KRIVICNO PRAVO

1. Pojam krivicnog prava

Krivicno pravo predstravlja posebnu granu prava u sistemu pozitivnog prava svake drzave.
Krivicno pravo se ne razlikuje od drugih grana prava koje sacinjavaju pravni sistem jedne drzave,
medjutim krivicno pravo predstavlja posebnu oblast s odredjenim karakteristikama koje ga cine
razlicitim od drugih grana prava. Krivicno pravo je u stvari sistem pravnih propisa kojima se
predvidjaju krivicna dela I krivicne sankcije za ucinioce tih dela.

Postojanje krivicnog prava opravdava se potrebom za zastitom odredjenih drustvenih odnosa.

To znaci da krivicno pravo u materijalnom smislu oznacava sistem pravnih propisa kojima se
zasticuju odredjeni drustveni odnosi. Krivicno pravo je grana pravnog sistema, odnosno pojava
pravne prirode.

Krivicno pravo predstavlja sistem pravnih propisa kojima se , radi zastite odredjenih drustvenih
odnosa, predvidjaju krivicna dela I krivicne sankcije za ucinioce tih dela.

2. Predmet i zadatak krivicnog prava

Predmet kojim se krivicno pravo bavi sastoji se iz tri elemnta. To su: krivicno delo, ucinilac
krivicnog dela I krivicna sankcija.

1. Krivicno delo predstavlja jedan realan dogadjaj i nacin sve manje antisocijalnog, a sve
vise asocijalnog ponasanja pojedinca koji narusava odredjene drustvene odnose.
2. Ucinilac krivicnog dela predstavlja jedno realno bice koje, ni u jednom trenutku, ne sme
da bude izgubljeno izmedju pojedinih odredba zakona. Ucinilac kd je lice koje zivi u
odredjenoj drustvenoj zajednici I koje je podlozno uticajima i promenama te sredine.
3. Krivicna sankcija predstavlja drustvenu posledicu koja se nadovezuje na kd, kao
ponasanje ucinioca koje nije u skladu sa postojecim drustvenim normama.

Zadatak krivicnog prava

Zadatak se sastoji u zastiti odredjenih drustvenih odnosa, odnosno u zastiti drustva od
kriminaliteta. Predvidjanjem kd I krivicnih sankcija, krivicno pravo odredjuje granice dopustenog
ponasanja I slucajeve kada su te granice prekoracene, odnosno kada su ispunjeni uslovi za
postojanje odgovornosti I primenu krivicne sankcije.

3. Odnos krivicnog prava I ustavnog prava

Krivicno pravo I ustavno pravo stoje na istim pozicijama, imaju isti zadatak. Niz krivicnih dela
ima svoj osnov u ustavnim odredbama kojima se zasticuju odredjene drustvene vrednosti.
Po svojoj prirodi ustavno pravo, odnosno njegove odredbe deklarativnog su karaktera I imaju
samo princinijelan znacaj. Ustavn pravo ne bi bilo u stanju da obezbedi zastitu usvojenih
vrednosti I postovanje principa koje proklamuje, jer ono ne predvidja nikakve konkretne
sankcije za povredu svojih odredbi, dok je kod krivicnog prava drugacija situacija. Krivicno pravo
predstavlja jedno od najefikasnijih sredstava za zastitu ustavnog poretka.

4. Odnos krivicnog prava I gradjanskog prava

Gradjansko pravo I krivicno pravo su slicni jer imaju niz pojmova koji se cesto srecu u obe grane
prava. Na primer, pojam svojine, pojam stvari, oduzimanje odnosno prisvajanje stvari, itd., sve
su to pojmovi koji poticu iz gradjanskog prava, ali koje krivicno pravo takodje koristi pri
ostvarivanju svojih ciljeva. Osim ove osnovne veze koja postoji izmedju ove dve grane prava,
nisu retki slucajevi da se o imovinsko-pravnim zahtevima raspravlja I u krivicnom pravu,
odnosno u krivicnom postupku. Krivicno pravo odredbe koje se ticu novcane kazne preuzima iz
gradjasno-procesnog prava.

