razvija unutar projekta. Ukoliko je fokus na turistima,
koji navodno ele lagan, zabavan i estetski prijemiv program, onda kritika, po-
lemika umetnost tu nee nai svoje mesto. To je upravo i razlog zbog kojeg je u
brojnim gradovima najvidljivije naslee EPK razdor unutar kulturne scene, korup-
cija gradske uprave i nezadovoljstvo graana, a, posledino, i kontra-pokreti i bunt.
Mnogi gradovi prosto ne mogu da izdre tenzije i zahteve ovako velikog projekta i
pod njim pokleknu.

Ishodi

Dakle, program EPK predstavlja pokuaj da se, u kratkom roku, meunarodnim re- xi
Lhdesmki, T. (2013). Cultural activism
flektorima obasja kulturna scena jednog grada i ostvare znaajni drutveno-ekono- as a counter-discourse to the European
mski benefiti. Kljuni problem je, meutim, to mnogim gradovima, a rekao bih Capital of Culture programme: The case
of Turku 2011. European Journal of
naroito u naem regionu, nisu moda potrebne velike manifestacije, programi za Cultural Studies, 16(5) 598619.
meunarodnu publiku niti ulepavanje nekoliko najvidljivijih fasada. Potrebna je
strukturna reforma kulturne produkcije, redefinisanje odnosa politike i kulturne
elite i uea graana u kulturnom ivotu. Potrebna je odgovornija, transparentnija i
inkluzivnija kulturna politika. Potrebna je temeljna promena institucionalnog siste-
ma kulture, koji je esto veoma zatvoren i udaljen od savremenih tokova. Potrebna
je edukacija, umreavanje i osnaivanje kulturnih aktera da stvaraju, da se ukljuuju
u meunarodna deavanja i iznalaze nove naine borbe za svoju poziciju u drut-
vu. Potrebno je ohrabrivanje graana da uestvuju u kulturnom ivotu. Potrebna je
sistemska izgradnja kulturnih potreba i navika najirih drutvenih slojeva. Potrebna
je saradnja sektora kulture, obrazovanja, nauke i privrede. Za sve ovo, potrebno je
puno vremena, vrlo osetljivog i otvorenog voenja i tedljivog i fokusiranog troenja
ogranienih sredstava kojima gradovi raspolau.

Ipak, to ne znai da EPK ne moe da bude prilika, okida, pozitivna iritacija koja e
otvoriti vana pitanja, uspostaviti veze, pokrenuti dijalog i iznedriti neke vane uvide,
istraivanja, strateke planove. Evropska prestonica kulture moe da stvori prostore
za uenje i meusobno upoznavanje. EPK moe biti i dobra prilika za umreavanje,
pretvaranje pojedinanih glasova u organizovan politiki i kulturni subjekt, koji e sa
vie snage i umea moi da se bori za svoju poziciju, da ne kaem stolicu u drutvu.
Stoga je bolje razumeti EPK kao platformu za dijalog, eksperiment i susretanje, a ne Tekst je originalno objavljen
kao fabriku koja proizvodi ekonomske i socijalne benefite.xi na sajtu sarajevske Akcije:
www.akcija.org.ba
 102

Inicijativa
nezavisne
kulturne
scene u
Novom
Sadu
103

Tekst

Branka uri
kuda.org, Novi Sad

i neki od
principa
kojima se
vodi
 104

Traganje za novim terminima treba da se deava u

prostoru sopstvene, nove organizacije, 'na strani lju-
di', to ne znai da se u tom traganju nee postavi-
ti pitanje postojee drave. Ali, subjektivnost ljudi
i njihovo suprotstavljanje ne treba da bude u funk-
ciji protivljenja dravi, ve u funkciji izumevanja
novog prostora delovanja i principijelnosti. Iz tog
ugla, Lazaris smatra da pitanje antagonizma nije
simetrino i da se antagonizmom prema dravi ne
moe uspostaviti neto to je realno i to bi zapra-
vo stajalo nasuprot njoj. Na ljude ne treba gledati
u svetlu njihove sposobnosti za antagonizam, ve u
svetlu njihove sposobnosti da se suprotstave antago-
nizmu.
Iz izvetaja sa radionica sa francuskim antropologom i akti-
vistom Silvenom Lazarisom (Sylvain Lazarus), odranih u
kuda.org u Novom Sadu, 2014. godine.i
105

Da li bi danas, u vreme koje
obeleavaju graanski protesti u Sr-
biji, bilo mogue govoriti o odsus-
tvu antagonizma prema dravi u
bilo kakvom afirmativnom tonu?
Kao to su graanski protesti pri-
sutni i svakako vani za ono to bis-
mo mogli nazvati promenom opte
klime, pre svega kada je drava i nje-
na politika u pitanju, tako bi trebalo
da je mogue i potrebno govoriti o
potrazi za novim principima i ter-
minima u prostoru sopstvene or-
ganizacije i asocijacije organizacija.
Kada je re o antagonizmu, ukoliko
on nije simetrian i ukoliko se njime
ne moe uspostaviti neto to je na-
suprot dravi, onda se njime pledira
na izgradnju ili nove drave ili se
zaziva prisustvo jednog njenog seg-
menta koji nedostaje ili je skrajnut.
Danas se on esto javlja pod termi-
nom pravna drava. Istina je da,
kada se nau u domenu prava, je-
dina stvar koju ljudi mogu da urade
je da insistiraju na doslednom spro-
voenju zakona, naroito kada oni
ljudima ne omoguuju ostvarenje
njihovih prava. To je mogue kada
se ljudi organizuju i pristupe izume-
vanju sopstvenih principa koji funk-
cioniu na nain da reavaju svaku
singularnu situaciju u kojoj je pravo
ljudi ili grupe ljudi ugroeno. Tada
je upitno korienje velikih rei i
zazivanje pravne drave, a ukoliko
se to ini, jasno je da se prelazi u
drugaiji reim funkcionisanja koji
nema za cilj reavanje singularne
situacije, ve ispostavljanje zahteva
i apelovanje (na pravnu dravu), to
izlazi iz domena politike kao milje-
nja (u interiornosti) i eventualno
postaje deo politike u eksteriornosti.
O emu se ovde radi i zato pominje-
mo politiku kada govorimo o datoj
temi o udruenjima graana i o
civilnom drutvu, a pogotovo kada
govorimo o udruenjima graana u
oblasti kulture i umetnosti, i kada
je uvreeno miljenje da je to polje
ispranjeno od politike i da ona pos-
toji iskljuivo na svojim privilegova-
nim mestima dravi i politikim
partijama? Iako i politike partije
smatramo legitimnim oblicima or-
ganizovanja, takoe smatramo da u
njima danas politike nema. One su
premreene interesima pojedinaca
i grupa, to zovemo meuljuem2,
gde je izgubljena dinamika para
opozicija-pozicija, jer vidimo da
partijsko vostvo neometano sara-
uje sa vrhom drugih partija (pa i
opozicionih), a ne sa sopstvenim
lanstvom koje je preputeno bor-
bi za obezbeenje osnovne egzis-
tencije u drutvu sa drutvenom
pokretljivou koja poiva upravo
na takvim partijskim principima.
Ukoliko je u onome to se smatra
politikim sistemom (drava-parti-
ja) opoziciona politika naputena i
izgubljena, moemo se upitati ka-
kva je sudbina antagonizma prema
dravi. Treba li antagonizam prema
dravi da ispuni upranjeno mesto
opozicije? Ako bi bilo tako, onda je
re o tome da antagonizam pripa-
da prostoru drave-partije, jer se
u njemu razvija i na njega referie.
Ako u tome i ima politike (a ne ko-
rupcije i neprincipijelnih udruivan-
ja), onda je u pitanju politika u eks-
teriornosti. Nas zanima politika u
interiornosti, politika ljudi i politika
kao miljenje, ona koja je na distanci
prema dravi, to ne znai da tokom
svog razvoja nee postaviti pitanje
drave i njenog (odsustva) principa.
Ako politika vie ne stanuje na svo-
jim privilegovanim mestima, gde
je ima, na koji nain je vidimo i ta
smatramo da je ona? Politika ima
sopstveni prostor miljenja, te ona
ne moe isto tako biti ni objekat, niti
predmet naunog i filozofskog mi-
ljenja. Nauka opisuje limite onoga to
nije mogue uraditi, priziva kom-
pleksnost i kompetentnost koja treba
da nam kae ta je mogue, a ta nije
kada je politika u pitanju. Ako drut-
vena nauka kae da je njen predmet
ovek predmet, onda se ne moe
nita uiniti: postoje samo neolibera-
lizam i trina privreda, totalitet
kritike i nemogunosti. Da bi politi-
ka bila mogua, ona mora pripadati
domenu miljenja, nefilozofskog i
nenaunog, i bie je tamo gde milje-
nja, subjektiviranja i organizovanja
bude bilo. Tako je mogue da oblast
kulture, a pre svega oblast udruenja
graana, budu mesta ispunjena
politikom, a ne ispranjena neubed-
ljivim ubeenjem da se njeno jedino
mesto nalazi u dravi-partiji.
Jedna od vanih taaka na kojoj je
pokrenuta Inicijativa nezavisne kul-
turne scene u Novom Sadu jeste pi-

