jradk
tben ~ biti u crnini; 6. lnyok
j <hang s bet) j
ja isz da; ~ igaz! pa istina/pravo je ! ~
gy? a, tako?
jacht [~j a > ~ot, ~ok] jahta
jachtoz ik [~ott, ~zk/~zon] voziti se
jahtom
jcint [~ja, ~ot, ~ok] nv zumbul,
hijacint
jagur [~ja, ~t, ~ok] ll jaguar
jaj isz ~! jao ! avaj! ah ! ajme ! joj!
~ / kuku meni! avaj! ~ a legy-
ziteknek teko pobeenima ! ~ de
szp! ala je lep ! ~ neked, te szeren-
cstlen ! avaj tebi, nesretnice ! ~ ne-
kem ! kuku meni!
jajdul [~t, ~jon] jauknuti [-nem],
zavapiti
jajgat [~ott, -asson] kukati, jaukati [-
uem], jadikovati [-kujem], jadati
se, tekati se; (panaszkodva) tokati
[-ocem]; ~ a fjdalomtl jaukati od
bola; gy ~, mintha nyrsba hznk
dere se kao da ga na raanj meu
jajgats [~a, ~t, ~ok] kukanje, jau-
kanje, vapaj, krik bola, jadiko-
vanje, jecanje
jajkilts [~a, ~t, ~ok] lelek
'ajong [~ott, ~jon, ~ani] ld jajgat
ajsz [-szava, ~t] ld jajkilts
ajveszkel [~t, ~jen] lelekati [-eem],
(a fjdalomtl) urlikati [-iem]; (se-
gtsgrt kiabl) zapomagati [-aem]
jajveszkels [~e, ~t, ~ek] ld jajgats
Jakab [~ot] Jakov, Jakob
jakobinus I. mn jakobinski; II. fn
[~a, ~t, ~ok] jakobinac [-nca]
jmbor [~an/~ul; ~abb] 1. (szeld)
blag, nean [-na], smeran [-rna],
edan [-dna]; (llat is) krotak [-
tka]; ~ ember pitom/blag/nean
ovek; ~ haj pusta elja; 2. (isten-
fl) poboan [-na]
445 jrgny
jrs1 [~a, ~t] 1. hod, hodanje; (j-
jmborsg [~a, ~ot] 1. (szelidsg)
blagost, ednost, krotkost, bezazle-
nost; 2. (istenessg) pobonost
jambus [~a, ~t, ~ok] ir jamb
Jancsi [~t] Jovica, Joco, Jova, Ivo.
Ivica
janicsr [~ja ~t, ~ok] janiar
Janka [rit] Jovanka, Ivanka
Jnos [~t] Jovan, Ivan
janur [~J a ~t] januar, seanj [-
nja]; ~ftan, ~ folyamn januara, u
januaru, tokom januara; ~ hban/
havban meseca januara, u mesecu
januaru
januri januarski; egy ~ napon jednog
januarskog dana
Japn [~t] fldr Japan
japn I. mn [~ul] japanski; ~ nyelv
japanski jezik; ~ ujjak (ruhn)
japanski/kimono rukavi; II. fn [~t,
~ok] Japanac [-nca]; (n) Japanka
[rsz e -ki]
jr [~t, ~jon] i. ii [idem], hodati,
hoditi; gyalog ~ peaiti; fel-al ~ a
szobban ii po sobi gore dole; ha-
jadonftt ~ hodati gologlav; ~/?i
kezd (gyerek) ushodati se, prohodati;
2. (jrmvn) vozati se, voziti se;
autn ~ vozati v voziti se autom;
kerkprral ~ a gyrba voziti se
biciklom/kotaem u fabriku; 3.
vkihezjvhov poseivati koga, od-
laziti nekom; ez a fi a harmadik
osztlyba ~ ovaj deko ide u trei
razred v poseuje v pohaa trei
razred; iskolba ~ pohaati v po-
seivati kolu, ii u kolu; sznhzba pribliavati se kraju; (kzm:) lassan
~ poseivati pozorite; 4. (vhol)
Pesten ~t bio je u Peti; hol ~tl
ennyi ideig? gde si bio toliko dugo?
5. (vmilyen ruhban) nositi (odelo,
kaput), biti odeven/obuen; feke-
utn ~ ii za devojkama; kivel ~sz?
s kim se zabavlja? 7. milyen
jsg ~ nektek? kakve novine
primate v dobivate? 8. vminek utna
~ ii za im; mi gyben ~sz? kakvi
te poslovi vode? kakvim poslom
ide? dolga utn ~ ii svojim poslom;
vgre ~ vminek dokuiti v proklju-
viti to; 9. (gp, szerkezet) ii,
funkcionirati, funkcionisati [-iem],
raditi, biti u pogonu; az rm jl ~
moj asovnik/sat dobro radi v ide,
moj sat je taan; 10. az id mr ksre
~ kasno je ve; nyolcra ~ az id
sada e biti v priblino je osam
asova/sati; szre~ az id pribliuje/
pribliava se jesen; 11. tven fel
~ pribliavati [-ujem] se pedesetoj;
12. (vhogyan) jl ~ dobro proi [-
oem]/prolaziti; prul ~ zlo pro-
i/prolaziti, nagrabusiti, nagraisati [-
iem]; gy ~ az, aki tako/ovako
prolazi onaj koji; 13. kedvben ~
vkinek dodvoriti/dodvarati se komu,
ugaati nekom, uiniti nekom po
volji; 14. haszonnal ~ to se isplati,
tu e se izvui korist; slyos kvet-
kezmnyekkel ~ ovo e imati teke/
ozbiljne posledice; 15. (dukl) pri-
padati; tudja, kinek mi ~ zna kome
to pripada v patri; mennyi ~ nnek
ezrt? koliko Vam pripada za ovo?
koliko imate jo da dobijete za ovo?
neked mg 700 dinr ~ tebi dolazi jo
100 dinara; 16. ~ a szja brbljati;
17. az a hr ~ta, hogy govorilo/pri-
alo se da, pronela se vest da; szj-
rl szjra ~ ii od usta do usta; 18.
(szl:) ez bajjal ~ to je muna stvar;
ovo donosi mnogo tekoa; e z
n e m ~ j a ! t o n e i d e ! t o n e valja
! vmin ~ az esze razmisliti/raz-
miljati o neem; vmi ~ az eszben
neto mu se vrza u glavi; vgt ~ja
jrda [~ja, *ct, ^k] peaki put, troto-
~j, tovbb rsz ko lagono ide, dalje
stie
jradk [~a, ~ot, ~ok] renta
jrandsg [~a, ~ot, ~ok] prihod,
plata, prinadlenosti tb, berivo
rsmd) hod; egyenes ~ uspravan
hod; megismeri a ~rl poznati/poz-
navati koga po hodu; egy ra
nyira van biti udaljeno na sat ho-
da; 2. (csillagok) hod zvezda; 3.
(gp) kretanje, funkcionisanje,
funkcioniranje; (az r) rad, pok-
ret; 4. (tv:) nem ismeri a ~t ne
raspoznavati se
jrs2 [~a, ~t, ~ok] (kzigazgatsi
terlet) srez, kotar
jrsbr [~ja, ~t, ~k] trt sreski/ko-
tarski sudija v sudac
jrsbrsg [~a, ~ot, ~ok] trt
sreski/kotarski sud
jrsi sreski, kotarski; ~ szkhely
sresko/kotarsko mesto, sredite sre-
za/kotara; ~ tancs sreska/kotarska
skuptina
jrs-kels [~e, ~t] hodanje amo-tamo,
ekanje
jrat1 fn [~a, ~ot, ~ok] 1. (kzleke-
dsi) linija; (repl) let; 2. bny
rudniki rov, rudnika galerija/hod-
ba, rudniki hodnik; 3. miisz hod; 4.
(tv.) mi ~ban vagy? ta te je
dovelo? ta radi ovde?
jrat 2 ige [~ott, -asson] 1. (kld)
slati [aljem]; iskolba ~ slati u
kolu; meztlb ~ja a fit sin mu
hoda bosonog; 2. jsgot ~ pret-
platiti se na novine, drati [-im]
novine; 3. (gpet) putati v sta-
viti/stavljati u pogon/rad; 4. (szl:)
bolondot ~ vkivel drati koga za
budalu, nasamariti koga
jratlan [~ul] 1. (t) teko prohodan
[-dna], neutrt, neutrven (put); 2.
