MarijaJovanovi

Idi,
vreme je
roman

Beograd,2009.
 1
SedamdesetdevetegodinegrupaAzraobjavilajeprvu
singlplou.
Istog dana kad se pojavila u prodavnici Jugotona,
FrenkijujekupioiodneokodDanilanastrunopresluavanje.
Da ujemo tog tulia. Kau da rastura po klupskim
svirkama.
Dodaskejeodvrnuoton.IzzvunikajegrunuoDoni:
Atadaradimkadaoduprijateljimoji/kadaodedjevojkana
kojubacamoi.
Togpopodneva,dvojicadevetnaestogodinjihzaluenika
muzikom najmanje dvadesetak puta uzastopno putali su
snimak koji je delovao kao studijski neumiven demo
materijal. Uprkos, ili ba zahvaljujui tome, zraio je
snanom,iskrenomemocijom,bezfala.
Dobar je presudili su slono, studiozno razmotrivi
stvar.
Muzika je bila jedna od najozbiljnijih stvari u njihovim
ivotima, tako da zakljuak, donesen u avgustovsko
predveerje,nijebiozapotcenjivanje.
Mada,pofamikojagaprati,oekivaosamnetomnogo
ljuerekaojeFrenki,prouavajuitulievuslikunaomotu.
Nijenislutiodaekratkooianimomakuzelenojvetrovci,
ispijenoglica,sarbannaoarimazasunce,naposredan
nain predstavljati njegovu sudbinsku vododelnicu (kad se
uskoro bude oglasio pesmama vie nego ljutim, nalik luku s
koga je oljutena ljuska i spoljni slojevi, do samog ubojitog
jezgra).
Videemotaeuraditinaalbumu.Valjdaeizaidokse
3
vratimoreeDanilo,umislimaveukupeuvozakojime
uskorokrstaritiEvropom.
Oduvek na drugoj strani1 Danilo se tog leta otisnuo na
svojprviduiput,izzemljekojasezvalaSFRJugoslavija.
PutovaojesasvojimnerazdvojnimdrugomFrenkijem,po
planu koju su detaljno razradili. Na velikoj karti Evrope
obeleili su svoju marrutu: crvene take povezane plavim
linijama ukazivale su da e preko Italije i Francuske (pa
brodomprekoLaMana),stiidoLondona.Izvadilisuinter
rail karte i spakovali velike rance, sa ipkama sa strane, na
ijem je vrhu kaievima bila pritegnuta vrea za spavanje,
nezaobilazni rekvizit profesionalnih globtrotera. U
framerkama, komotnim majicama, sa adidas patikama na
nogama i bordo pasoem u depu (uvena jugosoka, na
visokoj ceni meu kradljivcima i falsifikatorima zbog
prolaznosti na svim granicama), ni po emu se nisu
razlikovaliodbilokogvrnjakaizbilokojezemljeuEvropi.
Zapadne, dakako. Za one iz istonog bloka, takav
poduhvat je, naprosto, bio nemogu. Izuzimajui vrhunske
sportiste koji su na meunarodna takmienja dopravljani u
paketu, vrsto obmotanom pripadnicima tajne policije,
budnomotreimpsimazaduenimzanjihovubezbednost,to
je u sutini znailo uskraivanje svakog kontakta sa
Zapadom, i ponekim odabranim, proverenim drugovima,
pravo na paso i slobodno kretanje milionima ljudi bili su
nedostini san. O elji da vide ili upoznaju svet izvan
gvozdenezavesenisusmelinidagovore.
U Danilovoj i Frenkijevoj zemlji, pak, socijalizam i
rigidna komunistika doktrina su vremenom, posle
kratkotrajnog posleratnog zanosa i raskida venog saveza sa
SSSRom,omekali,poprimajuiformuoperetskogkomunizma;
uz brojne manjkavosti i ogranienja, Titova opereta (kojom je

1 "...i zato prodaj sve osim blanje / i kreni, drugom stranom jablane, kreni",
uzviknuo je B. D. tuli (nekoliko meseci potom, na debi-albumu nazvanom
Azra"), takvom silinom i snagom uverenja da je stih delovao kao imperativni
poziv ili ultimativni krik, a ne puki refren pesme.
4
on suvereno dirigovao pedesetak godina), sadrala je bar
jednu komponentu dostojnu potovanja narod je mogao
nesmetanodaputuje,kudgodjeeleo.Modajematerijalni
faktor predstavljao ogranienje, ali mogunost je postojala.
Defactoideiure.Samimtimioseajslobode.

2
ZaDanilovugeneracijunijebiloniegudnogutomeda
se skokne do Trsta, bez posebnog uzbuenja koje prati
odlazakuinostranstvo.Trstsudoivljavalikaoveliku,dobro
snabdevenu trnicu u kojoj se za jedan dan mogla obaviti
kupovinanovihploa,stranihknjiga,asopisaineophodnih
modnih rekvizita (farmerki, mekih, kariranih flanelskih i
koulja od tankog teksasplatna, beneton dempera
ivopisnih boja, starki, bruks cipela ili poludubokih, na
nir, od jelenske koe, kakve su nosili Sajmon i Garfankl na
omotu kultnog albuma Bridge Over Troubled Water), do
kojih u Beogradu nisu mogli doi, osim kroz skromnu
ponudunekolikoKomisiona.
Polazilo se nonim vozom u deset, sa perona broj tri,
ujutru se pio prvi espreso s mlekom u nekom od brojnih
restorania, bez jurnjave se obavljao oping (radnje su
poznavali kao svoj dep; nita strano ako neto ne bi stigli
da pazare, sledei ir se mogao napraviti ve za nedelju
dana), u pauzi se obavezno naruivala pica, torteline ili
lazanje, pa bi se, takoe veernjim vozom, vraalo za
Beograd.
LetasedamdesetdeveteDaniloiFrenkisuzaobiliTrst i
zaliusamosrediterenesansneItalijekojaihjezarobilavie
od petnaest dana. Iako su time uveliko probili plan, nisu joj
5
mogliodoleti.
Pred njima se otvorila Toskana, sa svojim blagim
uzbrdicama, okupana suncem. Poljsko cvee po irokim,
ustalasanim livadama i tamnozeleni kiparisi to tre ka
plavetnilu neba. Negovani vinogradi koji se uspinju uz
breuljke. Usamljene kue i mali castelli na uzvienjima,
jedinstveni u svom skladu i naoko skromnoj, kamenoj
dostojanstvenosti. Areco. Piza. Luka. Sijena. Firenca. Pjacete
sa ljupkim fontanama. Stari most, naikan kuama. arene,
bogatepijace.Palatesakolonadama.Nakraju,anjimadvojici
najvanije otova platna, Botielijevo Raanje Venere,
Mikelanelov David i Sveta porodica. Da su potegli na
putsamodabitovideli,nebizaalili.
Buon giorno, bella, bella Italia! uzviknuo bi Frenki
svakog jutra, otvorivi irom drvene kure na prozorima
nekogodurednihpansiona.
Tekom mukom su se otrgli iz zagrljaja zemlje koju je,
inilo im se, Bog napravio kao svoj ogledni vrt, moda po
uzoru na izgubljeni raj, odluni da se u Parizu ne zadre
due od nedelju dana. Dug put je bio pred njima. Na kraju,
kao svetionik, stajao je London, prestonica evropskog
rokenrola. Klubovi sa ivom muzikom. Svi zamislivi, ikada
objavljenialbumiu prodavnicamaploa.Prijatnosusejeili
od uzbuenja to e moi da ih satima merkaju, sluaju,
biraju. U depovima ranaca stajali su im spiskovi longplejki
kojeeneizostavnokupiti.

3
Operetski karakter sistema u Jugoslaviji proizlazio je iz
same strukture linosti druga Josipa Broza Tita. Taj ovek
6
opskurnog porekla koji je govorio na udnoj meavini
poljskoruskoekog i, u manjoj meri, srpskohrvatskog
jezika(priemuje,redovno,brkaorodoveipadee,tekose
razabiruiukomplikovanojgramatici),sujetannasvojnaoit
izgled i osetljiv na svaku vrstu lepote, imao je zavidnu
ljubavnu istoriju. Legalno priznate saputnice, o kojima je za
Titove vladavine smelo da se govori, bile su Pelagija
Belousova,HertaHasiDavorjankaZdenkaPaunoviijomje
preranom smru, odmah po osloboenju, Tito bio veoma
duboko pogoen. Neto kasnije Maral se oenio
drugaricom Jovankom i tu se, to se javnosti tie, njegova
ljubavna istorija zavrava. Posle Brozove smrti isplivao je iz
mrakamisterioznosti,kojomjebioobavijenceonjegovivot,
itav spisak neprijavljenih, zatajenih dragana, sa kojima je
Josip imao ak i potomstvo od izvesne Maruse Novakove,
LizeSpuner,Terezetacner,LjuseSedlovske,IreGligorijeve,
Darije Andirelove, pa bliznakinja Nine i Svetlane Bazan, sa
kojimajeistovremenobiointiman(madabiovutvrdnju,kao
i ostale vezane za Broza, trebalo uzeti krajnje uslovno), Elze
Gerlah, do Zuhre Badahur i Vide Kogej. Preko te duge
donuanske liste moe se, makar delimino, rekonstruisati i
komunistikovagabundisanjeoiglednospretnogiuticajnog
agenta Kominterne, to zapravo znai vrhunskog
intriganta, cinkaroa i dounika, najverovatnije i
hladnokrvnog egzekutora, koji je zahvaljujui takvim
kvalitetima uspeno opstao u opasnoj, smrtonosnoj mrei
Kominterne, punoj zamki, izdajstava, kleveta, farsinih
suenja zasnovanih na sklepanim optunicama sastavljenim
po istom receptu (sve do jedne, sadrale su kvalifikaciju
izdajnik i pijun za optuene), krvavih, inkvizitorskih
sasluanja u Lubjanki, streljanja ili deportovanja u sibirske
logoresmrti.
Pratiti njegov trag po enskim posteljama, znai opisati
irok krug po Evropi i Rusiji od enkova i Plzena, do
Zagreba, Kurtova, Moskve, Sankt Peterburga, Omska, Bea,
Pariza i Istanbula, gde se, prema prilici i potrebama,
opskrbljen izdanim kominternovskim sredstvima i lanim
7
pasoima,izdavaozainenjera,bankara,vlasnikarudnikaili
uspenoggrkogtrgovca,dabi,konanoustolienzamarala
i predsednika poratne Jugoslavije, narodima i narodnostima
svoje male, crvene kraljevine obznanio da je on, u stvari,
uzoran metalski radnik, rodom iz Kumrovca koga su vihor
istorije i tegobna sudbina komuniste nosili raznim stazama i
bogazama,dokganisuponovospustilinatleotadbine,edabi
podigao ustanak i stavio se na elo NOBe. Narodi i
narodnostisutupriuutkeprogutali.Kaoikasnijitobonji
portretTitovemajke,kojije,ponjegovomseanjuikazivanju,
nacrtao Boidar Jakac. Reprodukovan na prvim stranama
itanki, portret je, zapravo, predstavljao samog Broza,
dodue malo umekanih crta lica i zabraenog u maramu.
Uprkostometojefalsifikatbiooit,nikonijejavnodovodio
upitanjenjegovuverodostojnost.TakojeJosipdobiomajkui
poreklo koje je opisivano u prizemno naivnim, pounim
priamaiznjegovogsiromanogdetinjstva.
Trebalojejoodabratiidatumroenja.Izborjepaona25.
maj,jerje(uznajveiprocenatverovatnoe)garantovaolepo,
prijatno proleno vreme, zgodno za grandioznu proslavu
njegovog roendana iju je blistavu zavrnicu (posle
izvedenog sleta), predstavljala predaja specijalnog poklona,
tafete mladosti. Po zamrenom planu koji se sa ogromnom
ozbiljnou razraivao od goda do goda, tafeta je, pre
uruenja,kruilazemljom,prenoenaizrukeuruku,dabina
metaforiannainusebiskupilaljubavsvakoglanadrutva
prema Predsedniku. Ta metalna palica iji je falusni oblik
trebalo, valjda, da simbolizuje Maralovu omnipotentnost,
predstavljalajeujednoestitkuinaroituvrstuZaveta,poput
onogtojeJahvesklopiosasinovimaIzrailjevim.Akojesami
Bog mogao da napravi savez sa izabranim narodom, ta je
stajalonaputuJosipudaistoneuinisasvojim?
Osim bele, maralske uniforme, Broz je voleo i dobro
skrojena odela od najkvalitetnijeg tofa, panama eire,
spektakle svih vrsta, posebno one koji su glorifikovali
njegovu linost, glamur olien u megazvezdama iz sveta
filma koje je u Jugoslaviju dovodio i obilato gostio, muziku,
8
naroito operu (istini za volju, vie je bio naklonjen
lepukastimdivama,negooperiibaletuperse),lov,valcerei
kaubojske filmove koji su mu putani u specijalnoj sali za
projekcije u Belom dvoru. Znalaki je uivao u vrhunskom
iuipiu.Puiojetompusikubanskecigare.Odmaraoseu
luksuznim vilama zidanim samo za njega, na najlepim
lokacijama irom lepe domovine, takorei za jednokratnu
upotrebu. Preferirao je letovanja na Brionima, gde je ee
uvraao, brao mandarine, malo se bavio za strugom, kao
persiflaom svoje virtualne prolosti metalskog radnika, i
hranio egzotine ivotinje koje su slobodno etale po
prirodnom rezervatu. Nakrajukakvesedeljke,upriliene za
partijsku vrhuku, preludirao bi na velikom, koncertnom,
belom klaviru. Ukratko, bio je pravi bonvivan, koji najblie
partijske kamarade i saradnike nije kinjio zmijski hladnim
pogledom i nepredvidljivim kapricima kao to je to inio
Staljin svojim ropski pokornim Beriji, Molotovu, Jagodi ili
Hruovu. Nije ih zvao u pola noi, na sastanke sa krajnje
neizvesnim ishodom, to je Hazjajin redovno praktikovao,
sadistiki uivajui u pomisli kako se u stanu nekog
politbirovca reskim zvukom oglaava specijalni telefon, dok
pozvani, sa ledenim znojem to mu curkom tee niz kimu,
hitadaujenaredbuGospodara.Kojajemoglabitirelativno
bezazlena, a mogla je znaiti i momentalni odlazak u
GULAG.
Staljinu je svest o tome da ima vlast (bezgraninu,
samodrakorobovlasniku vlast koja mu je omoguila da,
sledei mrane hirove svoje izvitoperene, patoloke linosti,
kinjiiubijamilionepokornih,unjegazaljubljenihpodanika)
kompenzovala i apsorbovala u sebi druge prohteve. Zato je
iveo krajnje asketski, u ledenoj usamljenosti iz koje se irio
pakaozadruge.Otrimirisstrahaikrvikojigajeokruivao,
hraniojenjegovevuijepotrebe.
Tito je, na sreu svojih podanika i jo veu radost svoje
vrhuke,vlastvoleoikoristiokaosredstvozazadovoljavanje
bezmernihhedonistikih poriva.Njegovotpor Staljinu,ime
je Jugoslavija izbegla sudbinu ostalih komunistikih zemalja
9
da postane Rusija u depnom izdanju, bio je duboko lino
motivisan. Prekaljen u borbi za opstanak koji se do
istrebljenja vodio meu komunistikim internacionalcima u
predratnom SSSRu, sa uroenim instinktom da na vreme
namirieopasnost,znaojedaega,osnivanjemInformbiroa,
Staljin smrviti i udaviti u bratskom zagrljaju; svemoni
Dugavili nije mogao da proguta Brozovu reputaciju
partizanskog voe zbog koje se drao suvie nezavisno;
oholo, ak. Sujeta je udarila na sujetu, i Tito je izgovorio
istorijskon.
Kako Danilo to voleo da kae, u dugom i zamrenom
nizu uzronoposledinih veza, to n je, konsekventno, a
trideset jednu godinu poto je izreeno, njemu i Frenkiju
omoguiloda,sedamdesetdevete,staveudepbordopaso
sa zlatnim grbom SFRJ na koricama, i otisnu se u pohode
Evropi.

4
Prvih dana avgusta, utonuo u neuobiajenu tropsku
vruinu, Pariz je Danila i Frenkija doekao u svojoj
neprevazienoj raskoi. Sve pripreme, proitane knjige,
pedantno izuavanje plana grada (nauili su ga skoro
napamet), prie koje su do tada uli, posebno od Svetlane i
Marka, pokazale su se smenim spram njegovog stvarnog
sjaja.
Oko deset uvee, smestili su se u jeftin hoteli i
nestrpljivi da vide to vie i to pre, izali da proetaju
Jelisejskim poljima, od Trijumfalne kapije ka Plas de la
Konkord.ZatimsupreliSenu,otiliuMareiuspletuuskih
uliica odluili se da sednu u baticu kafea Kod filozofa.
10
Na mali, okrugli sto jedva da su stale dve oljice, jedna
pepeljara i njihove paklice cigareta. Pripalili su po crni
itan bez filtera, oslukivali graju sa susednih stolova,
netremicezuriliuguvumladog,oputenogsvetakojijekraj
njihovog stola prolazio, upijali taj ustalasani noni ivot i
preutnoshvatilidaneekrenutidalje.Barnetogleta.Biloje
nemoguesavladatiParizzadesetdana.Ostalisuceoavgusti
zagazili u polovinu septembra. Na posletku, da bi produili
boravak,doslovcesugladovali,rasporeujuipreostalinovac
na kupovinu jednog obroka dnevno. Ali, ta je predstavljala
tartvaspramgradakojitakozanosnomirie,ukomesejede
hrskavi, vru baget, u kome su ljudi nonalantno veseli, a
devojke u mini suknjama, sa kratkim, mukim frizurama,
hodaju naroito lako i slobodno (svaka od njih je mogla biti
Preverova Barbara to tri pod mlazevima letnje kie i kojoj
se odmah kae ti), u kome prolazi i ulice imaju udne,
melanholine ili smene nazive (Ulica loih deaka, Make
kojapeca, Belih mantila, ulica Odlaska i ulica Dolaska), u
kome su Pale Rojal, Luvr i muzej Orse, sa svim blagom
pohranjenim u njima; blagom koga se oi nisu mogle
dovoljno nagledati, uprkos svakodnevnim, vieasovnim
obilascima,zbogkojihsupadalisnogu.
Danilojebesomunofotografisao;slikaojefasade,uvene
Hausmanove frontove, ornamente na zgradama, ovalne
prozore na krovnim badama uvenih pariskih mansardi,
parkove, kapije, ograde, avenije oiviene stablima starih
kestenova, kolportere na anzelizeu, nakrivljene kuerke na
Monmartru, stepenite koje vodi do Sakrkera, ispucavajui
potrifilmanadaninadajuisedaenekako,barnajednoj
fotografiji, uspeti da uhvati neto od te tajne i lepravosti,
iako svestan da lepotu Pariza ini njegova celina; da je taj
gradjednaogromna,savrenooblikovana,ukusnatortakoju
nikadanemoedokrajapojesti.
Vozili su se brodiima po Seni. Zabavljali se biranjem
najlepeg mosta. Imali su se izmeu ega dvoumiti; od
nekoliko desetina trebalo se odluiti za jedan ili dva
najupeatljivija.
11
 Vidi kako se grad zaokruio na svojoj reci rekao je
Frenki.Svioseokonje,dajetomilina.ABeogradsepopeo
naVrkuuku,pobegaoodSaveiDunava,morapreduzeti
ekspedicijudadopredoreka.
Je l ti nedostaje, onako, u tragu makar? upita ga
Danilo.
Beograd? Ni u ludilu. Kad bih mogao... ne znam, kad
bihmogaosamozahlebdazaradim,ostaobihveno,inimi
se.
Evo,moedaimsepridruipokazaDaniloglavom
nadvakloaratosusedelaispodmosta,nakeju;podvrnutih
nogavica, bosi i zarasli u bradu, uivali su u zalasku sunca,
pogleda uprtog u Senu, naizmenino nateui vino iz jedne
flaekojususkororasejanododavalijedandrugom.

5
...Tapkam u mestu. Danima. Preskaem kutije i ignoriem
otvorene kofere na podu sobe. Niti pakujem, niti raspremam.
Sve stoji. Samo obavljam najnunije, vezano za tatu.
Pripremam mu obroke, vodim rauna o lekovima; ali, uzalud.
Tata hoe da nas oslobodi sebe. Naravno, on to veto
prikriva. Pravi se da me slua, a svakog dana uzima sve
manje hrane; svesno se ubija. Poela sam da tripujem kako
ne pije ni lekove; da pilulu sakrije ispod jezika i posle ispljune.
Moda umiljam. Moda. Rekla sam Danilu, popriao je s
njim; Marko je, podrazumeva se, sve negirao, pripisujui
moju zabrinutost uzrujanou pred ivotnom odlukom
(njegove rei), koju sam donela. Danilo i ja smo se dogovarali
oko eventualnog smetaja u bolnicu, gde bi ga, makar
prinudno, hranili kroz infuziju. Sloili smo se da bi to izazvalo
12
jo gore posledice. Marko u bolnici? Van svoje sobe, bez
svojih knjiga? Marko, ona suta pedanterija, u bolnikom
toaletu? U bolnikom kupatilu? Ne, nikako.
Ne brini, doveemo ga Tamara i ja u red. ivnue pored
Jakova i Ruice rekao mi je Danilo.
Ne shvata da ba u tome lei glavna kvaka. Marko eli da
to pre krenete za nama. On vam se uklanja s puta. Nee
dozvoliti da Danilo ponovi svoju rtvu.
Jue sam mu rekla: Tata, medicinski je nemogue da ti
nije bolje. Nee da se bori. Zar ne eli da doeka unue
od mene? Odmahnuo je rukom (sama koa i kost): Ne
priaj kojeta. Naravno da elim. I doekau. Samo ti idi,
erko, s mirom. Molim te.
S kakvim crnim mirom?
Gde da ga naem?
Seam se, kad je bivalo najgore, Danilo je (uvek na
kilometar udaljen od bilo kog oblika patetike) nameteno
sveanim glasom citirao svetootaku misao: Dri svoj um u
paklu, i ne oajavaj.
Nismo oajavali. Naprotiv. S nevienom upornou, s
neprekidnim prilivom snage koju smo crpli iz pete, gurali smo,
kopali, svim silama smo se borili da iz njega izaemo; dobro
oprljeni, debelo oteeni, na ovaj ili onaj nain, sa tekim
mentalnim i emotivnim posledicama, nekako smo izbauljali,
dopuzali do svetlosti, zaradovali se, uspravili... i sudarili se sa
iscerenim uvarima koji su nas raspalili izmom posred lica,
sadistiki se smejui naoj naivnosti: ovo je bila samo
predstava za Gospodare Pakla, malo su se zabavljali,
zajebavali se s vama, pustili vas da se ponadate, da
prekoraite prag, sad mar nazad. Grubo su nas utnuli,
katapultirali nas ponovo u sredite mraka, u srce tame.
Ovaj reprizni pakao ne mogu da podnesem. Niti vidim
razloga zato bih.
Beim iz njega, bez mira u srcu.
Jo tri dana. Ako oduzmem ovu no, jo dva. A ja
tumaram po stanu, vucaram se bezvoljno, odsutno, dok u
meni sve vri od razgovora koje u glavi vodim s Danilom i s
13
tobom. Sednem, podavijenih nogu, u Danilovu fotelju,
uukam se u ono pufnasto mekia ebence, polako ispijam
kafu iz velike olje i posmatram kako se dan kotrlja niz nau
ulicu. ekam da padne vee. ekam svoje goste.
Jer...
... im se smrai i puni mesec se pojavi na nebu, eto ti
zvuka...
Eto meni glasova, ljudi, predmeta. Eto meni uspomena.
Napune sobu. Do vrha.
Pre neki dan setila sam se kako je divno mirisala moja
Tierka. Oboavala sam je. Lepu, plavu, otmenu misiz Risti.
Na jednom asu neprimetno sam otvorila kutijicu koju sam
pripremila, zatvorila je i spustila u dep. Posle sam umela da
je odkrinem, tek-tek, da mi ne iili sva Tierka, i osetila bih
njen miris. Dobro, imala sam pet godina i bujnu matu. How
cute, to bi rekao Sajmon.
Onda, Diznijeve slikovnice koju sam nasledila od Danila.
Ve je bila iskrzana, a ba nju sam najvie volela zbog jedne
drage porodine prie (porodinog predanja, ujem Danila
kako ironino dodaje).
Pria je sledea: Danilo ima tri godine i igra s tatom leti-
leti. Tata dugo trupka prstima o sto, Danilo se upiljio u njega,
lupka i on, iekuje ta e tata rei, ovaj namerno odugovlai,
leti-leti... krava, ispali odjednom, i podie kaiprste u
vazduh. I Danilo, istovremeno. Preao sam te. Krava ne leti,
kae mu Marko. U knjizi leti, ree Danilo, ode do sobe,
donese slikovnicu, u njoj nacrtana krava, kravica bucmasta, s
trepavicama dugim, podvrnutim, u lakom skoku preskae
meseev luk. Ispod su stihovi koje su mu itali: li ovo san
il' java, nad mesecom leti krava. Priala mi je mama kako se
Marko zasmejao, rekao: , ovo menja stvar, vai ti se poen,
a Danilo sav srean.
Poneke uspomene me, meutim, iznenade. Prebiram po
njima zauena, jedva se prisetim da jesu moje; nisu mi ni
sasvim tue, a opet teko ih mogu skopati sa emotivnim
doivljajem. Gomile stvari iz naftalina nepredvieno mi
padaju na pamet. Padaju kao kia zvezda-padalica, blesnu u
14
punom sjaju, tek da znam da postoje, pa zgasnu. Gde li su se
krile, u kom to kutku mozga stoje pobacane, do detalja
ouvane, neoteene? Koja ih to sila probudi? Vraaju mi se
zato to se rastajem? Zato to znam da ovoga nee biti kad
sledei put doem u Beograd? Kad doem...?
Tako doekam pono, pa se premetam za radni sto,
palim kompjuter i pokuavam da zaponem... ta? Pravljenje
mentalnog inventara (primenom metode nepristrasnog
istranog postupka)? Veliko spremanje skladita podataka o
Danilu i meni ? Privremeni oprotaj? Kako god ga nazvala,
treba da uobliim penastu meavinu oseanja, motiva, elja,
dogaaja u vrstu formu, da spakujem sirovi materijal krcat
znaenjima (koji prethodno valja temeljno izribati, otkloniti i
izbaciti na povrinu sve podrazumevajue, dok stvari ne
postanu otre kao seivo, otre, jasne i precizne) u pakete
rei. A ti e ve znati ta da ini s njima. Kao to si uvek
znala ta i kako treba da ini s nas dvoje. S Danilom i sa
mnom. Taktino, mudro i neno.
Osvetljena plaviastom svetlou monitora kao krivac
zurim u kursor koji ravnoduno pulsira u mestu (za razliku od
mog srca koje ekia, kao da treba da poloim najvaniji test
u ivotu), dok ga prvo slovo ne pogura napred, u belinu
ekrana. Ali, i moje rei tapkaju u mestu, kao logina posledica
toga da mi misli tapkaju u mestu. Samo vreme curi,
ravnomerno i neumoljivo jednolino, kroz svaku pukotinu i
upljinu tog tapkanja.
Zamiljam kako se sati odlivaju u vasionski kolektor za
skupljanje protraenog vremena. Odakle e se moda vratiti
na reciklau. Ili nee. Ko zna? Jednom je Danilo rekao, neto
smo priali o razoarenjima, onako, vieg nivoa,
razoarenjima u smislu ideala, principa, razoarenjima u
smislu prevelikih oekivanja od neke ideje, i onda je on
rekao, aljivo, ali meni se to svidelo, kako je sve relativno i
kako bi neko, manje alav i zahtevan od nas, nae
razoarenje lako mogao reciklirati u svoje o-arenje. Da bi,
zato, sumnje i dileme trebalo zipovati i pohraniti ih negde, pa
ako se posle dugog vremena ispostavi da je u pitanju stvarno
15
teak, nepopravljivi bedak, neto poput idejnog nuklearnog
otpada koji ni najvei oajnik ne bi mogao da reciklira u neto
bolje, upotrebljivije, lepe, ako zaudara na mrtvaku
razoaranost, onda ih treba trajno unititi. Nekim specijalnim
uredajem za bespovratno brisanje sadraja.
Volela bih da takav ureaj postoji. Volela bih da miem
markiram poslednjih osam meseci, da ih zacrnim, i
pritisnem neko vremensko delete dugme. Da jednostavno
nestanu, jednim potezom.
Nepodnoljiv mi je ne samo ovaj bol, ve, vie od toga, da
gledam koliko se Danilo promenio. Nijednom, u nekoliko
proteklih meseci u kojima je slabana nada u trijumf pravde
nestala, a odluka o kolektivnom iseljenju u London ve se
uveliko sprovodila u delo, nisam ula njegovo:
Izvui emo se.
(Seam se kako mi je to rekao one zime, godinu dana
poto je mama umrla, a nas dvoje se izgubili u magli na
Kopaoniku; skonali bismo u snegu da nije bilo njegove
gvozdene volje).
Niti sam videla onaj njegov osmeh kojim nas je uvek
hrabrio. Deset godina, ne posustajui, ak i kad se sve inilo
izgubljenim. Kada su ratne vesti bivale sve gore, sve lue i
neverovatnije. Kada su protesti protiv Miloevia propadali,
kad smo gubili na izborima. Kada smo, na kraju, bespomono
posmatrali kako nas bombarduju, i, kao da to nije dovoljno,
kao da je trebalo neto povrh, doiveli onu no i onaj gubitak.
Va. I moj. Gubitak zbog koga sam oseala dodatnu krivicu.
Izvui emo se rekao je Danilo, ak i tada.
Izvukli smo se.
I ponovo potonuli, tek to smo udahnuli vazduh.

