Manifestacije U Vojvodini Projekat

Dif
ere
nci
ranj
ek ul
tur
nih
manif
est
aci
jauc i
l
ju
raz
voj
akult
urnog
tur
iz
mauVoj vodi
ni
2
014
.
Fakultet za sport i turizam
Novi Sad
Diferenciranje kulturnih manifestacija u cilju

razvoja kulturnog turizma u Vojvodini
2014.
UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM,
NOVI SAD
Izdava:
Fakultet za sport i turizam, Novi Sad
Radnika 30a
www.tims.edu.rs
Rukovodilac projekta:
Doc. dr Predrag Cvetianin
Autori:
Doc. dr Predrag Cvetianin
MSc Ivana Mikovi
MSc Sran Miloevi
MSc Iva krbi
Recenzenti:
Prof. dr Dragica Tomka
Dr Branko Krasojevi
Lektura i tehniko ureenje:

MA Ruica Karajovi-Ibroi
MSc Jovan Plea
CIP -
,
338.48-6:7/8(497.113)
06.074/.078(497.113)
DIFERENCIRANJE kulturnih manifestacija u cilju razvoja

kulturnog turizma u Vojvodini [Elektronski izvor] / [autori
Predrag Cvetianin ... [et al.]]. - Novi Sad : Fakultet za
sport i turizam, 2014. - 1 elektronski optiki disk (CD-ROM)
: tekst, slika ; 12 cm
Dostupno i na:
www.tims.edu.rs/Diferenciranje-kulturnih-manifestacija-u-cilju-razvoja-kulturnog-turizma-u-Vojvodini/.
- Nasl. sa naslovnog ekrana. - Podatak o autorima preuzet iz kolofona.
- Opis zasnovan na stanju na dan: 06.02.2015. -
Bibliografija.
ISBN 978-86-85871-28-3
1. , []
a) - b) -
COBISS.SR-ID 293760519
Realizaciju projekta ,,Diferenciranje kulturnih manifestacija u Vojvodini u cilju razvoja kulturnog

turizma podralo Ministarsvo kulture i informisanja Republike Srbije.
SADRAJ
UVOD 5
MAPIRANJE TURISTIKIH POTENCIJALA KULTURNIH MANIFESTACIJA

U VOJVODINI 13
KULTURNA PARTICIPACIJA GRAANA SRBIJE I VOJVODINE 29
REZULTATI FOKUS GRUPA - PROBLEMI I PREPORUKE 47
Problemi u organizaciji kulturnih manifestacija u Vojvodini 47
Preporuke za razvoj turistikih potencijala kulturnih

manifestacija u Vojvodini 54
Koraci ka razvoju kulturnog turizma u Vojvodini

kroz unapreenje turistikih potencijala kulturnih manifestacija 67
LITERATURA 71
Diferenciranje kulturnih manifestacija u cilju razvoja kulturnog turizma u Vojvodini 5
UVOD
Studija koja je pred vama nastala je u okviru projekta Diferenciranje kulturnih manifestacija u
Vojvodini u cilju razvoja kulturnog turizma Fakulteta za sport i turizam TIMS iz Novog Sada koji je
finansijski podran na godinjem konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i
realizovan u periodu april decembar 2014. godine.
Cilj ovog istraivakog projekta jeste da pomogne razvoj kulturnog turizma u ovom regionu Srbije,
kroz sticanje uvida u postojee stanje u oblasti manifestacionog turizma i artikulisanje predloga za
unapreenje turistikih potencijala kulturnih manifestacija koje se odravaju u Vojvodini. Utoliko je
on zahtevao interdisciplinarno istraivanje na preseku pristupa kulturne politike, manifestacionog
turizma i menadmenta dogaaja.
Povod za njegovo koncipiranje bio je uvid da se - od oko 2.500 manifestacija (po nekima ak i 3.000
manifestacija) koje se odravaju u Srbiji, odnosno oko 900 kulturnih manifestacija u Srbiji i skoro 400
kulturnih manifestacija koje se odravaju u Vojvodini - u uslovima trenutne ekonomske krize veliki
broj njih suoava se sa problemom odrivosti, kao i da kulturne manifestacije nemaju uticaj na razvoj
turizma u Srbiji i Vojvodini koji bi se realno mogao oekivati.
U svetskim okvirima danas kulturna produkcija jeste osnovni pokreta urbane ekonomije; kulturni
dogaaji zauzimaju jedno od kljunih mesta u procesima urbanog razvoja; a kulturna recepcija
presudno obeleava imid mesta i gradova. U Srbiji, verovatno, nije realno oekivati sline efekte,
ali bi drugaije organizovane, kulturne manifestacije izvesno mogle da daju znaajniji doprinos irim
kulturnim, ekonomskim i socijalnim ciljevima, nego to je to trenutno sluaj.
Imajui ovo na umu, projekat je teio da ostvari sledee rezultate:
1) Da se mapiraju one kulturne manifestacije u Vojvodini koje imaju turistiki potencijal;
2) Da se izvri klasifikacija postojeih kulturnih manifestacija u Vojvodini (na osnovu niza kriterijuma
relevantnih za njihov turistiki potencijal);
3) Da se obavi mapiranje kulturnih praksi graana Vojvodine i Srbije, odnosno potranje za kulturnim
manifestacijama;
4) Da se ponudi set predloga za unapreenje kulturne ponude u domenu manifestacionog turizma
u Vojvodini (poboljanja kvaliteta, podizanja kapaciteta, prostornog i vremenskog rasporeda
manifestacija, osnivanja novih i racionalizacije postojeih kulturnih manifestacija, itd);
Razultati projekta objavljeni u ovoj studiji namenjeni su prvenstveno trima grupama korisnika: onima
koji planiraju kulturnu politiku i politiku razvoja turizma u Srbiji i Vojvodini (Ministarstvu kulture i
informisanja Republike Srbije, Ministarstvu privrede, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno
informisanje, Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Turistikoj
organizaciji Srbije i Turistikoj organizaciji Vojvodine, te lokalnim samoupravama u Vojvodini);
neposrednim organizatorima kulturnih manifestacija na teritoriji Vojvodine zainteresovanim
da unaprede svoje manifestacije i u pogledu kulturnih sadraja i u pogledu njihovog turistikog
potencijala; i istraivaima u oblasti kulturne politike, manifestacionog turizma i menadmenta
dogaaja kojima najee nedostaju podaci iz ovakvih empirijskih istraivanja.
U ovom uvodnom delu studije dat je pregled teorijske literature vezane za razvoj kulturnog i
kreativnog turizma; uloge koje kulturne manifestacije imaju u promenjenom, globalizovanom
svetu i novoj, simbolikoj ekonomiji, te pregled razliitih klasifikacija manifestacija u inostranoj i
6 Diferenciranje kulturnih manifestacija u cilju razvoja kulturnog turizma u Vojvodini
domaoj literaturi. Nakon toga izloeni su rezultati mapiranja kulturnih manifestacija u Vojvodini
i njihove klasifikacije; mapiranja kulturne participacije graana Srbije i Vojvodine u javnoj sferi,
pregled problema i preporuka koji su razmatrani na fokus grupama odranim u okviru projekta; te,
na kraju, predlog koraka za unapreenje kulturnog turizma u Vojvodini, kroz preporuke kreatorima
kulturne politike i politike u oblasti turizma, predstavnicima lokalnih samouprava, te neposrednim
organizatorima kulturnih manifestacija u Vojvodini.
Od kulturnog ka kreativnom turizmu
Kulturni turizam1 ima dugu predistoriju, ali je njegova eksplozija od 1980-ih godina2 posledica
itavog niza drutvenih trasformacija, u prvom redu dugotrajnog procesa konvergencije izmeu
kulture i turizma, koji su nekada smatrani za potpuno razliite sfere drutvenog ivota. Nekada je
samo mali broj vrlo bogatih ljudi mogao sebi da priuti putovanja iji je cilj bilo upoznavanje drugih
kultura ili obrazovanje, dok je ogromna veina stanovnitva turizam videla samo kao priliku za odmor
i rekreaciju.
Prema Donu Juriju (Urry, 1995), dva paralelna procesa su dovela do povezivanja kulture i turizma:
na jednoj strani, kulturalizacija drutva, pojava simbolike ekonomije i nestajanje podela izmeu
kulture u antropolokom i estetskom smislu, te izmeu elitne i popularne kulture; i, na drugoj strani,
kulturalizacija turistikih praksi povezana sa proizvodnjom i cirkulacijom simbolikih sadraja od
strane kulturnih industrija.
U tekstu Razvojne trajektorije turizma od kulture do kreativnosti?, Greg Riards (Richards, 2010)
navodi da su naroito tri trajektorije dovele do nastanka kulturnog turizma: razvojne trajektorije
potronje, proizvodnje i turizma.
Riards istie da sa razvojem drutva, sa sve veom sposobnou ljudi da zadovolje osnovne potrebe
(za hranom, vodom i sklonitem) dolazi do razvoja potreba vieg reda. Sledei ekonomistu Tibora
Scitovskog (Scitovsky, 1976) on ukazuje na istorijski trend razvoja od nevete ka vetoj potronji i od
ka-spolja-okrenutoj potronji prema-unutra-okrenutoj potronji, te da vremenom ljudi prestaju da
budu zainteresovani samo za akumulaciju dobara, ve tee razvoju vlastitih potencijala i potroakih
sposobnosti. Ironino, ova tenja ka sve veoj kreativnosti u savremenom svetu praena je
nedostatkom vremena u kome bi se ta kreativnost ispoljila, koja onda esto bude rezervisana samo
za periode odmora i putovanja.
1 U dosadanjim pokuajima odreivanja kulturnog turizma, uglavnom su u opticaju etiri grupe definicija
(McKercher i Du Cros, 2002). Prvu grupu ine aspiracione ili iskustvene definicije koje pokuavaju da odrede
prirodu i znaenje iskustva kulturnog turizma. Na drugoj strani, imamo operacionalne definicije koje se usmeravaju
na merenje broja kulturnih turista i obima aktivnosti u okviru kulturnog turizma. Na turizmu bazirane definicije
posmatraju kulturni turizam kao jedan segment turistikog sistema koji koristi resurse turistike industrije, dok
motivacione definicije obraaju panju na razloge i motive koji pokreu ljude na putovanja. Primer aspiracione
definicije kulturnog turizma bi bila Riardsova definicija kulturnog turizma: Kretanje osoba ka kulturnim
atrakcijama izvan njihovog uobiajenog mesta boravka, sa namerom da skupe nove informacije i iskustva radi
zadovoljenja njihovih kulturnih potreba (Richards, 1996). Mekinto i Geldner npr. daju motivacionu definiciju
kulturnog turizma, prema kojoj on ukljuuje "sve aspekte putovanja, na kojima putnici ue o istoriji i nasleu
drugih ili o njihovim savremenim nainima ivota i miljenja (McIntosh and Goeldner,1986). Tipian primer na
turizmu bazirane definicije imamo u sluaju ECTARC (1989), gde se nabrajaju resursi koji se koriste u kulturnom
turizmu ili pak u definicije koju daje Munsters (1996) koji pravi razliku izmeu dve grupe resursa u kulturnom
turizmu: atrakcija (spomenika, muzeja, tematskih ruta i tematskih parkova) i dogaaja/manifestacija (kulturno-
istorijskih manifestacija, umetnikih manifestacija i dogaaja i zanimljivosti).
2 Kulturni turizam je krajem prve dekade XXI veka, inio oko 40% ukupnih turistikih kretanja, a prema izvetaju
OECD-a u 2007. godini u domenu kulturnog turizma je ostvareno skoro 360 miliona putovanja. A s obzirom na
uoenu tendenciju da turisti koje primarno interesuje kulture troe, u proseku, za treinu vie od drugih turista,
u terminima potronje i profita, mesto kulturnog turizma je jo znaajnije.
Druga znaajna promena desila se u sferi produkcije. Prethodne faze u razvoju ekonomije koje su
bile bazirane na proizvodnji roba, a potom usluga, zamenjene su u savremenom svetu ekonomijom
prozvodnje doivljaja (Pine and Gilmore, 1999). Po Pajnu i Gilmoru, doivljaji kao ekonomska ponuda
se sutinski razlikuju od usluga. Dok se usluge pruaju i mogu biti standardizovane, iskustva moraju
biti kreirana tako da ukljue potroae u proizvodnju nezaboravnih doivljaja. Drugim reima, iskustva
su lina i dvoje pojedinaca ne moe imati potpuno istovetan doivljaj.
U prolosti, kultura je predominantno bila posmatrana kao deo potronje i (da bi opstala) kao javno
dobro, podravana kroz dotacije i subvencije. Danas se situacija promenila, pa se govori o tome da
kultura proizvodi ekonomiju i o ekonomiji kulture, u emu razvoj kulturnog turizma ima veliku
ulogu. To naravno, podrazumeva i promenu prirode samog turizma. Brzi rast turizma tokom XX
veka bio je prvenstveno posledica toga to su njegovi osnovni inputi jeftini i to je njihovo masovno
korienje jednostavno. Meutim, masovni turizam je proizvodio i itav niz negativnih posledica,
od zagaenja ivotne sredine, preko degradacije lokalne kulture do zaguenosti prostora velikim
brojem ljudi (automobila, motora, brodia). Ovi problemi su vremenom doveli do razvoja kulturnog
turizma koji je posmatran kao dobra forma turizma, s malim uticajem na okruenje, a sa znaajnom
potronjom na destinaciji. U poetnim fazama kulturni turizam je naroito bio vezan za kulturnu
batinu (kulturne spomenike i muzeje)3, da bi danas sve veu ulogu u kulturnom turizmu dobijale
kulturne manifestacije.
Razloge za brzi rast kulturnog turizma moemo traiti i na strani tranje i na strani ponude. Na strani
tranje moe se govoriti o poveanom interesovanju za kulturu u itavom drutvu, posebno kao
posledica znaajno podignutog nivoa obrazovanja stanovnitva u periodu nakon II svetskog rata. Na
strani tranje se takoe, kao znaajan faktor, pominje sve vei procenat osoba tree dobi koje putuju
i koje na putovanja vue nostalgija za prolim vremenima i poseta kulturnim spomenicima koje su
obeleili njihove ivote. Na strani ponude, turizam predstavlja neprestano rastue trite, koje u
pojedinim delovima sveta predstavlja glavni izvor poslova i prihoda. To posebno vai za kulturni
turizam, koji za razliku od planinskog ili morskog turizma ne zahteva prirodne, ve samo kulturne
resurse, kojima veina (i malih) mesta na svetu raspolae.
Po Riardsu, upravo ogroman uspeh kulturnog turizma u poslednjim decenijama, jeste ujedno
i uzrok njegovog opadanja. Postajui nova forma masovnog turizma, kulturni turizam postupno
odbija od sebe turiste sa izvorno kulturnom motivacijom. Paraleleno sa sve veom sofisticiranou
i iskustvom kulturnih turista, kulturni proizvodi koji im se nude postaju sve standardizovaniji i sva
manje inspirativni. To je dovelo do toga da kulturno inspirisani turisti4 ponu da trae nepoznata, jo
uvek neotkrivena, mala mesta, na kojima zaista mogu da okuse autentinu lokalnu kulturu.
Ove procese prati i rast onoga to se naziva prosumption5 procesa u kojima potroai postaju
proizvoai proizvoda i iskustava koje konzumiraju. Zahtevajui sve individualizovanija iskustva,
udeo turista i, generalno, potroaa u njihovom kreiranju postaje sve vei.
Ovi procesi doveli su do rasta onoga to se danas oznaava kao kreativni turizam. Kreativni turizam
je usmeren na proizvodnju doivljaja, pri emu turisti imaju aktivnu ulogu u kreiranju tih doivljaja.
Riards i Rejmond definisali su kreativni turizam kao: turizam koji nudi posetiocima mogunost da
3 Prema podacima Europa Nostra i istraivanjima ATLAS-a, preko 50% aktera kulturnog turizma, upravo poseuje
kulturne spomenike i muzeje.
4 Bajvoter (Bywater, 1993) daje tipologiju turista u kojoj razlikuje kulturno zainteresovane, kulturno motivisane
i kulturno inspirisane turiste. Kulturno zainteresovani turisti su oni koji su generalno zainteresovani za kulturu
i koji konzumiraju kulturne sadraje na odmorima i putovanjima, iako to nisu posebno planirali. Centralni deo
odmora kulturno motivisanih turista predstavlja konzumiranje kulturnih sadraja, ali oni destinaciju za svoje
putovanje nisu izabrali na osnovu tog kriterijuma; dok kulturno inspirisani turisti jesu oni koji kulturu vide kao
glavni cilj njihovih putovanja i koji prelaze velike razdaljine upravo da bi uivali u kulturnim iskustvima.
5 Prosumption je termin nastao spajanjem termina production (proizvodnja) i consumption (potronja) i
oznaava proces aktivne potronje proizvoda i iskustava koje potroa aktivno kreira.
razviju njihove kreativne potencijale kroz aktivnu participaciju u kursevima i iskustvima uenja koji su
karakteristini za destinaciju gde se odvijaju (Richards & Raymond, 2000:18).
Razvoj kreativnog turizma pokazuje, s jedne strane, sve izraeniju tenju turista da iskoriste odmore
i putovanja za uenje i vlastiti razvoj i, s druge strane, njihovo razoarenje trenutnom ponudom
u oblasti kulturnog turizma. Kreativni turisti imaju elju da zaista upoznaju lokalnu kulturu, da se
sretnu s ljudima u njihovom svakodnevnom okruenju, a uenje zanata, vetina, lokalnih obiaja
predstavlja put koji to i omoguava.
Riards ukazuje da ovaj pristup prua priliku i da se stereotipne uloge lokalnog domaina (pruaoca
usluga) i turiste (primaoca usluga) donekle izmene. Lokalni stanovnici koji poseduju kreativna znanja
i vetine, u ovim situacijama stiu novu poziciju moi kao nosioci znanja i uitelji vetina, dok se
turisti, iz uobiajene slike, blaziranih i esto bahatih, neznalica mogu transformisati u uenike ili
kolege, koji razmenjuju znanja sa lokalnim stanovnitvom.
Razvoj kreativne potronje samo je deo danas univerzalnih procesa glorifikovanja kreativnosti.
Ogroman deo aktivnosti kreativnih gradova [(Landry & Bianchini, 1995); (Landry, 2000, 2006) Florida,
2002) usmeren je na razvoj produktivnih kapaciteta gradova kreativnih industrija ili kreativnih
klastera - ali njihov razvoj danas u nita manjoj meri zavisi i od njihovih sposobnosti za kreativnu
potronju, u emu ogromnu ulogu igraju upravo kreativni turizam i kulturne manifestacije.
Uloga manifestacija u umreenom drutvu
Manifestacije u oduvek imale vane ulogu u drutvu da oznae znaajne momente za zajednicu; da,
u ciklino shvaenom vremenu, markiraju zavretke proizvodnih ciklusa; kao religozne svetkovine,
proslave svetaca zatitnika, kao kulturni festivali ili vaari. Sa prelaskom iz tradicionalnog drutva u
industrijski period i proslave su dobijale sve racionalizovaniju i kontrolisaniju formu, oznaavajui
periode odmora i relaksacije u odnosu na mehaniku svakodnevnicu poslova. Pored toga, razvoj
buroaske kulture manifestacijama je dodelio i znaajno mesto u promovisanju gradske kulture i
istorije.
U savremenom svetu, manifestacije ponovo doivljavaju znaajnu transformaciju poprimajui
prvenstveno instrumentalnu ulogu sredstava ekonomskog razvoja, kulturne regeneracije, fizikog
restrukturiranja gradova (i manjih mesta) i njihovog pozicioniranja u regionalnim, nacionalnih
ili globalnim okvirima. Utoliko se moe rei da danas njihova uloga postaje centralna u razvojnim
strategijama gradova i regiona.
Kljuna promena se odigrala sa nastupanjem neo-liberalnog koncepta drutvenog razvoja poetkom
1980-ih u kome su kultura i umetnost prestali da budu tretirani kao javna dobra koja slue razvoju
pojedinaca i zajednice, nego su poela da budu posmatrani kao roba koja se proizvodi da bi bila
prodata. A ujedno su, kao deo kulturne ekonomije, postali jedno od osnovnih sredstava za reavanje
ekonomskih problema u mnogim delovima Evrope.
Razvijajui realni kulturni kapital kulturne spomenike, umetnike kolekcije, kulturne institucije,
kulturnu infrastrukturu (Zukin, 1995) gradovi kreiraju - za razliku od pokretnog finansijskog kapitala -
fiksirani kapital za iju je eksplataciju neophodno dovesti potroaa na mesto potronje. Te je utoliko,
privlaenje turista postalo jedan od najvanijih aspekata kulturnih razvojnih strategija, posebno u
ekonomski nerazvijenim podrujima.
Ove strategije podrazumevaju, pri tom, kombinovanje kulturnih atrakcija (poput spomenika
kulturnog naslea) sa kulturnim manifestacijama koje pruaju oseaj da se u gradu stalno neto
deava i esto pretvaraju gradove u pozornice i u neprestano odvijajue festivale. Ostvareni prihodi u
okviru ovako koncipiranih totalnih kulturnih strategija, omoguavaju potom dalje ulaganje u kulturnu
infrastruktura i realni kulturni kapital.
Imajui ovakvu sliku u vidu, Greg Riards u tekstu Dogaaji i sredstva privlaenja panje (Richards,
2013) ukazuje na promenu vanosti sredstava proizvodnje i sredstava potronje u savremenom
svetu. Ako su u ranom kapitalizmu, sredstva za proizvodnju predstavljala kljuni resurs; te ako
su u razvijenom kapitalizmu (Ritzer, 1999) nova sredstva potronje6 imala presudnu ulogu u
maksimiziranju i pospeivanju potronje i preko granica trenutnih prihoda, onda u savremenom,
umreenom drutvu sredstva privlaenja panje dobijaju kljuni znaaj.
Umreena drutva, koja proizvode bezmerne slapove informacija, istovremeno proizvode, kao
oskudno dobro, nedostatak panje, koju je nekako potrebno privui. Prema Riardsu, kljuna uloga
koju manifestacije igraju u savremenom drutvu ogleda se u njihovoj sposobnosti da privuku panju
potroaa.
A jednako znaajnu ulogu one imaju u pruanju mogunosti pojedincima da zadovolje potrebu za
fizikim ko-prisustvom. Nasuprot onome to bi se moglo oekivati, istraivanja pokazuju da moderni
potroai koji veliki deo svojih ivota provode na virtuelnim mreama, imaju utoliko izraeniju
potrebnu za fizikim ko-prisustvom. To je upravo ono to manifestacije mogu pruiti, postajui
izuzetno vani prostori za socijalizaciju u savremenom, umreenom drutvu.
Upravo zbog toga one imaju sposobnost da poveu kulturnu ekonomiju gradova sa narastajuim
potrebama uesnika kreativnog turizma.
Prema Riardsu i Palmeru (2010), gradovi sve vie razvijaju ponudu kulturnih i drugih manifestacija
zbog toga to su manifestacije fleksibilnije od ponude fiksiranog kulturnog naslea; to omoguavaju
diferenciranje gradova u odnosu na opasnost serijske reprodukcije spomenika i druge kulturne
infrastrukture; to imaju mogunost da ponude spektakl i atmosferu; to zadovoljavaju potrebu
za fizikim ko-prisustvom i oseanjem uestvovanja; i to kotaju manje i ostvaruju vee kratkorajne
efekte.
Meutim, oni istiu i da je za uspeh kulturnih strategija (i razvoj gradova-ispunjenih-dogaajima)
neophodan holistiki pristup. Turistike i kulturne strategije koje se razvijaju u izolaciji u odnosu na
druge sektore drutava i urbanih zajednica, nemaju mnogo izgleda na uspeh. Gradovi, zatim, moraju
razvijati programe koji su upravo njima prilagoeni. Svaki od gradova se nalazi u razliitoj fazi u
pogledu istorijskog, kulturnog, socijalnog i ekonomskog razvoja, te bi njihove strategija i programi
morali da to i izraavaju. Jedan od vanih faktora, jeste i razvijanje partnerstava sa najrazliitijim
zainteresovanim stranama u zajednici kulturnim institucijama, lokalnim udruenjima i grupama,
javnim ustanovama, turistikim i biznis sektorom. Pretpostavka uspeha su i dugorono planiranje;
postavljanje jasnih ciljeva koji bi trebalo da budu ostvareni; dobra komunikacija i marketing; dovoljni
fondovi i jasna politika podrka da se ciljevi ostvare (uz odravanje politike nazavisnosti i umetnike
autonomije organizatora manifestacija). A od posebna vanosti su, po njima, tri faktora: ukljuivanje
lanova lokalne zajednice, zajedniko kreiranje dogaaja sa raznovrsnim partnerima i spremnost da
se preuzme rizik.
6 U sluaju potronje generalno ova nova sredstva potronje ukljuuju kreditne kartice, TV shopove koji
omoguavaju kupovinu iz fotelje, fast-food restorane ili oping molove, u sluaju turizma ona se ogledaju u
upotrebi turistikih autobusa, gradskih turistikih karata ili voenih tura.
Tipologija i klasifikacija manifestacija
Podela manifestacija se moe vriti na osnovu razliitih kriterijuma. Prema, Andrejeviu i Gruboru
(2007), mogue ih je podeliti prema veliini i obimu; prema ponovljivosti i specifinosti postavljanja
i izvrenja; i prema namerama i karakteristikama dogaaja7.
S obzirom na veliinu i obim, uobiajeno se razlikuju mega dogaaji, hallmark dogaaji i vani
dogaaji8. Kao mega dogaaji se odreuju oni koji svojom veliinom utiu na ukupnu privrednu
aktivnost zemlje domaina i medijski su globalno pokriveni (oni ukljuuju npr. Olimpijske igre,
Superball9, svetska prvenstva u fudbalu i drugim popularnim sportovima ili pak svetske izlobe).
Hallmark dogaaji su oni koji na najbolji nain brendiraju neku destinaciju ili pak organizaciju. Primeri
ovakvih dogaaja jesu teniski turnir u Vimbldonu, karnevali u Rio de aneiru i Veneciji, festival u San
Remu, Oktobarfest u Minhenu itd. Vani dogaaji izazivaju znaajan interes javnosti, koji uslovljava
medijsko praenje i mogu doneti znaajnu ekonomsku korist organizatorima (a mogu biti sportski,
kulturni, poslovni, politiki itd).
Prema drugom pomenutom kriterijumu razlikujemo specijalne i uobiajene dogaaje. Po Gecu
(Getz, 1997) za odreenje specijalnih dogaaja potrebna su dva inioca: specijalni dogaaj se odvija
jednom ili u retkim sluajevima, van uobiajenih aktivnosti aktera koji organizuju dogaaj, dok za
potroae, on predstavlja socijalni i kulturni doivljaj izvan i iznad svakodnevnog iskustva.
Trei kriterijum klasifikacije dogaaja jesu namera i karakteristike dogaaja. Andrejevi i Grubor, po
ovom kriterijumu razlikuju osam vrsta dogaaja: kulturne, umetnike, odnosno zabave, poslovme
ili trgovake, sportske, obrazovne i naune, politike i privatne dogaaje. Meu njima, poslovni
dogaaji imaju najvei broj tipova, kao to su sajmovi, poljoprivredne izlobe, potroake izlobe,
specijalizovane trgovake izlobe, privatne izlobe, sastanci, konferencije i slini javni dogaaji. Meu
kulturnim manifestacijama, oni razlikuju festivale, karnevale, parade, religiozna dogaaje, koncerte,
umetnike predstave, izlobe, sveanosti i ceremonije.
U studiji Turistike manifestacije u Srbiji eljko Bjeljac (Bjeljac, 2010) je izvrio klasifikaciju turistikih
manifestacija prema geografskim i ekonomskim kriterijuma.
U geografske kriterijume on ubraja: sadraj; poreklo posetilaca i uesnika, rang manifestacije;
tradicionalnost (stalnost u odravanju); lokaciju (mesto) odravanja; saobraajnu pristupanost i
povezanost; vreme odravanja; broj posetilaca i uesnika; umetniku vrednost manifestacije; broj
prateih manifestacija; zadovoljstvo posetilaca; i kriterijum vrste organizatora manifestacije.
Glavni sadraj manifestacije predstavlja osnovni program zbog koga se i odrava manifestacija,
na osnovu koga moemo razlikovati kulturne (kulturno-umetnike, umetnike), sportske, verske,
privredne, zabavne i nauno-strune manifestacije. Kao drugi kriterijum navodi se broj godina
odravanja manifestacije, a kao tradicionalne su oznaene one manifestacije koje imaju neprekidan
niz od najmanje pet uzastopnih odravanja, uz poznat datum i lokaciju odravanja. Prema rangu
- a imajui u vidu geografsko poreklo i broj posetilaca, znaaj, veliinu sredstava koja se odvajaju
za rang organizovanja, efektima koji proistiu iz manifestacija, geografskom poreklu uesnika i
sadraju programa manifestacije - manifestacije se dele na lokalne, regionalne (zonske), nacionalne
i internacionalne.
7 Po njima, ukranjem ovih kriterijuma mogue je dobiti sloenu tipologiju dogaaja, koja ukljuuje mega sportske
i mega poslovne dogaaje; sportske, poslovne, kulture i zabavne hallmark dogaaje; i glavne sportske, kulturne,
umetnike, poslovne, obrazovne i naune i politike dogaaje.
8 Vidi i Getz (1997) i Bodwin i dr. (2006)
9 Finale NFL lige u amerikom fudbalu.
Kao jo jedan od vanih kriterijuma pojavljuje se mesto odravanja manifestacije. On pokazuje

