A.D.

Kronin

Dama s
karanfilima

Naslov originala:A. J. Cronin: LADY WITH CARNATIONS

Prevela s engleskog LJERKA RADOVI

2
 Glava 1

Toga vlanog novembarskog popodneva Holbajnova

minijatura je u stvari privukla trgovce umetnikih stvari
Vernonu, jer na licitaciji nije bilo nita to se s njom moglo
uporediti po vrednosti i vanosti. Minijatura, koju je
neoekivano poslata porodica Kneler iz Vrokson Abeja, bila
je poznata pod nazivom Dama s karanfilima, komad koji je
bio i izvanredan i jedinstven. Bio je to mali portret
gospoice de Kersi, kerke ambasadora Henrija VIII. Ona je
sjedinjavala u temi i datumu oko 1532. godine, neto
posle Holbajnovog povratka u London iz Bazela najbolji
nain rada i najsjajniji majstorov period.
Dugaka galerija bila je prepuna kad je minijatura
stigla tano u pola pet. Nadmetanje je poelo, s nekom
podrugljivom utivou, sa dve hiljade gvineja, i brzo se
popelo na pet hiljada; zastalo za trenutak, onda se popelo
na sedam, ponovo pokolebalo; onda se podiglo, s onim
naizmeninim ritmom koji pokazuje povlaenje svih osim
dvaju monih takmiara, na sumu od devet hiljada etiri
stotine gvineja. Tu se zaustavilo.
Devet hiljada i etiri stotine gvineja.
Rukovodilac nadmetanja, koji je sa ivahnom
ljubaznou zauzimao visoki crveni podijum, tano
razdeljene kose i sa bisernom iglom, ponavljao je ubedljivo
iznos dok mu je pogled bio uperen na nepomino okrenuto
lice Bernarda Rubina. No Rubin, mada je sada ponuda bila
protiv njega, kao da nije eleo da ide dalje. Najzad, ipak,
njegovo poluzatvoreno oko, skoro nevidljivo, ispod tvrdog
oboda njegovog polucilindra, trepnu s nekom zlovoljnom
perverzijom, a rukovodilac nadmetanja odmah promrmlja:
Devet hiljada pet stotina gvineja.

3
 Skoro odmah zatim zau se skoro neprimetan znak s
druge strane prostorije.
Devet hiljada est stotina primeti rukovodilac
nadmetanja blago.
Devet hiljada i sedam stotina! nastavi ozbiljno
Rubin, ali se opet javi znak protiv njega.
Devet hiljada osam stotina gvineja izjavi
rukovodilac nadmetanja i ponovo se nae prema Rubinu.
Ali ovoga puta Rubin je bio jasno zavrio, njegova
granica je bila premaena, i izraz lica mu je sada bio stoiki
ograen od dogaaja. Ako je ita dovelo starog Rubina na
vrhove trgovine umetnikim stvarima, onda je to bilo
njegovo znanje kad treba da se zaustavi.
Devet hiljada osam stotina gvineja ponovi
rukovodilac nadmetanja, a pogled mu pree preko
pretrpane sobe. Tiina Poslednji put, devet hiljada osam
stotina gvineja. I dalje tiina puna predskazanja pre-
kinuta otrim udarcem ekia; Prodato za devet hiljada
osam stotina gvineja... gospoici Lorimer.
Ketrin Lorimer ustade nenametljivo sa svoga mesta za
dugakim stolom i poe prema otvorenim dvostrukim
vratima na kraju prostrane odaje. Nekoliko trgovaca
umetnikim predmetima promrmljae svoja estitanja, ali
iza neprimetnog osmeha ona kao da se nije ni obazirala na
njih. U stvari, njoj bi i bilo teko da u ovom trenutku
odgovori, jer, uprkos smelosti koje joj je donelo iskustvo,
oseala je kako joj bilo bolno udara od napetosti tih
poslednjih beskonanih sekundi. Bila se sva predala toj
minijaturi, a jo samo jedna Rubinova ponuda bi je potukla.
Dok je silazila niz stepenice, pridrui joj se stari
Rubin, stupajui pored nje u zagonetnom utanju. Njegova
kola, crno-srebrni model kontinentala, neobino velika i
skupa Bernard nije propustio da svakoga obavesti o

4
njihovoj ceni stajala su napolju uz plonik. Na pragu
Ketrin i Rubin zastadoe, zapljusnuti bukom kretanja
saobraaja, veselou i prodornim brojanjem Londona, pa je
u poreenju s tim prostorija za nadmetanje izgledala
udaljena i potpuno nestvarna.
Ne idete mojim putem? upita Rubin, to je bio
nain na koji joj je nudio da je poveze.
Bilo je sada skoro pet, i Ketrin odjednom odlui da se
nee vratiti na posao, ve da e kui. Ona klimnu glavom;
onda, pod naletom kie i magle malo zadrhta i brzo ue u
kola.
U King stritu je bilo dovoljno teko, ali Pikadili se
pruao nemono, zakren omnibusima i taksi
automobilima. Dok su kola klizila i zaustavljala se pa
ponovo klizila prema Karson stritu, Rubinove
poluzatvorene oi ispod izrazitih semitskih obrva bile su
uperene na Ketrin s udnom ironinom lukavou.
Previe ste dali, gospoice Lorimer ree najzad.
Hoete da kaete previe za vas, Rubine?
Rubin se tiho nasmeja.
Moda, moda! sloi se on s neusiljenom
velikodunou zastavi da se podivi savrenom soliteru na
malom prstu svoje leve ruke Kod vas stvari mora da
stoje jako dobro kad moete da idete tako visoko. A.
gospoice Lorimer?
Oh, ne tako loe. Ketrinin ton je bio potpuno
nemaran.
Eh, pa to je sjajno! To je divno! Naroito kad je
nama ostalima iz ove grane tako teko. Niti para, niti
muterija, nigde nita. Ali vi pojavljujete se i , plaate
deset hiljada za malog Holbajna. Tek tako! Pa, to je suvie
dobro da bi bilo istinito.
Ketrinine usne se otvorie da neto kau, pa se

5
ponovo zatvorie. Umesto toga ona se osmehnu svojim
blagim uzdranim osmehom, od koga kao da je postajala
jo uzdrljivija, i zavali se u uglu, gledajui pred sebe.
Odlunost i pribranost koje su oduvek bile njeno obeleje
pojaavale su se; pa ipak, zaudo, ispod toga spokojstva
lealo je, izgledalo je, oseanje brze plahovitosti koju je ona
vrsto savladavala; a u ozbiljnoj tami njenih oiju
primeivale su se tople take svetlosti koja je pritajena
treperila na ivici snanog ivota Ali njen izraz lica
uglavnom je bio alostan, a na irokom elu bila je urezana
bora, kao da je u prolosti poznavala trenutke velike
tekoe i nevolje. Njene crte i boja koe, smea kosa i tople
smee oi u bledom ovalnom licu, bili su lepi. Zubi su joj
bili tako beli da su davali sveinu njenom najslabijem
osmehu. Nije joj bilo vie od trideset i pet godina. Pa ipak,
ta smirena ozbiljnost, taj smisao za samosavlaivanje, njeno
dranje kao da razmilja o nekom dalekom i apstraktnom
predmetu, inilo ju je hladnom a ponekad ak i svirepom.
Njena haljina, jednostavna tamna vunena haljina, bila
je oigledno odabrana nemarno i na brzinu, a njen eir,
koji je bio malo zavaljen na glavi, bio je jeftin i nije se slagao
s haljinom. Oigledno je odevanje nije zanimalo. Ali njene
cipele, runi rad i od fine koe, odraavale su onu jedva
primetnu tatinu zbog vitkih, lepih nogu.
Naravno, primeti Rubin mudro ako biste
eleli da zaradite, recimo sigurnih deset procenata, i da svu
gotovinu, odmah pri ruci...
Ketrin odmahnu naglo glavom.
Hvala vam, Rubine. Ali kad se budem odvojila od
toga Holbajna, onda e to biti za dobre pare,
Dobre pare. To vie ne postoji. Bar ne ovde Ne, ne!
Rubin se osmehnu, aljivog podrugljivo oponaajui
jednu poznatu pesmu. Ovde toga nee nai.

6
 Moda ne okrene se Ketrin prema njemu.
Sluajte me sada. Rubine i prestanite da me dirate. Sledeeg
meseca nosim minijaturu u Njujork. A kad stignem tamo,
prodau je Brentu. On je sada u Argentini, ali e se vratiti
dvanaestog decembra. On kupuje za dvadeset hiljada funti.
Ah, Brent to je dakle ta kocka primeti Rubin
sa iznenadnim potovanjem. Pa, vi ste pametna ena,
draga moja, ali, na asnu re, to se mene tie, ja ne bih
preuzeo taj rizik
Ja sebi mogu dozvoliti da ga preuzmem
odgovori Ketrin veselo.
Upravo tako klimnu Rubin glavom kao neki
mandarin. Upravo tako, draga moja, vi poznajete svoj
poloaj bolje od mene.
Baci jo jedan pogled na nju, trepnu upitno i s
izvesnim nehotinim potovanjem, ali bezizrazna ozbiljnost
u koju je njeno lice bilo ponovo utonulo ve je definitivno
odbacio taj predmet razgovora. Tiina zavlada u kolima, i
vladala je sve dok Rubin, kao da eli da izbrie taj nezgodni
utisak, nije promenio predmet razgovora
Ona vaa mala neaka glumica, Nensi ervurd,
kako je?
Ketrin se naglo okrenu. Lice joj je bilo preobraeno.
zaodenuto ivim interesovanjem.
Odlino. Rubine. Upravo se verila.
Tako. Tako. Ko je taj srenik?
Ketrinine se usne stegnue.
Veeras u doznati. Pozvana sam na jedan prijem
da ga upoznam, ako elite da znate. Zaista je neverovatno
kako se danas stvari deavaju, sasvim drukije nego onda
kad sam ja bila mlada.
Oh,taman! Znate vi ta hou da kaem.
Eto, Nensi odlazi u Nicu na dvonedeljni odmor pre

7
nego to e poeti da igra u novom komadu, a vraa se
vukui sa sobom budueg mua kao da je on novi kofer.
Pa, danas se sve brzo deava nasmeja se Rubin.
Ali iza svega toga nalaze se uvek stare ideje.
Kad su kola zaokrenula u Karson strit i zaustavila se
preko puta Ketrininog stana, Rubin uini poslednji lukavi
pokuaj da joj neto silom nametne.
Izgleda da e Holbajn najzad ipak dobro doi.
Potapa je po ruci kad je ustala da poe.
Ako ga ne prodate, zato da ga ne date kao
svadbeni poklon?
Dok joj je utivo izrugivanje jo uvek zvonilo u uima,
Ketrin se uputi svom stanu, jednome u bloku luksuznih
stanova za izdavanje koji su bili nedavno podignuti na tom
mestu. Rasko u vidu klimatizacije i skoro barokni sjaj
zgrade vreali su njen ukus, ali je ona nalazila da je mesto
pogodno za njenu radnju i da, tavie, zadovoljava onu
neminovnu potrebu njenog poziva, dobru adresu. Jedan
lakej saeka je i odvede do lifta, dok je drugi, isto tako
ukraen gajtanima, povede na esti sprat i isprati napolje.
Mada Ketrin, seajui se svoga porekla i
jednostavnosti navika, nikad nije prestajala da se sama sebi
udi u takvoj okolini, i mada je esto zbilja oseala tajnu,
detinju radost u posmatranju tako raznih predmeta kao to
su automatski potanski kanali ili mlade lakeje, veeras je
njena panja bila drukije zaokupljena. Jako se namrila
setivi se Rubinovih malopreanjih opaski, pitajui se
koliko su zbilja tom starom liscu bile poznate njene
novane tekoe i priznajui s nesvesnim uzdahom da, iako
verovatno ne zna nita, svakako predskazuje ono najgore.
U trenutku kad se nala pred svojim vratima izraz lica
joj se jo vie opusti i odjednom postade zabrinut i uplaen.
Dopustila je sebi da priznala je provela straan dan, koji je

8
poela s nekom dosadnom i nekorisnom muterijom, u
podne je jedva ruala, i na kraju je dola luda pustolovina s
minijaturom. Glava ju je odvratno bolela, a njeno preterano
iznureno telo bilo je nekako lako teturavo. Nervoznim
pokretom ona skide eir i baci ga, s rukavicama i torbicom,
na kau. Onda se uputi u kuhinjicu da spremi aj, i, s
izvesnom odlunou, da skuva jaje.
Petnaest minuta kasnije, dok je sedela na hladnoj
maloj klupi u maloj kuhinji, ispred prazne olje i ljuske od
jajeta, oseti odjednom besmislenu dirljivost itave stvari.
Plaala je etiri stotine funti godinje stanarine samo za ovaj
stan, i jo est stotina za poslovne prostorije. Upravo je bila
dala deset hiljada za minijaturu. A njena veera stajala je
otprilike etiri penija. Smejala se je dok joj suze nisu pole
na oi, ali to su bile gorke suze, i da je dopustila da poteku
jae, sigurno bi se skljokala i zaplakala.
Kad je ula u dnevnu sobu mirnu odaju,
nametenu oskudno ali udobno sa nekoliko ukusnih
komada, Ketrin zbaci cipele, skupi se u naslonjai, i zapali
cigaretu. Retko je puila, samo onda kad je bila ili jako
srena ili jako alosna, a veeras je njeno oseanje
osamljenosti bilo bezgranino. U poslednje vreme posao je
avolski loe iao. Takva je bila trgovina starinama;
nailazila je i odlazila u talasima; jedrila je punim jedrima u
vremenima prosperiteta, kao i ostale struke, a sada se
valjala, skoro bespomono u krizi. Borila se, naravno, i
najzad e pobediti. Primenila je sve mogue mere tednje.
Mada nije mogla da izbegne svoje obaveze prema
ugovorima u Karson stritu i King stritu, garairala je svoja
kola, a line trokove snizila je na minimum. No bio je to
teak i gorak put.
Ona odluno odbi da ponovo ispita svoj zapleteni
finansijski poloaj. Bie dovoljno vremena za to u

9
ponedeljak, kad bude ponovo otila u banku da poseti
gospodina Farara.
Osim toga, veeras je njena tuga bila dublja i bolnija.
Oseala se tako oajniki samom. U oima svojih prijatelja i
roaka, u stvari oima sveta ona je oliavala onu
veliku stvar uspeh. Misli joj se prebacie na poetak, i
ona ugleda sebe sa esnaest godina, neposredno poto je
stigla iz kole i svoje kue u Tuls Hilu, skromnu malu
daktilografkinju zaposlenu kod Tvisa i Vardropa, Kune
potreptine, Dak Kort, Haj Holborn. Bila je primljena u taj
magacin beskorisnih stvari jer je njen otac poznavao jednog
od ortaka, vatrenog nonkonformistu kao to je i sam bio; no
ona je drhtala i pored preporuke na svaku re
gospodina Tvisa i plaila se na mrtenje gospodina
Vardropa
Otada se njen ivot promenio. Sada je ona bila
Antika, u King stritu, St. Dejmsu i Park aveniji u
Njujorku poznata po ukusu i eleganciji, specijalista za
rekonstrukciju istorijskih razdoblja, u biuteriji i likovnoj
umetnosti, moda najpoznatija ena trgovac umetnikim
predmetima na svetu. Kako se to dogodilo? Dogodilo se,
pomisli ona mrano, jer je ona htela da se to dogodi, jer se
bila vrsto odluila da ostvari karijeru, rtvujui sve,
nemilosrdno eliei to mlado, plaho srce za neverovatne
tekoe i smelost. Po svaku cenu elela je da postane neko.
E pa, sada je to bilo postignuto. Ostvarila je svoje tenje i,
oh, kako je prazna izgledala njena tatina!
Telefon pored njenog lakta zazvoni. Umornim
mahinalnim pokretom, poto je jedna od komplikacija
njenog ivota bila ta to je morala stalno da bude na milosti
toga instrumenta, ona prui ruku da dohvati slualicu.
Bila je to njena majka, zvala ju je iz Vimbldona, iz
prijatne vile u koju ju je Ketrin smestila pre pet godina.

10
 Tu si, Ketrin. ak i preko ice glas gospoe
Lorimer je izraavao svu onu patnju i dugotrajno
zanemarivanje. Pa, ovog puta sam srena, zaudo Ovih
dana kao da te nikad ne mogu dobiti kad te zovem. Izgleda
da nikad nema ni trenutka da razgovara sa svojom
jadnom starom majkom. Nikad, nikad!
Zar te sino nisam zvala, majko? upita Ketrin
strpljivo.
Pa, ta ako jesi? odgovori stara dama mrzo-
voljno. Halo, halo! uje li me?
Da, majko, ujem te.
Pa onda dobro, nemoj da ide. Imam mnogo da ti
priam. Samo ekaj trenutak. Napisala sam na listiu
hartije. E, gde su mi naoari? O, boe, evo mi ih na nosu!
Pa, najpre, dolazi za kraj nedelje, zar ne, sa Nensi i njenim
novim mladiem?
Da, dolazimo.
Sjajno, draga moja. Sada sluaj! Hou da mi
donese samo nekoliko malih stvarica: vunu, ueereni
badem, kola sa okoladom i jedan lep, nov roman, upamti
naroito ueerni badem, Ketrin zna, onaj koji nabavlja
kod Fortmana. Ah, i dok jo mislim o tome, kupi mi pastu
od sardele kad bude tamo. Volim da je malo namaem na
prepeen hleb, ovako zimi za veeru; uz to aj pored vatre
nekako bolje prija. I sluaj, Ketrin slua li, draga moja?
To je vuna od tri niti, hou je za al, za sluaj ako ti to nisam
pomenula.
Sada se Ketrin sluajui strpljivo blago osmehnu.
Dobro, majko. Postarau se za tvoja nareenja.
Nareenja, zbilja! Stari glas dobi uvreen
prizvuk. Ti me krivi to te molim za nekoliko
jednostavnih potreba! Zbilja, Ketrin, kako moe da grdi
svoju jadnu majku, to prelazi svako ljudsko razumevanje.

11
Da je tvoj otac iv...
Na poznato prizivanje groba Ketrin se naglo tre.
Brzo ree:
De, de, majko. Zna da nita nisam mislila.
utanje.
Ne ljuti se na mene?
Naravno ne, majko.
Dobro. Lak uzdah olakanja dopre preko ice.
Onda je to sve, uje li me? Halo, halo ta bezobraznica u
telefonskoj centrali e nas opet prekinuti. Laku no. Neka te
bog blagoslovi, draga moja. I nemoj da zaboravi ueereni
badem.
Ketrin obesi slualicu i odmahnu glavom. Mada je
njena draga majka ivela udobnije nego ikad pre u ivotu,
u vlastitoj kui i sa svim onim to joj je potrebno, imala je,
ipak, stalno oseanje da se s njom ravo postupa. Volela je
patnju. esto je bila dosadna da se to ve nije moglo
izdrati.
Ali sada, bacivi brz pogled na sat, Ketrin odluno
istera brige iz glave. Ustavi ona poe u kupatilo i okrenu
slavine. Mada joj se veeras ni najmanje nije izlazilo, nita
na svetu je ne bi nateralo da razoara Nensi. Brzo, ne
pazei, skide odelo i ue u kadu.
Dok je leala u bistroj, nenamirisanoj vodi,
osveavajui se u njenoj toploti, razmiljala je o svojoj
neaki. Bore joj se nesvesno izbrisae, a usne se uobliie u
osmeh pun nenosti. Oboavala je Nensi, ker svoje starije
sestre Grejs, koja se udala za Doa ervuda protiv majine
elje, sreno s njim ivela petnaest godina, a onda
opravdala zaboravljena predskazanja zla ostavi na mestu
mrtva zajedno s njim u jednom neslavnom sudaru na
drumu Gret Vest. Od toga traginog dana Ketrin se brinula
za Nensi, tada mravu devojicu od etrnaest godina.

12
Obasipala ju je svakom panjom, kolovala ju je do kraja i
kasnije joj pomagala da studira u koli za dramsku
umetnost, pa je pre dvanaest meseci popustila i pred
njenom arkom eljom da se pojavi na pozornici. No,
uprkos svoj toj odanosti, Ketrin je otro postupala s onima
koji su govorkali da kvari svoju neaku nita nije bilo
suvie dobro za Nensi, najdivniju, najmiliju devojku na
svetu.
udnovato je bilo misliti o njoj kao o odrasloj, kako se
vraa sa Rivijere i tako mirno objavljuje veridbu. A ipak,
bilo je to dobro, najbolje to je moglo da joj se dogodi, da se
to brzo svri, da uiva najbolje godine svoga ivota s
muem i decom. To je Ketrin elela Nensi; a veeras, iz
nekog udnog razloga, elela je to svim svojim srcem.
Ustavi, Ketrin se brzo istrlja grubim runikom dok se
njena bela koa nije dobro zarumenela. Podsvesno je bila
srena zbog svog zdravog tela, bez koga nikad ne bi mogla
da izdri sve terete i udarce poslednjih godina.
Oblaila se sporije nego obino, odabravi jednu
haljinu koju je kupila kad je poslednji put bila u Parizu.
Inae, odea je za Ketrin imala malo vanosti. Govorila je
nabusito da nema ni razloga ni vremena za sjajno kienje, i
esto je ila ba otrcana a to se uglavnom primalo s
osmehom kao udljivost bogate ene koja ima uspeha. Ali
veeras u sve boljem i boljem raspoloenju, oseala je da se
mora pristojno udesiti za Nensi.
U pola devet, sedei ispred malog voksholskog
ogledala na svom toaletnom stoiu, bila je spremna, dok je
posmatrala sebe u ogledalu, zakljuila je da i pored briga
toga dana moe da proe. Nekoliko bora bilo joj je ucrtano
ispod oiju, ali njen ten, bez ikakve minke, bio je sve i
svetao. I fine linije njenih usana, u suprotnosti sa belinom
zuba, odavale su istu i snanu krv.

13
 Napolju, kia je bila prestala i plonik, osuen otrim
vetrom, pozivao je na okrepljujuu etnju. Za vreme takvih
veeri Ketrin nita nije volela vie od etnje tihim ulicama,
tela nagnutog da doeka povetarac, s obrazima koji joj
bride od brzog hoda. Ali ovog puta, potujui svoje
veernje cipele i odeu, oduprla se tom iskuenju. Uzela je
taksi do Adelfija, gde je, na poslednjem spratu jedne stare
kue iz XVIII veka pored Don strita stanovala Nensi.
Nije bilo lifta u kui, iji su donji spratovi uglavnom
bili izdati za advokatske kancelarije, i dok se je Ketrin pela
izlizanim kamenim stepenicama koje su kruile oko visokih
zidova, dolazilo joj je u susret nepogreno obeanje
drutva. I zaista, kad su je uveli, poto je prola kroz ruke
Nensine pametne sluavke i zvaninog sluge koga su
uzimali za takve prilike, velika dvostruka soba ve je bila
puna ljudi, dima od cigareta i larme.
U prvom trenutku kad je Ketrin ula, Nensi prie s
rukom malo ispruenom u znak dobrodolice i poljubi je.
Oh, Ketrin, ree ona suvie je divno to te
opet vidim. Umirala sam od elje da te vidim, danima.
Kefrin se osmehnu.
Pa zato onda nisi dola k meni? Vratila si se u
sredu.
Zna, draga. Uasno sam elela, ali, o, boe, nema
pojma koliko sam urila oko proba za novu predstavu, pa
oko haljina, pa onda oko Kris, i oko svega.
Razumem.
Ketrin je s ljubavlju gledala u Nensi, mislei kako
veeras lepo izgleda. Mada joj je bilo tek dvadeset i etiri
godine, posedovala je jednu izgraenu i kao zranu lepotu.
Lice joj je bilo divno, veoma pravilno, sa visokim
jabuicama, malo kosim plavim oima i olovkom tanko
iscrtanim obrvama. Kosa joj je bila divna, takoe

14
izbeljena do poslednje plave nijanse, blistala je kao zlatna
prea. Usta su joj bila tanka i crvena, jer Nensi na njima nije
tedela ru za usne. Njen mravi stas, pod tobonjom
nemarnou, sadravao je neku udnu napetost, koja je bila
prosto naelektrisana.
Pa, ree Ketrin izigravajui krajnju strogost ja
sam mislila da si ti venana za svoju umetnost.
Nensi se nasmeja.
Jo jesam, draga. Ali to me nee spreiti da se udam
za Krisa.
Tako osmehnu se Ketrin, zatim se osvrnu
unaokolo. Gde je Kris?
Pustiu te da ga pronae, dragal
ta!
To e biti ba zabavno. Ti si uvek tako izgubljena
meu mojim prijateljima, draga. Kladim se da nee moi
da ga nae.
Ako je on uopte gospodin i Ketrin razveseljena
tre usnama mislim da bi trebalo da on mene pronae!
U to stie nekoliko ljudi u urbi, i Nensi, iskrivivi
malo iskosa lice na Ketrin, umea se meu njih. Ketrin
prie bifeu i strategijski se namesti pored tanjira sa
sendviima s kavijarom. Bila je suvie pametna da bi
dopustila da je povuku u sredite zabave, suvie komotna
da bi uzela za zlo to to stoji bez ikakvog drugog drutva
osim sa sendviem. Ketrinino ponaanje odavalo je onu
izvanrednu sigurnost koja je proistekla manje iz
uglaenosti steene mnogim drutvenim dodirima mada
je bilo i toga a vie iz jedne savrene i prirodne
jednostavnosti. Osim toga, sada se zabavljala na prijemima.
Nensina primedba je bila tana; nije poznavala skoro
nikoga od Nensinih prijatelja. Samo nekoliko ih je
poznavala: Dejvida Almonera, mladog glumca ekspira, i

15
njegovu enu, Ninu Dord, pijanistkinju; Arnolda
Rigbima, fotografa visokog drutva; Dona Harisa,
direktora drame u BBC-u; i Tonija Ulrika, ija je knjiga u
aljivim stihovima, koju je sam ilustrovao, aljive pesmice
o Libidu, koju je Ketrin smatrala prljavom i slabom
upravo doivljavala pravi uspeh. Ali uglavnom sva ta lica
bila su joj nepoznata. Ona ispi au ampanjca i pojede jo
kavijara. Bife je bio odlian. U podsvesti je odobravala tu
injenicu, jer e kasnije ona imati da je plati.
Zabava je sada postajala sve intenzivnija. Dejvid
eem, autor Meseine u Arkadiji, drame u kojoj je Nensi
trebala da igra, ue u sobu, a trenutak kasnije Sem Bertram
proslavljeni Berti lino, od koga tada nije bilo poznatijeg
producenta. Obojicu je Nensi pozdravila s ushienjem.
Bertram mahnu Ketrini, pokazavi joj prisnim, prijateljskim
pokretom, da e joj se za trenutak pridruiti. Ona mu se
osmehnu u znak odgovora. Poznavala je Bertija nekoliko
godina, i esto mu je pomagala u njegovim dramama oko
dekora, volela ga je uasno, kao i njegovu jednostavnu
srdanost oveka iz Nort Kauntrija.
Buka je bivala sve vea. Kroz galamu Urlik je
recitovao jednu svoju pesmu, dok je Nina Dord
improvizovala na klaviru neku smenu pratnju. Ketrini
poe pomalo da dosauje sve to, kad odjednom zau pored
sebe neki glas, jasan zbog mirnoe udruene s izvesnom
amerikom prodornou intonacije.
Izgleda da smo nas dvoje ovde jedini pri zdravoj
pameti.
Ona se okrenu, iznenaena. Visok i prilino mrav
ovek, koji je stajao nemarno s rukama u depovima,
doeka njene upitne oi s inteligentnim pogledom
dobaenim iskosa. Bilo mu je otprilike trideset i pet godina,
oceni Ketrin. Bio je crnomanjast i mrav u licu i nekako fino

16
izvajan; njegova podugaka gornja usna imala je fini beli
oiljak, to mu je davalo neki izraz upornosti i hladnoe, i u
stvari to prikriveno oseanje hladnokrvnosti koje se krilo
iza njegove prve primedbe, neprijatno je dirnulo Ketrin.
Morate li i mene ukljuiti? upita ona, a obrve joj
se lako podigoe.
Pa, odgovori on oteui mislim da ne, ako vi
to ne elite.
Onda ostajete samo vi, kao jedini predstavnik
mudrog i dugo napaenog oveanstva.
On se tiho nasmeja, izraavajui nemu i nenametljivu
veselost koja se odraavala samo nabiranjem koe oko
njegovih oiju.
Tu ste me uhvatili, gospoice Lorimer. Rekao bih
da ste duhovitiji nego to mi je Nensi priala, a ona mi je o
vama mnogo govorila.
Ketrin ga dobro pogleda, a usta joj se opustie.
Neete da kaete da...
Svakako! on klimnu glavom i osmehnu se,
pomalo ravnoduno. Ja sam Kris Maden. Molim vas,
nemojte izgledati tako razoarani. Znam da ni izdaleka
nisam dovoljno dobar za Nensi, ali verujte mi, gospoice
Lorimer, pokuau ve to mogu.
Ketrin nesvesno prihvati vrstu ruku koja joj je bila
pruena, dok se trudila da sauva prisebnost.
Savreno je besmisleno od mene to znam tako
malo ree ona. Ali jedva da sam mogla oekivati da
da se Nensi udaje za Amerikanca.
Pa, ne sloi se on svojim jednolinim razumnim
glasom. Pa, ni ja nisam nikad oekivao da u se oeniti
Engleskinjom.
Na ovu aoku, koja ju je pogodila dublje jer je oseala
da ju je zasluila, Ketrin obli ivo, neobino rumenilo i ona

17
ga brzo pogleda. On je meutim nastavljao kao da nije
svestan njene neprijatnosti.
Znate, takve stvari se nikad ne deavaju onako
kako ih zamiljamo. I kad smo se Nensi i ja upoznali u Nici,
gospode, nikad to neu zaboraviti bilo je sunano
malo drukije od ove vae magle ovde, gospoice Lorimer
nestalo mi je daha. On naglo uuta, povrati svoju
uzdrljivost i dodade: Uostalom, ini mi se da nas je to
snalo, onako kao to se deava svim ljudima od Adama i
Eve.
Savreno idilino, reklo bi se.
Njegovo objanjenje, ako je ono zaista to bilo, dolo je
tako neuverljivo da je Ketrinin odgovor zbog toga bio jo
nepomirljiviji pa ak i neprijateljskiji. Moda je bila malo
ljubomorna na Madena. Ona ponovo stisnu usne tako i jo
jednom ga odmeri od glave do pete, vrei drugu jo strou
inspekciju, zapaajui njegovo sveano odelo, koje nije
nita dugovalo Sevij Rou, i njegovu koulju, koja je bila ve
previe isprala i daleko od elegantne. Ona stisnu oi. Svi
njeni zatitniki nagoni prema Nensi se probudie.
A ta ste vi radili u Nici, gospodine Madene?
Pa, eto desilo se da sam bio na odmoru, prvom
odmoru koji sam imao posle prilino dugo vremena. Bio
sam u Rimu, Firenci i Beu; onda mi je palo na um da bih
voleo da ponovo vidim Francusku. Bio sam tamo u toku
rata pre nekih sedamnaest godina. Davno, reklo bi se,
ali, ovaj, kad sam stigao tamo, izgledalo je veoma kratko.
Tano ree Ketrin bez oduevljenja. Vreme
uvek vara. Nameravate li da se ovde due zadravate,
gospodine Madene?
To zavisi od Nensi, gospoice Lorimer. elim da se
to skorije venamo. Ali ona je jo uvek nekako zapetljana s
pozoritem. Na dui joj je taj novi komad. Imae, premijeru

18
za nedelju dana u Manesteru, pa neto probe, neto ostalo,
prilino je zauzeta. No proi e i to, valjda. Uostalom,
mislio sam da malo ostanem dok ona zavri s tim
komadom, pa da je onda nagovorim da poe sa mnom u
Ameriku.
To sve izgleda pomalo naglo, zar ne mislite,
gospodine Madene? ree Ketrin osmehnuvi mu se
ledeno. Mi svi ovde jako volimo Nensi. Ja sam joj
naroito privrena...
Oh, znam prekide je on. Nensi mi je priala
gospoice Lorimer. Bili ste prosto sjajni prema njoj.
Ma koji izraz odabrali Nensina srea meni znai
sve. Pod tim okolnostima prirodno je da elim da neto
znam o oveku za koga e se ona udati.
Njegovo se lice promeni. Izgledalo je, gubei onaj svoj
otvoreni ivahni izraz, kao da se zatvara, da se povlai iza
zrele i mualjive tvrdoe. On joj uzvrati istim pogledom i
odgovori:
Razumeo sam vas.
Nastade utanje. Ketrin odvrati pogled, svesna da ga
je ranila svojom grubou i to je upravo bilo paradoksalno,
uzbuena u dui zbog svoje vlastite netrpeljivosti. Pa ipak,
ljutito je govorila sebi, kako je mogla postupiti drukije?
Ljutila se je na Nensi to joj je tako malo rekla. Oekivala je
neku sasvim drukiju osobu, nekoga koji raspolae
oiglednim prednostima i poreklom. Taj stranac, taj mravi
Amerikanac koji se upoznao s njom tako sluajno, budio je
ako ne antipatiju, ono barem iznenadnu sumnju, za koju
ona radi Nensi mora dokazati da je neopravdana, utei
zaokupljena tim mislima, stajala je prilino nesrena pored
njega kad se Nensi priblii i osmehnu ozareno na oboje.
Milo mi je to ste se vas dvoje sprijateljili. ta misli
o njemu, Ketrin, sada kad zna najgore? Zar nije uasan?

19
 Maden pogleda Nensi, lice mu se razvedri, odjednom
oive.
Sve se plaim da ona stvarno misli da sam uasan.
Nezgoda je u tome, Nensi, to nisam oekivao tako mlado
stvorenje i tako lepo kao to je gospoica Lorimer, a ona
nije oekivala nikoga ko bi ma i izdaleka bio tako opak kao
to sam ja. Kaem ti, uopte se nismo sloili.
Jako je uobraeha, ree Nensi ali kad je
jednom dobro upozna, u stvari nije tako loa.
Ketrin se uzdrano osmehnu: oseala se besmisleno
na ivici nerava.
Nensi nastavi:
Ali, ozbiljno, Ketrin draga, elela bih da se dobro
upozna s Krisom. Ne bi verovala, ali on dobija kada ga
ovek dobro upozna. Videe kad odemo u Vimbldon u
subotu i nedelju.
Ketrin odgovori s neobinom primesom sarkazma
To je neto emu se treba radovati.
Barem si opomenuta nasmeja se poverljivo
Nensi. E, hajdemo, vas dvoje, da se malo zabavljamo.
Ali Ketrin, mada se veoma trudila da odbaci svoj
potajni strah nije se mnogo zabavljala. I kad je sat kasnije
otila kui ponela je sa sobom udnovato oseanje
nesigurnosti i oaja

20
 Glava 2

Dola je subota dan kada su hladni vetrovi brisali

oko ulinih uglova s neoekivanom i zastraujuom
estinom. I zaista, vreme je u toku poslednja tri dana bilo
tako runo da je Nensi dobila nazeb s groznicom. Leala je
u krevetu s temperaturom viom od normalne i bilo joj je
strogo zabranjeno da ustane. Ali je ona zahtevala da Maden
sprovede sve ono to je za njega bilo ugovoreno, kako bi
otiao i da bar jednu no provede u Vimbldonu. On nije
imao ta da radi u Londonu, a ona, u svakom sluaju, nije
elela da joj se mota po stanu.
Ketrin, ne naroito srena zbog ovog razvoja
dogaaja, odlagala je odlazak to je due mogla. Bilo je
skoro etiri sata kad je telefonirala Madenu iz svoje
kancelarije rekavi mu da je slobodna. Oevidno je
oekivao njenu poruku, jer je skoro odmah stigao u Karson
strit. Ketrin je tu zauzimala prva dva sprata jedne uzane
zgrade s isturenim licem, koja se pruala duboko u
poljunano dvorite, i u koju se ulazilo kroz stari kameni
zasvoeni prolaz s hodnikom i jednom dostojanstvenom
plinskom svetiljkom. Bila je to idealna atmosfera za
trgovinu kao to je bila njena, i ona ju je briljivo negovala.
Spolja je dordijanska tradicija bila veto negovana. Ovde
nije bilo razmetanja niti znaka, samo mala bakarna ploa s
nazivom Antika Ltd. na nadvratniku s profilom; ali se
kroz mrana prozorska okna mogla opaziti priguena
unutranjost prostorije obloene drvetom s mnogo bogatih
i blagih nijansi, od blistave patine na orahovini iz doba
kraljice Ane pa sve do pritajenog sjaja brokata iz
osamnaestog veka.
Na spratu iznad ovoga, na koji se dolazilo irokim

21
stepenitem sa iljebljenim balustradama i fino
izrezbarenim stubovima na zaokretima, Ketrin je imala
svoju kancelariju, dugaku, svetlu prostoriju s velikim
pisaim stolom nametenim u sredini, otvorenim kaminom,
kasom u uglu, finim Kirman tepihom na podu, i s nekoliko
uokvirenih shema dekora i boje obeenih na zidovima.
Veliki deo Ketrininog posla odlazio je na pripremanje
takvih shema i na njihovu praktinu primenu pri
obnavljanju starih kua. Ona je bila izgradila svoj
jedinstveni glas na takvim strunim radovima, a u
poslednje vreme, njene porudbine, velike i unosne, odvele
su je u nekoliko starih poseda Engleske. Nije bila samo
marchande de meubles, niti se opredelila za to da se natovari
magazinom punim stvari njene zalihe robe, mada
odabrane, bile su male. Vie je volela da kupuje odabirajui,
i to samo onda ako je neki odreeni predmet bio na vidiku.
Vetina je, dakle, bila ono ime je raspolagala u trgovini. Taj
njuh za pravu sudbinu jednog object dart, koji ju je
podstakao i da obezbedi za sebe tu Holbajnovu minijaturu
da bi je usmerila u poznatu Brentovu kolekciju u Njujorku.
Otkucavalo je etiri sata na lakovanom asovniku na
postolju koji je stajao na ploi kamina kad je Maden uao u
kancelariju. Ketrin odmah ustade i prui mu ruku. U
vremenu koje je prolo od prijema, upravljala je sama sa
sobom, voena svojim ukorenjenim potenjem, pokuala je
da pobedi svoju netrpeljivost prema Madenu i odluila da
mu barem prui jednu mogunost.
Kako je Nensi? upita ona.
Prilino dobro odgovori on. Mora ostati u
krevetu. Jo ima temperaturu. Naredila mi je da ja poem
s vama.
Ketrin klimnu glavom.
Telefonirala mi je. Izvinjavam se ako sam vas

22
pustila da ekate.
Nita ne mari, gospoice Lorimer. On joj se
lagano osmehnu. Toliko samekao Nensi u pozoritu, pa
sam navikao na ekanje. To je za mene promena, da imam
slobodnog vremena i da nisam svakog trenutka obavezan.
ini mi se da to poinje da mi se svia. Ili bar moda
poinje.
Dok je Ketrin navlaila rukavice, njegov pogled
obuhvati sobu u mirnom i neuvredljivom procenjivanju.
Lepo vam je ovde. Ako nije prosto da kaem,
veoma mi se sviaju vae stvari naroito taj divni tepih
Da, ree Ketrin, i sa nekom idejom poetnog
objanjenja nastavi utivo: to je persijski tepih iz
osamnaestog veka. Verovatno je trebalo deset godina rada
jednog oveka da bi se napravio. Pa i sve boje, takoe to
su stare biljne boje.
Naravno klimnu on jednostavno glavom. To
je pravi Kirman-Laver, zar ne?
Ketrin mu dobaci otar pogled, potpuno zbunjena
njegovim sudom. On je kazivao otrinu i tanost zapaanja
to to je bilo u stanju da postavi taj stari tepih, ne samo u
provinciju, ve i u pravi okrug njegovog porekla.
Vi se, znai, razumete u starine? upita ona,
gledajui ga radoznalo.
On ozbiljno odgovori.
Ne, na asnu re, sasvim sam neuk. Bar ako se sudi
prema vaim merilima. Ali me te stvari zanimaju, pa sam
pokuao da se obavestim o njima. Mnogo sam itao, a u
poslednje vreme sam obiao skoro sve evropske galerije.
Uvek sam prosto izbaen iz ravnotee onim stvarima koje
naa amerika civilizacija ba ne obuhvata, stvarima kao to
su persijski tepisi i italijanski nametaj i, da, francusku
salatu, ako hoete! On se osmehnu. Ja sam pravi

23
majstor za francuske salate
Tako ree Ketrin.
Ali je u stvari opaala da je zbunjena vie nego ikad
tim novim vidom njegove linosti, za koju je sada priznala
da je neobina i promenljiva. Razne misli komeale su joj se
po glavi, i ona, obuzeta nekom blagom razdraljivou,
utke sie s njim niz stepenice. Napolju ih je ekao plavi
kabriolet.
Nadam se da nemate nita protiv ree on brzo.
Nensi mi je rekla da ste garairali svoja kola, pa sam
doveo ova.
Jesu li vaa?
Pa, nisu odgovori on kao iznenaen. Iz-
najmio sam ih. I protiv svoje volje Ketrin stisnu usne.
Svakako izgledaju luksuzna promrmlja ironino.
Zaalila je te rei u istom trenutku kad ih je
izgovorila. Ali on se nije obazirao, kao da ih nije ni uo
Kola su se kretala glatko, a ofer je znao put. Proli su
kroz St. Dejms park i pored stanice Viktorija, a onda du
obale, gde je zadimljeni zalaz sunca bacao divan uti sjaj na
nabujalu reku. Maden je sedeo malo nagnut na svom
seditu, gologlav, s mekim eirom zguvanim meu
kolenima, upijajui vidik koji se je menjao svojim ivim no
pribranim pogledom.
Ovo je za mene strano zanimljivo primeti on
najzad. Tako je drukije od Klivlenda. Sasvim sam zbilja
van sebe
Vi ste van sebe, kako vi to kaete, gospodine
Madene, zbog mnogih stvari.
On malo prieka pre nego to e odgovoriti.
Da, ini mi se da ja vama izgledam prilino sirov,
ali u stvari, poslednjih petnaest godina bio sam do gue u
poslu i jedva sam imao prilike da diem, a kamo li da se

24
posluim svojim oima. Kad je moj stari umro posle rata,
malo mi je bilo teko. A kad su stvari poele da napreduju, i
ja sam s njima morao da napredujem. Vi nemate pojma,
gospoice Lorimer, kako posao moe da zgrabi oveka, i
kako ga moe spreiti da gleda ovakav zalazak sunca i
pa, ako smem da kaem, da se upozna sa devojkom kao to
je Nensi.
Moda razumem. Iskra saoseanja probudi se u
Ketrin, ali je ona prigui dodavi: Nadam se da vas ovaj
kraj nedelje nee razoarati.
Oh, ne, ja volim da se upoznajem s ljudima.
Naroito s Nensinim roakama i dodade s
jednostavnom utivou, vaim!
Ketrin se malo prazno osmehnu.
To je ba ono zbog ega sam htela da vas
opomenem. Moda emo vam se majka i ja uiniti naroito
dosadne. Mi smo prave pripadnice srednje klase,
gospodine Madene, i uasne palananke. Nemojte da vas
zavede sjaj koji je vezan za moj posao. Ja se moda sreem s
nekolicinom vanih ljudi iz trgovake grane s vremena na
vreme, ali ne zaboravite da sam ja poela ivot kao
daktilografkinja s platom od petnaest ilinga nedeljno. I
nosila sam ruak u kesici. Verujte mi, sada nisam nita
drukija.
Ne? okrenuvi se, on se uveri da to ozbiljno
misli, a onda ozbiljno klimnu glavom. Pa sada prvi put
poinjete da rastete u mojim oima.
Nije mogla drukije; morala je da se nasmeje, jer ju je
njegov odgovor pogodio pravo u njeno dostojanstvo. U
najmanju ruku pomisli ona, on poseduje blagosloveni
dar humora. Ali ipak, u dubini due, jo uvek je bila
nepoverljiva. I on je to primetio, s onom neobinom moi
zapaanja koja ga je karakterisala, i posle jednog trenutka

