FILOZOFISSKA ENCIKLOPEDIJA. S. Zimmermann. Academia croatica scientiarum etartium Zagre- biae intendit publici juris facere Encyclopaediam philoso- phicam. Hic quaedam observationes de delineatione et executione hujus operis exhibitae sunt. Postea accedunt dissertationes de Noetica, Cogni- tione, Veritate, Universali, Principio causalitatis et tandem de Phi- losophia et religione. Scopus harum dissertationum est ostendere exemplo, qua ratione Encyclopaedia nexu systematico exhibere posset problemata singula- rum disciplinarum philosophicarum. Hic elaborata sunt praecipua pro- blemata noetica. * Akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu namjerava izdati Fi- lozofijski rjeénik. S ovim su terminom otpoéeli prvi razgo- vori o tome poslu. U diskusiji oko defini takva »rjeénika« dogle su o obzir dvije koncepcije: 1. rjeénik, u koji bi uSla fil. termino- logija s pojmovnim objasnjeniem, na osnovu sumarnog prikaza li- terature; 2. u veéem formatu rjeénik, Sto bi zapravo bila fil. enciklo- pedija, koja bi navedeni zadatak rjeénika proSirila tako, da bi obuhva- tala uglavnom problematiku sa glavnim smjerovima njezina rje- Savanja. Ona bi (alfabetskim slijedom terminologije) sadrZavala ese- jistitke prikaze o svemu, Sto Gini historijski razvoj filozofije. Ne bi, dakako, taj princip u svemu naSao jednaku primjenu, pri éemu bi mje- rodavne bile pojedine teme. Tako bi mjestimice ova enciklopedija imala karakter rjeénika, dok bi za vaZnije teme trebala dati oveée rasprave, bilo da se radi o samim problemskim temama, bilo o pojedinim filo- zofima. Nitko neée posumnjati, da nam je rjetnik neophodno potreban, i da je enciklopedija veoma poéeljna. S toga treba ispitati moguénost kako bi se ostvarilo jedno i drugo, odn. samo enciklopedija, u kojoj je sadrzan i rjetnik. Koje se ukazuju poteSko¢e za izdanje enciklopedije? Neznatan je broj saradnika, koji dolaze u obzir za ovakav posao. Veé bi na tome mogio sve zapeti, — ali ne mora, jer enciklopedija ne mora biti gotova na duSak, ona moze éekati i na buduée saradnike, a danas ipak otpoéeti. Cak bi se moZda ispostavilo, da se valjanom orga- nizacijom od strane Akademije moze taj golemi posao ipak u dogledno vrijeme izvesti. A jasno je — na oéigled kulturnoga kapitala, koji bi- smo time dobili — da je Akademija spremna doprinesti sve u tome cilju. Ima i drugih razloga, koji oteSéavaju izradbu enciklopedije. Prem- da bi se, naime, moglo reéi da inojeziéni rjeénici (enciklopedije) olak8a-Zimmermann: vaju posao, oni ga djelomiéno i ote’¢avaju — zato, Sto bi uza sve nji- hove pozitivne strane trebalo kritigki i samostalno dati ne&to novo. To bi se, dréim, u prvom redu imalo odnositi na metodu izradbe. Naa bi enciklopedija imala sluziti kao uvod uw filozofiju, a veé taj pojam izrige slozeni zadatak u sastavijanju enciklopedije. Uzmi- mo na pr. Eislera: za »Erkenntnistheorie« se na est stranica nalaze definicije o noetici, o njezinu zadatku, kako ga shvaéaju razni noeti- éari prema svome stajalistu u filozofiji ili barem unutar noetike, Vise nigta, a to je i previse i premalo. Citalac tako ne samo 3to ne doznaje noetiéku problematiku i sve Sto je s time u vezi, nego mu i sam zada- tak noetike izgleda kaotiéan, ili barem nerazumljiv. Kad se prikazuje titava, i to osnovna disciplina u filozofiji, da takav prikaz bude di- daktitki valjan, treba sumarno obuhvatiti glavne probleme, i pri tom istaéi sve one momente, koji ée éitaoca spontano navesti na druga mje- sta u rjeéniku, da njima nadopuni nazotni tekst. Pojedini fil. nazori ulaze u prikaze dotignih filozofa. Ovdje prikazani Glanci podetni su pokugaj u tom pravcu. Osim drugih prigovora (ili recimo, opravdanih Zelja), netko ée mo- Zda zamjeriti djelomitnom ponavljanju teksta, a joS vie moZda njego- voj opseZnosti. Koliko se, medutim, dade s razlogom tome prigovoriti, ipak ima opravdanih razloga da se jedno i drugo zadrzi. Tekstualne va- rijante umanjuju, istina, klasiénu konciznost, ali bi mogle biti gdjekome Gitaocu od koristi, pogotovo onome, koji ne¢e vise Glanaka odjednom Gitati. Na prikaz ovdje iznesenih Glanaka oslanjalo bi se mnoStvo ter- mina kao ogranci jedne cjeline, a takvu cjelinu treba onda, drzim, opseZnije prikazati. Na taj éemo natin ispunjati praznine u naSoj literaturi —iujedno utirati putove svestra- nom izgradivanjuhrvatske philozofijske literature Hoée li Akademija da opremi djelo u nauénom smislu reprezentativno — ako i ne poput Britanske Enciklopedije (koja, medutim, i u najnovijem izdanju proglasuje BoSkoviéa Talijanom) — najbolje je da priredimo en- ciklopediju na sistemu sumarnih referata (autoriziranih), s kojima é¢ u