(tapasztalatlan) neupuen, ne-
vet, neuk
jratlansg [~a, ~ot] neiskusnost,
neupuenost
jratos 1. (vhov) biti est posetilac [-
ioca] negde; 2. ld jrtas
ar, plonik
jrdasziget [~e, ~et, ~ek] peako
ostrvo, ostrvce za peake
jrgny [~a, ~+, ~ok] mgazd do-
lap
jrhatatlan
jrhatatlan [~ul] neprohodan [-dna],
neprolazan [-zna]
jrhat prohodan [-dna], prolazan [-
zna], upotrebljiv
j r k l [ ~t , ~j o n ] h o da t i , l u t a t i ;
fel s al ~ hodati dole-gore
jrkls [~a, ~t, ~ok] hod, hoda,
hodanje
jr-kel [jrt-kelt, -jrjon-keljen] ii
amo tamo v okolo, prolaziti, tuma-
rati
jrm [~ve, ~vet, ~vek] vozilo, kola
tb; lgi ~ vazduna/zrana letilica;
~vn visz vmeddig dovesti [-ezem]/
dovoditi, dovaati
jrmforgalom [-Ima, -Imat] promet/
saobraaj vozila, kolski promet/sao-
braaj
jrmjavt [~ja, ~t, ~k] radionica
za opravku vozila
jr 1. tvenfle ~ ember ovek pede-
setih godina 2. ~ beteg ambulantni
bolesnik; 3. az rurt ~ pnz novac [-
vca] koji se plaa za robu, novac
plativ za robu 4. (tv:) vmivel ~
(kapcsolatos) povezan sa, u vezi sa;
az ttal ~ kltsgek putni trokovi,
trokovi povezani v u vezi sa puto-
vanjem
jrbeteg-rendels [~e, ~t] ambu-
lantno/ambulatorrio leenje
jrbeteg-rendel ambulanta, ambu-
latorij(um)
jrfld: ktnapi ~ na dva dana 'hoda/
peaenja
jrka [/-ija, ~t, -ik] <gyerekeknek>
stojaa, stalak [-lka], stalac [-lca]
jrkel' [~'je, ~t, ~k] prolaznik
jrom [jrma, jrmot, jrmok] (tv is)
jaram [-rma, tb -rmovi]; ~ba fog
prezati [-eem] u jaram; ~ al
hajt podjarmiti/podjarmljivati [-lju-
jem], ujarmiti, stavljati pod igu
jrszerkezet [~e, ~et, ~ek] msz
mehanizam za kretanje/hodanje;
(r) mehanizam (asovnika)
jrr [~e, ~t, ~k] kat izvidnica,
straa, izvia, patrola
jrrtevkenysg [~e, ~et] patrolisa-
nje, straarenje, izvianje jrt: ~
t utrven/utrt put; (kiizm:)
446 jtkasztal
~ utat jratlanrt el ne hagyj idi
utabanim putem, a nikako nehoda-
nim
jrtban-keltben prilikom svoga ho-
danja jrtnyi ~ ereje sincs
maiaksati,
ne moe v nema snage ni da hoda
jrtas vmiben vest, vian [-na] emu
jrtassg [~a, ~ot] vinost, iskusnost
jrtat [~ott, -asson] 1. (lovat) terati
konja polako, pustiti konja da ide
korakom; 2. szjt ~ja govoriti
kojeta, brbljati, klepetati [-peem],
blebetali [-beem]
jrul [~t, ~jcm] i. vki el stupiti/stu-
pati pred koga; 2. ehhez ~ mg az is
tomu pridolazi jo i to; tomu valja
jo dodati i to
jrulk [~a, ~ot, ~ok] doprinos, prilog
jrulkos uzgredan [-dna], pomoni,
sporedan [-dna]
jrvny [~a, ~t, ~ok] zaraza, epidemi-
ja, rednja
jrvnykrhz [~a, ~at, ~ak] bol-
nica za zarazne bolesti jrvnyos
[~an] zarazan [-zna], epide-mian [-
na], epidemijski; ~ betegsg
zarazna/prilepiva/prilepljiva/
epidemina/bolest jrvny veszly
[~e, ~t] opasnost od
epidemije jszol [jszla, ~t/jszlat,
jszlak] jasle
tb
jassznyelv [~e, ~et] argo, slang, ar-
gon, atrovaki jezik jtk [~a, ~ot,
~ok] 1. (jtszs) igra; ~ban legyz
nadigrati/nadigravati; 2. (tv:) ~bl
igre/ale radi; hagyj ki a ~-bl
izostavi me iz te igre, okani me se; 3.
(jtkszer) igraka; 4. (sznszi)
gluma, glumljenje; 5.(szndarab)
pozorina predstava, prikazivanje
pozorinog komada; a sznszek ~a
rendkvli volt igra glumaca je bila
vanredna;
6. (hangszeren) sviranje, svirka;
7. (jelzknt) ~ baba lutka, lutkica;
~ puska deja puka, puka igfaka
jtkru [~ja, ~t, ~k] igraka
jtkasztal [~a, ~t, ~ok] (szerencse-
jtkhoz) kockarski sto(l)
jtkbarlang
jtkbarlang [~ja, ~ot, ~ok] kockar-
nica, igranica
jtkbolt [~ja, ~ot, ~ok] prodavnica
igraaka
jtkengedly [~e, ~t, ~ek] dozvola
za igru/igranje
jtkrme [Aje, *it, Ak] eton, tantuz,
uak [-ka]
jtkfilm [~je, ~et, ~ek] igram film
jtkid [-ideje, ~t] sp trajanje igre
jtkkrtya [Aja, At, Ak] karta za
igranje, igraa karta
jtkkaszin [~ja, ~t, ~k] kasino,
kasina, kockarnica, igranica
jtkklub [~ja, ~ot, ~ok] kockarnica,
igranica, kartanica
jtkmester [~e, ~t, ~ek] 1- (jtk-
kaszinban) krupje [h, -ea, tb -ti];
2. szinh (a rende'" segdje) po
monik reditelja/redatelja/reisera;
3. (szellemi vetlkedn) rukovodi
telj
jtkmd [~ja, ~ot, ~ok nain/me-
tod igranja v igre
jtkos [~at; ~an; ~abb] I- mn lgn-
av, ivahan [-hna]; ez a macska na-
gyon ~ ova je maka vrlo ivahna, ova
se maka rado igra; II. / [~a> ~*
~ok] (sp is) igra; (n) igraica;
els osztly ~ prvotirnac [-mca]
jtkoscsere [-At, ~k] sp smena
igraa
jtkpnz [~e, ~t( ~ek] eton, tantuz,
uak [-ka]
jtkszably [~a, ~t, ~ok] pravila/za-
koni tb igre
jtkszenvedly [~p ~t] strast prema
igri/kockanju, strast za igru/kockanje
jtkszer [~e, ~t, ~ek] igraka
jtkvezet [~je, ~t, ~k] sp sudija h,
sudac [suca]
jtszadozik [~ott, ~zk/~zon] igrati
se, zabavljati se
jtszi: ~ knnyedsggel veoma/vrlo lako
jtsz|ik [~ott, jtsszk/jtsszon, ~ani]
1. igrati (se), titrati se; bjcskt ~ik
igrati se mure; katonsait ~'^ igrati
se vojske; elkezd ~ani proigrati/proig-
ravati; 2. tv fejvel ~ik igrati se gla-
vom, reskirati svoju glavu; mosoly
~ik az ajkn osmejak mu igra na us-
447 java
tima; ~ik a tzzel igrati se vatrom;
minden az n kezemre ~ik sve ide u
m o j p r i l o g v u m o j u k o r i s t ; 3.
(hangszeren) svirati; laprl ~ik
svirati s lista; jl ~ik vmely hang-
szeren dobro svirati na nekom
instrumentu/glazbalu; rosszul ~ik
svirkati; 4. (sznpadon) glumiti, ig-
rati, prikazivati [-zujem] v igrati
ulogu; filmen ~ik igrati u filmu; jl
jtssza a szerept dobro glumiti v
igrati svoju ulogu 5. (pnzben)
igrati (u novac); (tzsdn) igrati
na berzi; kicsiben ~ik igrati na
malo
jtszma [~ja, ~t, ~k] igra, partija;
(sakk:) fgg ~ prekinuta partija
aha; At nyer dobiti partiju
jtszd|ik [~ott, ~jk/~jon] odigravati
se; a trtnet Belgrdban ~ik dogaaj
se odigrava u Beogradu
jtszpajts [~a, ~t, ~ok] drug po
igri
jtszruha [~ja, At, Ak] deja haljina
za igru, pilhozna
jtsztrs [~a, ~at, ~ak] drug po
igri
jtsztr [-tere, -teret, -terek] igralite,
poigrite
jtszva (knnyen) igrajui (se); ~
gyz pobediti/pobeivati igrajui v
na lak nain
java I. mn najbolji, najlepi, odabran,
izabran; a ~ rsze vei deo; ~ ifj-
sgban u jeku mladosti; ~ korban
van biti u najboljim godinama;
II. fn [At] 1. (legjobb rsz) naj-
bolji, izvrstan deo neega; (legna-
gyobb rsz) nejvei deo neega;
frfi a Abl pravi mukarac [-rca];
a ~ mg htra van glavno/najbolje
tek e doi; 2. (haszon, elny)
korist, dobrobit, dobro; ~dat akarom
elim ti dobro; a Ara u korist; a
~mra rja upisuje mi u dobro; Ara
szolgl/vlik to e mu biti od koristi, to
e mu dobro posluiti; 3. (sp:) az
eredmny 3:1 a mi javunkra rezultat
je 3:1 (tri prema/ naprama jedan) u
nau korist v za nas
javban 448
javban uvelike, uveliko, u (najveem)
jeku; a munka ~ folyik posao
uveliko napreduje, posao je u naj-
veem jeku; mg ~ ll jo je u jeku
javadalmaz [~ott, ~zon] platiti/plaa-
ti, nagraditi/nagraivati [-ujem]
javadalmazs [~a, ~t, ~ok] plata,
plaanje, prihod, dotacija javadalom [-
Ima, -Imat, -Imak] dohodak [-otka],
plata, nagrada javak [~at] dobra;
fldi ~ zemaljsko dobro; lelki ~
duhovno dobro javakor(a)beli u
najlepim/najboljim
godinama
javall [~ott, ~jon, ~ani] predloiti/
predlagati [-laem], odobriti/odobra-
vati
javra ld java
javarszben uglavnom, veim delom
javarszt veim delom javasasszony
[~a, ~t, ~ok] gatalica,
vraara, vidovita ena javaslat [~a,
~ot, ~ok] predlog; ~ot lesz
staviti/stavljati predlog, pred-
loiti/predlagati [-laem]; ~ot el-
fogad primiti/primati v usvojiti/u-
svajati predlog; a ~ot elvetettk
predlog je odbaen javaslattervezet
[~e, ~et, ~ek] nacrt
predloga
javaslattev [~je, ~t, ~k] predlaga
javasol [~t, ~jon] predloiti/predla-
gati [-laem], savetovati [-tujem];
(trvnyjavaslatot) podneti [-ne-
sem]/podnositi zakonski predlog javit
[~ott, ~son, ~ani] 1. (p)opraviti/
(p)opravljati, doterati/doterivati [-
rujem]; 2. (dolgozatot tanr) is-
praviti/ispravljati, korigirati, kori-
govati [-gujem],popraviti/popravlja-ti
(zadatak v radnju); 3. ~ott fldrajzbl
popravo ocenu iz zameljo-pia v
geografije; 4. (rekordot) popraviti,
popravljati javts [~a, ~t, ~ok] 1.
