Вы находитесь на странице: 1из 135

Edicija ANALIZE

sveska 10

Izdava;
Institut za evropske studije
Trg Nikole Paia 11

Direktor:
dr Djtffo Kovaevi

Rukovodilac projekta;
dr Radmila Nakarada

Lektor:
Slobodanka Kovaevi

Stampa;

iNlMrlle
^ ^ 1 ^ ^ QRAFICK04ZAVAK0
I iZVOZNO-UVOZHO PRIVATNO
PREDUZE65AP.O.

Tira: 300
Radmila Nakarada
Obrad Rai

RASPAD JUGOSLAVIJE -
IZAZOV EVROPSKOJ
BEZBEDNOSTI

(projekat; Evropska kolektivna bezbednost nakon Mastrihta)

A98- 04884 V;

januar, 1998. godine


Sadraj

UVODNA BELESKA..................................................................7

Radmila Nakarada
RASPAD JUGOSLAVIJE INOVI
BEZBEDNOSNILIK EVROPE............................................... 9
1. Izarovi.................................................................................9
Prvi krug izazova: globalizacija................................... 10
Drugi krug izazova: nedovrenost Evrope............... 11
Trei krug izazova: novi i stari rizici...........................17
2. Eropski odgovor na evropski sukob................................19
Uvodna napomena........................................................19
Medjunarodni akteri do vojnog raspleta
jugoslovenske krize............................................ 21
asEvrope.................................................................... 22
Doprinos KEBS/OEBS mimom reavanju
jugoslovenskog sukoba......................................25
Uloga Ujedinjenih Nacija u reavanju
jugoslovenskog sukoba......................................26
NATO i WEU...............................................................28
3. Dejtonski model reavanja sukoba..................................29
Vrhunac ratnih sukoba................................................. 29
Diplomatske pripreme za Dejton.................................32
Dejtonski sporazum - pobeda mira?............................ 35
Postdejtonski period..................................................... 40
4. Kiitika zakasnele vojne intervencije................................43
5. Posledice i neizvesnosti................................................... 47
Summary...................................................................................... 61
Bibliografija.................................................................................. 63
Obrad Rai
MEDJUNARODNOPRAVNIOSNOV ZAJEDNIKOG
DELOVANJA N A T O IU N U BOSNI - POUKE ZA
EVROPSKU BEZBEDNOST................................................. 69
1. Uvod..............................................................................69
2. O dnosU N iN A T O ..........................................................72
Pravni osnov................................................................. 72
NATO kao savez diava protiv neprijatelja
koji dolazi izvan Saveza............................................... 76
Praksa do izbijanja sukoba
u Bosni i Hercegovini...................................................82
Intervenoija u sukob u Bosni........................................ 92
NATO............................................................................98
3. Dananji meunarodnopravni problemi........................106
Oiganizacije za kolektivnu samoodbranu
i ouvanje i nametanje m ira....................................... 106
Pitanje legitimiteta...................................................... 113
Problemi usaglaSenog delovanja................................ 115
Proces odluivanja...................................................... 119
4. Univerzalizam - regionalizam....................................... 121
Summary.....................................................................................129
Bibliografija................................................................................ 131
UVODNA BELESKA

U okviru istraivanja Instituta za evropske studije, a uz fi-


nansijsku p o d r ^ Fondacije Fririh Ebert, realizovan je proje-
kat Evropska kolektivna bezbednost nakon M astrihta (1996/97).
Irnajui u vidu nove bezbednosne izazove pred kojima se Evro-
pa nalazi nakon zavt^tka hladnog rata, kao i njeno jasno opre-
deljenje da konstituie zajedniku spoljnu i bezbednosnu politi-
ku, projekat je nastojao da problonatizuje koncepcijske dileme,
institucionalne tenzije i praktini domaaj nove bezbednosne
arhitekture.
Projckat istrauje tri kruga problema. Prvi krug je po-
sveen raspadu Jugoslavije kao dramatinom iskustvu koje je
stavilo na probu politike, pravne i institucionalne p re ^sta v k e
novog evropskog sistema bezbednosti (autori R. Nakarada, O.
Rai). Drugi krug se bavi prirodom odnosa glavnih evropskih
bezbednosnih institucija, kao i analizom posledica irenja NA-
TO na istok po evropsku stabilnost i procese integracije (autori
Branko Milinkovi, Jovan Teokarevi). S obzirom na visok po-
tencijal konfliktnosti Balkana, trei krug se upravo bavi
sloenim izvorima aktuelnih i latentnih sukoba u tom regionu,
ali i mogunostima uspostavljanja regionalne bezbednosti kao
jedne od pretpostavki sveopte evropske bezbednosti (autori
Trivo Indji, Radovan Radinovi). Osvetljavajui prirodu evrop-
skog bezbednosnog sistema koji se pomalja nakon Mastrihta,
istraivanja istovremeno pruaju i osnov za realno sagledavanje
bezbednosnih opcija pred kojima se nalazi SRJ u novim evrop-
skim okolnosdma.
Knjiga koja se nalazi pred itaocima istrauje prvi pro-
blemski krug, to jest uticaj jugoslovenske drame, a posebno rata
u Bosni i Hercegovini, na koncepciju i praksu evropske bezbed-
nosti. U prvom delu rada detaljno se razmatra odnos medjuna-
Fodnih, a posebno evropskih, institucija prema raspadu Jugosla-
vije i raspletu bosanskog sukoba. Analiza pokuava da utvrdi da
li evropski odgovor na jugoslovensku krizu predstavlja izraz
vee evropske autonomije u sferi bezbednosd, ili novu fazu nje-
ne zavisnosti. U drugom delu rada razmatia se pravni osnov za
zajedniko delovanje UN i NATO, naroito u toku sukoba u Bo-
sni i HCTcegovini. Cilj ovog dela istraivanja je da se utvrdi ta
Evropa zaista eli u sferi bezbednosti, imajui u vidu njeno luta-
nje izmedju univerzalnog, regionalnog i sub-regionalnog pristu-
pa, kao i njenu dilemu da li da postojee politike obaveze pre-
tvori u medjunarodnopravne ili ne.
Rukovodilac projekta korist ovu priliku da izrazi zahval-
nost Fondaciji Fridrih Ebert koja je svojom podrkom omo-
guila realizaciju ovog istraivanja.

dr Radmila Nakarada
Radmila Nakarada

RASPAD JUGOSLAVIJE
IPROBLEMIEVROPSKOG IDENTrrETA

I. Izazovi

Ustaljena je praksa da se kao kljuna odrednica perioda u


kome se postavljaju temelji EU uzme kraj hladnog rata, to jest
raspad Sovjetskog Saveza i ujedinjene Nemake. Posledice tih
dogadj^a ocrtavaju glavne izazove pred kojima se bezbednosna
arhitektura Evrope nalazi i na koje treba da odgovori. lako je
dalekosean domaaj pomenutih promena neosporan, one pred-
stavljaju zgusnuto poglavlje unutar ire sekvence zbivanja. Ide-
oloka kon&ontacija i podela zamagiila je niz transformativnih
procesa, zapoetih pre sloma realnog socijahzma, koji se mogu
oznaiti pojmom globalizacija.' Globalizaciju karakteiie po-
veana medjuzavisnost, ubrzanost i simultanost promena, izu-
zetna mobilnost kapitala, pomeranje centara moi od nacional-
nih diava ka novosnast^uim nadnacionalnim entitetima, raz-
voj kosmopolitskih elita i njihovib saveza.^

O globalizaciji vidi: Voshikazu Sakamoto (ed.), Global Tramfor-


mation, UNU, Tokyo, 1994; JamesN. Rosenau, Emst-Otto Czempiel (eds),
Govemance without govemment: order and change in worid poUtics, Cam-
bridge Univeisi^ Press, 1992; David Held, Demokratija i ghbabu poredak,
Filip Vinji, Beograd, 1997; lan Robinson, Globalization and Democracy,
Dissent, Summer, 1995, pp. 373-380.
' Privilegovane klase u Los Andjelesu oseaju veu bliskost sa svo-
jim duplikatima u Japanu, Singapuiu i Koreji nego sa veinom svojih zem-
9
Prvi krug izazova: globalizacija

Projekat nove evropske bezbenosne arhitekture se, dakle,


definie u trenutku kada su u toku velika prestruktuiranja sveta.
Zapadna Evropa je istovremeno jedan od glavnih aktera tih pro-
cesa, ali i prostor njihovog ispoljavanja.
Mastrihtski projekat izgradnje zajednike spoljne i bezbe-
donosne evropske politike je pokrenut a da tenzije izmedju
naela teritorijalnosti i globalizacije, to jest, princip nacionalnog
i transnacionalnog, nisu prevladane. Ekonomski sistem (globalni
kapitalizam) stekao je planetame dimenzije, dok se nacionalne
drave jo bore da zadre deo politike moi i autoriteta. U me-
djuvremenu nacionalne dtave sve vie postaju prenosnik naloga
globalne ekonomije, umesto zatitnik dobrobiti sopstvenog sta-
novitva."' U poslednjem talasu globalizacije drava blagostanja
se sistematski demontira, poveavaju se socijalne razlika unutar i
izmedju drutava, raste broj siromanih, dolazi do masovne ne-
zaposlenosti.^ Na regionalnom planu takodje se ispoljava dvo-
struki karakter globalizacije. Dolazi do snaenja integrativnih
tendencija, ali i do ispoljavanja de^dntegrativnih tendencija - mi-
kroregionalizma, to jest, do zahteva bogatih mikro regija za
autonomijom i/ili neravisnou (primer Trrola, Lombardije, Ka-
talonije), raspada drava mimim putem ili nasilnim secesijama.*

Ijaka, kae Kristofer La u: Pobuna elita i izdaja demokratije, Novi Sa,


1996. str. 47.
O protivrenim umcima globalizacije govori na svoj nain i poda-
tak da Je prilikom sastanka lanica G-7 u Lijonu, demonstriralo Je 40.000
IJudi sa parolama Mi smo drugi glasovi planete, Suprotstavite se globali-
zaciji. Vidi Financiai Times, 27 juna 1996. p. 6.
4. Robert W.Cox, Global Perestroika, u: RW . Cox, Approaches
to Worid Order, Cambiidge Univeisity Press, 1996, p. 302.
* U zemaljama G-7 ima 23 miliona nezaposlenih. Oko 12,8% ame-
likog stanovnita ivi ispod linije siromatva. Vidi: UN ECOSOC, 1997
Report on the W oridSociai Situation.
10
Globalizacija ima za posledicu i redefinisanje demokratije,
jer je ogromno uveana medjuzavisnost ogtaniila suverenitet
nacionalnih diava, a time, izmedju ostalog, naruila koherent-
nost predstavnikog principa i mogunost participacije gradjana
u politikom odluivanju. U nizu ivotnih dimenzija gradjani
nisu vie determinisani samo odlukama svoje diave. Istovre-
meno, mogunosti uticaja na transnacionahie centre odluivanja
su vrlo ograniene. Zbog toga se, kada je re o institucijama
Evropske unije, govori o demokratskom deficitu. Na nathraci-
onalnoj ravni se ustoliava politika struktura (briselska biro-
kratija) koja ograniava politiku i socijalnu kontrolu odozdo
kao i ovlaenja (Evropskog) parlamenta
Svi ovi tek ovla naznaeni tokovi i antinomije prelamaju
se i u sferi bezbednosti i njenom novom institucionalnom
uobliavanju.

D nrg r krugizazova: "nedovrenost Evrope"

Period nakon zavretka hladnog rata stvorio je nove pod-


sticaje za vru evropsku integraciju, kao i potrebu za definisa-
njem zajednike spoljne i bezbednosne politrke, ali je doveo i do
suoavanja Evrope sa sopstvenim rmutranjim ogranienjima i
razlikama. Kada su se uklonile ideoloke podeie pokazalo se da,
uprkos snanom integrativnom toku, Evropa jo uvek ne zna
tano gde su joj geografeke granice, a i da sam pojam Evrope
ostaje u velikoj meri sadrinski ambivalentan i nedovren.*

a. Evropa je zapoela izgradnju Zajednike spoljne i od-


brambene politike (Common Foreign and Security PoIicy), a da
pritom lazlike izmedju atlanske i evropske vizije bezbednosti

Jntergavemmental Conference 1996, Commission Opinion, EC,


Brussels, p.23
11
nisu sasvim prevazidjene. Razlike izmedju dve vizije ne iz-
raavaju samo napetosti izmedju pozicije SAD i Evrope, ve i
razlike izmedju samih evropskih zemalja (Engleske i Italije, na
jednoj strani, i Francuske i Nemake, na drugoj).
U atlantskoj viziji Evrope NATO je centralna bezbedno-
sna institucija jer uspeno povezuje Evropu i Ameriku, jer pred-
stavlja proveren savez demokratskih diava, jer moe da usme-
rava nemaku vojnu mo i predstavlja najbolju zatitu protiv
opasnosti obnavljanja Rusije. Prema evropskoj viziji NATO
predstavlja instituciju hlarlnog rata zbog ega ne moe uspeno
da se nosi sa novom evropskom realnou. Pored toga, on
odrava anahronu ameriku hegemoniju. Partnerstvo za m ir ne
zadovoljava nove aspirante niti otklanja ruske bojazni. Prema
ovoj zamisli, altemativu predstavlja proirenje nadnacionalnih
kompetencija EU na odbrambenu i bezbcdnosnu sferu. Zamisao
nemakog kancelara H. Kolh-a i fiancuskog predsednika F. Mi-
terrand-a na primer, podrazumevala je da WEU (Zapadno-
evropska unija - ZEU) postane kljuna evropska institucija Za-
jednike spoljne i bezbednosne politike (CFSP - od sada u tek-
stu) i ravnopravan partner NATO. Jednom reju, zastupnici
evropske vizije zagovaraju ideju da Evropa preuzime odgovor-
nost za bezbednost i odbranu svojih konstitutivnih elemenata.**
Francusko-nemakom predlogu Amerika se otro suprotstavila.
Obraajui se Evropi predsednik G. Bush je tada otro izjavio:
Ako je va krajnji cilj da obezbedite sopstvenu odbranu, onda
je danas trenutak da nam to kaete.

Philip Lawrence, European security: a new era of crisis? u: Ro-


bert Bide!eux, Richard Taylor (eds), European Integration and Disintegra-
tion, Routledge, 1996, p. 52
* Catherine McArdle Kelleher, The Future o f European Securitp,
Brookings Occasional Papeis, 1996, p. 57.
Predsednik Bush je ovo izjavio na rimskotn samitu NATO 1991.
ibid.
12
Sukob je za sada primiren kompromisom. Evropa je pri-
znala primat NATO, a Amerika je dozvolila mogunost da u
okviru NATO Evropa ostvaruje izvestan stepen autonomije.
WEU treba, dakle, da istovremeno predstavlja odbrambenu
komponenta EU' i sredstvo jaanja evropskog stuba unutar
Atlantskog saveza. Medjutim, ostaje pitanje da li je potraga za
jasnijim evropskim identitetom u sferi bezbednosti time
okonana ili samo odloena. U dokumentu amerikog Ministar-
stva odbrane kao fundamentalan cilj se navodi: uvanje i una-
predjivanje efikasnosti organizacija evropske bezbednosti, na-
roito NATO-a, kao osnovnog sredstva trajnog vodjstva i uticaja
SAD na probleme evropske bezbednosti." Takav stav ipak vie
govori u prilog buduem obnavljanju atlantsko/evropskih tenzija
i daljem traganju za izvesnijom potvrdom evropskog (bezbed-
nosnog) identiteta.

b. Razlike u pristupu Zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj


politici
Uinci dosadanje Zajednike spoljne i bezbednosne poli-
tike mahom se ocenjuju kao razoaravajui. .Tedan od kljunih
problema je nepovezanost spoljnopolitikih i spoljnoekonom-
skih dimenzija Unije. Analitiari ukazuju da nedostaje saradnja i
koordinacija izmedju ta dva stuba. Zatim, principi na kojima
treba da se uspostavi Zajednika spoljna i bezbednosna politika
nisu jedinstveno prihvaeni. Zemlje se dele na one koje su pri-
stalice potpimije integracije (federalizacije Evrope), to jest, na
zemlje koje se zalau za to vru politiku uniju i na zemlje

Ali i u tom sluaju WEU mora delovati u skladu sa politikom pri-


hvaenom u Atlantskom savezu, navedeno u: Monika Wohlfel, The
WEU as a Complement - Not a Substitute - forNATO, Transition, 15 dec.
1995. p. 34.
'' United States Security Strategy fo r Europe and NATO, Department
of Defence, 1996, p. 4.
13
koje su za ekonomsku ali ne i za politiku uniju. S njihovog sta-
novita, spoljna politika pripada medjudiavnoj, a ne transnaci-
onalnoj sferi.^ Nemaka poiava tesnu politiku uniju, jer kon-
stituisanje multinacionalnih struktura odluivanja neizbeno
uveava njen uticaj i oslobadja je tekog tereta prolosti. Nasu-
prot tome, Engleska smatra da se spoljna politika ne moe pre-
nositi na supranacionalne institucije, jer spoljna politika ini
sutinu suvereniteta, Prema vidjenju Engleske nedvosmisleni
zajedniki interesi postoje jedino u domenu ekonomije.' Sa-
stavni deo ovih polemika je i pritisak da se princip odluivanja u
okviru drugog stuba promeni i da se sa principa konsenzusa
predje na princip kvalifikovane veine. Zagovomici veinskog
principa ukazuju na paradoks; dalekosene ekonomske odluke
donose se na osnovu kvahfikovanc veinc u okviru prvog
stuba, dok se odluke manje teine donose konsenzusom u
okvira CFSP.
Nadalje, faktika poela lanica na tvrdo jezgro i perife-
riju podrazumeva hijerarhiju i kontrolu. Time je otvoren pro-
blem kako da se primenuje princip fleksibilnosti a da sc ne na-
rui zajednika osnova, acquis communautaire. Upravo isku-
stvo sa Kontakt grapom za Jugoslaviju je doprinelo razoarenju
manjih eviopskih zemalja u CFSP. Sastav Kontakt grape se

Prema H. Mayer-u, Nemaka, Italija i zemlje Beneluksa po-


dtavaju politiku uniju, dok su Engleska, Danska i Grka nesklone toj opci-
ji. Francuska podiava as jedan as dnigi princip, u zavisnosti od trenutnog
interesa. Hartmut Mayer, A Foreign Policy at Sixes and Sevens, European
Brief, Oct 1996, p. 26.
ibid.
O razlikama u pristupu vidi detaljnije: Michael Smith, The Euro-
pean Union and a C h a n ^ g Europe, Joum al o f Commom M arket Studies
Vol. 34, No.l March 1996. p. 7; Krrsty Hughes, The 1996 intergovenmental
conference and EU enlargment, Iniem ational Affairs, 72,1 1996, pp. 5-7.
" Ako nedostaje zajednika volja to ne treba da sprei one koji ele
da unaprede Uniju da to i ne uine, IGC '96, Reftection Croup Report, Ge-
neral Secretariat of the Council of the EU, Biussels, Dec. 1995 p. 38.
14
uglavnom poklapao sa tvrdim jezgrom, a zemlje zapadnoe-
vropske periferije su ostale bez veeg uticaja.
Poto se polemika diskusija oko pitanja kako unapreiti
CFSP pojavila upravo kada su se Nemaka, Francuska i Brita-
nija borile da posdgnu minimum konsenzusa u odnosu na naj-
vee spoljnopolitike izazove, kakav je predstavljao sukob u Ju-
goslaviji, definitivni rasplet jugoslovenske krize imae veliki
uticaj i na tok same CFSP.

c. Opcije za WEU
Unutar samog evropskog konteksta glavni izazov se sa-
stoji u tome to se pored zahteva za kolektivnom odbranom pred
WEU postavljaju i novi zadaci: spreavanje sukoba i upravljanje
regionalnim krizama. To je osnova za prvi nivo zapleta, jer je-
dan broj lanica Unije, koje nisu lanovi i vojnog saveza, ele da
doprinose evropskoj bezbednosti tako to e uestvovati u hu-
manitamim operacijama, operacijama odravanja mira (tzv. Pe-
tersburki zadaci) ah bez obaveze da uestvuju u kolektivnoj
odbrani.
Drugi nivo zapleta proizlazi iz injenice da snaenje evop-
skog identiteta zahteva i razvijanje operativnih sposobnosti
WEU kako bi se moglo adekvatno odgovoriti na krize koje ta-
kvo angaovanje zahtevaju. Ostaje otvoreno pitanje da li e se to
ostvarivati iskljuivo posredstvom Kombinovanih zdruenih
snaga posebne namene (Combined Joint Task Force - CJTF), lo
jest, korienjem resursa NATO-a, ili e WEU u budunosti
razvijati sopstvene snage, eurokorpus (eurocorps), mirovni
korpus (peacecorps), itd. Postavlja se, zatim, i pitanje kakvi
problemi e nastati irenjem lanstva EU i WEU, paralelno sa
irenjem lanstva NATO-a. Pomenuti dokument Ministarstva

Prema Petersbuikoj deklaiaciji to su sledei zadaci: spreavanje


sukoba, upravljanje krizama i odravanje mira pod okriljem OEBS i UN.
Vidi: PetersbergDeclaration, Bonn, June, 1992, p. 1.
15
odbrane SAD, na primer, upozorava da proirenje EU i WEU
mora biti usaglaeno sa procesima proirenja NATO-a, jer bi u
suprotnom moglo doi do nepoeljnih asimetrija u pogledu oba-
veza WEU i NATO i stvoriti posredne bezbednosne garantije za
nelaniceNATO-a,' Ovim se jasno najavljuje odluujue uticaj
NATO-a na proirenje lanstva evropskih institucija.
Kada je re o odnosu EU i \W U pominju se sledee op-
cije:
- puna autonomija WEU uz pojaano partnerstvo sa EU;
WEU svoje operativne sposobnosti za upravljanje krizama raz-
vija u o k \W NATO, ali doputa najire mogue uee evrop-
skim dravama.
- Vea uloga same Unije u ispunjavanju Petersburkih za-
dataka, dok WEU ostaje zasebna odbrambena organizacija. To
je mogue ostvariti na dvojak nain: da WEU bude potinjena
EU kad je re o Peterburkim zadacima, ili da se Petrsburki
zadaci potpuno prenesu na EU.
- Postepena integracija WEU u EU, paralelno sa razvojem
evropskih operativnih sposobnosti. Na taj nain stvorio bi se je-
dinstven institucionalni okvir za kolektivnu odbranu i za upra-
vljanje krizama.'*
Na osnovu reenog moe se zakljuiti da niz fundamen-
talnih odluka koje e ocrtati evropski identitet u sferi bezbedno-
sti, tek sledi. Sekvence koje su iza nas pokazuju koliko je teko
prevladati unutranje razlike i ouvati duh zajednitva.

United States Security Strategy fo r Europe and NATO, op. cit p.


12. O medjusobnom odnosu giavnih evropskih institucija sa stanovita bez-
bednosti, vidi detaljnije u: B. Milinkovi, Evropske bezbednosne institucije
- tenzija ili saradnja? Prilog za projekat Evropska kolektivna bezbednost
nakon Mastrihta.
Navedene opcije su opisane u IGC'96, Rejlection Group Report,
op. cit pp. 84-86.
16
Trei krug izazova: navi i stari rizici

Lokalni sukobi, terorizam, fimdamentalizam, medjima-


rodni ktiminal, trgovina oru^em i drogom, ekoloki i migracio-
ni problemi predstavljaju sad ve standaidnu listu novih bezbed-
nosnih rizika nakon eliminacije opasnosti od nukleamog sukoba
sa SSSR, Medjutim, ima autora koja sa spiska potencijalnih opa-
snosti nisu skinuli Rusiju. Recimo, P. Goble jo uvek smatra da
je neophono da se Rusija dri van Evrope', jer se ona nije u
potpunosti transformisala i njeno ponaanje je nepredvidivo.
Geopolitika situacija se takodje nije promenila; ruska elita jo
uvek eli da projektuje svoju mo na Balkanu. Prema tome pr-
vobitna svrha NATO-a - spreavanje ruske ekspanzije - ostaje
valjana uprkos svim promenama u Evropi od 1989. Preko NA-
TO Amerika ostvanije svoju ulogu sile protivtee, jer nijedna
evropska zemlja nee moi ni pojedinano a ni zajedno da se
zatiti od Rusije kaila se ona oporavi. Dragi smatraju da e
upravo irenja NATO diskreditovati ruske reformatore, osnaiti
konzervativne nacionaliste, dovesti u pitanje sporazume o kon-
troli naoruanja i na taj nain dovesti do novih podela i nestabil-
nosti u Evropi. Na drugoj strani, ima autora koji polaze od toga
da se ni Zapad nije promenio nakon zavretka hladnog rata i sa
tog stanovita procenjuju irenje NATO na istok. Kada se razgr-
ne ta sve to irenje podrazumeva, po njima, uprkos svim uvere-
vanjima nema sumnje da je ono upereno protiv Rusije; drugim
reima, njeni strahovi su opravdani. Medjutim, pojedini anali-
tiaii ukazuju da se NATO ne proiruje zato to istonoj Evropi
stvamo preti opasnost od Rusije ve zato to je sam NATO
ugroen, to jest ugroena je njegova svrha i smisao u novim

Vidi na primer Paul A. Goble, Dangerous Liasions: Moscow, the


Foraier Vugoslavia, and the West, u: Richard H. Ullman (ed.), "The World
and Tugoslavia's Wars, Coimcil on Foreign Relations Press,1966, p. 194.
17
okolnostima, (Uzgred, prema Medjunarodnom institutu za stra-
teke studije iz Londona, trokovi odbrane Rusije za 1996. godi-
nu iznosili su 69,5 milijardi dolara, dok su trokovi NATO izno-
sili 457,4 milijardi dolara). Po svemu sudei, irenje NATO-a
ukljuuje i mogunost neprijatnih posledica po evropsku stabil-
nost.
U sasvim konkretne izazove spada jugoslovenska drama.
Raspad Jugoslavije stavio je na probu koheziju zapadnoevrop-
skih zemalja i njihovu sposobnost da deluju jedinstveno u skladu
sa projektom Zajednike spoljne i odrambene politike. Jugoslo-
venska kriza stavila je na probu i doslednost OEBS-a (i UN) u
pogledu tumaenja odnosa prava na samoodredjenja i principa
teritorijalnog integriteta. Jugoslovenski sukob se ocenjuje kao
uzrok najvee krize u odnosima izmedju VaSingtona i Evrope od
sueckog incidenta. Rasplet jugoslovenskog sukoba je sastavni
deo reavanja napetosti izmedju atlantista i evropejeca u pogledu
bezbednosti, a posredno i reavanja problema u vezi sa
proirenjem NATO-a na istok. Jednom reju, jugoslovenska kri-
za stavila je na probu evropska naela, institucije i mehanizme
reavanja sukoba, odnose sa SAD, kao i samo shvatanje identi-
teta Evrope.

irenje NATO podiazumeva po Dan Plesch-u ogroman transfer


oruja u istonoevropske zemlje, kao i pnianje nukleame garancije tim
zemljama. D. Plesch, Sowing fte Seeds of War, European Brief, Oct.
1995, Vol. 3 No.l, p. 30. Ronald Steel smalia da je NATO anahronizam
hladnog lata i da se on ne moe refoimisati piostim proirenjem lanstva.
Vidi: Instead of NATO, TheNew YorkReview ofBooks, Vol. XLV, no.l,
pp. 21-24 1998. Podrobnije o irenju NATO-a vidi J. Teokarevi, Sirenje
NATO na Istok, prilog projektu Evropska kolektivna bezbednost nakon
Mastrihta.
18
2. Eropski odgovor na evropski sukob

Uvodna napomena

Analiza evropskog odgovora na prvu veliku krizu na nje-


nom tlu nakon kraja hladnog rata polazi od sledeih pretpostav-
ki; prvo, jugoslovenski raspad nije incident koji se dogodio iz-
van logike tekuih procesa prestruktuiranja globalne arene, ve
je jeno njegovo znaajno poglavlje. Drugo, odnos medjunarod-
nih aktera (odgovomost unutranjih akteia za jugoslovensku kri-
zu nije predmet ovog rada) prema jugoslovenskoj dezintegracije
je izraz odnosa moi na kojima poiva globalni poredak i njego-
vih temeljnih principa: nejednakost (kada je u pitanju primena
medjunarodnopravnih naela, na primer), asimetrinost posledi-
ca globalizacije, hijerarhijska struktura. Globalizacija podrazu-
meva, kako je ve pomenuto, medjuzavisnost, ali na diferenciran
nain; sve drave su zavisne ali neke su zavisnije. Ona podra-
zumeva ograniavanje suvereniteta nacionalnih drava, ali i glo-
balizaciju interesa najmonijih nacionalnih drava.
Tree, u definisanju odnosa prema jugoslovensom raspadu
i ratu sudeluje i jedan tip uvreenog (predrasudnog) poimanja
Balkana, kao i potreba redefinisanja subjekta zla naspram koje
se identitet Evrope kao dobra reafirmie.^' Balkan je sinonim
za plemensko, nazadno, primitivno i varvarsko, Balkan je
psovka^, Balkan je podneblje beaa. Balkanu je suprotsta-
vljen civihzovan svet koji ima posebnu misiju u tom regionu

Vidi opimu argumentaciju ovog stanovita u Milan Brdar, Sibi


i/ili nova Evropa, 1991-1995; preispitivanje odnosa, Srpskapolitilai misao,
br. 2-3/1995, Beograd, slr. 19-56.
M ^ ja Todorova, Balkan: od otkria do izuma, Srpsiia poUtika
rmsao, br. 2-3/1995, Beograd, str. 178.
Dejvid Oven, Baikanska odiseja, Radio B92, Beograd, str. 27.
19
tribaiizma. Civilizovan svet treba da ukroti i uvede red ali tek
kada se ti narodi malo smire i ponu da gledaju na svoje pro-
bleme na jean civilizovaniji nain.^''
Obe ove niti su relevantne i za naSu analizu jer sudeluju u
konstituisanju novog bezbednosnog lika Evrope. Naime, kontra-
punkt civilizovani svet i plemenski varvarizam olakava
obnovljeno zalaganje za jakom vojnom silom kao najefikasnijim
sredstvom reavanja sukoba i suzbijanja primitivnog nasilja koje
preti da ugrozi vrednosti Zapada.
Nadalje, tretirajui ceo region kao neto to je evropskoj
kulturi tudje, spoljanje, neevropsko, Evropa unutar sebe stvara
prostor za primenu ne-evropskih naela. Gtanice dtava u tom
delu nisu isto to i granice u istinskoj Evropi, tu se teko razli-
kuju narodi i manjine, a zbog latentnih sukoba (pre svega, na
Kosovu i ponovo u Bosni) potrebno je neprekidno spoljanje
tutorstvo (prevaspitanje, unoenje demokratije, obraunavanje sa
duhovima iz prolosti).^* Na kraju valja dodati da ambivalentni
odnos prema Balkanu, Jugoslaviji, odrava dublje ambivalent-
nosti evropskog identiteta koje se izraavaju, izmedju ostalog, u
nastojanjima da se i privilegovan krug zemalja lanica EU iznu-
tra diferencira, u konstataciji da i Sporazum iz Mastrihta ne de-
finie jasno granice Evrope, kao i u zakljuku da je Evtopa ne-
dovTena.

" tzjava Kenana, navedena je u tekstu M, Todorove, op. ciL str. 183.
Geografki neiazdvojiv o Evrope, a ipak kultumo oznaen kao
region koji ne pripada Eviopi, Balkan je ... sluio kao skiadite negativnih
osobina nasupiot kome su se ^adile pozitivne i samohvalne slike Evrope i
Zapada. ibid. str. 156, Kenan definie Balkan kao prvu liniju neevropske
civilizacije, koja je do dananjeg dana nastavila da uva mnoge svoje neevr-
qrske osobenosti". ibid. str. 160.
Velike sile moraju tesno biti ukljuene ako ele da pom o ^u da se
iskonski haotian, krvav i nepredvidivi Balkan piolosti transfonnle u sta-
bilnu, mimu i pouzdanu Jugoistonu Evropu budunosti. Vnfinished Peace,
op. ciL p. 9,
20
etvrto, mnogi poaci relevanti za razumevanje uzroka
jugoslovenskog sukoba i njegovog toka jo uvek su van do-
maaja javnosti. Novija otkria, na primer, o postojanju predloga
holandske vlade na samom poetku jugoslovenske krize da unu-
traSnje granice pretrpe izvesne promene , priznanje Y. Akashi-
ja^* da postoji tajni izvetaj UN u kome se potvrdjuje da su inci-
dent na pijaci Markale organizovale muslimanske snage, nedav-
ni napisi Tajmsa i Gardijana koji konstatuju da masovne grob-
nice u Srebrenici nisu otkrivene, kao i ranija otkria o medijskim
manipulacijama koje je obelodanio francuski novinar J. Merli-
no^ nagovetavaju u kojoj meri poluistine, nepotpuni ih netani
podaci sudeluju u tumaenjima prirode i p re ^ sta v k i raspleta
jugoslovenske krize.

