VIDYA YOGA

kola joge Dragana Lonara

Kurs za obuku joga instruktora

Seminarski rad

Neboja Sterevi

Beograd, maj 2010

 -1-

ivot Pre ivota

-istraivanja i dokazi o postojanju reinkarnacije-

Uvod

Ima dece koja tvrde da su ve bila ovde. Spominju niz pojedinosti iz svojih predhodnih ivota, i
uz to esto opisuju nain na koji su umrla. Naravno, mala deca svata priaju, i zato nam se moe
dogoditi da olako zakljuimo kako oni naprosto, po svom obiaju, izmiljaju. Nego, ta se
dogaa kada, u nekim sluajevima, ljudi to ipak ozbiljno shvate i pokusaju otkriti je li se ono to
dete opisuje zaista i dogodilo? I, ta biva kada ti ljudi odu na ona mesta koja su deca spomenula,
i otkriju kako je sve sto su rekla o prolim dogaajima zaista tano? ta onda zakljuiti?

Sluaj Kemala Atasoya

estogodinjak iz Turske, Kemal Atasoy je bio potpuno uveren u ono to govori kada je doktoru
Jurgenu Keilu, psihologu iz Australije, potanko opisivao detalje iz svog prethodnog ivota.
Deak se sa doktorom sastajao u vlastitom domu, udobnoj kui smetenoj u okruenju bogatije
srednje klase, a sa njima su bili i prevodilac dr. Keila i Kemalovi roditelji, obrazovan brani par
kojem je deakova govorljivost u opisivanju vlastitih iskustava ponekad izgledala zabavno.
Priao je kako je pre iveo u osamsto kilometara udaljenom Istambulu. Tvrdio je kako se
prezivao Karakas, da je bio jedan od bogatih armenskih hriana, i iveo u prostranoj
trosptratnici. Ta se kua nalazila, rekao je, pored kue ene pod imenom Aysegul, u Turskoj vrlo
poznate osobe, koja je napustila zemlju zbog problema sa zakonom. Kemal se oseao da je
njegova kua bila na vodi, na mestu gde su vezivali amce, i da se iza nje nalazila jedna crkva.
Rekao je da su mu i ena i deca nosila grka imena. Takoe je spomenuo kako je esto uz sebe
imao veliku konu torbu i da je u spomenutoj kui iveo samo jedan deo godine.
U vreme kada je upoznao doktora Keila, 1997. godine, jo niko nije znao koliko je
Kemalova pria tana. Njegovi roditelji nisu poznavali nikoga u Istambulu. Ni Kemal, niti
njegova majka nisu nikad bili tamo, dok je Kemalov otac tek dvaput, nekim poslom, boravio u
tom gradu. Osim toga, niko od porodice nije poznavao nikog iz Armenije. Njegovi roditelji bili
su alevi muslimani, pripadnici druine koja veruje u reinkarnaciju, ali oni oigledno nisu
pridavali veu panju Kemalovim tvrdnjama koje je iznosio od malena, ve kao dvogodinjak.
 Doktor Keil je odluio ispitati koliko se Kemalove tvrdnje podudaraju sa ivotom osoba
koje su zaista postojale. Rezultati istraivanja doktora Keila pokazuju da Kemal ni u kom sluaju
nije mogao saznati pojedinosti iz ivota dotinog oveka.

-2-

Nakon to su doktor Keil i njegov prevodilac stigli u Istambul, pronali su kuu Aysegul,
ene ijeg se imena Kemal seao. Pored te kue nalazila se prazna, impresivna zgrada na tri
sprata iji se izgled u potpunosti poklapao sa Kemalovim opisom - bila je blizu vode, na mestu
gde su vezivali amce, sa crkvom u pozadini. Doktor Keil je uz potekoe pronaao dokaz da je
osoba koju je Kemal opisao nekada ivela na tom mestu. U tom delu Istambula tada nije bilo
Armenaca, i doktor Keil nije mogao pronai oveka koji bi se seao da je bilo koji Armenac
ikada iveo na tom mestu. Kad se nakon godinu dana vratio u Istambul, razgovarao je sa
slubenicima armenske crkve, koji su mu ponovili kako, prema njihovim saznanjima, u toj kui
nikada nije iveo ni jedan Armenac. U postojeim crkvenim zapisima nije mogao nai potvrdu te
injenice, no, zna se da je mnotvo njihovih knjiga stradalo u poaru. Doktor Keil je razgovarao
sa nekim starijim susedom koji je rekao kako pouzdano zna da je jedan Armenac iveo tamo
davno pre, i kako su crkveni slubenici jednostavno suvie mladi da bi se toga seali.
Kad je u rukama imao ovaj dokaz, doktor Keil je nastavio potragu za eljenim podatkom.
Idue je godine krenuo na svoje tree putovanje u isti kraj i razgovarao sa uvaenim mesnim
istoriarem. U toku razgovora, doktor Keil se trudio da ne utie na odgovore svog sagovornika i
da mu nita ne sugerie. Istoriar je ispriao priu koja se zapanjujue poklapa sa onom to je
Kemal rekao. Ispriao mu je kako je, nekad, u toj kui iveo jedan bogati armenski hrianin. On
je bio jedini Armenac u tom podruju grada, i njegovo prezime bilo je Karakas. ena mu je bila
Grkinja pravoslavne veroispovesti, i njena porodica nije odobravala njihov brak. Par je imao
troje dece, ali istoriar nije znao rei kako su se zvala. Takoe je spomenuo da je ostatak
porodice Karakas iveo u drugom delu Istambula, da su se bavili izradom predmeta od koe, i da
je pokojnik o kome je re esto nosio veliku konu torbu. Rekao je i da je taj ovek iveo u
spomenutoj kui samo tokom letnjih meseci. Umro je 1940. ili 1941. godine.
Premda doktor Keil nije imao mogunosti proveriti Kemalovu tvrdnju da su imena ene i
dece grka, ipak je uspeo saznati da ena potie iz grke porodice. Ispostavilo se da je ime koje
je Kemal naveo ustvari armenski pojam koji znai dobar ovek.
Doktor Keil nije mogao nai dokaz da su ljudi Karakasa zvali tim imenom, ali ga je
zaprepastila injenica da, iako niko oko njega nije mogao znati taj izraz, Kemal ipak spomenuo
ime koje je verovatno vrlo dobro opisivalo gospodina Karakasa.
Kako je taj malian, koji je iveo osamsto kilometara dalje, mogao znati toliko puno o
oveku koji je umro u Istambulu pedeset godina pre deakovog roenja. Malo je verovatno da je
od nekog mogao uti o oveku do ijih je podataka doktor Keil tako teko dolazio. Kako bismo
to mogli objasniti? Kemal je imao vrlo jednostavan odgovor na to pitanje: izjavio je kako je on
lino, u svom prolom ivotu bio taj ovek.
Kemal nije usamljen u svojim izjavama. Deca irom sveta opisuju seanja na svoje prole
ivote. Naunici proveravaju sline izvetaje ve vie od etrdeset godina. Dosijei Odeljenja za
istraivanje linosti sa Univerziteta Virginia sadre preko 2500 takvih sluajeva. Neka deca
govore kako su pokojni lanovi svoje porodice, dok druga opisuju svoj predhodni ivot proveden
u telima stranaca. esto se dogaa da se sasvim malo dete pone priseati svog predhodnog
ivota. Dete insistira na tome i esto zahteva da ga odvedu drugoj porodici na neko drugo mesto.
Kada dete navede dovoljno pojedinosti o tom drugom mestu, porodica esto zna krenuti tamo
kako bi proverila da li se poklapaju detetove tvrdnje sa stvarnim injenicama o ivotu osobe koja
je nedavno preminula.
 -3-

Jesu li Kemalova seanja, kao i seanja 2500 dece, ono to oni veruju da jesu - iskustva
koja su stekli prolim ivotima? To pitanje zaokuplja naunike ve godinama, iz toga e ova
knjiga pokuati nai odogovor na njega. Pre smo iskljuivo za publiku koju su sainjavali
naunici, no, dolo je vreme da, poto je iza nas 40 godina rada na prikupljanju podataka,
obinom itaocu pruamo mogunost da i sam proceni valjanost naih dokaza. Pokuau
prezentovati podatke na najobjektivniji mogui nain kako biste vi sami mogli suditi o njima.
Fenomen male dece koja iznose seanje na svoje prole ivote fascinantan je u svakom pogledu,
i kako stiete saznanje o njemu, tako postepeno oblikujete vlastito miljenje o njegovom
znaenju. Na kraju vam se prua mogunost da sami odaberete hoete li se prikloniti verovanju
da su se deca, poput Kemala, zaista vratila nakon to su proivela jedan ivot te emo - i mi
drugi dobiti mogunost povratka, ili ete poverovati u supotno.

