PSS SOMBOR

SOMBOR

Poljoprivredni informator

Sombor, februar 2013

 PSS SOMBOR DOO
SOMBOR

Poljoprivredni informator

Sombor, februar 2013.

2
Jelena Ivan,dipl.ing.

Setva soje
Blagovremena setva soje treba da obezbedi brzo i normalno
klijanje i nicanje useva, ravnomeran raspored semena u horizontalnom i
vertikalnom smeru, kao i optimalnu gustinu useva. Soju treba sejati kada
je temperatura zemljita od 10-12oC, dakle vreme setve soje uvek treba
vezivati za temperaturu setvenog sloja, a ne strogo za datum. U naim
klimatskim uslovima setva u optimalnom agrotehnikom roku jedan je od
osnovnih inilaca koji utiu na visinu i stabilnost prinosa. Ako soju
posejemo suvie rano to e dovesti do usporavanja klijanja, hladno i
vlano vreme dovodi do pojave bolesti semena i ponika to za posledicu
moe da ima proreen sklop soje. Poznato je da je mlada biljica soje
otpornija na niske temperature od ponika kukuruza, moe da podnese
kratkotrajne mrazeve (od -3oC do -4oC), pa je opasnost od izmrzavanja
manja nego kod kukuruza. Ako soju posejemo rano period od setve do
nicanja traje due. Datum setve manje utie na prinos sorti krae
vegetacije, dok je negativan efekat kanjenja setve kod sorti due
vegetacije vie izraen. Usev posejan u poetku optimalnog agrotehnikog
roka bolje izbegava kritian suni period u julu i avgustu. Smanjenje
prinosa usled prekasne setve ne moe spreiti niti poveana koliina
semena u setvi. U naem regionu sorte druge grupe zrenja treba sejati
poetkom aprila, ranostasne sorte treba sejati tokom aprila, sorte krae
vegetacije moemo sejati tokom aprila, ali i poetkom meseca maja.
Gustina useva manje utie na prinos soje nego to je to sluaj kod
kukuruza. Nije redak sluaj da se preteruje sa koliinom semena soje u
setvi, no treba imati u vidu da vea gustina utie na poveanje visine
donjih mahuna, da je usev u gustom sklopu osetljiviji na suu, to je
poslednjih godina kod nas vrlo aktuelno. Takoe, u pregustom sklopu vea
je opasnost od poleganja i bolesti. Ako je usev soje rei no to je
optimalno, biljke se intenzivnije granaju, ali su donje mahune nie, to za
posledicu moe imati vee gubitke u etvi soje. Za sorte druge grupe
zrenja preporuuje se sklop od 350 do 400 000 biljaka po hektaru, za sorte

3
prve grupe zrenja 400 do 450 000 biljaka po hektaru, za sorte nulte grupe
zrenja 500 000 biljaka po hektaru. Preporuen sklop za sorte 00 grupe
zrenja je 550-600 000 biljaka po hektaru. to se tie meurednog razmaka
u setvi soje istraivanja pokazuju da nema znaajnih razlika u prinosu pri
meurednom razmaku od 50 i 70cm, ali ako se seje na 70cm meuredno u
redu treba sejati gue, odnosno svaka sorta treba da se seje na
preporueni sklop.
Krupnoa semena i klijavost veoma variraju od godine do godine,
pa se potrebna koliina semena za setvu rauna uzimajui u obzir ove
karakteristike semena. Dubina setve soje izuzetno je vana jer soja
prilikom nicanja iznosi kotiledone na povrinu zemljita. Ako posejemo
soju suvie duboko a zemljite je hladno, period nicanja soje bie dug.
Ako je setva soje suvie plitka lako moe doi do isuivanja povrinskog
sloja zemljita, to takoe moe negativno uticati nicanje useva.
Optimalna dubina setve soje je 4 do 5cm. U hladna i teka zemljita sa
nepovoljnom strukturom treba soju sejati plie, a na lakim, peskovitim i
struktarnim zemljitima neto dublje. Ako je setva kasna, a ima dovoljno
vlage u zemljitu moe se posejati i neto plie, radi breg nicanja useva.
Veoma je vano da je dubina setve soje ujednaena jer to utie na
ujednaeno nicanje i poetni porast mladih biljaka soje.
Veoma je vano da se seme soje pre setve inokulira, odnosno
zarazi kvrinim bakterijama. Poznato je da soja kao leguminoza ima
sposobnost da svoje potrebe u azotu podmiruje njegovim usvajanjem iz
vazduha putem simbioze sa kvrinim bakterijama na svom korenovom
sistemu. Tokom klijanja i nicanja biljka soje koristi ovaj i druge hranljive
elemente iz kotiledona. Prve kvrice na korenu soje poinju da se javljaju
oko 7 dana nakon nicanja useva, a nakon 10-14 dana one su sposobne da
hrane biljku azotom iz vazduha. Iz ovih razloga veoma je vano upotrebiti
mikrobioloko ubrivo za soju, koje do upotrebe treba uvati na
temperaturi od 4oC, poto su u pitanju bakterije, dakle ivi organizmi.
Mikrobioloko ubrivo treba upotrebiti prema uputstvu koje se
nalazi na njegovom pakovanju, uz propisanu koliinu vode, i obavezno u
hladu, jer pri neposrednom dejstvu suneve svetlosti kvrine bakterije
mogu da izgube svoju vitalnost. Iz ovih razloga inokulaciju semena treba
vriti neposredno pre setve, a tretirane vee koliine semena koje se isti
dan ne utroe preporuljivo je sutradan ponovo inokulisati.
4
Jelena Ivan,dipl.ing.