Medjunarodni akteri do vojnog raspleta jugoslovenske krize

Nita bolje ne predoava putanju kojom su evropski akteri


proli u odnosu na jugoslovensku krizu od reenice ministra ino-
stranih poslova Luksemburga na poetku krize; Ovo je as
Evrope, i igave R. Hallbrooke, amerikog specijalnog emisara
pred Dejtonski rasplet: Ovo je najvei kolektivni neuspeh Za-
pada od tridesetih godina. U raznim komentarima pojavljuju se
i kvalifikacije kao to su evropski fijasko, brljiva evropska
poUtika, nemo Evrope.
Najtea otpuba jeste d a je Zapad u celini vodio mlaku i
neuspenu politiku, da je odugovlaio sa vojnom intervencijom
zbog nedostatka (geostratekih) interesa. Protest tadanjeg gene-

D. Oven, op. cit str. 27.


Jasui Akai je navedni podatak nedavno priznao nemakoj novin-
skoj agenciji DPA. Vidi: NaSaBorba, 8-9, juni, 1996, Beogiad, str. 2.
Jacques Merlino, Les Verites Yougoslaves ne sont pas toutes bon-
nes a dire, Albin Michel, Paris, 1993.
Philip Latvrence na primer navodi da je JNA napala delove Slove-
nije koje naseljavaju Srbi! op. cit p.60.
21
ralnog sekretara UN Boutros B. Ghali-ja to se SB gotovo is-
kljuivo bavi jv^oslovenskom kri2m govori, naravno, sasvim
suprotno. Upravo zbog interesa (koji zahtevaju sloenije tu-
mafienje) SB UN se prevashono bavio jugoslovenskom krizom,
iako je ona bila samo jedna od dramatifinih kriza u svetu.
tavie, pored UN, i sve vanije medjunarodne institucije su bile
zaokupljenje jugoslovenskim slufiajem. Pored toga, i niz novih
tela, od Arbitrane komisije EU do Hakog suda, stvoreno je u
povodu jugoslovenske drame. Dakle, priroda interesa, kao i mo-
dusi njegovog ispoljvanja i ostvarenja su takodjc transformisani
u promenjenim posthladnoratovskim okolnostima. lanovi koa-
licije su imali razlifiite interese u razlifiitim trenucima jugoslo-
venske krize to je zahtevalo vreme za njihovo usaglaSavanje.

Cas Evrope

Na sceni na kojoj se odvijala jugoslovenska kriza prva se


pojavila EZ Deklaracijom od 26. marta 1991. a zatim kljufinim
dokumentom tzv. Brionskom deklaracijom od 7 jula 1991.^'
Kaemo kljufinim jer smatramo da je to poslednji akt konzi-
stentne i principijelne pozicijc EZ. Brionska deklaracija potvr-
djuje legitimitet fedcralnih vlasti, zahteva uzdravanje od unila-
teralnih koraka, uspostavljanje poretka od pre izbijanje sukoba u
Sloveniji i zalae se za mimo reavanje sukoba Kada se Brion-
ska deklaracija sagleda zajedno sa pomenutim predlogom ho-
landske vlade o nunosti promenc unutranjih granica kao pred-
uslovom da se izbegne sukob Srbije i Hrvatske, pokazuje se da
su medjunarodni akteri ve na samom pofietku imali predstavu o
prirodi jugoslovenske krize; analiza njihovog odnos se dakle, ne
moe svesti na nekompetentnost i zbunjenost. U slufiaju

Deklaracija o mimom reenju jugoslovenske krize, (Brionska de-


klaracija) 7. juli 1991.
22
bive Jugoslavije svakome je moralo biti jasno a e raspad
iave dovesti ne samo do rata, nego i do progona stanovnitva i
da e argumenti u prilog samoopredeljenja nacija ili Ijudskih
prava, ili antikomunizma, morati da se suoe sa praktinim po-
sledicama; sa podelom Bosne koja e biti krvava.
Sumirajui celinu odnosa EZ prema jugoslovenskoj krizi
moe se zakljuiti da se on kretao se od podrke jedinstvenoj i
demokratskoj Jugoslaviji do zaborava Jugoslavije; od stava da
narodi treba da odlue o budunosti Jugoslavije {HaSka i Brion-
ska deklaracija, jula 1991) do stava da presudnu re imaju repu-
blike (Haka konferencija i Karingtonov plan, 1991). To je pod-
razumevalo naputaje principa o neprikosnovenosti dravnih
granica, tog temelja evropske bezbednosti i stabihiosti, i prizna-
nje nasilne secesije kao legitimog ina, ime su preko noi delo-
vi konstitutivnih naroda transformisani u manjine. Drugaije
reeno, evropski odgovor na evropski sukob tekao je od zalaga-
nja za uspostavljanje ravnotee izmedju principa samoodredjenja
i teritorijalnog integriteta do rtvovanja teritorijahiog integriteta,
kada je u pitanju Jugoslavija, i rtvovanja principa samoodredje-
nja kada su u pitanju Srbi u Hrvatskoj i BiH. U tom pomeranju
teita kljunu ulogu je, prema mnogim analitiaiima, odigrala
ujedinjena Nemaka i njen pritisak za priznanje novonastalih
diava. Ostale zemlje su piistale da se povinuju Nemakom

Robert M. Hajden, indlerova sudbina, MN, 12. septembai,


1997, str. 58. Kao to Je ve pomenuto, u radu koji se nalazi pred itaocima
iskljuivo se bavimo odnosom spoljnih aktera prema jugoslovenskoj krizi.
Odgovomou unutranjih, lokalnih aktera za raspad Jugoslavije autor se
bavio u drugim radovima.
Vidi Stanley Hofimann,Yugoslavia: Implications for Europe and
for European Institutions, u: The World and Tugoslavia's Wars, op. cit
pp.114-116. O presudnoj ulozi Nemake u determinisanju odnosa Zapada
prema jugoslovenskoj krizi vidi takodje Samuel P. Huntington, The Clash o f
Civilizations and the Remaldng o f World Order, Simon &Schuster, New
York, 1996, pp. 282,309.
23
pritisku u zamenu za ispvmjenje nekih svojih zahteva u pogledu
M astrihtskog ugovora.
lako je prva stupila na scenu jugoslovenske krize, EZ je
nakon priznanja BiH potisnuta. Konferencija o Bosni 1992, pod
pokroviteljstvom EU (predsedavo je J. Cutillero), poslednja je
samostalna inicijativa EU. Lisabonske pregovore su osujetile
SAD i od tada je EU sve vie bi!a u poloaju sudeonika u zajed-
nikim akcijama sa UN i SAD, a ne samostalna pokretaka sna-
ga u traenju globalnog reenja. U zajednike akcije spada Lon-
donska mirovna konferencija (avgust 1992.), Vens-Ovenov mi-
rovni plan (maj 1993.), Oven-Stoltenbergov plan (maj 1994.) i
plan Kontakt grupe (avgust 1994.). Vens-Ovenov plan^e propao
zbog odbijanja bosanskih Srba da ga prihvate, ali mu je po
reima Lorda Owen-a i Amerika takodje uskratila podrku. (SR
Jugoslavija je podrala Vens-Ovenov plan ali je uprkos tome
dobila pootrene sankcije). Usledio je Oven-Stoltenbergov plan,
ali i on je propao zbog odbijanja Muslimana i intervencije SAD,
koje su pri samom kraju pregovora nametnule konstituisanje
Federacije Muslimana i Hrvata u BiH. Poslednji plan, plan
Kontakt grupe, koji predvidja Bosnu kao uniju sa dva entiteta,
teritorijalnu podelu prema formuli 51:49%, praktino se pretvo-
rio u plan SAD.
Nakon prve faze nudjenja drobrih usluga, pregovorima
EZ/EU dominiraju zahtevi za bezuslovnim prihvatanjem ponu-
djenih reenja, pretnje prinudnim merama i, na kraju, njihova
primena (izmedju ostalog, povlaenje ambasadora iz Beograda,
ukidanje ekonomske pomoi Jugoslaviji, vojnablokada Jadrana,
sankcije). Od momenta priznanja Hrvatske i Bosne i Hercegovi-
ne, SRJ i bosanski Srbi su osudjivani kao najvei, faktiki jedini,
krivci za raspa Jusgoslavije i sukobe u Bosni.

24
Doprinos KEBS/OEBS mimom reSavanju
jugoslovenskog sukoba

Imajui u vidu panevropsku orijentaciju KEBS/OEBS-a,


iskustvo u konsemnialnom odlufiivanju tokom hladnog rata i
injenicu da je Jugoslavija bila jedna od zemalja osnivaa
KEBS-a, bilo je za oekivati da ona postane glavni medjunarod-
ni okvir za pregovore i pronalaenje reenja sukoba. Medjutim,
KEBS/OEBS je igrao drugorazrednu ulogu u odnosu na EU i
UN. Pored toga, on je svoj odnos prema jugoslovenskoj krizi
zasnivao na negaciji jednog broja svojib temeljnib ciljeva i
naela. Sa iznenadjujuom lakoom je dopustio nestanak Jugo-
slavije i priznao isbod nasibiib secesija, dok je s punim autorite-
tom zabtevao potovanje teritorijabiog integriteta BiH. Problemi
Ijudskib i manjinskib prva natkrilili su problem naruavanja te-
ritorijabiog integriteta Jugoslavije. Od konsenzualnog pristupa
(rezultati pregovora moraju biti svim stranama pribvatljivi) u
jugoslovenskom sluaju se prelo na primenu principa konsen-
zus minus jedan, to jest, suspenziju lanstva Jugoslavije u
KEBS-u i uvodjenje prazne stolice. KEBS je vrlo rano, po-
drao reintegraciju UNPA zona u Hrvatsku i zaloio se za uki-
danje embarga na oru^e Muslimanima, naruavajui i dva te-
meljna principa mimog reavanja sukoba: smanjenje nao-
ruavanja i demilitarizacije. U sluaju Jugoslavije, KEBS/OEBS
je demonstrirao visok stepen nemoi u reavanju sloenih multi-
etnikih sukoba, OEBS je zaobilazio stvame uzroke ktize, za-
dovoljavajui se osudom samo jedne strane za agresivni nacio-
nalizam, n ^e to st izmedju samoodredjenja i teritorijabiog inte-
griteta prepustila je proizvoljnim reenjima i, na kraju, is-

Kritiku analizu uloge KESB-a daju V. Vekari, KEBS nakon


samita u Budimpeti i Obrad Rai, Mimo reSavanja ^orova u okviru
KEBS, nMedjunarodnapoUtika, br. 1030, 1995, Beograd, str. 6-11.
25
kljuenjem jedne strane sukoba iz svojih reova veoma je ogra-
niila domaaj svojih mirovnih/diplomatskih usluga.

Uloga Ujedinjenih Nacija u reavanjujugoslavenshog sukoba

UN nisu reagovale na poetak jugoslovenskog sukoha, na


secesiju Slovenije i Hrvatske, ali su u daljem raspletu sukoba
bile vrlo prisutan akter. Intenzivna i razudjena aktivnost kretala
se od uvodjenja embarga na oru^e, preko sprovodjenja mirov-
nih planova (peackeeping) u Hrvatskoj i BiH, do obezbedjivanja
humanitame pomoi. Na toj putanji medjutim uoljiv je i niz
nedoslednosti.
UN su proglasile da je SRJ prestala da postoji i da ostatak
Jugoslavije (Srbija i Cma Gora) ne moe automatski da nastavi
svoje lanstvo u UN.^* UN su dopustile da Jugoslavija nestane
bez o ^ r a , bez protesta zbog jednostranog naruavanja njenih
medjunarodnih granica. Istovremeno, UN su zaloile sav svoj
kredibilitet u odbranu suverenosti i nezavisnosti novonastalih
diava, pre svega, Hrvatske i BiH.
Nakon promene pozicije SAD i njenog pritiska da se pri-
zna Bosna i Hercegovina vidljiv je prcokret u tonu i usmerenju
delovanja UN. Prinudni aspekt dobija na teini, uvode se sank-
cije prema SRJ, a primetna je i promena u jeziku rezolucija. On
postaje sve otriji i sve je prisutnija primena duplih standarda.
Na primer, u samoj Rezoluciji o sankcijama se govori o jedini-
cama JNA i elementima hrvatske vojske, konstauje se da nijedna
strana u sukobu nije ispunila zahteve prethodnih rezolucija, ali

Smatrajui da je diiava ranije poznata kao Socijalistika Federa-


tivna Republika Jugoslavija piestala da postoji... Rezolucija 777, 19 sep-
tembar, 1992. Vidi i Rezoluciju 821, 28. april, 1993. Rezolucije Saveta bez-
bednozti, Medjunarodna politika, e t al., Beograd, 1994, str. 36, 61-62.
26
se uvode sankcije samo prema jednoj strani.* Zatim, u dmgim
rezolucijama se samo verbalno osudjuju hrvatski napadi na
UNPA zone (krenje Vensovog plan), a bez obrazloenja se
pootravaju sankcije prema SRJ, bez rei se prelazi preko
injenica da su Muslimani odbili Oven-Stoltenbergov plan, ali se
najotrije osudjuje odbijanje bosanskih Srba da prihvate Vens-
Ovenov plan, itd. Najzari, kada su sankcije uvedene, uslovi za
njihovo uJddanje su postali stvar slobodnog tumaenja.
Bosanski pakao, to jest, jedan od najsloenijih sukoba, po
reima S. Huntigton-a, tretira se u rezolucijama UN preteno
kao posledica spoljne agresije, kao rat sa samo jednim krivcem,
a ne kao gradjanski rat izmedju tri naroda. Zbog toga se u rezo-
lucijama ne pominju hrvatsko-muslimanski sukobi, kao ni me-
djumuslimanski sukobi; preutkuje se, izmedju ostalog, etaika
ienja koja su vrili Muslimani i Hrvati, prisustvo mudahe-
dina, stranih najamnika i amerikih i nemakih vojnih instrukto-
ra koji su obuavali hrvatsku i muslimansku vojsku, kao i kre-
nje embarga na izvoz oru^a od strane samih stalnih lanica SB.
UN su nesumnjivo doprinele olakavanju teke humani-
tame situacije. Medjutim, humanitami aspekti krize delom se
koiiste za legitimaciju upotrebe vojne sile u reavanju sukoba.
Stvaranje osnove za veu upotrebu sile zapoinje Rezolucijom
SB 836 (juni 1993), kojom je UNPROFOR-u odobrena upotreba
oru^a u samoodbrani. Istovremeno, se navodi da zemlje lanice
mogu da preuzmu vojne mere u okvim regionalnih organizacija
po ovlaenju SB. Neodredjenom formulacijom regionalne or-
ganizacije se zapravo vrlo odredjeno misli na NATO. (U ovom
periodu se osniva i Medjunarodni krivini tribunal za bivu Ju-
goslaviju.)

Rezolucija SB 757, maj 1992. Vidi: Rezolucije Saveta bezbednosU,


op. cit
Haki tribunal je osnovan Rezolucijom SB 827, 25 maj, 1993. op
cit str. 64-66.
27
Zbog nekoherentnosti ciljeva i sredstava, duplih standarda,
mera prinude samo prema jenoj strani u sukobu, mirovni napo-
ri UN su imali ogtanien domaaj u reavanju jugoslovenske
krize.
N A TO iW E U

Kako je ;ninudni aspekt u reavanju jugoslovenskog su-


koba rastao, tako je bilo sve uoljivije i prisustvo NATO-a,
Poelo je time to su EU i NATO blokirale Jadran da bi
osigurale humanitamu pomo, naruivi tada teritorijalne vode
Jugoslavije. Blokada se faktiki odnosila samo na jedan deo Ja-
drana, to jest na luku Bar, jer je oni^e za Hrvatsku neometano
pristizalo pteko Rijeke. Posle toga je NATO preuzco kontrolu
sankcija na mom i ponudio ograniena vojna dejstva (1992), da
bi kontrola zabrane leta nad Bosnom dovela do upotrebe aviona
Sevemoatlantskog pakta (1993.). Nadlenosti se zatim proimju
na zatitu UNPROFOR-a i zona bezbednosi, nakon ega NATO
pravi planove za dgstva avijacije i prcduzima prve akcije
(samoodbrane) 10. aprila 1994. povodom krize oko Gorada.
Pomemde akcije predstavljaju presedan, jer se NATO po prvi
put angaovao na tlu zemlje nelanice. A dodatni presedan je i
uee Nemake u blokadi mora i kontroli neba, to predstavlja
prvu vojnu operaciju njenih vojnih snr^a nakon Drugog svet-
skog rata.
Na kraju treba dodati da je i WEU, u skladu sa rezoluci-
jama 713 and 757 Saveta bezbednosti UN, u ovom periodu
preduzela akcije protiv SRJ. WEU je sudelovala u primeni eko-
nomskog embarga protiv SRJ na mom, pruala je tehniku po-
mo susednim zemljama kako bi se uspenije kontrolisala pri-
mena sankcija na granicama, poslala je sopstvene brodove da
nadgledaju Dimav i spree nezakonitu trgovinu. Misija kontrole
Jadrana je proirena 1993. godine. Od tada su WEU i NATO
zajedno kontiolisale primenu sankcija UN.
28
Period koji je prethodio vojnom raspletu u 1995. godini
karakterie privremeno suspendovaaje principa nepovredivosti
granica dok se Jugoslavija nije raspala na svoje sastavne delove,
da bi odmah zatim dolo do snane rehabilitacije principa suve-
renosti i nezavisnosti u odnosu na novonastale diave. Sa stano-
vita aktera, putanja je vodila postepenoj marginalizaciji EU i
UN, revitalizaciji NATO-a i sve dominantnijoj ulozi SAD.
Unutar same EU jasno je doao do izraaja presudan uticaj Ne-
make u uobliavanju zajednike evropske spoljne politike, po-
sebno prema jugoslovenskoj krizi. Sa stanovita principa
reavanja sukoba klatno se pomeralo od nudjenja dobrih usluga,
preko insistiranja na politikom reenju sukoba mimim sred-
stvima, ka sve veoj legitimaciji vojnog reenja.

3. Dejtonski m odel reavanja sukoba

Vrhunac ratnih sukoba

Radikalizacija vojnog reavanja postojeih sukoba obu-


hvata mnotvo sekvenci i mnotvo rtava. U poslednjoj rundi
rata izvrene su dve operacije u Hrvatskoj, zahvaljujui kojim su
Zapadna Slavonija i Krajina nasilno reintegrisane, uz masovni
egzodus srpskog stanovnitva. Zatim, izvedene su opsene mu-
slimanske i muslimansko-hrvatske ofanzive u Bosni, koje su
dovele do znaajne promene u odnosu snaga na terenu. Vogka
RS je napala i zauzela dve zatiene zone, Srebrenicu i Zepu, to
je dovelo do masovnog egzodusa muslimanskog stanovnitva.
Najzad, u zavrnom inu vazdune snage NATO-a izvrile su
masovno bombardovanje srpskih poloaja u BiH i bitno reduko-
vale njihovu vojnu mo.
29
Za razliku od uobiajenih izuzetno kritikih reakcija me-
djunaronih aktera na oiuane akcije Srba, reakcije na vojna
dejstva Hrvatske i muslimansko-hrvatskih s n ^ a u celini se mo-
gu definisati kao uzdrane. Ameriki amabasador Galbraith je
izrazio veliko razumevanje za uee hrvatske vojske u borbama
oko Bihaa, imajui u vidu njegov strateki znaaj.* On je tako-
dje ustvrdio da odlazak oko 200.000 Srba iz Krajine ne predsta-
vlja etniko ienje, dok je nemaki ministar Klaus Kinkel po-
vodom Oluje primetio da je dugogodinja srpska agresija sta-
vila hrvatsko strpljenje na teku probu. U jeku humanitame krize
povodom Krajine lansirana je medijska kampanja oko musli-
manskih civilnih rtava u Srebrenici. Neospomo je da su Mu-
slimani doiveli tragediju u Srebrenci (mada se jo uvek ne
znaju njene stvame razmere), ali injenica da je ta kampanja na-
knadno povedena, u troiutku masovnog stradanja srpskih civila,
pre govori o zloupotrebi tragedija, a ne o doslednoj moralnoj
osudi.
Kada je re o napadima NATO snaga potrebno je ukazati
na sledee: da je to najmasovnija intervencija na teritoriji zeralje
nelanice; zatim, da su se povodi za bombardovanje menjali;
akcija NATO je otpoela kao odmazda zbog granatiranja sara-
jevske tinice Markale, koje se kaarije pokazao kao inscenirani
incident, da bi se zatim pretvorila u akciju odbrane Sarajeva i
pritiska na srpske snage da povuku teko naoruanje oko Saraje-
va i, na kraju, njegova svrha je postala, po reima Hallbrooke-a,
privodjenje Srba pregovaiakom stolu. Nadalje, NATO bom-
baidovanje je izvedeno u sadgstvu sa muslimansko-hrvatskim
borbama na tcrenu to nagovetava nove oblike intervencije.

Slobodanka KovaSevi-Putnik Daji, Hronologija Jugoslovenske


h ize 1995, lES, Beograd 1996, str. 202. Prema izvetaju Unfinished Peace,
SAD su dovele do preokieta kada su piuile svoj iinplicitni blagoslov Hrvat-
skoj da vojnim putem reintegrie Krajinu a bosansko-hivatskim snagama da
pokrenu ofanzivu piotiv Siba u Bosni. tq). cit. p. 74.
30
ICombmacija lokalnih vojnih snaga i nadmone va^dune sile
NATO-a izraava savremenu tendenciju maksimalnog smanje-
nja uea zapadnih vojnika na terenu, njihovo zamenjivanje
mainama (najsavremenijim oru^em i elektronskim sistemima).
Time su rtve na strani snaga intervencije minimalne, zbog ega
su takve operacije prihvatljive zapadnoj javnosti.
Na kraju da pomenemo, prestavnici NATO-a su opovr-
gavali pristrasnost kao element njihovog delovanja. Medjutim,
ve samo jedna od brojnih slinih injenica - da je NATO u jeku
hrvatske operacije Oluja bombardovao srpske radare u Krajini
- govori suprotno.
S dmge strane, reakcija lidera Republike Srpske na dejstva
snaga NATO pokazuje potpuno odsustvo realne procene prirode
i veliine moi sa kojom se susreu. Karadi igavljuje
braniemo se svim sredstvima, obaraemo agresorske avione,
mi emo na kraju pobediti. To, po naem miljenju, predstavlja
zavrnu taku u jednom lancu pogrenih pretpostavki. Jedna od
kljunih pogrenih procena je bila da se vojnim borbama moe
postii povoljno reenje srpskog pitanja (reenje na srpsku tetu
ne moe biti), zbog ega se odbacuju nepovoljni mirovni
predlozi. Procena se temeljila na (privremenoj) vojnoj premoi,
a zanemarivala je injenicu da povoljno (tj. optimalno) reenje u
datim geopolitikim okolnostima nije zapravo bilo mogue. Po-
trebno je bilo izabrati manje nepovoljno (politiko) reenje ume-
sto potonjeg razaranja, poteza u iznudici, vojnog poraza, Dmga
pogubna procena je bila da e se sukob sa najjaom vojskom
sveta reiti anaJogno Vijetnamu. Umesto toga, sukob se reio
analogno Zalivskom ratu. Oigledno je izostalo razumevanje
pretpostavki pobede Vijetnamaca; njihove vojne strategije, mo-
tivacije stanovnitva, izvanredne organizacije i iznad svega, po-

O cyberwar okvim pregovora vidi: Chris H. Gray, Postmodem


War, The New Politics o f Conftict, Routledge, London, 1997, p. 19
31
stojanje snanih politikih saveznika, Drugim reima, pogreSne
procene su pokazale visok stepen nesposobnosti sipske strane da
shvati realni odnos snaga i presudan znaaj injenice da su, za
razliku od druge dve strane, bili bez snanog saveznika
(zatitnika).
Da zak^uimo. U ovoj sekvenci promenio sc odnos snaga
u regionu Hrvatska je izrasla u ozbiljnu regionalnu silu i bez
ikakvih veih posledica izvela je nasilnu vojnu integraciju Kraji-
ne i Zapadne Slavonije, kiSei niz rezolucija Saveta bezbednosti,
kao i odredbe humanitamog prava. Tokom tih podubvata Hrvat-
ska je ujedno promenila i patrona - prema pisanju nemakih no-
vina SAD su potisnule nemaki uticaj u Hrvatskoj. Muslimani
su postigh pomeane uinke, a Srbi su doiveli potpuni poraz.
NATO je reafirmisao svoj indentitet i na talasu vojne pobede na
evropskom tlu bez ijcdne rtve uzdigao se do nivoa neprikosno-
vene vojne sile Zapadne civihzacije.
Sa promenom situacije na terenu u BiH i Hrvatskoj Ame-
rika je u potpunosti preuzela inicijativu. Redosled zbivanja
upuuje na zakljuak da je Amerika teila da uspostavi direktnu
vezu izmcdju vojnog poraza i pristanka bosanskih Srba na pre-
govore iako su Srbi pozitivno rcagovali na ameriki plan pre
napada NATO.

Diphm atshe pripreme za Dejton


Poslednji krug diplomatskih pregovora koji su prethodili
Dejtonskom sporazumu odvijah su se u senci vojne intervencije.
U diplomatslai pripremu Dejtona spadaju sastanci Kontakt gru-
pe, na kojima su ustanovljeni ustavni principi za BiH
(Usaglaeni osnovni principi), kao i pregovori izmedju Srba u
Hrvatskoj i hrvatskih vlasti, koji su se zavrih Erdutskim spora-

" Gray naglaava da nikad nije bilo vanije imati saveznika u sukobu
nego danas. op. cit p. 48.
32
zumom. Sporaziun je potpisan dok su Irajali mirovni pregovori u
Dejtonu.
1. Osnovnim principima se prihvata dogovor o podeli BiH
na dva entiteta u okviru njenih medjimarodno priznatih grani-
ca.'" Prema potpisanim sporazumima jedinstvenu Bosnu i Her-
cegovinu sainjavaju dva entiteta, teritorijalno razgraniena
prema predlogu Kontakt grupe u odnosu 51.49%. Oba entiteta
dobijaju samoupravu i sopstveni ustav, uz obavezu da ih usklade
sa Osnovnim principima. Predvidjeno je da svaki entitet ima
svoju vladu, a zajednike zakonodavne i izvrne organe. Nada-
Ije, predvidjeno je konstituisanje osnovnih institucija: Parla-
menta, Predsednitva, Ustavnog suda i, mada nejasno, mo-
gunost uspostavljanja paralelnih odnosa sa susednim dravama.
Oba entiteta se obavezuju da omogue slobodu kretanja, povra-
tak izbeglica i slobodne izbore. Sporazum medjutim, pati od vie
nedostataka, a veina njih je ugradjena i u DejtonsU sporazum.
Na temelju Osnovnih principa faktiki se vri podela BiH
na tri dela, s obzirom da je i Muslimansko-hrvatska Federacija
sastavljena iz dva entitet koji su medjusobno labavo povezani.
Svaki od entiteta zadiava svoj ustav, a oni opet svoje drave
definiu kao etnike diave, ime je institucionalizovana diskri-
minacija manjina. Zajednike institucije predstavljaju ustavni
ivi pesak, jer predvidjaju odluivanje na osnovu veinskog
principa, pod uslovom da veina obuhvata najmanje jednu
treinu glasova iz svakog entiteta (l. 6.1). Navedeni princip
vodi sigumoj polarizaciji na etnikoj osnovi, to jest blokai od-
luivanja, a da istovremeno ne postoje mehanizmi za reavanje
takve blokade. Nagovetena mogunost uspostavljanja paralel-
nih odnosa je dodatna ambivaletnost jer ona vie upuuje na ns-
postavljanja tenjih odnosa izmedju srpskog i hrvatskog dela sa

Usaglaeni osnovni prinoipi, Medjunarodna poUtika, br. 1037, 1.


septembar 1995, Beograd, str. 15-16.
33
njihovim mati&iim diavama nego na medjusobno povezivanje
entiteta''^
Dakle, na temelju izreenih primebi moe se zakljuiti da
Osnovm prindpi predstavljaju pokuaj da se pomiri princip o
nepovredivosti granica sa stvamou etnike podele. Sporazum
je deo ukupnih napora da sc okonaju vojni sukobi bez reavanja
osnovnih problema koji su do sukoba doveli.
2. U toku mirovnih pregovora u Dejtonu, u Erdutu je pot-
pisan 12. novembra 1995, Osnovni sporazum o oblasti Istone
Slavonije, Baranje i Zapadnog Sremaj^ Sporazumom od 14
taaka uvodi se medjimarodna uprava pod okriljem Saveta bez-
bednosti u trajanju od godinu dana, s tim to se mandat moe
produiti na jo godinu dana ako jedna od strana bude to zabte-
vala, to se i desilo. Sporazum je izuzetno kratak tekst i njegove
osnovne takc se odnose na demilitarizaciju oblasti, razmetanje
snage UN, povratak izbeglica, formrranje zajednikih policijskih
snaga sastavljenih od Srba i Hrvata, slobodne izbore mesec dana
pre isteka mandata.
Sporazum Zpavo obezbedjuje reintegraciju Istone Slavo-
nije u Hrvat^oi, s tim to se Srbi ostavljaju bez ikakvih garancije
osim naelnog pozrvanja na Ijudska {rava. Svi prodlozi iz Pkma Zr4
koji su podrazumevali odredjea stq)oi lokalne autonomije za sipsku
populaciju, nestah s a Ostalo je samo **pravo srpske zajednice da
imoiuje z^edniki Savet (^itina (l.12). Medjutim, i to pravo je
praktino netKtvarivo ja-je, kako ukazuju zvaniuici UN, Hrvatska
ovu oblast podehla u dve upanije - osijeku i vinkovaku - u Iroji-
ma Sibi nee predstavljati veinu na osnovu koje bi mogli da kon-

Vidi: Robert Hayden, The 1995 Agreements on Bosnia and Her-


zegovina: The Political Utility of a Constitutional Illusion, neobjavljen ni-
kopis, i The Constitution of the Federation of Bosnia and Herzegovina: an
Imaginaiy Constitution for an Illusoiy Federation, Balkan Forum, Vol.2,
No. 3. 1994, p. 77.
DokumentjeobjavljenuPotidd, 13. novembar, 1995, str. 7.
34
stituiu Savet Svaka pomisao o autonomiji je jedaostavno izbri-
sana i to upravo u trenutku kada se medjuaarodna zajednica za-
lae za najvei stepen autonomije na Kosovu u SRJ.
Oigledno je da se problem zatite manjina nedosledno tretira i
da se zahtevi za autonomijom smatraju apsurdnim i nerealnim
(J.P. KJein) kada su pitanju pripadnici poraene strane. Sa veli-
kom verovatnoom se moe pretpostaviti da e nakon po-
vlaenja medjunarodnih snaga (krajem 1997. godine) doi do
daljeg iseljavanja Srba i iz ovog dela Hrvatske, tako da e se Hr-
vatska, uz blagonaklonost medjunarodne zajednice, pribliiti
ostvarenju svog vekovnog sna - etniki iste drave.
Dejtonski sporazum - pobeda mira?

OpSti okvimi sporazum o miru u Bosni i Hercegovini (21.


novembar 1995) potpisan je u vojnoj bazi Wright-Patterson, po-
znatoj, izmedju ostalog, i po primeni najsavremenije kompjuter-
ske tehnologije u vojne svrhe. U pospeivanju pregovora do-
maini su koiistili kompjutersku simulaciju, trodimenzionalne
mape, itd.
OpSti sporazum ima 11 lanova, a njegov sastavni deo
ine i 12 Aneksa." Aneksi reguliu ogroman broj pitanja, od
oblika medjunarodne vojne i civilne intervencije, unutraSnjeg
ustavnog ustrojstva, uspostavljanja medjuetnike granice, orga-
nizacije izbora, uspostavljanja mera poverenja, Ijudskih prava,
povratka izbeglica, sve do zatite nacionalnih spomenika. Ukrat-
ko emo rezimirati najvanije Anekse.
U Aneksu 1-A reguliu se vojni aspekti mirovnog dogo-
vora. U cilju trajnog prekida neprijateljstva, a u skladu sa Sed-
mim poglavljem Povelje UN, predvidjeno je da medjunarodne
snage zemalja lanica i nelanica NATO-a godinu dana
pomau u sprovodjenju odredaba ovog sporazuma.. Poma-

Mirovni sporazum, Integralni tekst, Tanjug, Beograd, 1996.