i ii
http://detelinara.org/stvari- Re meuljue je skovana
ne-pocinju-prostim-odbi- nakon izjave jednog od
janjem-vec-odlukom-da-se- lanova Gradskog vea
s-ljudima-radi-na-necemu/) Novog Sada koji je svoju
Pristupljeno 01.09.2016. partiju uveo u neprincipijel-
nu koaliciju kako bi zadrao
mesto u Veu i upravljanju
gradom.

tanje udruivanja graana i poloaja
civilnog drutva danas. Sasvim je
sigurno da udruenja graana pri-
padaju domenu institucija, ali insti-
tucija udruenih graana, a ne onih
koje drava osniva. U tome ne bi
trebalo da nas zbuni postojanje ne-
gacija u njenom drugom nazivu koji
je takoe u upotrebi nevladino
drutvo i nevladina organizacija, niti
da se time priziva novi antagonizam.
Tu negaciju zapravo treba videti kao
oznaku onoga to zovemo nezavis-
nou i distancom prema dravi.
Ono to je uvreeno miljenje jeste
da je takvo drutvo ili puki korektiv
dravi ili pak oblik tetoinstva ko-
jim se od drave preuzimaju funkci-
je i polja njene skrbi koja nije u stan-
ju da obezbedi, to posledino znai
da je potrebno boriti se za njeno bol-
je funkcionisanje. To nas opet vraa
na poziciju korektiva. Iako je jedno
i isto u pitanju, ak i kod udruenih
graana koja na ovaj nain shvataju
ulogu civilnog drutva retko svedoi-
mo promiljanju svake od ovih, pa
makar i istih, pozicija i moguih
koraka koji bi iz njih proizali. Sto-
ga, jedno od pitanja koja postavlja-
mo jeste da li je danas mogue mis-
liti na drugaiji i nov nain poziciju
udruenja graana misliti sopstve-
nu situaciju a da to ne bi bilo st-
var opisa situacije i stanja stvari koji
mogu da budu bliski etatistikim
diskursima, rekli bismo miljenje
sopstvene organizacije ili bolje po-
zicije. To bi trebalo da je mogue i
u udruenju graana i na bilo kom
drugom mestu, u javnim ustanova-
ma i privatnim preduzeima, tamo
gde je mogue i potrebno menjati
uspostavljene odnose kako se oni ne
bi reprodukovali.
Inicijativa
nezavisne kulturne scene u
Novom Sadu
Sa ovakvim uvidom i novim odno-
som po pitanju politike prolea
2016. godine pokrenuta je Inicijativa
nezavisne kulturne scene u Novom
Sadu, koja okuplja udruenja graa-
na koja se bave kulturnom i umet-
nikom produkcijom. U nekoliko
navrata protekle decenije u gradu su
pokretane inicijative koje podseaju
na dananju (Dizalicaiii, Za kulturne
politike politike kultureiv i druge).
ak su neke od danas prisutnih or-
ganizacija u Inicijativi u ranijim ta-
koe uestvovale, ali u svetlu novih
uvida i politikih principa, moemo
rei da su one boravile u prostoru
antagonizma i da im je problema-
tizacija i reenje problema zbog ko-
jih su i pokretane manjkali. turu Ivan Tasovac upravo po pitanju
Dolazimo do kljunog dela i principa
oko kojih se u Inicijativu okupljamo i
oko kojih vodimo otvorene diskusije,
ime se nastoji i sama Inicijativa dra-
ti otvorenom i javnom. Ali najpre o
neposrednom povodu okupljanja:
Inicijativa se okupila zbog alarmant-
nog stanja povodom uslova delovanja
nezavisne kulturne scene u Novom
Sadu, problema zakupa radnih i
javnih prostora, rezultata redovnog
gradskog konkursa iz oblasti kulture
kojima su gotovo sve nezavisne orga-
nizacije uskraene za sredstva, kao i
nepostojanje infrastrukturnog fon-
da, to je stalni problem finansiranja
koje pokriva iskljuivo produkciju,
a zaobilazi infrastrukturne trokove
organizacija. Neposredni povod za
pokretanje Inicijative je niz aktuelnih
dogaaja koji iznova pokazuju strate-
iii
www.dizalica.org
106
giju guenja nezavisne produkcije i
organizovanja u trenutku kada je u
toku kandidatura grada za Evropsku
prestonicu kulture 2021 (EPK), koja
podrazumeva postojanje savremene
kulturne i umetnike produkcije u
gradu i kada je usvojena Strategije
kulturnog razvoja Grada Novog Sada
za period 2016-2026. godine.
Iako je esto postavljeno pitanje broj-
nosti organizacija u Inicijativi - vie
od strane medija nego direktno od
predstavnika vlasti, pitanje pred-
stavljanja itavog civilnog drutva i
reprezentativnosti Inicijative nije za
sada eksplicitno postavljano, niti je
bilo pokuaja denunciranja Inicijative
na tim osnovama. Meutim, vodei
se iskustvom Asocijacije Nezavisna
kulturna scena Srbije (NKSS), kada je
prethodni republiki ministar za kul-
navodno nedovoljne reprezentativ-
nosti Asocijacije raskinuo Protokol o
saradnji, pokuali smo da izgradimo
argumente za takvu situaciju u kojoj
se moemo nai u pregovorima sa
dravom. Rei da, Inicijativa okuplja
i reprezentativna strukovna udrue-
nja nastala u vreme socijalizma koja
su danas takoe udruenja graana i
to posebno ranjiva iako je istina da
su u Inicijativi, moglo bi da zvui kao
izbegavanje odgovora i naputanje
mesta argumentacije. Stoga, po pita-
nju reprezentativnosti kaemo da ne
predstavljamo itavo polje udruenja
graana u kulturi, jer smatramo da
je prebrojavanje i sameravanje stvar
dravno-partijske politike. Problem
sa kojim se suoavamo nastojimo da
reimo subjektivirajui se kao ona
udruenja koja su zainteresovana za
uslove svog rada i ivota.
iv
www.zakulturnepolitike.net
107

Inicijalna kapisla

S prolea 2016. godine, u toku kampanje za Evropsku prestonicu kulture 2021, no-
vosadska vlast i javna preduzea kojima upravlja izbacuju na ulicu jedno reprezen-
tativno strukovno udruenje (Foto, kino i video savez Vojvodine), poveavaju kiriju
drugom reprezentativnom udruenju (Savez udruenja likovnih umetnika Vojvodine) i,
na konkursu, u potpunosti ignoriu organizacije civilnog drutva koje deluju u oblasti
kulture. Udruenja za svoje projekte ne dobijaju ni dinara podrke, ak ni za evropske
projekte, u ijem sufinansiranju se oekuje uee drave i drugih nivoa vlasti.