povezanost manifestacije sa antropo-geografskim i prirodno-geografskim turistikim vrednostima i
pokazuje udaljenost lokacije odravanja manifestacije od turistiki atraktivnih lokaliteta. Na drugoj
strani, vreme odravanja i broj dana trajanja vani su zbog povezanosti organizovanja manifestacija
i slobodnog vremena posetilaca. Kriterijum broja posetilaca i broja uesnika ukazuje na masovnost
i iskorienost programa turistike ponude, i, po ovom autoru, stoji u uzrono-posledinoj vezi sa
rangom manifestacije, vremenom u kom se odrava i lokacijom odravanja.
S druge strane, kriterijum broja prateih manifestacija ukazuje na raznovrsnost i atraktivnost
programa koji manifestaciju ukljuuje u turistiku ponudu. Radi utvrivanja cilja organizovanja
manifestacije, kao kriterijum se pojavljuje i vrsta organizatora manifestacija meu kojima se nalaze
lokalne samouprave, nevladine i strukovne organizacije, kulturne institucije, sportske saveze,
turistike organizacije, privredne subjekte i dr.
Kao jedan od vanih kriterijuma za ocenu uspenosti manifestacije navedeno je i zadovoljstvo posetilaca
i uesnika programom, pri emu su kao faktori koji najvie utiu na ocenu kvaliteta manifestacija
od strane posetilaca istaknuti: ambijent, turistika aktivnost u regionu, kvalitet manifestacionog
turistikog proizvoda (autentinost, kvalitet sadraja programa), odnos lokalne zajednice prema
posetiocima manifestacije i obrnuto, odnos posetilaca prema lokalnom stanovnitvu, sigurnost
boravka na destinaciji tokom manifestacije i drutveni uticaj manifestacije (Hadi i Bjeljac, 2006).
Po ovom autoru, znaajan kriterijum za ocenu manifestacija jeste i njihova umetnika vrednost koja
obuhvata ocenjivanje ambijenta, faktora koji su od znaaja pri dizajniranju turistikog proizvoda,
kulturnog znaaja, robusnosti i kvaliteta sadraja programa.
U ekonomskoj grupi kriterijuma Bjeljac navodi: uticaj kapitalnih projekata, ekoloki, ekonomski,
medijski i politiki uticaj, stejkholderske odnose, kao i ocenu saradnje sa turistikim organizacijama,
tur-operatorima i turistikim agencijama.
Uticaj kapitalnih projekata se odnosi na to koliko organizovanje manifestacije utie na izgradnju
infrastrukture i drugih kapitalnih objekata u mestu i regionu odravanja. Ekoloki kriterijumi se tiu
uticaja manifestacija na ivotnu sredinu regiona u kome se odravaju - kako u pozitivnom, tako i u
negativnom smislu. Kriterijum medijsko-promotivnog uticaja odnosi se na zastupljenost manifestacije
u tampanim i elektronskim medijima, uee na promotivnim aktivnostima na berzama i sajmovima,
a slui da se utvrdi znaaj koji mediji i promocije imaju na odravanje manifestacije. Uticaj trenutne
politike situacije u zemlji na organizovanje manifestacije predstavlja sadraj politikog kriterijuma,
dok se ekonomski kriterijum se odnosi na direktnu i indirektnu finansijsku dobit manifestacije.
Poslednja dva kriterijuma tiu se partnerskih odnosa u organizovanju manifestacija. Kriterijum
razvijenosti stejkholderskih odnosa ima u vidu uticaj svih uesnika u organizovanju manifestacije
na tok njenog planiranja i odravanja. On ima izuzetan znaaj u razvoju manifestacionog turizma s
obzirom na izraenu potrebu meusobne saradnje institucija u procesu organizacije manifestacija. U
tesnoj vezi sa ovim kriterijumom je i kriterijum saradnje organizatora sa turistikim organizacijama i
tur-operatorima i turistikim agencijama, koji mogu znaajno doprineti razvoju turistikog potencijala
manifestacija.
MAPIRANJE TURISTIKIH POTENCIJALA KULTURNIH MANIFESTACIJA U VOJVODINI
Kao to smo ve pomenuli, prvi zadatak u naem istraivanju bilo je mapiranje kulturnih manifestacija,
imajui u vidu njihove potencijale za razvoj kulturnog turizma u Vojvodini i Srbiji. S obzirom na
jako ograniena finansijska sredstva kojima smo raspolagali, najvei deo istraivanja odvijao se
pretraivanjem izvora podataka na internetu i to kako republikih, pokrajinskih i lokalnih turistikih
organizacija, tako i internet stranica samih manifestacija.
Nai kljuni izvori bili su Kalendar dogaaja turistike organizacije Srbije [http://www.srbija.
travel/kalendar-dogadjaja/], Kalendar manifestacija Turistike organizacije Vojvodine [http://
vojvodinaonline.com/], Agenda manifestacija Zavoda za prouavanje kulturnog razvitka [http://
www.zaprokul.org.rs/AgendaManifestacija/Search.aspx] i Vodi kroz manifestacije [http://www.
manifestacije.com/]. Pored toga, koristili smo i podatke iz Kalendara kulturnih manifestacija u
Vojvodini prikupljene u okviru istraivanja koje je 2009. godine obavio Balkankult. U jednom broju
sluajeva, u potrazi za nedostajuim podacima, kontaktirali smo telefonom i e-mailom i organizatore
manifestacija10.
S obzirom na specifino usmerenje naeg istraivanja, od skoro 400 kulturnih manifestacija koje se
odravaju u Vojvodini, mapirali smo 203 kulturne manifestacije koje ili ve jesu i turistike manifestacije
ili imaju potencijal da postanu interesantne za turiste. Imajui u vidu limitirane mogunosti Republike
Srbije, AP Vojvodine i lokalnih samouprava da podre odravanje ovako velikog broja kulturnih
manifestacija, posmatrali smo turizam, ne samo kao mogunost da se ovim manifestacijama obezbedi
odrivost, ve istovremeno kao priliku da se one unaprede u organizacijskom i u sadrinskom pogledu
i kao priliku da ove manifestacije daju doprinos drutvenom razvoju sredina u kojima se odravaju.
Utoliko smo, od mnotva razliitih karakteristika kulturnih manifestacija, mapirali one koje su
relevatne za razvoj njihovih turistikih potencijala. Meu klasifikacijama o kojima smo govorili u
prvom delu ove studije, tri su nam omoguile da omeimo osnovni predmet naeg istraivanja.
1) Najpre, da li se radi o kulturnim manifestacijama koje ve jesu i turistike manifestacije;
koje imaju potencijal da to postanu ili, zbog svog malog obima ili specifinog programa11,
nisu i nije realno da mogu biti privlane i turistima12.
2) Zatim, da li se radi o kulturnim manifestacijama u uem (estetskom) smislu, na kojima
se prikazuju umetnika dostignua u raznim oblastima umetnosti (muzici, knjievnosti,
pozoritu, vizuelnim umetnostima...) ili se radi o kulturnim manifestacijama u irem
(antropolokom) smislu, na kojima se prezentuju razliiti aspekti naina ivota lokalnog
stanovnitva (od pripreme hrane i pia, svetkovina vezanih za cikluse obrade zemlje do
predstavljanja narodnog stvaralatva, tvorevina i umotvorina).
3) I na kraju, tree bitno razlikovanje bilo je ono koje razvrstava kulturne manifestacije
u Vojvodini prema njihovoj veliini (imajui u vidu obim uloenih sredstava u
organizaciju manifestacija i ostvarenu dobit, ukupan broj posetilaca i broj domaih
i inostranih turista meu njima). Prema ovom poslednjem aspektu, kulturne
manifestacije u Vojvodini smo podelili na male, srednje i velike manifestacije.
Problemi sa kojima se suoavaju, reenja koja su za njih dostupna, potencijali za dalji razvoj, kao
10 Da pomenemo jo samo da su pojedini lanovi naeg tima ujedno i viegodinji posetioci nekih od mapiranih
manifestacija, te da nam je i njihovo iskustvo (koje je najblie posmatranju sa uestvovanjem) bilo od koristi u
realizaciji ove studije.
11 Bilo da se radi o malim lokalnim svetkovinama koje sutinski i nemaju ambicija da se obrate ikome izvan lokalne
zajednice; kolskim ili, generalno, obrazovnim priredbama ili pak usko-strunim manifestacijama.
12 Pa smo, u skladu sa osnovnom intencijom istraivanja, ovu poslednju grupu iskljuili iz uzorka.
i preporuke za unapreenje stanja organizatorima, finansijerima i dravnim organima koji ih

podravaju, sutinski se razlikuju u zavisnosti od ovih karakteristika. Utoliko smo smatrali da je za
uvoenje reda u ovu oblast istraivanja, najpre vano da se sve ove sutinski razliite manifestacija
ne nau u istom kou.
U prvom koraku, mapirali smo 203 kulturne manifestacije u Vojvodini, od kojih 43 ve privlae
znaajan broj domaih i inostranih turista, dok njih 160 ima turistiki potencijal koji jo uvek nije u
dovoljnoj meri razvijen13.
GRAFIKON 1. KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA NJIHOVOM TURISTIKOM POTENCIJALU
Zatim smo mapirane kulturne manifestacije razvrstali po tome da li su njihovi sadraji primarno
umetniki ili prvenstveno prikazuju elemente stilova ivota u zajednici u kojoj se manifestacija
odrava. Pokazalo se da veina kulturnih manifestacija pripada ovoj drugoj grupi i da umetnike
manifestacije predstavljaju samo manji deo kulturne ponude (grafikon 2).
Meu umetnikim manifestacijama, najvie je onih koji prezentuju muzike sadraje (50), potom
manifestacija iz oblasti vizuelnih umetnosti i arhitekture (20), knjievnih manifestacija (14),
pozorinih manifestacija (9) i filmskih, foto i video manifestacija (7). Na drugoj strani, meu kulturnim
manifestacijama u irem smislu, najbrojnije su one koje spadaju u domen gastronomije i enologije14
(38), manifestacije narodnog stvaralatva i narodnih obiaja (34) i manifestacija kombinovanog tipa,
koje najee ukljuuju i neke umetnike sadraje (30) (vidi grafikon 3).
13 Ovaj odnos ujedno pokazuje i potrebu - kako za ovim istraivanjem, a posebno za sistematskim delovanjem u
narednim godinama, usmerenim na unapreenje turistikih potencijala kulturnih manifestacija u Vojvodini.
14 Meu njima su najpoznatije razliite ijade (slaninijade, kobasicijade, pasuljijade, pitijade, itd)
GRAFIKON 2 - KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA PROGRAMSKOM SADRAJU
GRAFIKON 3 - OBLAST KULTURE KOJOJ MANIFESTACIJE U VOJVODINI PRIPADAJU
U ovim osnovnim razvrstavanjima, kulturne manifestacije u Vojvodini smo jo podelili prema njihovoj
veliini. Meu mapiranim kulturnim manifestacijama najvie je malih manifestacija (129), zatim
manifestacija srednjeg obima (41), dok je, imajui u vidu ve pomenute kriterijume veliine uloenih
sredstava u organizaciju manifestacija i ostvarene dobiti, ukupnog broja posetilaca i broja domaih i
inostranih turista meu njima, najmanje velikih manifestacija (33).
GRAFIKON 4 KULTURNE MANIFESTACIJE PREMA NJIHOVOJ VELIINI
Kada smo meusobno ukrstili ove kriterijume (vidi tabelu 1), pokazalo se da od ukupno 129 malih
kulturnih manifestacija skoro dve treine (82) spada u grupu kulturnih manifestacija u antropolokom
smislu; da tek neto preko jedne treine malih manifestacija (47) ine kulturne manifestacije u
uem, estetskom smislu; kao i da samo 8 malih kulturnih manifestacija (6,2%) ve privlai odreen
broj turista, dok 121 (93,8%) ima nedovoljno razvijen turistiki potencijal. U skladu s ovakvom
distribucijom - i meu malim kulturnim manifestacijama koje ve imaju i turistiki status (6 : 2) i
meu kulturnim manifestacijama malog obima, iji turistiki potencijali nisu dovoljno razvijeni (76 :
45) - dominiraju one koje spadaju u grupu kulturnih manifestacija u antropolokom smislu.
Ve u sluaju kulturnih manifestacija srednjeg obima nije tako. Od ukupno 41 mapirane manifestacije
srednjeg obima, 25 (61%) spada u grupu kulturnih manifestacija u uem smislu, dok je manji broj (16 ili
39%) u grupi kulturnih manifestacija u irem (antropolokom) smislu. Takoe, meu manifestacijama
srednjeg obima povean je udeo kulturnih manifestacija koje ve predstavljaju turistiki proizvod
(29,3%). Meu njima dve treine pripada kulturnim manifestacijama u estetskom smislu (8 : 4), a
i meu onima sa nerazvijenim turistikim potencijalom skoro tri petine (58,6%) spada u ovu grupu
(17 : 12).
I na kraju, u sluaju velikih kulturnih manifestacija, trendovi su suprotni onima koje smo uoili kod
kulturnih manifestacija malog obima. Od ukupno 33 velike kulturne manifestacije, dvostruko vie je
onih koji pripadaju estetskoj kulturi i u kojima se prezentuju umetniki programi (22 manifestacije).
Takoe, meu velikim manifestacijama je i vie nego dvostruko onih koje ve jesu i turistiki proizvodi
(23), nego onih koje samo imaju turistiki potencijal (10). U skladu sa ovim trendovima i meu velikim
turistikim kulturnim manifestacijama (15 : 8) i meu velikim kulturnim manifestacijama koje samo
pokazuju turistiki potencijal (7 : 3) ima vie onih koje spadaju u kulturne manifestacije u estetskom
smislu.
TABELA 1 UKRTANJE OSNOVNIH KRITERIJUMA KLASIFIKACIJE KULTURNIH MANIFESTACIJA

Kulturne manifestacije u Kulturne manifestacije u
Total
estetskom smislu antropolokom smislu
Male manifestacije
Kulturne manifestacije sa 45 (37,2%) 76 (62,8%) 121 (100%)

turistikim potencijalom 95,7% 92,7% 93,8%
2 (25,0%) 6 (75,0%) 8 (100%)

Turistike kulturne manifestacija
4,3% 7,3% 6,2%
47 (36,4%) 82 (63,6%) 129 (100%)

Total
100% 100% 100%

Total
Manifestacije srednjeg
Kulturne manifestacije sa 17 (58,6%) 12 (41,4%) 29 (100%)

obima
8 (66,7%) 4 (33,3%) 12 (100%)

32,0% 25,0% 29,3%
25 (61,0%) 16 (39,0%) 41 (100%)

Total
100% 100% 100%

Total
Velike manifestacije
Kulturne manifestacije sa 7 (70%) 3 (30%) 10 (100%)

15 (65,2%) 8 (34,8%) 23 (100%)

68,2% 72,7% 69,7%
22 (66,7%) 11 (33,3%) 33 (100%)

Total
100% 100% 100%
Svi ovi rezultati pokazuju jasan trend da u Vojvodini, sa porastom obima manifestacija, kulturne
manifestacije u estetskom smislu zauzimaju sve znaajnije mesto i da upravo meu njima ima najvie
onih koje ve jesu i turistiki interesantne. To ujedno ukazuje da, iako razvoj turistikih potencijala svih
kulturnih manifestacija moe dati znaajan doprinos njihovoj odrivosti i njihovom napredovanju,
urgentni zadatak jeste razvoj turistikih potencijala malih kulturnih manifestacija koje se odravaju
u Vojvodini i njihovo oblikovanje u turistike proizvode i to posebno onih koje spadaju u kulturne
manifestacije u antropolokom smislu.
Geografski raspored kulturnih manifestacija u Vojvodini
Kao to se moe videti u tabeli 2, kulturne manifestacije koje smo mapirali u naem istraivanju
odravaju se u 73 mesta u Vojvodini, od ega daleko najvei broj u Novom Sadu (44 manifestacije, a
na irem podruju grada Novog Sada 49 ili 24,1% svih mapiranih manifestacija); zatim u Subotici (7
manifestacija, a na irem prostoru grada 16 manifestacija ili 7,9% njihovog ukupnog broja); u Panevu
(7 manifestacija, a ukljuujui i okolna mesta, 10 manifestacija ili 4,9% mapiranih manifestacija);
Zrenjaninu (6/7), Somboru (5/7) i Vrcu (6/6). Ono to se moe primetiti jeste da se na irem prostoru
grada Novog Sada odrava vie kulturnih manifestacija nego u ovih preostalih pet najaktivniji gradova
Vojvodine u organizaciji manifestacija - zajedno (49 : 46)
TABELA 2 MESTO ODRAVANJA MAPIRANIH KULTURNIH MANIFESTACIJA U VOJVODINI
Broj Broj
Mesto odravanja Mesto odravanja Mesto odravanja
manifestacija manifestacija
1. Ada 3 (1,5%) 26. Kikinda 7 (3,4%) 51. Silba 1 (0,5%)
2. Ba 3 (1,5%) 27. Kisa 2 (1,0%) 52. Sirig 1 (0,5%)
3. Baka Palanka 4 (2,0%) 28. Kovaica 2 (1,0%) 53. Sombor 5 (2,5%)
4. Baka Topola 1 (0,5%) 29. Kovin 1 (0,5%) 54. Srbobran 3 (1,5%)
5. Baki Monotor 2 (1,0%) 30. Kulpin 1 (0,5%) 55. S.Mitrovica 2 (1,0%)
6. Baki Petrovac 4 (2,0%) 31. Lovenac 1 (0,5%) 56. S.Karlovci 7 (3,4%)
7. Bajmok 1 (0,5%) 32. Mali Io 1 (0,5%) 57. Starevo 3 (1,5%)
8. Banatsko Karaorevo 1 (0,5%) 33. Maradik 1 (0,5%) 58. Subotica 7 (3,4%)
9. Banotor 1 (0,5%) 34. Mol 1 (0,5%) 59. id 5 (2,5%)
10. Beej 2 (1,0%) 35. Morovi 1 (0,5%) 60. Tavankut 1 (0,5%)
11. Bela Crkva 1 (0,5%) 36. Nova Pazova 1 (0,5%) 61. Temerin 4 (2,0%)
12. Crepaja 1 (0,5%) 37. Novi Beej 5 (2,5%) 62. Titel 1 (0,5%)
13. enej 1 (0,5%) 38. Novi Sad 44 (21,7%) 63. Torak 1 (0,5%)
14. urug 1 (0,5%) 39. Novo Miloevo 1 (0,5%) 64. Turija 1 (0,5%)
15. Delioblato 1 (0,5%) 40. Odaci 2 (1,0%) 65. Uzdin 1 (0,5%)
16. Dolovo 2 (1,0%) 41. Opovo 2 (1,0%) 66. Vojlovica 1 (0,5%)
17. Eka 1 (0,5%) 42. Pali 7 (3,4%) 67. Vrbas 1 (0,5%)
18. Erdevik 1 (0,5%) 43. Panevo 7 (3,4%) 68. Vrac 6 (3,0%)
19. Futog 2 (1,0%) 44. Peinci 1 (0,5%) 69. abalj 3 (1,5%)
20. Gaj 1 (0,5%) 45. Pivnice 1 (0,5%) 70. Zasavica 1 (0,5%)
21. Gloan 1 (0,5%) 46. Ratkovo 1 (0,5%) 71. itite 2 (1,0%)
22. Inija 2 (1,0%) 47. Ruma 3 (1,5%) 72. Zmajevo 1 (0,5%)
23. Jazak 1 (0,5%) 48. Savino selo 1 (0,5%) 73. Zrenjanin 6 (3,0%)
24. Kaarevo 2 (1,0%) 49. Seanj 1 (0,5%)
25. Kanjia 2 (1,0%) 50. Senta 2 (1,0%)
Tendencija svojevrsne centralizacije kulturnih manifestacija sa turistikim potencijalom jo je

uoljivija kada pogledamo raspored manifestacija po okruzima. Kao to se moe videti na grafikonu
5, ak 47% svih mapiranih manifestacija se odrava u junobakom okrugu (iji je centar Novi Sad).
Neto znaajnije prisustvo kulturnih manifestacija je u junobanatskom okrugu (ije je sredite
Panevo), dok je u ostalim okruzima taj procenat srezmerno mali.
GRAFIKON 5 OKRUZI U VOJVODINI U KOJIMA SE KULTURNE MANIFESTACIJE ODVIJAJU
Ovi trendovi su ostali oigledni i kada smo pogledali geografski raspored mapiranih kulturnih
manifestacija u odnosu na osnovne klasifikacije koje smo primenili.