35
^anje porazumeva upotrebu neophodne sile, to jest, mera pri-
nude. Ovlaenja se prenose sa UNRPOFOR-a na BFOR, to jest
sa UN na NATO, to je promena od dalekosenog znaaja ne
samo za BiH ve i za. globalni bezbednosni poredak koji se kon-
stituie u Evropi.
Aneksom 1-B, koji se bavi pitanjima regionalne stabilnosti
i izgradnje mera poverenja, kao i Aneksom 3, OEBS se vraa na
politiku scenu. OEBS treba da verifikuje da li su strane obez-
bedile uslove za slobone i pravedne izbore, stvarajui pre
svega, politiki neutralnu sredinu. OEBS zatim treba da stvori
izbomi program i da nadgleda izbore. Mere poverenja obuhva-
taju restrikcije vojnog prisustva, a mere izgradnje bezbednosti
predvidjaju restrikcije na uvoz orui^a, kao i sporazum o nivou
naoruanja i broju pripadnika vojnih snaga za svaki entitet
Predloena je formula 5:2:2, koja se zasniva na priblinoj pro-
porciji broja stanovnika zemalja potpisnica. Polazna osnova je
naoruanje SRJ. Ogranienje za SRJ je 75% polazne osnove, za
Republiku Hrvatsku i Bosnu 30%, s tim to se bosanska kvota
deli medju entitetima u odnosu dva (za Federaciju) prema jedan
(za Republiku Srpsku).
U odnosu na UsaglaSene osnovne principe, Aneks 4 se
razlikuje u nekoliko taaka. Sarajevo se definie kao glavni grad
(dakle, idga o podeli grada je odbaena, a problem Srba u Sa-
rajevu je otvoren - nikakve garancije za njih nisu predvidjcne
Sporazumom). Predvidjeno je vojno dravljansto, s tim da sva-
ki entitet moe da izdrge pasoe. Opimo je u aneksu Aneksa
razradjeno pitanje Ijudskih prava. Nalae se pridravanje ili pot-
pisivanje 15 medjunarodnih sporazuma iz ove oblasti, kao i sa-
radnja sa svim medjunarodnim otganizacijama radi nadgledanja
Ijudskih prava. Precizirane su nadlenosti centralne vlasti i vlasti
entiteta. Deset kljunih oblasti su u nadlenosti centralnih orga-
na, izmedju ostalog, spoljna politika, spoljna trgovina, carinska i
monetama pohtika, kao i politika imigracije. Pored prava na pa-
36
ralelne odnose, entitetima su data ovlaenja da osnivaju civilne
organe za odiavanje reda i mira i da sklapju medjunarodne spo-
razume uz odobrenje Skuptine Unije BiH. Detaljnije je razra-
djena struktura Skuptine, koja se sastoji od dva vea - Vea na-
roda i Predstavnikog vea kao i nadlenost Ustavnog suda.
Aneksom 6 osniva se Komisija za Ijudska prava, sasta-
vljena od ombudsmana za Ijudska prava (koga imenuje OEBS
na 5 godina) i Vea za Ijudska prava. Vee razmatra prijave o
krenju Ijudskih prava i posle trijae prosledjuje ih ombudsma-
nu. Ombudsman ima ogromna ovlaenja, on moe da pregleda
sva zvanina dokumenta, ukljuujui strogo poverljiva, i moe
da zahtcva od svakog lica, ukljuujui vladinog fiinkcionera, da
saradjuje u davanju relevantnih informacija. Vee ima 14
lanova, 4 iz Federacije, 2 iz RS, a ostale imemge Komitet mini-
stara Saveta Evrope. Odluke Vea su konane i obavezujue.
Aneks 7 prema kome sve izbeglice imaju pravo na slobo-
dan povratak svojim kuama, ili na povraaj ili pravinu nakna-
du za svoju imovinu, predstavlja najnerealniji deo sporazuma.
Zalaganjem za hannoninu reintegraciju, jednim aneksom se
namerava preokrenuti celokupna tragedija rata.

U raspletu bosanske krize DejtonsM sporazum predstavlja


definitivu marginalizaciju svih evropskih aktera, a iznad svega
UN. Marginalizacija UN je najoiglednija i oliena je u zameni
UNPROFOR-a trupama IFOR-a i u jaanju uloge Saveta NATO
u odnosu na Savet bezbednosti. Naime prema l. 6 Aneksa lA
Savet NATO-a moe da odredi nove dunosti IFOR-u koje nisu
predvidjene DejtonsMm sporazumom. IFOR je dobio ogromna
ovlaenja, Sto se posebno vidi u l. 4 istog Aneksa, prema kome
IFOR moe da preduzme mere ne samo kad je re o konkretnim
vojnim pretnjama, ve i u situacijama u kojima proceni da po-
stoji potencijalna pretnja. Jasno je da je formulacija potenci-
37
jalna pretnja vrlo rastegljiva i da prua mogunost za samo-
voljna tumacnja i delovanja.
Sporazum je potvrdio apsolutnu dominaciju SAD - od pri-
preme i postizanja Sporazuma do njegove implementacije, broja
njenih vojnika u IFOR-u, komandnih pozicija, politikih resora
koje die. Uee UN je svedeno na humanitamu dimenziju, a
to se OEBS-a tie ona je posredstvom mera poverenja ukljuen
u mirovni proces (nadgledanje izbora u Bosni), ali je na elu i te
misije Amerikanac,
Osnovno pitanje je da li su Sporazumom poloeni temelji
miru ili je njime samo obezbedjeno primiije izmedju dve runde
rata? Da li je kao takav stvorio pretpostavke za odiivu dravnu
tvorevinu ili je pripremio teren za njen konaan raspad? Sa sta-
novita ovih pitanja, Sporazum svojim unutraSnjim ambivalent-
nostima ne daje jasan odgovor. To znai da e odnos spoljnih
faktora, pre svega SAD, presudno odrediti sudbinu Sporazuma,
a samim tim i Bosne i Hercegovine. Odredbe Sporazuma koje u
naelu doprinose uspostavljanju trajnijeg mira su sledee; raz-
dvajanje suprotstavljenih snaga, smanjenje naoruanja, organi-
zovanje povratka izbeglica, zatita Ijudskih prava. U stvamosti,
medjutim, ini se da je prisustvo stranih trapa jedina stvama iz-
vesnost mira.
Mir bez spoljne politike i vojne prinude je neizvestan i
zbog toga to se Sporazumom uspostavlja zgrada na nerealnim
pretpostavkama; pretpostavlja se mogunost ubizanog usposta-
vljanja poltiki neutralne sredine nakon izuzetno nasilnog i
razomog rata; obezbedjenje slobodnih i pravednih izbora sa
istim nacionalnim akterima koji su do sukoba i doveli; povratak
izbeglica i slobodno kretanje gradjana uprkos svim razdorima i
preivljenim traumama, a pretpostavlja se, takodje, primena
najvieg mogueg nivoa medjunarodno priznatih Ijudskih prava
i osnovnih sloboda u situaciji kada je na dnevnom redu izgrad-
nja elementamih niti socijalnog tkiva. Svojim institucionalnim
38
zamislima Sporazum kao da pretpostavlja da su ratnim ishodom
osnovni problemi eliminisani, da se spoljnom prinudom mogu
uspostaviti efikasne institucije, te da svrstavanja po etnikoj
osnovi nee dovoditi do ve vidjenih blokada i tenzija. (Prvo su
izbori u Mostaru pokazili da se obnavlja politika matrica sa
poetka rata, a to su zatim potvrdili i izbori u oba entiteta.)
Medjutim, pritoda mira je neizvesna i zbog podizanja em-
barga na oru^e od strane SB i amerikog obuavanja i nao-
ruavanja mushmanske vojske. Prema miljenju potpredsednika
SAD A. Gore-a naoruavanje Muslimana je klju za sprea-
vanje zaglibljivanja Ametikanaca u bosansko blato. Dodatni
izvor napetosti je i otvoreno pitanje Brkog koje treba da se rei
medjunarodnom arbitraom poetkom 1998. godine. Prema
Dgtonskom sporazumu (Aneks 2, l.V) sporan je deo granice
izmedju entiteta u oblasti Brkog. Naknadnim tumaenjem,
medjutim, predmet arbitrae je postao i sam grad Brko, zbog
ega je srpska strana jedno vreme odbijala da uestvuje u prego-
vorima.
Na kraju valja primetiti da ako je rat u Bosni najava bu-
duih sukoba koji e karakterisati sledei milenijum (S. Hun-
tington), DejtonsU sporazum n^avljuje model njihovog
reavanja. Model odlikuje promena odnosa snaga spoljnom in-
tervencijom, vetako uspostavljanje zajednice iji ivot poiva
na spoljnoj politikoj i vojnoj ptinudi. To je model sveopte in-
temacionalizacije sukoba i bespogovome spoljne intervencije u
svaku pom drutva. Mogunosti albe na aktere intervencije van
utvrdjenog aranamana ne postoje. Dakle, Dejtonskim sporazu-
mom se uspostavljaju temelji bespogovome spoljne arbitrae, ali
oni ne garantuju da e se u Bosni uspostaviti i samoodiiv

Indikativno je da autori Unjinished Peace smatraju da je scenano


poele Bosne najrealniji, a oni u tome nisu ni najmanje usamljeni.
39
Postdejtonsld period

Savet bezbednosti UN je dva dana nakon Dejtona usvojio


Rezoluciju 1021, kojom se predvidja postupno ukidanje embarga
na izvoz oru^a u bivu Jugoslaviju 90 dana po potpisivanju
Sporazuma. Zanimljivo je da je prva akcija UN nakon postig-
nutog mirovnog sporazuma odluka o ukidanju embarga na
oru^e, to jest, usvajanje rezolucije u prilog naoruavanju. Re-
zolucijom 1022 suspendovane su sankcije SR Jugoslaviji, ali ne i
bosanskim Srbima."'*
U sluaju Jugoslavije medjutim, zadian je spoljni zid
sankcija, to jest, dalja suspenzija lanstva u UN i u medjunarod-
nim finansijskim i drugim institucijama. Spoljni zid sankcija
podrazumeva i odlaganje uspostavljanja punih diplomatskih od-
nosa SRJ sa SAD. Poboljanje situacije na Kosovu, unutranja
demokratizacija, zatita Ijudskih prava, uspostavljenje odnosa sa
bivim republikama, saradnja sa HaSkim sialom, a od nedavno i
priznanje izbomih rezultata u Cmoj Gori, pominju se kao uslovi
za uklanjanja spoljneg zida sankcija.
Spoljni zid sankcija se ne pominje u Dejtonskom spora-
zumu, niti u rezolucijama SB, niti u odlukama EU. Isto tako,
spoljni zid sankcija se ne odnosi ni na jednog dmgog aktera ju-
goslovenske krize, osim na SRJ. Po svemu sudei je re o samo-
stalnoj odluci administracije SAD, dakle, o nacionalnoj odluci,
ali koja je u medjuvremenu stekla medjimarodnu obaveznost
Primena Sporazuma propraena je nizom problema na te-
renu. Na samom poetku, sprovodjenje Sporazuma oteano je
spaljivanjem sela i gradova prilikom povlaenja vojski, oteza-
njem sa razmenom zarobljenika, prisustvom iranskih terorista.

Medjunarodna PoUtika, br.1039-40, 1. decembar 1995-1. januar


1996, str. 19-26.
40
sporim povratkom izbeglica, tenzijama unutar muslimansko-
hrvatske Federacije, naroito oko Mostara. Veliki problem se
pojavio i u srpskom delu Sarajeva. Poto su medjunarodne ga-
rancije izostale, a na pritisak i pretnje Muslimana niko se nije
ozbiljno osvrtao (politike manipulacije srpskih politiara tako-
dje nisu izostale) Srbima je, kako ree jedan strani posmatra,
preostalo da biraju kofer ili koveg. Najvei broj Srba se iselio
iz Saiajeva, unitavajui pri tome deo imovine koju su ostavljali
iza sebe.
Pri kraju prve godine sprovodjenja Sporazuma odiani su
izbori (14. septembra 1996) uprkos tome to su predstavnici
OEBS ukazivali da ne postoje uslovi za stvame demokratske
izbore. Nakon izbora, uprkos svim manjkavostima, problemima
sa spomim (po reima londonskog Gaidijana, fantomskim
glasovima u prilog A. Izetbegovia) glasovima, oteanim mo-
gunostima glasanja, itd., OEBS je verifikovao rezultate i dao
im medjunarodni legitimitet (Sam R. Frovik, ef misije OEBS-a
u Bosni, igavio je da su reiailtati izbora diskutabilni, ali u celini
prihvatljivi!) Ishod je bio oekivan, sve nacionalne partije su
ostale na vlasti. Misija EU u Mostam je u medjuvremenu za-
vrSena, a da tenzije izmedju Mushmana i Hrvata nisu reene,
mandat medjunarodnih oruanih snaga se produio, SFOR je
zamenio IFOR, ali broj vojnika se smanjio. Izbeghce su se i da-
ije sporo i u malom broju vraale, lajedniki organi vlasti su se
konstituisali uz velike otpore svih strana, a oru^e je sistematski
pristizalo Muslimanima. Naoruavanje Muslimana je u medju-
vremenu toliko odmaklo da je Njujork Tajms (3. oktobar 1997)
pisao da nije vie pitanje da li e Muslimani napasti Srbe ve
kada.
U toku druge postdgtonske godine narasle su napetosti u
odnosima medjunarodne zajednice, posebno SAD i rukovodstva
Republike Sqjske; izmedju ostalog, rad medija na Palama je na-
silno onemoguen od strane SFOR-a zbog njihovog neobjektiv-
41
nog izvetavanja. Nadalje, u tom periodu je dolo do otrog po-
litiCkog Taskola u rukovodstvu Republike Sipske i svrstavanja
SAD na stranu predsednice Biljane Plavi. SAD su podiale
njeno (neustavno) rasputanje Skuptine i organizovanje parla-
mentainih izbora bez predsedniOdh izbora, s ciljem da se pro-
meni struktura parlamenta, a da se predsednica RS ne izloi pro-
veri volji biraa. Kao i u svim dotadanjim izborima, bilo je
ozbiljnih prigovora na njihovu regulamost, izmedju ostalog, gla-
sovi iz inostranstva su stizali i nakon odredjenog datuma, a bro-
jali su se mesec dana. Konaan rezultat je bio sledei: SDS je
izgubila apsolutnu veinu u parlamentu, ali takvu veinu nije
dobila ni suprotna strana - stranka Biljane Plavi. Nastavak ten-
zija izmedju kljunih politikih aktera oigledno e se reavati
daljim pritiskom SAD i medjunarodne zajednice.
Savet za implementaciju mira (Peace Implementation
Conference- PIC) odiao je dve medjunarodne konferencije (u
Sintri, 30. maja, i u Bonu 9 i 10 dccembra, 1997) na kojima je
procenjivao dvogodinje uinke Dejtonskog sporazuma. Na
bonskoj konferenciji se konstatuje da su izvesna postignua
ostvarena (izmedju ostalog, u kontroli naoiuanja, ekonomskoj
obnovi, razvoju nestranikib medija, poetku povratka izbegli-
ca, privodjenju optucnih za ratne zloinc tribunalu u H ^ ) ali
da je jo uvek potreban ogroman napor... kako bi se postigao
krajnji cilj ostvarivanja samoodiivog miia u Bosni i Hercego-
vini i njenim entitetima.^ Zbog toga je lista problema mnogo
dua nego lista postignua. Medju ostalim, Savet smatra da za-
brinutost izaziva injenica da zajednike institucije ne deluju
zadovoljavajue, da nedostaju jake multietnike poUtike stian-
ke, da Ijudska prava jo uvek nisu adekvatno zatiena i da nije
sprovedena puna normalizacija odnosa sa najbliim susedima.

" Bonska kDnferencija o sprovojenju mira, 1997, NaSa Borba, spe-


cijalni dodatak, 15.12.1997, sti. n.
42
Suoeni s oiglcdnim temeljnim tekoama u sprovodjenju mi-
rovnog plana, Savet je osnaio ulogu Visokog predstavnika u
donoenju obavezujuih odluka, i potvrdio nunost dugoronog
prisustva SFOR-a kao glavnog garanta subregionalne bezbedno-
sti. Ostaje i dalje neizvesno da li su to pretpostavke na kojima
moe da se uspostavi samoodriv mir u budunosti.

4. Kriiika zakasnele vojne intervencije


U ovom odeljku elimo da ukaemo na jedan
(dominantan?) tip kritike uloge medjunarodnih aktera u jugoslo-
venskoj krizi, koji poiva na miljenju da je vojna intervencija
jedini primereni odgovor na bosanski sukob. Smatramo da takvo
stanovite zanemaruje svu sloenost uzroka i aktera sukoba i
predstavlja deo snanog talasa apologije novog kruga interven-
cionizma, pritiska da se teite evropske bezbednosne orijenta-
cije pomeri od preventivne diplomatije ka vojnom reavanju su-
koba. To medjutim, podrazumeva ili novi kmg militarizacije
Evrope, ili njenu dugoronu potinjenost vojnoj moi SAD.
Kiitiari o kojima je re optuuju medjunarodne aktere za
impotenciju, (kolektivno) beskimenjatvo, (geostrateku) ne-
zainteresovanost, minhensku logiku koja je Srbima doputala da
nekanjeno vre najvee zloine od Drugog svetskog rata nao-
vamo. Njihova ocena spoljnih aktera, kao i odnos prema unu-
traSnjim (Srbi su glavni uzrok rata i agresor) vodi vie nego
oiglednom zakljuku da je otpor prema upotrebi vojne sile, tj.
njeno odlaganje, glavna slabost politike medjunarodne zajedni-
ce. Vojna intervencija protiv Srba (u kombinaciji sa podizanjem
embarga na uvoz oru^a Muslimanima) trebala je, po njima, da
usledi mnogo ranije, a ne tek 1995, nakon Markala i Srebrenice.
Cena u Ijudskim (muslimanskim) ivotima kao i finansijski
trokovi za godine neodlunosti su ogromni po miljenju reci-
mo, Kamegijeve komisije. Z ^ a d nije zatito rtve genocida, ve
je pregovarao sa Srbima (agresorima). Sastavni deo takve kri-
43
tike je i uveravanje da je NATO jedini mogao da zaustavi krvo-
prolie.
EU se konkretno kritikuje za posrcdovanje u beskrajnim
neuspelim primiijima umesto da upotrebi efikasnu silu. Ne-
spremnost da se upotrebi vojna sila dovela je prvo, po miljenju
jednog broja autora, do obelodanjivanja raskoraka izmedju am-
bicioznih evropsldh pretenzija (as Evrope) i njenih ogra-
nienih sposobnosti. Drugo, izazvala je transatlantdre napetosti, i
tree, u konanom ishodu potvrdila je nezaobilaznost SAD u
reavanju evropskih bezbednosnih problema.*** Medjutim, ako se
imaju u vidu primedbe recimo, Lorda Owen-a da SAD ne samo
da nisu podi^vale mirovne napore EU i UN ve su ih izvesnim
potezima i potkopavale, moe se postaviti i obrauta hipoteza, da
je nespremnost SAD da podie evropske inicijative za mirao
reenje sukoba produavalo rat u Bosni i tako postepeno stvaralo
uslove za amcriko angaaovanje. Drugim reima, same SAD su
sudelovale u stvaranju pretpostavki sopstvene presudne vanosti
u reavanju bosanskog sukoba.
Kada se kritikuje EU zbog nesprcranosti na vojnu intcr-
venciju, posebno se izdvajaju Britanija i Francuska. Njihova se
politika uporedjuje sa politikom emberlena prema Hitleru
(Miloevi natavno nije tako moan kao Hitler) i oznaava se
ne samo kao pohtika ve kao i moralna greka.' Jedan autor
objanjava da je EU vodila nedoslednu pohtku u pogledu statusu
granica, naroito kada je proglasila unutranje gtanice nena-
ruivim, potpuno svesna da e to izazvati sukobe sa Srbima.
Medjutim, problem nije u poetnoj nedoslednosti ve u ne-
spremnosti EU da tu svoju nedoslednost brani oru^em
(efikasnom vojnom intervencijom).

Celo iskustvo potvidjuje apsolutni primat amerike moi, zakljuak


je i Kamegijeve komisije, i Simon Serfety-ija u lanku: Ametica and Euio-
pe B ^on d Bosnia, The fVashingkm Quarterly, 19:3,1996, p.31.
** HofiSnan, op. cit p. 116.
44
Kada je rc o Ujeinjenim nacijama, njima se zamera isto
Sto i EU, to jest, nespremnost na upotrebu sile. UN se optuuje
da su pogreno definisale prirodu krize tako da su se bavile poli-
tikim reenjima, predlaui jcdan za dragim neuspene mirovne
planove. UN su se usredsredile na dostavljanje humanitame po-
moi umesto da su se bavile organizarijom efikasne vojne inter-
vcncije. Zapad je prinudio UN na bestidnu (itaj prosrpsku) po-
litiku, igavljuje Hofifinan. UN, izmedju ostalog, nisu izvravale
svoju obavezu u pogledu odbrane bezbednih zona i dopustile su
masakar civila u Srebrenici. Naravno, ne pominje se a UN nisu
pokuale da demilitarizuju te zone, na ta su je, takodje, obave-
zivale njene rezolucije. U ovom tipu kritike sledi se samo jena
nit nedoslednosti.
Otpor prema intervenciji se objanjava prevashodno
injenicom da Balkan u celini nije vie sred^te interesa velikih
sila. Dakle, pohtika prema Jugoslaviji proizala je, pre svega, iz
nedostatka interesa, jer kada interes postoji onda se intervencija
hitno preduzima kao u sluaju haka. injenica da Zapad nije
intervenisao 1991. ili 1992. ve je ekao etki godine potvrdjuje
izostanak geostratekih motiva. Intervencija je na kraju predu-
zeta zbog moralne nelagode, a ne zbog interesa.*" Ovakva tu-
maenja ostavljaju po strani niz pitanja: kakav su odnos medju-
narodni akteri ispoljili prema sukobu kada je on bio u zaetku,
da li su prcduzcte mere doprinele smirivanju ih razbuktavanju
sukoba, da li je diplomatija bila izrazito manjkava zbog neslaga-
nja medju samim spoljnim akterima (zatitnicama razliitih stra-
na u sukobu) i nedosledne primene temeljnih naela medjuna-
rodnog prava, da li je sukob u Bosni (i Hrvatskoj) mogao da se
rei bez upotrebe sile da je bio uspostavljen uravnoteeniji onos
prema zahtevima svih strana u sukobir, da se adekvatno odgovo-
rilo na pitanje amerikog generala Boy-a: Da li je mogue da

Richard H, Ullman, Introduction, op. c it p. 4.


45
sve strane imaju legitimne interese i strahove, ili je legitimnost
podruije koje pripada samo jednoj ili dvema stranama? Stano-
vite po kome je itav odnos spoljnih aktera lien geostratekih
interesa upravo nalae da sc sva ova (i mnoga druga) pitanja za-
nemare.
Medjutim, injenica da se sa intervencijom odugovlailo,
ne govori nuno da je nedostajao interes, ve da je sam sukob
bio mnogo sloeniji sa stanovita aktera i uzroka nego to se pri-
kazuje. Da je zaista bila re o bmtalnoj spoljnoj agresiji, kako
pretpostavljaju pomenuti kritiari, a ne o komplikovanom gra-
djanskom ratu, verovatno bi se intervencija i preduzela ranije,
ako ni zbog ega dmgog, onda bar da se brzo i efikasno po-
boljaju odnosi sa muslimanskim svetom nakon intervencije u
Zalivu. Sloenost sukoba je zahtevala politike (i medijske) pri-
preme za opravdanje intervencije, to jest, vreme. Nadalje, i od-
nos geostratekih interesa i intervencije moe se sloenije tu-
maiti. Niti je vojna intervcncija jedini izraz geostratekih inte-
resa niti je ona jedini oblik intervencije. Tek konani ishod su-
koba govori o tome da li su i kakvi interesi postojali. Raspored
snaga na prostom bive Jugoslavije potvrdjuju postojanje takvih
interesa. Pored toga, postoje modusi intervcncijc - kao to su to
sankcije - koje na dugi rok mogu da budu i destmktivnije od
vojnih akcija. (Kao to je poznato, takve mere medjunarodna
zajednica je preduzimala prema jednoj od strana u sukobu). Ko-
nano, razlozi zato se otezalo sa intervencijom mogu da se dm-
gaije objasne i unutar pardigme samih kritiara. Naime, vojna
intervencija u 1991. i 1992. podrazumevala bi i upotrebu kon-
vencionalnih snaga i rtve koje nijedna zapadna zemlja, imajui
u vidu raspoloenjc sopstvene javnosti, nije bila spremna da
podnese.* (Analitiari su ustanovili paradoks da u zemljama sa

' D. Oven, op. cit. str. 8 i S. Serfatjr, op. cit p. 9.


46
najmonijim vojskama gradjani nisu vie spremni da ginu.)
Amerika nije bUa spremna da intervenie pre nego to je obez-
bedila promenu snaga na terenu i iskljuda svaku mogunost
sopstvenih rtava. To je zahtevalo podizanje snane hrvatske
armije i naoruavanje Muslimana, to jest, vreme.
Ocene koje smo naveli potvrdjuju da nakon kraja hladnog
rata i Mastrihta nije dolo do znaajnog demontiranja vojne
maSinerije ve se prostor njene primene proirio. Navedene oce-
ne takodje implicrraju da Evropa nije sposobna da reava sukobe
na sopstvenoj teritoriji, kao i da su njene mogunosti da preuzme
vei stepen globalne odgovomosti ograniene. Jer, ako se Evro-
pa tretira kao ekonomski div, politiki patuljak i vojni crv ona
ne moe da reava sukobe na svom tlu bez vojne moi SAD.
Najzad, stanovita koja u vojnoj intervenciji vide jedini primeren
odgovor na bosanski sukob upuuju na bezbednosni sistem koji
poiva vie na dominaciji, pravu jaeg i sili nego na saradnji,
ravnopravnosti i prevenciji.

5. Posledice i neizvesnosti
Raspad Jugoslavije predstavlja vano poglavlje u definisa-
nju pretpostavki novog evropskog bezbednosnog sistema. Na-
kon poslednje faze raspleta jugoslovenske drame (obustave rata
u BiH, nasilne reintegracije Krajine, i mime reintegracije Istone
Slavonije u Hrvatsku), moe se razaznati niz posledica koje ba-
caju svetlo i na prirodu evropskog bezbedonosnog poretka koji
se konstituie.
1. Na najopStijem nivou tok jugoslovenskog raspada po-
kazao je da je novi sistem bezbednosti ujedno i novi poredak
moi. Borba za Evropu mira i tenje saradnje istovremeno je i
borba za nove granice, podele, nove pozicije u hijerarhiji poli-

S. Serfaty, op. cit pg. 34; Thomas G. Weiffi, Collective Spineles-


sness: U.N. Actions in the Former Vugoslavia, u: The World and
Yugoslavia's Wars, op. cit p. 89.
47
tike i ekonomske moi. Poaredstvom jugoslovenske rame po-
kazala se igra jedinstva i podela, supamitva i saveznitva, moi
i nemoi, igra protivrenih ciljeva. Tok i ra ^ le t jugoslovenske
krize uestvovao je i u reefinisanju odnosa unutar zapadne ko-
alicije, kao i izmedju zapadne koahcije i Rusije.
Intemacionalizacija sukoba u Bosni ponovo je potvrdila
status SAD kao jedine preostale supersile. Dgtonski mir je za-
VTna sekvenca koja potvrdjuje apsolutni primat SAD, fiustra-
ciju Engleske i Francuske (kao i Rusije, iji predstavnik je pretio
da e napustiti mirovnu konferenciju jer je Rusija potpuno zapo-
stavljena), i istovremeno demonstrira privrenost najviem inte-
resu - jedinstvu koalicije pred ostatkom sveta Sukob je postao
polje na kome se medjunarodna uloga Nemake uzdigla, kao i
polje koje je omoguilo nastanak podkoahcije SAD-Nemaka
(to se tie, Francuske i Engleske, koje zajedno sa Nemakom
ine core nations EU, one su povremeno imale neslaganje sa
Nemakom, ali to nije dovodilo do bitnije promene celine poli-
tike prema jugoslovenskoj krizi). SAD su u vie naviata pozi-
vale Nemaku da prevazidje svoje zadrke i preuzme ulogu
mladjeg partnera SAD. U tom svetlu treba sagledati i promene
nemakog Ustava koje su omoguile njeno uee u operacijama
UN, kao i sve vidljivju ulogu Nemake u primeni Dejtonskog
mirovnog sporazuma. (Nemaki general postavljen je na elo
SFOR-a, za zamenika R. Frovika ispred OEBS-a takodje je
imenovan Nemac). Medjutim, kako tumai jedan broj autora,
ameriko-nemaka osa pored toga to izraava vre usposta-
vljeno saveznitvo istovremeno slui i ograniavanju (contain-
ment) jednog od najveih amerikih konkurenata.

O tome vie u Miroslav Peujli, Radmila Nakarada, Slom Jugo-


slavije i konstituisanje novog svetskog poretka, u: Evropa i raspad Jugosla-
vije^ priredila R. Nakarad^ ffiS, B e o ^ ^ 1995, str. 41-60.
^ O dvostiukom cilju amerike politike (hegemony and containment)
c^im ije vidi: Bruce Cumings, The End of the Seventy-Years Crisis: Tri-
48
Onos izmedju ameriko-eviopske koalicije i Rusije po-
sredstvom sukoba u Bosni je uspostavljen na upadljivo neravno-
pravnim osnovama. U analizama sukoba u Bosni Rusija esto
figuriia kao zatitnik Srba, medjutim, domaaj njene zatite se
ne moe uporediti sa domaajem nemake zatite Hrvatske ili
amerike zatite Muslimana. Uloga Rusije se sastojala u vrenju
pritiska na Sibe da piihvate spoljane uslove, to je ona uglav-
nom i inila predstavljajui takve akcije kao svoje velike diplo-
matske uspehe. Povremene pretnje Rusije da e preduzeti unila-
teralne poteze zbog neslaganja sa politikom koalicije, kao to je
na primer, ukidanje sankcija prema SRJ, ostajale su samo na
reima. Nakon drugorazredne uloge koju je imala u Dejtonskim
pregovorima, Rusija je prihvatila da uestvuje u sprovodjenju
mirovnih odredbi pod, ve spomenutim, posebnim aranmanim.
Njena definitivna marginalizacija time je u ovoj fazi zavrena.
2. Kada se predje na konkretnije razmatranje posledica sa
stanovita evropskog bezbednosnog lika, to je zapravo u sre-
ditu naeg interesovanja, moe se uoiti da je rasplet u BiH
imao za posledicu;
a. suavanje evropske autonomije u oblasti bezbednosti;
b. izrastanje NATO-a u kljunu instituciju evropske bez-
bednosti; rasplet je na posredan nain, ali podsticajno, delovao i
na zamisao njegovog irenje na Istok;
c. promenu odnosa snaga u (subjregionu.
a. Sa laspletom rata u Bosni poloeni su temlji novom
krugu zavisnosti Evrope od SAD (i NATO) u reavanju sukoba
na sopstvenom tlu. Vei stepen autonomije Evrope u sferi bez-
bednosti nakon vojne intervencije NATO-a u Bosni za sada je
skinut s dnevnog reda. Ako i opstane kao dugoroni cilj ona e u

lateralism and the New World Order, u: M. Woo, M. Loriaux (eds), Past as
Prelude, History in the Making o f a New World Order, Westview ftess, Bo-
ulder, 1993.
49
najvetoj meri i alje zavisiti od voljc SAD.* (Autonomija se
vie demonstrira u ekonomskim odnosima, u odbijanju da se
povinuju sankcijama SAD prema Libiji, Iianu, Kubi).
Putanja koja je vodila od predloga Churchill-a 1950. go-
dine da se osnuje jcdinstvena cvropska armija i predloga R. Ple-
vcn-a, iste godine, da sc osnuje Evropska odbrambena zajedni-
ca, preko plana fiancuskog predsednika F. Mitterend-a i ne-
maiSkog kancelara H. Kohl-a ^ WEU proiri svoj mandat i da
vojno ojaiSa stvaranjem svoje vojske , do ideje o postepenoj in-
tegraciji EU i W El/* u okviiu drugog stuba Mastrihtskog
ugovora - zavrila se u ovom trenutku cvropskim prihvatanjem
NATO kao kljune bezbednosne institucije i u postmastrihtskom
periodu. (U ovom kontekstu interesantan je sluaj Francuskc,
koja je 1994. godine najavila njeno ponovno vraanje u vojnc
strukture NATO, ali je na Madridskom sastanku 1997. odustala
od toga zbog nedovoljne evropeizacije NATO-a.) Ukratko, su-
kob atlantske i cvropske bezbednosne vizije u ovoj fazi reen je
podredjivanjem evropske vizije atlantskoj.
Ovakav ishod, prema nekim autorima, znai da je nakon
Jugoslavije ostvarenje efikasne Zajednike spoljne i odbrambene
politike (CFSP) definitivno nemogue. Upravo u reavanju ju-
goslovenske krize dole su do izraaja njcne slabosti: nedostatak
politike volje Evrope da odluno deluje kao Unija i neuspeh u

Catherine McAidle Kellehei, op. cit p. 63.