Ovakav sticaj odluka vlasti dogaa se u irem sticaju okolnosti, koji ine smene pokrajin-
ske i gradske vlasti nakon izbora, novosadski protesti graana zbog partijsko-koalicionih
kombinatorika koje dovode do smena i otputanja urednika i novinara na Radio-televiziji
Vojvodine, a onda i protesti u Beogradu zbog nezakonitog postupanja gradske vlasti i
ruenja dela Savamale, te ogluivanja policijske uprave na apele graana koji su tim
povodom reagovali. Protestna atmosfera iznova otvara pitanje uloge civilnog drutva i
prava graana na udruivanje, budui da vlast mobilie graane stvaranjem odijuma
prema organizacijama civilnog drutva. Nezavisna kulturna scena u Novom Sadu inici-
ra otvaranje pitanja kulturne politike i uslova u kojima udruenja deluju.

Inicijativa se okuplja oko problema zakupa radnih i javnih prostora; rezultata redov-
nog gradskog konkursa iz oblasti kulture i nepostojanja naina finansiranja trokova
hladnog pogona to je stalni problem finansiranja koje pokriva iskljuivo produk-
ciju, a zaobilazi infrastrukturne trokove organizacija; nerazdvojenosti linija finansi-
ranja za javne ustanove iji je osniva grad, privatna preduzea i neprofitna udruen-
ja graana iz oblasti kulture; nerazlikovanja oblasti kulture, umetnike produkcije i
turizma; obezbeenja potrebnih matching fondova i podrke lokalnih organa vlasti
za osnaivanje i uestvovanje udruenja graana u projektima Evropske komisije. Ne-
posredni povod za obraanje javnosti je niz dogaaja koji iznova pokazuju strategiju
guenja nezavisne produkcije i organizovanja.

Od prvog javnog sastanka, Inicijativi se pridruilo oko 20 udruenja graana u kulturi

i reprezentativnih strukovnih udruenja koja deluju u Novom Sadu. Na redovnim nedelj-
nim sastancima razvijen je princip uestvovanja, diskutovanja i donoenja odluka. Inici-
jativa je ula u pregovore sa Gradskom upravom za kulturu i lanom Gradskog vea
za kulturu, odrala nekoliko konferencija za novinare, uestvovala u javnoj raspravi o
Strategiji kulturnog razvoja Novog Sada 2016-2026. godine i nala se pred odlukom o
ueu u izradi Akcionog plana Strategije.
108
109

Sastanak predstavnika Inicijative nezavisne kulturne scene u

Novom Sadu sa lanom Gradskog vea Daliborom Roiem,
odran 7. oktobra 2016. u prostoru organizacije DRUID koja
deluje u privatnom stanu. Izborom lokacije sastanka, Inicijati-
va je ukazala na problem nedostatka prostora za rad nezavisne
scene i naglasila vanost principa kolektivnog i javnog prego-
varanja umesto individualnog i netransparentnog.

