Вы находитесь на странице: 1из 64

CLDS

Centar za liberalno-demokratske studije

BOKO MIJATOVI

PENZIJSKO OSIGURANJE
POLJOPRIVREDNIKA

BEOGRAD, maj 2010. godine


Boko Mijatovi
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

Autor:
Dr Boko Mijatovi

Izdava:
USAID SEGA projekat, Beograd

Lektor:
Anka Jaki

Dizajn:
Sneana Dimitrijevi

tampa:
tamparija Ambora

Tira:
200

CIP - Katalogizacija u publikaciji


Narodna biblioteka Srbije, Beograd

364.35:631-051

MIJATOVI], Bo{ko, 1951-


Penzijsko osiguranje poljoprivrednika /
Boko Mijatovi. - Beograd : USAID Sega
projekat, 2010 (Beograd : Ambora). - 68 str.
: graf. prikazi, tabele ; 25 cm

Tira 200. - Napomene i bibliografske


reference uz tekst.

ISBN 978-86-912915-2-5

a) Penzijsko osigurawe - Poqoprivrednici


COBISS.SR-ID 176063244

tampanje ove publikacije omoguio je ameriki narod putem Amerike agencije za


meunarodni razvoj (USAID). CLDS je u potpunosti odgovoran za sadraj ove publikacije,
koja ne mora nuno odraavati stavove USAIDa ili Vlade SAD.
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

SADRAJ

O PENZIJSKOM OSIGURANJU POLJOPRIVREDNIKA ..................... 5


Da li je potrebno penzijsko osiguranje poljoprivrednika? .................... 5
Osiguranje poljoprivrednika u Evropskoj uniji ....................................... 8

OSNOVNA ZAKONSKA REENJA.......................................................... 13


Opte odlike .................................................................................................. 13
Osnovna prava.............................................................................................. 15
Doprinosi ....................................................................................................... 15
Visina penzije ................................................................................................ 17
Matina evidencija ....................................................................................... 18
Finansiranje .................................................................................................. 20
Organizacija .................................................................................................. 20

FUNKCIONISANJE I PROBLEMI ............................................................ 23


Osiguranici ................................................................................................... 23
Penzioneri...................................................................................................... 36
Penzije ........................................................................................................... 43
Ostala davanja ............................................................................................. 46
Finansiranje .................................................................................................. 47
Rezime ......................................................................................................... 48

MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA


POLJOPRIVREDNIKA .............................................................................. 51
Opcija 1: Unapreenje postojeeg modela ............................................ 52
Matina evidencija...................................................................... 52
Defincija osiguranika .................................................................. 57
Osnovica doprinosa ................................................................... 60
Kaznene odredbe........................................................................ 61
Opcija 2: Nastavak dosadanjeg stanja ................................................... 63
Opcija 3: Ukidanje poljoprivrednog osiguranja...................................... 65

3
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

O PENZIJSKOM OSIGURANJU POLJOPRIVREDNIKA 1

DA LI JE POTREBNO PENZIJSKO OSIGURANJE


POLJOPRIVEDNIKA?
1. Prilikom rasprave o penzijskom osiguranju poljoprivrednika, nemi-
novno se postavljaju dva sutinska pitanja:
1. da li je obavezno penzijsko osiguranje poljoprivrednika (i lano-
va njihovog domainstva) uopte potrebno i
2. ukoliko je potrebno, da li poljoprivrednike (i lanove njihovog
domainstva) ukljuiti u opte obavezno penzijsko osiguranje ili
organizovati posebno za ovu kategoriju osiguranika?
Ad 1. Postoji dosta raireno miljenje da obavezno penzijsko osiguranje
poljoprivrednika nije potrebno i ono je vrlo prisutno meu samim po-
ljoprivrednicima, posebno meu pojedinim (boljestojeim) kategorija-
ma poljoprivrednika, ali i u iroj javnosti. Ovo miljenje oslonjeno je na
nekoliko razloga:
a) da poljoprivrednici na svom imanju mogu da rade do u duboku
starost, obezbeujui tako osnovne potrebe,
b) da poljoprivrednici svoje imanje mogu (1) da iznajme nekom dru-
gom i da ive od prihoda od izdavanja ili (2) da prodaju i da od
prodajnih prihoda vuku rentu i slino. Razlozi (1) i (2) sutinski
kau da se poljoprivredno imanje moe posmatrati kao svaka dru-
ga ozbiljna tednja za starost (u banci, hartijama od vrednosti, ne-
kretninama) tako da je penzija nepotrebna prosenim poljoprivred-
nicima,
c) da poljoprivrednici imaju potomke na imanju, koji e svojim ra-
dom obezbediti starijim lanovima domainstva sigurnu starost,
kao to se nekada radilo.
Pomenuti razlozi u korist nepostojanja obaveznog osiguranja poljopri-
vrednika poseduju odreenu uverljivost, ali ih blie ispitivanje dovodi
pod sumnju. Naime, rad, a posebno fiziki, veoma teko pada ljudima
u dubokoj starosti, tako da nije oveno prisiljavati stare ljude da rade

________________________________
1 Zahvaljujem se Gordani Matkovi na korisnim sugestijama. Zahvaljujem se Milici Danilovi, Rai Gojko-
viu, Ivanu Mimiu i eljku Simiu na korisnim informacijama.

5
O PENZIJSKOM OSIGURANJU POLJOPRIVREDNIKA

da bi obezbedili minimalni standard ivota. Takoe, rad ljudi u dubokoj


starosti je zasigurno neefikasan, tako da je pitanje mogu li starci, i po-
red sveg truda, da sebi obezbede makar osnovnu egzistenciju ili e pa-
sti u veliku bedu.
Drugo, razlog pod b) moe da vai za veliki broj vlasnika poljoprivred-
nih imanja, ali postoje i oni poljoprivrednici kojima ovaj investicioni
plan nije dovoljan. Naime, kod poljoprivrednika sa manjim ili malim
imanjem lako je mogue da prihod od kapitala od imanja ne dostigne
nivo potreban za mirnu starost. Dok je tokom radnog veka dato imanje
moglo obezbediti dovoljan prihod zbirom prinosa od kapitala, rada vla-
snika i njegovog preduzetnitva, dotle sm kapitalni prinos (bilo kroz
izdavanje imanja, bilo kroz njegovu prodaju pa kupovinu rentne poli-
se) lako moe biti nedovoljan usled skromne vrednosti imanja.
Pored toga, imanje se moe izgubiti tokom vremena, bilo zbog pada nje-
gove vrednosti usled dubokih ekonomskih razloga, bilo zbog loe po-
slovne politike vlasnika (preveliko zaduivanje itd), bilo zato to ga je
proerdao. Vidimo, dakle, da posedovanje prilinog imanja nije garan-
cija sigurne starosti, a usled rizika da vlasnik ostane bez imanja.
ak i ukoliko pretpostavimo da e vlasnik imanja moi da kroz realiza-
ciju investicione strategije ostvari dovoljan dohodak za starost, pitanje
je ta raditi sa drugim lanovima domainstva ovog poljoprivrednika
da li ih prepustiti zavisnosti od glave domainstva ili im obezbediti sa-
mostalne prihode.
Investicioni razlog je posebno slabaan u Srbiji, gde je vrednost ima-
nja obino mala esto samo nekoliko hiljada evra, cena po kojoj se
poslednjih godina mogu prodati mnoga imanja, i to ako se uopte uspe-
ju prodati pa ono ne moe doneti ni izbliza dovoljne prihode za ele-
mentarno preivljavanje u viegodinjem periodu.
Na kraju, razlog pod c) takoe nije uverljiv, jer je demografska tranzicija,
zajedno sa migracijama selograd, populaciono devastirala mnoga po-
ljoprivredna podruja u Srbiji, tako da je najvei broj domainstava os-
tao bez pripadnika mlaih generacija, a mnoga od njih su ostala isklju-
ivo staraka. Stoga stari mehanizmi meugeneracijske solidarnosti ne-
staju prestajui da budu okosnica socijalne sigurnosti pripadnika star-
ijih generacija.

6
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

Verovatno je da pomenuti razlozi za nepostojanje obaveznog osigura-


nja vae za znatan broj boljestojeih poljoprivrednika u razvijenim
zemljama. Ali, i tamo i, posebno, u Srbiji postoji prilian broj poljopri-
vrednika koji sami, bez pomoi penzijskog sistema ne bi bili u stanju
da sebi obezbede potreban dohodak za starost. A obavezni penzijski
sistemi ba postoje zbog takvih pojedinaca, a ne zbog onih drugih, koji
e sami sebi obezbediti znatan dohodak za starost.
Ad 2. Postoje dva vana razloga zbog kojih bi bilo dobro da poljoprivre-
dnici budu ukljueni u opte obavezno penzijsko osiguranje. Prvi je
jednakost svih pred zakonom, to je naelo najvieg ranga, a koje se
najbolje ostvaruje ukoliko za sve u dravi vae jednaki propisi. Drugi
je administrativna i trokovna efikasnost, poto je svakako komplikova-
nije i skuplje imati dva programa umesto jednog.
Ipak, postoje i neki jednako vani razlozi koji govore u prilog posebnog
regulisanja i organizovanja penzijskog osiguranja poljoprivrednika. Prvi
je administrativne prirode i tie se tehnikih komplikacija oko odrei-
vanja osnovice za penzijske doprinose poljoprivrednika i tekoa nji-
hove naplate. Naime, kod mnogih poljoprivrdnika je ceo prihod ili je-
dan njegov deo sakriven od poreskih i drugih dravnih organa, a zbog
naplate u gotovini ili sopstvene naturalne potronje, to oteava ili ak
onemoguava ustanovljavanje stvarnog dohotka koji bi trebalo optere-
titi penzijskim doprinosom. Sa ovim problemom se odavno nose pore-
ske uprave velikog broja zemalja i reavaju ga sa tek deliminim uspehom.
Stoga se za oporezivanje poljoprivrednika smiljaju razne inventivne i ma-
nje inventivne tehnike, koje dovode do razlikovanja poreza na dohodak iz
poljoprivrede od poreza na dohodak iz drugih delatnosti. Ovaj se problem
svakako javlja i kod penzijskog doprinosa, a razliite zemlje ga razliito
reavaju. Neke stvaraju poseban penzijski sistem za poljoprivrednike.
Druga specifinost poljoprivrede jeste to to mnogi penzioneri poljo-
privrednici mogu i dalje da rade na imanju, mada u manjoj meri nego
ranije, i da tako doprinose zadovoljavanju dela svojih potreba. Stoga se
kao mogunost namee podeavanje osiguranja poljoprivrednika na
takav nain da oni plaaju manje doprinose nego ostali i da primaju
manje penzije nego ostali.
Trea specifinost poljoprivrede jeste to u ekonomskoj jedinici koja se
zove imanje esto radi nekoliko bliskih roaka, pa se postavlja pitanje
7
O PENZIJSKOM OSIGURANJU POLJOPRIVREDNIKA

kako da se prema toj injenici postavi penzijski sistem: da li da bude


osiguran samo jedan lan (vlasnik, odnosno glava domainstva) ili svi
lanovi? Kako da se obraunaju njihovi doprinosi i kakav da bude od-
nos njihovih penzija? Slino tome, da li radnike zaposlene na imanju
osigurati kroz opti program ili kroz poljoprivredno osiguranje?
Pogledajmo ukratko neka reenja u inostranstvu.

OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA U EVROPSKOJ UNIJI 2


2. U Evropskoj uniji postoje vrlo razliita reenja za penzije poljoprivre-
dnika, oslonjena na nacionalne tradicije. Postojanje tih razlika omogu-
ava injenica da na nivou EU ne postoji harmonizacija penzijskog za-
konodavstva, odnosno ne postoji penzijska regulativa na nivou Brisela.
U vie zemalja poljoprivrednici (samostalna domainstva) ukljueni
su u opte eme penzijskog osiguranja zajedno sa ostalim kategorijama
osiguranika, a pod jednakim uslovima. To znai da se nalaze u istim
dravnim fondovima kao ostali, da plaaju iste doprinose i da se kval-
ifikuju za iste penzije kao ostali. Ovakvom sistemu pogoduje mali broj
poljoprivrednika u razvijenim zemljama, obino ispod 5% od ukupne
radne snage, sa jedne strane, i visoka ukljuenost poljoprivrednika u
poreski i ekonomski sistem u celini, sa druge strane. U Danskoj posto-
ji socijalna penzija za sve graane koja se finansira iz budeta, pa su i
poljoprivrednici ukljueni u nju.
U vie drugih zemalja postoje posebnosti penzijskog osiguranja poljo-
privrednika, koje emo u nastavku pomenuti.
U Maarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu ukljueni u
obavezno penzijsko osiguranje, ve se osiguravaju dobrovoljno.
U Velikoj Britaniji su poljoprivrednici obuhvaeni obaveznim osigu-
ranjem, ali je omogueno samozaposlenima (samostalne delatnosti i
poljoprivrednici) da istupe iz ovog osiguranja ukoliko im je prihod
ispod odreenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne rau-
na u penzijski sta.

________________________________
2 Na osnovu: Bill Birmingham - Rural Pensions in European States, EU-China Social Securiity Co-operation
Project, s.a.

8
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

U vie zemalja postoji zasebno obavezno penzijsko osiguranje poljopri-


vrednika, sa sopstvenim pravilima i finansiranjem.
U Austriji penzijsko osiguranje poljoprivrednika obuhvata posednika
(vlasnika) i lanove njegove porodice i obavezno je. Stopa doprinosa
je 15% od vrednosti imanja po kojoj se ono moe osigurati. Visina pen-
zije se odreuje po optim pravilima. Postoje starosna, invalidska i po-
rodina penzija, koje se finansiraju sa jednom treinom iz penzijskih
doprinosa, a sa dve treine iz dravnih fondova.
U Nemakoj je penzijsko osiguranje takoe obavezno za vlasnika i la-
nove njegove porodice (osim za osobe sa kratkoronim zaposlenjem
na drugoj strani). Doprinosi se odreuju na osnovu vrednosti imanja.
Proseno posmatrano, i doprinos i penzija iznose manje od jedne po-
lovine onih u optem osiguranju.
U paniji poljoprivredno osiguranje pokriva one poljoprivrednike, uk-
ljuujui i lanove porodice, kojima je odreen oporezivi dohodak.
Penzije se finansiraju iz doprinosa, a penzijska prava su sutinski slina
pravima iz opteg sistema.
U Finskoj poljoprivrednike obuhvataju dva penzijska programa:
nacionalno penzijsko osiguranje, koje pokriva sve radnike, uklju-
ujui i poljoprivrednike,
poseban program za poljoprivrednike, po zakonu o penzijama
poljoprivrednika, koji imaju najmanje pet hektara obradive zem-
lje i godinji dohodak od 3000 evra.
Penzijski doprinosi se obraunavaju prema kalkulativnoj zaradi, koja
zavisi od povrine imanja, vrste aktivnosti koje se na njemu obavljaju
i produktivnosti (ili broja jelena).
Ukoliko poljoprivrednik napusti poljoprivredu, tada ima prava na prevre-
menu penzijsku povlasticu. Ovim se podstie podmlaivanje preduzet-
nika u poljoprivredi, to poveava profitabilnost i veliinu preostalih farmi.
Starosne penzije se finansiraju sa 20% iz doprinosa, 70% iz dravnih fon-
dova i 10% iz drugih izvora. Ovo obavezno penzijsko osiguranje poljo-
privrednika funkcionie kao privatni penzijski fond, ali u radu njegove
uprave uestvuju predstavnici drave i samih osiguranika.

9
O PENZIJSKOM OSIGURANJU POLJOPRIVREDNIKA

U Francuskoj obavezno posebno penzijsko osiguranje obuhvata kako


poljoprivrednike i lanove domainstva koji se bave poljoprivredom,
tako i kod njih zaposlene poljoprivredne radnike. Dodatni uslov je da
vrednost poljoprivrednog imanja prelazi odreenu granicu.
Penzijski doprinos se sastoji od dva elementa: (1) fiksnog dela koji je
jednak za sve i odreuje se na nivou Francuske i (2) dodatnog procen-
ta koji se utvruje regionalno (po departmanima).
Penzija se sastoji od dva dela: prvog, koji zavisi od starosti i godina pla-
anja doprinosa, i drugog, koji je srazmeran broju bodova izraunatih
na osnovu uplaenih doprinosa.
U Grkoj je penzijsko osiguranje obavezno za samozaposlene poljopri-
vrednike, radnike u poljoprivredi, stoare, pelare, ribare i dobrovoljne
lanove religijskih grupa koji se bave poljoprivredom. Drugi seoski radnici
sa niim dohotkom uestvuju u ovom penzijskom programu, dok seoski
radnici sa viim dohotkom uestvuju u osiguranju samostalnih delatnosti.
lanovi domainstva su osigurani, ali bez uplata penzijskog doprinosa.
Penzije se finansiraju iz doprinosa osiguranika i dravnih fondova, koji
pokrivaju deficit.
U Italiji penzijsko osiguranje poljoprivrednika obezbeuje prava koja
su podjednaka onima iz opteg penzijskog osiguranja.
Penzijski doprinos poljoprivrednika zavisi od nekoliko inilaca: velii-
ne zemlje, vrste zemlje (za planinsku se plaa manje), broja dana rada
na zemlji (vie dana, vei doprinos) i broja godina uea u osiguranju
(manji broj godina, manji doprinos).
Penzijska ema takoe pravi razliku izmeu sledeih kategorija:
zakupaca zemlje i onih koji radom ostvaruju uee u prinosu,
neposrednih radnika na imanju (tj vlasnika imanja koji dominan-
tno rade kao poljoprivrednici) i
preduzetnika na imanjima kao dominantnim zanimanjem za 2/3
radnog vremena (naplaninama 50%).
U Luksemburgu penzijski fond poljoprivrednika obezbeuje prava koja
su podjednaka onima iz opteg osiguranja.