16
 6
Sve do popodneva vetar je silovito hujao i tutnjao u
vrhovima jela, raznosei arave crnih oblaka, kao otkinute
olujom sa nebeskog trika za suenje. U Olgu Dedijer je
pristigao momak, koji je radio na iari, sa veu da su dva
stubapalaiicesepokidale.
Negdeokotrisatasveseutialo,kaopokomandi.Danilo
je reio da krenu, Jovana i on, ka Konacima. Odluku da
pou glavnim putem preinaio je kad su izali. Vazduh je
rezao ispranom, planinskom sveinom, a netaknut sneg,
ispremetan naletima vetra, liio je na svetlucave peane
dine koje su vapile za otiscima stopala. Nebo se iistilo od
crnila;beli,punioblaci,nalikklobucimanaprovrelommleku,
delovali su dobroudno. Posle dva dana prinudnog
zarobljenitva izazvanog nevremenom, pomislio je da e im
prijati dua etnja, donjom stranom, ispod Olge Dedijer,
proplankom, pored ume. Onda ih je ekao uspon, omanje
brdo preko puta hotela, pa spust ka Konacima, gde su,sa
ostatkomdrutva,bilismeteni.Snegjebiovrst,zamrznuti
prijatnojekrckaopodnogama.
Na samom domaku odredita, kada su bili pri vrhu
uzbrdice, debeli, oteali oblaci to su dotad stajali
nepomino, nisko nad njima, najednom su se otvorili, kao
nabrekle bave iji se sadraj sruio na zemlju; neprozirna
magla ih je prinudila da zastanu ukopani. Danilu su se
ugasilaula;namahslepigluv,naaosepredbelimzidom.
tajeovo,Danilo?uojeJovaninuplaenglas.
Ne brini, na planini ponekad naglo padne magla. Ii
emopolako.
Iskusanskija,pokuaojedaseorijentie.Pa,doprejedne
sekundebilisunaistini.Znai,trebanastavitiutompravcu.
Poslenekolikoopreznihkoraka,meutim,naleteojenadrvo,
dobro se udarivi. Tiho je opsovao, trljajui elo. Sreom,
Jovanajebilaizanjega.
Ostani tu ree joj. I ne mrdaj. Ne pomeraj se ni

17
milimetar.Nimilimetarponovi.
Ispruenom rukom je zamahivao u prazno, odreujui,
naslepo, da li je zaobiao ivicu umarka, uveren da se tek
malo udaljio od njegovog oboda. Ali, kad se okrenuo da
povede Jovanu, oko njega je bila samo ovrsla neprozirnost.
Jovanajenestala.
Desilo mu se, ve dva puta, da ga planinska magla
iznenadi.Dodue,nikadaovakogusta.Ovakobrzaiopasna.
Uobanavratadogodilomusenastazi,gdesuseskijai,uz
nervozan, poluuplaen smeh i viku, organizovali u lanac,
dreisejedandrugomzatapove.Osimtoga,gorskasluba
priskakala im je u pomo, i sve se zavravalo uz
prepriavanje anegdota, uz kuvano vino i rakiju u prvom
sigurnomsklonitugdebisesmestili.SadajebiosaJovanom.
Bili su sami. anse da neko izae i da im da svetlosni ili
zvuni signal bile su ravne nuli. Vraale su mu se prie
prekaljenih planinara da su se ljudi, u takvim okolnostima,
gubilinasamonekolikometaraodhotela.Dasu,bezobzira
na upaljena svetla i dozivanja, zavarani prostiranjem zvuka,
obuzetistrahom,estoilibausuprotnompravcu,svevie
se udaljavajui od spasa. Danila obuze panika. Straan
predoseajdaneenaiJovanu,skameniomujeutrobu.Kako
je smeo da je ostavi? ta je mislio? Kako je smeo sebi da
dozvolitakvuglupu,neoprostivugreku?Zaurlaoje:
Jovana!!!
Odnekudjezauonjenslabaanglas:
Tusam.Nemrdam.
Uinilo mu se da nije daleko. Istovremeno, plaio se da
pretpostavljena blizina nije samo obmana koja e ga odvui
napogrenustranu.Osetiojedagubiglavu.
Dovikuj mi povika oajniki, svijajui dlanove oko
usta.Izsvesnage,Jole.
Danilodoprlojeopetizneodreenogpravca.
Okretaoseokosebe,sluen.
Tiina.Paopet:
Danilo!
Ovogputauinilomusedaznakudatrebadasezaputi.
18
 Nesigurnojekrenuo.Njenglas,kojisegubio,paiznebuha
pojavljivao, bio je tanko ue po kojem je hodao u belom,
bezoblinom, a kompaktnom uasu koji mu je ulazio u oi,
uiiuusta.Najednom,kaodasuseotvorilavrata,uojuje
sasvim jasno. Jo korak i nazreo je njenu crvenu jaknu.
Zgrabio ju je u naruje. Naao ju je. Sad, ta god da se desi,
zajedno su. Panika se momentalno povukla kao da mu je iz
stomakaiupanogromanepkrozkojije,vrtloeise,brzo
iscurila.Osetinesavladivupotrebuzacigaretom.Paklicamu
jebilaudepu,alinijesmeogubitinisekund,dabipripalioi
povukaobarjedandim.
Ne brini, izvui emo se ree joj, trudei se iz petnih
iladaonanenaslutinjegovstrah.
Nebrinemjakadsituodgovorilajestarmalo,kaoda
gatei.
Krenuli su, Danilo napred, ona okaena o njega, nogu
pred nogu, milei. Posle nekog vremena, koje mu se inilo
kaovenost,osetiojeudargranepolicu.Opetsusevratilika
umarku.Kreuseukrug.Staojehalapljivoudiuivazduh.
Gorelo mu je u pluima. Polako, ne sme gubiti glavu.
Okrenuo se za devedeset stepeni. Brojao je korake.
Osamnaest. Devetnaest. Mora da su izbili na brisan prostor.
Dvadeset jedan. Dva. Dvadeset tri. Niega. Moda je to
dobro. Ne, sigurno je dobar znak. Nastavio je dalje,
povremenouzvikujuiizglasa:
!!!Eeeej,imalikoga?!
Hladnoajeprodiraladokostiju.Maglajepoelanagloda
tamni. Sputalo se vee. Vreme je isticalo. Ako nije dobro
proceniosmer,izgubljenisu.
Ujednomtrenutkunogamujeostalabezvrstogoslonca.
Zastao je, trgnuvi se unazad. Potom je, ne isputajui
Jovaninuruku,kleknuoipuzeiopipavao.Izgledalojedasu
naivicistrmine.Zamurioje,prizivajuiusvestslikubrdaca
na kome su se nalazili. Mora da su doli do spusta.
Najverovatnijesaoneokomitijestrane.
Skotrljaemosenadole.vrstomedri.Jesispremna?
Jesamreklaje.
19
 Polako je pribliio nogu do mesta gde mu se inilo da
poinje nizbrdica i vrsto je odupro o tle, da bi odrao
ravnoteu. Pokuaj je bio uzaludan: nekontrolisano su
poleteli, tek u podnoju zaustavljeni poveim smetom.
Sreom, nisu bili ugruvani. Danilo je bio uveren da su se
strmeknuli do kolovoza, a da je nanos, u stvari, nagomilan
raskrenisnegkrajputa.
Eeeeeeeeejvikaoje,ponovo,izsvesnage.
Nikakvogodgovora.
Bojao se da prekorae smet i izau na kolovoz, jer je
moglo iskrsnuti neko terensko vozilo i pokositi ih. Ali, nije
biloizbora.Opetjezamuriodausvestivizuelizujepredeoi
uhvati pravac. Ako su u nivou ogradenog igralita uz
nk,nalevojeulaz.Tamo.Takotrebaii.Preseiukoso
put.
Idemoree.Brzo.
Potrao je kroz mastiljavo testo magle, vukui Jovanu za
sobom.Jojedansmet.Tobimoglabitidrugastranaputa.To
mora da je druga strana. Prebacili su se preko i nastavili da
bazaju, upadajui u male uvale, sa otealim nogama koje su
poele da propadaju u meki sneg, dok nisu naili na ravno
tle. Krupno zakoraivi, Danilo zakai o neto i spoplete se.
Nasumice opipa to neto i shvati da je naleteo na klupu od
tesanog drveta. Srce je poelo da mu hvata ravnomerniji
ritam.
Gotovojereeradosno.Tusmo,kodnak.
Nekoliko minuta kasnije proli su kapiju i uli u
unutranje dvorite. Naslutili su svetlo u lokalu sa desne
straneioteturalisedotamo.
Danilo kriknulo je u jedan glas njihovo drutvo za
stolom.
Danilo i Jovana su stajali u dovratku, bez daha,
promrzlih,odzimepocrvenelihnosevaiplavihusana,kojisu
udovinoodudaraliodmrtvakogbledilanjihovihlica.
ovee,jesitilud?!tosteizlaziliizdoma?
Bilo je isto kad smo krenuli odgovori Danilo, sa
naporomizbacujuirei.
20
 A i znao je da emo se izvui dodala je Jovana. Jo
uvekjegrevitostezalaDanilovuruku.
Svi su se nasmejali, onim histerinim smehom olakanja,
jounevericidajeopasnoststvarnoizbegnuta.
Pa,da,akoDoktorkae,tusumnjenema...reeDarko
pomauiDaniludajojskinejaknuimokregojzerice.
Posle, dok su je lagano obavijali amor jo uvek
uzbudenih glasova i toplota koja je od stopala lizala navie,
obuzimajuijojteloneprirodnomvrelinom,utonulajeusan,
uurena na krevetu, sa glavom u Danilovom krilu. Pre
nego to je zaspala, osetila je kako joj njen svemogui brat,
najlepiinajpametnijibratnasvetu,kojije,sreom,banjen,
nenosklanjakosusaela.

7
...Veeras me je pokrenuo Frenkijev poziv. Javio se oko
devet. Dugo smo priali. Naao je dve kue, odgovarajue,
jednu do druge. Za vas i za njih etvoro. Dogovara se sa
mnom, razmatramo da li je cena prihvatljiva, kako mu je kod
Pee u birou, kako su se Vida i on snali. Nema snage da se
javi svom Doktoru.
Ne mogu, Joco, da podnesem to smo ih ostavili da
poiste sva govna za nama.
Ni ja rekla sam Svalila sam ceo teret na njega. Kao i
obino. Tamara i on e negovati Marka. Posle, treba preiveti
trenutak prodaje naeg stana, treba razdeliti nae stvari. Ne
smem ni da pomislim...
I vi prodajete?
Da. Dogovorili smo se. Neemo nita zadrati. Nita.
Dugo smo utali.
21
 Kad stiete, ti i Sajmon? Je l' ostalo, krajem nedelje?
Da.
Ostalo je jo tri dana. Spustila sam slualicu i shvatila,
noas moram zapoeti (moda i dovriti) svoje duevno
spremanje. Onda u, oas, okonati stvarno pakovanje.
Samo da sredim haos u glavi, predmetni, predruni u
dovesti u red za nekoliko sati.
Jednom sam proitala da je neki kritiar rekao kako
Selinder suvie voli svoje junake (Freni i Zuija, i Bu-Bu, a
Simora, ponajvie), da ih voli, ako se tano seam, rekao je
vie nego to bi sami Bog mogao da ih voli. Ali, ta ako su
likovi zaista, po svim kriterijumima, takve ljudske gromade da
zasluuju voljenje i potovanje koje nadilazi normalno? ta,
onda? Zar takvi ne postoje? Zar ne predstavljaju svetle
(mada veoma retke) primerke u rodu koji se ne moe
pohvaliti obiljem vrlina? Problem je u tome to je o njima
uasno teko pisati. Nemogue, ak. Ispadne, nekako,
bljutavo. Preterano idealno. to je grozna nepravda i
neshvatljiva injenica. Da u literaturi, na primer (kao i u
ivotu), bolje prolaze nitkovi, nego jedan Simor. ak i kad
uzmemo u obzir njegovu nimalo prijatnuepizodu sa arlotom.
Dobro, da se ne gubim previe. Asigumo u se gubiti, leteti
kao muva bez glave, udarajui as ovde, as onde, jer
seanje nije sreen hronoloki niz, pa da ga lepo
pozapisujem. Ono je asocijativno, vue me s teme na temu;
da bih objasnila jedno, moram se vratiti u rikverc, zaeprkati
po neem drugom, povezanom s prvim... Na sreu, ti se
odlino snalazi u mojim skokovima i mentalnim
ekskurzijama, te mogu pustiti na volju mislima. Nek naviru i
vrludaju, ja u se samo truditi da ih to bre pohvatam. Htela
sam rei, a propos onog kritiara i Selindera, da odbijam
(unapred) optubu o pristrasnosti prema svom glavnom
junaku. Ono to u pokuati da napiem o njemu, samo je
alosno osiromaenje Danilove linosti. Ti si mi najbolji
svedok. Najvei deo, da ne kaem gotovo sve, o nama
dvoma ve zna (kako i ne bi, posle sedam punih godina?).
Moda e otkriti poneki novi detalj. Sitan, nevaan. Kome je,
22
onda, ovo namenjeno? Meni. Kad budem skupila na gomilu
proteklih dvadeset osam godina (nabacau samo crtice, kao
u Gestalt-testovima; pustiu da sama izvue nedostajue
linije i dovri crte), tek tada, iz te celine, moje izvinjenje
(konano prevalih preko usana, pardon, konano otkucah
precizan izraz; da, ovo je, najpre i pre svega, Izvinjenje)
dobie svoj puni smisao. Svesna sam, naglaavam, koliko je
to sitna re spram onog to vam dugujem. Najpre Danilu. Ali,
izviniti se moram (moram u smilu unutranje, autohtone,
najdublje potrebe), iako je on, jedne noi, tokom
bombardovanja, izriito rekao da nikada vie ne eli da
priamo o Goranu. O onome ta sam uinila. Nikada.
Drao se toga. Od drugih sam saznala da su ga kecali na
sitno; zlonamernici koji mu nita nisu mogli priiti, dohvatili su
se moje veze s Popivodom. Danilova sestra sa onim... Pa jo
je i kartirao. utnuo! Kakav materijal za likovanje! Sladili se
mrljom, mojom, koja je pala na Danila.
Ne mogu poi u novi ivot, a da ne pokuam da objasnim.
Nikome nisam ispriala tu munu priu iz svog ugla. Ostala je
zatamnjena, prekrivena utanjem. Potrebno mi je da
odmotam klupko, figurativno u smislu ove ispovesti, i pravo
klupko, unuto u dno mozga koje neraspetljano stoji od leta
devedeset osme kad sam sve zakuvala i zaplela...

8
Shvativi, sa radosnim iznenaenjem, da je ponovo
trudna, Svetlana je prvo pomislila na Danila. Imao je
etrnaest godina. Nije znala kako da deaku, uveliko u
pubertetu,kaedaenjegovaetrdesetogodinjamajkaroditi
drugubebu.
23
 TimusaoptireklajeMarku.
Pragmatian kakav je bio, Marko je razgovor sa sinom
obaviobrzoiefikasno:
Danilo, zna... poeo je zatvarajui vrata od svoje
radne sobe. Imam jednu novost. To jest, mi kao porodica.
Mislimtieseitebe,pa...Osetividasezaplie,reiojeda
stvarokonaposvom.Direktno.Ukratko,Svetlanajeostala
udrugomstanju.Hourei,dobiemoprinovu.
Pa, dobro ree Danilo posle kraeg razmiljanja. Nije
mu to delovalo udno. Majku je doivljavao kao mladu
devojku, naroito u poreenju sa njenim tetkastim
vrnjakinjamakojimatakonetobainebipriliilo.
Svetlani je... da kaem, nelagodno, jer misli da bi ti
smetalo.
Nesmetamireeodreito.
Ondasmotoreili.Svetlana!uzviknu.
Ulajeusobu.
Evo,DanilonemanitaprotivobratijojseMarko.
Svetlanajeporumenela.
Ne bih elela da te dovodim u glupu situaciju... da se
postidipreddrugovima...
Uopteminijeneprijatno.Zato?Akoeli...akoelite
ispraviose.
Ati,sine?Je lse bar maloradujedadobije sestruili
brataupitalagajemeko.
Pa,neznam.Neba.
Svetlana i Marko se nasmejae Danilovoj spontanoj
reakciji.
Prieljkivaosam,kadsambioklinac,priznajem.Sadmi
neznai.Navikaosamovako.
Pomislivi da je, moda, povredio majku, pourio je da
kae:
Ma,obradovauseve,sigurnohou.
Ali, njegova ravnodunost se otopila im je ugledao
Jovanu. Devojica je bila siuna, tamnoputa, sa crnom,
gustomkosomkojajojsenadiglakaouba.imsujeuneliu
sobuispustilinakrevet,onaserazbudilaizevnulanajslaim
24
iskrivljenimzevomkojijenamahosvojioDanila.Svetlanase
nijeodvajalaodnje.Akonijespavalaukrevecu,nosilajuje,
na indijanski nain, udobno smetenu u mekom platnenom
povezu, priljubljenu uz svoje grudi. Oseajui toplotu
majinog tela, Jovana je bila mirna, vesela beba koja je brzo
napredovala.
Danilo se dugo nije usuivao da je uzme. Samo bi je
milovao po pahuljastoj kosi i satima je posmatrao dok bi
spavala. Kada je poela da puzi, brzinom munje, srenik do
kogabiprvogdola,naredbodavnomulupkajuidlanompo
stopalu,smestajujeuzimaosapoda,uzblaeniosmehkojije
Jovana uspevala iz svakog da izmami. Bila je naprosto
neodoljiva u toj pozi kornjaice koja oslonjena na svoje ruke
visoko uzdigne glavu i nemo zahteva da bude podignuta.
Premetalisuje,kaolutku,inasmenu,izMarkovognaruja
kodSvetlane,pakodDanila.
BajegajimokaoprincezuumeojedakaeDanilokoji
jojjeusvemupoputao.akiondakadasedomoglanjegove
radne stolice, dohvatila hemijsku olovku i, pre nego je
uhvaena na delu, uspela da nemilice iara stranice romana
koji je Danilo tog dana itao. Umesto da je izgrdi (ta,
oskrnavilajenjegovusvetinju!)Danilojemirnokonstatovao:
Bienaunik,nemata.Vukujeknjige.
Sa svoje tri godine, crnim loknama i majunim usnama
poput kljunia, umiljata i brbljiva, Jovana je uveliko bila
princezaporodiceRakiimiljenicaDanilovogdrutva.
VidimaluirliTemplgovoriojeDaniloblistajuiod
ljubavi.Toj,bogami,nikoneestatinaput.

