Rodjen je 1889. godine u Baselu, u Svajcarskoj.

Meyer je bio clan stare,

dobro poznate porodice is Basela, iz koje je, tokom mnogih generacija, potekao
veliki broj arhitekata. Obucen za zidara, a radio kao arhitekta u Svajcarskoj,
Belgiji, Nemackoj i SSSR-u. Kratko je sluzio kao sef radova na Krupp u u Essenu,
od 1916. do 1918. godine. Zatim, 1919. godine dobio je da projektuje
kooperativno imanje Freidorf blizu Basela. Kooperativni pokret je u to vreme
nastojao da utaba put izmedju kapitalizma i socijaizma, a bio je i teorijska i
prakticna filozofija koju je Meyer ponosno podrzavao. U Cirihu 1923. godine bio je
suosnivac arhitektonskog casopisa ABC Beitrge zum Bauen ( prilozi o
izgradnji ) sa Hansom Smit, Mart Stam i El Lissitzky.

Majerova filozofija dizajna se najbolje ogleda u sledecem citatu:

1. seksualni zivot, 2. navike spavanja, 3. kucni ljubimci, 4. bastovanstvo, 5.

licna higijena, 6. zastita od atmosferskih uticaja, 7. kucna higijena, 8. odrzavanje
automobila, 9. kuvanje, 10. grejanje, 11. izlozenost suncu, 12. usluge. Ovo su samo
motivi prilikom gradnje kuce. Ispitacemo svakodnenvni zivot svakoga ko zivi u kuci
i to ce nam dati funkcionalni dijagram. Taj dijagram i funkcionalna sema
ekonomskog programa su odlucujuci principi izgradnje projekta

Godine 1926. Majer osniva firmu sa Hans Vittverom u okviru koje nastaju
dva njegova najpoznatija projekta, Basel Petersshule (1926. god ) i zgrada Lige
naroda ( 1926/1927 ). Oba projekta su strogi, inovativni i oslanjaju se na nove
mogucnosti konstru ktivnih elemenata od celika. Nijedan nije izveden.

Inspirisani najvaznijim avangardnim umetnicima holandskog De stila i

ruskog konstruktivizma, ABC je razvio ideju o radikalno funkcionalnoj
arhitekturi koja je u potpunosti odbacila koncept umetnosti iz arhitekture. Njene
pristalice su verovale da je arhitektura rezultat sistematskog planiranja, da ona
proizilazi iz materijala koji su koristeni i iz potreba korisnika. Postavlja se pitanje
zasto je Walter Gropius imenovao njega za sefa departmana za arhitekturu u
Bauhausu? Gropius je proveo mesece trazeci nekoga za to mesto, a njegov prvi
izbor, holandski arhitekta Mart Stam, odbio je mesto i predlozio svog kolegu
Meyera. On je obisao otvaranje nove zgrade Bauhausa i prisustvovao izlozbi raznih
radionica starog Bauhausa i uz svoje uobicajeno iskrene kritike, nekoliko dana
kasnije odlucio je da prihvati posao.
 BAUHAUS

Odmah nakon prihvatanja posla sefa departmana, Meyer je postavio jasne

principe svojim aktivnostima u skoli: Fundamentalno usmeravanje mojih
predavanja ka funkcionalisticko-kolektivisticki konstruktivnim principima

U februaru 1928. godine, direktor Bauhausa, Walter Gropius objavljuje svoju

ostavku, samo godinu dana nakon sto je otvorena nova skola u Desau i skola je na
vrhuncu slave. Ovako nagla ostavka izazvala je cudjenje kod mnogih predavaca i
studenata, skola je delovala nezamislivo bez Gropiusa. Kao objasnjenje Gropius je
naveo da skola sada ima cvrste temelje i da zeli da se posveti projektovanju sa
Adolfom Sommerfeldom. Kao svog naslednika, Walter je imenovao Hennes
Meyera, sefa departmana za arhitekturu, koji je na toj poziciji bio tek nekoliko
meseci.

Cak i pre prihvatanja tog mesta, Meyer je sumirao situaciju u skoli u pismu
Adolfu Behneu: Buducnost Bauhausa postaje tema uzburkane unutrasnje
diskusije. Slazem se sa studentima i vecinom predavaca da moram uzeti apsolutno
kategoricki stav protiv laznog-reklamnog- teatralnog stava prethodnog Bauhausa.
Nas budzet je toliko skroman, da ne mozemo da priustimo ni luksuz privatnog
publiciteta.

Odmah nakon dolaska na mesto direktora Bauhausa, Meyer je pokrenuo

kompletnu reformu strukture skole. Vec u januaru te godine, otvorene su intenzivne
diskusije i odrzavane su, uz studentsko ucesce, nekoliko nedelja. Za vreme letnjeg
semestra Meyer je implementirao pet fundamentalnih organizacionih promena:

1. Ekspanzija preliminarnog kursa, detaljno izmenjen prvi, treci i cetvrti

semestar u skladu sa novim principima Meyerove filozofije i mnoge
druge promene slicnog karaktera.
2. Za studente u radionicama, casovi su sada organizovani izmedju dva
bloka nauke i umetnosti. Jedan dan nedeljno bio je podredjen umetnosti,
jedan naukama, tri su bila za radionice i jedan za sportove. Kurs je u ovo
vreme bio najduzi.
3. Departman za arhitekturu je bio podeljen u dva dela: arhitektonska teorija
i prakticna izgradnja. Ceo kurs arhitekture traje devet semestara. Iako
mali u pocetku, departman je bio najvazniji segment novog Bauhausa.
 4. Meyer je revizirao finansisjke osnove svake radionice i reorganizovao
njihove interne aktivnosti, tako da su sad studentske naknade povecane,
sto je znacilo i da je profit skole takodje povecan.
5. Meyer je sada otvorio vrata skole cak i ocigledno netalentovanim
studentima. Skola ne zeli da se specijalizuje samo za talentovane nego
jednostavno da privuce sto je vise ljudi moguce, da bi ih onda pravilno
integrisala u drustvo. Meyer je ovu integraciju u drustvo video kao jedini
opravdani cilj Bauhausa. U zimskom semestru shvatio je da je napravio
gresku. Radionice su bile ocigledno pretrpane i u stampi je objavljeno da
se broj studenata koji ce biti priman vraca na 150.
Meyer je uveo reformu u radionicama tako sto ih je preusmerio sa
individualnog i slobodnog dizajna ni na sta drugo nego na proizvodnju
svakodnevnih elemenata domacinstva. Otvorio je radionicu za enterijer, a
reorganizovao radionicu za reklamiranje za stampu, publicitet, egzibicije i
fotografiju. Svaka radionica je imala sefa radionice, sefa izrade, svoje
studente i asistente. Asistenti su bili studenti koji su morali da rade
osmocasovnu smenu u radionicama, dobijali su platu i nisu morali da placaju
skolarinu.

Meyer je odredio Bauhausu rad ka socijalistickom cilju, koji je uskoro

poprimio oblik u recenici popularne neophodnosti pre elitistickih luksuza.
Hteo je da proizvede samo mali broj univerzalno prihvatljivih standardnih
proizvoda koji bi, zahvaljujuci masovnoj proizvodnji, bili anonimno absorbovani u
svakodnevni zivot. Namece se pitanje zar nije Gropius zahtevao slicnu stvar u
njegovim Principima Bauhaus proizvodnje jos iz 1925. godine u recenici:
Objekat je odredjen njegovom prirodom. Ako zelimo da ga dizajniramo tako da
funkcionise kontejner, stolica, kuca prvo moramo da prostudiramo njegovu
prirodu..

Meyer je uveo slicne reforme u sve radionice, menjajuci ih iz slobodno

orijetisanih dizajnerskih radionica u ciljno orijentisane proizvodne stanice. Odlican
primer za ovo je krojacka radionica, koja je pod Meyereom pocela da proizvodi
tapete, prvi brendirani proizvod Bauhausa. Pozoriste je Meyer ostavio u radu, sa
drasticno smanjenim budzetom u pocetku, kasnije je ono preorijentisano ka
politickim temama, te je sef pozorista ( Schlemmer) morao da trpi zahteve kako od
Meyera, tako i od rastuceg komunistickog pokreta studenata u skoli koju je Meyer
podrzavao.
 Meyerova predavanja o arhitekturi su bila bazirana na njegovom temeljnom
razumevanju zgrade. Za njega, ona je bila elementarni proces koji je reflektovao
bioloske, intelektualne, spiritualne i fizicke potrebe i tako omogucavao zivot u
njima. Arhitektura je morala individualne i kolektivne potrebe da spoji u jednu
harmoniju.

Meyer je za vreme svog vodstva postavio Bauhaus na nove temelje. Socijalni

i naucni kriterijumi su tretirani kao jednako vazni aspekti procesa dizajniranja.
Aktivnosti radionica nisu vise bile zasnovane na osnovnim bojama i oblicima, nego
na pitanjima funkcionalnosti i upotrebljivosti i socijalne ciljne grupe. Proizvodi su
postali neophodni, korektni i samim tim neutralni koliko je god to moguce
postici. Sve u svemu, Meyer je u velikoj meri uspeo u dizanju radne motivacije
studenata. Bio je veliki broj zajednickih dostignuca u vidu izvedenih projekata,
namestaja, elemenata instalacija, i sl. Gotovo potpuna reorganizacija skole od
strane Meyera, reflektuje zelju novog direktora da preusmeri skolu ka socijalnim i
politickim namerama Bauhausa koje je nasledio od Gropiusa.
Impozantan eksterier stare skole je u sve vecoj meri zamenjen internim
jacanjem u kolektivnom smislu. Bauhaus danas reflektuje neosporiv stepen
proletarizacije, glasio je Meyerov licni sud.

Meyer je zapamcen kao nepoznati direktor Bauhausa i do dan-danas. U

knjigama je njegova trogodisnja karijera ( od aprila 1927. do avgusta 1930. godine
) u Bauhausu cesto rezimirana u jednu recenicu. Ustvari, on je proveo nekoliko
meseci duze na tom mestu nego njegov naslednik, Ludwig Mies van der Rohe.
Meyerovo izostavljanje iz istorijskih knjiga se ne objasnjava njegovim
aktivnostima kao direktora Bauhausa ili arhitekte, nego njegovim politickim
afinitetima. Dobio je otkaz 1930. godine od strane vlasti Dessaua zbog straha da bi
aktivnosti njegovih komunistickih grupa studenata Bauhaus mogle kostati
dragocenih glasova. Druge licnosti koje su doprinele njegovu otkazu su Albers,
Kadinski, kao i sam Gropius, koji je tezio da umanji i falsifikuje njegov uticaj i
doprinos skoli do zadnjih dana njegovog zivota.

Tek nedavno je zapoceto preispitivanje stvarnog doprinosa Meyera na mestu

sefa Bauhausa.