O. Lawience, op.cit p. 53.
C. McAidle Kellehei, op. cit p. 57.
IGC96, op. cit p. 85.
Opisan lasplet Kamegijeva komisija tumai na siedei nain: Po-
sredstvom laspleta u Bosni lazieene su napetosti izmedju SAD/Eviope.
Shvaeno je da tiansatlantdco jedinstvo i eviopski odbiambeni idenititet
nisu u kontradikciji. lanovi Komisije podvlae da SAD i Eviopa moiaju
da rade zajedno jei Zapad nije uspevao u Bosni sve dok su E v i ^ i SAD
biie lagedinjene. Uspeh je postignut kada su njihove dijagnoze i strategije
konano konveigirale. cit p. xv.
50
odredjivanju sutinskog zajednikog interesa. Za druge autore,
fijasko Evrope u bivoj Jugoslaviji upravo osnauje zabteve i
napore za ravojem Zajednike spoljne i odbmmbene politike.
Bez snaenje CFSP Evropa e teko reavati i eventualne druge
sukobe na svom tlu.
Kada je re o konkretnim institucijama, moe se rei da su
evropske institucije definisane s obzirom na NATO i podelu ra-
dakojajeproizalaiznjegovogprimata, to jest, primata SAD.
Usled otpora najmonijih drava, OEBS nije mogala da
izraste u kljunu instituciju evropske bezbednosti, ali su joj date
ograniene funkcije u okvim preventivne diplomatije, zatite
Ijudskih i manjinskih prava i sprovodjenja mere za jaanje pove-
renja. Sa tim zadacima ona se pojavila u BiH nakon Dejtona. Po
naem miljenju, marginalizaciji OEBS je doprinelo i njeno od-
ricanje od sopstvenih principa u sluaju Jugoslavije (nepo-
vredivosti suverenih granica nasilnim putem), te potrebe da se ta
naela iznova rehabilituju nakon demontiranja jugoslovenske
drave na dmgim osnovama - Paktom o stabilnosti u Evropi
(1993).
Nakon to je Amerika prerrzela bosanski rasplet u svoje
ruke, dolo je do izvesnog kompromisa izmedju Amerike i
Evrope na Berlinskom sastarrku Saveta NATO, jima 1996.''
Kompromis je postignut dovrenjem zamisli o Kombinovnim
zdmetrim snagama posebne namene (Conrmon Joint Task For-
ce, CJTF) zapoete 1994. Time je omogueno Evropi, to jest,
WEU da predrrzme samostalne misije koristei odvojive ali ne
odvojene snage NATO-a kada Amerika nema interesa da u
njima uestvuje. Time je WEU postala u veem stepenu evrop-
ska komponenta NATO-a, a NATO dobio izrazitiji evropski lik.

Fraser Camercpii, Developing the Common foreign and Security


Policy ofEuiope, Brassey'sDefence Yearbook, 1995 p.l33.
Ministerial Meeting o f the North Atlantic Coundl in Berlin, 3 June
1996, Final Communigue p. 2.
51
to je sastavni deo izgradnje evropskog bezbednosnog i odbram-
benog identiteta unutar Atlantskog saveza, lako su Evropljani to
tumaili kao ameriko prihvatanje izvesne evropske autonomije
u sferi be:bednosti, analitiari upozoravaju da mnogi Amerikan-
ci CJTF vide iskljuivo kao instrument NATO-a za misije izvan
teritorija lanica. Po njima, ne bi bilo prihvatljivo da se CJTF
koristi iskljuivo u evropskim opcracijama bez uea amerikih
frupa U svakom sluaju svaka operacija zahteva saglasnost
SAD."
as Evrope je odloen fijaskom u Jugoslaviji, a posebno
u BiH. Evropa je pokazala da nije u stanju da reava sukobe na
sopstvenom tlu bez amerike pomoi, demonstrirala je jaz iz-
medju pretcnzija i realnih mogunosti. Takvo objanjenje
evropskog neuspeha sugerie da je osnovni problcm u tome to
Evropa nema sopstvenu vojnu silu. Time se istovremeno reafir-
mie vojna intervencija kao najefikasniji instrument reavanja
sukoba. Po naem miljenju, problem nije u jazu izmedju evrop-
skih politikih pretenzija i njene vojne moi, ve u sukobu pre-
tenzija lanica EU, kako u pogledu Bosnc, tako i same cvropske
integracije. Unutranje prestruktuiranje evropskog poretka otvo-
tilo je prostor sukobu razliitih nacionalnih aspiracija i sukobu
izmedju pojedinih nacionalnih i evropskih ambicija Stvoieno
polje nekoherentnosti je omoguilo olake presedane, medjusob-
nu trgovinu naelima u ime demonstriranja novog evropskog
jedinstva (Evropa jednog glasa). Omoguavanje niza prcscda-
na na tlu Jugoslavije, pre svega, u pogledu njenih medjunarodno
priznatih granica, insistiianje na pogrenim dijagnozama piirode
sukoba i saglasno tome preduzimanje sukobu neprimeienih ak-
cija, dovelo je do nc-evropskog, to jcst, vojnog reavanja sukoba
u Bosni. U kristalisanju te nunosti sudelovala je amerika am-
bivalentnost prema mirovnim planovima Evrope i UN.

Catherine McArdle Kelleher, op. oiL p.73.


52
b. Kada je u pitanju revitalizacija NATO-a, zanimijivo je
da jedan broj sagovomika iz Evropske kotnisije, sa kojima je
autor imao pri]ike da razgovara u Briselu, smatra da je raspad
Jugoslavije potpuno irelevantan za revitalizaciju NATO. Po nji-
ma, opstanak NATO-a nije nikad dovodjen u pitanje, re je sa-
mo o potrcbi njegovog reformisanja, prilagodjavanja novim
post-hladnoratovskim uslovima. Reforme bi se dogodile i bez
jugoslovenske/bosanske krize. (Izmedju ostalog, ukidanje NATO
pakta nije ozbilno razmatrano jer su trokovi renacionalizacije
odbrane neprihvatljivi za evropske lanice). Pomenuti sagovor-
nici zakljuuju da upravo uspena reforma NATO-a, koja je ve
daleko odmakla, predstavlja u velikoj meri i odgovore na dileme
vezane za izgradnju nove evropske bezbenosne arhitekture.
Dmgi sagovomici su izraavali svoje stanovite cininom
opaskom da nije bilo Bosne trebalo bi je izmisliti jer je ona
upravo odluujue uticala na obnavljanja svrsishodnosti NATO-
a nakon bezbednosnog vakuma, stvorenog okonanjem hlad-
nog rata.
Danas je jasno da uprkos raspadu glavnog ideolokog ne-
prijateljEi, Sovjetskog Saveza, i nestanka Vatavskog pakta, nije
bilo realno oekivati da se i NATO demontira jer je hladni rat
okonaan unilateralno, potezima samo jedne strane. Kako B.
Cumings objanjava, iako se hladni rat okonao do 1990, pro-
jekat amerike hegemonije nije. NATO je i dalje potreban i
Americi i Evropi. Americi, jer obezbedjuje njeno trajno vojno
prisustvo u Evropi i omoguava politiki pritisak na Evropu, a
Evropi, jer posredstvom NATO-a Amerika, kako je ve pome-
nuto, subvencionie njenu odbranu.^

B. Cumings, op. cit pp. 25, 28; Ronald Steel, Instead of NATO,
New York Review ofBooks, 15. 01, 1998, p. 22.
53
Podjednako je oito da bi reforme/prilagodjavanje
NATO-a novim izazovima tekle donekle i nezavisno od Jugo-
slavije. Medjutim, niz injenica pokazuje da jugoslovenska kriza
predstavlja bitno poglavlje u revitalizaciji i reformi NATO-a.
Prvo, rasplet u BiH 1995. predstavlja dosad najopsenije vojnu
intervenciju NATO-a na tlu Evrope. Do takvog raspleta se stiglo
postepenim naputanjem zalaganja za reenje putem pregovora.
Deo te evolucije je i pomeranje od ograniene i podredjene ulo-
ge NATO-a u reSavanja jugoslovenske krize do take u kojoj je
NATO preuzeo dominantnu ulogu. Efikasnost vojne intervencije
(bez rtava na stiani NATO), doprinela je konsolidaciji NATO-a
i dala legitimitet proirenju njegovog mandata van zemalja
lanica. NATO nije intervenisao samo u zemlji ne-lanici (out
o f area) ve se u gradjanskom ratu praktino svrstao na musli-
mansko-hrvatsku stranu. Kanjavajui samo jednu stranu oigle-
dno NATO nije eleo samo da zaustavi rat ve i da presudno
utie na njegov ishod.^^ Na taj nain, NATO je postao faktor
unutarbalkanskih sukoba. Pretcnzije NATO i njegovih institucija
(Skuptine, na primer) su se nakon iskustva u Bosni uveale,
nadmaujui vojne, odbrambene dimenzije, a na dnevnom redu
se nalo i osnivanje specijalnih policijskih snaga koje bi imale
zadatak da hapse optuene za ratne zloine u BiH.

Uspon NATO-a izveden je najvie na raun kredibiliteta


UN. lako je NATO stupio na scenu posredstvom mandata koji je
dobio od SB UN, u posiednjoj sekvenci vlasf se gotovo u pot-
punosti premestila od UN ka NATO, kao jedinoj instituciji koja

Vidi: Javier Solana, NATOs Role in Bosnia", Reviev o f Intema-


tionalAffairs, Vol. XLVn, no. 1043, 15 April, 1996, Belgrade, pp. 1-3.
Ameriki general Charles G. Boyd, bivi zamenik glavnog koman-
danta amerikih snaga u Evropi, povodom SAD kae: Sjedinjene Drave
kau da ele da zaustave rat ali u stvari one ele da utiu na ishod rata.
Making Peace with the Guilty, Foreign Affairas, September/October,
1995, p.34.
54
neto moe da preduzme. (O takvom toku svedoi i Memo-
ranum o razumevanju, na osnovu koga se UN u jednom trenut-
ku stavila u slubu NATO-a). Zbog naina na koji je NATO
preuzeo upravu nad komandnim strukturama zaduenim za voj-
ne akcije u Bosni, Lord Ovven procenjuje da e UN i NATO
ubudue teko saradjivati.*^ Predstavnici NATO-a smatraju da se
komama situacija duplog kljua ne sme vie ponoviti i da NA-
TO mora imati odreene ruke u donoenju odluke o izvodjenju
vojnih napada, ali da e se saradnja izmedju UN i NATO ipak
nastaviti. Kao pozitivan primer uzima se saradnja u organizaciji
privremene uprave u Istonoj Slavoniji.

Rasplet u Bosni se posredno uzima i kao podsticaj ubiza-


nom irenju NATO-a na Istok. Oni koji smatiaju da irenje treba
izvesti na osnovu kompromisa, u dogovom s Rusijom, ukazuju
da je postdejtonska saradnja Rusije i NATO/IFORA upravo do-
kaz da je na takvim osnovama (bezbolno) irenje NATO-a izvo-
dljivo. (Rusija ima deo svojih vojnika u sastavu IFORA, ali nje-
ni oficiri nisu pod direktnom komandom NATO-a ve ame-
rikog generala). Medjutim, bosanski rasplet kao argument sebi
u prilog navode i oni koji smatraju da se ne treba obazirati na
ruske strahove i otpore jer je Rusija vojno nemona (Prema Ru-
siji se zauzima stav kao da je i vojno poraena u hladnom ratu.)
Rasplet krize u Bosni u amerikoj reiji, posebno preduzimanje
vojne intervencije uprkos ruskom protivljenju, upravo svedoi p
definitivnoj marginalizaciji Rusije kao super sile. (Prema reima
jednog ruskog diplomate u Briselu, Rusi su obavetmi o inter-
venciji par sati pre njenog zapoinjenja, a na telegram generala
Graova, u kome se on protivi takvoj akciji, niko se nije ni osvr-
nuo.) Kako potonji dogadjaji pokazuju prevagu je oigledno od-
neo dmgi pristup u pogledu naina irenja NATO na Istok.

D. Oven, op. cit str. 399.


55
Na osnovu svega reenog moe se zakljuiSiti da se od sve-
obuhvatnog poimanja evropske bezbednosti dospelo do sveobu-
hvatnijeg elovanja NATO-a, proirenja osnove njegovih za-
hvata. Na osnovu intervencije u BiH, pokazuje se da je NATO
protumaio da prilagodjavanje novim uslovima - pored operacija
kolektivne odbrane prema l. 5 - nuno porazumeva preduzi-
manja i novih misija kao to je operacija iFOR u Bosni. Tu-
maenjem da se najvee opasnosti (etniki sukobi, unutranji
sukobi i secesija) nalaze van NATO prostora, ukida se podela na
operacije in area i out o f area jer ona vie ne pokriva intere-
se Saveza. Pri tome, l. 5 se reinterpretira u hodu, hez pokre-
tanje formalne procedure za njegovu promenu. Postoje i jasni
nagovetaji da su budue intervencije NATO-a van Evrope -
svuda gde su ekonomski interesi (resursi) Zapada ugroeni - ta-
kodje mogue. Sve to govori da nakon zavretka hladnog rata
umesto da nestane, NATO izrasta u neprikosnovcnu vojnu silu
Zapada.

c. Rasplet jugoslovenske krize promenio je fizionom


ovog subregiona Ratom je preuredjena kartografija moi na
prostoru bive Jugoslavije. Raspletom jugoslovenske drame Hr-
vatska je postala znaajna vojna sila, Mushmani u Bosni su na
putu da to postanu. Hrvatska je postala, uz preutnu saglasnost i
indirektnu vojnu pomo, gotovo potpuno etniki ista, Bosna i
Hercegovina se spoljnim pritiscima primorava na opstanak kao
multietnika zajednica. Srbi su vojno poraeni u Bosni, proterani
iz Krajine i lieni autonomije u istonoj Slavoniji. Vojna mo
SR Jugoslavije je oslabljenja, ona je pod spoljnim zidom sank-
cija, bez pristupa medjunarodnim institucijama, suoena je sa
novim zahtevima u pogledu statusa Kosova, Vojvodine i

Meeting o f the North Atlantic Council in Defence Ministens Session


on ISthJune, 1996, Final Communi^ue, p. 4.
56
Sandaka, a otvoreno je i pitanje samog dravnog ustrojstva.
Izmedju Slovenije i Hrvatske posfoji napetost zbog graninih
sporova, a u Makcdoniji sve je otriji problem albanske manjine.
Osim Slovenije, ostale diave bive Jugoslavije suoavaju se sa
ekonomskim tekoama (Srbija najdrastinije) i problemima
politike demokratizacije.
Rekonstrukcija regiona, dakle, ima za posledicu porast ne-
stabilnosti. Postojea stabilnost se odiava, negde neposred-
nim, negde potencijalnim, prisustvom spoljne vojne sile, a ruka
spoljneg politikog/ekonomskog pritiska i posredovanja je stalno
prisutna. Opta nestabilnost regiona je potakla vie inicijativa za
razvoj regionalne saradnje, pre svega od strane EU (tzv. Roaja-
monska inicijativa) i SAD (inicijativa za saradnju u Jugoistonoj
Evropi - SECI). Medjutim, one ne predvidjaju (toliko potrebnu)
ekonomsku pomo, a poloaj SR Jugoslavija je u tim zamislima
zbog spoljnjeg zida sankcija izrazito neravnopravan.** Postavlja
se pitanje da li je trajnija stabilnost mogua ako je (unutranjim i
spoljnim tokom) opasno destabilizovana najvea diava u su-
bregionu i, ako je radi pacifikacije ostalih arita u subregionu,
neophodno dugorono prisustvo NATO-a?
Na kraju valja pomenuti da je rasplet jugoslovenske drame
ostavio i jednu ekstremno satanizovanu sliku Srba koja se ne
moe objasniti iskljuivo njihovim udelom u latnom nasilju.
Kako nas brojni analitiari uveravaju, balkanski tip nasilja, koje
su prevashodno primenjivali Srbi u sukobima na tlu bive Jugo-
slavije, izazivao je estoko gnuanje jer je ugroavao moralne
vrednosti do kojih Zapad dri.* Ispoljeno divljatvo je jedino

O pomenutim inicijativama detaljnije vidi priloge u.' Medjuna-


rodnaPoUtika, br.l055, 1. april, 1997.
^ Civilizovan svet je bio okiran neizrecivom surovou pre svega
od strane Siba. Ali nije samo surovost metode ve je sama ideja etnikog
ienja predstavljala izazov tundamentalnim vrednostima pluralistikih
demokratija, kako navode autori UnjimshedPeace, op. cit p. 2.
57
uporeivo sa Drugini svetskim ratom. Srbi su dakle, varvari,
ono neevropsko u Evropi. Po naSem miljenju, t^nkos nasilju u
kome su ufiestvovali, ekstremna satanizacija Srba svedofii i o
potrebi da se i novi lik Evrope uzdigne na dihotomijama do-
bro/zlo, civilizovan svet/divljatvo, na sopstvenom unutraSnjem
podvajanju na evropsko/ne-evropsko. Nadalje, poredjenja sa
Drugim svetskim ratom sadie potrebu konstruisanja novih pro-
porcija odgovomosti. Ne umanjujui ni za trenutak uase rata i
tragifinost svake rtve, ipak je teko uspostaviti analogiju izme-
dju holokousta i nasilja u Bosni, ako se ima u vidu da su sve tri
strane (mada nejednako) fiinile zlofiine, i da se procena broja
rtava (na sve tri strane), kree izmedju 100.000 i 250.000.
(Poredjenja lai, bioj rtava, najvie dece i starih, zbog postedi-
ca sankcija koje je civilizovani svet uveo prema Iraku, se pro-
cenjuje na milion).
Zrtve zasluuju istinu, dugotrajni mir zahteva razumeva-
nje stvamih uzroka krvavog sukoba, da se tiagedija ne bi, kako
kae Haydrai, iznova obnovila kao tragedija.

Odnos Eviope prcma jugoslovenskoj drami je an act o f


definition jer Evropa je znala ta e se desiti ako dopusti raspad
Jugoslavije. Medjutim, Eviopa je suspendovala sopstveno isku-
stvo, znanje, pamcnje kao i jedan red aktualnih fiinjenica da bi
svojom nedoslednou doprinela legitimaciji raspada Jugoslavije
i stvaranju drava na etnifikom inincipu. Potom je upregla svu
svoju energiju u rekonstrukciju mini Jugoslavije na tlu Bosne
nasuprot volji dva od tri naroda koja se tamo nalaze.

Kenanova izjava ima neto posebno neevropsko u balkanskiin po-


koljiina citiianajeuilankuM . Todorove, op. cit str. 161.
58
Na prostoru Jugoslavije Evropa se, dakle, sudarila sama
sa sobom, sa svojim protivrenim likom. U tom suaru
evropski projekat bezbednosti pokazao je dvostruku slabost,
slabost svoje unutranje ambivalentnosti (nedoslednosti) i
ambivalentnost svog saveznitva sa SAD. Unutranja, struk-
turalna slabost proizlazi iz ambivalentnosti njenih ciljeva. S
jedne strane se eli uspostaviti nova bezbednosna struktura
kao odgovor na imperative novog doba, a s druge strane se
ponovo ucrtavaju stare granice na tragu srednjovekovne po-
dele zapadnog i istonog rimskog carstva. Raspad Jugosla-
vije je jedno od vanih poglavlja u klesanju starih/novih gra-
nica. Saveznitvo Evrope i SAD, pak, poiva na obostranoj
koristi ali i na temeljnoj nejednakosti Evrope u sferi bezbed-
nosti. To logino proizlazi iz karaktera reima svetske
moi(Fuko); zatita privilegovanog poloaja Evrope u svet-
skom sistemu nije mogua bez Amerike, ali bezbednosna
autonomija Evrope nije mogua sa Amerikom. Tok jugoslo-
venske drame je pokazao da je evropska periferija postala
novo poije iskazivanja vojne premoi SAD\ to jest, prostor
na kome se Evropska podredjenost, zavisnost obnavlja. Na
osnovu reenog moe se zakljuiti da je mir u Evropi deljiv

O starim/novim granicama vidi: S. Huntington, op. cit. pp. 158-


161; kao i Ola Tunander, Post-Cold War Europe; Synfliesis of a Bipolar
Friend-Foe Stmcture and a Hierarchic Cosmos-Chaos Stmcture?, u: Ola
Tunander e t al. (eds), GeopoUtics in Post-Waii Europe, Sage, London, 1997.
p. 20.
^ ...samo SAD poseduju dovoljo moralne, politike i vojne sna^e da
predvode medjunarodne napore u suzbijanju medjunarodnog bezakonja (R.
Armitrage, bivi zamenik ministra za odbranu) navedeno u lanku M. T.
Klare, US Militaiy Policy in the Post-Cold War Era, u: New Worid Order?
Sodaiist Register, R. Miliband, Leo Panitch (eds), The Merlin Press, Lon-
don, 1992, pp. 139-140. Predsednik Klinton izjavljuje: Ali vojna sila ostaje
nuan element moi nae drave... Danas je naiSa vojska najbolje opremljena,
najbolje obuena i najspremnija boibena snaga na svetu. Vidi: A Nationai
Securitp Strategp o f Engagement and Eniatgement, The Whrte House,
February 1995, p. ii.
59
(Ulmann), to jest, da su ratovi i vojno reavanje sukoba nepri-
hvatljivi samo kada je sredite Evrope u pitanju.
Ambivalcntnosti i deljivost mira govore da projekat nove
evropske bezbednosne aihitekture nosi sa sobom mnoge neizve-
snosti i da lik Evrope ostaje i dalje nedovren.

60
Suininary

In the opening C h^ter the author examines some o f the


challenges facing Europe and its attempt to establish a Common
Foreign and Securify Policy. These challenges include the con-
sequences o f global resfructuring; the unresolved ambivalence
betvveen two visions o f securify; the Atlantist and European; the
lack o f consensus conceming the underlying assumptions of the
Common Foreign and Securify Policy; the new securify lisks.
The author proceeds by taking up Vugoslavia as a concrete secu-
rify risk, as a test for European principles, institutions and trans-
atlantic relations.
The author continues by summaiizing the relationship of
the key intemational actois towaid the breakdown o f Vugoslavia
prior to the Dayton peace agreement This includes assessing the
role o f EC, CSCE, UN, WEU and NATO. The author concludes
that the intemational actors, but above all EU and OSCE, ap-
plied an inconsistent interpretation of the principle of self-
detcrmination, and failed to resolve the ambiguify between self-
determination and the principle of inviolable bordeis. As the
Vugoslav crisis devcloped the EU and UN were increasingly
marginalized, while NATO and the U.S. become the prime ac-
tors.
In the thiid part the author recapitulates the cmcial mo-
ments o f the Yugoslav conflict (in Bosnia and Croatia) leadmg
up to the Dayton Peacc Agreement The Dayton agreement (The
61
General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Heize-
govina) itself is analyzed in detail in an attempt to define its in-
temal antinomies and establish whethcr it secures the foundation
for a lasting peace or a temporary truce. The author is o f the
opinion that the militaiy aspect o f the Agreement (presence of
foreign troops) is the only real guarantee o f peace.
In the following Chapter the author discusses the view that
the greatest failme o f the intemational community was its re-
luctance to intervene militarily much earlier and considers the
implications o f these arguments.
In the concluding the author attempts to summaiize the
consequences o f the Vugoslav drama, particularly o f the war in
Bosnia, fixwn the standpoint o f new European sccurity architec-
ture. The fiist consequence relatcs to the intcmal relations within
the Westem Coalition, as well as the relation o f thc Coalition
towaid Russia. The Bosnian crisis reassertcd U.S. as the only
superpower and contributed to thc definite marginalization o f
Russia.
The second consequence relates to Europe itself and in-
cludes: the severe hmiting o f the European autonomy in the se-
curity realm; the rcaffirmation o f NATO as the key European
security institution and the extension o f its reach; the change of
power relations in the region. The end o f Bosnian conflict is thc
begirming o f a ncw phase o f European security dependency. The
hour o f Europe is postponed by the failure in Bosnia.
The third type o f consequence deals with the restmcturing
o f the (sub)region o f ex-Yugoslavia and their implications for
European stability.
nie chapter closes with tfae conclusion that dealing with
the Yugoslav crisis, Europe has confirmted itself and revealed
fundamental ambivalences and rmcertainties.

62
Bibliografija

Abrahams, Guy, The Perils Of An Armed Frontier, Euro-


pean Brief, no. 1, 1995.
A National Security Strdtegy o f Engagement and Enlar-
gement, The White House, February 1995.
Bonska konferencija o sprovodjenju mira, 1997, Specijalni
dodatak, Nafa fiorha, 18. 12. 1997
Boyd, Charles, Making Peace with the Guilty, Foreign
Affairs, September/October, 1995.
Brzezinski, Zbignicw, A Geostiategy for Eurasia, Foreign
Affairs, Septcmber/October, 1995.
Carver, Tom, Air Strikes Hitting The Wrong Targct,
European B rief no. 1, Common Foreign and Security PoUcy,
European Parliament, April, 19951995.
Cumings, Woo Meredith, Loriaux Michael (eds), Past as
Prelude, Westview Press, 1993.
avoki, Kosta, Hag protiv pravde, Centar za srpske stu-
dije, Beograd 1996.
Founding Act on Mutual Relations, Cooperation and
Securitp betvveen NATO and the Russian Federation, Paris, 27
May, 1997.

63
Gnesotto, Nicole, Commom European Defence and Tran-
satlantic Relations, Survival, no. 1, 1996.
Goldblat, Jozef, Controversies Over the Planned Enlarge-
ment o f NATO, Security Dialogue, no. 3,1996.
Gordon, P.H., Recasting the Atlantic Alliance, Survival,
no. 1, 1996.
Gray, Chris, Postmodem War, Routledge, 1997.
Hajden, Robert, indlerova sudbina, NIN, 12 09. 1997.
Huntigton, Samuel, The Clash o f Civilizations and the
Remaking ofW orld Order, Simon & Schuster, 1996.
Intergovemmental Conferencc 1996, Commission Opi-
nion, Reinforcing Political Union and Preparing fo r Enlarge-
ment, European Commission, Brussels, February, 1996.
Intcrgovcmmental Conference 1996, Commission Report
fo r the Reflection Group, European Commission, May 1995.
Intergovemmental Confcrence 1996, Reflection Group
Report and Other References fo r Documentarp Purposes, Genc-
ral Secretariat o f the Council o f the European Union, Brussels,
December, 1995.
Karl, L. Terry and Schmitter, C. Phlippe, Dcmocratization
aroimd the Globe: Opportunities and Risks, u: Michael Klark,
Michael, Thomas, Dan (eds), World Security Trends and Chal-
lenges at Century s End, S t Martin Prcss, 1994.
Kcllehcr, M. Catherine, The Future o f European Security,
An Interim Assessment, Brookings Occasional Papers, Broo-
kings Institute, Washington, 1996.

64
Kober, Stanley, The United States and the Enlargement
Debate, Transition, 15. December, 1995.
Lawrence, Philip, European security; a new era o f crisis?
u: Bideleux, Robert, and Taylor, Richard, European Integration
and Disintegration, East and West (eds), Routledge, London,
NewYork, 1996.
Lyons, G. M. and Mastanduno, M. (eds), Beyond
Westphalia?, State Sovereignty and Intemational Intervention,
The John Hopkins Univ. Press, Baltimore, London, 1995.
Mayall, James (ed.), The New Interventionism 1991-1994,
Cambridge Univ. Press, 1996.
Mayer, Hartmut, A Foreign Policy At Sixes and Sevens,
European B rief no. 1, 1995.
Mihalka, Michael,The Emerging European Security Or-
der, Transition, 15 December, 1995.
Milinkovi B., {\jr.)flATO i Partnerstvo za mir,
Medjunarodna politika, Beograd, 1996.
NATO Handbook, NATO OfSce of Information and
Press, Brussels, 1995.
No Role fo r Russia in a Security Order That Includes an
ExpandedNATO, Report of the Russian Council on Foreign and
Defense Policy, Transition, 15 December, 1995.
Oven, Dejvid, Balkanska Odiseja, Radio, B92, Beograd,
1996,
Parrish, Scott, Russia Contemplates the Risks of Expansi-
on, Transition, 15 December, 1995.

65
Peace ImplementatioB Conference, Peteisberg 1997,
NaaBorba, 15.12. 1997.
Plesch, Dan, Sowing The Seeds o f War, European Brief,
no.l, 1995.
Robinson, lan, Globalization and Democracy, Dissent,
Summer, 1995.
Rogov, Sergey, This Dangerous Crisis Over Arms Con-
trol, European Brief, no.l, 1995.
Rosenau, N. James, The Dynamics o f Globalization: To-
ward an Operational Formulation, Security Dialogue, no. 3,.
1996.
Silber, Laina, Little, Allan, The Death o f Vugoslavia,
Penguin Books, BBC, London, 1995.
Smith, Michael, The European Union and a Changing
Europe; Establishing the Boundaries o f Order, Joumal o f Com-
mon Market Studies, no. 1, 1996.
Toward Comprehensive Peace in Southeast Europe, Re-
port o f the South Balkans Woiking Group, The Twentieth
Century Fund Press, 1996.
Timander, Ola, Bacv Pavel, Einagel, l.Victoria, Geopoli-
tics in Post-fVall Europe, PRIO, Sage, 1997.
Unfinished Peace, Report o f the Intemational Commission
on the Balkans, Aspen Institute Berlin, Camegie Endowment for
Intemational Peace, Washington, 1996.
United States Security Strategy fo r Europe and NATO,
Report issued by the Department o f Defense, Wadrington, 1996.

66
Western European Union, Petersberg Dedaration, Bonn
19, June, 1992; E x t^rdinary Meeting of the WEU Council of
Ministers with States o f Central Europe, Boim, 19 June, 1992.
Westem Einopean Union, Preliminary Conclusions on the
Formulation o f a Commom European Defence Policy, WEU
Council o f Ministers Noordvvijk, 14 November 1994.
Westem Euiopean Union, tVEU Related Texts adopted at
the EC Summit Maastricht, lODecember 1991.
fVEU Contribution to the European Union, Intergovem-
mental Conference of 1996, WEU Council o f Ministers, Madrid,
14 November 1995
Whitman, Richard, The 1996 Intergovemmental Confe-
rence, Univ. o f Westminster Press, London, 1995.
Wohlefeld, Monika, The WEU as a Complement - Not a
substitute - forNATO, Transition, 15 December, 1995.
Zelikow, Philip, The Masque of Institutions, Survival, no.
1, 1996.

67
O b ra d R a i

MEDJUNARODNOPRAVNIOSNOV ZAJEDNIKOG
DELOVANJA NA TO IUN U BOSNI - POUKE
ZA EVROPSKU BEZBEDNOST

1. Uvod

Traenje reSenja za Jugoslovensku krizu poinje i nasta-


vlja se, do dananjeg dana, na specifian nain. Ostavljajui po-
litika promiljanja po strani, i posmatrajui problem pre svega
iz ugla medjunarodnog prava, razlozi za odabiranje tog speci-
finog puta su mnogostruki. Pre svega, jugoslovenska kriza ot-
poela jc kao unutranji spor koji e poprimiti karakteristike
medjunarodnog spora tek onda kada veina federalnih jedinica
nekadanje SFRJ postanu subjekti medjunarodnog prava. Dmgo,
nastojanje medjuaarodne zajednice da doprinese reavanju te
krize poelo je s jednom medjunarodnom organizacijom
(Evropska unija - tada jo Evropska zajednica), iji statutami
instrumenti takvu njenu ulogu nisu predvidjali, da bi se potom
pridruila OEBS, koja je pravnu i politiku osnovu za svoje de-
lovanje u slinim situacijama tek poela da stvara. Tree, poto
su sporovi veoma brzo doveli do oruanih sukoba u nekim delo-
vima nekadanje SFRI, dolo je do intervencije Savcta bezbed-
nosti UN koji e, pri tome, zanemariti svoja ovlaenja sarirana
u Gl. VI Povelje (Mimo reavanje sporova), i od poetka delo-
vati na osnovu Gl. VII (Akcije u sluaju pretnje miru, povrede
mira i akta agresije). Ubrzo, pozivanjem na Gl. VIII Povelje
69
(Regionatoi spoiazumi), Savet bezbednosti e ukljuiti u spro-
vodjenje mera koje preduzima i neke regionabe organizacije
Evrope koje, barem po naem miljenju, ne spadaju medju
regionalne sporazume saglasno upravo toj Glavi Povelje. U
prvoj rezoluciji posveenoj Jugoslovenskoj kiizi, (Rez. 713,
usvojena 25. septembra 1991) Savet bezbednosti, organ prven-
stveno odgovoran za odianje medjunarodnog mira i bezbedno-
sti, podseajui na odredbe Gl. VIII Povelje UN, izrazie, iz-
medju ostalog, svoju prmu porku kolektivnim naporima u
pravcu mira i dijaloga u Jugoslaviji koji su preduzeti pod okri-
Ijem drava lanica Evropske unije, uz podrku drava uesnica
Konferencije za bezbednost i saradnju u Evropi (kasnije OEBS,
prim O.R.) u skladu s principima te Konferencije i u potpunosti
podiati sve spoiazume i mere koje su rezultat tih kolektivnih
napora. Time je poela dosledna praksa da se Evropska unija
(ekonomsko-integraciona organizacija jednog dela Evrope),
OEBS (tada sistem medjunaiodnih konferencija koji e docnije
biti preimenovan u medjunarodnu organizaciju) i Ujedinjene
nacije (univeizalna medjunarodna organizacija s nesumnjivim
ovlaenjima da, saglasno Gl. VI i VII Povelje, deluje kako u
domenu mimog reavanja sporova tako i da odluuje o primeni
prinudnih mera), uzajanmo podiavaju, podstiu i nastoje da
usvojene odluke realimju podrazumevajui, po svoj prilici, da
su UN te koje celoj toj zajednikoj akciji daju legitiraitet Doc-
nije, negde od sredine 1992. godine, kada je protiv SRJ ve pri-
raenjena veina prinudnih mera navedenih u l. 41. Povelje, do-
lazi, pozivanjem na Gl. VIII Povelje, do ukljuivanja Severnoa-
tlant^og saveza (NATO) i Zapa^oevropske unije (WEU) u
izvodjenje mera intervencije nesumnjivo vojnog karaktera.'