DECA KOJA SE SEAJU PROLIH IVOTA

Jedne noi 1992. godine dok se vraao s posla, John McConnell, penzionisani njujorki policajac
koji je radio kao uvar, zaustavio se pored trgovine elektronske opreme. Ugledao je dvojicu kako
plakaju trgovinu i potegao pitolj. Jedan od provalnika iza blagajne zapucao je na njega. John je
pokuao uzvratiti paljbu, ali je pao, potom se ponovo podigao i zapucao. Bio je pogoen sa est
hitaca. Jedan metak uao mu je kroz lea i probio levo pluno krilo, srce, i glavnu plunu
arteriju. Hitno je prebaen u bolnicu, meutim, nije preiveo.
John je bio u bliskim odnosima sa svojom porodicom, i esto je znao govoriti svojoj erki
Doreen, Sta god da se dogodi, uvek u te uvati .Pet godina nakon Johnove smrti, Doreen je
rodila sina koga je nazvala William. William je odmah po roenju poeo patiti od nesvestice.
Doktori su mu dijagnozirali stanje koje se naziva atrezija plune arterije, kod kojeg zalisak
plune arterije nije dovoljno formiran, pa krv ne moe prolaziti kroz njega do srca. Osim toga,
nije mu se razvila jedna od sranih komora, desna komora, zbog problema sa zaliskom. Morao je
ii na nekoliko operacija. Predma e, do kraja ivota morati uzimati lekove, stanje mu se znatno
popravilo. Willamove roene mane bile su vrlo sline smtonosnim povredama njegovog dede.
Osim toga, im je nauio govoriti, poeo je priati o njegovom ivotu. Jednog dana, kada je
William imao 3 godine, njegova majka je bila kod kue i pokuavala raditi u svojoj radnoj sobi,
dok je on stalno neto zanovetao. Konano joj je dojadilo, pa mu je rekla: Sedi i smiri se, inae
e dobiti po guzi. William je odgovorio : Mama, kad si ti bila mala a ja tvoj tata, esto si bila
nevaljala, ali ja te nisam nikad tukao !
Njegova majka bila je u poetku zateena. No, kako je William stalno priao o ivotu
svoga dede, tako se njoj, sve ee, poelo javljati utena pomisao da se njen otac vratio. William
je neprekidno tvrdio da je on njen otac i govorio o svojoj smrti. Ispriao je majci kako je, tokom
incidenta u kojem je ubijen, nekoliko ljudi pucalo, i zatim ju je beskrajno dugo ispitivao o tom
dogaaju.
Jednom je rekao majci, Kad si ti bila mala, a ja tvoj tata, kako se zvao moj maak?
Ona je upitala: Misli li na Manijaka?
Ne, ne na tog maka, odgovorio je William: Mislim na beloga.
Bostona? upitala je majka.
 Da, odgovorio je William. Zvao sam ga Boss, zar ne?

-4-

Bila je to istina. Porodica je imala dva maka, Manijaka i Bostona, i John je onog belog
nazivao Boss.
Jednog je dana, Doreen upitala Williama sea li se iega iz vremena pre svog roenja.
Odgovorio joj je kako je umro u etvrtak, i otiao na nebo. Priao joj je kako je tamo video
ivotinje i razgovarao sa Bogom. Kazao je: Rekao sam Bogu da sam spremam vratiti se, i tako
sam se jedan utorak rodio. Doreen se zaprepastila kada je William spomenuo upravo te dane
poto tada jo nije znao samostalno nabrajati ni dane u nedelji. Proveravala ga je govorei:
Dakle, ti si roen etvrkom a umro si utorkom ? n je brzo odgovorio: Ne, umro sam
etvrtkom u noi, a roen sam utorkom ujutru. ` Bio je upravu oba sluaja - John je zaista umro
u etvrtak, a William je roen u utorak pet godina kasnije.
Bilo je i dogaaja kada je govorio o razdoblju izmeu dva ivota. Jednom je svojoj majci
rekao: Kad ovek umre, ne ide ravno u nebo. Prolazi kroz razne nivoe - gore, pa jo vie, onda
jo vie , pokazujui rukom kako se to radi. Rekao je da se ivotinje, ba kao i ljudi, uvek
iznova raaju, te da ivotinje koje je video na nebu ne grizu i ne grebu.
John je bio praktini rimokatolik, no, verovao je u reinkarnaciju i govorio da bi se, u
svom buduem ivotu, eleo brinuti o ivotinjama. Njegov unuk, William, tvrdi kako e biti
doktor za ivotinje koji e voditi brigu o velikim ivotinjama u zoolokom vrtu.
William u nekoliko stvari podsea Doreen na njenog oca. Voli knjige, ba poput svog
dede. Kad ode posetiti baku, William rado provodi sate i sate prouavajui knjige u Johnovoj
radnoj sobi, ponaajui se isto kao njegov deda pre mnogo godina. William, kao i njegov pokojni
deda, veto povezuje stvari, i zna biti veliki brbljivac.
William posebno podsea Doreen na njenog oca kad joj kae: Ne brini, mama. Ja u
paziti na tebe. `
Ljudi na Zapadu ude se zamisli da istraivanjem moemo zaista podupreti koncept
reinkarnacije, poto im se ona ini stranom a moda i apsurdnom. Ponakad zbijaju ale u vezi sa
svojim prolim ili buduim ivotima. U medijima moemo naii na svedoanstva ljudi koji, pod
hipnozom, na dramatian nain, opisuju svoj ivot u drevnoj prolosti. Reinkarnacija protivrei
stavu veine naunika prema kojim ne postoji nita izvan materijalnog sveta, ali i religijskim
uverenjima mnogih ljudi.
Premda neki smatraju zamisao o reinkarnacije smenom ili uvredljivom, drugi veruju u
nju. Ideja reinkarnacije provlai se kroz istoriju sve do dana dananjeg te je sreemo kod Platona
i kod ostalih grkih mislilaca, Hindusa i budista u Aziji, razliitih naroda Zapadne Afrike,
mnogih indijanskih plemena, severozapada Severne Amerike, ak i kod nekih zajednica ranih
hriana. U dananjem svetu broj onih koji veruju u reinkarnaciju verovatno premauju broj ljudi
koji u nju ne veruju.
Ne trebamo ii daleko da bismo ih pronali. Zauujue velik broj Amerikanaca veruje u
reinkarnaciju - izmedju dvadeset i dvadeset sedam posto, zavisno od vrste ankete - a slian je
broj i kod Evropljana. Oni zaista ne zasnivaju svoje uverenje na dokazima, poto ih veina i
nezna za istraivanje koje je bilo sprovedeno na Univerzitetu Virginia. esto ga ne zasnivaju ni
na doktrini neke slubene religije, budui da su mnogi vernici pripadnici crkve koji ne zastupaju
takve stavove. Naime, Harrisova anketa sprovedena 2003. godine pokazala je kako dvadeset
posto hriana u Sjedinjenim Amerikim Dravama veruje u reinkarnaciju. Moda istraivanje
koje ovde opisujemo podupire stajalita upravo tih pojedinaca, no, nemao nameru delovati u
skladu sa nekom odreenom doktrinom ili posebnim gleditem. Cilj nam je dati najbolja
tumaenja iskaza dece i proveriti moe li se reinkarnacija smatrati naunom injenicom.