10
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

Visina (procenat) penzijskog doprinosa poljoprivrednika jednaka je ono-


me u optem osiguranju. Osnovica doprinosa obraunava se prema
povrini imanja i vrsti delatnosti koja se na imanju obavlja (prema bi-
ljnoj i ivotinjskoj proizvodnji prethodne godine). Postoji i minimalan,
za sve jednak, doprinos namenjen malim imanjima.
U Poljskoj postoji zaseban fond za poljoprivrednike, vlasnike imanja i
lanove domainstva. Uee je i ovde obavezno, ali je za manja iman-
ja (ispod 1 ha) dobrovoljno.
Zaposleni i sezonski radnici u poljoprivredi osiguravaju se obavezno u
optem penzijskom osiguranju. Vlasnici imanja koji se bave nepoljopri-
vrednim poslovima (turizmom, popravkama) mogu ostati u osiguranju
poljoprivrednika ukoliko su uestvovali najmanje tri godine.
Penzijsko osiguranje poljoprivrednika obezbeuje prava koja su pod-
jednaka onima iz opteg osiguranja. Doprinos zavisi od dohotka u pret-
hodnih pola godine, s tim da postoji maksimalna veliina. Penzija se sa-
stoji iz dva dela: (1) zavisno od uplaenog doprinosa i (2) od dodatka
od 25% osnovnog iznosa penzije. Obavezno osiguranje poljoprivredni-
ka finansira se sa 6% iz penzijskih doprinosa i 94% iz dravnih fondova.
U Evropskoj uniji poljoprivrednici koji imaju nisku penziju imaju pravo
i na socijalnu pomo.

11
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

OSNOVNA ZAKONSKA REENJA


3. U ovom odeljku ukratko emo prikazati i analizirati sadanja vanija
zakonska reenja iz oblasti penzijskog osiguranja poljoprivrednika. Njih
obuhvataju dva zakona: Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
i Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje.

OPTE ODLIKE
4. Penzijsko osiguranje poljoprivrednika u Srbiji novijeg je datima uve-
deno je 1979. godine kao dobrovoljno. Do tada poljoprivrednici nisu
bili penzijski osigurani ni na koji nain, ve su se u starosti oslanjali na
meugeneracijsku porodinu solidarnost, odnosno na rad svoje dece,
svoj sopstveni i, eventualno, bliih roaka.
Tri godine kasnije, 1982. godine, uvedeno je obavezno osiguranje udru-
enih zemljoradnika, tj. onih koji su blisko saraivali sa dravnim i dru-
tvenim sektorom u poljoprivredi na osnovu tzv. udruivanja. Ali, ti po-
eci osiguranja nisu doveli do ukljuenja veeg broja poljoprivrednika
naprotiv.
Od 1986. godine do danas penzijsko osiguranje je za poljoprivrednike
obavezno, to znai da su, po zakonu, duni da u njemu uestvuju i
plaaju penzijske doprinose, kao i svi ostali penzijski osiguranici (za-
posleni i pripadnici samostalnih delatnosti), a pod pretnjom sankcija i
prinudne naplate. Dodue, kako emo kasnije videti, ta nominalna oba-
veznost ne postoji u praktinom ivotu.
5. Dobrovoljno penzijsko osiguranje u privatnim kapitalskim fondovima
svakako je dostupno i poljoprivrednicima, ali ga oni praktino uopte
ne koriste.
Optije posmatrano, obavezno osiguranje poljoprivrednika integralni
je deo opteg obaveznog penzijskog osiguranja u Srbiji. Njega regulie
opti, jedinstven zakon o penzijskom osiguranju, pa je i veina reenja
jednaka za poljoprivrednike i ostale osiguranike. Tek su neka razliita,
ime se pokuavaju uvaiti neke specifinosti penzijskog osiguranja
poljoprivrednika.
Tako zakon u krug onih koji se obavezno osiguravaju navodi zaposle-
ne, pripadnike samostalnih delatnosti i poljoprivrednike. Ove posled-
13
OSNOVNA ZAKONSKA REENJA

nje definie kao lica za koja se, prema zakonu, smatra da se bave po-
ljoprivredom (poljoprivrednici, lanovi domainstva poljoprivrednika
i lanovi meovitog domainstva), ako nisu: osiguranici zaposleni, osig-
uranici samostalnih delatnosti, korisnici penzija i na kolovanju. Dru-
gim reima, zakon smatra poljoprivrednicima one lanove poljopriv-
rednih i meovitih domainstava koji nisu osigurani po drugom osno-
vu (kao zaposleni ili samostalci) ili su na kolovanju ili ve primaju
penziju.
Navedena definicija je ekstenzivna i verovatno ukljuuje meu poljo-
privrednike i one lanove poljoprivrednog domainstva koji nisu poljo-
privrednici: na primer, one koji trae posao van poljoprivrede ili radno
nesposobne i neaktivne i slino. Pitanje je i kako tretirati one koji se ba-
ve poljoprivredom, ali kao preduzetnici, na iznajmljenom imanju i uz
pomo najamne radne snage: kao poljoprivrednike ili kao pripadnike
samostalnih delatnosti, to iz zakonskih definicija nije jasno.
Budui da je osiguranje obavezno, zakon propisuje da pojedinac posta-
je penzijski obveznik danom poetka (s tim da ima najmanje 15 godina
ivota), a prestaje to da bude danom prestanka obavljanja poljoprivre-
dne delatnosti3. Po trenutnim reenjima, samo je jedan lan domain-
stva obavezno osiguran, dok je za ostale osiguranje dobrovoljno.
Meutim, samo kod poljoprivrednika postoji jedna odredba o tzv. mi-
rovanju staa, koja kae da svojstvo osiguranika poljoprivrednika izu-
zetno moe mirovati najdue pet godina u toku osiguranja iz objektiv-
nih razloga (elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s
tim to to ne moe biti uzastopnih pet godina. Praktino, ta odredba
znai da svaki osiguranik poljoprivrednik ne mora da plaa penzijski
doprinos pet godina tokom svog radnog veka, s tim da mu se te godine
nee raunati u penzijski sta. Ova odredba je ozakonjena 2003. godine
i deo je tadanjeg pokuaja da se penzijsko osiguranje poljoprivredni-
ka stavi na noge. Naime, do tada su mnogi poljoprivrednici nagomilali
priline penzijske dugove, a zbog neredovnog plaanja doprinosa, pa
je, zbog nespremnosti drave da prinudno naplauje te dugove, jedan

________________________________
3 Ovo reenje stvara velike formalne tekoe, budui da je teko oekivati da poljoprivrednik prestane da
se bavi poljoprivredom u trenutku primanja prve penzije. ak, smatra se da bi formalan uslov za sticanje
penzije bio da poljoprivrednik prenese imanje na nekog drugog (naslednika itd) i tako oznai prekid svoje
delatnosti, pa se to ponekad i trai, ali se standardno ovaj zahtev zanemaruje u praksi.

14
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

od naina da se oni smanje bio i ovaj odobravanje mirovanja staa,


ime se penzijski dug za tih pet godina automatski brie.

OSNOVNA PRAVA
6. Poljoprivrednik ima, jednako kao i ostali osiguranici, pravo na staro-
snu, invalidsku i porodinu penziju, na pogrebne trokove i naknadu
za telesno oteenje (u sluaju povrede na radu ili profesionalnog obo-
ljenja).
Poljoprivrednik stie pravo na starosnu (punu) penziju (1) kad navri
65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota i najmanje 15 godina
staa osiguranja; ili (2) kad navri 40 (mukarac), odnosno 35 (ena)
godina staa osiguranja i najmanje 53 godine ivota;
Pravo na invalidsku penziju imaju oni kod kojih se javi invalidnost, tj.
kada nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog povrede na ra-
du, profesionalne bolesti, povrede van rada ili bolesti, pri emu se pro-
mene ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Pravo na porodinu penziju po smrti penzionera ili penzijskog osigura-
nika sa najmanje pet godina osiguranja. imaju udovica ili udovac uko-
liko su u starijim godinama, deca ukoliko su u mlaim godinama i uko-
liko se koluju i roditelji ukoliko ih je preminuli izdravao i ukoliko su
u starijim godinama.
Naknada za telesno oteenje dobija se za povredu na radu i usled pro-
fesionalne bolesti. Ono moe biti i blae od invalidnosti, ali se uzima da
je potrebno obezbediti naknadu i onima kojima je radna sposobnost
samo umanjena, ali povredom ili boleu povezanom sa radom. (Kod
invalidnosti ne mora biti u vezi sa radnim mestom.)

DOPRINOSI
7. Zakon o doprinosima predvia da poljoprivredni penzijski osigura-
nici uplauju doprinos na osnovicu na koju se plaa i porez na doho-
dak graana za prihod od poljoprivredne delatnosti. Kako se, meu-
tim, ovaj porez ne naplauje ve est godina, zakon je predvideo reze-
rvnu varijantu i propisao da se u takvoj situaciji penzijski doprinos pla-
a na najniu mesenu osnovicu, koja iznosi 35% prosene mesene
zarade u Republici u poslednjem kvartalu prethodne godine.
15
OSNOVNA ZAKONSKA REENJA

Tako smo dobili neobino reenje: da svi poljoprivredni osiguranici


(treba da) plaaju jednak doprinos, i to minimalni. Takvo reenje oi-
gledno negira naelo da svako plaa doprinos prema sopstvenom do-
hotku, jer razlike u dohotku poljoprivrednika svakako postoje, a po za-
konskom reenju svi su duni da uplauju jednak doprinos. Takoe,
odabran je minimalan doprinos, to znai da e penzije poljoprivred-
nika, s obzirom na nain obrauna penzije na osnovu visine uplaenih
doprinosa, neminovno biti niske. Time je ceo jedan sloj osuen na
male penzije iz obaveznog osiguranja.
Ipak, pomenuto reenje ima izvesnog smisla. Budui da se porez na
dohodak od poljoprivrede ve godinama ne obraunava i ne naplau-
je u Srbiji, zaista se ne vidi kako da Poreska uprava ili Fond PIO napla-
uju od poljoprivrednika doprinos prema dohotku. Jer, nedostaje po-
reska osnovica. Ovaj je nedostatak dodatno pojaan time to je i obra-
un katastarskog prihoda za porez na dohodak bio sasvim zastareo,
ocenjen pre vie decenija u vreme drugih poljoprivrednih tehnologija
i nikada ponovo obraunat. Takva poreska osnovica nije imala mnogo
veze sa stvarnim stanjem i bila je, i za porez, loa zamena za ustano-
vljavanje stvarnog prihoda.
Kada poreska osnovica vie ne postoji i kada nije mogue ustanoviti
stvarni prihod pojedinih poljoprivrednih domainstava drugim do-
brim tehnikama, onda je nuno odabrati neko priruno reenje. I
tako je, u nedostatku, boljeg, izabrano ovo reenje sa univerzalnom, za
sve jednakom osnovicom za penzijski doprinos. Ovakvo snalaenje, bez
obzira na dohodak ili prihod, oigledno pokazuje u kakvim se i tehni-
kim i koncepcijskim problemima nalazi penzijsko osiguranje poljopri-
vrednika.
8. Slino tome, i reenje o plaanju doprinosa na minimalnu osnovicu
ima izvesnog smisla. Jer, veliki broj poljoprivrednika nije oduevljen
obavezom plaanja penzijskih doprinosa, dok drava nema ni snage ni
volje da ga naplauje prisilnim putem. Stoga je prirodno da se odredi
niska osnovica za obavezni doprinos, sve u nadi da e ipak biti prih-
vatljiva veem broju osiguranika i da e oni plaati doprinos. Neka via
osnovica bi svakako smanjila broj uplatilaca.
9. Jo jedna odredba od znaaja za poljoprivredne osiguranike jeste
sledea: ukoliko osiguranik nije uplatio sve dospele iznose doprinosa,
16
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

prava iz penzijskog osiguranja e koristiti umanjeno, a Fond e obusta-


vljati 1/3 mesenog iznosa penzije utvrene sve dok se na taj nain ne
namire neuplaeni dospeli iznosi doprinosa. Na taj nain je poljopri-
vrednicima data olakica da mogu stei penziju i pored postojanja du-
ga za neuplaene doprinose, s tim da se dug kasnije namiri iz penzije.
Ova je olakica uvedena zbog velikih dugova poljoprivrednih osigu-
ranika za doprinose, a kako ne bi izgubili pravo na penziju.

VISINA PENZIJE
10. Obraun starosnih penzija poljoprivrednika obavlja se na isti nain
kao i ostalih osiguranika: sabiraju se lini bodovi po godinama, ostva-
reni uplatama doprinosa tokom penzijskog staa, i mnoe vrednou
opteg boda. Slino tome, kod invalidskih penzija se dodaje penzijski
sta, kako bi se poveala penzija onih koji imaju malo staa, a kod po-
rodinih se korekcija vri zavisno od broja lanova domainstva, ugla-
vnom nanie.
Meutim, mehanizam obrauna starosnih i invalidskih penzija prakti-
no je suvian kod poljoprivrednika, poto se pomenutim obraunom
na njihovu uplaenu minimalnu osnovicu najee dobija penzija koja
bi bila nia od minimalne penzije, te se stoga primenjuje ta minimalna
penzija. Naime, tek sa 40 godina penzijskog staa bi poljoprivredni osi-
guranik stekao pravo na starosnu penziju po pomenutom obraunu
koja bi bila jednaka minimalnoj penziji. Razlog tome je oevidan: poljo-
privrednici uplauju penzijski doprinos na minimalnu osnovicu, koja
je inae vrlo niska, pa im je onda obraunata starosna penzija vrlo nis-
ka, posebno za manji broj godina radnog staa.
11. Znai, i za poljoprivredne penzionere, kao i za ostale, ustanovljena
je minimalna (najnia) penzija, od koje ona obraunata ne moe biti
manja. Meutim, ovde se pojavljuje jedna neoekivana razlika kod po-
ljoprivrednika u odnosu na zaposlene i pripadnike samostalnih delat-
nosti: njihova (poljoprivrednika) minimalna penzija je nia nego kod
drugih dveju kategorija penzionera. Dok je u 2009. godini minimalna
penzija zaposlenih i samostalaca iznosila 11.088 dinara, za poljoprivre-
dnike je propisano 8.385 dinara. Ova razlika nastala je 2005. godine, ka-
da je minimalna penzija pomenutih dveju kategorija poveana sa 20 na
25% prosene zarade iz prehodne godine, dok je kod poljoprivrednika
ostavljena stara.
17
OSNOVNA ZAKONSKA REENJA

Ovoj razlici u minimalnim zaradama teko je nai opravdanje. Kada su


pravila penzionisanja i metod obrauna penzije jednaki, ne vidi se ra-
zlog da minimalna penzija bude razliita. Tada se, naime, dvojici osig-
uranika iz razliitih kategorija daje razliita minimalna penzija iako su
u svemu ostalom jednaki jednaka uplata doprinosa, jednak penzijski
sta, jednake godine ivota. Pisac ovih redova vidi dva mogua politi-
ka objanjenja:

prvo, seljaci nisu organizovani u sindikate i udruenja i njihove


interese je stoga lako zanemariti u trenutku kada druge dve, dale-
ko bolje organizovane kategorije osiguranika i penzionera snano
istiu svoje zahteve. Povezano s tim, na seljacima se ovim nai-
nom dosta pritedelo, jer praktino svi penzioneri poljoprivred-
nici primaju tu minimalnu penziju, pa je izvesno zakidanje done-
lo prilinu utedu (oko sedam milijardi dinara godinje);

drugo, zakonodavac je poao od proseno malog broja godina


staa poljoprivrednika (zbog neredovnih uplata) u poreenju sa
druge dve kategorije penzionera, pa ih je kaznio niom minima-
lnom penzijom.

MATINA EVIDENCIJA
12. Da bi penzijski sistem dobro funkcionisao, potrebna je prilina koli-
ina podataka. Stoga je zakonom propisano stvaranje tzv. matine evide-
ncije, koja e obuhvatiti te potrebne podatke. Nju vodi Fond penzijskog
i invalidskog osiguranja, uz pomo drugih aktera i dravnih institucija.
Matina evidencija obuhvata podatke o tri grupe aktera:
1. o osiguranicima: lini podaci, osnov i datum poetka osiguranja,
sta osiguranja, zarade i naknade, uplaeni doprinosi, obveznik
plaanja doprinosa i slino,
2. o penzionerima: lini podaci, vrsta penzije i pravni osnov, datu-
mi sticanja, poetka isplate i ukidanja penzije, osnov i vrsta inva-
lidnosti, srodstvo i lini podaci kod porodine penzije i slino i
3. o obveznicima plaanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osigu-
ranje.
Podaci se u matinu evidenciju unose na osnovu prijava, i to kako za
poetak osiguranja, tako i za svako kasnije auriranje. Prijave su duni
18
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

da podnose razliiti akteri, zavisno od kategorije kojoj pripada osigura-


nik: od poslodavca, do slube zapoljavanja.
Kod poljoprivrednika je postojalo ozbiljno pitanje o tome kome da se
poveri posao prijavljivanja. Jedna od mogunosti je bilo samoprijavlji-
vanje, znai uvoenje obaveze da sami poljoprivrednici dostavljaju
podatke o sebi i svojim prihodima. Ipak, preovladala je verovatno op-
ravdana skepsa u pouzdanost takve evidencije i mogunost naknadne
kontrole vie stotina hiljada poljoprivrednih domainstava.
13. Za poljoprivrednike su prijave dune da podnose, sa podelom po-
sla, sledee dravne institucije:
optinska uprava, u delu o prijavi i odjavi osiguranja i slinim li-
nim promenama i
poreska uprava, u delu o osnovicama doprinosa, njihovim upla-
tama od strane osiguranika i slinim finansijskim podacima.
Interesantno je pogledati genezu reenja o optinskim organima uprave
kao izvoru osnovnih i najvanijih podataka u matinoj evidenciji. Sredi-
nom osamdesetih godina, u vreme pripreme penzijskog osiguranja poljo-
privrednika, organizovana je velika akcija prijavljivanja od strane samih
poljoprivrednika. Dat im je i vaan podsticaj u besplatnim godinama pen-
zijskog staa, maksimalno deset godina, a u zavisnosti od navrenih god-
ina ivota. Za penzijsko osiguranje se prijavilo 450 hiljada poljoprivred-
nika, od, procenjivalo se, 850 hiljada potencijalnih osiguranika. Budui
da se, po tim procenama, prijavila tek jedna polovina populacije, pokre-
nuta je dopunska akcija koju su sprovodili lokalni organi vlasti, prven-
stveno lokalne mesne kancelarije. To je donelo jo oko 200 hiljada osigu-
ranika, ali i posvedoilo, inilo se, prilian potencijal lokalne vlasti kod
prikupljanja podataka potrebnih za penzijsko osiguranje poljoprivrednika.
Ipak, do 1992. godine koristio se sistem sa samoprijavljivanjem osigu-
ranika, odnosno oni sami bili su obavezni da prijavljuju svaku relevan-
tnu promenu svog statusa osiguranika. Ali, vrlo brzo su se pokazale
manjkavosti ovog reenja, odnosno nezainteresovanost poljoprivredni-
ka za ispunjenje ovih formalnih obaveza, pa je zakonodavac potraio
drugi nain auriranja Matine evidencije. I tako, u nedostatku alterna-
tivnih reenja, oslonio se na lokalnu vlast, odnosno na optinsku upra-
vu kao organ koji e snabdevati Fond PIO potrebnim podacima za au-
riranje matine evidencije.
19
OSNOVNA ZAKONSKA REENJA

Na alost, danas optinski organi uopte ne vre ovu svoju zakonom


propisanu ulogu u penzijskom osiguranju poljoprivrednika i ne dosta-
vljaju Fondu PIO potrebne podatke. Stoga je Fond potpuno ostavljen bez
zakonskog auriranja podataka, odnosno bez valjane matine evidenci-
je, sa velikim i praktino nereivim problemima.
Druga vrsta podataka matine evidencije oni finansijski nalazi se
kod Poreske uprave i tu, koliko se zna, nema veih tekoa.