Opimije: O.Rai, Mimo reavanje sporova i traenje reenja za


Jugoslovensku kiizu, u M. ahovi (red.) Medjunamdno pravo i jugpslo-
venska kriza, Institut za medjunarodnu politiku i privredu, Beograd 1996, str.
89-119.
70
UN i NATO su tokom hladnog rata iveli odvojeno - oni
su koegsistirali, kako e nei jedan od analitiara koji su se ovim
fenomenom bavili. Danas, medjutim, povodom sukoba u delo-
vima nekadaSnje Jugoslavije Savet bezbednosti, daje pravnu
osnovu i politiko pokri 22 delovanje NATO-a, dok Alijansa,
kao vojni instrument, aktivno doprinosi sprovodjenju odluka
UN.^ Tako je, kae Leurdijk, izmedju UN i evropskih regional-
nih organizacija ili aranmana, kao to su EU, NATO, OEBS,
WEU, ustanovljena sloena mrea medjusobnih odnosa, to je
dovelo do potpuno novih oblika saradnje, ne na bazi prethodno
utvrdjenih modaliteta nego kao reakcija na dogadjaje.
Slaui se da je ta sloena veza medjusobnih odnosa, kao i
potpuno novi obhci saranje, nastala kao rekacija na dogadjaje,
pisac ovih redova eli da utvrdi (ukoliko postoji) medjunarod-
nopravnu osnovu za zajedniko delovanje UN i NATO. U tom
smislu, prouie pravnu osnovu delovanja obe medjunarodne
organizacije, razvoj njihovog delovanja do sukoba u BiH i, na-
roito, u toku sukoba u tom delu nekadanje Jugoslavije. Pri to-
me, osnovni cilj nastojanja autora ne lei tohko u kritici pojedi-
nih oblika postupanja jedne ili druge (emu, kako e se videti,
ima mesta) koliko u izviaenje pouka za evropsku bezbednost
koja danas, po svemu sudei, luta izmedju univerzalnog, regio-
nalnog i sub-regionalnih pristupa - jo uvek neodluna da li da
postojee politike obaveze pretvori u medjunarodnopravne.

^ Dick A. Leurdijk, The United Nations and NATO in Former


TugosUma, Netherlands Atlantic Commission, The Hague, 1994, p. xiii.
Ibid,p. 1.
71
Z Odnos U N iN A T O

Pravniosnov

Slstem kolektlvne bezbednosti UN

Sistem kolektivne bezbednosti UN, koncipiran u vreme


kada su svi - i diavnici i gradjani pobednikih drava II svet-
skog rata prebrodili zaista ogromnu opasnost po oveanstvo,
odie (ako zanemarimo vie nego realistine odredbe na kojima
su veliki vodje antihitlerovske koalicije insistirali kako bi obez-
bedili povIaSen poloaj u Organizaciji) prilinom dozom ideali-
zma. Ta tvrdnja zasniva se na dva argumenta.
Ovako (idealno) zamiljen sistem kolektivne bezbednosti
sadri dva segmenta: prevenciju i represiju.
Segment prevencije zasniva se na optoj obavezi drava
lanica UN da svoje sporove reavaju mimim nainima, kako
medjunarodni mir i bezbednost ne bi bili ugroeni. Efikasnost te
obaveze oslabljena je naelom slobodnog izbora naina mimog
reavanja sporova (pregovora, istrane komisije, posredovanja,
izmirenja, arbitrae, sudskog reavanja, pribegavanja regional-
nim ustanovama ili sporazumima ili dmgim nainima reavanja
po slobodnom izboru stranaka u sporu, kako to kae l. 33. Po-
velje). Ukoliko se strane ne saglase da spor reavaju jednim od
postojeih naina, spor moc da ostane nereen. Isto tako, ako
strane izaberu neki od diplomatskih naina mimog reavanja
spor, takodje, moe da ostane nereen. Pri tome, u materiji mir-
nog reavanja medjunarodnih sporova (Gl. VI Povelje), organi
UN, Generalna skuptina i Savet bezbednosti, ne mogu usvajati
odluke koje bi obavezivale strane u spom.
72
Za razliku od toga, situacija je, kada je re o represiji bitno
drugaija. Jer, ukoliko dodje, po terminologiji Povelje, do
pretnje miru, povreda mira ili ^ a ta agresije (Gl. VII) Savet
bezbednosti, kako to predvidja 41. 39. Povelje, moe da donosi
ne samo (neobavezne) preporuke nego i (pravno obavezne) od-
luke kako bi se odrao ili vaspostavio medjunarodni mir i bez-
bednost. Tim odlukama - kako to iscrpno predvidjaju lanovi
41. i 42. Povelje, Savet bezbednosti moe narediti preduzimanje
kako ne-vojnih tako i oruanih piinudnih mera. Pravna obaveza
diava lanica UN da takve odluke Saveta bezbednosti iz-
vravaju i da se, u cilju sprovodjenja njegovih odluka na pogo-
dan nain organizuju, nedvosmislena je.
Nema spora da su suverene diave ratifikacijom Povelje
UN prihvatile mnogo dalekosenije obaveze u domenu represije
(Gl. VII) nego u oblasti prevencije (Gl. VI). Pitanje zato su su-
verene drave, u vreme usvajanja Povelje UN, prednost dale pr-
vome, moe se pravdati iskustvima Drugog svetskog rata. Manje
je shvatljivo zato su one i u prvih pola veka postojanja i delo-
vanja UN iCTaavale elju za uklanjanje smetnji efikasnijem de-
lovanju represije (gde su odluujui akteri pet stalnih lanova
Saveta bezbednosti), a manje elele da usavre sistem mimog
reavanja sporova (gde, uz svu raznolikost naina mimog
reavanja, uloga velikih sila nije u toj meri dominantna).
Drugi segment vezuje se za Poveljom uspostavljene odno-
se izmedju UN i jednog broja medjunarodnih regionalnih orga-
nizacija (Gl. VIII).
Glava Vni Povelje UN ini drugi deo sistema kolektivne
bezbednosti u kome regionalni sporazumi (da koristimo ter-
minologiju Povelje UN) predstavljaju delove univerzalnog si-
stema i pod rukovodstvom Saveta bczbednosti rade na reavanju
regionalnih sporova i kriza. Savet bezbednosti podshe razvoj
mimog reavanja lokalnih sporova posredstvom takvih regional-
nih sporazuma (l. 52), koristi takve regionalne sporazume ili
73
agencije za prinudnu akciju pod svojim rukovodstvom (l. 53),
i u svako doba moia biti obavetavan o preduzetim aktivnosti-
ma ili onima koje se imaju u vidu ... u cilju odianja medjuna-
rodnog miia i bezbednosti (Cl. 54).
lako Gl. VHI Povelje uvodi pojam regionalni spoiazum
i daje mu odredjeno pravno znaenje, ona ga u celini ne definie.
No, ono to Povelja sadii daje dovoljno osnova da se regionalni
sporazumi po Gl. Vni (kao to su Organizacija afiikog jedin-
stva, Arapska liga, Organizacija amerikih diava) jasno razli-
kuju od organizacija za kolektivnu samoodbranu, baziranih na
odredbi l. 51., kao to je to danas NATO (a lanije i Varavski
ugovor i ncke druge danas gotovo zaboravljene vojno-blokovske
organizacije).
Regionalni sporazumi bazirani na Gl. Vin Povelje imaju
prioritet kada je u pitanju mimo reavanje lokalnih sporova.
Stav 2. l. 52. Povelje ne ostavlja mesta sumnji; lanovi UN
koji sklapaju takve sporazume ili osnivaju takve ustanove ula-
gae svaki napor da lokalne sporove, pre nego to ih podnesu
Savetu bezbednosti, ree mimim putem posrIstvom takvih re-
gionalnih sporazuma. Tek kada se postavi pitanje da h neki
lokalni spor predstavlja pretnju m edjunaro^om mim i bez-
bednosti, prelazi u nadlenost Saveta bezbednosti i otvara mo-
gunost - prema odiedbama Gl. VH Povelje - primene prinudnih
mera. Jcr, saglasno l. 39. Povelje, samo Savet bezbednosti
utvrdjuje da li postoji pretnja miru, povrcda mira ili delo agresije
i daje preporuke ih odluujc kojc e mere preduzeti u skladu sa
lanovima 41. i 42. da bi se odiao iii vaspostavio medjunarodni
mir i bezbednost
Odluke medjunarodnih organizacija stvorenih regionalnim
sporazumima, naravno, obavezuju njihove diave lanice. Me-
djutim, ne postoji pravna osnova po kojoj bi tako stvorene oiga-
nizacije mogle da vode prinudne akcije protiv treih diava koje
nisu njihove lanice. Pri tome, pravno je irelevanto da li trea
74
diava piipada tom regionu; jednostavno, osnova za regionalno
uvanje mira nije region u geografkom smislu nego skup
drava koje osnivaju odnosnu regionalnu medjunarodnu ustano-
v a Prinudne akcije regionalnih ustanova protiv treih drava
(onih koje nisu njene lanice) mogu se voditi samo na osnovu
Povelje UN (dakle po odluci Saveta bezbednosti), ili saglasno
optem medjunarodnom pravu.
Dakle, sistem kolektivne bezbednosti UN zasniva se na
zatiti svih lanica (danas, dakle, gotovo svih drava sveta) od
potencijalnog naruioca mira koji moe biti bilo koja lanica
istog, univeizalnog sistema kolektivne bezbednosti. Sistem ko-
iektivne bezbednosti UN, dakle, eli da svim svojim lanicama
prui bezbednost predvidjajui, ako je to potrebno, prinudne me-
re protiv svake od njih koja se teko ogrei o zajedniki usvojene
norme ponaanja. Te norme, pre svega, poivaju na dosta ela-
stino formulisanim ciljevima i naelima UN. Znai, sve lanice
sistema (ponavljam: danas gotovo sve diave sveta), treba da
ono to (trenutno ili dugorono) smatraju svojim nacionalnim
interesom, podrede odianju medjunarodnog mira i bezbednosti
- jednom od osnovnih interesa medjunarodne zajednice kao celi-

Pola veka kasnije, jedan od nesumnjivih poznavaoca ove


problematike, stavie pod znak pitanja mogunost delovanja si-
stema kolektivne bezbednosti uopte. Aba Eban, piui povo-
dom 50-godinjice UN utvrdie da su pretpostavke za valjan
sistem kolektivne bezbednosti sledee; (i) da drave svoju bez-
bednost identifikuju sa postojeim svetskim poretkom u tolikoj
meri da su spremne da taj poredak brane i u situacijama koje su,
reklo bi se prilino daleko od njihovih nacionalnih interesa; (ii)
da su drave u stanju i da su voljne da u svakoj konkretnoj situa-
ciji utvrde ko je agresor; (iii) da agresor bude tako slab da mu se
moe suprotstaviti superioma medjunarodna sila; (iv) da drave
buu voljne da kanjavaju svoje najblie saveznike kao i protiv-
75
nike; (v) da diave budu spremne da se odreknu odluivanja o
upotrebi sopstvenih oruanih snaga bez obzira na to da li su nji-
hovi nacionalni interesi involvirani ili ne; (vi) da se javna debata
na medjunarodnim forumima pokae efikasnijom tehnikom od
postizanja sporazuma tradicionalnim metodima tajne diplomati-
je. Isti analitiar zakljuuje da se nijedna od tih pretpostavki nije
ostvarila. Jer: (i) lojalnosti prema nacionalnoj dravi nisu prenete
na svetsku gednicu; (ii) ono to je za neke agresija za druge je
samoodbrana i borba za nacionalno oslobodjenje; (iii) i male
zemlje imaju snagu da se odupra medjunarodnim snagama; (iv)
nacije, kao i Ijudska bia, ne reaguju objektivno; (v) dravnici se
ne odriu diskrecionih prava o tako bitnim pitanjima kao Sto je
upotreba oruane sile sopstvene zemlje; (vi) tradicionalna di-
plomatija nudi bolje uslove za postizanje sporazuma nego javna
diplomatija u UN.
Bez obzira na to to se, po naem miljenju, neki od pret-
hodnih zakljuaka mogu staviti pod znak pitanja, ovde ih valja
navesti jer se, po svemu sudei, ne odnose samo na sistem ko-
lektivne bezbednosti UN nego i na svaki (pa i regionalni) sistem
bezbednosti koji eli da postupak prema prekriocu stavi u zavi-
snost ne od (trenutnih) nacionalnih interesa nego od odnosa
prema utvrdjenim pravilima ponaanje date grapacije (uni-
verzalne, regionalne ili subregionalne) drava.

NATO kao sav; drava protiv neprijatdja koji dolazi Izvan Saveza

Za razliku od Povelje UN, koja polazi od univeizalnih


vrednosti i, na njima, zasniva sistem kolektivne bezbednosti,
Ugovor organizacije Sevemoatlantskog pakta (u daljem tekstu
NATO) poiva na zajednikim vrednostima svojih drava
lanica i ne stvara regionalni sistem bezbednosti nego savez ko-*

*Aba Eban, The U.N. Idea Revisited, Foreign Affairs, 5/1995, pp.
46-47.
76
me je p m cilj kolektivna odbrana. Uostalom, u uvodnim od-
redbama Ugovora, potvrdjujui veru u ciljeve i naela Povelje
UN", strane ugovomice izjavljuju reenost da tite slobodu,
zajedniku batinu i civilizaciju svojih naroda (podvukao O.R.),
koja je zasnovana na naelima demokratije, individualne slobo-
de i vladavine prava.
Ugovor je, takodje, okrenut kako prevenciji tako i represi-
ji. to se prvoga tie, parafrazom l. 33. Povelje UN, u l. 1.
Ugovora sadrana je, s jedne strane, obaveza mimog reavanja
svih medjunarodnih sporova u kojima bi se lanice NATO mo-
gle nai i, s dmge, obaveza uzdravanja u svojim medjunarod-
nim odnosima od pretnje ili upotrebe sile na bilo koji nain koji
ne bi bio saglasan sa ciljevima UN. Naravno, zbog odredaba
takve sadrine nije bilo potrebno osnivati NATO. Kljune od-
redbe odnose se na upotrebu sile u sluaju napada na neku od
strana ugovomica.
lan 5. Ugovora utvrdjuje nekoliko stvari; prvo, oruani
napad protiv jedne ili vie potpisnica u Evropi ili Sevemoj Ame-
rici, smatrae se kao napad na sve njih; dmgo, ukoliko do ta-
kvog napada dodje, svaka e od njih, vriei pravo m individu-
alnu ili kolektivnu samoodbranu priznato lanom 51. Povelje
UN, pomoi napadnutoj strani ili stranama odmah preduzima-
jui, individualno i u zajednici sa dmgim stranama, one akcije za
koje budu smatrale za potrebno, ukljuujui upotrebu oruane
sile; tree - pravno priznajui primat sistemu kolektivne bezbed-
nosti UN (to e potvrditi i l. 7. Ugovora) - o svim merama
preduzetim s tim u vezi odmah e biti izveten Savet bezbedno-
sti, s tim to e one prestati onog trenutka kada Savet preduzme
mere potrebne za vaspostavljanje i odianje medjunarodnog mi-
ra i bezbednosti. U lanu 6. utvrdjen je prostor koji se titi
(teritorije strana ugovomica i njihove snage, brodovi ili vazdu-
hoplovi na, iznad ili van tih teritorija).

77
Kao to je to u literaturi tog vremena ve primeeno, l.
5. Ugovora o NATO, koji regulie casus foederis, najz-
naajniju odredbu svakog vojnog saveza, sadri jednu poseb-
nu vrstu automatske saveznike obaveze u sluaju napada.
Obaveza nastupa u momentu nastanka agresije ali, to je ve-
oma vano, ni njena vrsta ni njen obim nisu unapred odredje-
ni. Vrsta i obim zavise bilo od individualne ocene bilo od
zajednikog dogovora, ali je pomo kolektivna. To moe ali
ne mora biti vojna pomo.**
Treba odmab rei da Ugovor o osnivanju Zapadnoevrop-
ske unije^, koji predvidja da e Visoke strane ugovomice i Orga-
nizacija koja se Ugovorom stvara raditi na sprovodjenju Ugovo-
ra u tesnoj saradnji sa NATO-om i da e se Unija oslanjati na
odgovarajue vojne vlasti NATO-a za informacije i savete o
vojnim pitanjima (l. IV), znatno preciznije odredjuje obaveze
potpisnica koje stupaju na snagu u sluaju napada na jednu od
nji. lan V glasi: "Ukoliko bilo koja strana ugovomica postane
objekt oruanog napada u Evropi, ostale strane ugovomice e,
saglasno odredbama l. 51. Povelje UN, pruiti napadnutoj stra-
ni svu vojnu i drugu pomo i podrku koju su u mogunosti da
daju". Inae, i ovde se (l. VI) priznaje primat sistema kolektiv-
ne bezbednosti UN i, slino odredbama Ugovora o NATO, pred-
vidja informisanje Saveta bezbednosti o preduzetim merama i
odredjuje da e one biti ukinute odmah nakon to Savet predu-
zme mere na koje je on ovlaen.
Ne samo zbog istorijskog podseanja, valja citirati i l. 4.
dokumenta o osnivanju Vaiavskog ugovora: u sluaju

* L. Erven, Sevemoatlantski ugovor, u: B. Milinkovi (ur.) NATO i


Partnentvo za mir, Medjunarodna politika i dr, Beograd 1996, str. 160.
* Treaty on Economic, Social attd Cultural Collaboration and Col-
lective Self-Defence, Signed at Brussels on March 17, 1948, as Amended by
the Protocol M odijfing and Completing the Brusseb Treaty, Signed at Paris
on October 23,1954.
78
oruanog napaxia u Evropi bilo koje diave ili vie rava na
jednu ili vie diava ugovomica, svaka e ugovomica, ostvara-
jui pravo individualne ili kolektivne samoodbrane, u skladu sa
lanom 51. Povelje UN, hitno pruiti pomo diavi ili dravama
rtvama napada, samostalno ili u spoiazumu s drugim diavama
ugovomicama, svim sredstvima koje smatra potrebnim,
ukljuujui i upotrebu oruane sile. Drave ugovomice odmah
e se savetovati o zajednikim merama koje treba preduzeti u
cilju uspostavljanja i odiavanja medjunarodnog mira i bezbed-
nosti. O merama preduzetim na osnovu ovog lana bie oba-
veten Savet bezbednosti u skladu s odredbama Povelje UN.
One e biti obustavljene im Savet bezbednosti preduzme po-
trebne mere za uspostavljanje i odiavanje medjunarodnog mira
i bezbednosti.
Oigledno, sve vojnoblokovske organizacije su bilo prav-
no vie ncgo shne. Uostalom, dajmo re jednom od savremeni-
ka stvaranja NATO: Osnivai zapadnog bloka svesno su izbegh
da svoje aranmane baziraju na odredbama l. 53. Povelje koji
zahteva prcthodno odobrcnje Saveta bezbednosti pre nego to
regionalnc agencije legalno pribegnu prinudnim akcijama i,
umesto toga, pozvali su se na lan 51. koji piiznaje legitimitet
kolektivne samodbrane, podlone jedino naknadno merama
kontrole Saveta bezbednosti. Isti analitiar s pravom ukazuje na
injenicu da jc, s obzirom na postojanje veta u Savetu bezbedno-
sti, ve tada bilo jasno da takve kontrolne fimkcije nisu bile u
izgledu. Na taj nain, ovakve regionalne organizacije su priba-
vile razumno opravdanje za ono to su njihovi tvorci nameravah
da budu: koalicije koje, neometane spoljnom kontrolom, nezavi-
sno deluju. One mogu da se stave u slubu UN i dobiovoljno
prihvate njihov ograniavajui uticaj, ali su izbegle podredjen
poloaj koji su za regionalne sporazume predvideli tvorci Pove-

79
Ije'J I dalje: Treba jasno rei daNATO nije sistem kolektivne
bezbednosti, bez obzira na to koliko esto ga dravnici i ko-
mentatori takvim nazivali... NATO je sistem selektivne bezbed-
nosti koji otelovljuje princip neki za neke, dok je kolektivna
bezbednost posveena konceptu svi za sve ... Ukratko, NATO
nije sistem kolektivne bezbednosti pridodat Ujedinjenim naci-
jam a nego novi tip saveza.**
Jedan od naih pisaca e takodje rei: Ako je Atlantski
pakt jedan regionalni sporazum u smislu Povelje UN, on se na-
lazi pod izvesnom kontrolom Saveta bezbednosti ... Ako je
Atlantski pakt samo jedan odbrambeni savez iz lana 51. Povelje
UN, on takvih obaveza nema. I on, navodei argumente za i
protiv, zakljuuje da osnivai NATO-a nisu eleli da ta regio-
nalna organizacija bude podvedena pod reim regionalnih spo-
razuma i tako stavljen pod punu kontrolu UN. Atlantski pakt
je, prema tome, bio zamiljen ne samo kao vojno-odbrambeni
savez posebne viste, ve i kao medjunarodna politiko-ideoloka
koalicija za zatitu i uvrenje jednog odredjenog drutvenog
poretka. '
Sllnasti i raziike

Morgenthau, jedan od nesumnjivih autoriteta davno je re-


kao: Kolektivna bazbednost... razlikuje se od ravnotee snaga
u naelu udruivanja pomou kojeg je savez stvoren. Savez u
ravnotei snaga su stvorile pojedine nacije protiv dmgih nacija,
ili saveza nacija, na osnovi koju te nacije smatraju svojim po-
sebnim nacionalnim intcresom. Organizaciono naelo sistema

lnis L. Claude, Swords into Plov/shares, Random House, New York


1961, p. 124.
*lbid, p. 257.
L. Erven, op. cit str. 140-141. (L..Erven je pseudonim LJubomira
Radovanovia)
Ibid, str. 147.
80
kolektivne bezbedaosti je potovanje moralnih i pravnih obaveza
da se svaki napad bilo koje nacije na bilo koju lanicu saveza
smatra kao napad na sve lanove saveza. Pri tome se prefposta-
vlja da kolektivna bezbednost deluje automatski, tj. agresija po-
ziva protivsavez na dejstvo odmah i zatiuje mir i bezb^nosti
najveom moguom brzinom."
Bcbr je sigumo u pravu kada kae da treba imati u vidu
injenicu da l. 51, na kome se zasniva NATO, ne negira
ovlaenja Saveta bezbednosti, ve samo dozvoljava akciju regi-
onalne organizacije do onog momenta dok Savet ne preduzme
mere koje smatra potrebnim, ostavljajui ga potpuno slobodnim
da to uini ili ne. U tome se i sastoji glavna razlika izmedju onih
medjunarodnih organizacija zasnovanih na l. 51. Povelje (koje,
dakle, mogu voditi akciju sve dok Savet bezbednosti ne odlui
drugaije) od onih na koje se odnosi Gl. Vin (l. 53) Povelje, po
kojoj takva regionalna organizacija moe da preduzme akciju
samo po odobrenju Saveta. Otuda, zakljuuje Bebr, samo su re-
gionalne medjunarodne organizacije (tj. Vegionalni sporazumi)
po Gl. V ni stvami organi svetske organizacije, dok su one regi-
onalne organizacije koje se baziraju na l. 51. izvan neposrene
kontrole Saveta."
Slaui se sa iznetim miljenjima, valja dodati jo neto:
iako sistem kolektivne bezbednosti u znatnoj meii poiva na
idealistikim premisama, ne moe se izbei pomisao da njegovi
glavni tvorci ustvari, nisu bili idealisti. lanom 51, naime, omo-
gueno je stvaranje organizacija tipa NATO i (biveg)
Varavskog ugovora, koji su, pravno posmatrano, u punom sa-
glasju s odgovarajuim odredbama Povelje. Primat Ujedinjenih

"Morgenthau, H. PoUtics among Nations, New York 1960, p. 193.


Citiiano prema: R. Stojanovi, Univerzalna i kolektivna bezbednost , Jugo-
slovenska revija 2 a medjunarodno pravo 2/1969, str. 107.
"G. Bebr, Regional Organizations: A United Nations Problem,
American Joum al oflntem ational Law, 2/1955, pp. 166-184.
81
nacija je ouvan: im Savet bezbednosti preduzme akcije kojima
e vaspostaviti medjunarodni mir i bezbednost, mere kojima su
pribegle vojnoblokovske oiganizacije bie stavljene van snage.
Uz pravno bitnu razliku: regionalni sporazumi osnovani sa-
glasno Gl. VIII Povelje pod stalnom su kontrolom Saveta
bezbednosti i mogu delovati samo po njegovom odobrenju.
Vojno-blokovske organizacije, bazirane na l. 51, nemaju
obaveze koje sadre odredbe Gl. VIII i, samim tim, izmiu
trajnoj kontroli UN; uz to, one mogu, sve dok Savet bezbed-
nosti ne odlui drugaije, delovati u skladu sa svojim statuti-
ma bez odobrenja centralnog organa sistema kolektivne bez-
bednosti UN. Dodajmo bitnu poiitiku napomenu: imajui u
vidu da su vodje i najuticajnije lanice vojno-blokovskih or-
ganizacija istovremeno stalni lanovi Saveta bezbednosti
(dakle: oni koji raspolau pravom veta), teko je zamisliti
situaciju u kojoj bi Savet bezbednosti bio u stanju da mere,
ukljuujui oruane, koje je preduzela neka vojno-blokovska
organizacija, stavi van snage. O nastojanju da vrSi stvamu
kontrolu nad organizacijama baziranim na odredbama i. 51.
Povelje da i ne govorimo.

Pmksa do izbijanja sukobau Bosni i Hercegovini

Praksa Ujedlnjenlh nacija

Praksa UN se u domenu prevencije nije mnogo odmakia


od isuvie elastinih odredaba Povelje, po kojima je optu oba-
vezu mimog reavanja medjunarodnih sporova trcbalo realizo-
vati u konkretnim situacijama. Ehave su Ijubomomo inisitiiale
na svom pravu slobodnog izbora naina mimog reavanja spo-
rova, to, kako je ve reeno, stavlja pod znak pitanja i samu,
nesumnjivo, optu obavezu mimog reavanja. Ovlaenja organa
UN - Saveta bezbednosti i Generalne ski^^tine - ograniena na

82
upuivanje pravno neobavezujuih preporuka, uporeo sa preo-
vladjujuom klimom u globalnim medjunarodnim odnosima,
nisu se znaajnije pomakla. Rezolucije>deklaracije Generalne
skuptine UN' ostale su na reafirmisanju i razradjivanju
onoga to u Povelji ionako postoji.
U domenu represije, gde su ovlaenja Saveta bezbednosti
precizirana pre svega Glavom VTl Povelje zaista velika, van-
pravni momenti odigrali su odluujuu ulogu. Ve pomalo zabo-
ravljeni hladni rat, ali i docnija era pregovaranja, koji su
dominirali globalnom scenom gotovo itavih pola veka, doveli
su do toga da se i ono to je u Povelji nesumnjivo predvidjeno,
ne realizuje. Posmatrano sa stanovita UN, Savet bezbednosti, u
kome su glavnu ulogu imale vodee sile vojno-blokovskih oiga-
nizacija, bio je dugo vremena blokiran pravom veta.
Komitet vojnog taba, koji je trebalo da ima znaajnu ulo-
gu u davanju saveta i ukazivanja pomoi Savetu bezbednosti u
svim pitanjima koja se tiu vojnih potreba ... upotrebe i koman-
dovanja snagama stavljenim na raspolaganje i koji bi pred Sa-
vetom bezbednosti bio odgovoran za strategijsko rukovodjenje
svim oruanim snagama stavljenim na raspolaganje Savetu bez-
bednosti (l. 47) ne postoji. Isto tako, nisu zakljueni ni
posebni sprazumi o stavljanju oruanih snaga, pomoi i
olakica neophodnih radi odravanja medjunarodnog mira i bez-
bednosti (l. 43), niti diave lanice odravaju nacionalone
kontigente vazduhoplovnih snaga spremnih za neodlonu zajed-
niku medjunarodnu prinudnu akciju - s tim to bi Savet bez-
bednosti, uz pomo Komiteta vojnog taba, odredjivao jainu i
stepen pripravnosti tih kontingenata i planove za njihovu zajed-
niacu akciju (l. 45).

eklaracija o naelima medjmarodnogprava o prijateljskim od-


nosima i saradnji didava (Rezolucija Generalne skuptine 2625/1970); i Ma-
nilska deklaradja o mimom reJavanJu medjmarodnih sporova (Rezolucija
27/10 iz 1982. godine).
83
U odsustvu Poveljom predvidjenog (ali neostvarenog)
mehanizma, u malom broju akcija vodjenih uz upotrebu
oruanih snaga, o kojima je u ovih gotovo pola veka od osniva-
nja UN do danas odlutSivao Savet bezbednosti, putevi kojima se
ilo bili su dosta razliiti. U Korejskom sukobu 1950. godine
(gde je odluka Saveta bezbednosti usvojena u jo uvek oficijelno
nezadovoljavajue objaSnjenom odsustvu SSSR) Savet bezbed-
nosti je preporuio dravama lanicama da Republici Koreji
prue vojnu pomo pod ujedinjenom (unified) komandom SAD.
Mnogo docnije, 1990-1991. godine (dakle u vreme kada je So-
vjetski Savez, neospomi vodja Varavskog ugovora siao sa
globalne scene), u sluaju agresije Iraka na Kuvajt, Savet bez-
bednosti je, pozivajui se na Gl. VII Povelje, ovlastio drave
lanice da, u saradnji sa vladom Kuvajta, upotrebe sva potrebna
sredstva radi vaspostavljanja medjunarodnog mira i bezbednosti
u toj oblasti. Ni u jednom ni u drugom sluaju Savet bezbednosti
nije se pozvao na GI. V m Povelje, niti pozvao drave na uee
u tim akcijama u okviru njihovih regionabnih medjunarodnih
organizacija, ali ni iskljuio.
U literaturi je ve konstatovano da je Rezolucijom 678
/1990 Savet bezbednosti, pozivajui se na Gl. VD, odluio, iz-
medju ostalog, da ako Irak u odredjenom roku ne uini ono to
se od njega trai, diave lanice mogu, u saradnji s Kuvajtom,
da upotrebe sva potrebna sredstva kako bi podizale i sprovele
ranije rezolucije Saveta i vaspostavile medjunarodni mir i bez-
bednost u toj oblasti. Razliita su miljenja o tome ta se u Po~
velji UN moe uzeti kao osnova za takvu odluku. Najee se
ukazuje na l. 42. i 51. Povelje. Nesumnjivi autoritct u ovoj
oblasti, Oscar Schachter,'"' izneo jc miljenje da se ova Rezolu-
cija moe smatrati kako ovlaenjem na kolektivnu samoodbra-

'^O. Schachter, United Nations Law in the Gulf Conflict, Ameri-


canJoum aloflntem ationalLcnv, Vol. 85/1991, pp. 457-463.
84
nu, o kojoj govori fil. 51, tako i akcijom UN, saglasno fil. 42.
Povelje. Ipak, s obzirom na fo da Savet bezbednosti nije ustano-
vio komandu UN niti traio savet od (nepostojeeg) Komiteta
vojnog Staba, smatra da je blie istini ako se to klasifikuje kao
porka kolektivnoj samoodbrani nego kao prinudna akcija sa-
mih UN.
U svakom slufiaju, odluke Saveta bezbednosti povodom
agresije Iraka na Kuvajt pokazale su da je pri faaju era
neefikasnosti Saveta bezbednosti, zbog fiega su se u ne tako
davnoj prolosti i na nevladinom i na medjuvladinom planu fiule
mnoge albe. U bitno promenjenim odnosima snaga, uz
ofiiglednu nespremnost Rusije (naslednika SSSR u Savetu bez-
bednosti) da se svojim pravom veta koristi, kao i tradicionalnu
nesklonost Kine da se mea u poslove koje se nje direktno ne
tifiu, Savet bezbednosti, vodjen trenutno najsnanijom dtavom
sveta, pofieo je da pokazuje zube. Utisak je da ta pouka u mno-
gim krajevima sveta, ukljufiujui i naSe prostore, nije na vreme
shvaena.
Ovome treba dodati jo neto. U uslovima ranije blokade
Saveta bezbednosti razvila se praksa koja e sluiti kao pravna
osnova za ono to e se preduzimati u Bosni i Hercegovini. S
jedne strane, pofievi od rezolucije Generalne skuptine
Ujedinjeni za mirV ali i nezavisno od nje, sve fiee e dola-
ziti do stvaranja jedne nove institucije - operacija za ofiuvanje
mira. U nmoga krizna podrufija, uz manje ili vie formalno iz-
raenu saglasnost zainteresovanih strana, upuivae se lako nao-
ruane multinacionalne snage, pod zastavom i uz rukovodjenje
UN, bilo da vre funkciju posmatranja, razdvajanja sukobljenih
strana ili, pak, obeshrabrivanja upotrebe borbenih sredstava. S
druge strane, iako je Povelja posveena mimom reavanju me-
djudrzavnih sporova i sprefiavanju oruanih sukoba izmedju

Rezolucija 377, usvojena 3. novembra 1950.