Foto Slobodan Stoi


Nezavisnost
Obratimo se najpre esto propitiva-
nom, ali ak ni na iroj sceni
udruenja graana utvrenom pi-
tanju i poziciji nezavisnosti organi-
zacija civilnog drutva, jer nabrojani
neposredni povodi za pokretanje
Inicijative predstavljaju oblast sus-
reta ovih organizacija sa dravom i
njenim institucijama koje treba da
se bave podrkom i razvojem kul-
turne i umetnike produkcije. Neza-
visnost, a podrka i finansije? Neza-
visnost, a stavljanje ruke u dravni
dep? Nezavisnost, a pokretanje
albenog modusa kada su finansije
uskraene? Upravo ova i slina pi-
tanja predstavljaju osnovu odijuma
prema udruenjima graana danas,
ak i kod njima najnaklonjenijih,
to povratno kod udruenih graa-
na izaziva stid, oseaj nedostojnos-
ti i obeshrabrenost. Jedina taktika
izlaska iz tog stanja koju moemo
da sretnemo u dananjem trenutku
na iroj sceni udruenja graana
jeste potiskivanje obeshrabrenosti
koje se manifestuje udovoljavanjem
nosiocima odijuma (ukoliko su to
graani) ili preputanjem antago-
nizmu (ukoliko je to drava). Sub-
jektivni rezultat toga je nepoverenje
samih udruenih graana u sopst-
vena udruenja, ime jedino mogu
da vide njihova ogranienja i ne-
dovoljnosti i kapituliraju oivljavan-
jem starog reima i privilegovanog
mesta politike drave-partije. Nije
za uenje to su tako razdruena rupcije zajedno sa dravom-partijom
udruenja graana esto vrlo bliska
naunom pristupu i akademizmu
na koje se oslanjaju, te odustaju od
izgradnje sopstvene ekspertize o
problemu kojim se bave i nastoje da
ree. Meutim, insistiranje na neza-
visnosti ne moe da bude stvar eko-
nomske zavisnosti koja se odijum-
om podstie. Ona se mora smatra-
ti kategorijom politike, a ne ekon-
omizma, ime nezavisnost dobija
svoju politiku dimenziju iji je po-
jam distanca prema dravi. Time bi
konano bilo mogue vratiti povere-
nje u mogunost autonomnog sa-
mo-organizovanja graana po odre-
enom problemu.
No, moda pitanje ekonomske za-
visnosti nevladinih organizacija ili
udruenja graana od dravnih fon-
dova za kulturu nije sasvim razree-
no, iako je prevazieno insistiranjem
na politizaciji ovog polja i njegovih
aktera. Zato drava podrava, rei
skromno bio bi eufemizam, udrue-
nja graana? Zato udruenja graa-
na trae novac od drave? Treba li u
odgovoru na ova pitanja da se pre-
bacimo na molarni nivo opisa stanja
periferijalne drave u dananjem
kapitalistikom nainu proizvodnje,
zamrle privrede i stope nezaposlen-
osti? Krenimo ipak od subjektivne i
politike ravni, koja takoe obuhvata
uvid da je drava jedino preduzee
koje danas radi i u kojem je mo-
gue dobiti zaposlenje. Jesu li u tom
kontekstu udrueni graani zapravo
viak populacije nezaposlivi, drut-
veno tj. partijski nepokretljivi, ali ipak
snalaljivi? Na ovom mestu mora-
mo napraviti razdvajanje udruenja
graana o kojima govorimo i koji
politizuju sopstvenu poziciju od
fantomskih nevladinih organizacija
(FNVO) koje se kreu kanalima ko-
iji akteri ih esto i osnivaju, irei
mreu sopstvenih interesa (i snalal-
jivosti) i u tu svrhu instrumentalizu-
jui civilno drutvo. Takoe, razlika
mora da se uspostavi i sa onim orga-
nizacijama civilnog drutva koje su
proglaene udruenjima od izuzetne
ili ak nacionalne vanosti od strane
110
drave, i koje time postaju dravne
institucije. No, snalaljivost o ko-
joj mi govorimo drugaijeg je tipa i
da bi se dolo do njenog pojanjen-
ja potrebno je jo jednom promeniti
vizuru sa objektalistike pozicije kri-
tike civilnog drutva na subjektivnu
i politiku poziciju koja ukljuuje ar-
gument snalaljivosti u zadovoljenju
potrebe ljudi za samo-organizova-
njem, angaovanjem i radom, u vre-
menu deficita mogunosti zaposlenja
i bazinih uslova za ivot i rad. Po-
tencijalni nastavak i upornost kritike
ovako formulisane pozicije vodila bi
odbacivanju i poricanju ljudskog dig-
niteta. Dakle, kada kaemo da smo
nezaposleni i organizujemo autono-
mni prostor za rad, kaemo upravo
da po tom pitanju neto radimo i da
ne ekamo u redu za dravno zapos-
lenje, koje u dananjim uslovima nije
nita manje izvesno, niti predstavlja
zagarantovano mesto zadovoljenja
potrebe za radom, to znai ni mes-
to mogunosti promene uslova toga
rada. Za to je na bilo kom mestu
potrebna subjektivnost i politi-
ka. Meutim, neretko se deava da
razdrueni udrueni graani rade
dok u tom redu ekaju, pri emu se
prelazak iz polja udruenja graa-
na u institucije drave najee vidi
kao veliki uspeh iz vizure takvih ak-
tera civilnog drutva. Tako, potreba
za radom i samo-organizovanjem
kroz udruenja graana ne moe da
se svede na ekonomsku zavisnost ni
kada je u pitanju novac za ivot i rad
udruenih graana. Pogotovo ako se
iz prostora sopstvene organizacije
i njene politike ukljuuje u distri-
buciju sredstava i promenu uslova
distribucije na nain da se sredstva
ne ekaju, ve zahtevaju kako bi se
njima ne samo neto ostvarilo, ve
i ostvarilo na novim i pravednijm
(demokratskim) principima.
111
Protestna organizacija
Pored neposrednih povoda kojima je
zasnovana Inicijativa, svakako je na
njeno pokretanje uticalo i neposred-
no okruenje protesti u Novom
Sadu (Podri RTV) i Beogradu (Ne
da(vi)mo Beograd), koju je veliki deo
lanica Inicijative podrao i u protes-
tima uestvovao. Iako u sluaju beo-
gradske inicijative i protesta postoji
izvesna nesigurnost ili neodlunost u
izjanjavanju da li proteste organizu-
ju udruenja graana ili pojedinci
koji su i lanovi pojedinih udrue-
nja, i nezauzimanje jasnog stava pre-
ma ulasku u partijsko organizovanje
ili ne, pitanja koja su tim protestima
postavljena svakako su uticala na
pokretanje Inicijative. Za nas je mo-
da ak i uticajnija inicijativa Podri
RTV koju su pokrenuli novinari jav-
nog medija borei se za svoja radna
mesta, i u tome vidimo ne partikular-
nost interesa male grupe neposredno
ugroenih, ve univerzalnost principa
kojim bi svako, ukljuujui udruene
graane, mogao da se rukovodi, na
radnom mestu i van njega. To vidimo
kao taku susreta politike udruenih
graana i zaposlenih u javnim pre-
duzeima pravljenje prostora za
rad i stvaranje novih odnosa koji od-
bacuju reime nepotizma, neprincip-
ijelnosti i partijnosti, gde ni jedni ni
drugi ne bi trebalo da ovim reimi-
ma naseljavaju sopstvene prakse. Da
bi to bilo mogue, potrebno bi bilo
napraviti korak dalje i transformisa-
ti organizovanje protesta u ono to
bismo mogli nazvati organizovanje
protestne organizacije stalnog pro-
cesa sagledavanja situacije i problema
sa kojima se suoavamo uz pokuaj
da se oni ree uz dubinsku diskusiju,
iznalaenje argumentacije i donoe-
nje odluka u svakoj novoj situaciji.
Nije li onda neophodno rei da je
prvo mesto protestne organizacije
upravo mesto samoorganizovanih i
autonomnih udruenih graana, ba
iz razloga samoorganizovanosti i au-
tonomnosti u dananjim uslovima?
Mogue je, ukoliko nisu naseljena
dravno-partijskom politikom.
Biti na distanci,
a pregovarati
Dolazimo do najteeg mesta. Kon-
tekst u kome delujemo je preplavljen
antagonizmom koji pretpostavlja
distancu, ali je zapravo u prosto-
ru politike u eksteriornosti, a ideja
ovog teksta i politike koju teimo
da uspostavimo treba da je van ad
hoc antagonizma, na distanci pre-
ma dravi, na distanci koju proces
pregovaranja sa dravom ne bi tre-
balo da ugrozi. Kako misliti distan-
cu, a pri tome sa dravom i njenim
institucijama pregovarati? O antag-
onizmu je ve neto reeno, a sada
i konkretnije. Politika, ona u interi-
ornosti, koja uspostavlja sopstveni
prostor i sopstvenu dinamiku ne
moe poeti da se konstituie od
jednostavnog suprotstavljanja. Ona
zato ima i drugaiji odnos prema
stvarnosti, smatrajui je ne-datom.
Ukoliko je data, mi znamo da posto-
je samo neoliberalizam, trina pri-
vreda i slaba drava kojima se tre-
ba suprotstaviti, a da se pri tome ne
postavlja pitanje ko i iz koje pozicije
to ini, a onda ni kako to ini uko-
liko prostor miljenja nije uspostav-
ljen. U tom sluaju, suprotstavljanje
se najee obavlja traenjem adek-
vacije teorije (politike) sa stvar-
nou. Marksistiko iskustvo nam
takoe govori suprotno da stvar-
nost nije svodiva na saznanje, tj. u
ovom posebnom sluaju politika
nije svodiva na teoriju politike, te ne
bi trebalo zazivati njenu adekvaciju
sa stvarnou, niti time negovati jo
jedno mesto koje se smatra privile-
govanim teorije i prakse, ukoliko
se politika smatra praksom. Iz tog
razloga se esto pribegava potragom
za subjektima borbe, onih koji to
moraju biti, bez da se misli o tome
da li su oni na obzorju, da li je njiho-
va subjektivacija prisutna. Meutim,
koji oblik antagonizma eventualno
moemo imati na umu? Onaj koji
bi samo podsetio, kada se naemo
u situaciji pregovaranja sa dravom
i njenim institucijama kako bismo
problem za koji se zalaemo reili,
da proces pregovaranja ne znai i
slaganje sa dravom kada se naemo
za istim stolom. Ukoliko krenemo sa
antagonizmom, tada emo jednos-
tavno biti u antagonizmu, dok e
problem oko kojeg smo se okupili
ostati nereen. Proces pregovaranja
je teak i zbog toga upada u antag-
onizam, jer najee sa druge strane
stola sede oni koji ne funkcioniu ni
po osnovnim pravilima pregovaranja,
a kamoli da tee uspostavljanju poli-
tike i prostora miljenja.
Za Inicijativu u ovom trenutku situ-
acija je otvorena: mobilizacija orga-
nizacija nezavisne scene je potreb-
na pre svega i jedino za okupljene,
voena je pokuajima pregovaranja
oko promene uslova delovanja i rada
ovih organizacija i jasno nam je da
se kree u okviru postojeih dispozi-
tiva drave i zakonskih odreenja.
Meutim, u isto vreme pokuavamo
da otvorimo i drugi, prijateljski regi-
star mobilizacije prostor miljenja
i izgradnje politike koja izvodi neto
to je mimo situacije koja je u okviru
konfrontacije uspostavljena. Tada je
mogue u igri, zajedno sa odlukom i
stvarnou.
 112

Intervju

Ravno od dna
do Evropske prestonice
kulture 2021.
Da smo sredina neoptereena brojnim problemi-
ma, Evropska prestonica kulture (EPK) bio bi samo jedan
od projekata Evropske unije, dodue spektakularan i
zahtevan, budui da se oekuje potpuna reorganizacija
ivota grada. U sluaju Novog Sada, meutim, to je pre
svega dodatna aktivnost u postojeem rovitom i labil-
nom sistemu kulture u kojem se pravila igre menjaju u
zavisnosti od aktuelnih pozicija moi. Stanovniku No-
vog Sada je nesumnjivo lepo to e njegov grad 2021.
biti prestonca kulture, i to evropska, gradskoj vlasti
e naredne etiri godine taj program biti krovni market-
inki alibi, institucijama kulture - platforma za podrku
ili osporavanje iz ipak, relativno ugodne pozicije stalno
zaposlenih, privatnoj Exit fondaciji - izvesni osvojeni i
plaeni novi posao, a nezavisnoj sceni neplaeni meseci
opreznog zagovaranja strukturnih reformi, makar onih
na gradskom nivou.