FINANSIRANJE
14. Penzijsko osiguranje se u Srbiji finansira kombinacijom prihoda od
obaveznih doprinosa i budetskih transfera. Ovo vai i za penzije po-
ljoprivrednika. Uloga ostalih izvora je minimalna.
O penzijskim doprinosima i obavezi njihovog plaanja bilo je napred
rei. Republiki budet daje finansijski doprinos po dva zakonska os-
nova. Prvi je obaveza budeta da finansira razliku izmeu iznosa min-
imalne penzije propisane zakonom i iznosa penzije penzionera koji bi
se dobio primenom optih pravila obrauna penzije. Drugim reima,
kada penzioner prima minimalnu penziju umesto svoje nie penzije,
razliku je obavezan da pokrije budet Republike Srbije. Ovakva razlika
je standardna za poljoprivrednike penzije.
Drugi osnov za uee republikog budeta u finansiranju poljoprivre-
dnikih penzija jeste opta dravna garancija za funkcionisanje penzi-
jskog sistema, koja glasi: Republika je garant za obaveze fonda za ost-
varivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osigu-
ranja (dravna garancija). Znai, Republika Srbija je obavezna da po-
krije manjak u finansiranju penzijskog sistema onda kada njegovi sop-
stveni prihodi nisu dovoljni. Ova obaveza je povezana sa pravom Re-
publike da vodi politiku doprinosa, pa i da ih propie niima nego to
bi zahtevalo izjednaenje prihoda i rashoda penzijskog sistema, to se
i inilo tokom poslednje decenije.

ORGANIZACIJA
15. Penzijsko osiguranje poljoprivrednika bilo je od nastanka organizo-
vano u poseban penzijski fond, nezavisan od ostala dva (zaposlenih i
samostalnih delatnosti). Imao je svoj upravni odbor i direktora, svoj ra-
20
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

un i finansijsku samostalnost. Fond samostalnih delatnosti je, uz nak-


nadu, obavljao administrativne poslove za fond za penzijsko osigura-
nje poljoprivrednika.
No, od 1. januara 2008. godine funkcionie administrativno jedinstven
Fond penzijskog i invalidskog osuguranja, koji je obuhvatio sva tri rani-
je postojea fonda. U prelaznom periodu od tri godine postoje tri finan-
sijska podrauna, ali e od 1. januara 2011. godine i to poslednje obele-
je samostalnosti nestati i Fond e koristiti jedinstven raun. Ipak, i da-
lje e biti mogue analitiko praenje finansijskih i drugih tokova pen-
zijskog osiguranja poljoprivrednika.

21
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

FUNKCIONISANJE I PROBLEMI
16. U ovom odeljku pokuaemo da prikaemo osnovne odlike posto-
jeeg penzijskog osiguranja poljoprivrednika i uzroke takvog stanja.
Prethodno emo navesti nekoliko demografskih podataka iz Popisa sta-
novnitva 2002. godine za Srbiju bez Kosova i Metohije:

Tabela 1. Poljoprivredna gazdinstva i


stanovnitvo, 2002, u 000
Broj poljoprivrednih gazdinstava 778,9
ivi na gazdinstvima, ukupno 2536,4
 individualni poljoprivrednici 454,7
 aktivni van gazdinstva 705,1
 sa sopstvenim prihodima (penzije itd) 526,2
 izdravani 845,2
Ukupno poljoprivredno stanovnitvo 817,1
 aktivno 529,2
 individualni poljoprivrednici 487,7
 izdravano 287,8
Izvor: popis stanovnitva 2002.

Prethodni podaci mogu biti uzeti za analizu penzijskog osiguranja po-


ljoprivrednika samo orijentaciono, kao okvirni, budui da njihove defi-
nicije nisu identine sa definicijama iz zakona o penzijskom osiguranju.
Podsetimo, ovaj zakon podrazumeva pod poljoprivrednicima sve one
starije od 15 godina koji su lanovi poljoprivrednih i meovitih doma-
instava, a nisu ukljueni u penzijsko osiguranje zaposlenih ili samo-
stalaca, nisu penzioneri i ne nalaze se na kolovanju, pri emu je samo
jedan lan obavezno osiguran.

OSIGURANICI
17. Budui da je penzijsko osiguranje u Srbiji zasnovano na sistemu te-
kueg finansiranja, tj. na finansiranju tekuih rashoda na penzije iz te-
kuih prihoda od penzijskih doprinosa, to je za finansijsko zdravlje
penzijskog sistema (a i penzijskog fonda poljoprivrednika dok je posto-
jao) vrlo vaan bio odnos broja osiguranika sa brojem penzionera. to
je taj odnos nii finansiranje penzija je tee. Samim tim broj osigurani-
ka u penzijskom sistemu, pa i njegovim podsistemima, igra veliku, goto-
vo presudnu ulogu.
23
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

Tabela 2. Broj osiguranika poljoprivrednika


poljopri- lanova poljoprivred- lanova meovitih
ukupno
vrednika nih domainstava domainstava
1987 641503
1995 623403
2000 461904
31.12.2006. 332536 66141 160370 106025
31.12.2007. 314928 62891 152629 99408
mart 2009. 233385
april 2009. 229118
Izvor: dokumentacija Fonda PIO

Iz ove tabele vidimo da se broj osiguranika poljoprivrednika vrlo brzo


smanjuje ak za dve treine od vremena nastanka penzijskog osigura-
nja poljoprivrednika do danas, tj. za neto vie od dve decenije. Ova
tendencija daje negativnu sliku o penzijskom osiguranju poljoprivred-
nika: dok broj penzionera raste (o tome vie u nastavku), dotle broj
osiguranika opada. Sada je dostignut krajnje nepovoljan odnos od 1:1,
budui da je broj poljoprivrednih penzionera krajem 2009. godine bio
224,9 hiljada, a osiguranika samo 233,4 hiljade. Sa takvim odnosnom,
gde jedan osiguranik treba da obezbedi penziju jednom penzioneru,
penzijski fond mora da bude u velikoj finansijskoj krizi.
Meutim, i ovaj vrlo mali broj osiguranika prema Matinoj evidenciji
znatno je vei od stvarnog broja osiguranika i posledica je precenjeno-
sti, odnosno netanosti Matine evidencije. Jer, u ovoj evidenciji se
kao osiguranici vode mnogi poljoprivrednici koji to vie nisu, a usled
nedovoljne aurnosti same Matine evidencije.
18. Taan broj pravih, aktivnih poljoprivre- Tabela 3. Broj punih
dnika osiguranika se ne zna, zbog slabosti osiguranika sa plaenim
evidencije, o emu e biti vie rei. Gruba doprinosom
procena prema prihodima od doprinosa daje godina broj
razoaravajue rezultate. Naime, ukoliko se 2005 72101
ukupan godinji prihod od doprinosa po- 2006 73162
deli sa visinom (za sve jednake) godinje 2007 58686
obaveze po najnioj osnovici, dobijaju se 2008 42861
sledei brojevi: 2009 51530
Drugim reima, naplaeni prihod od penz- Izvor: sopstveni obraun na osnovu
ijskog doprinosa poljoprivrednih osigura- podataka o prihodima Fonda PIO

24
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

nika bio je tokom prethodnih godina jednak godinjim obavezama po


penzijskom doprinosu broja osiguranika navedenom u prethodnoj ta-
beli. Tako vidimo da je u periodu 20072009. godina samo za oko 50 hil-
jada osiguranika plaena puna godinja obaveza za penzijski doprinos
i da je taj broj vidljivo smanjen u odnosu na prethodne godine, kada
se kretao neto iznad 70 hiljada.
Inae, kretanje naplate penzijskog doprinosa poljoprivrednika u stal-
nim cenama prikazano je na sledeem grafikonu:

Grafikon 1. NAPLAENI DOPRINOS, stalne cene


4000
3500
3000
2500
2000
1500
1000
9 9 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Izvor: obraunato na osnovu dokumentacije Fonda PIO i statistike cena RZS.

Oigledan je nizlazni trend naplate sve se manje i manje naplauje u


realnom izrazu iz godine u godinu, to svedoi o sve manjem interesu
poljoprivrednika za penzijsko osiguranje, i pored uslovljavanja dra-
vnih subvencija za poljoprivredu ukljuenjem u penzijsko osiguranje i
plaanjem doprinosa.
Da je naplata niska svedoe podaci o odnosu naplate i naplatnog zadat-
ka u jednoj prosenoj godini: 2005. je razrezano doprinosa na osigura-
nike 6,93 milijarde, a naplaeno je samo 1,75 milijarde dinara, odnosno
tek jedna etvrtina.
19. Broj aktivnih osiguranika morao bi ipak biti vei od broja u pret-
hodnoj tabeli. Jer:
1. nisu svi osiguranici uplatili celu godinju obavezu, ve samo njen
deo, pa ostaju u dugu, ali i zadravaju status stvarnih osigurani-

25
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

ka; na taj nain se (za dati ukupan prihod od doprinosa) odgova-


rajue poveava broj onih koji su neto uplatili bilo celu obave-
zu, bilo samo deo i
2. neki osiguranici uopte nisu uplatili doprinos u datoj godini i nisu
odustali od penzijskog osiguranja ve koriste zakonsku moguno-
st o tzv. mirovanju staa, tj. da ne uplate doprinos za neku god-
inu, a da i dalje ostanu aktivni osiguranici i da mogu uplatiti do-
prinos sledee godine i slino.
Iz pomenutih razloga broj osiguranika je vei od navedenih 50 hiljada.
Za koliko vei ne znamo, ali je verovatno da ukupan broj aktivnih i po-
luaktivnih osiguranika teko da moe prei 100 hiljada. Ostatak do
ukupnog broja iz Matine evidencije su mrtve due, tj. oni koji se na-
laze u njoj iskljuivo iz razloga neaurnosti.
U Tabeli br. 2 vaan je i podatak o broju poljoprivrednika (tj. glava do-
mainstava) koji su osiguranici. Njih je 2006. i 2007. (za druge godine ne
raspolaemo podacima)4 bilo samo 66,1 i 62,9 hiljada. Budui da je po
popisu stanovnitva iz 2002. godine bilo 454,7 hiljada individualnih po-
ljoprivrednika (takoe glava poljoprivrednih gazdinstava), to znai da
se u Matinoj evidenciji tih godina nalazio tek svaki sedmi poljoprivre-
dnik. Poto je, videli smo, nominalno stanje u Matinoj evidenciji nere-
alno i preterano, a i smanjilo se u poslednjih par godina, to znai da je
broj poljoprivrednika (glava domainstva) realno jo manji. Orijentacio-
no, moglo bi se proceniti da je u poljoprivredniko osiguranje ukljuen
otprilike tek svaki osmi do deseti poljoprivrednik nosilac domainstva.
Ovi podaci i procene ukazuju na veliki neuspeh, moe se rei fijasko
ideje o obaveznom penzijskom osiguranju poljoprivrednika. To osigu-
ranje je startovalo relativno dobro, sa 640 hiljada registrovanih osigura-
nika 1987. godine, pri emu je drava dosta dobro obavila posao upi-
sivanja osiguranika, ali i privukla poljoprivrednike poklanjajui im go-
dine penzijskog staa (do 10 godina). Kasnije, meutim, kada je treba-
lo prei sa kampanjskog rada na sistematsko inoviranje evidencije, dr-
avni organi su potpuno podbacili i nisu nali nain da obezbede auri-
ranje Matine evidencije. A bez nje nije mogue uspeno voditi obave-
zni penzijski sistem.
________________________________
4 I dalje postoje zasebne matine evidencije poljoprivrednika za Vojvodinu u Novom Sadu, za Centralnu
Srbiju u Beogradu i pored toga to je od ujedinjavanja dva nekadanja zasebna fonda prolo 18 godina. Stoga
je obezbeenje nekih podataka za celu Srbiju poseban statistiki zadatak.
26
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

20. U sledeoj tabeli navedeni su rezultati ankete5 izvedene na selu


2009. godine o ueu u penzijskom osiguranju:

Tabela 4. Uplata penzijskog doprinosa


Zaposleni u
poljoprivredi
Sami uplauju 22,3
Uplauje poslodavac 2,1
Ne uplauju, ali nekada jesu 43,4
Nisu nikad ni uplaivali 32,1
Ukupno 100
Izvor: Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije,
draft, SeCons i UNDP, decembar 2009.

Kako se vidi, meu onima koji su aktivni u poljoprivredi tek jedna et-
vrtina uplauje penzijskoinvalidsko osiguranje, dok je iznad dve peti-
ne ranije uplaivalo, ali je potom prestalo. ak jedna treina poljopri-
vrednika nikada nije bila ukljuena u penzijsko osiguranje.
Rezultat ankete da 22,3% poljoprivrednika uplauje penzijsko osigura-
nje nam se ini preteranim u svetlu napred navedenih injenica, a ve-
rovatno je posledica nepreciznosti ankete kao izvora informacija zbog
relaksiranih kriterijuma ispitnika o tome ta znai redovno uplaivan-
je penzijskog osiguranja.
21. Ve smo videli da su lokalni organi vlasti (optine i gradovi) po za-
konu duni da dostavljalu PIO fondu obavetenje o svakoj promeni od
znaaja za status osiguranika, kao to su prijave i odjave osiguranja i sli-
ne line promene. Oni to, meutim, uopte ne rade6, tako da je Fond
PIO prinuen da se ogranii na promene koje mu sami osiguranici pri-
jave usled svojih potreba: bilo da se radi o odjavama (zbog smrti, pre-
laska na drugo osiguranje itd.), bilo o prijavama (zbog sticanja prava na
poljoprivredne subvencije itd.)7. Naravno, broj osiguranika se automa-
________________________________
5 Uzorak ankete obuhvatio je 1621 domainstvo sa ruralnog podruja Srbije.

6 Sistem podnoenja prijava i odjava osiguranja za ovu kategoriju osiguranika od strane optinskog organa
uopte ne funkcionie, kae se u Izvetaju o poslovanju Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osigura-
nje za 2008. godinu.
7 Poslednji popis osiguranika uinjen je 1997. godine, kada je Fond PIO poljoprivrednika angaovao optin-
ske inovnike na ugovor da ga sprovedu, ali rezultat nije bio dobar.
27
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

tski smanjuje i za broj onih poljoprivrednika koji se penzioniu tokom


godine. Sve ovo je, svakako, potpuno nedovoljno za odravanje potreb-
ne baze podataka o osiguranicima i njihovim poslovima, budui da u
Matinoj evidenciji ostaju i oni koji su davno odustali od poljoprivred-
nog penzijskog osiguranja (preli na osiguranje zaposlenih ili samosta-
laca) ali to nisu prijavili, zatim umrli osiguranici, lanovi poljoprivred-
nih domainstava koji vie nisu po zakonu duni da budu osiguranici
ali se nisu odjavili i slino.
Postoje slabosti i u Poreskoj upravi, budui da ni ona ne dostavlja Fon-
du PIO sve podatke o naplatama doprinosa i slino. U godinjem izve-
taju Fonda PIO pominje se i neizvravanje zakonom propisanih oba-
veza od strane Poreske uprave (ne podnosi prijave M4 za osiguranike
samostalnih delatnosti i poljoprivrednike)8. To, drugim reima, znai
da Fond PIO ni ne zna ko od osiguranika uplauje doprinose, a ko ne,
dakle ne zna ko je od onih zabeleenih u Matinoj evidenciji stvarno
aktivan i izvrava svoje obaveze, a ko je davno to prestao da ini. Ovaj
je problem nastao, ili je pojaan, od promene Zakona iz 2003. godine,
kada je obaveza kontrole uplate doprinosa preneta sa Fonda PIO na Po-
resku upravu, koja to, videli smo, ne ini uredno.
Takva nedovoljno aurna Matina evidencija onemoguava svaku smi-
slenu akciju Fonda PIO ili Poreske uprave na naplati dospelih doprino-
sa ili nagomilanih dugova, poto i ne znaju ko je osiguranik, a ko nije,
ko bi morao da bude obuhvaen obaveznim osiguranjem, a ko ne, ko
je dovoljno odrastao da postane osiguranik, a ko je odavno umro.
22. Nalije neaurne Matine evidencije i slabog plaanja doprinosa od
strane osiguranika jesu veliki dugovi osiguranika prema Fondu PIO. Nara-
vno, deo tih dugova je fiktivan, jer se odnosi na lica koja nisu ili nemaju na-
meru da budu penzijski osiguranici. Evo kako je to izgledalo 2005. godine:
preneti dug iz 2004. godine 7,71 milijardi dinara,
zaduenje doprinosima za 2005. godinu 6,93 milijardi dinara,
naplaeno doprinosa tokom 2005. godine 1,75 milijardi dinara,
stanje duga na dan 31.12.2005. godine 12,92 milijardi dinara9.
________________________________
8 Izvetaj o poslovanju Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2008. godinu.