25
on mirno ree:
Vi ne znate mnogo o meni, zar ne, gospoice
Lorimer? ini mi se da vas to brine.
Iz nekog razloga ona pocrvene. I ree iskreno:
Molim vas nemojte me pogreno razumeti, ne
mislim na oigledne stvari, nego na oveka, oveka za koga
e se Nensi udati, on me se tie.
Nastade utanje, udnovato dirnut simpatijom koju su
njene rei sadravale, on se nae u iskuenju, koje je s
mukom potisnuo, da jednom i za svagda objasni svoj
poloaj, ili bar da odredi te oigledne stvari kojih se ona
dotakla. Shvatio je da ga je ona od samog poetka pogreno
razumela, a to je bila greka koja se, zbog njegove
uobiajene jednostavnosti, skromnih navika i nemarnosti u
odevanju, esto ponavljala, i koja ga je sada vie zabavljala
nego to ga je ljutila. Mrzeo je, kao to je uvek mrzeo
razmetanje. Moderna odela, elegantni restorani, luksuzni
hoteli, itav sjaj i pompa modernog luksuza, sve je to
sluilo samo da u njemu izazove odvratnost. On je, na
primer, preao u Evropu na teretnom brodu slobodne
plovidbe i lutao je po kontinentu sa manje zahteva od
obinog turiste, spavajui u zabaenim gostionicama,
putujui treom klasom da bi se pomeao sa narodom,
zadovoljavajui se esto rukom od sendvia i ae vina.
Moda je taj asketizam delom dolazio od njegovih
predaka, naroito od majke, Suzane Emet, rodom iz
Vermonta, koja je bila obdarena nenim ali spartanskim
oseanjem dunosti. Njegov otac, takoe iz Virdinije,
odlikovao se svojom prostodunou ali ne i tromou
junjaka. Suvonjav, mrav, bradat ovek, obdaren
sarkastinim humorom i duboko usaenim oima, Set
Maden bio je mali ali mudar trgovac, koji se nastanio u
Klivlendu kao proizvoa i trgovac na malo neke specijalne

26
paste za lepljenje koju je nazvao fiksfastom. Bogatstvo male
fabrike fiksfast, mada dovoljno stabilne, nikad nije naroito
naraslo, ali kada je Set umro 1917. godine, dok je Kris bio u
ratu, pretrpelo je ozbiljan pad. Bilo je to nesigurno malo
preduzee kad ga je mladi Maden preuzeo vrativi se u
Klivlend posle demobilizacije. Ali se on, usmeren na
obnovu i irenje, baci na posao.
To je bilo pre petnaest godina. Koliku su veliku
promenu donele te godine, pravo udo suprotnosti izmeu
onda i sada, trebalo je videti pa verovati. Maden se nikad
nije hvalisao ni razmetao, no njegovo mirno dranje
prikrivalo je vrstinu i snagu. Izneo je na trite jednu novu
crvenu gumu, koja se je brzo stvrdnjavala. Uspeh je bio
trenutan. Posao je napredovao silnom brzinom. Onda je
poeo oprezno da kupuje manje kompanije u industriji
lepaka, zajedno s njihovim patentima, da bi skupio sve
njihove nedovoljno razvijene fabrike i sve skupio oko
sredita u Klivlendu. Kapital matine kompanije se
udvostruio, utrostruio, zatim dostigao milione. Maden je
bio bogat ak i preko svih svojih najbezumnijih snova
mladosti. Ali novac je malo znaio za njega, osim onda kad
ga je rasipao na svoju majku, koju je iskreno voleo. Kupio
joj je 1929. godine malu ali divnu kuu u kolonijalnom stilu
u Grejsvilu, njenom rodnom selu u Vermontu.
Maden, predsednik Meunarodne industrije lepaka,
bio je jedan od najpoznatijih ljudi u Klivlendu. No ipak je
zadrao jednostavnost, i svu svoju mirnu, skromnu
saetost. Bilo mu je trideset i pet godina, a petnaest godina
je radio kao rob. Sada se nalazio na vrhuncu, oseao je da je
dolo vreme da stane. Prolog prolea digao je glavu s
pisaeg stola i pobegao u Evropu na odmor.
Neto od svega toga seanja projurilo je Madenu kroz
glavu dok je sedeo pored Ketrin i ponovo doao u iskuenje

27
da joj to poveri. Ali nije. I pre nego to je mogao da se
predomisli, nali su se u Bivudu, ije je pravo seosko ime
stara gospoa Lorimer izabrala da njime nazove svoj dom.
Ve je bilo pet sati, i obrisi male vile ve su se skoro gubili u
mraku koji se sputao. Maden je otpustio kola i, nosei svoj
kofer i Ketrinine pakete, poao za njom kratkom stazom
izmeu niskih grmova do kue. Uli su u dnevnu sobu gde
je, ljuljajui se nestrpljivo u stolici pored kamina, sedela
lino gospoa Lorimer.
Nema vas venost! uzviknu ona odmah
naljutivi se brzo i bez ikakvog znaka pozdrava. Jo
minut, i aj bi bio upropaen!
Bila je to mala, debela enica od sedamdeset godina,
nemirnog ptijeg oka i ratoborne glave. Haljina joj je bila od
svilenog materijala i crna, jer ve devet godina nije
prestajala da nosi crninu za muem. Na kosi, koja jo nije
bila osedela, nosila je malu ipkanu kapicu, i to, uz njene
godine, dranje, itavu njenu pojavu naroito sitne bore
kojima su bili zbrkani njeni obrazi inilo ju je dosta
slinom kraljici Viktoriji, to je ona svakako primetila i zbog
ega je potajno bila ispunjena ponosom i
samozadovoljstvom.
Sada, meutim, nije bila zadovoljna sama sobom, ve
dangrizava. Jedva pozdravivi Madena, klimnuvi mu
nemarno glavom, odjednom je napala svoju kerku
bombardujui je pitanjima koja su se odnosila na izvrenje
njenih porudbina i Nensine slabosti. Tek kad ju je Ketrin
zadovoljila ustala je i odjednom ih povela u trpezariju.
Tu je etvrtasti sto od mahagonija bio spremljen za
jednostavan ali neobian obrok. Nije to bio aj, ni veera, ni
kasna veera, ve kombinacija svega toga. Bilo je tu hleba,
crnog i belog, lepo izrezanog i premazanog maslacem, bile
su dve vrste kolaa, fini sir ukraen celerom i mala srebrna

28
zdela s biskvitom U sredini, ispod svenjaka, hladan krem s
bademima podrhtavao je ruiast pored kristalnog suda s
peenim ljivama. Najzad je Pegi, malena devojka, stavila
na elo stola veliku vrelu pitu od ribe, a iza pite sjajan
pribor za aj na ogromnom posluavniku. Sedei u elu
stola, stara gospoa Lorimer je nalivala aj i sluila pitu.
Sama je uzela prilinu porciju, koju je veto maskirala da
izgleda manja, probadajui je viljukom nagnuvi kritiki
glavu u stranu, i uz lak uzdah njeno lice izrazi odobravanje.
Tek onda nae vremena da pogleda Madena Mada sa
zakanjenjem, njeno ispitivanje je bilo otro. A primedbe jo
otrije.
Tako, znai, vi uzimate Nensi. Pa, mladiu,
opominjem vas da ete je imati preko glave.
On odgovori istom merom:
Nensi i ja emo slono zapeti, gospoo Lorimer.
Moda izjavi stara dama strogo. Ali to e
morati da bude dugo i jako i slono zapinjanje. I neka vam
bog bude u pomoi, mladiu, ako popustite!
To je bila jedna od niza primedaba, izreka, citata,
aforizama uperenih pravo Madenu u glavu. Stara dama,
kruta, puritanka, i sada do sri sebina, uvek je ulivala
strah, ali sada, potpomognuta jakim ajem i moralom
njenog predmeta razgovora, bila je u stranoj formi.
Ketrin je poznavala svoju majku i bila je nauila da
podnosi njena hirovita raspoloenja. Dok se pravila da jede
odvratnu pitu od ribe, koju je mrzela od detinjstva, ozbiljno
je posmatrala Madena dok je bio pod majinom paljbom.
Njegovo mirno, spokojno raspoloenje, ili brzo se
ispravila njegovo savreno izigravanje toga raspoloenja,
ju je zaprepastilo. Bila je to, naravno, poza, jer se on morao
oseati bespomono zbunjen pod takvim razliitim i
nepoznatim strujama razgovora i obiaja. No, i kao poza

29
bilo je divno. Sluao je s oiglednim interesovanjem, jeo s
oiglednim uivanjem.
Kada su najzad posluene ljive Ketrin je bila sigurna
da je Maden, eleo ili ne eleo, osvojio njenu majku. Kad su
se vratili u salon, gde je bila naloena vatra koja je sada
bacala prijatan sjaj na prostirku od medvee koe,
viktorijanski nametaj, porculan i sitne ukrasne predmete
na komodi, gospoa Lorimer zadovoljno uzdahnu.
Sedite na tu stolicu, gospodine Madene pokaza
ona. Udobna je. To je stolica moga dragog mua i,
zapamtite, ne putam da svako sedne na nju. Moete da
posmatrate dok Ketrin i ja odigramo na pasijans.
Taj dupli pasijans, o kome je govorila neoekivan
ustupak od njenih nonkoformistikih naela bio je,
pored radija, koji je oboavala, najvea strast stare dame.
Igrala je postojano i neprekidno sa Ketrin kad je ova
dolazila u posetu subotom i nedeljom. Maden pitajui
pogledom Ketrin, a moda je proitao njeno lice, jer ree
ubedljivo:
Vaa ki izgleda strano umorna, gospoo Lorimer.
Kako bi bilo da sa mnom odigrate jednu partiju?
Ha! Ketrin je obino umorna kad neto treba da
uini za svoju staru majku.
Ne, ali ja bih rado odigrao jednu partiju ree
Maden. I moram da vam priznam da sam u toj igri
prilino dobar.
Oh, zaista? ree gospoa Lorimer, namirisavi
bitku. Dobar, zbilja! To mi se svia! E pa, hajde sada da
vas lepo i poteno tuem. Ona pogleda na asovnik.
Imamo dobrih pola sata. Veeras u osam ima sjajan komad
preko radija Crni biser To moramo uti.
Seli su za zeleni sto za kartanje ispred vatre dok se
Ketrin, srena to su je oslobodili, smestila na sofu i

30
posmatrala sa sve veim iekivanjem. Znala je iz dugog
iskustva, da e, ako Madenova individualnost ne bude
potpuno negativna, morati da doe do neprilika, ozbiljnih
neprilika.
Gospoa Lorimer je dobro poela. Dobila je na seenju
i podelila je dobre karte. Namestila je lepo svoje naoare,
kesicu zaeerenih badema stavila kraj sebe. Poto je
odlino odigrala partiju, zavalila se sa zadovoljnim
uzdahom, dok je Maden, odbacivi svega nekoliko karata
izgubio. Gospoa Lorimer je ponovo dobila, pa ju je srea
neko vreme i dalje pratila. Onda, neoekivano, srea se
okrenula, i Maden, igrajui samopouzdano, poe niz
deljenja koja su mu donela vodstvo.
Tada, kao to je Ketrin i oekivala, njena majka poe
da vara. Stara dama je zbilja imala tu uasnu slabost. Nije
mogla podneti da izgubi. Nikad, nikad. Bilo to bilo, i po
svaku cenu, ona mora pobediti. Da li je ili nije to ostavljalo
mrlju na njenoj savesti to nije nita smetalo; ostajala je
injenica da je bila spremna, da ne bi doivela sramotu
gubitka, da vara, skandalozno i nemilosrdno.
Maden je, naravno, odmah primetio varanje, a Ketrin,
posmatrajui igrae svojim tamnim oima, ekala je
denouement. Ako se on pobuni, bie scene; ako nita ne
kae, bie nepoten. Ali Maden je, kanda, krenuo drugim
pravcem. Ozbiljnog lica poeo je da pomae staroj dami u
varanju, najpre malo, a onda sve vie, vraajui joj dobre
karte umesto loih, glupo proputajui svoj red i uglavnom
navodei je na sve vee i vee varanje. Gospoa Lorimer se
najpre smejala i primala poklone koje su joj bogovi nudili,
ali se njen izraz lica postepeno menjao. Dobacivi Madenu
jedan ili dva podozriva pogleda, odjednom, na domaku
dobitka s kecom, ona se pokoleba, zastade i pocrvene.
Zato me tako gledate? upita ljutito.

31
 Jao, gospoo Lorimer, odgovori on ozbiljno
ba sam se divio kako igrate. Proao sam cele Sjedinjene
Drave i Evropu i jo po neto, i nikad nisam video da neko
tako igra.
ta? povika ona.
Ne, gos'o Lorimer on poe da otee junjaki.
Ovo je najbolje kartanje, bez greke, koje sam video od
kada znam za sebe.
Njene svetle okrugle oi skoro joj iskoie iz glave.
Ona duboko i ratoborno udahnu i ispravi se, spremna da
ga zgromi. A onda, odjednom, stade da se smeje. Smejala se
neuzdrljivo, dok je skupljala karte i prevrnula badem.
Ketrin je nikad nije videla da se tako smeje.
Oh, boe, oh, boe ree ona najzad udahnuvi.
E, ovo je ba smeno. Najbolje igranje uje li ga.
Ketrin? od kad zna za sebe
Pa, svakako, gosdo nastavi on. Ja svakako ..
Ali jednim pokretom slabe ruke ona ga zaustavi dok
se bespomono tresla od smeha, a radosne suze tekle joj niz
lice.
Nemojte, ree umreu. Dragi moj mladiu,
previe je smeno. Najbolje igranje karata i ja vas varam
sve vreme!
Bila je to sjajna ala, moda najbolja koja se ikad ula u
toj maloj zaguljivoj sobi. Ali kad se zavrila, stara dama se
odjednom pribra.
Za boga miloga, izjavi ona briui suze i
gledajui odjednom na asovnik. Pa, propustiemo
dramu preko radija! I hitrije nego to bi ovek
poverovao, prie radiju i ukljui ga.
Trenutak oklevanja, a onda aparat oive zujei. Istina,
drama je bila poela. Jedna devojka je govorila .
Maden otro pogleda Ketrin i primeti da ga Ketrin

32
posmatra. U jednom trenutku, i oi stare gospoe Lorimer
se rairie i preletee od jednog do drugog. Devojka je i
dalje govorila.
To je nemogue ree Maden odjednom.
Ne! Svakako nemogue. Nensi je bila u krevetu s
temperaturom. Nensi o tome nije rekla ni rei. Nensi je bila
bolesna, nije mogla da ustane.
Pa, ja sam zapanjena! uzviknu stara dama
iskreno se udei.
Tu mora da je neka greka ree Ketrin
zauenim glasom.
Ali nije bilo greke. Glas koji je tako jasno dopirao
preko radija bio je Nensin glas

33
 Glava 3

Toga celog dana Nensi je ostala u krevetu, jer joj je u

glavi bualo, a udovi joj bili teki od gripoznih bolova.
Proklinjala je to mora da lei i zbog toga je bila jo
nemirnija. Mada nije bila ozbiljno zabrinuta zbog
Meseine u Arkadiji, poto je drama bila ve dobro
pripremljena, pa probe nisu bile ni zakazane za subotu i
nedelju, njena priroda se bunila ak i protiv tog
privremenog meanja u njen lepo ureeni mali ivot.
Nensi je stvarno bila prilino zasiena egoizmom, koji
ju je ponekad navodio na mrzovolju kad stvari nisu ile
onako kako ona eli. Uprkos Ketrininom poricanju, moda
ju je ljubav kojom su je toliko obasipali pomalo razmazila.
Mnoge stvari je uzimala za gotovo. Neko je, objanjavajui
te njene osobine, rekao da Nensi mora jo da raste.
Danas bi se, meutim, bunila tvrdei da se
besprekorno ponaa. Uzimala je posluno kinin svaka etiri
asa i drala je dijetu i pila samo vrele napitke, koje joj je
gospoa Bakster, dnevna sluavka, donosila jo u kipuem
stanju. U toku prepodneva, sedei oslonjena na jastuke,
napisala je nekoliko pisama koja je odavno dugovala. Poto
je obavila tu dunost, pustila je da joj se misli prijatno
pozabave Madenom dok nije zaspala na jedan sat. Posle
toga uzela je knjigu koja se nalazila pored kreveta trudei
se da se usredsredi na nju.
Knjiga koju je Nensi drala bila je neoekivana u
rukama jednog takvog bezazlenog bolesnika, od koga bi
bilo pametno da je potraio zabave u nekom ivom
detektivskom romanu ili u blagoj praznini kakve prie. Jer
to su bile drame Viljema ekspira. Pogled na susedne
police knjiga bio je jo instruktivniji. One su bile ispunjene

34
skoro samo dramama, bar onim dramama koje su mogle da
se ubroje u klasike: Malro, Kongrejv, Ibsen, Molijer,
eridan, o sve su bile tamo. A pored toga bilo je raznih
biografija poznatih linosti drame. Bila je to udna
biblioteka za jednu lakomislenu mladu glumicu moderne
pozornice.
No pogled po Nensinoj spavaoj sobi naterao bi
oveka da se jo vie zaudi. Tu nije bilo nikakvih
oekivanih drangulija. Nije bilo egzotinih prekrivaa za
telefon i nakinurenih lutaka. Soba je bila ozbiljna kao
manastirska elija, i isto tako uredna. Samo su dve
fotografije stajale na komodi jedna Madenova a druga
Ketrinina dok je na zidovima, koji su bili okreeni
jednostavno belo, visila jedna slika, velik i lep crte poznate
Eleonore Duze. Taj portret jedne od najveih glumica koju
je upoznao svet je sadravao putokaz koji je reavao
zagonetku Nensine sobe i jo veu zagonetku same Nensi.
Duboko u srcu Nensi je ludovala za pozoritem; nije
to bila obina ludost za pozornicom, ve duboka i arka
elja da sebe izrazi ivom, uzbudljivom umetnou glume.
Kako je to dolo, Nensi nije znala, jedino ako joj nije neki
predak njenog lakomislenog oca ostavio to ivo naslee u
krvi. Ali ono je bilo tu, jo od njene najranije mladosti.
Nesreom za Nensi i za taj ar kojim je bila obuzeta,
ona nije mogla da ga prome pravom ozbiljnou. Nekoliko
njenih prisnih prijatelja iskreno je priznavalo njenu
ambiciju i njene predanosti studiji glume, mada je pitanje
da li su verovali da e na kraju uspeti bilo neto sasvim
drugo. Ali vani ljudi, Ketrin, na primer, a sada i Maden,
bili su skloni da se samo osmehnu na tenje koje su muile
Nensinu duu. Nisu hteli, ili nisu mogli da je shvate
ozbiljno.
Za to, u izvesnom smislu, Nensi je trebalo sebe da

35
krivi. Bila je neobino mlada, sa svom onom prevrtljivou i
izvetaenim ponaanjem mladih. Njena raspoloenja, u
kojima su se mogla izraavati i razdraenost i ud, nisu
unapred pripremala oveka da veruje u stalnost njenih
ideala. Odlikovala se takoe i nekom brzopletou, a u
razgovoru je upotrebljavala uobiajene izraze, esto jeftine,
modernog otmenog sveta. Bila je, jednom reju, sloena
mala osoba, kao ljuljaka koja je bila as gore, as dole, i
teko je bilo odrediti u kojem e od tih poloaja najzad
zavriti.
Da je ovakva analiza njenog karaktera bila i
predstavljena Nensi, iskreno bi je uznemirila, jer je ona u
srcu bila i oseajna i iskrena. Do danas to, meutim, jo
niko nije bio uinio. A nije bilo verovatno da e u ovom
trenutku sama da izvri to ispitivanje. Bila je previe
zauzeta ekspirom, utonula, ma koliko da joj je u glavi
kucalo, u prouavanje Kralja Lira. Najpre je sebe
zamislila kao Gonerilu, zatim kao Reginu, i najzad kao
mravu Kordeliju.
Zavrivi najzad, Nensi spusti knjigu. Oseala se
umornom. Vreme je prolazilo. Popodne se pretvorilo u
vee. Njena dnevna sluavka oprostila se obeavi da e
ponovo svratiti u devet uvee da vidi je li joj dobro. Nensi
je malo odremala, ponovo sanjarije o Madenu, zamenjujui
sadanju svoju bolest srenim izgledima budunosti. A
onda se prekinu nit njenog matanja, zau se zvono
telefona.
Nensi uze slualicu i poznade glas Dona Herijesa i
pre nego to je on imao vremena da se prijavi. Ona je
naroito dobro poznavala glasove. A Herijes je po tonu
svoga glasa, bio prosto srean to je doao s njom u vezu.
Sluaj, Nensi izjavi on pomalo urno. Mnogo
mi je milo to sam te naao. Da, sada sam u BBC-ju. U

36
stranoj guvi. Zna da danas prenosimo Crni biser. To je
jako vana predstava, osam sati, tano, i tome slino. Dakle,
sluaj, Nensi! Silvija Bark me je udesila. Bolesna je. Zamisli.
Prvak mi otkazuje etiri sata pred predstavu. Zato sam te
traio, Nensi, hou da preuzme ulogu. E, sad, budi dobra
devojica. Zajedno emo prei ulogu.
Ali, Done pobuni se Nensi Ja ne znam da
li mogu da doem.
ta! Jesi li poludela! Zar ne shvata da je to tvoja
srea? Nastupa umesto Silvije Bark. I nekoliko miliona
ljudi te slua.
Nensi pritisnu ruku na vrelu glavu, sva oamuena.
Ono to je rekao Herijes bilo je sasvim tano. Silvija Bark je
verovatno danas bila najznaajnija komiarka. Bila je to
izvanredna prilika da doprinese svom glasu, da izloi svoje
ime pred tom ogromnom publikom koja e okrenuti radio
da slua tu zvezdu.
ta je Silviji? pokua ona da odugovlai
Nazeb s gripom obrecnu se Herijes.
Temperatura trideset devet. Ne daju joj da se makne.
U svakom drugom trenutku Nensi bi se nasmejala.
Ne brine valjda za ulogu? navaljivao je Herijes.
Samo da proita.
Ne, ne, to me ne brine odgovori Nensi, do-
hvativi termometar pored kreveta. Samo trenutak
molim.
Ona zavue termometar pod jezik i ostavi ga tamo
trideset munih sekundi. Onda pogleda. Pokazivao je 39,2.
Srce joj nemono klonu. Nije mogla da ide. Nemogue. Ne
sme to da rizikuje. Sve je to prava ludost
Dakle? prekide je Herijes skoro s oajanjem.
Moram li da stojim ovde celu no? ta je s tobom, Nensi? Ja
sam mislio da ima pameti u glavi Dolazi li ili ne?

37
 Nensine usne se otvorie da odgovori: Ne, kad
joj se odjednom oko zadra na portretu Eleonore Duze, koji
je visio, kao neko nadahnue, na zidu pred njom. Duze,
njen ideal, ta velika Duze, koja je jednom igrala poluluda s
tic douloureux samo da ne razoara publiku. Neto stee
Nensi za guu; neko nadahnue. trenutni nalet hrabrosti.
Naravno da dolazim, Done zau samu sebe
kako govori. Ne oseam se tako dobro kao to bi trebalo.
Ali biu kod tebe za pola sata
Spustila je slualicu na njegove izlive zahvalnosti.
Potpuno je poludela. Uasno e se razboleti, navui e neke
strane komplikacije ako veeras ode. Ketrin e se jako
ljutiti, a Kris pa, zar nije rekla da je previe bolesna da
poe s njim u Vimbldon? Bol je acnu, ali brzo proe. Kris
je voli. Nee se ljutiti. Razumee. Skupivi svu svoju
odlunost, Nensi ustade. Oseala se strano lomnom, ali joj
poe za rukom da se s naporom obue. Obukla je najdeblju
haljinu, bundu i promislivi naknadno zamota i debeli al
oko vrata. Poto je uzela veliku dozu lekova telefonirala je
za taksi. Onda, pogledavi se dobro u ogledalu, polagano
odmahnu glavom, mahnu melodramski rukom, i ugasi
osvetljenje.
Trebalo je, naravno, da se dogodi neka senzacija,
prava, autentina frisson. Trebalo je da Nensi padne u
nesvest pred mikrofonom na uas miliona oboavalaca ili
pak, kad se vrati iz studija po vejavici, da dobije zapaljenje
oba krila plua i da umre uz jecaje violina u roku od
dvadeset i etiri asa.
Ovako, pruila je dobru igru ako se uzme u obzir
kratko vreme i zbrka u njenoj glavi I vratila se u stan da
saeka paljbu prigovora iz Bivuda. Maden je ve bio u
kolima na putu k njoj.
Sledeeg jutra nije bilo krupnih naslova. Uprkos

38
prihvaenoj formuli za tragedije, Nensi se oseala bolje,
mnogo bolje. Temperatura joj je u stvari bila normalna, i u
ponedeljak je mogla da se vrati, samo uz jedan bojaljiv
pogled baen na sliku Eleonore Duze, na probe Meseine
u Arkadiji.
U meuvremenu se i Ketrin vratila na posao. Sedela je
u kancelariji poduprvi zamiljeno bradu dlanovima ruke,
dok je pred njom, na pisaem stolu, u kutiji od
tamnozelenog somota, leala Holbajnova minijatura koju
joj je toga jutra poslao lino gospodin Sagden, jedan od
Vernonovih ortaka. Ketrinine oi poivale su na minijaturi i
gledale su je mranim, napregnutim, ispitivakim
pogledom.
Bila je to divna stvar, koja je odisala nenom i
ozbiljnom umetnou. ena, Lusi de Kersi, stajala je kraj
stola prekrivenog komadom crvenog brokata ispod koga je
bila jedna mandolina i neke otvorene knjige. Haljina joj je
bila tamnokestenjaste boje obrubljena samurovinom, a u
ruci, koja je ovla poivala na brokatu, drala je kitu belih
karanfila. Bila je lepa, puna neke tajne, skoro zagonetne
lepote bleda, mrava, mudra. Naroito njene oi, duboke
i sjajno smee, kao da su bile pune nekog beskrajnog
razumevanja, i kao da su gledale Ketrinine oi kao da su
ive. Tako prisne, tako povecljive bile su te oi da su
postale pune znaenja, donosei Ketrini jednu poruku,
povlaei se blago unazad kroz tamne lukove godina, u
daleku neizmernu prolost. Oarana, Ketrin primeti kako
uzvraa pogled Lusi de Kersi, podvrgavajui se uticaju te
slatke ali setne linosti.
Pria o Lusi, nerazdvojiva od minijature i opte
poznata istorijska epizoda, bila je dobro poznata Ketrini.
Mlada Francuskinja, bila je dola iz Pariza sa svojim ocem,
grofom od Kersija, na dvor Henrija VIII, delimino da

39
boravi na dvoru, ali uglavnom da pozira za portret
Holbajnu, koji se tada bio vratio iz vajcarske posle
ozbiljnih finansijskih nezgoda i nastanio se u Londonu. Za
sobom je Lusi ostavila svoga verenika, Pjera de Noaja.
Njihova ljubav nije bila zvanina, ve cvetanje jedne retke
ljubavi. Portret je bio naslikan isti onaj koji sada visi u
kraljevskoj galeriji portreta u Hagu.
A onda, kao da je na to naknadno mislila, Lusi je
zamolila Holbajna za tu minijaturu, s namerom da je
pokloni de Noaju. Minijatura je bila naslikana, jo izvrsnije
nego velika slika, i u prolee te godine Lusi se s grofom
vratila u Pariz.
U Parizu ih je doekala vest o smrti de Noaja, koji je
dva dana pre toga bio ubijen u dvoboju. Lusina minijatura
ostala je samo tragina uspomena na njen gubitak. Ona se
nije udavala. Slomljena srca, prihvatila je svoju sudbinu.
Posvetivi svoj ivot dobrim delima, umrla je u trideset
sedmoj godini u jednom manastiru.
Neko zakuca na vrata i naglo vrati Ketrin u
sadanjost. Sedela je trenutak ne miui se, a onda
uzdrhtavi malo, doviknu:
Napred.
U sobu ue njen poslovoa, gospodin Valters. Stajao
je pored pisaeg stola, sa dugakim mrkim paketom u
rukama, gledajui preko njenog ramena minijaturu.
Vrlo lepo, gospoice Lorimer ree on najzad
priguenim glasom punim potovanja. Zaista vrlo lepo.
Gospodin Valters je uvek bio pun potovanja i uvek
dostojanstven. Ljubazan i zatitniki, gospodin ezdesetih
godina, prefinjen i uredan u oblaenju, sa visokim, krutim
okovratnikom i skoro svetenikim odelom, liio je na
stareinu episkopske crkve. ak mu je i hod bio uzvien,
pri emu je svaki korak bio nean pritisak na tepih. Proveo

40
je kod Ketrin ve mnogo godina, i ona je napamet znala
njegove mane i vrline, ukljuujui nezasienu sklonost
prema jakom aju i gotskom periodu. Bio je tako zdrav i
postojan da je bio prosto kao institucija sam po sebi, a
njegova odanost struci antikvarstva, toliko razliitom od
uasne brutalnosti te trgovine, ostavljala je najsnaniji
utisak. Ketrin je ponekad zabavljalo da ga trgne dovikujui
mu gore sa stepenica:
Napred, gospodine Valterse, molim.
Ali uglavnom ga je cenila po zasluzi.
Malo remek-delo nastavi gospodin Valters
divei se. Izvanredno, zar ne, kako detalji ne kode
dekorativnom efektu.
Vrlo izvanredno ree Ketrin ravnoduno.
I tako tipino za Holbajna, jadnika. Hmm, udno je
to kaem jadnik. Ipak, uvek o njemu mislim sa
saoseanjem, s obzirom na to kako je umro od kuge.
Hiljadu petsto etrdeset i tree, zar ne? Hm, da. Bilo mu je
tek etrdeset est godina. Tako je uasno proao u Bazelu,
pre toga, izgubivi sav svoj novac Ali je sigurno uivao
slikajui ovu sliicu. To je divna ena. Znate li, gospoice
Lorimer, oprostite mi to se usuujem da uinim
primedbu, ona malo lii na vas
Glupost!
Oh, jeste, gospoice Lorimer, ako smem da se
protivim. Vidim jasno slinost. Eto te oi, upravo kao vae.
On zastade. Verujem da znate njenu istoriju.
Da, da ree naglo Ketrin. To zna svaki
kolekcionar. Nemojte ponovo da to pokreete. Jadnica.
Ton njenog glasa ga prilino iznenadi.
Naravno, gospoice Lorimer Samo sam pomislio
da bi bilo zanimljivo...
Ketrin se usiljeno okrenu

41
 Bie mnogo zanimljivije kad prodamo minijaturu.
Potreban nam je novac, Valterse. A vi to znate. Kaite mi, je
li dolo neto o onoj Ansenovoj porudbini
Jeste, gospoice Lorimer ree Valters oklevajui.
Gospoa Ansen je jutros telefonirala. Glas mu je
odavao brigu punu bola. Odluila je da odustane od
prepravki.
ta! Ketrinine oi blesnue od iznenadnog besa.
Ali u petak nam je rekla da moemo poeti
Znam, gospoice Lorimer. Valters obori glavu.
Predomislila se. Rekla je rekla da su danas prilino
teka vremena.
Teka! Ketrin alosno ponovi tu re. S velikim
naporom uzdrala je ogorenje. Ponekad je umela prilino
da se naljuti, ali sada je imalo malo smisla da se iskali.
ao mi je, gospoice Lorimer ree Valters
Uinio sam sve da je nagovorim.
Znam, znam. I, naravno, niste vi krivi, Valterse. Ja
sam kriva. Gospoa Ansen je imala pravo. Teko je. Svima
je teko. Nama je teko! Ketrin uzdahnu, a pogled joj se
vrati minijaturi. Ovoga Holbajna moramo prodati s
uspehom, i to uskoro.
Mislite na gospodina Brenta, gospoice Lorimer?
Da, na Brenta. On e je eleti za svoju zbirku. Znam
da hoe. Da nije bio u Argentini, nikad ne bi propustio tu
prodaju. Nadmetao bi se sve do dvadeset hiljada. I ja u mu
traiti tu cenu.
Da, gospoice Lorimer. Valtersov glas se
prigui. Dobro ste proli sa gospodinom Brentom s onim
porculanom. Fini gospodin. Odlinog ukusa. I tako bogat.
Da. Bogat je! odgovori tuno Ketrii
I sami idete preko, gospoice Lorimer?
Da, idem preko. Pogledajte red plovidbe za

42
poetak sledeeg meseca. Mislim da Pindarik ide oko
sedmog. To je dobar brod. I to je vanije, Valterse, dae mi
lepu kabinu po najnioj ceni.
Valtersov pogled se ponovo spusti na pod.
Je li zaista tako ravo, gospoice Lorimer? Mislio
sam pa naravno, znao sam ali nisam sasvim shvatao...
On zastade, a onda se uspravi na neki neprijatan
dramatian nain. Ako ja mogu neto da uinim,
gospoice Lorimer ako mogu da pomognem ...
Ketrinino lice se razvedri. Ona se osmehnu iskreno,
s puno ljubavi.
Taman, Valterse! Sedi pratilac nudi ivotnu
uteevinu da bi spreio gubitak hipoteke. Ne, ne, nije ba
tako loe! Stajali smo i ranije pred tim. I ovoga puta emo se
izvui. E pa, nemojte tu stajati kao da su poreznici ve dole.
Krenite i radite neto.
Da, gospoice Lorimer promuca Valters,
povlaei se. Skoro je bio otiao kad se seti paketa u ruci.
Oh, zaboravio sam, gospoice Lorimer. Ovo je stiglo za vas.
On se vrati, stavi paket na pisai sto, okrenu se i
sveano na prstima izie. Vrata se za njim tiho zatvorie.
Osloboena potrebe za pretvaranjem nikad nije
mogla da upozna Valtersa sa svom teinom svoga poloaja
Ketrin, dopusti da joj izraz lica ponovo pree u tugu.
Ona skoro bezvoljno prie omotu. Malo se zabavila oko
vorova, jer nikad nije mogla da podnese da se kanap
nemarno presee, naroito tako lep trobojan kao to je bio
ovaj; ali ga je najzad odrezala i skinula poklopac. Onda joj
se oi rairie, i prava radost zablista u njima. Kutija je bila
puna divnih duplih karanfila. Skoro i pre nego to je videla
posetnicu, znala je da su od Madena, jer se setila da je u
toku vonje u Bivud izustila opasku, povodom jedne bate
pored koje su prolazili, da je to njeno omiljeno cvee.

43
Podigavi posetnicu jednostavnu to je zapazila
napajala je oi lepim slovima,
KRIS MADEN
KLIVLEND OHAJO
pre nego to je proitala poruku napisanu nie dole:

U znak zahvalnosti za jedan miran vikend i

za Nensi, pisalo je.

Nije mogla da potisne veselost zbog njegove hladne

pretpostavke o pravu vlasnitva nad njenom neakom. No
bilo je prijatno imati to divno cvee; niko joj nije slao cvee
ve godinama, i to jo njeno omiljeno cvee bilo je mudro
s njegove strane to je zapamtio njenu sluajnu opasku. Kad
ih je stavila u staru vazu od vozesterskog porculana, ija je
tamno zlatna i smea boja isticala njihovu divnu grau,
pomisli osmehnuvi se u sebi: Ne smem mu dozvoliti da
me na taj nain pridobije.
Snaan miris ispunio je sobu kad je postavila vazu,
onako kako je to volela na pisai sto. Zadovoljna, uze
minijaturu i zakljua je u kasu. Onda se okrete i,
promenivi izraz lica, posveti se tekom poslu. Uzevi
olovku, poe na bloku da rauna svoje obaveze.
Istina je bilo da je platila deset hiljada za minijaturu,
no to je uinila skoro iskljuivo pozajmljenim novcem. Nije
imala vie gotovine od etiri hiljade, ali su je u Siti i Sautern
Kanties banci odavno poznavali; a gospodin Farer, iz filijale
u St. Dejmsu, napregnuvi prijateljstvo i kredit do krajnjih
granica, pozajmio joj je jo est hiljada funti na inventar i
dobru volju njenog preduzea. U stvari, pozajmica je bila
data na osnovu njenog poznatog potenja, a ne na osnovu
imovine.
Do ovog trenutka nije se uopte zaduivala, ali

44
zahtevi koji su joj pristizali poetkom godine bili su suvie
veliki da bi ih zadovoljila. Stanarina i usluge; porezi i
naknadni porezi, gorko seanje na njene uspene godine, u
iznosu od dve hiljade funti; neisplaeni rauni za tekstil i
materijal i drugu robu povisili su zbir za jo osam stotina.
Ali nisu joj bile potrebne dalje pojedinosti; cifra joj je ve
bila poznata. Novane obaveze koje e imati da sredi u
januaru iznosile su ukupno skoro pet hiljada funti. To je
bila zlokobna i nepromenljiva injenica koja ju je naterala
prodajniku pustolovinu s minijaturom. A sada, iznenadno
ubrzavajui tu svoju nameru, shvatila je vitalnu potrebu da
sve to privede uspenom kraju. Onda e sve biti dobro.
Moi e da udovolji svojim obavezama, isplati dug u banci i
da ponovo pone s pristojnim bilansom i iekivanjem
boljih vremena. Mora prodati minijaturu, mora, mora!
Poto je dola do te odluke, posmatrala je brojke
netremice, a onda, zasukavi rukave, sede da napie pismo
Brejgetu, svom poslovoi u Njujorku, obavetavajui ga
kada da je oekuje i kako da uspostavi prve dodire s
Brentom. Bilo je to jedno vano pismo, i mada je pisaa
maina gospoice Mils bila veoma neujna, Ketrin ga
napisa rukom, tankim i itkim rukopisom koji je u neku
ruku bio karakteristian za nju.
Upravo je zavravala kad neko zakuca na vrata, i
gospoica Mils se lino pojavi na njima. Na njenom
nametenom licu s naoarima, uprkos naporu da ga
prigui, ocrtavao se neki podrugljiv, neprikladan osmeh
koji je odmah obavestio Ketrin o njegovom uzroku.
Tu je gospodin Apton promrmlja gospoica
Mils. Kae da ima s vama sastanak, gospoice Lorimer.
Za ruak, pretpostavljam.
Pa, i ja pretpostavljam, gospoice Lorimer.
Ketrin je posmatrala rumenilo gospoice Mils s

45
nekom udnom introspekcijom. arli Apton je bio divan,
bez sumnje, ali je dejstvo njegove linosti na usedelicu
gospoicu Mils, ono neodreeno no pravo ensko
uzbuenje koje je njegov dolazak uvek u njoj budio. To
dejstvo nekako je dizalo Ketrin i alostilo. Mukarac,
razmiljala je utueno, jo neto znai u uskom, isuenom
ivotu nae gospoice Mils.
Vrlo dobro, onda potvrdi ona. Bolje je da ga
pustite.
Trenutak kasnije ue arli Apton.
Zna, arli ree Ketrin pre nego to je on stigao
neto da kae, a morala je da bude brza da bi ga
preduhitrila jednog dana pozvau tebe i gospoicu Mils
na ruak. Verovatno e je udariti kap. Ali ako smem da
kaem, ona misli da bi se to isplatilo
arli Apton se osmehnu prijatnim, neusiljenim
osmehom koji je pristajao uz gardeniju u njegovoj rupici na
kaputu.
Boji mlinovi sporo melju, primeti on veselo
ali melju izvrsno! Nije ona ni tako loa starica kad je ovek
pogleda.
Zaboga! uzviknu Ketrin. Nije ona stara. Samo
je do gue zapetljana u posao i u svoje bedne enske
klubove i mleko i zemike i u jurnjavu na podzemnu
eleznicu i u kupovinu novog termofora. Da nije njene
nedeljne doze bioskopa i Klerka Gebla, i tebe, arli,
verovatno bi sasvim nestala. Ona je klasian primer
enskog eljadeta koje zarauje, poslovne ene, arli. Ja ti
to kaem, a ja valjda znam.
arli se nasmeja.
Danas se kanda sa mnom svaa. Obino si toliko
udubljena u veliki posao da ne mogu ni rei da izvuem iz
tebe.

46
 Ketrin ga je gledala dok je stajao tu pred njom, ba
kakav je, prijatan, dobre naravi, neobdaren preterano
velikim mozgom, malo suvie dobro obuen i malo
preterano obuen, ali uglavnom prijatan i iskren. Glavna
arlijeva prednost bila je u tome to se nikad nije pravio da
je ono to nije, nikad nije uporno tvrdio da je puno ono to
je prazno. Sada mu je bilo etrdeset pet godina, mada je
izgledao mlai, a nikad u ivotu nije nita radio. Njegov
otac je zapoeo ivot u jednoj birmingemskoj advokatskoj
kancelariji, sam se izdravao za vreme kolovanja u
koledu, zavrio je pravo i poeo da obavlja advokatsku
praksu, pa se brzim stratekim koracima uspeo do
suvlasnitva u jednim malim provincijskim novinama koje
je kontrolisao pet godina. Usredsreujui svoje ambicije na
tampu, proirio je poslove, spajao, prodavao, i ponovo
kupio u Londonu. Njegovi su se uspesi nastavili dok najzad
nije postao jedini vlasnik Sunday searlinghta, sve
omiljenijih novina koje su se preteno bavile vestima iz
krivinog suda i razvodima i sa tiraom od pet i po
miliona.
Kad je starac umro, arli je video da raspolae
imovinom veom nego to se mogao nadati da e je ikad
potroiti, a njegove sposobnosti u tom pravcu nisu bile
male. Imao je mesto u upravnom odboru lista u koji je retko
kada dolazio, mada je na godinjim banketima i balu za
nametenike bio uvek vodea figura. Ostalo vreme nije
radio nita. No to je inio otmeno. Pripadao je veem broju
klubova i imao je mnogo prijatelja, malo je iao u lov i malo
pucao, uivao je u veerama i dobroj prii posle veere,
mnoge dobre tipove tapao je po ramenu, odravao se u
dobrom zdravlju, provodio sate kod svoga krojaa, krojaa
rublja i obuara, a itave popodneve u turskom kupatilu,
pozajmljivao novac svima, no nije bio niija budala.

47
Ukratko, one rei koje se tako esto daju jednom veoma
lepom, pristojnom, no pomalo dosadnom konju, mogle su
se pomalo odnositi i na arlija u njemu nije bilo ni
trunke zla.
Pre osam godina upoznao je Ketrin Lorimer na
jednom dobrotvornom balu i, po klasinom izrazu koji je
sam upotrebio, potpuno je zanemeo. Sledee nedeIje ju je
zaprosio, i otada je povremeno dovodio Ketrin u neprijatnu
neminovnu situaciju da ga ponovo odbije. U
meuvremenu, naravno, arli se teio s drugim damama,
ali to su bile prazne male epizode, koje on, to se moe rei
njemu u prilog, nikad nije sakrivao. Izmeu takvih
doivljaja njegova odanost Ketrini cvetala je kao divan cvet
u prilino otrcanoj bati. arlijeva ljubav odlikovala se
takvom vernou, i on se uvek nadao da e na kraju uspeti i
da ovek prosto mora oseati odvratnost pri pomisli da mu
nanese zlo.
A u poslednje vreme, Ketrin je zaista oseala strah od
same sebe. Nije volela arlija i odluno je odbijala pomisao
da se uda na poetku svoje karijere. Ali u dnu due
poivala je neuobliena misao da bi je njegova ljubav prema
njoj, udruena s neverovatnom vrstinom, njegovog
poloaja, jednog dana mogla naterati da ispolji neku slabost
da zamoli za pomo, moda, ili, to je psiholoki bilo
utananije i verovatnije, da bi ga mentalno mogla prihvatiti
kao okrilje i kao spas od munih zahteva ivota. Da ona,
Ketrin Lorimer, koja je tako strogo uobliila svoju karijeru,
moe da prihvati takvu primitivnu i besmislenu potrebu
kao to je gospodarenje mukarca nieg od nje, bila je, i
mogla je da bude jedino uznemirujui ruan san. Pa ipak,
proivljavala je trenutke nervoze, naroito onda kad bi
arli sedeo pored nje ili je uzeo za ruku. To ju je teralo da
se namrti kad bi ga pogledala, pomalo mrgodno. I sada ga

48
je tako posmatrala.
Jo nisi objasnio izjavi ona ta znai to to si
doao da mi smeta u ovo doba dana.
To je pravo doba dana. Doao sam da te povedem
na ruak.
Ona ozbiljno odmahnu glavom.
Imam mnogo posla.
Ti uvek ima mnogo posla, Ketrin. Ali e poi.
Ne, neu.
Oh, da, hoe. Rezervisao sam sto u restoranu
Embasi.
Pa, sluaj, arli usprotivi se ona ozbiljno ve
sam ti rekla da moram da zavrim posao, ta ti misli, kako
u poteno da zaradim za ivot ako bude ovako dolazio da
mi smeta?
On se lako nasmeja.
Nije potrebno da poteno zarauje za ivot. Ti si
ena koja ima najvie uspeha u londonskom Vest Endu. U
svim si novinama s tim Holbajnom.
Nemoj mi rei da sam stigla u Sunday searlinght!
Jo nisi, ali hoe. Ali da se vratimo na stvar,
poruio sam ruak.
ta si poruio?
Dosad bi ve trebalo da znam ta ti voli za ruak.
Ribu, floridsku salatu i sufle od sira.
Nije se mogla uzdrati. I protiv volje usne joj se
trgoe, a elo se razvedri. Ona skoi drueljubivo.
Onda idem izjavi. Ali moram se vratiti za
ovaj pisai sto za jedan sat. Razume. Tano u dva! A idem
samo zbog suflea, n e zbog tebe.
arli se opet nasmeja dok ju je posmatrao kako natie
eir i baca preko ramena kratak krzneni ogrta.
Glavno je da ide. Dok ju je pratio niz stepenice

49
dodade: Uzgred budi reeno, posle suflea od sira, Ketrin,
imam neto da te pitam. Zna ve je krajnje vreme da te
ponovo zaprosim.