popravak [-vka], (p)opravljanje,
(p)opravka, remont; ~ alatt na
popravku, na popravci, pod opravkom,
u opravci; ltalnos ~ generalna
opravka; 2. isk (dolgozat)
ispravljanje, popravljanje
zadatka/zadae; 3. (hib,
jgdug
tveds) ispravljanje, korigiranje,
korigovanje (greke, zabune); 4.
(sznvonal) poboljanje, usavra-
vanje
javthatatlan [~ul] nepopravljiv; (er-
klcsi hiba) neispravljiv
javthat popravljiv
javt popravni
javtintzet [~e, ~et, ~ek] popravni
zavod, popravilite
javtmhely [~e, ~t, ~ek] radionica
za popravke
javtott popravljen, ispravljen, kori-
giran, korigovan; ~ s bvtett
kiads proireno i popravljeno iz-
danje
javtvizsga [-ija, -it, -ik] isk pop-
ravni ispit; fCra utast uputiti/upu-
ivati na popravni ispit
jvorfa [~ja, ~t, ~k] javor; (mint
ipari faanyag) javorina
jvorszarvas [~a, ~t, ~ok] ll los
javul [~t, ~jon] 1. popravljati se;
2. (egszsgileg) poboljati/pobolj
avati se, oporaviti/oporavljati se;
3. (fejldve) napredovati [-dujem],
razviti/razvijati se
javuls [~a, ~t] 1. popravljanje; 2.
(egszsgi) oporavljanje, ozdravljenje,
oporavak [-vka], poboljanje; ~t
kvnok elim to bre/skorije jggyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/tvor-
oporavljenje v ozdravljenje jzmin
[~ja, ~t, ~ok] nv jasmin jg [jege,
jeget] 1. led; betrt a ~ provalio se
led; ~6e ht staviti/stavljati na led;
~be httt rashlaen na ledu; zajlik a
~ lomi se v prolama se led, idu sante;
ide led; ~g fagy slediti se, ulediti se;
2. (jges) grad, tua; ~ esik pada
tua; a ~ elverte a vetst grad je pobio
useve; 3. (szl:) megl a ~ htn is gradom
snai [-aem] se v odrati [-im] se
svugde; megtri a jeget probiti led
jgr [~j a > ~t] gleer, ledeno polje,
lednik, ledenjak
jgrpa [~ja, ~t] orv miak [-ka]
jgcskny [~a, ~t, ~ok] sp pijuk
za razbijanje leda
jgcsap [~ja, ~ot, ~ok] ledena sveca
jgdug f-ja, ~t, ~k] ledeni ep
jegecesedlk
jegecesedjlk [~ett, ~jk/~jen] lediti
se, smrzavati se, mrznuti [-ne],
zaleivati [-uje] se jegel [~t, ~jen]
hladiti ledom, zale-diti/zaleivati [-
ujem]; rashladiti/ rashlaivati
jegelt hlaen/rashlaen ledom
jegenyefa [~ja, -it, Ak] jablan [tb
-novi]; (mint ipari faanyag) jab-
lanovina
jegenyefeny [~Je> ~t> ~k] jela
jegenyenyrfa [~ja, ~t, *ik] jablan
jegenyesor drvored/aleja topola jger
[~e, ~t, ~ek] jegerica, vuneno
rublje
jeges I. mn leden, ledan [-dna]; (hal-
mazllapot) zaleen; ~ rvz ledena
poplava; ~ szl leden vetar; II. fn
[~e, ~t, ~ek] ledar, trgovac [-vca]
ledom
jegeseds [~e, ~t] leenje jegesed ik
[~ett, ~jk/~jen] zalea-
vati se, zaleivati [-uje] se
jegesember ld jeges II. jegeskv
[~ja, ~t] ledena kava/kafa
jegesmedve [tje, ~t, -Ck] beli/severni
medvd jges [~je, ~t, ~k] grad,
tua, led
[tb -dovi]; ~ lesz bie leda Jeges-
tenger [~t] fldr Ledeno more
jgfefh [~je, ~t, ~k] oblak s gradom
gtml [~je, ~t, ~k] kesa za led
nica leda
jggyrts [~t] proizvodnja leda
jghegy [~e, ~et, ~ek] ledenjak,
ledeno brdo, ledeni breg jghideg
studen, ledan [-dna], hladan
[-dna] kao led
jghoki [~ja, ~t, ~k] ld jgkorong
jgkr [~a, ~t, ~ok] teta od grada/
tue -jgkrosult [~}a, ~at, ~ak]
oteen jgkreg [-krge, -krget] jedra, jedrilica no ledu
ledena kora;
vkony ~ suledica, poledica jgkorong
[~ja, ~ot, ~ok] sp 1. (jtk) hokej na
ledu; 2. (maga a korong) kotur za
igru hokeja na ledu, pak
jgkorongoz [~ja, ~t> ~k] SP hokeja
jgkorongverseny [~e, ~t, ~ek] sp
turnir u hokeju na ledu
29 Magyarszerbhorvt
449 jegy
jgkorszak [~a, ~ot, ~ok] ledeno doba,
glacijal(no doba)
jgkristly [~a, ~t, ~ok] kristal leda
jgmez' [~je, ~t, ~k] ledeno polje,
ledena poljana
jgplya [~ja, ^t, ^k] klizalite, to-
ciljavka, tociljajka
jgpncl [~ja, ~t] debela kora leda,
ledena kapa, debeo ledeni pokriva
jgrteg [~e, ~et, ~ek] sloj leda,
ledeni sloj
jgrev [~je, ~t, ~k] revija na ledu
jgsport [~ja, ~ot, ~ok] sport/igre
tb na ledu
jgszekrny [~e, ~t, ~ek] hladionik,
hladnjak, hladionica, hladnjaa
jgszem [~et, ~ek] zrno (od) leda, lede-
no zrno
jgtbla [~ja, -it, ri,k] santa leda,
ledena santa; (jgszekrnybe) tabla
leda
jgtakar [*ija, ~t] ledeni pokriva,
ledena kapa
jgtnc [~a, ~ot] sp igra/ples na
ledu
jgtorlasz [~a, ~t, ~ok] ledena barije-
ra/prepona/prepreka, naplava/sante
tb leda
gtorlds [~t] nagomilavanje leda
gtmb [~je, ~t, ~k] blok leda
gtr [~je, ~t, ~k] (haj) ledolo-
mac [-mca]
jgverem [-verme, -vermet, -vermek]
ledenica
jgvers [~e, ~t, ~ek] grad, tua,
plutanje grada
jgverte: ~ terlet gradobitina
jgvirg [~a, ~ot, ~ok] ledeno cvee,
ledene are tb
jgvitorls [~a, ~t, ~ok] sanke na
jgzajls [~a, ~t] lomljenje ledenih
santi, kretanje/lomljenje leda; meg-
indult a ~ led ja krenuo
jgzokni [~ja7 ~t, ~k] sp zimske
sport-zokne tb
jegy [~e, ~et, ~ek] 1. (jel) znak,
obeleje; (belegetett) ueen ig,
znak; (gyrtsi) marka, znak, za-
titni znak; 2. (menetjegy, belp-
 egyrusts 450 jelen jelens 451 jeleskedik

jegy) karta; ~et vlt vaditi kartu; a (regiszter) registar [-tra]; fizetsi ~ a ~ krlmnyek sadanje bez vanosti, malovaan [-na];
~eket krem 1 molim karte I (na platni spisak- ~be foglal uneti u prilike; ~ pillanatban momentalno, ~ ember beznaajan ovek; ~ sszeg
pregled); ~eket kezel pregledati/pre- spisak; 2. dipl nota, slubena pred- u ovom asu, ovoga asa/trenutka; neznatna/beznaajna suma v svota
gledavati karte/ulaznice; 3. isk (r- stavka; ~et intz vkitiez uputiti/upu- 2. nyelv ~ id sadanje vreme, jelents [~e, ~t, ~ek] 1. (beszmol)
demjegy) ocena; 4. <jegyessg> ~et vlt ivati notu nekom prezent; ~ idej t prezentska izvetaj, referat, ekspoze [-ea]; hi-
vkivel zaruiti se s kime; ~ben jr biti jegyzkvlts [~a, ~t, ~ok] izmena/ osnova; H. hat ~ van, biti prisutan vatalos ~ bilten; ~t tesz valamirl
zaruen; (menyasszony) ne-vovati [- razmena nota [-tna], prisustvovati; nincs ~ nije podneti [-nesem]/podnositi izvetaj
vujem]; 5. (vsrlsi) kupon; ~re jegyzs [~e, ~t, ~ek] beleenje, upisi- prisutan, otsutan je; III. fn [~e, ~t] o neem; 2. (rtelem) znaenje,