-5-

Veina se ljudi, zaista, nada potvrdnom odgovoru. Na kraju krajeva, veina nas najvie
brine upravo zamisao da smrt predstavlja zavretak naeg postojanja. Iako se mnogi u SAD-u ne
slau sa konceptom reinkarnacije, ipak e im se zamisao da jedan deo nas nastavlja iveti uiniti
izuzetno privlanom. Ukoliko pokojnik moe nadiveti smrt i ponovo se roditi u bilo kom
obliku, onda to znai da mi ipak i dalje postojimo. Moda, na neki nain, ostajemo uz voljene
osobe koje nastavljaju iveti posle nae smrti, ili moda odlazimo u nebo ili neku drugu
dimenziju. Ako su deca koja tvrde kako su ivela pre ovog ivota upravu, onda moemo
slobodno prihvatiti injenicu da jedan deo naeg tela moe nadiveti smrt.
Da budem precizniji, koncept reinkarnacije je, za mnoge ljude, posebno zanimljiv jer
predstavlja izuzetno privlanu zamisao da se mogu vratiti i pokuati iznova. Ne moemo ispraviti
greke iz prolosti, ali bi nam, zaista, godila mogunost da, po drugi put, dobijemo priliku istu
stvar uiniti kako valja. Kad bismo mogli iveti vie ivota uzastopno, tada bismo moda
napredovali i u svakom novom ivotu postajali sve bolji ljudi.
Onoliko koliko se moda i sami elimo vratiti, toliko elimo da nam se vrate oni koje
volimo. Williamovu je majku zaista ganuo i uteio utisak da je njen voljeni otac nadiveo smrt i
da se pojavio u sinovljevom telu. Ona se morala suoiti sa strahotom saznanja da joj je otac
ubijen, a zamisao da je ponovo roen kao njen sin bez sumnje je pomogla pretvoriti njenu tugu u
prihvaanje. U ovoj knjizi nai emo jo nekoliko sluajeva u kojima su ljudi preiveli slian
gubitak: primer: majke koja je gledala kako njen sin umire od raka i mukarca koji u trenutku
smrti nije mogao do svoje dece. U takvim bi okolnostima mnogi od nas eleli da postoji jo jedna
prilika, mogunost da ponovo volimo i uivamo u vremenu provedenom sa osobom koju volimo.
U momentu kad smo oaloeni zbog gubitka voljenog bia, zaista bi nas uteilo saznanje da
ono, u nekom obliku, i dalje postoji i da ponovo moe postati delom naeg ivota.
Verovanje u tu mogunost moe izgledati poput puste elje. No, moe li ivot posle smrti
postati neto vie od praznog oekivanja.
Premda je u to teko poverovati, moda postoje dokazi da je ivot posle smrti zaista
stvaran. ivot posle ivota e opisati sluajeve koje su prikupili naunici, a koji dokazuju da su
neki ljudi uspeli nadiveti smrt i ponovo se roditi u sledeem ivotu. To nije bio posao koji smo
olako shvatili. Istraivai su se prihvatili reavanja ovog problema sa istom onakvom
analitikom otvorenou sa kojom bi pristupili bilo kom drugom pitanju. Pristupili smo poslu
racionalno, a ne emotivno, pa je stoga, i njegov karakter takav. Osim toga, pristupili smo mu
trezveno i oprezno, ne sa religijskim zanosom. Naravno, mnogo ljudi veruje u ivot posle smrti
iskljuivo zato sto se to zasniva na njihovim religijskim uverenjima. Premda ne nameravam
oduzeti veri neto to je njen sastavni deo, elim naglasiti da nas religijsko uverenje ne bi smelo
spreiti da traimo dokaze koji potvruju zamisao kojom se bavimo. Vera nam ne bi smela koiti
dok pokuavamo bolje shvatiti smisao ivota, pa smo stoga preduzeli nauni poduhvat o
religijskom istraivanju.
ivot posle ivota, stoga, ima preteno analitiki a ne emocionalni ili religijski karakter.
Neu vas pokuati uveriti kako ovi sluajevi dokazuju da reinkarnacija postoji, samo zato da bih
nametnuo ovu teoriju. Naprotiv, nameravam izloiti sluajeve kako biste ih sami mogli proceniti
i samostalno zakljuiti ta oni znae. Upusti u se u analizu zakljuaka koje sam doneo na
osnovu dokaza, no i vi biste takoe trebali stvarati vlastite zakljuke. Ne biste, pritom, trebali
brzopleto donositi sud i odreeni sluaj smatrati bilo besmislicom ili konanim dokazom
postojanja reinkarnacije. Meutim, savetujem vam da prihvatite analitiki pristup koji smo i mi
koristili u svom istraivanju.

-6-

Sluajevi nisu u knjizi zato da bi se njima nesto dokazalo, oni su tu da bi ilustrirali

odreenu teoriju. Budui da se takvo istraivanje sprovodi u haotinom stvanom svetu, a ne u
strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima, njegove rezultate ne moemo smatrati dokazima.
To se u medicini i nauci esto dogaa. Mnoge lekove, primer, smatramo delotvorne, jer nam
praksa pokazuje da oni deluju premda to nije apsolutno potvreno. Nae istraivanje, osim toga,
ukljuuje specificno podruje, mogunost ivota nakon smrti, koje se opire naunom
dokazivanju. Neki idu tako daleko da tvrde kako naunici ne bi ni trebali koristiti svoje metode
prilikom prouavanja ivota posle smrti poto se takvo istraivanje nalazi daleko izvan podruja
epmirijskog dokaza. Meutim, na svetu ne postoji vanije pitanje od pitanja moemo li nadiveti
smrt, i stoga su se naunici, elei na to odgovoriti, potrudili sakupiti najverodostojnije dokaze
koje nameravam podeliti s vama.
Svaki od opisanih sluajeva ima vlastite, jedinstvene aspekte, a mi se trebamo pozabaviti
tipinim karakteristikama svakog od njih. U zavrnim poglavljima emo ispitivati sutinu
izvesnog broja sluajeva i pojedinano razraditi svaku njihovu osobinu.

Predvianja, mladei i snovi pre roenja

Ponekad se dogodi da neto postane sluaj i pre nego to se dete, ispitanik u dotinom sluaju,
rodi. U prvoj se varijanti javljaju pojedinci starijih godina, ili ljudi na samrti, koji predstavljaju
bive osobe, i koji predviaju dogaaje iz svog budueg ivota. Takvi su sluajevi i retkost, no
ipak se pojavljuju u odreenoj meri u dve grupe. Jedna od njih su lame sa Tibeta. Iako su njihova
predvianja ponekad neodreena i nejasna, ljudi ih koriste kako bi odredili koje je od dece
ponovo roeni lama. U sluaju dananjeg Dalai Lame njegov prethodnik oito nije nikoga
predvideo, pa su, nakon njegove smrti, morali upotrebiti druge naine, primer, vizije doivljene
meditacijom kako bi pronali deaka u ijem e telu ponovo doi na svet. Tlingiti, pleme sa
Aljaske, esto predviaju ponovna roenja. U deset od etrdeset i est sluajeva, osoba koja e
uskoro umreti predvia svoj novi dolazak na svet. U osam od deset sluajeva, osoba je prorekla
imena ljudi koji bi, kad se ona ponovo rodi, trebali biti njeni novi roditelji. ovek pod imenom
Victor Vincent rekao je svojoj neaki kako e se, u iduem ivotu, pojaviti kao njen sin. Pokazao
joj je dva oiljka nastala prilikom jedne manje operacije i predvideo da e ih preneti u sledei
ivot. Osamnaest meseci nakon njegove smrti ona je rodila sina koji je imao mladee na istim
mestima. Jedan od njih imao je ak i okrugle takice uzdu glavnog izduenog mladea, koje su
izgledale poput oiljka nastalih od operativnih avova. Deak je kasnije govorio kako je u
prolom ivotu bio neka druga osoba, i inilo se kako zaista poznaje neke ljude iz Victorovog
ivota.
U pojedinim se sluajevima, ve pre roenja deteta, manifestuje se jedna druga varijanta
ove iste pojave. U nekoliko azijskih zemalja, lan porodice ili prijatelj zna obeleiti telo
umirueg ili bolesnog oveka nadajui se kako e ta osoba, kad se ponovo rodi u telu
novoroeneta, nositi mladee koji odgovaraju napravljenim oznakama. Ta je praksa poznata
pod imenom eksperimentlani mladei, a paljivije emo prouiti u etvrtom poglavlju.
 -7-

Proroanski san moe se javiti pre roenja deteta. Kod ove varijante, lan porodice,
obino majka ispitanika, pre trudnoe ili u njenom toku, sanja da neka biva osoba najavljuje
svoj ulazak u telo majke, ili moli da nju ili njega pusti k sebi. Takve snove obino sreemo u
sluajevima vezanim uz istu porodicu, sluajevima u kojima je biva osoba ili pokojni pripadnik
ispitanikove porodice, ili je to osoba koju je majka ispitanika barem povrno poznavala. Izuzeci
postoje, sto emo ubrzo i videti. Proroanski san javlja se u razliitim kulturama, i sreemo ga
kod dvadeset dva posto od 1100 sluajeva koji se nalaze u bazi podataka naeg kompjutera. Oni
su u nekim podrujima uestaliji, a pokazuju i tendenciju da se javljaju na razliitim mestima u
razliito vreme. U Mianmaru, porodice takoe tvrde kako se takvi snovi javljaju pre nego je dete
zaeto, dok u plemenima na severo-zapadu Amerike, oni pokazuju tendenciju pojave na samom
kraju trudnoe.