Tehnologija proizvodnje proteinskog graka

za zrno

Zrno proteinskog graka sadri 23-28% sirovih proteina, 5-6%

celuloze, oko 1% masti i 3% pepela. Proteini graka se odlikuju dobro
izbalansiranim aminokiselinama, njihov sastav je slian proteinima soje.
Proteinski graak uz skromna ulaganja moe dati dobar finansijski efekat u
proizvodnji. Graak je usev najranijeg prolenog roka setve, kratke
vegetacije, rano naputa zemljite, a ostavlja ga isto od korova jer je
graak usev gustog sklopa. U simbiozi sa kvrinim bakterijama usev
proteinskog graka obavlja fiksaciju atmosferskog azota, tako da nakon
njegovog skidanja u zemljitu ostaju znaajne koliine azota. Takoe,
graak veoma dobro koristi rezerve zemljine vlage, kao i prolene
padavine, a vegetaciju zavrava pre nastupanja letnjih sua.
Graak ne podnosi monokulturu, znaajno smanjuje prinos i u
uslovima jednogodinjeg uzastopnog gajenja, pa ga obavezno treba gajiti u
plodoredu. Na istu parcelu graak moe da se vrati tek nakon tri godine.
Graak se moe uspeno gajiti posle gotovo svih njivskih biljaka osim
mahunjaa. Graak za proizvodnju suvog zrna odlian je predusev za
skoro sve gajene njivske biljke jer ostavlja zemljite isto od korova i
obogaeno azotom. Ako postoji mogunost navodnjavanja nakon etve
graka se mogu gajiti postrni usevi. U naim uslovima graak je dobar
predusev za ozime strnine jer rano naputa zemljite.
Osnovna obrada za graak treba da se izvede to ranije u jesen, na
dubini 20-25cm. Graak pozitivno reaguje na duboku osnovnu obradu, te
se posle okopavina osnovna obrada izvodi na punu dubinu. Nakon strnina
izvodi se zaoravanje strnita a 15-20 dana nakon ovoga izvodi se osnovna
obrada zemljita.
U prolee treba pristupiti zatvaranju brazda i predsetvenoj
pripremi. Ako smo zemljite poravnali u jesen, u prolee treba parcelu
pripremiti setvospremaem na dubinu od 8-10cm. Nakon predsetvene
5
pripreme zemljite treba da je dobro poravnato, jer se time kvalitetnije
izvodi etva i smanjuje se gubici zrna. S obzirom da je graak usev rane
prolene setve ovi radovi se moraju obaviti u to kraem roku.
Graak ima znaajne potrebe u hranljivim materijama, a njihovo
usvajanje tokom vegetacionog perioda je neravnomerno. Naime, do
poetka cvetanja on usvoji 40% ukupne koliine azota, a do kraja cvetanja
i preostalih 60%. Dakle, od perioda cvetanja do kraja vegetacije graak
vie ne usvaja azot. Korienje kalijuma se takoe zavrava do kraja
perioda cvetanja. Za razliku od prethodna dva navedena elementa fosfor
biljka graka koristi do kraja vegetacije. U proizvodnji graka organska
ubriva se koriste samo u izuzetnim situacijama. Stajnjak se koristi samo
na zemljitima koja su siromana u organskim materijama i loe strukture,
no stajnjak treba da je u zagorelom obliku, i to u koliini 10-15 t/ha.
Graak putem simbiotske azotofiksacije koristi azot iz vazduha, pa se u
njegovoj proizvodnji koriste male koliine azotnog ubriva i to
predsetveno. Kvrice na korenu graka pojavljuju se 2-3 nedelje posle
setve, nakon ega se graak hrani azotom iz vazduha putem simbiotske
azotofiksacije. Uloga fosfora u ishrani graka je veoma znaajna jer
uravnoteena ishrana fosforom izaziva poveanje sadraja belanevina u
semenu graka. Ako je zemljite obezbeeno fosforom i kalijumom vie
od 15mg u 100gr zemljita, ova koliina je dovoljna za postizanje prinosa
graka na nivou od 3t/ha. Ako je sadraj fosfora i kalijuma manji od 10mg
u 100gr zemljita neophodno je ubrenje ovim elementima, i to 70-
100kg/ha P2O5 i 80-120 kg/ha K2O. Uobiajena koliina azotnog ubriva
je 40-50 kg/ha. Polovina azotnog ubriva i ukupna koliina fosfora i
kalijuma unose se pred osnovnu obradu zemljita, dok se druga polovina
azotnog ubriva primenjuje predsetveno.
Graak je usev izrazito rane prolene setve, te svako kanjenje sa
setvom povlai za sobom gubitak prinosa, naroito u suvljim i toplijim
uslovima. Setvu graka treba obaviti u prolee, kada se zemljite toliko
prosui da se moe obaviti predsetvena priprema, obino u drugoj polovini
februara i prvoj polovini marta meseca. U setvi treba koristiti deklarisano
seme novijih sorti graka manje bujnosti i sa manjom sklonou ka
grananju, koje zahtevaju sklop od najmanje 120 biljaka/m2. Upotrebljena
koliina semena u setvi znatno varira, zavisno od krupnoe semena, ali
zavisno i od istoe i klijavosti. Kod sorti koje imaju krupno seme koristi
6
se 150kg/ha semena, dok postoje sorte sitnog semena koje se koriste u
koliini 270-300 kg/ha. Optimalna dubina setve je 4-6cm, zavisno od roka
setve i tipa zemljita. Graak se seje itnim sejalicama, ma meurazmak
od 12,5cm. Dobro je posle setve zemljite valjati kako bi usev nikao
ujednaeno.
Tokom vegetacije usev graka treba zatititi od korova, bolesti i
tetoina. Na vreme treba primeniti herbicide za suzbijanje jednogodinjih
travnih i irokolisnih korova, najee tretiranjem posle setve, a pre
nicanja. Nakon nicanja useva graka mogue je suzbijanje travnih korova.
Graak u naim uslovima napada vei broj tetnih insekata, najveu tetu
graku nanosi grakov iak i lisne vai. Tretiranje useva vri se obino u
fazi punog cvetanja, preparatima na bazi piretroida.
U sluaju nedostatka vlage zalivanje graka daje izuzetno dobre
rezultate. Zalivati treba ako se nedostatak vlage javi u bilo kom delu
vegetacionog perioda, ipak njegov najvei znaaj je u fazi formiranja
pupoljaka i cvetanja. Zalivna norma treba da je 30-50mm.
etva graka jedna je od najsloenijih agrotehnikih mera u
proizvodnji graka jer ovaj usev esto polee. Graak relativno brzo
sazreva, pa sa etvom graka ne treba odugovlaiti. Pri sadraju vlage u
zrnu od 40% na biljci jo uvek ima zelenih listova, ali pri povoljnim
vremenskim uslovima sadraj vlage u zrnu se brzo smanjuje i za kratko
vreme vlaga pada na 15-16%, kada se moe poeti sa etvom. etva veih
povrina mora se zavriti za 4-5 dana. U situacijama kada je usev
zakorovljen moe se upotrebiti desikant koji efikasno sasuuje korovske
biljke ali i zelene delove biljke graka. etva graka radi se itnim
kombajnima uz odreena podeavanja koja su slina onima za etvu soje.
Visinu reza treba podesiti na 5-10cm, vitlo treba podesiti da to manje
oteuje mahune, potrebno je postaviti i podizae. Bubanj treba da se
okree od 500-550 obrtaja u minuti. Prinos proteinskog graka kree se od
2,5 do 5,5 t/ha u zavisnosti od sorte, vremenskih, zemljinih uslova i
primenjene tehnologije proizvodnje.