9 Informacija o stanju dugova po osnovu neplaenog penzijskog doprinosa poljoprivrednika i merama za


poveanje stepena naplate, Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, mart
2006. godine, str. 34.
28
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

Od tada do danas dugovi su svakako veoma poveani, i to kako zbog


neplaanja tako i zbog zaduivanja doprinosom poljoprivrednika koji
vie nisu osiguranici. Zbog ovog drugog (tj. zbog netanosti evidenci-
je) iznos dugova nije pouzdan, a ni relevantan za analize.
23. Jak podsticaj irenju obaveznog penzijskog osiguranja trebalo bi da
bude povezivanje osiguranja sa pravom konkurisanja za dravne agra-
rne subvencije. Naime, standardan zahtev Vlade kako bi poljoprivred-
nik mogao da se kvalifikuje za subvenciju jeste potvrda Fonda PIO o
plaanju doprinosa za penzijsko osiguranje u toj i prethodnoj godini.
Tako se poljoprivrednici podstiu na ukljuenje u penzijsko osiguranje,
odnosno na plaanje doprinosa.
Meutim, izgleda da podsticaj osiguranju kroz uslovljavanje agrarnih
subvencija ne daje oekivane rezultate. To vidimo iz dosta malog uku-
pnog broja aktivnih osiguranika koji uplauju doprinose, odnosno iz
skromnog ukupnog prihoda od penzijskih doprinosa poljoprivrednika
(Tabela 3). Takav ishod moe se objasniti ili (1) time to su praktino
svi aktivni osiguranici ba ti koji konkuriu za subvencije, tako da ostali
i ne uplauju doprinos, ili (2) da se zahtev o potvrdi uplate penzijskog
doprinosa moe nekako izvrdati, odnosno zaobii, o emu postoje
indicije. Bilo kako bilo, i pored formalnog zahteva o redovnom plaa-
nju doprinosa, broj aktivnih osiguranika je skroman.
Optije posmatrano, postoje razlozi zato zahtev o redovnom plaanju
penzijskih doprinosa, da bi se moglo konkurisati za subvencije, teko
da moe doneti potpuni uspeh. Pomenimo tri:

znatan broj poljoprivrednih domainstava nije ni zainteresovan


za dravne subvencije, a usled slabih ljudskih i materijalnih resur-
sa, neatraktivnih subvencija, sloenih procedura za ostvarivanje
subvencija, malih ili neodgovarajuih poseda i slino,

neke od dravnih subvencija su skromne po vrednosti, pa poljo-


privrednici ne nalaze da je za njih rentabilno plaanje jednogodi-
njeg doprinosa za penzijsko osiguranje kako bi se dobila znatno
manja subvencija,

potpuno i strogo insistiranje na pomenutom uslovljavanju dovo-


di u pitanje ostvarivanje poljoprivredne politike; jer, ukoliko neka

29
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

poljoprivredna gazdinstva odustaju od subvencija zbog obaveze


plaanja penzijskog doprinosa, tada e se javiti manje interesova-
nje za subvencije od potencijalnog, pa e stoga i samo Ministars-
tvo poljoprivrede imati motiv da odustane od uslovljavanja; dru-
gim reima, prirodno je da se javi konflikt izmeu ciljeva irenja
ovuhvata penzijskog osiguranja i jaanja poljoprivredne proizvo-
dnje, a onda nee biti udno ukoliko se (bar delimino) odustane
od uslovljavanja; to se i dogaa, pa se kod nekih subvencija vie
ne trae potvrde o plaenim doprinosima: na primer, premije za
mleko, proizvodnju sa veom dodatom vrednou i za razvoj
nepoljoprivrednih delatnosti na selu za 2010. godinu.
24. Postoji jo jedan snaan podsticaj za ukljuenje poljoprivrednika u
penzijsko osiguranje: povoljan odnos uplaenih doprinosa i penzije,
odnosno trokova i prihoda poljoprivrednika. Naime, vaea reenja
osiguranja poljoprivrednika daju dobar finansijski raun za poljopri-
vrednike i omoguavaju im strategiju deliminog plaanja doprinosa.
Evo o emu se radi:
1. u Srbiji se ostvaruje pravo na penziju sa 40 godina radnog staa
(mukarci) ili sa 65 godina ivota i najmanje 15 godina penzijskog
staa;
2. poljoprivrednici plaaju penzijski doprinos prema minimalnoj
osnovici, koja je poslednjih godina iznosila 35% prosene zarade
u Srbiji,
3. postoji minimalna penzija, koja je za poljoprivrednike iznosila
8385 dinara u 2009. godini,
4. ukoliko poljoprivrednik uplati doprinos tokom 15 godina, penzio-
nie se i prima (minimalnu) penziju, tada e primati visoku sub-
venciju (ili poklon) od drave Srbije ak u visini 62,1% te penzije.
Naime, primenom optih propisa o obraunu penzija takav poljopri-
vrednik bi primao penziju koja bi iznosila samo 3.174 dinara10, ali mu
Fond PIO isplauje minimalnu penziju od 8.385 dinara meseno. Tako
se ostvaruje nezaraen transfer od 5.211 dinara meseno, ili 62,1% is-
________________________________
10 Za 15 godina staa poljoprivrednik ostvari 5,25 bodova (15 0,35), to, pomnoeno sa vrednou opteg
boda u 2009. godini od 604,51 dinara, daje obraunatu penziju od 3.174 dinara.

30
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

plaene penzije. Taj poklon plaa budet Republike Srbije. Naravno, sa


uveanjem broja godina penzijskog staa taj se poklon smanjuje, pa se
penzija poljoprivrednika obraunata po optim propisima izjednauje
sa minimalnom penzijom za 40 godina penzijskog staa, odnosno tek
tada nestaje pomenuta subvencija mukarca penzionera.
Zakonodavac je ovim poklonom svakako podstakao ukljuenje poljopri-
vrednika u penzijsko osiguranje. Ali, podstakao ga je na ogranieno uk-
ljuenje, odnosno na optimizaciju sopstvenog poloaja koja kao rezul-
tat daje strategiju dostizanja minimalnog penzijskog staa od 15 godina.
Tada je, videli smo, finansijski obraun najpovoljniji za poljoprivrednika.
I zaista, prosean penzioner poljoprivrednik ima tek 16 godina penzi-
jskog staa (u 2009. godini), to govori da taj optimizacioni raun savr-
eno deluje, bar kod onih koji kalkuliu. (Jedan deo penzionera ima
malo staa zbog mladosti penzijske eme i poklona u stau osiguranja
koga im je zakon dodelio pri njenom osnivasnju.)
Sa druge strane, taj je mehanizam potpuno destimulisao redovno, vie-
decenijsko osiguranje poljoprivrednika, pa tek veoma retki stignu do
40 godina penzijskog staa, to je uobiajeno za mukarce u osiguranju
zaposlenih i samostalnih delatnosti. Ovo je takoe sasvim prirodno i
neminovno poto produenjem penzijskog staa, odnosno dodatnim
uplatama doprinosa poljoprivredni osiguranik nita ne dobija penzi-
ja mu ostaje ista, ona minimalna.
tavie, pomenuta optimizaciona kalkulacija osiguranika poljoprivred-
nika usmerena na dostizanje minimalno potrebnog penzijskog staa
(15 godina) navodi ih na izbegavanje plaanja doprinosa za ostale go-
dine radnog veka, to je uzrok njihovih velikih i nenaplativih dugova-
nja, postojanja instituta mirovanja staa i plaanja dugova za doprino-
se iz penzije i drugih formalnih i neformalnih tehnika izbegavanja upla-
ta dospelih doprinosa i osiguranja. Drugim reima, reenjem o povo-
ljnom odnosu (minimalne) penzije i uplata doprinosa poljoprivrednika
stvoren je mehanizam koji destruira penzijski sistem i svodi ga na bor-
bu za izbegavanje penzijskog staa preko 15 godina.
Ostaje pitanje zato svi poljoprivrednici ne koriste pomenutu pogod-
nost i ne zarauju na reenju koje im je zakonodavac ponudio, ve sa-
mo neki, pa je tako tek deo poljoprivrednika stvarno ukljuen u penzi-

31
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

jsko osiguranje. Empirijskim odgovorom na pitanje ne raspolaemo,


ve samo pekulativnim. Jedan razlog bi mogao biti raireno neznanje o
trokovima i koristima ukljuenja u penzijski sistem i slabost kalkulaci-
je pojedinaca. Drugi bi mogao biti raireno generalno nepoverenje po-
ljoprivrednika u penzijski sistem, odnosno u dugoronu sposobnost i
spremnost drave da obezbedi ono to pie u Zakonu. Iskustva sa pen-
zijama iz prethodnog perioda nisu pozitivna, to je svakako poveavalo
nezainteresovanost poljoprivrednika za osiguranje. tavie, gotovo sve
vreme postojanja osiguranja stalno lebdi pitanje ta da se radi sa pen-
zijskim sistemom poljoprivrednika, a usled njegovog slabog funkcioni-
sanja, tako da poljoprivrednici oseaju da sistem nije sutinski stabi-
lan, odnosno da nije sigurno da e opstati na dug rok. Od tog shvata-
nja do odustajanja od osiguranja potreban je mali korak.
25. Jak podsticaj neplaanju doprinosa dalo je doskoranje veliko za-
kanjenje u isplati penzija, koje je 2005. godine dostiglo ak 20,5 mese-
nih penzija. Prethodne godine kriza i sankcije donele su velike teko-
e u isplatama svih penzija, ali se politika elita reila da d prednost
isplatama penzija zaposlenih, dok su penzije poljoprivrednika ostale
na zaelju prioriteta. tavie, poljoprivrednike penzije ne samo da su
bile niske i da su kasnile gotovo dve godine, ve ih je i inflacija obez-
vreivala, tako da je utisak koji su ostavljale na poljoprivrednike bio
krajnje nepovoljan: nestali su i poslednji tragovi poverenja u penzijski
sistem, uz zakljuak da se na njega ne moe raunati kao na izvor pri-
hoda u starosti.
U stvari, u penzijskom osiguranju poljoprivrednika ustanovljen je jedan
circulus vitiosus: slabo plaanje doprinosa vodilo je tekoama u fina-
nsiranju i zakanjenju isplata penzija, a ovo jo slabijem plaanju do-
prinosa i tako dalje. Nepovoljna ravnotea prekinuta je tek pretvara-
njem zakasnelih penzija u javni dug i njihovom isplatom zajedno sa pri-
padajuom kamatom u periodu 20072010. godine. Ali, izgubljeno pove-
renje se nije vratilo istog trenutka kada je normalizovano finansiranje
penzija, pa se nepovoljne posledice viegodinje krize penzijskog osi-
guranja poljoprivrednika i dalje jasno oseaju. Drugim reima, nepove-
renje poljoprivrednika u dravno osiguranje je i dalje snano.
26. Drugi element koji smanjuje atraktivnost ovog osiguranja jesu niske
penzije, odnosno nemogunost poljoprivrednika da ostvare penziju
veu od minimalne. Jer, jedinstvena minimalna osnovica za uplatu do-
32
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

prinosa za sve osiguranike dovodi do niske obraunate penzije, a ova


do isplata minimalne zakonske penzije praktino za sve poljoprivred-
nike. Ona je, meutim, dosta niska (neto preko osam hiljada dinara,
odnosno 80 evra), to je moda zanimljivo siromanim starakim do-
mainstvima, ali ne i bolje stojeim, meovitim domainstvima, u koji-
ma ima i mlaih aktivnih lanova. Za njih je ta penzija neatraktivna i
stoga ne ele da uestvuju u penzijskom osiguranju.
S druge strane, osnovica za osiguranje je previsoka za mnoga siroma-
na domainstva (oko 450 evra godinje za pojedinca), to destimulati-
vno deluje na njihovo ukljuenje u osiguranje. Na taj nain se potvru-
je da je jedinstvena osnovica neodgovarajua za selo koje se raslojava:
nekima je preniska (zbog niske penzije), a nekima previsoka.
27. Sledei destimulativan mehanizam je trenutno na delu: osnovice za
uplatu doprinosa se redovno uveavaju u skladu sa Zakonom, tj. prate
rast nominalnih zarada u Srbiji, koji postoji i pored krize, dok su, s dru-
ge strane, penzije zamrznute u nominalnom isnosu ve godinu i po dana.
Drugim reima, seljak vidi kako drava sve vie trai kroz doprinose, a
daje nepomenjeno kroz zamrznute penzije. To ne moe da popravi kre-
dibilnost penzijskog sistema u oima poljoprivrednika.
28. Funkcionisanje penzijskog sistema poljoprivrednika zavisi i od sta-
va drave, odnosno od njene spremnosti i odlunosti da sprovodi Za-
kon kako je propisano. Ukoliko je drava meka, odnosno ukoliko nije u
stanju da obezbedi (i prinudno) sprovoenje osiguranja, tada se oba-
vezno osiguranje moe pretvoriti u dobrovoljno, gde e od samih osi-
guranika zavisiti da li e i u kojoj meri biti ukljueni u osiguranje.
Ta spremnost drave svakako postoji kod osiguranja zaposlenih i sa-
mostalnih delatnosti, i pored izvesnih tekoa, tako da je u ova dva seg-
menta osiguranicima oigledno da je penzijsko osiguranje obavezno. S
druge strane, poljoprivrednici nemaju taj oseaj, budui da drava
nita ne ini, ili slabo ta ini, na obezbeenju obaveznosti penzijskog
osiguranja a u skladu sa zakonom: ne postoje kazne za neplaanje do-
prinosa, ne postoje prinudne naplate doprinosa, esto se daju olakice
koje treba da nekako pokriju neplaanje ili nedovoljno plaanje dopri-
nosa (mirovanje staa, plaanje dugova iz penzije) i slino. Prosto, ni-
jedan poljoprivrednik nije sm osetio prinudu niti je uo da je neko
drugi osetio vrstu dravnu ruku, pa nije udo da se svi ponaaju kao
33
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

da je sistem penzijskog osiguranja poljoprivrednika dobrovoljan. A on


i jeste realno dobrovoljan. Stvarno je osiguran samo onaj ko to hoe i
svako od njih plaa koliko i kada hoe. A to je onda dobrovoljno osigu-
ranje, i to dobrovoljnije od mnogih nominalno dobrovoljnih osiguranja.
Ostaje pitanje da li je drava, i da je htela, mogla da obezbedi obavez-
nost osiguranja imajui u vidu slabosti Matine evidencije i iz toga is-
hodee probleme. Odgovor je: da, mogla je. Jer, prvo, ona je dozvolila
gomilanje neaurnosti u Matinoj evidenciji, tj. nije nala nain da se
vodi taan ili relativno taan spisak osiguranika. Ona nije stvorila ni re-
gistar graana Srbije, nije iskoristila registar zdravstvenih osiguranika za
potrebe penzijskog osiguranja, nije stvorila Centralni registar osigurani-
ka socijalnog osiguranja (sada se taj posao vrlo sporo odvija) i slino.
Drugo, ak i postojea Matina evidencija prua mogunosti za prinu-
du: na primer, ukoliko poljoprivredni osiguranik plati doprinos jedne
godine, a ne prijavi se da je prekinuo osiguranje sledee, Poreska uprava
bi mogla da prema njemu primeni prinudne mere. I tree, drava je po-
kazala izrazito odsustvo elje da naplauje od poljoprivrednika i jednu
sa stanovita drave ozbiljniju obavezu porez na dohodak iz poljopri-
vrede. Taj porez je dran izuzetno niskim (za dve decenije nije revalori-
zovana obaveza u dinarima i pored visoke inflacije), pa je onda obusta-
vljena njegova naplata iz razloga veih administrativnih trokova od pri-
hoda. Da drava ima nameru da i poljoprivrednike optereti porezom
mogla bi ili da revalorizuje obavezu po katastarskom prihodu ili da ovaj
porez zameni nekim drugim. Ovako je dala jednoj klasi poreskih obve-
znika oprost poreza, to naravno neminovno znai da je meka i kod pen-
zijskih doprinosa. Naravno, za nas ovde nije potrebno da dublje razma-
tramo socijalne ili politike uzroke takve strategije u odnosima drave sa
poljoprivrednicima dovoljno je samo da konstatujemo stanje stvari.
29. Jedini ozbiljan plan ozdravljenja penzijskog osiguranja poljoprivre-
dnika imala je i pokuala da sprovede ministarka za socijalna pitanja
Gordana Matkovi 2003. godine. Naime, ovaj sistem je i tada bio suoen
sa istim ozbiljnim problemima: neplaanjem doprinosa i velikim dugo-
vima po toj osnovi, neurednom Matinom evidencijom i slino. Njen
plan je bio sledei:
1. da se smanje nagomilani dugovi uz pomo novog instituta nazva-
nog mirovanje staa, tj. da se otpie znatan deo dugova ali bez pe-
34
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

nzijskih prava za godine otpisa, to je ozakonjeno novim zako-


nom o penzijskom osiguranju iz 2003. godine, kojim je omogue-
no mirovanje staa od pet godina,
2. da se smanji budue optereenje poljoprivrednih domainstava
doprinosima, a kroz zamenu obaveze osiguranja svih lanova do-
mainstva osiguranjem samo jednim, dok ostali mogu da odabe-
ru da li e ili nee biti osigurani, to je takoe ozakonjeno novim
Zakonom o penzijskom osiguranju iz 2003. godine,
3. da se sredi Matina evidencija stvaranjem Centralnog registra osi-
guranika, to je zapoeto obezbeenjem kredita Svetske banke za
taj posao; meutim, Centralni registar je ozakonjen tek ovog me-
seca (maj 2010), to znai da se stvar razvlaila praktino est go-
dina,
4. da se zaotri stav drave prema neplatiama penzijskog doprino-
sa, odnosno da se primenjuju sve tehnike naplate koje su propi-
sane zakonom i koje se primenjuju na zaposlene i pripadnike sa-
mostalnih delatnosti (kredibilna pretnja prinudnom naplatom
itd.).
Meutim, vlada koja je zapoela sprovoenje ovog plana pala je kra-
jem 2003. godine i posle izbora zamenjena novom, koja nije nastavila
da ga sprovodi.
Pogledajmo neke od prijava od znaaja za osiguranje podnetih izmeu
10. aprila 2003. (kada je stupio na snagu novi Zakon o penzijskom osi-
guranju) i 21. decembra 2006. godine, kojima je menjan status mnogih
osiguranika:
Tabela 5. Prijave za promene osiguranja
razlog podnoenja broj, u 000
prestanak osiguranja (smanjenje obaveze na jednog lana) 40,7
mirovanje osiguranja (l. 219) 59,7
mirovanje osiguranja (l. 14) 39,7
Izvor: Izvetaj o poslovanju u 2007. godini, Republiki Fond za PIO poljoprivrednika

Kako se vidi, oko 40 hiljada osiguranika je odjavljeno usled promene


propisa, kojom je ostala obaveza osiguranja samo jednog lana poljo-
privrednog domainstva. To je skroman broj koji vie svedoi o nepri-
35
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

javljivanju promene nego o elji da svi lanovi domainstva ostanu osi-


gurani.
Broj prijava za mirovanje penzijskog osiguranja je prilian oko 100 hi-
ljada i oznaava elju podnosilaca da odloe reavanje problema na-
gomilanih dugova prema penzijskom fondu, tj. po neplaenim doprino-
sima. To, drugim reima, pokazuje tenju poljoprivrednika da sauvaju
ostvarena prava iz penzijskog osiguranja i ostanu u osiguranju do da-
ljeg, a bez troka, odnosno bez plaanja odavno dospelih obaveza po
penzijskim doprinosima. A za kasnije e se videti.