Mladei i uroene telesne mane

Mnogi od ispitanika u naim sluajevima roeni su sa mladeima ili uroenim manama koji
odgovaraju ranama, obino srtonosnim, na telu bive osobe. Jedan od takvih sluajeva u kome se
pojavljuje oboje, i proroanski san, i uroena mana, je sluaj Suleymana Capera iz Turske.
Njegova majka sanjala je kako joj je neki nepoznati mukarac rekao:Umro sam od udarca
lopatom. elim ostati jedino sa tobom.. Kad se Suleyman rodio, zadnji deo njegove lobanje bio
je delimino udubljen a imao je i mladee na tom mestu. Kada je poeo govoriti, rekao je da je
nekad bio mlinar koji je umro kad ga je jedna ljutita muterija udarila u glavu. Osim drugih
detalja, naveo je ime mlinara i sela gde je taj iveo. U tom selu je zaista jedna muterija, u besu,
ubila mlinara koji se tako zvao, udarivi ga lopatom po potiljku.
Mnogi od mladea ne predstavljaju samo podruja neznatno drugaije boje. Naprotiv, oni
su obino vrlo udnih oblika i veliina i esto su naborani i izboeni, a ne glatki. Neki od njih
mogu biti prilino dramatinog i neobinog izgleda. U etvrtom poglavlju, u govoriti o sluaju
Patricka, deaka iz Michigana, koji ima tri izraene posekotine koje lie na povrede izvesnog
pokojnika. U nekoliko se sluajeva pojavljuje mali, okrugli mlade koji oznaava karakteristinu
ulaznu ranu od metka, i vei, nepravilno oblikovan mlade koji oblikom podsea na izlaznu ranu.
Kod nekih drugih primera mladei se nalaze na vrlo neobinim mestima, recimo, oko glenja
poput vrpce, a postoje i sluajevi u kojima osoba ima deformirane ekstremitete ili prste ili joj
neki od njih nedostaju.
U slinim sluajevima, mladei i uroeni deformiteti mogu biti jasan pokazatelj veze
izmeu ispitanika i bive osobe. Poto mladei i deformiteti ne nestaju sa tela, njihova prisutnost
ne zavisi od seanja svedoka koje, prema tome, nije presudno u odredjenom sluaju. Kad su
naunicima dostupni autopsijski ili medicinski izvetaji tada ih mogu, kao u Suleymanovom
sluaju, uporediti sa mladeima i videti u kojoj se meri podudaraju sa njima.
Takvi mladei i uroeni deformiteti nisu retki meu naim sluajevima. Kod osamnaest
posto od treine sluajeva iz Indije koji ukljuiju mladee i deformitete i koji, prema naem
miljenju, odgovaraju povredama preminulih osoba, medicinski izvetaji potruju podudaranje.
Treba istaknuti da je ukupan broj dece koja govore o svojim seanjima na prole ivote i koja,
istovremeno, imaju mladee, mnogo nie na telu. esto se moramo opredeliti za sluaj koji emo
ispitati, i poto nas posebno zanimaju sluajevi sa mladeima, loginije je da emo se posvetiti
upravo njima. Zato, u goste, imamo najvie sluajeva te vrste.

-8-

Opisi prolih ivota

Temeljno obeleje ovih sluajeva, naravno, sainjavaju izjave dece vezane uz proli ivot. Kad je
Suzanne Ghanem iz Libanona, primer, bila neto manje od godinu dana stara, prva re koju je
izgovorila bila je Leila, a ponekad bi otila do telefona, digla slualicu i rekla, Halo, Leila.
Poela je svojoj porodici priati o prolom ivotu koji se okonao kada je otila u Sjedinjene
Amerike Drave na operaciju srca. Mnogo je puta govorila o tom ivotu, no, njena porodica nije
mogla ui u trag preminuloj osobi sve dok Suzanne nije navrila pet godina. U tom je razdoblju,
Suzanne prvi put srela lanove porodice ene iju je linost, prema vlastitom verovanju,
poprimila i uverila ih da je ona otelotvorenje te osobe spomenuvi im neke pojedinosti iz njenog
ivota. Ispostavilo se da ena koja je preminula u jednoj medicinskoj ustanovi u Sjedinjenim
Amerikim Dravama nakon operacije srca ima erku koja se zove Leila, i koja nije mogla ii sa
njom zbog problema oko pasoa. Pre enine smrti njen brat je, umesto nje, bezuspeno
pokuavao telefonirati Leili iz bolnice. Suzanne je navela ukupno etrdeset stvari iz svog prolog
ivota.
Ve u rano doba deca poinju govoriti o tim stvarima. Veina onih koji opisuju svoje
prole ivote poinje to raditi izmedju druge i etvrte godine. Neki roditelji navode kako njihova
deca daju vrlo detaljne opise svog prolog ivota iznenaujue rano, a kao to emo i kasnije
videti, psiholoki testovi pokazuju da su mnoga od te dece vrlo inteligentna. Testiranja dosledno
pokazuju kako su kod njih napredne jezike vetine, preko potrebne da bi se neto takvo opisalo,
javljaju vrlo rano. Oni gotovo po pravilu prestaju govoriti o svojim prolim ivotima u dobu od
est ili sedam godina, i nakon tog razdoblja nastavljaju iveti naizgled normalno.
Priajui o prolim ivotima, neka deca to ine smireno iznosei injenice, dok druga
pritom pokazuju veliko uzbuenje. Jedan od primera ovog drugog naina je prianje deaka Joea
iz Seatla. On je vie puta spomenuo kako je njegova druga majka poginula u saobraajnoj
nesrei. Jedne se veeri, u vreme kad je imao oko etiri godine, digao od stola, sa prebledelim
licem rekao: Vi niste moja porodica - moja porodica je poginula. ` Tiho je, na kratko,
zaplakao, pustio suzu a zatim seo nazad za sto i nastavio sa veerom. injenica da su njegovi
roditelji imali gou na veeri nije nimalo ublaila dramatinost ove situacije, za koju je ona
pokazala dosta razumevanja.
Neka se dece na svoje prole ivote osvrnu samo usputno, spominju ih vrlo retko,
najee u razdobljima kada su oputena, dok druga iznose mnoge pojedinosti i o njima
neprestano priaju. Uopte uzevi, sklona su iznoenju injenica o ljudima i dogaajima iz
zavrnog razdoblja prolog ivota. Dete koje opisuje proli ivot koji se okonao u doba zrelosti
pre e spominjati branog druga i decu nego svoje roditelje. Sedamdeset pet posto dece opisuje
kako je zavrilo svoj proli ivot, te svedoe o svojoj nasilnoj i iznenadnoj smrti.
Deca u najveem broju sluajeva opisuju ivote koje su okonali ne tako davno, a daljina
razdoblja izmeu smrti bive, i roenja nove osobe iznosi tek petnaest do esnaest meseci.
Izuzetaka zaista ima, to vidimo i iz Kamilovog sluaja, u uvodu knjige, meutim, veina dece
opisuje ivote koje su zavrili u bliskoj prolosti. Neka od njih tvrde da su pre bila poznate
linosti, premda veina opisuje svoje ivote obinih ljudi koji su esto zavravali na neugodan
nain.
 Kada dete prui dovoljno podataka pomou kojih moemo tano odrediti koji je pokojnik
predstavljao bivu osobu, tada je sluaj zakljuen. Sluaj u kojem bivu osobu nije mogue
identifikovati, smatramo nereenim.

-9-

Jedan mi je kolega napomenuo kako se protivi upotrebi termina nereen u ovom

kontekstu, jer bi to znailo da se dete moe seati ivota jedne odreene bive osobe samo onda
kada je sluaj mogue reiti. To nije ono to smo hteli postii posegnuvi za tim terminom.
Svi se moemo sloiti kako reivost, a kad smo ve kod toga i nereivost sluaja, ne
dokazuju automatski pojavu reinkaranacije.
Uz vrlo se retke izuzetke, gotovo sva deca seaju samo jednog prolog ivota. Osim toga
neka deca priaju o razdoblju izmeu ivota, premda je i to vrlo retka pojava. U izjavama navode
ta se dogaalo dok su bili na Zemlji, primer, govore o pogrebu bive osobe, ili opisuju druge
svetove. Primer za ovo drugo je pria deaka Kennyja koji, premda njegov sluaj smatramo
nereenim, spominje brojne pojedinosti iz ivota oveka stradalog u saobraajnoj nesrei. Pria
kako ga je, nakon pogibije, neki drugi duh, verovatno duh poginulog vozaa automobila, uzeo za
ruku, te su se, potom, njih dvojica pridruili drugim duhovima na mestu koje je izledalo poput
ogromnog hodnika. Kae kako mu je taj drugi duh, kojega je smatrao Bogom, saoptio da
postoje neki ljudi koji ele dete, te da je on odabran da se vrati na Zemlju i ponovo se rodi.