7
Branislav Ogrizovi,dipl.ing.

Setva i sejalice


Setva je jedna od
najvanijih operacija u
ratarskoj proizvodnji.
Greke napravljene u
izvodjenju setve teko je, a
nekad i gotovo nemogue
ispraviti. KVALITET
SETVE zavisi od vie
faktora: OSNOVNE
OBRADE,
PREDSETVENE

Sl. 1 Savremena sejalica

OBRADE, IZBORA ADEKVATNE SEJALICE i ne manje znaajno od
kvaliteta i upotrebne vrednosti semena.

Adekvatna sejalica podrazumeva to da je konstrukciono izvedena

tako da je sposobna da uloi seme na odgovarajuu dubinu i da
ostvari zadati razmak semena u redu, jer na taj nain obezbedjuje se
odgovarajui vegatacioni prostor za svaku biljku. Kvalitetna sejalica
podrazumeva da je proizvodja poznat i priznat, da je kvalitetna izrada, da
postoji mogucnost izbora velikog broja razliitih razmaka u setvi i da je
sejalica opremljena dopunskom opremom za unoenje pesticida, kontrolu
isejavanja semena, a u nekim sluajevima i za unoenje mineralnih
hraniva (primenjuje se uglavnom u zapadnoevropskim zemljama).
Osnovna podela sejalica vri se na osnovu naina transportovanja semena
na:

8
 Mehanike i
Pneumatske, koje mogu da rade na bazi:
podpritiska i/ili
nadpritiska

Zajedniki parametri za sve sejalice:

Da se moe podeavati razmak redova: ovim se postie
univerzalnost, odnosno
s istom sejalicom moe se sejati vei broj biljnih vrsta. Setvene sekcije su
povezane za poprenu gredu vezom u obliku paralelograma, koja
omoguava kopiranje terena, odnosno podizanje i sputanje u zavisnosti
od terena, a da se pri tome ne menja ugao postavljanja radnih organa, a
time i kvalitet rada. Izbor odgovarajue irine reda izvodi se uglavnom
kontinualno pomeranjem setvenih sekcija po gredi sejalice, a u novije
vreme to se moe raditi i hidropneumarski. Minimalno mogue rastojanje
redova uslovljeno je konstrukcionom irinom setvenih baterija. Kod setve
ratarskih kultura min. razmak redova je uglavnom 32 35 cm.
Maksimalni razmak se kree uglavmom od 80 85 cm izuzetno i do 90
cm red od reda. Vea mogunost izbora irine redova i moguih gustina
setve u redu pokazuje veu univerzalnost sejalice. Sejalice namenjene za
setvu povra imaju setvene sekcije manjih gabarita i sposobne su za setvu
na manje medjuredne razmake.
Da se moe izabrati odgovarajui razmak semena u redu: ovo je
jedan od vanijh kriterijuma za izbor kvalitetne sejalice. Gustina setve
mora biti prilagoena datoj biljnoj vrsti i agroekolokim uslovima, a
planirani broj biljaka (misli se u berbi) treba ostvariti bar sa 95%. Pri
ovome se mora voditi rauna o upotebnoj vrednost semena, odnosno o
istoi i klijavosti semena. Izbor zadatih razmaka u redu obavlja se na
osnovu tehnolokih zahteva u pogledu preporuenog sklopa biljaka za
gajeni usev prvenstveno izborom odgovarajue setvene ploe, koja
konstrukciono moe biti razliito izvedena (ili drugaije izvedenog
uredjaja za prenos i isputanje semena disk,traka,ozubljena ploa,
setveni cilindar, setveni toak, setveni aparat s prstima) i izborom
prenosnog odnosa putem koga se bira eljena brzina okretanja ploe, pa
time i zadati razmak u redu. Prenosni odnosi i mogua rastojanja pokazan
je na slici 2. Vei broj moguih setvenih kombinacija poveava
9
univerzalnost primene sejalice. Da bi se obezbedio osnovni tehniki i
tehnoloki zahtev, odnosno da bi se izdvojila i posejala samo jedna
semenka svaka sejalica opremljena je skidaem vika semena, iji je
zadatak da to obezbedi. Postoje razliiti konstrukcioni oblici skidaa vika
semena, od onih koji se ne mogu podeavati. esto sejalice savremene
konstrukcije imaju ugradjen izbaciva semena iji je zadatak da izbaci
zaglavljeno seme ili delove semena. Na taj nain se obezbedjuje da pri
svakom prolasku ploe kroz sloj semena svaki otvor ponovo nosi seme i
na taj nain se obezbedjuje to da nema praznih mesta u setvi.

