Armin Risi - Negativni uticaji na Zemlji

INTERGALNA VERZIJA U PDF-U

I i II poglavlje iz knjige "Smena moi na Zemlji" - izvodi

Prevod: Jelena

Armin Risi:
Negativni uticaji na Zemlji
Izvodi iz knjige: Smena moi na Zemlji

PRIKAZ I I II TOMA

Vidljiva materija je samo poslednji, povrinski sloj jedne vieslojne realnosti. Zemaljski
svet je smeten u jednu za oveka nevidljivu hijerarhiju viih dimenzija 3, koje poinju od
niih astralnih svetova4 i proteu se do najviih svetova svetlosti. Posle smrti tj. posle
naputanja smrtnog tela ljudi kao due u skladu sa svojom sveu prolaze kroz razliite
regione tih svetova. Ali ve i tokom zemaljskog ivota postoje veze i uticaji.

Materija se manifestuje na razliitim dimenzijama, koje se u principu mogu podeliti u dve

kategorije: grubo-supstancijalne i fino-supstancijalne. To se na individualnoj razini
pokazuje u obliku grubo-supstancijalnog i fino-supstancijalnog tela, a na univerzalnoj u vidu
grubo-supstancijalnih i fino-supstancijalnih svetova (dimenzionalnih nivoa).

Nasuprot tome materijalistika nauka polazi od toga, da je materija, koja se moe opaziti,
jedini realitet. Ona poduava da su Zemlja i sva iva bia, koja postoje na njoj, samo
proizvod materije; iz prvih organskih materijalnih oblika su se postepeno razvile
jednoelijske i vieelijske ivotinje, tada vodene ivotinje i biljke, zatim kopnene biljke i
ivotinje i konano su se razvili ljudi; ovek je ivotinja, podjednako bez due uprkos
svom velikom mozgu podjednako bez ivota posle smrti kao i druge ivotinje.

Pored neuverljivosti takvog scenarija (naime, da od niih ivotnih oblika sluajnom

mutacijom gena postepeno nastanu vii oblici ivota) te materijalistike teorije od poetka
ignoriu postojanje astralnih i hiperdimenzionalnih svetova i redukuju zbog toga oveka na
fiziku materiju (=redukcionizam). Na ovoj pretpostavci se zasniva i kolsko uenje da su
psiha i svest samo proizvod mozga.

Kao to je u tomu 1 i 2 predstavljeno, postoji alternativa uz ovu materijalistiku teoriju o

evoluciji: multidimenzionalna devolucija u skladu sa duhovnim stvaralakim principom
involucije.

Prema toj slici o svetu Univerzum se sastoji od grubo-supstancijane i fino-supstancijalne

materije. Sa one strane dualnosti materije nalazi se individualnost svesti, spiritualna dua,
svesna individua (na sanskritu nazvana atma, sopstvo ili jiva, ivo bie). Iza svih grubo-
supstancijalnih pojava deluju fino-supstancijalne energije a iza njih svesne inteligencije
(individue). Naa sloboda se sastoji u tome da izaberemo na ta emo usmeriti svoju svest.
Rezonanca nae svesti odreuje sa kojim frekvencijama (svetovima i biima) emo doi u
kontakt. Cilj ivota se sastoji u tome da spoznamo svoj pravi identitet kao vene
individualnosti. To preko boanske milosti (otkrovenja) vodi do toga da se ovek oslobodi
okova materije (reinkarnacije, iluzije, pogrenih identifikacija) i spozna sebe kao deo ili
zrak Boga, apsolutne individualnosti, u jedinstvu sa boanskom ljubavlju.

Ko eli da manipulie ljudima, mora ih zbog toga odvratiti to dalje od tog cilja ivota,
jer to je ovek blie tom cilju, to postaje slobodniji i samosvesniji. Manipulacija u prvom
redu znai uticajima programirati svest ljudi. Najdelotvorniji program je identifikacija sa
telom (identifikacija npr. sa sopstvenom nacijom ili konfesijom ili jednostavno sa
sopstvenim predstavama i porivima).

Ko ovlada sveu masa odreuje u znatnoj meri, ponekad ak i u potpunosti, svetske

dogaaje. Bia i grupe, koje beskrupulozno tee ka moi i vlasti, time odaju da pripadaju
mranim silama, demonima i palim anelima, koji se spominju u svim mitologijama i
kolama misterija sveta. Ta bia su u potpunosti realna. Ona mogu da deluju sa astralnih i
vanzemaljskih oblasti 5 na odreene ljude ili se mogu inkarnirati na Zemlji i izgledati kao
ljudi.

Ko se blie pozabavi astralnim i hiperdimenzionalnim oblicima postojanja, otkriva takoe i

ohrabrujue perspektive. U pozadini, naime, esto nevidljiva ak i za negativna bia,
deluju mnogo monija bia, svetlosna bia i aneli, koja dobrovoljno i sa ljubavlju potuju
boanske zakone slobodne volje. Zbog toga je tim biima, uprkos njihove moi, strano da
ograniavaju ili da utiu na slobodnu volju drugih bia. Ona ne manipuliu, ve informiu i
inspiriu, da bi oni, koji tragaju, pronali mogunost da se odlue za pozitivno i Boansko.

Materijalni Univerzum je igralite, na kome se odigrava igra moi, sa igraima u razliitim

ulogama. Odluka, koje emo uloge igrati i uopte, da li elimo da budemo deo igre moi, je
apsolutno individualna i zavisi od orijentacije sopstvene svesti, tj. od sopstvene rezonance.
Ona je opet direktan izraz slobodne volje, koja je najvie dobro svake individue. Ako se
sloboda volje privremeno prokocka, to nije nita drugo do posledica sopstvene odluke. Oni,
koji slue Boijoj volji, tee ka tome, da ljude vrate do slobode da donose sopstvene
odluke. Oni, koji slede sebine ciljeve, pokuavaju da iskoriste neslobodu ljudi, za koju su
ovi sami krivi.

Tako ovek stoji u sreditu najrazliitijih uticaja iz vidljivih i nevidljivih regiona. Interesi su
viestruki i nisu svi bogougodni i nesebini. Neprimetna za veinu ljudi odvija se borba za
planetu Zemlju. Ta bitka se u tri poslednja veka zaotrila i sada ulazi u odluujuu fazu.

I Poglavlje

POREKLO NEGATIVNIH UTICAJA

Zemlja nije usamljena planeta u praznom Svemiru, ve pozornica kosmikih dimenzija. Na

planeti ljudi ve dugo se odvija sukob razliitih sila, pri emu veina ljudi predstavlja samo
ahovske figure. Vide su polja i figure (i pomeranje figura, ahovski potezi), ali su igrai,
a pogotovo njihove misli i planovi, nevidljivi.

Ono ta ovek iz svoje zemaljske perspektive vidi, je zemaljsko-materijalno: ono to se

moe percipirati empirijski (ulnim organima). Jer nadzemaljske oblasti su vidljive samo
nadluno. Zato? Jer materija tih kosmikih dimenzija nije zgusnuta na onaj nain (grubo-
supstancijalno), kao to je to materija zemaljskog spektra.

Nadzemaljske sfere su paralelni svetovi od nevidljive materije na viim prostorno-

vremenskim frekvencijama. Jedan primer iz naeg svakodnevnog iskustva su mnoge stanice
radio i televizijskog programa, koje istovremeno i paralelno titraju u istom eteru, ali
predstavljaju u sebe zatvorene svetove sa sopstvenim programom; ti paralelni svetovi se ne
meaju, jer u istom prostoru zauzimaju razliite oblasti frekvencije.

Meutim, ne bi trebalo pogreno misliti da su svi svetovi i bia viih dimenzija automatski i
na viem duhovnom razvoju. Jer na viem nevidljivom nivou odvajaju se duhovi. Mnogi su
bia svetlosti, ali ne svi.