50
 Glava 4

U subotu, poslednjeg dana meseca novembra, Nensi

je otila u Manester s ostalim lanovima trupe koji su igrali
u Meseini u Arkadiji, a Maden je poao s njima kao to
je bilo dogovoreno. Premijera je trebalo da se odri sledeeg
ponedeljka u Kraljevskom pozoritu, a poto je svaka
eamova drama bila prvorazredna novost, prireen im je
sjajan ispraaj sa stanice Sent Pankres. Nensi je bila sjajno
raspoloena. Imala je pune ruke cvea, i stajala je u sredini
u dva grupna snimka, a slikali su se jo jednom sa
Dejvidom eamom. Ketrin, koja je znala da Nensi voli
malo reklame, bila je to unapred udesila s agencijama.
Maden, to je morala da prizna, ponaao se dobro. Bio
je uvek u blizini, ali nenametljivo, i bio je paljiv prema
Nensi na onaj svoj praktini neupadljiv nain, koji mu je bio
toliko svojstven. Ketrin je imala vremena da progovori s
njim samo jednu re pre odlaska voza, molei ga prilino
konvencionalno da brine za Nensi, ali se vratila kui s
oseanjem da mu je naklonjena vie nego ikad.
U utorak ujutro Ketrin radoznalo dohvati novine. Kao
to se moglo oekivati, u londonskim novinama nije bilo
mnogo, mada je veina lania dobro ocenilg novu dramu.
Ali su svi manesterski listovi doneli pune izvetaje, iji je
ton uglavnom bio utivo pohvalan. Ispunjena ponosom
Ketrin naie na beleku koja je hvalila Nensinu glumu.
Sama Ketrin, poto je videla sve to je Nensi dotada
spremila, nije sumnjala u njen talenat. Bila je neobino
dobra. Naroito se isticala u karakterisanju moderne mlade
ene, jer je bila u stanju da bez napora prikae na
savremenoj sceni opori sjaj i umornu i mladalaku
ravnodunost, to je sadravalo i tanost i ironiju i tako

51
postalo ne samo portret ve i satira.
Pored sveg ponosa i iskrene radosti zbog Nensinog
naglog napretka na pozornici, Ketrin je jo uvek oseala
blagu netrpeljivost prema tome. Nije mogla privoleti sebe
da bude ozbiljna kad je Nensi, sa iskrenom napetou
priala o svom pozivu i o svojoj odanosti dramskoj
umetnosti. Drama, pomisli Ketrin osmehnuvi se u sebi, je
neto tako iroko i odreeno, dok je Nensi bila tako nena i
lepa, i tako nesumnjivo roena za sreu da je meusobni
odnos jednog i drugog izgledao potpuno neprikladan. No
to ipak nije smetalo Ketrini da se raduje Nensinom
sadanjem uspehu. Nadala se da e se drama dugo davati
kad doe u Vest End. To e, pomisli ona, bar pruiti sluaju
Madena da se sam rei.
U toku sledea dva dana Ketrin je bila zauzeta
pripremama za odlazak, a glava joj je bila puna poslova koji
su bili hitniji od drame. Ali u petak joj stie neoekivana
opomena. Odmah posle ruka zazvoni telefon, i ona zau
Madenov glas.
Jeste li jo na severu? upita poto se njeno veliko
iznenaenje stialo.
Ne odgovori on. Ovde sam u hotelu. Jue sam
se vratio u London. Hitan posao. Teko je bilo, ali sam
morao.
Kako ide predstava?
Oh, sjajno, sjajno odgovori on, moda pomalo
prebrzo. Nensi je prava lafica. Hou da vam priam o
svemu. Kaite, gospoice Lorimer, hoete li da doete na
ruak?
Ketrin razmisli. Nije imala sastanaka. No nije elela
da ima bilo kakve obaveze prema Madenu.
Ne, vi ete doi da ruate sa mnom.
Dobro prihvati on bez prigovora. Doite

52
ovamo po mene. Samo idemo nekuda gde je mirno. Kako bi
bilo da odemo u neki biftek-restoran u Flit stritu o kojima
sam toliko uo.
Otprilike sat kasnije, Ketrin, koja je posluala njegovu
molbu, sedela je preko puta Madena u jednoj loi eajer
iza okruena radosnim gostoprimstvom i sluala njegov
izvetaj o putovanju na sever. Govorio je toplo. Premijera je
prola dobro, a Nensi je bila naroito dobra. No Ketrin,
sluajui bez komentara, oiju uprtih u njegovo
crnomanjasto, nepokretno lice, proitala je oklevanje
izmeu njegovih rei i odbijanje da se do kraja izrazi.
Sada skrauju neke scene zakljui on. I
menjaju kraj drugog ina. Tako e biti bolje kad doe
ovamo.
Vama se mnogo ne svia ree Ketrin.
Pa, ne priznade on iskreno. Ni izdaleka nije
dovoljno dobro za Nensi!
Mada on to nije znao a Ketrin nije niim odala, bio je
to najreitiji odgovor koji je mogao dati. Izgovoren s
iskrenom jednostavnou, pogodio je Ketrin pravo u srce i
izbrisao poslednju predrasudu. U tom trenutku znala je da
voli Madena i da e ga od tada primati bez rezerve.
Vi previe volite Nensi, zar ne? upita ona.
Svakako, gospoice Lorimer odgovori on vrsto.
I zbog toga elim danas da razgovaram s vama.
Nastade utanje, a onda ona ree, drobei kiflu u sitne
mrvice:
Rekla bih da sam vam izgledala prilino dosadna.
Moda je trebalo da kaem ak i nepoverljiva. Ali, ja volim
Nensi uasno je volim. Ona mi je, zaista, sve na svetu.
Ona podie oi, skoro izvinjavajui se, a obrazi joj se malo
zarumenee. Oprostite to sam sentimentalna i
staromodna, ali se samo trudim da objasnim svoje dranje.

53
Tako elim da Nensi bude srena, a i pored sveg tog
uasnog modernog cinizma, znam da je jedini nain da
bude srena da se uda za pravog oveka, oveka koji je voli,
koji e je odvesti iz toga glupog bavljenja glumom i koji e
joj pruiti pravi dom i oh, boe, oh, boe, prekide se
stidljivo opet poinjem. Ali ne mogu drukije. Bila
staromodna ili ne, ba to oseam za Nensi.
Verujte mi, odgovori on veoma ozbiljno to je
upravo isto ono to sam ja eleo da kaem vama. Da,
uasno sam srean to isto tako oseate, jer i ja to oseam.
Nensi je sjajna mala glumica, ali ja ne volim da je gledam
kako se glupavi na predstavama ili da izvodi kojeta kao
to je radila na BBC-ju. to se mene tie, to je traenje
vremena. Oh, znam da eli da igra ekspira. Ali zar to ne
eli svaka mlada glumica? Na asnu re, kad se uda za
mene, mada ne bih rekao da sam Romeo, vie bih voleo da
ulijetu igra kod kue.
Ona se osmehnu na taj izraz koji je skratio sve ono to
bi se ona muila da iskae.
Onda se nas dvoje razumemo. Prijatelji smo. I samo
pritegnite Nensi.
Ovo mi je pravo olakanje, gospoice Lorimer. A
kad ve o tome govorimo, ako nemate nita protiv, mislim
da bih vie voleo da vas zovem Ketrin.
Uini kako ti se svia samo pod uslovom da me ne
krivi to sam takav zmaj.
Ako si ti zmaj, ree on oteui onda si
najdivniji zmaj koga sam video.
Oboje se nasmejae, a napetost koja je neprimetno
rasla poslednjih nekoliko trenutaka odjednom popusti.
Nastade utanje. Maden, kao da je znao da je dosta reeno
o neprijatnoj temi, nije ni pokuavao da nastavi. Umesto
toga osvrnu se po staroj prostoriji, na ijim su zidovima

54
visile mnoge relikvije prolosti.
Uvek sam eleo da doem ovamo primeti on.
Pretpostavljam da vam to zvui veoma banalno i ameriki.
Ali istina je. Uvek u se prijatno seati kad sam ruao u
eajer izu.
Hrana jeste dobra sloi se ona.
On se osmehnu.
Oh, pa vi znate da nije to u pitanju, gospoice
Lorimer izvini, hteo sam da kaem Ketrin. Naravno, ova
pita je odlina, ali ja mislim na dr Donsona i Bozvela i
Goldsmita. Kako su dolazili ovamo i razgovarali i pisali i
pili pivo pod tim starim gredama. I nita se nije promenilo.
Kelneri jo uvek tre u pregaama i saginju se kroz otvor na
vratima kao da je upravo ula koija. Oh, ako smem da
kaem to je prosto naivno, mislim da bi ti to tako
nazvala, ali ja vidim stare stvari i mislim da mi nikad nee
dosaditi.
Njegovo oduevljenje je bilo zarazno. Ona ree:
Ima mnogo slinih stvari da se vide u Londonu ako
te to zanima.
On klimnu glavom i poslui se celerom iz stare
staklene zdele koja je stajala na kockastom stolnjaku
Da, znam. Bio sam previe zauzet sa Nensi da bih
imao dovoljno prilike za to. Ne mogu od nje oekivati da se
vue po muzejima. Ponovo se osmehnu, a onda se
uozbilji. Ali mislim da danas popodne poem u
razgledanje. elim dosta stvari da vidim ba ovde u Sitiju
ako budem mogao da ih naem.
Bio je tako iskren u svojim namerama da se Ketrinino
srce zagreja za njega. Pomislivi da on verovatno ne
poznaje nikoga ivog u Londonu osim nje, odjednom ga
ugleda kako pita policajca za put i kako se gubi prilino
alosno u tami koja se skupila oko zgrade londonske

55
Pravne akademije. Odjednom uzviknu:
Kako bi bilo da dopusti meni da ti pokaem grad.
Trebalo bi da ja poznajem put bolje od ma koga drugog.
Njegovo se lice ozari tako da je postalo neobino lepo.
Oh, hoe li? Ali bie ti dosadno. A ima i mnoga
posla.
Mislim da u nai vremena. Njene usne se
stisnue u osmeh. A moda mi ba nee biti tako
dosadno kao to ti to misli.
Bilo je pola tri kad su uli u Flit strit i dok je visoka
kupola crkve Sv. Pavla zaklanjala vedro nebo nad njima,
poli su prema Strendu. Ketrin nije bila godinama u ovom
delu grada, kao to je i nagovestila u svojoj opasci Madenu,
pa joj je bilo neverovatno zanimljivo da hoda tim
plonicima koji su poznavali brze korake njene mladosti.
Prolazei pored Suda, spazila je poznate belege crkvu
Sv. Klementa Danskog, svoju nekadanju stanicu
podzemne eleznice, ajdinicu gde je ruavala, obino
kiflu sa kobasicom i kakao i itava panorama tih
nekadanjih dana vrati joj se u seanje budei u njoj za
trenutak neku ivu enju. Kako se malo, uprkos napretku i
guvi vozila kolima su sada ulice bile zakrene, kako se
malo promenilo!
Izbegavajui ono to je oigledno, pokazala je Madenu
preko dvorita oko zgrada Pravne akademije, vratarsku
kuicu na kojoj je radio Ben Donson, i kapelu gde je zvono
koje je oglaavalo vreme da se gase vatre jo uvek zvonilo
svake noi. Zatim su proli kroz crkvu Sent Meri-Le-Strend,
gde je esto navraala za vreme podnevnog odmora.
Maden se po sopstvenim reima zaljubio u tu crkvu. Ali
Ketrin se nije zaustavljala. Njena dua i koraci kao da su i
nehotice bili upravljeni prema kraju Hobona. Najzad, uz
lako stezanje srca, ona ga povede u dvorite krme na

56
trnici. Za trenutak su bili okrueni zaglunom ulinom
bukom, a u sledeem trenutku nali su se u tihom umalom
mestu, pred dostojanstvenim proeljem krme, umireni
cvrkutanjem vrabaca u brestu iznad njih. Van domaaja
spoIjanjeg saobraaja, tiina je bila potpuna, a jedino kre-
tanje bilo je pospano kljucanje nekolikih golubova po
kaldrmi.
Ovo je divno ree Maden polagano dok su sedali
na klupu. U samom srcu Londona. O tome sam negde
itao da, to se nalazi u Edvin Drudu, zar ne? Da, divno
je, i kakvo mesto za sanjarenje!
I ja sam tako smatrala odgovori Ketrin.
On je otro pogleda, dirnut njenim udnim glasom.
Trenutak je utao, a onda glasom manje nemarnim
nego obino ree:
Primetio sam verovatno nisam mogao a da ne
primetim da sve ovo okolo znai neto za tebe. Zato mi
ne pria?
Nema ta da se pria, zbilja. Ona se silom
osmehnu. Kad mi je bilo sedamnaest-osamnaest godina,
radila sam u blizini. Dolazila sam ovamo i ponekad tu
sedela u slobodnom vremenu, ba na ovoj klupi. Zna,
obina sentimentalna glupost. Zato da te time gnjavim?
Zato to ja to elim ree on. Zanima me da
ujem kako si poela. Mislim da bih shvatio. I ja sam teko
prolazio kad sam poeo.
Nije mogla da shvati svoju slabost, neko preputanje
koje je bilo prouzrokovano nekim udnim prizivanjem
prizora, ali jo pre nego to je shvatila ponovo je oivljavala
za sebe, isto koliko i za njega, sentimentalne slike svoga
detinjstva. Nebo nad glavom sjalo je spokojnim toplim
sjajem. Popodne je bilo neobino lepo. Pod njihovim
nogama golubovi su kljucali i skakutali. Tiho kucanje bila

57
Sitija dopiralo je spolja kao udaranje talasa na nekoj dalekoj
obali.
Iz poetka su joj rei bile isprekidane, ali saoseanje u
njegovom sluanju kao da im je dalo oblik i boju. Poela je
kao daktilografkinja u jednoj firmi koja se zvala Tvis i
Vardrop. Kod kue su prilike bile napete, jer je siromatvo
vrebalo ispod tanke prevlake dostojanstva, pa joj je otac,
koji je spajao atribute neuspenog trgovakog putnika sa
arkim propovednitvom svetovnjaka, naao to zaposlenje.
Strog, ogoren ovek kamenog pogleda i ledenog osmeha,
imao je za nju malo oseanja i nikakve nade, makar i
prezrive za njeno napredovanje. Tvis, njegov istovernik
kongregacionist, uzeo ju je da mu uini uslugu.
To je moda bilo ono to je prvo ostavilo peat njenoj
upornosti i oeliilo njena mlada oseanja prema svetu.
Htela je da im svima kod kue pokae, ocu, svima. Velika
ambicija je bila zapoeta. Zurila je na posao i sa posla, u
crnim pamunim arapama i tesnoj suknji, nedovoljno
ishranjena, ali ila i ivahna. Veliko bilo Londona koje je
kucalo bio je njen nepogreni stimulus. Posmatrala je irom
otvorenih oiju znake bogatstva i raskoi; stajala bi ispred
opere Kovent Gardena po kii da posmatra dolazak
poznatih linosti. U meuvremenu je skapavala nad
pisaom mainom, stenografisanjem, knjigovodstvom.
Stvorila je izvrsno miljenje kod gospodina Tvisa pa ak i
kod tvrdoglavca gospodina Vardropa. Platu su joj povisili
jednom, dvaput, dok nije zaraivala neprocenjivu sumu od
dve funte i pet ilinga nedeljno. Njen otac je primio tu
novost s prezrivim nepoverenjem.
A onda, posle etiri godine, kad je njoj bilo tek
dvadeset i dve, ukazala se prilika. Stari Judin Hart, ija se
trgovina starinama nalazila sasvim blizu u Oksford stritu,
zaustavio ju je u radnji jednog dana i upitao da li bi htela

58
da bude njegova sekretarica uz platu od dve stotine funti
godinje. Stari Judin je bio Jevrejin, crnomanjast,
dobronameran, poznat po mudrosti, koji je esto dolazio u
firmu Tvis i Vardrop zbog onih zanimljivih transakcija koje
su bile u vezi sa restauriranjem, a ponekad mada se to
jedva aputalo potpunim stvaranjem antike. esto je
gledao Ketrin iz prikrajka svojih ispitivakih oiju i naslutio
je, s nepogreivim nagonom svoje rase, njene skrivene
mogunosti.
Odlazak iz radnje na Habonu predstavljao je za nju
bol, no put koji je otvarala Hartova ponuda bio je
primamljiv i neposredan. Poto je njene dunosti nisu
prikovale sasvim uz pisai sto, poela je da ui zanat, da
poznaje stari nametaj, njegove stilove i obeleja, da jednim
pogledom raspozna pravu patinu doba. Svuda je
prisustvovala prodajama sa Hartom, od Vernona u Vest
Endu do velikih letnjikovaca na Severu. A uskoro, poto je
njen uroeni dar bio tako oigledan a njegovo zdravlje u
opadanju, dozvoljavao joj je da ide sama.
Kupovati za Harta nije bila samo odgovornost
nikad nee zaboraviti svoju prvu uzdrhtalu ponudu usred
mnotva, kako je njoj izgledalo, trgovaca tvrdih lica i tvrdih
cilindera! ve je takoe dalo i konano obeleje. Postala
je, ako ne vana, bar zanimljiva linost u svetu trgovine
starinama. A i tedela je, jer je Hart poeo da joj daje i
procenat pored plate, a to je, naroio onda kad bi neto
sreno kupila, dostizalo prilinu sumu svakog meseca. Ali
iznad svega volela je svoj poziv, njegov sjaj, mogunosti i
rezultate.
Tri godine kasnije umro je Judin Hart. Ketrin, kojoj je
on bio tako divan prijatelj, bila je oajna. Kad je radnja
prodata po nareenju izvrilaca i kad je najzad zatvorena,
inilo joj se da e se odrei cele svoje karijere. I u tom

59
trenutku, kad je bila najoajnija, isto tako pojavilo se spolja
jedno drugo i uzbudljivo ubeivanje. Upoznala se s jednim
mladim advokatom po imenu Kuperom, koji se stalno sve
vie isticao u svom pozivu. Dord Kuper je bio poten,
marljiv, ljubazan mlad ovek. Po vaspitanju i tradiciji bio je
kao ona, iz pristojne srednje klase, sloja u kome se rodio i u
kome e, s izvesnom profesionalnom solidnou,
nesumnjivo ostati. Izlazili su zajedno, Ketrin i on, bez
mnogo buke, i ona ga je veoma volela. On, sa svoje strane,
bio se zaljubio u nju. I zaprosio ju je.
Za Ketrin je to iskuenje bilo ogromno. Imala je
dvadeset i pet godina, i krv je jako bila u njenim ilama.
Bila je, trenutno bar, zaustavljena u karijeri, i nesrena kod
kue, gde joj je otac, koji se bio pretvorio u ostarelog
bolesnika koji stalno jadikuje, esto inio ivot
nepodnoljivim. Kako je mogla da bude srena u svojoj
vlastitoj kui, s muem, sa decom! Razneenost ju je
obuzimala na tu pomisao. Kako je teak i usamljen drugi
put i kako je sada, izgledalo nemogue da e je dovesti do
uspeha!
Odluka joj je bila strano teka. A Dord, ne bez
navaljivanja, sada ju je pourivao da mu odgovori. Doao je
dan, ovako vetrovit kao ovaj, kad je morala da izvri izbor,
taj unapred odreen izbor izmeu karijere i doma.
Zamiljena i alosna, dola je u ovo staro dvorite sa svojim
nevoljama i sela na klupu ispod drveta, borei se sa svojim
problemom. Kad je ustala, bio je mrak, ali je bila odluila.
Najpre karijera. Uvek, uvek, to mora biti njena karijera. Te
noi napisala je Dordu pismo u kome ga je odbila a u isto
vreme podnela je molbu za pomonika urednika u
Sakupljau, mesenom asopisu koji je bio posveen
nametaju, dekoraciji i primenjenoj umetnosti.
Nedelju dana kasnije poela je da radi u Sakupljau,

60
a godinu dana kasnije postala je glavni urednik. Posle toga
stupila je u prostor Antika Ltd., kao svoja gospodarica u
svojoj trgovini. Uzdizala se sve vie i vie. Stekla je ugledne
prijatelje i postala neto kao linost u Londonu i Njujorku.
Naravno da je imala tekoa; a ko ih nema? No zaradila je
velike sume novca. I sve je potroila. Mogla je neto da
uini za svoju majku, za Nensi. Imala je da, ako ta re
bilo ta znai, uspeha.
Dugo su utali kad je zavrila. Onda, i ne gledajui je,
Maden je uze za ruku, vrsto je stegnu i pusti.
Srean sam i poaen to si mi to ispriala, Ketrin.
Ali mislim da u svemu tome postoji samo jedan mladi
koga alim.
Ko? upita Ketrin.
Dord Kuper odgovori Maden polagano
Mislim da je on dobro znao ta je izgubio.
Ona se osmehnu malo alosno.
Nije mnogo izgubio. Osim toga, sada je oenjen i
kanda savreno srean.
Moda je poznao tugu na njenom licu, onu tihu setu
koju uspomene uvek donose, jer pogledavi brzo na sat,
ustade.
Davno je prolo vreme aja. A ti si se skoro smrzla
sedei tu. Idemo pravo u onu poslastiarnicu u koju si
odlazila, pa e popiti tri olje vrelog aja.
Izgledalo je da je on sada preuzeo komandu izleta, jer
je on vodio nju kroz saobraaj do onoga restorana koji je
nekada tako dobro poznavala. Unutra je bilo toplo. Sjajni
veliki sud na tezgi pitao je i isputao paru, u dugakim
zidnim ogledalima su se ogledale hitre kelnerice i male
grupe gostiju koji su jeli, smejali se i priali oko okruglih
stolova s mramornim ploama. Popili su ogroman broj olja
aja uz pren hleb s maslacem.

61
 Ovo je dobro ree Ketrin. I dalje je vakala dok
se gledala u ogledalu i popravila kosu ispod eira, koja joj
je kao i obino, bila pala na elo. Zaboga, kako uasno
izgledam! Usne joj se trgnue. To i zasluujem! Kao i
svaka ona ena koja pria istoriju svoga ivota.
Ja sam to traio, zar ne? Jednog dana ispriau ti
svoju istoriju.
Osmeh joj se rairi po licu.
Nemoj mi priati da si prodavao novine po ulicama
Klivlenda.
On se osmehnu.
Svakako! Samo to je to bio kikiriki, a ne novine.
I iao si bosonog?
Sve vreme! On metodino pojede ostatak
prenog hleba. Ali sada me jedino mui to moram celo
vee da provedem sam. Nema pojma kako sam izgubljen
bez Nensi. ini mi se da brojim minute do njenog povratka
u nedelju. On zastade. Vi ne bi ti ne bi htela da me
i dalje saaljeva i da poe sa mnom na neku predstavu?
Brzo izvadivi veernje novine koje je napolju kupio, on
pree prstom preko stupca. Ima dobrih komada kad ih
ovako pogleda.
To ne moe oceniti kad ih tako pogleda ree
Ketrin.
Ketrin je uglavnom oseala da je njena obaveza prema
njemu prestala, bar za dananji dan. Nije mnogo marila da
ide u pozorite, no pratila je njegov prst dok nije stigao do
pozorita Savoj, gde je opazila, prijatno se prenuvi, da se
ponovo daju Gilbert i Salivan. Te veeri se davala opera
Jolanda.
Jolanda! uzviknu ona skoro protiv volje.
On podie oi.
To ti se svia?

62
 Ona malo pocrvene i posle kraeg utanja objasni:
Sada sam ja naivna. Ali volim Gilberta i Salivana.
Moda samo zbog toga to sam retko kada mogla da idem
kad sam elela. Sedela sam ovde u ovoj ajdinici i svom
svojom duom eznula da se uvuem u parter ili na galeriju
na Keceljicu ili Mikada, ili Jolandu. Ali trebalo je
uvee ii u kolu ili nou raditi neki posao. Prosto nisam
mogla da idem.
Pa, veeras e ii izjavi on ljubazno i pozva
kelnericu da plati.
Lako su dobili sedita, prilino daleko, pa je tako bilo
manje upadljivo to nisu obueni za pozorite. U orkestru
su saglaavali instrumente, a zatim je poela uvertira.
Zavesa se digla. Ketrin se predade ogromnom uivanju.
To je za nju bila prava poslastica. esto je morala da
prisustvuje premijerama lepih revija i modernih muzikih
komedija, ali je imala malo smisla za njihove brze,
neprekidne ritmove. Ovo je bilo drukije. Odgovaralo je
njenom raspoloenju. Bilo je duhovito i puno melodije. Da
li je to odgovaralo vremenu? Nije znala, niti je marila.
Izlaui se opasnosti da bude staromodna imala je
odvanosti da javno pokae da joj se to svia.
Madenu se takoe svialo. To je lepo videla. Nije
mnogo govorio. Nije pravio nikakve primedbe izmeu
inova. Nije joj dosaivao s glupavim ponudama kafe ili
sladoleda za vreme odmora. Uglavnom je sedeo oslonivi
glavu na dlanove a lakat na naslon loe, mirna dranja,
crnih oiju, zabavljen i zainteresovan, pogleda uperena na
pozornicu. Ali kad se sve zavrilo i dok su, izaavi iz
pozorita ekali taksi, on brzo izjavi:
I za tu ast moram da ti zahvalim. I dodade:
Nensi e zaista biti srena to si prema meni bila tako
dobra. Onoga trenutka kad se vrati, sve u joj ispriati.

63
 Ketrin se osmehnu:
Ti si mene zabavljao.
Oh, ne odgovori on brzo. Ja ne umem da
zabavljam. A mislim da sam veeras imao da kaem manje
nego obino. U stvari razmiljao sam kako ide gore u
Manesteru.
Oboje su razmiljali o Nensi dok su se vozili do
Karson strita. Kad je taksi stao, ona ga pozva da se popne
da popije neto pre nego to se vrati u hotel. On prihvati.
Popeli su se liftom i uli u njen stan. Tu je na stolu leao
telegram u malom predsoblju. Ona ga otvori.
Glasio je:

PREDSTAVA POTPUN NEUSPEH LONDONSKA

PREMIJERA NEODREENO ODLOENA TJ.
POTPUNO ZBRISANA OEKUJ ME SUTRA.
VOLI TE SA SUZAMA I KLETVAMA NENSI.

Zabrinutost mu se odmah razli po licu. Ugrizavi se

za usnu, on joj uze telegram iz ruke.
Jadno dete! To je zaista teta promrmlja on poto
ga je ponovo proitao. Nisam eleo da s tim zavri na taj
nain.
I tako rei odmah, kao da je zaboravio da je njen gost,
brzo se oprosti od Ketrin.
Bilo je deset sati u nedelju ujutro kad se je Nensi
pojavila u Karson stritu. Putovala je prekono skupljena u
uglu tree klase, mala, usamljena, razoarana prilika. Drugi
su bili ostali da udobno putuju danju, ali njoj se inilo da
mora da poe odmah. Neuspeh predstave na kojoj je tako
mnogo radila uasno ju je uznemirio. Dok je voz iao kroz
mrak, njeno lice, ozbiljno i bolno, izraavalo je stvarnost
razoaranja. Njen uobiajeni neusiljeni izraz, ta vesela mala
maska koju je obino predstavljala svetu, bila je iezla. Oni

64
koji su o Nensi donosili svoj sud po toj sjajnoj, strogoj
spoljanosti, trebalo je stvarno sada da je vide. Izgledala je
zbilja kao neko malo nesreno dete.
A ipak, pre nego to je stigla u London potpuno se
prenula. Mogla je, u svom stilu, da sasvim potone, ali ni za
ta to ne bi pokazala. Doterala je lice, koje je bilo malo
prljavo od ai a moda i od koje zalutale suze. A kasnije, u
stanu, ula je malo operetski, prilazei ispruenih ruku
mestu gde je Ketrin sedela u tamnoj svilenoj domaoj
haljini pri zakasnelom posluavniku s katom i prenim
hlebom.
Draga Ketrin uzviknula je, kao da su ih godine
razdvajale. Tako je divno to te opet vidim!
Dodirnuvi svojim obrazom Ketrinin, pomaknu jastui i
sede pored nje na kau, veselo se osmehujui
avolski sam se provela tamo gore na severu.
Ketrin, s praktinim pokretom ruke, primae
posluavnik.
Onda dorukuj i sve mi priaj.
Draga! Nensi se teatralno malo stresla. Ne
mogu nita da okusim. Neverovatno sam uzbuena.
ta! Zar nita nisi jela od jutros.
Nita! Nita! Samo omlet ili tako neto, pren hleb i
sok od pomorande oh, zaboravila sam. Zaboravila je
na dijetu, izmeu tragedije i razdraenosti. Morala sam
da doletim, jednostavno da doletim, da ti priam.
Videla si Krisa, naravno.
Da klimnu glavom Nensi Bio je sladak,
neverovatno sladak saekao me je na stanici, odvezao
me u Don strit. Ali ja sam elela tebe. Ketrin. elela sam
da s tobom nasamo razgovaram.
Dobro ree uteno Ketrin. Ona nali novu olju
kafe, dodade eera i mleka i stavi je silom pred naputenu

65
Nensi. to se toga tie, ja sam te i oekivala. Ali ti ne
sme da se sekira zbog predstave.
Predstave! izjavi Nensi sa grimasom antipatije
na licu. elela bih ja da je to bila predstava. A ipak ne
znam. Moda je i bila, moda bi bila, predstava da je ta
Rentonova nije upropastila. Ubila ju je, stavila na daske i
ubila. Ona je nemogua. Ne zna da glumi. Nikad nije znala
da glumi. I u svakom sluaju suvie je stara. Oh, da sam
samo ja dobila tu ulogu, Ketrin! Mada sam bila prilino
dobra i u svojoj, hvala ti, prema mom miljenju, ja bih se
probila. Ili bih dala neke izglede toj prokletoj predstavi. Oh,
Ketrin! tako sam elela da ta predstava doe u London.
Sada je upravo as u mojoj karijeri kada bi mi to dobro
dolo. I u iznenadnom nastupu bola, Nensi die olju
kafe i ispi je.
Priguivi osmeh, Ketrin je posmatrala svoju
sestriinu. I pored naporne none vonje nikad nije
izgledala privlanija nego jutros, u ovom trenutku
uzbuenja koje je pomalo bilo stvarno, a pomalo, nerado je
to priznavala, izvetaeno. Da, nema sumnje, pomisli
Ketrin, da Nensi sada uiva u svojim dramskim efektima.
A oni joj svakako pristaju.
teta, moda ree najzad Ketrin. Ali zar ti je
zaista toliko do toga stalo?
Naravno da jeste. Nensi se ispravi s nego-
dovanjem. Kakvo je to idiotsko pitanje, Ketrin?
Samo sam mislila odgovori blago Ketrin na
naeg prijatelja Madena.
Draga pobuni se Nensi. Vidim to ti misli i
sve ostalo. Ja oboavam Krisa. Ali ja oboavam i pozorite.
A dugujem neto i samoj sebi, umetnici koja je u meni. Ti
zna kako sam se lepo uzdigla; zaista sam to brzo postala. I
sada ovaj neuspeh u najkritinijem trenutku! Oh, znam da

66
je to bila glupa drama. Zasluila je da propadne. Ali ja sam
bila usred tog neuspeha i nisam mogla da pobegnem. To bi
bilo suvie kukaviki. Ona skoi i stade da hoda po sobi
gore-dole. Oh, ne, n e, draga Ketrin. To bi bio potpuni
antiklimaks. Ja elim da se udam za Krisa, ali moram
uspeti. Moram i sebe takoe zadovoljiti. Oh. elim da
uspem, uspem!
Znam ree Ketrin.
Nastade utanje. Nensi, zastavi u hodu, okrenu se s
novim izrazom lica i sa iznenadnom i molbenom
promenom u ponaanju. Moemo da uinimo samo
jedno promrmlja ona gledajui u Ketrin pogledom Sada
jasnim i naivnim, zadravajui pozu Duze, Teri i Sara
Bernard sve u jednoj linosti. Mora mi pomoi.
Ali kako, Nensi?
Nemoj me gledati kao da sam poaavila, draga. Ti
zna kako.
Hoe da kae da hoe da igra u drugom
komadu?
Tano! Nensi se opusti, uzdahnu i naavi se
pored klavira, sede i udari polagan, ubedljiv akord.
U ovom naroitom trenutku, Ketrin, primeti
neno ti moe lepo da se umea. Ima takav uticaj
da budem sasvim prosta, tako divan uticaj, draga kod
svih a kod Sema Bertrama naroito.
Zato Bertrama?
Zato, Nensi udari jo jedan akord zato to
Bertram ide u Njujork sa Dilemom svojom novom
predstavom, Ketrin, ako sluajno ne zna. Jer Bertram jo
nije podelio uloge. Zato to e Bertram meni poveriti jednu
zbilja dobru ulogu u tom komadu.
Oh, ne, Nensi, to je nemogue ree brzo Ketrin.
Ne bih mogla da ga zamolim.

67
 Mora, draga ree Nensi, upotrebivi pedal za
pojaanje tona da bi to istakla. Jedino ako eli da
budem nesrena i bedna celog ivota.
Ali, zaista pobuni se Ketrin.
Mora ponovi Nensi. Ima jedna uloga u
Dilemi koja plae za mnom. Ne velika, ali prava,
potpuno prava. S tom ulogom mogla bih i mrtve oiveti.
Ali to je najmanje. Hou da idem s tobom u Ameriku. Hou
da idem s Krisom. On se mora vratiti, draga, mora se vratiti
na posao. On hoe da idem s njim i da se tamo udam za
njega. Zar ne vidi kako bi to bilo divno kad bi ti mene
mogla da uvede u Bertramovu predstavu. To sve
pojednostavljuje. Svi idemo zajedno i divno emo se
provesti.
Ketrin se zagleda u Nensi, jo uvek zaprepaena, ali
sve vreme svesna da ju je ta njena mala mudra sestriina
veto iskoristila tom zapanjujuom kontradikcijom
lukavstva i iskrenosti. I preko volje, iskra veselja zaigra joj
u oima.
Izgleda da si ti sve to dobro isplanirala.
Pa naravno, draga.
No ba nee biti tako lako nagovoriti Bertrama
Ali pitae ga uzviknu brzo Nensi.
Nastade utanje. Ketrin izraz lica se jo vie ublai.
Dobro ree ona najzad.
Ti si srce! Udarivi jo jedan akord, Nensi ustade
od klavira i zagrli Ketrin. Oh, znala sam da e to uiniti.
Raunala sam na tebe. Tako sam srena! Kad ti neto uzme
u ruke, onda znam da je to kao uinjeno.
Ona se zavali posmatrajui Ketrin s ikrenom ljubavlju
i zahvalnou. Ponovo je zagrli, onda baci pogled na svoj
mali platinski runi sat. Oi joj se odjednom raalostie.
A sada moram da letim. Obeala sam da u se nai

68
sa Krisom u jednaest. Tako je zlatan da ne volim da ga
pustim da eka. Idi danas hoe li. Ketrin Bertramu?
Ili sutra, ako nije u gradu. Zbogom, draga, i milion puta
hvala.
Kad je Nensi otila, Ketrin stade trenutak prilino
zbrkanih misli. Jedan njen deo je opaao da ju je Nensi
nekako sraunato iskoristila, drugi je priznavao da nikakav
zahtev koji bi Nensi mogla postaviti ne bi mogao da
premai elju da joj iz ljubavi pomogne. Bila je istina da je
imala neto uticaja na Bertrama i, ako je Nensino
obavetenje bilo tano, moda je mogla da ga nagovori.
Mada je njenu nezavisnu linost stajalo da zamoli za takvu
uslugu, oseala je da se Nensi oslanja na nju, da ona to
mora uiniti zbog nje. I tu joj se elo razbistri, i ona
nagonski poe telefonu. Skoro se i nije nadala da e
Bertram biti u Londonu preko vikenda ali je od Vintera,
njegovog sobara, bar mogla da sazna za njegove obaveze u
toku sledee nedelje.
I zbilja odgovorio je Vinterov glas ovek se nije
mogao prevariti u njegovom zvunom glasu no kad je
Ketrin zapitala, odgovorio je, pomalo oklevajui i
nagovetavajui neto tajanstveno, da je njegov gospodar
kod kue.
Dobro! uzviknu Ketrin. Onda mu recite,
Vintere, da dolazim da ga posetim.
Oh, ne, gospoice Lorimer pobuni se Vinter.
Nikako ga ne moete videti.
Ali zato? Je li zauzet celog dana?
Plaim se da jeste, gospoice Lorimer. Znate, on je
on se ne osea dobro.
Ne osea se dobro? Vinterov nain govora je
zaudio Ketrin. Ona odmah upita: ta mu je?
utanje puno kolebanja na drugoj strani. Onda, s

69
velianstvenim gnuanjem:
Ako morate znati, gospoice Lorimer, gospodina
Bertrama boli zub.
Bilo je neega tako grobnog u Vinterovom
izgovaranju te bolesti da je Ketrin morala da se nasmeje.
Brzo, da ne bi uvredila njegova oseanja, za koja je znala da
su krajnje sistematina, spusti slualicu. Ali njena namera
da uini tu posetu ostala je, jer ako se neto moralo uiniti
za Nensi, onda je to trebalo uiniti odmah.
Oko tri sata, prema tome, kada je mislila da je
Bertramova neuralgija prestala, izala je iz svoga stana i
brzo pola u pravcu Portman skvera.
Ona pritisnu dugme za zvono na stanu broj 16a, i
Vinter lino odgovori na njen poziv. Stajao je nad njom
visok, mrav i alostan.
ao mi je, gospoice Lorimer poe on. Ketrin
opazi da on ne zna sigurno da li da je uvede. Ali pre nego
to je stigao da donese odluku, ona se nala u predsoblju,
osmehujui mu se uverljivo i mrmljajui:
Dobro, Vintere, nai u sama put da uem!
Proavi pored uznemirenog sluge ona ue u radnu
sobu, koja je, koliko je poznavala Bertramove navike.
morala da krije i njega.
To je imala pravo, ali vie sluajno nego to je
pogodila, jer Bertram nije sedeo za pisaim stolom, ve je
sedeo, u kockastom kunom ogrtau, skupljen pred vatrom
naloenom ugljem, glave zamotane u etlendski al.
Njegovo dranje bilo je komino olienje alosti.
O, Berti! uzviknu Ketrin spontano zar je
zaista tako loe?
I gore promrmlja on. Malo posle bolno okrenu
glavu i pogleda je izazivakim okom. ta ti, do avola,
ovde trai?

70
 Mada je u srcu oseala samilost prema njemu, dok ga
je gledala u njegovom sadanjem stanju, razbaruenog,
umotanog u al i nateenog u licu, neto ju je uasno
podsealo na komine stripove, pa je morala da prigui
uasnu razdraganost. Brzo izjavi:
Samo sam svratila na minut. I tako sam srena to
sam dola. Mora mi dopustiti da ti pomognem
Ne moe promrmlja on alosno. Neu da me
niko uznemirava. Rekao sam Vinteru.
Nije Vinter kriv. I sluaj, Berti...
Nita ja neu da sluam prekide je on.
Zubobolja, vraki bolovi u licu. Pusti me. Ne bih mogao
sada da kupim neku starinu pa da znam da e mi to spasti
ivot.
Nisam dola da ti prodajem starine.
Nisi ti dola ovamo zabadava. Znam te ja. I to u
nedelju. Napolje, Ketrin!
Ne, neu odgovori ona odluno i prie mu
korak blie. Potpuno je besmisleno gledati te kako tako
pati. Zar nisi bio kod zubara?
Mrzim zubare. Nikad za njih nemam vremena. Sve
ih mrzim. Osim toga, on zastenja tiho i odjednom se
ukruti od iznenadnog bola. Kad je bol prestao, on se zavali,
iscrpen, na stolici i objasni: Apces, mislim. Ne moe se
dati injekcija. Nita se ne moe uiniti.
Moe ga izvaditi ree Ketrin malo
zaprepaena.
Izvaditi! On skoro poskoi u stolici. Bez
injekcije. Hladnokrvno? Oh, gospode, zar ta ena misli da
sam ja od gvoa? Izvaditi! Oh, dragi boe oprosti joj!
Prenuvi se, on okrenu glavu i neno drei oteeni
obraz poe da se blago njie gore-dole.
Ketrin ga je posmatrala s iskrenom zabrinutou,

71
mislei, moda malo otrcano no nita manje istinito u ovim
prilikama, kako mukarci mogu da budu kao deca, naroito
onda kad su lieni enskog staranja. Ona uzviknu:
Daj da ga vidim, Berti.
Ne, hvala.
Ali mora. Smeno je isuvie da dozvoli da tako
pati.
Ona odluno poe prema njemu. Njegovo oko, jedina
pokretna stvar na njegovom zapaljenom licu, besno se
okrenu prema njoj. Ali ona je bila jaa. Zgren kao psetance
kome prete biem, on ponovo zastenja, predade se i otvori
usta, pokazujui crn koren kutnjaka okruen upaljenom
desni.
Kad je videla o emu se radi, Ketrin zauze mesto na
tepihu pred kaminom i stade ozbiljno da ga posmatra.
Sluaj, Berti, ludost je to ostaviti. Mora ga izvaditi
odmah.
Ne moe usprotivi se on slabano. Ne moe
da se da injek ...
Moe gas odgovori lakonski Ketrin.
On preblede ispod ala, koji je, u naporu
samoodbrane, bio ponovo umotao.
Gas?
Da, gas, Berti.
On uini poslednji napor da se spase.
Ne mogu da primim nikakav anestetik. Kad samo
pomislim, dosta mi je. Nikad u ivotu nisam dobio nikakav
anestetik.
Pa, sada e dobiti ree Ketrin to je mogla
odlunijim i opasnijim glasom. Idem da telefoniram dr
Blejku, pa e se lepo osloboditi, i to odmah, tog
pokvarenog zuba.
Ne, ne! Da se nisi usudila! Ako dobijem gas,

72
umreu, Bolje mi je sasvim mi je dobro sada. Oh!
Oh!
Koprcao se na stolici, bunei se, kad ga dohvati drugi
talas straha i ponovo se svali, pobeen i preputen njoj na
milost i nemilost.
Ketrin pogleda svog starog prijatelja saaljivim ali
vrstim pogledom; onda izae iz sobe i sie u predsoblje.
Pozvavi telefonom dr Blejka, svog zubara, koji je stanovao
iza ugla u Kvin En stritu, zamoliga da odmah doe. Od
Vintera, koji je bio u blizini, kao prava uznemirena i bleda
senka, zatrai vrelu vodu i iste ubruse.
Ketrin je ostala u predsoblju dok je stigao dr Blejk
Morate biti odluni, doktore zamoli ga ona.
Nikakvih glupih pria da se to odloi.
Ni za ivu glavu, gospoice Lorimer odgovori
on s osmehom. Ja nikad nita ne odlaem za sutra to
mogu uiniti danas.
Gore zatekoe jadnu rtvu opruenu s predoseanjem
zle sudbine, toliko iznemoglu da nije mogla da izusti ni
najmanji protest. Trebalo je manje od minuta da se aparat
pripremi. Bertram baci jedan pogled na njegove tamne
cilindre i spirale od crvenih cevi izadrhta kao da ga je
zaplusnuo ledeni mlaz.
Ubiete me promrmlja on. Nikad to neu
preiveti.
Glupost! ree Blejk.
Zar ja zar mi ne treba neka specijalna stolica ili
tako neto? ree Bertram uzdrhtalim glasom.
Ni za ivu glavu ree Blejk veselije nego ikad. To
mu je kanda bila omiljena izreka. On struno zasuka
rukave. Samo raskopajte okovratnik i lepo sedite.
Mrtvaki osmeh pree preko Bertramovog lica.
Da lepo sednem zasmeja se on. Da ne

73
umirem, nasmejao bih se.
Na to se otvorie vrata i pojavi se Vinter, ozbiljno
koraajui s lavorom u ruci kao hirurg nagnut nad krv. To
je bilo poslednje. Bertram vrsto zatvori oi Kad mu je Blejk
stavio gumenu masku na lice. on promrmlja.
Dri mi ruku, Ketrin. I, za ime boje, vrsto je dri.
Tri minuta kasnije on otvori oi i zagleda se staklastim
oima u Blejka, koji je, tiho zvidei, ponovo pakovao svoje
instrumente. Vinter i lavor su bili iezli, a tako, senu
Bertramu kroz glavu i zub, ta muka, taj komar u svojoj
sutini. Bio je savladan udom. Ostao je nepomian dok
doktor nije otiao. Onda sede i pogleda Ketrin s laganim,
zdravim osmehom.
To si ti izjavi on. Da bi se uverio da mu je
laknulo, potapa se po licu; zatim se ponovo osmehnu,
prilino smeteno. Divna stvar, taj gas. Mada sam bio
prilino hrabar, zar ne?
Divan si bio, Berti.
Nisam oh, pa, pusti, nije prijatno suoiti se s tim.
To ne bi svako uradio. Hou da kaem, da primi anesteziju
i sve ostalo.
Da, divno si to uinio. Bio je to prilino gadan zub.
Onda, pratei njen pogled, on otkri zub. koji je leao
na gomili vate na stolu kraj njega. Podie ga i ponosito ga
osmotri.
Gle! Gle! Veliki zagnojen kutnjak. Bolje napolju
nego unutra, a, Ketrin. Hvala gospodu to sam imao
hrabrosti da ga izvadim.
Iznenada podigavi oi, susrete se s njenim upornim
pogledom, i odjednom uuta kao deak uhvaen u ormaru
s pekmezom. On trepnu s oseanjem krivice. Lice mu se
polagano opusti. Onda mu oko trepnu, i on s istinskim
veseljem, stade da se smeje. Dugo se smejao.