Sl. 2 Prenosni odnos na sejalici

Setveni aparat ploa (moe biti postavljena horizontalno, vertikalno i

ukoeno, - danas preovladjuju sejalice s vertikalno postavljenom setvenom
ploom), dobija pogon od pogonskih tokova sejalice putem prenosnog
mehanizma. Obrtanje toka prenosi se putem sistema lananika, lanaca i /
ili kardanskog prenosa, postojanjem menjakog prenosnika obino
Nortonov tip ili nekog drugog prenosnika snage na pogonski deo setvene
ploe, koji okree plou koja zahvata seme i nosi ga do mesta gde se vri
isputanje semena koje gravitacijom pada u brazdicu. Pogon setvene ploe
ili diska mogu je i putem elektrine energije, ali ovaj nain jo nije
rairen. Sigurnije zahvatanje semena je pri manjim obodnim brzinama
ploe i na duem putu koji prolazi ploa kroz sloj semena. Visina s koje se
isputa seme kod razliitih konstrukcija sejalica kree se od minimalnih 2
cm pa sve do 36 cm. Veu preciznost setve ostvaruju sejalice kod kojih je
isputanje semena u brazdicu s manje visine, zbog delovanja sile
gravitacije i neujednaenog kvaliteta dorade semena, kako po veliini
frakcija tako i po teini semena. Noenje semena na ploi obavlja se bilo
mehanikim bilo pneumatskim putem. Za razliite krupnoe semena
10
koriste se ploe s istim brojem otvora, ali razliitog prenika otvora. Ako
je transport semena pneumatski, odgovarajui podpritisak ili nadpritisak
obezbedjuje ventilator, koji pogon dobija od prikljunog vratila. Jasno je
da se dovodjenje vazdune struje do setvene ploe izvodi na jedan nain,
ako sejalica radi na bazi podpritiska ili na drugaiji nain ako radi na
principu nadpritiska. Vrednost jaine vazdune struje razliita je za
razliite biljne vrste.
Na tritu su prisutnije konstrukcije sejalica koje rade na principu
podpritiska. Tada vertikalno postavljena setvena ploa deli kuite
setvenog aparata na dva dela, jedan u kome se pojedinano izdvajanje
semena iz sloja semena vri dejstvom podpritiska i drugi u kom se
ostvaruje delovanje podpritiska.
Brzina setve znaajno utie na kvalitet setve. Uobiajene brzine setve su
nie za setvu povra, a vie za setvu ratarskkih kultura. Raspon radih
brzina sejalica se kree 3 km/h (za setvu povra),pa do 12 km/h kod
ratarski kultura i novijih konstrukcija sejalica. Stariji tipovi pneumatskih
sejalica ne bi smeli da prelaze brzinu setve od 9 km/h. Mehanike sejalice
za ratarske kulture ne bi trebale da prelaze brzinu setve od 5 6 km/h. S
porastom brzine setve opada preciznost sejalica, odnosno poveava se
neravnomernost ulaganja semena na odredjenu dubinu, a i rastojanje u
redu postaje neravnomernije.
Uobiajeno je da se setva obavlja pojedinanim rasporedom semena u
redu te se ove sejalice nazivaju i jednosemene sejalice.
Karakteristika pnematskih sejalica je da po potrebi mogu sejati seme
doradjeno na razliite naine, ali treba znati da se daleko bolji rezultati u
pogledu ujednaenosti rasporeda semena u redu dobijaju setvom
doraenog (piliranog) semena i kalibriranog semena . Neke od savrenijih
kontsrukcija sejalica mogu vriti setvu i na drugi nain, u kuice, po dve
semenke, kvadratnu setvu, koja je danas izuzetno retka itd.
Kvalitetno ulaganje semena na odgovarajuu dubinu: ovo je
najvazniji kriterijum za sve sejalice. Seme treba uloiti na tano odredjenu
dubinu, a to znai uobiajenih 5 10 puta vea duina nego to je duina
semena koje se seje. Dubina setve zavisi i od tipa zemljita, stanja vlage i
pripremljenosti zemljita za setvu. Ovo se obezbedjuje izborom ulagaa
semena u zavisnosti od biljne vrste koja se seje. Zadatak ulagaa semena
je da otvori prosee brazdicu na dovoljnoj dubini, a da brazdica bude
11
dovoljno iroka da obezbedi prihvatanje semena. ema rada sejalice
pokazana je na slici 3.

Sl. 3 ematski prikaz rada sejalice

Konstrukciono, ulagai mogu biti izvedeni na razliite naine (najee

raoniasti, diskosni ili kombinacija ova dva tipa ulagaa), ali se sejalice
razlikuju po nainu kaenja za osnovni ram i konstrukciji paralelograma
kojim se obezbedjuje ostvarivanje odredjenog pritiska na zemljite.
Vrednost pritiska koji se ostvaruje kod uobiajenih konstrukcija sejalica se
kree od 30 pa sve do 90 kg po sekciji. Kod sejalica namenjenih za setvu u
tzv. racionalnim sistemima obrade pritisak ulagaa po sekciji se kree ak
do 270 kg.
Prolaskom drugih radnih organa sejalice smetenih iza ulagaa
obezbedjuje se zagrtanje semena i stvaranje povoljnih uslova za klijanje
rast i razvie gajene biljke.
Veina novijih konstrukcija sejalice raspolae ''pritiskujuim
tokom'' tzv batovanski prst '' koji vri dodatno utiskivanje semena i na
taj nain se obezbedjuje povezivanje kapilarnih tokova vlage u zemljitu i
skoro jednovremeno nicanje useva. Dodatno pritiskivanje semena obavlja
se nagaznim tokovima sejalice koji mogu biti metalni, gumeni,
kombinacija metalni obloeni gumom ili plastinim materijalima, metalni
reetkasti i td. Uobiajeno je da se pritiskujui tokovi izvode kao
dvosruki, mada mogu biti i jednostruki. Nakon prolaska tokova mogu biti
postavljeni i zagrtai semena, koji dodatno nanose zemljite na red.
Osnovni zadatak im je da spree dovod vlage u gornje slojeve zemljita i
stvaranje pokorice, koja bi nastala usled velikih padavina. Velik izbor ovih
dodatnih uredjaja poveava univerzalnost primene sejalica.
12
 Regulacija dubine setve obavlja se u najveem broju sluajeva
izborom odgovarajueg poloaja nagaznih tokova sejalice, odnosno
poloajem paralelograma setvene sekcije. Kod novijih konstrukcija
sejalica regulacija dubine setve se ostvaruje podeavanjem poloaja
tokova za regulaciju dubine, smetenih bono na obe strane ulagaa
semena. Ovaj nain je bolji jer seme ide na potpuno ujednaenu dubinu i
time se obezbedjuje ujednaeno nicanje i anulira se efekat loe
predsetvene pripreme. Kvalitetnijem ulaganju semena na zadatu dubinu
doprinosi i postojanje diska otvaraa brazde koji je obino sastavni deo
konstrukcije ovakvih sejalica.
Ocenjivanje kvaliteta rada sejalica vri se standardizovanim metodama za
ocenu kvaliteta rada sejalice.
Sejalice su uglovnom noena orudja: Sejalice se kae na
trozglobnu hidraulinu poteznicu traktora, te se hidraulinim putem
podiu i sputaju u radni poloaj. Kod novijih konstrukcija sejalica
podeavanje irine zahvata sejalice i sklapanje u transportni poloaj se
takodje obavlja hidraulinim mehanizmom. Da bi ispravno radile moraju
se prikljuiti za traktor tako da budu u horizontalnom poloaju dobro
nivelisane, kako po irini, tako i po duini. Prikljuuju se za traktor
uglavnom da budu simetrino zakaene, a izuzetno mogu biti prikljuene i
asimetrino, onda kada nije mogue obezbediti odgovarajui razmak
tokova trakora ili zbog specifinih zahteva u setvi pojedinih biljnih vrsta.
Spajanje prohoda sejalice vrlo je vano s aspekta izvodjenja narednih
operacija i zato je neophodno pravilno odrediti duinu i nain postavljanja
markira uredjaja kojim se ovo obezbedjuje. Markir (najee izveden
kao diskosno crtalo) postavlja se po istim pravilima za sve sejalice.
Praenje traga mogue je obaviti tokom traktora po tragu markera ili
praenje traga simetralom traktora, to je tee izvesti. Primenom GPS
ureaja na traktorima savremenih generacija i na prikljunim mainama i
ureajima mogue je vrlo precizno
( greka do max 3cm u spajanju prohoda) voditi sejalicu i bez primene
markera

Kutije za seme: napravljene su od razliitog materijala i razliitog

su oblika, to je uslovljeno konstrukcijom setvenog aparata. Primetno je da
se veina sanduka za seme pravi od metalnih konstrukcija. Zapremina
13
kutija uglavnom zavisi od namene sejalice, a generalno se moe rei da
preovladjuje tenja da ona bude to je mogue vea ime se poveava
autonomija rada i smanjuje vreme za punjenje sejalice i istovremeno
poveava uinak sejalice. Danas se zapremina kutija kree od 20 dm3 pa
do 50 dm3.po jednom redu. Limitanje zapremine sanduka za seme vezano
je za nosivost hidraulika traktora s kojim e se agregatirati sejalica.