Naravno pored ovih slicnosti postoje I odredjene razlike ove dve grane prava. Prva razlika je ta
sto niz dogadjaja, odnosno cinjenica moze da zasnuje jedan gradjasnkopravni odnos, dok
krivicnopravni odnosi se zasnivaju samo na osvnovu izvrsenja kd. Prema tome gradjansko pravo
je sire I obimnije u odnosu na kp. Druga razlika je ta sto u zasnivanju I prekidanju
gradjasnkopravnih odnosa, volja stranaka, po pravilu, ima odlucujuci karakter. Od volje stranaka
zavisi da li ce nastati I da li ce prestati nastali odnos. Kod krivicnog prava je situcaija potpuno
drugacija. Krivicno pravni odnosi osim retkih situacija, ne zavise od volje pojedinca.

Takodje krivicnopravni odnos ne prestaje donosenjem sudske odluke- kako je to, po pravilu
slucaj u gradjasnkom pravu- vec ono I dalje traje, samo sto menja formu(lisenje slobode od
strane suda postupak sa osudjenim licem se nastavlja u ustanovi gde lice izdrzava kaznu).

5. Krivicno pravo I privredno pravo

O odnosu krivicnog I privrednog prava govori se kada je rec o razgranicavanju krivicnih dela od
privrednih prestupa, jedno prestavlja jednu vrstu delikata, a drugi drugu vrstu delikata.

Pretohodno opisani odnos krivicnog prava I privrednog prava spade u problematiku Opsteg dela
kp, ali se takodje moze govoriti I u Posebnom delu krivicnog prava. Naime, u Posebnom delu kp
predvidjen je niz krivicnih dela protiv privrede, koji imaju karakter blanketnih propisa jer se
njihovo znacenje ne moze razumeti ukoliko se nemaju u vidu propisi iz oblasti privrednog prava.
 6. Krivicno pravo I upravno pravo
U odnosu krivicnog I upravnog prava najvise se raspravlja o odnosu kd I prekrsaja.

Ti odnosi se zasnivaju na tome da se prekrsajima povredjuju iste vrednosti kao I krivicnim

delima, samo je intezitet povrede, odnosno ugrozavanja koji se nanosi prekrsajima slabiji od
onog koji nastaje izvrsenjem kd; s tog razloga, prekrsaji takodje spavadju u kp. Po ovom
shvatanju sva kd se dele u tri grupe: zlocine, prestupe I istupe. Ovako glediste nije
prihvaceno u nasem krivicnom pravu, pa se prekrsaji ne svrstavaju u oblast kp, vec u oblast
upravnog(administrativnog) prava.

Uprkos ovom razlikovanju u oblasti prekrsaja se srece niz pojmova iz oblasti kp- pocev od
principa zakonitosti, ali I drugih(uracunljivost I krivica ucinioca prekrsaja, itd.) Ako je ucinilac
vec kaznjen za kd, on se nece kazniti I za prekrsaj- dakle, nema tzv. Paralelne odgovornosti
za dva slicna delikta. S druge strane, ako je ucinilac vec kaznjen za ucinjeni prekrsaj, pa se
postavi pitanje njegove odgovornosti za kd, u slucaju izricanja kazne za kd u izrecenu kaznu
za kd uracunace se ranije izrecena kazna za prekrsaj.

Takodje se moze govoriti I o odnosu krivicnog prava I upravnog prava kada je rec o materiji
Posebnog dela kp, niz kd na primer protiv sluzbene duznosti ima svoj osnov u odredbama
upravnog prava.

7. Pojam I elementi pojma krivicnog dela, bice kd

Prema definiciji koju daje Krivicni zakonik RS, krivicno delo je ono delo koje je zakonom
predvidjeno kao kd, koje je protivpravno I koje je skrivljeno. Elementi opsteg pojma kd su: 1.
protivpravnost, 2. odredjenost u zakonu, 3. krivica, 4. ponasanje, odnosno radnja koja
prouzrokuje odredjenu posledicu. Ovakav redosled opstih elemenata pojma kd da je prema
njihovom znacaju. Medjutim, ako se problem posmatra u odnosu na logicki redosled, onda se,
svakako na prvom mestu nalazi ljudsko ponasanje, tj. radnja koja prouzrokuje odredjenu
posledicu. Krivica je subjektivni element, dok su ostala tri elementa smatraju objektivnim
elementom.