Navike iz prolig ivota

Prethodnim tvrdnjama valja dodati kako su mnoga deca sklona ponaanju koje je, izgleda, u
skladu sa njihovim seanjima na proli ivot.Mnogi meu njima pokazuju snene oseaje
povezane sa tim seanjima. U nekim sluajevima, deca plau i mole roditelje da ih odvedu
njihovim predhodnim porodicama sve dok ovi konano ne popuste. U sluajevima u kojima je
biva osoba ubijena, kod ispitanika se moe pojaviti i neizmerna ljutnja na ubicu. Kasnije u
razmotriti sluaj u kome je tek prohodalo dete pokualo udaviti oveka koga je smatralo svojim
ubicom iz prolog ivota.
Ta se deca esto igraju na neobian nain, primer, Parmod Sharma iz Indije bio je od
svoje etvrte do sedme godine zainteresovan igrom keksa i sode-vode, to je bilo zanimanje
njegove bive linosti. Zbog toga je zanemario svoje dunosti nakon to je krenuo u kolu, i
izgleda da mu je to poremetilo itav budui ivot. Majka je za njegov slab uspeh u koli, zbog
kog je imao malu mogunost izbora zanimanja, krivila upravo tu zaokupljenost igranjem trgovca
u ranom detinstvu. Ovaj sluaj, dodue, predstavlja ekstremno ponaanje, meutim i druga deca
znaju preterati sa igrom. Ponekad oni beskrajno ponavljaju istu igru, igru kakvu nemoemo
videti kod ostale dece u porodici, a koja isto tako nije mogla nastati oponaanjem starijeg
pripadnika porodice ili porodinog prijatelja. Najee se, u takvim sluajevima, dete igra
zanimanja bive osobe kao to je to inio Parmod, a ar, koji ta deca pokazuju dok neprekidno
ponavljaju istu igru moe nas doslovce zaprepastiti. Ponekad neprestano ponavljaju prizor smrti
iz prolog ivota. To podsea na posttraumatsku igru dece koja su preivela teka iskustva, samo
to u ovom sluaju trauma potie iz prolog a ne aktuelnog ivota.
ini se kako su i fobije ponekad povezane sa sjeanjima na prole ivote. Neka od ove
dece pokazuju intenzivan strah povezan sa nainom na koji je biva osoba umrla. Ti strahovi
znaju izai na videlo i pre nego deca ponu iznostiti svoja seanja na proli ivot. Jos kao odoje,
Shamlinie Premu, devojica sa Sri Lanke, uvek je, dok se kupala, moralo drati troje odraslih
ljudi. Kasnije je priala kako se u prolom ivotu utopila.

- 10 -

Ima i dece koja pokazuju neobjanjivu sklonost za neke stvari, a to ukljuuje, recimo,
hranu koju je biva osoba posebno volela, alkohol ili duvanske proizvode. Premda je uivanje u
alkoholu i duvanu uobiajno u nekim kulturama, ipak je to, i kod njih, neobino ponaanje za
jednog trogodinjaka. Roditelje su zabavljali ali i zaprepastili pokuaji njihove dece da se
dokopaju akohola. Kad govorimo o hrani, izuzetno je zanimljivo spomenuti primer neke
burmanske dece koja su zahtevala sirovu ribu i govorila kako se seaju ivota kojeg su proveli
kao japanski vojnici.
Kad se neubiajen nain igranja, fobije i sklonosti prema odreenim stvarima udrue s
tvrdnjama vezanim uz proli ivot, mladeima i slinim simptomima, tada oni jo vie osnae
utisak da postoji veza ispitanika i bive osobe. Takvi sluajevi su esto vaniji od potencijalno
istinitih seanja i izjava, jer nam govore da se navike i osjeaji takoe prenose.

Prepoznavanje stvari iz prolih ivota

Ponekad se dogaa da ispitanici prepoznaju, ili samo misle da su prepoznali, ljude i stvari koji
pripadaju njihovom prolom ivotu. Uoeno je kako ispitanik, kad ga njegova sadanja porodica
odvede u dom u kom je iveo u prolom ivotu, vrlo esto pokazuje da poznaje pripadnike svoje
predhodne porodice. Ponekad se i izvesni pripadnici predhodne porodice ponu nadati da se to
njihov voljeni pokojnik vratio, pa, bez ustezanja, svaki detetov postupak tumae kao dokaz da ih
on prepoznaje. Drugi su, naprotiv, mnogo skeptiniji, a neki ak i sumnjaju da ispitanikova
porodica eli izvui neku finansijsku korist iz sluaja, premda se takvo to retko dogaa. Neki
ak znaju na neformalan nain iskuavati dete pokazujui mu predmete koji su pripadali bivoj
osobi kako bi videli da li ih prepoznaje, pre nego odlue da prihvate testiranje.
U znatno manjem broju sluajeva koje emo opisati u sedmom poglavlju, ispitanici su
bili testirani u kontrolisanim uslovima. Nai najuverljiviji primeri dodatno dokazuju da se u
njima zaista dogaa neto to nije samo plod deije mate, to prihvaamo iz razloga koji su nam
daleko vaniji od pukog ilustriranja teze.

Zakljuimo kako razliiti sluajevi irom sveta mogu ukljuivati mladee koji
odogovaraju povredama bive osobe, navike koje se mogu povezati sa njenim navikama-snane
oseaje, neobine naine igranja, fobije, i neubiajne sklonosti - kao i situacije u kojima iskaz
deteta procenjujemo na osnovu stvari i osoba iz prolog ivota koje je prepoznavalo tokom
ispitivanja.
 - 11-

Istraivanje pojedinih sluajeva

Poeci ovog istraivanja na Univerzitetu Virginia seu u 1958. godinu. Doktor Ian Stevenson je,
prema svim kriterijumima, na njemu ostvario zavidnu akademsku karijeru. Nakon to je sa
vrhunskim rezultatima zarvio medicinski fakultet na Univerzitetu McGill, poeo je prouavati
biohemiju a potom se posvetio medicini koja se bavi psihomatskim bolestima, prouavanju veza
izmedju emocija i zdravlja. Pisao je mnoge lanke, za gotovo sve medicinske dnevne asopise, a
nekoliko njih i za magazine Harpers i The New Republic, te je do 1958. godine i lino izdao
nekoliko izdanja. Godinu dana ranije, postao je predhodnik odeljenja za psihijatriju Univerztiteta
Virginia u dobi od trideset devet godina, to je neuobiajno rano za tako visoku funkciju.
Doktor Stevenson je uz svoj izvanredno uspean rad u struci pokazao interes i za
paranormalne fenomene - one fenomene koji izmiu naunoj intepretaciji. Kad je Ameriko
drutvo za ispitivanje psihe oveka 1958. godine objavilo takmienje za najbolji ogled na temu
paranormalnih mentalnih fenomena i njihove povezanosti sa ivotom posle smrti, on je prijavio
pobedniki tekst pod naslovom, Dokaz nadivljavanja smrti utemeljen na prikupljanu seanja na
predhodne inkarnacije. U tom ogledu analizirao je etvrdeset etiri, predhodno opisana,
pojedinana sluaja ljudi iz raznih delova sveta koji su iznosili svoja seanja na prole ivote. Te
izvetaje je preuzeo iz brojnih izvora - knjiga, asopisa i dnevnih novina. U gotovo svim
zanimljivim sluajevima pojavljuju se deca koja su bila mlaa od deset godina u vreme kada su
objavila da se seaju prolih ivota, a meu njima najvie je bilo dece od tri godine, pa i mlae.
Stevenson je ostao impresioniran uzorkom dece iz najrazliitijih delova sveta koja su ponavljala
sline tvrdnje vezane uz svoje prole ivote. Kao to je kasnije izjavio, kad ova etrdeset etiri
sluaja uporedimo, namee nam se zakljuak da se iza njih krije neto vano. U zavretku ogleda
zakljuuje da sluajevi koje je opisao ne predstavljaju definitivan dokaz postojanje reinkarnacije,
i dodaje da, u prilog tome, osea kako njihova vanosto opravdava opirnije istraivanje.
Nakon to je rad objavljen 1960. godine, doktoru Stevensu poele su pristizati
informacije o novim sluajevima. Poto je uo za etiri - pet sluaja u Indiji i za jedan na Cejlonu
( dananjoj Sri Lanki ), krenuo je na put kako bi ih istraio. Po dolasku u Indiju iznenadila ga je
brojnost sluaja na koje je naiao. U etiri nedelje ispitao je dvadeset etiri sluaja. Isto je tako,
prilikom jednonedeljne posete Cejlonu otkrio pet - est sluajeva. Zakljuuje kako deca iznose
svoja seanja na prole ivote puno ee nego to se to ranije smatralo.
Jedan od ljudi koji su proitali ogled doktora Stevensona bio je i Chester Carlson,
pronalazak postupka fotokopiranja, osnovne delatnosti korporacije Xerox. Njegova supruga,
Dorris Carlson, probudila je u njemu zanimanje za parapsihologiju. Nakon to proitao ogled,
stupio je u vezu sa doktorom Stevensonom i ponudio mu finansijsku pomo. Doktor Stevenson
je, u poetku odbio ponudu, jer je bio preokupiran ostalim poslovima, ali je, nakon to je
prikupio dovoljno novih sluajeva i nakon to ga je ono to je u njima otkrio duboko zaintigiralo,
prihvatio Carlsonov novani prilog.