Dopunski uredjaji montirani na sejalice:

Dopunska oprema sejalica poveava univerzalnost njihove primene u
razliitim agroekolokim reonima i proizvodnim podrujima. Ovaj deo
opreme je opcioni, to znai da svaki korisnik sejalice koncipira
opremljenost i konstrukciju sejalice prema sopstvenim potrebama.
Najei dopunski uredjaji koji se montiraju na sejalice su:

Depozitori za unoenje pesticida, koji izuzimanje granuliranih

(obino) zemljinih insekticida obavljaju mehaniki, a transport do mesta
ulaganja se moe obavljati slobodnim padom ili pneumatski. Pogon
aparata za izuzimanje sredstva obavlja se na identian nain kao i pogon
setvenog uredjaja. Deponovanje mikrogranula insekticida obavlja se
uobiajeno u raoni za ulaganje semena ili neposredno nakon isputanja
semena u brazdicu. Na sejalicama mogu biti montirani i dodatni uredjaji
za aplikaciju tenih sredstava za zatitu bilja.
Depozitori za unoenje mineralnih hraniva, koji su po gabaritima
vei a funkcija im je da deponuju granule hraniva u zemljite. Za ovu
svrhu koriste se posebni ulagai koji deponuju hraniva na dubinu veu od
dubine setve date biljne vrste.

Uredjaj za kontrolu isejavanja:

Pokazan je na slici. Sve sejalice savremenije izrade ga imaju, a lako se

ugradjuje i na starije tipove sejalica. Sastoji se od mikro procesora s
monitorom koji je smeten u kabinu traktora.Uglavnom se koriste dva
metoda registrovanja kvaliteta isejavanja semena, jedan u kom se
registruje seme nakon odlaska s setvene ploe i drugi koji registruje
prolazak otvora na setvenoj ploi. Nakon evidentiranja problema na

14
uredjaju smetenom u kabini traktora vizuelnom metodom (svetlosnim
signalom), nekad i

Sl Ureaj za kontrolu setve

zvunom se registruju nepravilnosti

u setvi. Pored ovog aparati za
kontrolu setve registruju uinak
sejalice, koliinu semena u
sanducima za seme, i zvunom
metodom signaliziraju probleme
vezane za pogon setvenih aparata.
Od sloenosti aparata i obima informacija koji se belee zavisi i cena
celog uredjaja koji u osnovi ne prelazi razumnu cenu. Uredjaj za kontrolu
setve kod najnovijih sejalica integrisan je GPS ili DGPS uredjaje i za
oekivati je dalji napredak u ovom delu.

15
Olivera Sekuli,dipl.ing.

Paradajz
Zahtevi prema uslovima uspevanja i naini gajenja
Paradajz (Lycopersicon esculentum) je jednogodinja dikotiledona
biljka iji se plod koristi za ishranu i preradu. Zbog hemijskog sastava
ploda, male kalorijske vrednosti i visokog sadraja kalijuma znaajan je za
ljudsku ishranu i najee je gajeno povre u plasteniku.
Za uspenu proizvodnju paradajza potrebno je poznavanje zahteva
prema uslovima uspevanja, pravilno sprovoenje svih agrotehnikih mera,
zatim mera nege i zatite od bolesti i korova. Za rast i razvie paradajz
zahteva povoljne temperaturne uslove, dovoljno svetlosti, dobru strukturu
zamljita i odreenu koliinu hraniva.

Temperatura
Kako je paradajz poreklom iz subtropskog regiona on ima
poveane zahteve za toplotom, Minimalna temperatura za nicanje je 14-
16o C, otpornije sorte i pri 10oC ali je tada nicanje slabo i sporije. Pri
optimalnoj temperaturi za nicanje od 23-25oC paradajz nie za 3-5 dana.
Optimalna temperatura za razvoj paradajza je 22-25oC tokom dana a nou
15-18oC. Paradajz prestaje sa rastom ispod 9oC i iznad 40oC, dok usporava
cvetanje na temperaturi ispod 15oC i iznad 35oC. Nie temperature kao i
temperatura preko 32oC mogu da izazovu opadanje cvetova. Za uspenu
proizvodnju paradajza vano je voditi rauna i o temperaturi zemljita koja
treba da je izmeu 20-25oC.

Svetlost
Paradajz je biljka koja trai dosta svetlosti pri emu je
fotoperiodski poluneutralna biljka. U periodu rasada zahteva kratak dan a
u daljem periodu nema izrazitih zahteva prema duini dana. U pogledu
zahteva prema svetlosti sve sorte paradajza mogu se svrstati u tri grupe:
biljke kratkog dana sa poveanim zahtevima za toplotom, biljke kratkog
dana sa zahtevom za niom temperaturom i biljke koje ne reaguju na
16
duinu dana ali imaju povean zahtev za toplotom u svetlosnom
stadijumu. Zbog visoke potrebe za intenzitetom svetlosti neophodno je
stvoriti idealne uslove u rasadnikom periodu kao i za proizvodnju
paradajza u zatienom prostoru. Usled nedostatka svetlosti biljka se
izduuje, nenija je, opadaju cvetovi i dolazi do odreenih poremeaja u
rastu i razvoju.

Voda
Za uspenu proizvodnju paradajza navodnjavanje je obavezna
mera. Potrebe paradajza za vodom najvee su u poetnim fazama rasta
(period rasada) i u fazi plodonoenja i tada vlanost zemljita treba da
iznosi 80% PVK, a u ostalom periodu vegetacije 70% PVK. Pri duem
nedostatku pristupane vode u zemljitu ograniava se porast i razvitak
biljaka a tetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim
obilnijim zalivanjem. Paradajz za uspean za rast i razvoj zahteva
relativno malu relativnu vlanost vazduha. U toku itave vegetacije
zahteva relativnu vlanost vazduha od 50-60% a pri cvetanju 45-50%. O
ovome se posebno mora voditi rauna u navodnjavanju a posebno pri
proizvodnji u zatienom prostoru. U uslovima visoke relativne vlanosti
vazduha biljke se izduuju, postaju nene, osetljive na oboljenja,
smanjena je oplodnja, transpiracija i time i normalna ishrana biljke.