adjk daje se na karte; 6. vminek a vanje sadanjost, sadanjica; ~iink naa smisao [-sla]; eredeti ~ izvorno/prvo-
~ben u znaku ega jegyzet [~e, ~et, ~ek] 1. (feljegyzs) sadanjica bitno/pravo/originalno znaenje
jegyrusts [~a, ~t] prodaja karata/ beleka [tb birt e. beleaka], pri- jelens [~e, ~t, ~ek] 1. szinh pojava; jelentsttel [~e, ~t] podnoenje iz-
ulaznica beleka; 2. (egyetemi) ~ek skripta, 2. (ksrtet) privienje, vizija vetaja/referata, referisanje, referi-
jegyellenrzs [~t] nadgledanje/kontrola beleke po neijim predavanjima, jelenet [~e, ~et, ~ek] 1. szinh scena, ranje
karata v ulaznica predavanja umnoena za studente; prizor; az els felvons harmadik jelentstev [~Je> ~t, ~k] izvestilac [-
jegyelvtel [~t] pretprodaja bileta/ ~et kszt pisati skripte/beleke; ~ben u treem prizoru prvog ina; ioca], izvestitelj
karata/ulaznica, rezervacija karata/ 3. lapszli ~ek prmedbe sa strane, 2. tv scena; ~eket csinl prirediti/ jelents (od) znaenja, smisla
ulaznica marginalije prireivati [-ujem] v praviti scene jelentsvltozs [~a, ~t, ~ok] prome-
jegyes f~e, ~t, ~ek] (vlegny) jegyzetel [~t, ~jen] beleiti, zapisivati jelenkor [~t] sadanjica, sadanjost, na v izmena znaenja/smisla
zarunik, verenik; (menyasszony) [-sujem] dananjica, naa era, dananje doba/ jelentkezs [~e, ~t, ~ek] 1. hiv
zarunica, verenica; ~ek zarunici, jegyzetfzet [~e, ~et, ~ek] sveska vreme prijavljivanje, prijava; 2. (jelen-
verenici za pribeleke, belenica jelenkori savremen, suvremen, sgek) pojava, predznak (ega)
jegyespr [~Ja> ~t, ~ok] zarunici tb, jegyzetkszts [~t] pisanje skripata/ dananji, sadanji, moderan [-rna] jelentkez|ik [~ett, ~zk/~zen] 1. pri-
verenici, tb beleaka elenleg sad(a), zasada elenlegl javiti/prijavljivati [-ljujem] se, pri-
jegyessg [~e, ~et] zarunitvo, ve- jegyzettmb [~je, ~t, ~k] blok za sadanji elenlt [~e, ~et] prisutnost, glasit: se; nknt ~ik dobrovoljno
renitvo pisanje beleaka, belenica prisustvo, nazonost; vkinek a ~ben javiti/javljati v prijaviti/prijavlji-
jegyez [jegyzett, ~zen] beleiti, upisivati jegyz [~je, t, ~k] 1. (jegyz- u prisustvu nekoga vati se; vizsgra ~ik prijaviti se za
j-sujem] knyvvezet) zapisniar, protoko- jelenlti: ~ v spisak/lista prisutnih ispit; 2. (feltnik, mutatkozik) ja-
jegygyr [je,t, ~k]burma, zaruni list; 2. (kzigazgatsban) belenik; v nazonih viti/javljati se; (nehzsg) pojaviti/
venani prsten 3- jog, rg brsgi ~ sudski belenik jelenlev I. mn prisutan [-tna], nazo- pojavljivati se, iskrsnuti [-ne]/iskr-
jegyiroda [~ja, ~t, ~k] biletarnica, jegyzknyv [~e, ~et, ~ek] zapisnik, an [-na]; II. fn [~t, ~k] prisutnik; savati
ured za prodaju karata protokol; tvteli ~ zapisnik o prije- a ~k prisutni, nazoni jelent: nyelv ~ md indikativ, izjavni
jegykiads [~t] izdavanje/prodaja karata mu; ~be vesz uneti [-esem]/unositi jelensg [~e, ~et, ~ek] pojav(a), nain
v ulaznica u zapisnik; ~et vezet voditi zapisnik fenomen; termszeti ~ek prirodne jelents [~et; ~en; ~ebb] znatan [-
jegypnztr [~a, ~t, ~ak] blagajna (za jegyzknyvi zapisniki pojave tna], vaan [-na], znaajan [-jna],
izdavanje karata), biletarnica jegyzknyvvezet [~je, ~t, ~k] za- jelent [~ett, ~sen, ~em] 1. (kzl) relevantan [-tna]; ~ szemlyisg
jegypnztros [~a, ~t, ~ok] blagajnik; pisniar, perovoa h javiti/javljati, izvestiti/izvetavati; znaajna/znamenita linost
(n) blagajnica jegyzsg [~e, ~et, ~ek] 1. (tisztsg) Belgrdbl ~ik javlja se iz Beograda; jelentsg [~e, ~et] znaaj, znaenje,
jegyrendszer [~e, ~t] sistem karata; belenrtvo; 2. (hivatal) belezniko 2. (jelentse van) znaiti; ez mit ~ ? znaajnost, domaaj, znatnost; nincs
(kzszksgleti cikkek) sistem ra- zvanje, beleniki ured ta znai ovo/to; mit ~sen ez? ta ~e nema znaaja, nije od znaaja,-
cinisanja jel [~e, ~(e)t, ~ek] znak; az idk ~e to ima (v treba) da znai? nem ~ vanosti; nagy ~ od velikog je
jegyszed [~je, ~t, ~k](sznhzakban> znak vremena; minden ~ arra semmit nita ne znai, ne ini nita; znaaja, veoma je vaan
razvodnik; (n) razvodnica mutat svi znaci ukazuju da; ~t ad mit ~ ez anyagilag? ta ovo znai jelentsgteljes od velikog znaaja
jegyszelyny [~e, ~t, ~ek] kupon dati/davati znak, signalizovati [-zu- materijalno/finansijski? jeles I. mn 1. isk odlian, [-na] ~
ulaznice/icarte jem], signalizirati; tisztelete ~l u jelentkeny [~en] znaajan [-jna], rend odlian, eminentan [-tna]; ~
jegyvlts [~t] 1. kupovina karata/ znak potovanja znatan [-tna], zamaan [-na], po- rend tanul odlika; (lny) odlikai-
ulaznica; (vast) kupovanje/kupovina/ jelads [~a, ~t, ~ok] davanje znaka,/ zamaan; ~ ember znaajan ovek; ca; 2. (kivl) istaknut, izvrstan [-
vaenje karata; (sznhz) ku- signala ~ sszeg znatna/znaajna suma v sna]; II. fn [~e, ~t, ~ek] (osztly-
povanje/kupovina ulaznica; 2. (el- jelbeszd [~e, ~et] jezik gestova, svota zat) isk odlian; ~t kap dobiti/
jegyzs) zaruke tb, veridba govor/sporazumevanje znakovima, jelentktelen [~l] neznatan [-tna], dobijati odlinu ocenu; ~re felel
jegyzk [~e, ~et, ~ek] 1. (lista) nemuti jezik beznaajan [-jna], neugledan [-dna], odgovoriti/odgovarati na odlino
spisak [-ska]; (felsorols) popis; jelen I. mn 1. (mostani) sadanji; jelesked|ik [~ett, ~jk/~jen] (kitnik
29*
jelez
vmiben) istaknuti [-nem]/isticati [-
iem] se, odlikovati [-kujem] se
jelez [jelzett, zen] 1. oznaiti/ozna-
avati, javiti/javljati, avizirati, na-
govestiti/nagovetavati s nagove-
tati is nagoveivati [-ujem];
<jelt ad> dati/davati signal v znak;
2. az ra jelzi az idt asovnik/sat
oznauje vreme; 3. elre ~ javiti/
javljati unapred, nagovestiti/na-
govetavati; 4. jelzem, mr el is
kstnk pravo da kaem ve smo
zakasnili, napominjem da smo ve
zakasnili
jelhang [~ja> ~t> ~ok] kat odziv
jelige [~je, <t, ~k] 1. (jelsz) doziv,
odziv, lozinka, parola; 2. (hirde-
tsben) ifra; vlasz Oktber" rCre