PENZIONERI
30. Obavezno penzijsko osiguranje poljoprivrednika uvedeno je 1986.
godine, a samo etrnaest godina kasnije broj penzionera ve je bio pre-
ko 200 hiljada:

Grafikon 2. BROJ PENZIONERA POLJOPRIVREDNIKA


250000

200000

150000

100000

50000

0
8 7 8 8 8 9 9 0 9 1 9 2 9 3 9 4 9 5 9 6 9 7 9 8 9 9 00
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20
Izvor: dokumentacija Fonda PIO

Takav eksplozivan skok broja penzionera u relativno kratkom razdob-


lju posledica je dvaju zakonskih reenja:
1. niskog broja godina potrebnog staa za ostvarivanje starosne pen-
zije (15 godina) i
2. poklona od jedne do deset godina penzijskog staa koga su prve
generacije penzionera dobile po zakonu, a bez uplate doprinosa.
Tokom poslednje decenije kretanje broja penzionera je daleko umere-
nije:
36
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

Grafikon 3. BROJ PENZIONERA POLJOPRIVREDNIKA


235000
230000
225000
220000
215000
210000
205000
200000
195000
00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Izvor: dokumentacija Fonda PIO

Stopa rasta broja penzionera iznosila je tek 1,7% u periodu 20002006.


godina. Od tada broj penzionera poljoprivrednika sutinski stagnira11,
to najverovatnije znai da je vrh u broju penzionera dostignut. Jer, po-
to se broj osiguranika sve vreme smanjuje, to je neminovno da se, po-
sle odreenog perioda sazrevanja penzijskog sistema, dostigne mak-
simalan broj penzionera i da se, zatim, on pone smanjivati.
31. Kretanje broja penzionera tokom poslednje dve godine prikazano
je u sledeoj tabeli:

Tabela 6. Promene broja penzionera, 2008. i 2009.


2008 2009
starosne novi korisnici 2700 10387
umrli 8269 9096
invalidske novi korisnici 553 1188
umrli 489 583
porodine novi korisnici 1422 2632
umrli 1515 1596
ukupno novi korisnici 4675 14207
umrli 10273 11275
ukupna promena 5598 2932
Izvor: dokumentacija Fonda PIO
________________________________
11 Mali pad broja penzionera u 2008. godini posledica je administrativnih tekoa kod spajanja triju fondova u
jedan i iz njih proisteklih zakanjenja u administriranju zahteva za penzionisanjem.

37
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

Po svemu sudei, ovi podaci ukazuju na poetak procesa smanjivanja


broja penzionera poljoprivrednika. Pogledajmo blie. Tokom poslednje
dve godine kretanje broja novih korisnika nije reprezentativno, poto
je ujedinjavanje fondova donelo pomenute administrativne tekoe.
Tako je ukupan broj novih penzionera u 2009. tri puta vei nego u 2008.
godini, to se moe protumaiti izvesnim zastojem u donoenju reenja
o penzionisanju u 2008. i reavanju tog zastoja u 2009. godini (uz redov-
no procesiranje tekuih zahteva). Stoga je broj penzionera u 2008. manji
nego to bi trebalo da bude, a 2009. vei. S druge strane, broj umrlih
penzionera je slian u obe godine. Ukupan rezultat je da je u 2008.
godini smanjen broj poljoprivrednikih penzionera ak za 5,6 hiljada,
a u 2009. povean za 2,9 hiljada. Ukoliko se pretpostavi da je pomenuti
zastoj iz 2008. nadoknaen u 2009. godini, to je realistino, tada bi zbir
promena za ovde dve godine dao realniju sliku kretanja broja penzio-
nera poljoprivrednika: smanjen je za 2,7 hiljada.
32. Struktura poljoprivrednikih penzija prikazana je u sledeoj tabeli,
zajedno sa strukturama penzija zaposlenih i samostalaca radi uporeenja:

Tabela 7. Uee u ukupnom broju penzija, 2009, u %


starosne invalidske porodine
zaposleni 51,5 24,9 23,6
samostalci 44,0 29,8 26,2
poljoprivrednici 83,4 5,6 11,0
Izvor: dokumentacija Fonda PIO

Kod poljoprivrednika je uee starosnih penzija u ukupnom broju


vrlo visoko i iznosi 83,4% u 2009. godini. Taj procenat je ranije bilo jo
vei, ali ga je smanjilo izvesno poveanje uea invalidskih i porodi-
nih penzija tokom poslednje decenije.
Iz ovih podataka je oigledno da je meu poljoprivrednim penzioneri-
ma neobino mali broj invalidskih penzionera tek svaki dvadeseti.
Mogue je da se deo uzroka tome nalazi u fizikoj aktivnosti na sveem
vazduhu, koja uva zdravlje, ali je takoe verovatno da su poljoprivre-
dnici manje veti u iskoriavanju svih mogunosti za ostvarenje prava
na invalidsku penziju. Uee invalidskih penzionera u ukupnom bro-
ju penzija je ak pet do est puta vee kod penzionera u osiguranju za-
poslenih i samostalaca.

38
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

Kod poljoprivrednika je i udeo porodinih penzija daleko nii nego kod


osiguranja zaposlenih i samostalaca za vie od jedne polovine. Ovo
je posledica dvaju razloga: (1) zbog mladosti ovog osiguranja, jo
uvek je meu penzionerima najvei broj pripadnika prve generacije
osiguranika, pa je broj porodinih penzija jo uvek nizak i (2) poto su
sve doskora svi lanovi domainstva bili obavezno osigurani, to su i
mnoge ene stekle pravo na penziju, tako da nije bilo potrebe da po
eventualnoj smrti supruga preu na porodinu penziju podjednakog
iznosa.
33. Zanimljivio je pogledati polnu strukturu poljoprivrednih penzione-
ra: ene su u 2008. godini inile ak 62,5%, a mukarci samo 37,5%! Pre-
vaga ena meu penzionerima u skladu je sa veim brojem ena nego
mukaraca i meu osiguranicima, makar u zvaninoj matinoj eviden-
ciji: krajem 2006, na primer, ena je bilo 174,8, a mukaraca 157,8 hilja-
da osiguranika.
Raspolaemo detaljnijim podaci- Tabela 8. Polna struktura, decembar
ma o polnoj strukturi za strarosne 2009, u %
i invalidske penzije u 2009. godini: starosne invalidske
ene veoma dominiraju kod sta- ene 118145 5926
rosnih penzionera ine ak 63,1% mukarci 69107 6620
ukupnog broja. Kod invalidskih Izvor: dokumentacija Fonda PIO
penzionera postoji ravnotea, od-
nosno mukarci ine neto iznad jedne polovine (52,8%). Nema sumnje
da postoji prevaga ena i kod porodinih penzionera.
Uzrok dominaciji ena meu penzionerima moe se samo naslutiti. Pi-
sac ovih redova veruje da je osnovni razlog za to injenica da su ugla-
vnom mukarci iz meovitih domainstava ti koji se zapoljavaju, te na
taj nain obezbeuju dodatne prihode i kasnije, kroz osiguranje zapo-
slenih, viu penziju od one poljoprivredne, dok ene preteno ostaju u
statusu poljoprivrednika i pomaueg lana domainstva, sa svojom
malom, ali penzijom koja daje elementarnu sigurnost i donosi redovan
prihod koji pokriva osnovne stvari, kao struju, eer i kafu. Drugim re-
ima, enina penzija se doivljava kao poslednje osiguranje u starosti,
ukoliko sve drugo podbaci.
34. U sledeoj tabeli prikazana je starosna struktura poljoprivrednih
penzionera:
39
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

Tabela 9. Starosna struktura starosnih


penzionera, decembar 2008, u %
ukupno ene mukarci
5155 0,1 0,1 0,0
5660 2,6 4,1 0,1
6165 11,0 14,7 4,7
6670 25,3 27,8 21,2
7175 34,6 36,6 31,4
7680 22,1 15,9 32,5
8185 3,9 0,8 9,0
8690 0,5 0,1 1,1
90+ 0,1 0,0 0,1
ukupno 100,0 100,0 100,0
Izvor: dokumentacija Fonda PIO

Vidljiva je dominacija kohorti od 65 do 80 godina. To je potpuno oe-


kivano, jer, sa jedne strane, odgovara uslovima penzionisanja mukara-
ca (ene imaju vee uee kohorte 6165 godina zbog povoljnijih uslo-
va, tj. ranijeg penzionisanja), i, sa druge strane, zbog biolokih razloga
kod generacija starijih od 80 godina.
Tabela 10. Prosena starost starosnih U tabeli 10. prikazana je prose-
penzionera, 2008 na starost penzionera iz sva tri
starosne penzije podsistema penzijskog osigura-
mukarci ene nja:
poljoprivrednici 74 70
Prosena starost poljoprivrednih
zaposleni 70 65
penzionera je visoka: 74 godine
samostalci 70 62 mukarci i 70 godina ene. Znat-
Izvor: dokumentacija Fonda PIO no je vea nego kod penzionera
iz druga dva podsistema. Dva su
uzroka vee prosene starosti poljoprivrednih penzionera: (1) gotovo
svi poljoprivrednici idu u penziju po osnovu godina ivota, dok kod u
ostala dva osiguranja mnogi idu mlai, a po osnovu godina penzijskog
staa (ukljuivo i beneficirani) i (2) priliv mlaih generacija penzionera
je usporen tokom poslednjih godina, pa prosena starost postepeno ra-
ste.
Pogledaemo starost penzionera, ali samo onih koj su u poslednjoj go-
dini za koju postoje potrebni podaci (2008) ostvarili penziju.
40
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

Prirodno, prosena starost novih Tabela 11. Prosena starost novih


poljoprivrednih penzionera nia starosnih penzionera, 2008
je nego kod svih sadanjih pen- starosne penzije
zionera. Kod poljoprivrednika mukarci ene
je prosena starost i ovde vidlji- poljoprivrednici 64 60
vo vea nego kod drugih dveju zaposleni 60 57
kategorija penzionera, iz ve po- samostalci 62 57
menutih razloga. Izvor: dokumentacija Fonda PIO

Podaci o starosti pokazuju da poljoprivredne penzije postiu u veoj


meri nego kod ostala dva podsistema sutinsku svrhu penzijskog osigu-
ranja: osiguranje dohotka u starosti. Jer, poljoprivrednici idu u penziju tek
kada ostare i imaju, kao penzioneri, u proseku vie godina nego ostali.
35. Posebnu vanost za penzijski Tabela 12. Prosean penzijski sta
sistem ima penzijski sta penzi- starosnih penzionera, decembar 2008.
onera, poto se tako pokazuje k- starosne penzije
oliko su doprinosili penzijskom mukarci ene
osiguranju tokom svog radnog poljoprivrednici 16 16
veka, odnosno tokom staa osigu- zaposleni 36 31
ranja. samostalci 32 29
Izvor: dokumentacija Fonda PIO
Prosean penzioner poljoprivre-
dnik, bez razlike da li se radi o enama ili mukarcima, ima samo 16 go-
dina penzijskog staa. To je kombinovani rezultat vie inilaca:
poklonjenih godina staa pri osnivanju penzijske eme, tako da
su pravo na penziju stekli i oni bez 15 stvarnih godina staa,
mladosti penzijske eme, tj. injenice da mnogi nisu ni imali
mogunosti da steknu vie godina staa pre nego to su navrili
godine ivota za penzionisanje i
izbegavanja plaanja doprinosa i prihvatanja takve politike od stra-
ne drave kroz mirovanja staa, isplate dugova iz penzija i slino.
Dakle, tih prosenih 16 godina je ispod polovine zakonskog punog penzi-
jskog staa i za ene, a naroito za mukarce. To je premalo i u poree-
nju za starosnim penzionerima iz osiguranja zaposlenih i samostalaca,
koji imaju ak dvostruko vie radnog staa nego poljoprivrednici.
Ovakav rezultat jasno pokazuje jedan vaan razlog duboke krize penzi-
jskog osiguranja poljoprivrednika: osiguranici ne samo da plaaju skro-
41
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

mne doprinose godinje, o emu je napred bilo rei, ve ih uplauju


neobino mali broj godina i time ne samo donose finansijske tekoe
osiguranju, ve i obesmiljavaju ideju penzijskog osiguranja. Jer, logika
penzijskog osiguranja zahteva da aktivan osiguranik uobiajeno radi i
uplauje doprinos 35, odnosno 40 godina, a da tek u relativno retkim
sluajevima to bude manje: u sluaju invalidnosti, linih neprilika pove-
zanih sa prekidima osiguranja i slino. Ono nikako ne moe biti zasnova-
no na tako malom broju godina malih uplata od strane malog broja osigu-
ranika, kako je to u penzijskom osiguranju poljoprivrednika u Srbiji.
Slino je i sa invalidskim penzijama:

Tabela 13. Prosean penzijski sta Prosean sta poljoprivrednih


invalidskih penzionera, decembar 2008. invalidskih penzionera znatno
starosne penzije je krai od staa invalidskih
mukarci ene penzionera iz osiguranja zapo-
poljoprivrednici 15 14 slenih i samostalaca. Ovo je do-
zaposleni 26 23 nekle prirodno, imajui u vidu
samostalci 24 20 kratki sta penzionera poljopri-
Izvor: dokumentacija Fonda PIO vrednika, ali i aktivnih osigura-
nika poljoprivrednika. Jer, uko-
liko prosean osiguranik poljoprivrednog penzijskog osiguranja ima
relativno malo penzijskog staa, onda je prirodno da malo staa ima i
osiguranik koji ostvari pravo na invalidsku penziju.
36. U sledeoj tabeli prikazani su podaci o prosenom penzijskom sta-
u novopenzionisanih penzionera, odnosno onih koji su otili u penzi-
ju tokom 2008. godine.
Novi korisnici starosnih penzija
Tabela 14. Prosean penzijski sta
kod poljoprivrednika imaju u
novih starosnih penzionera, 2008
proseku 20, odnosno 21 godinu
starosne penzije
penzijskog staa. To je vidljiv
mukarci ene
pomak u odnosu na prosek svih
poljoprivrednici 21 20
poljoprivrednih penzionera (16
zaposleni 37 31
samostalci 35 31
godina), to oznaava izvestan
Izvor: dokumentacija Fonda PIO
napredak prema ranijim vrlo
liberalnim reenjima (poklanja-
nje staa i slino). Ipak, taj prosek je i dalje znatno nii nego kod penzi-
onera iz osiguranja zaposlenih i samostalnih delatnosti, koji u proseku
imaju vie od 30 godina staa i kod ena i kod mukaraca.
42
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

PENZIJE
37. Poljoprivrednike penzije su generalno Tabela 15. Broj isplaenih
niske i esto neuredno isplaivane u prethod- penzija u godini
nom periodu. (Ne)redovnost isplata prikaza- 1995 12
na je u sledeoj tabeli: 1996 10
1997 6
Kako se vidi, glavna zakanjenja zabeleena 1998 8
su u drugoj polovini 1990tih godina, to je 1999 5
neobino. Jer, najtea kriza pod sankcijama 2000 10
UN zbila se u prvoj polovini te decenije, a 2001 19
bitno je popustila posle sklapanja Dejtonskog 2002 12,5
2003 7
sporazuma 1995. godine. ak ni prva prodaja
2004 12
Telekoma 1997. godine, koja je donela opte ola-
2005 11,5
kanje u toj godini, nije donela nita dobro 2006 12
poljoprivrednim penzionerima: primili su sa- 2007 12
mo 6 penzija. 2008 12
2009 12
Posle 2000. godine stanje se normalizuje: obi-
Izvor: dokumetacija Fonda PIO
no se isplauje 12 penzija godinje, posebno
poslednjih godina. U 2001. je isplaeno ak 19,
kako bi se smanjila nagomilana zakanjenja, dok je u 2003, godini iro-
ke reforme i penzijskog sistema i poljoprivrednikog podsistema, ispla-
eno samo sedam penzija.
38. Tokom poslednjih godina prosena penzija poljoprivrednika kretala
se ovako:
Grafikon 4. PROSENA PENZIJA POLJOPRIVREDNIKA
8500

8000

7500

7000
dinari

6500

6000
nominalno
5500
realno
5000
2007
2007
2007
2008
2008
2008
2008
2008
2008
2008
2008
2008
2008
2008
2008
2009
2009
2009
2009
2009
2009
2009
2009
2009
2009
2009
2009

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Izvor: obraunato na osnovu dokumentacije Fonda PIO i statistike cena


RZS.
43
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

Primeujemo tri skoka: (1) vanredno poveanje penzija u januaru 2008.


godine za 11,06%, (2) redovno poveanje na osnovu indeksacije u martu
2008. godine za 6,97% i (3) kombinovano redovno poveanje na osnovu
indeksacije od 4,13% i vanredno poveanje od 10% u oktobru 2008. go-
dine. Potom su penzije na due zamrznute u nominalnom iznosu, a po-
sle izbijanja ekonomske krize i sporazuma sa Meunarodnim monetar-
nim fondom.
Pre pomenutog zamrzavanja penzija primenjivao se sledei indeksaci-
oni mehanizam: penzije su korigovane dva puta godinje, u aprilu i ok-
tobru, a prema formuli koja je ukljuivala kretanje cena i zarada. For-
mula je menjana: dok je 2001. godine ustanovljena kao tzv vajcarska,
gde su ponderi cena i zarada bili jednaki (po 50%), dotle je kasnije ponder
zarada smanjivan, da bi one na kraju bile iskljuene iz formule, pa su
u indeksacionom mehanizmu ostale samo cene, odnosno trokovi ivota.
Nominalno kretanje penzija nije jednako realnom, budui da je sve vre-
me prisutna inflacija. Iz prethodnog grafikona primeujemo da je rast
realne penzije poljoprivrednika (donja linija) postojao do oktobra 2008.
godine, a da je potom dolo do smanjenja prosene penzije zbog kom-
binacije nominalnog zamrzavanja i inflacije, dodue sve sporije.
39. Dugoronija slika kretanja prosene realne penzije poljoprivredni-
ka prikazana je na sledeem grafikonu:

Grafikon 5. PROSENA PENZIJA POLJOPRIVREDNIKA,


stalne cene
9000
8000
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
9 5 9 6 9 7 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
1 9 1 9 19 1 9 1 9 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

Kako se vidi, prosena penzija je opadala do poetka ove decenije, to


je bilo posledica duboke krize, finansijskih nedaa i tadanjeg indeksa-
44
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

cionog mehanizma. Od poetka poslednje decenije prosena penzija


brzo raste, kao rezultat indeksacionog mehanizma koji je dobrim de-
lom bio oslonjen na kretanje zarada, a one su vrlo brzo rasle tokom
vie godina.
Ipak, ni taj brzi rast u duem peri- Tabela 16. Prosena penzija
odu nije doveo do bitnog povea- poljoprivrednika u odnosu na penzije
nja prosene penzije, a zbog vrlo zaposlenih i samostalaca, u %
niskih vrednosti u prolosti. Da su polj./zaposl. polj./samost.
penzije poljoprivrednika i dalje ni- 2001 9,9 10,0
ske svedoi sledea tabela: 2003 28,4 29,0
Prosena penzija poljoprivredni- 2006 37,4 38,5
ka je poetkom prethodne deceni- 2009 37,5 38,3
je iznosila tek jednu desetinu pro- Izvor: dokumentacija Fonda PIO
senih penzija iz osiguranja zapo-
slenih i samostalaca! A ni ove nisu bile visoke, naprotiv. Tokom sledeih
godina, a posle promene propisa o minimalnoj penziji, odnos se donekle
popravio i prosena poljoprivrednika penzija dostigla je oko 38% prose-
ne penzije iz ostala dva osiguranja. Na tom nivou je ostala do danas.
40. Vanost zakonske odredbe o Tabela 17. Distribucija penzija,
minimalnoj penziji uoljiva je iz januar 2010.
dominacije ba minimalne penzi- visina penzije broj u%
je meu poljoprivrednicima: do 6000 26929 12,0
Mininalnu penziju prima 183,5 hi- do 8384 3628 1,6
ljada penzionera poljoprivredni- minimalna 8385 183548 81,7
ka, odnosno ak 81,7 procenata od do 10681 7144 3,2
ukupnog broja. To je posledica na- preko 10682 3516 1,6
pred opisanog mehanizma: osno- ukupno 197836 100
vica na koju se plaa doprinos je Izvor: dokumentacija Fonda PIO
niska, a penzioneri u proseku ima-
ju vrlo malo penzijskog staa, pa to dvoje daje obraun penzije koji je
nii od minimalne penzije; stoga se velika veina starosnih penzionera
podie na minimalnu penziju.
Ispod minimalne penzije su uglavnom porodini penzioneri, za koje ne
vai odredba o optoj minimalnoj penziji, dok je preko minimalne pen-
zije tek svaki dvadeseti penzioner.

45
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

41. Pogledajmo odnose prosenih penzija pojedinih kategorija penzio-


nera poljoprivrednika:
Tabela 18. Odnos tri kategorije penzija
ukupno starosne invalidske porodine
2001 100 101,9 108,5 75,2
2005 100 102,5 107,8 74,1
2009 100 102,7 109,1 75,3
Izvor: dokumentacija Fonda PIO

Starosne penzije su tek neto vie nego to je prosek poljoprivredni-


kih penzija, dok su invalidske vie od starosnih. Porodine bitno zao-
staju i iznose tek tri etvrtine opteg proseka. Meusobni odnosi poje-
dinih kategorija penzija su stabilni i ne menjaju se dui niz godina.

OSTALA DAVANJA
42. Penzijskoinvalidsko osiguranje obuhvata, pored penzija, i jo neka
davanja, kao to su naknade za kunu negu i pomo, naknade za tele-
sno oteenje i pogrebne trokove. Pogledajmo osnovne cifre:

Tabela 19. Druga davanja, decembar 2009


broj iznos
korisnika dinara
pomo i nega 10132 13321
naknada za telesno oteenje 1547 6065598
Izvor: dokumentacija Fonda PIO

Pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica ima osigura-


nik i korisnik penzije kome je zbog prirode i teine povrede ili bolesti
neophodna pomo i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja os-
novnih ivotnih potreba. Visina ove naknade indeksira se se na isti na-
in kao i penzije.
Tokom poslednjih godina primetan je rast broja korisnika naknade za
tuu pomo i negu meu poljoprivrednicima. Razlog tome se moe po-
traiti u injenici da je ona praktino dvostruko vea od prosene po-
ljoprivrednike penzije i stoga vrlo primamljiva, ali i zbog postepenog
informisanja poljoprivrednika o svim mogunostima koje prua penzi-
jskoinvalidsko osiguranje.
46
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

43. Naknada za telesno oteenje je davanje na ime smanjene funkcio-


nalnosti pojedinih organa ili delova tela, to oteava normalnu aktivnost
i iziskuje vee napore u ostvarivanju ivotnih potreba, bez obzira na to
da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. Moe nastati na radnom
mestu ili van njega i isplaivati se onima koji ve primaju penziju ili ne.

FINANSIRANJE
44. Najtei problem penzijskog osiguranja poljoprivrednika je finansi-
jski: ve od sredine 1990tih godina sopstveni prihodi nisu mogli da
prate rashode i javljao se sve vei deficit. Budui da je sistem zasno-
van na naelu tekueg finansiranja (payasyougo), to se svaki man-
jak u prihodima mora odraziti na finansijske rezultate osiguranja.
Pogledajmo kretanje ukupnih rashoda (na penzije, druga socijalna da-
vanja i (male) administrativne trokove) i prihoda od doprinosa i od
budeta, izraene u stalnim cenama iz 2009. godine kako bi se elimin-
isao uticaj inflacije:

Grafikon 6. RASHODI I PRIHODI, stalne cene


30000
25000 ukupni rashodi
iz budeta
20000 od doprinosa
15000
10000
5000
0
9 9 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

Dok prihodi od penzijskih doprinosa praktino stagniraju, odnosno


blago opadaju tokom poslednje decenije, dotle rashodi imaju brz i ne-
prekidan rast u istom periodu. Taj rast posledica je kako poveanja
broja penzionera, tako, jo vie, rasta realne penzije od 2001. godine
naovamo. Svakako, razlika izmeu ovih dveju linija predstavlja deficit
penzijskog osiguranja poljoprivrednika koga je budet Republike Srbije
morao da finansira.
47
FUNKCIONISANJE I PROBLEMI

Uee penzijskih doprinosa u finansiranju rashoda penzijskoinvalid-


skog osiguranja poljoprivrednika sve je manje i spalo je u 2009. godini
na samo 8,5%, dok budet obezbeuje ostatak, vie od 90% potrebnih
sredstava. Takvo stanje u potpunosti naruava osnovnu ideju sistema
tekueg finansiranja penzija (PAYG sistema), kod koga se pretpostavlja
pokrie tekuih rashoda tekuim prihodima od doprinosa, odnosno fi-
nansiranje penzija penzionera uplatama od strane aktivnih osigurani-
ka (zaposlenih i slino). U skladu je s konceptom da budet privreme-
no ili u manjoj meri doprinese finansiranju penzija, ali ne i da na sebe
praktino preuzme ceo teret. Onda je to neki drugi sistem.
45. Postojei sistem, ako se uopte moe govoriti o sistemu, podsea
na model socijalnih penzija, ali samo delimino. Naime,

lii na sistem socijalnih penzija po tome to ih gotovo u celini fi-


nansira budet, odnosno svi poreski obveznici bez obzira da li e
imati pravo ili nee na ove ili druge penzije,

razlikuje se od modela socijalnih penzija po tome to nemaju svi


pravo na njih ni celo stanovnitvo, ni svi poljoprivrednici; da bi
se ostvarilo pravno na njih, potrebno je biti poljoprivrednik i plati-
ti ulaznicu, tj. izvesno vreme uplaivati penzijski doprinos ali u zna-
tno manjem ukupnom iznosu nego to je oekivani iznos penzije.

REZIME
1. Srbija je polovinom 1980tih godina organizovala obavezno penzi-
jsko osiguranje poljoprivrednika,
2. drava je dugo vremena vodila, pa i danas vodi politiku nezameranja
zemljoradnicima i stoga izbegava primenu prinude kod naplate pen-
zijskih doprinosa; stoga je obavezno osiguranje pretvoreno u dobro-
voljno,
3. najvie 100 hiljada poljoprivrednika moe se smatrati aktivnim osig-
uranicima,
4. Matina evidencija aktivnih osiguranika je veoma neaurna, jer dr-
avni organi koje je zakon zaduio da se brinu o inoviranju evidenci-
je (optinski organi uprave) uopte ne rade taj posao, a ni centralna
vlast ih ne pritiska da rade u skladu sa zakonom,
48
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

5. poljoprivrednici uglavnom nisu zainteresovani za penzijsko osigura-


nje i izbegavaju uee, odnosno uplatu penzijskih doprinosa, pr-
venstveno usled nepoverenja u njegovu solidnost,
6. vrlo brzo, ve posle 15 godina, broj penzionera je dostigao visok
broj (200 hiljada), zbog liberalnih reenja kod penzionisanja,
7. broj penzionera je sada verovatno na maksimumu, poto e u budu-
nosti i demografski procesi i sve manji broj osiguranika voditi ka
opadanju ovog broja,
8. prosean penzijski sta poljoprivrednikih penzionera je vrlo nizak,
to ukazuje da je njihov doprinos penzijskom sistemu bio takoe
vrlo nizak,
9. penzije su niske i za mnoge netaraktivne,
10.penzioneri poljoprivrednici primaju veliki transfer kroz minimalne
penzije, koje su gotovo uvek vee od one obraunate na osnovu za-
kona,
11. ve posle 10 godina od ustanovljavanja, osiguranje je zapalo u finan-
sijsku krizu; krajem 1990tih se deficit kompenzovao zakanjenjem
isplate penzija, a tokom poslednje godine sve veim dotacijama bu-
deta Srbije,

49
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG


OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA
46. U drugom delu ovog teksta razmotriemo osnovne opcije za suoa-
vanje s krizom penzijskog osiguranja poljoprivrednika. Neemo se za-
drati na malim promenama postojeeg modela, ve pozabaviti veli-
kim pitanjima kako bi onima koji odluuju ukazali na presudne dileme.
Verujemo da postoje tri osnovne opcije:

radikalno sreivanje penzijskog osiguranja poljoprivrednika,


produavanje postojeeg stanja i
ukidanje obaveznog osiguranja poljoprivrednika.
Odmah da naglasimo da e na izbor opcije prevashodno uticati politi-
ke okolnosti, a ne tehnika ili koncepcijska strana stvari. Jer, postoje-
e tekoe, odnosno duboka kriza ovog segmenta penzijskog osiguranja
prvenstveno je posledica rada drave, koja kako iz sopstvene slabosti
tako i iz politikog rauna vrlo loe organizuje i vodi ovo osiguranje.
Stoga e i dalja dinamika penzijskog osiguranja poljoprivrednika zavi-
siti prvo od politikih konsideracija, a potom ostalih tehnikih, ljud-
skih, finansijskih... Zato i osnovni lek za krizu osiguranja poljoprivred-
nika mora biti potraen u politikoj sferi, odnosno u promeni njenog
odnosa prema osiguranju poljoprivrednika.
Radikalno sreivanje sistema zahteva dosta politike energije, naime
ulaganje znatnog napora u renoviranje sloene administrativne struk-
ture, sa jedne, i promenu odnosa prema neizvrenju obaveza od strane
poljoprivrednika, odnosno pristupanje administrativnoj represiji, sa
druge strane.
Produenje postojeeg stanja je verovatno najlaka opcija sa stanovita
politikog faktora. Jer, tu ne treba donositi nikakve radikalne odluke, pa
stoga ne postoji opasnost gubljenja politikog rejtinga vladajue koalicije.
Ni ukidanje obaveznog osiguranja poljoprivrednika ne bi nikog nepo-
sredno pogodilo budui da je ono samo formalno obavezno i budui
da poljoprivrednici nisu za njega posebno zainteresovani, ali bi vlada-
juim strankama donelo izvesne politike gubitke usled ukidanja jedne
socijalne institucije koja se obino smatra progresivnom i potrebnom
u savremenom svetu (ak i kada to nije tano).
51
MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA

OPCIJA 1: UNAPREENJE POSTOJEEG MODELA


47. Konstrukcione i funkcionalne slabosti postojeeg sistema penzijskog
osiguranja poljoprivrednika su brojne i duboke, pa je i stanje tog siste-
ma krajnje nepovoljno: ne obezbeuje mirnu starost poljoprivrednim
penzionerima, a kota mnogo.
Kako smo videli, ozbiljni propusti postoje i u koncepcijskiom smislu i,
jo vie, u operacionalizaciji i realizaciji. Stoga bi i posao unapreenja
i revitalizacije ovog segmenta penzijskog osiguranja bio veliki. A osno-
vni problem je izvrena sutinska transformacija obaveznog u dobro-
voljno penzijsko osiguranje, sa svim prateim posledicama slabog obu-
hvata, siromatva starih poljoprivrednika i budetskih napora, iz ega
proizilazi imperativna potreba obezbeenja obaveznosti penzijskog osi-
guranja poljoprivrednika.
Radikalno reformisanje rada poljoprivrednikog osiguranja obuhvatilo
bi promenu vie konstruktivnih elemenata, ali su dve promene osnov-
ne i nune:
1. stvaranje i odravanje tane matine evidencije osiguranika po-
ljoprivrednika, sa svim relevantnim podacima i
2. promenu odnosa drave prema poljoprivrednicima, odnosno odu-
stajanje od posmatranja poljoprivrednika kao biraa kojima je
potrebno podilaziti i njihovo tretiranje kao graana koji moraju
potovati zakon ili e na to biti prinueni.
Ove dve promene ne idu jedna bez druge, odnosno moraju biti zajed-
no sprovedene. Jer, tana matina evidencija nita ne znai bez sprem-
nosti drave da obezbedi potovanje zakona, kao to ni spremnost na
upotrebu zakonskih sredstava da se poljoprivrednici prisile na uee
u obaveznom penzijskom osiguranju nita ne znai ukoliko ne postoji
valjana matina evidencija.
Budui da nema sumnje da je osnovni uzrok postojeih tekoa negati-
van odnos drave, to bi ona morala prethodno da donese odluku o obe
promene da li ih hoe i moe izvesti u celini. Polovina reenja nee
dati rezultate.

Matina evidencija
48. Sreivanje matine evidencije je nuan preduslov dobrog funkcio-
nisanja penzijskog osiguranja poljoprivrednika. Njega bi trebalo da iz-
52
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

vede maja 2010. ozakonjeni Centralni registar obaveznog socijalnog osi-


guranja. Ono bi trebalo da se sastoji od dve operacije: (1) ustanovljava-
nja sadanjeg spiska osiguranika poljoprivrednika, sa potrebnim poda-
cima, i (2) stvaranja pouzdanog sistema auriranja matine evidencije
u budunosti.
Ad1. Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja nije
predvideo radikalna reenja za stvaranje nove, tzv. jedinstvene baze,
koja e zameniti Matinu evidenciju i obuhvatati sve relevantne poda-
tke o osiguranicima i uplatama doprinosa. Nije previen novi popis po-
ljoprivrednika, kakav je uraen pre 25 godina. Ostalo je da se preuzme
Matina evidencija Fonda PIO i, eventualno, dopuni iz drugih izvora.
Centralni registar12 bi potencijalno mogao da dopuni svoju bazu iz dva
izvora: Poreske uprave i Uprave za trezor. Jer, obe poseduju svoje evi-
dencije o poljoprivrednicima.
49. Baza Poreske uprave nastala je prilikom ustanovljavanja penzijskog
osiguranja, a njeno auriranje bilo je jo loiije nego Matine evidenci-
je. Jer, ona je iskljuivo menjana ukoliko bi nove podatke doneo osigu-
ranik, a radi nekih njegovih potreba. I ovde je znatan broj mrtvih du-
a, tj. onih koji su prestali da budu osiguranici svojom voljom ili zbog
smrti, ili zbog prelaska na drugo osiguranje, kao to u ovoj bazi nisu
registrovane mlae generacije osiguranika, dakle onih koji su kasnije
stekli pravo ili obavezu da budu osigurani13.
Druga baza Poreske uprave sadri podatke o poljoprivrednim imanji-
ma, budui da su joj oni bili potrebni za razrez i naplatu poreza na ka-
tastarski prihod, a ne o pojedincima na tim imanjima, odnosno o la-
novima poljoprivrednih i meovitih domainstava. Pored toga, ta je
baza i sama dosta netana, jer nije aurirana najmanje u poslednjih pet
godina od kada se vie ne naplauje porez na katastarski prihod. Naj-
vanije, kao nosioci mnogih domainstava i dalje figuriu ljudi koji su
odavno umrli, budui da se ostavinski postupci na srpskom selu esto
ne okonavaju, pa ni katastar i zemljine knjige nemaju tano stanje
vlasnitva.
________________________________
12 Centralni regostar bi trebalo da pone da funkcionie krajem 2012. godine. Do tada e se stvoriti institu-
cija, zaposliti radnici, nabaviti oprema i softver i preuzeti baze drugih institucija.
13 U bazi osiguranika Poreske uprave nalazi se sada (maj 2010) 724.333 pojedinca. U taj broj su ukljueni i
penzioneri, a njihov taan broj nismo saznali.