25
 ...Poetak mog svesnog ivota obeleio je Danilo.
Do etvrte godine svet je za mene predstavljao
razlivenost (priblino bih to mogla opisati kao oseaj da sam
ja bila u svemu i da je sve bilo u meni; vrtim se u krug, ali za
sobom povlaim i zidove, ili ogradu dvorita, pa i celo neb;
zamurim, niega nema, otvorim oi, stvari se vraaju na
svoje mesto) u koju, poput upavaca iz kutije (nikako
zastraujui, jednostavno nenadani) upadaju razliite osobe i
niu se dogaaji iju uzrono-posledinu vezu jo uvek ne
razumem. Ali, u meni nema nikakvog straha. Uukana u
ljubav, svaku promenu prihvatam radoznalo, od svakog
oekujem neto lepo. Ni od ega mi ne preti opasnost. Svet
je divno mesto u kome me svi vole. Najvie, mama, tata i
Danilo. Ponekad padnem, ili dobijem bocu, ponekad sam
bolesna, ali rune stvari se dogaaju retko, pre nego to
zaplaem ili se sneveselim, tu je zagrljaj, sigurne, zatitnike
tatine ili tople mamine ruke, poljupci koji pljute po mojim
obrazima, Danilova brada kojom me kakolji po vratu.
Zatim, jedan otar, dubok rez.
Danilo je otiao na svoj prvi, dui put.
Kada sam instinktom male ivotinje nanjuila da laka
uznemirenost koja je tih dana zahvatila kuu i Danilovo
pakovanje znae da se deava neto vano, to me jako
dotie, a za ta me niko nita ne pita, kada sam na dan
polaska videla veliki ranac i mamu kako ga dugo ljubi,
zgrabilo me je neko jako, nepodnoljivo oseanje (bol i uas,
istovremeno), zbog kog sam zaplakala slonovski krupnim
suzama.
Danilo je bio sredite mog sveta. Drugoj deci je
nedostajala majka; moja je uvek bila uz mene, pa nisam
imala razloga da za njom eznem. Ali, bez Danila iveti
nisam mogla. Jedva sam izdravala vreme da se vrati iz
kole. im bih zaula njegove korake u hodniku, jurila sam
da mu se iz zaleta bacim u naruje. Onda je poinjao moj
teror. Ako ita, ja mu se ugnezdim u krilo. Ako pie, sedam
do njega, uzimam papir i olovke da kobajagi i ja piem. Ako
se uzjogunim s jelom, jedino Danilo moe da me privoli da
26
otvorim usta i gutam. Ako se tuira, lupam na vrata, dozivam
ga, dok se on ne oglasi kroz smeh, 'ajde, Jole, budi razumna,
pusti me malo. Ako hoe da izae s drugovima, razrauje se
itava taktika kako bi umakao neopaeno. Gnjavila sam ga,
bila sam nesnosna. Pravi krpelj.
Kada sam, ponavljam, naslutila, osetila, valjda, da Danilov
odlazak znai neto vie od privremenog nestajanja iz kue,
bacila sam se na njega, uasnuta mogunou da ga
izgubim:
Nemoj ii. Nemoj poela sam da ga vuem za
nogavicu. Nemoj me ostaviti! Nemoj, molim te!
Prvi put nije naao naina da me zamaje i smiri. Mama je
uspela da me nekako otrgne od njega. Podigla me je
(bacakala sam se i borila), rukom mi privila glavu na svoje
rame i rekla mu:
Hajde, sine. Brzo.
ula sam korake, bravu.
Pusti me vrisnula sam, iskobeljala se i potrala na
terasu. unula sam obuhvatajui rukama stubie kroz koje
sam videla Danila:
Baaatooo!!!
Okrenuo se.
Visok (iz moje perspektive Liliputanca delovao je kao
Guliver), sa grivom kestenjaste kose oko lica, obasjan
suncem, poslao mi je poljubac, dunuvi ga s dlana ka meni i
zamakao za ugao Topolske.
Cmizdrila sam i cvilela ceo dan. Kao pseto koga voljeni
vlasnik udari preko njuke, a da ono nita nije zgreilo. Posle,
suze su usahle, ali se tuga nije smanjivala. Samo je prela u
pasivni oblik. Sedela sam pod stolom u maminom ateljeu,
nita ne radei. Nisam htela da crtam. Niti da prstima meljem
boje iz tuba. Ono to sam do tada najvie volela, vie me nije
interesovalo. Niko i nita nije moglo da zameni Danila. Svet
bez njega bio je hladan, siv, bljutav. Otegao se u nedogled;
dug, uzan, prazan, slabo osvetljen hodnik.
Svega se jasno seam. Jasno kao da mi se upravo
deava. ao mi je to nisam kadra da to pretoim u rei. Ni
27
danas. Oseanja ne staju u pojmove. Ona ih uveliko
nadilaze. Deija oseanja koja plutaju po moru
neodreenosti, neoformljene svesti, nedokuenih vremenskih
i prostornih kategorija, jo su intenzivnija, jer ne mogu da se
uliju ak ni u te slabane pojmove, da prelivanjem u njih
donesu kakvo-takvo olakanje.
Tuga i mrana, najmranija amotinja koje su me celu
obuzele, povukle su, zauvek, granicu izmeu Sveta i
Sopstva. Ja sam ona koja patim, neizdrivo i predugo; sve
drugo stoji naspram.
Posle mesec i po dana (za mene posle venosti), mama
ulazi u sobu, smeei se, proverava jesam li budna.
Sad e se mnogo, mnogo obradovati rekla je,
nastojei da me pripremi.
Trljala sam lice, jo pospana.
Da ti kaem zato?
Oi su joj bile vesele, radost je vrcala iz njih.
Srce je poelo da mi lupa. Osetila sam.
Doao je na Daniluka.
Oslanjam se na lakat, brada mi podrhtava, gledam je, a
ne mogu ni re da izustim.
Ui, sine kae mama.
Danilo se pojavljuje iza nje. Pokrivam se frotirskim
prekrivaem preko glave i poinjem da jecam. ok je bio
prejak.
Paljivo je sklonio prekriva:
Nee da poljubi svog brata? upitao me je.
Ne mogu odgovorila sam kroz suze, iskidana
protivrenim oseanjima.
Dobro, ja u tebe.
Nadvio se nada mnom. Ispruila sam ruke, uronila u
njegove. Sve se, naoko, vratilo na svoje mesto. Samo to
pouzdano znam da se od tada u mene ugnezdilo
nepoverenje; izgubila sam rajsku nevinost; izdvojila sam se iz
mirne razlivenosti ispunjene ljubavlju. Svet se nepovratno
raspukao; ja i Drugo, stali smo na malo odstojanje.
Sedam godina kasnije, umrla je mama. Onaj deo koji je
28
ve bio formiran kao Ja, moj ivot, zapravo, prepolovio se
nadvoje. Vreme protie, ali taj odnos se ne menja u korist
novih dogaaja.
Mamin deo e zauvek predstavljati polovinu svega...

10
Ako se izuzmu klasini propratni efekti revolucionarnog
zanosa (leprav eufemizam za teror) masovna streljanja u
Beogradu,odmahpoosloboenju,iuvenapasjagrobljao
kojimaseupotajiaputaloosnivanjelogoraGoliotok,bioje
Titovnajsurovijiin.Posletogekscesa,ideolokarepresijani
izdaleka nije bila tako agresivna i sveprisutna kao u
SovjetskomSavezuinjegovimsatelitskimzemljama.
Ohrabren Maralovim neskrivenim i neiscrpnim
hedonizmom,partijskivrhsebrzoprepustiozadovoljstvima
zapadnog naina ivota. Narodu su, sledstveno, udeljene
mrvicesastola.
U godinama ezdesetim i sedamdesetim, Jugoslavija je
lagano uplovila u zaumni sistem dravnog ureenja. U toj
kardeljevskojzavrzlami,udaljenojodzdravograzumakoliko
SeverniodJunogpola,utomterminolokomistvarnosnom
zameateljstvu pluralizma samoupravnih interesa koji se
ostvarujukrozinicijativesavezasocijalistikogradnognaroda,a
krozdrutvenuformusamoupravnihzajednica,utomlavirintu
OOURova, ZURova i drugih ova, svako je naao svoju
lagodnuzavetrinu.
Biojetouspeankonceptprividnenormalnosti.
Svremenanavreme,Maralbisetrzaoizletargije(ionje,
avaj,podlegaoneumitnimzakonimaprirode,tejestario),da
maloprodarapartijskeredove,vodeiraunadaiutakvom,
29
povremenom deljenju packi, uspostavi proporcionalnost
hrvatskosrpske krivice i odri osetljivi balans izmeu dva
najvea, potencijalno najopasnija naroda u nategnutoj
koncepcijibratstvaijedinstva;odjeciBrozovihintervencija,bilo
verbalnih, sa govornica partijskih kongresa, ili izloenih u
formipisama,kojejepoputpapskebulepovremenoizdavao,
u talasima bi se sputali do baze, izazivali komeanja i
kadrovske rokade po partijskim elijama, ergo, po
preduzeimaiostalimorganizacijamadrutva,pabiopetsve
leglo.Talasibiseizglaali,rekapovuklaukorito,iuzmanje
tete, ivot se vraao u ustaljenu koloteinu, dok bi Maral
Tito nastavio da se epuri u beloj uniformi, koja je lagano
prerastalaunakienucirkuskuodedu,postajuisvedebljii
senilniji,tojeuglavnompraenosazebnjom.
Titova dugovenost bila je postulat ouvanja Jugoslavije.
Ouvanja privida normalnosti. Stoga, elje da poivi preko
biolokimoguihgranica,nisubilesasvimlane.
Tokom dve svoje najuspenije decenije, taj nenadmani
amaterkojijenadigraomnogeprofesionalce,postigaojeono
o emu danas najvei marketinki strunjaci sanjaju i oko
ega lupaju glavu brendirao je sebe na svetskom tritu.
Magine rei TitoJugoslavija njegovoj zemlji su irom
otvorilesvavrata.
Maral Broz obilato je iskoristio tu poziciju; putovao je
vieodbilokogpoznatogdravnika.
Poeo je skromno i u krugu porodice, kako su to okolnosti
ve nalagale, kratkim vizitama Poljskoj, ehoslovakoj i
SSSRu, etrdeset pete, a Bugarskoj, Rumuniji i Maarskoj
etrdeset sedme. Raskid sa Staljinom kao da je oslobodio
Brozovavanturistikiduh.Poslekratkotrajneizolacijezemlje,
ve pedeset tree ini prvi prodor ka Zapadu, boravkom od
pet dana u Velikoj Britaniji, a naredne godine u Turskoj i
Grkoj. Ubrzo je doao do zakljuka da se dandva
provedenih u pregovorima, razgovorima, uz protokolarne
veere ili ruak (kao to je striktnim rasporedom bivalo
predvieno u Saveznoj Republici Nemakoj, Holandiji,
NorvekojiliAustriji)nemoguraunatiuprave,plodotvorne
30
dravne kontakte. Stoga je uveo i odravao praksu roakih
poseta. Dugih, toplih, koje oveku daju priliku da dane
duom,damaloobide,vidiiupoznadotinuzemlju,kaoda
jeunjupozvanneizpolitikih,veizrazlogadubljeprirode
da bi prikupio grau za obimnu, naunu studiju o istoriji
naroda koje je upoznavao, i to od paleolitskog doba do
dananjihdana.
Nameraiosenazemljegdesetakvadravnikabizarnost
tumailakaoprijateljskigest,pajezareaopoIndiji,Burmi,
ri Lanki, Etiopiji, Sudanu, Kambodi, Angoli, Tongu,
Egiptu,ObaliSlonovae,Pakistanu,Jemenu,SevernojKorejii
Kini,gdejeboraviopomesecdana;akdvaitri,akobiuspeo
dauglaviposetetakodanekolikonjihizjednananie.
Sledstveno Maralovim odisejevskim hirovima, nekoliko
puta godinje Jugoslaviju bi drmala putna groznica. Cela
populacija posredno je uestvovala (ili bivala primorana da
uestvuje) u Titovim turnejama. Nastala bi strka koja se od
vrha vlasti irila u partijske elije. Na dugim partijskim
sastancima, u teko zadimljenim prostorijama, do duboko u
no se proradivao materijal. Nita nije smelo biti
preputeno sluaju. Vremenom su se drugovi uhodali, a
tenzija se snizila na podnoljiv nivo. Da, napetosti je uvek
bilo(oveknikadnemoebitistoprocentnosigurandaeba
sveiikaopoloju),alismanjilase,zahvaljujuineumornosti
kojom je Broz planirao i u delo sprovodio svoju najdrau
predsednikuaktivnost.
Potojeponavljanjemajkaznanja,ikonografijaopratanjai
ponovnog susreta sa Predsednikom vremenom se
kanonizovala i petrifikovala, ne ostavljajui mesta za bilo
kakveimprovizacije.
U pratnji crnih limuzina Tito kree iz Belog dvora u
otvorenom evrolet kabrioletu; palir pionira s crvenim
maramama,omladinaca,radnihljudiigraana,opskrbljeinli
zastavicama, porean je du cele trase. Ushieni usklici,
zastavice lepraju, usta razvuena do iza uiju, Maral
odmahuje,reju,obostranoizlivanjeemocijaukojimasedave
iBroziodanimupodanici.Potomsledispletnarodnihigara
31
kojiseizvodinaperonu,ispredplavogvoza,ilinadokuuz
koji je privezan Galeb, neposredno pred ukrcavanje.
Prinosi mu se pogaa i so, Tito se domainski laa da obavi
obiaj,kakosevalja,razbijautogljenostnekomodprigodnih
poalicakojejesipaokaoizrukava,ulizikiosmesikamarile,
drugarici Jovanki se uruuje buket cvea koji ona prima s
majinskomnenoui,konano,polazak.Ukratko,tojebilo
to.Pripovratku,isto.Opetspletnarodnihlgara,soipogaa,
novadosetkaosveenog,raspoloenogBroza,joiriosmesi
kamarile, buket za Jovanku, egzaltirani palir do Uike.
Uslediobimalipredah,paJovonanovo.
Tokom dugotrajnih, egzotinih turneja, u trenucima
relaksacije, shodno lokalnim prilikama i obiajima, Broz je
jahao kamile, rasne konje i slonove, menjao turbane, fesove,
kaubojske eire, arapske marame i sombrera, talambasao u
udnovate instrumente, ipao u ritmu s pripadnicima
kakvogafrikogplemena,pioajuraskonombelomatoru
razapetomspecijalnozadragoggostanasredpustinje,mazio
tigra ispred rezidencije cara Haila Selasija (demonstrirajui,
ujedno, svoju neustraivost i ljudsku toplinu kojom kroti i
divlje zveri), prisustvovao raznovrsnim paradama i gala
veerama. Dok je u veernjem Dnevniku budno pratio
iscrpne izvetaje o Maralovim raznovrsnim aktivnostima,
narodu je u grudima srce raslo kao kvasac od sree to se
drug Tito tako lepo i prijatno provodi (kako je on ushieno
govorio)ustranim,anamatakobliskimzemaljama.
Nasvojposlednjiput,uvenalovita,JosipBrozjedolino
otpravljen.Pogrebujeprisustvovalanajjaapolitikapostava
onog doba, svetski dravniki dream team; predstavnici
najviih sakralnih vlasti, duhovnici, krunisane glave i
premijeri.Posebnodirljivinezaboravanbiojegestamerikog
predsednika Kartera koji je, zbog spreenosti, kao linog
zastupnika,delegiraosvojudevedesetogodinjumamu.
Titova sahrana stavila je na probu spremnost politikog
vrha Jugoslavije da sve dotadanje umee organizacije
ispraaja i doeka pred celim svetom i pred stotinama
upaljenih kamera koje su pratile svaki trenutak ceremonije,
32
prezentiraju na najbolji mogui nain. Pokazalo se da su
decenijske probe urodile plodom. Uspeno je primljeno,
smeteno i nazad otpravljeno dvesta devet delegacija iz sto
dvadeset sedam drava. Uglavnom, pogreb je, kao i sve
drugo u Titovom ivotu, bio laan i velikim delom
improvizovan; na brzinu upriliena za visoke goste,
ceremonijajeobavljenaspraznimkovegomkojijesputenu
nedovrenu grobnicu, privremeno zatvorenu imitacijom
mermernogbloka,kojisenalazionaposebnimtokovima.
Akopostojionajsvet,Jokajecelutuparaduzadovoljno
posmatrao,sprepredenimosmehomnalicu.
Opskurniivotzavrenjevelikomobmanom.
Kadajezavesasputena,avisokigostinapustiliBeograd,
poeli su celononi radovi na Titovoj grobnici. Slubeni i
stvarni pogreb je obavljen u prisustvu dravne komisije;
teka, masivna mermerna ploa, bez ijedne oznake, sem
njegovogzlatomugraviranogimena,konanojenametenai
zacementirana.
Ubrzo, koprenaobmanepoelajedasecepa,pokazujui
svojeneprivlanonalije.

11
Danilovi roditelji su kroz socijalizam proli kao kroz
buansirneoteeniinedirnuti.ivelisuuvelikomstanu
kojiim,udom,nijebiokonfiskovan.Dodue,udojeimalo
fiziko ovaploenje u drugu Belom, jednom od glavnih
udbaa. Njega je, u vreme komunistikog predratnog
ilegalisanja,nekolikoputaskrivalababaRua,Markovamati,
sve psujui i grdei ga to se n mane orave rabote
prepravljanja sveta. Drug Beli (krteno ime Milovan) bio je
33
babaRuin dalji rod, poslat u Beograd na studije prava.
Studije su mu ile traljavo, ali je u komunistikoj hijerarhiji,
shodno njegovoj slepoj poslunosti koja se temeljila na
bezrezervnoj veri u nepogreivost druga Staljina i snagu
boljevikepartije,munjevitonapredovao.
Kod roake je naao sigurno utoite za nudu; Rua je
bila obrazovana, ugledna, otresita ena koja je uspeno
nastavila poslove svog upokojenog mua Vlaste Rakia. Po
njegovoj smrti, sve do rata, Rua, od milote u braku zvana
Ruica,aujavnostipoznatapodnadimkomGazdarica(jedna
od retkih pripadnica lepeg pola koja je u predratnom
Beogradu sama terala auto), nastavila je da vodi
preduzimakeposlove.Firmuje,navodno,preuzeonjenbrat
(poto se enska eljad po zakonima i shvatanjima serbskim
nisusmatralasposobnomzaaktivnostkojazahtevaupotrebu
modanih vijuga), ali su majstori dobro znali ko, zapravo,
vodi glavnu re. Potovali su je i pomalo zazirali od njenih
nenajavljenih obilazaka gradilita. Banula bi, skinula svoj
obavezni eir, odloila ga na sedite kola i kretala u vizitu.
Vetoseuspinjalaponedovrenimzgradama,rukompipkala
zidove(kaodanasvoj,enskinain,natprirodnimmetodom
proverava njihovu debljinu i solidnost), dlanom prelazila
preko ragastova i drvenarije, odmeravala irinu gazita na
basamacima,uveksponekomumesnomprimedbom.
E,bre,MilovanegovorilajebuduemdruguBelom
nemoekoludazavri,ahoedaruivlast.Jesmomoj
pokojniVlastaija,jesmomitaburoazijaprotivkojeustaje?
Koga je on ugrozio, nesrenik? Dom za siroad sazidao i
gradupoklonio.Kogajeonizrabljivao?Mravanijezgazioza
ivota, hlebom hranio tolike porodice. Nije, sinko,
eksploatacija ako je oveku posao. Nit je svako sposoban za
sve.Ostavisetihgluposti,dohvatisefakulteta,ispitepolai,
anedasesmucaokolokozgubidan,idatejuripolicija.
Bogoradila je, ali ga je skrivala, po potrebi, sledei svoj
dubokouroeninstinktfamilijarnesolidarnosti.
Posle rata, drug Beli je spreio ukaz o potpunoj
konfiskaciji imovine Rakia. Oduzeta im je fabrika za
34
proizvodnju cigala, nekoliko placeva iznad Cvetkove pijace,
kua na Dorolu i dva stana u trospratnici koju je Vlasta
sazidaozasvojuporodicu.
StanukomejeRuaRaki,ostavitinarediojekratko.
Niko se nije usudio da mu protivrei. Poetkom
pedesetih,kadajeumro,stvarjebilavezaboravljena.

Svetlana i Marko su o Titu govorili slobodno,

podsmeljivozajedljivoivrloleerno,nestrepeinizaasak
dabiseDanilonegde,naneprilinommestu,mogaoizreiili
neto od toga ispriati u koli i navui im bedu na vrat.
Uzimali su zdravo za govoto da je njihov sin pametno i
razborito dete, kome ne treba davati posebna uputstva z
vladanjevankue.
Svetlana se, kao slobodni umetnik, nikad nije partijski
organizovala. Potujui preutnu prisilu, Marko je bio
prinuendatouinizbogposla.Kaotosupomnogoemu
odudarali od svog vremena, ivei po merilima koja e biti
prihvaeni decenijama kasnije, na neverovatan nain su se
ubrzo oslobodilibilokakvevezesKomunistikompartijom.
Biojetovelikiuspeh,kadaseimauvidudajeMarkouvek
zauzimao rukovodee poloaje. Uz dokaz, lairan od strane
najboljeg prijatelja, da boluje od alergijske astme na duvan,
uspeo je da ubedi drugove da ne moe i ne sme boraviti u
zadimljenimprostorijama.
Ja,druerekaojesekretarupartijskeelijemoguda
prisustvujemsastancima,alidasezabranipuenje.
PaidrugTitopuireeprkosnojednaistaica.
Nastalajeneprijatnatiina.
Nekaemnitaprotivpuenja,unaelu.Samo,jatone
mogu zdravstveno da izdrim. Ako se usvaja, neu dolaziti
nasastanke.AlanmoguostatipredloiMarkosolomonski
izlaziznelagodnesituacije.
Zaudo,usvojenoje.
Uspeojeda,tako,otklonisvakitragPartijeizSvetlaninog
isvogivota.
U poneemu je brani par Raki, meutim, liio na svog
35
predsednika, Marala Tita. Imali su jednu zajedniku strast.
Putovanja.

12
Svetlanina i Markova nisu, naravno, bila tako pompezna
kao Brozova. Prevozna sredstva, koriena na njihovim
porodinimekspedicijama,menjalasuse srazmerno porastu
standarda.
Vrstan inenjer (poput svog oca Vlaste, koga je i uveni
Milo Savi angaovao na svojim najvanijim projektima),
Marko je gajio najdublju veru, ne u komunizam, kako bi se
od mladog oveka u Federativnoj Narodnoj Republici
Jugoslaviji dalo oekivati, ve prema naunom, tehniko
tehnolokom progresu. To je bila njegova sutinska religija.
San o pouzdanom, lepo dizajniranom automobilu, kojim e
jednom upravljati, nije ga naputao od mladikog doba. U
meuvremenu, zadovoljavao se onim to je mogao sebi
priutiti.
Najpre,prenegotosuDaniloiJovanapostojali,njihovi
budui roditelji, tada mlad brani par, prokrstarili su
jadranskom obalom, od Kotora do Rovinja, na Markovom
javamotoruod750kubika.
Od prve utede, kombinovane s kreditom, kupili su
fiu kojim su obili severnu Italiju, Austriju i vajcarsku.
Nekoliko godina kasnije, tamnoplavim princem (kako se
fijat NSU, popularno nazivao) obavili su dug put po
Francuskoj (u paniju pod Frankom, Svetlana nije htela da
ide),HolandijiiGrkoj.
Naizmakuestedecenijeprologaveka,Markojeprodao
nemakoj firmi jedan svoj patent i dobijeni novac uloio u
36
crveni audi, otmene linije, sa svetlosivim, velurskim
presvlakama,kojiihjevernosluiovieoddvadesetgodina.
Bez bitnije popravke, doekao je da se u njemu, februara
hiljadu devetsto sedamdeset pete, iz porodilita doveze
Jovana.

13
U atmosferi uravnilovke, duhovne, kreativne i svake
drugevrste,usnanojantiindividualistikojklimikakvajeu
JugoslavijivladalaposleDrugogsvetskograta,premdanita
nisuradilinamernoiuzprkos,veiskljuivosledeiuroeno
oseanje samosvojnosti, Marko i Svetlana Raki su delovali
udno i iveli u dobrovoljnoj izoptenosti iz diktature
masovnostitogvremena.Pomnogoemuupadalisuuoi
druilisesaboemima,slikarimaimladimpiscima,drugaije
se oblaili, potovali i gajili vrednosti veoma razliite od
propagiranih.
Dokjenacija,uzanosu,gledalaprenoseiliuestvovalau
sletovima i paradama, Danilovi roditelji su ignorisali
narodnoushienje.
Pa,nekoemoratidaplatiovogubljenjevremenarekao
bi Marko, iznervirano gasei televizor, iz koga je tretao
prenos prvomajske proslave. Malo li je bilo Hitlerovih
masovki, nego smo pourili da pravimo socijalistiku
varijantu.Budibogsnamadodaobiljutito,odlazeiusobu
daradi.
Na slikama iz porodinog albuma koje je Jovana esto
gledala, njeni roditelji su vitki, mladi, i doterani na sasvim
moderannain.Svetlanasenikadanijetapirala,nitijepravila
smene, bogato nalakirane, nauurene frizure koje su
37
delovale kao kalpaci i enama davale znatno stariji,
zauenostrog izraz lica. Sa putenom, ravnom, raskonom
kosom ili sa konjskim repom, u haljinama krajnje
jednostavnog kroja, u uskim, trifrtalj pantalonama i
oaravajue enstvenim bluzicama sa amacizrezom, bez
rukava, u ravnim baletankama, dugim, mekim, trikanim
demperima preko zvonastih sukanja ili kraih, koje su
pratile liniju kukova i tek otkrivale njena lepa kolena, sa
naoarima za sunce makastog oblika, neverovatno slina
OdriHepbern,Jovanijedelovalakaodaovogtrenutkamoe
zakoraiti na ulicu i napraviti pometnju, ravnu onoj koju
izazivaju osobe sa uroenim smislom za lepo, za kojima se
nehoticeokreemoiunajveojguvi.
Markojenegovaoengleski,oputeniudobanstil.Nosioje
maloirepantalonesfaltama,sakoeodtvidailisomotailepo
skrojenekaputekojejekupovaouinostranstvu.
Zahvaljujui njegovim nacrtima i pravljenju delova
nametaja, skladno ukomponovanih sa starim policama za
knjige, babaRuinim komodama, bidermajer foteljama,
trpezarijskom, zastakljenom vitrinom, masivnim stolom od
orahovine,sastolicamatapaciranimpliemkojejeGazdarica
svojevremeno naruila iz Venecije, izbegli su uniformnost
kombinovanih soba kupovanih na kredit; dom im je odisao
udobnou i praktinou. Od celokupnog Svetlaninog
naslea, po ranoj smrti njenih roditelja, bez mnogo
premiljanja, kupili su friider marke Ignis, zaobljenih
ivica, sa trbuastim vratima, u kome su, u oskudici s kraja
pedesetih godina, mogli da dre samo poneko jaje i mleko.
Prvi su u susedstvu imali televizor i stereo gramofon na
komesuseuvekvrtele ploesklasinomilidezmuzikom.
Sasvojihputovanjaredovnosudonosilinovotarijefritezu,
elektrine cediljke za sok, mainicu za brijanje i preteu
dananjeg multipraktika, nekakvu glomaznu, ali korisnu
spravu za njihov nain kuvanja. (Otkrivi ari mediteranske
kuhinje,Svetlanajespremalajednostavna,lagana,aarobno
ukusna jela, sa puno salata, u kombinaciji sa najudnijim
spektromtravkiizaina,uvremekadasubeliicrniluk,uz
38
mleveni biber, alevu papriku i vegetu, u Srbiji bili jedini
poznatiipriznatidodacijelima).
Osim spoljnih znakova razliitosti, u porodici Raki
vladao je neuobiajeno izraen etos rada. Danilo ih iz
detinjstva ne pamti kao ozbiljne, smrknute ljude, pune
problema, koji po povratku iz preduzea ruaju, prozbore
nekuiutonuupopodnevniodmor.Njihovzajednikiobedje
proticao veselo, u ivom razgovoru. Onda bi Marko orno
odlazio u radnu sobu, uvek okupiran proraunima i svojim
izumima (od prodaje njegova dva patenta oni su vie nego
sjajno poiveli nekoliko godina), a Svetlana se povlaila u
svojatelje,svedoveernjegokupljanjaokostola.
Izmeu njih, uvek zauzetih, blagih i bez vaspitakih
pretenzijausmisluprinuda,zabranaiogranienja,Daniloje
rastaounesputanojslobodi,zbogkojejelakomogaopostati
razmaeno, rasputeno dete. A on je bio sve, samo ne to.
Svetlanina i Markova uznemiravajua neobinost udrueno se
slila u njega; bio je znatieljan, radan i talentovan. to je
najvanije,svetriprednostiumeojedokrajadaiskoristi.