oslonu biti omanje teme. One ¢e na taj natin, uklopljene u oveéu problemsku cjelinu, dobiti smislenu povezanost, koje ne bi imale po zahtjevu iskljuéivo sitnih, manje vise terminoloSkih objasnjenja. Ako pak takva obja3njenja stavljamo u neki ¢lanak premda ée dotiéni ter- mini i zasebice na red doéi, to je zato, Sto su izvjesne teme (na pr. Na- éelo uzroénosti, Universale) povezane s terminologijom, koju ¢italac pre- pusten sebi ne bi znao povaditi i sastaviti pri razumijevanju problema. o kome je rasprava. Ovdje sam uzeo ponajveée i ponajteze lanke kao primjer. Kada (ako) mi budu pristupni inojeziéni rjeénici, dat ée se i ovdje StoSta dotjerati prema onome, sto je u njih bolje. Da to ne objelodanjujem u »Jugoslavenskoj« Akademiji, imam dva razloga: 1.) trebalo bi éekati (radi obilnoga gradiva) da to u »Radu« dode na red; 2.) bit Ge doskora 20 godina sto sam u Akademiji po prvi- put predlagao, da se takav »rjetnik« priredi za op¢u naobrazbu, pa bude li (zbog malobrojnih suradnika) taj pothvat i sada jo’ neostvariv, mozda ée se Hrvatska Bogoslovska Akademija odluciti na priredivanje skola-Filozofijska enciklopedija. 323 stidki-filozofijskog, ili pak filozofijski-teolo’kog rjetnika, odn. enci- klopedije. Uzimam taj izraz zato, jer uglavnom odgovara predlozenoj osnovi za sastav toga djela. (Adekvatno ne odgovara pojmu Enciklopedija ni britanska ni talijanska). »Matica Hrvatska« sprema op¢éu enciklopediju. u koju ée uéi i filozofijska terminologiia, pa nema smisla da sad i Akademija jednaki posao obavija, izdajuci samo priruéni. rjeénik u obiénom znaéenju. Rasprave, koje ovdje iznosim, sluze primjerom kako sebi zamiSljam izradbu na’e Enciklopedije, i to ba’ u onom njezinu dijelu, koji bi imao najvige da bude originalno nag. To je pro blemski dio, u kome bi pojedine fil. discipline dogle do izrazaja na osnovu sistematski povezane problematike. Tako ée ovdje donesene rasprave (Noetika, Spoznaja, Istina, Universale, Naéelo uzroénosti) pregnantno pri- kazati svu noetiku (u kojoj su, znamo, temelji filozofije). Pisac moze u tima @lancima da zastupa i svoje stajaliéte (kaoSto na pr. i Kiilpe éini u svome Uvodu), — Sto je u jednu ruku zato dobro, da se ovim putem upozna domaéu naégu fil. orijentaciju, a u drugu ruku neée to biti na Stetu objektivne informativnosti: jer ¢e ¢italac na raznim mije- stima enciklopedije upoznati sve nazore (a ne kako je na pr. u Hegelo- voj Enciklopediji), docim kod ove problemske ekspozicije doznaje glavne moguénosti rjeSavanja, sa kritiékim gledanjem kako ga pisac zastupa. Po ovom svome dijelu, enciklopedija bi imala slufiti specijalnom izu- éavanju filozofije. NOETIKA je nauka o spoznaji (gré. néesis, gnosis, zato »gnoseologija«; epistéme = nauka, znanstvena spoznaja, zato »epistemologija«; Erkenntnislehre, Wissenschaftslehre). 1. Spoznaja i poéetak noetike. a) Mispoznajemo ne&to ili neku stvar onda, kad zna- mo da je istina, Sto o njoj sudimo; na pr. kad o Zemlji tvrdi- mo da je okrugla, da se kre¢e oko svoje osi, da se giblje oko sunca, itd. Pri tom smo sigurni, tj. évrsto pristajemo uz ovo Sto sudimo (mislimo), i znamo da je tako, ne drukéije: znamo da je to istina. Sigurno shvaéanje istine znaéi »spoznaja«. Kad jo nismo sigurni, nego tek sumnjamo ili se tek pi- tamo da li jest tako, nemamo spoznaje, nismo dotiénu stvar spoznali. Ni onda je nismo spoznali, kad o njoj neistinu tvrdi- mo, na pr. o Zemlji, da miruje. Spoznali smo neku stvar, kad o njoj mislimo tako, da o njoj ne&to izriéemo (prediciramo) — bilo da to o njoj tvrdimo (afirmiramo) ili nijecemo (negiramo), u oba sluéaja: sudimo — a pri tom smo sigurni, da je na3 sud istinit.324 _Prof. Dr. Stjepan Zimmermani Izrazom »stvar« oznatujemo sve, na Sto mozZemo misliti; sve Sto je »neSto«, a nije niSta. Kad mislimo na nesto (ma neku stvar), to se u nagoj svijesti nalazi ili sadrZano je u njoj. Stvar je kao »metnuta pred« mifljenje, i zato ju zovemo predmet ili objekt (Gegenstand, od Gegeniiberstehendes, ob-jectum). Kad ne samo mislimo na stvar (pred- met), nego i o njoj neSto mislimo, da joj to priritemo ili odritemo (kaZemo »jest — nije«, tj. tvrdimo odn. nijetemo), onda je ono sto o njoj mislimo »stvarnost« (Sachverhalt). Stvarnost, dakle, znaéi bilo ko- ji dio same stvari, Sto god njoj pripada, svaki njezin odnos prema dru- gim stvarima (na pr. kod Zemlje je stvarnost njezin oblik, gibanje, udaljenost od sunca...). Neki je sud istinit, kad tvrdimo ono Sto u stvari jest, odn. porigemo, Sto u stvari nije. Kad sud po svojoj kakvo¢i (kvaliteti) — tj. po tvrdnji odn. nijekanju — odgovara stvari, kazZemo da je istinit; a obratno je neistinit. Bez ikoje tvrdnje