Prema Zakonu dualnosti u materijalnom svetu ne postoji samo svetlo, ve i tama (senka) i u
skladu sa time svetovi svetlosti i svetovi tame. To potvruju svi nadulni i mistini izvori .
Materijalistiki orijentisani ljudi, koji veruju samo u ono to vide, mogu osporavati
postojanje nevidljivih svetova svetlosti i senke, ali su neporecivi vidljivi simptomi, koje
prouzrokuju odgovarajui uticaji. Prema logici gde ima dima, ima i vatre na osnovu
simptoma se moe izvesti zakljuak o uzroku, jer se nita ne dogaa sluajno.

Do kog saznanja vodi ta jednostavna logika, je veoma pregnantno opisano u recenziji uz

drugi tom Multidimenzionalnog Kosmosa Nevidljivi svetovi: Mi smo politiki i
drutveno programirani za samounitenje. Jedan takav cinizam, takvu elju za unitenjem
oveanstva, ne mogu pripisati nijednom oveku. Oni, koji izvode takvu prevaru, moraju
biti druga, neljudska bia. Ja oseam agresivnu, razornu energiju tih ekscentrinih
monstruma. Risi ih naziva po imenu.... 6

Dananja svetska privreda, ratna industrija i tajna politika izazivaju sumnju da na delu
moraju biti neljudska bia. Da li bi normalan ovek organizovao ratove, izrabljivao druge
ljude i prirodu i eleo da uniti svoju sopstvenu okolinu? Zato je na Zemlji prevladala tako
ekstremna destruktivnost?

Prvi odgovor glasi: jer se Zemlja nalazi u graninoj oblasti svetova svetlosti i svetova tame.
Zbog toga na Zemlji deluju i bia svetlosti i bia tame jedna pored drugih i zemaljski ovek
postaje svedok najviih boanskih otkorvenja i inkarnacija, ali i neverovatne hladnokrvnosti
i bestijalnosti.

Hijerarhije svetova svetlosti i tame su viestruko podeljene; najee se govori o sedam

dimenzionalnih nivoa, kojima vladaju odgovarajua bia svetlosti odn. mraka. Broj 7 je
boanski broj, koji se esto javlja i u zapadnoj tradiciji. Tako npr. postoji sedam Arhanela
(najpoznatiji: Mihajlo, Gabrijel, Rafael). Oni su svi deo boanske hijerarhije i sarauju sa
bezbrojnim podinjenim anelima i biima svetlosti, koji se na sanskritu nazivaju Davas,
Boanski i Suras Bia svetlosti.

Obe hemisfere su hiperdimenzionalne i postoje odvojeno (paralelno), ali se dodiruju na

zemaljskom nivou. Tako dolazi do toga da su na Zemlji na delu i boanske i neboanske
snage. To istovremeno prisustvo svetlosti i senke na pozornici Zemlje ini jasno
razlikovanje uticaja veoma tekim. Jer sve, to se dogaa u ovoj ahovskoj partiji, ak i
pokreti kraljeva i dama izvode vie inteligencije, koje stoje izvan zemaljskog polja.
Kada se na tabli povue neki potez ili kada se izvede neka predstava, tome prethodi mnogo
rada na duhovnom planu. Sve odluke se donose sa one strane table i izvan pozornice.

Ko, dakle, eli da razume, zato se odreeni potezi i inscenacije odigravaju, odnosno koje
predstoje, ne moe izbei da uzme u obzir i nevidljive inteligencije iza kulisa.

KO STOJI IZA SVETOVA SVETLOSTI I TAME?

Naslov devetog poglavlja II toma (Nevidljivi svetovi, prim.prev.) glasi: Nita nije
sluajno. Iza svih energija deluju individualne inteligencije. Na osnovu saznanja, koja su
izneta u tom poglavlju, postavlja se pitanje: Koja inteligencija konano deluje iza svetova
svetlosti, koja iza svetova tame?

Stanovnici svetova svetlosti su aneli i bia svetlosti. Da li postoji najvie bie svetlosti
unutar Univerzuma?

Stanovnici svetova tame su pali aneli, protivnici svetla, okrenuti od Boga. Da li postoji
najvii pali aneo, prvobitna sila tame, prasila iza sveg zla?

Prilikom odgovora na ova pitanja se ne bi trebalo ograniiti samo na jedan jedini model
objanjenja. Istoni i zapadni izvori sadre vredne informacije, koje se meusobno
dopunjuju i upravo u navedenim pitanjima klju se sastoji u tome, da se prevaziu podele.
To treba da se dogodi u ovoj knjizi, tako to e se konsultovati najrazliitiji izvori, posebno
vedski i ranohriansko-mistini.

Boije objave su tako usmerene, da su sve zatvorene u sebe, ali ipak nisu izolovane. Svaki
narod dobija jedan mozaiki kamen mudrosti, koji sadri savreno, ali ne i potpuno
znanje o Bogu i svetu. Ako stremimo ka sveobuhvatnom znanju, trebalo bi da pokuamo da
naemo razliite delove mozaika i da ih sklopimo. Tada emo biti u stanju da sagledamo
celokupnu sliku i povratno da bolje razumemo sopstvene izvore.

To konkretno znai: svaki narod i svaka religija mogu da ue od drugih naroda i religija. Ko
misli da je izabran i izuzetan, zatvara samom sebi mogunost za pravi rast i brzo dospeva u
zamku dijabolinih snaga.

DA LI JE ZLO SAMO U LJUDIMA?

Rei kao avolski i dijabolian spadaju u poznati renik. Ali da li postoji avo,
protivnik Boga? Ili je zlo samo u ljudima?

Sa filozofskog stanovita moramo na oba pitanja odgovoriti negativno. Ne postoji avo kao
protivnik Boga. Apsolut ne stoji u konfliktu sa negativnim, jer negativno je jedan aspekt
relativnog a relativno nikada nije apsolutno. Apsolut nije suprotnost ili protivnik relativnog,
mnogo pre je sve relativno obuhvaeno apsolutnim. Kako e to u ovom poglavlju biti jasno
prikazano, ne postoji nita apsolutno negativno. Negativno ima funkciju u materijalnom
svetu. Razumevanje te funkcije objanjava, ali ne opravdava negativno, tj. bezbono
egocentrino miljenje i delovanje bez ljubavi.

Iako nema protivnika Boga, ta ista filozofska logika kae da - u svetu relativnog - itekako
postoje negativne sile kao protivnici ljudi, isto kao to postoje i pozitivne sile. Zbog toga
vidimo i doivljavamo, da na Zemlji jedne pored drugih deluju negativne i pozitivne snage.
U skladu sa svojom rezonancom ovek se usklauje vie sa jednom ili drugom stranom. Dok
se veina ljudi koleba izmeu ove dve strane, neki kao blistavi zraci sunca stoje sasvim u
svetlosti, a drugi dospevaju u smog mranih sila i sami postaju mrane voe i zavodnici. Na
njih se odnosi ono to Isus kae u Jovanovom Jevanelju, Jovan, 8/ 44: Va je otac avo i
slasti oca svojega hoete initi. On je krvnik ljudskog roda od poetka i ne stoji na istini,
jer nema istine u njemu. Kad govori la, svoje govori; jer je la i otac lai.

Sile, koje barataju laima i gaze preko leeva to je ovde na Zemlji odavno poznato. Ali
kakva sila deluje iza tih uticaja? Da li postoji prvobitni protivnik, jedno prvobitno zlo?
Koliko god da su ova pitanje neprijatna i gotovo predstavljaju tabu, toliko su i vana, jer se
u njima, kako gornji citat pokazuje, ne radi o manjem nego o ivotu i smrti. Ta tabu-
pitanja se tiu direktno aktuelnih zbivanja i nae neposredne budunosti...

Ali ostanimo prvo kod filozofskog ispitivanja tragova: sve relativno ima poetak i kraj, tako
i zlo i dijabolino. Prema tome, makar simbolino mora postojati prvi pali aneo, jedan
Lucifer. Svi su ve uli o njemu. Ali da li on postoji? Veliki deo ezoterije i teologije
ukazuje danas na pad Lucifera kao na psiholoku simboliku, koja se odnosi samo na
unutranje procese u oveku.