Zemljite
U odnosu na ostale povrtarske vrste paradajz ima manje zahteve
prema tipu zemljita. Pogoduju mu srednje teka i srednje laka zemljita.
Paradajz se sporo razvija na teim tipovima zemljita. Laka peskovita
zemljita su pogodnija od teih ali samo uz unoenje organskih i
mineralnih ubriva. Za uspenu proizvodnju paradajza najbolje ga je gajiti
na strukturnim zemljitima sa visokim sadrajem humusa, neutralne blago
kisele i slabo alkalne reakcije (pH 5,5-7,5). Pre zasnivanja proizvodnje
neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljita jer s aspekta ishrane
biljaka vano je znati: sadraj hraniva (N, P, K), koliko je nivo organske
materije, pH i nivo zaslanjenosti (EC). esto se deava da je prisutan
deficit u pojedinim elementima ak i kada analize zemljita pokau da je
snabdevenost zemljita elementima dobra. Do ovoga dolazi zbog
naruenog proizvodnog potencijala zemljita korienjem granulisanih
17
ubriva koja imaju nosa, primesama u vodi, neiskorienim hranivama u
predhodnim vegetacijama nepravilnom ishranom.

Naini gajenja paradajza

Proizvodnja paradajza u naim klimatskim uslovima obavlja se u

zatienom prostoru (tuneli, plastenici, staklenici) i na otvorenom polju
direktnom setvom na stalno mesto ili gajenjem preko rasada.
U najveem obimu proizvodnja paradajza se obavlja u raznim
oblicima zatienog prostora, sa i bez dopunskog zagrevanja. U zavisnosti
od vremena setve i dozrevanja paradajza proizvodnja moe biti: rana
zimsko-prolena, rana prolena i kasna jesenja. Od vrste zatienog
prostora i mogunosti zagrevanja zavise rokovi sadnje a oni se mogu tano
planirati u odnosu na specifine zahteva trita a u zavisnosti od biologije
paradajza. Od nicanja do poetka cvetanja potrebno je 50-75 dana, od
masovnog cvetanja do obrazovanja plodova 5-6 dana, od cvetanja do
zrenja 40-50 dana, a ve za 4-6 dana nastupa masovno zrenje plodova.
Tako od nicanja do prve berbe protekne 110-130 dana. Kvalitetan rasad
kod ranog paradajza treba da je visine oko 30 cm, kod srednje ranog do 25
cm, sa stablom debljine oko 1 cm sa krupnim, tamno zelenim listovima i
obrazovanim prvim cvetovima. Smee i supstrati u kojima se seje seme i
gaji rasad treba da su sterilisani, da ne sadre patogene i tetoine. Rasad
je mogue proizvesti na vie naina sa ili bez pikiranja a najee se rasad
proizvodi u leji, kontejnerima, saksijama ili tresetnim kockama. Za setvu
treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme. Hibridni paradajz pored
imena ima oznaku F1. Hibridno seme se dobija posebnim nainom
ukrtanja i kao rezultat takvog ukrtanja javlja se hibridna snaga,
zahvaljujui kojoj su biljke bujnijeg porasta, vee otpornosti i veeg
potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena. Jedna od
osobina hibrida jeste da se ove povoljne osobine zadravaju samo u prvoj
generaciji i zato se hibridno seme mora svake godine kupovati. Savremeni
objekti zatienog prostora kakvi se poslednjih godina sve vie grade
imaju folije najnovije generacije koje su fotoaktivne i absorbuju i
reflektuju razliit deo spektra sunevog zraenja, sadre komponente
protiv kondenzacije i zadravanja praine uz opremu za dodatno
18
zagrevanje i kontrolu reima, pruaju odline uslove za vansezonsko
gajenje paradajza.

Vreme setve, rasaivanja i berbe paradajza u zavisnosti od naina

proizvodnje
proizvodnja vreme tip vreme vreme berba
proizvodnje proizvodnje setve rasaivanja
rasada
U plasteniku rana topla leja 10.01- 25.03- 20.05-
bez 05.02 10.04 20.07
dopunskog kasna hladna leja 25.05- 20.07- 15.09-
zagrevanja (jesenja) 10.06 05.08 30.10
U plasteniku rana topla leja 10.12- 10.01- 01.05-
sa 05.01 10.02 15.07
dopunskim kasna hladna leja 01.06- 01.07- 15.09-
zagrevanjem 10.06 10.07 30.11
Otvoreno rana mlaka leja 01.03- 01.05- 01.07-
polje 15.03 15.05 15.09
kasna hladna leja 01.05- 01.07- 15.08-
10.05 10.07 10.10

Kod gajenja paradajza iz direktne setve obavezna je kvalitetna

predsetvena priprema zemljita, setva se obavlja od poetka aprila do
poetka maja meseca, preciznim sejalicama na dubinu od 1-3 cm, sa
normom semena od 0,5 -1,5 kg/ha. Zasejanu povrinu potrebno je drati u
stanju optimalne vlanosti kako bi se u poetku rasta spreilo stvaranje
pokorice i stvorili optimalni uslovi za nicanje. Za proizvodnju paradajza
kao sirovine za industrijsku preradu gaje se sorte niskog (determinantnog)
porasta kojima nije neophodan oslonac, kao ni zalamanje bonih izdanaka.
Kako odabrani hibrid ne bi izneverio vaa oekivanja potrebno je
primeniti optimalnu tehnologiju, pravilno i blagovremeno primeniti sve
agrotehnike mere preporuene za uspenu proizvodnju paradajza bilo u
zatienom prostoru ili na otvorenom polju.

19
Tatjana Veselinovi, dipl.ing.

Psylla pyri-obina krukina buva

Obina krukina buva u zasadima kruaka predstavlja ekonomski

znaajnu tetoinu.
Potrebno je znati da ova tetoina ima nekoliko generacija, veliki
potencijal razmnoavanja. Pored toga, ivi skriveno ili poluskriveno,
prenamnoava se redovno, a na smanjenje brojnosti predatori, parazitoidi i
prouzrokovai bolesti nemaju veliki uticaj.
Obina krukina buva izaziva direktne i indirektne tete.
Direktne tete nanosi larva i imago na mladom liu, pupoljcima i
plodovima siui sokove, to dovodi do opadanja i suenja cvetnih i lisnih
pupoljaka pa i do smanjenja porasta letorasta. Ovakvi letorasti usled niskih
temperaura lako izmrzavaju jer nemaju sposobnost da se zdrvenjavaju.
Napadnuti cvetovi se sue. Listovi naseljeni sa buvom se kovrdaju, sue i
opadaju.