85
driava, ve od Opcracija UN u Kongu (1960-1964) spoiadino
e dolaziti do koiienja snaga UN za leavanje konflikata unu-
tar drava, koji su bitno razliiti od medjunarodnih. Ve tada e
snage UN dobiti mandat da koiiste oiu^e, ne samo za sopstvenu
zatitu nego i za zatitu civilnog stanovnitva. Granica izmedju
uvanja mira (peace-keeping) i nametanja miia (peace-making)
docnije e biti sve neodiedjenija.
U svom Dodatku Agendi za mir^ bivi Generalni sekretar
UN B. B. Gahli, m ieo je podatke koji ubedljivo govore o bitno
promenjenim okolnostima u kojima UN danas treba da rade na
realizaciji svog osnovnog cilja; odravanja medjunarodnog mira
i bezbednosti. Ti podaci kau da su se od pet opeiacija UN za
ouvanje mira koje su poetkom 1988. godine bile u toku, etiri
odnosile na medjudravne sukobe, a samo jedna (20%) na suko-
be unutar jedne diave. Veoma bizo, medjutim, situacija e se iz
osnova izmeniti: od 21 operacije uvedene nakon tog datuma,
samo u 8 sluajeva radilo se o sukobima izmedju diava, dok su
u 13 sluajeva (dakle: 62%) bili u pitanju sukobi unutar drava
(podrazumevajui da je u nekima od njih bilo prisutno i meanje
sa strane). Od 11 operacija za ouvanje mira koje su zapoete
januara 1992. godine i docnije, sve su osim dveju (dakle: 82%)
bile uvedene radi spreavanja sukoba do kojih je dolo unutar
diava.
Oigledno, dolo je do znatne evolucije postupanja UN u
sluajevima pretnje miru, naruenja mira ili dela agresije.
Praksa NATO

Znatno pre dananjih dogadjaja ve pomenuti L. Erven je


primetio da je razvoj NATO-a prevaziao okvire l. 5. Ugovora
kojim je osnovan, i doveo do kmpnih promena. NATO se nije

^ e k st u; B. Milinkovi (ur.), Ujedinjene nacije 1945-1995 Medju-


narodna politika i dr., Beograd 1995, slr. 91-119.
86
kretao s ^ o u pravcu individualnog osposobljavanja diava-
lanica za uce u eventualnoj kolektivnoj odbrani, ve je
priao organizovanju jedne kolektivne, u izvesnom stepenu inte-
grisane, oruane snage, kao i razradi celovitih planova zajed-
nike akcije. Stoga se moe postaviti pitanje kako bi l. 5. ftink-
cionisao ako bi nastala agresija? Da li bi angaovanje vojske
NATO-a u svim sluajevima zavisilo od prethodne odluke svih
lanica Pakta i u kojoj meri? Da li bi ulazak u oruani sukob
komande NATO-a povlaio za sobom ulazak u rat i svih diava-
lanica? Da h bi se neka diava-lanica mogla, po pravu koje joj
daju odredbe l. 5, odluiti na neku drugu vrstu uea u uza-
jamnoj pomoi rtvi napada nego to je to predvidjeno planovi-
ma komande NATO? I, zakljuuje ovaj anahtiar; ne bi se mo-
glo rei da postoji protivrenost ili pravna nesaglasnost izmedju
Ugovora o NATO i Povelje UN - ni u pogledu ciljeva ni u po-
gledu akcije, niti u pogledu obaveza lanica. Dakle, NATO je
medjunarodna organizacija u okviru ciljeva i naela UN. No,
politiki znaaj i uloga NATO-a daleko je nadmaila okvire bUo
koje posebne medjunarodne organizacije, "... ostajui u pravnom
okviru OUN, sluei se njenim principima i njenim odredbama,
Atlantski pakt je svoju organizaciju doveo do takvog stepena
proirene nadlenosti i dejstva u medjunarodnim odnosima, da
je u njemu postepeno dolo do kvalitativne promene sutine,
koju je teko usaglasiti sa unutranjim organizacionim poretkom
OUN, iako nema otvorene povrede njenih pravnih okviia.
Dvostruki poloaj istih uticajnih lanica u jednoj i drugoj orga-
nizaciji, nastavlja anahtiar, na posredan nain omoguava uticaj
politike A tlant^og pakta na politiku UN. Atlantski pakt moe
jneko svojih lanica izvriti odluujui uticaj na stavove UN ili
paiahzovati ona njena dejstva s kojima eventualno interesi
Atlantskog pakta ne bi bili saglasni. U tom pogledu Atlantski
pakt se moe posmatrati na dva naina: kao posebna medjuna-
rodna oiganizacija i kao instrument kolektivne bezbenosti.
87
Tvrditi da je Atlantski pakt u svim svojim aspektima saglasan
sa naelima UN, znailo bi tvrditi da je sistem blokova i politika
ideolokog gmpisanja saglasan sa naelima UN to bi,
oigledno, bilo neosnovano.' Ove misli, izreene davno pre
dananje transformacije (ne samo) NATO-a, i danas imaju veli-
ku teinu. Medjutim, taj razvoj je i pre poetka jugoslovenske
krize otiao jo dalje.
Kao to je ve reeno, osnovne obaveze drava-lanica
NATO-a sadii l. 5. Ugovora: Strane se saglaavaju da se
oruani napad protiv jedne ili vie njih smatra za napad na njih
sve. Medjutim, na Rimskom samitu NATO-a, odranom no-
vembra 1991, dolazi do velikog iskoraka i donosi se odluka da
NATO, zajedno sa drugim insititucijama, treba da doprinese sta-
bilnosti i bezbednosti u Evropi. Dakle, bez izmene osnovnog
Ugovora, odluuje se da NATO iz organizacije za kolektivnu
samoodbranu (pozivanje na l. 51. Povelje i dalje ostaje sastavni
deo Ugovord) prelazi u neki oblik sistema regionalne (cvropske)
bezbednosti. Ipak, ideja da NATO treba da doprinosti operaci-
jama za ouvanje mira u to vreme jo nije bila Qavno) izraena.
Ona e izai na svetlost dana 1992. u vezi sa oruanim sukobima
u delovima nekadanje SFR Jugoslavije. Put u operacije za
ouvanje mira otvorie Ministarski sastanak odran u Oslu 4.
juna 1992, na kome je izraena spremnost da se podre mirov-
ne operacije pod odgovomou KEBS i dodato da se pozdra-
vlja injenica da saveznici uestvuju i doprinose mirovnim ope-
racijama i drugim naporima UN.
Uostalom, ve i pre toga dobar deo teoretiaia medjuna-
rodnog prava stao je na stanovite da kolektivni odbrambeni sa-
vezi, kao sto je to NATO, mogu izvravati zadatke koji proizila-
ze iz Gl. VIII Povelje UN. S druge strane, i dalje ostaje injenica
da Savet bezbednosti moe narediti primenu prinudnih mera

'L. Erven, op. cit. str. 160-169.


88
samo regionatoim sporazumima po Gl. VIII Povelje. Prostor za
autonomno regionalno odluivanje tu ne postoji, kao to ne po-
stoji ni pravna podloga na osnovu koje bi same regionalne orga-
nizacije, ukoliko nisu od njih napadnute, mogle voditi akcije
protiv treih diava (dakle onih koje nisu laliice odnosne regio-
nalne oiganizacije). Pri tome, pravno je irelevantno da li trea
drava pripada istom geografskom regionu ili ne.
Medjutim, nije samo u NATO-u dolo do ozbiljnih tran-
sformacija. Ambicija dananje Evropske unije (ranije: Evropske
zajednice) da sprovodi zajedniku spoljnu politiku dovee do
reakativiranja ve pomalo zaboravljene Zapadnoevopske unije
(WEU).
Haka platforma, usvojena 27. oktobra 1987, predstavlja
kraj prve faze oivljavanja WEU. Stav 2. Preambule glasi: Mi
ponavljamo nau obavezu da gradimo Evropsku uniju u skladu
sa Jedinstvenim evropskim aktom, koji smo svi potpisali kao
lanice Evropske zajednice. Mi smo uvereni da izgradnja inte-
grisane Evrope ostaje nepotpima sve dok ne ukljui i bezbednost
i odbranu.'*
Oivljavanje WEU, sa svoje strane, ponovo iznosi na sve-
tlost dana razliite pravne obaveze koje dravama-lanicama
namee Ugovor o NATO-u, odnosno (Briselski) Ugovor o osni-
vanju WEU. Jer, BriselsH ugovor (l. 4), sadri automatsku kla-
uzulu na punu vojnu pomo u sluaju napada na jednu lanicu,
dok je l. 5. Ugovora o NATO-u (i pored izgradnje vojne infra-
strukture do koje je u medjuvremenu dolo) znatno elastiniji.
Ako su drave istovremeno ulanjene u NATO i u WEU, to bi u
sluaju potrebe odgovora na napad spolja moglo da postavi pred
drave lanice ozbiljne pravne probleme.

Platfonn on European Security Interests, u: IVestem European


Vnion, History, Structures, Prospects, WEU Press & Information Service,
June 1995, p. 9.
89
Situacija postepeno postaje sve sloenija i ne samo prav-
no. Problem odbrane od spoljnog neprijatelja, odnosno odranja
mira u regionu, kree se u trouglu NATO - WEU - Evnopska
unija. Pri tome, ni uticaj razvoja u okviru OEBS sigumo nije
zanemarljiv.
Od 1980-tih godina radi se na stvaranju evropske politike
saradnje u okviru Eviopske unije. Na samitu odtanom u Ma-
strihtu (9-10. decembar 1991), lanice WEU usvajaju teWura-
ciju o idozi WEU i njenim odnosima sa Evropskom unijom i
Atlantskim savezom. One odluuju da WEU treba da se razvije u
odbrambenu komponentu Unije i da postane evropski stoer
NATO-a. U tom cilju WEU se obavezuje da formuliSe evropsku
odbranbenu politiku i radi na njenoj konkretnoj implemraitaciji
posredstvom daljeg razvoja sopstvene operativne uloge. Isto ta-
ko, treba da rai i na unapredjivanju zajednikih stavova svojih
lanica u mehanizmima NATO-a za konsultovanje. Tom prili-
kom lanice WEU usvojile su i Deklaraciju o odnosima izmedju
WEU i ostalih Evropskih drava. U Rimskoj deklaraciji iz 1984.
godine (l. 3. i 4), izmedju ostalog, reeno je da sa "... trajnom
potrebom da se ojaa bezbednost Z^iada, treba bolje koristiti
WEU, ne samo da bi se doprinelo bezbednosti Zapadne Evropc
nego i da bi se poboljala zajednika odbrana svih diava
Atlantskog saveza. Istovremeno, i Rimska deklaracija izlazi iz
okvira kolektivne samoodbrane i ulazi u domen regionalnog si-
stema bezbednosti. Jer, l. VIII (3) modifikovanog Briselskog
ugovora kae; Na zahtev bilo koje visoke strane ugovomice
Savet e odmah biti sazvan da bi se omoguilo konsultovanje u
odnosu na bilo koju situaciju koja moe predstavljati pretnju mi-
ru, bez obzira na to u kojoj oblasti do pretnje dodje, ili pretnju
ekonomskoj stabilnosti.
Dakle, Savet WEU dobija ovlaenje da razmatra impli-
kacije kriza u ost^im delovima sveta na bezbednost i stabilnost
u regionu Evrope.
90
Pre izbijanja krize u nekadanjoj SFRJ, dakle, postoji do-
nekle transformisani NATO, revitalizovana WEU i Evropska
unija, koja sa dosta ambicija gradi zajedniku spoljnu, ali i bez-
bednosnu politiku. Odredbe sadiane u osnovnim ugovorima
(izuzev Evropske unije koja svoj sistem pedantno razvija po-
sredstvom neophodnih izmena statutamih instrumenata) NATO
i WEU bie kvalifikovane odlukama sastanaka na visokom ni-
vou, koje, ipak, nemaju karakter izmena osnovnih ugovora.
Istovremeno, van kraga drava koje inkliniraju NATO-u, tu su
Ujedinjene nacije koje postepeno grade most izmedju operacija
za odranje mira ka operacijama za nametanje mira, kao i OEBS
koji je na putu (barem deklarativno) ka regionalnoj medjunarod-
noj organizaciji i koji, proliferacijom pisanih dokumenata, jo
vie doprinosi mogunosti razliitih interpretacija prava i obave-
za svojih drava uesnica
U toku 1987-88, u krizi koja je dovela do iransko-irakog
rata, lanice WEU odluile su da poalju pomorske jedinice da
obezbede slobodu kretanja u medjunarodnim vodama, to se
smatra za prvu primenu l. Vni(3) modifikovanog Briselskog
ugovora. U toku rata u Zalivu, da bi se odazvalo merama o ko-
jima su odluile UN, WEU ponovo uzima na sebe koordinaciju
vojnog prisustva lanica u Zalivu. Dakle, posle kraja neprijatelj-
stava u regionu Zaliva, WEU je stvorila i konkretne procedure
zajednike akcije koje e docnije biti isprobane u sukobu na ne-
kim delovima nekadanje SFR Jugoslavije.
Razvoj NATO i sa njim povezanih evropskih organizacija
(irz napomenu da se Varavski ugovor kao, uostalom, i nekoliko
dragih vojnoblokovskih organizacija preselio u udbenike isto-
rije) pokazuje da su, jo pre izbijanja Jugoslovenske krize,
uinjeni koraci ka deliminoj transformaciji iz saveza za kolek-
tivnu samoodbranu ka sistemu regionalne bezbednosti. Odmah
treba rei; NATO je to inio odlukama usvojenim na visokom
nivou, ne pokuavajui da izvri izmene u tekstu Ugovora kojim
91
je stvoren. Dakle, dananje medjunarodnopravne obaveze
drava lanica istovetne su onima iz daleke 1949. godine.

Intervencija u sukob u Bosni


UJedinjeDe nac^e

U posredovanju na reavanju Jugoslovenske krize, kako je


ve reeno, najpre se pojavljuje jedna regionalna, ekonomsko-
integraciona organizacija (EU), zatim Konferencija o bezbedno-
sti i saradnji u Evropi (danaSnji OEBS) i, najzad, univcrzalna
medjunarodna organizacija (UN)- Do ukljuivanja NATO i Za-
padnoevropske unije dolo je docnije, u fiinkciji cventualnog
preduzimanja sclcktivnih akata vojne intervencije.
EU, koja se prva ukljuila u rcavanje Jugoslovenske kri-
ze, i pored toga to u to vreme jo nije bila usmerena na proble-
mc bezbednosti, kao i injcnice da njeni osnovni ugovori takvu
mogunost nisu predvidjali, poela je sa fiinkcijom posredovanja
i, u tom smislu, pomogla da se medju stranama postigne niz do-
govora i zakljue nd sporazumi. Medjutim, otila je i korak dalje.
A tu, sa stanovita medjunarodnog prava posmatrano, poinju
ozbiljni problemi jer u Deklaraciji o situaciji u Jugoslaviji, od 5.
jula 1991. godine, EU i njene diave lanice odluuju da uve-
du embargo na izvoz oru^a i vojne opremc za itavu teritoriju
Jugoslavije i pozivaju i ostale diave da uine isto. Neto doc-
nije e EU i njene diave lanice suspendovati i neke spora-
zume ekonomskog karaktera sa SRJ. Time je EU, pre Rezolucijc
Savcta bezbednosti 713/1991 o uvodjenju embarga da isporuke
oru^a i opreme Jugoslaviji, i Rezolucije 757/1992 o priniKlnim
merama ekonomskog karaktera protiv SRJ, dakle pre nego to je
odluka jedinog na preduzimanje prinudnih mera ovlaenog or-
gana doneta, otila daleko van domena sopstvene nadle&osti.
OEBS, koji se nakon usvajanja Pariske Povelje za novu
Evropu (1990) bizo transfoimisao u organizam iji obiisi u

92
vreme njegovog stvaranja ni iz daleka nisu bili naslueni, stva-
rao je sopstvcne mehanizme za postupanje u krizama gotovo
uporedo sa razvojem jugoslovenske kiize. Delimino zbog toga
to je takve instrumente tek stvarao, a delom i usled ulaska UN u
reavanje jugoslovenske krize do ega uskoro dolazi, svoje me-
hanizme posveene mimom reavanju medjunarodnih sporova
nije koristio.' Uz razvijanje mehanizama za reavanje kriza,
koje je teklo uporedo sa posredovanjem u jednoj konkretnoj,
.lugoslovenskoj, KEBS je preduzimao neke mere, kojima je, re-
klo bi se, vie sledio odluke EU nego to im je prethodio.
UN su se nastojanjima za reavanje jugoslovenske krize
pridruile Rezolucijom 713/1991, u kojoj se odmah konstatuje
da bi produenje ove situacije moglo predstavljati pretnju me-
djimarodnom miru i bezbednosti. Polazei od svoje
prvenstvene odgovomosti i, podseajui, takodje, na odredbe
Gl. V m Povelje UN, Savet bezbednosti odluuje o tri stvari;
prvo, izraava punu podrku kolektivnim naporima u pravcu
mira i dijaloga u Jugoslaviji koji su preduzeti pod okriljem
diava lanica EU, uz podrku diava uesnica KEBS-a u skla-
du s principima te Konferencije; drugo, poziva Generalnog se-
kretara UN da bez odlaganja ponudi svoju pomo; i, tree, od-
luuje, u skladu sa Gl. VII Povelje UN, o potpunom embargu na
isporuke orui^a i vojne opreme Jugoslaviji, sve dok Savet ne
bude doneo dmgaiju odluku. PrepuStajui to, po svemu sudei,
EU i KEBS-u, Savet bezbednosti nije uopte pribegao postup-
cima predvidjenim u Gl. VI (mimo reavanje sporova), tako da
nije prepomio odgovarajue postupke ili metode uredjenja
(stav 1. l. 36), nije prepomio one uslove reenja koje smatra
odgovarajuim (stav 2. L 37), niti je dao preporuke stranama
u cilju mimog reenja spora (l. 38). Ve u svojoj prvoj rezolu-

" Odredbe KEBS za mimo reiavanje sporova; Konvencija o J<ona-


lijaciji i arbitraii u okviru KEBS; Odredbe o Komisiji KEBS za koncilijaciju;
Odredbe o usmerenoj konUjaciji.
93
ciji o jugoslovenskoj kiizi, dakle, Savet bezbednosti polazi od
Gl. V n Povelje (prinudne mere) i, to je do tada bilo neuo-
biajeno, stavlja u prvi plan Gl. Vni koja uredjuje odnose UN i
regionalnih sporazuma.
Ne ulazei u materiju posredovanja (u funkciji mimog
reavanja jugoslovenske krize), to su UN dobrim delom prepu-
stile drugjm forumima, ovde e biti rei, pre svega, o merama
prinunog karaktera.
Poinjui sa Rezolucijom 713/1991, prvoj u nizu onih
koje e uslediti, Savet bezbednosti, za razliku od prakse kojoj je
ranije pribegao u Korejskom sukobu i prilikom agresije Iraka na
Kuvajt, podsea na odredbe Gl. VIII Povelje koja regulie ko-
rienje regionalnih sporazuma u okviru sistema kolektivne bez-
bednosti UN. U sledeira rezolucijama (727/1992, 743/1992,
752/1992, 757/1992, 762/1992 i 820/1993), Savet bezbednosti
je, pozivajui se na Gl. VTII Povelje UN, izriito pomenuo na-
stojanja EU i KEBS-a Savet bezbednosti je, primajui na znanje
mere koje su preduzimale na reavanju Jugoslovenske krize, iz-
raavajui za^voljstvo preduzetim koracima ili podstiui nji-
hove aktivnosti, dao podrku kako onim merama kojc implici-
raju funkciju posredovanja (medijacije) tako i onim koje sadre
elemente prinude.
No, u tom pravcu postepeno e se ii dalje. U Rezoluciji
781/1992 (o zabrani vojnih letova u vazdunom prostoru Bosne i
Hercegovine) Savet bezbednosti, ne pozivajui se na Gl. VIII
Povelje, poziva drave da na nacionalnom nivou ili preko regi-
onalnih organizacija ili aranmana pruc UNPROFOR-u dosta
skroirmu, ali konkretnu pomo, na bazi strunog nadzoia. Ov-
de je, medjutim, jo u prvom planu pomo drava koje su
spremne da to uine za UNPROFOR, uz prctpostavku da je
UNPROFOR taj koji odluuje. Rezolucija 816/1993, kojom se
pootiava zabrana letova u \^zdunom prostoru Bosne i Herce-
govine, dodae izvesna (s obzirom na mogua tumaenja nedo-
94
voljna) preciziranja. Takom 4. te Rezolucije ovlauju se
diave lanice da preduzmu, pojedinano ili preko regionalnih
organizacija ili aranmana, prema ovlaSenju Saveta bezbedno-
sti i u tesnoj saradnji sa Generalnim sekretarom i UNPROFOR-
om, sve neophodne mere u vazdunom prostom Bosne i Herce-
govine u sluaju daljih krenja, kako bi osigurali ponaanje u
skladu sa zabranom letova.... Re je, pre svega, o saradnji, ah
ostaje dosta prostora za razliita tumaenja mera koje se u okvi-
m te saradnje mogu preduzeti.
Rezolucija Saveta bezbednosti 820/1993, koja takodje
posea na odredbe sadrane u Glavi VHI Povelje bW, ide,
medjutim, veliki koiak dalje. Ovde se potvrdjuje odgovomost
pribrenih drava da preduzmu neophodne mere kako bi se
obezbedilo da se plovidba Dunavom odvija u skladu sa re-
zolucijama 713/1991, 757/1992, 787/1992 i ovom Rezoluci-
jom, ukljuujui tu i sve mere preduzete pod okriljem Saveta
bezbednosti, kako bi se zaustavio ili na dmgi nain kontroli-
sao svaki reni saobraaj i izvrila inspekcija i verifikacija te-
reta i odredita, kako bi se obezbedili efikasan nadzor i
striktna primena relevantnih rezolucija (taka 17). Treba
zapaziti da Savet bezbednosti, istovremeno sa ukazivanjem na
oi^ovomost pribrenih diava, poziva da se u tu akciju ukljue i
one koje nisu pribrene i da one delujui nacionalno ili preko
regionalnih oiganizacija ili aranmana obezbede potrebnu po-
mo. Postoje miljenja da se oredbe Rraolucije 820/1993 o to-
talnom embaigu, mogu razumeti i kao davanje dozvole NATO-
u da udje u teritoiijalne vode SR Jugoslavije, vri inspekciju tr-
govakih brodova u teritorijalnim vodama, i, ako to treba, vri
akcije progona brodova koji bi odredbe odnosne rezolucije
krih.

^D.A. Leurdijk, q>. cit, p. 26.


95
Tek e Rezolucija Saveta bezbcnosti 836/1993 (o upo-
trebi vazduhoplovnih snaga u Bosni i Hercegovini) dati mandat
za vrenje oruanih dejstava. Takom 9. ove Rezolucije mandat
za vrenje oruanih dejstava daje se, u prvom redu, UNPRO-
FOR-u: njome se, naime, ovlauje UNPROFOR da delujui u
sam oodbr^, preduzima potrebne mere, ukijuujui i upotrebu
sile (kuiziv O.R.), kao odgovor na bombaidovanje zona bezbed-
nosti od biio koje strane ili na oruane upade u njih ili u sluaju
svakog namemog ometanja slobode kretanja UNPROFOR-a ili
latienih humanitamih konvoja u ili u okolini tih zona. Taka
10, medjutim, mandat na upotrebu sile daje i dmgjma. Njome,
naime, Savet bezbednosti odluuje da drave lanice... delujui
na nacionalnom nivou ili preko regionalnih organizacija ili
aranmana, mogu preduzeti, na osnovu ovlaSenja Saveta bez-
bednosti i u tesnoj koordinaciji sa Generalnim sekretarom i UN-
PROFOR-om, sve neophodne mere upotrebom vazduhoplovnih
snaga (podvukao O.R.) u i oko zona bezbednosti u Republici
Bosni i Hercegovini, kao podrka UNPROFOR-u u ostvarivanju
njegovog mandata....
Od sredine 1993. godine, medjutim, pozivanje na Gl. VUI
Povelje izostaje. Umesto toga, u rezolucijama 836/1993 i
844/1993 Savet bezbednosti poziva drave lanice da, delujui
individualno ili preko regionalnih organizacija ili aranmana,
primene u tim rezolucijama navedene prinudne mere, to ve lii
na primenu l. 48. Povelje (koji, valja podvui, nije u sklopu Gl.
V in nego Gl. VU). Ovde je Savet bezbenosti, oigledno, imao
na umu NATO i WEU.
Za. obrazloenje promene terminologije mogua su dva
tumaenja. Prvo da, s obzirom na to da Savet bezbeiiosti u pre-
ambulamim odiedbama upomo neguje obiaj pozivanja na pret-
bodno usvojene rezolucije, promena terminologije nema veeg
znaaja. Drugo, da je Savet bezbednosti u jednom trenutku uvi-
deo da pozivanje na Gl. VIII Povelje iskljuuje korienje upra-
96
vo one medjunarodne organizacije (NATO) na iju je pomo
najveim delom raunao.
Ono to je po svemu sudei, nespomo, jeste da se Savet
bezbednosti u svojim odlukama pozivao na Gl. VII onda ka-
da je odluivao o merama za iju je primenu nadlean samo
on, a na Gl. VIII Povelje UN onde gde je raunao na EU i
KEBS. Kada je, pak, davao ovlaenje dravama lanicama
da deluju na nacionalnom nivou ili preko regionalnih orga-
nizacija i aranmana nameravao je da u reavanje nekih
segmenata jugoslovenske krize ukljui i NATO i WEU, na-
ravno ne u funkciji posredovanja (tj. mimog reavanja sporo-
va) ncgo u domenu sprovodjenja eventualne intervencije voj-
nog karaktera.
U danaSnjim sukobima na delovima teritorije nekadanje
SFR Jugoslavije, koji se bitno razlikuju kako od Korejskog su-
koba tako i agresije Iraka na Kuvajt (koji nesumnjivo spadaju u
kategoriju medjunarodnih oruanih sukoba), Savet bezbednosti,
u Rezoluciji 836/1993 Odluuje da drave lanice ... delujui
na nacionalnom nivou ili preko regionalnih organizacija ili
aranmana (kurziv O.R), mogu preduzeti, na osnovu ovlaenja
Saveta bezbednosti i u tesnoj koordinaciji sa Gcneralnim sekre-
tarom i UNPROFOR-om, sve neophodne mere, upotrebom va-
zduhoplovnih snaga u i oko zona bezbednosti u Republici Bosni
i Hercegovini, kao podrku UNPROFOR-u .... Neto docnije
odluie da se na slian nain deluje i na teritoriji Republike Hr-
vatske. U taki 8. Rezolucije 908/94 kae se: Odluuje da
drave lanice, delujui individualno ili preko regionalnih
organizacija mogu preduzeti, po ovlaenju Saveta bezbed-
nosti i u tesnoj saradnji sa Generalninm sekretarom i UN-
PROFOR-om sve neophodne mere radi odbrane personala
UNPROFOR-a u ostvarenju njegovog mandata.... U oba
sluaja, dakle, ne radi se o naredjenju nego o davanju ovlaenja
za izvodjenje oruanih akcija u funkciji onog to, saglasno od-
97
redbama rezolucija u pitanju, valja preduzeii. Homao e tu pra-
viti razliku izmedju organizacije koja daje mandat i one koja taj
mandat izvrava.^' U odsustvu mehanizma predvidjenog da uz
pomo Komiteta vojnog taba, deluje pod njegovim nikovod-
stvom, Savet bezbednosti je, kako vidimo, pribegavao razliitim
reenjima, u zavisnosti od konkretne situacije ili, moda i vie,
od odnosa snaga u datom trenutku. Ono to treba podvui, jeste
da je, u nastojanju da rei krizu na delovima teritorije nekadanje
SFRJ, Savet bezbednosti prvi put pozvao rave lanice na
preduzimanje jednog oblika oruane akcije posredstvom
regionalnih organizacija ili aranmana.
NATO

Uostalom, kada je dolo do odluka Saveta bezbednosti


da se pridje primeni prinudnih mera vojne prirode (blokada
teritorijalnih voda, nadzor nad zabranom leta, vrenje va-
zdunih udara po ciljevima na zemlji), videlo se da formula-
cija regionalne organizacije ili aranzmani cilja na veoma
konkretnog adresata.
Sigumo da, bez mehanizama predvidjenih (i neostvarenih)
u l. 43 - 47 Pavelje (sporazumi sa dtavama lanicama o sta-
vljanju na raspolaganje Savetu bezbednosti oruanih snaga,
pomoi i olakica, kao i delovanje Komiteta vojnog taba) UN
nisu u stanju da vode tu vrstu prinudnih akcija. Reenje prime-
njeno u korejskom sukobu (operacija pod Ujedinjenom ko-
mandom SAD) nije bilo jnimereno situaciji u Bosni i Hercego-
vini, niti su to reenje elele SAD, a, vaovatno, ne bi nailo ni
na podrku u Savetu b^bednosti. Reaije prihvaeno u irako-
kuvajtskom sukobu (da drave lanice deluju u saradnji sa vla-
dom Kuvajta) nije bilo mogue. Irako-kuvajtski sukob imao je

C. Homan, Regional and Multinational Peacekoeping Forces,


Intem ationale Spectator, November 1993, p. 654.
98
medjunarodni karakter, jer se pomagalo vladi jedne suverene
diave da otkloni agresiju i posledice agresije, ok su sukobi u
Bosni i Hercegovini imali imutranji karakter. Tako se Savet
bezbednosti okrenuo sasvim novom reenju.
Po miljenju Nerlich-a, UN su u nedavnim sukobima, u
cilju sprovodjenja oluka Saveta bezbednosti, poiSele da se
okreu ka integrisanijim organizacijama. S jedne strane, UN
nisu imale sopstvenih sredstava za realizaciju svojih odluka, s
ruge, pak, NATO i Evropske strukture smatrali su da ne mo-
gu legitinmo da deluju bez mandata koji bi im bio dat
Leurdijk kae: U pohtikom smislu, i UN i NATO su
autonomne medjunarodne organizacije. Savet bezbednosti ima
prvenstvenu odgovomost za odtavanje medjunarodnog mira i
bezbednosti i moe pozvati regionalne organizacije i aranmane
da mu pomognu u sprovodjenju njegovih odluka. Taj politiki
primat u definisanju mandata i vojnih operacija NATO ni jed-
nom prihkom nije osporio. Medjutim, Alijansa je jasno istakla
da, od sluaja do sluaja i u skladu sa svojom procedurom, za-
diava pravo da odluuje, da li e neku mirovnu operaciju UN
(ili KEBS) da podii ili ne.^^ Ova tvrdnja moe se prihvatiti uz
dve opaske: prvo, UN i NATO su pre svega u pravnom smislu
autonomne medjunarodne organizacije, jer NATO svoje posto-
janje zasniva na l. 51. a ne na odredbama Gl. VIII Povelje.
Drago, UN su pozvale NATO da u operacijama uestvuje
upravo zato to nije regionalni aranman u smislu Gl. VIII, jer
da jeste, UN ga ne bi pozivale i oekivale njegovu saglasnost
nego bi ga Savet bezbednosti, jednostavno, koristio ... za pri-
nudnu akciju pod svojim rakovodstvom (l. 53 Povelje).

Uwe Nerlich, The Relationship between a Ei


fence and NATO, the OSCE and the United Nations
Roper (eds), Towards a Common Defence PoUcy A Stui
Strategy Oroup and the Institute for Security Studies of
^D.A. Leurdijk, p. 13.
Valja istai da su, u skladu sa irim transformacijama kako
NATO-a tako i OEBS-a, ZaviSnom kominikeu sa ministarskog
sastanka NATO-a, odianog 4. juna 1992. godine u Oslu, drave
lanice NATO izrazile spremnost da saglasno svojoj proceduri, a
po principu od sluaja do sluaja podre mirovne aktivnosti iz
nadlenosti OEBS. To, izmedju ostalog, podrazumeva stavljanje
na raspolaganje resursa i pruanje strune pomoi od strane
NATO-a.^
Medjutim, do saradnje u oblasti izvodjenja prinudnih mera
najpre dolazi izmedju UN i NATO. Odmah valja istai da odlu-
ke nadlenih organa UN u vezi sa tom saradnjom, preduzete na
osnovu odgovarajuih odluka Saveta bezbednosti, bez sumnje,
svedoe o autonomnosti NATO. Jer, na osnovu pisma Gcneral-
nog sekretara UN koji je zatraio podiku u bivoj Jugosiaviji,
Savet NATO e 17. decembra 1992. godine odluiti; Mi potvr-
djujcmo spremnost Alijanse da podii, od sluaja do sluaja
(kurziv O.R) i saglasno svojim sopstvenim procedurama, mi-
rovne operacije po ovlaienju (kuiziv O.R) Saveta bezbednosti
koji ima prvenstvenu odgovomost za medjunarodni mir i bez-
bednost Mi srao spremni da pozitivno odgovorimo na inicijative
Geneialnog sekretara UN do kojih moe doi radi pomoi Ali-
janse na implementaciji rezolucija Saveta bezbednosti UN.^
Opredeljenje NATO da uva svoju autonomnost vidi se i
iz Saoptenja NATO-a od 22. aprila 1994. kojim prihvata uec
u jednoj konkretnoj opeiaciji. U tom saoptenju se, izmedju
ostalog, kae: Potvrdjuje spremnost Severaoatlantskog saveza
izraenu na januaiskom samitu NATO, da podri UN u njiho-
vim naporima da zatite Gorade, po osnovu ovIaSenja koj:
proistiu iz rezolucija Saveta bezbe^osti 824, 836 i 844, uzi
majui u obzir i Rezoluciju Saveta bezbednosti 913 (taka 1)

^NATO i Partnerstvo za m r . str. 39.