U junobakom okrugu odrava se vie od polovine (51,1%) malih kulturnih manifestacija u uem
smislu, kao i 44% manifestacija srednjeg obima i skoro dve treine (63,6%) velikih umetnikih
manifestacija. Male kulturne manifestacija u estetskom smislu su jo, u znaajnijem obimu, prisutne
u junobanatskom okrugu - 17% (sredite Panevo) i srednjebanatskom okrugu - 12,8% (sredite
Zrenjanin)15. Neto vei broj onih srednjeg obima se organizuje u junobanatskom okrugu (16%)
i zapadnobakom okrugu (sredite Sombor 12%), dok kod velikih kulturnih manifestacija u
estetskom smislu, pored junobakog okruga, samo jo severnobaki okrug (sredite Subotica) ima
neto znaajnije uee (13,6%).
Geografska zastupljenost kulturnih manifestacija u antropolokom smislu je ravnomernija, te se u
junobakom okrugu, na primer, odrava 25% kulturnih manifestacija srednjeg obima i 36,4% velikih
kulturnih manifestacija. Meu manifestacijama srednjeg obima, znaajno je uee onih koje se
odravaju u severnobakom okrugu (25%, sredite Subotica) i severnobanatskom okrugu (18,8%,
sredite Kikinda), odnosno, u sluaju velikih manifestacija, u junobanatskom okrugu (36,4%, sredite
Panevo).
Vano je jo primetiti da se u severnobanatskom okrugu (sredite Kikinda) ne odrava ni jedna velika
kulturna manifestacija u uem smislu koja privlai znaajniji broj turista ili da u srednjebanatskom
(sredite Zrenjanin) i zapadnobakom okrugu (sredite Sombor) nema ni jedne velike, turistiki
znaajne, kulturne manifestacije u irem (antropolokom) smislu.
Kao to smo ve mogli videti, u pogledu turistikih potencijala kulturnih manifestacija, meu malim
i srednjim kulturnim manifestacijama dominiraju one iji turistiki potencijali nisu u potpunosti
razvijeni, dok je meu velikim kulturnim manifestacijama vie onih koje ve predstavljaju turistiki
proizvod. A trend centralizacije u organizaciji manifestacija u Vojvodini je i ovde uoljiv i jasniji je kod
onih manifestacija koje ve privlae turiste, nego kod onih ije potencijale tek treba razvijati.
Od ukupno osam malih manifestacija za koje ve postoji interesovanje kod turista, pet se organizuje
u junobakom okrugu, dok se u ostalim okruzima u Vojvodini odrava tek po jedna ili ih uopte
nema. Na drugoj strani, meu onim malim kulturnim manifestacijama iji je i turistiki potencijal
jo uvek neznatan, pored junobakog okruga (57 manifestacija ili 47,1%), neto vei njihov broj
(po 15 manifestacija ili 12,4%) je prisutan i u junobanatskom (sredite Panevo), sremskom okrugu
(sredite Sremska Mitrovica) i u srednjebanatskom okrugu (sredite Zrenjanin - 13 manifestacija ili
10,7%). Od kulturnih manifestacija srednjeg obima ve interestantnih turistima, po tri se odravaju
u junobanatskom (sredite Panevo) i severnobakom okrugu (sredite Subotica), a po dve u
severnobanatskom (sredite Kikinda) i junobakom okrugu (sredite Novi Sad), u kome se odrava
i najvei broj manifestacija srednjeg obima nedovoljno razvijenih turistikih potencijala16. Trend
centralizacije je najjasniji kod velikih kulturnih manifestacija, gde se od ukupno 23 manifestacije koji
privlae turiste, 14 (60,9%) organizuje u junobakom okrugu.
Vremenska dimenzija kulturnih manifestacija u Vojvodini
U narednom koraku, eleli smo da saznamo vremenski raspored ovih manifestacija, kao i da sagledamo
koliko one traju, te koliko dugo ve postoje. to se tie vremenske dimenzije, jedna od stvari koja nas
je interesovala jeste u kojoj meri se, meu mapiranim manifestacijama, nalaze novoustanovljene
manifestacije, a koliko njih ve za sobom ima znaajnu tradiciju. Pokazalo se da je samo mali broj
manifestacija (10,9%) ustanovljen relativno nedavno, da najvei broj ima za sobom tradiciju duu
15 U ova tri okruga organizuje se 80,9% svih malih kulturnih manifestacija u uem, estetskom smislu.
16 Trinaest od ukupno 29 ovih manifestacija
od deset godina, dok prilian broj manifestacija vue korene iz socijalistikog perioda, a neke ak i iz
perioda pre Drugog svetskog rata.
Dok je meu manifestacijama srednjeg obima u Vojvodini najvie onih ustanovljenih u 2000-im, koje
se odravaju izmeu 5 i 10 godina17, meu malim i velikim kulturnim manifestacijama najvei je broj
onih sa tradicijom duom od 10 godina18. Vano je jo primetiti da su meu kulturnim manifestacijama
u uem (estetskom smislu) iznad proseka zastupljene one koje traju ve vie od 25 godina, a da su
meu onima koje spadaju u kulturne manifestacije u irem (antropolokom) smislu natproseno
zastupljene one koje su novoustanovljene (to jasno pokazuje trend veeg znaaja koji im se ukazuje
poslednjih godina). I na kraju, u pogledu turistikih potencijala, jasno se moe uoiti oekivani trend
da manifestacije sa najduom tradicijom i privlae najvei broj turista, dok one koje su nedavno
ustanovljene jo uvek nemaju razvijene turistike potencijale.
GRAFIKON 6 TRADICIJA MANIFESTACIJA (U GODINAMA)
to se tie trajanja mapiranih kulturnih manifestacija, meu njima najvei broj ine jednodnevne
manifestacije (62); potom one koje traju od 4 do 10 dana (39), pa dvodnevne (36) i trodnevne (32),
a nije zanemarljiv ni broj manifestacija koje traju due od 10 dana (18).
GRAFIKON 7 - TRAJANJE MANIFESTACIJA (U DANIMA)
Najvei broj malih manifestacija traje samo jedan dan (50 ili 42,4%). Meu manifestacijama srednjeg
17 Te se njihov srednji obim moda moe pripisati tome to jo uvek rastu.
18 Meu velikim kulturnim manifestacijama 37,9% ima tradiciju odravanja dugu izmeu 11 i 25 godina, a 34,5%
duu od 25 godina; dok je meu malim manifestacijama ak 45,2% onih ija je tradicija duga izmeu 11 i 25
godina. To ujedno posredno pokazuje da su one pronale svoj format, koji se u budunosti verovatno nee
menjati.
obima, najvie je onih dvodnevnih (11 ili 30,6%), dok su meu velikim kulturnim manifestacija
najbrojnije one koje traju izmeu 4 i 10 dana (14 ili 42,4%).
Kada smo posmatrali trajanje kulturnih manifestacija u uem (estetskom) smislu i irem
(antropolokom) smislu, pokazalo se da najvei broj estetskih manifestacija traje izmeu 4 i 10 dana
(28 manifestacija ili 32,9%), dok je meu kulturnim manifestacijama u kojima se prezentuje nain
ivota zajednice najvie jednodnevnih (45 manifestacija ili 44,1%).
I na kraju, u pogledu razvijenosti turistikih potencijala, meu onima koje predstavljaju turistike
proizvode, ponovo je najvie onih viednevnih19 (14 manifestacija ili 35,9%), dok one iji su turistiki
potencijali jo uvek nedovoljno razvijeni najee traju jedan dan (56 ili 37,8%)
GRAFIKON 8 - MESEC U KOME SE KULTURNE MANIFESTACIJE ODRAVAJU
GRAFIKON 9 - GODINJE DOBA U KOME SE MANIFESTACIJE ODRAVAJU
zima, 15.30%
jesen, 26.60%
prolece, 18.20% jesen
leto
prolece
leto, 39.90% zima
Kao to se moe videti na grafikonima 8 i 9, najvei broj mapiranih kulturnih manifestacija u

Vojvodini odrava se, kao to bi se i moglo oekivati, u letnjim mesecima, a drugi vrhunci ukljuuju
maj, oktobar i novembar. Ono to je iznenaujue jeste veoma mali broj kulturnih manifestacija u
decembru i januaru, u mesecima koji su, kod nas i u svetu, puni verskih i svetovnih praznika, te ljudi
esto tada imaju slobodnog vremena i putuju.
U zimskom periodu procentualno je najvie malih kulturnih manifestacija, dok su manifestacija

19 Izmeu 4 i 10 dana
srednjeg obima procentualno najzastupljenije u prolee, a velike kulturne manifestacije u letnjim

mesecima. Meu manifestacijama iji turistiki potencijal nije u potpunosti razvijen nema znaajnijih
razlika u pogledu peroda u kome se odravaju, dok se manifestacije koje ve privlae panju turista
procentualno najvie odravaju tokom letnjeg perioda. I na kraju, najvei broj kulturnih manifestacija
u estetskom smislu se iznad proseka odvija u prolenim mesecima, dok se procentualno najvei broj
kulturnih manifestacija u antropolokom smislu organizuje u jesenjem i zimskom periodu.
Organizacijske karakteristike kulturnih manifestacija u Vojvodini
Jedna od klasifikacija kulturnih manifestacija jeste ona koja ih deli prema njihovom rangu, na lokalne,
regionalne (zonske), nacionalne i meunarodne20. Meu mapiranim kulturnim manifestacijama u
Vojvodini, oekivano je najvei broj lokalnih kulturnih manifestacija (113), ali je znaajan broj i onih
koje su znaajne na nivou Vojvodine (41), kao i onih koje su nacionalnog znaaja (ranga), a odrava
se i 25 kulturnih manifestacija meunarodnog nivoa.
GRAFIKON 10 - RANG MANIFESTACIJE
Oekivano, male manifestacije su uglavnom i lokalne (99 ili 76,7%), ali se meu 25 kulturnih
manifestacija meunarodnog ranga, pored devet velikih kulturnih manifestacija i osam manifestacija
srednjeg obima, nalazi i osam malih manifestacija. Gotovo sve manifestacije meunarodnog ranga
spadaju u red umetnikih manifestacija, odnosno kulturnih manifestacija u estetskom smislu,
dok samo tri manifestacije koje prezentiraju kulturu u antropolokom smislu imaju meunarodni
znaaj. Meutim, nasuprot oekivanjima, samo 8 kulturnih manifestacija meunarodnog ranga ve
predstavlja razvijenih turistiki proizvod, dok za njih 17 turistiki potencijali jo uvek nisu dovoljno
razvijeni.
Ogromnu veinu mapiranih kulturnih manifestacija u Vojvodini organizuju lokalni organizatori.
Organizatori iz drugih gradova Vojvodine uestvuju samo u 6% manifestacija, iz drugih gradova Srbije
u 3% sluajeva, dok je prisustvo inostranih organizatora manifestacija prava retkost.
20 Vidi: eljko Bjeljac: 2010

GRAFIKON 11 - KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA POREKLU ORGANIZATORA
Meu njima, najvie je organizacija koje pripadaju civilnom sektoru (kulturno-umetnika drutva,
strukovna udruenja umetnika, nevladine organizacije...) i kulturnih, obrazovnih ili institucija lokalne
samouprave. Mnogo je manji broj manifestacija koje organizuju lokalne turistike organizacije ili
poslovnih subjekti, poput domaih ili inostranih kompanija. Ovo dosta jasno pokazuje osnovnu
intenciju pri organizovanju kulturnih manifestacija u Vojvodini, naime da su one prvenstveno
usmerene prema lokalnom stanovnitvu i da imaju preteno nekomercijalni karakter.
GRAFIKON 12 KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA TIPU ORGANIZATORA
Meutim, to istovremeno ne znai da na ovim manifestacijama nastupaju iskljuivo lokalni izvoai,

kao to bi se moglo oekivati. tavie, samo u malom broju sluajeva na manifestacijama program nose
lokalni izvoai, dok su najzastupljeniji izvoai oni iz inostranstva (najee iz bivih jugoslovenskih
republika).
GRAFIKON 13 POREKLO IZVOAA NA KULTURNIM MANIFESTACIJAMA U VOJVODINI
esto ak i na malim kulturnim manifestacija (20,2%) nastupaju izvoai koji dolaze van Srbije, dok je
u sluaju velikih kulturnih manifestacija (72,7%) uee meunarodnih izvoaa gotovo pravilo. Kao
to bi se moglo oekivati, lokalni i pokrajinski izvoai su najprisutniji u kulturnim manifestacijama
u antropolokom smislu rei (66,8%), dok se na umetnikim manifestacijama meu izvoaima
najee pojavljuju oni nacionalnog nivoa (23,4%) i meunarodnog nivoa (54,3%).
Iako usmerenje manifestacija prema lokalnoj zajednici (prema podizanju nivoa socijalne kohezije,
jaanju graanskog ponosa i oseanja solidarnosti) jeste jedan vaan segment delovanja manifestacija,
neobino je da 66,7% mapiranih kulturnih manifestacija u Vojvodini, na kojima nastupaju izvoai
iz inostranstva, nema razvijene turistike potencijale, dok samo 33,3% predstavlja razvijen turistiki
proizvod.
Ovaj odnos organizatora prema svrsi kulturnih manifestacija jeste jedno od najvanijih pitanja naeg
istraivanja, te smo pokuali da mapiramo faktiko prisustvo domaih i meunarodnih turista na
manifestacijama. Naravno, ovo su podaci koje je teko locirati, te u 13% sluajeva nismo uspeli da
dobijemo iole pouzdane podatke, dok smo u drugim sluajevima ve i pri minimalnom prisustvu
domaih i stranih turista, ove manifestacije tako razvrstavali.
Kao to se moe videti na grafikonu 14, na prilino velikom broju kulturnih manifestacija u Vojvodini,
uopte nema turista. Na neto vie od jedne treine kulturnih manifestacija imamo prisustvo
domaih turista, a oko 15% manifestacija privlai i domae i inostrane turiste. Imajui u vidu
rezultate istraivanja iz drugih, pa i susednih zemalja, a posebno imajui u vidu finansijska ulaganja
u organizaciju kulturnih manifestacija, taj broj je oigledno nedovoljan.
GRAFIKON 14 KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA TIPU PUBLIKE
Jedna od stvari na kojoj bi svakako trebalo raditi, imajui u vidu savremene trendove u oblasti turizma
koji vode ka razvoju kreativnog turizma, jeste promena tipa izvoenja na jednom broju manifestacija.
Podaci sa grafikona 15 pokazuju da kod velike veine manifestacija preovlauje prezentacioni tip
izvoenja, dok samo u 38% mapiranih kulturnih manifestacija participativni pristup ima vanije
mesto.
GRAFIKON 15 - TIP IZVOENJA NA KULTURNIM MANIFESTACIJAMA
Posebno u sluaju malih manifestacija i kulturnih manifestacija u antropolokom smislu, turisti

(posebno inostrani) oekuju da participiraju u njima, da ue lokalne obiaje, da savladaju kako se
pripremaju lokalna jela, da uestvuju u lokalnim plesovima. To bi izvesno bio jedan od puteva za
unapreenje turistikog potencijala ovih manifestacija.
Drugi put bi bilo umreavanje ovih manifestacija. Prema podacima do kojih smo mi doli, organizatori
skoro kulturnih manifestacija u Vojvodini ovom poslu pristupa samostalno, dok je svega 3%
kulturnih manifestacija umreeno. Imajui u vidu dostupne podatke, naa je procena da bar jedna
petina mapiranih kulturnih manifestacija u Vojvodini ima jasan potencijal i oiglednu potrebu za
umreavanjem.
GRAFIKON 16 - PODELA KULTURNIH MANIFESTACIJA U VOJVODINI PREMA POTENCIJALU ZA UMREAVANJE

Umreavanje, naravno, nije neto emu bi trebalo teiti zbog njega samog, nego zbog koristi koje
bi organizatorima moglo doneti, a koje se ogledaju u smanjenju trokova, zajednikom korienju
resursa, zajednikom marketinkom nastupu i, ne na poslednjem mestu, mnogo veoj verovatnoi
privlaenja turista. Posebno u sluaju malih kulturnih manifestacija u antropolokom smislu (berbi
groa, fijakerijada, kobasicijada, slaninijada, pasuljijada, pitijada, itd.) potpuno je neracionalno
da se odrava njihov veliki broj i da one budu prostorno i vremenski razbacane, tako da neko
ko je zainteresovan za takav tip manifestacija nema naina da poseti vie njih, niti volje da krene
na put, samo zbog jednog, najee jednodnevnog dogaaja21. Verovatno je da e politika tednje
(na republikom, pokrajinskom i lokalnom nivou) primorati organizatore da ponu da razmiljaju o
umreavanju, ali je poeljno da se njegove potencijalne koristi (u saradnji sa turistikim organizacijama
i turistikim agencijama) to pre iskoriste.
Poslednje dve karakteristike kulturnih manifestacija u Vojvodini koje su nam bile interesantne, a za
koje smo uspeli da prikupimo podatke, tiu se poslovne politike organizatora. Jedna od njih odnosi
se na to da li organizatori naplauju ulaznice ili je prisustvo kulturnim manifestacijama besplatno za
publiku. Prema dostupnim podacima, na grafikonu 17 moe se videti da se otprilike na manifestacija
ulaz plaa, dok je u velikoj veini sluajeva prisustvo manifestaciji besplatno.
GRAFIKON 17 - STEPEN KOMERCIJALIZACIJE KULTURNIH MANIFESTACIJA U VOJVODINI
Ono o emu bi, pri tom, trebalo voditi rauna, jeste da naplaivanje ulaznica nije jedni nain
komerijalizacije manifestacija. Mnogo znaajniji izvor prihoda moe biti prodaja hrane i pia i
21 Neracionalno je npr. da postoje tri festivala Cvetanja Tise, mesto da se organizuje Nedelja cvetanja Tise; kao
to bi mnogo bolje bilo da umesto osam nezavisnih fijakerijada imamo Mesec fijakera u Vojvodini
posebno najrazliitijih suvernira.

GRAFIKON 18 CATERING & MERCHANDISING
Prema podacima koje smo uspeli da prikupimo22, samo mali broj mapiranih kulturnih manifestacija
ima razvijene pratee komercijalne programe (prodaje hrane i pia, te prodaje suvenira). Skoro
treina mapiranih manifestacija ima mali obim komericijalnih programa, dok 30% nema ba nikakve
dopunske prihode od prateih programa. To takoe svedoi o nedovoljno jasnim ekonomskih
ciljevima kulturnih manifestacija u Vojvodini.
* * *
Rezultati mapiranja pokazali su nam da u ukupnoj slici kulturnih manifestacija u Vojvodini centralno
mesto zauzimaju male manifestacije, i to one u kojima se prezentuje antropoloki shvaena kultura
kao nain ivota lokalne zajednice, dok velike umetnike manifestacije predstavljaju samo manji
deo kulturne produkcije u ovoj oblasti. A da se sa porastom obima manifestacija poveava i uee
kulturnih manifestacija u uem (estetskom) smislu, tako da meu velikim kulturnim manifestacijama
u Vojvodini one dominiraju i, da bar u ovom trenutku, one predstavljaju kljune turistike adute
Vojvodine u domenu kulturnog turizma.
Nai rezultati jasno ukazuju i na postojanje trenda centralizacije kulturnih manifestacija u Vojvodini.
U Novom Sadu se odrava svih kulturnih manifestacija u Vojvodini i skoro svih velikih kulturnih
manifestacija, dok se u junobakom okrugu, iji je Novi Sad sredite, organizuje skoro polovina
svih mapiranih kulturnih manifestacija u Vojvodini. Od drugih okruga u Vojvodini, neto vei broj
manifestacija odrava se jo samo u junobanatskom okrugu (ije je sredite Panevo), dok je broj
kulturnih manifestacija u drugim okruzima Vojvodine nesrazmerno mali.
Nasuprot onome to smo oekivali, imajui u vidu da veinu mapiranih kulturnih manifestacija ine
one malog obima, pokazalo se da veina kulturnih manifestacija koje smo mapirali ima za sobom
tradiciju duu od deset godina, kao i da je meu mapiranim manifestacijama veliki broj onih koje
su viednevne. U pogledu vremena odravanja, oekivano se najvei broj manifestacija organizuje
u letnjim mesecima, a ono to udi jeste da su decembar i januar, meseci u kojima u svetu i kod nas
jako mnogo turista putuje, relativno siromani kulturnim manifestacijama.
Mapiranje je pokazalo i neusklaenost izmeu pristupa organizaciji kulturnih manifestacija i
razvoja njihovih turistikih potencijala. Na jednom nivou, ona se ogleda u odnosu ranga kulturnih
22 Za vie od treine manifestacija nismo uspeli da dobijemo podatke.

manifestacija i razvijenosti njihove turistike ponude. Na primer, neobino je da samo mali broj
kulturnih manifestacija meunarodnog ranga u Vojvodini privlai znaajniji broj turista. Takoe,
kako je organizacija kulturnih manifestacija gotovo u celini poverena lokalnim organizacijama, i to
uglavnom onima koje pripadaju civilnom sektoru ili lokalnim institucijama (kulturnim, obrazovnim ili
administrativnim), i kako su one, u skladu s tim, prvenstveno usmerene prema lokalnom stanovnitvu
i imaju preteno nekomercijalni karakter, s ekonomske take gledita potpuno je nelogino da na
ovim manifestacijama dominiraju izvoai iz inostranstva dok lokalni izvoai veoma retko imaju
glavnu ulogu23. Nesrazmeno mala uloga turizma u planiranju kulturnih manifestacija moe se videti
i po tome to tek neto vie od treine mapiranih kulturnih manifestacija meu posetiocima ima i
domae turiste, a samo 15% privlai i meunarodne turiste. Tome treba dodati i mali broj kulturnih
manifestacija koje naplauju ulaznice i jo daleko manji broj koji obezbeuju prihode od manifestacija
kroz organizovanu ponudu hrane i pia ili prodaju suvenira.
Sve ovo ukazuje da ciljevi organizovanja kulturnih manifestacija u Vojvodini nisu jasni, a da su
ekonomski ciljevi, tamo gde su definisani, u ogromnoj veini sluajeva sekundarni. Kao to smo ve
pomenuli, doprinos razvoju lokalne zajednice (u vidu ukazivanja na odreene probleme u zajednici,
podizanja nivoa socijalne kohezije, jaanja graanskog ponosa ili oseanja solidarnosti) jeste jedan
vaan segment delovanja manifestacija. Ali ekonomski ciljevi nisu nuno suprotstavljeni ovim
ciljevima, ve, na pravi nain planirani i ostvareni, mogu pomoi da se ovi socio-kulturni i politiki
ciljevi ostvare. A turizam je jedan od glavnih pristupa, kako je to mogue uraditi.
23 Naravno, jasno je zato se angauju poznati izvoai i esto izvoai iz inostranstva kulturne manifestacije
na kojima nastupaju samo lokalne grupe, pevai, glumci uglavnom nisu interesantne za lokalnu publiku, te na
kraju ili budu otkazane ili zbog malog broja publike (suprotno osnovnoj nameri) ostavljaju (o)tuan utisak. Ono
to meutim ostaje nejasno jeste, zato se ova ogromna ulaganja u honorare izvoaa i angaovanje opreme
ne pokuaju iskoristiti za privlaenje domaih i inostranih turista, za poboljanje prihoda lokalnih proizvoaa
i ponuaa usluga i za kreiranje pozitivnog imida destinacije. To je mogue uraditi, ali bi za to bilo potrebno
osmiljavanje dugorone politike manifestacija, angaovanje ozbiljnih organizatora manifestacija (umesto
lokalnih slubi kojima se jednostavno d zadatak), umreavanje sa stakeholderima iz privatnog i civilnog sektora
i sa kreatorima politike iz susednih optina, itd. Umesto toga, postojee manifestacije se esto tretiraju kao
nagrada, koju lokalni elnici, Iz budetske kase (pa se zato i ne tedi), poklanjaju svojim graanima, zato to su
bili dobri (i zato da bi ih ponovo glasali). Ovaj model, koji e u naoj sredini uvek biti politiki aktuelan, suoio
se ovih dana sa svojim ekonomskih ogranienjima pa odatle i potie nada da bi moda mogao biti promenjen.
KULTURNA PARTICIPACIJA GRAANA SRBIJE I VOJVODINE
Pored ponude kulturnih manifestacija u Vojvodini, pokuali smo da mapiramo i aspekt potranje,
odnosno prakse graana Srbije i Vojvodine u oblasti kulturne participacije. Ove analize su bazirane
na podacima dobijenim istraivanjem Kulturne prakse graana Srbije24, Zavoda za prouavanje
kulturnog razvitka iz Beograda, koje je realizovano 2010. godine. Ono nije bilo koncipirano tako
da specifino ispituje posete kulturnim manifestacijama25, ali su se u njemu mogli nai podaci koji,
u naem trenutnom istraivanju, makar indirektno pokazuju nivo potranje s kojim organizatori i
budui kreatori politike kulturnih manifestacija u Vojvodini mogu raunati.
Istraivanje Kulturne prakse graana Srbije je bilo dizajnirano kao anketno istraivanje uz korienje
standardizovanog anketnog upitnika sa 95 pitanja podeljenih u deset tematskih celina. Uzorak je
pravljen kao stratifikovani, etvoroetapni i sluajni (stratified multistage random sample) i koncipiran
tako da se rezultati sa njega mogu preneti na populaciju Srbije sa statistikom grekom od 2.5%
(uz 95% sigurnosti). Stratumi su odreeni na osnovu teritorijalnog rasporeda stanovnitva. Okvir
uzorka inila su punoletna lica, stalno nastanjena na teritoriji Srbije, koja su u vreme anketiranja bila
dostupna i sposobna da daju odgovore na pitanja iz ankete.
U ukupan uzorak u Srbiji ulo je 1600 ispitanika. On se sastojao od tri poduzorka za Grad Beograd (336
ispitanika), Vojvodinu (432 ispitanika) i centralnu Srbiju (832 ispitanika). Broj ispitanika u poduzorcima
proporcionalan je broju stanovnika u stratumima. Tri varijable koje visoko koreliraju sa varijablama
pomou kojih je istraivan i opisan predmet istraivanja bili su: teritorija (zbog razliitih kulturnih
uticaja i razliitih tradicija), udeo urbanog stanovnitva i obrazovanje stanovnitva mereno udelom
nepismenih ili udelom osoba koje imaju najmanje srednje obrazovanje. Razlike u urbanizovanosti i u
obrazovanju (vidi tabelu 3) opravdavaju pretpostavku da e se kulturne potrebe i navike stanovnitva
ovih oblasti razlikovati, to je sugerisalo uzorkovanje po stratumima.
TABELA 3 STRATUMI I NJIHOVE GLAVNE KARAKTERISTIKE
Stratum stanovnitvo urbano% obrazovano% nepismeno%