sl.1-lastar zahvaen mednom rosom sl.2-plod sa oteenjima

20
 Indirektne tete nastaju od larvi. Larve lue mednu rosu koju
naseljavaju gljive aavice (Cladosporium spp.), koje prekrivaju povrinu
lista, koru i plodove. Napadnute biljke postaju crne, listovi su crni i
otpadaju. Zahvaeni plodovi se smanjuju, ispucali su, crni i kao takvi
nemaju trinu ni upotrebnu vrednost.
Obina krukina buva prezimljava kao imago ispod kore, stabla i
opalog lia. Mujaci zimskih formi, u jesen, po izletanju 7-10 dana imaju
reproduktivnu dijapauzu kada ne kopuliraju, ali su u zimu ulaze sexualno
zreli. Zimske forme enki ulaze u reproduktivnu dijapauzu i doekuju
zimu. Ove enke ne mogu da kopuliraju. Sa poveanjem temperature, u
prolee, nastavlja se reproduktivno sazrevanje i tada enke mogu da
kopuliraju. Na temperaturama ispod 10oC enke miruju dok na
temperaturama iznad 10oC polau jaja na vrne letoraste. Polaganje jaja
traje do aprila. Prve ispiljene larve se javljaju u vreme otvaranja
pupoljaka. Odrasle buve prve generacije letnjeg oblika se sreu poetkom
maja.
U toku godine krukina buva razvija 4-5 generacija. Optimalno
razvie je na 25oC dok su temperature iznad 30 oC nepovoljne. U toku
leta, pri temperaturama iznad 25o C enka polae jaja i na lice lista.
Odrasle buve zimskog oblika javljaju se ponovo u septembru.

Suzbijanje ove tetoine je veoma kompleksno. Mere zatite kruke su

sledee:
1. saenje manje bujnih sorti
2. izbegavati jae orezivanje i neravnoteu stabla
3. izbegavati intenzivnu mineralnu ishranu azotom
4. zalivanje izvoditi samo kada je to potrebno
5. mogunosti hemijske zatite su ograniene i koriste se samo za
korekciju navedenih mera
Tretiranja treba vriti na osnovu prethodnog pregleda zasada a u
zasadima u kojima je krukina buva redovna pojava posebnu panju treba
posvetiti njenom suzbijanju.
Osnovni pristup suzbijanju je odravanje ravnotee izmeu zasada-
stabla i plodova (veliina plodova i prinosa treba da odgovaraju sortnim
osobinama).

21
1. Vreme suzbijanja tokom zime, kada je nekoliko dana prosena
temperatura prelazi 1 oC. Prag za tretiranje je 50 imaga u 100 otresanja.
Za suzbijanje se koriste insekticidi iz grupe piretroida.
2. Vreme suzbijanja u rano prolee do cvetanja. Prag prskanja -10 %
naseljenih letorasta za bujne sorte i 20 % za manje bujne sorte. Za
suzbijanje primeniti neki od insekticida na bazi piriproksifena i
fenoksikarb. Ovim tretmanom cilj nam je da odravamo brojnost imaga
ispod praga tetnosti.
3. Vreme suzbijanja opadanje latica i pojava prvih plodova kruke.
Izabrati insekticide a.m. abamektin uz dodatak belog ulja. Tretman je
namenjen za dobijanje istih plodova.
4. Vreme suzbijanja - u toku leta. Za tretman izabrati insekticide na bazi
a.m. abamektin i spiridiklofena. Izabranom insekticidu se moe dodati
neki od okvaivaa .
5. Vreme suzbijanja - insekticide na bazi fenoksikarba i piriproksifena
primeniti u stadijumu larvi a pre pojave mrazeva. Ovim tretmanom
nastavlja se ovogeneza enke koja kopulira i polae jaja iz kojih se ne pile
larve.
6. Vreme suzbijanja - u jesen a pre opadanja listova primenjuju se
insekticidi na bazi piretroida.

22
Jelena Perenevi,dipl.ing.

Radovi u vonjaku

U nastupajuem periodu u vonjacima je potrebno obaviti zimski

pregled: jednogodinjih, dvogodinjih i trogodinjih granica na prisustvo
prezimljujuih formi tetoina.
tetni organizmi koji se suzbijaju zimskim tretiranjem su:
- titaste vai
- jabuni smotavac

- krvava va

- breskvin moljac
- krukina buva
- gubar

23
 Prezimljujui oblici patogena (bolesti), koji se suzbijaju zimskim
tretiranjem su: Taphrina deformans kovrdavost lista breskve

- Taphrina pruni prouzrokova rogaa ljive i razni prouzrokovai

trulei.

Rezidbom odstranjujemo obolele i sasuene grane i mumificirane

plodove, odsecanjem od mesta obolenja pa sve do 60cm u zdrav deo. Ono
to smo odsekli potrebno je izneti iz vonjaka i spaliti.
Alat za rezidbu dezinfikovati sa 70% alkoholom i rane premazati
sa 1% rastvorom bakra.
Zimsko tretiranje vri se u vreme mirovanja vegetacije (od
opadanja lia pa sve do kretanja vegetacije), najbolji rezultati postiu se
kada se tretiranje obavlja pred kretanje vegetacije.
Kotiavo voe, maline i kupine tretirati ranije, a jabuaste vone
vrste do poetka cvetanja.
Sredstva koja se koriste za zimsko tretiranje su:
Galmin (3-4 l/ha) u toku mirovanja pa sve do kretanja vegetacije, 4% za
jabuasto i 3% za kotiavo voe.