8. Objekt krivicnog dela - zastitni objekt

Svako krivicno delo ima svoj objekt radnje, tj predmet prema kome treba da se preduzme
radnja da bi kd bilo izvrseno. To je npr kod kd ubistva covek, kod kradje to je tudja pokretna
stvar itd.Krivicno pravo ovim objektima pruza odredjenu krivicnopravnu zastitu. Medjutim,
ovi objekti nisu predmet krivicnopravne zastite sami po sebi, vec samo ukoliko olicavaju
odredjeni interes za odredjeno drustvo. Zastitni object kd moze biti opsti, grupni ili
pojedinacni. U teoriji kp postoje razlicita shvatanja o tome sta je zastitni objekt kd. Ta
 razlicita misljenja mogu se najpre razvrstati u dve grupe: ona koja daju formalin pojam
zastitnog objekta I ona koja daju materijalni pojam zastitnog objekta kd.

9. Objekt krivicnog dela - objekt radnje I pasivni subjekt

Pod objektom radnje kd podrazumeva se predmet prema kome je upravljena (povredjeno)
radnja kd. Radnja krivicnog dela mora da se izvrsi na ovom objektu, a time se napada ili
ugrozava zastitni objekt kd. Objekt, odnosno predmet prema kome se vrsi kd moze da bude
stvar, moze da bude zivotinja, a moze da bude I covek. Prema tome, pojam predmet kd ovde
obuhvata I stvari I bica. Objekt radnje kd delio se na gramaticki objekt I napadni objekt.

Pasivni subjekt kd predstavlja ono lice koje je povredjeno ili ugrozeno izvrsenjem kd. To je zrtva
kd. Utvrdjivanje pasivnog subjekta kd moze da bude od znacaja kod pojedinih institute kp, kao
sto su nuzna odbranam krajnja nuzda, pristanak povredjenog itd. Za pasivni subjekt kd smatra
se lice (fizicko ili pravno) koje je nosilac prava i interesa sto se povredjuju izvrsenjem kd, tj koje
je titular interesa cija zastita cini sustinu izvrsenog kd.

10. Podele kd
Opsti pojam kd obuhvata sva kd. Ta kd medjutim mogu da budu medjusobno veoma razlicita i iz
tog razloga ona se mogu svrstati u vrlo razlicite grupe, zavisno od kriterijuma koi sluzi kao osnov
njihove podele. 1. Prema tezini, poznata je podela kd na zlocine,prestupe i istupe; 2. Prema
radnji izvrsenja, kd dele se na kd cinjenja i kd necinjenja; 3. Prema posledici, kd dele se na kd
povrede i kd ugrozavanja; 4. Prema stadijumu izvrsenja, krivicna dela se dele na pokuksana i
svrsena kd.

11. Radnja kd
Da bi se uopste moglo govoriti o postojanju kd trebada je doslo do radnje kd, odnosno do
izvesnog akta koji je manifestovan u spoljnom svetu. Radnja je izvestan akt fizicke prirode, koji
je spolja izrazen pa je kao takav vidljiv, odnosno uocljiv. Za psihicke akte u kp se ne kaznjava.
Ovo je uslov objektivne prirode. Drugi uslov za postojanje kd jeste da taj akt bude preduzet
voljno. Nevoljno izvrsenje delatnosti, nastale usled nekih fizioloskih procesa(pokreti u snu,
kijanje) ili usled pokreta nastalih pod uticajem neke spoljne sile(pod uticajem vetra) ili
neodoljive prinude (vezivanje, hipnoza) ne smatraju se za radnje u krivicnopravnom smislu. Ovo
je uslov subjektivne prirode. Za postojanje kd neophodno je da postoje oba uslova i objektivne i
subjektivne prirode. Ukoliko izvesna delatnost ispunjava navedene uslove onda se radnja kd
moze pojaviti u dva oblika: kao necinjenje, odnosno pozitivni akt i kao necinjenje odnosno
uzdrzavanje od cinjenja tj pasivni akt. *U prvom slucaju kada je u pitanju cinjenje radnja kd
moze se definisati kao voljno preduzivanje telesnog pokreta, dok kad je upitanju necinjenje
radnja kd moz se def. kao voljno propustanje telesnog pokreta.