74
 Oh, gospode, Ketrin, kako sam se bio uplaio, I
kakva si ti lafica to si me naterala na to. Da nisi, jo bih
vraki patio! Pruivi ruku on pritisnu zvono. Sada
emo popiti malo aja. Gladan sam. Imam divljaki apetit.
Veruje li mi, danas ceo dan nita nisam jeo.
Ona odmahnu glavom.
Ne, ja u popiti aj, Berti. Ti e dobiti jednu dobru
hranljivu supu.
Haha! Dobra ideja. Potrebna mi je hranljivost.
Oseam kao da cele nedelje nita nisam jeo.
Kasnije, dok je Vinter ulazio i izlazio i dok je Bertram,
sa servijetom zataknutom ispod brade, prskajui po olji
grabio buljon, on odjednom ree:
Zna, Ketrin, promaila si poziv. Trebalo je da
bude nudilja ili lekar. Ne, kunem, se, trebalo je da bude
neija ena. Moja, na primer. On ivahno mahnu
kaikom. To je ideja. Udaj se za mene, Ketrin, i napravi
najzad od mene potenog oveka.
Ona se jednostavno osmehnu na njega, ne obazirui se
na njegove rei, a on nastavi:
Pa ta onda mogu ja za tebe da uinim, ako ne
moe da me koristi kao mua? Samo je jedno nemogue.
Ne sme pokuavati da mi neto proda. Potpuno sam
propao zbog svoje nove predstave.
Ketrin duboko uzdahnu. Mada je namerno htela da
pone razgovor na tu temu, ovaj uvod, zajedno s njegovom
zahvalnou, pruio joj je priliku koju nije mogla propustiti.
Neto bih elela da te zamolim, Berti. I to u vezi sa
tvojom novom predstavom. Daj mojoj sestriini, Nensi
ervud, jednu ulogu u tom komadu.
Napetost vie nego priroda njene molbe prenu ga. On
polagano ispi supu.
Mm ree najzad. Dakle to je. Ona te je

75
odredila za to, Ketrin. Mudra mala devojica.
Mudra je, Berti ree Ketrin brzo. A ti zna da
ona ume da glumi.
Da priznade on. Prilino je dobra. Zastade.
I ima hrabrosti. uo sam ta je uradila pre neki dan na
radiju. Te stvari se uju. Ponovo zastade. Mmm. Ali
kako bi bilo da malo priekamo. Za godinu-dve imae vie
iskustva.
Nee biti godina-dve izjavi ozbiljno Ketrin.
Udae se i sredie se daleko pre toga. Ona eli da se sada
pokae zna kako je to, Berti da bi osetila da nije
propala, da bi zavrila karijeru sa saznanjem da je neto
uinila.
On je pogleda iskosa.
A tako? Da?
Osim toga, nastavi ona hou da ona bude u
Americi kad i ja. U pitanju je njena budunost, njena srea,
sve to neto znai.
Nastade utanje. Bert je zamiljeno gladio bradu.
Prolo je prilino vremena pre nego to je odgovorio, ali
najzad odlui iznenada:
Dobro, Ketrin; uiniu to zbog tebe. Ima jedna
dobra uloga koju moe dobiti. To e Nensi potpuno
odgovarati. Njena je. Reci joj da doe sutra k meni u
kancelariju.
Ketrinino lice se ozarilo od toplog sjaja. Sva srena,
ona ustade i prui mu obe ruke.
Hvala ti, Berti! uzviknu. To je neto to ti
nikad neu zaboraviti.
Dobro. Kad pomislim u stvari, Nensi e dobro
odgovarati Polu Brentu, koji igra glavnu ulogu.
Njegovo dranje, smiljeno nemarno, nije skrivalo
njegovo zadovoljstvo to je ona srena.

76
 Odmah posle toga Ketrin se oprosti. Vraajui se kui
oseala je neopisivu radost, pa je odluila da telefonira
Nensi im stigne u Karson strit. Njena poseta Americi
dobila je nov vid, ulepana ivahnim oseanjem radosnog
iekivanja. Uvek je elela da na to putovanje poe sa
Nensi. A bila je takoe, pomislila je osetivi neku
unutranju toplinu, na neki udan nain srena to i Maden
ide s njima.

77
 Glava 5

Na dan njihovog polaska prepodne je bilo hladno i

maglovito, sa retkim treperenjem. Tmurno crveno sunce
koje je lebdelo na ivici utog neba pokadto bi zatreperilo
nalik na neko teko oko.
Bilo ih je etvoro u rezervisanom kupeu dok je voz
grabio putem prema Sautemptonu pored dugakog niza
jednolinih dimnjaka, jer je arli Apton imao sentimentalni
obiaj da prati Ketrin pri njenom prekookeanskim
poduhvatima.
Maden i Apton, u suprotnim uglovima, upoznavali su
se posredstvom utivog razgovora o amerikom ragbiju,
dok je Nensi, zamotana u bundu, s novim neseserom kraj
sebe, uzbueno prelistavala ilustrovane vesti o svojim
prijateljima i o sebi. Razoaralo ju je to Bertram ni ostali iz
trupe Dileme nisu poli Pindarikom, ve je trebalo da
krenu dva dana kasnije Imperijalom, jednim brzim, i, to
Nensi nije propustila da istakne, lepim brodom. Ali sada je
to zaboravila kako se sama bila izrazila, povratila se od
toga udarca. Ketrin je bila neobino raspoloena, proeta
toplim optimizmom, koji je bio snano oseanje
zadovoljstva zbog injenice, oigledne, no po nekad
previene, da je lepo iveti. Isto tako, dobro je bilo imati
prijatelje Bertram je posebno bio naroito ljubazan i
putovati s Nensi i Madenom. Misli su joj jurile u susret
budunosti. U roku od nekoliko sledeih nedelja prodae
Brentu minijaturu, okonae svoje poslovne brige, videe
Nensi srenu. Odjednom primeti da se njena sestriina
naginje prema njoj.
Gledaj, Ketrin, ree Nensi sa stidljivim osmehom
evo moje slike. Nalazi li da je dobra?

78
 Okrenuvi se, Ketrin je posmatrala ilustraciju koju joj
je Nensi pruila, skoranji i veoma lep portret nainjen u
studiju. Bila je iz profila, snimljena iz nekog udnog ugla
veoma neobino osvetljena, podignute brade, zabaene
kose, nalik na krilatu glavu Hermesa u trku.
Da, uasno dobra priznade Ketrin toplo I
sasvim originalna.
Nije to tatina ree odjednom Nensi. To je
samo vano s moga gledita. Zna, da se ovek pokazuje
publici i tome slino.
Maden i Apton su se divili fotografiji. Apton je
naroito primetio slinost.
To pitanje slinosti, prekide Ketrin iznenada
vrlo je udno, na ta moe da izie. Posle jednog
trenutka ona nastavi. Na primer, imam ovde neto to
ljudi kau da je meni slino. Kako je to mogue, ni sama ne
znam. Ali prosudite sami.
Otvorivi kutijicu za nakit koja je leala pored nje, ona
izvadi minijaturu i prui im da je pogledaju. U iznenadnoj
tiini mali Holbajn je prelazio iz ruke u ruku.
Maden ju je dugo posmatrao, a onda uzdahnuvi
izjavi:
Svakako lii na tebe, Ketrin. I strano je lepa sliica.
Apton, gledajui preko Madenovog ramena, sloi se i
dodade:
Koliko e to da staje nekog zanetog Amerikanca?
Dvadeset hiljada funti, osmehnu se Ketrin
nadam se.
A ja ne bih rekao i da ne vredi toliko ree
ozbiljno Maden. To je zaista remek-delo.
Na kraju kupea Nensi se nasmeja.
Moda namerava da je sam kupi, Krise nabaci
ona.

79
 Naravno odgovori Maden u ali.
Onda se i on osmehnu i vrati Ketrini minijaturu, i
Ketrin je zatvori u kutiju.
U taj mah Apton pogleda na sat. Bio je to in koji je po
obiaju manje zavisio od prolaenja vremena nego od
arlijeve svesrdne naklonosti prema jelu i piu.
A kako bi bilo da malo prezalogajimo? upita on.
Ba sam se naotrio. Naruio sam ruak za dvanaest.
Imamo rezervisan sto u restoranu.
Ruak, koji je bio neobino dobar, proao je veselo.
Ketrinino raspoloenje bilo je jo uvek sjajno i ona je stalno
odravala veseo razgovor.
Ubrzo meutim, i Sauthempton se pribliio, i skoro
odmah oni uletee u pristaninu stanicu, gde je dugi niz
brodske posluge u belim kaputima i zailjenim kapama
stajao u stavu mirno dok se je visoki crni zid Pindarika
dizao uspravno iza njih. Mada joj vie nije bio stran, neto u
tom prizoru, predoseanje doivljaja, poetak novog
prelaska preko tog velikog tajanstvenog okeana, budio je u
odgovor Ketrinino uzbuenje. To to joj je doivljaj bio
poznat nije umanjilo novinu oseanja. Napolju na peronu
udisala je morski vazduh sa ivim iekivanjem, pa je
uzevi Nensi sa puno ljubavi podruku, pola ispod
prekrivenog prolaza prema brodu.
Bilo je to oseanje nekog pobedonosnog nastupanja.
Ketrin je plovila Pindarikom tako esto da ju je cela
brodska posada poznavala i pozdravljala s onim spremnim
i poznavanjem punim potovanja koji je bio sladak kao
med za razboritu malu Nensi, poto je i ona u tome
sudelovala.
Nije li ovo tvoj brod, nekim sluajem? upita ona
dok su ile iza jednog nosaa i povorke brodske posluge.
Ako je moj, onda je i tvoj odgovori Ketrin

80
osmehujui se.
Imale su velike kabine vezane vratima, na C palubi.
Nensi se smesta zabavila zbirkom telegrama, poruka i
cvea koji su je ekali, dok je Ketrin razgovarala sa
gospoom Robins, sobaricom koja je uvek vodila o njoj
brigu. Trenutak kasnije ue i gospodin Pim, glavni
posluitelj. Bio je to rumen ovek buljavih oiju a pored
toga je i malo kiljio, to je mudro pretvarao u pogled
iskosa.
E pa, e pa, izjavi on, drei Ketrininu ruku s
izrazom srene privilegije. Lepo je to ste opet s nama,
gospoice Lorimer. A poveli ste i svoju sestriinu. Nadam
se da ete imati lepo putovanje. Sve to mogu da uinim
gospoice Lorimer, vi znate da treba da kaete samo jednu
re.
Moete ovo da stavite u kasu, za poetak ree
Ketrin izvadivi minijaturu iz torbe.
On je primi s odgovarajuim potovanjem.
Da, da. itao sam o vaoj kupovini, gospoice
Lorimer. Moete se osloniti na mene da u je uvati. On
blago protrlja ruke i povue se postrance, kao dobroudan
rak, prema vratima. U meuvremenu poslau vam malo
voa. Nema nieg lepeg nego imati u kabini malo voa.
To je bio poznati aforizam gospodina Pima, ali ga je
on ponavljao samo svojim dragim gostima. Tek to je otiao
kad stie jedan posluitelj nosei kotaricu najfinijeg voa iz
staklene bate.
Kako ti to uspeva? primeti Nensi. Posluga za
dame. Prijem a la duchesse.
Ketrinin izraz lica promeni se na ton Nensinog glasa.
Ne znam odgovori ona prilino odseno. Ne
traim da to rade. A znaju i da u meni ima sasvim malice
veeg od vojvotkinje.

81
 Nema nieg lepeg nastavi Nensi savreno
podraavajui glavnog posluitelja nego imati u kabini
malo voa. I vaa sestriina. Ona voli voe, verujem? Ah,
nadam se da ete imati lepo putovanje. S malo voa u
kabini. Smejala se, onim otrim tihim smehom u kome
kao da je bilo neko potajno grebanje. Zar on nije jedna
prava smena stara ptica?
Ali Ketrin se nije smejala. Pocrvenela je i za trenutak
se namrtila.
To mi se ne svia, Nensi ree ona odluno.
Stara ptica, kako ga ti naziva, jeste jedan od mojih
najboljih prijatelja. On mi je ukazao bezbroj ljubaznosti
otkako sam prvi put prela okean. Onda nisam bila mnogo
starija od tebe, ali sam bila suvie stidljiva i nervozna da
bih bilo s kim razgovarala. On me je uzeo za ruku i
predstavio me ljudima. Pomogao mi je da stanem na noge.
Bio je pristojan prema meni. I uvek je bio pristojan. A to se
tie toga da je smean, mnogi poznati ljudi, smem da ti
kaem, sreni su to mogu da nazovu Pima svojim
prijateljem. On je prava linost.
Draga Ketrin, uzviknu brzo Nensi, odbacujui
ranije ponaanje i izraavajui izvinjenje itavim dranjem.
Nita nisam mislila. Nisam znala da ti tako misli o
njemu. to se tie njegove ljubaznosti i sve njegove panje,
to je divno jednostavno za mene divno.
Nastade utanje, a onda se Ketrin ponovo osmehnu.
To je onda glavno. Znala sam da to nisi mogla
ozbiljno misliti. Ako si ti srena, i ja sam.
Nekoliko minuta kasnije one izioe na promenadnu
palubu, gde su stajali Apton i Maden oekujui ih. Sada se
oseao trenutak odlaska. Jedan kelner ve je udarao o gong.
Ljudi poee da se kreu prema hodnicima.
Sada moram da poem ree Apton uzdahnuvi

82
jako. Obeaj mi da e paziti na sebe, i sve to, Ketrin.
Naravno da hou, arli.
Izgledao je tako ucveljen, kao i uvek u ovakvim
prilikama, da joj se saalilo. Njegova odanost prema njoj je
bila tako postojana, liena svih zahteva i jako besmisleno
sentimentalna da ju je ponekad pokretala, kao i sada, da
oseti pravu nenost.
Pouri, nastavi on. Uvek se oseam
nesrenim kad si odsutna. Ako ostane suvie dugo, ubij
me ako ne doem preko da te vratim.
Dugaak pisak brodske sirene i treperenje ivota koje
je podrhtavalo kroz trup broda ubrzalo je neugodan
trenutak. Apton se oprosti sa Nensi i Madenom, a onda,
stisnuvi Ketrini ruku, brzo se okrenu i pohita niz prolaz.
Ketrin se trgnu primetivi neto tuno u njegovom dranju.
Ona se odmae od Nensi i Madena, koji su stajali blizu
ograde posmatrajui polagano odvajanje broda od keja, i
polagano se pope na gornju brodsku palubu.
Ovde, na njenom opustelom prostranstvu, sasvim
vlanom od blage morske izmaglice, Ketrin stade da hoda
gore-dole. Raspoloenje joj je neoekivano bilo na ivici
tuge. Brod, koji su vukla dva manja brodia postepeno je
zaokretao prema Solentu. Ubrzo, meutim, ona oseti da je
jedno bre i snanije bilo zakucalo u njoj. Tamno mrka
voda jurila je pored broda veom brzinom, daleko iza
broda galebovi su se sputali u zapenueni trag, a zemlja je
poela da bledi. Bio je to trenutak udno dirljiv i upeatljiv,
i mada Ketrin nije prekidala njegovu dra pokuavajui da
analizira svoja oseanja, imala je oseanje da nestaje u
nekom drugom svetu iji su oblici bili avetinjski i tuni. Ali
je ta pusto, najzad, bila prekinuta korakom koji je iao
uporedo s njenim. Okrenuvi se, ona ugleda Madena pored
sebe. Njeno oseanje odjednom nestade. Bila je ispunjena

83
nekim oseanjem olakanja u njegovom drutvu
Nensi me je poslala gore objasni Maden, Ona
je sila da sve dovede u red.
Ona klimnu glavom, hodajui pored njega u
prijateljskom utanju.
Zar ne bi trebalo da navue kaput? upita on
najzad. Ovde gore je hladno za tebe.
Nije, tako mi se svia odgovori ona.
Ponovo nastade utanje, koje Maden, kao da ju je
prenuo, prekide s uzbudljivom naglou.
Taj Apton, poe on je dobar mladi. Izgleda
povran i nemaran, ali ipak je dobar tip. On znaajno
uuta. I preko uiju je zaljubljen u tebe
Ketrin, iznenaena, ne odgovori, ve nastavi da hoda
pored njega.
Zamiljao sam razne stvari u svojoj glavi nastavi
on, zamiljena, ak i uznemirena izraza lica. S moje
strane je to dosta drsko. Poznajem te tek kratko vreme, ali
to mi ne smeta da mi se ini da te poznajem otkad znam za
sebe. I ne mogu a da ne mislim ...
On prekide. Dugo utanje. Pogledavi kriom njegovo
zabrinuto lice, koje je ipak izgledalo usredsreeno i reeno,
ona se neno osmehnu i zapita:
Pa?
Pa, eto ovako, Ketrin u poslednje vreme sam te
dosta viao, i udi me to ti u ivotu nema ono to bi
trebalo da ima. Ti ne prestaje da ini sve za druge. Stalno
daje, daje, daje, sve vreme, ali neka ide sve do avola!
izgleda da nikad ne dobija. Moda zbog toga to sam
toliko srean sa Nensi elim da i ti bude srena; ne znam.
Ali smatram da je vreme da se za tebe neto uini. Drim
previe dugaak govor! Sve to elim da kaem, jeste zato
se ne uda za Aptona i pusti ga da se zauvek brine o tebi?

84
 Ketrin za trenutak ne odgovori. Da je bilo ko drugi
razgovarao s njom o tom predmetu, bila bi duboko
uvreena. Ali sada nije bila uvreena. Bila je delom
dovedena u nepriliku, delom zadovoljna. Naravno, smeno
je bilo od njega da s njom govori kao neki stari ika, ali nije
mogla a da se ne oseti dirnuta njegovom oiglednom
brigom - ili je moda naklonost bila bolja re za nju.
Ne odgovori ona najzad. Ne mogu da
zamislim sebe da se jadan arli stara o meni.
Zato ne? On je dovoljno bogat.
Da li to ta mari?
Mislim da neto pomae.
Ona odmahnu glavom.
Meni to ne bi pomoglo. Zna, ja sam prilino
staromodna, neizrecivo romantina i uasno glupa. Ako
odluim da se udam, novac mi nita nee znaiti. Prosto,
sluajno ne volim arlija.
Ponovo nastade utanje. Njen ga je odgovor
zaustavio, no izgledalo je da ga je malo zadovoljio.
Pa, ree on polagano, jo uvek malo namrten
ako je to tako onda ne moe drukije.
Ne odgovori ona brzo.
Posle toga etali su utke palubom, oslukujui
udaranje vetra po gornjem delu palube i talasa o brod
daleko ispod njih. Onda, kad se oko njih spustio rani mrak i
svetlosti broda zasijale kao zvezde, ona ga napusti i side
dole.

85
 Glava 6

Obed je te veeri bio nezvanian i nije se otegao, poto

se kapetan Ajerlend nikad nije pojavljivao prve veeri pa se
niko od putnika nije gnjavio da se presvue. Ali, sudei po
njihovom drutvu za stolom Doju Frenu,
kosmopolitskom novinaru, Edvartu Bretu, arhitekti
svetskog glasa i ledi Blendvel, koja je sedela nagnuta nad
svojim prvim predavanjem na turneji po Sjedinjenim
Dravama putovanje preko okeana obeavalo je da e
biti zabavno.
Svanuo je sledei dan, i ivot na brodu krenuo je
svojim odmorenim ali uzbudljivim tokom. More, posluno
na izriiti nalog gospodina Pima, bilo je mirno. Ketrin je
utonula u svoj redovni tok ivota, kao da nije ni znala nita
drugo osim za ivot na moru. Ujutru posete gimnastikoj
dvorani, posle toga skok u bazen za plivanje od jonskog
mramora poznat pod zvunim nazivom Olimpijskog
kupatila. Nensi, koja je bila sklona lenosti, ostala bi da lei
u krevetu, ali Ketrin, koja je uvek bila pravi demon
gimnastike kad je bila na moru, dizala ju je za vebe
medicinskom loptom, za vebanje na pokretnom seditu,
za galopiranje na elektrinom konju. Posle ruka zavijale su
se u ebad i leale u pokrivenom kutu promenadne palube
ili su posmatrale polagano povlaenje velikih talasa. Na
Ketrinin predlog, esto su tu pile aj umesto u Palm Launcu
sa sjajnim orkestrom. Koktel pre veere i film posle veere
zavravali su ugodni dnevni raspored.
Ketrin je naroito elela da ovo putovanje uini za
Nensi nezaboravnim. Za nju samu njena prva plovidba
preko okeana, kao to je ve pomenula, bila je udo i radost
koji su neizbrisivo iveli u njenom seanju. Premda je,

86
meutim, pokuavala da probudi kod Nensi neto od toga
oseanja, to je vreme vie odmicalo, ona nije mogla da
potisne u sebi neko nejasno razoaranje. Izgledalo je da je
teko odueviti Nensi, a udo je bilo kvalitet koji ona nije
poznavala. Bila je suvie mlada da bi bila blazirana. Bilo je
ludo pomisliti da bi joj bilo dosadno. Mada je jedva neto
vie od jedne decenije razdvajalo Nensine i njene godine
Ketrin je prvi put zapazila da se one razilaze u karakteru i
miljenju, provalijom koja je mogla da predstavlja i itavu
jednu generaciju.
Ketrin, koju je to bolelo, pokuavala je da premosti tu
provaliju. Zamiljala je da moda nudi Madenu i Nensi vie
svoga drutva nego to su to oni eleli. No, mada se trudila
da ih ostavi same, uvek je bila primorana da bude trei lan
drutva, koje se poveavalo, mnogo ee nego to to nije
bio sluaj, u prilinu gomilu. Jo jedna od Nensinih osobina
bila je ta to je uvek zahtevala da oko nje bude sveta.
Ketrin je, meutim, moda greila u svojim
pretpostavkama. Posmatrano spolja, Nensi je, istina, imala
sve moderne atribute, no duboko u dnu due leao je neki
drugi i tananiji uzrok njene rastresenosti. Njen neuspeh
jer ona je to tako ocenila u Manesteru ostavio je jednu
bolnu ranu, i sada, podsvesno, mislila je unapred, obuzeta
eljom da zbrie sramotu poraza jednim velikim, sjajnim
uspehom. Mada nita nije govorila, neprestano je mislila na
svoju premijeru u Njujorku, merei svakog trenutka
mogunosti koje joj je pruala njena uloga. A imala je
takoe obiaj da se odjednom izgubi, obino uvee, da
prouava svoju ulogu. Njeno dranje je bilo tako nemarno
da niko nije razmiljao o tim povuenim nonim bdenjima.
No za Nensi su ona bila od ivotne vanosti i krajnje
ozbiljna.
I tako se desilo da je, u etvrtak uvee, etvrtog dana

87
plovidbe, oko devet sati Nensi iezla u svojoj kabini, i
ovoga puta usredsreena na svoju ulogu, pustivi Madena
da sam odvede Ketrin u bioskop. Bila je mrana i olujna
no. Filmovi, neka sirova komedija o jednom putovanju, i
posle nje jo jedan iskasapljeni putopis, bili su dosadni.
Povrh svega, talasanje koje je zahvatilo brod sa strane,
poelo je da ga polagano, neprijatno ljulja. Ove dve
udruene okolnosti uinile su da je poseta bila slaba. No
Ketrin nikad toliko nije uivala. Sedela je u polumraku,
primajui duhom samo povrno svetlo treperenje na
platnu, zadovoljno svesna Madenovog prisustva i munog
ali uzbudljivog probijanja broda kroz sve jae morske sile.
U taj as joj se Maden okrenu s onim svojim osmehom koji
je tako dobro poznavala.
Izgleda da e biti malo gadno promrmlja on.
Kako se osea?
Ona odmahnu glavom, odgovorivi na njegov osmeh
s pogledom punim vesele smelosti.
U ivotu se nikad nisam bolje oseala.
Hoe li da sie dole?
Ne, ako ti ne eli.
Ba se radosno ponovo okretala platnu kad joj
odjednom neto pade na pamet i zaustavi je. Zato bi
trebalo da joj bude prijatno da sedi tu i gleda taj
drugorazredni film pri ovako neprijatnom ljuljanju po
velikim talasima. I s oajanjem odjednom shvati da je to
zbog toga to je tu Maden. Da, poslednje to je elela bilo je
da se odrekne udnog uzbuenja toga trenutka. Osmeh joj
se ugasi. Nagonski ona pokua da misli. Ali za to nije imala
vremena. Jer joj skoro odmah odjednom sve pue pred
oima.
Maden je bio pruio ruku da pridri njenu stolicu,
koja je, neprivrena, sada pretila da e se pridruiti

88
ostalima u njihovom luakom ljuljanju. U sledeem
trenutku brod se jo jednom jako nagnu i baci snano
Ketrin prema njemu. Izgubivi ravnoteu, Ketrin je leala u
njegovom naruju, s obrazom prislonjenim uz njegov, s
grudima prislonjenim njemu uz bok. Nekoliko trenutaka
Maden ju je drao vrsto da ne bi pala, dok je brod stajao
nagnut. Sve se oko nje vrtelo, brod, more, sam svemir. Kad
se brod ispravio, Maden je neno vrati na njenu stolicu.
ta u dobiti za ovo? upita on. Albertovu
medalju za spasavanje davljenika na moru?
Ketrin nije govorila. Ni po cenu ivota nije mogla da
izusti ni rei. Sedela je bledih usana, ukruena, kao oduzeta
zbog tog zaslepljujueg otkria koje ju je pogodilo,
nepripremljenu i obezoruanu, kao munja. Volela je
Madena. Volela ga je svom svojom duom. Sve je bilo jasno,
osvetljeno i uasno, njeno uivanje u njegovom drutvu,
njena elja za njegovom sreom, ak i nain kako je gledala
i iekivala njegov osmeh, sve je bilo jasno, jasno i bolno
kao prizor dugo skriven u tami, a sada otkriven jednim
bleskom munje, tako jasnim i svetlim da je opalio oko koje
nije nita oekivalo. Obuze je smrtonosna vrtoglavica. Ona
odjednom pomisli da e se onesvestiti. Snano stegnuvi
ruke, borila se sa slabou. Sedela je nepokretna, drui u
dui ne videi nita, smrvljena.
Najzad se film zavrio. Svetlost se upalila, i oni koji su
preiveli trepnue jedan na drugoga u uzajamnom
estitanju. Ketrin, oborene glave, smesta krete prema
palubi. Maden je iao za njom. Napolju, ona zastade. Skoro
nikoga nije bilo u blizini. No i sama tiina ovoga mesta
padala joj je jo tee. Nije mogla da ga pogleda; inilo joj se
kao da joj je dua razgoliena pod njegovim pogledom. A
oseala je uasnu potrebu da sve zataji, sve to ju je
razdiralo.

89
 Mislim da u sada da siem. Kako je naterala
sebe da joj glas bude slian normalnom glasu, nije znala.
Zato ve ide? upita je Maden, osmehujui se.
Zna da nas je Nensi molila da je ostavimo da ui ulogu.
Hajde da proetamo po palubi.
Njegov glas je bio savreno prirodan. Ketrin nije
mogla da prosudi da li je on proitao njenu uasnu nesreu.
Odvrativi pogled, ponovila je:
Moram da siem. Kasno je.
Nije tako kasno, a danas se skoro i nismo etali. A ti
voli, zar ne, da si napolju na palubi dok vetar duva?
Ali uz najneverovatniji napor volje ona se ohrabri da
ga pogleda. Uasno ju je muila prijateljska nedoumica
njegovog pogleda.
Pa ti idi ree ona. Taj glupi film me je
izmorio.
Pa, ako je tako osmehnu se on s nevericom
poeleu ti laku no.
Laku no. Najzad je bila prirodna; onda, silei
svoje ukoene usne da se ravnoduno osmehnu, okrenu se i
pohita niz stepenice, ostavivi ga samog n,a palubi.
Zastala je na palubi C, prinevi ruku grlu, guei se od
lupanja srca. Jo nije mogla da se suoi s Nensi: najpre
mora da se pribere, izlije svoju odluku u nepovratni oblik.
Pomisao na Nensi izazva u njoj novo bolno oseanje. Idui
brzo prolazom izila je kroz otvor na gornjem delu palube.
U mraku se saplela o dizalicu i ekrk. Nije se obazirala.
Nikakav fiziki bol se nije mogao uporediti sa strepnjom
njene due. Najzad je stigla do kraja broda, i tamo, dok se
drala za ogradu, telo joj se ljuljalo ibano vetrom, dok joj je
lice bilo okrueno ogromnim praznim crnilom i uasnom
grmljavinom mora, a dua obuzeta bolnim zanosom, ona se
najzad predade grevitim suzama.

90
 Sutradan izjutra vetar se bio izduvao, nebo je bilo
svetlo, a more, mada svee, smireno. U deset sati, kad je na
palubi za promenadu Nensi prila Madenu, Ketrin nije bila
s njom.
Zdravo! uzviknu on. Gde je drugi lan
druine?
lan druine od jutros spava odgovori ona
veselo. Ima glavobolju!
Maden ju je posmatrao s izvesnim iznenaenjem.
uo sam neki dan kako je rekla da na brodu nikad
nema glavobolju.
Moda nije kucnula o drvo ree Nensi
osmehnuvi se. Ne zijaj, dragi. Tvoja ljubljena je zdrava i
savreno se dobro osea.
Maden se osmehnu na nju.
Pa zato onda nisi otila na vebe?
Nensi iskrivi lice. Bila je ivahno izazivaki
raspoloena, vrlo razliita od ozbiljne marljivosti od
prethodne veeri. To se objanjavalo reakcijom i oseanjem
ugodnosti, izazvano sveim jutrom. Ona zadovoljno
odgovori:
Nemoj da me mui. Dok se ne venamo. Sada se
smiri i daj mi cigaretu.
Pa ti nee da pui moje? On je zaueno
pogleda. Mislio sam da nee. Doneu ti.
Popeli su se liftom u glavni foaje. Maden joj porui
veliku kutiju njenih omiljenih cigareta. Dok ju je gledao,
uinilo mu se da mu nikad nije lepe izgledala. Mrava,
deakog dranja, smela, u kaputu od kamilje dlake tesno
pripasanom oko struka, izgledala je tako da mu je stao dah.
Njeni meki uvojci bili su zaeljani unazad. Bila je veoma
zauzeta mazanjem usana.
Voli li me, Nensi? upita je on tihim glasom.

91
 Ona zastade. Iznenada je zapljusnu talas oseanja.
Njena povrnost ieze. Udahnuvi, odjednom je
shvatila koliko joj je stalo do Krisa, koliko joj on znai.
Gledajui ga ozbiljno ispod trepavica, jednostavno
odgovori:
Iz sveg srca.
Nastade utanje. Njegovo lice se ozari. On je brzo uze
za ruku. Za trenutak prsti im se dotakoe, a ondal
osmehujui se malo zbunjeno ona se otre, trudei se da
povrati ravnoteu.
Zapamti da se nalazimo na sred Atlantika izjavi
lako, i uhvati ga pod ruku.
Stajali su za trenutak posmatrajui oglasnu tablu, a
onda, kad su krenuli prema stepenicama, njegov pogled
zaustavi se na cvearnici. Odjednom mu neto pade na
pamet.
Zaboga! Trebalo bi da poaljemo cvea Ketrini. To
e je obradovati.
Odlina ideja sloi se ona.
Poalji karanfile. Ketrin ih oboava. A pogledaj,
dragi, ove divne orhideje zar nisu savrene? Ba mi se
sviaju.
Maden joj dobaci pogled i nasmeja se. Uavi u
radnju, narui da se Ketrini poalju karanfili. Orhideje je
Nensi sama ponela.
Za vreme ruka nije bilo ni traga od Ketrin. Tek u dva
sata su naili na nju na pokrivenom delu gornje palube.
Leala je prijatno ututkana ebadima u dugakoj naslonjai
i bila je savreno mirna, a posluavnik pored nje oznaavao
je da je pojela bar jedan laki ruak.
Zdravo, duo uzviknu Nensi. Kako glava?
Mnogo bolje. Ketrin se osmehnu na njih sabrano
iz svoje ebadi. I dodade okrenuvi se Nensi. Mislila sam

92
da igrate tenis na palubi.
Da, sada polazimo. Dosadno je, to takmienje. Ali ti
zna Krisovu grozniavu energiju.
S izvesnim oklevanjem Madense umea u razgovor.
Prilino smose brinuli zatebe, Ketrin. Da li se zbilja
dobro osea?
Savreno. Ali u poslednje vreme suvie radim. Do
kraja putovanja u se odmarati.
Maden je bio uporan, kao da nije zadovoljan:
Tako je udno izgledalo to te nismo videli danas
za stolom. I jutros na vebama pa, mnogo si mi
nedostajala.
ao mi je.
Gledao ju je, kao da ga je mirna neutralnost njenog
ponaanja ostavila u neprijatnoj zabuni. Tiho pevuei
Nensi je krenula u pravcu teniskog igralita, ali je Maden
ostao kao da ne eli da poe.
Jesi li dobila karanfile koje smo ti poslali?
Pa, da, Krise. Ona zastade. Ali molim te,
nemoj se vie truditi da mi alje cvee. Zaista, ne sme.
Izgledao je jo vie zbunjen. Jo uvek je oklevao Onda
zapita, kao na neku iznenadnu pomisao:
Da nisam sluajno uinio neto to bi te naljutilo?
Njen pogled prelete preko njegovog lica pa se povue.
Da ne pravimo malo buke ni oko ega danas
popodne? promrmlja ona ljubazno. Naravno da nisi
uinio nita da me naljuti. Samo mi se ini da bih volela da
budem malo sama.
On pocrvene. Za trenutak, bolan izraz zadra mu se u
oima. Onda mu lice ponovo postade normalno
Izvini, Ketrin ree tihim glasom. Zaboravio
sam na tvoju glavobolju. Izvinjavam se to sam ti
dosaivao.

93
 Okrenu se i poe za Nensi.
Ketrin se zavali u stolici, s knjigom na krilu, oigledno
zaneta posmatranjem dalekog mora i neba. Niko ne bi
pogodio kakav je bol podnosila, nepodnoljivu teinu koja
joj je leala na srcu i ubijala je. Izgledalo joj je kao da je,
svesno i namerno, zabila sebi no u grudi. Bilo joj je hladno.
Sve to joj je ostalo bio je mali plamiak utehe, mirna, ista
misao da je poela ono to je odluila u toku dugih asova
neprospavane noi. Po bilo koju cenu, i dalje e se truditi da
sauva svoju nezavisnost. I umree pre nego da baci senku
na Nensinu sreu.
Sledea dva dana prola su brzo, ubrzana brzim
pribliavanjem broda Njujorku. Plovidba je bila naroito
pogodna, i oni su se nadali da e ugledati brod svetionik
Nantaket u petak ujutro. Zajedno s tim nagovetajima kraja
puta, dolo je do pojaanja drutvene aktivnosti, prema
kojima je, izjavivi da se mora odmoriti, Ketrin zadrala
stav ljubazne uzdrljivosti. Morala je da prisustvuje
izvesnim priredbama, ali je uglavnom uspela u naporu da
se povue. Nekoliko puta je uhvatila na sebi Madenov tajni
pogled, no, sve do veeri sveane igranke, bila je poteena
potrebe da ostane s njim nasamo.
Igranka, ta neizbena prilika za ampanjac, visoke
ae, eire od hartije i sve one grozniave karnevalske
efekte visila je nad Ketrinom kao ispit njene snage, kao
iskuenje od koga nikako nije mogla pobei. Poelo je
sasvim lako, jer je za vreme veere uglavnom razgovarala s
kapetanom i ledi Blendvel, odraavajui svu onu tobonju
zadubljenost u prazne pomorske izraze jednoga i egzotino
brbljanje drugoga. Ali kad je orkestar zasvirao, i kad su
arene svetiljke osvetlile sobu sa stubovima, svet je poeo
da igra, i napetost njenih ivaca se poveala. Sedeti i
osmehivati se, pravei vedro neuzbueno lice prema svoj

94
toj veselosti, bilo je taman onoliko koliko je mogla izdrati.
Imala je neko uasno oseanje da bi se na neki nain mogla
odati. To je uinilo da je izgubila malo od svoje pribranosti i
navelo ju je na jednu greku.
Stari kapetan ju je zamolio za igru i ona je, neoprezno,
mislei da je sve bolje od njene sadanje neaktivnosti,
prihvatila. Poto se prijatno naokretao s njom po podijumu,
vratio ju je na mesto. U tom trenutku osetila je Madenov
pogled na sebi. Dotle je sve igre igrao s Nensi, ali sada je
ustao i zamolio je da sledeu igru odigra s njim.
Za trenutak, koji je izgledao dui od godine, Ketrin je
oborila pogled na sto, dok joj je krv u venama bolno
udarala.
Ne igram ba sjajno izvini se ona najzad.
Oh, igra odgovori on. Upravo sam te video.
Nensi se nae drei cigaretu meu crveno
namazanim noktima. Imala je na sebi crnu haljinu, od koje
joj je kosa izgledala jo sjajnija, i cipele sa visokom
potpeticom. Ljubazno se osmehivala.
Hajde, Ketrin. Izdri s njim meni za ljubav.
Nije bilo spasa. Ketrin ustade i poe s Madenom na
podijum. On je zagrli rukom i oni zajedno krenue. Drao
ju je vrsto i mada je bilo jasno da nije bio strunjak, koraci
su mu se kretali uporedo s ritmom muzike.
Zato nisi htela da igra sa mnom? upita on
najzad. Glas mu je bio prirodan i tih.
Sada, poto joj je bila preseena svaka odstupnica, i
poto je bila u njegovim rukama, ono udno udaranje
lupalo joj je u talasima u uima. Ugrizavi se za usnu,
Ketrin skupi svu svoju odvanost da se odri. Polo joj je za
rukom da se bledo osmehne.
Suvie sam stara za te stvari.
Kakva glupost! izjavi on svojim lakim osmehom.

95
 Rekao bih da si tek poela.
Pa, recimo da mislim na druge stvari. O sutranjem
iskrcavanju, i poslu, i svojim buduim planovima.
Za trenutak nita nije bilo reeno. Muzika je i dalje
svirala u polaganom, upornom ritmu. Ona oseti njegov
pogled na svom licu.
Izgleda da tebe moji planovi mnogo ne zanimaju
ree on najzad.
Naravno da me zanimaju. Pokuala je da svom
glasu da pravi prizvuk nemarnosti. Hoe li malo da
svrati u Njujork?
Da, mislio sam da provedem tamo nekoliko dana s
Nensi, da joj ga malo pokaem. Onda sam mislio da obe
svratite malo u Vermont da se upoznate s mojom majkom i
nekim naim roacima u Grejsvilu.
Ketrinino lice je izgledalo uznemireno.
Ne znam hou li moi da doem.
Ja sam posetio i tvoju majku opomenu je on s
udnim osmehom ubeivanja.
Oboje zautae. ivo je oseala svoj poloaj.
Onda, vrlo dobro ree nespremno. Pokuau
da poem.
Sjajno ree on brzo. Voleo bih da vidi neto
od nae vermontske okoline. Kako sam je ja voleo kad sam
odlazio tamo o raspustu kad sam, bio dete. U stvari, i sada
je veoma volim! On ponovo zastade, pa ne menjajui
glas nastavi tiho: Uzgred budi reeno, Ketrin, ta se to
desilo izmeu tebe i mene? Bilo je pre sjajno, ali sada vie
nije tako dobro. Ti si me odbacila. Drugi to ne oseaju, ali ja
oseam. No, ja samo elim da ti kaem jedno: Ketrin, ti si
sjajna osoba. Veoma cenim tvoje prijateljstvo, ne samo zbog
toga to se enim s Nensi, ve zbog tebe same. Zar ne
moemo ponovo da budemo prijatelji?

96
 I pored sve njene hrabrosti, Ketrin obuze neki uasan
strah. elela je po svaku cenu da se kloni Madena, zbog
Nensi. Ali sada je odjednom osetila da je njena promena u
ponaanju postala upadljiva i nepametna. Borei se izmeu
te dve struje, oseala se kao u zbrci u kojoj se nije snalazila.
Nesumnjivo grei ree ona mucajui. Ja bih
rekla da sam u poslednje vreme bila prilino razdraljiva,
ali to je zbog toga to nisam bila raspolo ena. Nisam elela
da nakodim naem prijateljstvu.
Hoe li da kae da ti sama nita nisi primetila?
Ona odmahnu glavom.
Tako ree on i zastade. Onda, sa skoro
zauenim osmehom: Pa, u tom sluaju tu se nita vie
ne moe uiniti.
Muzika prestade i oni se vratie svom stolu. Neko je
bio ponovo napunio Ketrininu au. Ona brzo ispi
ampanjac, koji joj je mravinjao u ivcima, povrati je. Kad je
digla oi, Maden je ponovo igrao s Nensi, a doktor,
prilazei, tvrdio je da je sada njegov red. Posle je igrala s
gospodinom Pimom, koji nikad nije propustio da je izdvoji
u znak panje, i jo jednom sa kapetanom. Onda, kad su
neki ustajali od stolova, izvinila se i otila u svoju kabinu.
Nije mogla da ita, a i san je izgledao isto tako
nemogu. Leala je borei se protiv brze povorke misli koje
su je nemilosrdno pritiskale, terajui je da se prevre sa
jedne strane na drugu. Pred zoru je ipak zaspala dubokim
snom, i kad ju je sobarica probudila, bili su u luci i
polagano plovili, dok se panorama njujorkog neba pruala
iznad luke. Taj vidik koji je bio opipljiv dokaz kraja
putovanja, vrste zemlje i nade u spas, vratio je Ketrini
malo pouzdanja. Brzo se obukla i izila na palubu. Bila je
odluila iznad svega da ne pokae nita, da nita ne oda, da
do kraja izvede svoju nameru.

97
 Ketrin je zatekla Madena i Nensi na gornjoj palubi,
napred, kako posmatraju izvanredno ocrtani obris grada
koji kao da se dizao i ispunjavao nebo u izvanrednim
slojevima kao moderni Akropolj. Njena mirnoa samo ju je
ponovo umirila i pruila joj novo samopouzdanje.
Lepo, zar ne? primeti ona, ukljuivi Madena u
svoj pozdrav. Milo mi je to si ovako pruio Nensi njen
prvi pogled na grad.
Da, izgleda prilino lepo ree Nensi. Njeno malo
lice je bilo usredsreeno na neuobiajen nain. I to je
uzbuenje, prvi put doi u Ameriku.
Kao Kolumbo nabaci Ketrin veselo.
Tano sloi se Nensi. Oi joj se skupie. Samo
e ovoga puta Amerika otkriti mene.
U to prie gospodin Pim, ozbiljniji i svemoniji nego
ikada. Izdvojivi Ketrin, on tajno promrmlja:
Novinski izvetai su na brodu, gospoice Lorimer.
Pomislio sam da biste hteli da za njih odvojite trenutak, kao
obino.
Ketrin je razumela njegov prijateljski nagovetaj,
njegovu elju da njenom dolasku s Holbajnom prui
prodajnu vrednost. Niko nije bolje poznavao trgovinu
vestima od mirnoga gospodina Pima. Okrenuvi se, Ketrin
opazi grupu izvetaa kako joj se pribliavaju. Uglavnom
su to bili mladi ljudi, iskusni i poslovni, s podignutim
okovratnicima i nabijenim eirima.
Jutro gospoice Lorimer primeti prvi dodirnuvi
obod eira.
Ketrin u njemu poznade Kelija, iz vodeih veernjih
novina.
Milo mi je to vas opet vidim ree on. Kako
poslovi? ujem da imate sjajnu priu o toj maloj starini
koju ste doneli.