Ali da jo jednom okrenemo argument ako Lucifer postoji, zar on onda ne bi zavisio od
toga da ljudi ne prozru njegovo delovanje i njegovo bie, slino kao to tama moe
postojati samo dok ne ue svetlost? Zar onda ne bi bio deo njegovog plana da ga ljudi (vie)
ne opaaju ili ne uzimaju za ozbiljno?

Postojanje negativnih sila, ije hijerarhije potiu iz nevidljivih svetova, se spominje i

potvruje na mnogo mesta: u svetim spisima istoka i zapada, u mistinim vizijama i u
medijalnim porukama iz svih vekova sve do dananjih dana. U novijim objavama je
upozorenje od delovanja dijabolinog, protivnika, veoma uverljivo, ak uverljivije i
konkretnije nego u prethodnim vekovima. Na primer:
Veliko negativno je visoka inteligencija i temeljno je prouilo ljudske slabosti. Tako veliki
protivnik zna, kako e se svakom pojedinano od vas pribliiti i gde se moe nadati uspehu.
Mnogi ljudi se usteu da ukau na tu snagu, da ne bi bili svrstani u dogmatski crkveni tabor i
ismejani. To je velika prednost velikog negativnog. Polako se probija informacija, da
protivnik preko negativnih izvanzemaljskih bia ve vri uticaj na vlade: tehnika protiv
ljudi. 7

Biblija, apokrifni spisi i Kuran govore o Satani i o palim anelima, vedski spisi o Asurama. Ta
bia su deo multidimenzionalnog Kosmosa iz ranije faze Kreacije, ali ne od samog poetka.
Danas, u vreme putovanja u svemir, se u nekim medijalnim tekstovima govori i konkretno o
negativnim vanzemaljskim biima, kao na primer u gornjem citatu.

Na osnovu ovih izlaganja negativna bia, dakle, nisu stvorena od strane ljudi (putem
projekcije), kako se esto tvrdi, ve predstavljaju posebne ivotne oblike i, kao i bia
svetlosti, svesne stanovnike multidimenzionalnog Kosmosa, koji konkretno deluju.

Zato je onda jednostrano i ak opasno verovati da je zlo samo u ljudima, a ne i izvan njih?
Pokuajte da sami odgovorite na to pitanje! 8

PAD IZ HARMONIJE

Pitanje o poreklu negativnih uticaja zahteva izdiferencirani odgovor, koji uvaava

individualnu slobodnu volju i kosmike procese stvaranja. Jer do kada see seanje ljudi,
postoji zlo na Zemlji i mistini izvori sa istoka i zapada ak kau da zlo nije ogranieno
samo na Zemlju. Da bi pronali poreklo zla, kau oni, moramo pogledati daleko u istoriju
Univerzuma; tano je da postoje pali aneli i najvii pali aneo; u jednom odreenom
trenutku oni su su odvratili od svetla i postavili protiv svetla i bacaju senku...

U spisima judaizma, hrianstva i islama se kae da je unutar univerzalne Kreacije jednom

prvo bie, najvii arhaneo, teilo za time, da bude prvo. Usled tog okretanja protiv
Boijeg poretka i Boije punomoi on, koji je sam spadao u najvie opunomoenike, je
izgubio svoju boansku harmoniju i dospeo u podvojenost, ime je stvorio tamu, u koju je
pao.

U staroindijskim (vedskim) spisima nije eksplicitno opisan pad anela ili Lucifer,
meutim, utoliko je opirnije opisano delovanje univerzalnih pozitivnih snaga i shodno
tome, negativnih snaga, koje se na sanskritu nazivaju zajednikim pojmom asure (protivnik
Boga, protivnik svetla, od a- ne-, protiv-, anti- i sura, bia svetlosti, uporedi
takoe sanskritsko surya, sunce, Bog sunce). Vedski spisi opisuju nastanak Asura, njihovu
raznolikost i njihove svetove. Najvii gospodar tih svetova okrenutih protiv Boga nije
posebno spomenut, ali kod svetova svetlosti najvie bie je identifikovano, ak i imenom:
Brahma, najvie i prvo bie svetlosti, Bog stvaralac, kosmiki demijurg.

Brahma ipak nije najvii stvaralac, jer prema vedskom prikazu postoje bezbrojni
Univerzumi i bezbrojne Brahme, ali u svakom Univerzumu samo jedan. Sam Univerzum (u
svom praobliku od nemanifestovane, potencijalne materije) potie iz apsolutnog izvora,
koji se kao Prastvaralac na sanskritu naziva Vinu, Sveprisutni.

Brahma je prvobitno bie u Univerzumu, prvi Sin Boga. Od njega se unutar Univerzuma
stupanj po stupanj materijalizuju razliiti nivoi dimenzija i tokom tog procesa, davno pre
nastanka Zemlje i oveanstva, dolazi do razdvajanja razvojnih puteva, tako to prva bia
svetlosti na sasvim suptilan nain potpadaju pod uticaj asura mentaliteta i padaju u
podvojenost, ime stvaraju senku i svetove senke.

U graninim oblastima hemisfera svetlosti i mraka nastaje na sedmom koraku stvaranja

Zemlja donja taka i prelomna taka materijalnog zgunjavanja.

RAZDOR I NASTANAK SVETOVA TAME

Tajni savez Lucifera, o kome su samo posveeni ljudi putem boanske objave iz duhovnog
sveta, dobili spoznaju, nije dostupan uobiajenoj moi zapaanja ulima; to je jedna
injenica, za koju vi (ljudi) u mnogim oblastima svog ivota moete nai potvrdu. Nama
(anelima Boijim) je stalo do toga, da vas ljude posvetimo u tu realnost, tako da moete
izvui odgovarajue zakljuke. 9

U mnogim vizionarskim i mistinim objavama tokom vie od dva veka 10 nalaze se opisi
dogaaja, koji su vodili do pada dua u materijalne oblasti smrti i zaborava. Ti dogaaji i
pad mnogih ali ne svih dua, koji je usledio, su vodili do nastanka svetova tame, jednog
dogaaja kosmikih razmera, koji ljudi ne mogu da pojme u svoj njegovoj kompleksnosti.
Zbog toga u gornjem citatu stoji da o toj tajni samo posveeni ljudi mogu dobiti saznanja
putem boanskih objava iz duhovnog sveta.

Budui da je mo poimanja ljudi veoma ograniena, opisivanje, koje je namenjeno ljudima,

se moe vriti samo iz ograniene perspektive. Tako nije zauujue da te objave, koje su
kroz vekove stizale do ljudi, opisuju taj dogaaj drugaije. Zbog toga je veoma
preporuljivo koristiti metodu mozaika, da bi se dobila celokupna slika. Osnovna ema je
ve predstavljena u prethodnim izlaganjima:

Unutar Univerzuma, koji se ciklino iznova stvara, pojavljuju se prvi sinovi i erke
Boga, pre svih prvoroeni sin, od koga potiu druga bia (Arhaneo prvi aneo),
koja opet stvaraju sopstvene svetove i bia. Sva ta bia deluju u skladu sa voljom Boga.

Budui da se ta bia ipak kreu u oblasti potencijalne dualnosti, oni nadalje moraju svesno
da odre jedinstvo sa Boijom voljom. Njihova sluba u Boijoj tvorevini poiva na njihovom
konstantnom Da. Materijalna kreacija ipak nudi i mogunost da se kae ne. To takoe vai
za via i najvia bia svetlosti sa njihovom svitom podreenih bia, koji su preko tih
duhovnih praroditelja stupili u postojanje.

Bie svetlosti, koje je prvo poelo da razmatra jedno Ne, je bilo jedno od najviih i
prvostvorenih praarhanela, koje se najee oznaava imenom Lucifer (nosilac svetla).
Neki izvori ak kau, da je to bilo drugo po redu stvoreno bie, dakle, direktni brat prvog
sina Boijeg.