Grad Beograd 1.347.199 82% 70% 1,4%
Vojvodina 1.709.778 57% 53% 2,5%
Centralna Srbija 3.264.254 42% 44% 5,1%
Anketiranje na terenu je obavljeno u periodu septembar - decembar 2010. godine. Od planiranih

1600 ispitanika u Srbiji anketirano je ukupno 1490 (93,1% planiranog uzorka). Socio-demografske
karakteristike realizovanog uzorka date su u tabelama 4 - 8.
TABELA 4 POL ISPITANIKA
Pol broj procenat valid %

enski pol 786 52,8% 53,3%
Muki pol 690 46,3% 46,7%
Nema podataka 14 0,9%
Total 1490 100% 100%
TABELA 5 STAROST ISPITANIKA
24 Cvetianin i Milankov Kulturne prakse graana Srbije, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2011.
25 tavie, vea panja je, u skladu sa potrebama naruioca, bila posveena kulturnom nasleu.
N Mean Std.Deviation
Srbija 2010 1486 44,54 15,95
TABELA 6 STAROSNE GRUPE ISPITANIKA
broj procenat Valid %

18 do 30 godina 374 25,1% 25,5%
31 do 45 godina 422 28,3% 28,7%
46 do 65 godina 503 33,8% 34,2%
Preko 65 godina 170 11,4% 11,6%
Total 1490 100% 100%
TABELA 7 OBRAZOVANJE ISPITANIKA
broj procenat valid %

Nije iao/ila u kolu 4 0,3% 0,3%
Nepotpuna osnovna kola 21 1,4% 1,4%
Osnovna kola 137 9,2% 9,3%
Srednja struna kola 801 53,8% 54,1%
Gimnazija 94 6,3% 6,4%
Via kola 164 11,0% 11,1%
Fakultet 239 16,0% 16,1%
Magisterijum/specijalizacija 17 1,1% 1,1%
Doktorat 3 0,2% 0,2%
Total 1490 100% 100%
TABELA 8 PROSENI MESENI PRIHOD PO LANU DOMAINSTVA

Ispod 100 po lanu domainstva 258 17,3% 18,3%
Od 100 do 200 po lanu domainstva 548 36,8% 38,9%
Preko 500 po lanu domainstva 162 10,9% 11,5%
Total 1490 100% 100%
Za potrebe nae studije, iskoristili smo priliku to je u uzorku bilo skoro 400 ispitanika iz Vojvodine,
pa smo analizirali i karakteristike njihove kulturne participacije26. to se tie socio-demografskih

karakteristika ovog uzorka one se mogu videti u tabelama 9 1227.
TABELA 9 POL ISPITANIKA (VOJVODINA)
Pol broj procenat valid %

enski pol 227 57,6% 57,9%
Muki pol 165 41,9% 42,1%
Total 394 100% 100%
TABELA 10 STAROSNE GRUPE ISPITANIKA (VOJVODINA)

18 do 30 godina 90 22,8% 23,3%
31 do 45 godina 117 29,7% 30,2%
46 do 65 godina 138 35,0% 35,7%
Preko 65 godina 42 10,7% 10,9%
Total 394 100% 100%
TABELA 11 OBRAZOVANJE ISPITANIKA (VOJVODINA)
broj procenat valid %

Nije iao/ila u kolu 1 0,3% 0,3%
Nepotpuna osnovna kola 5 1,3% 1,3%
Osnovna kola 54 13,7% 13,7%
Srednja struna kola 212 53,8% 53,8%
Gimnazija 32 8,1% 8,1%
Via kola 32 8,1% 8,1%
Fakultet 53 13,5% 13,5%
Magisterijum/specijalizacija 5 1,3% 1,3%
Total 1490 100% 100%
TABELA 12 PROSENI MESENI PRIHOD PO LANU DOMAINSTVA (VOJVODINA)

Ispod 100 po lanu domainstva 82 20,8% 21,7%
Preko 500 po lanu domainstva 27 6,9% 7,1%
Total 1490 100% 100%
Javna kulturna participacija graana Srbije i Vojvodine
26 Ovi podaci do sada nigde nisu bili objavljeni.

27 Kao to se moe videti, oni uglavnom slede distribuciju karakteristinu i za uzorak kao celinu.
Kulturna participacija obuhvata tri grupe aktivnosti koje se meusobno znaajno razlikuju: kulturnu
produkciju koja obuhvata amatersko ili profesionalno bavljenje umetnou ili bavljenje nekim
kreativnim hobijem; javnu (out-door) kulturnu recepciju koja se odvija kroz posete programima
kulturnih institucija ili, ire, kulturnim dogaanjima; i privatnu (in-door) kulturnu recepciju koja
se najee odvija putem medija (televizija, radio, video-plejeri, DVD, vokmeni, diskmeni, MP3
plejeri) i u domu recipijenata. Imajui u vidu obim ovog rada i namenu ovog poglavlja, opredelili
smo se da prikaemo samo rezultate analiza javne kulturne participacije, odnosno poseta kulturnim
dogaajima.
U ovom segmentu istraivanja ispitanike smo pitali koliko su puta u 12 meseci, pre anketiranja,
posetili programe kulturnih institucija ili neke druge kulturne dogaaje.
GRAFIKON 19 A POSETA PROGRAMIMA KULTURNIH USTANOVA (SRBIJA 2010)
GRAFIKON 19 B POSETA PROGRAMIMA KULTURNIH USTANOVA (VOJVODINA 2010)
Kao to se moe videti na grafikonima 19 i 20, poseta tradicionalnim kulturnim ustanovama i u

Vojvodini i u itavoj Srbiji jeste na dosta niskom nivou. Biblioteke, pozorita i galerije u Srbiji u
godinu dana pre anketiranja ni jednom nije posetilo vie od 60% ispitanika (i priblino toliko graana
u populaciji)28. Oko 20% ispitanika ini povremenu publiku koja je, u 12 meseci pre anketiranja,
posetila kulturne institucije bar jednom, dok su relativno este posete programima kulturnih
ustanova, karakteristine za 10% do 15% ispitanika (graana Srbije i Vojvodine). Neto su ee samo
posete bibliotekama na nivou itave Srbije (vidi grafikon 19A).
GRAFIKON 20 A POSETE GALERIJAMA, KULTURNIM SPOMENICIMA

I ARHEOLOKIM NALAZITIMA (SRBIJA 2010)
GRAFIKON 20 B POSETE GALERIJAMA, KULTURNIM SPOMENICIMA

I ARHEOLOKIM NALAZITIMA (VOJVODINA 2010)
U sluaju baletskih, operskih predstava i poseta galerijama u inostranstvu, kao posledica geografskih29,
28 Ovo se, u sluaju pozorinih predstava, moe pripisati jednim delom (ne)dostupnosti teatara na itavoj teritoriji
Srbije, a drugim delom ekonomskim razlozima, odnosno relativnom visokim cenama karata za pozorite. Ali
su biblioteke dostupne u svakom malo veem mestu u Srbiji, dok je, s druge strane, poseta izlobama koje
prireuju galerije besplatna.
29 Operske i baletske predstave se, u Srbiji, stalno mogu videti samo u Narodnom pozoritu u Beogradu i Srpskom
kulturnih i simbolikih prepreka, nivoi kulturne participacije su jo nii. U godini pre anketiranja,
na nivou cele Srbije, na baletskim i operskim predstavama ni jednom nije bilo oko 95% ispitanika
u uzorku (i priblino toliko graana Srbije). Od 4% do 9% je ove programe/institucije posetilo bar
jednom, dok se redovni posetioci kreu oko 1% (u sluaju baleta i opere) i oko 4% (za umetnike
galerije u inostranstvu).
Ovako nizak nivo posete karakteristian je jo za arheoloka nalazita u Srbiji, koja u 12 meseci pre
anketiranja nije ni jednom posetilo 85% ispitanika, bar jednom 12%-13%, a vie puta 1%-3%, dok su
posete kulturnim spomenicima u Srbiji slinije nivoima poseenosti programa kulturnih institucija
(vidi grafikone 20).
U pogledu poseta koncertima mogu se jasno uoiti dve grupe. Na jednoj strani su koncerti elitnih
muzikih anrova, poput klasine muzike ili deza30 koje ne poseuje 85%-90% ispitanika, povremeno
na njih odlazi 5%-10%, dok redovnu publiku ini 2%-5% ispitanika (graana u populaciji). Na drugoj
strani, imamo koncerte popularnih muzikih anrova, poput narodne muzike ili rokenrola31, iju
publiku ini 30%-40% ispitanika (graana Srbije i Vojvodine).
GRAFIKON 21 A POSETE KONCERTIMA (SRBIJA 2010)
GRAFIKON 21 B POSETE KONCERTIMA (VOJVODINA 2010)
narodnom pozoritu u Novom Sadu, a posete programima kulturnih institucija u inostranstvu su meu graanima
Srbije, kao to moemo videti, jo uvek retkost.
30 Trajektorija deza tokom XX veka, od prave puke muzike, preko popularne muzike forme, do elitnog muzikog
anra, i to u svetskim okvirima, jeste jedan od zanimljivih fenomena za prouavanje.
31 Ono to nas je iznanadilo jeste relativno visok procenat onih koji ne poseuju koncerte narodne muzike, to
protivurei svakodnevnom iskustvu prepunih koncerata ovih pevaa, pevaica i grupa. Kao to smo i u originalnoj
studiji pomenuli, verovatno da je to, s jedne strane, posledica generalne tendencije ispitanika da daju socijalno
poeljne odgovore (u vetakoj situaciji ankete u kojoj se intervjuer percipira kao osoba od znanja i nesvesno
tei da se na njega/nju ostavi to bolji utisak); a s druge strane, toga da su ispitanici termin koncert tretirali
bukvalno i vezivali za velike pozornice ili sportske hale. Kada smo u narednim istraivanjima (2011. i 2013.
godine) naglasili da se koncerti mogu odvijati i u klubovima, kafiima, na otvorenim prostorima, nivo kulturne
participacije (posebno za koncerte narodne muzike, ali i za koncerte rnr muzike) se znaajno poveao.
Slini nivoi kulturne participacije mogu se uoiti u sluaju posete bioskopima, koji predstavljaju jednu
od osnovnih institucija globalne popularne kulture. I u Srbiji i u Vojvodini oko dve treine ispitanika
nije ni jednom u 12 meseci pre anketiranja bilo na bioskopskoj predstavi. Povremenu publiku ini
otprilike jedna petina ispitanika (graana Srbije i Vojvodine), dok je 2010. godine bilo 10% - 12%
stalnih posetilaca32.
GRAFIKON 22 A POSETA DOGAAJIMA POPULARNE KULTURE U SRBIJI

(BIOSKOPSKE PREDSTAVE I SPORTSKI DOGAAJI)
GRAFIKON 22 B POSETA DOGAAJIMA POPULARNE KULTURE U VOJVODINI

(BIOSKOPSKE PREDSTAVE I SPORTSKI DOGAAJI)
32 Treba imati u vidu i da je 2010. godine, kao posledica tranzicionog unitenja dravnih kinematografskih
distributerskih mrea i bioskopa, situacija sa dostupnou bioskopa na teritoriji Srbije bila zaista katastrofalna i
da su se, osim u najveim gradovima Srbije, filmovi uglavnom mogli povremeno videti po domovima kulture koji
su imali odgovarajue sale za filmske projekcije. Ova situacija je, kao posledica jaanja privatnih distributerskih
kua, u 2014. godini, ini se, poboljana.
Meutim, im se pree na teren narodske popularne kulture u Srbiji, nivoi kulturne participacije
znaajno rastu. Jedna od estih greaka u studijama kulturnih praksi irom sveta jeste izjednaavanje
kulturne participacije sa posetom programima kulturnih institucija - to jesu tipine srednjoklasne
kulturne prakse. A onda se svi oni koji u ovim programima ne uestvuju (i ne ele da uestvuju)33
proglaavaju kulturno neaktivnima, to je oigledno netano.
Na tragu ovih uvida, u istraivanje smo ukljuili i pitanja o odlascima u restorane i kafane u kojima svira
iva muzika i u kojima se igra i peva i koji esto predstavljaju glavnu formu kulturne participacije u
manjim mestima u Srbiji. Ispitanike smo takoe pitali koliko su puta u 12 meseci pre anketiranja bili
na vaarima, saborima i drugim javnim proslavama pukim kulturnim manifestacijama - kao i da li
su u posmatranom periodu bili na sportskim manifestacijama.
Kao to se moe videti na grafikonima 22 i 23, sportske manifestacije poseuje 40%-45% ispitanika
(graana Srbije i Vojvodine), od ega esto skoro etvrtina svih ispitanika sa teritorije Srbije (23%), i
neto manji procenat u Vojvodini (15,3%). Na vaarima, saborima i proslavama, u periodu od godine
dana pre anketiranja bilo je skoro 50% anketiranih, od ega 35%-40% bar jednom, dok je redovnih
posetilaca oko 10%. Zanimljivo je primetiti da je, za razliku od gotovo svih drugih pokazatelja kod
kojih su nivoi participacije neto nii u Vojvodini u odnosu na Srbiju u celini, procenat onih koji su
bar jednom bili na nekoj od narodskih manifestacija u Vojvodini vii u odnosu na itav uzorak, tako
da je skoro 40% ispitanika ove manifestacije posetilo bar jednom, a skoro 12% ih poseuje redovno.
I na kraju, vie od polovine anketiranih u Srbiji je bar jednom bilo na provodu u restoranima/kafanama
sa ivom muzikom. Od toga je vie od 30% u poslednjih 12 meseci pre anketiranja bilo bar jednom,
a vie od 20% etiri puta i vie. U Vojvodini je u ovoj formi zabave bar jednom uestvovalo vie od
30% anketiranih, dok je procenat onih kojima je ovo esti oblik kulturne participacije neto nii nego
u Srbiji u celini (15,4%).
GRAFIKON 23 A POSETA DOGAAJIMA POPULARNE KULTURE U SRBIJI

(KAFANE SA IVOM MUZIKOM I VAARI)
33 Socioloke studije kulturnih praksi i literatura u oblasti razvoja publike (audience development) ukazuju na
injenicu da odsustvo kulturne participacije u tradicionalnom smislu (poseta programima kulturnih institucija)
nije samo posledica geografskih, graevinskih ili psiholokih prepreka. Ljudi koriste kulturu da oblikuju, ojaaju i
ouvaju grupne identitete, da uspostave granice izmeu Mi i Oni, te esto jednostavno ne ele da uestvuju
u kulturi koja pripada suprostavljenim Drugim (vidi Nobuko Kawashima, 2000).
GRAFIKON 23 B POSETA DOGAAJIMA POPULARNE KULTURE U VOJVODINI

(KAFANE SA IVOM MUZIKOM I VAARI)
Ispitanike smo, pored toga, pitali i da navedu na koliko su ukupno kulturnih programa bili u tri
meseca pre anketiranja i tipove kulturnih programa koje su poseivali. Ispostavilo se da jedna
treina ispitanika u Srbiji i u Vojvodini nije bila ni na jednom kulturnom dogaaju i to je verovatno
priblino procenat stvarno kulturno neaktivnih u javnoj sferi34. Procenat onih koji su posetili bar neki
od kulturnih programa je u Srbiji 38%, dok je u Vojvodini vii i iznosi 44% ispitanika. Oni koji su bili
posetioci dva do tri dogaaja u Srbiji ine oko jedne etvrtine svih anketiranih, dok ih je u Vojvodini
neto vie od petine. I na kraju, broj izuzetno kulturno aktivnih, koji vie puta meseno poseuju
kulturne dogaaje, jeste relativno mali i iznosi svega 2% - 3%.
34 To, meutim, jo uvek ne znai da su oni kulturno neaktivni u privatnoj sferi gde itaju knjige i tampu, sluaju
muziku ili radio programe, gledaju televizijske programe ili moda ak amaterski stvaraju ili se bave nekim
kreativnim hobijem.
GRAFIKON 24 A BROJ KULTURNIH DOGAAJA KOJE SU ISPITANICI POSETILI

TRI MESECA PRE ANKETIRANJA (SRBIJA 2010)
GRAFIKON 24 BROJ KULTURNIH DOGAAJA KOJE SU ISPITANICI POSETILI

TRI MESECA PRE ANEKTIRANJA (VOJVODINA 2010)
Meu kulturnim dogaajima koje su pohaali, ispitanici u Srbiji su najee navodili festivale (13,4%),
odlaske u pozorite (6,7%), posete umetnikim galerijama/muzejima (5,2%), sajmovima (knjiga,
arhitekture - 5,2%), koncertima folklornih plesova (5,0%), agri-kulturnim manifestacijama (vaari,
rotiljijade, burekdijade - 4,8%) i pop-rok koncertima (4,0%).
Kada smo ove programe grupisali u dve kategorije - programe kulturnih ustanova i kulturne
manifestacije pokazalo se da, i u Srbiji i u Vojvodini, posete kulturnim manifestacijama predstavljaju
eu formu kulturne participacije, nego to su to posete programima kulturnih ustanova (vidi
grafikone 25)
GRAFIKON 25 A - TIP KULTURNIH DOGAAJA KOJE SU ISPITANICI POSETILI

TRI MESECA PRE ANKETIRANJA (SRBIJA 2010)
programi programi kulturnih

kulturne kulturnih ustanova
manifestacije ustanova
kulturne manifestacije
53% 47%
GRAFIKON 25 B -TIP KULTURNIH DOGAAJA KOJE SU ISPITANICI POSETILI

TRI MESECA PRE ANKETIRANJA (VOJVODINA 2010)
programi programi kulturnih

kulturnih ustanova
kulturne ustanova
manifestacije 46% kulturne manifestacije
54%
Socijalni profil posetilaca kulturnih dogaaja u Srbiji
Ono to smo jo eleli da saznamo jesu socijalni profili posetilaca odreenih tipova kulturnih
dogaaja. Zbog ogranienja vezanih za duinu ove studije izabrali smo za analizu samo tipine
kulturne programe, za koje se moe oekivati da ih poseuju potpuno drugaiji tipovi publike: posete
pozorinim predstavama, rokenrol koncertima i vaarima i soborima i analizirali starost, obrazovanje,
zanimanje i prihode njihovih posetilaca.
Ono to moemo videti u sluaju pozorita, kao primera aktivnosti u oblasti tradicionalne elitne
kulture, jeste snaan uticaj socio-ekonomskih inilaca na nivo kulturne participacije u ovoj oblasti.
Grafikoni 26 pokazuju snaan uticaj obrazovanja i zanimanja ispitanika, kao i znaajne uticaje
prosenih mesenih prihoda po lanu domainstva ispitanika i starosti ispitanika.
Meu ispitanicima koji su zavrili osnovnu kolu (vidi grafikon 26 B), vie od 90% ni jednom nije bilo
u pozoritu u poslednjih godinu dana pre anketiranja, dok je samo 3,1% gledalo pozorine predstave
etiri i vie puta. Na drugoj strani, fakultetski obrazovani ispitanici se mogu podeliti na gotovo
pravilne treine: oni koji su u posmatranom periodu u pozoritu bili etiri i vie puta (31.5%); oni koji
su u ovom periodu gledali bar jednu pozorinu predstavu (35%); i oni koji nisu poseivali pozorite u
12 meseci pre anketiranja (33,5%).
GRAFIKON 26 A POSETE POZORITU I OBRAZOVANJE ISPITANIKA
Slinu situaciju imamo i u pogledu grupa zanimanja ispitanika35 (grafikon 26 B). ak 83,4%
poljoprivrednika i radnika nije bilo u pozoritu u godinu dana pre anketiranja, dok je meu ispitanicima
koji pripadaju grupi strunjaka, rukovodilaca i velikih privrednika taj procenat 33.1%. Na drugoj
strani, isti taj procenat strunjaka, rukovodilaca i velikih privrednika (33,1%) je gledao etiri ili vie
pozorinih predstava u 12 meseci pre istraivanja, dok je samo 3,1% poljoprivrednika i radnika esto
odlazilo u pozorite.
GRAFIKON 26 B POSETE POZORITU I ZANIMANJE ISPITANIKA
35 U anketi smo za identifikovanje devet osnovnih grupa zanimanja koristili skalu sa 67 tipova zanimanja koja
je razvijena na osnovu ILO Meunarodne standarne klasifikacije zanimanja ISCO-08 i prilagoena uslovima u
Srbiji. Ovih devet grupa ukljuuje: (1) poljoprivrednike (2) nekvalifikovane radnike (3) kvalifikovane radnike (4)
male privrednike i zanatlije (5) slubenike i predstavnike nieg nivoa menadmenta (6) strune saradnike ili
strunjake nieg nivoa; (7) strunjake (8) velike privrednike i pripadnike vieg nivoa menadmenta i (9) politiare
i visoke vojne i policijske oficire. Zbog malog broja anketiranih pripadnika odreenih grupa (poljoprivrednika i
nekvalifikovanih radnika; malih privrednika; velikih privrednika i politiara), kao i zbog lakeg grafikog prikaza
rezultata analiza, ovih devet grupa je svedeno na tri osnovne kategorije.
U sluaju uticaja prihoda ispitanika mogu se uoiti tri grupe sa slinim nivoom participacije u
pozorinom ivotu (grafikon 26 C). Jednu ine ispitanici iji su proseni meseni prihodi po lanu
domainstva izmeu 300 i 500 i preko 500 . Drugu ine ispitanici iji su proseni meseni
prihodi po lanu domainstva izmeu 100 i 200 i izmeu 200 i 300 , a treu grupu ine oni
najsiromaniji, sa prosenim mesenim prihodima po lanu domainstva manjim od 100 .
Ono to bi jo trebalo primetiti jeste da meu ovim grupama u odnosu na prihode, nema velikih
razlika u procentu onih koji spadaju u redovnu publiku (osim u najbogatijoj grupi), dok se jasne
razlike pojavljuju u procentu onih koji uopte ne odlaze u pozorite.
GRAFIKON 26 C POSETE POZORITU I MESENI PRIHOD PO LANU ISPITANIKOVOG DOMAINSTVA
Sline primere imamo i u sluaju starosti ispitanika. Kod onih koji imaju razvijene pozorine potrebe
i navike, godine starosti same po sebi nemaju mnogo uticaja. Procenat onih koji redovno pohaaju
pozorite, gotovo je identian za sve starosne grupe. Na drugoj strani, opadajui trend poseta uoljiv
je sa porastom godina starosti za one koji povremeno odlaze na pozorine predstave, kao i linearni
pad broja onih koji u pozorite ne odlaze.
GRAFIKON 26 D POSETE POZORITU I STAROST ISPITANIKA