- 12 -

Godine 1966., objavio je knjigu koja se bavi tom problematikom, Dvadeset sluajeva koji
moda potvruju reinkarnaciju. Doktor Stevenson je uloio puno truda da na objektivan nain
proveri ono to je dvadesetoro dece tvrdilo, uporeujui njihove iskaze sa ivotima pojedinaca
kojih su se deca, navodno, seala. Ta se knjiga sastoji od vrlo temeljnih opisa sluajeva iz Indije,
Cejlona, Brazila i Libanona, koji sadravaju liste sa imenima svih osoba sa kojima je doktor
Stevenson razgovorao o svakom pojedinom sluaju, podue tablice u kojima nalazimo iskaz dece
o njihovim prolim ivotima, te izvore preko kojih se dolo do odreenog sluaja, kao i imena
pojedinaca ili grupa ljudi koje su proveravale koliko se iskaz poklapa sa injenicama iz ivota
pokojnika. Doktor Stevenson opisuje sluajeve na vrlo objektivan nain, potujui princip
jednakosti, i pritom istie neuverljive delove ali i jake strane svakog sluaja.
Brojne dnevne novine meu kojima i ugledni American Journal of Psiychiatry, pozitivno
su ocenile knjigu, a kritiari su esto isticali mukotrpan rad i objektivan pristup doktora
Stevensona, zbog ega se knjiga, sve do danas, smatra vrlo vrednim delom.
Uz pomo saradnika, doktor Stevenson je uskoro poeo pronalaziti sluajeve u mnogim
zemljama, te je zbog njih putovao u Indiju, Sri Lanku, Tursku, Libanon, Tajland, Burmu,
Nigeriju, Brazil i Aljasku. Nakon izdavanja Dvadeset sluajeva, saznao je i za nekoliko sluajeva
i kod nas.
Imajui na rasplaganju Carlsonov fond, doktor Stevenson mogao je odstupiti s mesta
predhodnika psihijatrijskog odeljenja 1967. godine i posvetiti sve svoje vreme istraivanja.
Dekan medicinskog fakulteta, kome se nije svidelo to se doktor Stevenson dodatno bavi tom
aktivnou, bio je zadovoljan da se ovaj povlai sa svoje odgovorne funkcije, te se sloio sa
idejom da se oformi mali istraivaki odsek, danas poznat pod nazivom Odsek za istraivanje
linosti, na kojem se odvijao celokupni rad.
Idue je godine Chester Carlson iznenada umro od sranog udara. budui da je odsek
zavisio od Carlsonovoj finansijskoj pomoi, doktor Stevenson se odluio osvetiti preteno
rutinskim istraivanjima. Potom je proitana Carlsonova oporuka kojom ostavlja milion dolara
Univerzitetu Virginia u svrhu finansiranja Stevensonovog istraivanja.
Zatim je usledila polemika oko toga da je u redu da Univerzitet prihvati toliko mnogo
novca za istraivanje koje je po svojoj prirodi vrlo neubiajno. Univerzitetu obino ne odbijaju
poklonjene novane iznose od milion dolara, no okolnosti pod kojima se sve to dogaalo oito su
uznemiravajue delovale na neke ljude. Na kraju je univerzitet ipak odluio prihvatiti novac,
budui da je bio namenjen naunom radu, pa se istraivanje nastavilo.
Doktor Stevenson napisao je jo nekoliko knjiga o sluajevima reinkarnacija koje su
takoe dobro primljene, barem kod nekolicine ljudi slinih interesa. Piui kritiku za jedan od
njih doktor Lester S. King, izdava knjievnih kritika u JAMA - i : Dnevniku amerikog
medicinskog udruenja, napisao je kako je Stevenson uspeo velikim trudom, na nepristrasan
nain, prikupiti i vrlo detaljno prouiti niz sluajeva iz Indije vezanih uz reinkarnaciju,
sluajevima u kojima se dokazi mogu objasniti iskljuivo Stevensonovim nainom. Dodao je
kako je Stevenson, zabeleio ogromnu koliinu podataka koje nije mogue ignorisati.
Godine 1977. je, Dnevnik za ivane i mentalne bolesti posvetio vei deo jednog izdanja
istraivanjima doktora Stevensona na podruju reinkarnacije.Tamo ste mogli proitatii raspravu
doktora Stevensona i komentare nekolicine drugih autora na njegov lanak. Jedna od tih
komentara napisao je i doktor Herold Lief, osoba vrlo cenjena u psihijatrijskim krugovima.

- 13 -

On je doktora Stevensona opisao kao metodinog, paljivog, ak i opreznog istraivaa,

i osobu koja je opsednuta svojim poslom. Dodao je jo kako Stevenson , ili pravi ogrmnu
greku , ili svojim radom postie to da e ga ljudi poznavati....kao Galilea dvadesetog veka.
Doktor Stevenson je postupno i druge zaineresovao za istraivanje sluajeva
reinkarnacije. Satwant Pasricha, indijski psiholog, poela je pomagati doktoru Stevensonu oko
tamonjih sluajeva, i tako nastavila sa vlastitim istraivanjem na kome radi i danas. Erlendur
Haraldsson, psiholog sa Islandskog Univerziteta, koji je sa mnogo predhodnog iskustva na
podruju eksperimentalne psihologije pristupio istraivanju 1970. godine, sve od tada neprekidno
prouava sluajeve reinkarnacije. Antonia Mills, je antropolog i doktor na Harvardskom
univezitetu, poela je pomagati doktoru Stevensonu oko sluajeva na zapadu Severne Amerike,
a zatim tamo, i u Indiji, nastavila sa samostalnim istraivanjima. Jurgen Keil, koga sam
spomenuo u uvodu kada sam govorio o Kamelovom sluaju, je psiholog na Tasmanijskom
univerzitetu i njemu moemo zahvaliti za uspostavljanje kontakta u Turskoj, Tajlandu, i
Mianmaru koji su nam omoguili prouavanje tamonjih sluajeva. Upravo sam sa njim dva puta
putovao na Tajland i Mianmaru gde smo zajedno radili na sluajevima o kojima u biti rei neto
kasnije. Doktor Stevenson istruuje veinu azijskih sluajeva koje u takoe obrazloiti. Zavrne
beleke na kraju knjige sadre popis izvora koje je koristio u svojim detaljnim opisima sluajeva.
Poeo se posebno zanimati za sluajeve dece roene sa mladeima koji odgovaraju
ozledama na telu preminule osobe. On veruje da snaga argumenta lei u brojnosti, pa nije
objavljivao svaki sluaj pojedinano, ve je ekao da ih skupi toliko da od njih moe napisati
knjigu. Nakon nekoliko odlaganja, 1997. godine odluio se na objavljivanju knjige Reinkarnacija
i biologija: Doprinos etiologiji mladea i roenih telesnih mana. Njegov rad je zaista impresivan
- 2200 stranica u dva toma - i sadri detaljna izvetavanja o 255 sluajeva sa fotografijama
razliitih mladea. Doktor Stevenson ga je objavio neposredno pre osadesetog roendana.
Premda Reinkarnacija i biologija na neki nain predstavljaju kulminaciju vie desetina godina
njegovog rada, on jo uvek ne posustaje, i dalje pie i istrauje.
Stupio sam na scenu 1966.godine, konano napustivi svoju privatnu psihijatrijsku praksu
kako bi se posvetio istraivanju. U zadnja sam se vreme usresredio na sluajeve u Americi.
Premda ih je ovde tee nai, ameriki sluajevi javljaju se nezavisno o kulturnim delateljstvima
koje neki kritiari smatraju uzorokom njihove pojave u drugim delovima sveta. Iskoristiu
izvestan broj amerikih sluaja kako bih opisao razliite aspekte tih iskustava. Kada sa tim
zavrim, nameravam promeniti imena dece te i ostale detalje po kojima bi ih neko mogao
prepoznati. Isto u napraviti i sa sluajevima u inostranstvu, ukoliko izvetaj o nekima od njih
ve nisu objavljena sa pravim imenima dece.
to se tie doktora Stevensona, mogu rei kako i dalje radi sa mnogo emtuzijazma.
Otiao je u penziju 2002. godine, pomalo oklevajui, kao to bi malo koji osamdesetogodinjak
na njegovom mestu oklevao, kako bi se mogao usresrediti na pisanje, ali i posvetiti vie vremena
svojoj supruzi Margaret. Godina joj je obeavao kako vie nee ii na studenska putovanja, no
uvek je iznova kretao na neka od njih. ak se i nakon penzije uputio u Indiju na poslednje od
svojih zadnjih putovanja Margaret je jednom rekla kako joj ne smetaju njegovi neprekidni
odlasci, ali da bi elela da vie ne govori kako mu je ba ono putovanje na koje upravo kree
zadnje u ivotu. 2003. godine napisao je jo jednu knjigu - Evropski sluajevi reinkarnacijskog
tipa - te nastavio raditi na drugim raspravama i knjievnim projektima. Do danas je izdao preko
290 publikacija.