53
MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA

50. Sledea mogunost dopune Matine evidencije je Registar poljopri-


vrednih gazdinstava. Formiran je 2005. godine, iz elje da se stvori regi-
star slian Registru privrednih subjekata, a radi stvaranja baze podata-
ka o poljoprivrednim gazdinstvima koja bi omoguila bolje planiranje
poljoprivredne politike. Snaan podsticaj upisu poljoprivredbnika u
Registar jeste politika drave u oblasti poljoprivrednih subvencija. Nai-
me, ta politika standardno trai od korisnika subvencija, odnosno zain-
teresovanog poljoprivrednika, da se upiu u Registar poljoprivrednih
gazdinstava. U protivnom nije mogue konkurisati za subvenciju.
Registar se tehniki vodi u okviru Uprave za trezor Ministarstva finan-
sija, dok je u regulatornom smislu pod Ministarstvom poljoprivrede.
Poljoprivrednici se prijavljuju lokalnim filijalama Uprave za Trezor.
Osnovne odlike ove evidencije su sledee:

uslov za upis je najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljita


na kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja,
u Registar se upisuju sva gazdinstva, bez obzira na pravni oblik,
kao to su ona koja poseduju poljoprivrednici, preduzetnici, pri-
vredna drutva, zemljoradnike zadruge i druga pravna lica,
kod poljoprivrednika, u Registar se upisuju lini podaci nosioca
i lanova poljoprivrednog domainstva, podaci o zemljinom fon-
du, biljnim kulturama i stoci, izvod iz katastra ili zemljinih knji-
ga kao dokaz vlasnitva i slino,
upis u Registar je dobrovoljan, tako da poljoprivrednici mogu, ali
ne moraju da upiu sebe i svoje gazdinstvo,
i onda kada se poljoprivredno domainstvo upisuje, nije obave-
zan unos svih predvienih podataka, tako da se, na primer, ne
moraju uneti lanovi domainstva itd.
do ove 2010. godine se registracija domainstava u Registar vri-
la svake godine, dok e se od 2011. vriti samo po potrebi (ukoli-
ko postoje promene).
osnovni podsticaj za upis u Registar je finansijske prirode: drav-
ne poljoprivredne subvencije se (uglavnom) isplauju samo onim
domainstvima koje su upisane u Registar.
54
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

Posle neuspenog poetka, kada Tabela 20. Broj registrovnih


je broj upisanih domainstava bio poljoprivrednih gazdinstava
mali, poslednjih godina on je pri- na dan broj, u 000
lian: 31.12.2008. 420,4
31.12.2009. 441,9
Ipak, u 2010. godini se broj prija- april 2010. oko 300
vljenih gazdinstava smanjio za Izvor: Uprava za trezor, MF; za 2010. Pres, 24.4.2010.
gotovo jednu treinu, prema pre-
liminarnim podacima. Da li je uzrok tome smanjenje atraktivnosti sub-
vencija za poljoprivrednike ili pojaana kontrola podnete dokumen-
tacije, kako tvrde u Ministarstvu poljoprivrede, ostaje da se vidi.
Iako se pomenuti broj odnosi na sve vrste poljoprivrednih gazdinsta-
va, nema sumnje da daleko najvei broj pripada individualnim poljo-
privrednicima i meovitim domainstvima. Broj ostalih (privrednih
drutava, zadruga i slinih) svakako je mali.
Budui da se obino procenjuje da u Srbiji danas postoji 700750 hiljada
poljoprivrednih gazdinstava, to bi znailo da Registar obuhvata znatan
deo ukupnog broja, oko jedne polovine. Nema sumnje da se u Registru
nalaze ona boljestojea induvidualna gazdinstva koja uglavnom rade
za trite, koja imaju ambiciju da se modernizuju i poveavaju ratarsku
i stoarsku proizvodnju. Jer, tek za domainstva sa veim trinim vi-
kom ima smisla ukljuenje u sistem dravnih stimulacija. Sa druge
strane, verovatno se meu onim domainstvima koja se nisu upisala u
Registar nalaze siromanija, manje produktivna domainstva kod kojih
je trini viak mali ili nepostojei, pa stoga ni dravne subvencije nisu
dovoljan mamac za upis, zatim domainstva sa stari(ji)m ljudima i oni-
ma manje pismenima za koje je skupljanje dokumentacije za registraci-
ju prevelik zadatak i slini. Ako je tako, a verovatno jeste, onda Registar
nedovoljno obuhvata ba ona domainstava i pojedince kojima je pen-
zijsko osiguranje najpotrebnije, odnosno ona domainstva koja imaju
skromne i ljudske i materijalne resurse.
Baza podataka Uprave za trezor, odnosno Registar poljoprivrednih ga-
zdinstava, mogla bi, znai, da bude dobra dopuna Matine evidencije Fon-
da PIO, ali to jo nije. Jer: (1) upis u taj Registar je dobrovoljan i zasnovan
na prijavi poljoprivrednika, to znai da on ne obuhvata sva poljoprivre-
dna domainstva i sve njihove lanove i (2) Uprava za trezor nema za-
konsku obavezu da dostavlja svoje podatke Fondu PIO, pa to ni ne ini.
55
MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA

Pitanje je da li je mogue propisati obaveznost upisa u Registar poljo-


privrednih gazdinstava. To bi koristilo penzijskom osiguranju poljopri-
vrednika, ali je to verovatno nedovoljno jak razlog. Jer:

mnogi poljoprivrednici se ne bi odazvali na upis i pored odredbe


o obaveznosti, kao to se ne odazivaju ni na obavezu plaanja do-
prinosa; pitanje je da li bi drava mogla da ih prisili na upis;
mnogi stariji poljoprivrednici nisu veti i administrativnim proce-
durama, posebno ukoliko su praene brojnim papirima, kao to
upis u RPG jeste, pa verovatno ni njihova dobra volja ne bi do-
nela potreban rezultat;
Ministarstvo poljoprivrede, kao vlasnik RPGa, nije posebno za-
interesovano za upis svih poljoprivrednih domainstava, odnos-
no za ona koja ne uestvuju u programima agrarnih subvencija.
Iz ovih i slinih razloga verovatno je da uvoenje obaveznosti upisa ne
bi obezbedilo eljeni ishod: upis celokupnog poljoprivrednog stanov-
nitva.
51. Ad 2. Donoenje zakonske odredbe kojom bi se naloila obavezna
i stalna saradnja Ministarstva poljoprivrede i Fonda PIO, odnosno cen-
tralnog registra na transferu podataka iz GPGa Fondu PIO, odnosno
Centralnom registru lako je izvesti i to treba uiniti prvom prilikom.
Postoji jedan izvor podataka koji bi mogao da rei sve najvanije pome-
nute tekoe: popis stanovnitva Srbije planiran za 2011. godinu. U nje-
mu e se nai segment o poljoprivrednim gazdinstvima i stanovnitvu
koje ivi na njima, sa detaljnim podacima. tavie, postoji i tehniki jedno-
stavan nain transfera podataka iz baze popisa u drugu: stanovnici e se
registrovati sa matinim brojem, pa bi bilo mogue iskoristiti te popisne
podatke za popunjavanje baze penzijskih osiguranika iz poljoprivrede.
Prepreka za ovo korienje popisa stanovnitva je zakonska regulativa,
budui da ona, s razlogom, izriito zabranjuje korienje individualnih
podataka iz popisa za bilo koje svrhe osim propisanih analitikih. Ova
prepreka nije samo formalna, pa da bi se mogla prevazii izmenom
zakona, ve i sutinska. Jer, ukoliko bi se popis stanovnitva makar jed-
nom iskoristio za poreske i sline svrhe verovatno je da bi se stanovni-
tvo Srbije osetilo prevarenim i da bi u dalekom manjem procentu ue-
56
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

stvovalo u sledeim popisima. Tako bi ideja popisa kao naina pribavl-


janja brojnih podataka o Srbiji, njenom stanovnitvu i njihovoj imovini
bila kompromitovana i verovatno unitena. Stoga ne bi trebalo ii ovim
putem.

Definicija osiguranika
52. Postojei zakon o penzijskom osiguranju definie osiguranika poljo-
privredika na nejasan i povremeno vrlo konfuzan nain, pa bi ga treba-
lo popraviti. Pogledajmo ceo lan 13. koji se time bavi:
lan 13.
(1) Osiguranici poljoprivrednici jesu lica za koja se, prema zakonu,
smatra da se bave poljoprivredom (poljoprivrednici, lanovi domain-
stva poljoprivrednika i lanovi meovitog domainstva), ako nisu: osi-
guranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzi-
ja i na kolovanju.
(2) Domainstvom, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se zajednica
ivota, privreivanja i troenja prihoda ostvarenih radom njenih la-
nova, bez obzira na srodstvo.
(3) Obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog domainstva, odno-
sno najmanje jedan lan domainstva, dok se ostali lanovi domain-
stva mogu osigurati, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
53. Nekoliko komentara:

u stavu 1. govori se o osiguraniku, a da nije jasan sadraj tog pojma;


naime, normalno bi bilo da se pod osiguranikom podrazumeva osi-
gurano lice (ono koje plaa doprinose i stie pravo na penziju), ali to
ovde svakako nije sluaj budui da se u stavu 3. kae da su obavezno
osigurani samo neki od osiguranika dok se ostali mogu osigurati, ali ne
moraju; tako proizilazi da su tzv. osiguranici iz stava 1. u stvari samo
kandidati za osiguranje, tj. da oni predstavljaju skup ljudi koji mogu,
ali ne moraju postati "pravi" osiguranici; ovde je potrebna tehnika iz-
mena stava 1, kojom bi se sa poetka teksta izbrisala re "osiguranici";
slina konfuzija postoji sa pojmom poljoprivrednog domainstva;
naime, u stavu 1. se pominje domainstvo poljoprivrednika (pored
meovitog), a u stavu 3. poljoprivredno domainstvo; pitanje je da li
57
MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA

je to isto ili nije; ako je isto, onda meovito domainstvo nije poljo-
privredno domainstvo (jer se navodi zasebno u stavu 1), pa za nje-
ga ne vai obaveza osiguranja iz stava 3, jer se odnosi samo na poljo-
privredna domainstva; ukoliko nije isto, onda bi meovita doma-
instva morala biti ukljuena u grupu poljoprivrednih domainstava,
kao to je sada;
ni definicija poljoprivrednika nije jasna; Zakon kae da su to lica za
koja se, prema zakonu, smatra da se bave poljoprivredom, to ne
objanjava mnogo tim pre to taj zakon koji je ranije reavao pitanje
vie ne postoji; dananji Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju
definie i poljoprivrednika i lana porodinog poljoprivrednog do-
mainstva, izmeu ostalog, kao lice upisano u Registar poljoprivred-
nih gazdinstava, to svakako ne odgovara potrebama penzijskog za-
kona (postoje poljoprivrednici koji nisu upisani u taj registar, a bave
se poljoprivredom i osigurani su);
u skladu s prethodnim, uopte nije jasno kako tretirati nekoga ko se na
imanju bavi, pored poljoprivrede, nekom drugom delatnou, na pri-
mer turizmom ili preradom prehrambenih proizvoda; u koje bi osigu-
ranje trebalo da bude ukljuen: poljoprivrednika ili samostalnih delat-
nosti ili oba? Da li sam bira ili Zakon propisuje redosled itd. Sve su to
nereena pitanja koja bi trebalo reiti, odnosno precizirati.
54. Osim toga, ozbiljno se postavlja pitanje obuhvata penzijskog osigu-
ranja poljoprivrednika. Radi se o sledeem.
Prvo, pitanje je da li zadrati sve one koji se bave poljoprivredom u osi-
guranju poljoprivrednika ili neke od njih prebaciti u osiguranje samo-
stalnih delatnosti. Naime, u srpskoj poljoprivredi je dugo iskljuivo po-
stojao sitan seoski posed, nastao u starim vremenima i jo smanjen u
vreme socijalistikih agrarnih reformi. Takvom selu i takvim seljacima
bilo je namenjeno poljoprivredniko penzijsko osiguranje.
Meutim, u poslednje vreme dolazi do promene strukture u pravcu ra-
slojavanja, pa se i na selu pojavljuju ljudi za koje se ne moe rei da su
klasini seljaci, kojima je i namenjeno osiguranje poljoprivrednika, ve
se radi o preduzetnicima u poljoprivredi: imaju povee komplekse
zemljita (esto i kroz zakup), preraivake kapacitete, koriste najam-
nu radnu snagu, rade sa velikim kupcima i slino. Takvi pojedinici te-
ko da mogu nai interes za uee u osiguranju gde se uplauje mini-
58
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

malna osnovica radi obezbeenja minimalne penzije. Pored toga, pro-


pisivanje da ovi preduzetnici plaaju minimalnu osnovicu donosi ist
finansijski gubitak za penzijsko osiguranje, budui da bi njihova obave-
za za doprinose, ukoliko bi se obraunala prema stvarnoj ekonomskoj
snazi, odnosno zaradi, morala biti viestruko vea.
Stoga bi trebalo ispitati mogunost da se ovi pojedinci prebace u osigu-
ranje samostalnih delatnosti budui da im ono vie odgovara kako po
karakteru posla koga obavljaju, tako i po finansijskom aspektu osigura-
nja. Osnovica na koju bi plaali doprinos mogla bi biti ili prema stvar-
nom prihodu (zaradi) ili izraena u paualnom isnosu, ali znatno veem
nego to je onaj u osiguranju poljoprivrednika.
55. Drugo, obuhvat poljoprivrednih radnika (najamnih radnika) penzi-
jskim osiguranjem je minimalan. Jer, ovo osiguranje je standardno ve-
zano za domainstva i njihova imanja, pa nema ozbiljnih pokuaja da
se njime obuhvate oni koji sezonski ili za stalno rade na tuim imanji-
ma, a nemaju svoja. To je ozbiljan problem za najsiromaniji sloj na selu,
kojem je ba najpotrebnija podrka penzijskog osiguranja u starosti.
Nema sumnje da je ukljuenje poljoprivrednih najamnih radnika u pen-
zijsko osiguranje preko potrebno, ali je jednako izvesno da je to vrlo
teko uiniti. Razog je jasan: ovi se radnici nigde ne registruju i prima-
ju zaradu u gotovini, tako da penzijski i poreski organi o njima nemaju
evidenciju. Ovo je teko oekivati u zemlji u kojoj se i njihove gazde
(poslodavci) teko ili nikako ne mogu obuhvatiti osiguranjem. Ipak,
ukoliko se drava Srbija odlui na radikalnu reformu penzijskog osigu-
ranja poljoprivrednika trebalo bi imati na umu i ovaj segment radnika
u poljoprivredi.
56. Na kraju, i dalje je aktuelno pitanje broja lanova poljoprivrednog
domainstva koji moraju biti osigurani. U vaeem zakonu je to samo
jedan lan, kako i stoji u napred navedenom stavu 3. Meutim, u nacr-
tu novog penzijskog zakona koga je pripemila Radna grupa potpredsed-
nika Vlade Krkobabia predvieno je da svi lanovi domainstva budu
obavezno osigurani.
To bi reenje imalo neke vrline:
stavilo bi sve aktivne u poljoprivredi u jednak poloaj, odnosno
ne bi u starosti stvaralo ekonomsku zavisnost jednog od drugog
poljoprivrednika (jednog branog druga od drugog),
59
MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA

reilo bi sada postojei meugeneracijski problem: da naslednik


imanja obavezno postaje osiguranik tek kada nosilac gazdinstva
ode u penziju, to znai tek sa 40tak godina; naslednik samim
tim ima vrlo malo penzijskog staa pri penzionisanju, tako da dr-
ava mora da subvencionie njegovu penziju.
Ipak, postoje i ozbiljne slabosti ove ideje:

neizvodljiva je sve dok je matina evidencija neuredna i neaur-


na i pri odsustvu volje drave da strogo primenjuje zakon o pen-
zijskom osiguranju i
donela bi znatno poveanje finansijskih obaveza poljoprivrednih
domainstava, to bi ona siromanija teko podnosila, a to bi ne-
minovno dovelo do dodatnog smanjenja uea poljoprivrednika
u penzijskom osiguranju.
Mislim da nema sumnje da je taj potez izlino povlaiti sve dok se pe-
nzijsko obavezno osiguranje poljoprivrednika ne reformie i postavi na
solidne osnove. Tek tada bi se moglo razmotriti da li uvesti obavezno-
st za sve lanove domainstva ili ne. Ukoliko se ova odredba donese
preuranjeno, nee doneti bilo kakve pozitivne efekte, ve samo moe
jo vie odbiti poljoprivrednike od uea u osiguranju.

Osnovica doprinosa
57. Kao to je navedeno, svi poljoprivredni osiguranici plaaju jednak
penzijski doprinos na jednaku, minimalnu osnovicu. Ovo reenje je
prinudno izabrano po ukidanju oporezivanja dohotka iz poljoprivrede
2004. godine, ime je izgubljena jedina prirodna osnovica doprinosa,
ona poreska. Postojee reenje o jednakoj osnovici svakako negira prin-
cip plaanja doprinosa prema dohotku osiguranika, a penzije poljopri-
vrednika su neminovno za sve jednake.
Jednaka osnovica i jednaka penzija svakako ne odgovaraju mnogim
poljoprivrednicima. Bogatijima je stoga penzijski sistem neatraktivan,
jer donosi malu penziju. Siromanijima je previe da plaaju propisani
doprinos, pa ostaju bez penzije koja je njima najpotrebnija.
Budui da je teko oekivati da dravni organi (Poreska uprava i drugi)
pristupe zamanom poslu utvrivanja dohotka stotina hiljada doma-
instava radi boljeg razreza penzijskih doprinosa, to je jedina nada za
60
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

unapreenje osnovice, odnosno za njeno dovoenje u sklad sa dohot-


kom pojedinca ili domainstva, ponovno uvoenje oporezivanja doho-
tka iz poljoprivrede.
58. Obnavljanje oporezivanja dohotka od poljoprivrede svakako je pra-
vedno, budui da je sadanje stanje u kome je ova delatnost u celini
osloboena poreza krajnje nepravedno. Postojee reenje je prven-
stveno rezultat politikih predizbornih kalkulacija, a ne bilo kakvih
objektivnih razloga.
Ne ulazei detaljnije u problematiku oporezivanja dohotka od poljopri-
vrede14, navedimo da postoji vie opcija oporezivanja, razliitih po po-
reskoj tehnici i zahtevima koje postavlja pred poljoprivrednike i pore-
sku administraciju. Pomenimo nekoliko metoda:
1. kroz ocenu stvarnog dohotka gazdinstva, a na osnovu potpunog
knjigovodstva;
2. kroz pojednostavljeno utvrivanje dohotka, zasnovano na pojed-
nostavljenom knjigovodstvu;
3. prema vrednosti zemlje, tj. potencijalnom kvalitetu zemlje;
4. prema katastarskom prihodu, koji se decenijama koristio u Srbiji;
5. prema proceni poreske administracije.
Ovi metodi se mogu koristiti istovremeno, za pojedine kategorije poljo-
privrednika. Tako prvi metod odgovara najkrupnijim poljoprivrednici-
ma, koji i zbog svojih potreba (finansijsko planiranje) moraju voditi do-
bro knjigovodstvo, a poslednji najsiromanijima (oni po pretpostavci
ne vode nikakvo knjigovodstvo, niti su esto u stanju da popune sloe-
niju poresku prijavu).
Proirenju mogunosti oporezivanja u odnosu na ranija vremena do-
prinosi postepeno, a sve ire ukljuenje poljoprivrednika u bezgotovin-
ski sistem plaanja, a posebno u sistem poreza na dodatu vrednost kroz
PDV nadoknadu, koja im pojednostavljuje ukljuenje u taj sistem.