odgovor pod ifrom Oktobar",
jeligs sa ifrom, sa ugovorenim zna-
kom
jelkp [~e, ~et, ~ek] znak, znamenje,
simbol
jelkpes [~en] simbolian [-na], sli-
kovit, alegorian [-na]
jelkpez [~ett, ~zen] simbolizovati [-
zujem], simbolizirati
jelkulcs [~a, ~ot, ~ok] ifra
jelleg [~e, ~et] karakter, karakteris-
tika, obeleje, osobina, svojstvo,
odlika, znaajka
jellegtelen nekarteristian [-na], ne-
tipian [-na], bez obeleja, bez
karakterne oznake
jelleg od karaktera/znaaja/obeleja;
azonos ~ istog karaktera/obeleja/
tipa
jellegzetes [~en] svojstven, karakteris-
tian [-na], specifian [-na]
svojevrstan [-sna]
jellegzetessg [~e, ~et, ~ek] 1. karak-
teristinost, tipinost, karakter, zna-
aj; 2. (vons) karakteristika,
tipina oznaka
jellem [~e, ~et, ~ek] karakter; ers ~
nepokolebiv/vrst karakter
jellembrzols [~a, ~t] prikazivanje
karaktera
jellemes [~et; ~en; ~ebb] karakteran
[-rna]; ~ ember ovek od karaktera,
potenjak, kremen-ovek
452 jells
jellemessg [~e, ~et] karakternost,
estitost, potenje
jellemez [jellemzett, ~zen] karakterizi-
rati, karakterisati [-iem]
jellemgyengesg [~e, ~et] slabost
karaktera
jellemhiba [^ja, ~t, -ik] greka
karaktera
jellemkp [~e, ~et, ~ek] slika/opis/ob-
likovanje karaktera, karakteristika
jellemrajz [~a, ~ot, ~ok] opisivanje/
slikanje karaktera
jellemszilrdsg [~a, ~ot] odlunost/
vrstina karaktera
jellemsznsz [~e, ~t, ~ek] szinh
glumac karakternih uloga
jellemtelen [~lil] beskarakteran [-ma]
jellemtelensg [~e, ~et] beskarakter- jelzs [~e, ~t, ~ek] 1. (trgyon)
nost, nekorektnost
jellemvons [~a, ~t, ~ok] karakterna
oznaka/crta
jellemzs [~/e, ~t, ~ek] karakteristika
jellemz [~(e)n] karakteristian [-na],
svojstven; ~ vons karakteristina
crta; ez rd ~ ovo lii na tebe
jelmagyarzat [~a, ~ot, ~ok] obja-
njenje znakova, legenda
jelmez [~e, ~t, ~ek] kostim; maska
jelmezbl [~ja. ~t, ~ok] kostimiran
bal/ples, krabuljni ples, maskenbal,
bal sa kostimima, bal pod maskama
jelmezes [~en] kostimiran; szinh ~
fprba glavna proba sa kostimima jelzberendezs [~e, ~t, ~ek] signalni
jelmezklcsnzs [~t] pozajmljivanje
kostima
jelmezklcsnz: I. mn ~ vllalat
preduzee/poduzee za pozajmicu
v iznajmljivanje kostima; II. fn
[~je, ~t, ~k] pozajmljiva kostima
jelmeztervez [~je, ~t, ~k] szinh
kostimer
jelmondat [~a, ~ot, ~ok] geslo, lo-
zinka, moto, parola
jell [~t, ~jn] 1. (megjell) oznaiti/ jelzoszlop [~a, ~ot, ~ok] signalni
oznaavati; 2. (vkit vmire) kandi-
dovati [-dujem], kandidirati, posta-
viti/postavljati v predloiti/predla-
gati [-laem] za kandidata
jells [~e, ~t, ~ek] 1. (jellel)
oznaavanje; 2. (szemly) kandi-
datura
jell
jell: ~ bizottsg kandidaciona komi-
sija
jellt [~je, ~et, ~ek] kandidat
jelltlista [rija, ^t, r&k] kandidatska/
kandidaciona lista
jelltsg [~e, ~et] kandidatura
jelrendszer [~e, ~t, ~ek] sistem znako-
va/oznaka; ~t megfejt deifrovati [-
rujem], deifrirati
jelsz [~t] lozinka, parola, geslo;
kiadtk a ~t izdali v proglasili su
lozinku/parolu
elvny [~e, ~t, ~ek] znaka elzlog
[~a, ~ot, ~ok] hipoteka
elzlog- hipotekaran [-rna]
elzloghitel [~e, ~t, ~ek] hipotekarni
kredit
znak, oznaka; 2. (jelads) signal;
~t megadja dati/davati znak v signal;
3. (mvelet) oznaenje, obeleenje,
signalizacija; ~sel ellt obeleiti/obe-
leavati; segtsget kr ~ signal za
pomo
jelzet [~e, ~et, ~ek] ('knyvtri)
oznaka, signatura
jelzett oznaen, naznaen, obeleen;
a ~ idben u naznaeno vreme
jelz [~je, ~t, ~k] 1. nyelv atribut;
2. (ember) davalac [-aoca] signala/
znakova, znaar; 3. vast aparat
za davanje signala/znakova, semafor
ureaj, kazalo, signalindikator
jelzi nyelv atributni; mellkmondat
atributna reenica
jelzkar [~J a ~t, ~k] trasirka
jelzkszlk [~e, ~et, ~ek] sprava/
aparat za signalizaciju
jelzlmpa [~ja, *ct, Ak] signalna
lampa/svetiljka, fenjer/lampa za da-
vanje znakova v signala; kzlekedsi
~ ulini (svetlosni) signal
stub, putokaz
jelzszm [~a, ~ot, ~ok] indeks,
pokazatelj, pokaziva
jelztbla [~ja, rit, ~k] signalna
tabla/ploa; vilgt kzlekedsi ~
(ulini) semafor, svetlea stop-tab-
lica
453
jelztrcsa [~ja, M, ~k] vast signalna
ploa
jelztz [-tze, -tzet, -tzek] svet-
losni signali/znaci tb
jenki [~t, ~k] jenki
Jen [~t] Evgen, Evenije, Eugen
jrce [-ije, -it, ^ik] kokoica
jeremida [~ja, rit] jeremijada, gorko
jadikovanje, tugovanje
Jeromos [~t] Hijeronim, Jerolim,
Jeronim
eruzslem [~et] fldr Jerusalim
J eruzslemi jerusalimski
jst [~ett, ~sen, ~eni] nyelv
jotovati [-tujem]
jst s [~e, ~t] nyelv palatalizacija
Jzus [~t] Isus; ~ Krisztus Isukrst
jezsuita I. mn isusovaki, jezuitski;
~ rend isusovaki/jezuitski red;
II. fn [*ija, ~t, ~k] isusovac [-vca],
jezuit, jezuita h
jiddis jidi
JKSZ (= Jugoszlv Kommunista Sz-
vetsg) SKJ, Savez komunista Ju-
goslavije
j I. mn [~1, jobb] 1. dobar [-bra];
2. ~ dolga van dobro mu ide;
~ neki blago njemu; 3. (alkalmas,
clszer) pogodan [-dna], prikladan
[-dna]; celishodan [-dna]; mire ~?
emu to slui? na to to? ez arra
~, hogy to/ovo e dobro posluiti da;
~ lenne, ha.. . bilo bi dobro da/
ako. . .; ~nak lt smatrati za dobro/
povoljno/korisno; ~nak ltta tvozni
naao je za shodno da ode; 4. ~ra
fordul promeniti se na dobro; ~
szvvel vrlo rado, drage volje; ~
hozzm on je dobar prema meni;
5. ~ sznben van dobro izgleda;
~ erben lev drei; ~ eszii bistar [-
tra], pametan [-tna], inteligentan [-
tna], ima bistru glavu; 6. ~ egsz-
sget ! da si mi zdrav i veseo! ~ j-
szakt! laku no! ~ estt! dobro
vee! /i tvgyat! prijatno! (az
ebdhez) prijatan ruak! ~ napot!
dobar dan ! ~ reggelt! dobro jutro !
7. (nyomost) ~ ideje odavno/pro-
lo je, ima dosta vremena; ~ nagy
povelik; ~ nhnyan dosta njih,
jakarat
prilian broj, nekolicina; 8. kzm
~ bornak nem kell cgr dobra se stvar
sama hvali; minden ~, ha a vge ~
konac delo krasi; mindentt ~, de
leggjobb otthon svagde je dobro, ali
kod kue je najbolje; II. fn [java/
~ja. ~t, javak/~k] 1. ld java 1; 2.