odn. nijeka (jest — nije) nema spoznaje; na pr. kad mislimo na »Zemlja« i »okrugla«, znamo Sta te rijeti znaée, imademo dva pojma, ali jos time ne znamo da li Zemlja jest ili nije okrugla, a dok toga ne znamo, ne mozemo reéi da spoznajemo istinu, Sto se u sudu nalazi ili 8to je u njemu sadrzano bez kopule (jest — nije), zovemo sadrzaj (materija) suda, na pr. kad kaZemo »Zemlja okrugla« (bez »jest«). Sadrzaj suda sam po sebi nije istinit ni neistinit. Ako je sama stvar (predmet suda: Zemlja) odredena tako, da je okrugla, a tu njezinu odre- denost (stvarnost) izriéemo takvom kopulom, koja joj odgo- vara, onda smo stvar spoznali. Spoznaja je, dakle, u sudu koji kvalitativno odgovara predmetnoj (ob- jektivnoj) stvarnosti, ili koji je istinit. Dru- gim rijetima: istiniti sud (= spoznaju) imademo onda, kad sud odgovara predmetu po njegovoj stvarnosti (obzirom na njego- vu stvarnu ili predmetnu odredenost). Spoznati moZemo samo time, sto je miSljenje u izricanju stvarnosti upucéeno na predmet, ovisno od predmeta. Ne samo da migljenje nije isto Sto i predmet o kome mislimo (tj. nije s njime istovetno, identiéno) — jer o jednom predmetu moze vise ljudi jednako i razli¢ito misliti, — nego je takoder ovisno od predmeta, koliko u njemu pronalazi stvarnost. Zato misljenje postaje spoznaja odn. ne postaje — prema tome, da li je u odnosu sa svojim predmetom tako, da mu gledom na njegovu stvarnost odgovara odn. ne odgovara. Predmet po svojoj stvarnosti jest mjerodavan za istinito miSljenje ili spoznaju.Filozofijska enciklops Kod nekih smo sudova (na pr. kod navedenih o Zemlji) sigurni, da predmetna stvarnost Ginjenitno (de facto) jest, a kod drugih sudova sigurni smo da nuzno jest ili da je protivno tome nemoguée, na pr. kad tvrdimo da je cijelo veée nego dio, da je (a+b) = (b + a), da »neSto« nije podjedno niSta, ili da neSto ne moze ujedno »biti« i »ne biti« (tj. bitak i nebitak se iskljuéuju, protivurjeée i zato taj najopéenitiji sud zovemo na- éelo protivurjeénosti, principium contradictionis). Nikada, ni o kojoj materiji suda, ne bismo znali istinu, tj. ne bismo kadri bili sigurno ili nesumnjivo re¢i »jest«, a pri tome iskljutiti ynije«, kad bi ista stvar mogla ujedno biti i ne biti, tj. kad »biti« i »ne biti« (»jest — nije«) ne bi bilo protivurjeéno (pro- tuslovno). Zato je najopéenitiji uvjet svake spoznaje (0 bilo ko- joj materiji suda), da vazi naéelo protuslovlja. Toga najopée- nitijeg pravila treba se drzati, da nam budu_ sudovi_ istiniti. Pravilnost (ispravnost) sudova znaéi formalni ili logitki uvjet spoznaje. b) Je li »predmet« samo neSto misljeno (svjestito), ili moze da bude takoder zasebno neSto, tj. ne samo koliko je midljen, nego sam po sebi, nezavisno od mi8ljenja (= zbiljsko, realno neSto)? Ima li realnih predmeta, ili su svi samo misaoni (ideal- ni)? Kako su mjerodavni za spoznaju: da li po sebi, ili ovisno od neéega (— i od éega)? Time su otpoéela noeti¢ka pitanja. Za noetiku bio je rodni éas, kad se Govjek stao zanimati za spoznaju: je li ikada neSto sigurno, ili nije; jesu li svi spoznajni sadrzaji osjetilni (senzi- tivni), ili imade i misaonih (razumskih, intelektualnih, racio- nalnih) sadrzaja; je li misljenje u spoznaji istine ovisno od predmeta tako, da su predmeti neSto nezavisno od spoznavaoca (spoznajnog subjekta), tj. tako, da imadu zasebni »bitak« (je- su neSto po sebi), a ne samo koliko su »metnuti pred« mi8lje- nje — ili su upravo utoliko samo predmeti, Sto su ovisni od su- bjekta? U odnosu migljenja i bitka jest korijen noetike. 2. Noetika prema psihologiji i logici. Da razumijemo stajaliste (formalni objekt) noetike (n.) u izuéavanju misljenja, treba da n. razgrani¢imo prema psiho- logiji @p)i logici (1).326 Prof. Dr. Stjepan Zimmermann: a) Noetigar se ne zanima za pitanja: kako spoznavalac do- lazi do miSljenja; kako se miSljenje razvija u vezi s cjelinom svijesnog Zivota; da li i kako se ono razlikuje od drugih svi- jesnih dozivljaja? Sve su to pitanja, kojima se bavi psiholog. MiSljenje je sastavni dio svijesnog (duSevnog, psihitkog) Zi- vota, koji izuéava psihologija; zato se ¢ini, da n. nema zasebnog svoga predmeta, nego da pripada psihologiji. To stajaliSte za- stupa psihologizam. Ali n. sasvim druk¢ije izuéava spo- znaju, nego p.: dok ova izuéava ne samo spoznajne, nego i sve druge doZivljaje, i to s obzirom na njihovu gradu (strukturu) i zakonske veze postanka, n. uzima u obzir samo spoznajnu vrijednost, koja pripada spoznaji koliko je sigurna i istinita. Razlikovanje izmedu istinitih i neistinitih sudova razlogom je, da sudenje (migljenje) promatramo ne samo psiholoski (kao do- Zivljavanje), nego da se