98
 Ketrin klimnu glavom, pripremivi se da privlano
oglasi svoju minijaturu. Ali u istom trenutku pogled joj
pade na Nensino lice, okrenuto grupi sa nekom vrstom
nestrpljive prodornosti. Odjednom je savlada talas oseanja
i izbrisa joj sve misli o sebi. Nagonski, ona ree:
Dovela sam neto mnogo interesantnije nego to je
antika. Ta mala slika nije tako vana. I u svakom sluaju
moe da eka. Ali volela bih da upoznate moju sestriinu,
Nensi ervud. Dola je da igra u Bertramovoj novoj drami.
Ako elite unapred kopije i fotografije, sada imate priliku
da to dobijete. Jer, opominjem vas, Nensi e biti lager
predstave.
Devet pari oiju odjednom se prebacie od Ketrin na
Nensi, a devet oboda eira odjednom bi podignuto u isti
mah. Nastade utanje.
Pa, gospoice Lorimer, ree gospodin Keli sa
ubeenjem slutim ta govorite. ta mislite, momci?
Dok je Ketrin stajala po strani, kamere blesnue i
pitanja zapljusnue Nensi. Ona se odazva bez treme, sa
sjajnim osmehom, ljupko hrabrog dranja.
Hvala, Ketrin ree zadihano, kad se sve zavrilo.
Samo sam takav poetak elela.
Sada su bili jedno pored drugog, i Maden se okrenu
od ograde, odakle je posmatrao prizor na donjoj palubi.
Prvi put toga jutra on se obrati Ketrini.
Nensi mi je obeala da e sa mnom ruati u
Valdorfu. Hoe li hoe li i ti da poe?
Ketrini poe za rukom da sa aljenjem odmahne.
Posao, ree ona sa slabim, bezlinim osmehom.
Sada poinje trka.
Ali nee zaboraviti Vermont?
Ne morala je da kae. Neu zaboraviti.
Zajedno su napustili palubu, a onda, oprostivi se od

99
svih svojih prijatelja na brodu, Ketrin brzo proe kroz
carinu. Tu, sluajno, ili namerno, izgubi Madena i Nensi, i
tako na Vest stritu pozva taksi i sama se odveze u hotel.

100
 Glava 7

Kao da je to protivotrov stalnom bolu koji sada kao da

uopte nije naputao njene grudi, Ketrin se odmah latila
posla. Onoga trenutka kad je stigla u Tauer Karlton, gde je
uvek imala apartman, telefonirala je Breeu, svom
amerikom menaderu. Bree, koga je samo njena elja
spreila da je saeka na pristanitu, oekivao je njen poziv i
izjavio da odmah dolazi. Jedva je imala vremena na se
osvrne po malom apartmanu, sa dekoracijama u zlatnom i
zelenom, u kome je tako esto stanovala; da jo jednom baci
pogled na prekrasan vidik, trideset spratova nie, velikog
kanjona Pete avenije; da primi gospodina Lenca, efa hor
tela, koji se pojavio s voem, cveem, i s iskrenim izrazima
zadovoljstva to se vratila, obavestivi je pored toga da je
apartmanu dodata jo jedna spavaa soba za gospoicu
ervud; pre nego to je Bree upao, ispruenih ruku, dok
mu je mala brada podrhtavala sa iskrenim glasnim
pozdravom.
or Bree bio je Parianin, specijalista za nakit i
satove osamnaestog veka, koji je, doavi u Njujork da
zaradi imanje, tu besmisleno propao, pa ga je Ketrin
doslovno spasla od gladi.
Poto ju je poljubio u ruku, sruio joj veliku gomilu
komplimenata na glavu i najzad zauzeo mesto na sofi,
prislonio je vrh svog poznatog tapa na usne kao da eli da
utia svoju neskromnu govorljivost, oekujui njena pitanja
i zapovesti.
Pa, Bree, ree Ketrin, zavalivi se na stolici i
ozbiljno ga posmatrajui donela sam minijaturu.
Dobro, gospoice Lorimer.
Nadam se! Kaite mi sada: da li ste uredili sve sa

101
Brentom? Tano kao to sam vam pisala?
Sve je ureeno. Bree je kotrljao slovo r s
velikim zadovoljstvom. Brent e stii u Njujork za deset
dana. U sredu sedmoga, u tri sata, dolazi k nama da
proveri, minijaturu. I da je kupi, gospoice Lorimer.
Videete. Eto tako. Sigurno.
Ketrin stisnu zube.
Nadam se da je to tano, Bree. Uostalom, dobro
ste uinili. U meuvremenu, staviemo minijaturu u izlog,
u izuzetan okvir na podlozi od crvenog somota, da je vidi
itav Njujork. Neka je vide i svi trgovci, Aer i svi ostali.
Mnogo e priati a to mnogo pomae. Ne elim da na
prijatelj Brent pobegne s pomilju da je spremna da mu
padne u ake po njegovoj ceni. To mora biti naa cena.
Razumete li, Bree?
Pa, da, gospoice Lorimer. Samo sada je situacija
prilino teka.
Teka? To bi bilo suvie prosto objanjenje. Sluajte,
stari prijatelju, bolje da shvatite. Ako mi tu minijaturu ne
prodamo za sto hiljada dolara, moemo oboje da ponemo
da traimo novo zapoljenje.
Bree napravi sloen pokret, podigavi ramena, s
puno simpatija, pomalo izvinjavajui se, no uglavnom
optimistiki.
Prodaemo je, gospoice Lorimer. A onda emo
opet napred. Kaem vam, poslovi zastaju. Kad bismo samo
preturili preko glave tih nekoliko sledeih nedelja, bili
bismo na konju.
Ketrin klimnu glavom. Pogled joj je odjednom
izgledao udaljen, nedokuiv.
Da, odgovori ona samo tih nekoliko sledeih
nedelja, a onda e sve biti u redu.
Uz snaan napor ona se trgnu, ustade i stavi eir.

102
 Idemo da uramimo Holbajna. Uzgred budi reeno,
moda biste voleli da ga vidite?
Uzevi minijaturu Bree ju je posmatrao sa
strahopotovanjem, oaran.
Divno, divno promrmlja najzad.
Pored njega, Ketrin je novim oima posmatrala
minijaturu, dirnuta nekom neodreenom novom
samilou. Portret je za nju sada iveo, okruen nekim
udno ljudskim interesovanjem. Tu, u tim crtama lica koje
su imale neke slinosti s njom, poivao je nagovetaj
jednake tuge. Tu je, moda, bila sudbina usamljenosti i
tuge, koju i ona mora prihvatiti. Postepeno, Ketrini se inilo
kao da se neto izliva iz nje, kao da se njen duh, drui na
ivici svetlosti mea s duhom Lisi de Kersi. Bilo je to udno
oseanje, oseanje pretapanja u prostor i vreme, neko slabo
odbijanje odjeka prolosti koje se uje usred zaglune buke
ovoga velikog grada, same u tajnim kutovima njenog srca.
Bree ponovo progovori.
I, za udo, gospoice Lorimer, tako jako lii na vas.
Ketrin brzo odmahnu rukom, pokretom koji je skrivao
ranu koju su joj te rei nanele. Ona odgovori skoro grubo:
Ako mi to jo neko kae, gaau ga. Okrenuvi
se naglo poe vratima.
Zajedno su poli niz aveniju prema kancelariji,
majunoj prostoriji, zguranoj izmeu jedne otmene
krojake radnje i pomodne cvearke. Uz put, poto je bilo
prolo jedan, Ketrin pozva starog Breea na ruak; i poto
nisu imali nikakve iluzije o ekonomskoj situaciji, otili su
Cajldsu, gde su uzeli po sendvi s kiselim krastavcima a
zatim kafu i kola.
Odbacivi svoje neraspoloenje, Ketrin je uivala u
pikantnoj, tipino amerikoj hrani. Gomile prodavaica oko
nje, koje su jurile za vreme pauze oko ruka, oiveli su u

103
njoj seanje na njenu karijeru. Bila je uzbuena takoe i kad
su stigli u radnju da stave minijaturu u mali izlog uokviren
bronzom na podlogu od tamnocrvenog enovskog somota
i kad je pomislila kako je ba taj jednostavni in tipian za
itavu njenu sadanju nameru.
Kad je Aer navratio u posetu da sve osmotri, bilo joj
je milo zbog njegovog oiglednog odobravanja. On je bio
najvei strunjak meu njujorkim trgovcima, i ona je
opazila da je njena kupovina ostavila na njega prijatan
utisak. Ali kasnije, dok se sama vraala u hotel,
raspoloenje je napusti, i obuze je fizika tromost.
Po povratku u apartman opazila je da je Nensi stigla, i
da se, poto je razbacala stvari po spavaoj sobi, to je
smatrala raspakivanjem opruila na kauu ispod lampe
za itanje s posluavnikom sa ajem pored sebe. Ovaj
prizor, sa svim njegovim blagim hedonizmom, malo osvei
Ketrin. Ona zbaci cipele i navue papue. U sledeem
trenutku skinula je kostim i, u staroj solidnoj popodnevnoj
haljini golubije sive boje, sede pored Nensi, nalivi sebi aj.
Primetila je, stegnuvi malo usne, da je Nensi prezrivo
odbila uobiajenu malu muslinsku kesicu s ajem koju je
obino sluio hotel, zamenivi je svojom linom
meavinom koju je Ketrin naroito bila donela iz Londona.
Jesi li se lepo provela? upita veselo.
Divno, draga. Nensi die pogled sa svoje uloge i
upravi svoje velike, sjajne oi na Ketrin. Najprijatniji
ruak, s odlinim ostrigama i s neim divnim to se zove
mlad golub. Onda sam odvela Krisa u pozorite. Svi su bili
divni. Imperijal stie idueg etvrtka sa Bertramom,
Polom Brentom i ostalima. Onda poinjemo probe.
Zavolela sam Njujork, Ketrin, a kladim se s tobom da e i
on mene zavoleti.
Nensi se poslui poslednjim keksom i nastavi

104
zadovoljno ga vaui:
Nisi videla novine, zar ne, draga? Tamo su na
podu pored tebe. Prilino zabavne, uglavnom. Pola stupca
najvie i etiri divne fotografije,
Ketrin podie novine i paljivo proita.
Da, divne su primeti kad je zavrila. Sasvim
si osvojila Ameriku!
Nensi se osmehnu, zatim se oprui kao zadovoljna
makica.
Svi su prema meni tako divni, Ketrin. Kris je bio
ceo dan tako zlatan. Uasno sam zaljubljena u njega, zbilja.
Zna, on hoe da se venamo odmah posle premijere. A i ja
mislim da u morati. Bie sasvim zabavno, ako budem
glavna na premijeri a mogu da ti kaem, draga, sve mi
se ini da u uspeti! i posle se venam u pravom
romantinom stilu. Ona odjednom uuta. Ti voli
Krisa, zar ne, draga?
Zna da ga volim.
On tebe voli nastavi Nensi. Mnogo te voli.
Danas za vreme ruka priao je o tebi. On eli da sutra ili
prekosutra s nama rua u njegovom apartmanu u Valdorfu.
Ketrin zaueno pogleda u Nensi.
Hoe da kae da je on odseo u Valdorfu?
Da, draga. Zato da ne? Oh, znam da Kris voli male
mirne hotele, osmehnu se ona ali ja vie volim
blistavu svetlost. I nagovorila sam ga.
Ali tamo je uasno skupo. Ketrin odjednom
donese odluku. Sluaj, Nensi, jesi li ti sigurna da Kris
moe sebi da dozvoli svu tu jurnjavu za tobom, cvee,
poklone, skupe hotele? Ako ne moe, nije poteno traiti to
od njega.
Nije se alio odgovori hladno Nensi.

105
 Zar ti misli da bi se on poalio? On nije takav.
Nerado to govorim, Nensi, ali treba da budemo poteni u
tom pogledu!
Nensi se osmehnu svojim bezazlenim osmehom.
Ne brini, draga, s Krisom je sve u redu. On je ono
to u Klivlendu nazivaju velikim gazdom. Mala ptiica je to
rekla Nensi. Hajde, ne mrti se. Neu oko toga da se
prepirem. Danas popodne sam se dovoljno svaala zbog
tog putovanja u Vermont.
Nastade utanje. Nensi je oigledno bila u svom
najveselijem i najpovrnijem raspoloenju, raspoloenju
koje je za Ketrin uvek bilo najneprijatnije.
Ketrin ree najzad:
Hoe da kae da Kris eli da ide s njim da
upozna njegovu majku?
Da ree Nensi klimnuvi glavom u znak mirenja
sa sudbinom. I sve strieve do etrdeset drugog kolena. I
hor seljaka, valjda. Trai da poemo u etvrtak. Na dva-tri
dana. I to ba kad sam se sva naotrila na probe. Moe
zamisliti? Po cii zimi, odbaciti Njujork radi nekog od boga
zaboravljenog sela.
Neki ljudi vole selo.
Neka im bude.
Mora ii ree ozbiljno Ketrin. Zbilja.
Onda ti mora sa mnom obrecnu se Nensi Ketrin
se namrti duboko zamiljena. Videla je da mora poi, inae
Nensi uopte nee ii.
Ne mogu u etvrtak ree ona polako. Ali ako
eli, doi u dan docnije.
Dobro odgovori Nensi s osmehom. Morau se
s tim pomiriti. A sada, dosta je bilo tog razgovora. Ukljui
radio pa da ujemo malo ivahne muzike.

106
 Glava 8

U petak ujutru Ketrin je sedela u ekspresu koji polazi

u 8,30 za Vermont, na putu za Grejsvil. Bila je sama, poto
su Nensi i Maden otili dan ranije i, utonula u tapacirani
topli pulman, trljala je zamagljeni prozor prstima u
rukavici putajui da joj pogled upija zaleeni predeo koji
je bez daha jurio pored nje. Napolju je bila cia zima. Voz se
kotrljao kroz zamrznutu zemlju, sve dalje i dalje, bre i
bre, prevaljujui razdaljine koje su bezgranino jurile
napred.
Dan je prolazio. Pred kraj veeri Ketrin je morala da
presedne u lokalni voz. Onda dalje, u crvenu izmaglicu
zalaska sunca koja se sputala na ogoljenu zemlju s nekim
udnim nebeskim sjajem. Pola sata kasnije kondukter
proe kroz hodnik.
Grejsvil za pet minuta, gos'o promrmlja on
utivo.
Lako uzbuenje obuze Ketrin oseanje da se
pribliava odreenom mestu, pomeano s iekivanjem,
radoznalou i izvesnom strepnjom. Odjednom se zau
itanje pare i otro kripanje konica, i onda se voz naglo
zaustavi, a ona se nae na malom pustom peronu, kao
jedini putnik koji je siao s voza, s koferom kraj sebe, dok
joj je otar vetar brisao obraze, a pogled pretraivao pustu
stanicu s nervoznim iekivanjem.
Odjednom se jedan ovek odvoji od tamne pozadine
praznog staninog zaklona i poe prema njoj. Bio je to
stariji, ilav ovek, krivonog, u kratkom konom kaputu i
oferskoj kapi, ispod koje se njegovo izborano lice
osmehivalo u znak ljubazne srdane dobrodolice.
Vi ste, verovatno, gospoica Lorimer izjavi on

107
rairivi usta u osmeh. Ja sam Hiki. On prihvati njen
kofer. Hajdemo, automobil mi je napolju.
Ketrin se uputi s malim ovekom do automobila
ispred stanice, visokih zelenih kola s pokretnim krovom,
starih najmanje deset godina, ali tako dobro ouvanih i
neoteenih da mu se karoserija sijala kao uglaana, a
metalni delovi se caklili kao ogledalo, ak su i gume bile
besprekorno oiene. Hikijev ponos zbog maine bio je
tako oigledan kad je uveo Ketrin, upalio motor i
pokrenuvi stare klipove mirno krenuo niz Glavnu ulicu.
Napolju je bilo malo sveta, ali onima koji su hodali
plonikom Hiki je mahao rukom, u znak iskrenog
pozdrava i potpunog razumevanja.
Nema mnogo sveta obavesti on Ketrin
drutveno. Skoro svi otili na klizanje. Sezona ba
poela, i svi mnogo vole klizanje.
Da li je dobro klizalite? upita Ketrin osmehujui
se malo za uzvrat.
Svakako odgovori starac sa svojim ljubaznim
osmehom. Ako nije dobro, trebalo bi da bude. Ovde ima
trideset milja zamrznutog jezera.
Kao da eli da podvue svoju opasku, on doveze kola
do jedne raskrsnice i sa ivahnom pantomimom pozva
jedan par koji je odmicao na klizaljkama, koji ga pozdravi i
smejui se, da se popnu u odeljenje za prtljag. Bila je to
jedna devojka i njen brat, Madenovi roaci u drugom
kolenu. To je Hiki poverio Ketrin kad su ponovo krenuli.
Enciklopedijska brbljivost starog momka zbilja kao da nije
imala granica. Dok je priao dalje, s privilegijom starog
sluge a takoe i lokalne znamenite linosti, a kojoj je to i
poznato, Ketrin, koja se zabavljala sluajui ga, ipak je nala
vremena da posmatra vetrovit no prijatan prizor. Put, koji
je ostavljao grad za sobom, silazio je do jezera, prekrasne

108
zaleene vode, i vijugao du obale, oiviene alosnim
vrbama i brezama. Negde daleko planinski greben dizao se
u mrak koji se sputao. Zveka klizaljki se ula u daljini. A
onda, plovei sa istoka, pojavi se bled polumesec.
Neto od te udne arolije trenutka obuze Ketrin i ona
oseti tajanstveno pevuenje u svojoj krvi. Ona je utala dok
je, sa mnogo prie i uz praskav buan smeh Hiki istovario
svoje ostale putnike na malom proplanku pored privatne
kuice za amce, a onda okrenuo kola prema beloj kui koja
je stajala na kraju puta usred vonjaka punog krivog
jabukovog drvea. Bila je to jednostavna, skromna stara
kua u kolonijalnom stilu sa isto dordijanskom fasadom.
Trenutak kasnije kola se naglo zaustavie i vrata se irom
otvorie. Onda se Ketrin nae u predsoblju rukujui se sa
gospoom Maden lino.
Odmah je znala da je to Krisova majka, jer je slinost
bila tako oigledna u toj visokoj i mravoj eni. Njeno lice
izgledalo je isto kao Madenovo. I kod nje se nasluivala ista
ona mirnoa i izvesna postojanost, kao da je stega koju joj je
nametnuo ivot vaspitavala u njoj strpljenje, duevnu
snagu i blagost. Njene oi, koje su imale udnu dubinu,
poivale su na Ketrini toplo i ljubazno.
Mora da ste se smrzli ree ona kad su izmenile
uobiajene pozdrave. Hodite da se ugrejete u svojoj sobi.
Okrenu se i pokaza Ketrini kuda da se popne u
spavau sobu sa ulice gde je ivahna vatra gorela i
pucketala u otvorenom holandskom kaminu, bacajui
veseli plamen na iroku postelju, fine ipkane zavese,
masivnu komodu i vrste stolice.
Nadam se da e vam ovde biti udobno ree
gospoa Maden sa iznenadnom stidljivou koja pogodi
Ketrin pravo u srce. Vrlo je jednostavna. Ali, najzad, i mi
smo jednostavni ljudi.

109
 Divno je divno odgovori plaho Ketrin.
Gospoa Madan se osmehnu laganim uzdranim
osmehom od koga je zrailo njeno ozbiljno lice. Izgledalo je
kao da trai rei da izrazi svoje zadovoljstvo, ali bilo je
jasno da joj rei nisu dolazile. Zastala je za trenutak na
pragu, uverivi se da se sve nalazi Ketrini pri ruci, a onda,
napomenuvi da e veera biti odmah posluena, tiho
izie.
Trideset minuta kasnije Ketrin je sila u salon,
dugaku i jako osvetljenu sobu koja se otvarala na
predvorje, i sada je bila puna raznog neoekivanog sveta.
Drutvo sa klizanja bilo se vratilo, povevi mnogo prijatelja
i sveta iz sela. Sada je Ketrin prvi put osetila gostoljubivost
doma na Lejksajdu.
Maden i Nensi stajali su pored vatre s nasmejanim
parom koji se vozio u prtljaniku a koji je sada bio
predstavljen kao Luk i Beti Lou. Pored njih, na visokoj
stolici za ljuljanje, bio je ujak Ben Emet, brat gospoe
Maden. Onda je uao doktor Edvards, malog rasta i otrcan
u debelom pilotskom kaputu; pa tata Valters, debeo i elav,
lukavih i mirkavih oiju. Posle toga, Semi Emet, Benov
unuk, pegavog nosa i, kao i Luk, s iglom kolekog drutva
na prsluku. I mnogo drugih, mladih ljudi i ena u svetlim
demperima, obraza i oiju zaarenih od vetra, koji su se
smejali i priali na kraju sobe.
Ketrini je bilo potrebno izvesno vreme da obie taj
veliki skup, ali, uz pomo gospoe Maden, koja je tu stvar
uzela ozbiljno, najzad je bila svakome predstavljena. Nije
bilo nieg znaajnog u tom skupu, koji se sastojao od
obinog i, u ponekom sluaju, skromnog sveta, koji je
izgledao kao da mnogo radi da bi zaradio sebi za ivot. No
svi su bili otvoreni i nenameteno ljubazni to je
razoruavalo vie nego sve lepo ponaanje na svetu.

110
 Ketrin nije imala prilike da mnogo razgovara s Nensi i
Krisom, jer ju je gospoa Maden uzela pod ruku, pa je celo
drutvo odmah polo na veeru.
Ketrin, gladna od dugog putovanja i sveeg vazduha,
jela je s dobrim apetitom. Meu tolikim ljudima bilo joj je
nemogue da se usredsredi na svoje line reakcije. Maden,
u tamnosivom demperu, sedeo je u dnu stola i stalno je
sekao jelo, Nensi, u polovini stola imala je na licu izraz koji
je bio skoro rasejan. S viljukom u jednoj ruci i cigaretom u
drugoj, puila je i jela, jedva sluajui razgovor Semi Emeta
sa svoje desne strane. Instinktivno, Ketrinine obrve se u
nedoumici namrtite. Ali njeni prvi susedi, Valters i mali
doktor Edvards, nisu joj pruali vremena za razmiljanje.
Morate probati ovo kupinovo vino, gospoice
Lorimer nagnu se ozbiljno doktor Edvards to je
domai proizvod Suzane Maden. Garantovano spreava
nazeb.
Ketrin je probala dobro zainjeno vino sloivi se da je
odlino i osmehnu se na malog doktora.
Trebalo bi da malo ponesete kad obilazite
bolesnike. Mora da je teak posao ii okolo po ovoj cii
zimi.
On se zagleda u nju svojim okruglim oima, a onda ga
obuze iskreno, bezglasna veselost.
Narod me samo zove doktorom. Nisam ja doktor.
Ja samo drim jednu bednu apoteku na Glavnoj ulici pored
baptistike crkve.
Ketrin obori oi, napola zbunjena to je pogreila u
pogledu drutvenog poloaja svog suseda. Ali on nastavi,
potpuno neuzbuen, na onaj isti skromni, prijateljski nain.
Nismo mi ovde u ovim krajevima svi bogati,
goso. Mada je Kris Maden uspeo, on nije zaboravio da ga
je Do Edvards vodio na pecanje kad mu nije bilo vie od

111
sedam godina.
Zbilja? upita Ketrin zainteresovana.
Svakako. Kad je Kris dolazio svom ujaku Benu
preko letnjeg raspusta. A i Suzani je bilo kanda u ono
vreme teko da odvaja za put. Pa ta onda? Odlazili smo na
jezero i zaboga! trebalo je da vidite deakovo lice kad je
prvi put izvukao svog velikog grgea.
Ketrin se za trenutak ukaza pred oima taj prizor;
amac izbeljen od sunca kako se leno Ijuljuka po
namrekanom jezeru, savijen tap, srebrna riba se praaka
na srednjoj dasci i Krisovo detinje lice, usplamtelo, jako
uzbueno, no udno napeto. utala je. Jasno je videla vezu
koja je vezivala Madena za rodno mesto njegove majke.
Shvatila je zato ga vole, zato je poznat i potovan. Sada,
poto je postao zreo ovek koji je uspeo u ivotu, bio je ipak
i dalje sini Suzane Emet iz Grejsvila.
Kad je veera bila gotova, vratili su se u salon. Za
jednim stolom sklopljena je ozbiljna partija brida, a za
drugim neka iva igra koja se zvala ivotinjske krcaljke.
Mladi Semi Emet pozvao je Ketrin da pee kestenje na
eravici.
Ketrin sede na tepih pred kaminom. Svuda oko nje u
sobi vladala je ivost i veselje. Zabava oko okruglog stola,
gde je Maden bio sredite igre, rasla je brzo i estoko.
Jednom ili dvaput uinilo joj se kao da Krisov glas zvui
usiljeno veselo. Ali nije bila sigurna, a od topline vatre joj se
dremalo i oseala se prijatno umornom. Pola sata kasnije
poelela je tiho laku no gospoi Maden i popela se u svoju
sobu.
Ali nije dugo bila tamo kad joj se pridruila Nensi s
neizbenom cigaretom izmeu usana.
Srena to si se izbavila? upita nemarno.
Izbavila ega? upita Ketrin iznenaeno.

112
 Nensi ne odgovori. Ali malo slegnu ramenima.
Nensi! uzviknu Ketrin direktno. Zar ti se
ovde ne svia?
Nensi malo podie obrve.
Jako je lepo, draga. Malo komino, moda.
Komino? ree Ketrin.
Nensi klimnu glavom. Videla je da Ketrin nije shvatila
njeno raspoloenje, i to je natera da bude uporna. Ona poe
oteui:
Previe prevlaka po nametaju, draga. A siromani
roaci mnogo jedu i smeju se na sve. A seoske usedelice
koje se kikou i citati iz Svetog pisma nad krevetima.
Ketrinin pogled poe za Nensinim do uokvirenog
runog rada na zidu.
To nije citat, ree ona kratko to je model, i
odlino je uraen.
Pa, uostalom ree Nensi u iznenadnoj provali
nervoze nije za mene. Poludela bih da ovde provedem
nedelju dana. Mislim da su ovde nepoverljivi prema meni
jer sam glumica. Kad god zapalim cigaretu, pogledaju me
kao da sam neoprostivo zgreila. U ovom bednom malom
selu nema ak ni pristojnog bioskopa. Zato Kris nije
mogao da nam pokae svoje roake u Klivlendu, ako je ve
morao da nam ih natovari na vrat? Hvala bogu to se
prekosutra vraamo u Njujork.
Nensi!
Oh, izvini, Ketrin! Nensi se naglo smeka. Usta
joj se opustie. Stajala je a njene iroke oi bile su pune
kajanja. Znam da sam nagla i sada neprijatna. Trebalo je
da doem ovamo tek posle predstave. ao mi je zbog Krisa.
Ali trenutno nisam raspoloena. Raspoloenje mi je
podeeno za neto sasvim drugo.
Za ta?

113
 Za predstavu, naravno. Oh, zar ne shvata, Ketrin,
koliko to meni znai, koliko elim uspeh? Imam Krisa, i
srena sam, uasno sam s njim srena. Ali ja elim i ono
drugo, uspeh u karijeri, oh, uasan uspeh!
Ketrin je utala, skoro oamuena od napetosti u
Nensinom glasu. Prvi put je tano videla domet snage
Nensine ambicije. Obuze je tiho oajanje. Nensi je elela
slavu. Ali da li ima kvaliteta da je stekne? Lepotu,
inteligenciju i talenat, to ima, naravno. Ali drugi onaj
varljivi kvalitet, dubinu i zrelost linosti, jer samo to moe
da uini jednu glumicu velikom, da li Nensi to ima? I
Ketrin se odjednom uplai, uasno se uplai za Nensi.
Zar ti ne misli da previe trai od ivota? upita
ona tihim glasom.
Moda klimnu Nensi glavom. Ali, oh, Ketrin,
ja to hou.
Priavi ona poljubi Ketrin za laku no i trenutak
kasnije izie iz sobe.
Ketrin je i dalje stajala pored prozora, nepomina,
stisnutih usana. Napolju je vladala tiha lepota noi, oko nje
mir te tihe i neiskvarene zajednice. Ona oseti nagonski elju
da poe do Nensi, da razgovara s njom, da je utei, da je
smiri. Ali se uzdra, oseajui da bi to bilo glupo. Bila je
zbunjena i uplaena. Uzdahnuvi, ode utke da legne.

114
 Glava 9

Sutradan izjutra Ketrin je probudila jaka suneva

svetlost u njenoj sobi i zvuci velike uurbanosti u kui i
napolju. Ta ivahna i uurbana veselost budila je polet u
njenom srcu. Skoivi iz kreveta, brzo navue topli kostim
od tvida i sie u sobu za doruak, gde su se gospoa
Maden, Kris, ujka Ben i mladi Semi Emet spremali da
sednu za obed.
Pa, ree gospoa Maden pridigavi se, ozarenog
lica, nismo mislili da ete sii na doruak. Nensi eli da
joj poaljemo doruak na posluavniku kasnije, gore u
krevet.
Ketrin se osmehnu.
Ja elim da ustanem po ovakvom jutru. Naroito
ako me eka klizanje.
Prava muka re uzviknu Semi, tupkajui
krofnom po tanjiru. Vi ete, inae, sa mlaim Emetom
lino!
Ketrin sede na mesto prihvativi vrelu kafu koju joj
je nalila gospoa Maden i prenu slaninu koju joj je Kris
posluio sa aluminijumskog tanjira pred sobom. Krofne,
koje je Semi preporuio kao chef doeuvre gospoe Hiki, bile
su rskave i lake. Za Ketrin je to bio srean obrok. Kao i za
vreme sinone veere, ponovo je osetila atmosferu
iskrenosti i neizvetaene veselosti, koja ju je tako duboko
dirnula. Morala je primetiti takoe da je ta jednostavna
injenica to se pridruila porodici za taj rani doruak
pruila Krisovoj majci duboku i neskrivenu radost.
Odmah posle toga poli su na jezero. Semi, koji je
jasno i glasno prisvojio Ketrin, nije hteo da odlae, i mada
od Nensi nije bilo ni traga ni glasa, izvukao je par odlinih

115
klizaljki iz ormara i naterao je da poe na led. Maden ih je
ispratio do mostia.
Bilo je divno jutro. Dok je hodala niz neravni put
izmeu Sema i Madena, Ketrin poele da ova staza bude
beskonana. Svi koje su sretali poznavali su Krisa, pa su ga
pozdravljali ivahnim, neusiljenim pozdravom prijateljstva
i potovanja. Sada, zajedno sa sinonim utiscima, imala je
savren uvid u njegov pravi karakter, njegovu pravu
vrednost, onu ravnoteu saoseanja i snage zahvaljujui
kojoj nije zaboravio svoje kune bogove niti ijednog
prijatelja.
Kod kuice za amce Semi jo kleei, i uz bujicu rei i
s puno ara, namesti klizaljke. Zatim su poli, kao par,
klizajui se udvoje na staklenoj povrini kao ptice na
krilima. Maden, stojei nepomino na mostiu, posmatrao
ih je kako nestaju za okukom malog zaliva. Lice mu je
imalo udan izraz. Voleo je klizanje, a poslednjih godina se
malo klizao. Poeleo je da je slobodan i da odmah poe na
led. Moda su mu zbog toga oi odraavale onu udnu
zamiljenost kad se okrenuo i polako poao kui da saeka
Nensi.
Bilo je skoro pola tri kad su se Ketrin i Emi vratili.
Ruak je oigledno bio zavren i sto raspremljen i svi se
razili, ali kad su uleteli unutra, kiptei od smeha i
uivanja, gospoa Maden klimnu glavom puna
razumevanja.
Nemojte se uzbuivati zbog toga osmehnu se
ona. Sve sam vam spremila u penici.
U roku od pet minuta obavila je jednu dostojanstvenu
posetu kuhinji i stolnjak je bio zamenjen; onda je sela,
posmatrajui ih kako jedu kao da uiva u oiglednom
utoljavanju njihove gladi.
Idete li popodne ponovo na klizanje? upita

116
najzad gospoa Maden.
Ketrin odmahnu glavom.
ini mi se da vie nemam lanaka na nogama. A i
Kris je neto pominjao da emo izii posle veere. Svi
zajedno. Pale vatromet na jednom ostrvu. Danas popodne
treba da se odmorim.
Stara ena poe neodreeno:
Hoete li da popijete sa mnom olju kafe? Ja esto
oko tri pijem po jednu olju kraj kamina.
U salonu je sve bilo tiho i nekako udno prigueno.
asovnik koji se je navijao svakih osam dana sveano je
kucao u uglu, a svetle povrine nsr komodi od orahovine
treperile su i blistale osvetljene svetlou vatre. Semi je bio
otiao, zviduui, da pregleda tenad koju su on i Hiki
odgajili u tali. Gospoa Maden, poto je usula kafu, dugo
nije progovorila. Najzad, ipak, pokrenu se i, odvrativi
pogled, primeti:
Milo mi je to ste doli, Ketrin. Sada, poto sam
malo poodmakla u godinama, ini mi se da me ba mnogo
ljudi ne privlae. Ali kad se to desi, onda to za mene mnogo
znai.
Ketrin, i dirnuta i zbunjena, ne odgovori. A gospoa
Maden u trenutku, bez veze prui ruku i dohvati s
oblinjeg stola album sa koricama od oje. Bio je to
porodini album, predmet i ozbiljan i smean, udni
ostatak prolosti koji bi, pomisli protiv volje Ketrin, odmah
Nensi naveo da se osmehne. Ali nita se nije moglo
prigovoriti gospoi Maden kad je nastavila:
Evo jedne Krisove slike. Veoma je dobra.
Ketrin prihvati otvoreni album, i pogled joj pade na
izbledelu poutelu sliku deaka, ne starijeg od sedam
godina, u kratkim pantalonama, u smenom slaninom
eiru podignutom s ela. Da, to je bio Kris. U svakom dobu

117
starosti poznala bi te crne oi koje su blistale gledajui je iz
njegovog detinjastog lica s takvim ozbiljnim
interesovanjem. Grudi joj se ipsunie nenou. S velikim
naporom ona savlada bujicu glupih suza koje su joj
odjednom pojurile ispod sputenih trepavica.
Ovo je divna mala fotografija ree ona Morate
je pokazati Nensi.
Pokazala sam je ree polagano Krisova majka.
Ketrin brzo die oi, a onda ih brzo obori. Iznenada je
spazila u oima druge ene uznemiren pogled koji ju je
ranio u srce.
Glupo je to to govorim nastavi jo sporije
gospoa Maden ali ja bih elela da moj Kris bude srean.
Bie ree Ketrin.
Nensi je jako slatka nastavi gospoa Maden
usteui se. No nekako ne mogu da se naviknem da je
ona glumica. Sigurno sam staromodna.
Ona e se smiriti ree toplo Ketrin.
Pre neko vee smo o tome razgovarali ree
gospoa Maden. Nekako je to iskrslo. Pre nego to ste vi
doli. A Nensi rauna da e ostati u pozoritu i kad se uda
za Krisa. Odrala je prilian mali govor o tome. Sve je
uredila. Rekla je da danas devojke mogu i da se udaju i da
imaju karijeru. U mojim mladim danima, za devojku je bila
karijera njena udaja. Ali verujem da je drukije u ova
moderna vremena. Moramo biti pametni. Mnogo mi se
svia Nensi. Samo elim da ona i Kris budu sreni.
Bie ree Ketrin plaho. Poznajem Nensi. Ona
je vrlo mlada, ali je u sutini veoma dobra. I ja, da vam
pravo kaem, ne verujem da eli da jo dugo ostane na
pozornici. Barem... Ketrin zastade, setivi se svog
predskazanja Nensinog definitivnog razoaranja kad
Nensi vidi da ne moe da bude zvezda, ona e se smiriti i

118
postae dobra ena. Ako sve pustimo na miru, oni e se
sami sporazumeti.
Nadam se da je tako. Nadam se! ponovi
gospoa Maden sa setnom ozbiljnou u svojim
zamiljenim oima.
Ulazak gospoe Hiki sa tanjirom svee peenih
biskvita prekide ovaj razgovor. A posle toga nisu ga
nastavile ni Ketrin ni gospoa Maden.
Ketrin to popodne nije izlazila. Mislila je da e
ekspedicija koja je bila ugovorena za to vee biti dovoljno
uzbudljiva. I zaista, kad je dolo vreme veere, stie jo
vee drutvo nego prve veeri. Ali nisu imali vremena da
ga trae za stolom. Svi su jedva ekali da pou. I tako, oko
osam sati, sioe iz kue na jezero. Maden je bio tamo, ali
Nensi nije htela da poe, kunei se, mada ljubazno, da e
poludeti ako joj neko jo jednom pokae klizaljke. U
svakom sluaju, ide u svoju sobu da radi.
Kad su privrstili klizaljke u kuici za amce, svi su
krenuli pod blistavim sjajem neba, drei se za ruke,
zaletevi se niz led u jednom dugakom ljudskom lancu.
Kretanje ujednaeno i ritmino, nesvesno se stapalo sa
zanosom koji je budila no. Iznad njih mesec, nalik na
veliku svetiljku koja visi visoko na nebu, bacao je svetlost
na zaleenu vodu. Na junoj strani ututkani seoski krovovi
leali su blistavi od slane. Na severnoj strani bregovi su
stvarali lanac koji je mogao biti granica bogova. Ispod njih
prostirala se divna ledena povrina, tamna ali sjajna,
uglaana kao mramor, glatka kao ahat, koja se pruala
napred sve do zaliva.
Bez daha, Ketrin je kretala napred. Kod kue se esto
klizala na malim jezercima oko Londona, po tmurnoj magli
ili preteoj jugovini. Ali nikad nije videla ovako sjajno
prostranstvo, ovako divan vazduh, ovakav netaknut led

119
kao ovaj. Srce joj se uznosilo. Zvuk klizaljki bio joj je kao
muzika u uima. Vetar, koji joj je brisao obraze i kovitlao
al, terao je krv da joj juri po venama lue od ampanjca.
Najzad su stigli do ostrva, male okrugle humke
zarasle u suve omorike i grmlje alosne vrbe, koja je leala
pet milja niz jezero, i tamo, za nekoliko minuta, zapalili su
vatru koja je bila ve unapred pripremljena. Kad je plamen
suknuo prskajui i bacajui uvis varnice, klizai se skupie
u irok krug. Poto su otvorili termose, vrelo mleko i kafa
ili su od ruke do ruke. Beti Lou, kao iskopano blago,
izvukla je kesu kolaia iz mufa od tuljanovog krzna. Onda
Endi Dan, slubenik u seoskoj radnji, smae harmoniku s
ramena i nenametljivo zasvira. Svirao je stare poznate
pesme, neno, sanjivo Svani River, Moba kod tetke
Dine, Ujka Ned, slatke melodije koje su se dizale u
nebo prema zvezdama. Pre nego to su bili toga svesni, svi
su zapevali.
Ketrin se osvrte po krugu srenih lica koja su pevala
obasjana svetlou vatre, i po drugi put toga dana iskrena
suza uzbuenja zatreperi joj u oku. Svim svojim srcem je
elela da je Nensi tu. Unutar toga kruga osealo se
preutno prihvatanje ljubavi, onog zajednikog bratstva
koje je povezivalo sve oveanstvo na zemlji.
Onda svi zapevae najlepu melodiju Huanitu.
Ketrin je bila savladana. Dua joj je izletela i ona je postala
lan drutva. Pridruila se pesmi.
Pogledavi odjednom Madena dok je pevala, ona se
srete s njegovim pogledom. Celog dana u stvari, od
njenog dolaska, jedva ga je i videla. Ali sada je privuklo
njenu panju neto udno i skoro zaueno u njegovom
pogledu. Gledao ju je kao da je vidi kroz maglu ili, udno,
kao da je vidi prvi put u svom ivotu.
Kad su otpevali pesmu, nastade duga pauza, a onda

120
kao da su shvatili da se nita vie ne moe pevati, ustadoe
s velikom bukom. Odmah na to Ketrin oseti Madena pored
sebe. Govorio je glasom koji je zvuao prilino napregnuto.
Lepo je od tebe to si nam se tako pridruila.
Zato da ne? Ona se nasmeja malo neprijatno.
ak i ako ne znam da otpevam ni jednu jedinu notu.
ta to mari? odgovori on. Pevala si ba kako
treba.
Kad su se uhvatili za ruke da se vrate kui, Maden je i
dalje bio pored nje. Njegova ruka u prostoj konoj rukavici
vrsto ju je drala. On je govorio malo dok su se preko
jezera vraali kui, a kad su stigli, on je kriom pogleda, a
onda joj poele laku no istim onim priguenim glasom.
Ali nije otiao pravo u krevet. Udaljivi se od ostalih,
otiao je u vonjak, gde je mesec bacao udne iskrivljene
senke izmeu jabuka. Stajao je neko vreme kao
izbezumljen, rasejano i neveto pokuavi da zapali lulu.
Ali lula se ugasila i visila je zaboravljena meu njegovim
zubima. Onda se odjednom upali svetlost iza Ketrininog
prozora zastrtog zavesom. Izgledalo je da je Madena ta
svetlost isto toliko ozarila. Nemo je gledao u nju, a onda,
okrenuvi se, pritisnu elo na hladnu koru vornovate
grane. Njegovo lice, obasjano tom bledom svetlou, bilo je
iskrivljeno kao senka drvea u vonjaku.