^^Final Communique, NATO ftess Service, 17December 1992.
100
potvrdjuje spreninost NATO da obezbedi blisku vazdunu po-
rku u sluaju da snage bosanskih Srba napadnu UNPROFOR
ili drugo osoblje UN ili humanitamih agencija u celoj Bosni i
Hercegovini ili da se nasilno umeaju u ostvarivanje njihovog
mandata (taka 4); saglaava da je (ukoliko napadi bosan-
skih Srba na 2!onu bezbednosti Gorada ne prestanu odmah,
ukoliko se snage bosanskih Srba ne povuku na tri kilometra
od centra grada ili ukoliko snage UN, humanitami konvoji i
medicinski timovi ne budu mogli da neometano udju u Go-
rade i ukoliko ne budu dozvoljene medicinske evakuacije)
Vrhovni komandant Junog krila NATO ovlaen da izvede
vazdune napade na teku artiljeriju i ostale vojne ciljeve bo-
sanskih Srba ... u skladu sa procedurom usaglaenom izmedju
NATO i UNPROFOR-a ...(taka 7).
U Deklaraciji Severnoatlantskog saveza od 11. januara
1994. godine to e se, na neto dmgaiji nain ponoviti. Ov-
de se potvrdjuje spremnost NATO da, po ovlaenju Saveta
bezbednosti UN i u skladu s odlukama Sevemoatlantskog
saveta od 2. i 9. avgusta 1993. godine, nastavi(mo) s va-
zdunim udarima kako bi se spreilo stezanje obma oko Sa-
rajeva, bezbednosnih zona i dmgih podmja u Bosni i Herce-
govini. U tom kontekstu, traimo od UNPROFOR-a da naj-
hitnije saini planove koji e obezbediti da se sprovede de-
blokada kontingenta UNPROFOR-a u Srebrenici i da se is-
pita kako otvoriti aerodrom u Tuzli za dostavljanje humani-
tame pomoi.^
Time je naelna odluka NATO iz 1992. godine da na-
pusti delovanje iskljuivo u svojoj oblasti (out-of-area role)
dobila i sasvim konkretan oblik: izraena je spremnost NA-
TO da podri operacije za ouvanje mira od sluaja do

Videti, Medjunarodna politika, 1026/1994, str. 30.


eklaracija Sevemoatlantskog saveta, Brisel 10-11. januar 1994;
tekst u: NATO i Partnerstvo za tnir..., str. 236,
101
sluaja i u skladu sa svojom procedurom, a uz ovlaSenje Sa-
veta bezbednosti UN ili OEBS.^* U ovom trenutku, medjutim,
valja naglasiti da se u konkretnim sluajevima o kojima je upra-
vo bilo rei, prelo od operacija za ouvanje mira na operacije
nametanja mira.
Uz ovo, potrebno je razmotriti i probleme koji se vezuju
za uee jo jedne zapadnoevropske organizacije.
Na sprovodenju r^olucija Saveta bezbednosti o kojima je
ovde rc, uestvovala je i WEU. Ona je Jugoslovenskoj krizi
(dakle, ne samo u odnosu na sukobe u Bosni i Hercegovini)
imala dve komplementame akcije; prvo, 10. jula 1992, u okviru
samita OEBS u Helsinkiju, ministn su odluili da se piihvati
sprovodjenje zajednike operacije kontrole embarga u vodama
Jadtana. Na zajednikoj sednici odranoj 8. juna 1993. godine,
Savet NATO i Savet WEU odobravaju koncept kombinovanih
NATOAVEU operacija po ovlaenju Saveta bezbednosti i ime-
nuju i komandanta koji treba da rukovodi kombinovnim NA-
TOAVEU snagama. Dnigo, na vanrednom sastanku Saveta mi-
nistara WEU, odianom 5. aprila 1993, ministri su predloili
lanicama WEU da Bugarskoj, Madjarskoj i Rumuniji prue
pomo za sprovodjenju embaiga na Dunavu (to se klasifikuje
kao operacija policijskog i carinskog karaktera). N ^ to docni-
je, 4. oktobra 1993, kada dolazi do daljeg uslonjavanja delova-
nja medjunarodnih organizacija koje, na ovaj ili onaj nain,
uestvuju u reavanju Jugoslovenske krize, Savct ministara EU
zatraio je od WEU da uzme uea u reorganizovanju civilne
administracije u Mostaru pod okriljem EU.
Time je otvoreno, nesumnjivo veoma sloeno, pitanjc ko-
ordinacije nekoliko evropskih organizacija koje se, sa manje ili

ire otome: Zaal H. and Santen van R , Peacekeeping and the


Role Preventive Diplomacy, Intemationale Spectator, November 1993, p
648.
102
vie opravdaaja, mogu svrstati pod pojam regionalne organiza-
cije ili araamani.
Zaal e, ako na as odstupimo od isto pravnih raz-
miljaaja, postaviti nesumnjivo legitiman problem. S obzirom na
razliita shvatanja sopstvenih bezbednosnih interesa, kae on,
verovatno je da lanice NATO-a u budunosti nee uvek biti u
stanju da dodju do stoprocentne saglasnosti o zajedaikoj akciji
van oblasti NATO. Zbog toga je neophodan, elastian aranman
koji bi predvideo odgovarajuu ulogu WEU, ili ad hoc savez
dtava lanica NATO, zajedao sa laaicama Sevemoatlantskog
saveta za saradnju (NACC), koji omoguava korienje sredsta-
va NATO-a. U svojim daljim razmiljanjima Zaal postavlja i
pitanje legitimiteta: da li su diave lanice NATO-a spremne da,
u ekstremnim sluajevima, deluju bez ovlaenja UN ih OEBS?
I kae: ukoliko su u pitanju bezbednosni interesi, bez obzira na
to da li su van teritorije koju pokriva NATO, mogue je zami-
sliti da drave lanice NATO-a, bez ovlaenja UN ili OEBS,
preduzmu akciju i, u tom cilju, to opravdaju liberalnim tu-
maenjem lana 52. Povelje
Time se otvaiaju dva vana pitanja. Prvo je pitanje odnosa
izmedju zainteresovanih organizacija (UN, NATO, WEU), ali i
onih koje su tek nedavno pokazale interesovanje za pitanje bez-
bednosti u Evropi (OEBS, EU). I, drugo pitanje, u neposrednoj
vezi s prvim, jeste koje se organizacije mogu smatrati za
regionalne aranmane u smislu Gl. VIII Povelje UN.
Samit OEBS, odian u Helsinkiju 9-10. jula 1992, koji je,
uzgred reeno, otiao mnogo dalje od onoga to je u istom gradu
dogovoreno i potpisano 1975. godine (Finalni akt), utvrdio je
sopstveno mesto u sistemu kolektivne bezbednosti. efovi
dr&va, prvo, potvrdjujui svoje obaveze iz Povelje UN, iga-
vljigu da je I ^ B S regionalna organizacija u smislu Glave VIII*

*Zaal,p.650.
103
Povelje UJedinjenih nacijd i da, kao takva, predstavlja vanu
vezu izmedju evropske i globabe bezbednosti, podrazumevajui
da prava i odgovomosti Saveta bezbednosti UN ostaju potpuno
nepromenjena.^ E>rugo, za razliku od Povelje UN koja je u pot-
punosti okrenuta odnosima izmedju diava, ovde se utvrdjuje da
se mirovne aktivnosti KEBS-a mogu preduzeti u sluajevima
sukoba unutar driava lanica (kmziv O.R.) ili izmedju njih u
cilju ouvanja mira i stabilnosti.... Tree, izraena je sprem-
nost da se trai podrka, od sluaja do sluaja, medjunarodnih
isntitucija i organizacija, kao to su EZ, NATO i WEU, kao i
dmgih institucija i mehanizama, ukljuujui i mirovni mehani-
zam Zajednice nezavisnih drava.
Samit u Budimpeti (1994) to potvrdjuje; kao regionalni
aranman prema Gl. VIII Povelje UN, OEBS treba da ima
kljunu ulogu u spreavanju sukoba i upravljanju i reavanju
kriza na svom podruiju. U skladu s lanom 52. Povelje UN,
drave uesnice OEBS treba da uine svaki napor da pod okri-
Ijem OEBS postignu mimo reenje lokalnih sporava, pre nego
to se obrate Savetu bezbednosti UN.
Transformacija NATO-a i OEBS-a, revitalizacija WEU i
dalji ulazak diava lanica EU u preuzimanje obaveza u oblasti
spoljne i bezbednosne politike, uz nove konkretne oblike delo-
vanja u jugoslovenskoj krizi, otvorili su put ne samo la, politike
rasprave nego i za mnoga pravna sporenja. Pri torae, ulazak
IFOR u Bosnu i Hercegovinu pre je rezultat trenutnog dogovora
zainteresovanih drava a manjc logian nastavak delovanja UN,
OEBS, NATO, WEU, EU. Ovde je, za razliku od ranijih odlu-

Izazovi promena, taka 25. Navedeno prema: B. Milinkovi (ur.),


Dokumenti K E B S1975-1995, Medjunarodna politika" i dr., Beograd 1995,
str. 184.
*'Ibid, taka 20.
Ibid.
Navedeno prema: NATO i Partnerstvo za m ir.... str. 40.
1(M
ka, redosled bio obmut; najpre su zainteresovane strane, uz po-
mo posrednika, zakljuile sporazum (Pariz, 14. decembar
1995) - da bi sutraxian, 15. decembra iste godine, rezolucijom
1031/1995 Savet bezbednosti taj sporazum podrao.
Aneks I-A Pariskog (Dejtonskog) sporazuma u l. I (a)
kae; Savet bezbednosti pozvan je da usvoji rezoluciju kojom
e ovlastiti zemlje lanice ili regionalne organizacije da osnuju
multinacionalne vojne snage za sprovodjenje sporaziuna (u a-
Ijem tekstuIFOR). Strane shvataju i slau se da IFOR moe da
bude sastavljen od kopnenih, vazdunih i pomorskih jedinica iz
zemalja lanica i nelanica NATO-a i da e ove snage biti raspo-
redjene u Bosni i Hercegovini radi pomoi i obezbedjivanja
potovanja odredaba ovog Sporazuma ... (b) Podrazumeva se i
prihvata da NATO moe da formrra takve snage koje e delovati
i biti pod politikom kontrolom i komandom Sevemoatlantskog
saveta (NAC) preko lanca komande NATO-a....
Rezolucijom 1031/1995 Savet bezbednosti, pozivajui se
na Gl. V n Povelje, pozravlja i podrava Mirovni sporazum i
poziva strane da u dobroj veri ispunjavaju obaveze koje su njime
preuzele. 1 konkretnije; ovlauje diave lanice da uspostave
vienacionalne snage za primenu (IFOR), pod jedinstvenom
komandom i kontrolom (taka 14); ovlauje diave lanice da
predu2anu sve potrebne mere za obezbedjenje potovanja pravila
i procedura koje e ustanoviti komandant IFOR-a a koje e se
oiiositi na komandovanje i kontrolu vazdunog prostora iznad
Bosne i Hercegovine (taka 16); ovlauje drave lanice da
preduzmu sve potrebne mere, na zahtev IFOR-a, bilo u odbranu
IFOR-a ili radi pruanja pomoi snagama u izvravanju njihove
misije, i priznaje pravo snaga da preduzmu sve potrebne mere
radi odbrane od napada ili pretnje napadom (taka 17). Naravno,
Savet bezbednosti odluuje da danom prenoenja ovlaenja sa
UNPROFPR-a na IFOR prestaju i ovlaenja data UNPRO-
FOR-u mnogobrojnim rezolucijama Saveta.
105
Javier Solana e, najpre, istai da jc akcija NATO posred-
stvom IFOR novum: R^oredjivanje Snaga za sprovodjenje
mirovnog plana za BiH (IFOR) pod rukovodstvom NATO ja'ed-
stavlja prekretnicu kako za zbivanja u prethodnoj Jugoslaviji,
tako i za sam Sevemoatlantski savez. Prvi put u etrdeset i se-
dam godina dugoj istoriji Saveza rasporedjene su kopnene snage
u jednoj operaciji van oblasti zatite NATO. Takodje, prvi put u
istoriji NATO, Savezu su sc u ovoj koaliciji za mir pridruile i
druge drave, ukljuujui i one vanevropske, to predstavlja
svojevrsan prcsedan. Naravno, on nee rei da jc do toga
dolo iznenada: Uspeno rasporedjivanje IFOR nije rezultat
puke sluajnosti, ono je krajnji rezultat tihih, ali sveobuhvatnih
priprema, Kroz Paitnerstvo za mir, pokrenuto na Brisckkom
samitu NATO poetkom 1994. godine, mi smo nastojali da raz-
vijamo praktinu saradnju izmedju sav^nika i partnera za ova-
kve operacije. Istovremeno, prilagodili smo svoje vojnc struk-
ture, uzimajui u obzir iskustva mirovnih operacija, Od 1991.
Savez se stalno usavrava za uce u upravljanju krizama.

3. DanaSnji m edjunarodnopravniproblem i

Organizacije za kolehivnu samoodbranu


i ouvanje i nametanje mira

Izvesno je da su tvorci Povelje eleli, i medju njene od-


redbe uneU, mogunost za stvaranje dva tipa regionalnih medju-
narodnih organizacija: regionalne sporazume po Gl. Vin Po-
velje (koji su sastavni deo sistema kolektivne bezbednosti UN) i
one, zasnovane na l. 51. Povelje (otganizacije za kolektivnu

Havijer Solana, Uloga NATO u Bosni, Medjunarodna poM -


ia ,1043/1996, sU. 1,
lbi4 str. 1-2.
106
samoodbraau) koje to nisu. Medju njima postoje kako pravne
tako i sutinske razlike.
Prve, zasnovane na odredbama Gl. VIII Povelje UN,
podleu trajnoj kontroli Saveta bezbednosti (centralnog organa
sistema kolektivne bezbednosti). Ove regionalne medjunarodne
organizacije ne mogu po sopstvenoj odluci prii izvodjenju pri-
nudnih mera (izuzev, po jo uvek neizmenjenoj odredbi stava 1.
l. 53, protiv neprijateljskih diava iz Dmgog svetskog rata);
njih moe jedino Savet bezbednosti koristiti za izvodjenje akcije
o kojoj on, pozivajui se na Gl. V n Povelje, odlui. Suprotno
tome, regionalne organizacije zasnovane na l. 51. Povelje UN,
mogu prii kolektivnoj samoodbrani sopstvenom odlukom i pod
uslovima koji su navedeni u njihovim statutamim oredbama;
preduzete akcije moraju da obustave jedino ukoliko Savet bez-
bednosti uzme u svoje ruke akciju koja je potrebna radi usposta-
vljanja medjunarodnog mira i bezbednosti.
to se sutinske razhke tie, prve, polazei od zajedniki
prihvaenih ciljeva i naela, treba da brinu za bezbednost svih
bez obzira ko tu bezbednost naruavao. Druge, u sutini vojni
savezi, takodje na odredjenim vrednosnim naeUma sazdani,
staraju se za bezbednost svojih lanica a od napada koji moe
doi izvan kruga lanica organizacije.
Danas, nakon iskustava u BiH, u situaciji smo da se na za-
dacima odravanja i nametanja mira angauju organizacije za
kolektivnu samoodbranu, dakle, one koje su van kontrole koju
predvidja Gl. VIII Povelje UN.
Treba odmah rei da Evropa, za razliku od drugih konti-
nenata, neiua regionalni sporazum u smislu Gl. VIII Povelje
(ako se kao takav ne shvati Savet Evrope). Medjutim, ima ten-
dencija da neke (kao OEBS) to postanu, ali i shvatanja (po
naem miljenju pogrenih) da neke to i jesu.
Na sutinu dananjih problema, nastalih nakon bitnih
promena u globalnim medjunarodnim odnosima praenih tran-
107
sformacijama evropslli regionalnih organizacija i, posebno, is-
kustava steenih u vodjenju konkretnih akcija na nekim delovi-
ma teritoiije nekadaSnje SFR Jugoslavije ve je u literaturi na
razne naine ukazano.
Nerlich e to izraziti ovako; od 1991. dolazi do potrebe da
se pravi razlika izmedju medjunarodnih organazacija koje daju
mandat iz domena kolektivne bezbednosti (Ujedinjene nacije,
OEBS) i onih koje mandat prihvataju, a prvobitno su osnovane
kao organizacije za kolektivnu samoodbranu (NATO, WEU).
Do sada, sa pravom zakljuuje Nerlich, ni organizacije koje daju
mandat ni one koje ga prihvataju nisu izgradile ni strategiju, a ni
politiku za suoavanje sa rizicima koji su s tim povezani.
Dajui svoj doprinos raspravama o tome kako ojaati
ulogu UN u preventivnoj diplomatiji, uspostavljanju mira i
ouvanju mira, zapoetim nedavnim objavljivanjem Agende
za mir, Leurdijk iznosi miljcnje da u njih treba ukljuiti i
prouavanje problema vezanih za nametanje mira. On smatra
da su mogui oblici podrke NATO-a Ujedinjenim nacijama
brojne. Izmedju ostalog, NATO moe podrati velike, kom-
pleksne vojne operacije koje prevazilaze kapacitetc UN po
pitanju planiranja, naoruanja i komandovanja; moe po-
drati UN obezbedjujui saveznicima sredstva koja one ne-
maju; NATO bi mogao obezbedjivati vazduno pokrivanje
operacija UN za ouvanje mira na tercnu. Iz toga, po njcmu,
jasno sledi; prvo, oigledno je da bi saradnja zahtevala do-
noenje mnogih politikih odluka o dugoronoj saradnji kako
od strane Saveta bezbednosti UN tako i NATO-a. Na kraju,
ukazujui na injenicu da i UN i NATO polau pravo na
autonomno odluivanje, Leurdijk zakljuuje da saradnja iz-
medju UN i NATO u akcijama nc delovima nekadanje SFR
Jugoslavije moe posluiti kao modcl za slinu saradnju i u *

*Nerlich, p. 94.
108
budunosti: uz Savet bezbednosti, koji je stvorio politike i
pravne okvire za akciju, NATO bi delovao kao regionalni voj-
ni savez, koji je Ujedinjenim nacijama obezbedio instrumente za
primenu sile.
Za ovu raspravu su od posebnog su znaaja, naravno, sta-
vovi organizacija koje treba da izvravaju mandat. Navodim dva
naelna stava NATO; prvo, u Stratekom konceptu saveza (Rim
1991) decidno se kae: (23) Definiui kljune fimkcije Saveza
u navedenom smislu, drave lanice potvrdjuju da okvir Saveza,
kao i njegova prava i obaveze predvidjene Vaingtonskim ugo-
vorom ostaju nepromenjeni.* U DeUaraciji Sevemoatlantskog
saveza iz 1994, pak, kae se sledee: 7. Izlazei u susret naim
zajednikim transatlantskim bezbednosnim zahtevima, NATO
e sve vie biti u prilici da pored tradicionalnog i osnovnog za-
datka - kolektivne odbrane svojih lanica, koja i dalje predstavlja
njegovu glavnu fiinkciju - preduzima i druge misije. Mi pona-
vljamo nau ponudu da, po naelu od sluaja do sluaja i u
skladu sa sopstvenom procedurom, podtimo mirovne i druge
operacije koje se preduzimaju po ovlaenju Saveta bezbednosti
UN ili su u domenu odgovomosti OEBS, stavljajui, izmedju
ostalog, na raspolaganje resurse i ekspertize Saveza. O ueu u
svakoj od ovih operacija ili misija odluuju drave lanice u
skladu sa svojim ustavnim pretpostavkama.*
Iz injenice da NATO upomo istie svoju prvobitnu fiink-
ciju kako je utvrdjena u osnivakom Ugavoru (pri emu insisti-
ranje u oficijelnim dokumentima na izrazu Savez nije nebit-
no), ali da pristaje da, od sluaja do sluaja, dakle, na osnovu
sopstvene, autonomne, odluke - vri i dopunske aktivnosti
koje mu povere UN ili OEBS, sledi da sporenja o znaenju Gl.*

D.A. Leurdijk, pp. 73-84.


**Tekst u; B. Milinkovic (ur.), NATO i Partnerstvo za mir, Medju-
narodna politika i dr., Beograd 1996, str. 211-220.
lbid, str. 230-231.
109
V m , s jedne strane, i l. 51, s druge, koja su u svoje vreme bila
veoma iva, danas dobijaju novi smisao. Jer, ne treba zanemariti
injenicu da se mnogo toga u politikom smislu promenilo, a da
ni odredbe Povelje UN ni one sadiane u Ugovoru o osnivanju
NATO, nisu izmenjene.
Problem ne bi bio toliko znaajan da se radi samo o ope-
racijama za ouvanje mira. Medjutim, kako se ve videlo na ne-
kim delovima teritorije nekadanje SFRJ, prelo se na operacije
nametanja mira. Sem toga, nije nevano ni to to Savet bczbed-
nosti UN nijc prcterano pedantan kada se radi o navodjenju od-
redaba Povelje koje slue kao osnov za donoenje konkretnih
odluka.
I odredbe Ugovora o osnivanju NATO i njegova dananja
upravo navedena opta opredeljenja, kao i insistiranja na tome
da u svakom sluaju odluuje da li e uestvovati u akcijama na
koje poziva Savet bezbednosti, potvrdjuju ranije stavove po ko-
jim a NATO ne spada medju regionaJne sporazume u smislu Gl.
Vni Povelje UN. Uostalom, o tome svedoe i (do danas ncu-
sliani) predlozi da sc NATO rekonstituie u regionalnu organi-
zaciju saglasno Gl. VTII Povelje UN, sa proirenim lanstvom, s
tim to bi njegova sekundama misija bila proirena i definisana u
smislu organizacije kao primamog faktora odranja mira i bez-
bednosti u Evropskoj regiji.' To isto nesunmjivo vai i za revi-
talizovanu WEU iako su i u krilu te organizacije vodjene raspra-
ve o politiko-pravnom pitanju da li ta organizacija predstavlja
regionalni sporazum u smislu Glave VIII Povelje ili ne.
Po naem miljenju, nije spomo da i pored irenja nad-
lenosti na oblast zajednike spoljne i bezbednosne politike EU
nije regionalni sporazum u smislu Gl. VTII Povelje. Jednostavno,
u njenim osnivakim ugovorima se to nigde ne pominje, kao.

Lincoln P, Bloomiield, The Ptemature Burial of Global Law and


Order: Looking beyond the Three Cases firan HeH, The Washington Quar-
terly, Vol. 17, No 3, Summer 1994, p. 155,
1 10
uostalom, ni prihvatanje obaveza prema UN koje Gl. Vin Pove-
Ije navoi. Autor se jedino koleba oko toga da li je to danas
OEBS. Oigledno je da se OEBS u svoj ubrzanoj transformaciji
priblizava pojmu regionalnog sporazuma za odranje medju-
narodog mira i bezbednosti na teritoriji (koja obuhvata tri konti-
nenta!) koju pokriva. Ipak, valja ista<5i da na (zasedaaje Saveta u
tokhohnu 1992) zatraeno miSljenje od tadanjeg Komiteta
visokih funkcionera da ispita praktine imphkacije mogunosti
da se KEBS smatra za regionakii aranman u smislu Gl. VIII
Povelje UN nije dat nedvosmislen odgovor, niti je dolo do
usvajanja medjunarodnoptavno obaveznih instrumenata (multi-
lateralne konvencije kao statutamog instrumenta na kome poi-
vaju ostale medjunarodne organizacije). tavie, o praktinim
implikacijama nije nita konkretnije dogovoreno.
Pa ipak, i u Zajednikom i sveobuhvatnom modelu bez-
bednosti za Evropu u XXI veku, usvojenom na sastanku na vr-
hu odranom krajem 1996. godine u Lisabonu, ponovie se ra-
nije politiko opredeljenje: OEBS je sveobuhvatna organizacija
za konsultovanje, odluivanje i saradnju u svom regionu i regio-
nalni atanman saglasno Gl. VHI Povelje UN. Njene drave
uesnice mogu, u izuzetnim okolnostima", zajednikom odlu-
kom uputiti neko pitanje Savetu bezbednosti UN uvek katla je,
po njihovoj oceni, potrebna akcija Saveta bezbednosti saglasno
odredbama Glave VII Povelje UN.
Bivi generalni sekretar UN, Boutros Ghali je u AgeruU za
mir o problemima odnosa izmedju UN i regionalnih medjuna-
rodnih organizacija ve zauzeo stav. U ovoj novoj eri povoljnih
prilika, medjutim, regionalni sporazumi ih agencije mogu biti od
velike koristi ako njihovo delovanje bude saglasno ciljevima i
naelima UN i ako se njihavi odnosi sa UN, a naroito sa Sa-
vetom bezbednosti, budu upravljaU prema VIII glavi. (kurziv
O.R.) Navodei da regionalni sporazumi ili agencije u mnogim
sluajevima poseduju potencijal koji se mota iskoristiti za fitnk-
111
cije preventivne diplomatije, postizanja i uvanja mira, i izgrad-
nju mira posle sukoba, nastavlja; ako bi Savet brabednosti
odluio da posebno ovlasti neki regionalni sporazum ili organi-
zaciju da preuzme vodeu ulogu u reavanju neke krize u svom
regionu, to bio moglo ojaati regionalne napore dodajui im
teinu UN, Pristup koji smo ovde ocrtali, ako se bude sprovodio
u duhu Povelje i prema odredbama Glave VIII (kurziv O.R),
mogao bi pojaati opte oseanje da se demokratizacija podstie
na svim stupnjevima u vrenju zadataka ouvanja medjunarod-
nog mira i bezbednosti, mada je svakako bitno da i dalje prizna-
jemo da prvenstvena odgovomost za to ostaje trajno na Savetu
bezbednosti.'" Dodajmo i to da se u celom poglavlju Saradnja
sa regionalnim sporaziunima i organizacijama (take 60-65) ne
spominju ni NATO ni WEU, nego (od evropskih) EU i OEBS,
(a od vanevropskih) Organizacija amerikih drava, Organiza-
cija afrikog joiinstva, Arapska Uga, Organizacija islamske kon-
ferencije i Udruenje diava Jugoistone Azije. U Dodatku
Agendi za mir, pak, rei e da UN ne trae monopol nad bilo
kojim od instrumcnata za odianje medjunarodnog mira i bez-
bednosti. No, istie da je sistem UN bolje opremljen nego regio-
nalne organizacije (ili drave lanice) za razvijanje i primenu
celovitog, dugoronog pristupa, nunog da bi se postiglo trajno
reenje.^
Bivi generalni sekretar UN je u juavu. Medjutim, teko je
oekivati da e NATO ili WEU (ili sutra neka dmga medjuna-
rodna organizacija Evrope) pristati na prihvatanje obaveza koje
Gl. Vni Povelje sadri.

*'Agenda za mir, take 63-65.


^Dodatak Agendi za mir, taka 24.
112
Pitanje legitimiteta

Medjunarodne organizacije o kojima je ovde re, izuzev


OEBS koja je to samo deklarativno, postoje na osnovu statuta
(znai, uredno ratifikovanih medjunarodnih multilateralnih ugo-
vora) koji, uz ostalo, definiu i njihova ovlaenja. Vie je nego
mogue da dodje do kolizije obaveza diava lanica koje se na-
laze u vie takvih organizacija (to je, s obzirom na univerzal-
nost lanstva UN neizbeno). Pitanje je u kojoj meri, bilo ela-
stinim tumaenjem statuta ili usvajanjem politikih deklaracija,
ovaj problem moe biti prevazidjen. Problem je, nema sumnje,
veoma aktuelan, o emu uostalom svedoi i pozamana literatu-
ra. U vreme kaxla se govori o njihovoj saradnji na izvravanju
raznih operacija, bilo ouvanja ili nametanja mira, ti problemi
izlaze iz domena akademskih rasprava i postaju veoma reahii.
Prvo pitanje svodi se na pravo UN da delegiraju izvra-
vanje neke konkretne akcije ouvanja ili nametanja mira nekoj
od medjunarodnih organizacija za kolektivnu samoodbranu, da-
kle, onoj koja nije regionahii sporazum u smislu Gl. VHI Po-
velje.
Dilema se moe postaviti ovako: ili e se UN ograniiti
samo na ono to su faktiki u stanju da ine same, svojim sop-
stvenim izvorima, a izvravanje akcije, u okvim mandata koji bi
dale, poveravati NATO-u ili nekoj slinoj medjunarodnoj orga-
nizaciji. lli e, pak, da znaajno proire svoje kapacitete kako bi
mogle da samostalno jn'eduzimaju kompleksne vojne operacije i,
na kraju, da budu u stanju da ne moraju da se obraaju drugim
medjunarodnim organizacijama za pomo.'*^
Poto UN danas te kapacitete nemaju, a verovatno ih nee
ni imati u doglednoj budunosti, postavlja se sledee pitanje: da

"Nerlich, pp. 78-79.


113
li UN (ili neko regionalno telo, kao OEBS) moe dati drugim
medjunarodnim organizacijama, posebno onim za kolektivnu
samoodbranu, potreban legitimitet za izvodjenje operacija odu-
vanja ili nametanja mira. Neki pisci smatraju da je to mogue i
da UN (ili neka regionalna organizacija koju na to ovlaste UN)
moe na to ovlastiti neku medjunarodnu oiganizaciju po svom
izboru Dakle, NATO i/ili sistem EU mogao bi da se bavi akci-
jam a koje ne spadaju u kolektivnu samoodbranu, ali pod uslo-
vom da im taj zadatak povere UN; one taj mandat ne mogu sa-
me sebi da daju. A to pokree pitanje koju vrstu legitimacije
mogu dati UN ili neka kuga na to ovlaena regionalna medju-
naiodna organizacija. Na je stav da sve vea autonomija orga-
nizacija za kolektivnu samoodbranu, s obzirom na nain na koji
vode svoje operacije, ima za posledicu smanjivanje mogunosti
za dobijanje tog legitimiteta (bilo od UN ili OEBS)." Od-
luivanje po sistemu duplog kljua u Bosni i Hercegovini je
dovoljan dokaz.
Ukoliko se prihvati stanovite da takav legitimitet mogu
ati UN, pitanje je da li to isto moe da uini i OEBS.
Osvrui se na odluku Helsinkog samita OEBS (1992),
Zaal zastupa stanovite da i OEBS moe da pozove NATO ili
WEU da izvode operacije za ouvanje mira koje se izvode u
oblasti koju pokriva OEBS, podrazumevajui da se one vode
saglasno odredbama Gl. VIII Povelje UN. Istovremeno, e rei
da ovlaenje na izvodjenje operacija za nametanje mira moe i
dalje davati samo Savet bezbednosti UN, s tim to bi operacije
velikih razmera bile delegirane NATO-u ili W EU-u' Pioblem,
medjutim, postaje jo sloeniji, to se moglo videti i u dogadja-
jim a u Bosni i Hercegovini, i zbog toga to (pored injenice da
je granica izmedju jednib i ragjh veoma fluidna) akcije

Ibid,pp. 79-79.
Zaal, str. 648.
114
ouvanja mira imaju tendenciju prerastanja u akcije za nameta-
nje mira.
Prihvatajui razlikovanje izmedju organizadja koje daju
mandat i onih koje ga izvravaju, Homan otvara niz sloenih
pitanja. Na primer, kae on, Savet bezbednosti moe dati man-
dat OEBS-u da upotrebi vojnu silu kako bi reio neku krizu u
Evropi. Poto OEBS nema sopstvenih vojnih sredstava, on moe
zatraiti od NATO, WEU ili Zajednice Nezavisnih Drava, pa i
ad hoc koalicija, da izvedu potrebne operacije. Analizirajui de-
taljno razloge za i protiv, zakljuuje, ipak, da je, u svakom
sluaju, krajnji cilj odranje mira i bezbeiiosti i da to ima pred-
nost pred izborom mera koje u tu svrhu treba primeniti.^ No, to
podsea na davno postavljeno pitanje: ne vodi li put poploan
dobrim namcrama ponekad u pakao?