14
ezdeset osme, kada je buknuo studentski protest, vrlo
brzo ugaen Titovim ulizikim obraanjem studentima,
Danilojezavravaodrugiosnovne.Bilo mujenejasno zato
njegovi roditelji pobunu doivljavaju sa bledim
entuzijazmomiprilinomskepsom.
Danilu su prizori demonstracija na TVu bili uzbudljivi.
Ne shvatajui o emu je, zapravo, re, srcem se stavio na
stranupobunjenika,poistojlogicikojomjeredovnobiraoda
bude poglavica Bik Koji Sedi, kada bi se u parkiu igrali
39
Divljegzapada.Studenti,zabarikadiraninafakultetu,inilisu
musekaoodvanoindijanskopleme,suprotstavljenomnogo
jaojsili.IgranjeKozarakogkolaukojese,uznakokonanja
protesta,sastudentarijomuhvatioisamMaralBroz,Danilo
je preveo na svoj jezik bio je to ritual slian puenju lule
mirauindijanskomvigvamu.Zatonijerazumeozbogegaje
njegovotacnatmurenorekao:
Viditaradimaherprevejani.Sludeojedeurliju,asad
epritegnutidizgineuPartiji,daesepuiti.
Posledice ezdesetosmakog potresa ubrzo su postale
oite. Maral, ve zaao u godine, osetio je strah od mladih.
Valjda mu je, uljuljkanom u pomisao o bezgraninoj ljubavi
kojupremanjemuoseanarod,tektadadoprlodosvestida
nijevean.Uplaendabisepobunemogleponoviti,izveoje
efikasan, egzemplarni obraun sa hrvatskim maspokom i
srpskim liberalizmom. Primenjujui uvek uspean sistem
zavadi, pa vladaj, izvrio je rascep u nacionalnim
rukovodstvima, iskljuio sve potencijalne nosioce
promena, da bi, nakon viednevnih razgovora u
Karaordevu, krenule dalje sukcesivne istke po Partiji
(sluajno ili ne, tek u Karaorevu se, nekih dvadesetak
godina docnije, odigrao poslednji in srpskohrvatskih,
Tumanovih i Miloevievih pregovora o rasparavanju
teritorija Brozove Jugoslavije). Sedamdesete godine
dvadesetog veka Jugoslavija je naeta kao drava u kojoj je
zavladalagerontokratija.
Ipak, istini za volju, nije to bio surov obraun. Partijska
iskljuenja,ukori,gubitakradnogmestaivrloudobanstatus
disidenta,bilojenajstranijetosepojedincimadogaalo.U
zemlji gde su udbai, penzionisani generali i igosani
otpadnicidrutva,navodnineprijateljinaroda,komotno
sedelizajednouMaderiiliMaestiku,bistreikadrovsku
politiku u fudbalskim klubovima, biti disident i nije
predstavljalonaroiturtvu.Istisastavljudi(najblaereeno
udnovat),dijametralnorazliitihdrutvenihpozicija,inio
je malu, odabranu publiku pred kojom su se, s vremena na
vreme,uKlubuknjievnikaodigravaleuveneimitacijeTita.
40
U kasne sate, naime, kelneri su navlaili zavese na ulazu u
jednu prostoriju, i poinjala je urnebesna predstava,
zasnovananapersiflaiMarala.Popouzdanomsvedoenju,
jedan pesnik, sumnjive disidentske reputacije (najverovatnje
kentaurska linost, tajnoudbaajavnodisident), do suza je
zasmejavaopovlaenupublikumaestralnimpodraavanjem
Titovog specifinog govora, koji nije nalikovao nijednom
postojeem. Uz to je perfektno skinuo i Brozovu
karakteristinu pozu sa cigarpicom, koji je ovaj drao na
neobian, pompezno smean nain. Predstava bi trajala dva,
triminuta.Ondabise,velirespektabilnisvedoktogvremena,
posleburne,karnevalskeveselostiigrohotnogsmeha,pliane
zavese razgrtale, i nastavljao bi se uobiajeni, restoranski
ivot.
Bilesuto,dodue,jednoinkezamalobrojneipovlaene.
Ali, smejati se, u sred Beograda, na javnom mestu, svome
Voi u brk? Nekanjeno? U drutvu Titovih generala? U
prisustvu udbaa? I, pri tom, graditi svoju traginu ivotnu
priunanekakvompakludisidentskihgodina?
injenice govore suprotno. Javni protivnici Brozovog
reima,osimnekolikoasnihizuzetaka,ivelisupristojno.U
najmanju ruku. Poneki, vrlo luksuzno. Objavljivali su,
dodueuzmaleperipetije,sabrana,odabranaiizabranadela.
Bakarili se u svojim stanovima i kuama koje su dobili kao
zasluniumetnici.AkonisumogliuSrbiji,filmovebisnimali
uSlovenijiiliHrvatskoj.Saraivalipoteleviziji,asopisimai
novinama, koristei pseudonime, da se, toboe, Vlasi ne
dosete. Teko da bi takvo detinjasto lukavstvo moglo proi i
kao uenika ala ispred nosa vremenog gimnazijskog
profesora, a kamoli u zemlji gde se ponosno isticalo kako je
UDBA naa sudba. Veoma ivahni i ili, takvi disidenti
doekali su raspad Titove tvorevine i zduno se ukljuili u
nacionalnoosveivanjenaroda.Glatkosupromeniliulogei
strane,kaoudobrouvebanomkomaduskromneprodukcije
gdemalobrojniglumci,pukompromenomkostimaizascene,
sa dve, tri dodate rekvizite, lepljenjem ili skidanjem lane
brade i/ili brkova, lanog mladea, gustih obrva i malo
41
popravljenom minkom, uleu u drugi lik, pa poletno
izlazenascenudaodigrajunovurolu.
Poetkomdevedesetih,tazezagrejanzapolitiku,Frenkije
umeodaprezrivokae:
Kad ih vidim kako mudrosere i oplakuju svoje gorke
disidentske godine, u kojima su, prikane moj, krkali i
oblokavali se o dravnom troku, etali se po kojekakvim
kongresima, redovno na vrlo zgodnim mestima poput
Dubrovnika ili Opatije, u vrlo zgodnim zimskim mesecima,
nebiliogrejalikosti,ukojimsusegodinamaonakoionoliko
ovajdili, maznuli stanove, kue, sredili sta u udruenjima,
prigrabili mesta u Akademiji, doe mi ao, iz dubine due,
to ih Tito stvarno nije zatro.2 to im se nije najebao majke.
Negojeodnjihnapraviositne,bedneintrigante,douniiei
denuncijantekojisepedesetgodinavukuponaimivotima,
drtinematore,nezasite,ijonamkrojekapu.
Po takvim komentarima bilo je jasno da Frenkiju,
zapravo,nitanijepromicalo,makakoseravnoduniminio.

15
Danilovo vienje osamdesetih bilo je izrazito ideoloki
obojeno. Roeni buntovnik i zakleti protivnik
malogradanskih konvencija i predrasuda svih vrsta, s
izraenim nadlinim poimanjem sveta i odnosa (jedna od
dragocenih osobina koju je nasledio od roditelja), gajio je

2 ,,Na kraju krajeva, ja sam se jedini i borio protiv komunizma, a ovi ostali su
u kapitaliste doli kao partijski sekretari, ne? Ja imam pravo da to kaem, nitko
drugi nema pravo da zine, jer su svi ostali ili u zatvor zbog nacionalizma, a ne
zato to su se borili protiv komunizma! T je velika stvar. Sada se to vrlo lijepo
vidi." B. D. tuli
42
odluno neprijateljstvo prema reimu koji ga je razdraivao
svojomtupou.
JedinatakanesporazumaizmeunjegaiFrenkijabilaje
Frenkijevanezainteresovanostzapolitiku.
NerazumemtegovoriomujeDanilo.Nepostojimo,
valjda,unekomvakuumu.Valjdasmodeonekogdrutvenog
ureenja,majkumu.
Ovog? Privremeno odgovarao bi Frenki. im
zavrimostudije,adio, Jugo.Zatonemamnamerudatraim
energiju.taimamodtogadahiljaduputaponovimkakonas
uzdravmozakjebumentalnodezorijentisanelinostikojima
je mesto u starakom domu, a ne na elu drave? ta time
dobijam?Jasamsvojulinupobunu,svojobraunsaaletom
injegovimzadrtimkomunjarstvomokonaotakotosamse
iselio.Dotleidemojinteres.Krajprie.Iskreno,nevidimta
tebesvrbi?Kao,loetije?
Tojenebitno.Okejmije.Lino.Alimenezadovoljava
da gledam na stvari iz ugla: meni je dobro, a okolo neka je
sranje.Tomudoekaokadbihobuoluksuzne,skupecipele,
gazio po balegi, pa onda otro onove i uao u mercedes.
Nije mi dobro, ako je tako. ekaj zaustavi Frenkija koji je
hteo da prigovori. Sea se zimovanja u Zakopanima? I
Varave? Kao, mi odsedamo u najhotelima, kupujemo u
Peveksima, tekove marlbora, flae viskija, vozikamo se
ceo dan taksijem, a na ulici, usred zime, Poljaci idu u
platnenim patikama. Gladni, jebote. Meni je od toga bilo
muka, ovee. Bilo mi je uasno. Zato sam vas ostavio da
izigravatepijanemilijardereizapalionazad.
Nego ta je trebalo da radim? Da se na zimovanju
pozabavim ruenjem sistema u Poljskoj? Daj, bre, Danilo,
zajebi me takvog idealizma. Narod ima ureenje kakvo je
zasluio.Isavrenomenezanimadalieikadaedapadne
komunizam u Rusiji, Rumuniji, ekoj ili u Jugi. r, mene
neeovdebiti.Nitebe.Jodvegodine,imismouLondonu.
Dolaziemokaogospoda,navikenduBeograd.Avion,prva
klasa,zadvasatasmonasurinskomaerodromu,izludujemo
se,i,hop,nazaducivilizaciju.
43
 Dok smo ovde, nemamo prava da se izmainjemo kao
danemamovezesovomzemljom.Redjedauinimokoliko
moemo.
Nepadaminapamet.Iprenegotozaponetiraduo
tome da sam socijalno neosveen, odmah da kaem: jesam.
Tendenciozno neosveen, dodajem sa ponosom. Dobra
mjuza,teka cuga,toje jedino tomezanimadoknezapalim
preko.Amjuzajedobra,nematadodavaobizadovoljno.

16
Poetkom maja hiljadu devetsto osamdesete umro je
maralJosipBrozTito,grupaAzrajeobjavilasvojprviLP
albumkojijeodjeknuokaobomba,aDaniloiFrenkisuleto
proveliuLondonu.
Ta decenija, koja je predstavljala oprotaj sa Titovom
epohom, ujedno je kristalisala najsnaniju muziku energiju
u Jugoslaviji. Ironijom sudbine, novi talas je bio, u stvari,
buntovno, obesno opelo zemlji koja e se uskoro raspasti,
iskomadana ratovima; opelo bez patetike i tuge, puno
revolta,strastiiosvetnikogbesaprematrulommesujednog
mastodontakojise,samodsebe,naoigleduruavaoileao
polumrtav, kao zgodan, lak plen za leinare. Ve su kruili
iznad njega, sa svojim politikim aspiracijama. Sa svojim
planovima koliko kome treba da pripadne, po pravu jaeg i
drskijeg. I dok je kolektivna vlast, legitimni politiki
naslednik, kilavi, slabani i unapred na smrt osueni
bastard samoupravnog sistema pokojnog Marala, nekakvo
Predsednitvo sa rotirajuim predsednikom, odravalo
privid potpune odanosti Brozovim idejama, njegovi lanovi
su, u stvari, ispod oka odmeravali svoje snage i anse,
44
pripremajuisezameusobnikonaniobraun.
Relativnu udobnost Maralove epohe smenile su prve
oskudice, ne tako nepodnoljive; vie kao lagano
razgibavanje pred vanu utakmicu, preludijum za Veliku
InflacijuiVelikuPustokojaeusleditidevedesetih.
Paradoksalno,zemljasetreslaodmuzikeismeha.
Jugoslavijaje,posleBrozovesmrti,zapravoigralauvodnu
deonicu svog predstojeeg, delirinog danse macabre, kao na
Brojgelovim prizorima grotesknog, sirovog, pukog veselja,
sa tekim primesama zlokobnog i mranim senkama neeg
zastraujuegiokrutnog.
Biojetosmehusenciveala.
Ludo vreme, ludo priseao ga se esto Frenki naglas,
pred Jovanom. Ne moe zamisliti. Pank u povoju, Sid
Viesariipali,ovdegrupeniukopeurkeposlekie,novi
albumisamoispadaju,nisimogaosvepostii.
Uvek s istim oduevljenjem, bezbroj puta joj je ispriao
kakojenaa(tadanaa,ispravljaose)muzikascenaiznedrila
gest dostojan skandaloznog izvoenja engleske himne God
savetheQueenodstraneSekspistolsa.Desilosetousred
uspavljujuebezazlene porodine emisije Nedeljom
popodne koja se naizmenino emitovala iz beogradskog i
zagrebakog studija, kada je tokom jedne numere Darko
Rundek, frontmen Haustora, demonstrativno, pred
zapanjenim auditorijumom i zabezeknutim voditeljima,
podigao srednji prst i maui njime (unosei se u kameru,
dok je okirani, zbunjeni snimatelj pokuavao da mu
uzmaknekreuiseunazad),mirnootpevaoposlednjustrofu
pesme, zauvek razbivi svetinju umalosti nedeljnog
porodinogodmorauzispraznitelevizijskiprogram.
Da li se takva nepodoptina mogla desiti za Maralovog
ivota?
Zar bi on to dozvolio? Takvo skretanje sa linije? Takvu
sprdnjupredkamerama?
Ali, Juga je bila obezglavljena. Samo se jo njeno telo
trzalo,kaotopreklanakokokaklepeekrilima.
Uskorosuititrzajizamrli.
45
 17
Beograd, kao i drugi gradovi, ima bogatu apokrifnu
tradiciju.Ima,zapravo,slojeveapokrifnihsvedoanstava,po
kojimaje,bazavremenamladostiprethodnegeneracije,bilo
bolje, lepe, romantinije, uljudnije. U nostalginim
maglutinama nestaju i blede siromatvo, zaostalost i sivilo;
akoseipojavljuju,dobijajunezasluenosentimentalnioreol.
Selektivno pamenje stvara urbane legende, izbacujui na
povrinupredanjaokafanamakojesu,tada,biledalekobolje,
o drutvima koja su se zabavljala s neponovljivim mekom
boemtine,okultnimdisidentskimmestima,ofudbalukojise
igraoradilepote,omangupimaibeogradskimbandamakoje
su se, dakako, borile viteki, a ne kao dananji dripci i
siledije.
Frenkijevo stilizovano seanje na prvu polovinu
osamdesetih nije ostavljalo nimalo prostora za ira drutvena
zbivanja i optu situaciju u zemlji, kojom su gospodarili
mumificiranipartijskidrugovi,jednakosivi,bezlini,ugojeni
i spremni da u nedogled dre besmislene, frazerske govore.
Ignorisao ih je kraljevski, sa interesovanjem usmerenim
iskljuivonamuziku.
PrvihpetgodinatedecenijezaFrenkijasubileobeleene
samo dobrim koncertima. U Beograd su dolazili muziki
velikanidezairokgrupe.Danilovouzbuenjenijesemoglo
porediti sa Frenkijevim. Iako su zajedno proli uobiajeni
rokenrol put u formiranju ukusa (poevi od nezaobilaznih
Bitlsa, preko Roling Stounsa, Dimija Hendriksa, Denis
Doplin, Dorsa, Boba Dilana, Erika Kleptona, Led Cepelina,
Doa Kokera, pa nadalje, sve do pojave panka i Klea), to
iskustvo se drugaije prelomilo u njima. Danilo je muziku
voleo; za Frenkija je ona predstavljala formu line
emancipacije, prva vrata koja je otvorio pri svom bekstvu iz
teskobne atmosfere novobeogradskih est kaplara. Bio je
dete vojnog lica, dospelo u Beograd iz bosanskog gradia,
kadamujeotac,nazalaskuslube,dobioinmajoraistanu

46
Beogradu.BorislavMaljkoviimaoje,tada,petnaestgodina.
RazredusepredstaviokaoFrenki.
PoZapipojasnioje.
trkljast, mrav, sa duom crnom kosom, streljajuim
pogledomispodjakihobrvaiupalimobrazima,zaistajeliio
naZapu.Uzto,zasvojegodine,majstorskijesviraogitaru.
tasamdrugomogaoraditiuonojvukojebini,negoda
poceodanvebamrekaojeDanilu.
Rokenrolje zanjegaznaiobuntprotivocainaindase
najbezbolnijeuklopiusaminukleusbeogradskogblaziranog
drutva. Bio je reen da u njega ue u velikom stilu, bez
poniznosti uplaenog i iskompleksiranog provincijalca.
Zadivljujuom brzinom uspeo je da ispravi akcenat i da sa
ijekavice pree na besprekornu ekavicu. U etvrtom
gimnazije, ve poznat kao solo izvoa na ekskurzijama,
roendanima i gimnazijskim priredbama, osnovao je bend
Fris (akronim sastavljen od prvih slova imena lanova
grupe Frenki, Rista, Igor i Sran) i manijaki ih gonio da
izgarajuuRistinojgarai,bezbrojputaponavljajuiodreenu
deonicu. Osamdeset prve su ve nastupali u Dadovu,
tadanjem regrutnom centru za dalji napredak ka SKCu ili
Domuomladine.Frenkijebionadobromputudazapostavi
zahtevno studiranje arhitekture i da se, bez zadrke, preda
muzici.
TadasedogodioDoni.
Ivienitanijebilokaopre.
Donimejeizleioodambicijedabudemmuziarrekao
biJovanipomirljivo,bezgorine,poslekratkestanke,kadabi
senaas zamisliokao davribrzometnurekapitulacijusvog
tadanjegstanja.

47
 18
JunaosamdesetprveAzrajeizdaladrugi,duplialbum
Sunana strana ulice, a oktobra je, u klubu Kului,
odrala sedam koncerata u nizu. Kao da je tuli mogao
drugaije nego tako, u gromadi i bez predaha. Na onaj,
zabeleen na live trostrukom albumu Ravno do dna, u
ZagrebsuzapucaliDanilo,Frenki,BojaniSran.
U furioznom, vieasovnom nastupu tuli je pevao; ne,
nije pevao, ve mnogo preko toga (pevanje je smena,
neprikladnarekadsenekousudidaotvoripandemonijum);
posebnom istotom emocija, neponovljivo sugestivnim
nainom, nalik bolnom uzvikivanju koje je naviralo iz
njegove utrobe, a ne iz grla, otvoreno je stao spram Velike
Lai,bezpardonaisustezanja,bezdvosmislenostiukojojse,
popotrebiinudi,moeieprkatinaknadni,kukavikialibi.
Poput Proroka i autentinog Revolucionara, Doni je,
prokleto ljut, iz svoje beskrajne samoe, nizao (treba li
naglasiti?) moralnopolitiki nepodobne, Kurvine sinove,
Uas je moja furka, Grad bez ljubavi i Poljsku u mom
srcu;bacaoihjeuraspomamljenupubliku,netedeise,bez
stanke. Protivno ljudskim usnama to apuu/ uljaj se ti
kradom/ izbjegavaj nevolje/ skinut e ti glavu, izazivaki
otvoreno pljunuo je na magazine, propagandu, dupelisce, na
siveeminencije,besprizorneusreitelje,naplaenenitkove,mutave
urlatorezvunihtitulainevidljiveubojiceefikasnihruku.
Praio je, nadglasavajui se sa gitarom i bubnjevima,
ispaljujui desetine rei u sekundi, kao nasilno skljetene u
muziku; otra, sirova do elementarnosti, jedva je odravala
kabasti, nagomilani tekst, nabijen vieslojnim znaenjima na
oklupu. Izgledalo je da se svaki as muzika podloga moe
rasturiti,raspasti,raspritiili,naprosto,utihnuti,ostavljajui
Donijanaistini,dasehrabronosisahrpetinomsvojihjo
neotpevanih stihova. Skoro da se nije obraao publici.
Povremeno je, u aru svirke, utirao zvunike i, raspaljen,
istutnjao sve to je bio nameran da kae. I pored
48
vieminutnog skandiranja, trupkanja nogama, oajnikih
pozivadasevratinascenu,tvrdoglavojeodbiodaizaena
bis.
Obznanio je da je car go. emu, posle toga, bis? Ko je
imaoui,uoje.Kojesluao,razumeoje.
Narednog dana, u vozu, Frenki je sedeo zagledan kroz
prozor.Ostalisu,smlaeniprethodnomnoi,dremali.Negde
okoVinkovacadrmnuojeDanilakojijedraosklopljeneoi:
Spava?
Ne.Premotavamkoncert.
Frenkiustade,malootvoriprozor,izapalicigaretu:
Gotovoje.Rasputambendreesveanotuno.
ZezauspraviseDanilo.
Jebiga,posleDonijamoebitisamoepigonilibudala.
Pridruio se Frenkiju. Isturili su glave. Vetar im je nosio
kosu.utalisu,kiljeiupravcubanderakojesuimdolazile
ususret.
Zavrio sam rekao je Frenki, zurei u daljinu.
Dospeosamdotehnikogsavrenstva,tojemojplafon.
Popuili su cigarete do kraja, bacili opuke i seli
naspramce.
Dobrastranajedaudiplomiratisatobom,navreme
rekaoje.
tonijemalastvar.Odavnosamhteodatikaemda...
... batalim muziku kao ivotni poziv. Skapirao sam i
sam.Dovoljnosamsamokritiandavidim.Mediokritetskije
to,jebiga.
Nijetano.Imatefenomenalnihstvari.
Nekih, da. Nekih. to je nedovoljno, jer sam u to
uloio... srce, ovee. Celog sebe. Mislio sam, napraviu
stvarnoneto.
ekaj, je l si zaista mislio da stvara karijeru u rok
bendu?Daladnoprofukatrigodinestudija?Izvini,alitoje
stvarnoglupizbor.Poredtvogtalenta...
Zata?Uarhitekturisampukiizvoda.Menijetojasno
rekao je bez gorine. Ti ima talenta. Ja sam dobar u
razraivanjuideje.Thatsit,dasenelaemo.
49
 Zato bismo se lagali? Gaudi nisi, sigurno, nisam ni ja,
alisisasvimsolidan.
Kaoiusvirci.Solidan.
Daj,drmnuotejetuli,pasipotonuousamosaaljenje.
Nepotrebno.Jer,jatipotpisujemdaeuraditisjajnestvariu
arhitekturi.
Akopristanedamelepa.
Frenki,neseri,majketi.
Anyway,avanturajezavrena,sadnazadnaljaku,od
kojebarmoedaseivi.
Nebihjatotakoposmatrao.
Sveosimmuzike,zamenejeljakanje.Punto.
Sranjepoeoglasnodahre,iskosanaslonjennaBojana
kojijetihostrugaozubima.
VidimogsolistunasmejaseFrenkikiselo.Ikadhre,
nefulatonalitet.
Ispruio je noge, namestivi se da i sam dremne. Vozje
uspavljujue klepetao. Danilo je bio uveren daje Frenki ve
zaspao,kadseovajpridie,odjednomivnuvi:
Ne izlazi mi Doni iz glave ree, pun oduevljenja.
Jebe ga, ako je ono sviranje gitare. Od virtuoznosti ni
pomena. Jebem ga, ako je ono pevanje. Glas mu povremeno
sklizne,odeupizdumaterinu.Ali,burazeru,sveukupno,ono
je udo. Ui otpadaju kolko je dobro. Da zine. Ima ovek
icu,talenat,harizmu,kakogodsezvalo,imatototreba.
Drugimreima,nijesramotaizgubitiodboljeg.
itamimisli,jebote.