24
Galpar (0,5%) od mirovanja vegetacije pa sve do miijih uiju, u
kombinaciji sa preparatima na bazi bakra (Funguran-OH, Cuproxat,
Bordovska orba ).
Pored ovih radova u vonjacima je potrebno i odravanje zemljita
usmereno na suzbijanje korova. Redovnim, mehanikim suzbijanjem
korovska masa ostaje u zemljitu i samim tim poveava koliinu humusa u
zemljitu.
Dugotrajnija efikasnost u suzbijanju korova postie se primenom
herbicida, jer se na taj nain povrina potpuno oslobaa korovskih biljaka.
Da ne bi dolo do poremeaja bioloke ravnotee zemljita, usled stalne
primene herbicida, potrebno je na povrinama izmeu redova korove
suzbijati mehaniki, a u redu voaka herbicidima.
Primena veih koliina mineralnih ubriva u tenji da se ostvare
visoki prinosi i primena sistema za navodnjavanje, stvaraju se povoljni
uslovi za razvoj korovskih biljaka.
U nedostatku radne snage pribegava se unitenju korovskih biljaka
primenom herbicida.
Primena herbicida se moe obaviti u fazi klijanja i nicanja korova,
u fazi kad imaju nekoliko listia i u toku intenzivnog porasta korova.
Herbicidi usmereni ka suzbijanju korova u fazi klijanja i nicanja
deponuju se plitko u zemlju ili se razbacaju po povrini.
Herbicidi koji se primenjuju u vonjaku moraju biti selektivni, a to
znai da potpuno unite korov, a da ne oteuju voku i da nemaju
rezidualno dejstvo.
Primenom herbicida ne unitavamo zalihe humusa u zemljitu, a
samim tim ni vodno vazduni reim zemljita.
U zavisnosti od povrina vonjaka, herbicidi se mogu primenjivati
po celoj povrini ili u trake.
Najzastupljeniji nain primene herbicida u vonjacima je izmeu
redova voa u kombinaciji sa mehanikim unitavanjem korova.
Herbicidi se najee primenjuju prskanjem ili rasturanjem
granula.
Herbicidi koji deluju na klijanje i nicanje korova su: Goal, Galigan,
Racer i Kasoron ( granule).
Herbicidi koji deluju na korove u fazi 3-5 listova su: Furore,
Fusilade forte, Maton.
25
 Herbicidi koji deluju na korove u fazi intenzivnog porasta su
totalni herbicidi ( Glifosav, Glifomark).
Pored navedenih herbicida u voarstvu se mogu primeniti i
kombinacije herbicida.
Prilikom njihove primene obratiti panju na izdanke stabala voa
(ljiva, jabuka i vinja) da ne bi doli u dodir sa herbicidom.

26
Lazar Luki, dipl.ing.

Rase i hibridi za proizvodnju konzumnih jaja

Svaki proizvoa pre poetka proizvodnje jaja za potronju treba

da se odlui koje kokoi odabrati, da li se opredeliti za domae kokoi,
neku inostranu rasu ili hibrid i koju rasu ili hibrid odabrati.
Proizvoa koji se opredeljuje za proizvodnju jaja kao glavni ili
znaajni dopunski izvor prihoda, najee nabavlja odgojene kokice.
Proizvodnja 16. nedeljnih kokica, spremnih za poetak noenja, obavlja se
iskljuivo sa hibridima. Ako se proizvoa opredeljuje za malo jato, za
desetak ili koju desetinu nosilja, ve se nalazi pred dilemom rasa ili hibrid.
Ako je njegova motivacija praktine prirode, tj. eli samo da proizvodi
jaja, najbolje je da se opredeli za neki hibrid koji se u okolini moe nai.
Meutim, ako eli da od jata kokoi koje dri, pored jaja dobije jo neto
(npr. meso, razonodu, ukras dvorita, mogunost daljeg razmnoavanja i
sl.), postoji realna potreba da se razmilja i o rasnim, pa i domaim
(autohtonim) rasama.
Od lakih rasa za jaja (kokoi telesne mase 1,5 do 2 kg, koje nose
jaja bele boje ljuske) u nas se mogu nabaviti i leghorn (najee beli
varijetet), jarebiasta italijanka (varijetet leghorna jarebiaste, odnosno
divlje boje) i minorka (najee crni varijetet). Od kombinovanih rasa za
proizvodnju jaja mogu se nai rodajland (Rhode Island), najee crveni
varijetet, njuhempir (New Hampshire), svetlocrveni, smei varijetet,
amrok (Amrock graorasti varijetet plimutroka) , vajtrok (White Rock
beli varijetet plimutroka), australop (crni varijete orpingtona selekcionisan
u Australiji na visoku nosivost), orpington (Orpington najee uti
varijetet), saseks (Sussex bela boja perja, sa hermelinskim perjem na
vratu i crnim perjem na repu) i neke druge rase.
Od domaih kokoi za odgajivae moe biti zanimljivo, a za struku
i privredu korisno, da se u malim jatima gaje i sauvaju golovrata koko
(goloijanka), somborska kapava (ubasta), kosovski peva i obina

27
domaa koko (vrlo razliitih spoljanjih osobina). One su prilagoene
skromnim uslovima dranja i ishrane, koji odlikuju tradicionalno
ekstenzivno ivinarstvo u naoj zemlji.
Hibridne nosilje danas se iskljuivo koriste u savremenoj
industrijskoj proizvodnji jaja za potronju, ali ih mogu koristiti i
proizvoai jaja sa manjim jatima i u ekstenzivnom ili poluintenzivnom
sistemu. Zajednika osobina hibridnih nosilja je da se one ne mogu
reprodukovati, tj. njihovim razmnoavanjem se ne mogu dobiti nosilje
istig spoljanjeg izgleda i visokih proizvodnih sposobnosti.
U nas se najvie koriste Isabrown, Hisex Brown, Tetra SL, Shaver
i jo neke hibridne nosilje jaja obojene ljuske. U evropskim testovima ovi
hibridi godinje nose 290 do 310 jaja po useljenoj kokoi, smrtnost kokoi
se kree od 3 do 7 %, masa jajeta iznosi 63 do 65 g, utroak hrane po
jajetu je od 140 do 145 g, telesna masa na poetku noenja iznosi 1,4 do
1,65 kg, a na kraju noenja 1,8 do 2,25 kg. U naim uslovima, u
industrijskoj masovnoj proizvodnji u baterijskom sistemu ostvaruje se oko
80 % od navedenih proizvodnih potencijala, a u proizvodnji u
ekstenzivnom sistemu moda se ovi potencijali i neto slabije
iskoriavaju.
Iako su hibridi namenjeni dranju u baterijskom sistemu, sposobni
da se prilagode dranju na panjaku, skorija ispitivanja su pokazala da je
bolje da kokice, namenjene ekstenzivnom sistemu, budu neto tee. Zato
su poslednjih godina selekcioneri stvorili neto tee hibride za ekstenzivnu
proizvodnju, kao to su Lohmann Brown, Hisex Ranger, Harco i Bovans
Nera.

28
 Sadraj

Jelena Ivan,dipl.ing.
- Setva soje 2

Jelena Ivan,dipl.ing.
- Tehnologija proizvodnje proteinskog graka za zrno 4

Branislav Ogrizovi,dipl.ing.
- Setva i sejalice 7

Olivera Sekuli,dipl.ing.
- Paradajz zahtevi prema uslovima uspevanja
i naina gajenja 15

Tatjana Veselinovi, dipl.ing.

- Psylla pyri obina krukina buva 19

Jelena Perenevi, dipl.ing.

- Radovi u vonjaku 22

Lazar Luki, dipl.ing.

- Rase i hibridi za proizvodnju konzumnih jaja 26

29
Poljoprivredna struna
slubaSombor doo
telefon: 025 22488; 025 24351
fa: 025 422855
e-mail: agroso@open.telekom.rs
web site: www.psssombor.rs
25000 Sombor, Staparski put 35

30