- 14 -

Istraivanja
Svaki od sluajeva morali smo prvo pronai pa tek potom ispitati. To smo i radili sve gde god bi
se nali, no bilo nam je znatno lake pronai ih u podrujima gde je stanovnitvo manje - vie
verovalo u reinkarnaciju. Tu mislim na Indiju i Sri Lanku, gde je doktor Stevenson iao na svoja
prva studijska putovanja, ali i na zemlje u kojima je prisutno slino verovanje kao to su
Tajland, Mianmar (Burma), Turksa, i podruje Libanona gde ive Druzi. Istorijski obrazac
sluajeva do izvesne je mere uslovljavan postojanjem naih ljudi zaduenih za potragu na
odreenom podruju. Imali smo sree to smo u svakoj od spomenutih zemalja nali pomonike
koji su nam pronalazili sluajeve. Oni su do njih dolazili na razliite naine, neke sluajno nali
proitavi neki novinarski lanak, no veinu su prikupili raspitivajui se meu ljudima. Mi smo
odlazili onamo gde bi nas oni pozivali. Time, naravno, ne elim da se slini sluajevi ne
pojavljuju i na mestima na kojima ih nismo traili. Ima mnogo sluajeva na Tajlandu, no
nijednog iz Vijetnama, i to uglavnom zato jer u Vijetnamu nismo imali nikakvu vezu.
Mi smo, ustvari, na svim kontinentima osim Antartika naili na sluajeve reinkarnacije, a
niko ih, uostalom tamo nije ni traio. Potraga za sluajevima ovde u Sjedinjenim Amerikim
Dravama je, iz mnogo razloga, daleko tea nego u drugim zemljama. Izgleda kako smo na
Tajlandu ponekad uspevali pogoditi podruje u kojima se nismo mogli zaustaviti kako bismo
upitali za smer, a da nam, pritom neko ne bi ispriao o jo jednom sluaju reinkarnacije. No, u
Sjedinjenim Dravama, ne moete jednostavno uetati u trgovinu raspitajui se zna li neko kakvo
dete koje pria o svom prolom ivotu. I opet, to ne znai da takvih sluajeva kod nas nema.
Ljudi esto ostaju nakom mojih predavanja kako bi mi saoptili da u njihovim porodicama
postoji neko ko je u odreenom razdoblju govorio o svom prolom ivotu. Od kad smo 1998.
godine uveli svoju web stranicu, www.healthsystem.virginia.edu/personalitystudies, primili smo
niz poruka u kojima nas nekoliko desetina amerikih porodica obavetava o deci koja se seaju
prolih ivota. Kad god istraujemo neki sluaj nastojimo da koristimo sline metode. Obino
razogovaramo uz pomo prevodioca, poto vrlo malo porodica vezanih za meunarodne
sluajeve govori engleski. Iako posredovanje domaeg prevodioca nama potecijalno oteava
komunikaciju, on nam je potreban jer se moe bolje sporazumeti sa osobom od koje dobijamo
informaciju. esto sa njim razjanjavamo mogue nesporazume toliko dugo dok nismo sigurni
da smo potpuno razumeli ono to nam izvor pokuava saoptiti. Nakon izvesnog vremena
provedenog sa nama nai prevodioci i sami shvate ciljeve naig razgovora, te promiljeno
postavljaju ona pitanja koja su nuna za potpuno razumevanje dogaaja. Ovo govorim jer elim
istaknuti da je nae prikupljanje podataka ponekad zaista mukotrpno i da neprekidno moramo
proveravati jesmo li razumeli ta se ustvari dogodilo, ali isto tako naglasiti injenicu da nas
porodica ispitanika uz sve to dosta dobro podnosi. Nikad im ne plaamo za informaciju, je bi
takva praksa verovatno navela neke ljude da izmisle sluaj tamo gde ga nema, no oni su, uprkos
tome, tokom naih poseta gotovo uvek vrlo ljubazni. Najee se dogaa da za neki sluaj
saznamo tek nakon to je on otkriven. To znai da je dete dalo dovoljno pojedinosti iz prolog
ivota to je omoguilo njegovoj porodici da pronae porodicu bive osobe i da se sa njom
sustretne.
 U nekim sluajevima do tog sustreta dolazi nekoliko nedelja pre naeg dolaska, a
ponekad zna proi i nekoliko godina pre nego saznamo za njega. Dogodi se i da sluaj nije reen
pre nego mi doemo te da porodice ne znaju jedna za drugu. Ova nam je opcija svakako draa,
ali je naalost, mnogo rea, pa esto moramo uloiti mnogo truda kako bismo to tanije
rekostruisali ta je sve reeno i uinjeno u vezi nekog sluaja pre naeg odlaska.

