M A T L A B - kratki vodi

M-fajlovi

M-fajlovi su ASCII fajlovi (sa ekstenzijom .m) koji sadre niz komandi i funkcija
Matlaba. Ove funkcije i komande je mogue izvriti pozivom naziva/imena m-fajla,
nakon ega Matlab interpretira sadraj fajla. Dakle, m-fajlovi su izvorni fajlovi
programa za Matlab. Postoje dve razliite vrste M-fajlova, skriptovi funkcije.

1) Skriptovi
Skriptovi predstavljaju m-fajlove koji sadre samo niz naredbi Matlaba koje se
izvravaju redom kojim se pojavljuju u fajlu. Skriptovi ne prihvataju ulazne i ne
vraaju izlazne vrednosti. Koriste promenljive/varijable iz istog prostora kao i radno
okruenje (engl. workspace) Matlaba. Mogu stvarati nove promenljive koje nakon
zavretka izvravanja m-fajla ostaju dostupne u radnom okruenju. Skript moe
generisati i grafiku.

2) Funkcije
Funkcije predstavljaju m-fajlove koji imaju posebno zaglavlje u kome se deklarie
naziv/ime funkcije i ulazni argumenti i vrednosti koje funkcija vraa. Pri tome bi ime
funkcije trebalo biti isto kao i ime m-fajla. U okviru m-fajla je mogue deklarisati i
vie funkcija, ali su sve osim osnovne vidljive i dostupne samo iz m-fajla u kome se
nalaze.

functionizl_var=ime_funkcije(ul_var1,ul_var2,...)

gde su:

izl_var promenljiva/varijabla koju funkcija vraa (ili vie njih - matrica)

ime_funkcije ime funkcije koje odgovara imenu m-fajla
ul_var1,ul_var2,... argumenti koji se prenose u funkciju pri pozivu. Broj
argumenata pri pozivu moe biti i manji od broja argumenata koji su deklarisani, ali je
tada potrebno u kodu funkcije ostaviti default vrednosti za argumente koji nedostaju.

Ukoliko je potrebno pri pozivu dati neki argument koji se nee koristiti, tada se koristi
[].

Kontrola toka izvravanja m-fajla

Kontrola toka izvravanja m-fajla je vrlo vana, obzirom da je bez toga nemogue
implementirati bilo kakav algoritam. Postoji pet struktura za kontrolu toka
izvravanja: if, switch, for, while i break.

Struktura if

Sintaksa:

ifuslov1
naredba/naredbe
elseifuslov2
 naredba/naredbe
else
naredba/naredbe
end

U stvaranju vrednosti uslova uslov1 i uslov2 se mogu koristiti izrazi sa relacionim

operatorima (<, >, <=, >=, ==, ~=), kao i logiki operatori & (and), | (or), xor, not.

Struktura (petlja) for

Omoguava izvravanje dela koda tano odreen broj puta.

Sintaksa:

forn=1:10
naredba/naredbe
end

Dozvoljeno je postaviti proizvoljnu poetnu vrednost, krajnju vrednost i vrednost

koraka.

Komanda input

Slui za interaktivno dodeljivanje vrednosti.To je komanda ulaza.

ime_promenljive=input(nekitekst)

Komanda disp

Slui za prikazivanje vrednosti promenljive bez njenog imena i za prikazivanje teksta

u komandnom prozoru.

disp(ime_promenljive)

ili
disp(nekitekst)

Svaki rezultat komande disp prikazuje se u novom redu.

Svaka komanda disp prikazuje vrednost samo jedne promenljive.

disp() - prikazuje prazan red.

Komanda fprintf

Slui za prikazivanja rezultata (tekst ili podaci) na ekranu ili u datoteku.

Dozvoljva formatiranje rezultata.
Dozvoljava da u jednom redu budu tekst i podaci.
Izvravanjem komande se ne prelazi u sledei red kao kod komande disp.
Komanda fprintf je vektorizovana to znai da ako prikazuje vektor ili matricu ona
se ponavlja dok ne prikae sve elemente. Kod matrice se elementi uzimaju redom iz
svih kolona.

fprintf(nekitekst) za prikazivanje teksta \n za prelazak u novi red

fprintf(nekitekst%znakkonverzijenekitekst,ime_promenljive)

znak konverzije odreuje nain prikaza broja: e tj.