19
Muzika manifestacija Pozdrav Zagreba Beogradu
50
 uprilienajejanuaraistegodine.
U Domu omladine nastupale su najbolje novovalne grupe
iz Hrvatske Film, Prljavo kazalite i Haustor.
Uzvratno, u Zagreb su otili beogradski bendovi. Nije bilo
nikakve simulacije bratstva i jedinstva naroda i narodnosti. Ni
nasilnog punjenja sala, organizovanim deljenjem besplatnih
karata preko sindikata. Ovoga puta bratstvo po muzici
sjedinilo je mlade u kompaktnost kakvoj je pokojni Maral
stremio.Bilojetospontano,prirodnojedinstvoponjihovom
izboru.Nenametnutopartijskimdirektivama.
Sledstveno svom estokom individualizmu, tuli je
odluiodasaAzromuBeograddoenetokasnije,mimo
oficijelnerazmene.
Danilo je oseao blagu tremu; pojaviti se pred publikom
koja se, takorei, jue istroila na koncertima ve izuzetno
popularnihzagrebakihgrupa,bila jeludostdostojnajedino
Donija.
Na pet uzastopnih, trijumfalnih nastupa u SKCu, Doni
je,meutim,bacioBeogradpodnoge.Ponovilesusesceneiz
Kuluia koje su Danilo i Frenki ve videli. Zapaljen
tulievimpesmamaBeogradjeskakao,urlaoiuglaspevao,
smrvljen maticom Donijeve pratee snage. U ruinama
jednog sistema, preteeupozoravajue odjekivao je njegov
neshvaeniglas:
Uradi neto za svoju savjest/ ne misli da si sam/ kreni otro/
uzmistvaruruk/zaboravinastrah.
Doni je Bog osvanuo je, posle prvog koncerta,
ogromangrafitnaziduJDPa.
Svjesno revoltiran urbani kit, Branimir tuli, bio je
neopozivoustolienzaguruanovogpokreta.
Kadagaje,godinamakasnije,potojevelikaklanicauex
Jugi konano (ili tek privremeno, ko e ga znati; sve to se
odnosi na ovaj fluidnoiracionalni komad evropskog tla,
uporno izmie realnim, a kamoli pouzdanim politikim
procenama) bila zatvorena, jedan novinar pronaao u
Holandiji i pitao, verovatno u elji da ga odobrovolji, da li
zna da je svojevremeno postojao takav grafit, i kakvo
51
oseanje ili seanje taj gest budi u njemu, tuli je
heraklitovskolakonskiodgovorio:
Donijegokurac,etotomislimotome.
Kao fusnota tom tipino donijevskom, gnevnom
komentaru,stojidasuZagrebiBeograd,tokomdevedesetih,
u jeku najeih borbenih dejstava, nastavili da razmenjuju
muzike pozdrave. Negdanji rokeri i novovalci
evoluirali su u zagriene branioce nacionalnih interesa i
zapali u otuni, pseudopatriotski ki i sevdah, iji su
najblistaviji primeri olieni u pesmama Decu ti neu
oprostitiiuzvratnoj,mojdruebeogradski.
Donijetakavraspletpredosetiopresvih.Usvojojknjizi
Smijurija u mjerama (gde postoji dobar broj
autobiografskih pesama, zapravo stihovana povest novog
vala i poetaka grupe Azra), on pripoveda kako je,
osamdesetih, zajedno s Parafima i Prljavim kazalitem,
snimao nekakvu emisiju u beogradskom studiju. Tu se, veli
Doni, prljavci neto grdno rasrde, otvoreno gadenje i
mrnjugledetihSrbaiskazujui,natajetuliugrabioprvu
priliku,otraodonjihove garderobe izgranuto pitaoHouru
kakosemoetakoponaati.Aonseizderenameipoaljemeu
pizdumaterinu,tesejapovuem.
(tulise,dakle,povukao,akorovjenastaviodabuja;tek
tojeutihnulooruje,soloizvoaiibendovipoelisuda,s
punoentuzijazma,ponovonastupajuubivimrepublikama.
Ratne pesme su zaboravljene i uveliko oprotene. Novac je, na
krajuilikoncu,pobedioduboka,neprikosnovenaotadbinsko
domovinska oseanja, i uspeno restaurirao muziki prostor.
Trite je nastavilo da cveta, a oni vedro izjavljivali kako
predstavljaju prvi most saradnje, takorei golupie mira s
maslinovomgranicomukljunu.)
Poslednji,ubitani,rezimirajuistihizSmijurijakojise
odnosinapotonjesudbineDonijaiHoure,glasi:
An,ngafrajeru,sutasnoljivostistihruku.
Kadasaberemosvesutesnoljivostiokosebe,postane
namkristalnoiujednobolnojasnodaistaduameutolikim
istimrukamanijemoglaopstati.Nitijetohtela.
52
 20
Utrkujui se sa samim sobom, udvostruujui fiziku
kategorijuvremena,verovatnosvestaniliintuitivnoshvativi
da mu ono pravo istie, i da vatromet devedesetih (njegov
izraz) nee tu doekati, Branimir tuli je, u naredne tri
godine, u furioznom tempu, objavio, Filigranske plonike
(dupliLPalbum),KadfazanileteiKrivosrastanje.
Bilo je to njegovo zavetanje zemlji koja je nestajala. Iz
koje je, zgaen, razoaran i besramno opljakan od svojih
izdavaa,3otiaoosamdesetetvrteuHolandiju.
imeseovdebavi?upitaogajereporterkojijeuspeo
dadopredonjega.Idaljemuzikom?
Na neki nain. Namjeravam da prepjevam Homera.
Napraviu ga sigurno onakvim kakav je izgledao prije nego
su ga poeli prenositi hiljadama godina, pasu ga oistili ko
riu,svesumuvitamineizvukli.
Zar to nije preambiciozno nastavio je novinar, u
nedoumicidalijeupitanjutulievskauobiajenasprdnjas
medijima.Znali,uope,klasinejezike?
Doni mu je odgovorio, otprilike, ovako (svedoenja o
tuliu, nakon odlaska iz Jugoslavije, treba uzimati sa
velikom rezervom; brojne pijavice i dalje ive na njegov
raun,unovavajuinjegovepesme,unovavajui stvarne ili
izmiljene intervjue koje im je dao. Ovaj odgovor, meutim,
suvieliinaDonija,dabibioizmiljen):
Zatopreambiciozno?(Stvarno,tamoebitipreambiciozno
za njega?) I ne, ne znam klasine jezike. Radim uporedujui
dvanaaiengleskiprijevod.Tojeprepjevavanje.Novipjev.
Poet je starogrka rije za pjevaa. Prevodioci, uri i
Mareti,znajugrki,alinemajuvezesapjesmom.Nekomora

3 Koferi novca prolaze kraj mene, svi na meni zarauju. Neki ovjek je sa
bivim 'Jugotonom' potpisao ugovor (na to oni nemaju pravo) za prodaju mojih
kazeta i ploa u Njemakoj i to su ogromni tirai. A tokom svih ovih godina, ja
sam sve sam investirao. Da nisam iz svog depa plaao, niega ne bilo. Zato sam
to radio." B. D. tuli
53
dabudepjeva,padazna.Stiljeovjek,astilanikoodnjih
nema.Stilaimamja.Ima,naravno,masastvarikojeneznam,
ali mislim da je ovo ono pravo, jer osjeam ritam u stihu.
(Nema sumnje da ga osea onaj koji je, svojevremeno, pevao
traimritamukoraku,usporavamtihod,dabietnjasnjegovom
Gracijom imala valjan metar i u njemu taan broj stopa). To je
sutinskivanodabiprepjepevbiodobar.
Po sopstvenom izboru usamljeni rapsod balkanske
povesti, najvei ivi simbol bive zemlje (u proloj deceniji
jednako ogoreno napadan od raznoraznih sutih
snoljivosti istih ruku, to se nije hteo opredeliti za
hrvatskuilisrpskustranu,maloihjeshvatilodajeonodavno
opredeljenzastranukojasezoveBalkan),ivibezotadbine
ibezpasoa,jermujejugoslovenskiistekao,anovineelida
uzme.ZadubljenudomiljanjesopstveneIlijade,dopustioje
dasenjegovmuzikiopusodvojiodnjega.On,sam,skliznuo
je u mitsku neodreenost. Tamo gde ne vai ovozemljska
logika.inisedanemanameruotudadasevrati.
Godinu dana posle Donijevog dobrovoljnog egzila,
Daniloseprijaviouvojniodsekidobiorasporedzakasarnu
uSomboru.
Dotada,Frenkiionsuostvariliveinusvojihplaniranih
ekspedicijapoEvropi. Novacod honorarnogradaidaljeim
jepriticaounesmanjenommlazu.Velikisistemi,graevinski
tiranosaurusi,dotrajavalisu,poinercijineracionalno troei,
kao u doba svog najveeg procvata. Danilo i Frenki su bez
problema dobijali poslove preko studentske zadruge,
zaradujui vie od zvanino zaposlenih arhitekata, i svake
godine,polovinomavgusta,kretalinasvojeradneodmore,
kako je Danilo zvao njihova putovanja. Osamdeset prve
London, Edinburg, Brajton, Kembrid i Oksford. Osamdeset
druge panija; od Barselone, preko Sevilje, Kordobe i
Granade, do Madrida, Toleda ka Baskiji; Bilabo, Gernika i
San Sebastijan. Naredne godine obili su Nemaku i
Holandiju. U Portugaliju je, osamdeset etvrte, Danilo je
otputovao sam i tako utolio svoju najveu udnju. Lisabon i
Porto su za njega bili davno sanjani san ije je ostvarenje
54
odlagao, u strahu da se ne razoara. Iz Danilovih putnih
belenica: (Zapisivao je i pravio skice na stranicama
pravougaonih blokia marke Pelikan, sa koricama od
mekog, narandastog kartona, na gornjoj strani uvezanih
spiralnom bakarnom icom. Po zavrenom putovanju,
blokiejeodlagaoukutijukojajestajalanagornjojpolicisa
knjigama,unjegovojsobi).
Liboa. Grad koji se strmoglavljuje u iroku,
nepreglednudelturekeTeo.Vrtoglaviusponiuzanihuliica
Alafame. Sa rive iz donjeg rakursa, grad izgleda kao deiji
crte, bez perspektive; kue nareane poput kocki, jedna na
drugu. Ponegde, kupola ili zvonik koji tri. Liboa je ista
melanholija, zov due da se otisne na puinu. Poput fada.
Fado,inae,znaisudbina.
Nasledeojstranijekrokilisabonskeluke.Ispod,neitko:
PogledsaAlafame.Ondasenastavljatekst:
1775. godine Liboa je sravnjen u velikom zemljotresu.
tadaradimo,pitalisupreiveli,uspanieniiizgubljeniljudi
markiza De Pombala, kraljevog kancelara. Da sahranimo
mrtve i izgradimo novi Lisabon, odgovorio je pribrano.
Zahvaljujui striktnim higijenskim merama koje je on lino
propisao, stanovnitvo je izbeglo zarazu i pojavu kolere.
Naredio je da se prosee centralna avenija Liberdad koja je
prevazilazilainajsmelije,futuristikipretpostavljenepotrebe.
U budunosti, avenija e biti po meri grada, odgovarao je
samouvereno na kritike. U svemu je bio u pravu. Zavrio je
oklevetanzaizdaju.Nasreu,nisugapogubili.Narodkojije
mogaodaizroditakavum,neepropasti.

21

55
 Ponaa se kao omatoreli histerik. Samo kuka, a nita
nepreduzimarekaojeDaniloFrenkiju.Stisnipetljuiiseli
se.
Tekla je osamdeset sedma godina, a Jugoslavija se jo
uvek drala kao statua od skamenjenog pepela. Prividno
stabilna,iznutrasasvimporozna.
Prelomi i uradi ree Danilo, skoncentrisan na crte
kojijedovravao.
Neubeztebe.Jebiga,tojebiozajednikiplan.

Daniluiskrsnuslikapredoima.Tokomsluenjavojnog
roka, jednog slobodnog popodneva odlutao je do centra
gradaimahinalnozastaoispredizlogaKotane.Tekposle
izvesnog vremena, zaokupljenom mislima, doprlo mu je do
svesti u ta gleda. Na izbledelom sivoplavom, uflekanom
pakpapiru,stajalesupolicesatankimmetalnimipkamaina
njima desetak pari obue. Posebno izdvojena, na stalku
postavljenom ulevo, bila je izloena crna enska cipela, sa
malom kapnom i kaiiem preko nje koji se zavravao
nesrazmernovelikom,ljateom,niklovanomnalom.Gorko
seosmehnuo.Tabeznadenozastarela,nepopravljivoruna,
tvrda i, uprkos tunom pokuaju ukraavanja, smeno
mukobanjasta cipela, taj simulakrum obuvnog predmeta
neopisivo grube izrade, predstavljao je metaforu njegove
zemlje.Ion,unjoj,usuknenojvojnikojodeisauprtaima,i
titovkom na glavi, kao akter u nekakvom teatru apsurda.
Tu, ispred izloga Kotane definitivno je prelomio. Ostalo
mujejodvamesecadoskidanja.Posletoga,nizimunee
doekati u Jugoslaviji. Ni on, ni njegova budua deca nee
iveti u zemlji u kojoj se decenijama, kao da se u
meuvremenu nije razvila tehnologija, niti se unapredilo
shvatanjedizajna,upornoproizvodeiste,jednakoneudobne,
uvredljivoneukusnecipele.

Bio je. Sada je nemogu ree Danilo. Znai, ili se

pomiri s tim da ostaje, ili se odlui da ode sam. To ti je.
Treegnema.
56
 Oseamsekaoumrtvanici.
Danilojecrtao,nepodiuiglavu.
IzvinireeFrenki.
Tih danasenavravalogodinudanaod kadajeSvetlana
umrla.
Useptembru,tektoseDanilovratioizvojske,kodnjesu
se javili prvi simptomi bolesti. Najpre, delovalo je kao
prolaznaslabostiSvetlananikomenijegovorilaotome.Ali,
epizoda iz kuhinje, gde joj se, prvi put, dogodilo da
odjednom zastane, zbunjena, ne znajui ni gde je, niti zato
dri paklopac u ruci, poela je da se ponavlja. Uspaniila se
onog dana kada je shvatila da ne ume da pronae vezu
izmeu brojeva, iz otvorenog telefonskog imenika na svom
krilu, i aparata koji je drala u ruci. Ti brojevi su neto
predstavljali i bili su u vezi sa telefonom, ali ona nije
uspevaladapoveetedveinjenice.KadajeDanilo,sluajno,
uaousobu,imalajeprazanpogled.
Mama, ta je? Ko je zvao, upita je, uveren da je ula
nekulouvest.
Niko. Ja sam... htela sam... nije umela da dovri
reenicu.Sine,jasamseizgubila.
Dobro uplaen, Danilo je sklopio imenik i uzeo joj
slualicuizruke.
Hajdedaprilegne.Modasipremorena.
Dobro ree mahinalno, kao da ne razume ta joj
govori.Odsutnojetrljalaelo.
Sutradan,zadorukom,reklajeMarkuiDanilu:
Netosesamnomdogaa.Triputasamimalamentalnu
blokadu.
Usmislu?upitaMarko,lakouznemiren.
Tako.Nisamumeladaseorijentiemgdesam.Nitase
oko mene deava. Kao da me je neko nakratko iskljuio iz
struje, pa ponovo prikljuio. A jue, zatekao me je Danilo,
nisammogladaokrenemtelefonskibroj.
Kakonisimogla?pitaojeMarkopometen.
Ne znam. Videla sam brojeve, ali nisam znala ta sa
njimadaradim.Neumemdaobjasnim.
57
 Danepaniimoinenagaamo,odmahekoddoktora.
UtojeutrpezarijuulaJovanaiSvetlanaimjedalaznak
daprekinurazgovor.
Svetlana je oboavala sina. Ali, prema Jovani je, preko
toga, oseala i neto bolno, ranjavajue ljubavno. (Danilu se
jednom,urazgovorusasestromomaklo:dajeznalada
neeimatidovoljnovremenadatesenavoli.)
O, evo nae lutkice ree Svetlana. Doi majci da se
pomazimo.
Jovanajedotabanaladonje,bosihnogu.
Velika devojka, a sedi mami u krilu zadirkivao ju je
Danilo.
Nisamvelikapobunilaseglasomodebljalimodsna.
Naslonila je glavu na Svetlanu. Danilo je spazio da je
majci niz obraz skliznula krupna, teka suza i pala na ruku
kojomjeobgrlilaJovanu.
Rezultati Svetlaninog prvog pregleda bili su porazni.
Imala je tumor na mozgu u poodmakloj fazi, lociran u
takozvanojnemojzonimozga,zbogeganijeimalaranih,niti
brojnihsimptoma.
Kako? zamucao je Marko kad mu je saopteno ne
razumemkakojeodmaklo?tatotanoznai?
Veomaodmakloodgovoriprofesor.
Valjdamoedaseoperieprekinuogaje,nestrpljivo.
Operacija bi bila visoko rizina i skoro beznadena.
Vidite pokazivao je na snimku do tumora se ne moe
dopreti.Medicinskijenemogue.Moemosamodaprobamo
daodstranimoveideo,idaje,onda,podvrgnemozraenjui
hemoterapiji. Ja vam to ne bih savetovao. Ako je otvorimo,
kancer e prosto buknuti. Verujte, bie kontraproduktivno.
Samoe...ubrzati.
Ja to ne mogu prihvatiti odgovorio je Marko. Vilica
mu se tresla. Nikakva polovina reenja. Mora postojati
naindasestvarradikalnorei.Mora.
Marko i Danilo su odluili da od Svetlane ne kriju
dilagnozu. Ni ozbiljnost bolesti. Ni loe prognoze.
Odreagovalajepravorakievski:
58
 Nemam nameru da umirem. Ako nee da me operiu
ovde,iiuuinostranstvo.
Nastalajetrkasvremenom.
Po prijatelju su, prvim avionom, poslali njene rezultate i
snimke na Vijeif kliniku i ekali da ih pozovu, kada je
Svetlaninaglopozlilo.
Odvelisujeubolnicu.
Operiitemereklajeprofesoru.Znamdaesvebiti
uredu.Stvarno.Nebojtesereklamuje.
Profesor nije mogao da odvoji pogleda od nje; od
delikatnog, uzanog lica, sa oima kao u srne, od guste kose
skupljene u nizak rep. Sa tugom je pomislio kako e morati
da joj obriju glavu. Mislio je kako e uzalud proi kroz
ogromnupatnju.
Pa, ne smem da se bojim, ako ste vi ve tako hrabri
odgovorioje,izvukaviizsebenetonaliksmeku.
Marko i Danilo su je videli odmah posle operacije.
Spavala je, jo pod dejstvom anestezije, prikljuena na
aparate. Glava joj je bila obmotana debelim slojem zavoja.
Usnebele,izbrisanesalica.Ipak,bilajeidaljelepa.
Svetlana je poivela jo mesec i po dana, u uasnim
bolovima uzrokovanim hemoterapijom. Na samom kraju,
nijeostalonitrakasvestiunjoj.Nepotrebnodemonstrirajui
svoju neprikosnovenu mo, smrt ju je skrckala i polomila u
naletu, snagom odve nesrazmernom njenom vitkom,
delikatno gradenom telu. Danilo i Marko su, na smenu,
neprestano bili uz nju. Jovanu nijednom nisu doveli u
bolnicu. Ali, ona je videla kako njenom ocu oi narastaju na
izmenjenom, naglo ostarelom, posivelom licu. Oseala da se
deava neto zlokobno. Nou je spavala iskidanim snom,
budilaseidozivalaDanila,kojibiostajaouznjudokopetne
zaspi.
NedeljudanapreSvetlaninesmrti,pitalagaje:
tajetosamamom?Zatonesmemdajevidim?Nisam
bebadakrijeteodmene.
Nitanekrijemoreemirno.Jednostavno,onanee
da gleda bolesnike i nju, tamo. Ne treba da puni glavicu
59
runimslikama.
Ali,jahoudameodvede.
Budistrpljiva.Saekajdadoekui.
Akadedoi?
Uskoro.
Ne lae me? ree, upirui u njega svoje ozbiljne,
uplaeneoi.Recidamenelae.
Nelaemodgovorioje.
Istina je odleprala kroz irom otvoren prozor, a on,
poznat po svojoj hladnoj iskrenosti, ne oseti ni trunku
kajanja. Uinio je to kao kapetan lae koji skoncentrisano
osmatra pretee uzburkanu puinu, svestan svoje
odgovornostizabezbednostputnika.Prevariojuje,kupujui
jo nekoliko dana njenog mira. Znao je ta je eka, posle.
Slagavi,tedeojojjesnaguzatoposle.

Uskoro,doaojekraj.
Postoji li nain da se ovek pripremi za smrt voljenog
bia?akiondakadononeizmernopati?akikadvidimo
daduaelidanapustikrhotinunamuenogtela?
Marko i Danilo su bili u bolnici kada je Svetlana
izdahnula.Iakosu,neusuujuisedatokaujedandrugom,
veshvatilidajenjenasmrtneizbena,idaje,naneobjanjiv
nain, svojim stalnim prisustvom nasilno zadravaju da
ostane uz njih, kobni as ih je zatekao nespremne. Jer, ta je
razumpremaljubavi?Razumomsuprimilivest.Doprlajedo
njih kroz bol koji je odzvanjao, protivrazumno, najdubljim,
ivotinjskimkrikomnemogue.
Pod tvrdim neonskim svetlom bolnikog hodnika sedeli
suskupljenijedandodrugog.Oevarukaprekosinovljevog
ramena.
Iza kapaka, koje Danilo snano pritiska prstima,
rasprskavaju se boje, crveno prelazi u crno, crni krug se,
zatim razmie i preliva u divlje zelenu, pa vritee plavu.
Otvara oi, arene kuglice izlaze napolje, igraju pred njima,
dugo, pretapaju se i jedu jedna drugu. Potpuno prazan,
Danilozuriunjih.Neznakolikojevremenaprolo.
60
 Tata,moramokui,dakaemoJovaniree,napokon,
zaudentoreiizlazeiznjega.Misliojedaihvienema.
Da,da...JovaniprihvatiMarko,mahinalno.
HajdemoreeDanilo,pomauimudaogrnekaput.
Kada su ustali, ljubiastozeleni u licu, izgledali su kao
estokopretueni.
Napoljuihjedoekaopotop.
Zguvani bolom, zanosili su se do auta kao dva teka
pijanca.
Jovanaihjedoekalanatrosedu,jakouspravnainapeta.
Slutila je neko zlo. Pola sata pre nego to su Danilo i otac
doli, zaula je kako se neto kri u Svetlaninom ateljeu.
Potralajesludomnadomdasemamakradomvratila,ihoe
da je iznenadi. Upalila je svetlo. Na podu je ugledala
razbijenu glinenu asu u kojoj je Svetlana drala pregrt
tankihetkicazaslikanje.Bilajeslomljenaustotinukomada,
aetkiceuneredurasuteokonje.Jovanasepouzdanoseala
da je asa stajala duboko uvuena na polici, uz sami zid,
daleko od ivice s koje je mogla da sklizne. Neko ju je
dohvatioibacio.Ali,ko?Osvrnulase.
Mamapozvalajenesigurno.
Samo tiina i razbijena asa. Uplaena, hitro se vratila u
dnevnusobu,gdesujebratiotaczatekli.
erkozaustiojeMarkoisuvozaridao,okreuiglavu
ustranu.
Ustala je, zakoraila ka bratu kao mesear, nesvesna ta
ini.
Mamajeumrla,Jolerekaojojje.
Vrisnulaje,jezivoprodorno,ipalaunjegovonaruje.
Kao da je ta krhka ena ispunjavala celu vasionu,
Svetlanina smrt je za sobom, u porodici, ostavila ogromnu
pusto.
U naglo stianoj kui Danilo je postao stub okrnjene
porodice. Na Marka se, bar u prvo vreme, nije moglo
raunati.Tajracionalniovek,uprkosnaporudasezbogdece
trgne, nije mogao da se pomiri sa Svetlaninom smru.
Pretvorio se u svoju senku; izgubljen, tih, dalek, jedva bi
61
iekaojutrodasezaputinaNovogroblje.Sluajnouaviu
spavau sobu dok Marko jo nije stigao da namesti krevet,
Danilo je video da je majin deo postelje ostao neizguvan.
Nedotaknut. Ni u snu, Marko nije prelazio na njeno mesto.
uvaogaje.Dosvogkraja,takojespavao.
Danilo je noima samo leao paralisan bolom. Po prvi
put, niim nije ispunjavao vreme. Niim. Opruen nauznak
kaostvar,sluaojekakonouka,dokseunjojtiskajutudi
snovi (njemu je pristup u san bio zabravljen sa stotinu
katanaca).Oseaojekakoivotteeprekonjega.Inijegase
ticalo. Bio je prema tome ravnoduan, kao to je spram
njegove surove patnje bilo ravnoduno Veliko Nitavilo,
CrnaPrazninaukojujeotplovilanjegovamati.
Zbog Jovane je, bez premiljanja, odbacio svoje planove
zaodlazakuinostranstvo.Radosno,otvorenoidrueljubivo
dete, samo je skliznulo iz nje i zauvek odskakutalo negde.
Jovanasepotpunopovuklausebe.
Moglasamjevideti.Barjojednom.Nistemeodveli,a
znaliste,itataitiprebacilamuje,grcajui,kadajepokuao
dasnjomrazgovara.
Uzaludni su bili njegovi pokuaji da joj se priblii, da
objasni zato je tako postupio. Sklupala se kao je, isturila
bodljekaspolja;nijebilonainadajeotvori.