pitamo: ima li istinitih sudova (= spo- znaja); u éemu sastoji istina; na Gemu se ona osniva; koje je njezino mjerilo (norma, kriterij; zato se n. takoder naziva »kri- teriologija«); koje su joj granice; koji putevi (metode) vode do istine? To su pitanja, na koja odgovara n. Psihologisti ho¢e da sva ta pitanja svedu na p.; po njihovu se nazoru istina osniva na psihi (dozivljujuéem subjektu) tako, da je psihignost mjero- davna za shva¢anje objekata. Psihologizam je vrst subjekti- vizma (kako éemo podalje vidjeti), i zato mora n. — da proti psihologizmu opravda svoje pravo na opstanak — utvrditi ovisnost spoznaje od objekata, tj. njezin intencionalni karakter (ukoliko smo pri sudenju upravljeni ili usmjereni na objekt: intendiramo ga). b) Po svojim se pitanjima n. razlikuje od logike, koja istrazuje miSljenje (légos) bez obzira na ono, o Gemu mislimo predmeti, objekti, materija miSljenja). Logika se bavi na- éinima ili oblicima (formama) misljenja; zato se zove formalna 1. Ona pokazuje, kakovo treba da bude mi8ljenje s obzirom na bilo koju istinu; a noetika gleda na ono, Sto se u mi8ljenju na- lazi ili Sto je u njemu sadrZano, u vezi sa predmetima; zato se n. zove takoder materijalna logika. »Analitika se zove zato, Sto ra8tlanjivanjem ili rastvorbom (gré. analysis) misaone cjeline uotuje spoznajnu vrijednost. Radi svoga pro- sudivanja spoznajne vrijednosti naziva se n. takoder »kritikax; a kao vteoriia spoznaje« tumati, gdje pronalazimo istinu i do kojih granica.Filozofijska enciklopedi. 327 c) Da bude jasno, kako se razlikuje promatralatki stav noetiéara prama psihologu i logitaru — s obzirom na mi8lje- nje, koje je njima zajednitki predmet izuéavanja, treba uotiti dvostruki odnos misljenja: prema subjektu i objekti- ma. Kad mislimo, mozemo pri tome dozivljavati to da sumnja- mo, da smo sigurni, da pitamo, tvrdimo, poritemo, dokazuje- mo, obrazlazemo, zaklju¢ujemo, pojmimo ili razumijemo zna- éenje, ocjenjujemo ili prosudujemo itd. Misljenje je, dakle, ukupni izraz za razlicito dogadanje, kojim misaoni subjekt ¢i- ni upravo to, da misli. Psiholog izuéava misaone Gine (akte) kao svijesno doZivljavanje misaonog subjekta, tj. uzima u obzir njihovu svijesnu ili subjektivnu stranu. — Pri misljenju (néesis) moZemo uzeti u obzir ono Sto je miSljeno (ndema po Husserlu i Geyseru): mi mislimo na neSto, mislimo neSto o netemu (o istom predmetu moze biti razli¢itin noema, na pr. o Zemlji da je okrugla, da se okre¢e...). Kad na pr. mislimo na to, da jedno isto ne moze biti i ne biti, da 3 + 2 mora biti 5, da pravac ne moZe ujedno biti krivulja, — takvo misljenje izri¢e o neéemu nuZnost, pronalazi neSto kao nuZno: ovo ili ono je o nekom predmetu nuzno miSljeno. Mi8sljenje je u odnosu sa noematskim predmetima; taj odnos zovemo no- etiéki, za razliku od psiholoSkoga, koji misljenje po- vezuje sa psihi¢ékim subjektom. Logiéar i noeti¢ar promatraju misaone akte u njihovu noetiékom odnosu tako, da se ne za- nimaju za njihovu egzistenciju ili konkretnu razlitnost u psi- hitkoj organizaciji ¢éovjeka kao svijesnog subjekta. Time se ba- vi psiholog, a logi¢ar i noetiéar uzimlje u obzir misaoni subjekt (»duh«) uopée, misaone akte (noeze) uopée: jer kakva god bila konkretna organizacija misaonih subjekata i struktura njihovih noeza, uvijek se radi o nekom misaonom subjektu, kod koga su noeze razli¢ite (na pr. sumnja se po sebi razli- kuje od sigurnosti, osjetilni sadrzaji od misaonih, neistina od istine.). Logiéar i noetiéar objektiviraju misaone akte, proma- traju ih odmiSljeno od konkretnog subjekta; pa dok prvi istra- Zuje u éemu oni sastoje, drugi napose istraZuje njihovu noemat- sku stranu, tj. ispituje: na koji natin miSljenje satinjava spo- znaju ili sigurno shva¢anje istine.328 Prof, Dr. Stjepan Zimmermann: n-s n-a Ss <—————_—_____m P Inn Citavi je psiholo&ki subjekt (S) predmet psiholoSkog (p) izu- éavanja, pa zato odnos misljenja (m) prema subjektu naziva- mo »psiholoski«; misljenje je s ovoga stajalista svijesno doZi- vijavanje (noesis, n-s). Ono sto je miSljeno (noema, n-a), uvi- jek je mi8ljeno o nekim objektima (O), i to je »noeti¢ki« odnos, Koji izuéavaju logi¢ar (1) i noeti¢ar (n). Zanimajuéi se za_isti- nito migljenje, noeti¢ar ispituje noeti¢ki odnos ili vezu mi- Sljenja s noematskim objektima. Naveli smo primjere noematskih (spoznajnih) nuéZnosti; nuZno je misljeno na pr., da jedna crta nije ujedno ravna i ne- ravna ili kriva (pravac i krivulja), da 2 + 3 mora biti jednak zbroju od pet jedinica. Tako se mora misliti, nuzZno je tako, ne moze se drukéije misliti, ne zavisi od mi8ljenja da bude i drukéije: stvarno ili objektivno tako jest. Ovo »jest« metnuto je pred mi8ljenje — i baS to saGinjava noetitki odnos miSljenja. Mi8ljena nuznost znati, da jest neSto ili da postoji neSto, od éega je miSljenje ovisno tako, da se misaona ovisnost osniva na miSljenom predmetu (objektu): ovis- nost je objektivno nuzna, a ne osniva se na dozivljujuéem subjektu (jer u tom sluéaju ne bi ni bilo te nuznosti, tj. objekti se ne bi ni razlikovali od samog dozivljavanja). Spo- znajne nuZnosti zovemo vjetne istine, ukoliko nisu zavisne od vremenskog dozivljavanja u nekom subjektu. U toj nezavisnosti od migljenja izvire sama predmetnost ili »>biti predmet«; tu nailazimo na zna¢enje izraza »jest, biti, bitak« (das Sein, esse) Izraz »predmet« dobiva viSestruko znatenje: ne samo za ono na Sto mislimo, nego i za ono o emu mislimo. Mislimo li sad na »tro- kut«, taj misaoni predmet mozemo izreéi 0 pravokutnom trokutu, pa je sad »pravokutni trokut« predmet, 0 kome mislimo to, da je trokut (a ne, recimo, éetverokut). No, i taj misaoni predmet »pravokutni trokut« mo- emo izreéi o jednom ili o vise pravokutnih trokuta, koji se upravo ovdje sada nalaze ili zbiljski (realno) postoje (bivstvuju, egzistiraju), te ih osjetiIno opazamo. Jedan se od drugoga razlikuje duljinom stra- nica, svojim mjestom gdje egzistira itd. Svaki je sam po sebi, po svo-Filozofijska enciklopedija. 329 joj biti odreden tako, da se razlikuje od svih predmeta, koji nisu pravokutni trokuti; a medusobno se oni razlikuju po nebitnim ili pri- padnim (akcidentalnim) obiljeZjima, koja gine njihovu pojedinaénost (in- dividualnost). Potpuno odredeni »ovaj« pojedini (singularni) predmet. (ovaj pravokutni trokut«) zapravo jest ne8to egzistentno: takav pred- met, koji je odreden svojom biti, u konkretnoj (= s individualnim obi- ljeZjima sraStenoj) egzistenciji. Kao takav, predmet egzistira ne samo koliko je misljen (kao tijelo je osjetilno opazan!); u njemu odmigsljamo (apstrahiramo) »pravokutni trokut« uopée, i »trokut« uopée. Opéeniti (univerzalni) predmet manje je odreden nego konkretno egzi- stentni (singularni) predmeti, ali ga o njima izriéemo po istovetnosti, tj. opceniti predmet (»opéenito«, univerzale), izrite ono, Sto je singular- nim predmetima zajednitko, u éemu se ne razlikuju, sto im je bitno (esencijalno) i Sto je za njih zakonsko (nuZno). Kad »opéenito« ne bi sasvim neSto drugo bilo od singularnih predmeta, ne bismo im jedno isto »opéenito« mogli priricati (jer singularne predmete ne moZemo jedan drugome po istovetnosti priricati). Budu¢i da ono Sto je opéenito, ne mo- zemo kao takovo shvaéati osjetilnim opazanjem, zato je to misaoni (pojmovni) sadrZaj. On se osniva u singularno egzistentnim predme- tima, i utoliko kaZemo, da zakoni onoga Sto je opéenito migljeno (na pr. o trokutu), vaze kao zakoni predmetnog bitka. Kako god se opéeniti predmeti medusobno razlikovali (po svojim bitima), zajednitko im je najopéenitije obiljezje da jesu neSto, ili da su neki »bitak«. Za sve njih, dakle, vazi (vrijedi) ono, Sto je zakon bitka, ili Sto je nuzZma stvar- nost bitka uopée; a to je, rekosmo, ova stvarnost: »nije nebitak (niSta)«, t}. »biti« (jest«), iskljuguje »ne biti« (onije«), jedno i drugo ne moze ujedno odredivati isti objekt. U bitku se osniva naéelo protuslovlja. Iz retenoga proizlazi, da je miSljenje u odnosu s objek- tivnim bitkom tako, da je istinito ukoliko izriée objek- tivne stvarnosti. Bez te pretpostavke ne bi moguéa bila n. kao zasebna nauka. Samo onda, kad bi objektivnu stvar- nost saéinjavalo (konstituiralo) subjektivno doZivljavanje, bili bi u pravu psihologisti, da n. pripada psihologiji. Ali noemat- ski zakoni nisu isto Sto psihitki ili doZivljajni zakoni, i zato je n, posebna znanost. d) Neki drze, da n. svojom zada¢om obuhvata i logiku; ne- ki opet logitari drze, da pojmu logike pripada takoder n. Na taj se natin oba izraza (noetika i logika) uzimlju u Sirem zna- éenju, dok je u uZem smislu n. ograniéena na »materijalne« principe spoznaje, a logika se bavi »formalnim« principima. Za obe je nauke zajedni¢ki naziv (po Fichte-u) »nauka o znanosti« (Wissenschaftslehre). Za njihovu je razliku mjerodavno ovo: Povolji neSto izmiSljati, naprosto pretpostavljati, samo- voljno ili bez ikojeg dokaza tvrditi, krivo ili neispravno za-330 Prof. Dr. Stjepan Zimmerman kljuéivati — sve to ne znaéi »spoznati«: ovim se putem ne do- lazi do istinitog znanja (spoznaje). Istina je cilj, kome vodi pravilno miSljenje, tj. takvo je mi8ljenje uvjet (sred- stvo) za svaku spoznaju. Najjednostavniji (elementarni) su uvjeti: treba izrazima dati pravo znaéenje, pojmove treba od- rediti (definirati), sudovima dati izvjesni smisao, sigurnost (istinu) treba obrazloZiti, neke istine treba valjanim zakljudi- vanjem dokazati, itd. Slozeniji su uvjeti, kad se radi o znan- stvenim metodama. Sve je to »formalna« strana (glediSte) spo- znaje — za logitara. Noeti¢éar uzima u obzir pojedine spoznaje (materiju«) po njihovu sadrZaju (znaéenju i smislu), tj. za- nima se za sadrZajne ili materijalne pretpostavke svakoj znanstvenoj spoznaji uopée, na pr. noetiéar ée ispitivati u ée- mu sastoji sigurnost, op¢enitost i nuznost spoznaje, istina, osno- vi (»izvori«) misaone spoznaje i iskustvene, njihove granice, najopéenitija na¢ela (aksiome) za pojedine znanosti (na pr. na- éelo uzroénosti), najopéenitije pojmove (kategorije): stvar, predmet, zbiljnost, uzrok... (po njihovoj spoznajnoj vrijed- nosti). Noetika (sa logikom) je, prema tome, osnovica svih zna- nosti. Ako izrazom »mi8ljenje« obuhvatimo sve operacije, ko- je vode k spoznaji ili od kojih zavise valjani sudovi, re¢i ée- mo da se logika bavi zakonima miSljenja, tj. onim pravilnostima, koje normiraju miljenje, odreduju mu isprav- nost na putu k valjanim sudovima (spoznaji). Noetika se osla- nja na ono, o ¢emu mislimo ili Sto spoznajemo (= pred- mete), na pr. kad sve promjene u svijetu smatramo u ovisno- sti od uzroka (= naéelo uzroénosti), noetika ¢e ispitivati: Sta je »promjena«, Sta »uzrok«, za8to je svaka promjena ovisna od uzroka, da li to vazi samo na podruéju empiritke realnosti, itd. Pri tom se n. neée obazirati na svijesni (psihiéki) postanak tih pojmova i njihova natela, neée se zanimati za samo doZivljava- nje ili za psihitku njihovu zbiljnost u pojedinim subjektima. Zato n. i nije sastavni dio psihologije (kako misle psihologisti). Psihologija, naime, vodi ra¢una o neposrednom iskustvu, kako je ovisno od pojedinaénog svijesnog subjekta, do¢im n. apstra- hira od toga i uotuje objektivnu_ stranu spoznaje: poj- move za sebe (sadrzajno), sudove za sebe, njihovu medusobnu vezu u obrazlaganju, njihovu spoznajnu vrijednost ukoliko izriéu nuZnost (za razliku od pojedinatnog, opazajnog znanja),Filozofijska enciklopedija. 33) Bez obzira na to, da li su spoznaje i kako su uzbiljene u poje- dinim subjektima, n. ih uzima kao gotovi inventar znanosti, da ispita na Gemu se one osnivaju po svome znanstvenom karakte- ru (opéevaljane i nuzne vrijednosti). 3. Historija noetike. a) Historijski razvoj n. ide u predsokratsko doba gréke fi- lozofije, kad su filozofski nazori o svijetu izazvali pitanje o vri- jednosti tih nazora i naSe spoznaje uop¢e. Sofisti su stali sumnjati o svakoj spoznaji; bili su skeptici. b) Sokrat i Platon objagnjavali su n. pitanja dia- lektiéki, nauénim raspravljanjem o pojmovima. Proti so- fistima — koji su spoznaju ograniéavali na osjetilno (senzi- tivno) opazanje, is toga nau¢avali da je sve naSe znanje samo pojedinaéno i promjenljivo (nesigurno) — isti¢u S. i P. ono, sto je u zmanju opéenito ili pojmovno (misaono). P. je uéio, da se predmeti pojmova (»ideje«) ne nalaze u osjetilnom svijetu, gdje postoje samo promjenljive pojedinke, nego da ideje ima- du zasebnu zbiljnost (realnost); zato se taj nazor zove eks- tremni realizam. Suprotno je uéio Aristotel: »op- éenito« se zbiljski (realno) nalazi u pojedinkama, te ih bitno od- reduje ili oblikuje (Gidos, morfé); taj je nazor umjereni ili iskustveni (empiriéki) realizam. Prema ovo- me dvostrukom stajalistu — o tome, da li se ono 8to je op¢e- nito i bitno (nuZno) nalazi u pojedinatnom i promjenljivom (nenuZnom) iskustvu (po A.) ili se ne nalazi (po P.) — razi8li su se A. i P. takoder u drugim pitanjima. Dosljedno svojoj pretpostavci uci P. da ideje (= opéenito i nuzno) spoznajemo nezavisno od osjetilnog iskustva; naprotiv, A. uci, da iz isku- stva odmisljamo (apstrahiramo) opéenite pojmove. Po P. su pojmovi razumu prirodeni (racionalizam), a po A. se ra- zum osniva na iskustvu (empiristi¢ki intelektuali- zam). c) Oba smjera utjecala su na razvoj skolastitke (kréan- ske) filozofije: Augustin, Bonaventura... prikla- njaju su Platonu, a Toma Akvinski Aristotelu. Augu- stin napuSta P. zasebni svijet idejd, i prenosi ideje u Bodji um, koji osvijetljuje naSu spoznaju vjeénih ideja. Metodiéki je A. otpoéeo suzbijanjem skepticizma, pozivajuéi se na ne-332 Prof. Dr. Stjepan Zimmermann: sumnjivu Ginjenicu misljenja i mislioca, koji dozivljuje svoju sumnju (time je A. prethodnik Descartesov). Toma je pred- stavnik skolastitkog realizma u A. smjeru. U 13. i 14. st. napustaju nominalisti skol. nauku o realnoj vrijednosti op¢enitih pojmova (koji su, po njima, sa- mo rije¢i, nomina). Spoznaju ograniéuju na osjetilno iskustvo (time su pretete senzualisti¢kog empirizma). Konceptuali- sti (Vilim Occamski...) priznaju da opéeniti pojmovi (concep- tus universales) nisu samo rijeti, ali im — suprotno Aristote- lovom realizmu —- niSta realno ne odgovara, tj. pojmovi se ne osnivaju u neéemu nezavisnom od misljenja. (S ovim proble- mom o realnosti »univerzalij4« sredovjetna je filozofija, kaze Kiilpe, prethodila suvremenoj noetici.). d) U 17. st. — Francis Bacon i Descartes — obraéa se paznja znanstveno metodiékim pitanjima. Prvi nagla- suje indukciju, drugi metodicku skepsu. Locke i Hume (prvi kao umjereni, drugi ekstremni empirist) potinju sustav- nim izgradivanjem noetike. Uporedo s time ide racionalisti¢ki smjer: Leibniz i Chr. Wolff. Na engleskom empirizmu i njemaékom racionalizmu orijen- tira se Kant (u »Kritik der reinen Vernunft« 1781). Rezultat njegove noetike jest negacija teoretske (razumski spoznatljive) metafizike ili filozofije o neiskustvenim predmetima (Bogu. du8i, slobodnoj volji). Znanstveno ili op¢enito i nuZno profgiri- vanje znanja uvjetovano je prediskustvenim (apriornim) na- tinima shvaéanja. Ovaj apriorizam (transcendentalni ide- alizam) razvio se uapsolutni idealizam (Fichte, Schel- ling, Hegel), koji svu realnost smatra ovisnom od misaonog (ide alnog) principa. Pozitivizam (A. Comte, F. St. Mill...) uéi da je sva (napose znanstvena) spoznaja ograniéena na iskustvene (»pozitivne«) ¢injenice. Zato bi iskustvene znanosti imale za- mijeniti filozofiju. Noetika je dio iskustvene psihologije (psiho- logizam), Proti tome je nazoru ustao aristotelovac Trendelen- burg (»Logische Untersuchungen« 1840), zatim Husserl] (»Log. Unters.« 1900) i drugi savremeni noetiéari. (Druge smje- rove, koliko dopiru do najnovijega doba, upoznat €emo sumarno u daljem, sistematskom prikazu noetike).“88 4, Sumarni pregled n. problematike. U glavnom moie se re¢i, da je kroz svu historiju noetike do danas njezin srediSnji problem: kako je moguéa znan- stvena spoznaja, tj. sustavna cjelina obrazlozenoga znanja? Na éemu se osniva znanstvena obrazlozba? Na ovo pitanje od- govara n., i zato je ona osnovna nauka o znanosti. Znanost imamo o negéemu, kaze Aristotel, kad o tome znademo Sto je bitno. »Bitno« (zakonsko) znati ono, u ¢emu je razlog da neSto nuzno jest, i da smo o tome sigurni. Po Descartesu je znanost sigurno i o¢evidno znanje (Scientia est cognitio cer- ta et evidens), a po Kantu_ se znanstvena sigurnost osniva na nuZnosti (»Eigentliche Wissenschaft kann nur diejenige genannt werden, deren Gewissheit apodiktisch ist«). Hoée li n. da ispita moguénost znanstvene spoznaje, mora prona¢i: otku- da je nekim sudovima njihoy opéeniti i nuZni ka- rakter? Gdje je razlog (motiv) naSe sigurnosti, kojom znamo da je neka istina nuzZna? Da budemo o nekoj nuZnosti sigurni, mora nam se ona o¢titovati, mora biti o¢ita ili o¢evidna (evi- dentna). Oéevidnost je kriterij istine i ujedno motiv sigur- nosti. Pri tom nastaje pitanje: da li nam se objekt (sa nekom stvarnosti) o¢ituje sam po sebi, bez ovisnosti o nama kao spoznajnim subjektima (= apsolutno) — ili u nekoj ovis- nosti, s obzirom na neSto (= relativno, subjektivno)? Prvo zastupa objektivizam, drugo subjektivizam. Oba se nazora slazu u tome, da su sudovi istiniti koliko izritu objek- tivne stvarnosti, a razilaze se u tome, Sto s. nazor drzi, da objektivne stvarnosti postoje samo za sudeéi subjekt, dotim objektivisti uée, da su objekti stvarno odredeni sami po se- bi, ne samo po subjektu. Subjektivisti na razne natine tu- maée (kako emo podalje vidjeti), Sta bi u subjektu imalo biti odluéno za istinitost spoznaje. Objektivisti uée, da se sve isti- ne osnivaju na naéelu protivurjeénosti, a nesumnjiva istina to- ga naéela ukljuéena je u svijesti o egzistenciji dozivljujucega »ja«. I onda, kad ja dozivljujem sumnju, siguran sam da egzi- stiram — i ta stvarnost (»egzistentni jax) nije samo miéljena, jer ju samoopazanjem (doZivljajnim opazanjem ili svijesno) pronalazim: »ja« jest opaZanju nazotan i kad o njemu_ni- Sta ne sudim obzirom na druge koje objekte. Egzistirati i do- Zivljavati sumnju nije isto 8to ne egzistirati i ne sumnjati: za-334 to i kazemo, da je u tome znanju ukljuéena objektivna nuzZnost suda »isto ne moze ujedno biti i ne bitiv. Tu je polazna po- zicija objektivizma. Da protumaée nuZnost spoznaje, neki su noetiéari mi- slili, da se ona osniva na samom razumu (ratio); to su ra- cionalisti. Nuzne istine ne mogu se osnivati samo na iskustvenom (opazZajnom) znanju, jer je takvo znanje’ pro- mjenljivo, — to su racionalisti ispravno pretpostavljali; ali su otuda krivo izvodili, da se zato moraju osnivati jedino na razumu (neiskustvenom subjektu spoznaje): jer je pri tom