12. Posledica kd
Dejstvo zabranjenih ponasanja u spoljnom svetu oznacava se kao posledica kd. Bez posledice
nema kd. Posledica kd moze da bude razlicita. To zavisi od samog kd. Tako se kod izvesnih kd
posledica sastoji u povredi nekog pravnog dobra. Kod drugih kd, izvrsenjem kd nije naneta
nikakva povreda pravnom dobru, ali je to pravno dobro ugrozeno, dakle dovedeno je u stanje
opasnosti. Na osnovu ovakvog posmatranja posledice kd , sva krivicna dela dele se na kd povrde
i kd ugrozavanja.

13. Uzrocni odnos

Prvi element opsteg pojma kd jeste prouzrokovanje posledice ljudskom radnjom. Isto tako, ovaj
element kd znaci da posledica kd mora da je nastala kao rezultat odredjene ljudske radnje tj da
bi se jedna posledica mogla pripisati jednom licu, ona mora da je nastala kao proizvod njegove
radnje. Odnos u kome odredjena radnja izaziva, odnosno poruzrokuje odredjenu posledicu
naziva se uzrocnim odnosom. Radnja koja izaziva posledicu naziva se uzrokom.

14. Vreme izvrsenja kd

Posledica krivicnog dela nastupa samim preduzimanjem radnje kd, ili neposredno posle
izvrsenja radnje kd. Medjutim dogadja se da se radnja i posledica kd vremenski razlikuju,
odnosno da posledica kd nastupa u kracem ili duzem vremenskom period posle izvrsenja radnje
kd dela. U ovakvim slucajevima, postavlja se pitanje kada je kd izvrseno. U vezi sa ovim pitanjem
postoje tri teorije: 1. Teorija delatnosti; 2. Teorija posledice; 3. Teorija jedinstva. *U nasoj
teoriji krivicnog prava, kao i u zakonodavstvu, usvojena je teorija delatnosti. Tako po izricitoj
odredbi Krivicnog zakonika RS krivicno delo je izvrseno u vremek ada je izvrsilac radioili bio
duzan da radi, bez obzira kad je posledica nastupila. Odredjivanje tacnog vremena izvrsenja kd
od visestrukog je znacaja. Na prvom mestu, vreme kd moze da bude obelezje bica kd. Npr kd
pomaganje neprijatelju moze da bude izvrseno samo za vreme rata ili oruzanog sukoba.
Odgovornost za jedno kd utvrdjuje se prema krivicnom zakonu koji je vazio u vreme izvrsenja
kd. Sama odgovornost tj uracunljivost i krivica ucinioca kd utvrdjuje se prema njegovom
psihickom stanju u vrme izvrsenja kd. Najzad, zastarelost krivicnog gonjenja pocinje da tece od
trenutka kada je kd izvrseno.

15. Mesto izvrsenja kd

Radnja izvrsenja kd i posledica kd nastupaju po pravilu u jednom mestu. Medjutim nisu retki
slucajevi da radnja kd bude izvrsena u jednom mestu, a da posledica kd nastupi u drugom
mestu.O ovom pitanju postoje tri teorije: 1. Teorija delatnosti; 2. Teorija posledic; 3. Teorija
jedinstva. Usvojena je teorija jedinstva i po njoj, krivicno delo izvrseno je, kako u mestu gde je
preduzeta radnja kd, tako i u mestu gde je nastupila posledica kd. *U nazem krivicnom
zakonodavstvu postoji odredba po kojoj je kd izvrseno u mestu gde je ucinilac radio, ili bio
duzan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimicno nastupila posledica kd. U nasem
krivicnom zakonodavstvu postoji i jedna posebna odredba koja se odnosi na mesto izvrsenja
pokusanog kd. Po ovoj odredbi, pokusaj kd smatra se izvrsenim kako u mestu gde je ucinilac
radio, tako i u mestu gde je, po njegovom umisljaju, posledica trebalo da nastupi, ili je mogla
nastupiti. Mesto izvrsenja kd od mnogostrukog je znacaja. Ono moze da bude obelezje bica kd.
Prema mestu izvrsenja kd odredjuje se nadleznost suda.