Problemi usaglaenog delovanja

Drugo je pitanje, naravno, u kojoj meri statutame norme


odnosnih medjimarodnih organizacija pruaju mogunosti za
usaglaSeno delovanje. Re je, valja ponoviti, o veoma razliitim
medjunarodnim organizacijama. S jedne strane, to su UN, uni-
verzalna mednjunarodna organizacija ^aduena za svestranu sa-
radnju, mimo reavanje sporova i jedina sa ovlaSenjima predu-
zimanja prinudnih mera. S dmge strane, to su evropske organi-
zacije; OEBS (sveevropska institucija na putu prerastanja u me-
junarodnu otganazaciju, jedina od otganizacija o kojima je ovde
re koja nije bazirana na medjunarodnopravnim nego dokumen-
tima politikog karaktera), NATO i WEU (organizacije za ko-
lektivnu sanmoodbranu razliitog stepena razvijenosti i ne iden-
tinog lanstva) i EU (ekonomsko-integraciona organizacija

Homan, Regional and Multinational Peacekeeping Forces,


Intemationale Spectator, November 1993, pp. 654-655.
115
koja u novije vreme razvija zajedniku spoljnu i bezbednosnu
politiku).
Problem je dodatno iskomplikovalo usvajanje Ugovora o
Evropskoj uniji (Mastriht 1992). Citiram relevantne oredbe o
zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici; lan J.4. 1. Zajed-
nika spoljna i bezbednosna politika obuhvata sva pitanja koja se
odnose na bezbednost EU, ukljuujui dugorono definisanje
zajednike odbrambene politike koja bi, u odgovarajuem tre-
nutku, mogla da dovede do zajednike odbrane. 2. Unija trai od
WEU, kao sastavnog dela razvoja EU, da izgradjuje i sprovodi
odluke i akcije Unije koje su u vezi sa pitanjima odbrane. Savet,
u saglasnosti sa institucijama WEU, usvaja modalitete za prak-
tinu primenu... 4. Politika Unije, predvidjena ovim lanom, ne
utie na specifini karakter odbrambene i bezbednosne politike
pojedinih drava lanica. Ona potuje obaveze koje za neke
drave lanice proistiu iz Sporazuma o Atlantskom savezu i
uskladjena je sa zajednikom bezbednosnom i odbrambenom
politikom dogovorenom u tom okviru. 5. Odredbe ovog lana
nisu prepreka za razvoj tenje bilateralne saradnje izmedju dve
ili vie drava lanica u okviru WEU i Atlantskog savraa, u meri
u kojoj takva saradnja ne protivurei ili ne spreava saradnju
predvidjenu u ovom delu.
Bazirajui se na Rimskoj deklaraciji sa kraja 1992, WEU
je nastavila da razvija svoje institucije kako bi, kako se u zva-
ninoj publikaciji WEU kae, postala najbolje omdje za stvara-
nje elemenata za zajedniku odbranu bez koje EU to ne bi imala
Poto je sastavni deo EU, tj. budui vojni instiument koji treba
da slui zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici i da bude
evropski stub transadantskog saveznitva, WEU ima dvostruku
ulogu, to je i priznato kada je Unija reaktivirana 1984, a s dmge
strane, potvrdjeno Mastrihtskom deMaracijom od 1991.
Tome treba dodati da su diave lanice WEU odrale svoj
sastanak u decembm 1991. u Mastrihtu, istovremeno kada je
116
zasedao Evropski savet i usvojile Deklataciju kojom se lanice
EU pozivaju da pristupe WEU ili prihvate status posmatraa, a
ostale evropske lMice NATO su pozvane da postanu pri-
druene lanice WEU. Istovetnost lanstva do danas nije postig-
nuta.
Naravno, jednostavno je konstatovati da organizovanje re-
gionalne bezbednosti ima tri komplementama nivoa: (i) evrop-
ski, baziran na WEU i EU; (ii) evro-atlantski, baziran na NATO
i Sevemoatlantskom savetu za saradnju (NACC); i (iii) pan-
evropski, sa OEBS, koji povezuje Sevemu Ameriku, Evropu i
Zajednicu nezavisnih drzava (CIS)."* No, kako je sa uzajamnim
odnosima i mogunostima usaglaenog delovanja?
Gnesotto je, s tim u vezi, postavio neka zaista sutinska
pitanja: pitanje je da li EU ima legitimitet da bude politiko-
vojni faktor, da li treba da ima zajedniku odbranbenu politiku,
ili treba da ostane samo civilna vlast, a da se o odbrani reava
negde drugde. Postavlja se i dodatno pitanje: kako ojaati evrop-
sku odbranu a da se u isto vreme ouva i revitalizuje NATO.
lako WEU ne treba da duplira operativne kapacitete NATO,
smatra se da je neophodno bar minimalno ojaanje WEU, tek da
bi se definisalo kako da se NATO vojnici stave pod evropsku
komandu. Deoba NATO sredstava ostaje najprirodnija solucija,
kao to je slubeno usvojeno od strane Saveza januara 1994.'**
Problem je jo sloeniji ako se u igm uvede i OEBS.
Navodim neka naelna opredeljenja ne kao dokaz da su
problemi usaglaenog delovanja izmedju organizacija razhitih
drava lanica i oblasti delovanja lako reivi nego, upravo su-
protno tome. Tako irok koncept bezbednosti treba da bude
osnova za novu bezbednosnu arhitektum koja se mora izgradji-

'*Westem European Union, Histoiy..., p. 3.


Nicole Gnesotto, Common Euiopean Defence and Transatlantic
Relations, Survival, the nSS Quarterly, Vol. 38, No. 1, Spring 1996, pp. 21-
24.
117
vati kroz postepeni proces integracije i saranje na osnovu me-
djuigre evropskih multilateralnih institucija, kao to su EU,
WEU i OEBS ... NATO ostaje isto odbranbeni Savez iji se
osnovni princip sastoji u ouvanju mira u evro-atlantskoj oblasti
u pruanju bezbednosti za svoje lanice ... NATO ima suStinsku
ulogu u razvoju evropske bezbednosne arhitekture ... Aktivnosti
OEBS i NATO su komplementame i uzajamno se podiavaju.
NATO predstavlja vaan forum za politike konsultacije save-
znika koji slino misle, kao i jedinstvenu vojnu strukturu koja
moe da odgovori na vojne izazove ... Sve punopravne lanice
WEU su takodje lanice NATO ... U isto vreme, WEU se raz-
vija kao odbranbena komponenta EU, koja jaa veze izmedju te
dve organizacije. irenje evopskog lanstva u NATO, EU i
WEU imae pozitivne efekte na evropsku bezbednost
Ovakve formulacije za pravnika predstavljaju pravu nonu
moru.
Ostavljajui budunosti da sva navedena (i druga) naelna
oredeljenja prevede na konkretniji jraik, postavimo sledee pita-
nje: gde je, u svcmu tome, mesto UN i OEBS kao medjunarod-
nih organizacija koje daju legitimitet za preduzivanje konkretnih
akcija?
Nerlich daje odgovore koji, ini se, povlae za sobom
mnoga dalja pitanja. Po njemu, OEBS i UN e ostati vani or-
ganizacioni okviri za evropsku bezbednost, ali e njihove uloge
biti ograniene na perifeme (noncentral) sukobe. Nacionalni
intresi drava lanica EU e sve vie konvergirati onde gde su u
pitanju intresi Unije kao celine. M oe^ajiesiti da drave slede
razliite politike u raznim organizacijama bezbednosti; EU bi u
poetku ila na sitnije probleme (kao skromne operacije
ouvanja mira), dok bi NATO mogao da se usredsredi na svoju

*Study on NATO Enlargement, September 1995; Texts o f State-


ments, DeclaraUons and Communigues, NATO Office of Information and
Press, Brussels 1995.
118
centralnu funkciju: kolektivnu odbranu. Ovaj aaalitiar smatra
da se, svakako, postavlja i pitanje odnosa organizacija za kolek-
tivnu bezbednost i onih za kolektivnu odbranu - onih koje daju
mandat i onih koji ga primaju - odnosa izmedju dva razliita tipa
medjunarodnih organizacija: NATO i E U A ^ U (koje involvi-
raju odredjeni stepen integracije) s jedne strane, i tJN i OEBS
(zasnovane jedino na medjuvladinom procesu pregovaranja i
odluivanja), s druge. Njihove institucionalne strukture su
suStinski razliite i, kada je re o bezbednosti i vojnim pitanjima,
drave razliito saradjuju u isto multinacionalnim organizaci-
jama i u onim koje involviraju oredjeni stepen integracije. Na-
ravno, zakljuuje da u tim organizacijama postoji gmpa najuti-
cajnijih diava (core nations: Francuska, Nemaka, Biitanija)
koje e vriti uticaj na na itav sistem - EUAVEU, NATO,
OSCE i UN.
Naravno, itav sistem moe delovati usaglaeno samo on-
da ako je veliki broj diava (ne samo core nations i ne samo
ove tri) spreman da svoje interese podredi optim: ako je o
optim interesima re, oni se u Evropi ne razlikuju od univeizal-
nih. No, stvari u svetu nisu tako proste, a osnovni medjunarod-
nopravni instrumenti na kojima te organizacije poivaju pruaju
obilate mogunosti da se stvari dmgaije deSavaju. O interesima,
poto se ovaj rad odnosi samo na medjunarodnopravna pitanja,
da i ne govorimo.

Proces odluivanja

Pravo veta, esto kritikovano iz sasvim suprotnih uglova,


omoguuje stalnim lanovima Saveta bezbednosti da blokiraju
operacije UN koje ne ele i, s druge strane, da spree blokiranje
akcija koje, saglasno svojim statutima, ele da preduzmu medju-

NerUch, pp. 72-78.


119
narodne organizacije za kolektivnu samoodbranu. U sistem UN
je ugradjen, kako se esto kae, selektivni unilateralizam. Kada
je, pak, re o OEBS-u, tu se odluuje konsensusom svih (izuzev
u slucaju konscnsus minus jedan), to se, ako ne damo prete-
ranu vanost terminologiji, svodi na odluivanje naelom jedno-
glasnosti; svaka drava lanica, faktiki, raspolae pravom ve-
ta .
Medjutim, ne treba zaboraviti ni to da i organizacije za
kolektivnu samoodbranu (NATO, WEU) - koje (eventualno)
prihvataju mandat organizacije zaduene za sistem kolektivne
bezbednosti (UN) ili, pak, trae legitimitet za akciju koju ele da
izvedu, takodje, poivaju na strogom pravilu jednoglasnosti
(svih) svojih drava lanica. Mnogo je puta, bez vidljivih rezul-
tata, postavijeno pitanje kako reiti dilemu koja se odnosi, s jed-
ne strane, na elju da se sauva suverenost, a s druge, potreba za
kolektivnom efiksanou. Kako se moe ouvati pravo veta a da
se ne paralie proces odluivanja?
Uostalom, ve je reeno da, imajui u vidu razliita shva-
tanja bezbednosnih interesa, izgleda verovatnim da lanice NA-
TO-a u buunosti esto nee biti u stanju da postignu jednogla-
snost o zajednikoj akciji van oblasti koju po osnovnom ugovo-
ru ova organizacija za kolektivnu samoodbranu obuhvata. Ono
Sto je nuno, tvrdi se, to su elastini aranmani koji e predvideti
posebnu ulogu za WEU ili za ad hoc saveze nekih drava
lanica NATO, uz mogunost korienja sredstava i olakica
NATO. No, autor koji ovu idg'u obrazlae, razlono, postavlja
pitanje legitimiteta: da li bi NATO u ekstremnim situacijama bio
spreman da ide bez ovlaenja UN ili OEBS i, ako bi bio spre-
man, koju bi vrstu akcije bio spreman da preduzme? Ukoliko bi
u pitanju bih bezbednosni interesi van teritorije koju pokriva
NATO, moglo bi se zamisliti da diave lanice preduzmu akciju

Gnesotto, p. 21-22.
120
i bez ovlaenja UN ili OEBS, pozivajui se u tom cUju na libe-
ralno tumaenje l. 52. Povelje UNP
Smatramo da se, ak i liberalnim tumaenjem l. 52.
Povelje UN, ne moe ii tako daleko. Jer, pravila o tumaenju
medjunarodnih ugovoia, ukljuujui i one na kojima poivaju
medjunarodne organizacije o kojima je ovde re, takav stepen
liberalnosti jednostavno ne dozvoljavaju.
U neintegrisanoj medjunarodnoj organizaciji, kao to su
to UN, odluke koje vezuju sve diave lanice donose se u Sa-
vetu bezbednosti veinom glasova (devet lanova za, s tim da
nijedan od pet stalnih ne stavi veto). U svim ostalim o kojim je
ovde le (pa i onim integiisanim) odluke se donose jednogla-
snou. Piavno posmatrano, to otvara velike mogunosti da
mandat koje bi UN dale nekoj od njih jednostavno ne bude
prihvaen; izvodjenje akcije moe spreiti svaka od lanica or-
ganizcija kojima se mandat eventualno poveri. S druge strane,
ukoliko neka od evropskih organizacija potrai od UN
legitimitet za izvodjenje neke akcije, to moe spreiti samo
jedan od pet velikih (sa piavom veta u Savetu bezbednosti)
lanova UN. Uostalom, iskustvo u Bosni i Hercegovini jasno
ukazuje da su UN i NATO (vaninstitucionalno) pregovarali i da
je onda Savet bezbednosti donosio odluke koje je NATO pri-
hvatao, istovremeno rezerviui, pravo da dri drugi klju pri
odluivanju o konkretnim akcijama.

4. UniverzaUzam-regionalizam

Zelikovv je tano primetio: Ipak, naroito u domenu bez-


bednosti, velike sile biraju da li e upotrebiti neku instituciju, a

" Zaal, p. 650.


121
ne obmuto.^ No, to nc oslobadja ostalc odgovomosti da bar
pokuaju da sagledaju sopstveni interes.
Pitanje je pre svega, ta Evropa ustvari eli (tj. ta zahva-
Ijujui NATO-u i OEBS-u ele, SAD, Kanada i dobar deo Azi-
je). Da li eli da svoju bezbednost, bar teorijski, stavi pod nadzor
globalne medjunarodne organizacije imajui u vidu da je samo
Kina (koju evropski problemi preterano ne interesuju) jedini od
stalnih lanova Saveta bezbednosti, plus nekohko nestalnih, koji
ne pripada krugu evropskih diava?
Ghali je, da ponovim, rckao: Danas regionalni sporazumi
ili agencije u mnogim sluajevima imaju potencijal koji se mora
iskoristiti ako njihovo delovanje bude saglasno sa ciljevima i
naelima Povelje i ako se njihovi odnosi sa UN, a naroito Sa-
vetom bezbcdnosti budu upravljali prema Gl. VIII. Naglasak
je, po svemu sudei, na rei ako.
Kao danas najmoniji, nc samo evropski, vojni savez,
NATO se po prirodi kandiduje da bude glavni izvor za rcgional-
ne akcije ouvanja ili nametanja mira. Sigumo je, pak, da sarad-
nja izmedju ta dva tipa medjunarodnih organizacija - UN i NA-
TO - mora biti izuzetno sloena. Kao to je to ve primeeno,
kolektivna bezbednosti je izazovnija oblast od kolektivne samo-
odbrane; poto kod kolektivne bezbednosti ne mora biti re o
vitalnim intetesima, i sprrannost na odgovor ne mora biti velika.
Do sada, ni organizacije koje daju mandat niti one koje ga pri-
hvataju nisu izgradile ni strategiju, a ni politiku za suoavanje sa
rizicima eskalacije.
Problem je, medjutim, u tome da li Evropa eli da samo
izvrava mandate koji joj povere UN. Bilo bi suvie iluzomo
oekivati od cvropskih organizacija, pre svega NATO-a, koji
raspolae odgovarajuim vojnim kapacitctom i infrastrukturom.

Philip Zelikcw, The Masque Institutions, Survival, the HSS Qu-


aiterly, Vol. 38, No. 1, Spring 1996, p. 8.
Agenda za mir, taike 62-65.
122
da prihvate da izvravaju sve zadatke koji im povere UN (a tri
lanice NATO-a su stalni lanovi Saveta bezbednosti) ili, da pri-
stanu da im veto jednog od stalnih lanova Sveta bezbednosti
oduzme legalitet koji bi u nekoj operaciji eleli. Ustvari, a na to
vikazuje i iskustvo u Bosni i Hercegovini, gde je NATO eleo i
dobio poziciju sa-odluivaa sa UN, teko je verovati da bi, i
pored pojedinih, ak i oficijelnih Lgava u tom pravcu, bilo koja
od evropskih medjunarcidnih organizacija elela da prihvati oba-
veze sadiane u Gl. VIII Povelje UN i, samim tim, kontinuiranu
kontrolu Saveta bezbednosti. Uostalom, u tom sluaju sve one bi
morale da menjaju svoje statutame instrumente, to bi, sudei po
dosadanjem toku stvari, bilo iluzomo oekivati. Jer, te izmene
bi morale da NATO i WEU izuzmu iz odredaba l. 51. Povelje i
da od organizacije 2a kolektivnu samoodbranu naprave organi-
zaciju za kolektivnu bezbednost S druge strane posmatrano, iz-
gleda da onde gde je mogue postii politiki dogovor one ele
da od UN dobiju neku vrstu legaliteta.
Medjutim, po svemu sudei Evropa, posmatrana bilo kroz
NATO, WEU ih EU (usudjujemo se rei ak i OEBS), ne eli
da bude podvrgnuta odredbama Gl. VTn Povelje i time, u neku
luku, postane jedan od izvinih organa UN.
Da li Evropa eh sopstvenu regionalnu organizaciju koja
bi delovala nezavisno od UN? Pitanje je, moda, akademsko jer
bi pozitivan odgovor pretpostavljao naputanje obaveza koje su
sve diave po osnovu Povelje preuzele. Pokuaj organizovanja
Evrope na medjunarodnopravnim dokumentima, koji bi u nekim
elementima bili u koliziji sa odredbama Povelje UN, verovatno
danas jo ne dolazi u obzir. Prednost se verovatno daje onom
reenju koje polazi od postojeeg OEBS, veoma fleksibilne
(kako to i sam OEBS voh za sebe da kae) medjunarodne
organizacije koja se moe menjati od samita do samita, insti-
tucije iji sve obimniji dokumenti, usvojeni na razhitim nivoi-
ma, dozvoljavaju sve ira mogua tumaenja.
123
Pitanje sc moe i rugaiSije postaviti; eli li Evropa da na
neki nafiin objedini delovaaje postojeih regionalnih organiza-
cija.
Ukoliko eli, problem je utoliko sloeniji; re je ne samo o
tri razhita kruga drava, nego i o organizacijama razliitog tipa,
Najiti krug drava obuhvata OEBS, u koji su ukljuene i sve
lanice EU, WEU i NATO i koji ne poiva na medjunarodno-
pravnom instrumentu nego na nizu pohtikih odluka donetih na
raznim nivoima. Drugi krug su EU i WEU; obe poivaju na me-
djunarodnopravnim instrumentima aii, opet, nemaju identian
krug diava lanica; sem toga, imajui u vidu najnovije odluke
(ne samo na politikom planu usvojene nego i one zasnovane na
medjunarodnopravnim instrumentima), donete u obe organiza-
cije, na redu je proces za koji se jo ne zna kojim e pravcem i
kojom bizinom krenuti. Trei krug su diave lanice NATO-a
(od kojih su mnoge ulanjene u EU i WEU).
Posmatrano sa stanoviSta ovlaenja, obaveze koje su
drave prihvatile u okviru OEBS (sem izuzetaka kada se obave-
ze prihvataju posredstvom medjunarodnih konvencija - kao one
o koncilijaciji i arbitrai) pohtikog su, a ne medjunarodnoprav-
nog karakteia. S druge strane, osnovne obavcze drava lanica
(na kolektivnu samoodbranu) prihvaenc u okviru NATO i
WEU su pravnog karakter^ dodatne, u vezi sa medjusobnom
saradnjom i saradnjom sa UN u vezi sa operacijama u Bosni i
Hcrcegovini, donete su na (visokom) politikom nivou. Osnov-
ne odredbe o mestu WEU u okviru spoljne i bezbednosne politi-
ke Evropske unije su medjunarodnopravne.
Najzad, OEBS jc tip opStepolitike medjunarodne organi-
zacije (u nastajanju), koja naglasak stavlja na mnoge oblasti me-
djunarodne saradnje i mimo reSavanje sporova, dakle, na pre-
venciju. NATO i WEU su (ne zanemarujui medjusobne obave-
ze lanica u pogledu mimog n ^ v a n ja sporova) prvenstvcno
okrenute odbrani svojih diava lanica od eventualnog spoljnjeg
124
neprijatelja, dakle, na represiju. Najzad, EU predstavlja tip eko-
nomsko-integracione organizacija koja u novije vreme radi na
tome da u proces integracije ukljui kako spoljne odnose tako i
zajedniku odbranu od eventualnog spoljnjeg neprijatelja (emu
treba da poslui ukljuivanje WEU), ime eli da kombinuje i
prevenciju i represiju.
Bez obzira na mnoga verbalna, preteno naelna oprede-
Ijenja, ne vidimo mogunost da ove razliite medjunarodne or-
ganizacije saradjuju na organizovan, medjunarodnopravno regu-
lisan nain, jer odraavaju razliite interese (razliitih) krugova
drava lanica. NATO, sigumo, i danas ima u prvom planu ko-
lektivnu samoodbranu svojih (sve brojnijih) drava lanica.
Evropska Unija, sa svojom zajednikom spoljnom i bezbedno-
snom politikom, zajedno sa WEU kao instrumentom u toj obla-
sti, ipak u prvom planu ima poslove vezane za zapoete integra-
cione procese u ekonomskim (i drugim) sferama; transatlant-
ska veza je potrebna kako zbog finansijskih uSteda tako i obez-
bedjenja koje daje najjai dananji vojni savez. Samim tim, pita-
nje da li ove diave ele da se stave pod iole ozbiljniju kontrolu
OEBS - sveevropske institucije - ne treba ni postavljati.
Oigledno, evropske medjunarodne organizacije upuene
su na traenje ad hoc politikih kompromisa onde gde se interesi
razliitih diava u datom trenutku podudaraju. U toj situaciji
iluzija je verovati da je moguno stvoriti koherentan sistem bazi-
ran na medjunarodnopravnim instrumentima (koji, valja jo jed-
nom povui, treba da prodju proces ratifikacije kroz nacionalne
parlamente).
Uza sve to, sve medjunarodne organizacije o kojima je
ovde re prolaze kroz svojevrsnu transfomaciju. Savet bezbed-
nosti, zahvaljujui pomeranju globalnog odnosa snaga proteklih
godina je izuzefno aktivan kako na ouvanju tako i u oblasti na-
metanja mira; pri tome, sve je spremniji da odredbe Glave VII
Povelje, koja mu daje ovlaenje da deluje u sluaju pretnje mi-
125
ru, povrede tnira i agresije i da utvrdjuje mere koje u situacijama
gde do toga dodje treba preduzeti, isuvie liberaino tumaii.
NATO, negujui svoju prvobitnu fiinkciju (kolektivnu samood-
branu) jo uvek nije u stanju (ili to ne eli) da delovanje u opera-
cijama za ouvanje i/ili nametanje mira definie iole prcciznijim
pravnim odredbama; promene koje vri belee se u dokumenti-
ma politikog karaktera. EU, je naravno, jo u fazi realizacije
naelnih opredeljenja (ukljuujui povezivanje sa WEU).
Dananji trenutak, bez sumnje, nije naklonjen prihvatanju
iole preciznijih medjunantnopravnih pravila ponaanja, sagla-
sno unapred utvidjenim i precizno definisanim odredbama, kao
ni pravila o postupanju u situacijama kaxia treba preduzimati
konkretne mere za ouvanje (pa ako treba i vaspostavljanje) mi-
ra u Evropi. Moda je upravo injenica da UN poseduju odredbe
o tome (a) u kojim situacijama postupati; (b) koje mere ako do
tih situacija dodje primeniti, i (c) koji organ i po kom postupku o
tome odluuje, razlog to i Evropa, i pored sporadinih verbal-
nih iganjavanja, bei od toga da njene organizacije budu
regionalni sporazum u smislu Gl. VIII Povelje UN.
Autor u ovom trenutku ne vidi mogunost za izradu nekog
sveevropskog medjunarodnopravnog instrumenta koji bi utvrdio
ciljeve, naela i postupke, predvideo organe i, time, ukazao
evropskim dravama (pa i narodima u evropskim dravama) ta
se moe (legalno) initi i kakve posledice sleduju u sluaju
krenja tako utvidjenih pravila.
Dakle, Evropa, to je u vremenima velikih promena
moda i razumljivo, ide putem trenutno moguih pragmatinih
dogovora kako izmedju svojih regionalnih organizacija tako i sa
UN. Pri tome, biranje sporova koji e se reavati i sukoba u ko-
jim a e se delovati zavisie od dovoljno irokog konsensusa koji
e (pre svega) postizati core nations, kako u UN tako i u
evTopskim medjunarodnim organi^^jam a.

126
Pri tome, Savet bezbenosti UN treba, u prvom redu, da
poslui kao organ koji moe da da legitimitet nekoj akciji ou-
vanja ili nametanja mira koju neke od evropskih regionalnih or-
ganizacija ele da povedu. Ili, obmuto posmatrano, da omogui
onima koji su na to u Savetu bezbednosti ovIaSeni da iskoriste
ansu koje im pravo veta prua i blokiraju akciju koju ne ele.
Ovaj pisac, ne samo kao gradjanin jedne od manjih evrop-
skih drava, eleo bi da je dmgaije. Autor stoga sebi dozvoljava
da ove redove zavri sledeim stavom; (opravdano) insistiranjc
na tome da drave treba da poivaju na vlariavini prava mora
biti dogradjeno insistiranjem da se i medjunarodni odnosi tih
drava baziraju na vladavini prava. To bi zahtevalo izradu svee-
vropskog medjunarodnopravnog instrumenta u kome bi se, to
je mogue preciznije, utvrdila pravila ponaanja (polazei od
naela Povelje UN), utvrdili naini mimog reavanja sporova
(na bazi Konvencije o koncilijaciji i arbitraii u okviru OEBS),
predvidele okolnosti u kojima bi dolo do aktiviranja operacija
ouvanja i, gde je to potrebno, nametanja mira, ukljuujui, na-
ravno, postupak po kome bi se odgovarajue odluke donosUe.
Uostalom, u unutranjim pravnim sistemima (pravnih) diava
ve je davno poznato da i samo postojanje pravila ponaanja, uz
pretnju (poznatom) sankcijom ukoliko do krenja dodje, pred-
stavlja jednu od vanih mera za odianje pravnog poretka.

127
Suminary

The study exaniines the legal basis for UN and NATO


joint actions, the development of these actions prior to the con-
flict in Bosnia and Heizegovina and, particularly diaing the con-
flict, in order to establish their implications for European secu-
rity.
The study depicts the cmcial differences between the two
types o f intemational organizations - the UN and NATO.
Leading up to the Vugoslav case, the author analyses the
legal characteristics o f the few military actions undertaken by
the UN preceding Bosnia. He concludes that a substantial evolu-
tion has occurred conceming such UN actions prior to Bosnia
and Heizegovina. Equally, prior to the intervention in Bosnia
and Heizegovina NATO has also undergone transformation
moving fiom an alliance for collective self-defense towaid a
system o f regional security.
He pioceeds to elaborate the concrete case of Bosnia and
Heizegovina pointing out that the EC applied enforcement
measures prior to the decision o f the UN, the only organ with
the authority to do so, thus exceeding its competencies. The
CSCE/OSCE was to a large extent passive. The UN joined the
efforts to resolve the Vugoslav crisis in 1991, but did not resort
to measures foreseen by Chapter VI. Instead fiom the outset it
referred to Chapter VII (enfbrcement measures) and Chapter
129
Vni. Most o f UN measurcs werc o f the enforcement type,
authorizing regional organization to takc necessary measurcs of
force (ffom modest to full fledgcd military actions). Intcrvcning
in Bosnia and Herzegovina the SC for the first time in its history
requested the assistance o f a regional organization, NATO, but
without referring to Chaptcr VIII. NATO responded positively
but prescrved its autonomy. The novelties in Bosnia include: the
deployment o f IFOR in Bosnia as the first out o f area operation,
the evolution ffom peace keeping to pcace enforcement, the par-
ticipation o f not only non members, but non Europeans in IFOR.
Assessing the currcnt problem o f intemational law the
author points out that aftcr Bosnia it has become clear that the
task o f peacekeeping and peace enforcing entails engaging or-
ganizations for collective self-defcnse, which are beyond the
control o f UN as defined by thc Chapter VIII o f the Charter. The
fact that NATO retained its initial fiinction, but accepted to un-
dcrtake arlditional activities on the basis o f its autonomous deci-
sion, givcs new impetus to the debates conceming the meaning
o f Chapter VIII and article 51.
Two key qucstions emerge: does the UN have the right to
delegate the implcmentation of certain concrete peace keeping
or peace enforcing actions to particular intcmational organiza-
tion for collective self-defense, and to what extent the statutory
norms o f intemational organizations create possibilitics for co-
ordinated actions. The author concludes that the possibility for
the cooperation o f different interantional organizations in a le-
gally regulated manner, as well as thc possibility for developing
an alleuropean legal instrument that would defme aims and pro-
cedures in matters o f peace keeping is not realistic.

1 30
Bibliogratlja

Bebr, G., Regional Organizations: A United Nations Pro-


blem, American Joumal o f Intemational Law, 2/1955.
Bloomfield, Lincoln P., Tlie Premature Burial of Global
Law and Order: Looking Beyond the Three Cases irom Hell,
The Washington Quarterly, 3/1994.
Claude, Inis, C., Swords into Plowshares, Random House,
NewYork 1961.
Deklaracija o naelima metijunarodnog prava i piijatdj-
skim odnosima i sarudnji drava (Rezolucija Generalne
skuptine 2625/1970).
Dokumenti KEBS 1975-1995, B. Milinkovi, ur. Medju-
narodna politika i dr. Beograd, 1995.
Eban, Aba, The U.N. Idea Revisited, Foreign Affairs,
5/1995, pp. 46-47.
Erven, L., Sevemoatlantski ugovor, u: B. Milinkovi,
(ur.), NATO i Partnerstvo za mir, Medjunarodna politika i dr.
Beograd, 1996.
Gali, Butros, B., Agenda za mir, u: B. Milinkovi, (ur.)
Ujedinjene nacije 1945-1995, Mcdjunarodna politika, i dr. Beo-
grad 1995.
131
Gnesotto, Nicole, Common European Defencc and Tran-
sadantic Relations, 5un>iva/, 1/1996.
Homan, C., Regional and Multinational Peacekeeping
Forces, Intemational Spectator, Nov. 1993.
Leurdijk, Dick, A., The United Nations and NATO in
Former Vugoslavia, Netherlands Atlantic Commission, The Ha-
gue, 1994.
Manilska deklaracija o mimom reavanja medjunarodnih
sporova (Rezolucija 27/10 1982).
Milinkovi, B., (ur.) NATO i Partnerstvo za mir, Medju-
narodna politika i dr. Beograd, 1996
Milinkovi, B., (ur.) Ujedinjene nacije 1945-1995, Me-
djunarodna politika i dr, Beograd, 1995.
Morgraithau, H., Politics among Nations, New York, 1960.
Nerlich, Uwe, The Rclationship between a European
Common Deieace and NATO, the OSCE and the United Nati-
ons, u: Martin, L. & Roper, J. (eds) Towards a Common Defen-
ce Policy, Institute for Security Studies o f the WEU, 1996.
Platform on European Security Interets, u: Westem Euro-
pean Union, History, Structures, Prospects, WEU Press & In-
formation Sevicc, June 1995.
Rai, Obrad, Mimo rcavanje sporova i traenje reenja
za jugoslovensku krizu, u: Medjunaronodno pravo i Jugosloven-
ska kriza, IMPP, Beograd, 1966.
Rezolucija 377 Generalne skuptine UN, 3 nov. 1950.
Solana, Havijer, Uloga NATO u Bosni, Medjunarodna
politika, 1043/1996.

132
Stojanovi, Rade, Univeizalna i kolektivna bezbednost,
Jugoslovenska revija za medjunarodno pravo, 2/1969
Schachter, O., United Nations Law in the Gulf Conflict,
American Joumal oflntemational Law, Vol. 85/1991.
ahovi, Milan, (red.) Medjmarodno pravo i Jugosloven-
ska kriza, Institut za medjunarodnu politiku i privredu, Beograd,
1996.
Treaty on Economic, Social and Cultural Collaboration
and Collective Self-Defence, Signed at Brussels on March 17,
1948, as Amended by the Protocol Modifnng and Completing
the Brussels Treaty, Signed at Paris on October, 23, 1954.
Zaal, H., Santen, van H., Peacekeeping and the Role of
Preventive Diplomacy, Intemational Spectator, November,
1993.
Zalikow, Philip, The Masque Institutions, Survival,
1/1996.

133
CIP - KaTanonoauHja y ny6jiHKauMjM
Hapoima 6H6jiMcrreKa Cp6Hje, Beorpa;ri

327,7/.8 (497.1)

! IAKAPA^IA j Pa4MH.aa
Raspad jugoslavijc - izazov evropskoj
bczbednosti: (juojekat: Evropska kolektivna
bczbcilnost nakon Mastrihta) / Radmila
NakaicicUi, Obrad Rui. - Bctigrad : Institul
zu cvKipske studijc : Fondacija Friedrich
libert. 1998 ^cograd : MrljcS). - 135 str.:
21 cm. - (lidicija Analize; sv. 10)
Tira 300. - Bibliografija: str. 63-67;
131-133. - Summaries.
ISBN 86-82271-33-8
1. PatHfi, 06pafl
327.56(4) 323 (497.1) 1991/1995
a) JyrocJioBeHCKO iiHTajbe - Me!^yHapoiiHa
-lajeaHHua b) BeaGeaHocr (nojiMTHKa) -
EBpona c) .lyrocjiaBHja - Pacnaa - 1991-1995

I D - 63217932