Kako to njegovo ime kae, on je bio donosilac svetla i posedovao je svetlosna, bogolika
svojstva. Kada je Lucifer postao svestan svoje lepote i moi, poverovao je da su to njegova
sopstvena svojstva i nije shvatao da su to u stvari bila pozajmljene divote, sa kojima je
iskljuivo odslikavao velianstvenost Boga. Kao sustvaralac je poeo da se identifikuje sa
svojom sopstvenom kreacijom. U njemu se pokrenula gordost i on je eleo da zauzme mesto
prvog sina Boijeg. . To je tokom jednog dugog unutranjeg razvitka dovelo do toga da je
potraio saveznike, da bi postao dovoljno moan da srui svoga brata. Ovaj razvitak je bio
doputen, jer bi boansko-autoritarno meanje protivureilo principu slobodne volje. Sva
bia svetlosti su bila (i jesu) stavljena na probu: da li ona slue Bogu dobrovoljno ili samo
usled nedostatka alternative? Ta alternativa je sada ponuena od strane Luciferovog
bratstva.

Poevi od tog prvog nivoa varljivo je da svi uvek misle samo dobro, tako dobro, da
misle da sami moraju da stvore bolju Kreaciju ili poredak sveta. Dogaaje na viem
nivou, koji su vodili do praporekla razdora i dijabolinog, mi ljudi samo putem mitskih slika
moemo da prevedemo u sopstvene predstave i te slike pokazuju, da se arhetipski obrasci
razdora reflektuju u svakom oveku na Zemlji.

U mitu o Luciferu ak ni verni aneli ne mogu sasvim da prozru i savladaju Lucifera. Ono to
je on eleo i propagirao, zvualo je dobro: jedan bolji svet! On je otkrio da, simbolino
govorei, ne postoji samo svetlost, ve i senka neto, to u prvobitnoj kreaciji ne
postoji, neto, to Stvaratelj ne stvara i ne moe da stvori. Ali mi to moemo! Znai,
moemo neto, to Bog ne moe. Moemo da bacimo sopstvene senke! Stvorimo, dakle,
jedan novi, bolji svet od senki ....

Dok god se ta misao nije u potpunosti razvila, bia svetlosti nisu mogla sagledati, kakva e
biti njena konsekvenca. Moda je Lucifer ak na poetku izjavio svoju vernost Bogu, tvrdei
da eli da slui samo slavi Boga i dobrobiti naroda i bio sam u to vrsto uveren. Time je
ponjeo nezadovoljstvo i razdor i u tome video dodatnu potvrdu da svetlu neto nedostaje i
da se zbog toga prvobitni poredak mora promeniti. Kao obrazloenje je naveo da je to
neophodno, da bi se ouvala sloga neba i anela...

U viim sferama Univerzuma, koje su isto duhovne, misli i oseaji imaju direktno dejstvo
na spoljnu realnost, jer se tamo unutranjost i spoljanjost gotovo ne razlikuju. Luciferova
sklonost ka disharmoniji je zbog toga znaila po sebi razdvajanje i tako su on i njegove
svite srodnih i povezanih anela sa njihovim podreenima pali u ponor odvojenosti od Boga.
To je samo od sebe prouzrokovalo nastanak novih svetova, koji su odgovarali stanju duha
tih bia, odvojenih od Boga. Lucifer, prvobitno nosilac najvieg svetla, se naao u oblasti
najvee tame i smatrao da se prema njemu postupilo nepravedno (on se nije okrenuo
direktno od Boga, ve protiv prvog sina Boijeg, Boga Stvaraoca). Ali pre svega je sada
mislio da je u tom novom svetu sam postao Bog to je u stvari bilo tano, jer u tamnoj
hemisferi je on bio i jeste najvie bie. Kao gospodar tog sveta poeo je da u sopstvenoj
oblasti gradi i proiruje sopstvene podkreacije, imperije.

Posle svog Pada Lucifer vie nije bio Nosilac svetla, ve najvii knez svetova tame i voa
protivnikih snaga. Iako je sebe i dalje vie nego ikada zamiljao kao Lucifera, bio je sada
Satana, Pali. Interesantno je da hebrejska re shatana (protivnik, progonitelj) ima
ekvivalent na sanskritu: shatana, dovesti do pada, razoriti, ruinirati od korena shad,
pasti, sruiti se i takoe oboriti. 11 Ovo dvostruko znaenje opisuje bie Satane veoma
verno, jer Pali nikada ne pada sam, ve rui i druge, to znai, on povlai svojom
propagandom i druge u tamu.

Lucifer je prototip buntovnitva protiv Boga (Vinu) i stvaralakog boanstva (Brahma). On

je sopstvenom krivicom dospeo u ekstremnu dualnost, jer mu pozicija dobijena od Boga vie
nije bila dovoljna. Hteo je vie. Hteo je neto bolje.

PSIHOLOGIJA ZLA

Ko se odvoji od svetlosti, nalazi se silom prilika u mraku. To je bio sluaj i sa Luciferom i

njegovom svitom. Oni su se odjednom nali u mraku u spoznali da su sada izgubili sve to su
prvobitno imali. Tako su se u njima ustalasale negativne emocije: zavist, ljutnja, mrnja,
osvetoljubivost, samoivost i samoobmana. Nisu vie bili sreni, ali su sami sebe uveravali
da su sreni. Poto su stalno uranjali u svoj ego, odvojen od Boga, i odsekli sebe od
Boanskog izvora, mogli su snagu i ivotni smisao da izvuku samo iz svog ega. Njihovo bie
je potamnelo i ogrubelo i vie nisu bili u stanju da se otvore za svetlo i za Boansku Ljubav.

Naredni rezultat ovog unutranjeg raskola su bila spoljanja razdvajanja: podela u partije,
koja je za sobom donosila konkurentsku borbu i borbu za mo. Asure nisu jedinstvena
zaverenika grupa, ve su podeljeni u najrazliitije frakcije: od umerenih i etiki
orijentisanih do ekstremnih i totalitarnih, od dragih do zlih Asura (vidi: Nevidljivi
svetovi).

U hiperdimenzionalnim oblastima stav duha se direktno ispoljava u fino-supstancijalnim

pojavama. Oni, koji su svesno i radosno povezani sa Bogom, najviim izvorom svetla i
ljubavi, reflektuju ta svojstva i ive u bljetavoj punoi, toploti, naklonosti i bez straha.

Podudaranje izmeu mentaliteta i telesne pojave se javlja i kod na negativnih bia. to su

ta bia udaljenija od Boga, to manje reflektuju boanska svojstva, od kojih je prva i najvia
Ljubav. Sve veim udaljavanjem od Boga bia gube sposobnost da vole, da, ak i elju da
vole. To moe ii tako daleko, da se neka bia izopae u hladnokrvnu neosetljivost.

Lucifer i njegove svite nisu pali, zato to nisu imali znanja. Vie puta su upozoreni, ali su
odbili upozorenja: Vaa spoljanjost je verna slika vaeg unutranjeg ogledala, u kome se
ogleda ljubav Boanskog; inae e se vae unutranje ogledalo slomiti i vaa pojava e
postati uasna. 12

Upravo to se dogodilo. Nastale su uasne i groteskne prilike. Njihova bezbonost se

ispoljava i u odgovarajuem obliju, koje se opisuje ivotinjsko-reptoidnim karakternim
crtama: Veliki zmaj se sruio. On je stara zmija, koja se naziva avo ili Satana i zavodi
itav svet. Sruio se na Zemlju sa svim svojim anelima.

Ono to Apokalipsa (12/9) ovde kriptiki nagovetava, se danas na osnovu objava i otkria (i
ak na osnovu svedoka) moe razumeti u konkretnom znaenju. Vie o tome u delu III ove
knjige.

RAZLIKA IZMEU POLARITETA I DUALITETA

On je slika nevidljivog Boga, Prvoroeni itave Kreacije. Preko njega je stvoreno sve to
ivi na Nebu i Zemlji ... On je bio tu pre svega drugog. (Novi Zavet, Poslanica
Koloanima, 1, 15 ff).