121
 Glava 10

Ponovo su bili u Njujorku. Tek je bio ponedeljak, a

ipak, Ketrini se inilo da je prola itava venost otkako je
pre tri dana stupila na veliku Centralnu stanicu. Okruenoj
gradskom bukom, itav doivljaj te posete Grejsvilu ostao
joj je udaljen i neopipljiv kao divan san.
I Nensi i Maden su bili doli, jer je Bertram stigao na
Imperijalu, i probe su odmah poele. Maden je nameravao
da kasnije poe u Klivlend, ali se u meuvremenu, na
Nensinu zapovest, ponovo naao u Valdorfu.
U toku sledeih dana Ketrin ga nije viala, a stvarno
je i Nensi malo sretala. Sada je Maden bio uzor odanosti, jer
mada je Nensi morala da provodi u pozoritu po ceo dan,
stalno je bio pri ruci, spreman da je isprati na ruak, aj ili
veeru u sve one izvanredne restorane kakve je udljivo
traila. Nensi, povrativi se otmenom ivotu oduevljeno je
uronila u rad. No premda je bila tako zaposlena nekako je
uspela da uiva u tom povratku gradskom ivotu.
Pripremivi sve unapred, udesila je da u etvrtak ona,
Maden i Ketrin odu u neki noni klub. to se tie Ketrin,
ona nije imala sklonosti da tamo ide, ali se pokorila
Nensinoj elji. U meuvremenu, uporno je pokuavala da
svu svoju aktivnost posveti iskljuivo poslu. Mnogo je
mislila na svoju minijaturu, oekujui sa sve veom
napetou Brentov povratak.
Ova atmosfera nesigurnosti, govorila je sebi, kao da se
poigrava njenim nervima. Kad je doao etvrtak,
raspoloenje joj je bilo nesigurno. Bila je nervozna i suvie
napeta. Samo je jedno bilo jasno duboka i ako nepriznata
njena enja iz sveg srca bila je da opet vidi Madena.
Ali kad ga je u etvrtak ugledala uplaila se videi

122
kako se promenio. Izgledao je mraviji, stariji, i pod oima
je imao tamne senke.
Bio je to udan sastanak. Sve ono njihovo prijateljstvo,
uspomena na one prisne dane u Londonu i na poetak
plovidbe preko mora, na ono nedavno vee kad su se
klizali preko jezera u Grejsvilu, sve je to iz njega bilo
iezlo. Ponaanje mu je bilo uzdrano, skoro bolno
nezainteresovano. Nije je gledao. Njegova ruka, kad ju je
uzela bila je hladna. Za Ketrin je to bio svirep trenutak.
Nensi, zauzeta sobom, nita nije primeivala.
Nekoliko trenutaka stajali su u hotelskom predvorju.
Razgovarali su uzdrano. A onda, kao da eli da olaka
situaciju, Maden ih povede napolje ka taksiju. Noni klub je
bio prepun kad su stigli, ali su nali jedan naroito dobar
sto koji je bio rezervisan za njih. Ketrin je videi pred
sobom sliku Madena u tamnom demperu jednostavnog
meu jednostavnim seoskim svetom, opet bila zbunjena
jezgrovitou sa kojom je osiguravao sve najbolje u pogledu
usluge i panje. Izgledao je drukiji, ozbiljniji nego pre.
Poruio je ampanjac, itav litar.
I pored ampanjca, razgovor je opet zamirao. Sreom
svetlost se skoro odmah pritulila i poeo je prvi deo
programa. Igrala je Dejsi Dervis. Uhvaena u snop
reflektora, prila je mikrofonu na sredini podijuma i poela
prvu taku. Bila je to poznata radio i kabaretska glumica.
Nije bila lepa, ali je bila vitalna, linost koja je umela da
zanese.
Nensi je sluala paljivo. Njene strune sposobnosti
bile su kritike i ive. Ali Ketrin, mada obuzeta neim u
prodornom ritmu pesme, nije mogla da makne pogled s
Madenovog profila, koji je pri ovoj svetlosti izgledao
mraviji i tuniji nego pre. Nije mogla da svari tu promenu
u njemu. Stalno je puio, i njegovi nemirni prsti bili su

123
pouteli od nikotina. To nikad ranije nije primetila. Je li to
bio dokaz neke skrivene napetosti koja kao da ga je, nekom
tajanstvenom nesreom odjednom obuzela? I dalje je
izbegavao njen pogled, usne su mu bile stisnute, vilice
ukoene i ozbiljne.
Taka se zavrila. Nensi i dalje nije zapaala nita
neobino, srkutala je ampanjac i stavljala primedbe o
susedima. Nensi je ve bila upoznata s drutvenim
linostima u gradu, i njene primedbe, iskazane na lak
pokroviteljski nain, stvarale su jedan podrugljiv monolog
koji bi, u drugim prilikama, bio zabavan. Odjednom ona
mahnu rukom, poznavi jedno drutvo iz Dileme, daleko
u jednom uglu.
Eno tamo preko Bertrama, Ketrin promrmlja
ona. Sa Brentovom i Donom Sidnejem. Berti nema tako
dobar sto kao to je na. Da popijemo jednu tebi u ast,
Krise.
Dejsi Dervis poe sledeu pesmu, brodvejsku taku
punu otrih disonanci i iznenadnih promuklih melodija.
Bio je to lager trenutka, i svi prestadoe da razgovaraju,
piju i jedu da bi sluali. U glasu, bezobzirno pojaanom,
bila je sadrana ulina guva i buka, otar blesak modernog
ivota, njegova grubost, nemarnost, la.
Ketrin je sluala s ostalima; nije se moglo pobei od
promuklog, ustreptalog ritma. Ali sve ju je to vrealo i
izazivalo gaenje u njoj. Osvrnula se po zagrejanoj, sjajnoj
sali, prepunoj cvea, nakita, novca, bogatih i neobinih jela i
pia i ljudi, namirisanih, namazanih uljima, obuenih u
svile i kadife, ljudi prepredenih lica, i lepih, namazanih,
tvrdih ena.
Ketrin oseti da je obuzima neko oajanje, snana elja
da pobegne. Mislila je na Grejsvil, na divnu pokrajinu
Vermont, na svu onu jednostavnost koju ivot moe da

124
prui; na sve vazduh, jednostavnu hranu i ist sladak dah
u prirodi. Ona oseti bolnu enju, kakvu nikad ranije nije
osetila, enju da zavri s izvetaenih ivotom i da potrai
one posiednje ivotne stvarnosti u jednostavnosti i miru.
Bila je to, pomisli ona s iznenadnim retrospektivnim
zagledanjem sebi u duu, onakva enja kakva je mogla da
obuzme jadnu Lisi de Kersi kad se vratila iz sveta sa dvorca
Tudora i zatekla mrtvog dragana i unitenu sreu.
Svetlost se zapali. Ketrin nije videla Madenovo lice,
koje je on zaklanjao rukom, ali Nensi uzviknu radosno:
Dobra je! Ima neto. Bila je to sjajna taka!
Ketrin ispi velik gutljaj hladne vode. Nensina
primedba razdraila ju je. Prizor oko njih opet je bio jo
povrniji i beskorisniji. A onda, na njeno olakanje prie
jedan sluga s porukom da gospoicu Lorimer trae
telefonom. Izvinivi se, Ketrin ustade i izie s momkom.
udna tiina zavlada izmeu Nensi i Madena kad su
ostali sami.
Ketrin ne izgleda veeras sasvim pribrana ree
Nensi najzad. Ali, na kraju krajeva, ovo ovde i nije njen
stil.
Maden je arao po stolnjaku, i odgovori na to:
Ne, nije.
Jadna Ketrin! ree Nensi. ini sve to moe!
On joj dobaci brz pogled.
Ona je prilino uinila za tebe, zar ne?
Oh, da, odgovori lako Nensi naravno da je
uinila. I, ako smem da kaem, dragi, ona voli to da ini!
Maden se pribra. Podigavi glavu, nali sebi jo punu
au ampanjca, ispi ga i nagnu se preko stola.
Sluaj, Nensi ree on vrstim glasom. Imam
neto vano da ti kaem. Razmiljao sam o tome od onog
trenutka kad smo otili iz Grejsvila. Mi emo se venati. ti i

125
ja, odmah.
Zbilja? Nensi se lako nasmeja.
Da. Njegove crne oi poivale su ozbiljno na
njoj. Ali opazila si da sam rekao odmah. Mi to sada
meusobno moramo reiti. Sve je spremno za sledeu
nedelju.
Zato, Krise?
Zato da ne? ostajao je on pri svom. Govorio je
ozbiljnim glasom. Ti me voli, zar ne?
Zna da te volim.
Onda je sve kako treba. Idue subote. Kad se
vratim iz Klivlenda i kad ti zavri s premijerom.
Dirnuta i polaskana silinom njegovih rei, Nensine oi
zasuzie.
Dobro proaputa ona. Onda je sve u redu,
dragi. I dodade: I zaista sam veoma srena. Zna, u
Grejsvilu sam imala jedno uasno oseanje da e traiti od
mene da se odreknem pozornice pre nego to se venamo.
Zaista?
Ona klimnu glavom.
Sama sam kriva, ali tamo mi se stalno inilo da me
niko ne voli. Sve vreme sam oseala da se tvoji protive
mojoj karijeri. A ona meni toliko znai dragi. Sada joj je
pogled bio nean, i blistao je od iskrenog oseanja. Oh,
razumem da do sada nisam dovoljno uinila. Ali u uiniti,
hou! I to ne igrajui glupe uloge u glupim komadima, ve
prave Ibsena, oa i ekspira. Jednog dana u igrati
Ofeliju. Krise, tako da e ti zastati dah. Znam da ja to mogu.
Ja to moram uiniti. Ponosie se mnome. Strano je, dragi,
kad oveka neto toliko goni u dui. To je isto kao moja
ljubav prema tebi. I ako bih se toga odrekla? Nas dvoje smo
pametni ljudi koji se vole. I ivimo u dvadesetom veku. Ne
postoji razlog pod ovim suncem zbog koga ne bih mogla da

126
imam i tebe i svoju karijeru. Postoji li, reci?
Njena molba, tako neoekivana i iskrena, beskrajno ga
dirnu. Podigavi oi Maden je stisnu za ruku. Glas mu je
bio pun oseanja kad je odgovorio:
Iz poetka nisam razumeo, Nensi, ali mislim da
sada razumem. Mislio sam da se ti samo zaluuje u
pozoritu. Sada znam da nisam imao pravo. I veruj mi, ako
tebi to ne smeta, onda ne smeta ni meni.
Nastade utanje.
Ljudi su se uvek borili oko toga pitanja o braku i
karijeri. Ali mi emo to reiti, zar ne, Krise?
Da, reiemo.
Hvala, Krise proaputa Nensi. Zbog toga
moram jo vie da te volim. Jo jedna pauza, onda: A
ti, dragi? Da li i ti mene tako mnogo voli?
Maden upravi na nju onaj svoj iskreni, vrsti pogled.
Da, odgovori on. Volim te, Nensi. Zar ti
nisam to sto puta rekao?
Kad se Ketrin vratila, razgovarali su normalno. Bilo je
prilino kasno. Muzika je svirala s onom ivahnom
veselou koja predskazuje trenutak prekida. Maden je
pogleda direktno prvi put te veeri. Najzad je izgledalo da
se smirio. Glas mu je bio miran i prijatan.
Dobre vesti, nadam se?
Ketrin se malo osmehnu.
Na telefonu je bio Bree. Brent mu je upravo
telefonirao iz ikaga i definitivno potvrdio sporazum.
Upravo je dobio fotografije koje sam mu poslala Holbajn
uvean u boji. Sutra leti za Njujork, i u tri se nalazimo. Sada
mi je ostalo jo jedino da mu stavim minijaturu u ruke, i
onda je prodata.
Fini posao! Nensi zapljeska rukama preko stola.
Lice joj je gorelo od njene sopstvene sree. estitam,

127
draga! Tako mi je milo.
Sada na to vie ne treba da misli dodade
Maden.
Da ree Ketrin. Ne treba.
Muzika je sada svirala poslednju taku. Bilo je dva
sata. Ljudi su odlazili.
Da, ree Maden mislim da svi treba da
poemo na spavanje.
Nensi se veselo nasmeja.
Glupost, dragi! Suvie je rano. Jo nismo proslavili.
Digavi se, ona se ogrnu alom. Pridruiemo se
Bertramovom drutvu i idemo na sendvi kod Longana.
Senka pree preko Madenovog umornog lica, ali je on
brzo prigui. Ketrin je nekako oseala da on ne eli da
produi to vee. Ali mada je izgledalo kao da eli da
progovori, on to nije uinio. Napolju u predvorju sretoe
Bertrama i ostale. Lesli Din Marks i Glorija Biop bili su se
nekako pomeali u to drutvo, a pozlaena ogledala na
zidovima nekako su uveliala njihov broj, te je prizor, ak i
Nensi, izgledao prilino znaajan. Posle toga, i da je elela,
Ketrin vie nije imala prilike da razgovara sa Madenom.
Sutradan, kao to je nameravao, on je otputovao u
Klivlend.

128
 Glava 11

Oko tri sata sutradan po podne Ketrin sie u svoju

kancelariju da se sastane sa Brentom. Sitna kia cedila se
kroz vazduh, kapljui iz prekrivaa punog hladne vlage
koji je visio na nebu. Protiv obiaja, Ketrin uze taksi, i dok
je odmicala u kolima, njena svest joj je izgledala isto onako
siva i zbrkano neprozirna kao i magleni omota napolju.
Seanje na prolu no noni klub, Dejsi Dervis, drutvo
kod Longana sve joj se to vrtelo u glavi.
Sad je trezvenije mislila na Madenov povratak u
Klivlend i na to kako e se, odbacivi lenstvovanje
poslednjih nedelja, posvetiti drugom ivotu, zemaljskom i
praktinom, koji odgovara njegovom pravom poloaju.
Videla ga je kako silazi iz voza, s torbom u ruci, s
podignutim okovratnikom na kaputu, i natuenog eira,
crnomanjastog, ozbiljnog lica pokrenutog u pravcu
njegovog preduzea, male fabrike s jednim dimnjakom, gde
e njegov poslovoa, predradnik, stenograf a moda i pola
stotine radnika odano izii da ga srdano pozdrave. Kako
je stvorila ovu sliku to nije znala ali je bila ubeena u njenu
realnost, kao da se sve odigrava pred njenim oima.
Ona uzdahnu i malo vre pritee svoja suvie
sentimentalna oseanja, mislei unapred na predstojei
razgovor sa Brentom sa svom silinom kojom je mogla
gospodariti. Kad jednom proda minijaturu, moi e da
napravi plan za brz povratak u Englesku. Nensina
premijera onda nee biti vie nieg da je sprei u tome.
Madenu i Nensi vie nee biti potrebna. Malo bi im
koristila, pomisli s gorinom, za vreme njihovog medenog
meseca.
Izaavi iz kola, oseti drhtavicu i brzo proe kroz

129
hladan vazduh. Bree ju je oekivao u njenoj maloj
kancelariji pozadi, pravoj maloj kutiji, u koju je jedva stao
pisai sto, elektrina grejalica i nekoliko stolica. Odmah je
primetila da je nervozan, mada su njegovo mravo telo i
orlovsko lice teili da izraze tobonju utivu nemarnost. I s
nekim besmisleno i dirljivo sveanim dranjem spremi joj
kafu na malom reou, koju je sada sa tanjiriem slatkih
biskvita nudio kao u znak slavlja i osveenja.
Ketrin prihvati kafu. Kafa je bila dobra, vrela i jaka, s
pravim francuskim ukusom. Dok je pila, posmatrala je
starca njegovo izborano, oseajno lice, odelo usijano od
neprestanog glaanja i pohabano na manetama, njegovo
rublje, besprekorno isto, no prilino iznoeno, paljivo
okrpljeno ispod visokog krutog okovratnika, njegove
cipele, tako paljivo izglaane da se mala prskotina na licu
jedva primeivala i odjednom je obuze saaljenje. Nikad
se pre nije mnogo obazirala na Breea, osim to je
razmatrala korisnost tog neenjenog starog gospodina, ali
sada ga je oitala s jednom novom naklonou, videi
njegovu bitku protiv otrcanosti, itavu tu borbu za
pristojan ivot.
Uzgred budi reeno, primeti ona iznenada
ako uspete u ovom poslu, povisiemo vam platu.
Bree pocrvene od pete do glave.
Oh, ne, gospoice Lorimer.
Oh, da, Bree odgovori ona uverljivo.
On je pogleda, odano, a onda odvrati oi.
Hvala vam, gospoice Lorimer promuca on.
Mnogo vam hvala.
Nastade utanje. Bree pogleda na sat, tanki,
pozlaeni sat iz doba Luja Filipa, uspomenu na njegov
proli ivot.
Voleo bih da je gospodin Brent ve stigao.

130
 Jo nema tri, svakako?
Tano je tri, gospoice Lorimer.
Nemojte se vrpoljiti, Bree. Oi su joj se
osmehivale na njega ljubazno, uverljivo, smatrajui da je
nervozan zbog nove situacije. Ta poviica vam je ve u
depu.
On brzo odgovori:
Ne mislim ja na to. Mislim na vas, gospoice
Lorimer. Na kraju krajeva prilino je vano ... On
slegnu ramenima bespomono.
Brent e je uzeti Ketrin je govorila odluno
Posle svega kako je rekao. Mi ga znamo, zar ne. On
dri re.
Ponovo zavlada utanje, koje oni ispunie
razmiljanjem o svojoj poznatoj muteriji. Brent je bio, kao
to je Ketrin izjavila, ovek koji zna ta hoe i koji to uvek
dobija, malog rasta, crnomanjast, demekast, prodornih
oiju iza naoara, koji je izborio sebi put do basnoslovnog
bogatstva preko srodnih grana, transporta i drvene grae.
Njegovo ime bilo je nacionalni aksiom za uspeh. Pria o
njegovim ostvarenjima od velikog niza stanica za
eksploataciju drveta koje je stvorio na severozapadu do
novog biohemijskog instituta koji je osnovao za dobro
oveanstva u San Francisku postala je skoro
legendarna, a izraunavanje njegovog bogatstva, u koje su
bili ukljueni njegov dvorac u paniji, palata u Veneciji i
velika barokna kua blizu Ki Vesta, harmonijska progresija
u milionima.
I samo razmiljanje o njemu uvelo ga je lino u sobu,
tako je bila iva njegova linost, pa Ketrin, trgnuvi se iz
sanjarenja, primeti da je jo uvek sama sa Breeom, iji je
sat, neumorno kucajui, pokazivao tri i etvrt.
udno, gospoice Lorimer, zar ne? ree starac,

131
nakaljavi se. Hoete li da ... telefoniram njegovoj kui?
Ketrin odmahnu glavom.
Ne smemo ga uznemiravati. Doi e on, jedino ako
nije spreen. U tom sluaju, on e se nama javiti.
Da, gospoice Lorimer.
Ali ova napetost, sa svim onim to se u njoj krilo, bila
je suvie teka za Breea. Ustavi sa stolice, on neprimetno
izie u prednju kancelariju i u stavu iekivanja zauze svoje
mesto iza uskih staklenih vrata, odakle je video deo
plonika odmah ispred radnje.
Ketrin je, poloivi glavu na dlanove ruku, i dalje
ekala, dok joj je uvo, podeeno da uje kljocanje pri
otvaranju vrata, hvatalo samo saobraajnu buku i
izvikivanje prodavaa novina. Najzad joj se uini da je to
izvikivanje neobino glasno i grozniavo. Ali u istom
trenutku Bree upade s novinama u ruci, govorei tako
nepovezano da Ketrin pomisli da ga je sigurno udarila kap.
Najpre nije mogao ni rei da izusti. Stajao je na pragu lako
se klatei, izbezumljenog pogleda, bledog lica, osim tamnih
povrina na jabuicama. Najzad promuca:
Pogledajte, gospoice Lorimer! Pogledajte!
Ona skoi, uasnuta od straha.
ta je?
Brent nee na kraju kupiti minijaturu.
Promucao je te rei, iskrivljenog lica, a onda, sruivi se na
stolicu, poe bez stida da plae.
Ketrin otvori novine koje joj je bio dao i na naslovnoj
strani, velikim slovima preko cele stranice, bila je vest o
avionskoj nesrei koja je donela smrt Brentu i jo desetorici
putnika.

132
 Glava 12

Ketrin izie iz kancelarije u gustu maglu kao da je

njena jedina elja sada bila da se skloni ljudima s oiju i od
dodira s njima. Podignute glave i pogleda uperenog preda
se, ne videi nita, hodala je ezdeset prvom ulicom, preko
Medisona, i stigla po nekom nemom nagonu do otvorene i
puste oaze Centralnog parka. Poto je nekoliko minuta
hodala, sede na jednu klupu pored zamrznutog jezera
nasumce pokuavajui da pribere misli.
Najpre joj do svesti nije dopiralo nita drugo osim
potmulog uasa Brentove smrti. Volela je toga oveka. U
svem svom poslovanju s njom bio je preterano ispravan,
otkrivajui tako kroz atmosferu moi jednu u sutini tako
jednostavnu i plemenitu linost da je poela da ga smatra
ne samo kao svoga zatitnika, ve i kao prijatelja. A sada ga
vie nije bilo.
Postepeno ju je obuzimalo oajanje dok je sedela tu,
udna, usamljena prilika u zaboravljenom parku. Oko nje u
mraku koji je sve obavijao dizali su se minareta i hramovi
velike civilizacije koja je brujala od raznovrsnog ivota. Ali
je ona ovde ipak bila sama. Pred njom, na ledenom
jezercetu, klizala su se ranije neka deca, ali sada su ve
odavno bila kod kue, ostavljajui samo zaleenu penu
tragova od klizaljki. Nekoliko vodenih ptica, ija su hladna
krila bila sloena preko dugakih nogu, lealo je tuno u
zaklonu na ostrvcetu. Sijalice u parku visile su kao
zamagljene glave na nevidljivom lancu koji se pruao u
nitavilo. Sve je ostalo bilo mrak i priguena tiina.
Postepeno joj se pred oima ukazivao njen sopstveni
poloaj. Bila je gotova. Poto je Brent tako tragino zavrio,
njeni izgledi da proda minijaturu brzo i dobro pretvorili su

133
se u beskrajno malu mogunost. Njene obaveze prema
banci trebalo je da uskoro dospeju. Da bi odgovorila, mora
da rasproda ako oni ne rasprodaju svu njenu imovinu
sve to ima, akcije, ugovor, pa ak i vrednost ugleda
trgovine. Moda bi nekom sreom mogla da izbegne
sramotnu otricu bankrotstva. Ali, sa ili bez takve sree,
unitena je, potuena, upropaena. To je kraj njene
karijere, bedno ruenje te kue od karata koju je sagradila s
najveim naporom. Ona oseti bol pri pomisli na svoje ranije
blistave nade, sada tako brutalno ugaene, kao slast
prolaznog uspeha. Sve je bilo pretvoreno u pepeo.
Onda, dok joj se bol sve vie pojaavao, Ketrin pomisli
na one koje e pogoditi njen pad. Valtersa i gospoicu Mils,
Breea avaj, jadnog Breea! a, pre svega, njena majka
e osetiti udarac zbog njenog sloma. Bogu hvala, sada vie
nije potrebna Nensi. Ali ostali oh, bilo je previe bolno
misliti na to, da oni moraju zbog nje da pate. Naravno jo je
mogla da radi i, noena onim nemilosrdnim, svesnim
naporom, nasleem svog puritanskog oca, mogla je da
robuje do starosti. Ali da li e ikad moi da postigne ono
obilje koje je ranije poznavala? Drugi, i ona pomisli na
Bertrama, veselo mogu da izgube, a zatim da za godinu
dana ponovo stvore bogatstvo. Ali ona je bila drukija.
Putanja njene zvezde bila je odreena, a ne udljiva. Kad
padne nikad se vie nee dii. Osim toga, u poslednje
vreme oseala se nekako udno nezatiena, osetljiva za
suze i patnje ivota. Sada, u ovom trenutku, bila je zbilja
potpuno i muno svesna svog pola. Bila je ena, slaba i
bespomona, potrebna joj je bila ruka na koju bi se oslonila,
i jedna jaa volja kojoj bi se mogla obratiti i, plaui,
zatraiti zatitu.
Odjednom je obuze oajanje, jedno tako potpuno
beznae da je dola u iskuenje da zavri taj tok nesrea

134
brzim okonanjem samog svog ivota. Tako bi bilo lako
potraiti tamu, prijatnu zaborav. Niko ne treba da zna.
Jedan pogrean korak u saobraaju nesrean sluaj i
oslobodila bi se svojih muka, zaspala, i uskoro bi bila
zaboravljena.
U istom trenutku oseanja joj se izmenie, i ona odbaci
tu pomisao kao prljavu. Hrabrost! To je bio moto njenog
ivota, uvek hrabrost, drugo je sve bilo svejedno, a sada
mora da pobedi vee snage nego to ih je ikad u ivotu
poznavala. Naglo ustavi i zategnuvi kaput oko sebe,
vrstim korakom poe u svoj stan.
Kad je stigla, Nensi je ve bila tamo, mada se
spremala da poe na probu. Ona naglo pritra i zagrli
Ketrin.
Draga Ketrin uzviknu ona. Tako mi je uasno
ao. Proitala je bila posebno izdanje i sad je brzo
nastavila: Nadam se da to nee tako mnogo smetati. To
je uasna nesrea. Da se samo desilo posle, a ne pre.
Ketrin je sada vladala sobom. Ona mirno ree:
Najsreniji je Brent, ako se pomisli.
Oh, naravno, duo ree Nensi. Zastade. Samo
si ti u stanju da tako gleda na to.
Za trenutak se tu vrtela u elji da pokae svoju
zabrinutost, petljajui malo oko Ketrin, molei je da sedne.
da popije koktel, ili da popui cigaretu, da odmah porui
veeru. Ali jasno je bilo da se brine samo spolja a da su joj
misli zauzete njenom obavezom u pozoritu,
napredovanjem proba i brzom perspektivom njenih linih
stvari. I brzo ode s malo grie savesti i ljubavi.
Ketrin nije oseala nikakvu elju za jelom. Zazvonila
je da joj donesu mleko, i kad joj je bilo doneto, ispila ga je sa
dve tablete za spavanje. San je bio lek koji joj je bio
potreban. I tako. skinuvi odeu, odmah lee.

135
 Pod dejstvom jakog uspavljujueg sredstva, drogom.
zaspala je brzo snom koji se spustio na nju kao krila. Ali i
kroz taj brzi zagrljaj sna misli su se probijale i pretvarale u
rune i mune snove.
Njen duh uniten i nem, vraao se onoj ludoj varki
koja je bila poela da je proganja a koja sada kao da je
odgovarala dvostrukom teretu njene prie. Gospoica de
Kersi, linost sa minijature, oivela je, unela se i postala
njeno oajno, nesreno ja. Ona, Ketrin Lorimer, postala je
ivi portret Holbajna, razoarana ivotom i ljubavlju, usana
ukoenih u onom bledom zamiljenom osmehu i s rukom
koja stee drke belih karanfila, traginih i nitavnih. Sav
onaj tok sudbine kojim je minijatura dola u njene ruke u
ovom periodu njenog ivota kao da je bio unapred odreen
i neizbean. Kao mig i predoseanje. Ne istorija, ve se
sudbina nesrene Lisi u njoj ponavljala. A ta sudbina,
gledana kroz privienja njenog sna, bila je dovoljna da je
natera da glasno zajeca.
Probudila se je trgnuvi se, suvog grla, dok joj je znoj
curio s ela, opazivi da je jutro. U njenoj neosveenoj glavi
u kojoj joj je kljucao bol, shvatanje poloaja u kome se
nalazila odmah joj se ponovo javi. Kao da eli da to
izbegne, ona skoi iz kreveta i poto se istuirala brzo se
obue. Pogled u Nensinu sobu pokaza joj da Nensi jo
spava.
Ketrin izie. Nije imala pojma kuda ide. Ne, naravno,
u kancelariju. Nije mogla da se nae licem u lice sa
Breeom, niti sa pozornicom svoje nesree. Nekako nejasno
shvatila je da je njeno ponaanje patoloko, a njen duh i
dalje poluopijen ili potpuno oamuen. Sada se nalazila u
etrdeset i sedmoj ulici, idui prema Tajms skveru. Na
uglu se zaustavi u radnji i porui olju kafe i kiflu. Iziavi
ponovo nastavi preko trga, ne mogavi se odupreti bujici

136
ljudi koji su bili zakrili ulaz u podzemnu eleznicu, bila je
uneta unutra i niz stepenice do voza.
Spas! Spas! Sada je bila u vozu, nije znala u kome, i
sedei u pretrpanom kupeu, razmiljala je o podzemnoj
tami, dok su se tokovi okretali i kripali ispod nje. elela je
samo da pobegne. Kraj. Ponovo se nala napolju, na peronu
kojim brie vetar, s mirisom mora u nozdrvama, i slab zvuk
velikih talasa u uima. Sa stanice u jednolinoj glavnoj ulici
punoj radnji s kapcima, restoranima gde slue koljke,
ribljim restoranima, dvoranama za streljanje, sve u
potklobuenim bojama i popucalom laku, pocepanim
oglasima na oglasnim stubovima, i sa starim sezonskim
reklamama. Iznad i oko nje, ogromne graevine, beivotne
i rune, stari kosturi jednog naputenog zabavnog parka.
Mlaz svetlosti probijao se kroz uasnu tamu Ketrinine due
otkrivajui njenu ludu i smenu situaciju. Usne su joj se
trzale od gorke, bolne veselosti. Ovo je bio Koni Ajlend.
Bilo joj je svejedno. Na pustoj luci, ispod ogromnog
luka neba i mora, s ogromnom ravnom povrinom
ispresecanom velikim svetskim brodovima, vazduh je bio
hladan i ist. Ketrin je hodala miljama pustom obalom.
Hodala je celog dana, gore-dole, oborene glave,
nepominog pogleda, oiju kao da neto trae. I mada joj se
u glavi bilo razbistrilo, a nesigurna ravnotea njenog duha
ponovo se uvrstila, nije nala nita, nita osim iscrpljenosti
i oajanja. Rani decembarski mrak naterao ju je da se vrati u
svetlost naputenog grada, a zatim u blistave oblike
Njujorka, koji ju je primio s podsmehom koji ju je unitavao
dok su neonski zraci izbacivali svoje boje iznad divljeg
pakla ulica krcatih svetom.
Kad je ula u svoj stan, poto je istraila najdublje
dubine svog oajanja, pogled joj pade na gomilu belih
ceduljica s uobiajenom odtampanom reenicom:

137
 eka vas poruka u kancelariji.
U istom trenutku zazvoni telefon. Bila je to
telefonistkinja u kui.
Oh, gospoice Lorimer zau prijatan melodian
glas. Gospodin Bree celo popodne pokuava da vas
pronae. Pet-est puta telefonirao je, a nekoliko puta je
lino dolazio.
Samo Bree, pomisli tuno Ketrin, a glasno ree:
Dobro, hvala. Pozvau ga kasnije.
Ravnoduno, upravo htede da spusti slualicu, ali pre
nego to je prekinula vezu, telefonistkinjin glas se ponovo
javi.
Priekajte trenutak, molim vas, gospoice Lorimer.
Gospodin Bree je opet na aparatu.
Utika kljocnu i Bree stade da govori.
Halo! Halo. Jeste li to vi, gospoice Lorimer? Gde
ste, pobogu?
Drei rukom elo zbog umora Ketrin se uzdra i
strpljivo odgovori:
Uzela sam slobodan dan, Bree! Nemate razloga da
se uzbuujete zbog toga.
Ali, mon Dieu, uzviknu Bree. Zar ne shvatate
ta se desilo?
Ketrin ovlai usne osetivi neku histeriju u
Breeovom glasu.
ta se desilo?
Celo popodne pokuavam da vam kaem,odgovori
Bree sasvim van sebe. Oh, mon Dieu, ne mogu vie da
izdrim, inae u pui kao balon. Gospoice Lorimer, draga
gospoice Lorimer, prodali smo minijaturu.
ta?
Da, da, istina je; Ha, ha! Istina kao bog na nebu.
elim da se smejem, elim da pevam, elim da igram od

138
radosti.
Soba stade a se vrti oko Ketrin. Nije verovala
Pomislila je da je starac poludeo. Brzo pritisnu slualicu na
uvo i ree tihim, snanim glasom:
Bree! Jeste li poludeli?
On je naglo prekinu.
Ne, hvala bogu, gospoice Lorimer, savreno sam
pri zdravoj svesti. Sluajte! Sluajte! Molim vas sluajte!
Molim vas nemojte me prekidati, inae e me udariti kap.
Jutros je doao Aer, ljubazan kao brat. ali zbog Brentove
smrti i tome slino. Priao je pola sata. Onda je iziao s
pravim razlogom. Nareeno mu je da nam ponudi sto
hiljada dolara za minijaturu.
Sve se ponovo zavrte oko nje. Ona se vrsto uhvati za
ivicu stola, drei se na nogama s najveom snagom volje.
Morala je da veruje Breeu i verovala mu je, tu nije bilo
sumnje.
Nadam se proapta slabo ona nadam se da
ste prihvatili?
Bogami sam prihvatio povika Bree.
Neto je podrhtavalo u tiini. Onda, tihim glasom.
Ketrin proaputa:
Na kraju krajeva smo je prodali sto hiljada
dolara.
Da, viknu Bree ludo srean. I banka je
odobrila iznos. U pola dvanaest sam uplatio. Sada je novac
u banci, na vaem raunu. Priekajte tu gde ste, gospoice
Lorimer, a ja u doi i sve u vam ispriati!
Ketrin nervozno spusti slualicu. Grudi joj se
odjednom ispunie jecajem i ona se zatetura prema kauu.
Onda se vrtoglava svetla odjednom zamaglie i sve se
zamrai. Prvi put u ivotu Ketrin se onesvestila.

139
 Glava 13

Ujutro sledeeg dana bilo je mrazovito s visokim

plavim nebom i suncem koje je sijalo na grad. Zamenivi
svoja neverovatna uzbuenja prethodnog dana dubokim i
ozbiljnim oseanjem zahvalnosti, sedela je za pisaim
stolom i pisala kui. Ve je bila poslala kablogram s dobrim
vestima Valtersu i s nalogom da obavesti banku, a sada, je
paljivo pisala o preokretu dogaaja, u pismu njemu i
majci.
Tek to je zavrila, kad neko zakuca na vrata i ona
primi radiogram. Otvorivi ga, proita:

Stiem ponedeljak Evropa Nensina premijera stop

bedan izgovor stop dolazim da te vodim kui stop voli te
arli

I tako je arli najzad ispunio svoju pretnju! Osmeh joj

je bio topliji no pomalo setan dok je gurala list u stranu.
Nekako joj je bilo milo to e ponovo videti arlija, on je
bio tako neumoran, tako divan prijatelj. Ali, avaj, ta vrede
sve njegove nade! Ako je pre imala tako malo da mu
ponudi, kako mnogo manje ima sada da mu prui! A ipak
nije znala. arli je bio utoite, neka vrsta sigurnog vodia,
uvek pri ruci kad je bio potreban. Zar on nije bio reenje
problema njene ljubavi prema Madenu, lak odgovor na sav
njen strah?
Sedela je neko vreme u sanjarenju koje je ponovo
navuklo masku tuge na njeno lice; onda, ustavi, zatvori
pisma, zalepi marke na njih i spusti ih u otvor za potu.
Vrativi se, prie prozoru i zagleda se na ulicu. Mada joj se
na licu jo uvek itala tuga, otra, svea lepota dana bila je

140
neodoljiva. I, kako je bilo divno stajati opet na sigurnim
nogama! udo, mada neoekivano, dogodilo se.
Aer je bio kupio minijaturu, naravno ne za sebe ve
za klijenta. Bree je sumnjao na Doa arda, elinog
magnata iz Pitsburga, za koga je Aer esto radio.
ard je kupovao prerafaeliste za novu palatu koju je
podigao za sebe, ali nita nije bilo verovatno nego da je
iznenada osetio sklonost prema ovoj starijoj koli. No, ma
ko da je bio kupac, to nije vano; novac je promenio tok
sree prema Ketrini, i ona je sada duboko u dui bila vrsto
uverena da taj tok vie nikad nee krenuti unazad.
Telefon zazvoni.
Gospodin Maden eli da vas vidi, gospoice
Lorimer. Da li da ga poaljem gore?
Sasvim iznenaena Ketrin je stajala nepomino dok joj
se krv polako povlaila iz lica. Ponovo je osetila u grudima
lupanje koje je tako dobro poznavala i stezanje grla.
Da, najzad nekako izusti. Poaljite ga gore.
Bilo je sasvim logino da on treba da doe, u
iekivanju Nensine premijere, ali je ak i zvuk njegovog
imena, izgovorenog preko ice, bio dovoljan da u njoj
probudi onu zbrku oseanja koja se sastojala od patnje i
radosti.
Uao je s neuobiajenom neposrednou, no iz nekog
nepoznatog razloga zaboravio je da se rukuje. Stajao je na
nekoliko koraka udaljen od nje, oiju uprtih u nju s nekom
udnom napetou.
Nensi je u pozoritu ree Ketrin. Tako mnogo
radi da skoro nikad nije ovde. Ali, pozvau je odmah da
razgovara s njom.
Ne, nemoj ree on mirno. Kasnije u se videti
s Nensi.
Ona zastade kako je ila ka telefonu. Njegovo dranje,

141
uzdranije nego ranije, izazva joj neko udno zastraujue
podrhtavanje u grudima. Uzbuena, ipak se nekako
osmehnu.
Kad si stigao?
Upravo sam doao. Celu no sam putovao iz
Klivlenda. Usne su mu se stezale, ali mu je glas bio
nekako udno nemiran. Ketrin, eleo bih da razgovaram
s tobom, ako nema nita protiv.
Sada stvarno uplaena, Ketrin ga dobro pogleda
ispitujui ga sa briljivou koja je odjednom postala
napeta. Njegovo lice, turobno i mrano, ispod neosetijive
maske nosilo je tragove dubokog jada. Odelo je nosio s jo
vie nemarnosti nego inae, eir je guvao u rukama. I
odjednom, jedna bolna misao, ve ukorenjena u Ketrininoj
dui, pojaa se do potpunog ubeenja. Nagonski je oseala
da se Maden nalazi u materijalnoj neprilici.
esto je sumnjala da on troi vie nego to moe sebi
dopustiti. Nekoliko dana ranije raspravljala je o tome s
Nensi. On je imao obaveze u Grejsvilu, majku, odravanje
domainstva, i sve one roake kojima je pomo bila
potrebna. A sada, vrativi se u Klivlend posle tog dugog i
skupog odsustva, verovatno je video da mu posao zapinje,
ili da je moda potpuno propao. Bez obzira na to kako je
stekla taj utisak, on je postojao i davao je znaenje
njegovom izraenom strahu. Seajui se jo uvek ivo svog
skoranjeg iskustva, Ketrin oseti duboko saaljenje prema
Krisu i zajedno s tim i podsticaj nenosti da mu pomogne,
da mu smanji teret ako moe. Ona uze stvar u svoje ruke.
Sluaj, ree ona skrivajui svoju reenost ispod
veselosti po ovakvom danu ne moemo ostati unutra.
Ako nema nita bolje da radi, hoe li da rua sa mnom?
Da ruam? ponovi on napetim glasom, kao da je
to bilo poslednje to je oekivao.

142
 Da, da rua ponovi ona odluno. Tako emo
moi da razgovaramo. I dok budemo razgovarali,
razgovaraemo poteno. Izgleda uasno umoran. Daak
sveeg vazduha dobro e ti doi. A i Nensi sigurno nee
biti slobodna do etiri sata. Imam jednu ideju. Odveemo
se u Hadson u gostionicu Medvee brdo. Po ovakvom
suncu s ovakvim nebom, bie ba divno.
Njegovo se lice ozari. On ponovi njene rei:
Da, ba e biti divno. Onda nastade utanje koje
kao da ga je privremeno vratilo navikama visokog drutva.
I on dodade: Postarau se za kola.
Ne odgovori ona odluno. Ja sam domaica.
Ako smatra da e i dalje razbacivati novac, onda se vara.
Ketrin pozva telefonom portira naredivi mu da joj
spreme automobil, i deset minuta kasnije, udobno
zamotani u ebad, oni se naoe na zadnjem seditu
dugake, crne limuzine koja je tiho klizila kroz saobraaj i
izronila preko mosta Dorda Vaingtona na zapadnu
obalu reke. Oblinje predgrae brzo je nestalo za njima, i
oni se uskoro naoe izvan grada, jurei levom obalom
Hadsona. Ispod njih tekla je velika reka, nabujala od
snenih otopina s planina. Sa njihove leve strane gubili su
se u daljini bregovi zaodeveni grmljem i ukraeni
borovima, i s vrhovima pokrivenim svetlucavim snegom.
Vazduh je bio ist i hladan, put tvrd kao od gvoa i sve je
bilo proeto divnom kristalnom sveinom.
Kako joj je pala na pamet ideja za jednu takvu vonju,
koju je ovo godinje doba skoro iskljuivalo, skoro i nije
znala. Moda je to bio pokuaj da povrati atmosferu
Vermonta. Moda joj je nagon kazivao kako e to biti
divno. U svakom sluaju, nemogue je bilo ne osetiti zanos
od toga prizora, i Ketrin se okrenu Madenu, dobacivi mu
brzo jedan drugarski reiti pogled. Trudila se da joj glas

143
zvui razgovorljivo.
Nije ti ao to smo poli?
Ne pogledavi je, Kris odgovori: Ne, milo mi je.
Ketrin se osmehnu i setivi se jueranjih komara,
ispria mu po neto o svom lutanju po obali i srenom
zavretku onog doivljaja.
I tako si prodala minijaturu? ree on kad je
zavrila. I dodade malo poste: Pa, strano mi je milo.
Da, sad imam novca odgovori ona veselo.
Pravi je as da zatrai akontaciju.
Ali njena primedba kojom mu je ponudila da pone
razgovor o poslovima, prola je nezapaena. On je i dalje
utao, ne pokuavajui ak ni da nastavi taj razgovor, glave
malo pognute napred, kao da je zaokupljen nekom tajnom i
upornom milju.
Ispred njih stene su dizale sve blea t kamenitija lica,
da onda iznenada nestanu, kao da ih je odgurnula neka
divovska ruka, otkrivajui pogled na reku i talasastu dolinu
jo sjajniji nego prethodni. Poto su ostavili obalu,
zaokrenuti su levo privatnim putem i zaobiavi podnoje
Medveeg brda, uli su u gostionicu. Ovde je sneg bio vie
napadao, pa su se na niim padinama skijali neki deaci.
Ketrin i Maden izioe iz kola na ledeni vazduh. Do
uiju su im dopirali uzvici deaka, praskavi kao pucnjevi iz
puke. Suvi sneg im je kripao pod nogama. Stari portir, u
krznenoj kapi i rukavicama, pokaza im kako da uu u
trem, a zatim irokim borovim stepenicama, du kojih su
velike kutije s egzotinim leptirima, udan podsetnik po
ovom arktikom popodnevu, u ogromnu odaju ureenu
kao lovaki paviljon, s jelenskim rogovima i glavama po
zidovima i s velikim kaminom u obliku polumeseca
prepunim ogromnih zapaljenih cepanica.
Kad je Ketrin tu bila poslednji put, bila je sredina leta,

144
kad su turisti i prolazni vozai bili prepunili suncem
obasjanu sobu, ali mada joj se i onda svidelo ovo mesto,
sada je jo snanije bila obuzeta njenom pustom seoskom
divotom. Moda zbog toga to je ve bilo prolo dva sata,
ostali su sasvim sami za stolom smetenim tano ispred
divotnog plamena s vidikom koji je obuhvatao celu divotnu
panoramu bregova.
Ruak je bio jednostavan ali dobar; supa na junjaki
nain, bubrenjak, kolai od ananasa i kata. No Maden je
malo jeo. I dalje utljiv, mada paljiv prema Ketrini, oiju
stalno upravljenih na nju s onom mranom nedokuivom
napetou. Pod tim pogledom Ketrin je oseala da je
obuzima vrtoglava slabost.
Doli smo ovamo da razgovaramo, zar ne?
Da, Ketrin klimnu on polagano glavom. Bar
ja, kao to sam ti rekao, imam neto to moram da ti kaem.
Ona brzo obori oi. Bio je izgovorio njeno ime na
takav nain da joj se srce stezalo u grudima. elela je svom
duom da mu pomogne, da mu odmah olaka stvar.
Ti si u nekoj neprilici ree ona brzo. Vidim ti
to po licu. Ali ti zna da u uiniti sve to mogu. Ona
nespretno zastade. Kai mi, je li po sredi novac?
Mada se njegovo lice oigledno nije promenilo,
zamiljena bora pojavi se meu oima. On je dobro pogleda
s nedoumicom i iznenaenjem, a onda polagano odmahnu
glavom.
Otkuda ti ta ideja, Ketrin? Ja imam onoliko novaca
koliko mi je potrebno. Da, imam ga mnogo.
Bezbojna ravnodunost njegovog glasa bila je
ubedljivija od svakog izriitog tvrenja. Tu nije bilo mesta
raspravljanju, nije bilo nikakve mogue sumnje. Ketrin u
trenutku oseti da je pogreila, zato su oni onda ovde? Ona
zadrhta. Nije mogla da ga pogleda u oi.