Nasuprot tome, na primeru odlazaka na koncerte rokerol muzike, kao tipine delatnosti u oblasti
globalne popularne kulture, moemo uoiti snaan uticaj starosnog doba ispitanika, uz ne naroito
izraene uticaje obrazovanja, zanimanja i prihoda ispitanika. ak 43,1% ispitanika starosti od 18 do
30 godina bilo je etiri i vie puta na rokenrol koncertima u godinu dana pre anketiranja, dok je u dve
starije starosne grupe taj procenat 4,8% (za grupu od 46 do 65 godina) i 1,8% (za grupu ispitanika
starijih od 65 godina).
GRAFIKON 27 A ODLAZAK NA ROKENROL KONCERTE I STAROST ISPITANIKA
Na drugoj strani, to se uticaja obrazovanja tie, sa izuzetkom ispitanika koji su zavrili samo osnovnu
kolu, razlike meu obrazovnim grupama su minimalne, dok se neto znaajnije razlike pojavljuju
izmeu ispitanika u pogledu grupa zanimanja kojima pripadaju posebno izmeu grupa strunjaka,
rukovodilaca i velikih privrednika na jednoj, i grupa poljoprivrednika i radnika na drugoj strani (vidi
grafikone 27 B i 27 C)
GRAFIKON 27 B ODLAZAK NA ROKENROL KONCERTE I OBRAZOVANJE ISPITANIKA

GRAFIKON 27 C ODLAZAK NA ROKENROL KONCERTE I ZANIMANJE ISPITANIKA
Posebno je oigledno odsustvo razlika u odlascima na rokenrol koncerte izmeu grupa u pogledu
prosenih mesenih prihoda po lanu domainstva (grafikon 27 D), potvrujui brojne istraivake
uvide da se presudno delovanje isto ekonomskih inilaca u kulturnoj potronji ostvaruje tek onda
kada su kulturne potrebe i navike ve razvijene (naime, tek onda kada postoji kulturna potreba,
trenutno posedovanje finansijskih sredstava omoguava ili onemoguava kulturnu participaciju).
GRAFIKON 27 D ODLAZAK NA ROKENROL KONCERTE I MESENI PRIHOD

PO LANU ISPITANIKOVOG DOMAINSTVA
U sluaju poseta vaarima i saborima (kao primera lokalne popularne kulture), do sada uoeni
trendovi se preokreu. To jasno pokazuje da se kombinacije socijalnih faktora koje uslovljavaju
kulturnu participaciju razlikuju (i to na predvidljive naine) u zavisnosti od tipa kulturnih programa.
Na primer, u sluaju odlazaka na vaare i sabore, nivo kulturne participacije najvii je za grupe
poljoprivrednika i radnika, a opada u slojevima strunjaka, rukovodilaca i velikih privrednika, kao to
opada i sa porastom prosenih prihoda domainstva ispitanika (vidi grafikone 28 A i 28 B)
GRAFIKON 28 A POSETA VAARIMA I ZANIMANJE ISPITANIKA
GRAFIKON 28 B POSETA VAARIMA I MESENI PRIHOD PO LANU ISPITANIKOVOG DOMAINSTVA
to se obrazovnih grupa tie, izuzev u sluaju ispitanika sa najviim obrazovanjem (iji je nivo poseta
vaarima i saborima najnii), kulturna participacija ispitanika koji su zavrili osnovnu, srednju i viu
kolu gotovo da se ne razlikuje (vidi grafikon 28 C)
GRAFIKON 28 C POSETA VAARIMA I OBRAZOVANJE ISPITANIKA
I na kraju, kao to se moe videti na grafikonu 28 D, slinu situaciju imamo i u sluaju starosnih grupa
- osim za grupu ispitanika starijih od 65 godina, nivo kulturne participacije preostalih starosnih grupa
je gotovo identian.
GRAFIKON 28 C POSETA VAARIMA I STAROST ISPITANIKA
* * *
Rezultati analize kulturne participacije graana Srbije i Vojvodine pokazuju da publika za kulturne
manifestacije postoji. Ako je ona u sluaju programa kulturnih institucija, posebno onih koje
prezentuju elitnu kulturu, srazmerno mala, sa prelaskom u sferu popularne kulture, taj broj raste, te
rezultati analiza ukazuju da u potencijalnu publiku kulturnih manifestacija razliitih profila verovatno
spada i do dve treine odraslih graana Srbije. Ali je potrebno pronai nain da se ona iz potencijalne
prevede u aktivnu publiku i privue na kulturne manifestacije.
U skladu s tim, druga stvar na koju rezultati analiza upuuju jeste da su neophodna marketinka
istraivanja (aktivne i potencijalne) publike kulturnih manifestacija i odgovarajua segmentacija trita
koja iz njih sledi. Primeri koje smo mi naveli izabrani su zato to tipini i mnoge od karakteristika njihove
publike mogle bi se pogoditi i na osnovu svakodnevnog iskustva. Ali bi za razliite tipove kulturnih
manifestacija u Vojvodini mogla da budu uraena jako precizna segmentiranja trita, odreivanje
karakteristika ciljne publike i razvijanje marketinkih kampanja koje bi se ovim segmentima obraale
na pravi nain. A ova istraivanja bi mogla pomoi i da se programi manifestacija unaprede, tako da
budu interesantni razliitim grupama u publici i budu privlani i lanovima lokalne zajednice, ali i
domaim i inostranim turistima.
REZULTATI FOKUS GRUPA - PROBLEMI I PREPORUKE
U okviru tree faze realizacije projekta Diferencija kulturnih manifestacija u cilju razvoja kulturnog
turizma u Vojvodini tokom oktobra 2014. odrane su dve fokus grupe, koje su za cilj imale ispitivanje
miljenja i stavova eksperata u oblasti organizovanja kulturnih manifestacija. Na prvoj eksternoj
fokus grupi uestvovalo je osmoro ispitanika: predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i
javno informisanje AP Vojvodine, Udruenja kulturnih manifestacija Srbije i Turistike organizacije
Vojvodine; dvoje istraivaa koji se bave prouavanjem manifestacija u Srbiji i troje organizatora
velikih kulturnih manifestacija u Vojvodini. Na drugoj, internoj fokus grupi uestvovali su lanovi
Katedre za turizam Fakulteta za sport i turizam iz Novog Sada36. U oba sluaja razgovor se fokusirao na
dve teme: probleme i potekoe sa kojima se sreu organizatori kulturnih manifestacija u Vojvodini
i preporuke za unapreenje postojeeg stanja u ovoj oblasti, koje smo u daljoj analizi grupisali u
nekoliko osnovnih celina.
Problemi u organizaciji kulturnih manifestacija u Vojvodini
Kljune probleme i potekoe sa kojima se organizatori kulturnih manifestacija u Vojvodini suoavaju,

o kojima se raspravljalo na fokus grupama, razvrstali smo u tri osnovne grupe. U prvu grupu uvrteni
su strateki problemi, odnosno oni koji se dovode u vezu sa (ne)postojanjem stratekog pristupa
razvoju manifestacija i politici kulturnog turizma u Srbiji. Druga grupa problema proistie iz odsustva
turistike dimenzije kod kreiranja i realizacije dogaaja, odnosno nedostatka aktivnosti koje imaju
za cilj da samu manifestaciju prilagode potrebama turistikog trita i ukljue je u turistiku ponudu
Vojodine. A trea grupa problema se odnosi na nivo kompetentnosti organizatora manifestacija,
profesionalnost menadmenta dogaaja, dugorono planiranje i uspostavljanje partnerstava i
kreiranje mrea sa drugim relevantnim subjektima u ovoj oblasti.
Prva grupa problema: Strateki problemi
Strateki problemi u ovoj oblasti u Republici Srbiji i AP Vojvodini na koje su ukazali uesnici fokus
grupa jesu:
Nedostatak strategije razvoja kulture i odsustvo primene strategije razvoja turizma;
Nedostatak kategorizacije i sertifikacije manifestacija;
Nedostatak dugoronog finansiranja manifestacija;
Ad hoc odluivanje o predlozima projekata na konkursima (esto pod uticajem
politike i sa nedovoljno kompetentnim komisijama);
Nedostatak javno-privatnih partnerstava u organizaciji kulturnih manifestacija;
Nedostatak sveobuhvatnog i auriranog kalendara manifestacija za
nastupajuu godinu;
Uestale izmene u kalendaru manifestacija i preklapanje termina dogaaja;
Nedostatak informacija o kulturnim manifestacijama u domaoj i inostranoj javnosti.
36 Obe fokus grupe su snimane, to je omoguilo njihovu kasniju analizu.
Uesnici fokus grupa su izdvojili nedostatak strategije razvoja kulture u Srbiji i Vojvodini, nedovoljnu
implementaciju strategije turistikog razvoja u Republici Srbiji i nedovoljno prisustvo kulturnih
manifestacija u Strategiji turistikog razvoja kao kljune probleme i uzroke itavog niza drugih
problema koji vode ka ad hoc odluivanju bez vizije i odsustvu ciljno usmerenih planova u ovoj oblasti.
Deo stratekih problema predstavlja nepostojanje adekvatne kategorizacije i sertifikacije kulturnih
manifestacija. To rezultira finansiranjem manifestacija od strane dravnih institucija bez jasno
definisanih kriterijuma i promenom liste finansiranih manifestacija i nivoa finansiranja sa svakom
izmenom politike garniture (na lokalnom, pokrajinskom ili republikom nivou). Nisu prepoznate
niti one manifestacije koje su od znaaja za nacionalnu kulturu i za meunarodno povezivanje, niti
manifestacije koje su vane za regionalnu saradnju, kao ni one koje su bitne za decentralizaciju
kulture i razvoj malih lokalnih zajednica.
Na nepostojanje sistematske kategorizacije nadovezuje se nedostatak sertifikacije manifestacija.
Sertifikati o rangu i znaaju manifestacija doprineli bi uvoenju reda u ovu oblast, a na osnovu njih
bi organizatori mogli da konkuriu za odgovarajua sredstva iz dravnog, pokrajinskog i lokalnog
budeta, ali i kod sponzora.
Uesnici fokus grupa su istakli da se odsustvo stratekog pristupa politici razvoja kulturnih manifestacija
u Srbiji i Vojvodini dopunski komplikuje time to su institucije i komisije koje na konkurisima odluuju
o sutinskim pitanjima odrivosti samih manifestacija esto podlone politikim pritiscima i neretko
neadekvatno struno osposobljene.
Veliki problem prilikom organizovanja manifestacija u Srbiji i Vojvodini predstavlja i nedostatak
dugoronog (viegodinjeg) finansiranja, to onemoguava dugorono planiranje od strane
organizatora, ali i drugih zainteresovanih strana i partnera na destinaciji. U pojedinim sluajevima,
organizatorima su neophodna avansna finansijska sredstva, naroito ukoliko su u pitanju vee
manifestacije sa stranim uesnicima, pa nedostatak dugoronog, sigurnog i stabilnog finansiranja
dovodi do organizacionih problema, usled kojih su organizatori primorani da se zaduuju kod banaka.
Veliki broj manifestacija se finansira na jednogodinjem nivou, te je menadment organizacije u
obavezi da svake godine iznova aplicira za neophodna sredstva. Poseban problem predstavlja to to
se esto rezultati tih konkursa objavljuju i po nekoliko meseci nakon realizovane manifestacije, kao i
da dodeljena sredstva na konkursima kasne mesecima (ili nikad i ne budu uplaena) to organizatore
manifestacija dovodi u krajnje nezavidnu finansijsku situaciju.
Organizatori pojedinih manifestacija su, usled takvih okolnosti, primorani da menjaju termin
odravanja, duinu trajanja, strukturu programa, lokaciju ili neku drugu komponentu vezanu za
produkciju i samu realizaciju. Ovo esto uzrokuje nepredviene izmene u kalendaru dogaaja
i potom druge probleme vezane za animiranje potencijalnih posetilaca i organizaciju njihovog
dolaska. Upravo ovaj nedostatak sveobuhvatnog i auriranog kalendara manifestacija za nastupajuu
godinu jeste jedan od stratekih problema koji posebno utie na razvoj turistikih potencijala
kulturnih manifestacija. Turisti danas planiraju svoja putovanja mesecima unapred, a nepostojanje
fiksiranih termina kulturnih manifestacija izuzetno oteava posao turistikim agencijama i turistikim
organizacijama.
Takoe, esta je pojava da se u istom terminu organizuje vie dogaaja sa slinom tematikom, koje
jedna drugoj predstavljaju konkurenciju, odnosno dolazi do disperzije potencijalne publike, umesto
sklapanja partnerstava u cilju meusobne promocije i umreavanja. Utoliko bi umreavanje na
teritorijalnoj osnovi, izmeu sektora (javnog, privatnog i civilnog), a posebno razvoj privatno-javnih
partnerstava u organizaciji kulturnih manifestacija u Vojvodini bio znaajan korak napred.
Uesnici fokus grupa ukazali su i na problem nedostatka i nedostupnosti informacija o velikom broju
kulturnih dogaaja. Nedostatak osnovnih informacija (termin odravanja, podaci o organizatoru, cena
ulaznica, program i sl.) prisutan je uglavnom kod manifestacija lokalnog karaktera, mada i informacije
o jednom broju veih manifestacija nisu u dovoljnoj meri prisutne ni u domaoj javnosti, a posebno
ne u inostranstvu (odakle bi, iz susednih zemalja ili iz dijaspore, takoe mogli doi posetioci). S druge
strane, sa nedostatkom specifinih informacija potrebnih istraivaima i kreatorima kulturne politike
(broj i struktura posetilaca, izvori finansiranja, finansijski izvetaji, struktura organizacije i sl.) i sami
smo se suoili u naem istraivanju.
Druga grupa problema: Problemi odsustva svrhovite politike manifestacija, a posebno njihove
turistike dimenzije
U ovu grupu svrstali smo sledee pomenute probleme:

Nepostojanje koncepta manifestacija, te manifestacije esto nisu usmerene niti na turiste,
niti su voene potrebama i interesovanjima lokalnog stanovnitva;
Veoma mali broj manifestacija u Vojvodini ulae napore u razvoj sopstvenih komercijalnih
programa pomou kojih bi se obezbeivao deo finansijskih sredstava neophodan za njihovo
odravanje;
Odsustvo turistike dimenzije, odnosno napora uloenih u pretvaranje kulturnih dogaaja u
turistiki proizvod;
Nedostatak saradnje organizatora manifestacija i turistikih agencija;
Nedostatak pro-aktivnog pristupa kod drugih zainteresovanih strana u sredinama gde se
manifestacija odravaju.
Tokom razgovora je vie puta ukazivano da, kao to ne postoji makro-politika kulturnih manifestacija
na nivou Srbije i Vojvodine, tako i na mikro-nivou najee ne postoji jasan koncept manifestacije iz
kojeg bi proizali precizni ciljevi i strategije za njihovo ostvarenje.
Jedna od elementarnih stvari u menadmentu dogaaja jeste razvoj koncepta dogaaja i to pre nego
to se u druge korake u organizaciji manifestacija krene. U okviru razvoja koncepta treba razmotriti
mnoge elemente, meu kojima su svrha dogaaja, tema dogaaja, mesto, publika, dostupni resursi,
vreme odravanja dogaaja i sposobnosti organizacijskog tima. Posebno vani elementi koncepta
dogaaja jesu svrha (ta se dogaajem eli postii) i tema dogaaja37 (smisaoni okvir u kome se
manifestacija odvija) iz kojih onda proizilaze svi drugi elementi dogaaja (ime, logo, dekor, uniforme
osoblja, svetla, muzika, specijalni efekti, hrana i pie, maskote i suveniri).
Drugi bazini nalog u definisanju proizvoda kulturnih dogaaja jeste da bi oni trebalo da budu
orijentisani prema publici, prema njihovim potrebama i eljama, emu bi trebalo da prethodi
istraivanje publike, segmentiranje publike i odabir publike kojoj elimo da se obratimo (posebno da
li je dogaaj namenjen samo lokalnoj publici ili elimo da on privue i domae i inostrane turiste).
Meutim, za veliki broj kulturnih dogaaja u Vojvodini ovi prethodni poslovi usmereni na razvoj
koncepta dogaaja, kao da ne postoje. Manifestacije se organizuju bilo po inerciji - zato to su
ve organizovane u prethodnom duem periodu (radi odranja kontinuiteta), u okviru partijskih
kampanja ili zato da bi se lanovi zajednice zabavili. Ovaj pristup manifestacijama koji ih posmatra
kao deo politike propagande ili kao uveane privatne zabave, luksuz je koji, posebno u vremenu
krize, niko sebi ne moe dozvoliti.
Analizirajui dostupne kalendare manifestacija, uoili smo da je u poslednje dve godine veliki broj
kulturnih manifestacija na teritoriji AP Vojvodine, prestao da se odrava. Razloga za to ima vie,
ali ono to je evidentno i na ta su uesnici fokus grupa ukazali, jeste injenica da veoma mali broj
37 Teme mogu biti istorijske, politike, umetnike, gastronomske, vezane za odreene biljke ili ivotinje, za
odreene ivotne cikluse, dogaaje ili predmete iz svakodnevnog ivota itd.
manifestacija u Vojvodini ulae napore u razvoj sopstvenih komercijalnih programa uz pomo

kojih bi se obezbedio deo finansijskih sredstava neophodan za njihovo odravanje. Ovi programi,
ako i postoje, najee podrazumevaju naplatu ulaznica, dok su mogunosti vezane za izdavanje
poslovnog prostora, sponzorske programe, osmiljavanje kreativnih i edukativnih sadraja, prodaju
hrane i suvenira na mestu odravanja manifestacije zastupljeni u nedovoljnoj meri. Ukazano je i da
zanemarljivo mali broj manifestacija svojim posetiocima nudi organizovan prevoz, tematske obilaske
destinacije u irem smislu, organizovane viednevne boravke ili bilo kakve edukativne programe koji
su u direktnoj vezi sa temom i tradicijom samog dogaaja, ali i kulturom lokalnog stanovnitva.
Manifestacije su potencijalno nosioci brojnih koristi za zajednicu (ekonomskih, politikih i socio-
kulturnih). One mogu doprineti marketingu mesta dogaaja koji je usmeren na izgraivanje
pozitivnog imida mesta, privlaenje interesa javnosti, finansijera i sponzora to potom dugorono
deluje na poboljanje ekonomske situacije u mestu u kome se dogaaj odvija. Manifestacije mogu
dati doprinos unapreivanju politike svesti okruenja, ostvarivanju drutvene kohezije, ublaavanju
problema drutvenog raslojavanja, ostvarivanju jedinstva u prelomnim situacijama i jaanju oseaja
pripadnosti mestu. One takoe mogu doprineti izgraivanju prepoznatljivog identiteta okruenja,
obnavljanju tradicije, potvrivanju vrednosti grupa u okruenju, ali i prihvatanju novih ideja, obiaja,
naina ponaanja, ivotnih stilova i stavova i proirivanju socijalnih i kulturnih perspektiva lanova
zajednice38. Sa turistikog aspekta posmatrano Gec (Getz: 1997) o manifestacijama govori kao
atrakcijama, kreatorima imida, animatorima statinih atrakcija i katalizatorima budueg razvoja.
One mogu produiti turistiku sezonu, produiti vrh sezone ili pak kreirati novu sezonu u ivotu
zajednice.
Imajui sve ovo u vidu, neophodno je ograniene resurse dostupne za organizaciju manifestacija
koristiti tako da se iz njih izvuku maksimalne (ekonomske, politike i socio-kulturne) koristi za
zajednicu.
Jedan od najvanijih kanala kako je to mogue uraditi jeste korienje manifestacija za razvoj turizma.
Meutim, tokom razgovora u okviru fokus grupa istaknut je nedostatak saradnje organizatora
manifestacija i turistikih agencija. Kao osnovni razlog slabe saradnje navedeno je nepostojanje
relevantnog kalendara planiranih manifestacija, to oteava ili onemoguava turistikim agentima
kreiranje turistikih aranmana koji bi u svom fokusu imali posetu nekoj od manifestacija. Takoe,
jo jedan od kljunih nedostaka u ovoj saradnji odnosi se na komunikaciju i preuzimanje inicijative
sa jedne, odnosno druge strane. Vaan preduslov dobre komunikacije je postojanje kanala, odnosno
platformi za razgovor, upoznavanje i saradnju koji nisu dovoljno razvijeni. Nedovoljan broj turistikih
aranmana koji se nalaze u ponudi za domae i strane turiste zapravo je proputena ansa za obe
strane.
Svemu ovome treba dodati i lou infrastrukturu i slabu saobraajnu povezanost pojedinih, prvenstveno
seoskih, destinacija koja predstavlja ograniavajui faktor za dolazak potencijalnih posetilaca i
domaih turista. Ovu slabost bi lokalni stejkholderi, koji posluju u oblasti turizma, ugostiteljstva i
saobraaja, mogli pretvoriti u prednost (za svoje poslovanje) i iskoristiti ansu tako to bi nadomestili
ovaj nedostatak pruanjem svojih usluga u vidu paket aranmana, koji bi podrazumevao prevoz iz
drugih gradova, posetu manifestaciji uz obilazak destinacije, ishranu i, eventualno, smetaj u seoskim
domainstvima.
Isto tako, uoen je i nedostatak proaktivnog pristupa od strane drugih zainteresovanih strana
u sredinama gde se manifestacije odravaju, kao to su pruaoci usluga smetaja, restorateri,
preduzetnici, prevoznici, kulturne ustanove i sl., ije bi usluge mogle biti plasirane na turistiko
trite u okviru objedinjenih aranmana u kojima bi poseta manifestacijama bila kljuni, ali ne i jedini
motiv. Njihov pasivni pristup oigledan je u odnosu prema promociji dogaaja i kreiranju specifinih
38 Poznato je da vrhunski menaderi dogaaja sve vie panje posveuju upravo socijalnim i kulturnim uticajima
dogaaja, oekujui da e se oni u drugom koraku jasno odraziti i na poboljanje ekonomskih efekata dogaaja.
proizvoda. Na primer, ukazano je da je razoaravajue da primarni stejkholderi poput hotela, putem

svojih marketinkih kanala ne plasiraju informacije o dogaajima, niti da u njima vide ansu za
unapreenje sopstvenog poslovanja.
Trea grupa problema: Problemi organizacijske (ne)kompetentnosti
U treu grupu identifikovanih problema uvrstili smo probleme vezane za organizacijsku