Nemanja Milenkovi, predsednik Fondacije Exit, iako

samo godinu dana na elu Organizacionog odbora
NSEPK2021, uspeo je da osvoji najvei evropski grant.
Dodue, taj grant je u ukupnom budetu EPK zapravo
najmanja stavka - iznosi samo 1,5 miliona evra, dok je
projekcija budeta u narednih est godina 65 miliona
evra. Grad e ga pritom dobiti tek 2020, nakon to sve
prethodne godine prou evaluaciju. Razliku izmeu 1,5 i
65 miliona platie graani, jer se izdvaja iz novosadskog,
pokrajinskog i republikog budeta. Tokom est godina,
30 miliona je namenjeno programima, promo aktiv-
nostima i operativnim trokovima, a 35 miliona e biti
uloeno u infrastrukturu. Tano je da e infrastruktura
ostati gradu, ali tek predstoji analiza i projekcije njene
odrivosti kroz programe.
RAZGOVARALA
Nesumnjivo je da e EPK biti kljuno mesto voenja grad-
Vesna Tai ske kulturne politike do 2021. Ipak, Strategija kulturnog
113
razvoja Novog Sada za period 2016-2026. preputena je,
na osnovu najnovijih preporuka iz Brisela, gradskoj vlas-
ti i nee biti briga Organizacionog tima NSEPK2021.
Sudei prema procesima viegodinje pripreme kandi-
dature (od marta 2012), pa i finalu tog procesa, koji od
jeseni 2015. godine (umesto Andreja Fajgelja, smenjenog
direktora KCSN) vodi predsednik Fondacije Exit, nema
tu mnogo mesta za nagaanja. EPK je najvei evrops-
ki projekat koji je ili okrenut komercijalnoj kulturi, ili
uopte nije kulturni, ve ima za cilj da osnai kultur-
nu vitalnost grada, omogui urbanu regeneraciju, te
pobolja internacionalni ugled i turistiku ponudu No-
vog Sada. U takvu formulaciju moe da stane mnogo
toga, ali e po svoj prilici stati ono to bude sugerisala-
la Evropska komisija tokom naredne etiri godine - do
konane 2021.
to se Novosaana tie, kao i nezavisne kulturne scene,
ve sada su iz Brisela stigli komentari, tvrdi Milenkovi,
da je projekat previe otiao u socijalnu sferu kulture.
Nedovoljna komunikacija s graanima i akterima na
kulturnoj sceni, lo sajt projekta, objavljena teko itljiva
aplikacija u nedovoljno kvalitetnom formatu i bez prevo-
da - sve te zamerke organizatori pravdaju nedostatkom
vremena, odnosno samo jednom godinom rada s novim
predsednikom i delimino novim sastavom Organizacio-
nog odbora. Za njih je 2017. godina - nulta godina projek-
ta, a posveena je izgradnji osnova za njegovo kvalitetno
sprovoenje. Jedna od prvih stvari, kako kae koordina-
tor projekta Vuk Radulovi, bie strategija komunikacije.
injenica je da se ve etiri godine govori o komerci-
jalizaciji kulture (programski direktor Momilo Bajac),
pozicioniranju Novog Sada na evropskoj kulturnoj mapi i
drugim mantrama evropskog projektnog diskursa u skla-
du s konceptom kreativnih industrija. Javne diskusije na
kojoj bi se javni interes mogao zajedniki artikulisati nije
bilo, ve se promena imida, rebranding, kao i kod
novijih EPK, predstavlja kao javni interes. Potpuno u skla-
du s konceptom kreativnih industrija.
Javni interes je prepoznao fonder, organizacioni tim je
pobedio, a nezavisnoj sceni preostaje da iskoristi market-
inki nivo celokupne kampanje organizatora, kojima je
stalo do sveopte podrke javnosti, bar u prvim godina-
ma programa.
Nesumnjivo da e sredstva uloena u promociju grada i
sadraje za turiste proizvesti neki rezultat, ali i u bogati-
jim evropskim prestonicama postavljalo se pitanje da li
postoje drugi naini da ista sredstva ostvare znaajnije i
dugoronije efekte. Malo je istraivanja koja se bave EPK,
i nema se na osnovu ega zakljuiti o efektima takvog
poduhvata, osim na osnovu iskustava dan posle. Poput
onih u Vroclavu - EPK 2016, gde su lanovi novosadskog
tima, kako tvrde, uli suprotne prie od nevladinog sek-
tora, vlasti i projektnog tima.
Srbija je na visokom mestu po percepciji korupcije, go-
dinama unazad, i to je dovoljan razlog da se iznose naj-
vee sumnje u svaki proces voen s vrha vlasti, ovoga
puta novosadske, posebno to u njemu veliki udeo ima
budetski novac.
O ovim i drugim kontroverzama novosadskog puta ka
evropskoj prestonici kulture, za Manek smo razgovarali s
lanom Gradskog vea zaduenim za kulturu Daliborom
Roiem, predsednikom Organizacionog odbora Nema-
njom Milenkoviem i koordinatorom projekta NSEPK
2021 Vukom Raduloviem.
 114

INFRASTRUKTURA

Gradonaelnik Novog Sada Milo Vuevi objavio je poetak gradnje nove infra-
strukture (baletska i muzika kola), obnovu fasada (sredstva su ve obezbee-
na). Republika ministarka graevinarstva, saobraaja i infrastrukture Zorana
Mihajlovi najavila je dodatna ulaganja u Novi Sad, a predsednik Pokrajinske
vlade Igor Mirovi izgradnju Nauno-tehnolokog parka u vrednosti od 12,5 mili-
ona evra, kao zajedniku investiciju vlada Srbije i Vojvodine, Grada Novog Sada i
Novosadskog univerziteta. Planirano je i da se u Kineskoj etvrti, na potezu izmeu
Limanskog parka i Dunava, izgradi Youth Creative Polis za razvoj kreativnih in-
dustrija i IT sektora.

Darko Poli, lan Organizacionog tima, arhitekta-planer u JP Urbanizam, Zavod

za urbanizam Novi Sad, odgovara na pitanje ta je od planirane infrastrukture bilo
deo aplikacionog formulara za EPK:

U aplikaciji Grada Novog Sada za EPK 2021. definisan je odreen i

limitiran broj projekata koje je grad kandidovao. Svesni ogranienja
raspoloivog budeta, ali i ogranienog pristupa EU fondovima kojima,
kao zemlje koja jo nije lanica EU ne moemo potpuno pristupiti, u apli-
kaciju smo ukljuili samo one projekte koji su ve zapoeti ili su planirani
relevantnim dokumentima i odlukama u narednom periodu.

U aplikaciji su tako definisani projekti u nekoliko formata u Novom Sadu i part-

nerskim optinama. Veliki format ine projekti: Youth Creative Polis na prostoru
Kineske etvrti, Muzika i Baletska kola sa koncertnom dvoranom na Limanu 4 i
peakobiciklistiki most. Projekti srednjeg formata su kulturne stanice na Novom
naselju, Klisi i Sremskim Karlovcima, a projekat malog formata je ureenje 46
malih javnih prostora u 46 mesnih zajednica u Novom Sadu i manjim mestima koji
administrativno pripadaju gradu.

Drugi projekti koji su nabrojani nisu u aplikaciji, ali svi bez sumnje podravaju duh
koji e Novi Sad, kao EPK 2021 razvijati narednih godina.