- 15 -

Istragu obino zapoinjemo razgovorom sa porodicom ispitanika. Pre razgovora uvek

objasnimo ciljeve istraivanja kako bismo utvrdili pristaju li svi uesnici na uestvovanju u
njemu. Potom postavljamo opta pitanja o istoriji sluaja. Taj deo razgovora obino vodimo sa
roditeljima ispitanika, no u njemu mogu uestovati i dedovi i bake te i ostali lanovi porodice.
Ne zapoinjemo sa ispitanicima. Oni esto o sluaju mogu rei vrlo malo, ili gotovo nita. Kako
su uglavnom mala deca, ona se stide priati sa nama, ili nisu raspoloena za razogovor o sluaju.
Ako su starija moe da se dogoditi da se ne seaju niega to ima veze sa sluajem. Mi
pokuavamo i sa njima razgovarati, ali ipak pridajemo vei znaaj to nam odrasli govore o
detetovim iskazima ili navikama u vreme kada je sluaj poeo. Ukoliko se porodica ve susrela
sa porodicom bive osobe, najvie nas zanima ono to je ispitanik rekao pre tod susreta, poto se
njegove ili njene izjave mogu nakon susreta promeniti pod uticajem podataka koji je iznela
porodica bive osobe.
Ako se u sluaju pojavljuju i mladei na detetu, onda obavezno zamolimo da nam ih
pokau. Potom ih fotorgafiemo i oznaimo njihov oblik i mesto na crteu ljudskog lika, poto
samom fotografijom ponekad postiemo vrlo nezadovoljavajue rezultate. Poneki roditelji tvrde
da mlade menja poloaj kako dete raste, pa zato zabeleimo i njihov opis poloaja mladea u
vreme detetovog roenja.
Neka deca priaju o svojim seanjima samo roditeljima, a neka i veem broju ljudi. Kad
je ovo drugo u pitanju tada nastojimo razgovarati sa to vie svedoka. Meutim, ne uzimamo u
obzir iskaze iz druge ruke. Ne prihvatamo izjavu nekog od suseda koji kae da je uo kako je
ispitanik rekao neto, i traimo svedoka sve dok ne naemo osobu kojoj je dete lino prialo o
sluaju.
Kada prikupimo sve mogue podatke koje nam moe dati ispitanikova strana, okreemo
se istraivanju sluaja sa strane bive osobe. Razgovoaramo sa lanovima porodice kako bismo
proverili poklapaju li se tvrdnje deteta sa injenicama iz ivota bive osobe. Isto tako
pokuavamo saznati o njihovim utiscima vezanim za prvi susret sa detetom. esto kau da deca
prilikom susreta prepoznaju lanove porodice bive osobe ili predmete koji su mu pripadali, pa
mi insistiramo da nam obe porodice to posvedoe.
U svakoj objavljanoj knjizi doktora Stevensona, uz izvetaje o sluajevima nalazimo i
popis iskaza o prolom ivotu to ih je dalo svako dete pojedinano. Iza svakog iskaza sledi ime
osobe koja nam je dala podatke o njemu, zatim poklapa li se izjava sa podacima o bivoj osobi i
ako da, koja je to osoba, te neki dodatni komentari. Kako pred sobom imaju iste ciljeve, one
tane, kao i netane, itaoci mogu proceniti svuajeve u celini, a da pritom ne misle kako je dete
moda sluajno pogodili neke stvari.
Osim samih iskaza, valjalo nam je ispitati i ostale aspekte sluaja. U sluaju da dete ima
mladee koji se, navodno podudaraju sa povredama na telu pokojnika, tada pokuavamo odrediti
stepen te podudarnosti. Kad nam okolnosti idu na ruku, tada nam je dostupan i izvetaj sa
autopsije u kome su navedene sve povrede na telu bive osobe.
Doktorove beleke mogu nam posluiti za procenu podudarnosti i onda kada se mladei
poklapaju sa povredama koje nisu bile smrtonosne. Kod nasilnih smrti, na raspolaganju nam
stoje policijski izvetaji,te nam oni,i bez izvetaja sa autopsije, mogu posluiti za
dokumentovanje povreda.
Kako u seoskim sredinama ne moemo doi do pisanog izvestaja koje bi dokumentovalo
povrede veine ljudi, svedoenje oevidaca nudi najbolje dokaze do kojih moemo doi.

- 16 -

lanovi porodice vrlo esto imaju priliku videti telo bive osobe na samrti ili tokom
priprema za pokop. U nadi da je izvestan broj ljudi primetilo oiljke, pokuavamo razgovarati sa
njima o tome kako bismo se u potpunosti uverili u postojanje i mesto oiljka na telu pokojnika.
Doktor Keil i ja obelodanili smo sluaj u kome je porodica ispitanika smatrala da uroena mana
na njegovoj ruci odgovara povredi koju je biva osoba zadobila prilikom izvodjenja smrtonosnog
skoka sa padobranom. Uz izuzetne napore doktor Keil i ja uspeli smo konano sa sigurnou
utvrditi da dotina biva osoba uopte nije imala neke vee povrede ruku.
Mnogo puta naunici prilikom svojih uzastopnih poseta nekom podruju nastavljaju
prekinuti razgovore. Ovo rade iz vie razloga. Prvo, ele utvrditi ima li promena vezanih za
sluaj. Dalje, nastoje otkriti ostaje li oevidac nakon izvesnog vremena dosledan svojih iskaza. I
na kraju, treba proveriti u kom se pravcu kreu ivot i razvoj ispitanika. Doktor Stevenson je
pratio neke sluajeve vie desetina godina, pa je svoje ispitanike viao i kao odrasle ljude.
Nakon to neki sluaj ispitamo, unosimo ga u dosije na Univezitetu ukoliko zadovoljava
izvesne kriterijume. Oni podrazumevaju mnoge osobine o kojima smo ve govorili, a u skladu sa
tim kriterijumima sluaj treba imati makar dve od sledeih karakteristi:
1. Predvianje povonog roenja - koje se ne svodi samo na izjavu, Ponovo u se roditi
ve ukljuuje i neke konkretne detalje; primer, odabir buduih roditelja
2. San koji nagovetava
3. Mladei ili uroene mane vezane uz proli ivot - ne bilo kakvo obeleje ili mrlju; osim
toga mlade ili uroena mana moraju biti uoeni odmah ili najvie nekoliko nedelja po
roenju
4. Izjave ispitanika o prolom ivotu koje je davao dok je bio dete - beleke vezane za ovo
ne smeju zavisiti samo o ispitaniku: barem jedna od starijih osoba ( primer, roditelj ili
stariji brat ) trebaju potvrditi da ispitanik govori o svom prolom ivotu iste stvari koje je
govorio i kad je bio dete
5. Ispitanikovo prepoznavanje ljudi koje je biva osoba poznavala i stvari koje su joj
pripadale
6. Neuobiajno ponaanje ispitanika - to jest, ponaanje koje nije uobiajno u ispitanikovoj
porodici i koje se oigledno podudara sa slinim ponaanjem bive osobe ili ponaanje
koje bi se usled nekih uzroka kod njega pojavilo ( primer, da ima strah od vatrenog oruja
ukoliko je biva osoba ustreljena sa njim )

Nema tih kriterijuma koji odgovaraju svakoj situaciji. Glavnu brigu mi uvek predstavlja
dovoljan broj upeatljivih izjava deteta u odreenom sluaju zbog kojih ga uzimamo u obzir i
onda kada sluaj nema nijednu drugu osobinu. U njemu bi se mogle pojaviti i dodatne okolnosti
koje bi ga svrstale meu sluajeve koji udovoljavaju veini kriterijuma, no, ukoliko nije
zanimljiv, neemo se za njega odluiti. Sve u svemu, navedene odrednice dobro su nam
posluile, i nadam se kako je uz njihovu pomo postalo jasno ta oekujemo od sluaja koga
elimo uvrstiti u nau seriju sluajeva.
Ti kriterijumi pokazuju kako se sluajevi uveliko razlikuju po svojoj uverljivosti. Neki
sluajevi obiluju neoborivim dokazima da se dogodilo neto neubiajno, dok kod drugih to
dokazi nisu toliko uverljivi.

- 17 -

Uverljivost ovih sluajeva je obino stvar subjektivne procene, ali smatramo da ih treba
prikupiti to je mogue vie kako bi posmatra stekao najbolji uvid na kome e zasnivati svoj
sud.
Za svaki od sluajeva istraitelj treba ispuniti registracijski obrazac, sastavljen od osam
stranica na koje treba upisati razliite podatke o odreenom sluaju. U dosijeu se nalaze i beleke
o razliitim razgovorima sa fotografijama ili zapisima koji su pri tom prikupljeni. U odreenoj
fazi, sve te informacije prenose se na kodirani obrazac koji moemo uneti u kompjutersku bazu
podataka. On ukljuuje 200 varijabli koje predstavljaju odreene vrednosti koje se mogu uneti u
kompjuter. Na njemu se nalazi mnotvo podataka - od zemlje iz koje ispitanik potie do prve
reakcije roditelja na izjave njihovih deteta, udaljenosti izmeu mesta gde boravi ispitanikova
porodica i mesta njegove prethodne porodice, i deset ostalih sitnih detalja. Kad unesemo te
informacije u bazu podataka, prua nam se mounost da uoimo zajednike osobine sluajeva,
to ne bismo mogli videti posmatranjem svakog sluaja posebno. Kad sam, primer, naveo
podatak da 18 posto sluajeva sa mladeima iz Indije potkrepljuje medicinske izvetaje koji
potvruju podudarnost, on mi je bio poznat samo zato jer smo 421 indijski sluaj uneli u
kompjuter na kome sam mogao jednostavno proveriti uestalost te podudarnosti. Taj postupak
zahteva mnogo truda, i proi e godine dok sve sluajeve prenesemo u bazu podataka. Do sada
smo uspeli uneti tek 1100 od 2500 sluajeva. Tu su ukljueni svi indijski sluajevi, no, jo nema
gotovo nijednog sa Tajlanda i Minamara, premda smo u te dve zemlje zajedno prikupili vie
stotina sluajeva. Povremeno u posegnuti za podacima koji se zasnivaju na tih 1100 sluajeva,
no, trebamo imati na umu da oni ne moraju nuno, u svemu, predstavljati svih 2500 sluajeva.
tek kad u iduih nekoliko godina uspemo kodirati vie takvih sluajeva, moemo se nadati
boljem uvidu u dotini fenomen, ali i u one sluajeve koje su naunici prouavali pre mnogo
godina.

Litertura:

Jim B. Tucker
Life Before life