nekompetentnost, kao to su:
Nedostatak znanja i vetina kod organizatora manifestacija u Vojvodini u oblasti menadmenta
dogaaja i dizajniranja turistikih proizvoda;
Neumreenost kulturnih manifestacija sa drugim manifestacija slinog tipa i odsustvo veza sa
ukupnom turistikom ponudom destinacije;
Preterana zavisnost manifestacija od kompetencija i sposobnosti jedne osobe - one-man-
show pristup;
Nedostatak catering39 i merchandising40 programa i previsoke cene lokalnih proizvoda i
neprimerenost suvenira tokom trajanja manifestacije;
Nekorienje iskustava kreativnog turizma u svetu.
Uesnici fokus grupa istakli su da se veliki broj manifestacija na teritoriji AP Vojvodina suoava sa
problemima nedostatka znanja i vetina iz oblasti menadmenta u kulturi i menadmenta u turizmu,
neprilagoenosti manifestacija potrebama turistikog trita i oteanom ukljuivanju u integralnu
turistiku ponudu destinacije. Manifestacije organizuju optinski slubenici, lanovi nevladinih
organizacija, kulturno-umetnikih drutava, udruenja umetnika ili pak zaposleni u turistikim
organizacijama koji esto nemaju gotovo nikakvih teorijskih, niti praktinih znanja potrebnih za
uspeno organizovanje manifestacija.
Posebno u sluaju malih manifestacija koje organizuju lokalne samouprave, najee se sva raspoloiva
sredstva daju na honorare izvoaa i iznajmljivanje potrebne opreme, pa nema fondova da se plate
profesionalne organizacije koje se bave menadmentom dogaaja ili profesionalni menaderi u
kulturi. A to onda dovodi do toga da socijalni, ekonomski i turistiki potencijali manifestacija ostaju
neiskorieni i da trokovi lokalne zajednice daleko premauju koristi.
Manifestacije, kako se trenutno u Vojvodini organizuju, gotovo po pravilu predstavljaju samodovoljne
celine u ijoj organizaciji nema ili nema dovoljno komunikacije sa drugim interesnim stranama. Kako
je za postizanje optimalnih rezultata neophodno proaktivno ukljuivanje svih zainteresovanih aktera
u lokalnoj sredini - do ega esto ne dolazi - proputaju se anse za dizajniranje adekvatnih turistikih
39 Catering programi jesu programi obezbeivanja hrane i pia na lokaciji na kojoj se odrava manifestacija. Oni
mogu biti uzgredni ili izuzetno vani izvor prihoda na manifestaciji. Na veini kulturnih manifestacija koje se
odravaju u Vojvodini catering programi nisu osmiljeni (a u svetu se esto vezuju uz tematiku manifestacije
i profil posetilaca i njima se prilagoavaju), ve se, posebno u sluaju manifestacija na otvorenom, svode na
iznamljivanje prostora lokalnim prodavcima pljeskavica, sokova i grickalica.
40 U najirem smislu pod merchandisingom se podrazumeva svaka aktivnost koja moe doprineti prodaji proizvoda
potroaima. Na ovom nivou termin se odnosi na bogatstvo proizvoda koji se prodaju i na razliite naine
prezentacije ovih proizvoda i stimulacije interesa potencijalnih potroaa za kupovinom (besplatni uzroci,
razliite vrste demonstracija mogunosti proizvoda, sniene cene, specijalne ponude itd). U marketingu se pod
merchandisingom najee podrazumeva praksa korienja odreenog brenda, logoa ili slike jednog proizvoda
koji omoguavaju da se drugi proizvodi prodaju bolje. U sluaju manifestacija merchandising se odnosi na
razliite vrste suvenira (majica, kapa, privezaka, olja, aa, fotografija, razglednica, CD-a, ploa, DVD-ja) koji su
na neki nain povezani sa manifestacijom ili sa uesnicima manifestacije (muziarima, DJ-ima, glumcima...).
proizvoda u kojima bi kljunu ulogu imale upravo manifestacije. Kada one budu prepoznate kao
kljuni faktor integralnog turistikog proizvoda destinacije, njihovi potencijali e moi da budu
iskorieni za podsticanje lokalnog razvoja i brendiranje destinacija.
Neumreenost manifestacija sa drugim dogaajima i atraktivnostima koji bi, objedinjeni, mogli da ini
autentinu turistiku ponudu destinacije, jo je jedan od problema na koji su ukazali uesnici fokus
grupa. Prilikom posete odreenoj manifestaciji, turisti vrlo esto nisu informisani o potencijalima
same destinacije i mogunostima za posetu njenim drugim atrakcijama i skrivenim dragocenostima.
Pasivnost organizatora i lokalnih stejkholdera dovodi i do toga da su posetioci preputeni sami
sebi u potrazi za onim to bi mogli da posete i vide, bez podataka o atraktivnostima, turistikim i
ugostiteljskim objektima i ostalim ponudama koje bi turistima mogle da budu interesantne.
Poseban problem predstavlja i to to umesto timskog rada, organizovanje kulturnih manifestacija u
naoj zemlji (i u Vojvodini) esto presudno zavisi od jednog oveka, koji je esto i pokreta i glavni
organizator i finansijski rukovodilac manifestacije. Kako organizacija manifestacije podrazumeva
kompleksne i viedimenzionalne aktivnosti - poev od produkcije, finansiranja, promocije, prodaje
i kreiranja turistike atraktivnosti dogaaja - neophodna je specijalizacija rada i delegiranje
aktivnosti i odgovornosti na vie razliitih nivoa i oblasti. Ovaj one-man-show pristup, osim to je
u organizacijskom pogledu neracionalan, nosi i brojne druge opasnosti koje mogu da dovedu i do
gaenja manifestacija.
Kao to smo ve videli, veina kulturnih manifestacija u Vojvodini je otvorenog tipa, odnosno, za njih
se ne naplauju ulaznice. Po miljenju uesnika fokus grupa, to u velikom broju sluajeva predstavlja
dobru poslovnu politiku jer se najvei prihodi mogu ostvariti posrednim putem41 i kroz turistiku
potronju na destinaciji.
Ugostiteljstvo i trgovina predstavljaju potencijalni znaajan izvor prihoda lokalnoj zajednici i
organizatorima manifestacija, te postoji generalno slaganje meu uesnicima fokus grupa da je
neophodno obratiti veliku panju na ovaj segment ponude. To posebno vai u sluaju manifestacija
gastronomskog karaktera koje predstavljaju priliku za dodatnu zaradu lokalnim prizvoaima
prehrambenih prizvoda (kobasice, slanina, sir, vino i sl.).
Meutim, pristup koji se esto koristi jeste drastino podizanje cena ovih proizvoda za vreme trajanja
manifestacije. To najee ima kontraefekat i odvraa lokalno stanovnitvo i domae turiste od
kupovine proizvoda, a neretko i od samih poseta manifestaciji. Lokalno stanovnitvo te proizvode
moe da kupi tokom cele godine po povoljnijim cenama, direktno od proizvoaa ili kod lokalnih
preprodavaca, pa se trite za plasiranje ponude tokom trajanja manifestacije, ograniava na
strane turiste i posetioce koji dolaze iz udaljenijih krajeva ili dolaze prvi put. Kada bi cene zanatskih
proizvoda i lokalnih gurmanluka bile nie i sama manifestacija bi moda bila poseenija ili rezultirala
veim obimom prodaje. Pomenuto je da bi dobar model reavanja ovog problema moglo da bude
standardizovanje cena u odnosu na kvalitet proizvoda tokom trajanja manifestacija.
Na drugoj strani, dobro planirani program upotrebe suvenira posebno bi mogao da doprinese i
znaajnoj finansijskoj dobiti i drugim ekonomskim i socijalnim koristima organizatorima manifestacija.
Ljudi vole suvenire i posebno vole suvernire koji ih podseaju na prijatne trenutke u njihovim ivotima
(to bi dobro organizovane kulturne manifestacija trebalo da budu). U menadmentu dogaaja se o
merchandisingu govori kao opipljivom seanju (tangible memory) ili kao o produetku doivljaja
(experience prolonging). Pored generisanja prihoda, suveniri mogu da se dele kao poklon (izvoaima,
publici, uesnicima dogaaja) kao deo dugorone strategije izgradnje dobrih odnosa, ili pak mogu
da budu deo kampanje podizanja svesti o proizvodu/brendu (product awareness) sponzora. Ono to
41 Organizatori dogaaja, osim prodajom ulaznica, prihode najee ostvaruju od izdavanja prodajnog prostora
(tezge, tandovi i sl.) zainteresovanim privrednim subjektima, prodajom suvenira, ali i putem sponzorskih i
donatorskih ugovora.
je neophodno da bi se ovi efekti postigli jeste da pojedinci (ili tim) zadueni za merchandising budu
svesni svrhe dogaaja, kako bi prilagodili dobra i usluge prirodi samog dogaaja. Merchandising
bi trebalo da bude prilagoen potrebama i oekivanjima potroaa i da bude oblik komunikacije s
njima (da govori o dogaaju, o organizatoru, o sponzorima...).
Umesto toga, tamo gde ovih programa ima, prodaju se uglavnom standardizovani suveniri (najee
kineske proizvodnje) koji nemaju nikakve veze sa dogaajem, koji se mogu kupiti i svakog drugog
dana i na svakom drugom mestu te njihova vrednost opipljive uspomene ne postoji. Ali i ovaj
pristup jo kako posetiocima govori o manifestacijama, o njihovim organizatorima i o destinacijama
na kojima se odravaju, ne privlaei ih naroito da se jo neki put vrate.
Naroito neistraeno polje stvaranja prihoda jesu sadraji iz oblasti kreativnog turizma. Kreativni
turizam predstavlja one sadraje za posetioce u kojima turisti mogu da ispolje i razviju svoju
kreativnost kroz neposredno uestvovanje u razliitim stvaralakim programima (ples, crtanje, stari
zanati, kuvanje, fotografija...). Ovi programi, u vidu kraih ili duih radionica, kampova i seminara,
treba da budu uklopljeni sa temom, mestom i ambijentom u kojem se manifestacija odigrava
(enoloke radionice u okviru proslava berbi vina, kulinarske radionice u okviru sajmova hrane ili DJ-
ing radionice u okviru festivala elektronske muzike). Meutim, ono to moe biti naroito vano za
manifestacije, jeste to da ovakvi edukativni programi mogu da obezbede dui boravak gostiju u sredini
(viednevna fotografska radionica moe da prethodi smotri kulturno-umetnikih drutava). Ovakvi
programi, zbog dueg trajanja, na kraju mogu i da ostvare prisniji odnos publike sa manifestacijom.
Preporuke za razvoj turistikih potencijala kulturnih manifestacija u Vojvodini
Preporuke za unapreenje turistikih potencijala kulturnih manifestacija u Vojvodini koje smo dobili
na fokus grupama razvrstali smo u sedam grupa. One se odnose na:
brendiranje destinacije dogaaja;
kreiranje i plasman kulturnih manifestacija kao turistikih proizvoda;
integrisanje ponude kulturnih manifestacija u iru ponudu destinacije i planski razvoj turistike
ponude drugih atrakcija za turiste na destinaciji;
umreavanje kulturnih manifestacija i njihovih stejkholdera;
razvoj marketinkog pristupa u organizaciji manifestacija;
potrebu za edukacijom u oblasti menadmenta dogaaja i kreiranja turistikih proizvoda;
preporuke usmerene na ouvanje autentinosti kulturnih manifestacija.
Brendiranje destinacije dogaaja
Kao to smo pomenuli u uvodnom delu, u savremenom, globalizovanom svetu uspeh gradova
razliitog obima zavisi sve manje i manje od njihovih prirodnih resursa ili lokacije, a sve vie od
stvaranja kompetativnih prednosti, koje u velikoj meri zavise od sposobnosti gradova da svojom
kulturom (svojim identitetom) nametnu svoje prisustvo u svetu koji postaje homogen. Prema arlsu
Lendriju (Landry: 2000), mnotvo razliitih resursa u jednom gradu moe posluiti kao izvor njegove
distinkcije u regionalnim, nacionalnim ili svetskim okvirima: umetnika i arheoloka istorija; forme
arhitekture i arhitektonsko naslee; atraktivni javni prostori; gradsko okruenje i pejzai, toponimi,
prirodne atrakcije; razliite etnike tradicije, akcenti i dijalekti, lokalni proizvodi (zanatski i industrijski)
kao i specifine usluge; kvalitet zabave, sporta i aktivnosti u dokolici; specifine regionalne, etnike
potkulture, ukljuujui tu i potkulture mladih, ali posebno mesto zauzimaju manifestacije, tradicije
drutvenog javnog ivota, festivali i rituali.42
Diskusije na fokus grupama esto su se vraale na temu da bi tradiciju, kulturne i turistike
manifestacije trebalo koristiti ne samo kao deo programa kulturne politike, ouvanja kulturnog
naslea i (kulturnog) turizma grada, ve bi ih mnogo efikasnije trebalo upotrebljavati i kao sredstvo u
procesu brendiranja mesta. Da bi grad dobio novi ili odrao stari duh potrebno je oiveti postojee
ili kreirati nove mitove o gradu, nove narative, nove manifestacije i dogaaje po kojima e lokalitet
biti prepoznatljiv. Lokalne atrakcije mogu biti kulturni spomenici i lokalne tradicije, ali isto tako i
dogaaji koji bi posetiocima bili zanimljivi i atraktivni. Putem organizovanja kulturnih i turistikih
dogaaja na javnim mestima podstiu se kolektivna seanja i jaa kolektivna svest o pripadnosti
mestu/gradu (topofilija). Pred menaderima koji su zadueni za gradski marketing nalaze se velike
mogunosti da kreiraju imid i narative kojim e se grad razlikovati od drugih lokaliteta sa slinom
ponudom u svetu43.
42 O ovome vie vidi i u Riards i Palmer: 2013 (2010)

43 ak i kada lino niste poklonik kreativnih ili uzbudljivih (eventful) gradova, teko je ne priznati da su to
pravila igre u ovoj oblasti u dananjem svetu.
U procesu prianja pria o mestu, kao i o dogaaju, kljunu ulogu ima lokalna zajednica. Graani
organizovani u grupe prema zanimanjima (porodine istorije, stari zanati, ture i etnje, amaterske
pozorine trupe, batovani i slino) mogu odigrati veoma znaajnu ulogu u prijemu turista, promociji
destinacije i kreiranju autentinog ambijenta za prijem kako domaih, tako i stranih turista. Upravo
zbog toga, samouprave bi trebalo da razvijaju participativne mehanizme odluivanja, planiranja,
ureivanja i organizovanja, kao i da omogue graanima da unaprede svoje kapacitete i potrebe
za doprinos lokalnom urbanom razvoju. Lokalna sredina koja poseduje i u stanju je da prilagodi i
iskoristi navedene resurse, lake e privlaiti turiste.44
U razgovorima je ukazivano i na to da su kulturne i turistike manifestacije veoma korisne i za re-
organizovanje i oivljavanje gradskih prostora, trgova, prolaza, glavnih i sporednih ulica u kojima
e se odravati razliita kulturna deavanja i u kojima e se okupljati publika, pre, za vreme i nakon
dogaaja..
Nije lako razumeti zato se kulturni turizam u Strategiji razvoja Republike Srbije 2005 2015.
spominje samo sporadino. U prvom faznom izvetaju Strategije (u uvodnim napomenama, kretanja
na svetskom turistikom tritu) od jedanaest proizvodnih segmenata najveeg znaaja za svetski
turistiki promet, kulturni turizam se nalazi na petom mestu. U Strategiji razvoja turizma nae zemlje
istie se da su najvredniji resursi Srbije kultura, dogaaji, priroda i gastronomija. Meutim, oni nisu
dovoljno turistiki valorizovani i pretvoreni u turistike atrakcije. Imajui u vidu da novi profil turiste
tei ka upoznavanju kultura drugih naroda, pred turizmom Srbije je zadatak da postojee kulturne
potencijale valorizuje i paljivo povee u turistiki poizvod.45
BOX 1 EXIT FESTIVAL
Exit Festival Novi Sad
Website: www.exitfest.org
Glavni program: muziko-scenski
Pratei program: radionice, diskusije, okrugli sto, aktivizam
Lokacije odravanja festivala:

Petrovaradinska tvrava
Novi Sad
44 Vidi: Priard i drugi: 2015.

45 Vidi: Krasojevi: 2013
Cilj festivala:
Vizija EXIT-ovog drutvenog delovanja, jeste da kroz planirani, kontinuirani i dugoroan razvoj postane,
uz muziki spektal, jedan od najvanijih segmenata EXIT-ovog brenda, kako bi predstavljao pokretaa
drutvenih promena u domenu razvoja mladih, kreativnih industrija i brendiranja destinacija.
Na osnovu svoje misije, vizije i vrednosti za koje se zalae, EXIT festival akcentuje tri kljune teme
svog drutvenog delovanja:
1. Promovisanje pozitivnih uzora za mlade

2. Regionalno povezivanje kroz kreativne industrije
3. Brendiranje destinacija
EXIT je vie puta proglaavan za najbolji evropski festval, da bi konano postao i brend Novog Sada
kao turistike destinacije. Ovo je jedan od retkih festivala u svetu koji iza sebe ima specijalizovanu
turistiku agenciju, koja za cilj ima da objedinjen turistiki proizvod (prevoz, smetaj, ulaznice,
obilasci) ponudi tritu.
Festival info
EXIT je jedini muziki festival tog znaaja i veliine koji je nastao kao posledica drutvenog aktivizma
mladih. Posle vie od decenije kontinuiranog razvoja, kao jedan od najznaajnijih svetskih muzikih
festivala, EXIT snagom izgraenog brenda eli da se pozicionira kao lider u mobilisanju javnog
mnjenja i donosioca odluka u tri oblasti u kojima je postavio nove standarde na ovim prostorima:
razvoj mladih, kreativne industrije i brendiranje destinacija.
Partneri, pokrovitelji i sponzori: Vlada Republike Srbije, Grad Novi Sad, Pokrajinska vlada, NLP
Institut, Turistika organizacija Novog Sada, NIS, Telekom, Tuborg, Amerika ambasada, Converse,
Renault, Nectar, Erste banka, Delta Generali, Univerzitet u Novom Sadu.
Izvor: http://www.exitfest.org/sites/default/files/docs/fond_godisnji_izvestaj_2013. pdf
Preporuke za kreiranje i plasman kulturnih manifestacija kao turistikih proizvoda

Uesnici fokus grupa su ukazali da za neke od turistikih proizvoda kultura ima presudan znaaj. Tako,
na primer, u sluaju turistikog proizvoda Kratki gradski odmori (City Breaks) jedan od motiva
dolaska turista u gradove u kojima provode drugi ili trei krai odmor, uz biznis, kupovinu i noni
ivot, jesu kulturno naslee i kulturne manifestacije/dogaaji. Takoe i turistiki proizvod Dogaaji
(Events) sadri kulturu kao dodatnu komponentu, jer pored sajmova, berzi, sportskih takmienja,
seminara, radionica i ostalog na dravnom nivou (inaguracije, VIP posete i investicione konferencije),
znaajno mesto zauzimaju kulturne proslave, umetnost i zabava.
Ono to kulturne manifestacije, pri tom, moe uiniti interesantnim i za lanove lokalne zajednice
i za turiste jeste njihovo oblikovanje kao dogaaja specijalnog karaktera. Prema Gecu (Getz: 1997)
za odreenje specijalnih dogaaja potrebna su dva inioca: specijalni dogaaj se odigrava jednom
ili u retkim sluajevima, izvan normalnog programa ili aktivnosti organizacija koje sponzoriu ili
organizuju dogaaj. Na drugoj strani, za potroaa ili gosta specijalni dogaaj predstavlja mogunost
za socijalni i kulturni doivljaj izvan normalnih izbora ili iznad svakodnevnog doivljaja.
Najoigledniji primer jeste manifestacija No muzeja koja se odrava svakog maja od 1997. godine
u velikom broju evropskih zemalja. Ova manifestacija predstavlja dokaz da sadraj programa sam
po sebi nije dovoljan da obezbedi turistiku poseenost. Ali kada se ozbiljno pristupi organizaciji,
osmisle proizvodi, povea stepen interaktivnosti, odrede pravila i uloe znaajni marketinki napori
publika eka i po nekoliko sati da bi videla ono to najee bez ekanja moe da vidi preko cele
godine.46
Ali u svemu ovome treba imati u vidu da turistiki doivljaj poinje samim polaskom iz mesta
stanovanja i ukljuuje ogroman broj trenutaka u kojima turista boravi. Tako se moe desiti da
najupeatljiviji doivljaji uopte nisu vezani za najvaniji trenutak manifestacije koju poseuju (npr.
nastup benda na bini). Zbog toga je jako vano da organizatori manifestacija i ceo lanac ponuaa
usluga budu svesni perspektive samog turiste. Nekada nedostatak putokaza koji posetioce treba da
dovede do dogaaja ili problem oko preuzimanja karata moe da zaseni ono to je trebalo da bude
kljuni momenat manifestacije. Meutim, neretko se deava da se svi resursi orijentiu ka kljunom
momentu (koncert za koji se postave skupe bine, osvetljenje i ozvuenje), koji ostavlja malo ili nimalo
sredstava za ureenje itavog ambijenta. Zbog toga je vano izbalansirati odnos resursa koji se ulae
u razliite aspekte manifestacije
Veina predstavnika turistikih organizacija i komercijalnih posrednika u prodaji kulturnih dogaaja
kao turistikih proizvoda u fokus grupi je izrazila nezadovoljstvo zbog nepravovremenog dobijanja
informacija o nastupajuim dogaajima, to oteava rad na obostranu tetu. Kada bi minimalno
godinu dana unapred bio izraen kalendar manifestacija kod kojeg ne bi bilo izmena u pogledu
datuma (otkazivanja ili slinih promena), bilo bi izvodljivo napraviti adekvatnu ponudu, turistiki
aranman ili rutu koja e na vreme i na pravi nain doi do svojih potencijalnih kupaca u zemlji, ali
i inostranstvu. Srpska dijaspora, ali i dijaspora nacionalnih manjina, predstavlja vanu potencijalnu
ciljnu grupu za plasiranje ovakvih ponuda irom sveta. Poseta nekoj od manifestacija koje neguju
tradiciju moe biti dobar povod za dolazak u rodnu zemlju, koji se obino povezuje sa posetom
rodbini i prijateljima i biva idealan spoj zabave i odmora za celu porodicu.
BOX 2 - FESTIVAL EVROPSKOG FILMA - PALI
Festival evropskog filma Pali

Tagovi: european film / festival / music
Website: www.palicfilmfestival.com
e-mail: board@palicfilmfestival.com
Poseenost festivala (procena): 15 000
Prosena cena dnevne ulaznice: Za veinu programa ulaz je besplatan
Letnja pozornica - Pali
Velika terasa - Pali
Art bioskop Aleksandar Lifka - Subotica
Bioskop Jadran, Subotica
Letnji bioskop Abazija, Pali
46 Krasojevi: 2013
Festival info
Jedan od najznaajnijih filmskih festivala u regionu i jedan od retkih sa 100% evropskim sadrajem,
okuplja umetnike i publiku iz zemlje i regiona. Dobar je primer dogaaja koji produava turistiku
sezonu i oivljavanja autentine ambijentalne celine.
Festival evropskog filma Pali osnovan je 1992. godine od strane Optine Subotica, a izvrna produkcija
je poverena Otvorenom univerzitetu. Danas je Festival evropskog filma Pali mesto okupljanja
najznaajnijih predstavnika sedme umetnosti.
Istorija festivala
Od samog nastanka festivala organizacioni tim je teio stvaranju ozbiljnog regionalnog festivala, a
u tekim vremenima izolacije i prvih pokuaja povezivanja kinematografija tada zaraenih zemalja
izrastao je u vanu taku na mapi evropskih filmskih festivala.
Od 2003. godine postaje Festival evropskog filma i iste godine dobija lanstvo u Evropskoj koordinaciji
filmskih festivala. To je bio veoma hrabar potez i mnoga pitanja su adresirana organizatorima
festivala. Kako e reagovati publika? Kako mediji? Meutim, osniva festivala i izvrni producent su
ostali pri svom stavu, to je rezultiralo uspehom.
Strateki partner: Turkish Airlines
Pokrovitelji: Grad Subotica, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Otvoreni univerzitet Subotica
Sponzori: Erste bank, LMX, Zvonko Bogdan vinarija, Eunet, Legend, Ford -
Grandmotors, Gorki list, Elitte Pali;
Medijski pokrovitelji: RTV - Radio televizija Vojvodine, RTS - Radio televizija
Srbije, Blic, B92, MTV, Subotike novine, City televizija, YUeco televizija
Integrisanje ponude kulturnih manifestacija u iru ponudu destinacije i planski razvoj turistike
ponude drugih atrakcija za turiste na destinaciji
Jedna od najvanijih preporuka, oko koje je postojalo slaganje uesnika obe fokus grupe, jeste da
ponudu kulturnih manifestacija treba integrisati u iru ponudu destinacija gde se one odravaju.
Posebno u sluaju inostranih turista, nije realno oekivati (sa izuzetkom EXIT-a) da e oni krenuti na
put zbog jedne manifestacije. Ali ako bi manifestacije bile deo programa koji bi pruao mogunost za
doivljaje prilagoene razliitim segmentima trita, bilo bi mnogo lake probuditi njihovu znatielju.
to se tie domaih turista, atraktivnost pojedinih manifestacija ini da oni stvaraju naviku putovanja
iz jednog dela zemlje u drugi. Bez obzira na duinu manifestacije, one ine da ta mesta postaju
poznata turistima. Na taj nain se iz godine u godinu poveava broj gostiju, javlja potreba za novim
smetajnim kapacitetima, poveava se interes domicilnog stanovnitva za dopunom turistike
ponude, da bi na kraju ceo region postao prepoznatljiva turistika destinacija.47
Dogaaji su znaajni za publiku, organizatore, izvoae i posetioce, ali i za mesto u kojima se
odigravaju. Mnoga mesta se danas pamte po dogaajima koje ugoavaju. Kao takvi, dogaaji poput
festivala, sajmova i sveanosti mogu da budu u funkciji oblikovanja identiteta mesta i onoga to
identitet u sebi sadri - prie, znaenja, seanja Meutim, nekolicina nasuminih dogaaja nee
znaajnije doprineti razvoju identiteta nekog mesta. Ali ukoliko su dogaaji strateki umreeni,
tematski osmiljeni i organizovani sa svesnim ciljem da oblikuju identitet mesta u eljenom pravcu,
47 ire vidi, Regionalna privredna komora Panevo, 2013

onda mogu postati znaajan instrument donosiocima odluka u gradovima i manjim mestima. Zbog
toga je vano da donosioci odluka prepoznaju dogaaje ne samo kao potronju i priliku za jednokratnu
zabavu, pa ak ni jednokratan prihod, ve kao strateki element u kreiranju dobrog glasa o mestu
kojim rukovode.
BOX 3 INTERNACIONALNI FESTIVAL ULINIH SVIRAA NOVI SAD
Festival ulinih sviraa Novi Sad