22
...Smrt nije scena iz Trnove Ruice; slika na kojoj ona
spava na odru, lepa, rumena, rasputene kose, ekajui
poljubac koji e je uskrsnuti. Na maminom pogrebu sam
pojmila surovost istine. Smrt je, zapravo, duboka rupa,
zatvoren koveg sa telom i zvuk mokre, teke zemlje koju
62
lopatama bacaju na njega. Smrt je nepovrat.
Odmah nakon toga, na mene su nahrupili strahovi. Strah
je bio Smrt. I da ne bih o njoj mislila, ja sam Veliki Strah
razbila, usitnila ga na bezbroj malih, kojima sam se branila od
najveeg. Plaila sam se da ostanem sama. Priinjavalisu mi
se neobini umovi u drugoj sobi, ako bi Danilo i tata negde
izali. Oekujui rune vesti, poela sam da se trzam na
svaku zvonjavu telefona. Dok bih se tuirala, sve vreme sam
imala oseaj da mi neko stoji iza lea. Kao i kad bih se pela
uz stepenice. Predvee, ili nou, po povratku iz popodnevne
smene, poinjala je paranoja od ulaska u zgradu. Neko,
neto, penjalo se za mnom, tekim, namerno sporim,
preteim koracima tup, tap, tup. Ja bih ubrzavala svoje,
mahnito se dokopavala brave, otkljuavala ili uletala u ve
otkljuan stan i tek tu, iza vrata, naslonjena na njih, poela
bih da se odleujem i da ponovo oseam svoje utrnule
udove. Nou nisam mogla dugo da zaspim. Oslukivala sam.
Svaki uanj je znaio da Veliki Strah, sama Smrt dolazi; ne,
ne po mene. Dolazi po Danila. Ili tatu. inilo mi se da ih
branim time to se bojim. Da ih otkupljujem otkucajima svog
preplaenog srca, koje je visilo o koniu, spremnom da se
prekine od silnog tereta.
Gutala sam strah, sama, ne traei pomo, ni utehu od
Danila. On me je izdao. Ne volim ga vie, govorila sam sebi.
Ne volim ga. lako je sve u meni drhtalo od elje da se
privijem uz njega, malim, deijim srcem, nisam mogla da
razumem zato je krio od mene koliko je majka bolesna. Da
u je, zasigurno, izgubiti.
Prolo je skoro pola godine. Jednog popodneva, na
gaicama sam opazila krv. Dve-tri kapi, svetlocrvene, kao
kad posee prst. Setila sam se ta mi je mama govorila o
menstruaciji. Mutno. Verovala sam da e ona biti uz mene
kad se to desi. Trebalo je da bude, zar ne? Otila sam u
prodavnicu, kupila najvee pakovanje vate, neveto ga celog
nagurala meu noge, i oekivala... ne znam ni sama ta. Da
me krv poplavi celu, valjda. Setila sam se da, u tom sluaju,
neu vie imati ta da stavim. Ponovo sam se odgegala do
63
prodavnice, valjajui dvesta grama vate u gaicama koje su
mi, zbog toga, bile spale skoro do kolena, kupila jo jedno
pakovanje, sakrila ga ispod kreveta, obukla se u spavaicu i
ekala neto spektakularno. Meutim, nita se nije dogaalo.
Ustajala sam i odlazila u kupatilo. Opazila bih nekoliko novih,
crvenih takica. Vraala bih se u sobu i opet ekala. Napeto.
Stegnuta. Tako je palo i vee. ula sam da je Danilo doao
kui. Uzela sam svoj dnevnik, otvorila ga i pretvarala se da
piem, sve molei Boga da Danilo svrati kod mene, da
nekako prevalim preko usana ta me je snalo. Seam se da
sam pomislila, kako to da kaem bratu? Znaju li mukarci,
uopte, neto o tome? Pomislila sam, on sigurno zna. On nije
kao drugi...

23
UaviuJovaninusobu,predspavanje,zatekaojujekako
neto pie u svesci koja joj je stajala oslonjena na noge,
skrteneuturskomsedu.Onasetre,brzosmaknusveskui
primaknuvi kolena do brade, navue spavaicu preko njih,
svedostopala.Bilajestranopocrvenela.Utrenutku,Danilo
shvati da je njegova sestra izgubila neposrednu, bezbrinu
prirodnostdetinjstva.akiuophodenjusanjim.
Izvinireeuplaiosamte.Trebalojedapokucam.
Jovana je briljivo uvijala svoja stopala u krajeve
spavaice.
Samosamhteodatipoelimlakuno.
utala je, ali ne prkosno, kao do tada. Bila je neim
estokopostiena.elomsenaslonilanakolena.
Akoelidapopriamo...iliimanetodamipoveri...
Odrinojezavrtelaglavom.Brzoiustro.
64
 Dobro,jaujoraditi,paakobudehtela...
Nikakvogpokreta.
On izae. Na putu do radne sobe, sinu mu ta bi moglo
bitiposredi.Vratioseipokucao.Tiho.Ondajae.
Moguli?upitaoje.
Moeodgovorilamuje.
Lealajepokrivenadobrade.Obrazisujojbilimokriod
suza.
Seojenaivicukreveta:
Jole,mila,vidi...grlomusestezaloodtuge.Strano
mitekopadatosiseotuilaodmene.Strano.
Ona izvue jednu ruku i brzo otre suze koje su joj se,
tekuipostranceobraza,slivaleukosu.
Molim te da me ne iskljuuje. Molim te. Ni mene, ni
tatu.Mi...neznamoviekakodatipriemo.
Gledalajeuplafon,saizrazomdubokepatnje.
Recineto.
Onazatvorioiibolnouzdahnu.
Mamibihmogladakaemotejojse.
Progutaojeknedlu:
Kaimeni.
Sramota me je, ti si mukarac ree, okrenuvi lice u
stranu.
Vidi, Jovana, ja samo mogu da pretpostavim da ti se
netodesilo...biraojerei,paljivo...usmislufizioloke
promene, hou rei telesne. Je l to? Je l sam pogodio? Ako
nisam...
Onaslabanoklimnuglavom,negledajuiunjega.
Verovatnosidobilamenstruacijureeon.
Odgurnulajepokrivaizagnjurilaseunjegovegrudi:
Jaznam...mamamije...objasnila...govorilajeizmeu
jecaja. Ali, danas, kada sam videla... ja... sve na svetu bih
daladajesadatu...
Bila je tako mrava, da je pod rukama oseao njene
lopatice i kimene prljene. inilo mu se da u naruju dri
majuno, goludravo ptie. Te noi Svetlanina boleiva,
samoranjavajua ljubav prema Jovani, zauvek se preselila u
65
njegovosrce.
Ja sam kraj tebe. Ne treba da se stidi i da ti preda
mnom bude nelagodno, kao da sam nekakav kromanjonac.
Jole uze joj lice u svoje ruke sa mnom moe sve da
podeli.Basve.
Ali,tieuskorootii.
Videojekakojojjelaknulotojeto,konano,izgovorila.
Mama mi je rekla, dok si bio u vojsci, da ete se ti i
FrenkiodselitizaLondon.
Ne,neureeonodluno.
Nevericaunjenimoima.
Nisam ti rekao istinu da mama umire. Jednom, kad
poraste, razumee zato. Pre toga, kao to zna, nikada te
nisamlagao.Jesamli?
Odmahnulaje.
Znai,moedamiveruje.Neuotii.Hteosam,tano
je.Alineu.Promenilose...promeniosamplan.
Ostae...zbogmene?
Ostaujerjetakonajboljezasvenas.
Zamislilase,naas:
Jamislimdaostajedajanebihbila...
ta?
utalaje.
ta,Jole?
Potpunosiroe.
Nisitisiroe.Imameneitatu.
Ali,nijeisto.
Nijepotvrdion.Nisluajno.
Onazarida,neuteno.
Pustiojedajeproe.
Mnogomijetekoreklaje,kadjenaletuminuo.
Znam.
Je l se i tebi, kad misli o mami, je l ti se ini da e
prepuiodtuge?
inimise.
Jelmoedashvatidajezauvekotila?Dajeneebiti,
nikadavie?
66
 Shvatam,anemogudaprihvatim.tomudoenaisto.
Ne,nemogudaprihvatim.
Jovani se odvaljivao kamen po kamen iz grudi. Danilo,
njenveliki,svemonibrat,oseaisto.
inimisedaujemnjenekorakepostanugovorioje
Danilo.inimise,akootvorimvrataateljea,daujetamo
zatei.
Imeni.
Uvrtalajenjegovrukav,podbulaodsuza.
Ibojimseree,iznebuha.
ega?
Neznam...svega.
Otvorila mu je srce. Iz njega su pokuljali potisnuti
strahovi.
Danilojujepaljivosasluao.
KadsumamaitatailinaZlatibor,predesetakgodina,
napijaciuajetiniMarkoje,cunjajuipotezgama,kodneke
seljanke naao i kupio star, ali ouvan, lep, laneni komad
platna, na kome je sitnim vezom bilo ispisano: k kaem
mrak, pojee me mrak, zato vezem sitno cvee, pojesti me
nikonee.Vidi,mudraenaiznarodajeznaladastrahne
trebadozivati.Nedajmudanabujaidatepojede.Nemojmu
dozvoliti da te zauzme. Sve je u tvojoj glavi. I tvoj strah i
snagadagasavlada.
Gutalajenjegoverei.
Alikazalajepromislivitisiveliki,odrastao.Drugo
jetomeni,sada...
Slaem se. Meutim, postoji neto to moe da te
odbrani.Jednomonooruje.Netokaoarobnitit.
Atajeto?
Znanje.
Zagledala se u Danila kao da procenjuje da li se ali s
njom.Biojeozbiljan.
Zamisli da te neko baci u mranu, najcrnju peinu u
kojojnevidiniprstpredokomnastavioje.Svetideluje
zastraujue, drhti od svakog zvuka, od svakog oblika na
koji naleti, jer ne shvata ime si okruena, ta moe da te
67
zadesi.E,sadzamislidatiseurukamaodjednomstvorijaka
baterijska lampa. To ti je znanje. Kao da si upalila svetlo.
Malo je, dodue, spram mraka kojim si okruena, ali
delotvorno. to je svetlo jae, tim bolje; vie stvari obasjava
okotebe.Istrahsepolakotopi,uzmie,svedokneosetida
siovladaonjime.Dorazumnemere,naravno.Nepostojiniko
ko se ba nieg ne boji. Ali, znanjem sabijamo strah da
postaneevo,ovolickiskorojespojiokaiprstipalac.
Jamislimdasetiniegneboji.Jeltozatotosvezna?
Taman posla. Ne moe se sve znati. Ni ono emu se
potpunoposveti,nitonemoedovoljnosavladati.Samose
moeboriti,truditisedastalnoiritajkrugsvetlosti.Ato
setiestraha,ijasebojim.Recimo,bojimsedaliemotatai
jauspetidatinadoknadimo,bardelimino,onuljubavkojuti
jesamomamamogladati.
Spustilamujeglavuukrilo.Danilojujemilovaopokosi,
dugo. Pomislio bi da je zaspala, da se nije ulo njeno tiho
mrktanje.
Danilo,akakotosad,stommenstruacijom?
ta,mila?
Pa, hoe li... krv... je l to treba jako da krene? Bojim se
dazaspim,padaneosetimakomipotee...
Nee, ne brini. Mada, nisam ja ba ekspert. Ako se
slae,pozvaemoNacudasatobompopriao...kakobihse
izrazio,tehnikimpojedinostimauvezisatvojimciklusom
upitaje,znajuidaodsvihnjegovihdrugaricaJovananajvie
voliNatau.
tajeciklus?podieonaglavu.
Daniludoedaseodmukenasmeje.
Menstruacija, ciklus, perioda, sve su to nazivi za istu
pojavureeDanilo,trudeisedaostaneozbiljan.Aimai
onako,istoenskihizraza,kojevi,devojke,internokoristite.
Stvarno?Kojih?
PitajNatau.Akosivoljnadaobaviterazgovor.
Klimalajeglavom.
Moesada?
Moereeona.
68
 Nataajedoletelazapetnaestminuta.
Kada je Jovana, umirena, zaspala, Danilo se povukao u
svojuradnusobu.Kosnutdosri,nijesemogaootrestinjene
reenicedajesiroe.Osebinijetakomislio.Biojesvestanda
jeizsrenogirastereenogporodinogokruenjakojejebilo
svesamonekonzervativno,sitniavoilizahtevnoubilokom
smislu,poteklanjegovadubokoukorenjenasigurnost.Jovana
jeizgubilacelovitosttogokruenja.Onjeimaouzsebemajku
itavihdvadesetestgodina.itavih.Netopoedagapecka
u oima. Neveto, nadlanicom, obrisao je dve krte suze,
preslaneoddugogsuzdravanjadaihpustiizsebe.

24
Muzika je bila preglasna za relativno mali prostor kluba
Fusion. Goran je te noi sluajno svratio sa dvojicom
prijatelja. Zaguljiv suterenski prostor bez pristojno uraene
ventilacijenijebilomestoponjegovomukusu. Muzikajeste.
Momci su svirali odlino. Frontmen grupe je bio stasit,
zgodan, sa prozuklim, monim glasom. Naslonjen na ank
ispijao je viski i nezainteresovano kruio pogledom po masi
posetilaca. Najvei deo bio je stenjen ispred podijuma za
bend, gde se jedino moglo igrati, bez opasnosti da se srui
nekiodpretrpanihstolovaizmeukojihsejedvaprolazilo.
U Beogradu, kao u svim metropolama, periodino se
smenjuju hitmesta za izlaske, stvari i dogaaji koji su in.
Devedeset osme, sa svojom rok orijentacijom, Fusion je
predstavljao retko utoite za stotinak privrenika takvog
muzikogukusa;biojeneopozivoout,zarazlikuodGorana
kojijenahirovitojtoplistivenekolikogodinadraosigurno
prvo mesto najpoeljnije gradske face. Njegove pozicije bile
69
su vrste kao akcije Cocacole na berzi koje uspeno
preivljavaju nagle udare i nepredvidive uspone drugih
kompanija. Prialo se da veto koristi veze svog oca koji je,
svojevremeno, bio velika zverka u vojnoj bezbednosti, da bi
obavljao unosne poslove koji su se, paradoksalno i
protivreno, a sasvim razumljivo i uobiajeno za Srbiju tih
godina, nalazili na podjednakoj udaljenosti od legalnog i
kriminalnog. Odevao se naizgled neupadljivo, s vrhunskim
ukusom i detaljima koji su samo izuzetnim poznavaocima
skupih, rafiniranih stvari mogle diskretno poslati eljenu
poruku (ime se vidno odvajao od endemske vrste ratnih
nouveaux riches, koja je, ubrena sa raznih strana,
vanrednouspevalainesmetanosegranalairomzemlje).Bio
je oenjen i imao sina, to ni u kom pogledu nije uticalo na
potranju za njim; tavie, ta injenica je samo pospeivala
interesovanje lepeg pola. Revnosno ispunjavajui ulogu
plejboja, s lakoom je nizao enske trofeje. O svom braku je
govorio uzgred, pominjui ga kao plod udnog spleta
okolnosti, koji traje iskljuivo zbog njegove inertnosti da ga
okona. U podtekstu se nalazio vrhunski izazov za ensku
sujetu; otvoreni konkurs za Ms. Right, koja bi ga napokon
naveladaseodluinapresudnikorak.
Dobri su, a drao mu se na uvo prijatelj koji je bio
uporandagadovedeuklub.
Goranjeklimnuo,nepokuavajuidanadjaamuziku.
Tadajujeugledao.
Igralajenaskuenomprostoruizmeusvogstolaizida,
u uglu do podijuma. Crna raskutrana kosa, nenaminkano
lice i ti pokreti. Jasminini. Munjevito su ga vratili etrnaest
godinaunazad,unjegovstan,naoprotajnimaturantskiur,
kada je netremice posmatrao kako se Jasmina kree kroz
muziku,prirodnoisigurno.Elementarnolepoiuzbuujue.
Bio je zaljubljen u nju, do uiju. I preko uiju. Preko glave.
Opsedao ju je godinu dana, uvenu nedodirljivu lepoticu
jedanaeste,prenegotosupoelidasezabavljaju.Bilisusve
par, tek od zimskog raspusta. Tog maja, petnaestog maja
(zauvekjezapamtio datum),kadsusepredzorusvirazili,
70
spavao je sa njom, prvi put. Tri meseca kasnije, Jasmina je
poginula.Jedvaseoporavioodtogoka.Oduasakadsumu
javili. Od prizora na sahrani. Zgureni otac i majka, lelek
rodbine, krst i povorka. Uvek kad bi pomislio na Jasminu,
javljao mu se sevajui bol u desnoj strani glave. Zaliven
dovoljnomkoliinomviskija,mogaosepodneti.Ipostajaoje
sveredi.Veerasgajeprobudilaovadevojka.
Drmnuojeprijatelja.
Idemorekaoje.
Zadralisusedaplateipolakoseprobilikaizlazu.Kraj
garderobe je bila ona. Navlaila je dugi, pliani sako, usko
krojen uz telo, nalik redengotu. Bila je visoka, veoma vitka,
na granici mravosti. Taj oval lica iz profila, belina vrata,
jamicanaobrazu.Goransestresao,kaodajeugledaoduha.
Pogledaj da nije pala govorila je momku koji joj je
dodaosako.Crnaearpasaresamadobacilaje.
Glas joj je bio dubok i melodian. U prolazu, Goran se
nehoticeoeaoonju.
Izvini.
Nita,nitaodgovorilaje,neokreuise.
Naulicijedubokoudahnuoledenivazduh.Prijaomuje.
KojakontaminacijadolereeGoranovprijatelj.
Jeli,kojimdanimasvirajuovi?
Mislim etvrtkom i subotom. Subotom sigurno. to,
hoedasvratimoopet?
Nemaanse.Nisamvieufazonudaseguramnadva
kvadratnasantimetraidapritomdiemnakrge.Ali,dobri
su.