Bia svetlosti, koja ive u najviim dimenzijama materijalne kreacije, nisu pali aneli, ve
slike nevidljivog Boga, koja svesno slue planu stvaranja. Njihov dolazak u materijalnu
kreaciju nije pad od Boga, ve slui prirodnom putu individualizacije svake due. Tamo, u
isto svetlosnim svetovima materijalnog Univerzuma nudi se izvorna sloboda volje: Hou li
da ivim u jedinstvu sa boanskom ljubavlju ili da izgradim svet za sopstveni ego?
U visokim svetovima svetlosti polaritet (ravnotea kreacije, plus i minus pol: prostor i
vreme, Jin i Jang, muko i ensko, ono to izgrauje i ono to razgrauje) nije naruen, ve
deluje u dinamikoj harmoniji. U ovoj definiciji pojam polaritet se odnosi na neprekinutu
ravnoteu polova, koji se dopunjuju i lee u osnovi svake dinamike stvaranja. Raskol se
dogaa kada je ravnotea naruena bilo kakvom jednostranou. Dualitet, podvojenost,
se odnosi na stanje podele, iji je prauzrok dijabolino ubeenje, u bilo kom obliku.

U Univerzumu i meu ljudima ne postoje, dakle, samo pali aneli. Ipak, sa putem kroz
materiju je povezan potencijalni pad, jer je u oblasti polariteta pad uvek otvorena
(potencijalna) mogunost. Istinski pad se dogaa, kada ovek pone da se identifikuje sa
sopstvenom kreacijom, poevi od misli i misaonih svetova. Kao to je ve spomenuto: Za
Brahmu i via bia svetlosti su misaoni svetovi konkretne kreacije. Kondenzovanjem
materije oni manifestuju putem svojih misaonih oblika itave svetove ivota.

Prilikom Luciferovog pada mnoga bia svetlosti su se suprotstavila iskuavanju uz prirodno,

nepomueno poverenje u Boga, znajui dobro, ta je pravi smisao ivota. Drugi su,
meutim, razmotrili iskuenje i razmiljali, sve dok njihova neodlunost nije prerasla u
saglasnost. Jedni su bili iskuitelji (zavodnici), drugi zavedeni. Kod zavedenih je postojao
greh slabosti, kod zavodnika greh zla. 13 Shodno tome su se razvijali i putevi njihove
sudbine, jer i u tami postoje stepeni.

Zemlja poto se nalazi u graninom podruju izmeu svetova svetlosti i tame predstavlja
odluujue mesto ponovnog uspona i mogunost ponovnog povezivanja sa Bogom. Due se
mogu inkarnirati na Zemlji kako iz svetova svetlosti, tako i iz svetova tame, jer se ona
nalazi u oblasti kvalifikacije obe hemisfere. Time se palima prua ansa da ponovo dou u
dodir sa svetlou i da se sete Boijeg puta. Tek ovde, na pragu svetova svetlosti palim
anelima se ponovo nudi mogunost izbora. Jer u svetovima tame, gde vlada samo tama,
nema alternative.

Na Zemlji su, dakle, morale biti stvorene kapije, koje otvaraju put u svetlo, da bi ljudi
dobili makar ansu da biraju izmeu svetlosti i mraka. Zbog toga su se i mnogo aneli, koji
nisu pali, spustili u inkarnirano stanje i postali ljudi meu ljudima, sinovi ljudi i erke
ljudi. Kulminacija je bila inkarnacija Prvoroenog itave kreacije, jer protiv njega se
podigla pobuna. I tako se on spustio u oblast vladavine Satane, da slomi tu mo: Sada se
donosi odluka o ovome svetu. Sada se rui vladar ovoga sveta. (Jovan, 12, 31). 14

Ovo obaranje nije bilo akt mrnje ili kazna, ve jedno osloboenje kako zavedenih,
tako i zavodnika. Paralelno sa luciferskim odvajanjem, poeo je da deluje i plan
oslobaanja, jer tama se odvaja od svetlosti, ali se svetlo ne odvaja od tame...
KALI-JUGA OVEANSTVO U NAJGUOJ MATERIJI

Materijalni svet ne nastaje kao kazna ili zatvor za pale due, jer u trenutku kreacije jo
nema palih dua. Sve je bilo dobro, kae se o tome u Postanju:

Bog je posmatrao sve to je stvorio i bio je zadovoljan, jer sve bee dobro. Bi vee i
ponovo jutro: esti dan. Tada su nastali Nebo i Zemlja sa svime to ivi. (1 Mojsije, 1,31f).

Materijalni svet je stvoren kao mesto slobodne volje, gde je mogua boanska ljubav, ali i
zaslepljeni, pakleni egoizam. Filozofski reeno: u polaritetu je potencijalno sadran i
dualitet, kao to i svetlost nudi mogunost da se baci senka. Kada se odigrao pad anela
oigledno nije vie sve bilo dobro, jer je sada postojala dualinost dobrog i loeg.

Vii nivoi stvaranja nisu fiziki, ve duhovno fino supstancijalni. Ni Zemlja nije uvek bila
tako gusta kao u dananjem dobu. Pad Zemlje u najdublju zgusnutost se odigrao tek
kasnije, kada se tokom Vremena promenio i Prostor. Prema vedskom opisu (vidi citat iz
Mahabharate u Nevidljivom svetovima, str. 209) oveanstvo je tek sa dobom Kali (Kali-
Juga) dospelo u iskljuivo trodimenzionalni svet opaanja, koji je za dananje ljudsko
poimanje normalan. Pojam Kali bukvalno znai umetnuti klin, razdvojiti, to
odgovara grkom pojmu dijabolian. Kali je tako impuls iza svakog razdora i lane
svetosti na Zemlji i njena vladavina je prema vedskom kalendaru poela pre okruglo 5200
godina.

Ve je spomenuto da se bia inkarniraju na Zemlji kako iz svetova svetlosti, tako i iz

svetova tame. U Kali-Jugi se pojavljuju ak najvia bia iz obe hemisfere i daju peat ovom
dobu svojim suprotnim impulsima, jer u ciklusu je doba Kali-Juga kao najnia taka takoe i
prelomna taka, iz koje proizilazi prekretnica, u kojoj svetlost ponovo rastvara tamu.

Pogledajmo sada dogaaje na Zemlji, koji su povezani sa ovom misterijom. Hrist je doao
na Zemlju ... i smru na Golgoti se izborio za uskrsli oblik ljudskog tela... i preko duhovne
nauke saznajemo potresnu injenicu: i Lucifer se spustio na Zemlju, nepunih 3000 godina
pre Hrista. Hrist je sledio svog brata, koji je postao njegov protivnik, na Zemlju i pustio je
da doe pre njega... na poetku Kali-Juge, mranog doba, koje je ljudima tokom hiljada
godina uskratilo oseaj i doivljaj duhovnog sveta i time podstaklo razvitak sopstvenog
zemaljskog razuma. ... Luciferova inkarnacija je uticala da su se ljudi od pre 3. milenijuma
sve jae sluili tim organima razuma. Jedan Bog je to ve uradio. Zraenje, koje se irilo od
njega, zahvatilo je postepeno zemaljsku kuglu. 15

Od poetka Kali-Juge ljudi su uvek iznova zapadali u materijalno ogranienu svest i zbog
toga su eleli da sve sami istrae i shvate razumom. Nema nieg loeg u tome, sluiti se
svojim organima razuma. Meutim, luciferski uticaj je prouzrokovao rastuu
jednostranost, koja je prezentovana kao napredak i poboljanje, dok je u stvari
priroda i harmonija uvek iznova zamenjivana razumnom pragmatikom (i tehnikom), koja je
mogla da zaivi samo na tetu prirode, zdravlja i ivota. Ta jednostranost razuma je vodila
do duhovnog slepila i uinila ljude podlonim uticajima i zavisnim od spoljanjih okolnosti.