Nosilac: Umetnika asocijacija INBOX
Website: www.ulicnisviraci.com
e-mail: natali.beljanski@ulicnisviraci.com
Glavni program: muziko-scenski, ulini svirai, ulini, zabavljai

Pratei program: radionice, diskusije, okrugli stolovi

8 bina u strogom centru grada
glavne ulice u peakom delu grada
nekoliko off bina
Festival ulinih sviraa ini kulturu privlanom i dostupnom svima, razvija interkulturalni dijalog i
okuplja umetnike iz celog sveta. Ovo je jedan od festivala koji gradske ulice pretvara u interaktivnu
pozornicu, na kojoj je uee gledalaca poeljno, a prisustvo svim dogaajima u okviru festivala je
besplatno.
Festival info
Internacionalni Festival ulinih sviraa IFUS je manifestacija internacionalnog karaktera koja okuplja
umetnike iz celog sveta kako profesionalce, tako i autodidakte. Odrava se svake godine, u prvoj
nedelji septembra u Novom Sadu i jedini je festival ovog tipa u Srbiji. Festival okuplja u najveoj
meri muziare ali i plesae, pozorine trupe, performere, akrobate i predstavlja veliku umetniku
radionicu na otvorenom gde su umetnici i publika ravnopravni uesnici. Tokom proteklih godina na
festivalu je nastupilo preko 4 000 umetnika sa svih kontinenata.
Cilj festivala:
Osnovni cilj Festivala ulinih sviraa je da posetioci osete da pripadaju jednoj kulturnoj sredini koja
neguje kreativno miljenje i slobodu izraavanja.
Ostali ciljevi:
uiniti kulturu privlanom i dostupnom svima nezavisno od socijalne grupe, obrazovanja,
uzrasta i kulturnog nivoa publike;
okupiti umetnike i celog sveta i publiku iz Evrope i itavog regiona;
biti jedni od kljunih aktera za razvoj turistike ponude grada i promocije Novog Sada,
Vojvodine kao i Republike Srbije;
razvijati interkulturalni dijalog i publiku upoznati sa drugim kulturama, kulturnom batinom i
nasleem zemalja uesnica;
edukovati publiku i upoznati je sa srpskom kulturom i kulturnom batinom.
Partneri: Cinema City film festival (EXIT, Novi Sad), Francuski kulturni centar Novi Sad, The
Creatures, SKC Novi Sad, Galerija Zlatno oko, Akademija umetnosti u Novom Sadu, Teatarska
grupa Yorick, Napon Novi Sad, Likovni susret Subotica gallery, Kulturni centar Novi Sad, Centar za
kulturnu animaciju Novi Sad, Mali likovni salon Novi Sad, Tableau galerija Novi Sad, Studio Alektik,
nezavisna umetnika organizacija Izba
Pokrovitelji i sponzori: Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje, Turistika
organizacija Novog Sada, NIS, Telekom, G3 Spirits, Fond za otvoreno drutvo, Ambasada SAD i dr.
Turistike manifestacije se svakako mogu posmatrati kao kompleksan turistiki proizvod, ija struktura
prvenstveno zavisi od njihovog sadraja, ali i karakteristika lokaliteta na kojima se odravaju. Pored
osnovnog kulturno-umetnikog programa, u funkciju turizma mogue je staviti i itav niz dodatnih
aktivnosti koje je mogue organizovati na samoj destinaciji ili u njenoj okolini.
Ukoliko je manifestacija organizovana na atraktivnoj lokaciji i u vreme pogodno za masovniju posetu,
vrednost manifestacije kao turistikog proizvoda e biti vea. Zadovoljstvo posetilaca, definisano kao
,,stepen do kojeg je festival ispunio potrebe koje su posetioci eleli zadovoljiti posetom (Tomljenovi,
Larsson, & Faulkner, 2001), predstavlja iskustvo koje e uticati na preporuivanje prijateljima i
ponovni dolazak.
Kvalitetna priprema, uspena promocija i prodaja turistikih paketa u oblasti kulturnog turizma trebalo
bi da prati savremene trendove. Korienje interneta, posebno drutvenih mrea, i sve popularnijih
turistikih blogova, predstavlja neizostavan korak ka uspenoj prodaji turistikih prozvoda ovog tipa
i omoguava pristup iroj ciljnoj grupi posetilaca.
Uesnici fokus grupa su u event management organizacijama i turistikim agencijama videli kljune
aktere u pretvaranju kulturnih manifestacija u turistike proizvode i njihovoj prodaji. Njihov
jasan poslovni interes, uz podrku drugih aktera u oblasti kulture (kulturnih institucija, kreativnih
industrija, kulturno-umetnikih drutava) i u oblasti turizma (turistikih organizacija na razliitim
nivoima) mogao bi da znaajno unapredi situaciju u ovoj oblasti.
Preporuke za razvoj marketinkog pristupa u organizaciji manifestacija
Rezultati dosadanjih istraivanja u oblasti manifestacionog turizma u Srbiji navode na zakljuak da
organizatori manifestacija u nedovoljnoj meri istrauju trite, kako u toku planiranja, tako i nakon
odravanja manifestacije. Marketinke slube, angaovane od strane organizatora, preteno su
usmerene na prikupljanje sredstava od donatora i sponzora, a manje panje posveuju promociji
dogaaja u iroj javnosti.
Kada se manifestacija odlui na izlazak na turistiko trite, upoznavanje tog trita, kako u smislu
postojee ponude, tako i u smislu konfiguracije tranje, od presudnog je znaaja. Umesto otvorenosti
za posetioce iz zemlje i sveta, kako se neretko kae, vano je da manifestacije mnogo blie odrede
svoje ciljno trite ili odreenu trinu niu.
Mnoge manifestacije u Vojvodini izrasle su iz razliitih lokalnih tradicija berbe groa, poljoprivredna
nadmetanja, smotre i prikazi koji su praeni i umetniko-zabavnim sadrajima (najee muzika).
Meutim, pojedine prerastaju svojim obimom lokalnu zajednicu i kao takve poinju da privlae
turiste iz zemlje, ali i inostranstva. U tom tranzitivnom periodu, deava se da organizatori nastoje
da zadovolje potrebe izrazito razliitih ciljnih grupa dodavanjem sadraja za koje se pretpostavlja da
e privui nove ciljne grupe. Preterana diverzifikacija programa meutim neretko vodi ka gubitku
identiteta manifestacije. Umesto dodavanja sadraja sasvim novog tipa (koncert rok benda na
tradicionalnoj proslavi), preporuuje se pribliavanje postojeih sadraja razliitim publikama (npr.
deije radionice tradicionalnih zanata koje e na tradicionalan dogaaj u ruralnoj sredini privui
porodice sa malom decom iz gradova).
Diverzifikacija i preciznija orijentacija manifestacije ka razliitim tipovima publike, otvara mogunost
i za prilagoavanje (kastomizaciju48) sadraja posetiocima. Jedan od pristupa kastomizaciji
podrazumeva nuenje sadraja koji se nalaze na razliitim pozicijama na skali aktivnosti/pasivnosti
posetilaca. Za one koji ele aktivniju ulogu u toku manifestacije, koji ele da upoznaju blie izvoae,
lokalnu sredinu ili sam proces organizacije (da zavire u backstage49), organizator moe da ponudi
intenzivnije i zahtevnije volonterske, edukativne i druge programe koji zahtevaju doprinos gostiju
(dobar primer je izuzetno popularan EXIT-ov program za volontere). Za one koji ele neto manje
odgovornosti, to mogu biti razliite uloge takmiara, fotografa-volontera, statista i slino. Na kraju,
za najvei broj posetilaca nudi se uee u programu bez odgovornosti.
Preporuke za umreavanje kulturnih manifestacija
Tokom fokus grupa u vie navrata je spomenuta mogunost umreavanja manifestacija i to po vie
osnova. Ukljuivanje posete manifestacijama koje se odravaju u isto vreme i sa slinom temom
i njihovo umreavanje kreiranjem tematskih ruta, moe se posmatrati kao perspektivan nain
ukljuivanja kulturnih dogaaja u savremene turistike tokove. Umreavanje u klastere i povezivanje
sa drugim zainteresovanim stranama u sloenom lancu koji vodi od planiranja, preko marketinga, do
realizacije, takoe je preporuka koja je naglaena vie puta.
U manjim sredinama, saradnja se zbog blizine i duine poznanstva podrazumeva. Meutim, saradnja
nije spontan proces. Kako bi do nje dolo, neophodno je da uesnici prepoznaju zajednike interese,
da steknu meusobno poverenje da o tim interesima otvoreno razgovaraju, da sukobe miljenja
oko naina da se interesi ostvare i da isprobavaju razliite naine i oblike saradnje. Pretpostavka za
sve to jeste postojanje mrea i platformi za susretanje. Stoga, vano je da donosioci odluka usvoje
stav da podsticanje saradnje i izgradnja prostora zahteva kontinuirano ulaganje vremena i truda.
Dobri primeri platformi mogu biti edukativni dogaaji sa ekspertima iz drugih sredina, lokalni saveti
i odbori koji se u formi savetodavnih tela susreu, razmenjuju miljenja i predlau mogua reenja
uz uee razliitih stejkholdera (umetnici, producenti, istoriari, turistiki radnici, preduzetnici...).
Takoe, sajmovi, skupovi i konferencije mogu biti dobra prilika za uspostavljanje ovog tipa kontakata.
Na kraju, ne treba zaboraviti da je, naroito u poetku, proces uspostavljanja saradnje vaniji od
neposrednih rezultata koji se ostvare.
Preporuena je i vra saradnja izmeu organizatora manifestacija istog ili slinog tipa, sadraja
i termina odravanja - u pogledu zajednike promocije na sajmovima, usklaivanja datuma
odravanja kako bi se izbegla preklapanja, usklaivanja programa koji bi zadovoljili potrebe i ukuse
istih ciljnih grupa, utvrivanja nivoa cena ulaznica (ukoliko se naplauju), meusobne promocije
tokom odravanja. Neki od istraivaa i poznavalaca ove oblasti preporuuju i klastersko udruivanje
uz podrku javnih institucija, koje bi, pored finansijske podrke, obavljale i edukaciju organizatora.
48 Termin koji je ve uao u struni argon menadmenta dogaaja, da oznai prilagoavanja programa uim ciljnim
grupama, od eng. customization.
49 Prostor iza pozorinice
BOX 4 - IZAI MI NA TEGLU CELA SRBIJA, JEDNA MANIFESTACIJA
Tagovi: ajvar / festival / takmienje

Website: www.izadjiminateglu.rs
e-mail: o office@izadjiminateglu.rs teglu.
Prosena cena dnevne ulaz je besplatan

ulaznice:
Lokacije odravanja festivala: vie od 20 gradova Srbije
Manifestacija Izai mi na teglu jeste neobian, jedinstven, prepoznatljiv i drutveno odgovoran

dogaaj koji spaja tradicionalno i moderno, selo i grad, prolost i sadanjost, dobar recept sa istananim
ukusom, a sve to kako bi se pronaao najbolji ajvar u Srbiji. Odlian je primer umreenosti ak 20
gradova jedne drave sa zajednikom idejom negovanja tradicije vezane za pripremu nacionalnog
specijaliteta sa, prvenstveno, humanitarnim ciljem.
Festival info
Manifestacija je u osnovi zabavno-takmiarskog karaktera, sa krajnjim ciljem da se pomogne

najmlaima. Ona spaja tradicionalno i moderno, selo i grad, prolost i sadanjost, dobar recept sa
istananim ukusom, zatim sve to promea i na kraju uradi ono to najbolje zna napuni teglu i
nameni je kome je najpotrebnija! Karavan manifestacije se seli u vie od 20 gradova irom Srbije.
Produkcioni i autorski tim je sastavljen od iskusnih profesionalaca i eksperata iz razliitih oblasti

stvaralatva i menadmenta u kulturi i turizmu, sa izuzetno bogatim iskustvom u organizovanju
velikih manifestacija.
Interesantno je i to da je u superfinalu prole godine bilo vie takmiara mukaraca nego ena! Svako
od uesnika imao je neki svoj tradicionalni recept po kome je pripremao jedan od omiljenih srpskih
specijaliteta ajvar, celog dana.
Prijatelji festivala: Srpska fabrika stakla, Idea, Tehnomanija, Iskon
Sponzori: itopromet, GMT Company, Toyota, Jako Cap
Donatori: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, Regionalna privredna komora Ni, Pokrajinski

sekretarijat za zapoljavanje i ravnopravnost polova, Transnafta, Vizija raunovodstvo, Vojvodina

ume, Galeb Metal Pack
U nekim sluajevima reenje za, uslovno reeno, preveliki broj manifestacija u Vojvodini trebalo bi
traiti u njihovom objedinjavanju, u cilju postizanja odrivosti i poveanju posete. No, svakako treba
imati na umu da cilj ovakvog delovanja ne bi trebao biti gaenje nekih dogaaja, ve pre njihovo
unapreenje, povezivanje i modernizovanje, sa akcentom na ouvanje tradicije i izvornih ideja.
A podsticaj za organizovanje manifestacija u drugim regionima Vojvodine i konkurisanje za IPA
fondove EU namenjenim prekograninoj saradnji (posebno u pograninim okruzima) mogao bi biti
put ka reenju problema njihove centralizacije.
Potreba za edukacijom u oblasti menadmenta dogaaja i kreiranja turistikih proizvoda
Znaaj manifestacija se moe posmatrati kroz unapreenje kulturnog, ekonomskog i ukupnog
drutvenog potencijala neke oblasti.50 Da bi se ostvarili znaajniji efekti neminovna je savremena
organizacija i efikasnija promocija manifestacija u Srbiji. Originalne poslovne ideje esto ne doive
svoju punu trinu afirmaciju ili se ne realizuju u celosti, uglavnom zbog nestrunog upravljanja i
nepoznavanja njihove svrhe i ciljeva.
Uesnici fokus grupa su insistirali da je prilikom osmiljavanja, kreiranja i organizovanja kulturnih
manifestacija, neophodno angaovati edukovan kadar, to podrazumeva obuavanje novih kadrova,
ali i osoblja koje je ve ukljueno u taj proces.
Proces edukacije neophodno je usmeriti u dva pravca i posvetiti im podjednako veliku panju.
Saradnja sa obrazovnim i visokokolskim ustanovama ovde dobija kljunu ulogu. Edukacija u
oblasti menadmenta dogaaja, u vezi sa kreiranjem i dizajniranjem dogaaja, menadmentom
rizika, menadmentom i kontrolom masa je prvi segment ovog procesa. Obrazovanje u domenu
turizmologije, usmereno na kreiranje sveobuhvatnog turistikog proizvoda, koji bi poveao broj
posetilaca, ali i potronju na destinaciji, trebalo bi da predstavlja drugi, komplementaran segment
ovog procesa edukacije.
50 ire vidi: Jovanovi & Deli: 2010

BOX 5 CINEMA CITY
Cinema City Novi Sad
Website: www.cinemacity.org
Nosilac: Udruenje Cinema City
Glavni program: filmski
Pratei program: radionice, diskusije, koncerti, aktivizam
Novi Sad, bioskopi
Novi Sad, ulice, trgovi i parkovi
Festival koji se odrava na veem broju lokacija irom grada i to na otvorenom, tei da priblii
stanovnitvu lepotu filmske umetnosti sa razliitih aspekata. Ulaz je slobodan na veem broju lokacija
Festivala, koji pokriva razliite aspekte filmske umetnosti (koncerti filmske muzike, edukativne
radionice, projekcije za filmove sa budetom ispod 10.000 dolara itd.), te se moe rei da predstavlja
svojevrsnu kolu filma dostupnu i namenjenu irokoj populaciji graana.
Udruenje Cinema City ini grupa mladih kreativnih ljudi i profesionalaca koji deluju na polju kulture
kroz razliite projekte iji je zajedniki cilj negovanje i promocija pozitivnih vrednosti u drutvu.
Festival Cinema City je primarno usmeren na promociju mladih filmskih autora i nezavisne produkcije
iz zemlje, regiona i sveta, ali i predstavljanju legendarnih autora i ostvarenja kroz revijalne programe
festivala, edukaciji i profesionalnom umreavanju.
Cilj:
Pored uspene organizacije Festivala, Udruenje Cinema City aktivno radi na realizaciji projekata
od kulturnog, edukativnog i turistikog znaaja podranih od strane evropskih fondacija, poput
Danube Festivals Network, Fresh Danube Films, Film it LouD.
Partneri, pokrovitelji i sponzori: Vlada Republike Srbije, Grad Novi Sad, Pokrajinska vlada, Austrian
Development Cooperation, European Cultural Foundation, NIS, DHL, Nestea, Danube Festivals
Network, Fresh Danube Films, Film it LouD.
Izvor: www.cinemacity.org
Preporuke usmerena na ouvanje autentinosti kulturnih manifestacija

Pitanje autentinosti (kulturnih proizvoda i manifestacija, turistike ponude, doivljaja turista...)
jedno je od najvie diskutovanih u turizmolokoj literaturi. U odnosu na ovo pitanje prisutna su bar
tri razliita teorijska pristupa51. U modernistikoj literaturi, autentinost se izjednaava sa izvornim i
tradicionalnim, shvaenim kao praktino konzerviranim u vremenu. Zbog neautentinih iskustava u
vlastitoj sredini, turisti na putovanjima trae autentinost, ali ih i tu doekuju samo namenski kreirani
pseudo-dogaaji kojima nedostaje spontanost. Neki od ovih autora52 ak tvrde da turizam doprinosi
razvoju stereotipnih predstava o drugim kulturama i onemoguava dublje kulturne kontakte.
Sa konstruktivistikog stanovita istie se aktivna uloga turista u kreiranju autentinosti. Turisti
doivljavaju slike koje emituje turistika industrija kao simbole autentinosti i tako ih u vlastitom
iskustvu na putovanjima i konstruiu53. I na kraju, postmodernistiki autori54 tvrde da autentinost
nije ono to turisti trae na svojim putovanjima, nego da su oni pre zainteresovani da doive neto to
je razliito od njihovih svakodnevnih ivota, te da je to iskustvo razlike ono emu se na putovanjima
tei.
Osiromaen kulturni ivot stanovnitva ima ozbiljne posledice po razvoj itavog kulturnog sistema
u Srbiji. U uslovima kada nemaju kome da prodaju svoje kulturne proizvode, odnosno mogunosti
da sami zarade ono to im je potrebno za odranje i napredak vlastite kulturne delatnosti, kulturni
akteri u Srbiji ostaju u zavisnosti od drave i kulturne politike koja se nalazi pod kontrolom politikih
partija.55 To neretko sa sobom nosi odreene obaveze prema donatorima, kao i sponzorima, kako po
pitanju sadraja manifestacije, tako i po pitanju izbora izvoaa, koji nisu uvek u skladu sa izvornom
idejom, svrhom i temom manifestacije.
Uesnici fokus grupa su ukazali na znaaj zatite intelektualne svojine u menadmentu dogaaja,
potrebu za ouvanjem nezavisnosti menadmenta manifestacija (u odnosu na politike centre moi i na
sponzore) i na vanost zatite autentinosti malih manifestacija. Ona se moe postii promovisanjem
istorijskih, kulturolokih, etnolokih, privrednih i geografskih odlika destinacije, u okviru programa
manifestacije i dodatnim aktivnostima koje bi bile obuhvaane turistikim aranmanom. U skladu
sa generalnim trendom razvoja kulturnog i kreativnog turizma, o kome smo govorili u uvodnom
poglavlju, a suoeni, s druge strane, sa generalnom tendencijom banalizacije prostora i ponude
istog irom sveta, turisti su zainteresovani da vide, uju i doive ono to na drugim mestima
nije mogue doiveti. Utoliko izgleda da ouvanje autentinosti i razvoj komercijalnih potencijala
kulturnih manifestacija nisu nuno suprotstavljeni.
51 Vidi: Reisinger i Steiner: 2005.

52 Npr. Turner i Ash (1975) navedeno prema Reisinger i Steiner (2005).
53 Npr. Bruner (1991) navedeno prema Reisinger i Steiner (2005).
54 Npr. Don Juri (J.Urry) u The Tourist Gaze (1990).
55 Vidi: Cvetianin i Milankov: 2011.
BOX 6 - FESTIVAL DUIJANCA SUBOTICA
Festival Duijanca Subotica
Tagovi: etva/ festival / narodne nonje/muzika

Website: www.duzijanca.co.rs
Termin: Avgust
Poseenost festivala 2000
Prosena cena dnevne ulaznice: Ulaz je besplatan
Vestibil Gradske kue - Subotica
Trg Slobode - Subotica
Katedrala Sv. Terezije Avilske -Subotica
Selo Ljutovo
Vestibil Gradske kue Subotica
Selo Tavankut
Selo Bajmok
Selo Mala Bosna
Selo Stari ednik
Selo urin
Duijanca je stogodinja manifestacija sa izgraenim imidom u prezentaciji kulture jedne nacionalne
manjine. Nain na koji se naslee jedne relativno male etnike grupe prezentuje graanima i
turistima, istovremeno na vie lokacija, ini da ceo grad odie prazninom atmosferom. Istovremeno,
ta atmosfera se moe osetiti i u okolnim selima, do kojih je vrlo jednostavno organizovati prevoz,
animaciju turista, degustaciju lokalnih jela, upoznavanje sa tradicijom vezanom za poljoprivredu,
uenje tradicionalnih plesova, pesama i sl.
Festival info
Skoro stogodinja Duijanca poznata je u itavoj regiji, a dobija i dimenziju respektabilnog
turistikog dogaaja, sa izgraenim imidom u prezentaciji kulture i tradicije bunjevakih Hrvata,
grada Subotice i njegove okoline. Duijanca je nosilac prestine nagrade Pro urbe za 2001. godinu.
Tamburake i folklorne veeri, likovne kolonije i promenade su dogaaji koje najee vezujemo za
pojam Duijance, naroito prilikom njenih zavrnih sveanosti sredinom avgusta meseca. Konceptom
Duijance obuhvaene su i etvene sveanosti u prigradskim naseljima.
Pokrovitelji: Grad Subotica, Ministarstvo kulture R. Srbije, Ministarstvo poljoprivrede R. Srbije,
Pokrajinski sekretarijat za kulturu - AP Vojvodina, Hrvatski sabor, Ministarstvo poljoprivrede R.
Hrvatske...
Medijski partneri: Hrvatska rije, Subotike novine, Subotica info, RTV
KORACI KA RAZVOJU KULTURNOG TURIZMA U VOJVODINI KROZ