E eksponencijalni zapis,
f fiksni zapis,
i ceo broj

Funkcije za rad sa stringovima.

Matlab raspolae sa sledeim funkcijama:

eval(string) evaluira string string i izvodi ga kao komandu Matlaba

feval(string,x1,x2,...) evaluira string, pri emu mu se prosleuju vrednosti
x1, x2,...
strcat(S1,S2,...,Sn) spaja stringove S1, S2, ..., Sn i vraa rezultujui
string
strcmp(S1,S2) poredi stringove i vraa 1 ako su isti, a 0 ako nisu
num2str(X) konvertuje matricu X u string
int2str(X) zaokruuje elemente matrice X na cele brojeve i konvertuje je u string

Upis i itanje podataka iz datoteka

Povremeno je, tokom rada, potrebno trajno sauvati podatke na hard disk odnosno
uitati ranije sauvane podatke sa diska. Kao i za veinu drugih aktivnosti u Matlabu
postoji vie naina da se to uradi. Ovde e se ukratko razmatrati naredbe/komande
save i load kojima se, iz komandnog prozora, ove aktivnosti realizuju na
najjednostavniji nain. Kao to je ve ranije reeno, ove naredbe se najee koriste
za uvanje (odnosno uitavanje) podataka iz radnog prostora (okruenja) Matlaba.
Kada izaemo iz programa sve to je bilo u radnom prostoru biva nepovratno
izgubljeno. Svaka nova sesija u Matlabu poinje sa praznim radnim prostorom.

Komanda savese koristi za upisivanje podataka u datoteku. U najednostavnijem

sluaju sintaksa ove naredbe ima oblik:

saveime_fajla

Argument ime_fajlaje naziv datoteke u kojoj elimo da sauvamo podatke. Naziv

datoteke ne treba da sadri ekstenziju, Matlab podrazumevano pridruuje ekstenziju
mat. Rezultat naredbe je datoteka punog naziva ime_fajla.matu kojoj su sauvane
sve promenljive iz radnog prostora. Za svaku promenljivu se uva ime, tip, veliina i
vrednost. Format ove datoteke je specifian za Matlab pa se ona ne moe otvarati iz
drugih programa.
Pri korienju naredbe savetreba biti paljiv. Ako u tekuem direktorijumu ve
postoji datoteka istog imena ona e biti izbrisana a umesto nje formirae se nova istog
imena sa novim sadrajem. Razlog za obazrivost je tim vea to nas Matlab, pri
upotrebi naredbe save, nee upozoriti da datoteka istog imena ve postoji. Ukoliko
datoteku elimo da sauvamo u drugom direktorijumu, pre upotreba naredbe save
treba da pomou prozora tekuceg direktorijuma (Current Folder) preemo u eljeni
direktorijum. Druga mogunost je da u argumentu ove naredbe pored imena fajla
navedemo i putanju do tog fajla. Na primer, naredba

>>saved:\dosije\podaci

upisuje podatke radnog prostora u datoteku podaci.matkoja se nalazi na disku d:

u direktorijumu dosijebez obzira na tekui direktorijum. Naravno, uslov je da
direktorijum dosijepostoji na navedenoj putanji.

Naredba loadradi suprotno od naredbe save, podatke iz datoteke prepisuje u radni

prostor. U najednostavnijem sluaju sintaksa ove naredbe ima oblik:

loadime_fajla

Argument ime_fajlapredstavlja ime fajla koji elimo da otvorimo. Ako se ne

navede ekstenzija podrazumevano se otvara fajl punog naziva ime_fajla.matiz
tekueg direktorijuma. Ako se eljeni fajl ne nalazi u tekuem direktorijumu prvo
moramo da promenimo tekui direktorijum ili da ispred imena fajla otkucamo putanju
do tog fajla. Na primer, naredba

>>loadd:\dosije\podaci

ita podatke iz datoteke podaci.matkoja se nalazi na disku d:u direktorijumu

dosijebez obzira na tekui direktorijum. Pri itanju podataka iz fajlova sa
nastavkom mat uitavaju se ne samo njihove vrednosti ve i imena, tipovi i veliine
promenljivih.