145
 Maden je govorio tiho, kao ovek koji tvrdi nepobitnu
injenicu.
Neto vanije od toga, Ketrin, mnogo vanije.
Jednostavno, Ketrin, ja te volim.
Sedela je potpuno mirna, dok joj je bura oseanja
brujala u krvi. Bili su sami u prostoriji. Kraj tople vatre telo
joj se bilo opustilo, i izvanredno oseanje ugodnosti irilo
joj se kroz udove.
Mislio sam da volim Nensi nastavi on istim
onim obuzdanim i ravnomernim glasom. Ali sam samo
bio zaljubljen. Lepo lice, posle onolikih godina dok sam
dirinio na poslu. Zaludila me je mladost i Sredozemlje i
sve ostalo. Nisam to znao dok tebe nisam upoznao. Ali
sada znam, Ketrin. Ovo je ono pravo, to se deava samo
jednom u ivotu. Nikad nisam znao da tako neto moe da
se desi, Ketrin. Danima sam se protiv toga borio, ali ne
vredi. ak i ako tu nita ne mogu da uinim, moram da ti
kaem. Volim te. Da, Ketrin, volim te.
Ketrin nije mogla to da podnese. Odvrativi pogled
od stola, ona okrenu glavu u stranu.
Ne ree grcajui. Nije istina.
Istina je, Ketrin.
Nemogue. Nemogue je. Kako moe kako si
na tako neto mogao i pomisliti?
Jedva je znala ta govori. Od suza nije nita videla.
Ustavi nasumce od stola poe prema prozoru.
ao mi je, Ketrin. Samo sam morao da ti kaem.
Pokuao sam da krijem ali nije imalo ni najmanje smisla.
Maden ustade i poe za njom. Stajao je pored nje
preklinjui. Napolju je bio poeo da pada sneg. Sitne
pahuljice padale su ispred prozora i lake i nene kao senke.
Iza tih pahuljica cela priroda je bila nema i nepokretna. I
samo drvee stajalo je mirno, kao na strai, u stavu ledene

146
nepominosti. Nebo je bilo modro kao more, a ispod
njegove zasvoene ogromnosti leala je zemlja bela i
blistava. Zbog sve te tiine i lepote Ketrin je jo vie patila.
Ona prinese ruku elu. Bila je savladana i nepomina.
Pusti me proaputa ona. Molim te pusti me.
Ponovo nastade tiina, bolna i puna napetosti. Snene
pahuljice su i dalje padale kao male bele ptice leprajui
kroz prostor.
Mislim da razumem ree on najzad tekim
glasom. To je samo s moje strane. Ti mene ne voli.
To je slomilo i njen poslednji otpor. Bilo u grudima joj
je kucalo. Kucalo i zbunjivalo njenu misao. Ona uzdrhta od
nenosti koja ju je obuzela. Zajecavi ona se okrenu
Madenu.
Krise! Ti zna da te volim svom svojom duom.
Ona mu se nae u zagrljaju. Usne joj se pripie uz
njegove, suze potekoe iz oiju. Za trenutak ga zagrli. Bila
je obuzeta neizmernom sreom tolikom da srce nije moglo
da je podnese. Onda mu se s jecajem istrgnu.
Ne moemo, Krise. To je nemogue! Moramo
misliti na Nensi.
Kris je bio sada blei od nje. On je uhvati za ruku kao
da je nikad vie nee pustiti.
Moramo misliti na sebe. Mi se volimo. To je jedino
vano.
Ketrin je polako dolazila sebi. Mada je celo njeno bie
bilo poneseno i uzdrmano, oajniki se je borila da se
savlada.
Nije samo to vano. Nensi te voli. Od toga se ne
moe pobei. Nikad, nikad, nikad! Ti prema njoj ima
obaveze, kao i ja.
On stegnu zube, opirui se svim svojim moima.
Ali sluaj, Ketrin draga. Ti mene voli. Ti pripada

147
meni.
Sluau, Krise odgovori ona. Ali najpre ti
mora mene sluati. Mi ne moemo pripadati jedno
drugom. Ti pripada Nensi. Ti zna koliko ja brinem o njoj.
Ja ne bih mogla da joj nanesem bol. Nikad! Nikad! A ni ti,
kad pomislim, ni ti, to ne bi mogao.
Nije govorio, lice mu je bilo izborano od patnje. On
pogleda Ketrin pravo u oi, koje ga vrsto doekae, a onda
se brzo odvratie. Napolju naspram prozora sneg se
nagomilavao tiho i nemilosrdno.
S priguenim jecajem se okrenu i poe da skuplja
svoje stvari pripremajui se da poe. Neto konano u
njenom ponaanju pobedi ga. Nalazio se tik kraj nje, tako
blizu da je miris iz njene kose dopirao do njega. On zadra
dah, a onda bez veze uzviknu:
Znao sam da e to tako biti, Ketrin, od onog
trenutka kad sam odluio da ti kaem. Ali mi je sada bar
lake kad pomislim da i ti mene zaista voli.
Ketrin ne odgovori, ve ga ponovo pogleda. Ozbiljna
lepota njenih oiju strujala je prema njemu. Slatka strepnja
tih oiju uutka ga. Srce mu se ohladi. Okrenuvi se, on
poe za njom iz sobe.

148
 Glava 14

Povratak u Njujork bio je tiho muenje. Maden je

jedva govorio, i sedeo je ukoeno u svom uglu kola Ketrin
je gledala napred, lica mranog i bledog, brade zavuene u
meko krzno njenog kaputa. Kako je stigla u svoj stan a da
nije sasvim klonula, nikad nije shvatila. Ali najzad su stigli,
okrueni sigurnou svetlosti i ljudi.
Bilo je pet sati. Nensi se bila vratila iz pozorita i
dovela Bertrama, Paulu Brent i Dona Sidnija. Pili su
koktele, i Nensi koja je ve veselo dovravala drugu au,
oduevi se ugledavi Madena.
Zdravo, srce uzviknu ona glasno i oduevljeno
pred svima. Nisam te oekivala da e se vratiti do sutra.
Ba je to divno. Hajde, prii i vrsto me zagrli.
Nensino raspoloenje je bilo raspoloenje oiglednog
ushienja. Ona nije opaala Madenovo bolno oklevanje dok
je stajao na pragu, ni borbu koja se je odraavala na
njegovom licu. Kad je, s naporom, poao napred, ona ga
zagrli i pritisnu svoje usne na njegove
Tako mi je milo to te vidim uzdahnu ona
zadovoljno. Provela sam uasan dan. Bertram nas goni
kao pse. A meni je to ba i potrebno.
Obrazi su joj bili malo rumeni, a oi svetle. Grlei ga i
dalje, privue ga k sebi i osmehnu mu se u oi.
Nastade neprijatno utanje. Ketrin odvrati pogled
Njeno lice, i dalje bledo, bilo je spolja smireno, ali su joj
usne drhtale od bola.
Paula Brent, u slikovitoj pozi na visokoj stolici, udno
pogleda Madena pa Ketrin.
Gde ste bili vas dvoje? Izgledate potpuno umeteni
i hladni kao led. Kao da ste ovog trenutka pali s brda.

149
 Osetivi da je i drugi posmatraju Ketrin se uznemiri.
Ustvari odgovori ona, skidajui rukavice i bili
smo u brdima. Bili smo gore uz Hadson na ruku. Bilo je
divno tamo gore u snegu.
Hadson! uzviknu Sidnej s nevericom. To je bio
plav mladi talasaste kose u elegantnom odelu. Kolena mu
se na pantalonama uopte nisu nazirala. S izvanrednom
duhovitou on dodade: Gospode boe!
Ne! Meni to izgleda zanimljivo promrmlja
utivo Paula. Nadam se da niste prouzrokovan
odronjavanje usova. Daj mi cigaretu, Done.
Ketrin jedva primetno pocrvene. ak je i Bertramov
pogled poivao na njoj. Ali, s nekom unutarnjom sveu da
nita ne moe da je uznemiri, poe pravo Nensi i sede
pored nje.
Jesi li provela teak dan, duo? upita je mirno.
Nensi klimnu malo previe ushieno, maui
praznom aom i u slobodnoj ruci.
Jednostavno nam je svima bilo grozno. Hvala bogu
na nebesima to nam je u ponedeljak premijera. Berti nas
goni kao besne pse. To sam ve rekla, zar ne? Zna. Opla!
Opla! Skoi kroz obru, inae e dobiti biem. Ali sada kad
je Kris ovde, ne oseam se tako loe. Izii emo i dobro
emo se provesti. Divno emo se provesti. Uzmi koktel,
Ketrin?
Ketrin odbi. Posle one istoe vazduha Medveeg brda,
ova soba vrela, puna mirisa i duvanskog dima, izazvala je u
njoj lako gaenje. Primetila je da Maden ne pije. Ona se
okrenu Bertramu.
Jesi li zadovoljan kako probe napreduju?
On se nasmeja, isprui noge i nastavi uzdrljivo da
posmatra vrhove cipela.
Jesam li ja ikad potpuno zadovoljan? Ali jednu

150
stvar mogu da ti kaem. Ta tvoja mala bezobrazna
sestriina nije ba tako loa.
Nensi napravi grimasu na Bertrama.
Pohvala od upravitelja cirkuskih predstava. Opla!
Opla! Ukljuite radio. Posle ovoga mislim da treba da se
proveselimo.
Mladi Sidnej ukljui radio, a Nensi oslobodivi ruku,
dobaci na brzinu osmeh Madenu i stade da se doteruje,
tanim i proraunatim potezima. Boja njenog rua za usne
tano je odgovarala skrletnoj boji laka za nokte.
Bilo je to divno, ivahno lice, zakljui Ketrin,
posmatrajui Nensi novim i ozbiljnim pogledom obrve
moda suvie tanko izvuene olovkom, usne suvie obesne,
ali elo mudro, oi bletave. Njeno dranje mada proueno
u svoj prefinjenosti, uini se Ketrini udno naivno i dirljivo
mlado. Ona malo zadrhta. Nikad ne bi mogla da nanese
Nensi bol, nikad, nikad. Nensi moe da bude razmaena,
pa ak i sebina, i svirepa, i prerano sazrela. Ali ona je samo
dete. Opametie se, imae dublje oseanje. To e joj pruiti
brak sa Madenom, i ire i dublje poznavanje znaenja
ivota.
Dakle, ta emo? upita Nensi. Zar me niste uli?
Hou da idem svuda. Hajdemo na veeru kod Duge, a
posle da ujemo Tirolske pevae.
Madenov izraz lica i dalje se nije mogao proitati. On
ree umorno:
Mislim da mi se veeras ne izlazi, Nensi.
Preko ramena Paula nemarno presee:
Planinari su pomalo umorni.
Ali, srce pobuni se Nensi napuivi se malo
ne moe tek tako da ostavi mamu. Mamino zlato mora
biti dobro!
ak se i Bertram nasmeja. Nensino brzo prisvajanje

151
amerikog govora nije bilo bez prizvuka humora. Ali
Maden, koji je gledao u pod, izgleda da nije bio veseo. U
njemu se vodila duboka i gorka borba. Najzad, i pored
svega, svestan da ga Ketrin posmatra mahnu glavom u
znak pristanka. I ustade.
Dobro, Nensi ree on. Idem i ja.
Svi ustadoe spremajui se da pou. Nensi uze
Madena pod ruku. Sidni proguta poslednji gutljaj na
brzinu. Bertram pomoe Pauli da obue kaput. Ali Ketrin,
odluno se alei na glavobolju, ostade kod kue elela je
da Maden i Nensi ostanu sami. Molila se bogu da se sve
samo od sebe rei izmeu njih u toku te veeri. Molila se
svom svojom snagom

152
 Glava 15

Sutradan izjutra Ketrin je imala poslovni sastanak na

Riversajd Drajvu s nekom gospoom Van Boren koju je
zanimala kao to je rekao Bree, njihova boveska tapiserija.
Ta tapiserija ustvari i nije bila Ketrinina pripadala je
Ricetu & kompaniji, poznatim parikim trgovcima
umetnikim predmetima, za koje je Ketrin ra'dila kao agent
ali procenat koji bi dobila o uspene prodaje svakako bi
bio velik.
Ona odlunost koja je zauzimala tako veliko mesto u
Ketrininom karakteru silila je Ketrin da nastavi kao da se
nita nije desilo. Obukavi moderan kostim ona se u pola
deset uputi u kancelariju. Bree, koji je izgledao doteraniji i
uglaeniji nego to je nedeljama izgledao, ekao ju je,
razgledajui kataloge neke budue prodaje. Stavivi ih u
stranu kad je Ketrin ula, on hitro skoi.
Spakovao sam tapiseriju, gospoice Lorimer
Moemo je poneti.
Dobro!
Posmatrao ju je, osmehujui se, trljajui ruke.
Zar nisam rekao da emo preboleti krizu?
Prodaemo tapiseriju. Ove godine emo napraviti veliki
posao
I klimnuvi glavom prosto predskazivaki poe
prema vratima. Poto je pozvao taksi i pomogao Ketrini da
ue, on stavi dragoceni omot pored nje. a onda sam ue, pa
zajedno pooe.
Vrlo je udno, gospoice Lorimer, primeti on
poto se je namestio. Ispitivao sam Aera koliko sam
mogao, ali ne mogu da doznam ko je kupio minijaturu.
Zar to nije svejedno? upita Ketrin nemarno.

153
 Oh, svejedno je sloi se on sa svojim odreenim,
izvinjavajuim osmehom. Mon Dieu! da! Poto smo mi
dobro proli. Ali je prilino udno. Zamislite, jedno takvo
umetniko delo od takvog znaaja tek tako nestalo sa
trita paf!
ini mi se da ste rekli da je to bio ard.
Nije. Ne, ne! Posle sam doznao. Dobri ard je ostao
veran svojim prerafaelistima.
Moda je jo kod Aera?
Ne, gospoice Lorimer. Dao mi je asnu re da ju je
predao svom klijentu.
Pa, uzdahnu Ketrin odmahnuvi glavom to je
udno, ba udno. Ali ne treba da se mi zbog toga muimo.
Ta epizoda je zavrena. Sada moramo da svrimo druge
stvari.
Kad su stigli do kue na Riversajnd Drajvu, ugledae
zgradu od mrkog peara s prozorima natkrivenim crepom
i finim vratima od kovanog gvoa, koja je dokazivala da
sva slava nije nestala iz tog nekad slavnog prolaza.
Gospoa Van Boren bila se prosto zaljubila u tapiseriju, ali
nije znala ima li u kui mesto gde bi je postavila. Ve su
imali previe slika u trpezariji, to se tie salona na spratu,
on nije odgovarao
Ketrin je malo govorila. Pratila je gospou Van Boren
po kui, sluajui s oiglednom panjom. Ali od prvog
trenutka videla je da je ulazni hol idealan za tapiseriju. I
tako, kad su ponovo sile dole, ona upita:
Da li ste zadovoljni svojim holom?
Pa, nisam odgovori gospoa Van Boren i
pogleda nepoverljivo. Uvek sam smatrala da je
nesrazmeran.
Pa kako bi bilo da dopustite meni da neto s njim
uinim ree Ketrin. Zbilja, to bi mogao da bude najlepi

154
kutak u kui.
Uz pomo Breea i sluge, skinula je ceo red prilino
beznaajnih gravura koje su visile na glavnom zidu. Na
njihovo mesto obesila je tapiseriju, divan lovaki prizor.
Ispod toga stavila je talijanski sto za ruavanje koji je stajao
poluskriven u jutarnjoj sobi. Na njega je stavila dva visoka
svenjaka koje je uzela iz pretrpanog salona, a izmeu njih
je stavila etvrtast srebrni posluavnik.
Preobraaj je bio udesan. Hol je odmah postao
dostojanstven i karakteristian. ak i Bree s odobravanjem
klimnu glavom, to se tie male gospodarice kue, ona je
uzbueno cvrkutala.
Ne dirajte to uzviknula je. Ni najmanje. Hou
da to ba tako ostane. Tano!
Vama je u stvari potrebno jedno dugako ogledalo
na drugom zidu, predloi Ketrin s uskim
polukrunim okvirom. Imamo zaista jedan divan komad iz
doba Dorda I koji bi vam savreno odgovarao.
Da, da ree gospoa Van Boren zadihano.
Doi u sutra da ga pogledam.
Kad su se vraali, Bree se s potovanjem okrenu
Ketrini.
Zar nisam imao pravo, gospoice Lorimer?
Promena sree, a? Zar ja to ne oseam u svojim starim
kostima?
Promena sree! ta je to sada znailo za Ketrin?
Izgovorivi se ona zamoli Breea da je pusti da izie u
Pedeset i sedmoj ulici, pa se peice uputi prema hotelu.
Setila se, kao kroz maglu, da danas stie Apton i da treba
da ga saeka kad doe. Ali nije znala kad stie Evropa.
Kad je stigla u stan, najpre je pomislila da je arli ve
stigao, jer je na njenom stolu stajao dugaak paket od
cvearke. Ali im je otvorila paket, znala je da je pogreila.

155
Tu su, zasenjujui joj oi svojom lepotom, leali divni beli
karanfili, svaki pojedini savren, edan, mirisav. Bili su od
Madena. U Ketrinino srce navali bol nalik na plameni
jeziak. Poluzatvorenih oiju ona pritisnu obraze uz
mekane cvetove. Njihova slast bila je jaa nego to je ona
mogla podneti. Sadravali su svu slast sree koje se
odrekla. Dugo je stajala. Onda, otvorivi oi, ugleda sebe
neoekivano u ogledalu koje je visilo na suprotnom zidu.
Zaprepastila ju je slika koju je odraavalo. Izgledala je kao
prizivanje prolosti, minijature i njenog znaenja u njenom
ivotu. Ketrin uzdahnu. Dama s karanfilima pomisli
tuno. To je, znai, na kraju, bila njena uloga.
Ni posetnice, ni poruke nije bilo uz cvee. Znala je da
e Maden telefonirati. I zaista, skoro odmah, on se javi
telefonom, tihim i potmulim glasom.
Voleo bih da te vidim, Ketrin ree on. Ako
moe da odvoji vremena, eleo bih odmah da te vidim.
Ketrin brzo razmisli. Poto je bila ojaala u toku ovih
nekoliko proteklih asova, sada je bila potpuno reena. No
znala je da razumno mora pristati da se ponovo sastane s
njim, pa makar samo da mu kae svoju poslednju odluku.
Vreme njene slabosti je bilo prolo. Sada je mogla da bude
praktina i snana. No nee pristati da s njim rua.
Razmislivi u duhu o mestu gde bi mogla da se sastane s
njim, odabra za njihov sastanak, skoro s melanholinim
humorom, Metropoliten muzej. On je bar oboma
odgovarao, a njegove uasne galerije e svakako priguiti i
najromantiniji poduhvat.
U etvrt do dva Ketrin se uputi u Metropoliten. Pun
as jo nije bio otkucao kad je tamo stigla, ali ju je Maden
ve ekao, hodajui gore-dole u visokom ulaznom
predvorju, odakle je dobro video kroz okretna vrata. On je
utke uze za ruku. Ali ako je ona oekivala da e se njihov

156
sastanak odrati u tom ogromnom predvorju punom
promaje, ispod tih namrtenih sjajnih kipova, pogreila je.
Maden je povede do udaljenog krila, gde je ba bila izloba
starog amerikog nametaja u prvobitnim naseljima. Poto
su od poetka do kraja pregledali tihu galeriju, Maden se
uputi u sobu obloenu borovim drvetom s obale Mejna. Tu
se okrenu i pogleda je. Videla je da pati. Njegov jueranji
ar bio je ugaen. Izgledao je iscrpen. A glas mu je bio
nekako udno nesiguran.
Ketrin! Morao sam ponovo da te vidim. Izgleda da
jue nismo imali prilike da razgovaramo. Ti si na brzinu
donela odluku. Moda si imala vremena da bolje promisli.
Sluaj, Ketrin mi ne moemo iveti jedno bez drugog. Samo
kad te vidim, ve je to za mene neverovatna srea. Celu no
sam probdeo mislei na tebe. Postoji samo jedno reenje.
Moramo zajedno otii.
Ketrin je odmah znala da e Maden biti odluniji,
mnogo odluniji nego to je oekivala, i iz najdubljih
dubina svoje due skupi svu snagu da se s tim suoi
Da pobegnemo, upita ona, s osmehom koji je
jedva liio na njen stari osmeh kao deca? Ja mislim da to
neemo uiniti, Krise. Mi smo to ve malo proli, zar ne?
Neto moramo uiniti ree on nerazgovetno
Ne moemo unititi svoje ivote.
S velikim naporom Ketrin postie da joj glas zvui
praktino i nemarno.
Tano bismo to uinili kad bismo otili. Bili bismo
potpuno bedni i nesreni.
Ali zato, Ketrin?
Zar si zaboravio Nensi?
Nisam je zaboravio. Ali, to nije isto. Ona mene
toliko ne voli... On nasumce nastavi: Ona pripada
jednoj drugoj generaciji, odlunijoj i sebinijoj. To si

157
svakako sino videla kad smo uli. Svakako si to videla u
Vermontu. I drugi su videli, mada to nisu rekli. ivot njoj
izgleda lak. Lako e joj biti da zaboravi
Ketrin odmahnu glavom.
Ona te voli. Ne, Krise! Ne mogu naneti bol Nensi.
Ne moemo je pregaziti u neobuzdanom koprcanju za
sreom. A nije samo to. Ne moemo sebi da nanesemo bol.
Ako smo mi drukiji, kao to ti kae, ako je naa odanost
dublja i vera snanija, onda ne moemo sve to izneveriti.
Zar ne shvata, Krise, postoji jedna jedina stvar, potenje,
koje zasluuje da se sauva? Potenje pre svega.
Ne pre svega!
Obuzet oseanjima, on je uhvati za ruku i pritisnu uz
svoj obraz.
Nemoj. Krise, nemoj ree ona naglo.
Maden joj ispusti ruku i stade drei se za ivicu
hrastovog stola, diui brzo, odvrativi glavu, kao da se ne
usuuje da je pogleda.
Zato to radi? upita Ketrin istim onim turobnim
glasom. To samo ini da stvari postaju jo nemogunije.
On podie oi i pogleda je dobro, pun nenosti. Ali
ona se ponovo oelii protiv divlje, mrane gladi u
njegovom pogledu. Mora, mora se odrati, ili su izgubljeni.
Nastade dugo, muno utanje, takvo utanje kakvo,
moda, nikad nije ispunilo ovu golu malu sobu u celoj
njenoj istoriji na tihoj obali drave Mejn. Stajao je pred
njom, ozbiljnog lica, itajui njeno lice. Njen postojan
pogled ga je ubedio. Tupo je gledao u uzan prostor u sobi u
kojoj su stajali. Minuti su prolazili. Najzad on ree:
Pa, onda, Ketrin, ako ti tako smatra, nita drugo
ne moe da se kae. Odmah u te odvesti natrag u tvoj
apartman.

158
 Glava 16

Tog istog popodneva u pola etiri Nensi se vrati u

hotel. Nije oekivala da e izii iz pozorita pre pet sati, jer
je Bertram bio sazvao trupu na generalnu probu za
veernju premijeru. U stvari, ona je bila rekla Ketrini da
nee doi kui na aj. Ali je producent, s onim svojim
karakteristinim pokretom, odjednom promenio miljenje i
sve ih je poslao kui rano, sa strogim nareenjem da se
odmore i, da u osam budu spremni.
I tako, Nensi se posluno vratila da se odmori, i kad ju
je lift izbacio na desetom spratu, nije ula u apartman, ve u
spavau sobu na sporedna mala vrata s namerom da legne
u svoj krevet. Ula je tiho, jer je bila rasejana, a misli su joj
bile usredsreene samo na premijeru. A onda je odjednom
zaula glasove u dnevnoj sobi.
Na te zvuke ona zastade usred spavae sobe. Izraz joj
je najpre bio iznenaen. Nije pomislila da se neko nalazio u
stanu, ali su glasovi pripadali Madenu i Ketrini. Onda se
postepeno njeno lice promeni. Glasovi su potpuno jasno
dopirali do nje, s ledenom i nepogrenom razgovetnou.
Maden i Ketrin su oigledno bili stigli upravo pre nje, i
sada su se opratali. Bilo je to udno opratanje, uzdrano
no puno ozbiljnog znaenja, a svaka re je pogaala Nensi
kao pravi udarac. I dalje stojei nepomino, ula je kako
Maden odlazi iz stana. Pet minuta kasnije izila je i Ketrin.
Nekakav glas ote se Nensi iz grla, pola jecaj a pola
detinjski uzvik oajanja. Skoro posrui ona ue u dnevnu
sobu, sada potpuno praznu osim to se u njoj krilo ono
nekoliko rei koje je ula. Ona se osvrte oko sebe. Kako joj
je izgledala poznata a ipak, kako je bila drukija! Kris je
voleo Ketrin. Da, Kris, koji je trebalo da se s njom vena u

159
nedelju, zaista je voleo Ketrin. Nensi uhvati bes, zatim je
proe, i ona se ponovo ohladi. Bacivi se na divan, pritisnu
zube na donju usnu. Sve je videla Ketrin i Maden, njihov
udruen napor da sauvaju njenu sreu. Odjednom oseti
ponos. Sama sebi je bila nekako nedovoljna i jeftina. Bila je
tako sigurna, tako sebina i tako zadovoljna. Da, celog svog
ivota je bila takva, stvari je uzimala za gotovo, a nita nije
davala za uzvrat. Sada, kao da joj je sinulo neko otkrovenje,
ugleda sebe, ugleda se tano gde je stajala. I briznu u oajan
pla.
Nije znala koliko je plakala, ali najzad je bura prola.
Mirno se okrenula na lea. U oima joj je bio neki udan
izraz, njeno vrsto mravo telo odraavalo je udnu
bespomonost. Misli nisu htele da joj se kreu povezano, no
njena sposobnost za oseanje izgledala je udvostruena i
pojaana. Kao nekim udom nedozrelost je spala s nje kao
neki omota. Vie nije bila beznaajna, ve zrela. Soba poe
da se okree oko nje. Bespomono je posmatrala kako bleda
suneva svetlost postepeno prelazi po drugoj strani zida, a
stalni probadi bola zaustavljali su joj misli. U grudima,
oseala je tupo neko polagano rasipanje, kao neko duevno
obnavljanje, koje se irilo kao sunana svetlost po sobi i
postepeno je ugrejalo.
Najzad, Nensi duboko uzdahnu i pomeri se. Pogleda
na sat bilo je skoro pet. Pruivi ruku, mirno zazvoni za
aj. Kad je aj stigao, ona ispi jednu olju, a zatim zapali
cigaretu. Trenutak kasnije vrata se otvorie, i Ketrin ue u
sobu.
Ma nemoj! uzviknu Ketrin, skinuvi eir i
bacivi ga na sto. Vratila si se!
Nensi sabrano klimnu glavom.
Ui samo. Uzmi malo aja. Kako je mogla da
govori tako mirno nije znala, ali joj je ta mirnoa nekako

160
odgovarala.
Dok je nalivala aj, sluala je Ketrinin izvetaj o
pristajanju Evrope. Apton, koga je Ketrin upravo bila
ostavila u hotelu, doao je u najboljem raspoloenju i
strano se raduje premijeri.
Nastade utanje, a onda Ketrin upita sa jedva
primetnim osmehom.
Kad ve o tome priamo, kako se osea veeras?
Nensi je i dalje gledala u pod.
Savreno dobro se oseam ree i uuta. ta si
oekivala?
Ketrin spusti olju.
Oh, ne znam. Pomislila sam da bih neto mogla da
ti uinim.
Jo jedno utanje. Nensi ugasi cigaretu ne okrenuvi
glavu.
Nije potrebno da se gnjavi sa mnom sa heresom i
biskvitima primeti ona s malice zagonetnim osmehom.
To spada u doba krinoline. Zajedno s tremom i izgorelim
perjem i provalom suza i napadima nesvestice Onda
prekide. Moda u uspeti. Nadam se. A to je ono glavno.
I tako je Ketrin morala da ostane na tome. Bila je, na
neki nain, iznenaena ravnodunou u Nensinom
dranju. Ona je oekivala neko ispoljavanje premijerskog
temperamenta. Ali Nensi nije pokazivala ni znaka nervoze.
Izgledala je, zaista, neobino mirna, skoro nemarna u
pogledu rezultata.
Ketrin se sada brinula jedino za Nensinu sreu. Zbog
toga nije mnogo oekivala od uspeha ili neuspeha drame.
To joj je sada izgledalo manje vano od drugih problema
koji su sada bili na redu. Znala je da mora prisustvovati
premijeri zbog Nensi, ali kad se predstava zavri, odvojie
se od tragine pozornice svojih nevolja. Odluku je donela.

161
Pindarik je odlazio u ponedeljak. Kad se jednom nae na
brodu, zakljuie tu epizodu bolne ludosti. U njoj je ivelo
ubeenje, tuno ali sigurno, da e Maden i Nensi, kad
jednom budu ostali sami, reiti svoje tekoe i da e je
uskoro zaboraviti.
Najzad Ketrin ustade da se obue. Bila je ugovorila da
rano veera s Aptonom kod Pjera. Otkuca sedam. Bilo je
vreme da poe. Pre nego to je, izila, ona poljubi Nensi s
puno ljubavi i poele joj sreu.
Ponovo je bila zauena Nensinim tupim
raspoloenjem. Nervozna je, pomisli Ketrin, osetivi bol
od saaljenja, a pokuava da to sakrije.
Za veerom je bilo malo drutvo samo pukovnik i
gospoa Ogden, i gospoa Moran, pored arlija i nje.
Ketrin je traila da ne bude mnogo sveta jer je znala da bi
inae arli koji je imao isto toliko prijatelja u Menhetnu kao
u Mejferu, doveo gomilu gostiju. Mada nita nije moglo da
joj odstrani muni bol u srcu, veera, s njenom
besprekornom poslugom, izvrsnim jelom i piem i, pre
svega, atmosferom drutvene neusiljenosti, otupila je
otricu njenog bola. Ogdenovi su bili znaajni ljudi
pukovnik Ogden je bio jedan od najistaknutijih bankara u
Njujorku, a gospoa Moran, mrava, crnomanjasta i
duhovita, bila je ena ili, kako je sama sebe podrugljivo
zvala, poluudovica Rafa Morana, poznatog sportskog
asa. Ketrin je nazirala neku staru aferu izmeu arlija i
gospoe Moran koja je sada dostigla najveu taku
ironinog prijateljstva, ali joj ovde, u ovom drutvu, ta
injenica i nije izgledala neumesna i za divno udo nije je
rastuila.
arli je te veeri nadmaio sam sebe. Stvarajui neto
kao neki rekord, postarao se da joj se aa napuni
ampanjcem. Nije utao ni trenutka, a njegova bujica

162
ogovaranja i lakih pria stalno je oivljavala sto. Kad je
stigao desert, njegov smeh je ve bio postao malo malo
ukoen a izgovor malo nesiguran, ali to je sve nekako
izgledalo kao deo arlija, plemenito i bezopasno i
prirodno. Navaljivao je, posle savetovanja s kelnerom, da
posle kafe popiju bocu tokajca, retkog i ako je trebalo
verovati arliju i kelneru, istorijskog vina iz podruma
velikog vojvode Ferdinanda, lako zlatno pie, puno
aromatinog ali blagog etera, do kraja je otupelo Ketrininu
izmuenu svest. Kad su se digli da pou, ona opazi s
izvesnim ogorenjem da u ovom gadnom ivotu postoje
trenuci kad se isplati biti prijatno anesteziran.
Pozorite je bilo skoro puno kad su stigli, a po
gurnjavi u predvorju izgledalo je da e biti prepuno.
Bertram, sa svojim svetskim glasom i meunarodnim
vezama, imao je iroku publiku u Njujorku, koja mu je
obezbeivala ne klaku, poto je galerija ne samo u jednoj
prilici na poten nain prigovorila njegovim idejama ve
premijerna publika kritike i prijatelja punih iekivanja.
Sa svoga mesta u sredini partera Ketrin, osvrnuvi se
po pozoritu, poznade mnoge proslavljene ljude. Onda
odjednom obori oi. Na kraju njenog reda, na mestu pored
Bertrama, bio je Maden. Probijajui se kroz tminu veeri,
strepnja koja ju je pogodila u srce bila je smrtonosnija od
sranog gra. Krv joj najpre pobee, a onda pojuri u glavu.
Drei program rukom koia je pomalo drhtala, ona obori
glavu pravei se kao da ita. Maden je nije video. Bio je s
Bertramovim drutvom. Nije znala gde je veerao, ali je od
Nensi saznala da e joj se prikljuiti kad se predstava zavri
U taj mah svetlost se ugasila i razgovor je zamukao. S
oseanjem milosrdnog oprotaja kazne, Ketrin podie vrelo
lice i upravi ui na pozornicu, koja je otkrivala, bez mnogo
originalnosti, unutranjost jedne kue u Saseksu. Ketrin je

163
ve poznavala dramu, jer je proitala scenario dok je
putovala preko okeana
Radnja se ticala jednog sredovenog poslovnog
oveka po imenu Rentona, koji je jo uvek neobino voleo
svoju enu, u tumaenju Paule Brent jedno beivotno i
prilino lukavo stvorenje sklono sentimentalnim ljubavima.
Kad se zavesa digla, ona je bila ba usred jednog takvog
doivljaja. U stvari, prvi in je bio odreen samo za
izlaganje njenih romantinih tenji i Rentonove ljubomore.
Bilo je to dobro odigrano, a likovi dati s puno
iskustva. No publika se nije odmah zagrejala za komad.
Moda je prva slika odigrana suvie polako. Paula Brent,
koja je igrala glavnu ulogu, bila je odlina. Bila je prava
oivljena gospoa Renton, plava i prenemagalo, pomalo
bezbojna i pomalo preivela, sklona haljinama za aj i
priguenom osvetljenju, plamenim pogledima i nenom
stiskanju ruku. Ali Paula, u svojoj ulozi, nije bila ni nova ni
izvanredna. Ona je to isto odigrala ve mnogo puta. Bilo je
utivog pljeskanja i nita vie kad je zavesa prvi put
sputena.
Sasvim dobro primeti Apton veselo. Ali jo
nismo videli Nensi.
Gospoa Ogden se nagnu preko.
Prilino je teta to nije u prvom inu.
Ne znam ree zamiljeno njen mu. Ja sve
nekako oekujem protuotrov za ovu Brentovu. Strano je
dobra, verovatno, ali budi u meni elju da je tresnem.
Drugi in se odigrao u Rentonovoj kancelariji sledeeg
ponedeljka. I tu, igrajui ulogu Mad Roders, Rentonove
sekretarice, prvi put se pojavila Nensi. Kad je izila na
scenu, Ketrin udno zadrhta, od uzbuenja i ponosa.
Odmah je videla da je pukovnik Ogden imao pravo.
Publika je ekala, ako ne Nensi, a ono na drugu enu,

164
protivotrov gospoi Renton, i na mogunosti koje je ona
imala, tavie, posle prvog teksta koji je Nensi tako
bezbrino izgovorila, Ketrin je bila uverena da ona nikad u
svom ivotu nije imala bolju ulogu. Uvek je bila dobra u
ultramodernim ulogama, ali ova kao da je bila za nju
stvorena. Vie nije bila nervozna. Pretvorila se u linost
ilave, male sekretarice i uglaala je do otrog tvrdog sjaja
koji je skoro vreao oi. U suprotnosti sa povrnou
gospoe Renton, njen izgled je imao britku otrinu elika.
Ona je volela Rentona. I kad joj je taj jednostavni
premoreni mali ovek, u prevelikoj nesrei, otkrio situaciju
kod kue, namerno je nastavila da ga podstie,
saoptavajui mu hladno da je njegov itav svet pogrean.
Bio je previe mekan. Trebalo je, izjavila je ona, da vrati
milo za drago i ode sa nekom drugom enom u neki kratak
doivljaj. Nita ne bi njegovu enu bre vratilo pameti. I s
potpunom pribranou ponudila je sebe za sauesnicu u
tom doivljaju.
Moj boe, proapta Apton Ketrini nisam imao
pojma da je naa mala Nensi toliko staloena.
Dok se scena odigravala ovek je, doslovce, mogao da
oseti kako se publika pridie sa sedita. Ono malo
prvobitne nervoze bilo je nestalo. Umesto toga, kua je bila
ispunjena napetou. I Ketrin ponovo oseti ono naglo
ushienje. Bila je ubeena da je Nensi sve vreme znala da je
to njena prilika. I sada ju je zgrabila.
I sad ju je sprovodila, drala je. Pogodila je
uzbuenost kue svojom dubokom ravnodunou, svojom
strasnom no savrenom sebinom ljubavlju prema
Rentonu, svojom ivom eljom da uzme od ivota to njena
lepota i njena pamet mogu da izvuku.
Ketrin je vrsto stezala doruja svoje stolice. Nikad
ranije u ivotu nije videla Nensi da bolje igra. Potpuno

165
zaboravljajui na sebe, lica jedva osvetljenog u zamraenom
pozoritu, poluotvorenih usana, elela je da Nensi doivi
veliki uspeh.
in se je zavrio Rentonovim poluoaranim,
poluzaprepaenim prihvatanjem ponude, usred burnog
pljeska koji se nastavljao u sve jaim talasima dok Nensi
sama nije stala pred zavesu. Ljudi su stajali, isteui noge,
ali i dalje uzbueni, postavljajui jedan drugom pitanje koje
je uzbuivalo Ketrinino uvo dok je dopiralo do nje:
Ko je to? pitali su. Ko je to? ulo se sa svih
strana.
To je bila Nensi ervud, Bertramovo otkrie. lanii
koji su objavljivali Nensin dolazak na Pindariku bili su
ponavljani s naglaavanjem. U foajeu i predvorjima
razgovor se razvijao, irio i dostizao do granica uzbuenih
nagaanja. I sam Bertram, s njegovim sjajnim licem koje je
zrailo iznad bele utirkane koulje, bio je okruen
radoznalom gomilom sveta koja mu je postavljala pitanja.
Kad je Ketrin prola pored njega vraajui se na svoje
mesto, on joj dobaci poseban osmeh preko ramena.:)
Zar ti nisam rekao? promrmlja, pa onda dodade
zagonetno: I sve to zbog tog jednog malog zubia.
Svi su bili na mestu pre nego to je zazvonilo drugo
zvono.
Ba je avolski uzbudljivo izjavi arli. Nema
ovek vremena ni da popui cigaru.
Kakva cigara uzviknu Ogden. Hou da znam
ta e se desiti.
Publika je uglavnom tako mislila. Opte iekivanje
bilo je snano. Zavesa se digla u potpunoj tiini. Apartman
u hotelu Bi u Litlstonu-on-Si, gde je Renton sada provodio
nedeljni odmor sa svojom sekretaricom. Kroz otvoren
prozor tek nagovetaj leta, plavog neba i u pozadini mora.

166
Ali Nensi nije bila na pozornici. Prolo je etiri minuta dok
je Renton vodio neodreeno neprijatni razgovor sa efom
hotela. Kod publike poee da se javljaju znaci nesumnjive
nervoze. Onda se pojavi Nensi. Zau se slab aplauz, koji je
odmah bio utian. Bilo je jasno kako je potpuno osvojila
celu kuu.
Imala je na sebi haljinu za plau, sa svetlim prugama i
elegantnu, a u svakom pokretu bilo je nagovetaja
bezbrinog paganizma. Palei cigaretu, bila se opruila na
kauu i poela da razgleda, ne bez zadovoljstva, ruiaste
lakovane nokte na nogama. Onda je nemarnim glasom
obavestila Rentona da njegova ena hoe da se razvede od
njega. Renton, mada trenutno zaprepaen tom
napomenom, mislio je oigledno da se ona ali. Ali se ona
nije alila. Za sve vreme ona je znala da e Rentonov
lakomislen in, koji ga ni iz daleka nee pomiriti sa enom,
u stvari posluiti gospoi Renton za razvod braka, sa svim
moralnim i finansijskim prednostima, kakav je odavno
elela. I zaista, gospoa Renton se pojavila u sledeem
trenutku
Sledei prizor koji se odigravao izmeu ena, dok je
Renton bio privremeno klonuo, bio je jedan od vrhunaca
drame, jak, dramatian i pun napetosti. Onako kako je bio
zamiljen, prema piscu i originalnom producentu, on je
potpuno pripadao Pauli Brent u linosti gospoe Renton.
Ona je bila, prema svim pravilima logike i pozorita,
glavna, osvetoljubiva, pobedonosna linost. Ali jednom
logika nije preovladala. Nensi, pokazavi se doraslom
situaciji, nekim tajnim, kao unapred smiljenim nainom,
nije dala da bude podreena vodeoj linosti. Sve udarce
koje je primala, hladno je uzvraala. Njen tekst nije bio tako
dobar kao tekst gospoe Renton, no ona je u nj ulila toliko
ledenog jeda, izgovarala ga s toliko paklene zlobe, da je

167
nepogreivo pogaao. Duh sukoba koji je prizor zahtevao
bio je udvostruen i uetvorostruen iznenadnim sudarom
linosti. Oseanje se rairilo meu publikom i postalo je
skoro nepodnoljivo.
Moj boe! Taj mali avo! proaputa neko pored
Ketrine. Ona krade dramu.
Reenica se pronela kroz dvoranu kao potajna struja
pod napetom povrinom oseanja. Kad je Paula Brent izila,
pljesak je bio slab. Sve oi su bile uprte u Nensi. Kad ena
vie nije bila na putu, ona je upotrebila sav svoj uticaj na
nesrenog Rentona. Oigledno reenje, hladno je predloila,
jeste da se oeni njom,
I otiavi u spavau sobu da se presvue, ostavila ga je
da proveri njen ultimatum.
Ali Renton je najzad shvatio njenu opaku, oiglednu
nameru. Ona je od prvog trenutka bila reena da se uda za
njega. Dok je stajao onako slabaak, shvatio je da je rtva
tih dveju ena svoje ene i svoje ljubavnice. One su
stvorile tu dilemu. Ali on to nije mogao prihvatiti. Brzo, na
ivici razoaranja, izvukao je revolver i ubio se.
To je trebalo da bude kulminacija drame. Ali to sada
nije bila kulminacija. Ponovo se pojavila Nensi. Bertram se
za to pobrinuo, naravno, i promenio kraj s majstorskom i
satanskom vetinom. Nensi je ula pucanj. Ula je
polagano, jo uvek u kupaem kaputu i nala Rentona kako
lei. Zastala je i otkrila da je mrtav. Onda je naiao trenutak
glume koji je nadmaio prvi vrhunac i mirno ga bacio u
zaborav.
Sve je to bila nema igra s Nensine strane, polagana i
tuna pantomima, koja je dodirivala vrhunac umetnosti.
Kad je ugledala mrtvog oveka, njena jeftina drskost
slomila se. Pala je pred njega na kolena. Izraz lica joj se
promenio; lice, naminkano i prosto, grilo se u agoniji i

168
patnji. Volela ga je. On je bio mrtav. Stvarnost je pogodila
kao strela njeno bestidno varanje i obmane. Nasumce je
dohvatila njegovu ruku i pritisnula na usne, tako tragino,
tako uzdrano, da se gledaocima srce cepalo. Nije
progovorila ni rei dok nije, pokretom koji je znaio
predaju, pustila ruku mrtvog oveka, dohvatila slualicu, i
isprekidano izjavila:
Bolje da doete gore. Jedan se ovek ubio.
To je bilo mono. Zavesa se spustila u potpunoj tiini,
i taj nedobrovoljni atribut utanja potrajao je trideset
sekundi. Vrhunac pravog i nezaboravnog oseanja koji je
tako neoekivano izronio iz tvrde ljuture drame stegnuo je
publiku za grlo. Mnogi su nemo sedeli. Onda se prolomila
bura aplauza, besni crescendo izmean s povicima za
Nensi. Bila je to prava orgija. Nekoliko novinara, koji su
pokupili eire i neprimetno se izvukli sa svojih sedita,
znali su da je to orgija, ili jo bolje silan uspeh! To je bilo
neto za naslovne lanke, ako oni znaju svoj posao.
Sada se Nensi pojavila pred zavesom, drei se za
ruku s bledom, prilino mranom Paulom Brent, zatim
sama, klanjajui se pribrano publici, s punim rukama cvea.
Zavesa se poslednji put spustila. Ljudi su razgovarali u
osvetljenom pozoritu, maui rukama. Nije bilo sumnje da
je ovo senzacija. Ketrin, i sama ushiena Nensinim
uspehom, jo uvek slomljenog srca zbog onog traginog
poslednjeg trenutka, okrenu se Aptonu i ostalima:
ta mislite o ovome? upita ona uzdrhtalim
glasom. Zar nije bila sjajna?
Gospode moj! ree arli, obrisavi glasno nos.
To je trebalo videti pa verovati. Nikad nisam video Nensi
da tako igra.
Divna je uzviknu gospoa Ogden, a oi joj
zasuzie. Prosto divna!

169
 Dok se publika tiskala sredinom prolaza, Nensino ime
je bilo na ustima svih ljudi. A onda Ketrin primeti pred
sobom slavnog dramskog kritiara, okruenog gomilom
sveta, kako razgovara na svoj mrzovoljni nain s kritiarem
suparnikih novina.
Dobro je govorio je Grej. ta li misli, Sole?
Moda priznade Izard uglom usana. Svakako
je to jedna vraki nevaljala devojica.
Da onako uniti onu Brentovu?
Svakako.
Ah! Brentovoj to ve odavno treba, Sole.
Moda.
A ta mala je dobra.
Jeste, Valtere priznade Izard posle kratkog
razmiljanja. ini mi se da je ta mala stvarno dobra. Pazi,
mnoge poinju sa glumom a zavravaju rasplinuvi se. Ali
ta mala se nee rasplinuti. Ne, gospodine. Ona poseduje
pravu emociju i oseajnost, ta mala. A u njenom dobu, u
dananje vreme, to je prava blagodet.
tampa krenu napred, a dva oveka s njom. No te
uzbudljive Izardove rei ostadoe s Ketrinom. Kad su
skrenuli u hodnik koji je vodio prema sporednom ulazu,
naioe na Madena, Bertrama i gomilu ostalih koji su svi
ili iza kulisa.
Dok su prolazili kroz prolaz, Ketrin pogleda Madena i
glasom iskrenog oduevljenja uzviknu:
Divna predstava, zar ne?
Da, bilo je divno odgovori on vrstim glasom
koji je odgovarao njenom. ak je i Bertram oamuen.
Rekao je da je mnogo oekivao, ali ovoliko ne.
U prizvuku njegovog glasa i iz njegovog pogleda
Ketrin izvue odreen smisao. Obuze je olakanje i tuga.
Znala je da nee pogaziti re koju joj je ranije dao, da ne

170
moe porei prihvatanje situacije, priznanje svojih i njenih
obaveza. Pred Nensinim vratima se zaustavie, trenutno
spreeni da uu zajedno s ostatkom krupne Bertramove
prilike. Dobroudan izraz Bertramovog lica pokazivao je da
je to bilo neto sasvim obino, isto stvar reakcije i jako
napetog umetnikog temperamenta. Jer je iz garderobe, u
ovom asu njene pobede, dopiralo strasno Nensino jecanje.