Ovde bi trebalo postaviti jedno vano pitanje: na kojem mestu, u kojoj kulturi se Lucifer
pojavio kao sin oveka, da bi pokrenuo taj sudbonosni razvitak na Zemlji? Antropozofski
izvori daju sledeu informaciju:

To je kineska kultura u treem milenijumu pre nove ere. To je prvobitno bila kultura bez
bogova kasniji su preuzeti iz Indije jedna kultura bez religije, bez molitve, dakle, bez
iega to bi se moglo nazvati religioznim okretanjem ka sebi; ne udubljivanje ka unutra,
ve naprotiv, potpuno okretanje ka spoljnom svetu. 16

Inkarnacija Lucifera ... je oveanstvu najpre samoj kineskoj kulturi donela veliinu i
genijalnost, umetniku i spoznajnu uzvienost ... Lucifer je eleo da ljudima pokae sve,
to je mogao kroz svoje Ja, nezavisno od vostva Bogova. 17

Lucifer u ljudskom obliku, koji se istorijski danas vie ne spominje, nije, dakle, bio neki
avolski razljueni despot, ve donosilac kulture, svetlonoa, koji je velikim obeanjima
poeo iznova da oblikuje itav svet. I ovde je delovala ista ema: on je mislio samo dobro
i sve je trebalo da postane bolje. I to je iz vie perspektive imalo svoje znaenje i
opravdanje, jer nita nije apsolutno negativno.

Kada se odigrala ta promena na Dalekom Istoku, gotovo istovremeno se u Indiji pojavila

boanska inkarnacija Krine. Ako podatke iz vedskih spisa prevedemo na dananje
raunanje vremena, Krina je napustio Zemlju godine 3102. pre nove ere. Krinina smrt
prema tradicionalnim podacima obeleava poetak Kali-Juge. Gotovo isti datum ima
centralni znaaj i u Majanskom kalendaru, je je 3113. pre nove ere 18 poeo poslednji
ciklus od 5125 godina, koji e se uskoro zavriti, zloslutne godine 2012. (zimski solicijum).

Vodilo bi predaleko, ako bismo eleli da ovde razradimo celokupnu kulturno-istorijsku sliku.
Uloga Kine u poslednjih pet hiljada godina je tajanstvena, ali nije za potcenjivanje. U
meuvremenu je dokazano da je Kina u prvom milenijumu pre nove ere bila tehniki
najrazvijenija zemlja sveta. Danas Kina raspolae gotovo neiscrpnim brojem ljudi, koji se
mogu upotrebiti za bezdunu masovnu proizvodnju, prema potrebi moda i za militaristike
akcije. Od pre nekoliko godina sve vie zapdnih koncerna prebacuje svoju proizvodnju u
Kinu, privueni brzim profitom, koji su mogui zahvaljujui tamonjim niskim cenama
ljudskog rada. Zar to nije zamka, koja bi se mogla zatvoriti, im zapadni koncerni sebe
uine zavisnim od kineske jeftine proizvodnje? Da li je sluajno da upravo Kina postaje
zemlja jeftinih nadnica broj 1 i pojam za masovnu proizvodnju? Da li se time zatvara krug
hiljadugodinje iluzije napretka? U najmanju ruku mnogi ljudi na zapadu sve vie stiu
utisak da na Dalekom Istoku, u carstvu crvenog zmaja vreba jedan gigant, za koga ne
znaju, ta se u njemu odvija.

ULOGA ZLA U RAZVITKU LJUDI

Dosadanja izlaganja su pokazala zato je negativno negativno (negirajue"). Ono negira

Boanski poredak i veruje da sopstvenim snagama moe da stvori drugi, bolji poredak,
kao arhetipski Lucifer, koji je smatrao da su senke, koje on baca, bolje od svetla.
Okretanje od Boga vodi do iluzije i samoobmane i predstavlja koren zla i zlo ne treba da
bude predstavljeno kao trivijalna stvar ili opravdavano, ono treba da bude ispravljeno, a
pretpostavka za to je da ovek spozna, ta ono jeste.

Na osnovu te kategorine tvrdnje se moemo upustiti u naredno pitanje: ta je funkcija zla

u materijalnoj kreaciji?

Bez jasne moi razlikovanja ovo pitanje bi lako moglo da odvede u iskuenje, da se zlo vie
ne posmatra kao zlo, ve kao neophodno i konano dobro. Tom pogrenom razmiljanju je
podlegao Lucifer i druge tobonje Luonoe i Prosvetljeni.

Prva vana spoznaja se sastoji u tome, da se zlo ne sme sagledavati kao polarna suprotnost
dobrom, jer se takozvano zlo suprotstavlja dobrom preko dve jednostranosti. Suprotnost zla
je, dakle, u principu drugo zlo, dok se dobro kree sredinjim putem. 19

Obe jednostranosti ili ekstrema zla su previe i premalo. Drugi mogui pojmovi su
lucifersko, satansko i arimansko.

Lucifer je ve opisan. On je svetlosno bie visokog ranga, koje se buni protiv Boanskog
poretka (harmonija), protiv prirode, i eli da sebe vidi u centru. On reprezentuje suvie
mnogo: stalnu tenju za vie, samovelianje (hibris), zavoenje i zaslepljivanje. Ariman,
ime protivnika u staropersijskoj religiji, se izjednauje sa Satanom i predstavlja prototip za
premalo: razarajue, hladnokrvno, bezduno.

Ne samo luciferski, ve i arimanski duh utie na ljude i moe se pojaviti kao inkarnacija na
Zemlji. Inkarnacija prvog lei u prolosti, na poetku Kali-Juge; inkarnacija drugog e se
dogoditi na kraju vremena, kao otelotvorenje duha vremena jedne tehnoloki totalitarne
civilizacije i odgovara svetskom vladaru 666, opisanom u Bibliji, zveri Apokalipse.
Kao ledeno hladan, bezduni kosmiki impuls, Arimana zrai intelektualnou. I ljudi, koji
su zahvaeni tim impulsom, razvijaju logiku, koja u svom nemilosrdnom nainu bez ljubavi
izgleda kao da govori sama za sebe u stvari kroz nju govori Ariman. 20

Arimanska bia su onaj rod meu duhovnim biima, koja ljudima ele da prenesu posebno
interesovanje za mineralno-materijalno, interesovanje za sve spoljanje, mainsko,
mehaniko. Oni bi najvie voleli jedan novi svet, sastavljen od mnotva maina. Tako bi
svet trebalo da se dalje razvija. To je u stvari njihov ideal. U spoljanjoj, naunoj oblasti je
njihov ideal da sve pretvore u materiju, da sve mehanizuju. 21

ta je funkcija luciferskih i arimanskih bia? U svojoj direktnoj funkciji oni, po svojoj

sopstvenoj volji i na svoju odgovornost, nisu nita drugo do otelovljenje dve strane
negativnog i to su onoliko dugo, koliko zadre svoj luciferski ili arimanski stav. Oni imaju i
indirektnu funkciju, tako to predstavljaju ispit volje za ljude; jer tek kada postoji
mogunost za la, za izrabljivanje ili za druge oblike previe i premalo, ovek se moe
konkretno odluiti protiv toga. ovek kao bie sa sopstvenom odgovornou mora iz sebe
samog da eli ljubav i istinu i u konfrontaciji sa negativnim se pokazuje u kojoj meri je za
to sposoban. Ta funkcija je indirektna, jer je ona sporedni efekat. Nije namera negativnog
da ispuni ovu funkciju, kao to nije namera tame da indirektno ukae na svetlo. Uz to dolazi
da negativno nije neophodno, kao to ni senka nije neophodna za svetlo. Onima, koji su
intuitivno svesni Boga, ne treba konfrontacija sa negativnim, da bi se odluili za svetlo. Oni
ve jesu u svetlu.