iz- vodenju pregledana treéa moguénost, da iskustvo i razum za- jedno budu kao osnov nuZnih istina. Nuzne su istine, po r., neza- visne od iskustva (empirije). Svi sadrzaji takvih sudova i nji- hove veze (kopule) zavise od razuma (i joS djelomiéno od osje- tilnog opazZanja, dodaje Kant). Suprotno r. ue empiristi, da su sve istine samo Ginjeniétne, a iz njih su izvedene nuZne istine. Ta je nuzZnost uvjetovana empirijom: po dosada3njem opazZanju znamo da tako jest, a ne znamo da li tako uvijek mora biti ili da drukéije ne moze biti. Kroz svu se historiju n. vraéaju ova dva smjera, prvi u oslonu na matematiku, drugi na prirodne nauke. Empirizam (E) i racionalizam (R) znaéi drugo ne’to u psiho- logiji, nego u noetici. Tamo se radi o spoznavanju, o postanku i razvitku znanja koliko je svijesno dogadanje; u tom smislu odgovara E, da sve naSe znanje izvire jedino iz iskustva (empirije, e), dok R uéi, da u razumu (ratio, r) izvire znanje sasvim nezavisno od empirije. Noetiéki R i E odgovara suprotno na pitanje: na éemu se osniva znanstvena istina ili opéenita i nuzna vrijednost znanja? R odgovara: na razumu, neza- visno od empirije; E odgovara: jedino (iskljuéivo) na empiriji. Po uzoru matematike, napose geometrije, koja iz nekoliko nepo- sredno oéevidnih istina (aksioma) izvodi logitkom nuzdom druge isti- ne, htjeli su racionalistiéki noeti¢ari da takoder u filozofiji na osnovu samih pojmova i naéela izvedu (deduciraju) opéenito i nuzno (0 + n} ili znanstveno znanje (zz) o svijetu. Pri tome pretpostavijaju raciona- listi, da se objektivni svijet (0) sam po sebi nalazi u nuZnoj suvislosti, kao&to i ratio, pa zato je ratio sa objektima u potpunom skladu (ade- kvatnoj harmoniji). Empiristi zabacuju (i to s pravom) ovu raciona- listiéki_ »dogmatsku« pretpostavku, a osim toga zabacuju ratio (kaogto R zabacuje empiriju). »Zabacuju« ga (takoder s pravom) u raciona~- listiékom smislu, koliko bi ratio bez ikoje empirije bio mjerodavan za spoznaju objekata, koji egzistiraju u realnom (zbiljskom) svijetu em-Filozofijska enciklopedija. 335 pirije. Ali E ide dalje i tvrdi (krivo), da ratio sam po sebi ne moze ni- kako da progiruje naSe znanje; a ovo progirivanje takoder obiljeduje znanstvenu spoznaju. Sto se pak tite prvog obiljeZja — opéenitosti i nuZnosti, —- to se isklju¢ivo osniva na empiriji, tvrdi E (krivo). Ra- tio ima (prema E.) samo tu ulogu, da empiriéke objekte stavlja u od~ nogaje, da ih uporeduje i stavlja u suvisle veze (zakone), — ali em- pirija je sama po sebi mjerodavna za istinu: opée- nite i nugne istine osnivaju se na empiriji, a to znati, da nema apso- lutne opéenitosti (koja bi vazila i za neiskustvene sluéajeve), niti apso- lutne nugnosti (koja znati, da se drukéije ne moze ni misliti, nego de facto jest). Za R je r sam po sebi mjerodavan u pitanju opéenito nuznih spoznaja; a po navedenoj pretpostavci harmonije s objektima, ta je spoznaja »objektivna«. Po E nema objektivne spoznaje, koja bi vadila nezavisno od empiriékog subjekta, jer empirija zavisi od nageg opazanja; empiristi su prema tome subjektivisti (a to su — bez pretpostavke o harmoniji — i racionalisti). > 0 ————— ae a—™N T e nd —™N K A z(=o-+n) Kant (K) je ispravno uvidio, da po samoj empiriji nema prave opéenitosti i nuénosti, ali je krivo mislio, da je ona moguéa samo ne- ovisno od e (= a priori) ili da se osniva jedino na r (kako su mislili racionalisti). Ali K. je takoder uvidio, da r sam po sebi ne omoguéuje spoznaju realnih objekata, i zato je dodao apriornu empiriju (prostor i vrijeme, kao »forme« osjetilnog opazanja ili zrenja, sinnliche An- schauung). Drugi dio empi (= osjete, Empfindungen) smatrao je ovisnima od realnih podraZica (objekata po sebi, nezavisno od svijesti). Tako je r. sa e. spojio — na taj natin, da r. spoznaje samo empirigke ©. tj. objekte ukoliko se opazanju pojavijuju (fenomena): opéenitost i nugnost ograniéena je na pojavnu realnost. Objekti su, dakle, ovisni od subjekta (§). Aristotel (A) uti protivno: S. je ovisan od 0. Najprije dokazuje proti e., da doista postoji racionalni S. (razum, mi&ljenje), u kome se nalaze opéeniti ili univerzalni spoznajni sadrZaji (pojmovi) tako,da u nji- ma nijesu sadrzana osjetilna obiljezja opazenih predmeta (na pr. u pojmu »éovjek« nema »vanjskih« obiljeZja Pe- tra, Pavla...). Ti pojmovi nisu puke rije¢i (kako su kasnije utili nomi- nalisti, 10), niti su pojmljeni objekti samo ne&to pojmljeno ili konci- pirano (kako su uéili konceptualisti, ko), nego izriéu realnost, postoje a parte rei (i to u empiritki egzistentnim individuima — suprotno Plato- novu nazoru): jer univ. pojmove mozemo po istovetnosti pri-