Doao je sam, idueg etvrtka. Devojke nije bilo. U

subotu,potoserastaooddrutva,odvezaosedoFusiona.
Opetnita.Iduegetvrtka,kaopoprisili,ponovojekrenuo
dajetrai.Uklubujebiloznatnomanjeguve.Namestiose
blizu ulaza, da bi imao bolji pregled. Spazio ju je dok je
naruivao viski. Bend je pravio pauzu, tretala je muzika sa
ureaja, a ona je sedela sa gitaristom, za stolom kraj anka.
Bilisuvrloprisni,videlose.Gorangajepoznavao.Gitaristu.
71
Negdanju uzdanicu beogradske rokscene, sada sviraa po
nekomodklubovagdejemogaodanaetezgu.Ali,radioje
svojski, kao da svaki put nastupa pred halom prepunom
fanova.Goransegorkopodsmehnuosebi.Juriojujevieod
desetdanadabi je videosluzeromRistom,bardvedecenije
starijim od nje. Pie mu je ve stiglo, bilo mu je glupo da se
odmahokreneiode.
Utojekrenula svirka. Najpre Santana,kao uvodu latino
blok. Corazon espinado. Devojka je ustala i poela da igra, na
malom prostoru, ne iskoraivi ka sredini; ipak, izgledalo je
da se nalazi u centru ogromne scene, osvetljena svetlosnim
topom, kako dolikuje glavnoj zvezdi veeri. Morala je da
privue panju; igrala je nevieno lepo, zaneseno, sa
osmehom i poluzatvorenih oiju, odsutna, udaljena,
nedodirljiva, sa gracioznou i ozbiljnim dostojanstvom
flamenkoigraica koje savreno kontroliu svoje pokrete,
uspevajuidaizvijenotelozamrznuuprostoruprenegoto
se obrue u novi stav. Klizila je po sporo lebdeem zvuku
Santaninepesme,kaosurfernavrhuvelianstvenogtalasa.
Pomnojujeanalizirao.tagajetoprivuklodajeuporno
trai? Ne, nije bila u pitanju slinost sa Jasminom. Veeras,
izbliza, video je da je to bio njegov umiljaj. Ali nije bio
razoaran. Naprotiv. Bio je uveliko zasien ponudom
razgolienih, preminkanih devojaka, koje su se bestidno
izlagale kao meso koje valja to pre unoviti na neumoljivoj
beogradskoj pijaci. Liile su mu na limene prstenie
prefarbane u uto, sa raznobojnim, bleteim, a bezvrednim
kameniima sa seoskog vaara. Sve se moglo kupiti. Sve se
prodavalo.Zamalepare.Zasitnazadovoljstva.Vienijebilo
izazova. Samo puka rutina. Malo, sasvim malo uloenog
truda, ponekad tek reenicadve, i ve bi bile u krevetu s
njim.Inandout,umeojedakae.Izlazak,veeraunekom
od poznatih restorana, poneki poklon i seks. In and out.
Erekcija i ejakulacija. Putenost koja prua trenutno
zadovoljstvo.Obostranakorist.Norealfeelings,baby.
Zbog ove devojke, veeras, bio je preplavljen davno
zaboravljenim uzbuenjem. Farmerke, obina majica sa
72
nekakvimnatpisomkojinijemogaodobrodavidi,istolice,
belo kao maska u kabuki pozoritu, spram crne kose. Nije
bila od onih to zasenesvojim izgledom. Opet,bilo je neeg
jedinstvenog u njoj. inilo mu se da se doslovno uzdigao
iznadzemlje.Neprimetno.Dalebdi.Osetiojeeljudabudeu
njoj. Dugo. Da bude deo nje. Da vode ljubav. Ba to. Da
razmeneljubavkrozdodirtela.
Lepoigrarekaojojjekadaje,malozatim,onaprola
krajnjega.
NazasluenomglasukaovanrednelepoticeBeogradanke
umejudapogledajuovekasatakvevisinedaonbezuslovno
mora doiveti sebe kao trapavog varvarina koji se, mimo
redaiodstranebezbednosnihstrukturabriljivoplaniranog,
strogo kontrolisanog spontanog kontakta sa narodom,
pribliiokraljiciiuspeodajojdodirneskute;uboljemsluaju
kao fanatika koji mahnito mae, urla i, uopte, trudi se
uporno, mada sasvim uzaludno, da skrene panju na sebe,
dok skakaica sa najvie skakaonice na planeti Zemlji,
skoncentrisana samo na to kako da izvede svoj besprekorni
skok, ne moe, razume se, ni da ga razazna, izgubljenog
negde dole, u podnoju, tako daleko od nje, u moru sitnih
takica.
Goran je bio specijalista da brzometno spusti na zemlju
svaku koja bi se drznula da tako neto pokua sa njim. Ova
ga je pogledala sa pripadajue joj visine. Umeo je da to
prepozna.
Hvalareklaje,uprolazu.
Polasatakasnije,Ristajenajaviokrajsvirke.Reendaove
veeri po svaku cenu doe do nje, Goran je uporno ekao.
Konano, poeo je lagani razlaz. Dok su muziari kupili
instrumenteisavijalikablove,priaoimje.
O,GoksipruiomujeRistaruku.Otkudti?
Pa,daizvidimjesilizarao.
I ?
Nisi.Istisikaounajboljimdanima.
Ristaselaganonakloni:
Idi za moj sto, kod Jovane, da te astim zbog
73
komplimenta,vai?
Goranseosvrnu.
Tamo, kod one male, crne ree Rista, mahnuvi
glavomupravcuJovane.
Bogami,nijeloezamatorca.
Ristaprasnuusmeh:
tatije,ovee.TojeDanilovasestra.Mogortaka.Zna
tuekipu,Danilo,Frenki,Boki,Sran...
Aaaa...
Ajdetisamo,evomene.Jole,aljemtijednogudvaraa
doviknuojojje.
SamojeklimnulaglavomkadajeGoranpriao.
Utivosepredstavio.
Jovanaodgovorilajeodseno,nagranicineljubaznosti,
stavljajui mu do znanja da je konverzacija, to se nje tie,
timeokonana.
Znalajenajmanjedesetinusonihtraevakojisuuvekili
korakispredGorana,kaoprethodnica.Ponjenimiskljuivim
kriterijumima, spadao je u kategoriju osoba koje je
izbegavala. Ili sa kojima se zadevala, preko granice dobrog
ukusa,kadbijojsepruilazgodnaprilika.
NeliinaDanilaprvijeprogovorio.
Ovog puta pogledala ga je sa visine, ali napadno
gantno. Zgnjeila ga je kao debelu, dosadnu zunzaru o
zid.Izvilajeobrve:
Atigapoznaje?
Naglasila je zamenicu ti na oigledno potcenjivaki
nain. Efekat je bio kao da je rekla kreten kao ti ili
magarina poput tebe. U svakom sluaju, neto vrlo
uvredljivo.
Ne, samo iz vienja. Otkud bih ga ja potrudio se da
tanoreprodukujenjentonmogaopoznavati.
Slegnulajeramenima,usmislukakgod.
Bio sam srednjokolac kada su se Danilo, Frenki i
njihova ekipa okupljali kod Papagajapokuao je,
pomirljivo, da probije led, posle nekoliko minuta neprijatne
tiine. Prolazio sam tuda i onako, klinaki, tripovao da u
74
postatikaooni,jednom.Danilojebiostraanfrajer.Mislim,i
sadje,viamgapogradu,alipredesetakgodina,bioje,ono,
baopakdasa.
Nitojenijeodobrovoljilo.
E,mukamijeodtogizrazanakostreilase.Molimte
daganekoristikadgovoriomombratu.
Kojiizraz?upitaojezaueno.
Opaki momci. Iliti, estokimomcisvrelogasfalta to se
meusobno srdano pozdravljaju preko itulja. U prevodu,
ljamkojijeisplivaonapovrinu.Bubavabekojesuizmilile
izovogmraka.
Ni u ludilu nisam hteo da tvog brata dovedem u vezu
sa...pokuaojedaseubaciGoran.
Bilo je uzaludno da pokua da je prekine. Oigledno je
bilareenadaisterasvojedokraja:
Bar ih ovde nema, pa nisam prinuena da im gledam
njuke.Malojereidamisegadenastavilaje,natmureno,
neobraajuipanjunanjega.GospodeBoeree.Oije
usmerilanagore,katavanici,inastaviladazuriujednutaku
kao da se tamo, zaista, nalazi prikaza Svevinjeg kojoj se
obraa. Oigledno nije imala nameru da ih skoro spusti i
osmotrismrtnike.Gorana,naprimer.
NelagodujeprekinuoRista:
Upoznali ste se ree privlaei stolicu. ovee,
dehidrirao sam do kolapsa. ta pijete upita ih. Momak sa
barajepriaoiekaoposlednjuporudbinu.Goranodmahnu
glavom.Sine,menikiselu,moeflau.Pa,Goksi,taseradi,
kakoje?
Unaelu,okej.Ti?
Unervozio se jer je po sitnim znacima shvatio da se
Jovana sprema za odlazak. Iskapila je ostatak kokakole,
pokupilaistrpalautorbupaklumarlboraiupalja.Napola
popuena cigareta dogorevala joj je u pepeljari. Ve je
navlaila majicu sa dugim rukavima. Za trenutak, lice joj je
nestalo,aondaseglavapromolilakrozokrugliotvor.Liilaje
na dete. Zavukla je obe ruke u kosu, malo je protresla i
kovrdesuseleposlegleokonjenoguzanoglica.Oigledno,
75
bilajespremnazapokret.
...tako da je to katastrofa, brate. ista katastrofa
govorio je Rista. Skoncentrisan na Jovanu, Goran nije imao
pojmaoemuRistapria.
Da,damahinalnojeodobravao.
...rokenrol,eventualnopardobrihpopstvarica,balade
itifazoni.Zanasjeovagaapremija.
Dobar vam je naziv grupe pokuao je Goran da
produirazgovor.
Smarai? Ja sam kumovao. Ovi moji klinci, dobri su,
stvarno su okej i ono, vole, ovee, muziku, ba sviraju
srcem...progutaojevoduizaeujednomcugu.I,to,kad
smoseokupili,kadsumepozvalidaradimozajedno,dajda
smislimoimezagrupu,kaem,deco,zvaemoseSmarai.
Jertoijesmo.Zadevedesetpostodananjepopulacije.Itou
Beogradu, ej. Da mi je neko rekao u ta e se moj grad
pretvoriti.ovee!Dalijeikoprepetnaestgodina,predeset,
bre,dalije ikoodgradskeekipesluaonarodnjake?Znali
jednog? A sad, splavovi se raspadaju od najtrulijeg
narodnjakog smrada. Da ne pominjem one pomamljene
klinke koje glume orijentalne plesaice po stolovima. Koji bi
tobioblamumojevreme.Nevieniblam.
I sada je ree Jovana. Za estite ljude. Malobrojne,
dodue.
Od kad nije uo tu re? Moda ju je poslednji put
izgovorila njegova pokojna baka. Goran je bio mnogo vezan
za nju. Ona, baka Stana, znala je da kae kad bi ga za neto
prekorevala:
Tonijezaestitsvet.
Mogao je ustati i poljubiti Jovani ruku u tom asu.
Nekako, inilo mu se da bi to bilo na mestu. Bio je iskreno
dirnut.
Sea se nastavio je Rista da se obraa Goranu,
prenebregavi razliku u godinama izmeu njih dvojice
onog ludila kad je Doni svirao u Beogradu? Gile? Milan?
Cane, Anton, avke, Jovica? arlo akrobata? Disciplina
kime? Pa, kako se za tako kratko vreme ovaj grad toliko
76
proseljaio?Stalnosetopitam.Gdesu,bre,tiljudikojisuto
sluali?Kakojemoglosvedaodeupizdumaterinuzadeset
godina?Kako?
NeznamreeGoran.Oseaojedavremeistie.Onae
sadustati,pomisliojesazebnjom.
IdemreeutoJovana.
ekaj,bre,gdeetreseRista.Evo,imiemo,za
kojiminut.
urim,imamnekeobavezeranoizjutra.
Poveute,akonisidolakolimaponudiseGoran.
Hvala, ali nemam obiaj da se vozikam u dipovima
odseeona.
Sreom,upitanjujepeo.Jelodgovara?
Ti ne odgovara. Nikako. ao, Rile sagla se hitro,
poljubilagajeuobrazinestala.
ta joj bi? upita Rista Gorana, osvrui se za njom,
zbunjen.
Izgleda da sam je uvredio to sam rekao da znam
Danila.Izvienja,dodue.
tatije,tobisevrealanato?
GoranmujeukratkoprepriaosvojiJovaninrazgovor.
Ristasezasmejaoodsrca:
Da,da...liitonanju.Jovanatijeono,eiopozicionar.
Za vreme ovih protesta, nije se mrdala iz Kolareve. Celu
jednu no je stajala ispred kordona. Nije htela da je neko
zameni.Petsati,bezpauze.Nevienlik,majkemi.
Previejedrnazasvojegodine.Ristaseuozbiljio:
Danilojojjeusvemupoputao,odmalena.Itako,manir
joj je da saspe svakom ta misli. Naroito politiki. Sad
pokuava da je zauzda, popizdi kad uje da se trsi i gde ne
treba,alisadjekasno,burazeru.
Aonjojjementor,tali?
Tako neto. Keva im je rano umrla i Danilo joj je otad
biosve.Pazi,Jolejesuperdevojka,daserazumemo.Ujunu
edadiplomira,levomnogomzavravaFiloloki.Engleskii
francuski.Parlaipanski,italijanski.
Poliglota,a?
77
 Bez zezanja. Danilo je to odradio do bola. Jovanino
obrazovanjeitestvari.Ivaspitanaje,skroziznekogdrugog
filma.Ali,brate,kadsetadohvatipolitike,tujeosica.
Aale?Jelimjeiv?
Marko?ivje,hvalabogukucnuRistaosto.Superje
tip. Stvarno super. Samo, i on ti je previe boleiv prema
Jovani.Jebiga,komplikovanajepria,tosaRakiima.Jasam
ti, praktino, iveo kod njih pet godina. Ja, ostali iz ekipe...
Tamo smo okapavali u pauzama, kad je dolo vreme da
diplomiramo, kod Danila smo pravili makete, onako
kolektivno,pomagalise,crtali,bojadisali,jebavalisedozore.
Marko i Svetlana nam samo donesu klopu, skuvaju nam
bokalkafeipovukuse.Znaonajtipljudikojisuautentino
cool.Nitisunamsedodvoravaliufazonuvolimosvetovole
mladi, niti su nam prikenjavali to sedimo kod njih ko
beskunici. A bili su tako neobini da smo mi njih jurili,
ovee, da malo posede s nama. I onda umre Svetlana...
oborio je glavu i malo poutao. A Jovana klinka, deset
jedanaestgodinajeimala.Katastrofa,brate.
Istresaojejojednuaunaduak:
Long,sadstory.Kreemoupita.
Tokomledenogjanuara,Goranjejodvaputasvraaodo
kluba.Uveksam.MoraojedavidiJovanu.Tojebilojaeod
njega.Klimnuobijojglavom.Onabiuzvratila.Suzdrano.I
odmahseokretalanadrugustranu.Tinemipozdravibilisu
mudovoljni.

25
...Od tada, izmeu nas dvoje uspostavila se potpuna,
negdanja bliskost. Bila sam hodajua rana, otvorena,
78
izloena, spremna da prokrvari na jednu re, na grublji dodir.
Danilo me je zatitio ograujui me knjigama. Ima li mudrijeg
pristupa od tog?
Seam se, bio je, sluajno, dohvatio moj otvoreni
udbenik istorije. Preleteo je letimino nekoliko stranica, sa
komentarom:
ta je ovo? Sto dvadeset podataka u jednoj lekciji?
Pitao me je:
Je li, razume li ti, ili samo bubai?
Bubaim, uglavnom. Da bih dobila pet, mora od rei do
rei.
Nije nego nasmejao se Danilo. Niste vi u cirkusu da
vas dresiraju.
Tako je preuzeo moje kolovanje u svoje ruke. Uveo me
je u svet znanja kao u istu radost i Iepotu. Nalik nekom
arheologu-zanesenjaku, otkrivao mi je slojeve civilizacija,
finom, mekom metlicom odstranjujui sve nebitno i efemerno,
ostavljajui iz svake od njih samo proien oblik, saet u
odreenoj ideji. Objanjavao mi je puteve kojima se jedna
selila u drugu. Naine na koje su verovanja, filozofija, nauka,
obiaji i umetnost prelazili iz epohe u epohu, katkada tajnim
kanalima i udesnim obrtima dogaaja.
Nabrajanje i pamenje godina, dogaaja i zbivanja
govorio je predstavlja samo potku za razumevanje duha
odreene civilizacije. Jer, one ne propadaju, makar se nama
inilo drugaije. One samo menjaju prebivalita i vaskrsavaju
u novim idejama. To treba da razume. Da pojmi celinu.
Vidi, recimo, renesansu. Posle neoprostivog, vekovnog
diskontinuiteta koje je nametnulo hrianstvo, ne samo u sferi
teorije koja je bila zatrta, ve i rigidnom suspenzijom
slavljenja telesnog i ulnog, helenske vrednosti ponovo su
provrtele sebi put, kroz dela genijalnih stvaralaca. Vraaju se,
obnovljene, u novoj formi, kroz jednog Leonarda, kroz
Botielija i Mikelanela.
Najee, kuhinja je bila naa uionica. Podnimljena za
stolom, paljivo bih ga sluala dok bi on poslovao oko ruka.
Bilo je uivanje gledati ga kako kuva, veto i lako,
79
istovremeno pijuckajui vino iz ae koja je uvek stajala na
radnom delu, nadohvat ruke, sa obaveznom cigaretom od
koje se nije rastajao.
Bile su to moje najlepe tri godine. Danilo je bio predava
i tutor, ja zahvalni uenik.
S druge strane, umeo je da teskobnost mojih pubertetskih
godina i probleme koji su mi se inili nereivim, uini
svarljivim. Prihvatljivim.
Pred kraj osmog razreda bila sam potpuno iskljuena iz
opteg odeljenjskog druenja. Krenulo je lagano, od petog,
kad je mama umrla. Bila sam obeleena. Plus toga, Danilo je
poeo da se pokatkad pojavljuje u koli. Dolazio je na
roditeljske sastanke, kad Marko ne bi mogao. Ili da me
saeka posle nastave, ako bi se naao u prolazu. To je bila
novost. Mnogi iz kole nisu znali kakvog brata imam. E, pa,
dobili su priliku da ga vide (piem sa likovanjem, sa
oseanjem trijumfa; ali onda, u mojih jedanaest i dvanaest
godina, ni u snu mi nije padalo na pamet da mi na njemu
zavide), to ih je dodatno razjarcalo. Zavideli su mi na ljubavi
koja je bila vidna, a nenapadna. Samo ruka koju bi poloio na
moje rame. Nain na koji bi uzeo od mene prenatrpanu
kolsku tanu. Osmeh kojim bi me pozdravljao, dok sam ja,
obradovana (ne elei nikog da izazivam, nikom da prkosim a
tako je u njihovim oima izgledalo) letela ka njemu. Danilo je
bio moja bova, moj anker koji me je drao da me talasi ne
otrgnu i odnesu na uzburkanu puinu (boli me uvo to deluje
patetino, istina je). Niko od njih se nije potrudio da shvati da
mi je on zamena za neto to sam zauvek izgubila.
U poetku, trudila sam se da im se umilim, sve dok
Dijana, predvodnica enskog dela odeljenja, nije poela,
namerno, uvek kada bih se stidljivo pribliila grupi za vreme
odmora, da napadno spominje svoju majku; moja mama ovo,
moja mama ono. vakala bih odgrizeni krajiak kifle,
premeui ga sa strane na stranu, kao pare bezukusnog
drveta, svesna da u se zagrcnuti ako probam da ga
progutam. Toliko bi mi se steglo grlo. Druge devojice su
utale ili dodavale poneto, sve dok ne bi postigle svoj cilj;
80
udaljila bih se, pod nekim izgovorom i vraala se u uionicu,
da sedim sama. Da li je ikog za to bilo briga? Da li je iko, od
tih sebinih sadista (tako ih pamtim, u komadu, ne
razaznajui im lica; pamtim ih kao male, surove sadiste
kojima nikad, nikad nisam oprostila) pomislio kako mi je? Bila
sam zapanjena tolikim stepenom mrnje. Zato, pitala sam
se. Nisu imale razloga za ljubomoru. Bile su daleko lepe od
mene. Imale su skoro oformljena tela, moje je bilo trkljasto i
nesrazmerno, sa rukama koje su mi dopirale gotovo do
kolena. Imale su, za pubertetska merila, jo jednu prednost
veini su grudi znatno porasle, moje su se tek nazirale. U
svlaionici, pred as fizikog, skupile bi se u jedan kraj i
ukale, takorei pokazujui prstom na mene, pa bi prasnule
u kikot. Zajedljiv. Jedva bih uspela da se presvuem od
sramote. Vie me nisu pozivali na roendane. ak ni deaci.
Saznala sam da im je pripreeno da ostale devojice nee
doi ako ja budem prisutna. Na ekskurzijama, koje su za
mene predstavljale nonu moru, jedva bih nala drutvo.
Nekog odbaenog, kao to sam bila ja. Ili bih lunjala sama,
pravei se da mi je super i da mi niko nije potreban. Bila sam
neuklopljeno dete. I kada opor to oseti, kidie na tebe da te
dokraji.
alila sam se Danilu. Ponekad. Onda kad vie ne bih
mogla da gutam svoj nezaslueni jad. Rekao bi mi, bez
uteiteljsko-pokroviteljskog tona:
Da, sad ti sve izgleda nesavladivo i preteko. Prosto,
mora to da pregura.
Mora to da pregura. Tako. Bez slatkih oblandi oko
gorkog fila. Danilov ivotni credo, u skladu s kojim me je
vaspitavao glasi: ne raunaj na sreu, na olakavajue
okolnosti. Ne raunaj mnogo ni na druge. Kreni sama. Ako
uspe da smisli taktiku, da smogne strpljenja ili da se
prilagodi najgorem, iz svake naredne, lake situacije moi
e da nae izlaz i reenje, dok prstom pucne.
Uzdahnula bih kako samo dete suoeno s nepravdom
moe da uzdahne. Znala sam da nee uslediti neto iz pila
ini ti se, moda ti treba vie da se potrudi, pokuaj da ih
81
razume. Ne, takve fraze nisam oekivala od Danila. Zato
bih se hvatala za neto to bi mi odredilo pravac:
Jesi li i ti bio zbunjen? Odbaen?
Bio sam jako zbunjen. Zbunjen kao som, rekao bih.
Mislim da je deacima jo tee u tim godinama. Mada,
koarka je rano poela da me spasava od panine stidljivosti.
Bio sam dobar igra. Nije bilo problema da li e me neko hteti
u tim. Hteli su me. Pa sam izrastao do toga da sam biram
ekipu. Socijalizovao sam se kroz sport.
Ni Danilu, dakle, nije sve bilo med i mleko. Ve sigurnija,
ila sam dalje:
Ali, deca su sada groznija. Agresivnija nego u tvoje
vreme.
Misli? Moda za nijansu. Sutinski, doza sadizma,
spremnosti da se drugi, slabiji, razliit po bilo kome osnovu,
zajeda i kinji, predstavlja ljudsku konstantu. U svom istom
obliku ispoljava se kod deice. Koja ni najmanje nisu naivna.
Niti su jagnjad boija, kakvim ih prikazuje romantiarska
pedagogija. im pone da im se razvija svest, deca grade
svoj svet u malom. Preslikan svet odraslih. Surovost, elja za
moi, borba za prevlast, sve to postoji u deijim odnosima.
ak jasnije, jer je nezamaskirano. Ve se tu formiraju odnosi
jaki i slabi. Uklopljeni i izopteni. Popularni i udaci.
Manjina, po neem razliita, koja uglavnom iritira pritupu
veinu. Veina, sledstveno tome, poinje da srozava, na
svaki mogui nain, one koji tre. Zato mora da ovrsne.
Mora biti spremna na udarce.
ini mi se da nikad nee proi. Da nikad neu porasti.
Naravno da hoe. Kao i oni koji ti zagoravaju ivot.
Nita bitno se nee promeniti. I dalje e ti podmetati nogu.
Ako si borac, ustani, kreni dalje i kad te neko estoko pree,
kad pogreno odmeri svoje mogunosti spram cilja. Promeni
ugao gledanja, burgijaj na drugom mestu, ne odustaj pred
prvom preprekom. Ili se prepusti lakoj varijanti pravljenja
kompromisa, a po cenu izdavanja svoje linosti.
To neu rekla sam, ne ba do kraja svesna smisla.
Dobar izbor.
82
 Samo kad bih znala da u i ja jednom, tako kao ti, moi
da budem... mirna sama u sebi. Sa sobom. Razume?
Potpuno. Ali, shvatie da je i to samo privid.
Vremenom naui da se ponaa odvano, leerno,
samouvereno i onda kada se uopte tako ne osea.
Meutim, odeblja ti koa. Moe vie i bolje da podnese. U
svakom sluaju, mnoge stvari te se ne dotiu vie, kao kad si
mlad. Plus, to je velika prednost sazrevanja, skapira da
mnogo toga to ti se ini da jeste vano, u stvari nije. Ili nije
toliko, koliko ti se sad ini. Tako stekne dozu sigurnosti.
Isturi ispred sebe svoje znanje, karijeru, novac, porodicu,
kako ko, vrednosti prema svom afinitetu, i to te u izvesnom
smislu brani od sveta. Sve skupa, to se zove zrelost. Tako
nekako.
Pa, i nije ba obeavajue ruiasto.
Daleko od toga. ivot ti je stalni, veliki trud. Zadatak koji
treba najbolje da rei. A kada ti se uini da si, napokon,
doao do relativno pouzdanih odgovora i da ti je svet, sa
svojim zakonitostima i zakoljicama, postao prozirniji, blii,
laki za savladavanje, shvati da si omatorio. Znai, ivot ti
se svodi na traganje. Razne oblike traganja. Najbolje je da
ovaj osetljiv period provede u traganju za sobom. Da otkrije
ta stvarno voli. ta stvarno eli. Da se polako izgrauje u
oveka. Bez obzira na uticaje. Sledi svoju nit. Nai je, unutra,
i sledi je.
Bilo je to milion puta utenije nego da me je teio arenim
laama. Ba zbog toga to nije, stvari mi nisu delovale
beznadeno crne.

Prelaskom u gimnaziju, postala sam aktivni uesnik u

dugotrajnim debatama s Danilom, a od posmatraa
spremanja hrane prerasla sam u angaovanu malu od
kuine, kako me je Frenki nazvao. Dok smo rendali, pasirali,
seckali, meali, dodavali zaine i kuali iz varjae, uz
odobravajue mrmljanje, vodili smo ve ozbiljne rasprave.
Zna i sama koliko je Danilo alergian na mentalnu
tromost. Na indiferentnost. O svemu mora imati miljenje.
83
Kritiki ga utemeljiti. Razgovetno izloiti. U protivnom,
lupeta, trua, palamudi ili baljezga.
Svakog dana podizao je letvu koju je trebalo da
preskoim za po stepen vie. Smatrao je lekovitim kad bi me
okirao nekim podatkom koji je protivreio mom zdravo-za-
gotovo uzimanju stvari. Ni najmanje nije bio sentimentalan
kad je trebalo zatrti u meni svaku iskru predrasuda. Usmerio
mi je um na traenje dokaza, oduio me od olakog donoenja
zakljuaka.
Veruje li da mi je kao petnaestogodinjoj klinki, dok sam
gledala Lorensa Olivijea kao Hamleta, preko novina koje je
itao, dobacio:
Hamlet je jedan debeli, neodluni edipovac.
Melanholina plaipika koja nema odluke ni hrabrosti za
kakvu konkretnu akciju, do da onu jadnicu duevno rastroji.
Arhetip nesposobnog intelektualca. Posebno nespremnog da
preuzme na sebe odgovornost.
Debeli edipovac? Debeli?!
Da, duo. A ti, umesto da gleda ekspira u tehnikoloru,
idi pa itaj. Majka njegova, Gertruda, prekida Hamletov
dvoboj i trai pauzu, da bi se buca malo povratio. sin je
moj gojan i kratkoga daha, kae ona. To jest, ekspir.
Gaala sam ga jastuetom:
to izmilja!
Ali, te veeri sam proitala Hamleta. I naila na stih koji
je citirao.
Sutradan, za dorukom, rekla sam mu:
Zato mora da mi uniti svaku izluziju?
Etimoloki, termin ilizija potie od latinskog illudere,
to znai, titrati, varati. Iluzija je, dakle, obmana, opsena,
privid. Zato odgovorio je. Dobro je imati ideju u koju
veruje. Jasnu ideju, ne nekakvu nebulozu. I truditi se da je
ostvari. Ideja je plod svesnog. Plod rada uma. Okej, i ona
moe biti pogrena, naravno, ali nije to po definiciji. Iluzija
jeste.
Uvek sam morala imati iscrpan odgovor na postavljeno
pitanje. (Ne za svakog. Uio me je, to mi je stalno ponavljao,
84
citirajui svog omiljenog imenjaka, da se nikada, ba nikada
ne treba uputati u diskusiju sa ignorantima; sa dangubama
koje kompetentno hoe da ravnopravno diskutuju o stvarima
za koje nikad nisu uli, do od tebe, po prvi put. Ako vidi da
tip nema predstavu o emu govori, odmah urolaj svoje misli,
kao ponjave, i prostri ih pred dostojnim sagovornikom,
govorio mi je.)
Pitao bi me zato mi se svia Borhes, na primer.
Prosto mi se svia odgovorila bih, ali to, naravno, ne
bi bilo dovoljno. Morala bih da ga stavim u kontekst istorije
knjievnosti. Da ga uporedim sa Markesom i Kortasarom. Da,
analizom, obuhvatim, maltene, itavu hispanoameriku
knjievnost.
Zato, kako, kad, gde; misao je morala biti u proverljivim
koordinatama. Nije smelo biti neodreenosti. Nijedne. Imala
sam, na primer, devetnaest godina, a on je insistirao na
odgovorima, kao da sam, u najmanju ruku, postdiplomac na
Kembridu.
Bio je divan profesor. Doktor, to rekao Frenki. Pun
poverenja u mene. I nemilosrdan, u isti mah. Nehotice
nemilosrdan. Odmeravao je moje sposobnosti prema sebi, u
tim godinama. Pretpostavljao je istu lakou savlaivanja.
(Znam iz njegovih pria da se jako lomio ta da upie.
eleo je da studira reiju. Pa, onda, klasine jezike. U igri je
bila teorija knjievnosti. Elektrotehnika. Ili ista matematika.
Vukle su ga literatura koju je gutao, filozofija, sociologija,
klasini jezici. Drutvene nauke, kako se to kae. S druge
strane, matematika, geometrija, fizika, hemija bile su kao
ucrtane u njegov genetski kod. Prirodni talenat, govorili su
profesori. Neuveni talenat. Nije morao da veba zadatke.
Radio ih je kao izazov. Najtee, iz uvene Venove zbirke.
Tako se zabavljao. Naposletku, uspeo je da srenom
odlukom pomiri kontemplativno i delatno u sebi. Zato, valjda,
arhitektura matematika i geometrija pretoene u lepotu;
pada mi na um najbolji spoj Marka i Svetlane, kao konani
izbor od tolikih mogunosti koje su se otvarale pred njim. Za
svaku se mogao maiti. I svaku bi, pouzdano tvrdim,
85
iskoristio na najbolji nain.
Kako i ne bi, pored nadljudske discipline, upornosti i rada.
Ono to je postigao, plaao je, bez premiljanja,
nespavanjem. Trebalo mu je vie sati i uzimao ih je od sebe.
Osvanjivao nad crteima. Mirno proputao dobar izlazak da
bi zavrio zapoetu knjigu. Naputao veselo drutvo i
banenje, da bi no dovrio kucajui na svojoj Oliveti
maini; jo mogu da je ujem, kao to sam u detinjstvu, kroz
san, po njenom ravnomernom zvuku znala da je u kui).
A ja sam se, u stvari, grevito trudila da doskoim visinu
koju mi je olako postavljao. Ipak, ispalo je neto od toga.
Postala sam Mesec koji blista ne samim sobom, ve
parazitski, od svetlosti Sunca. Vladalac njegovog zodijakog
znaka, lava, i jeste Sunce, a mog Mesec. Danilo je dupli lav.
Nosi u sebi dva Sunca. (Podsmevao se mom interesovanju
za astrologiju. Gluposti, govorio mi je, bavi se glupostima.
Jo fali da okrene oljicu da ti neko iz nje gata. Eto,
ispostavlja se da ima neega u tome. Ja sam samo refleksija
njegove svetlosti. I to mi je sasvim dovoljno. Previe,
ponekad).
U surovim diskusijama, kada bismo igrali jedan na
jedan, ni u emu mi nije poputao; bacakao me je tamo-
ovamo svojim daleko nadmonijim znanjem, etao me,
hvatao u grekama, zamerao generalizacije, vraao na
poetak, uvek nezadovoljan, uvek traei od mene bolje i
vie. U drutvu, meutim, nije dozvoljavao da mi neko zapui
usta. Uostalom, bila sam njegov proizvod. Njegovo dete, da
se tano izrazim. To je najpreciznija definicija naeg odnosa.
Uvek sam ga imala iza lea. Kao oslonac i odstupnicu.
Najpre sam morala da se sama izborim za ravnopravnost
meu osobama i po petnaest, dvadeset godina starijim, da
steknem potovanje kao sagovornik. Putao me je da sama
ulazim u rasprave sa njegovim, sa vaim prijateljima. Puio
bi, mirkajui zadovoljno, dok sam ja penuala, zanosila se,
nadvikivala sa Sranom, Vidom, Nataom ili Frenkijem. A sve
vreme, gde god se i sa kim god bismo se zatekli, oseala
sam da e uleteti kad posustanem, da e ako se upletem,
86
ako treba, upotrebiti najcrnji sofizam da bi me iupao.
Stereo Raki je proradio rekao bi Frenki, diui ruke
kao da se predaje, kad bi se Danilo ukljuio da podupre neku
moju slabu taku. Bacamo pekire u ring.
Nasamo, dobijala sam packe. Logike, kako je on
govorio. Taksativno mi je nabrajao svaki propust.
uplje je to, prilino uplje zakljuio bi, ostavljajui me
da se jedem od muke, da iitam gomilu knjiga ne bih li
popunila prazninu u znanju.
Ali, to niko nije video. Ostalo je uvreeno opte miljenje
da me je prekomerno razmazio.
to je, u sutini, tano...