Daljnja mogunost da se opie previe i premalo se nalazi u vedskoj filozofiji: guna rao
(strast) i guja tamas (tromost, lenjost). Guna, vana re na sanskritu (bukvalno: nit,
struna, podela), se odnosi na ono, to danas oznaavamo kao rezonancu i afinitet.
Put, koji vodi iz te dve jednostranosti, je zlatni sredinji put. To ne znai zbrku
kompromisa, niti neku sintezu obe jednostranosti, ve jedno prevazilaenje: ne kako
previe, tako i premalo, ve niti previe, niti premalo. Sredinji put je put istote,
neutralnosti i istinske suverenosti (guna satva), koji vodi iz avolskog kruga dualnosti i
omoguava istinski napredak. Taj model je osnova obimne psihologije. Bhagavat-Gita,
nazvana Biblija Indije, obrauje tu psihologiju Guna u tri od svojih osamnaest poglavlja
(vidi Bog i bogovi, Nevidljivi svetovi, uz kljune rei vedska psihologija i gune).

Zlo ima dva lica, previe i premalo, jer ono postoji u vidu dve jednostranosti. Bia, koja
deluju iza ta dva oblika, se mogu oznaiti kao Lucifer i Ariman. Dobro je zlatni
sredinji put: istinski napredak, koji vodi dalje do razdora, jednostranosti (izolovanosti) i
odvajanja (greha).

NE POSTOJI NITA APSOLUTNO NEGATIVNO

Negativno, sve do prvobitnog negativnog, predstavlja deo materijalne relativnosti. Sve
negativno je relativno, to jest: ne postoji nita apsolutno negativno. Ne postoji avo kao
apsolutni protivnik Boga. Kao to senka zavisi od svetla, tako je i Lucifer/ Satana uvek u
stanju zavisnosti, iako on odbija tu zavisnost i eli da ivi u iluziji da je sam nezavisni
vladajui Bog. U tom smislu on je arhetip egocentrinog mentaliteta svih palih dua.

Lucifer nije gospodar itavog materijalnog sveta, ve samo knez u svetovima tame.
Materijalni svet je ona oblast unutar Boijeg carstva, gde se uvek nudi mogunost zaborava
i iluzije (sanskrit: Maja).

Materijalna mo stvaranja, Maja, i Lucifer imaju srodne ali sasvim razliite zadatke. Maja
je reaktivna i pasivna. Lucifer je aktivan i agresivan. Maja samo reaguje, tako to uz
boansko vostvo ivim biima alje karmike reakcije i, nudei materijalnu raznovrsnost,
proverava ozbiljnost dua. Sve due ele da budu srene, meutim, istinska srea se moe
nai samo u duhovnoj realnosti. Koliko je iskrena elja dua za istinskom sreom? Da li ih je
mogue okrenuti ka materijalnim iskuenjima? Maja postavlja te ispite, tako to
jednostavno prezentuje raznovrsnost materijalnih mogunosti odvraanja. Ona samo
prezentuje, dok Lucifer naprotiv manipulie. U tome je velika razlika.

Ali ne bi trebalo da napravimo greku i igoemo Lucifera kao rtvenog jarca i pripiemo mu
krivicu za sve nae greke. Negativno samo onda moe uticati na nas, kada mi dopustimo
da se na nas utie a to je samo onda mogue, kada se prethodno upustimo u neke
predstave Maje.

Sve u boanskoj kreaciji ima neki smisao, pa i negativno! Ali je negativno ipak i dalje
negativno. Bila bi velika greka misliti da Bog eli negativno (ubistvo, nasilje, la, prevaru
itd.) samo zbog toga to ono ispunjava funkciju u kreaciji. Jer kao to je ve reeno:
negativne sile ne slue svesno tom viem smislu, ve slede sasvim drugaije namere. Smisao
negativnog ispit i jaanje individue kroz njen otpor je oigledno samo onima, koji su ve
razvili viu perspektivu ivota. Tako je spoznajatog smisla uvek individualni izazov i ni na
koji nain ne znai opravdanje negativnog.

Jao onima, koji zlo nazivaju dobrim, a dobro zlim, koji od tame prave svetlo, a od svetla
tamu ...! Tako je upozoravao prorok Jesaja u Starom Zavetu. (Jes 5,20).

MNOGE PONUDE: OVEANSTVO PRED IZBOROM

Ako pogledamo, koji su simptomi luciferskih i arimanskih uticaja, brzo prepoznajemo

upravo one uticaje, koji daju peat naoj dananjoj civilizaciji i odreuju njen kurs.
Arimanski oblik tehnike (mogui su i sasvim drugaiji oblici) je jedna mehanika,
destruktivna imitacija prirode, koja obeava olakanje rad i utedu vremena. Ta pomo u
stvari donosi sa sobom porobljivaku industriju i vodi oveka u potpunu zavisnost od
sirovina i vetaki proizvedene energije: elektriciteta, nafte i atomske energije.

Istovremeno stare i nove civilizacijske bolesti grabe oko sebe (rak, slabost srca, slabljenje
imunolokog sistema itd.) i simptomi se opet suzbijaju industrijskim proizvodima. to je
vee ivotno oekivanje, to je vei i strah od smrti.

Taj nain napretka i civilizacije (sa kompjuterima, mobilnim telefonima,

automobilima, automatizacijom, genskom tehnikom itd.) danas vai za potpuno normalan i
ve i samo postavljanje pitanje predstavlja svetogre. ovek neto drugo ne moe ni
zamisliti tako snano vladaju idoli Kali-Juge sveu ljudi. ovek ne treba da pronae mir,
da ne bi vie naao vremena da se zaustavi i da razmisli, emu sve to.

ovek u iluziji (Maja) upravlja svoju svest samo na materijalne ciljeve; on zaboravlja Boga,
ali Bog ne zaboravlja njega i uvek mu alje pomo. Ta pomo nije ograniena na jednu
jedinu religiju ili spis, jer ona deluje nezavisno do ljudskih granica, dogmi i predstava o
Bogu. Meutim, mir i harmonija (guna satva) su za ljude, koji stoje pod uticajem previe
i premalo (guna raa i tamas), dosadni i jedva podnoljivi. ovek vie voli da bude u
pravu, da druge ubedi i drugima vlada, bilo to u ime Boga ili u ime svetskog mira ili novog
svetskog poretka. itav ivotni stil u dualnosti vodi na jednu ili drugu stranu dalje od tog
cilja.

Ali ak i unutar materijalizma i fundamentalizma ostaje problem da Bog uvek pomae.

ak i kada ljudi vie ne uju glas Boga, oni ipak registruju glas savesti i oseaju da je neto
trulo i ide naopako. A ko ne dopusti da bude odvraen od potrage za odgovorima, taj e
nai.

NEGATIVAN UTICAJ NA RELIGIJE

Materijalizam, tehnokratizacija i industrijski razvoj odreuju pravac oveanstva tek

nekoliko vekova. Milenijumima pre toga ljudi su kolektivno bili religiozno orijentisani i
verovali su u Boga i/ili Bogove. Uticaj na oveanstvo je, dakle, morao poeti uticajem na
religije. To se dogodilo i dogaa se na nain, koji svoj zaetak ima u egu oveka: Ako
potujete ovog Boga i pripadate ovoj religiji, tada ste spoznali istinu i Bog e biti na vaoj
strani. Biete spaseni i Bog e sve druge pokoriti, a vi ete vladati. Ova osnovna poruka
obino nije formulisana tako nezgrapno, zbog ega pripadnici neke religije nisu primeivali
da verujui u to - slue jednom dijabolinom duhu, koji sa ljubavlju i Bogom nema nikakve
veze, esto ni sa ovenou.
Dvostruka mo negativnog se nigde ne pokazuje tako ekstremno kao u religijama
orijentisanim ka moi. Suvie verovanja u jedan religiozni sistem dovodi ljude do suvie
malo ili do izostanka bilo kakvog potovanja prema drugim religijama i njihovim
pristalicama. Oni smatraju da su u posedu jedine istine, to automatski znai da sve druge
moraju da posmatraju kao zavedene i zabludele.

Ironino, i svi drugi imaju slina ubeenja i tako razliite velike i male religiozne grupe
pokuavaju da preobrate, infiltriraju ili pokore ostatak sveta. U ime Boga oni su postali
agenti dijabolinog (razjedinjujueg) duha.