Svi navedeni projekti sa budetima za izgradnju i rokovima su navedeni u aplikaciji

http://novisad2021.rs/en/bidbook/.
 115

Nemanja Milenkovi
predsednik UO Exit fondacije

Dalibor Roi
lan Gradskog vea zaduen za kulturu

Kakva je Vaa vizija Novog Sada 2021?
Dalibor Roi Novi Sad vidim, a nadam se da e kao takav
zaiveti i pre 2021. godine, kao grad u kojem je kultu-
ra jedan od glavnih resursa i gde kreativna industrija
postaje vodei mehanizam razvoja uopte. To znai da
radimo na tome da obezbedimo infrastrukturu koja je za
to neophodna, naine finansiranja kulturno-umetnikih
projekata i atmosferu u kojoj e participativnost svih
zainteresovanih za angaman u kulturi biti na najviem
moguem nivou. Takav pristup smo dokazali usvajanjem
Strategije kulturnog razvoja Novog Sada, u ijoj izradi
su uestvovali ljudi iz kulture najire posmatrano. Neza-
116
koordinator projekta NSEPK2021
Vuk Radulovi
visna kulturna scena i individualni stvaraoci u takvom
poimanju kulturne politike Novog Sada zauzimaju vano
mesto, odnosno nastojimo da ostvarimo partnerski
odnos izmeu uprave grada, ustanova kulture kojima
je Grad osniva i svih organizacija u oblasti kulture. To
je jedini nain da postignemo ostvarenje vizije Novog
Sada kao Evropske prestonice kulture u sutinskom, a
ne samo u formalnom smislu. Formalno osvajanje titule
EPK2021 znai da emo imati najiru i najjau podrku
na putu koji smo sebi zacrtali.
Da li Grad, pored obnove fasada, infrastrukture i
poveanja broja noenja stranih turista, ima u pla-
117
nu da jedan od rezultata projekta budu neophodne
strukturne reforme sistema kulture?
D.R. Bez takve reforme ne bismo postigli eljene du-
gorone promene u kulturi i, kao to sam pomenuo,
samo donoenje Strategije svedoi o nameri da pobolja-
mo sistem. Strategija, na osnovu koje e biti doneti i
realizovani akcioni planovi sa konkretnim projektima
i prema prioritetima, omoguava projektno planiranje
budeta tako da maksimalno dobro, strateki i planirano
iskoristimo novac kojim raspolaemo. Naravno, uz sve to,
veoma e biti vani mehanizmi evaluacije projekata, ali i
kontrole utroka sredstava.
Strategija, koja je sastavni deo aplikacije za EPK, jeste
i zvanini dokument koji obavezuje. Da li e akcioni
plan Strategije biti uslovljen razvojem projekta EPK?
D.R. S obzirom na vanost titule koju smo osvojili i na
mogunosti koje ona otvara, veoma je logino da pro-
jekti EPK budu okosnica svih aktivnosti u oblasti kul-
ture u narednom periodu. Meutim, ne moemo govoriti
o uslovljavanju, jer Strategija predstavlja i sastavni deo
nae aplikacije za EPK2021, pa tu nema sukoba vred-
nosti. Naprotiv, moemo samo konstatovati da e nam
steena pozicija omoguiti laku i kvalitetniju realizaciju
ciljeva predvienih Strategijom.
Da li e struturne reforme podrazumevati i razdva-
janje budetskih linija za savremenu kulturu, kul-
turne industrije, amaterizam? Da li, recimo, posto-
ji ideja da se finansiranje Exita, prebaci na druga
ministarstva (turizma, finansija...)?
D.R. U skladu sa Strategijom kulturnog razvoja Gra-
da Novog Sada, u toku je izrada Akcionog plana kojim
e biti definisani modaliteti za raspisivanje konkursa
Gradske uprave za kulturu. Tenja je da budui konkursi
budu podeljeni na oblasti: savremeno stvaralatvo, kine-
matografija, muziko stvaralatvo, kulturno-umetnika
drutva i zatita kulturnog naslea.
ta je od infrastrukture planirano za izgradnju do
2021. i kojim sredstvima (budet, investicije, fon-
dacije)?
D.R. U aplikacionom formularu za EPK 2021, takozva-
nom bid-booku koji je objavljen na internet stranici
Novi Sad 2021, navedeni su projekti koji e biti realizo-
vani, a planirano je da budu finansirani sa tri nivoa vlasti,
gradskog, pokrajinskog i republikog.
Najnovija inicijativa za dijalog s gradskom upra-
vom potekla je s nezavisne kulturne scene, odmah
posle konkursa uprave za kulturu na kom nije
proao nijedan evropski projekat, to se ini
paradoksalnim u godini kada Novi Sad konkurie
za EPK. Kako objanjavate takve rezultate?
D.R. Na nedavno okonanom Javnom konkursu za izbor
projekata u kulturi, kao i projekata umetnikih, odnosno
strunih i naunih istraivanja u kulturi Grada Novog
Sada u drugoj polovini 2016. godine, sudei po rezul-
tatima, u fokusu je bilo savremeno stvaralatvo, koje je
podrano sa preko 26 odsto ukupnih budetskih sred-
stava za te namene. Ako se tome doda oko 6,5 procenata
koliko je izdvojeno za kinematografiju, odnosno video
produkciju, ukupan postotak za savremeno stvaralat-
vo iznosi preko treine budeta. Grad Novi Sad, kao
EPK2021. godine, na taj nain dokazuje da vodi rauna
o savremenim kulturno-umetnikim programima, tj. o
gradskim udruenjima koja su aktivna u toj oblasti.
ta oekujete od dijaloga s nezavisnom scenom?
D.R. Oekujem da razvijemo partnerski odnos, da pred-
stavnici nezavisne scene budu aktivno ukljueni u kul-
turnu politiku Novog Sada i da naemo najbolji model
funkcionisanja. Namera Grada je da razvija to efikasni-
je mehanizme podrke svima koji deluju u kulturi, kao
i uslove za najvei mogui nivo participativnosti zain-
teresovanih pojedinaca i organizacija, kako bi kulturna
politika bila odraz zajednikog angamana, a radi za-
dovoljenja opteg interesa u kulturi Grada Novog Sada.
ta bi, na osnovu dosadanjih razgovora, trebalo
promeniti kako bi se obezbedila njena odrivost u
skladu sa znaajem koji ima u kulturi Novog Sada?
D.R. O unapreivanju pozicije nezavisne scene vodili
smo rauna i prilikom izrade Strategije kulturnog razvo-
ja Grada Novog Sada. Naime, taj dokument podrazumeva
osnivanje Radnog tela koje nee biti deo gradske admini-
starcije, a u kojem e moi da participiraju svi zaintereso-
vani akteri u kulturi i, na taj nain, utiu na kreiranje
kulturne politike.
 118

Brzopotezno osvajanje
titule EPK

Predsednik Organizacionog odbora NSEPK2021 Nemanja Milenkovi, koji je i pred-

sednik UO Exit fondacije, i koordinator projekta NSEPK2021 Vuk Radulovi kau da
su aktivnosti koje su dovele Novi Sad do titule EPK sprovedene u finiu kandidature
gerilski, da nije bilo dovoljno vremena za komunikaciju s graanima, kao ni za
konkurs za projekte. Meu izabranim projektima, kako tvrde, veina je iz nevladi-
nog sektora. Budet celog projekta projektovan je na 65 miliona evra, a ukljuuje
i nagradu Melina Merkuri (1,5 milion evra) koju e Brisel uplatiti tek 2020, nakon
monitoringa. Ostatak bi trebalo da stigne iz budeta sva tri nivoa vlasti, pri emu
je 30 miliona predvieno za projekte, operativne trokove i promociju, a 35 za in-
frastrukturne projekte u periodu od est godina.