P R I M E R I:

Sledi primer korienja osnovnih naredbi za ulaz i izlaz. U editoru Matlaba upiimo
jednostavan program za unos broja indeksa i godine indeksa, saberimo te podatke i
ispiimo ih:
b=input('Unesitebrojindeksa:');
g=input('Unesitegodinuindeksa:');
disp(['Unetiparametri:b='num2str(b)',g='num2str(g)]);
disp(['Zbir='num2str(b+g)]);

Preporuljivo je programe (m-fajlove) snimati i uvati u linom folderu, a ne u

ponuenom Matlabovom radnom folderu (izborom opcije menija editora File/Save
As). Ime programa treba da bude jednoslono i u skladu sa Windows konvencijama za
imenovanje datoteka, da bi mogli navoenjem imena programa u Matlabovom
komandnom prozoru da isti pokrenemo.
Postavite da tekui folder u Matlab okruenju bude folder gde se nalaze vai fajlovi.
Navoenjem imena programa u komandnom promptu, nalae se Matlabu da pokrene
program. Korisniku programa se prua mogunost da unese podatke, a zatim se
izraunava i ispisuje zbir.

II primer unosa podataka:

Napisati m-skript fajl koji interaktivno od korisnika zahteva da sukcesivno upie svoje
ime, prezime i broj indeksa a zatim u jednom redu prikazuje sva tri podatka.

Reenje:

ime=input('Upisite ime: ');

prezime=input('Upisite prezime: ');
broj_indeksa=input('Upisite broj indeksa: ');
razmak=' ';
student=[ime,razmak,prezime,razmak,broj_indeksa];
% I varijanta
disp(student);
disp('---***---');
% II varijanta
fprintf('Student: %s\n',student);

Primer prikazivanja vrednosti promenljivih:

Na primer, ako smo unapred definisali promenljive

>>t=0:0.1:0.5;
>>sila=10*exp(t).*sin(2*t);

njihove vrednosti moemo prikazati naredbom

>>disp(t)
00.10000.20000.30000.40000.5000

>>disp(sila)
01.79763.18834.18304.80865.1038

Funkcija dispdozvoljava samo jedan argument u pozivu. Na primer nije dozvoljeno

>>disp(t,sila)

ali je mogue prethodno formirati niz pa onda prikazati njegovu vrednost

>>disp([t;sila])

to kao rezultat daje

00.10000.20000.30000.40000.5000
01.79763.18834.18304.80865.1038

Ukoliko se u pozivu funkcije koristi argument sa jednostrukim navodnicima prikazuje

se tekst uokviren tim navodnicima. Naredba
>>disp('sila')

u komandnom prozoru prikazuje tekst

sila

Primer unosa koraka za izraunavanje funkcija:

h=input('korak h= ');
x=0:h:2;
y=x.^2 - 2*x+1;
y1=sin(x);
plot(x,y,'r-.',x,y1,'g:<')

Primer za petlju:
for
Primer za for petlju:

fori=1:3
x(i)=i^2
end

%>>plot(x)

Primer iscrtavanja tri grafikona u jednom prozoru:

%uklanjanjesvihvarijabliizradnogokruzenja
clearall
%zatvaranjesvihformi(plotova)
closeall
%brisanje/ciscenjekomandnogprozora
clc
t=0:0.01:6;
x1=sin(pi*t);
x2=exp(t);
x3=0.1*t.*log(t+1);
%kreiramoformuukojojcemoprikazatinasefunkcije
figure(1)
plot(t,x1)
%zadrzimodatigrafikon/plotnaformi
holdon
%prikazemodrugufunkcijucrvenombojom
plot(t,x2,'r')
%prikazemotrecufunkcijucrnombojom
plot(t,x3,'k')
holdoff
%oznakezaapscisuiordinatu
xlabel('t')
ylabel('x(t)')
%nazivgrafikona/plota
title('Funckijesin(\pit),e^{t},0.1tln(t+1)')
%definisanjeopsegaunutarkojegcemoposmatratigrafikon/plot
axis([0522])