Religija je rano postala sredstvo moi, koje je omoguavalo tiranima, da se pozivaju na

Boiju milost. Svi oni, koji nisu imali privilegiju da budu u milosti tog reprezentativnog
Boga a posebno oni, koji bi se usudili da budu kritini, mogli su da budu prokleti kao
bogohulnici. Novo stvorene socijalne norme kao i odgovarajui sveti spisi davali su
teokratskim autoritetima mo, da one, koji su pali u nemilost, odbace ili jednostavno ubiju.

Nekako se taj Matrix probio u celom svetu, ne samo preko kasti Bramana u Indiji, ve i
preko fariseja, rabina, svetenika, biskupa, papa, amana, lama, sinova Sunca itd. Kod svih
tih spolja tako razliitih religija su negativne sile primenjivale isti trik:

1) Jedan guru, mesija ili prorok se apsolutizuje. Sve to on kae se deklarie kao
nepogreivo. Time se stvara jedno ideoloko okruenje, koje ljude, koji su pod tim
uticajem, izoluje iznutra i gura u jedan otvoreni ili suptilni fanatizam.

2) Na temelju apsolutizacije sledbenici postavljaju zahteve za moi i posedom istine za

sebe.

3) Sledei korak je stvaranje unapred odreenih struktura (od malih sektakih grupa do
religija i sistema loa, rasprostranjenih u celom svetu); putem dogmi i hijerarhijskih
pravila, esto preko zakletvi i rituala, pristalice i lanovi se vezuju za datu instituciju, sa
jedne strane pod socijalnim pritiskom i strahom (Ne smem da prekrim pravila i
zakletve), sa druge strane putem oseaja pripadnosti eliti: Mi smo spaseni/
izabrani/prosvetljeni; dakle, budi zahvalan i nemoj izneveriti Boga, naputajui ovaj
ekskluzivni krug; velika e biti kazna i prokletstvo.

4) U mnogim sluajevima je najdelotvornije, prvo sredstvo manipulacije bilo trovanje

odnosa izmeu mukarca i ene. To je poelo kada su mukarci kao vrhovni svetenici,
ratne voe i poglavari porodice (patrijarh) postali vladari drutva. Oni su proglasili
seksualnost i intimne aspekte ljubavi za slabost, neistou i greh; ene su postale vlasnitvo
mukaraca, ime su i ene i mukarci zapali u razliite oblike jednostranosti. Kada ene i
mukarci vie ne ive u ravnopravnom odnosu, nisu vie u stanju da jedno drugo osnae
putem posveenja u ljubavi. Tada je ivot postao povran i hektian, a ljudi su posezali za
surogatima (presti, eksternalizacija, zabava, zavisnost itd.).

5) Najvei surogat je bio oseaj moi: znati vie nego drugi, biti bogatiji nego drugi, mo,
da se drugi preobarate, izazivanje kod drugih oseanja potovanja i straha. Ovde ekstrem
predstavljaju apsolutistiki zahtevi, kojima ovek sam sebe uverava da kao lan neke grupe
pripada izabranima ili spasenima; svi drugi ljudi se posmatraju kao neznalice, ponekad i kao
izgubljeni ili manje vredni. U svim religijama ima ekstremista, koji veruju da je samo
pitanje vremena kada e njihova konfesija zavladati na celoj Zemlji: svetska vlast
hrianstva, judaizma, islama, hinduizma itd. Iza svih tih snova deluje Satanino obeanje o
jednoj svetskoj vlasti. (vidi Matej, 4, 9; Luka 4, 7).

SAETAK I PERSPEKTIVA

ovek je izloen mnogim uticajima: fino-supstancijalnim, eterinim, elektro-magnetnim,

fizikim i psihikim. Svi ti uticaju imaju uzroke i daleko poreklo, koji na direktan ili
indirektan nain zavise od svesnih bia. Nita se ne dogaa bez uzroka, obinim sluajem,
niti zlo, niti dobro.

Bez manipulatora svet bi izgledao drugaije. Kada bi ljudi dobili prave, pozitivne
informacije i alternative, sigurno ne bi bili odvraeni. Kada bi mediji prenosili osnovno
znanje o inkarnaciji i karmi, ivot bi se promenio u mnogo emu.

Kada bi imali istinski izbor, ne bi izabrali onaj pravac, koji se danas nudi. Odluili bi na
primer da umesto istraivanja atoma, gena i farmakolokog ispitivanja podre alternativna
istraivanja. Uz tane informacije mnogi ljudi bi se odmah odluili za vegetarijanski ishranu
i gotovo niko ne bi podravao izvoz oruja, finansijske pekulacije i globalnu centralizaciju.
A ipak, upravo ti faktori odreuju na ivot u dananjem drutvu.

Oigledno je da ne prouzrokuje samo jedan ovek sve te stvari. Postoje snage, koje
manipuliu ljudima i nameu svoje zamisli i metode.

Naravno, svaki ovek nosi u sebi odreenu rezonancu za zlo. Ali upravo zbog toga je vano
znati, da spolja postoje odreene moi, koje koriste, pa i podstiu te slabosti ljudi. Kada
bi ljudi to znali, mnogo toga ne bi inili i posvetili bi znatno mnogo vie panje drugim
stvarima.
Mistini izvori ukazuju na to da odvraanje od svetla poinje daleko od Zemlje, u
hiperdimenzionalnim svetovima. Poto najvii realitet nije materija, ve duhovna
individualnost, slobodna volja predstavlja inherentni deo realnosti. Najvii oblik slobodne
volje je Ljubav: dobrovoljno jedinstvo i harmonija pojedinanog i celine. Sva iva bia
imaju slobodu da budu u svetlosti ili da se okrenu od nje, da bi stvorili sopstveni svet
senki. U svetu polarnosti i potencijalne dualnosti obe mogunosti su otvorene.

Sloboda da se izabere sopstveno usmerenje svesti, je praiskonska i jedina istinska

upotreba slobodne volje. Niko nije prinuen da bude u svetlosti i niko nije prinuen da se
usprotivi svetlosti. Nije neophodno, okrenuti se od svetla, da bi se pronala prava
stvarnost.

Duhovni stav, koji se protivi svetlosti, se moe opisati pojmom ego odnosno lani ego
(nasuprot istinskom egu, pravom Ja ili Sopstvu). Ego nastaje kada neko ivo bie,
poevi od visokog anela Lucifera, izgubi svest o svom sopstvenom identitetu kao venog
dela celine i kao posledica toga, ispadne iz boanskog poretka i jedinstva, to vodi do
egzistencije u senci.

Psihologija ega poiva na dvostrukoj obmani: samoobmani i samo-opravdavanju, koje u

stvari nisu nita drugo do opravdavanje ega.

Samoobmana znai da ovek zapada u iluziju da izvan harmonije sa celinom (Bog) moe da
bude moan, nezavistan i srean. Oni, koji razviju takav mentalitet, nisu vie u stanju da
prepoznaju svoj spiritualni identitet sa one strane materijalne dualnosti. Poto su se
odvojili od izvora, vie nisu direktno povezani sa izvorom i vie ne dobijaju svoju ivotnu
energiju odatle. Zbog toga poinju da iskoriavaju energiju drugih bia ivotinja, biljki,
ljudi i planeta.

Opravdavanje ega znai da ovek pokuava da racionalizuje ili potisne samo-obmanu i

frustraciju, koja iz nje proistie (putem ateistikih filozofija, projekcije krivice ili
samosaaljenja). To sa sobom povlai laan zakljuak da delovanje pod egom predstavlja
neophodno iskustvo i time ispravnu odluku.

Usmerenje nae svesti zavisi od nae slobodne volje, a ona odreuje kakve afinitete emo
razviti, za ta smo prijemivi, a za ta ne. To se naziva Zakonom rezonance. Razumeti taj
zakon je od presudnog znaaja, pogotovo danas, kada odnosi na Zemlji ulaze u fazu, u kojoj
spoljanja bitka vie ne moe da se odvoji od unutranjosti oveka.

Negativne snage danas ne streme vie samo za tim, da ovladaju mislima i intelektom
oveka, ve i njegovom sveu. One ele itavo bie sa srcem i duom.