Kaznene odredbe
59. Pregled kaznenih odredaba vaeeg Zakona o doprinosima za soci-
jalno osiguranje pokazuje da njime nije ni predvieno kanjavanje
________________________________
14 Videti B. Mijatovi Porez na prihode od poljoprivrede u: Reforma poreskog sistema (2), CLDS, 2004.

61
MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA

poljoprivrednika koji ne uplauju doprinose. Tu se eksplicitno navode


kazne koje e platiti poslodavci, preduzetnici, samostalni umetnici i
njihova udruenja, verski slubenici i drugi, ali nedostaje odgovarajui
lan o kaznama za poljoprivrednike neplatie. I time je drava pokaza-
la da izbegava kanjavanje poljoprivrednika, odnosno da ih favorizuje
u odnosu na druge obveznike, sa svim navedenim posledicama. Ovim
je i Poreskoj upravi olakan posao budui da ne mora da kri ovaj
zakon kada ne goni neplatie iz kruga osiguranikapoljoprivrednika.
Slino tome, novi Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osi-
guranja predvia kazne za neprijavljivanje, odnosno pogreno prijavlji-
vanje za poslodavce (pravna i fizika lica), ali ne i za poljoprivrednike.
Postoji, ipak, zakon koji nalae dravi, odnosno Poreskoj upravi gonjenje i
kanjavanje prekrilaca poljoprivrednika koji ne plaaju penzijski do-
prinos: to je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji
je osnovni procesni zakon u oblasti javnih prihoda. Njime se propisu-
je opti postupak za (ne)plaanje javnih prihoda, pa time i doprinosa
za penzijsko osiguranje. On predvia i naplatu dugova prinudnim pu-
tem, to znai da postoji zakonski osnov, ali i zakonska obaveza za Po-
resku upravu da prinudno naplauje dugove po socijalnom osiguranju
poljoprivrednika.
injenica da Poreska uprava ne naplauje dugove od poljoprivrednika
prinudno oigledno je politikog porekla. Jer, ona nije samostalan dr-
avni organ pa da ima svoj sopstveni stav prema nekom pitanju prime-
ne zakona, ve je ustanova u nadlenosti Ministarstva finansija i od nje-
ga prima naloge (i migove).
60. Ukoliko drava eli da sredi stanje u penzijskom osiguranju poljo-
privrednika, neminovno je, kao to smo ve naveli, promeniti stav pre-
ma neplaanju penzijskoih doprinosa i zapoeti sa kaznenim i prinud-
nim merama koje su inae deo pravnog sistema Srbije u fiskalnoj ob-
lasti i koje se primenjuju prema drugim neplatiama ne samo poreza,
ve i doprinosa za socijalno (i penzijsko) osiguranje.
Za to nije potrebno mnogo, bar u formalnom pogledu:

ukljuenje u Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje jasne


odredbe koja bi predvidela kazne za neplaanje ili neblagovre-
meno plaanje doprinosa od strane poljoprivrednika i
62
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

primena te odredbe i odredbi Zakona o poreskom postupku i


poreskoj administraciji o kaznama i prinudnoj naplati.
Prvo bi dopunilo pravni okvir potreban za borbu protiv neplaanja, a
drugo iskoristilo te pravne mogunosti i donelo stvarnu akciju ne samo
na uterivanju dosadanjih dugova, ve jo vie uveravanju poljopri-
vrednika da se neplaanje doprinosa ne isplati.

OPCIJA 2: NASTAVAK DOSADANJEG STANJA


61. Lako je mogue da vlada, i pored deklarativne elje da bitno una-
predi poljoprivredno penzijsko osiguranje i izvesnih napora uinjenih
u tom pravcu, ipak ne uspe da znatnije pobolja stanje ovog osiguranja,
bilo zbog neuspeha da se obavi veliki administrativni posao izgradnje
valjanog sistema penzijskog osiguranja, bilo zbog politiki motivisane
nespremnosti da se upotrebi prinuda i pojoprivrednici nateraju na uk-
ljuenje u penzijsko osiguranje i plaanje doprinosa.
U takvoj situaciji politiki je verovatno najjednostavnije nastaviti sa po-
stojeiim sistemom i postojeom praksom, i pored mnogih negativnih
efekata. Politika oportunost takve orijentacije proizilazi iz injenice da
nijedan sloj nije zainteresovan za promene u bilo kom pravcu u pra-
vcu radikalnih reformi radi stvaranja pravog sistema obaveznog osigu-
ranja ili u pravcu ukidanja postojeeg sistema i prakse. Seljaci, kao sloj
koga se ovo najvie tie, nisu previe zainteresovani za uee u penzi-
jskom osiguranju, verujui, bar dok su mladi, da im je imanje najbolja
penzija. Tek znatna manjina meu njima eli penzijsko osiguranje, ali je
potpuno zadovoljna njegovim dobrovoljnim karakterom. Nijedan drugi
sloj, naravno, ne vidi svoj interes u jaanju obaveznog penzijskog osig-
uranja poljoprivrednika; naprotiv, interes ostalih kao poreskih obvez-
nika nije sve vee izdvajanje budetskih sredstava u korist poljoprivre-
dnikih penzija. A kada se ne vidi ira drutvena podrka nekoj politi-
ci, izraena potencijalnim glasanjem na sledeim izborima, verovatno
je da te politike nee ni biti.
62. Prevladavanje opcije o nastavku dosadanjeg sistema i prakse do-
nelo bi negativne efekte na razliitim podrujima:
na planu naruavanja ideje odaveznog penzijskog osiguranja ko-
jim se obezbeuju dovoljni izvori dohotka u starosti za lica koja
se bave poljoprivredom,
63
MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA

na planu irenja siromatva meu starim licima koja su se bavila


poljoprivredom, budui da ni drugi programi socijalne zatite ne
pokrivaju poljoprivredno stanovnitvo u dovoljnoj meri,
na planu dravnih finansija, poto e i nadalje u velikoj meri po-
krivati trokove ovog dela PAYG sistema koji to odavno vie nije.
Dalje kretanje poljoprivrednog penzijskog osiguranja u ovom scenariju
zavisilo bi od nekoliko inilaca:

od demografsko/biolokih procesa meu poljoprivrednicima, koji


bi svakako vodili ka relativno brzom smanjenju poljoprivrednog
stanovnitva; ta brzina bi bila rezultanta smirivanja ranije inten-
zivnih migracija iz sela u gradove, sa jedne, i brzog starenja seo-
skog stanovnitva, sa druge strane,
od ekonomskih procesa, koji i dalje vode realokaciji radne snage
iz primarnog u sekundarni i, posebno, tercijarni sektor,
od povratka poverenja poljoprivrednika u penzijsko osiguranje, a
na osnovu njegovog dobrog funkcionisanja (redovnih isplata po-
voljnih penzija) u sledeem periodu i
stvarnog uslovljavanja poljoprivrednih subvencija redovnim pla-
anjem doprinosa za penzijsko osiguranje, uz efikasno onemogu-
avanje izbegavanja ove obaveze.
Kvantifikacija ovih inilaca svakako nije mogua, ali je verovatno da e
prva dva prevladavati u dugom roku nad ostalima i da e se i nadalje
smanjivati broj kako penzionera, tako i stvarnih osiguranika.
63. Nastavak dosadanjih tendencija zaotrie jedan naoko tehniki
problem: nepovezanost penzijskog staa poljoprivrednih osiguranka
koji su stekli pravo na penziju. Jer, mnogi od njih, kako smo ve videli,
imaju vrlo malo godina staa pri penzionisanju, pa se postavlja pitanje
ta raditi sa ostalim godinama za koje nije plaen doprinos. Ovde prob-
lem nije obraun penzije, odnosno da e im obraunata penzija biti
nia od potencijalne za neuplaeni sta (poto e poljoprivrednci i tako
primati minimalnu penziju), ve naruavanje formalne obaveze konti-
nuiranog penzijskog osiguranja. U prethodnom periodu je taj problem
reavan ad hoc merama, tzv. mirovanjem staa i isplatom dugova iz

64
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

penzije, ali ta reenja nisu dovoljna u dugom roku. I nijedno reenje


nije dobro:
ukoliko se neredovno osiguranje praktino tolerie, to bi znailo na-
ruavanje zakonskih odredaba o obavezi kontinuiranog osiguranja,
ukoliko se formalizuje (zakonski dozvoli) mogunost nepoveza-
nog staa, to bi znailo i formalno pretvaranje obaveznog osiguranja
u dobrovoljno.

OPCIJA 3: UKIDANJE POLJOPRIVREDNOG OSIGURANJA


64. Jedna od opcija, kako smo ve naveli, jeste likvidacija obaveznog
penzijskog osiguranja poljoprivrednika. Ova je opcija na izvestan nain
rezervna mogue ju je odabrati ukoliko se ostale ocene kao neprihva-
tljive ili neizvodljive. Tako se moe proceniti:
da nije mogue postaviti na noge penzijsko osiguranje poljopriv-
rednika onako kako je opisano u opciji 1, budui:
1. da to prevalizali administrativne kapacitete vlade i drave,
2. da poljoprivrednici nisu zainteresovani da budu osigurani-
ci i da pruaju prilian otpor osiguranju, izbegavajui ue-
e u njemu i pored za njih povoljnih reenja,
3. da vlada iz politikih razloga nema elju da primenjuje pri-
nudu kod ukljuenja poljoprivrednika u penzijski sistem i
plaanja doprinosa; ovo je ve standardna slabost politike
elite prema seljacima, izraena i ukidanjem plaanja poreza
na dohodak od poljoprivrede i stvaranjem irokog progra-
ma subvencija u poljoprivredi,
da je odravanje postojeeg stanja (opcija 2) neprihvatljiva opci-
ja, jer:
1. obavezno osiguranje se pretvorilo u dobrovoljno, koje ne bi
trebalo organizovati u dravnoj reiji,
2. previe kota dravnu blagajnu budui da je prihod od do-
prinosa sve manji i da budet izdvaja sve vie, kao da ni du-
gorone perspektive nisu povoljnije,
3. zahteva znatne administrativne napore, a da se ne vide po-
trebni rezultati.
65
MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA

65. Ukidanje postojeeg tipa osiguranja ne bi u osnovi moralo da pro-


meni mogunost penzijskog osiguranja poljoprivrednika. Jer, i posto-
jee je sutinski bilo dobrovoljno, pa bi oni poljoprivrednici koji su za-
interesovani za penzijsko osiguranje mogli da odaberu privatno dobro-
voljno. U stvari, postoje razliite situacije:

nove generacije poljoprivrednka bi slobodno odluivale da li e


da se penzijski osiguraju i u kom privatnom fondu, a u zavisnos-
ti od ponuenih uslova,
postojei osiguranici dravnog penzijskog fonda bi mogli prei u
privatno penzijsko osiguranje ili odustati od osiguranja; za dosa-
danje uplate doprinosa drava bi im izdala obveznice koje bi is-
koristili kod penzionisanja; takva kompenzacija je svakako prave-
dna i morala bi da postoji,
postojei penzioneri bi ostali u sadanjem statusu i nastavili da
primaju penzije koje bi u celini bile finansirane iz budeta,
stari poljoprivrednici bez penzije i sa malim prihodima imali bi
prava na socijalnu pomo, kao i do sada.
Kada se malo bolje pogleda, vidi se da opcija 2 i opcija 3 nisu osobito
razliite: po obe se poljoprivrednici osiguravaju dobrovoljno, a postoje-
i penzioneri primaju penziju iz budeta. Jedina sutinska razlika jeste
sledea: u opciji 2 novi penzioneri e i dalje dobijati znatne subvenci-
je od poreskih obveznika, dok ih u privatnom osiguranju (opcija 3)
nee biti poto se penzije uglavnom obraunavaju na osnovu dopri-
nosa i, eventualno, investicionog prinosa.
66. Sa stanovita dravnih finansija, efekte ove promene moemo pos-
matrati na kratak i dugi rok:

na kratak rok, javio bi se poveani budetski troak finansiranja


postojeih penzija, a u visini sume doprinosa koja je do sada up-
laivana od strane osiguranika koje posle ukidanja dravnog osi-
guranja vie ne bi bilo (2,36 milijardi dinara u 2009. godini),
na dugi rok, garantovan je budetski dobitak poto bi se troak fi-
nansiranja postojeih penzija postepeno smanjivao usled smanje-
nja broja penzionera iz biolokih razloga, dok priliva novih pen-
zionera ne bi bilo; sa druge strane, postojao bi dugoroni troak
za kompenzacione obveznice, ali bi on bio razvuen na veoma
66
PENZIJSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

dugi rok i jer ne bi bio posebno veliki stoga to ni uplate penzi-


jskih doprinosa nisu bile velike; stoga se moe zakljuiti da bi na
dugi rok dravni budet imao pozitivan bilans.
67. Mogue je po ukidanju obaveznog osiguranja poljoprivrednika pri-
meniti jedan alternativni, potpuno novi koncept: stvoriti sistem socijal-
nih penzija za poljoprivrednike. Oni bi po dostizanju odreene staro-
sne granice imali pravo na socijalnu penziju, tj. na penziju koja ne bi
imala veze sa istorijom pojedinca u penzijskom osiguranju, odnosno
ne bi bila zasnovana na plaanju doprinosa, ve bi bila pravo starog o-
veka na dravnu podrku bez obzira da li je ili nije bio oiguran tokom
aktivnog veka.
Sistem socijalnih penzija postoji u pojedinim veoma razvijenim zemlja-
ma (Australija, Danska itd). Njegova prednost je to obezbeuje doho-
dak za celu staru populaciju bez obzira na radnu istoriju i tako iskore-
njuje siromatvo starih lica, ali joj je nedostatak to to je vrlo skupa,
odnosno to zahteva velika finansijska sredstva.
Postoji nain da se trokovi delimino smanje targetiranjem na slabije
stojee slojeve. Drugim reima, socijalnu penziju ne bi primali svi sta-
ri ljudi, odnosno ona ne bi bila opte pravo, ve samo oni za koje se
proceni da iz drugih izvora nemaju dovoljno sredstava za skroman
ivot. Ovo suenje prava bi svakako pojeftinilo program, ali bi veoma
iskomplikovalo njegovo administriranje: dok je kod opte socijalne
penzije dovoljno da neko podnese linu kartu i socijalna penzija mu se
odobrava, dotle su procedure za utvrivanje prava na targetiranu soci-
jalnu penziju nuno vrlo sloene i podlone manipulacijama.
U Srbiji bi odobravanje socijalne penzije za poljoprivrednike bilo skop-
ano sa politikim otporima drugih slojeva, koji bi u takvom predlogu
videli neopravdano favorizovanje poljoprivrednika na raun svih ostal-
ih. I bili bi u pravu. Stoga ideja o socijalnim penzijama za poljoprivred-
nike nije realistina.
Stvaranje sistema socijalnih penzija za sve stare ljude, kako bi se reio
pomenuti problem diskriminacije pojedinih slojeva, previe kota i nije
realno oekivati da ga Srbija moe primeniti u doglednoj budunosti.
68. Postoji jo jedna mogunost za dodatnu podrku starim siromanim
ljudima koji se ne ukljue u dobrovoljno penzijsko osiguranje, posle
67
MOGUE OPCIJE REFORME PENZIJSKOG OSIGURANJA POLJOPRIVREDNIKA

ukidanja obaveznog dravnog osiguranja, a to je socijalna pomo, od-


nosno MOP. Naime, socijalna pomo i danas postoji kao poslednja po-
mo drave siromanima koji nemaju dovoljno sredstava za ivot.
Iako navodno opta po svom karakteru, tj namenjena svim siromanim
graanima, socijalna pomo je tako regulisana da praktino neminov-
no onemoguava poljoprivredno stanovnitvo da za nju konkurie i
dobije je. Naime, formalni uslovi za uee su, izmeu ostalih, i sledei:
da kandidat ne poseduju zemlju povrine iznad 0,5 ha, kao i dru-
ge nepokretnosti izuzev stambene jedinice u kojoj ive,
da oni koji poseduju imovinu iznad pomenutog imovinskog cen-
zusa mogu da ostvare pravo na materijalno obezbeenje samo
ukoliko ovlaste centar za socijalni rad da taj viak imovine proda-
ju ili izdaju u zakup i da se iz tih sredstava isplauje materijalno
obezbeenje, ili ako vlasnik imovine prenese bez naknade u svo-
jinu Republike druge nepokretnosti.
Ti uslovi kao da su podeeni tako da odbiju poljoprivrednike od po-
misli da konkuriu za socijalnu pomo. Jer, zahtev da se seljak odrekne
imovine (zemlje i nekretnina) radi ostvarenja skromne socijalne pomo-
i je za njih neprihvatljiv to s pravom oseaju kao rasturanje dedovi-
ne za male pare.
Ovo reenje pre odgovara vremenu u kome su pravo na razne socijal-
ne beneficije imali samo oni zaposleni u drutvenom i dravnom sekto-
ru, dok su ostali bili iskljueni. Vreme je da se to ispravi. Stoga bi treba-
lo relaksirati pomenute uslove za ostvarenje prava na socijalnu pomo
zemljoradnika, i to posebno onih starih, koji nemaju penziju. Ovo tim
pre to stari seljaci esto ne mogu da izdaju svoje imanje, niti da ga
delimino ili u celini prodaju, budui da je u Srbiji, posebno Centralnoj
i u brdovitim predelima, tranja za imanjima mala, a cene veoma niske.
esto se imanja uopte ne mogu prodati.
Naravno, ovo jaanje socijalne pomoi mogue je i pri opciji 2, kao po-
drka onima koji se ne ukljue u dobrovoljno osiguranje. U stvari, kako
je ve navedeno, opcija 2 i opcija 3 su dosta sline, pa se poljoprivred-
nici u obe dobrovoljno ukljuuju ili ne ukljuuju u osiguranje. Stoga bi
dobro bilo da se program socijalne pomoi reformie u korist poljopri-
vrednika bez obzira koja se od ove dve opcije odabere.

68