U kojoj je meri projekat NSEPK2021 ostvario ko-
munikaciju sa graanima i akterima u kulturi No-
vog Sada?
Nemanja Milenkovi to se tie podrke graana i njihove
informisanosti o projektu, osnovni principi su bili trans-
parentnost, informisanost i demokratinost u formiranju
koncepta. Naalost, nije bilo dovoljno vremena. Ja sam
stupio na funkciju tano godinu dana pre proglaenja
EPK, krajem septembra 2016, a proces kandidature je uk-
upno trajao tri-etiri godine. Mi smo raspisali konkurs,
ali nije bilo vremena za, recimo, tribine na kojima bi se
predstavili najbolji projekti, kako bi ljudi shvatili ta je
projekat EPK i kako bi se prijavili odgovarajue projekte.
Praktino, od poetka je ostavljen ogroman prostor u ko-
jem su ljudi interpretirali projekat i definisali oekivanja.
Oekivanja su neprijatelj iskustva, zato to ih svako in-
terpretira kako on to vidi i misli.
Kao tim, nali smo se u paralelnom procesu: trebalo je
da sami shvatimo kako da odgovorimo na izazov koji je
pred nama, a da, u isto vreme, obavetavamo javnost o
tome. Dakle, i sami smo uili. U Srbiji nema strunjaka
za EPK i trudili smo se, paralelno s tim, da prenesemo
naueno. U septembru smo uradili istraivanje na temu
koliko su graani upoznati sa EPK i da li podravaju
takav projekat, odnosno da li podravaju da se odreena
sredstva daju iz budeta ako sutra pobedimo. Imali smo
ubedljive rezultate, 88% ljudi je reklo da jesu za projekat
i da ga podravaju ukoliko je transparetan - ako se vidi
gde se troi novac.
Kakvi su projekti stigli na konkurs? Koliko ih je
bilo?
N.M. Postojao je jedan konkurs i poziv pre mog dolaska,
pa smo mogli da kaemo da je forma potovana, to je
moglo da bude zgodno budui da smo imali jako kratko
vreme za delovanje. Ipak, raspisali smo konkurs koji je
bio relativno kratak vremena jednostavno nije bilo i
stiglo je oko 350 projekata.
Vuk Radulovi Prvi poziv koji smo raspisali trajao je est
meseci i prijavila su se svega 43 projekta. Shvatili smo
da postoji problem i zato smo se podelili u timove za ra-
zliite oblasti, koje smo nazvali mostovi. Poslali smo
ih kod razliitih predstavnika scene javnih i privatnih,
umetnikih organizacija, individualnih kreativaca i dru-
gih da priaju s njima, objasne kriterijume poziva i da
ih pozovu da se jave na konkurs.
Kakvi su projekti s nezavisne scene stigli i koliko
ih je bilo?
N.M. Ako nezavisnu scenu itamo kao nevladin sektor u
oblasti kulture i savremenog stvaralatva, onda je iz tog
sektora stigao najvei broj projekata, ali ne pripadaju svi
Inicijativi nezavisne kulturne scene Novog Sada.
119
V.R. Od ukupno 135 projekata, 80 ih je iz nevladinog sek-
tora. Od preostalih projekata veliki broj je prijavila Aka-
demija umetnosti u Novom Sadu, to je znatno povealo
broj projekata iz javnog sektora Imali smo i negodo-
vanje predstavnika institucija Vladimir Kopicl, lan
Umetnikog saveta, rekao je da je izraena nesrazmera i
da je preveliki broj i prijavljenih i prihvaenih projekata
upravo iz nevladinog sektora.
ta se sada dogaa sa tim projektima?
N.M. Od ukupnog broja izabranih projekata, 30 odsto se
ve nalazi u aplikaciji i to su oni koji su najvie odgovara-
li programskom narativu i umetnikoj viziji EPK.
Koji od projekata mogu da ponu da se realizuju
ve 2017?
N.M. Edukativni. Nama je 2017, po projektu EPK, nulta
godina. Preduslov svega budueg je da napravimo jasnu
organizaciju, da vidimo koji je budet, da vidimo gde
sede ti ljudi Naredna godina je polazna osnova kako
bismo 2018. imali kapacitet da ozbiljnije realizujemo
projekat.
Kako je biran predstavnik nezavisne scene u Umet-
nikom savetu?
N.M. Izmeu prethodnog predsednika Organizacionog
odbora Andreja Fajgelja, koji je bio i direktor KCNS-a,
i Inicijative, koja je stigla s nezavisne scene, postojao je
kle. Desio se jedan momenat koji je pocepao proces,
u kojem on oigledno nije uspeo da integrie javnost u
najirem smislu, nego je okrenuo priu na crno-belo,
za i protiv njega. Pria je skliznula u linu, bar sam ja
imao takav oseaj, ime su zapravo bila zatvorena vrata
za EPK.
EXIT, Novi Sad
Foto promo
Ja dolazim ispred Exit fondacije, koja me je delegira-
la, kao nevladin sektor. Komercijalni, ali ipak nevladin.
Nikada nisam bio politiki angaovan, pa me to nije
optereivalo. Pokuao sam da otvorim vrata mnogima.
Postojao je lini poziv, s moje strane, Inicijativi, odnosno
Zoranu Panteliu iz Kuda.org, kog izuzetno cenim, da se
ukljui u priu, ali je on odbio. Naveo je nekoliko segme-
nata od toga da su lanovi Umetnikog saveta ljudi koji
su unitili kulturu Novog Sada do toga da je EPK globali-
stiki projekat, uz jo gomilu razloga. On je smatrao da
bi Danijel Babi, slikar, bio adekvatnija osoba za mesto
predstavnika nezavisne scene.
Sa nezavisne scene Exit fondaciji i grad-
skoj upravi najvie se zamera na tome
to Exit crpi novac iz budeta za konkur-
se.
N.M. Exit fondacija je na republikom nivou, na sopst-
venu inicijativu, uspela da izdejstvuje da ne pripada re-
soru kulture, nego da se prebaci na privredu, odnosno
turizam. I to je tako ve godinu-dve. Taj proces se polako
razvija i na nivou pokrajine, a mi insistiramo na tome da
se to desi i na nivou grada.
Koliko e NSEPK2021 imati za rezultat
razvoj kreativnih industrija, odnosno ne-
komercijalne kulture s druge strane?
N.M. Ve do sada smo imali komentare u Briselu da smo
previe otili u socijalnu sferu kulture. Kao da su nas pi-
tali: A gde su vam spektakli, gde vam je masovna pub-
lika? Na je argument bio je da je Novi Sad izaao s tim
konceptom, jer ve ima spektakl, ve je prepoznat kao
festivalski grad. Ba smo zbog toga eleli da izaemo sa
socijalnim ukljuivanjem graana, sa izmetanjem kul-
ture na obode, sa izlaskom iz centra grada. Moje pitanje
za nevladin sektor je: A gde je tu publika? Balansa u
programu mora biti, tj. mora biti i jednog i drugog.
 120

strategije
121

Od

tri putia
Osvrt na Strategiju kulturnog ra-
zvoja Novog Sada 2016-2026, koja
je doneta kao obavezni dokument
kandidature grada za EPK 2021
Tekst