~ba(n) van vkivel a) biti dobar s
kim, slagati [-aem] se s kim; iveti
[-vim] u prijateljstvu s kim; b)
(viszonya van vkivel) imati odnos
s nekim; 3. csak ~t akar hteti v
eleti samo dobro; csak ~t mondhatok
rla o njemu (njoj) mogu rei samo
dobro; a bor nem tesz ~t nekem vino
mi kodi; minden ~t kvnok I
elim svako dobro 1 ~t nevet vmin
slatko se nasmejati neem; ~t tesz
vkivel uiniti dobro nekom; 4. isk
(osztlyzat) dobar [-bra]; ~ra felel
odgovoriti/odgovarati na dobro; 5.
kzm ~bl is megrt a sok u svaemu
treba znati meru, nita previe, to
je previe ne valja
jakarat [~a, ~ot] blagonaklonost,
dobrohotnost, dobra namera, na-
klonost; megvan benne a ~ imati
dobru nameru
jakarat blagonaklon, dobroname-
ran [-ma], dobrohotan [-tna]
jakar [~ja, ~t, ~k] blagonaklon
ovek; (tmogat) zatitnik, pok-
rovitelj
jban-rosszban u dobru i zlu
jobb1 1. bolji; ~ iparos bolji zanatlija;
~ md imuan [-na], dobrostojei;
~ beltsra jut opametiti se; errl ~
nem beszlni bolje je o tom ne
govoriti; ~ volna, ha... bolje bi bilo
da...; ~nl ~ jedno bolje od dru-
gog; ~ra fordul krenuti nabolje; a
beteg llapota ~ra fordult bolest se
dala na bolje 2. annl ~ tim
bolje; 3. kzm ~ ksn, mint soha
bolje ikad, nego nikad; ~ ma egy
verb, mint holnap egy tzok bolji je
svraak u ruci nego soko u planini;
bolje je danas jaje nego sutra koko;
bliska ra je bolja od daleke penice
jobb 2 I. mn (oldal) desni; ~ kz
454 jobboldalisg
desna ruka, desnica; ~ kz fell sa
desne strane; a ~ karjn sebeslt
meg ranjen je u desnu ruku; ~ oldal
desna strana; ~ oldali desni, s desna;
~ part desna obala; II. fn [~ja, ~ot]
1. (jobb kz) desnica; 2. ~ fel
na desno, na desnu stranu; ~ fell
sa desne strane, sa desna; ~ra
desno; ~ra hajts! vozi desno! teraj
na desno! kat ~ra t! nadesno!
jobbgy [~a, ~ot, ~ok] trt kmet
jobbgyfelszabadts [~t] tort oslo-
baanje kmetova
jobbgyi trt kmetski
jobbgymunka [~t, -.k] trt tlaka,
rabota, kuluk
jobbgyparaszt [~ja ~ot, ~ok] trt
ld jobbgy
jobbgyrendszer [~e, ~t] trt kmetski
sistem, kmetstvo
jobbgysg [~a, ~ot] trt kmetstvo
jobban hat kf 1. bolje, povoljnije;
~ j rsz, ha. .. bol j e e pro i , Jfajta mn dobar [-bra] dobre vrste,
ako...; ~ mr nem is mehet ide,
ne moe bolje biti; ~ van bolje mu
je, oseati se bolje; 2. (ersebben)
jae, silnije, vie; egyre ~ sve vie,
sve bolje i bolje, sve silnije; sokkal
~ mnogo bolje/jae/silnije; 3. minl
~ to bolje; 4. ~ mondva bolje rei
jobbra uglavnom, ponajvie, najve-
ma, veinom
jobbfedezet [~e, ~et, ~ek] sp desni
half
jobbfle [*it] bolje vrste/sorte
jobbhtvd [~Je> ~et, ~ek] sp desni ~ok] ezlo, skiptar [-tra]
bek
jobbik bolji
jobbkezes I. mn na desnu ruku; II. fn
[~t, ~ek] denjak; (n) denjakinja
jobbkor u bolji as; soha ~! nikad
bolje 1 ba u dobri as I
jobblbas: ~ cip cipela na desnu nogu
jobblt: ~re szenderiil preseliti se u
venost
jobboldal [a, ~t] pol desnica
jobboldali pol I. mn desniarski; ~
elhajls desno skretanje; II. fn [~t,
~ak] desniar
jobboldalisg [~a, ~ot] pol desni-
arstvo
Jobboldalt
jobboldalt desno, s desne strane, na
desnoj strani JobbMzekt [~je,
~t, ~k] sp desna
polutka/spojka
jobbra-balra desno-levo
jobbratolds [~a, ~t] skretanje na
desno
Jobbszrny [~a, ~at] pol desno krilo,
desnica
iobbszls [~je, ~t, ~k] sp desno krilo
Jobbulas [~a, ~t] popravljanje, po-
boljanje; ~t kvnok elim oporav-
IJenje/poboljanje
lcikn prilino, dobrano jogfolytonossg [~a, ~ot] pravni kon-
Jd [~ja, ~ o t] 1. vegy jod; 2. ld
Jdtinktra
jd- jodan [-dna] odo [~at; ~an;
~abb] jodovit, jodan [-dna], jodne
sadrine Jdtartalm jodan [-dna]
jodne sadrine jdtlnktra [^ja, rit]
tintura joda,
jodna tinktura
joghurt [~ja, ~ot, ~ok] jogurt
dobrog kvaliteta, kvalitetni
jfejii bistrouman [-mna] formn
tako rei, skoro Og [~a, ~ot, ~ok] 1.
pravo; emberi ~ok oveja/ljudska
prava; minden ~ fenntartva sva
prava pridrana; ~<j van vmihez
imati pravo na to; mi ~on?
kakvim pravom? teljes ~eal s
punim pravom; 2. ~ot tanul uiti v
studirati pravo
jga [M] joga ogalap [~ja, ~ot]
pravna osnova Ogar [~a, ~t,
jogorvoslat [~a, ~ot] pravni lek
Jogsz [~a, ~t, ~ok] pravnik; (dik)
student prava
jogszi pravni, juristiki, pravniki
]ogszkod|lk [~ott, ~jk/~jon] (egye-
temen) studirati pravo
Jogbltorls [~a, ~t] prisvajanje pra-
va, uzurpacija
jogbiztonsg [~a, ~ot] pravna sigur-
nost
jogblcselet [~e, ~et] filozofija prava
jogcm [~e, ~et] pravni naslov,
pravna osnova; milyen ~en? s kojim
pravom?
455 jogosult
jogegyenlsg [~e, ~et] ravnoprav-
nost, pravna jednakost
jogellenes [~en] bespravan [-vna],
suprotan/protivan pravu, protiv-
pravan
joger: ~re emelkedik stupiti/stupati
na snagu, postati [-anem]/postajati
[-jem] pravomonim v pravosna-
nim
jogers [~en] pravomoan [-na],
pravosnaan [-na]; ~s vlik po-
stati pravomoan
jogrvnyes [~en] pravovaljan
tinuitet, pravna postojanost/stal-
nost/neprekidnost
jogfoszts [~a, ~t] liavanje/oduzi-
manje prava
jogfosztottsg: politikai ~ politika
bezpravnost
joghallgat [~ja ~t, ~k] student pra-
va
jogi pravni; ~ doktor doktor prava;
~ kar pravni fakultet; ~ szemly
pravno lice
jogigny [~e, ~t] pravni zahtey, prav-
no potraivanje; ~t tmaszt posta-
viti/postavljati pravni zahtev v
pravno potraivanje
jogilag pravno
jogkr [~e, ~t, ~k] nadlenost,
delokrug
jogkvetkezmny [~e, ~t, ~ek] pravna
posledica
jogos [~at; ~an; ~abb] opravdan
jogosan opravdano, s pravom
jogost [~ott, ~son, ~ani] ovlastiti/
ovlaivati [-ujem], opunomoiti/
opunomoavati s opunomoivati [-
ujem], opunovlastiti/opumovla-
ivati [-ujem]
jogostott ovlaen, opunomoen
jogostvny [~a, ~t; ~ok] ovlaenje,
dozvola
jogossg [~a, ~ot] opravdanost
jogosulatlan [~ul] neovlaen, ne-
pozvan
jogosult [~an] ovlaen, s pravom na
to
jogrend 456 jlt jllakik 457 jvhagy

jogrend [~Je> ~e*] pravni raspoloenje, ilost; ~e van imati gostanje; ~ben l iveti u blagostanju, jt ~ok neki ne proriem mu nita
poredak dobru volju, biti raspoloen dobrovati [-rujem] dobro x
jogrendszer [~e, ~t, ~ek] pravni jkedv [~en; jobb kedv] (dobro) jllak|ik [~ott, ~jon] najesti [-edem] se, jstehetsg [~e, ~et] mo proroan-
sistem raspoloen, dobre volje, io [ila] zasititi se, nasititi se, nahraniti se do stva/predskazivanja , ,
jogsrts [~t] povreda/prekraj prava jkp [jobb kp] naoit, zgodan [- sitosti, zajaziti se, nablagovati [-gujem] jszg [~a, ~ot, ~ok] 1. <llat> stoka,
jogszably [~a, ~t, ~ok] pravni dna] se; tlsgosan ~ presititi se; ~tal?
propis jkvnsg [~a, ~ot, ~ok] dobra jesi li se zasitio v najeo? blago; tenysztsi clra szerzett ~
jogszoks [~t, ~ok] pravni obiaj elja jllakott sit; tlsgosan ~ presit zapatak [-tka]; 2. rg (birtok) dob
jogtalan [~ul] bespravan [-vna], ne- jkor <idben> u dobri as, blagovre- jllakottsg [~a, ~ot] sitost, presi-tost, ro, posed * j
zakonit, protupravan [-vna] meno, pravodobno, zarana., pra- pre(za)sienost jszgllomny [~a, ~t] stoni fond
jogtalansg bespravnost, nezakoni- vovremeno, za vremena; ppen ~ jllehet premda, iako, mada jszgigazgat [~ja, ~t, ~k] upravitelj/
tost, nepravda, besue ba u pra vo vre me , u pra vi a s jl-rosszul bolje ili gore upravnik imanja v poseda
jogtancsos [~a, ~t, ~ok] pravni jkora prilian [-na], zamaan [-na], jmadr [-dart, -dark] gny (fina) jszntbl iz vlastite pobude, dob-
savetnik povelik ptica rovoljno; a maga ~ dragovoljno,
jogtiprs [~a, ~t] gaenje prava jkts np krepak [-pka], stasit, jmagam ja sam [sama] po/svojoj vlastitoj volji
jogtrtnet [~e, ~et] istorija/povest kran [-na] jmd [~J > ~ot] imunost, blagostanje; jszv [jobb szv] dobroduan l-Snaj,
a
prava jl 1. dobro; <helyesen) dobro, pra- ~ban l biti imuan [-na], iveti u blag, dobroudan [-dna], dobra
jogtudomny [~a, ~t, ~ok] pravo, vilno, ispravno; (hibtlanul) is- dobrim prilikama srca, bezloban [-bna] ., .