171
 Glava 17

Sutradan izjutra Nensi se probudila s nepogrenim

saznanjem svoga uspeha. Nekoliko trenutaka leala je
sanjivo, udiui miris cvea koje je sino doneto iz
pozorita, a koje je sada stajalo po spavaoj sobi u
egzotinim gomilama. S udnim izrazom na svom malom
licu duevno je preivljavala svu brzu povorku slika kojih
se seala.
udilo ju je, maltene, kad je shvatila da joj je pobeda
kojoj se nadala i za koju se borila najzad pripala. Nije
pokuavala da zavara samu sebe. Nagonske je znala da je
njena sinona predstava bila bolja, mnogo bolja, od iega
to je dosad igrala. Moda je ak bila i sjajna. Ali ona nije
prihvatila priznanje za svoje ostvarenje. Ranije, njena bi se
tatina hranila sjajnim uspehom, ali ona je sada bila
drukija. Savreno je razumela da je sve ono to je uinila
bio rezultat njene patnje, udaraca koji je smaknuo s nje
njenu mladalaku samoivost i otkrio prikriven sastav
njene due. Sino ona nije igrala svoju ulogu. Prvi put u
ivotu ona ju je doivela. I sada je s novom poniznou
molila da joj poe za rukom da nastavi onako kako je
poela.
Te misli su joj jurile kroz glavu, a onda, ispoljavajui
samo malo podignutom obrvom svoja unutranja oseanja,
ona polagano sede, izvadi cigaretu iz kutije na stoiu
pored kreveta i zapali je. Zamiljeno je puila. Onda
zazvoni za doruak.
Brzina i preterana uslunost posluge koja se, dotle
dobra, sada i klanjala, pruile su Nensi, ako bi to ona
zahtevala, pun dokaz njene nove vanosti. Dva kelnera i
sobarica uoe u sobu beumnom brzinom kao da su

172
satima ekali da se u tren oka odazovu njenom pozivu. U
roku od etiri minuta zavese su bile razvuene, buketi
rasporeeni, stoi s tokovima sa srebrom, belim
damastom, ledenim vonim sokom, vrelom kafom i
izvanrednim kiflama prinet Nensi, dok je ona, poduprta
jastucima, pregledala jutarnje novine.
U izvetajima bilo je sve u superlativima. Uglavnom
su pozdravljali predstavu kao najbolju predstavu godine, i
svi su najvie hvalili Nensi.
Skoro odmah potom zazvoni telefon. Prvi je bio
Bertram u pola deset ujutro, zapravo Sem Bertramov
potpuno budan i vaan glas.
Jutro, Nensi! Dobro spavala, nadam se. Briga je
bila oinska, slatka. Da je to bilo mogue, u ovome bi bio
nagovetaj da bi Bertram zagugutao. Fino, fino, dete
moje. Proitali ste jutarnje novine, naravno?
Da, gospodine Bertrame.
Sviaju li ti se, a?
Prilino, hvala, gospodine Bertrame odgovori
brzo Nensi, zamiljeno uprvi oi u prostor.
ta! Ha! Ha' To vam je dobro! Jo me malo
zadirkujte! Prilino, hvala! Oh, gospode! Bertramov
smeh je grmeo preko ice. Ali se ubrzo on opet uozbilji.
Sluajte, Nensi. Postigli ste uspeh, i vi to znate. Postigli ste
uspeh prilino iznenadno. Sluajte sada. Ja svim
rukovodim. Vaa uloga e biti prepravljena, proirena.
Moram jutros da odem u pozorite, ali doi u da vas
povedem na ruak. Jedno zapamtite. Sasvim specijalno i
vano. Sluaju li vaa oba mala koljkasta uva? Dobro! U
sluaju da vas ponu gnjaviti ponudama i takvim stvarima,
nemojte potpisivati nikakve ugovore dok najpre sa mnom
ne razgovarate. Razumete? Nita ne potpisujte dok se sa
mnom ne posavetujete. Sada do vienja. Videemo se u

173
jedan.
Izgled neke udne odsutnosti treperio je oko Nensinih
usana kad je spustila slualicu, ali na zvuk pred njenim
vratima, tog izraza nestade. Kad je Ketrin ula, Nensi je bila
vesela i pribrana kao uvek. Vrativi Ketrini poljubac za
dobro jutro, ivahno odgovori na njeno pitanje.
Da, naravno, dobro sam spavala, draga Ketrin. ta
si oekivala? Patnju bez mira? Oh, molim te odgovori
umesto mene na telefon tako, to je lepo. Celog dana e me
zvati ponude za besplatni miris, puder i fotografije iz
cele Pete avenije.
Ketrin podie slualicu, saslua, zatim je zakloni
rukom.
Gospoa Liljan iz Pedeset i sedme ulice ree ona
Nensi. Zna...
ini mi se da znam prekide je naglo Nensi.
Zakai joj sastanak, duo, recimo u etiri popodne. Kai joj
da e njena modom, to sam ja, rado prikazati sve njene
poslednje uzorke.
Kad je predala poruku, Ketrin sede na postelju i
zagleda se zamiljeno u Nensi, dok joj je iskra veselosti
igrala u ozbiljnim oima.
Ti si hladnokrvna muterija izjavi ona najzad.
Zar se ne osea uasno uzbuenom?
Nensi, ispivi zadnji gutljaj vonog soka, odmahnu
glavom, zajedno s aom, a svoje iroke oi uperi u Ketrin
preko ivice ae. Njeno dranje vesele izvetaenosti bilo je
savreno.
ta bi koristilo? Odavno sam to oekivala, Ketrin.
To je bila prilika koja mi je bila potrebna. Pa, sad je imam.
Na moj nain. I veruj mi, Ketrin, neu stati na pola puta.
Ne budi suvie samopouzdana ree polagano
Ketrin.

174
 Draga! Hoe li da se sva pretvorim u sram i stid?
E, nemoj nita vie da govori, ve mi pomozi da sklonim
ovaj posluavnik sa grudi, srce si. I moe li ikako da
isprui ruku da mi dohvati pribor za manikir?
Ketrin se posluno die i uini ono za ta ju je Nensi
zamolila. Mada nije umela da kae zato, Nensino
ponaanje ju je brinulo, zbog te skoro aktivne blistavosti.
Polupotajno posmatrala je svoju sestriinu, njeno malo,
sitno divno lice s visokim jagodicama i otro izvuenim
obrvama, i mrav prav stas opruen u poloaju u kome je
izgledala malo kao deak a malo kao mrava, ravnoduna
Amazonka.
Telefon ponovo zazvoni. Nezamoljena, Ketrin podie
slualicu.
Gospodin Karl Moris ree posle jednog trenutka
iz kompanije Vestris. eli sastanak.
Nensi se nagnu.
Moris! uzviknu ona. Karl Moris iz Vestris
films. Ugrize se za usnu, to je uvek bio znak da brzo
misli. Kad eli da doe?
to pre. Sada, ako eli.
Zakai za jedanaest ree Nensi apatom.
Sastanak je bio zakazan. A Nensi se ponovo oprui i
poe ponovo da se mae narandastim ruom.
On je uasno vaan, zar ne? upita Ketrin malo
posle.
Moris! ree Nensi klimnuvi glavom. Da, on
je najvei ovek u Holivudu, ini mi se. Ima pola Vestrisa, a
pored toga i desetak drugih kompanija. Igra se milionima.
On je neka vrsta holivudskog Svemogueg. Ima svoj raj,
pun njegovih sopstvenih zvezda, dosta visok da ga svi
vide, a s vremena na vreme stvara po neku novu zvezdu i
stavlja je meu ostale.

175
 Ketrin je pogleda ispitivaki, skoro sa
zaprepaenjem. U Nensinom tonu je bilo neega, neeg
kao satira izmeana sa zdravim razumom, od ega se tre
Ketrin. Nije liilo na Nensi da se ruga Olimpu Holivuda.
Nastade utanje.
Pa ree najzad Ketrin moram neto da kupim.
Osmehnu se. Preputam te Morisu.
Trenutak kasnije ustade. I za etvrt sata izila je iz
stana.
Nensi se nije ni pomakla, a kad je u pola deset
zazvonila sobarici, nije bilo traga od zbunjenosti u njenim
pripremama. Izgledalo je kao da sada sve ide kao da je
unapred pripremljeno i neizbeno. Navukla je iroku
kunu haljinu preko lepe pidame, paljivo udesila lice i
kosu, a onda, naredivi da sve cvee premeste u dnevnu
sobu, smotala se na kauu da eka.
Nije trebalo da eka dugo, jer je Moris stigao na
vreme. Bio je, uprkos svim onim zakonima koji od
holivudskih direktora zahtevaju da budu veliki, snani i
glasni, mali, ivahan neupadljiv ovek, malih ruku i nogu,
mrav, nemirne kose koja se povremeno dizala u trenucima
uzbuenja kao kresta, krupnih crnih oiju, ija je nemirna
bojaljivost odmah odavala njegovu rasu.
Uao je brzo, kao ovek koji treba da uhvati voz.
Tresnuvi petama, na kontinentalni nain, nagnuo se nad
Nensinu ruku, privukao stolicu do njenog kaua i seo
pustivi da mu nemirni pogled tiho luta po njoj. Prilino
dugo nita nije rekao, ba nita. No ono to je video
oigledno ga je oivelo. Nozdrve mu se rairie na miris
rua. Izvadivi ogromnu zlatnu tabakeru on zapali tursku
cigaretu. Onda se zavali u stolici s dranjem velikog
umetnika koji se sprema da zapone ivotni portret.
Tivno, tivno primeti on uz draesni pokret ruke.

176
 Voleo bih to zlikati. Moda hou, gospoica ervut, za
Vestris novosti. Reklama, reklama, mein Gott, kao to ne
postoji nita trugo. Pre nego to je Nensi mogla da
odgovori, on se ponovo nagnu, pun energije, dinamian.
Pa, zluajte me, gospoice ervut, ja sam ovek koji brso ite
na stvar. Zvako ko pozna Karl Moris to znati. Vi znate
zato ja ovde?
ini mi se odgovori Nensi, gledajui ga.
Moris klimnu glavom.
To je topro. Mi poinjati jedno trugo razumeti. Vi
imali velik uspeh, a?
Nita prema onom to nameravam da doivim.
Moris jo naglaenije klimnu glavom.
To je polje! Mnogo polje! Ja volim imati ambiciju
kad radim. E sluajte, traga moja. Mi staviemo sve karte na
sto. Sino ja bio na vaa pretstava. Svia mi se. Mislim da
sam zikurno, no nisam ba sasma zikurno. Toao ovamo
jutros. Ja se uferio. Sada zam zazvim zikurno.
Upeatljivo utanje. Ja vas hou.
Nensi je i dalje utala, netremice gledajui malog
Morisa, koji se je sada. s izrazom ogromne duboke vanosti
nagnuo napred i doticao je mravim kaiprstom po kolenu.
Vi znati ta ja mogu uiniti, traga moja. Ja mogu od
vaz napraviti zvezda kao Hepbern ili Garbo. Mogu vas
postaviti na vrh ovoga zveta. Ja to moram. Vi razumeti ko
zam ja Karl Moris. Ja ne priati gluposti. Kad ja toneti
odluka, onda to ve uinjeno. Novac nita ne snaiti. Ja
potroio celi milion na Ana Herman pre nego tobio jedan
novi. Ona zato za mene zarauje deset miliona. A mnogo
vie za sebe. Vi videti njen poslednji film? Mein Gott, divan
je. Umetnost, trama, strast, sve redom; samo u venana
scena me kota trideset hiljada dolara za krevet cara
Napoleona, i nikakve smicalice.

177
 On naglo povue dim iz cigarete i oduevljeno dunu.
E sluajte, moja traka kospodica ervut, przo
emo bostati prijatelji. elim specijalno veeras da vi toi u
moj stan. Ta, ta sve u retu, u retu. Ja previe velik ovek da
ne pi pio poten. Uposnaete moju enu i malu Sofi. Mada
veliki umetnik, ja veliki porodini ovek. Treba vi videti
moja mala Sofi. E, to truga irli Templ ako ba budem hteo.
Vi tanas dodite upoznate nas, traga moja. Kat putemo
raskovarali i kad se budemo rasumeli, moda ete prisati
na jedan dugoroni ugovor?
Ugovor s Morisom! Nensi je tano znala ta to znai.
Moris je imao pravo. To je, u toj posebnoj sferi, znailo
vrhunac, krov neba, i nita manje. On e se za sve
pobrinuti, ispuniti najpreteranije zahteve: novac, reklamu i
odluujue glavne uloge. Pa, prihvatie njegov ugovor.
Nee biti potrebno da se Holivud mea u njen pozorini
rad; na tome e najvie insistirati. Pogled joj odluta daleko.
Zenice joj se usredsredie, uperie se do take iezavanja.
Sada je zaista uspela. Jednim skokom digla se iz
nepoznatog do slave.
Razgovarali su jo dvadeset minuta, Moris i Nensi, i
na kraju, s definitivnim razumevanjem koje su meusobno
stvorili, mali ovek ustade, ponovo tresnu petama i lepo se
oprosti.
Tek onda se promenila Nensina nemarnost. Sedela je
oamuena, uverena da joj taj mali komini ovek sa
svojom moi i svojim milionima, zaista veruje i da e je
postaviti uz veto vodstvo na najvii vrhunac popularnosti.
Odjednom, ma koliko da je bila uzdrana, pomisli da e
poludeti. Pritisnu ruku na elo, vrsto, savlaujui
neobuzdani nagon koji je oseala da zaplae.
Usred tog tako udno sloenog raspoloenja, u kome
su se meali tuga i ushienje, telefon koji se nije dao

178
uutkati ponovo zazvoni. Nensi koraknu prema njemu kao
da eli da ga baci u ugao sobe. Ali sada je to bio vratar, koji
ju je obavetavao, zbog ega je odmah pobledela, da je
Maden dole.
Stajala je za trenutak neodluna, uzdrhtalih usana.
Nije ga videla samog otkako je ula kako govori Ketrini. A
sada je bio tu. Ona duboko uzdahnu. Povratila je svoju
reenost.
Poaljite ga gore ree odluno. i ekajte!
dodade brzo. Za nekoliko minuta poaljite dva
ampanjska koktela.
Prsti su joj bili duboko zariveni u dlanove. U onom
kratkom vremenu koje je imala na raspolaganju sa svom
svojom voljom, borila se da povrati onu notu nedoslednosti
koju su traili od nje. Ako znam da glumim pomisli
malo ludo, molim te, boe, daj mi sada da glumim.
Kad se Maden pojavio, ona mu prie da ga doeka,
veselo ispruivi obe ruke prema njemu. :
Ba mi je to bilo potrebno izjavi ona, veselo
zabaene glave. Stigao si u psiholokom trenutku. Divno
sam jutro provela, Krise. estitaj mi!
Na emu! Novom uspehu?
Ona klimnu glavom.
Na filmskom ugovoru s Morisom.
On je pogleda. Njegovo lice, na kojem je sada bila
uobiajena uzdrljivost, izraavalo je nemo pitanje.
Da nastavi ona. Bila sam toliko zauzeta da
nisam imala vremena ni da se obuem. Ali na kraju krajeva
ovo je prava odea u kojoj se doekuju filmski direktori.
Zar ne smatra da je ba privlana.
Svakako osmehnu se on neno. Zna da jeste.
Je li se svidela Morisu?
Ona se nasmeja.

179
 Trebalo je da vidi. To je bilo bolje od pantomime.
Mali etvorononi Moris koji govori svoju ulogu: Hou
vas, kospodica ervut. Ne u krevetu od Napoleona koji
me kotao trideset hiljada tolara. Ja hou od vas nainiti
zvezdu. Hou da upoznate moja Zofi, truga irli Templ ako
ja hou. Ja hou sve, a onda mislim da hou ii kui.
Namerno je dala svoj prikaz malog direktora sa
nemilosrdnom vernou. Izgledalo je da ju je uhvatio
napad veselja. Kucanje na vratima je nije uznemirilo. Stajala
je smejui se, dok je kelner uao s koktelima od ampanjca.
Stavite ih onamo zapovedi ona. Na sto pored
kaua.
Kad je kelner otiao, ona sede na kau.
Sino nismo imali prave prilike da se vidimo, Krise.
Ali sada imamo. I ti mora da popije neto za moj uspeh.
Nemoj da se pravi tako kao da ne odobrava, sve je sasvim
na mestu, mislim.
Ona brzo ispi koktel dok je Maden pio svoj sa vie
uzdravanja. Napolju, dan je bio siv i oblaan. No u sobi je
vladala prijatna toplota. U dalekom uglu jedna sijalica
bacala je blagu zasenenu svetlost.
Sva sam napeta, Krise izjavi Nensi. SpoIja
izgledam mirna. Ali iznutra nisam. I elim da mi obea da
e prema meni biti dobar. Jer imam da ti kaem neto zbog
ega ne treba mnogo da se sekira.
On spusti au na sto i okrenu se prema njoj. Izgledao
je prilino izgubljen.
ta hoe da kae, Nensi?
Nastade kratko utanje.
Skoro i ne marim da ti to kaem.
Zato da ne? ree Maden zabrinutim glasom
punim dobrote. Na kraju krajeva, mi emo se u subotu
venati.

180
 Dugo utanje. Ona se nemirno pokrenu.
To je ba ono, Krise.
Njegove crne oi se sada spustie na nju s napetom
nelagodnou.
Nensi! Na ta to cilja?
Ona izvadi cigaretu, stegnu je meu prstima i zapali.
Onda duboko povue dim.
ao mi je, Krise, uasno mi je ao. Ali poto
otkrivamo karte, bolje da raistimo stvari. Ja neu u
stvari, ne nameravam da se udajem za neko vreme.
Njegovo se lice uozbilji. Posmatrao ju je istim onim
ozbiljnim pogledom, ukoenog dranja, bledih usana.
Njena iznenadna odluka ga je zaprepastila.
Obeala si da e se za mene udati u subotu.
Da, znam. Ali od sino se sve promenilo. Moje
akcije su skoile na vrh trita. Biu vezana za Bertrama i
Morisa veliki holivudski ugovor i nemam vremena da
se udajem. Osim toga, za mene bi to bila fatalna reklama u
ovom trenutku. Izgledalo je da se trenutno pokajala.
Oh, nemoj me pogreno shvatiti, Krise. Mnogo mi je stalo
do tebe. Ali ti mora da shvati da je sada sve drukije. Kad
sam te upoznala u Nici, bila sam prilino loe sree.
Smatrala sam tada da nikad neu uspeti. Uasno sam se
zaljubila u tebe, i nekako sam elela da se neko za mene
brine. Ali sada, ja mogu da se brinem sama za sebe. Oh, nije
to da ja tebe neu. Ti to lepo vidi. I ne elim da ti nanesem
bol. Ali zar ne uvia da je sve to sada postalo pomalo
sloeno, pomalo teko.
Teko? ponovi Maden s iznenadnom vrstinom
Ti ne zna znaenje te rei. Hoe li da kae da zbog
toga to si doivela taj veliki uspeh odbija da se uda za
mene?
Recimo da priekamo? ublai ona.

181
 Madenove oi su bile ljute.
Da priekamo ponovi on. Ti bi mene naterala
da te ekam kao da sam kurir. Da visim tu i da obavljam
sitne poslove, da ti nosim rukavice, da ti donosim cvee, da
te vodim na rukove kad ima vremena, da te pratim u
Holivud glas mu se dizao, ne bez ljutine da izigravam
tvoje omiljeno psetance kad izae iz studija. Zaboga, ne
Nensi! To sam sada inio nekoliko nedelja, i to se meni ne
svia. Nisam ja traio da budem tvoje psetance koje dri
na krilu, ja sam traio da se ti uda za mene.
utala je. Jasno je videla da je to bila kriza koju je
oekivala, koju je ona namerno traila. Ali nita, nita nije
smelo da je sprei da uini ono to je odluila.
Pogreili smo, Krise ree ona polako. Hajde
da tome poteno pogledamo u oi. Ti ne bi voleo da ja
ostanem na pozornici.
Mislim da ima pravo povika on ogoreno. Ja
sam eleo enu koja bi bila kod kue, da...
Nemoj govoriti vie ree brzo Nensi. Neu da
to ujem. A u svakom sluaju, to ba nita ne bi ni pomoglo.
Sa naporom, ona uuta. Naglo ustade i stade okrenuta
leima, ugasivi cigaretu.
Maden ju je pogledao, ozbiljnog lica. Dua mu je
patila zbog izgubljenih iluzija. Bio je, ili je bar zamiljao, u
nju zaljubljen. Jo uvek mu se sviala. Dugo je utao. Onda,
setivi se obeanja koje je dao Ketrini, odbaci ono za im je
sam teio i jo jednom pokua da premosti provaliju meu
njima.
Sluaj, Nensi pokua on jesmo li zaista sve
izgubili? Zar ne postoji nita ime bismo to mogli
popraviti?
Ona se ne pomeri.
Nita ne koristi, Krise ree odluno. To nam

182
se odavno spremalo. Put kojim u ja poi nije tvoj put.
Moda se sviamo jedno drugom, ali to nita ne menja na
stvari. Moramo jedno drugo zaboraviti. Ja se na tebe nita
ne ljutim. Ali, jednom za svagda, mi smo zavrili.
Nije bilo ostalo vie nita da se kae. Za pet minuta
Maden je iziao iz apartmana i iao u pravcu svog hotela.
Hodao je mahinalno, razapet izmeu krajnjih oseanja. Za
udo nije imao oseaj olakanja. Ali, kroz teko breme
otrenjenja bio je tuno svestan da na neki nain nije uspeo
u svom obeanju, u svojoj obavezi prema Ketrini. U svom
sadanjem raspoloenju nije mogao da razmilja o
budunosti. to se tie Nensi, mada on to nije znao, ona je
sedela bledih usana, u svojoj sobi, borei se da ne zaplae.

183
 Glava 18

Kad se u pola est Ketrin vratila u apartman, odmah je

osetila da se odigrala neka kriza. Nensi, koja je bila obuena
za izlazak, oigledno je bila zakazala ruak sa Bertramom.
Ali mada je njen izraz lica bio sasvim normalan, Ketrini je
njena intuicija govorila da neto nije u redu. Nije odmah
progovorila, ve je najpre zazvonila za aj. Tek kad je aj
donesen, okrenula se Nensi i rekla zabrinuto i s ljubavlju:
Pa, priaj mi? Je li ugovor propao?
Nensi podie cigaretu paljivo je posmatrajui.
Ne, ugovor je u redu.
ta onda? upita Ketrin.
Nastade utanje. Oslonivi se na laktove Nensi pripali
cigaretu i ostavi je u uglu usana. Ona ree smiljeno:
Filmskim jezikom reeno, duo, ja sam, podnela
najveu rtvu u mom slatkom mladom ivotu.
rtvu? ponovi Ketrin pomalo zauena.
Kome?
Jo jedna pauza. Onda Nensi ree veoma razgovetno:
Mojoj karijeri.
Ketrin spusti olju i vrsto pogleda Nensi.
Hoe li molim te da mi tano objasni ta hoe da
kae?
Nensi trepnu oima primetivi njenu ljubav. Ali to
prikri.
Najurila sam Krisa, odgovori ona kratko za
uvek.
utanje puno zaprepaenja. Drhtanje od uplaenosti
koje je obuzelo Ketrin pokaza joj se na licu. Ali iza toga
uzbuenja naie bujica nepodnoljivog oseanja tako
sloenog i tako kolebljivog u kome su se tako estoko

184
meali bes, saaljenje i potpuno zgraanje, da je Ketrin
zaista bila van sebe.
Nensi! viknu ona otro. Prestani da glumi i
reci mi ta si uinila.
Nensi je dalje posmatrala ar svoje cigarete.
Nema smisla da se uzbuuje. Sada je svreno. Bilo
je ili Kris ili karijera. Ja sam morala da odaberem, i naravno
nisam mogla, nikako, nikako, nikako nisam mogla da
napustim karijeru.
A uvek si tvrdila da moe da ima i Krisa i
karijeru pobuni se Ketrin.
Sada ne odgovori Nensi. Ne posle onog
sinonog.
Dalje objanjenje nije bilo potrebno. Ketrin zamisli da
je sagledala itavu situaciju. U njoj se odmah sve pobuni.
Nagnuvi se, ree naglo, potpuno drukijim glasom:
Ti to ne moe uiniti, Nensi. Ti si nervozna,
moda su taj uspeh i to laskanje na tebe suvie uticali. Ali ti
ne moe tek tako odbaciti svoju sreu.
Ko kae da je ja odbacujem? odgovori Nensi
Ja kaem ree ozbiljno Ketrin. A trebalo bi da
ja to znam.
Nensi sede i pogleda Ketrin neobino ozbiljnog lica.
Ti ne zna. Ne moe da zna. Ja treba da odluim.
Ne mogu se sloiti brak i umetnost. To su hiljadu puta
ranije pokuavali, i nikad nije bilo uspeha. Oh, znam ta
sam govorila. Nema smisla sve to opet ponavljati.
Raspravila sam to s Krisom. No s tobom u poi malo dalje,
Ketrin. Sve je drukije zbog ovog velikog uspeha. Mene sve
eka, divna karijera uspeh. Glas joj je bio tih i udno
opinjen. Jednog dana u biti velika glumica, zaista
velika glumica.
Ne budi ba tako sigurna ree Ketrin. I druge

185
su govorile isto posle prvog uspeha.
Ovo e biti drukije odgovori sanjalaki Nensi.
Ja u ii sve dalje i dalje. ekaj samo da me vidi kako
igram Ofeliju.
Setivi se Izardovih proroanskih rei, neko oseanje
fatalizma obuze Ketrin. Ali ga ona odbaci i ree brzo,
preklinjui:
Pa i ako uspe, ta e to znaiti na kraju? Da li e
biti srena? Uspeh ne znai sreu. esto znai manje od
iega. Oh, znam da tebi to zvui besmisleno, Nensi; ali to je
istina, najstranija istina. Starija sam od tebe, draga moja, i
neto malo znam o ivotu. Imala sam i ja svoje iskustvo. Ti
govori o svojoj karijeri. Pa, i ja sam imala svoju karijeru,
podnosila sam rtve, odricala se svega to je bilo potrebno.
I veruj mi, ne vredi. Da moram da ponem iz poetka, ne
bih dala nita za uspeh i sve te gluposti u vezi sa karijerom.
Volela bih da bilo gde imam svoj dom, ak i u
najsiromanijem predgrau, i decu, i nekoga ko e me
voleti u starim danima vie nego svu tu slavu i popularnost
u svetu.
Ketrin je govorila isprekidano, obuzeta arom svoga
ubeenja. Ali Nensino lice ostalo je nepromenjeno, pomalo
gordo, ak mrsko.
Ti moda tako misli, Ketrin ree ona sigurnim
glasom. Ali ja jednostavno neu da dozvolim sebi da
tako mislim.
alie?
Oh, ne, neu. Nensi odmahnu rukom u znak
poricanja.
Nastade tiina puna pritajenog uzbuenja.
Napregnutog lica, Ketrin je gledala svoju sestriinu.
Ojaena i razoarana, i dalje se borila. Tihim glasom iznese
svoju poslednju molbu.

186
 Ali, Nensi, zaista ne shvatam. Zar ti ne voli Krisa?
Nensi upravi pogled, sada udno metalan, na Ketrin.
Ja, ree ona volim Krisa. Ali moda ne
dovoljno. Postoji neto to elim vie od Krisa. I zbog toga
on mora da ode.
Ali ja u to ne verujem ree Ketrin zadihano.
Bar u pogledu tebe.
Nensi se naglo die, s bledom neprozirnom maskom
na licu.
ao mi je to tako misli, duo! Muno je, ali nema
pomoi. Moramo iveti svaki svojim ivotom. A ja sam
odluila kako moram da vodim svoj. To je sve. Ona
pogleda na sat znaajno i zagladivi kosu mirnim pokretom
ruke poe u spavau sobu. U meuvremenu, u sedam
moram da budem u pozoritu.
Nensi! uzviknu Ketrin s poslednjom usrdnou.
Ali Nensi kao da nije ula. Vrata se za njom zatvorie
uz otar dramatian tresak, i na taj zvuk, koji je nekako
simbolisao kraj svih njenih tenji, Ketrinino lice klonu, a
telo se opusti u oajanju. Svom svojom snagom borila se da
ubedi Nensi, ali nije uspela. Moda nije imala pravo, ali je
videla Nensi kao jedno glupo, neozbiljno dete koje je
odbacilo svoju sreu, i sada je bezglavo jurilo po samom
rubu nesree, oamueno sjajem, ruku ispruenih prema
sjajnom penuanju iluzije.
Odjednom se pred Ketrininim pogledom podie neka
zavesa. Sa nenim bolom u srcu ona se seti onih
nekadanjih dana kad je Nensi dola k njoj, usamljena mala
prilika, bez oca i majke, tragino no nekako udno
neuplakana. Kakve je planove pravila i kakve pripreme!
Talas bola zapljusnu Ketrin i iznudi joj s usana tih i
gorak uzdah. Srce joj se bilo raspuklo kad je oterala Krisa.
Imala je neko udno oseanje, nestvarno no oajno, da je

187
izgubila i Krisa i Nensi. Nije joj bilo ostalo nita osim slepe
nitavnosti koja ju je pritiskivala.

188
 Glava 19

Bilo je osam asova u subotu uvee. Pod Ketrininog

apartmana, prekriven hartijom, vealicama za odela,
tepisima, nekolikim komadima odee i dvama napola
spakovanim koferima, pruao je tunu sliku zakasnelog
pakovanja. Njeni teki kovezi bili su otili ranije, a sada,
poto je imala trenutak na raspolaganju, pre nego to je
otpustila sobaricu, Ketrin sede da se odmori. Pogled joj je
preleteo po kru u sobi, po neurednom tepihu, praznim
vazama, prepunim korpama za otpatke, uvenulom cveu
koje je stajalo po prozorima. Ti otpaci i zbrka nekako su
simbolisali sam njen ivot. Uzalud je pokuavala da dokae
sebi da e ti otpaci biti oieni, a soba spremljena, ponovo
oiena i obnovljena. To e, avaj, biti pripremljeno za
drugog stranca. To nee biti za nju.
Kroz tri sata ona e ploviti na Pindariku, vraae se
u Englesku istim onim starim brodom koji ju je ovamo
doveo. ak joj je i to izgledalo kao simptom neprestanih
pomeranja u njenom ivotu. Apton se vraa s njom. Pre
jedan sat otiao je u parobrodsku agenciju, s onom toplom
ljubaznou koja ga je tako karakterisala, da podigne njenu
kartu i da se uveri da je njena kabina koju je rezervisala
u poslednjem trenutku dobro i potpuno ureena.
Ketrin je ponovo priznala da je arli dobar. On je
divan mladi, dobar prijatelj. No sigurno je znala da joj on
ne moe biti nita vie od toga. arli je bio suvie slab,
suvie popustljiv, suvie mek da se ikad prene ili da je
zadri. Njena je priroda zahtevala nekog ko je vitalan, ko je
uzdran i dubok, ko bi ak i samo svojim utanjem
gospodario njom, ija bi jednostavnost budila poplavu
njene nene ljubavi.

189
 Ketrin je ponovo mislila na Madena. Volela ga je svom
svojom duom i svim svojim srcem, takvom ljubavlju
kakvu nikad nije poznavala niti joj se nadala. Nikad nee
prestati da ga voli. Ve je to priznala kao svoju sudbinu,
kao to je bila sudbina jedne de Kersi, da veito nosi taj tajni
bol u svojim grudima. Mirno je razmiljala o njemu. Nije ga
videla od premijere, no znala je da je isplatio i napustio
hotel. Nije je udilo to nije doao k njoj. U prvo vreme ga je
moda oekivala. Ali sada joj se situacija prikazivala kao
suvie zbrkana i suvie uzbuujua za jedan tako
jednostavan kraj. Ljudska oseanja su suvie fina. Nensino
ponaanje moralo ga je teko zaboleti, promeniti njegove
poglede, promeniti njegovo oseanje vrednosti.
Bila je uverena da se vratio u Klivlend, zgaen na
ene, bez iluzija i isto tako reen da zavri to bolno
poglavlje svog nedavnog iskustva. Bila je svesna telefona
pored sebe, te naprave koja je moda bila stvorena da bi
Madena i nju dovela u vezu, no bila je pre spremna da
umre nego da ga pozove. Ponos joj je to zabranjivao, i
gorka uspomena na trenutak u Metropoliten muzeju, kad je
odbacila svoju sreu. Ne, ne. Neka je se kloni ako nije eleo
da doe. To je bilo najbolje reen je, pravi lek. To je prualo
najlaki izlaz za spasenje.
On e je uskoro zaboraviti, oenie se nekom
Amerikankom, mladom i lepom, koja e ga usreiti. Ona
trepnu, setivi se sa bolom u srcu one rane banalne epizode
u svom ivotu. Ni Dord Kuper nije patio tako dugo zbog
nje, pa verovatno nee ni Maden. Ostae neeljena i
neoplakana i pratie putanju svoje usamljene zvezde.
Ustavi, Ketrin poe da baca ono nekoliko stvari u
kofer. Nensi je ve bila otila u pozorite, i verovatno nee
biti slobodna do polaska broda. Razmiljajui o Nensi,
Ketrin uzdahnu. Sada je izgledala tako varljiva i udaljena.

190
Nije htela da razgovara o Madenu ni o svojim stvarima.
itav njen ivot izgledao je vezan za pozornicu, ili bolje
reeno posveen njoj.
Nensin se uspeh nastavljao. Bletao je snanom
svetlou preko neba, i sada je u stvari bio obezbeen. Ona
oigledno nije uzalud rtvovala Madena. Ugovor sa
Morisom bio je potpisan. Odlazila je u Holivud u prolee sa
platom koja bi morala zadovoljiti najneumerenije zahteve.
tavie, uprkos njenoj odanosti Morisu, bila je u najboljim
odnosima s Bertramom, poto je s njim uredila da vodi
rauna o pozorinoj strani njenog rada. On je izmenio
strukturu drame, proirivi njenu ulogu, davi joj poseban i
izraajniji tekst. Bio je pun oduevljenja i planova. Nensi je
trebalo da ima glavnu ulogu, svakako, u njegovoj novoj
predstavi. Dao je specijalni intervju u novinama pod
naslovom: Nova zvezda na pomolu u kome je bilo rei
samo o Nensi i o njegovoj nepogrenoj sposobnosti da
otkriva genije.
Ketrin zalupi kofere s nekom tunom neopozivou.
Sada je sve bilo gotovo. Nije bilo preostalo nita drugo do
samo da telefonira kancelariji, da da uputstva vrataru, i da
tiho otputuje. Bilo je veoma tiho u spavaoj sobi i neobino
mirno. Iz susednog apartmana sa druge strane hodnika,
prigueni zvuk radija dopirao je tiho do nje, skoro nalik na
neku slabanu muziku, poznatu no nekako udno
udaljenu. Ketrin je nagonski sluala, a onda zadrhta od
bola. Bio je to refren uz koji su ona i Maden igrali na
Pindariku. Budalaste rei i sentimentalna muzika. No
vrele suze navree Ketrini u oi. Ona ih obrisa. Hrabrosti!
Sada joj je samo to ostalo. No melodija ju je ponela,
treperila je na strunama njenog srca sa avetinjskom
oajnikom upornou.
Ketrin stavi eir na glavu i navue kaput. Zatim

191
poslednji put pogleda po spavaoj sobi i okrenu se da poe.
Udovi su joj bili teki, glava laka. Ula je u dnevnu sobu. A
tu, na pragu, stajao je Maden.
Ketrini srce zamre u grudima, a onda zalupa o
ustreptalog ivota. Njegova pojava bila je tako
neoekivana, tako bolna i tako iznenadno uznemirujua, da
joj se uinilo kao da je to neko varljivo privienje, ili moda
neka neobuzdana iluzija njene mate. Ali to je bio on.
Ozbiljno i pribrano, zbog ega je njeno uzbuenje izgledalo
bedno i glupo, on poe prema njoj
Nisam te mogao pustiti da ode ree on glasom
tihog prijateljstva a da ne doem da se oprostim.
Dakle zbog toga! Doao je samo da kae zbogom
Njeno uznemireno bilo opet zastade. Neka neprirodna
ukoenost savlada je.
Na kraju krajeva, nastavi on veselije odavno
smo se sporazumeli da emo ostati prijatelji. I sada elimo
da se oprostimo kao dobri prijatelji.
Lice joj je bilo mirno i bledo. No videla je da on trai
od nje neki odgovor.
Da, moramo se oprostiti kao prijatelji izusti ona
nekako.
Tako je. Obazrevi se po sobi s neobinom
hitrou on zapita: Gde je Apton?
Otiao je na brod odgovori Ketrin nasumce
Ah! teta. I s njim sam eleo da se oprostim.
Okrenuvi glavu, jo uvek oborenih oiju, Ketrin malo
pocrvene. Njegova upadljiva veselost, koju dotle nije
primetila kod njega, udarala ju je kao maljem. No, ba zato
je patila, njen joj ponos pritee u pomo.
Predau mu tvoju poruku ree mirno.
Hvala, Ketrin. Maden zastade, protrlja ruke s
onom neverovatnom ivahnou, kao deak ujutro na

192
Boi. Ba ima sree kad se tako s tobom vraa kui.
Milo mi je to ti tako misli.
Rei u koje je pokuala da unese nemarnost da bi
odvratile njegovim reima, guile su je. Nastade prazna
tiina. inilo joj se da e umreti ako ne zavri taj razgovor.
Nemo podigavi glavu, privoli sebe da ga pogleda.
Sad idem izjavi ona. Mislim da vie nemamo
ta da kaemo jedno drugom.
On je prekide:
Molim! Samo jo jedno! Bio je seo nemarno na
kraj stola i sada, ravnoduno, iz spoljanjeg depa na
kaputu izvue jedan omot. Osim to sam doao da se
oprostim, hou da ti dam jednu moju uspomenu.
Ketrin ga je gledala netremice, oima punim bola,
namamljena u klopku svojim vlastitim planom. Ona
mehaniki prihvati mali omot koji joj je Maden pruio. Pod
njenim ukoenim prstima neuredni omot i labavo vezan
kanap spadoe. Onda je uhvati vrtoglavica. Zapanjeno je
posmatrala poznatu zelenu kutiju. Uskliknuvi ona je
otvori. Unutra je poivala Holbajnova minijatura.
Ti! ree najzad. Ti si je kupio.
Zato ne? odgovori on lako. To je jedna od
onih sitnica koje mogu sebi da dozvolim.
Jednostavno nije mogla da progovori. Kao
zaslepijujui bljesak munje njoj sinu u glavi da ju je ta
intervencija spasla od propasti. im je uo za Brantovu
smrt, odmah je delovao preko Aera. Ali kako? Zauena,
njena jadna dua koja se borila izmeu injenica i svih
ranijih pretpostavki nije to shvatila. Drhtala je borei se sa
suzama. On odmahnu glavom.
Pogreno si me razumela, zar ne, Ketrin? I u
Londonu i u Vermontu. Ja nisam siromaan ovek, ja sam
bogat, tako sam bogat da ne moram da se trudim da takav

193
izgledam. Ja ne pripadam malom udruenju. Tako sam
poeo, ali bih rekao da sam u poslednjih deset godina
poneto izgradio. Poslednje spajanje sam uredio pre nego
to sam otplovio u Evropu. Sada, ako te to zanima, Ketrin,
ja sam predsednik Meunarodne industrije lepka.
Ketrin ga je gledala zaprepaeno. Ime koje joj je
pomenuo bilo je divno. Bila je to mamutska korporacija,
fondacija meunarodne solidarnosti i glasa. Njeni oglasi
slavili su njene vrline od obale do obale. Bila je to
univerzalna kompanija. Ona je proizvodila sve ime se lepi,
od gumiarabike za papir do flastera. Njihove obveznice i
akcije bile su najbolje kotirane hartije od vrednosti u Vol
stritu, u Londonu, na berzi. Ona se kao kroz maglu seala
da je videla fotografije ogromne fabrike u nekim
asopisima itavi hektari pokriveni fabrikim zgradama,
livnicama, koarama, radionicama i zgradama za
pakovanje, kantinama, prostorijama za odmor radnika,
igralitima, gimnastikim terenima i bazenom za plivanje.
A on, Maden, koga je zamiljala siromanim, bio je
direktor, jedini rukovodilac njenom snagom. Bilo je to
suvie za njenu patnju, za njenu poremeenu mo
shvatanja.
Moram da idem proaputa ona. Vreme je.
arli e ekati.
Ne gledajui, ona obori glavu, spusti minijaturu na sto
i poe prema vratima.
Ali on joj brzo prie i preprei joj put. Dranje mu je
bilo sasvim izmenjeno. Sva njegova dotadanja mirnoa
bila je iezla, a nemarnost je spala s njega kao maska. Na
licu mu se sada ukaza velika nenost, a u crnim oima izraz
koji ih je udnovato osvetljavao
Apton ne eka ree on odluno. On odlazi
nonim avionom u Floridu. Ali je svakako zadrao dve

194
karte za brod. Tvoju, Ketrin. I moju.
Ona malo uplaeno viknu:
Krise!
Pogledavi je duboko u oi, on polako ree:
Zar si mislila da u te zaista pustiti da ode? Poto
je Nensi uinila sve da nas dvoje ostanemo zajedno?
Ketrin ga je gledala zaslepljeno.
Ne razumem
Sluaj, Ketrin nastavi on jo sporije. Nensi je
znala da se nas dvoje volimo. Otkrila je to pred premijeru. I
onda je odjednom sazrela. Sva prava finoa njenog
karaktera tada se ispoljila. Uinila je ono to je smatrala da
je najbolje i kako je smatrala da je najbolje.
Ketrini odjednom sve postade jasno.
Nensi proaputa ona.
On klimnu glavom.
Bertram me je obavestio ta se sve desilo, a onda
sam i sam sve shvatio. Rekao je da je to sve uinila Nensi.
Ona e se sada peti, stii e do na sam vrh. Igrae Ofeliju. A
to se tie nas pa, mi je neemo ostaviti na cedilu.
Ketrin nita nije videla od suza, a srce joj se napinjalo
u grudima kao da nije u stanju da podnese oseanje koje ga
je ispunjavalo. Onda se nae u njegovom zagrljaju. Maden
je uze u zagrljaj, oseajui to divlje lupanje srca na svom
srcu, teei je.
Da, na kraju krajeva ti e se udati za mene
promrmlja neno. U tvojoj maloj staroj crkvici, Ketrin,
odmah iza ugla stare gostionice. Tamo sam se prvi put u
tebe zaljubio, mada tada nisam to ni znao. Malo emo ostati
u Londonu, zauvek emo srediti onu tvoju malu trgovinu, a
onda emo odleteti u Vermont. Poznajem neke ljude koji e
biti veoma sreni kad te tamo ugledaju. Posle toga nadam
se da nee imati nita protiv toga da poe u Klivlend.

195
Tamo ima jedno dosta lepo mesto, Ketrin. Ba na brdu.
Mislim da bismo tamo mogli da sagradimo kuu u kojoj
bismo mogli da budemo sreni.
Nije govorila. Srce joj je bilo prepuno da bi mogla da
govori. Pritisnula je obraz na njegov kaput. A onda njen
pogled primeti minijaturu koja je jo uvek leala na stolu.
Jo jedan talas sree pomean s olakanjem zapljusnu je.
Kako je ikad mogla da joj padne na um ta luda obmana da
je njena sudbina vezana tugom za tu minijaturu! Ona je za
nju bila vezana samo radou. Ono drugo je bilo samo
njeno uobraeno predoseanje. Sada je bio tome kraj
komar koji se vie nikad nee obistiniti. Usamljenost ipak
vie nikad nee biti deo nje. Lusine oi sretoe je bez tuge,
bez gorine, s osmehom.
Dva sata kasnije stajali su na palubi Pindarika
posmatrajui polagano udaljavanje kvadrata i
pravougaonika, sjajnog neba Njujorka. No je bila blaga,
meka i tamno osvetljena, ispunjena igrom vode i
ravnomernim radom maina. Bledi mesec obasjavao ih je
mutnim sjajem, i ostavljao dugaku ravnu stazu na vodi
kojom je brod, koji ih je odnosio, tiho prolazio. Ali
odjednom primetie stjuarda kako im prilazi. Maden se
okrenu.
ta je? upita on.
ovek odgovori:
Imam nareenje da vam ovo lino predam,
gospodine.
Maden razreza kanap i otvori kutiju. Onda je bez rei
prui Ketrini.
Mali buket belih karanfila sijao se na meseini. A na
karti je jednostavno stajalo:
Budite sreni oboje Nensi.

196