Miroslav Kevedi*

DINAMIKA Strateki dokument usvojen je na nain
koji ne odgovara dinamici donoenja jednog tako vanog
dokumenta, a njegovi gabariti su odreeni vie EPK-om,
nego realnim potrebama u kulturi Novog Sada. U sluaju
da nije dobijena nominacija za EPK, grad bi onda dobio
dosta lou strategiju razvoja kulture.
DEFINICIJA U stratekom dokumentu je izbegnuto da
se definie kultura, pri emu nije trebalo proizvesti novu
definiciju, jer postoje meunarodni dokumenti koje je
Srbija potpisala. U Strategiji se pominje Deklaracija UN
o kulturnoj raznolikosti, ali nije navedena Konvencija o
zatiti raznolikosti kulturnih izraza, koja je 2009. pot-
vrena u Srbiji.
ELEMENTI Zbog izostanka definicije, proputeno je i
da se propitaju svi njeni elementi. Jer, u kulturu spada-
ju i jezik, veroispovest, pravo, obiaji, razna znanja koja
se prenose iz prolosti. Da je i to uzeto u obzir, bilo bi
potrebno istraivanje koje propituje stanje kulture u No-
vom Sadu.
VIZIJA Ako pravite strategiju 2016-2026, onda iz-
raavate kako izgleda Novi Sad 2026. Ni taj pristup nije
iskorien, ve jedan drugi koji vie vodi nekoj vrsti
ekvilibrijuma izmeu razliitih aktera - vie se ide na
uravnoteenje ili prevazilaenje problematinih odnosa,
nego to se zapravo definie ka emu ukupno polje kul-
ture treba da se kree.
MENADMENT Zakon o kulturi pripada neemu to
je pravno okruenje, a menadment je pozicioniranje u
okruenju. Strateko planiranje treba da kreira povoljnu
poziciju s obzirom na okruenje. Obino se za te potrebe
radi PESTEL analiza politikog, ekonomskog, socijalnog,
tehniko-infrastrukturnog, pravnog, ekolokog, religijs-
kog i svakog drugog relevantnog okruenja.
BUDET U Strategiji stoji da je neophodno da grad
povea sredstva za realizaciju ciljeva tog dokumenta, to
praktino znai da, ukoliko sredstva ne budu poveana,
onda nee biti ni njene realizacije. Dobar strateki do-
kument podrazumeva da se odgovor na pitanje da li e
se resursi poveavati ili ne zna ve u ekonomskom delu
PEST analize.
ANALIZA Dolazimo do propitivanja finansijsko-poli-
tikih elita i njihove spremnosti na poveanje budeta.
122
Tako dolazimo i do SWOT analize, koja je takoe izbeg-
nuta, pa konano ne znamo da li je to snaga ili slabost.
PLAN Nedostaje i dovoljan broj elemenata za izradu
kvalitetnog akcionog plana koji bi podrazumevao neke
resurse, ljudske, tehnike, finansijske
MANJINE Uestvovao sam u javnoj raspravi u izradi
Strategije, kao i u fokus grupi u vezi sa kulturom na-
cionalnih manjina. To je, meutim, bila neuspena gru-
pa, jer sam se pojavio kao jedini, to je simptomatino.
Nuno je poboljati komunikaciju s nacionalnih manji-
na i ne zanemarivati itav korpus postojeeg pravnog
okvira. Jer, postoji nekoliko zakona koji reguliu delo-
vanje institucija nacionalnih manjina i njih treba pri-
menjivati.
AKTERI Ne vidim da su manjine prepoznate kao re-
surs, ve kao akteri s kojima tek treba poboljati komu-
nikaciju. Simptom etnike distance.
DECENTRALIZACIJA Novi Sad nije samo gradsko jez-
gro - ako se pree Dunav, ve ste u Petrovaradinu, a nje-
ga skoro da nema u Strategiji. Pominje se Kulturni centar
Kisa, ali mesto Kisa, naseljeno Slovacima, ne vidim u
stratekom dokumentu.
DEMOGRAFIJA Sugerisao sam da se pojaa deo ana-
lize demografije unutar Novog Sada, jer imamo znaajan
priliv novog stanovnitva. Novi Sad je izmeu dva popisa
(2002, 2011) porastao za treinu, sa 200.000 na 300.000
ljudi, a njihov profil i dinamika su na neki nain izostali.
ROMI U metodologiji istraivanja, putem telefonske an-
kete i preko internet upitnika, neke ranjive grupe su bile
unapred isputene. Koliko Roma je, recimo, moglo da
ispuni internet anketu? Nije trebalo zanemariti njihovo
realno prisustvo, npr. u naselju angaj, oko pijace Najlon,
u Adicama
UNIVERZITET Nisu prepoznati ni drugi znaajni re-
sursi, poput Univerziteta, koji je pritom najvea firma u
Novom Sadu - zapoljava oko 4.000 ljudi.
123
IT Novi Sad postaje jaka informatika sila - ovde su
neke firme koje imaju po vie od stotinu zaposlenih, rade
za strane kompanije i imaju ekonomski uticaj. One de-
finitivno spadaju u ono to Evropa zove kreativne indus-
trije, ali u Strategiji nisu prepoznate i propitane.
TAJNE Sama nominacija i aplikacija je imala status
tajnosti, tako da nismo mogli da znamo ta tu stoji, a i
dalje postoji velika razvezanost izmeu samog stratekog
dokumenta i aplikacije, a i drugih analiza, koje jo nisu
dovoljno dostupne. Ne znam ni ta sve treba da traim.
ORGANOGRAM Utisak je da mnogo toga zavisi od
politikih aktera i da svaka promena garniture otpri-
like poinje iz poetka, to strateke planove oslikava
kao izuzetno mekane dukumente ija se vrednost niti u
menaderskom, niti u pravnom smislu ne prepoznaje. I,
konano, strategije se ne sprovode. U stratekom doku-
mentu nedostaje organogram kao karta moi, gde imate
autoritet ispod koga stoje drugi akteri koji su zatim au-
toriteti treim akterima - ko, na koji nain i u kojem vre-
menskom i pravnom okviru s kim komunicira.
KAPACITET Strategija Novog Sada je ipak dokument
gradske uprave za kulturu, koja je slabog kapaciteta - tre-
nutno broji 12 zaposlenih. Nedoreen je ostao i odnos
gradske uprave prema institucijama iji je osniva Grad,
a pobrojane su u Strategiji.
AKCIONI PLAN Zbunjuje i to to se najavljuje rad-
no telo koje e raditi akcioni plan za implementaciju
strategije i brojae sedam ljudi (dva predstavnika tima,
po jedan iz javnog i civilnog sektora, kao i troje lju-
di iz gradske uprave za kulturu). Na koji nain se bira
predstavnik iz ustanova? Primeeno je prilikom javne
rasprave da se uglavnom okupljaju ljudi iz udruenja, da
nema ni umetnika, niti predstavnika ustanova. Malo je
bilo rukovodilaca ustanova, iako im je osniva Grad. To
je nelogino. S druge strane, Novi Sad je i sedite pokra-
jinskih institucija, koje treba ukljuiti i u realizaciju
Strategije i projekta EPK. Ni ta vrsta komunikacije nije
vidljiva, niti su resursi propitani.
EXIT
Novi Sad ima jednu taku kontakta koja se ponekad
naziva kulturnom, a to je Exit festival i grad je pre-
poznat kao festivalski. Meutim, Exit je unutar
percepcije samih graana za 15 godina doiveo
transformaciju. Imao je politiku ulogu, zatim
ulogu nadoknade onoga to je proputeno 90-ih, a
konano se transformisao u neto to je prilagoe-
no potroau izvana, i to potroau koji nije elitni,
ve nie platene moi koja je, opet, via od nae.
Exit je relativno zatvoren za lokalno stanovnitvo i
pokuava da parira konkurentskim festivalima, ali
sa publikom slabije ekonomske snage.
Dosta se oekuje od Exit tima u vezi sa EPK. ini
se kao da su u itavom procesu iskljueni klasini
resursi u gradu, institucije koje imaju resurse. Exit
je fondacija, ije je vlasnitvo konano, po zakonu,
privatno.
Odnos gradske uprave i Exita je javna tajna. Exit se
prilagoava politikim strukturama na vlasti. Dok
su jedni na vlasti, Novi Sad je glavni grad Vojvodine,
a sada, kada su neki drugi - Novi Sad je EPK, a ljudi
su uvek isti. Poinje skoro redovno da se vezuje imid
oportuniste uz Exit i taj oportunizam nije ba sjajno
ocenjen meu Novosaanima.
Ono to je uvek pitanje jeste silan odliv sredstava iz
Pokrajine i Grada na Exit.
Za razliku od Exita, nezavisna kulturna scena je
imala ove godine niz nezgodnih situacija u vezi sa
prostorom. Foto kino savezu Vojvodine stavljen je
klju u bravu, pred gaenjem je Lemijeva knjiara,
od udruenja se trai da plate visok zakup prostora.
A koliko kota zakup Petrovaradinske tvrave? Da
li Poslovni prostor, kada navodi prostore za zakup,
treba da navede i Tvravu? Ona se ne izdaje - ona
se daje. I zato se onda ne daje Foto kino savezu? To
davanje-nedavanje je ilustracija odnosa.
Takoe, pominje se famoznih, a nikad proverenih,
est zaraenih evra na svaki evro koji Grad uloi u
Exit. USAID je finansirao projekat da se izvri procena,
ali nikada nisam video precizne i konane rezultate.
Struni saradnik za saradnju s nevladinim organizacijama
u Zavodu za kulturu Vojvodine / Nacionalni savet slovake
nacionalne manjine
124
125

Foto belgrade raw

Foto belgrade raw