pravne nauke tb pravno, bez greke; ~ ll vkinek jmd imuan [-na]; ~ ember dobro jszvsg [~e, ~et] plemenitost,
jogtudor [~a, ~t, ~ok] rg doktor dobro stajati nekom, priliiti nekom; ~ situiran ovek dobrodunost
pravnih nauka beebdel naruati se; ~ brja magt jn trt, p jonski; ~ oszlop jonski jszomszdi dobrosusedski; ~ viszony
jogutd [~ja, ~ot, ~ok] praoni na - dobro se dri; ~ l iveti dobro; ~ stup dobrosusedski odnosi tb
slednik rteslt dobro obaveten; ~ rzi Jn-tenger [~t] fldr Jonsko more jtll [~ott, ~jon] jamiti, garanto-
oggy [~e, ~et, ~ek pravni posao magt dobro se oseati; ~ fejlett jpofa [/Oja, *it, -ik] biz zgodan [-dna]
oggyl pravni ogvgzett svren dobro razvijen, napredan [-d-na]; ~ bata/tip vati [-ujem], garantirati . .
pravnik/jurist ismert dobro poznat; ~ jrt dobro je jraval valjan, estit jtlls [~a, ~t] jamenje, jamstvo,
, ogveszts [~e, ~t] gubitak prava proao; ~ megrgja a dolgot dobro Jremnysg foka [At] fldr Rt dobre garancija; egyves ~sal sa garanci-
ogvlszony [~a, ~t, ~ok] pravni odnos razmisliti/razmiljati o neem, dobro nade jom/jamstvom na godinu dana
ogyita [<ija, M, ~k] pravna rasprava/ nauiti neto, dobro savakati [- jrszt uglavnom, veinom jtllsi: ~ id rok garancije/jamenja/
diskusija vaem] stvar; ~ megy a sora sve mu js [~a, ~t, ~ok] vra, gatar, gatalo, jamstva r n
jhangzs [~a, ~t] blagozvunost, je potaman; ~ nevelt dobro vidovnjak, prorok, profet jtll [~ja, ~t, ~k] jamac [-mca],
blagoglasnost, blagoglasje, milo- vaspitan/odgojen; ~ ltztt birano jsg [~a, ~ot] dobrota, valjanost; a irant ,
zvunost, eufonija odeven, elegantan [-tna]; 2. ~ van megtesteslt ~ suta dobrota r
jhiszem [~en] dobronameran [-rna] jsgos [~at, ~an; ~abb] dobrostiv, jtkony
(egszsges) zdrav je, dobro mu je; [~an] dobrotvoran [-maj;
jhiszemen u dobroj veri; ~ cselek- ~ vagy? dobro ti je? jesi li dobro? blag, blagonaklon ~ hats blagotvorni uticaj; dobar
szik raditi v initi dobronamerno nincs ~ nije mu (joj) dobro, ne osea jsda [-ija, -it, ^,k] trt, Id jshely uticaj/upliv; ~ hats blagotvoran
jhiszemsg [~e, ~et] dobronamer- se dobro; 3. ~ van! dobro je! u redu! 4. jshely [~e, ~et, ~ek] proroite -rna] , ..
nost, dobra vera szl ~ jn neki dobro mu dolazi; ~ Jska [^,t] Josa, Joso konykodjlk [~ott, ~jk/Ho n ] vrsi-
jindulat [~a, ~ot] (blago) naklonost, megy neki dobro mu ide; ~ jsls [~a, ~t, ~ok] proroanstvo, ti v praviti dobroinstva .
dobrohotnost; ~tal van vki irnt megmondta neki a magt rekao mu je gatanje, predskazivanje; nem akarok jtkonysg [~a, ~ot] dobrotvornost,
(dobro) raspoloen prema nekome, svoje Joln [~t] Jolanta jlelk [jobb ~okba bocstkozni neu se uputati u (irgalmassg) milosre ,
naklonjen prema nekome lelk] dobroduan [-na], proroanstva
jindulat [~an] 1. blagonaklon, dob- duevan [-vna] jslat [~a, ~ot, ~ok] proricanje, jtkonysgi: ~ intzmny dobrotvorna
roudan [-dna], dobrohotan [-tna], jlesik [~ett, ~sk/~sen] prijati, prognoza ustanova/institucija ..
naklonjen, bezloban [-bna]; 2. orv goditi; tgy, ahogy ~ik ini kako ti je jsn [~je, ~t, ~k] vraara, vraarka, jtett [~e, ~et, ~ek] dobroinstvo, dob-
~ daganat benigni tumor/izrataj volja jles prijatan [-tna], ugodan [- gatara, bahorica, proroica ro delo, blagodat n, blagodet; kozm
jz [~en; jobb z] (u)kusan [-sna], dna], jsol [~t, ~jon] vraati, gatati, pred- ~ helybe jt vrj ini drugom to
prijatan [-tna], tean [-na] prijazan [-zna] skazati [-aem]/predskazivati [-zu- je tebi drago da ti se uini; ~ helybe
jzen: ~ ebdel slatko ruati; ~ eszik jlt [~e, ~et] blagostanje, dobrobit, jem], bahoriti; ~ni kezd progatati; jt ne vrj ne raunaj na zahvalnost
jesti sa apetitom/tekom, dobro jesti; prosperitet; ltalnos ~ (opte) bla- tenyrbl ~ gledati u dlan; nem sok SV63
~ nevet slatko se smejati
jkedv [~e, ~et] dobra volja, prijatno jotevii [~je, ~t, ~k] dobroinitelj,
dobrotvor
jottnyi: ~ sem ni trunke . .
jvgs: ~ ember stasit/zgodan coveK
jvhagy [~ott, ~jon] odobriti/odobra-
jvhagys
vati, potvrditi/potvrivati [-ujem];
(pol:) nemzetkzi szerzdst ~ ra-
tifikovati [-kujem] v odobriti v
potvrditi meunarodni ugovor
jvhagys [~a, ~t, ~ok] odobrenje,
potvrda; (pol:) nemzetkzi szer-
zds ~a ratifikacija
jvr [~t, ~jon] ker upisati/upisivati
u dobro, pripisati v dodati nekoj
svoti, odobriti/odobravati
jvrs [~a, ~t, ~ok] ker dobropis,
upisivanje u dobro
jval: ~ elbb znatno/mnogo ranije
v pre; ~ jfl utn u sitne sate
jvtehetetlen [~l] nepopravljiv
jvtesz [-tett, -tegyen, -tenni] 1.
<hibt> ispraviti/ispravljati, korigi-
rati, korigovati [-gujem]; (elsimt)
zagladiti/zaglaivati [-ujem]; 2.