UNAPREENJE TURISTIKIH POTENCIJALA KULTURNIH MANIFESTACIJA
Moda je dobro da se na kraju ove studije podsetimo ta ona predstavlja i emu bi trebalo da slui.
Ona svakako nije sveobuhvatna studija o karakteristikama kulturnih manifestacija u Vojvodini, niti to
pretenduje da bude. Za tako neto bi trebalo mnogo vie vremena, mnogo vie sredstava i drugaije
istraivako usmerenje.
U ovoj studiji pokuali smo da damo sinoptiku sliku onih kulturnih manifestacija u Vojvodini koje
imaju turistike potencijale (vie ili manje razvijene), i da kroz razliite tipove analiza uoimo sutinske
probleme koji ometaju njihov dalji razvoj u ovom pravcu i predloimo modele, metode i instrumente
za unapreenje stanja.
Iako se uvidi o karakteristikama i tipovima kulturnih manifestacija, tekoama sa kojima se njihovi
organizatori suoavaju, nainima na koje se ove prepreke mogu prevazii i primerima dobre prakse
mogu nai du itave studije, u ovom zavrnom delu pokuali bismo da ukaemo na korake koji nam
se ine nunim da bi kulturne manifestacije mogle da daju vei doprinos razvoju turizma u Vojvodini
i Srbiji.
Sumirajui rezultate analiza, kao centralni problem nametnuo nam se ne-svrhoviti pristup u
organizovanju kulturnih manifestacija u Vojvodini. I na makro nivou (mesta manifestacija u kulturnoj
politici) i na mikro nivou (njihove neposredne organizacije) u ogromnoj veini sluajeva uoili smo
nedostatak koncepta manifestacije, definisanja svrhe njenog odravanja, teme, ciljeva, ciljne grupe.
Kao da je za organizatore manifestacija i kreatore kulturne politike u Vojvodini jedini cilj manifestacija
da se one odre.
Ali manifestacije nisu cilj same po sebi i luksuz je da se tako posmatraju. One su dragoceni resursi koje
bi trebalo koristiti tako da proizvedu najvie koristi za zajednicu u kojoj se organizuju (socio-kulturnih,
politikih i ekonomskih). Prvi korak koji nam se ini neophodnim jeste uvoenje svrhovitog pristupa
u kome predviene koristi za zajednicu predstavljaju polaznu taku u planiranju i to na svim nivoima.
Na nivou kulturne politike to bi znailo usvajanje holistikog pristupa razvoju kulture u Srbiji i
Vojvodini na tragu onoga to Kolin Merser (C.Mercer) i Franko Bjankini (F.Bianchini) nazivaju
kulturnim planiranjem (cultural planning)56. To ukljuuje i donoenje Strategije kulturnog razvoja
Srbije i Vojvodine i njihovu primenu, kao i primenu Strategije razvoja turizma u Srbiji.
Na ovom nivou, kao drugi korak bilo bi donoenje odluke o kategorizaciji i serfitikaciji kulturnih
manifestacija za srednjoroni period i sprovoenje ovih aktivnosti, uporedo sa donoenjem strategija
kulturnog razvoja. Najbolje bi bilo da se to uradi na nivou itave Srbije, meutim, alternativno reenje
bi bila kategorizacija i sertifikacija kulturnih manifestacija koje se odravaju u Vojvodini.
Trei korak bi bio razvijanje kreativnih finansijskih instrumenata kulturne politike u skladu sa
kategorizacijom kulturnih manifestacija. Za kulturne manifestacija najvieg ranga trebalo bi obezbediti
dugorono finansiranje, to bi ovim manifestacijama pruilo mogunost da strateki osmisle svoj
razvoj. Pri tom bi, kod onih kulturnih manifestacija koje ostvaruju znaajne ekonomske prihode,
pored ili umesto donacija, trebalo razmotriti mogunosti za investiranje kao finansijski instrument.
56 Pod kulturnim planiranjem podrazumeva se strateka i integralna upotreba kulturnih resursa u urbanom razvoju
i razvoju zajednice ne vie planiranje razvoja kulture, nego razmatranje uloge kulture u svakoj od oblasti
planiranja od ekonomskog i socijalnog, do urbanistikog i ekolokog.
Onda bi iz javnih fondova bilo mogue uloiti jo vie sredstava u organizaciju ovih manifestacija, uz
zahtev za odgovarajui udeo u ostvarenoj dobiti. U drugim sluajevima, da bi se podstakle fundraising
aktivnosti57 organizatora kulturnih manifestacija, trebalo bi raspisivati konkurse u kojima je uslov za
dobijanje sredstava iz javnih fondova to to ste ve prethodno obezbediili novac iz nekih drugih
izvora (sponzora ili donatora), tzv. matching funds. Ili, da bi se podstaklo umreavanje kulturnih
manifestacija, trebalo bi razviti javne konkurse koji su namenjeni iskljuivo ovakvim programima,
za koje se mogu prijaviti samo tri ili vie partnera sa razvijenim planom umreavanja. Vano bi bilo
koristiti pogodnosti koje pruaju prekogranini IPA programi Evropske Unije za razvoj kulturnih
manifestacija u pograninim oblastima u Vojvodini.
Na bazi kategorizacije manifestacija trebalo bi razviti, kao etvrti vaan korak, stabilni godinji
kalendar kulturnih manifestacija koji bi omoguio turistikim agencijama i turistikim organizacijama
da na vreme obaveste i zainteresuju potencijalne posetioce iz zemlje i inostranstva.
Peti korak na nivou kulturne politike, usmeren ka decentralizaciji kulture, podrazumevao bi razvoj
najmanje jedne velike kulturne manifestacije usmerene i ka turistima u svakom od okruga u Vojvodini,
uz hitnu akciju u severnobanatskom okrugu (sredite Kikinda), srednjebanatskom (sredite Zrenjanin)
i zapadnobakom okrugu (sredite Sombor), gde takvih manifestacija nema. Idealno bi bilo da doe
do diferencijacije i da se u svakom od okruga razviju kulturne manifestacije velikog obima, a razliitog
profila, koje bi na neki nain izraavale specifinosti tih delova Vojvodine. Pri tome, bolje bi bilo
stvoriti uslove da neke od postojeih manifestacija srednjeg obima porastu u velike manifestacije,
nego ustanovljavati neto potpuno novo.
Jo jedan doprinos decentralizaciji kulture u Vojvodini mogla bi biti ideja da Novi Sad svoju kandidaturu
za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine koncipira ne kao grad, nego kao centar regiona (u ovom
sluaju Vojvodine), kao to su to, na primer, uradili Barselona, Marsej ili Esen58.
Na nivou lokalnih samouprava neophodan korak bi bilo planiranje manifestacija kao dela ukupnog
menadmenta destinacija. Ve smo pomenuli da strateki umreeni, tematski osmiljeni dogaaji,
organizovani sa ciljem da oblikuju identitet mesta u eljenom pravcu mogu postati znaajan instrument
donosiocima odluka u gradovima i manjim mestima koji moe imati kljunu ulogu u kreiranju dobrog
glasa o mestu kojim rukovode. Drugi vani korak na ovom nivou bilo bi uspostavljanje privatno-javnih
partnerstava gde god da bi to moglo biti profitabilno za lokalnu zajednicu.
Procena koja se vie puta pojavljivala na fokus grupama bila je da bi kljuni akteri u pretvaranju
kulturnih manifestacija u Vojvodini u turistike atrakcije mogle biti event management organizacije
i turistike agencije. Voeni profitnim motivom, ukoliko bi naili na odgovarajuu podrku i pomo
od strane lokalnih samouprava, oni bi mogli u velikoj meri doprineti ubrzanom razvoju turistikih
potencijala kulturnih manifestacija i obezbeivanju brojnih koristi za lokalnu zajednicu. Dobro bi bilo
da oni budu ukljueni u konsultacije prilikom oblikovanja kulturnih manifestacija, da ukau na puteve
da se turistiki potencijali manifestacija podignu na vii nivo i one oblikuju kao integralni turistiki
proizvod, ali da lokalna zajednica zadri kontrolni paket akcija u odluivanju sa kojom svrhom se
manifestacija organizuje i koji su njeni primarni ciljevi.
Preporuke o poeljnim koracima razvoja turistikih potencijala kulturnih manifestacija za organizatore
manifestacija moemo podeliti u one koje vae za sve tipove manifestacija i one koje su specifine za
odreene tipove.
Kao na nivou kulturne politike, tako i na nivou pojedinanih manifestacija, bazini korak jeste usvajanje
svrhovitog pristupa i razvoj koncepta manifestacija. Ve smo ukazali da je neophodno, pre nego to
se sa organizovanjem manifestacije pone, odrediti njenu svrhu (ta je to to manifestacijom elimo
57 Aktivnosti prikupljanja fondova, odnosno finansijskih sredstava.

58 O ovome vidi vie u Palmer i Riards: 2010.
da postignemo), njenu temu i ciljeve iz ega potom proizilaze svi drugi elementi manifestacije (od
programa, uesnika, publike, hrane i pia, do suvenira).
Drugi korak koji takoe vai za organizatore svih tipova kulturnih manifestacija u Vojvodini jeste
potreba za usvajanjem marketinke orijentacije. Marketinka orijentacija generalno podrazumeva
da se odluke u kreiranju kulturnih manifestacija donose polazei od potreba i elja publike. Nai
uvidi pokazuju da su marketinka istraivanja trita od strane organizatora kulturnih manifestacija
u Vojvodini izuzetno retka i da organizatori retko kreiraju program imajui na umu specifine ciljne
grupe u publici. Istovremeno, nae analize kulturne participacije pokazuju da publika za kulturne
manifestacije postoji. Potrebno je samo da se kroz istraivanja trita, utvrivanje karakteristika
ciljne publike i razvijanje marketinkih kampanja, koje bi se ovim trinim segmentima obraale na
pravi nain, pronae nain da se ona iz potencijalne, prevede u aktivnu publiku i privue na kulturne
manifestacije.
Trei korak bi bilo organizovanje Asocijacije organizatora manifestacija u Srbiji i Vojvodini koja bi
titila njihove interese i mogla da predstavlja jednu od platformi za razmenu znanja i iskustava i za
meusobnu pomo u organizovanju manifestacija.
etvrti korak koji okolnosti zahtevaju od organizatora svih manifestacija jeste potreba za dopunskim
dualnim obrazovanjem kako u oblasti menadmenta dogaaja, tako i u oblasti turizmologije. Retki
su sluajevi da organizatori vladaju vetinama i znanjima iz obe oblasti, a najbolji pristup bilo bi
formiranje timova koji ukljuuju strunjake za obe oblasti.
Jo jedan korak koji je neophodan za odrivost svih kulturnih manifestacija u Vojvodini jeste razvoj
dopunskih komercijalnih programa. To se moe odnositi na ponudu hrane i pia, prodaju originalnih
suvenira, sponzorske programe razliitih vrsta, ali i na radionice, edukativne kampove i seminare.
I na kraju, imajui u vidu da su Boini praznici period u kome se mnogo putuje (ukljuujui tu i
povratak kuama velikog broja graana Srbije koji ive i rade u inostranstvu), jedan od poeljnih
koraka bi bio poveanje broja manifestacija svih profila u ovom periodu. Posebno to, sticajem
okolnosti, ovaj praznini period u Srbiji faktiki traje gotovo mesec dana - od proslave slave Sv.
Nikole (19. decembra), preko proslave Boia vernika katolike veroispovesti (24/25. decembra),
proslave Boia vernika pravoslavne verosposvesti (6/7. decembra), pa sve do proslave pravoslavne
(srpske) Nove godine, 13/14. januara.
to se tie preporuka za razvoj turistikih potencijala specifinih grupa manifestacija, male umetnike
manifestacije predstavljaju granini sluaj kulturnih manifestacija sa turistikim potencijalom. Samo
dve od etrdeset sedam malih kulturnih manifestacija u uem (estetskom) smislu imaju znaajniji
broj turista meu svojom publikom. Preostale eka otvaranje i osmiljavanje turistike dimenzije,
profesionalizacija menadmenta59 i, kao prvi korak, otvaranje prema lokalnoj ne-umetnikoj publici.
to se tie malih kulturnih manifestacija u irem (antropolokom) smislu, za njih bi najvanije bilo
da usvoje i primene iskustva kreativnog turizma. Umesto to goste pozivaju da samo degustiraju
pripremljena jela (gulae, paprikae, pasulj, kobasice, slaninu, pite, kolae, kuglofe...) i pia (domaa
vina i rakije), ili pak da uivaju u vetinama vozaa fijakera ili lokalnih zanatlija, pravi put napred za
sve ove ijade jeste da ukljue turiste (posebno inostrane) u pripremanje hrane i pia, u uenje
vetina lokalnih zanatlija, itd. Na ovaj nain bi ove, uglavnom jednodnevne manifestacije, mogle da
privuku najzahtevnije i plateno najsposobnije turiste da u njihovom mestu provedu mnogo dui
59 Generalno, male kulturne manifestacije (i estetskog i antropolokog profila) u Vojvodini pate od odsustva
profesionalizma u organizaciji dogaaja. esto ih organizuju udruenja graana, kulturno-umetnika drutva,
zaposleni u optinskim ustanovama ili turistikim organizacijama, kojima nedostaju ili znanja iz menadmenta
dogaaja ili znanja iz oblasti turizmologije, a najee oba. Profesionalizacija menadmenta bi podrazumevala u
prvo vreme angaovanje profesionalaca u oblasti menadmenta dogaaja, a istovremeno do-edukaciju vlastitih
kadrova koji bi vremenom preuzeli ovaj posao.
period i ostvare sa njima mnogo bolji kontakt, a to bi ovim, uglavnom malim, mestima u kojima se
ove manifestacije odravaju, moglo doneti mnogobrojne socio-kulturne i ekonomske koristi. Takoe,
ovoj grupi manifestacija je umreavanje sa drugim slinim manifestacijama i du spektra javno-
privatno-civilnog najpotrebnije. Ono moe doprineti smanjenju trokova, zajednikom korienju
resursa, zajednikom marketinkom nastupu i veoj verovatnoi privlaenja turista. I na kraju,
jedan od koraka za unapreenje ovih manifestacija jeste iroko ukljuivanje lokalnog stanovnitva u
koncipiranje i realizaciju manifestacije.
U sluaju velikih kulturnih manifestacija u irem (antropolokom) smislu koje se odravaju u Vojvodini,
njihov centralni problem jeste njihov profil univerzalnih vaara, koji se ne razlikuje od mesta do
mesta odravanja. Utoliko bi njihova specijalizacija, diferencijacija na osnovu svrhe, teme, ciljeva,
programa, vremena odravanja, bio jedan od prvih neophodnih koraka. Iako korienje iskustava
savremenog, kreativnog turizma vai i za njih, kao i za njihove manje roake, upravo zbog obima
posetilaca ovaj pristup je u sluaju velikih manifestacija tee realizovati. Utoliko e, presudnu ulogu u
uspostavljanju njihove odrivosti imati njihova sposbnost da razviju dopunske komercijalne programe
(hrane i pia, suvenira i sponzorskih programa). Kao i u sluaju malih umetnikih manifestacija i ovde
se osea potreba za profesionalizacijom menadmenta (angaovanjem profesionalih menadera
dogaaja i do-edukacijom vlastitih kadrova), ali jo vaniju ulogu mogu imati dobro organizovane
marketinke aktivnosti.
Naa je procena da ciljnu publiku malih i velikih kulturnih manifestacija u antropolokom smislu u
Vojvodini predstavljaju graani Beograda i posebno pripadnici srpske dijaspore i graani zemalja
matica nacionalnih manjina koje ive u pokrajini. U saradnji sa turistikim organizacijama i turistikim
agencijama trebalo bi njih obavestiti i zainteresovati za sadraje koji se nude na ovim manifestacijama
i na taj nain obezbediti vlastitu odrivost, rast i razvoj.
I na kraju, velike umetnike manifestacije jo uvek predstavljaju perjanicu turizma u Vojvodini60.
Koraci koje bi oni trebalo da preduzmu da bi odgovorili na krizu odrivosti tiu se prvenstveno
tretiranja vlastite manifestacije kao dela integralnog turistikog proizvoda (uz ponudu drugih
lokalnih atrakcija). Utoliko bi njihovo umreavanje sa turistikim akterima (turistikim agencijama
i organizacijama i drugim ponuaima turistikih sadraja u gradu gde se manifestacije odravaju i
njihovom okruenju) bilo od presudne vanosti, kao i do-obuka u oblasti turizma, njihovih, u oblasti
menadmenta dogaaja, uglavnom iskusnih organizatora. Imajui, pri tom, u vidu da se neke od ovih
manifestacija (posebno one koje pripadaju tradicionalnoj elitnoj kulturi) organizuju na manje-vie
isti nain kao u periodu socijalistike Jugoslavije, za jedan broj njih bie potrebna i nova koncepcija
(redizajniranje i regeneracija). Takoe, s obzirom na to da jo uvek privlae znaajnu panju u zemlji
i regionu, poeljni korak bi bilo unapreenje marketinga u regionu jugoistone Evrope, razvijanje
paket aranmana i internet tiketiranja, ime bi mogli da budu ostvareni znaajni finansijski efekti.
Ni jedan od koraka za unapreenje turistikih potencijala kulturnih manifestacija u Vojvodini koje
smo ovde naveli nije ak ni teko izvriti. A da li emo i dalje ostati da stojimo u mestu, ostaje da se
vidi.
60 Pri tom, treba imati na umu da se radi o dosta arenolikoj grupi koja ukljuuje s jedne strane manifestacije koje
pripadaju tradicionalnoj elitnoj kulturi (poput Sterijinog pozorja ili Meunarodnog festivala pozorita za decu) i,
s druge strane, one koji pripadaju popularnoj kulturi (poput EXIT-a ili Cinema City)
LITERATURA:
Andrejevi, A., & Grubor, A. (2007). Menadment dogaaja. Novi Sad: Fabus, Fakultet za usluni
biznis
Bjeljac, . (2010). Turistike manifestacije u Srbiji. Beograd: Geografski institut Jovan Cviji SANU.
Bjeljac, ., & uri, N. (2003). Turistiko propagandne manifestacije kao segment turistike ponude
Vojvodine. (G. i. SANU, Ed.) Zbornik radova, 52, 51-64.
Bruner, E.M. (1991). The Transformation of Self in Tourism. Annals of Tourism Research, 18 (2), 238-250.
Cvetianin, P., & Milankov, M. (2011). Kulturne prakse graana Srbije. Beograd: Zavod za prouavanje
kulturnog razvitka.
Getz, D. (2005). Event Management and Event Tourism. Cognizant Communication Corporation,
New York, Sidney, Tokio.
Getz, D. (2007). Event Studies, Theory, Research and Policy for Planned Events. Elsevier, Amsterdam,
Boston, Heidelberg, London, New York, Oxford, Paris, San Diego, San Francisko, Singapore, Sydney,
Tokio
Goldblatt, J. (2008). Special Events, the Roots and Wings of Celebration. New Jersey: John Willey and
Sons, Inc.
Jegdi, V. (2013). Strategijski menadment u turizmu. Novi Sad: Fakultet za sport i turizam.
Jovanovi, V., & Deli, U. (2010). Karakteristike manifestacija i njihov uticaj na razvoj turizma u
Srbiji. Singidunum revija, 204-220
Kawashima, N. (2000). Beyond the Division of Attenders vs Non-attenders: a study into audience
development in policy and practice. Research Papers No 6. Centre for Cultural Policy Studies,
University of Warwick. Preuzeto sa: http://www2.warwick.ac.uk/fac/arts/theatre_s/cp/
publications/centrepubs/
Krasojevi, B. (2013). Strateko upravljanje kulturnim resursima u turizmu Srbije. Doktorska
disertacija. Beograd: Univerzitet Singidunum.
Ljubojevi, ., & Andrejevi, A. (2002). Menadment dogaaja. Novi Sad: Fabus, Fakultet za usluni
biznis.
Molnar, D. (2012). Kulturne manifestacije u funkciji brendiranja grada. Edicija Communications:
Culture and Creative Industries Policy Corner. Beograd: Grupa za kreativnu ekonomiju. From http://
www.kreativnaekonomija.net/
Nonkovi, I. (2012). Uinci manifestacija na lokalnu zajednicu: primjer grada ibenika. Split:
Ekonomski fakultet.
Priard, A., Prajd, R., Morgan, N. (2014). Destinacije kao brendovi. Beograd: Clio
Regionalna privredna komora Panevo. (2013). Turistike manifestacije kao faktor razvoja turiz-
ma. Panevo: Regionalna privredna komora Paneva. From http://www.rpkpancevo.com/akti/TE-
MA-Manifestacije.pdf
Reisinger, Y. and Steiner, C. (2005). Reconceptualizing Object Authenticity. Annals of Tourism

Research, 33, (1), 65-86
Riards, G. i Palmer, R. (2013). Uzbudljivi gradovi. Beograd: Clio
Subotica grad festivala. (2010). Pristupljeno 18. novembra http://www.gradfestivala.eu/
Tomljenovi, R., Larsson, M., & Faulkner, B. (2001). Factors on the basis of which we can predict the
satisfaction of the visitors to festivals. Rock Music Festival Storsjoyran. Turizam, 49.
Turner, L. and Ash, J. (1975). The Golden Hordes. London: Constable
Unkovi, S., & Sekulovi, N. (2010). Mere za ublaavanje negativnog dejstva svetske ekonomske
krize na turizam. Singidunum revija, 181-192.
Urry, J. (1990). The Tourist Gaze: Leisure and Travel in Contemporary Societies. London: Sage

Manifestacije U Vojvodini Projekat

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Manifestacije U Vojvodini Projekat

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Dif

Diferenciranje kulturnih manifestacija u cilju

Lektura i tehniko ureenje:

DIFERENCIRANJE kulturnih manifestacija u cilju razvoja

Realizaciju projekta ,,Diferenciranje kulturnih manifestacija u Vojvodini u cilju razvoja kulturnog

MAPIRANJE TURISTIKIH POTENCIJALA KULTURNIH MANIFESTACIJA

KULTURNA PARTICIPACIJA GRAANA SRBIJE I VOJVODINE 29

REZULTATI FOKUS GRUPA - PROBLEMI I PREPORUKE 47

Problemi u organizaciji kulturnih manifestacija u Vojvodini 47

Preporuke za razvoj turistikih potencijala kulturnih

Koraci ka razvoju kulturnog turizma u Vojvodini

Od kulturnog ka kreativnom turizmu

Uloga manifestacija u umreenom drutvu

Tipologija i klasifikacija manifestacija

Kao jo jedan od vanih kriterijuma pojavljuje se mesto odravanja manifestacije. On pokazuje

MAPIRANJE TURISTIKIH POTENCIJALA KULTURNIH MANIFESTACIJA U VOJVODINI

i preporuke za unapreenje stanja organizatorima, finansijerima i dravnim organima koji ih

GRAFIKON 1. KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA NJIHOVOM TURISTIKOM POTENCIJALU

GRAFIKON 2 - KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA PROGRAMSKOM SADRAJU

GRAFIKON 3 - OBLAST KULTURE KOJOJ MANIFESTACIJE U VOJVODINI PRIPADAJU

GRAFIKON 4 KULTURNE MANIFESTACIJE PREMA NJIHOVOJ VELIINI

TABELA 1 UKRTANJE OSNOVNIH KRITERIJUMA KLASIFIKACIJE KULTURNIH MANIFESTACIJA

Kulturne manifestacije sa 45 (37,2%) 76 (62,8%) 121 (100%)

2 (25,0%) 6 (75,0%) 8 (100%)

47 (36,4%) 82 (63,6%) 129 (100%)

Kulturne manifestacije u Kulturne manifestacije u

Kulturne manifestacije sa 17 (58,6%) 12 (41,4%) 29 (100%)

8 (66,7%) 4 (33,3%) 12 (100%)

25 (61,0%) 16 (39,0%) 41 (100%)

Kulturne manifestacije u Kulturne manifestacije u

Kulturne manifestacije sa 7 (70%) 3 (30%) 10 (100%)

15 (65,2%) 8 (34,8%) 23 (100%)

22 (66,7%) 11 (33,3%) 33 (100%)

Geografski raspored kulturnih manifestacija u Vojvodini

TABELA 2 MESTO ODRAVANJA MAPIRANIH KULTURNIH MANIFESTACIJA U VOJVODINI

Tendencija svojevrsne centralizacije kulturnih manifestacija sa turistikim potencijalom jo je

GRAFIKON 5 OKRUZI U VOJVODINI U KOJIMA SE KULTURNE MANIFESTACIJE ODVIJAJU

manifestacija u odnosu na osnovne klasifikacije koje smo primenili.

Vremenska dimenzija kulturnih manifestacija u Vojvodini

GRAFIKON 6 TRADICIJA MANIFESTACIJA (U GODINAMA)

GRAFIKON 7 - TRAJANJE MANIFESTACIJA (U DANIMA)

GRAFIKON 8 - MESEC U KOME SE KULTURNE MANIFESTACIJE ODRAVAJU

GRAFIKON 9 - GODINJE DOBA U KOME SE MANIFESTACIJE ODRAVAJU

prolece, 18.20% jesen

Kao to se moe videti na grafikonima 8 i 9, najvei broj mapiranih kulturnih manifestacija u

U zimskom periodu procentualno je najvie malih kulturnih manifestacija, dok su manifestacija

srednjeg obima procentualno najzastupljenije u prolee, a velike kulturne manifestacije u letnjim

Organizacijske karakteristike kulturnih manifestacija u Vojvodini

GRAFIKON 10 - RANG MANIFESTACIJE

20 Vidi: eljko Bjeljac: 2010

GRAFIKON 11 - KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA POREKLU ORGANIZATORA

GRAFIKON 12 KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA TIPU ORGANIZATORA

Meutim, to istovremeno ne znai da na ovim manifestacijama nastupaju iskljuivo lokalni izvoai,

GRAFIKON 13 POREKLO IZVOAA NA KULTURNIM MANIFESTACIJAMA U VOJVODINI

GRAFIKON 14 KULTURNE MANIFESTACIJE U VOJVODINI PREMA TIPU PUBLIKE

GRAFIKON 15 - TIP IZVOENJA NA KULTURNIM MANIFESTACIJAMA

Posebno u sluaju malih manifestacija i kulturnih manifestacija u antropolokom smislu, turisti

GRAFIKON 16 - PODELA KULTURNIH MANIFESTACIJA U VOJVODINI PREMA POTENCIJALU ZA UMREAVANJE

GRAFIKON 17 - STEPEN KOMERCIJALIZACIJE KULTURNIH MANIFESTACIJA U VOJVODINI

posebno najrazliitijih suvernira.

22 Za vie od treine manifestacija nismo uspeli da dobijemo podatke.

KULTURNA PARTICIPACIJA GRAANA SRBIJE I VOJVODINE

TABELA 3 STRATUMI I NJIHOVE GLAVNE KARAKTERISTIKE