Materija

Materiju ljudi u svakodnevnom ivotu definiu kao supstanciju od koje su sainjeni

fiziki objekti, to praktino znai da se pod materijom smatra sve to se moe
ulima osetiti i poseduje fizike osobine. Iako u nauci danas dominira takozvana
meterijalistiko-dijaktelistika teorija, nema jasno definisane teorije materije koja je
nairoko poznata. Materija bi se najjednostavnije mogla defenistai kao istovremena
manifestacija mase i energije u vremenu i prostoru. Kao opta, filozofska i
fizika, kategorija, materija je neodvojivo povezana sa drugim optim kategorijama,
a to su prostor, vreme i kretanje. Materija, dakle, uvek postoji u prostoru (zauzima
neki prostor) i vremenu, a, takoe, ne moe da postoji ni bez kretanja tj. nalazi se u
stanju stalnog i neprekidnog kretanja i promena. Jedan od najstarijih (formulisan jo
u antikoj Grkoj) zakona fizike je Zakon odranja materije koji glasi:
Materija se ne moe unititi, niti ni iz ega stvoriti, ona moe samo da se menja i da
prelazi iz jednog u drugi oblik.
Tek u 19. veku su ispravno postavljeni temelji fizike u smislu definisanja osnovnih
osobina materije i sastavnih elemenata prirode. Tada je primeeno da osim
supstancije (fizikih tela) postoji neto to u prirodi moe imati fizike osobine, a ne
mora imati masu i oblik. To je bila energija i dugo je smatrana osnovnim i
nezavisnim sastavnim delom prirode.Taj drugi oblik postojanja materije mi zovemo
fiziko polje. Moemo rei da je materija graa prirode tj. univerzuma.
Ovde treba napomenuti da postoji mala razlika u izraavanju, jer, na primer, u
anglosaksonsiim zemaljama pod materijom se podrazumeva samo supstancija kao
graa fizikih tela, a za fiziko polje (field) esto se koristi izraz energija (energy).
Meutim, od pojave specijalne teorije relativnosti uvodi se dvojnost materija-
energija. Postoji izuzetno vrsta veza izmeu materije i energije, jer su materija
(masa) i energija, prema poznatoj Ajntajnovoj jednakosti, potpuno ekvivalentni i
mogu se i pretvarati jedna u drugu - materija u energiju u procesu anihilacije, a
energija u materiju u procesu kreacije. Dakle materija i energija su dva pojavna
oblika iste stvarnosti.

Materija u nauci [uredi]

U fizici supstancija je sve to se sastoji od elementarnih fermiona. Materija zaprema
prostor i ima masu. Prevashodno se sastoji od protona, neutrona i elektrona. Bozoni
(meu koje spada i foton) koji posreduju u delovanju etiri elementarne sile smatraju
se materijom i imaju energiju i masu (mirovanja). Dakle, supstancija se sastoji od
kvarkova i leptona.
Uopteno, materija moe postojati u nekoliko agregatnih stanja. Najee pominjana
stanja su

vrsto agregatno stanje

teno stanje
gasovito stanje
i esto se pominje plazma kao etvrto agregatno stanje. Mada fizika poznaje i stanja

superfluidno stanje
Boze-Ajntajnov kondenzat
Fermionski kondenzat

Homogena supstanca poseduje odreen sastav i osobine, i bilo koja koliina

homogene materije ima isti takav sastav i iste osobine. Supstanca moe biti
meavina, kao to je bronza ili elementarna materija kao to je gvoe. Heterogena
supstanca, kao to je granit nema odreen sastav.
Hemijske supstance su sastavljene od molekula i atoma, a one od elementarnih
estica, kao to su leptoni i kvarkovi.