(krptol) na(do)knaditi
jvttel [~e, ~t, ~ek] naknada tete;
(hbors krok) ratna odteta,
reparacije tb
jvttel! odtetni, reparacioni, na-
doknaujui; ~ szllts reparaciona
isporuka
jovilis srdaan [-na], drutven, jovi-
jalan [-Ina], ovijalan
jvoltbl: vkinek a ~ zahvaljujui
nekom
jzan [~ul; ~abb] trezan [-zna],
trezven, priseban [-bna]; (mrs-
kelt) umeren; ~ sz trezven/zdrav
razum; ~ esz ember ovek zdravog
razuma, trezven ovek
jzansg [~a, ~ot] trezvenost, ume-
renost
jzanul: ~ gondolkodik misliti v raz-
miljati zdravo/trezveno
Jzsa [~t] Jozefina, Joa, Joica
Jzsef [~et] Josif, Josip
Jn [jtt, jjjn] 1. doi [doem]/do-
laziti, stii [-ignem]/stizati [-iem];
ide ~ dolaziti ovamo; rgtn jvk
odmah dolazim; sietve ~ dotei [-
eem]/doticati [-iem]; ~ a vonat
voz dolazi; 2. divatba ~ ui [-uem]/
ulaziti u modu; mregbe ~ razjariti
se, razgneviti se; vilgra ~ doi na
svet, roditi/raati se; zavarba ~ zbu-
niti se, doi u nepriliku; 3. mibe
458 jvet-menet
~? (kerl) koliko to staje v ko-
ta; ez sokba ~ to je skupo, to stoji
mnogo novaca; 4. (szl:) jl ~ dobro
mu dolazi; kapra ~ ba kao na-
rueno
jn-megy [jtt-ment, jjjn-menjen,
jnni-menni] dolazi i odlazi, muva
se
jttment [~J e ~et, ~ek] protuva,
probisvet
jvedk [~e, ~et, ~ek]: llami ~
dravni monopol
jvedki monopolni; ~ kihgs prestup
protiv dravnog monopola
jvedelem [-Ime, -lmet, -lmek] prihod,
dohodak [-hotka], dohod, donos;
brutt ~ bruto dohodak; -lmet hoz
donositi prihoda; -lmet hz dobiti/
dobivati prihoda, imati dohotka
jvedelemad [~Ja> ~t] dohodarina,
porez na prihod/dohodak
jvedelemtbblet [~e, ~et, ~ek] viak , ubill [~t, ~jon] slaviti jubilej
prihoda/zarade/dohotka
jvedelemtbblet-ad porez na viak
dobiti/zarade
jvedelmez [~ett, ~zen]doneti [-esem]/
donositi prihod
jvedelmez unosan [-sna], prinosan [-
sna]; (kifizetd) rentabilan [-Ina],
koristonosan [-sna], berietan [-tna];
nem ~ neunosan [-sna,] neprinosan,
nerentabilan [-Ina]
jvedelmi: ~ ad dohodarina, porez
na prihod/dohodak; ~ forrs izvor
prihoda/dohotka
jvend I. mn budui; II. fn [~je, ~t]
budunost
jvendbeli [~je, ~t] iz(a)branik,
budui; (n) iz(a)branica, budua
jvendl [~t, ~jn] proreci [-eem]/
proricati [-iem], prorokovati [-ku-
jem]
jvendls [~e, ~t, ~ek] proroanstvo,
prorotvo, proricanje
jvendmonds [~a, ~t] proricanje
jvendmond [~ja, ~t, ~k] prorok
jvs [<~e, ~t] dolazak [-laska]
jvs-mens dolaenje i odlaenje,
trkaranje, muvanje
jvet: errefel ~ pri dolasku
jvet-menet pri dolasku i odlasku
jvevny
jvevny [~e, ~t, ~ek] doljak,
pridolica, doseljenik, priselica ft, n,
dogon
jvevnysz [-szava, ~t, ~k/-szavak]
nyelv pozajmljenica, posuenica, po-
suena re, tuica
jv I. mn 1. (vhonnan) dolazei;
2. (eljvend) budui; a ~ v
idua godina; ~ vi dogodinji; a ~>
vben idue/naredne godine, dogo-
dine; 3. nyelv ~ id budue vreme,
futur(um); II. fn [~je, ~t] budu-
nost; mit hoz a ~ to donosi budu-
nost; nagy ~ vr r oekuje ga velika
budunost; 6 a ~ embere on je
ovek budunosti; a ~ zenje to je
pesma budunosti, to se krije u budu-
nosti; a ~ben u budunosti, ubudue,
unapredak
, vbeli budui
, vre dogodine, na godinu
, ubilns [~a, ~t, ~ok] slavljenik,
jubilant, jubilarac [-rca]
jubllaris jubilaran [-rna]
jubileum [~a, ~ot, ~ok] jubilej,
godinjica
jubileumi jubilejski, jubilejni
jud [At] Juca
Jdscs
jdscsk [~ot] Judin poljubac, iz-
dajniki celiv
jdspnz [~e, ~t] novac izdajice v
umrljan krvlju
judicium [~a, ~ot] mo prosuivanja
Judit [~ot] Judita
jugoszlv I. mn jugoslovenski, jugos-
lavenski; Jugoszlv llamvasutak Ju-
goslavenske dravne eleznice (JDZ);
Jugoszlv Kommunista Szvetsg Sa-
vez komunista Jugoslavije (SKJ)J
Jugoszlv Kommunista Ifjsgi Sz-
vetsg Savez komunistike omladine
Jugoslavije (SKOJ); Jugoszlv Szo-
cialista Szvetsgi Kztrsasg So-
cijalisitka Federativna Republika
Jugoslavija (SFRJ); II. fn [~ot,
~ok] Jugosloven, Jugoslaven; (n)
Jugoslovenka, Jugoslavenka
Jugoszlvia [^t] fldr Jugoslavija
juh [~a, ~ot, ~ok] ovca; fekete ~
gara, garua; rvid fl ~ uka
459 jniusi
juh- ovji
juhakol [~ja, ~t, -aklok] ovara, ovi-
njak, tor za ovce, dera, struga
juhar, [~ja, ~t, ~ok], juharfa [-ija,
~t, ^ck] 1. javor; mezei ~ klen; 2
(mint ipari faanyag) javorovina,
klenovina
juhsz [~a, ~t, ~ok] obanin [tb -
ani], ovar; (n) obanica, obanka
juhszat [~a, ~ot] ovarstvo
juhszbojtr [~ja, ~t, ~ok] pastire [-
eta], obane [-eta]
juhszbot [~ja, ~ot, ~ok] pastirski/
ovarski/obanski tap
juhszkutya [-ija, At, ^ik] ovarski pas
juhszlegny [~e, ~t, ~ek] mladi
obanin/ovar/pastir
juhsznp [~et] obanija
juhfajta [-it, -ik] ovja pasmina
juhhs [~t] ovje meso, ovevina
juhlegel [~t, ~k] panjak/ispaa za
ovce
juhnyj [~a, ~at, ~ak] stado ovaca
juhnyrs strienje/stria ovaca
juhsajt [~ja, ~ot, ~ok] ovji sir
juhtej [~e, ~et] ovje mleko
juhtenyszts [~e, ~t] gajenje ovaca,
ovarstvo
juhtenyszt [~je, ~t, ~kl odgajiva
ovaca, ovar
; uhtr [~J a . ~t] ovji sir
uj isz jojl
ulcsa [-it] Jula, Julka
lia [*it] Julija, Julka
ulln-naptr [~t] julijanski kalendar
; lius [~a, ~t] jul(i), srpanj [-pnja];
~ban, ~ folyamn tokom meseca
jula/srpnja; ~ hban/havban u me-
secu julu/srpnju; ~ 15-n 15. v pet-
naestog jula/srpnja
jliusi julski, srpanjski; ~ knikula
julska kanikula/spara/ega, pasji
dani; egy ~ napon jednog julskog
dana
jnius [~a, ~t] jun(i), lipanj [-pnja);
~ban, ~ folyamn tokom meseca
juna/lipnja; ~ hban/havban meseca
juna/lipnja, u mesecu junu; ~ 7-n
7. v sedmog juna/lipnja
jniusi junski/lipanjski; egy ~ napon
jednog junskog/lipanjskog dana
juss
juss [~a , ~ot, ~ok] 1. pravo; ~a
van vmihez imati pravo na neto;
2. np, rg <rksg> naslee, ba- jutalmaz [-ott, ~zon] nagraditi/na-
tina
jut [ott, jusson] 1. vhov doi [do-
em], dospeti; hogy ~hatok oda?
kako mogu dospeti v doi tamo?
innen egyenesen egy faluba ~sz pravo
odavde dolazi u jedno selo; ggyel-
bajjal ~ottam ide s mukom sam se
dovde dokotrljao; (tv:) ht ide
~ottunk? zar ve na to spadosmo?
2. vmeddig dopreti [-rem]/dopirati
[-rem]; ezzel nem ~sz messzire
s. tim nee daleko stii v dospeti;
3. rvasgra ~ postati [-anem] si
roe; vmilyen eredmnyre ~ doi
do nekoga rezultata; vmilyen gon
dolatra ~ doi/dolaziti na ideju;
hatalomra ~ doi na vlast; a dolog
mr annyira ~ott dotle je ve dospe-
la stvar; tudomsra ~ doznati,
saznati; 4. llshoz ~ doi do na-
metenja, dobiti nametenje/slubu;
pnzhez ~ doi/dolaziti do para v
novca; nem ~ottam szhoz nisam
doao do rej; 5. vkinek vmi pri
pasti [-adnem]/pripadati nekom
neto; az egsz munka nekem ~ott
ceo se posao sveo na mene; neki 20 Ft
~ott njemu je pripalo 20 forinti;
ez a szerep neki ~ott ta je uloga njemu
dopala; 6. (szl:) eszbe ~ pasti
komu na pamet; flbe ~ doi do
uiju; dopreti/dopirati do uiju;
~ is, narad is ima zadosta
juta [*6ja, ^t] nv juta
juta- juteni
460 juttatott
jutalk [~a, ~ot, ~ok] provizija,
posrednika nagrada
graivati [-ujem]; premirati
jutalmazs [~a, ~t, ~ok] nagrada,
nagraivanje
jutalmazott nagraen
jutalom [-Ima, -Imat, -lmak] nagrada,
dar, premija; szolglati -Imul (kao)
nagrada za usluge; ~ban rszest
nagraditi/nagraivati [-ujem] koga;
-Imat kap dobiti nagradu
jutalomdj [~a, ~at, ~ak] nagrada,
premija
jutalomkioszts [~t] deljenje nagrade
jutalomknyv [~e, ~et, ~ek] nagradna
knjiga
jutnyos [~at; ~an; ~abb] povoljan [-
ljna], jeftin
jutazsk [~ja, ~ot, ~ok] uten
dak, jutena vrea, dak/vrea od jute
lutka [-t] Juditka, Juca
juttat [~ott, -asson]l. (vhov e Ijuttat)
dostaviti/dostavljati (komu); 2. <ad,
kioszt) dodeliti/dodeljivati [-ljujem]
komu; 3. llshoz ~ nai [naem]
kome slubu; 4. rvnyre ~ja az
akaratt ostvariti/ostvarivati [-ru-
jem] svoju volju; koldusbotra ~
dovesti/dovoditi koga do prosja-
koga tapa, baciti koga na prosjaki
tap; tudomsra ~ staviti/stavljati
komu do znanja; 5. eszbe ~podsetiti/
podseati koga
juttats [~a, ~t, ~ok] 1. <ads, kiosz-
ts) dodeljivanje; 2. (segly) do-
tacija, subvencija juttatott: ~ fld
dodeljena zemlja