26
Jovana je na Bekin ur otila nevoljno, posle dueg
ubedivanja svog najboljeg druga Nemanje kako nema prava
dagaispali.
Neradimiautoineuponavljalaje.
U, jaka stvar. Uzeemo taksi. Jole, ne budi kvarna
moljakao ju je. Please, please. Vukljala si me na stotinu
smarakihmesta,iuveksamiao,akadtrebazamenedase
rtvuje...
Dobro,bre,Nemanja,gorisiodsvakeenturaekadse
rastoroe.Dobro,iiemo.
Vee je teklo uobiajeno. Promuvali su se, malo igrali,
iaskali s poznanicima, lagano cugali pie i diskretno
traarili o prisutnima. Nemanja je paralelno flertovao s dve
ozbiljnije kandidatkinje (krajnje povrno sa Bekinom
drugaricom koja je dola u redovnu vizitu Beogradu iz
Holandije, gde je ivela poslednje dve godine, a prilino
87
intenzivno sa slatkom devojicom koju je znao jo sa
studentskih protesta). Posle ponoi smestili su se u manju
sobuiupustiliseujedanodsvojihunihrazgovoraukojise
nepozvano upleo tip sumnjivog kolinika inteligencije, ali
jakih miia, sputanih aniranim Hugo Boss odelom.
Izgledalo je da e (u nepravednoj borbi s gabaritom koji je
trebalo da obuhvati) svilenkasta tkanina svakog asa
popucati u predelu bicepsa. Njegova blajhana pratilja
neprestano je nametala bretele haljine ispod ijeg su se
dubokog izreza uzdizale silikonske gromade. Smrtno se
dosaivalautomsobiku,sakrajnjenezanimljivimsastavom.
Nije nama loe zbog njega, prijatelju ubacio se tip u
NemanjinureplikuupuenuJovani.
Ne, nego zbog mog pokojnog dedaMiljojka uzvrati
muovaj,bezpardona.
Loe nam je zbog onih mrano je odmerio Jovanu i
Nemanjukojisevucarajupoulicamaijedugovna,umesto
dastudiraju.
Jeste da sam uliarka... ree Jovana, skrueno,
uprepodobivi se; blajhana vlasnica silikonskih balona se
nae napred da bi bolje osmotrila to mravo, bezgrudo,
travo udo koje se hvali da je kurva ...i to sa poprilinim
staom. Skoro pet godina, rekla bih, a, Nemanja? Uliarim,
naimeuzdahnulaje.
Nemanja klimnu, sa malom zadrkom, kao da je u sebi
zaistaprebrojaogodinenjenogstaa.
Ali,eto,uspevamidazavrimstudije.Takoda,postie
se,postie,kadovekdobroupne.
Tip nervozno pripali jednu, pri emu debela, zlatna
narukvicaznaajnozvecnuonjegovsat.
Meutim, moemo stvar posmatrati i iz drugog ugla:
samo je mrtav student dobar student. Pa je, u skladu s tim, va
ef potezao pitolj na studente. Moda je to pravo reenje.
Pomlatitiolo,paonda,milina.
Tipsenagnukanjoj.
Kojief?
eelj.inimisedastesimpatizerradikala.Iligreim?
88
 Jelovonekaprozivka?upitajenatuteno.
Macane,nemojreeblajhana,hvatajuigazamiicu.
Bilajenaistostimdajetravadefinitivnoopaljena.Ilije
nanekomtripu.Svakako,akalajeiizazivalamacanakoji
je,onajetodobroznala,bioprilinokratkogfitilja.
ta,nemoj!otreseonnjenuruku
Zato prozivka? uzvrati Jovana. Zato bi se neko
stideosvojihpolitikihuverenja?Mojevamjejasno,zarne?
Nemam za ta da se stidim. Jesam simpatizer
odgovoritiposiono.Da.I?tastim?
Macane...opetsezauoplavuinglasi.
Pustimevie,pizdamumaterinabrecnusetipnanju.
I?tastim?ponovioje,okrenuvisekaJovani.
Nee, tek, ustuknuti pred ovom ludaom. Mamicu e on
njoj.Drogirana,uobraena,studentskapokvarenjua.
O,Jovana,pagdesi,traimtepolasata.Drislovo,a
dobaciojenekosvrata,prisnimtonom.
Ugledala je Gorana. Namignuo joj je neprimetno,
sauesniki.
SamonamjeovajfalioprocedionaNemanjinauvo.
TipjedobroodmerioGoranaiodmahustao:
Maco, idemo po pie. Ortak, sedi, nas dvoje ionako
palimoponudiomuje,srespektom,svojemesto.
Ovajizviobrve.
Vai, ortak prihvati Goran i zavali se kraj Jovane.
Macan i blajhana isparie. Dobro mi nije rekao zemljak
dodade.
ZemonadovezaseNemanja.
Samo vi nastavite ree Goran. Ne dajte se
dekomodirati.Samnomnemakonflikta.Jasamapolitian.
Oh, oboavam takve apolitine ree Jovana, kao za
sebe.
A kakve to, takve! upita je Goran zainteresovano.
Lagano je okretala au u ruci i posmatrala kako se vino
ljuljukadosameivice.
Onekojisuselagodnougradiliuovajsistemreene
odvajajui oi od malog vrtloga koji je napravila. Tanije,
89
kojinisumnogogadljiviukomokruenju,skimikakorade.
Jojedanparuurbanonapustisobu.
Bogami,imaicuzaljudereeGoran,osvruise.
Ostali smo vrlo malobrojni. A ti, inae, zna da je meni
lagodno?
Izveban da na kilometar namirie opasnost, veteran u
neprijatnim diskusijama u koje je sa Jovanom ili zbog nje
uletao,Nemanjajeodmahdetektovaodaneebitiproblema.
Osetio je vibracije koje su iz Gorana zraile ka Jovani.
Skrivajuismejuljak,uzdahnu:
Idem u patrolu, ako ima neto da se privede noas
ree,lupnuviJovanupokolenu.Dabudedobra.
Zgodan momak prokomentarisao je Goran,
odmeravajuigaotpozadi.
Izuzetnopotvrdiona.
Jeltitodeko?
Mirnojeugasilacigaretuupepeljari:
Da. Mi, naime, imamo otvorenu vezu, tako da se on
slobodno,predmojimoima,muvasadrugom.Iviceversa.
Goran je netremice zurio u nju. Kosu je bila skupila
pozadi,urep,alijojjenekolikonemirnihpramenova,otrih
poput uvijene ice, ispalo i ona ih je laganim pokretima
gladilaunazad.
Lepo.
Lepoivrlomodernosaglasise.
Ustalajeiporavnavalanogavice.
Opeturi?
Pravo da ti kaem, uopte mi se ne uri. Nego...
osvrnulaseposobiukojojje,osimGoranainje,bioprisutan
jojedanpar,poredkogasusvadeavanjaprolaneopaeno.
Gluvi za sve oko sebe, ljubili su se, bez prestanka, ve pola
sata. Jovana napravi pokret kao da suzbija zevanje ...nego
mijeubitanodosadno.
Dobro,glupaalareeGoran.Zatvogpajtosa,hou
rei.Izvini.
Jovanaganijeudostojilanipogleda.
Atimeni?
90
 ta?
Daseizvini.
Namrtilase,blago:
E,stvarnosi...mnogosi,bre,dosadan.Mnogo.
Umaklajeprenegotojeuspeodajojodgovori.
Na brzinu se pozdravila s Bekom. Nemanji je samo
mahnulaprekosobe.Nagnutkadevojcisaprotesta,bioje,po
svojoj kategorizaciji, u treoj, najdelikatnijoj fazi muvanja. U
toj zavrnici nije bilo poeljno da se pojavi bilo kakav
remetilaki faktor. Jovana mu je uputila prepoznatljiv
znak. Digla je palac; idem, ne treba da me prati, sreno.
Uzvratiojojjeistimpokretom.
Naulicijebezuspenopokuavaladauhvatitaksi.
Sneg je poeo da promie kad su Nemanja i ona stigli.
Sada je ve podosta napadao; mokar, pretvarao se u
bljuzgavicupokojojjebilotekohodati.
Sivipeometaliksezaustaviokrajivinjaka:
I,etomene,opetreeGoran,otvorivisvojprozordo
pola.Hajde,ui.
Tojeonajfazon,neprihvatamnkaoodgovor.
Meni,uglavnom,negovorene.
Luckyyou.Ali,janespadamuekipuuglavnom.
Cupkala je gledajui ka Duanovoj ulici. Kosa joj je bila
mokraodsnega.Onjeizaaoizkolaistaotikdonje.
Prolojedugihpetminuta.
Znakadeovudanaiitaksi?Nikad.
tototebezanima?Imasvojakola,paizvoli,idi.
Ainostijepotpunopocrveneoreeon,raspoloeno.
Onatihofrknu.
Danas, kada postajem pionir, dajem sveano
obeanje...poeojedadeklamuje...dateneuudavitiod
dosade.utau,voziu,tojesve.Sadui,molimte.
Odmerila ga je, sa podnoljive visine. Recimo, kao sa
treegsprata.
Haree.Oseamlitomrvicepozitivnesamoironije?
Iskreno, nemam pojma ta ti to znai, ali mi se, ovako
glupavom,inidaipakpristaje?
91
 Uspeojedajojizmamipoluosmeh.
Hitrojojjeotvoriovrataisaekaodasesmesti.Pretraoje
nasvojustranu:
Jeltijemnogozimaupitaje,ubacujuiubrzinu.
Neodgovorilaje.Nogesujojbilemokre;smrzlase.
Sadeproraditigrejanje.
utalaje.
DapromenimCD?
Ne,ureduje.
Idekui?
Negokudbih?
Vraar,jeltako?
Nijegapitalaodaklezna.
PaljivoseprobijaokrozuskeulicedonjegDorola.
Povremeno je bacao pogled na nju. Skrenuo je levo, u
Duanovuulicu.
Ubedaimsekadprolazimporedovihstraara.Faveleu
centruBeograda.
Nikakvereakcijesnjenestrane.
Radi li ovo, uopte ree on, proveravajui desnom
rukomstepentoplotevazduhakojijeduvaoizventilacionih
otvora.Mlako,jebiga.Zimogroljivsam,nenormalno.Ti?
Neodreenojeodmahnulaglavom.Moglojeznaitiidai
ne.Oba,istovremeno.
Jesiliseugrejala?
Prilinoreeona,prekovolje.
Videlo se da nije imala nameru da odrava razgovor.
Lupkalajerukompokolenu,utaktusamuzikomiignorisala
ga, nekako prirodno, bez trunke nelagode, kao to
lebrities,verovatno,inesasvojimoferima.Neuputaju
se, tek, u konverzaciju sa njima. Kuda bi ih odvelo silno
gubljenje energije sa epizodnim likovima. Sa kuvarima,
nosaima kofera, sobaricama. Sa pedikirima i maserima.
Kada se dokopaju ovakvih pet minuta (fino zagrejani auto
koji klizi kroz no i vozi ih kui), slavne linosti se,
verovatno,zavaleusedite,sklopeoiiute.Skupljajusnagu
zasledeujavnuepizodu.Goransenehoticeosmehnuo.
92
 Izbili su kod Narodnog pozorita, Skrenuo je poludesno,
kaTerazijama.
Dok su ekali na semaforu kod Skuptine, ona iznenada
ree:
Biosiupravu,malopre.Izvinjavamsetosamzadrlau
tvojuprivatnost.Mislim,neuljudnojedateprozivamdalisi
se ili nisi ugradio u sistem. I na koji nain. Htela sam da
kaem, naelno, da se ivo udim kad ovek izjavi kako je
ravnoduanpremaonometonadirektannainutie...
uj, Jovana prekinuo ju je drago mi je da si se
izvinila. tosetiemogstava,stvarno samapolitian.Mene
takvirazgovorineinteresuju.Uopte.
Onasenaglopovukla.akifiziki.Odmaklaseskorodo
svojihvrataiuprlapogledkrozprozor.
Nisam hteo da budem grub. Stvarno nisam.
Jednostavno,tomijeguiteljskatema,shvata?Ja,eto,nine
glasam,akobahoeda znanastavioje,uelji da odri
konverzaciju.
Nijeodolela:
Ne?!
Ne,jersuzamenesviisti.
MislimdajetodebilnougrizlasezajezikIzvini,runa
jere,opetuispastinevaspitana,aliiskrenomislimtako.
Dasamdebil?
Debilna je navodna neutralnost, tajnadmenoignorantski
staviznad,tajpseudosuperiornistavdajesvesvejednoi
dasusviisti.Jer,nisu.Nikakonisu.Nipojednomosnovu.
Jer,opozicija,makarbilanajgora,makarbilaneznamkakva,
makar,stvarnobilabagra,pijuni,plaenici,izdajnici,tagod
bili, prosto, ta opozicija nas nije dovela dovde. Oni na vlasti
jesu.Kakosu,onda,isti?
Politikaje,ucelini,jednovelikosranje.
Banalno,optemestoreeonaprezrivo.
Pa,sad,modajebanalno,alitojemojstav.
Kojimpodravareim.
Ja?Nikogajanepodravam.
Aha.
93
 Koliko mi je poznato Miloevia su do jue podravali
svinaZapadu.Izvaliga...da,faktoromstabilnosti,akose
dobro seam. Danas, on je za njihbalkanski kasapin. Zar ne
vididasetakvestvarideavajumimonas?Kadsazruneke,
tamo, okolnosti u nekom, tamo, optem deljenju karata, nas
e,ovde,pustitida...
Ko da nas pusti prekinu ga, nervozno. Jedino ako
smo stoka, pa da nas neko puta iz obora ili tale na ispau.
Valjda sami treba da se otarasimo svog zla pri emu,
naravno, mislim na glavnog bosa dravne mafije, na ovu
karikaturubalkanskogkumausrpskojvarijantiCosanostre...
govorilaje,prekomernouzbuena.
Jovana,ej,ejpodigaojemaloglas.Zartineumeni
o emu drugom? Mislim, ne ide da takva devojka bude
opsednutaiiskljuivadogranicadajeneprijatnosluati.
Tipino ree ona.Bilajeuvreenadosri,osealojoj
seuglasu.Ovdeseiskljuivimproglaavasvakokogovori
jezikominjenica.I,onda,danebiispaokonfliktan,danebi
prekoraiogranicuvaspitanja,danebi,valjda,uvredioonog
to lupeta do mile volje, onda se normalan ovek povlai. I
tako, mic po mic, normalni su ustuknuli, a budale, ludaci i
kriminalci se ire i bahanaliu. Uostalom, u pravu si. Zato
bihseuoptestobompreganjala?
Duboko je prektopila peeve kaputa i utonula u njega,
prekrstiviruke.
Kaem ti krajnje dobronamerno. Misli da je pametno
dasekaisaneotesanimtipomtonosikajluokovrata,kao
onaj od malopre? Popie jednom ljagu od nekog takvog.
Modainetogore.Mislidajetodokaznekakvehrabrosti,
ta li? Uveren sam, na primer, da tvoj brat ne zna do koje
mere se istrava, na svakom mestu, prilino agresivno, ne
vodeiraunapredkimitagovori.
Danilobisezgrozionatakvuponiavajuukonstataciju.
Izvini,tajeuovomebiloponiavajue?
Totosmatradaminekodajeodobrenjekaduigdei
tadapriam.Uostalom,varase,zna.
Uveren sam da ne zna ponovi Goran mirno.
94
Garantujem.Pasetivreajkolikohoe.
U tiini koja je zatim nastala, ulo se samo kako krupne,
mokre pahulje, teke poput velikih kapi kie, pljuskaju o
oferajbnu.
Bulevarjebiopoluprazan.Goranjevoziosporo,namerno
odugovlaeivonju.
A,oemu,inae,priajutvojedevojke?neizdraona.
Bameinteresuje.Kakotokonstruktivnoosmiljavavreme
s tim krasoticama kojima memorisanje dubokoumnih stihova
iz novokomponovanih pesama predstavlja vrhunski
intelektualnidomet.
Zasmejaose:
Caricasi,majkemi.
Jovanajetektadaprimetiladasublizunjeneulice.Isetila
sedamunijereklaadresu.
SkreniizGolsvortijeve...poeona.
Znam gde stanuje ree Goran. To je jedna od
blagodati koje uivam. Imam pristupa podacima DBa.
aletoveveze.
Ha, ha, ha izgovorila je ravnim glasom, sa kratkom
pauzomizmeusvakogha.
Znamitvojbrojtelefona.DalamigajeBeka.
Jovanagaodmeri:
Skupljabrojeveilita...?
Tomijehobi,odmalena.
Uparkiraose.
Hajde da popuimo po jednu. Da ne ode besna na
mene.
Nisam besna. Zato bih bila? Hvala na vonji ree i
krenudaotvaravrata.
ekajas,molimte.
Zastalaje.
Vidi,Jovana,sviamise.Mnogo.Totije,valjda,jasno.
Inaenebihjurcaozatobomkaomagarac.
Prenegotojeuspeladanetoodbrusi,onree:
Premda,uoptenisimojtip.
Oh,kakavmaler.
95
 Uprincipunastavljaojemirnomojtipsumizle,to
bireklamojapokojnababa.Atisi,onako...
...posebnadovrionazajedljivo.
...za moj ukus suvie drska. Mada, sa pokriem. To
uvaavam.
Stvarno?Badraesno.
emu ta stalna ironija? Je l uvek tako reaguje kad ti
nekokaedamusedopada?
Jovana mu se zagleda u oi. Cinino. Izdrao je, ne
trepnuvi:
Pa, sad, zavisi ree ona, prva sputajui pogled.
Trudila se da zvui nehajno. Zavisi da li je to samo
konstatacija, u fazonu dopada mi se kao osoba, ili je u
pitanjumuvanje.
tatimisli?
Mislim da bi, u skladu sa svojom reputacijom, trebalo
dabudedalekooriginalniji.
Ne,nemuvamtereeon.Ineutemuvati,uopte,
tako da ne mora odmah da zauzima odbrambeni stav.
Moebitisasvimspokojna.
Blagodarim to si me potedeo. Inae, samo kad bi
mrdnuomalimprstom,jabihtipalaunaruje.
Nebudisigurnadanebi.
ovee prasnu ona u iskren smeh da li ti stvarno
mislidasineodoljiv?
Da.Kadsenanekogastvarnonamerim.
Nije mogla da odredi da li se ali. Bilo je neeg krajnje
dvosmislenoguizrazunjegovoglica.
Pa,dateobavestim,ijasam.Neodoljivazasvojuciljnu
grupu.
Znai,ledenaprincezaimasvojuciljnugrupu.
Ukoju,svakako,nespadati.
Veruj mi, ne bi dobro prola kada bismo se nas dvoje
dohvatili.
Nemaansedasemidohvatamonabilokojinain.
aliosamsereepokroviteljski.
Osetilasenedoraslomzanjegovuigru;suviesezaletala,
96
ueljidasedokae.Spramnjenihnervoznihreakcija,Goran
jedelovaosuperiorno.
Ja se ne alim ree. Protivno svojoj elji, zvuala je
ljutito. Ti si totalno van mog misaonog sistema. Van svih
sferamojihinteresovanja.
Znai,niteoretskitisenebihdopao?
Mali osmeh u uglu usana. Skoro neprimetan. Ali,
samouveren.
Teoretski? Pa, ta ja znam. Da vidimo. Dobar si frajer,
nesporno pokuala je da uzme nemaran ton. Ako si, pri
tom, jako, jako interesantan, duhovit, obrazovan, moda...
Teoretski. U stvarnosti, meutim, postoji ono ali koje
devojcisreukvari.
Spaavametonisamdevojka.
Tano.
Mada,voleobihdaznamkojejetoali.
Utvom sluaju, imaihdva.Kao prvooenjen sii,kao
drugo, za mene si moralnopolitiki nepodoban. Zna taj
izraz? Mora da si ga uo u kui, poto su ga drugovi
komunisti smislili i primenjivali za razne oblike
diskvalifikacijaidiskriminacija.
Nijegaisprovocirala:
Prvo ali uvaavam rekao je. Drugo, ipak, nije
dovoljanrazlogdaneizaemo.Ponekad.
Drugarski?upitaJovana,otvorenosekreveljei.
Zatodane?Ilisenedruisamukarcima?
Naprotiv.Ali,netrebajuminoviprijatelji,recimo.Izato
to... hmm... ne verujem da bismo imali zajednikih tema.
Pretpostavljam, na primer, da tvoja omiljena aktivnost nije
itanjeVoltaVitmena.
Nijedelovaouvreeno.Izgledalojedasedobrozabavlja:
Alitito,ipak,neznastopostoree.
Recimodasamuverenadevedesetdevetposto.
Recimo,daizaemodabisepotpunouverila.
To be honest, dovoljan razlog da se oduprem tom
primamljivom iskuenju je taj to ne bih volela da me vide
nasamosatobom.Sdrugestrane,nemamobiajdasekrijem.
97
 Njenamalapobedajeponosnozalepralaunastalojtiini.
Bilajeuverenadamujezadaladobarudarac.
Ja se ne krijem odgovori on posle krae pauze.
Nemamrazlogazato.
?!
Initanetajim.Akoaludiranamojeizvikaneavanture,
dameurednoobavestimosvojojsituaciji.
Izvikane?Jasambilauverenadajeistinaonotopriaju
otebi.
Kao,naprimer?
Dazasobomostavljastazuenskihslomljenihsrca.
Ha, isto sumnjam da one imaju tako lako lomljive
organe. U svakom sluaju, kao to rekoh, u vezu sa mnom
ulaze dobro informisane. Tako da je izbor u potpunosti
njihov.
Itvojeene,dakakoreeonapodsmeljivo.
Dakako potvrdi on. Dobar ti je vokabular.
Interesantan.
Slikovanjemjeosetiladajeizgubioravnoteu.Delovaoje
zanijansunervozniji.
Radilasamnatome.
Puilisu,negledajuise.
AmodanesmezbogDanila?oglasiseon.Besnoga
jeodmerila:
Je li, a to te on toliko intrigira? Je l to po nekom
zadatku,tali?
Odloiojecigaretuupepeljaru.
Intrigirametireetiho,nagnuvisekanjoj.
Njegoveoi,izbliza.Netodivljepoudnounjima.Neto
takouznemirujue,odegaseJovanistegloustomaku.
I, onda, ruka koja je blago obgrlila njen vrat. Osetila je
suv,neanpoljubacnasvomobrazu.Svesedeavalopolako.
Mogla se izmai, ali nije. Kolena joj se ispunie vrelinom.
ekalaje.Dlanjeskliznuosanjenogpotiljka.Onsepovukao.
Bilajepotpunoporaena.
Ovo je ispalo jako, jako glupo rekla je. Suta
zbunjenost u njenom glasu i oima. Oseam se strano
98
postieno i... traila je pravu re ...i glupo ponovi na
kraju.
Zbogmalog,nevinogpoljupcauobraz,zalakuno?
Znatidobrooemugovorim.
Ukrstili su poglede. Po prvi put te noi odmerili su se
vrstoiiskreno.Dugo.
Znamrekaojeon,napokon.
Onamalooboriglavu.Bilasepotpunopromenila;kaoda
jeskinulateku,neprikladnuminkuizakojejesinulomilo,
otvorenolice.
Lepojeovotosimirekla.Stvarno.Retkoilepo.Tositi.
Nisamseprevario.
Iznenaena,podiepogled.
Nisam se prevario ree on, ponovo. Znao sam od
prvogtrenutka.
Ona traga za najmanjom trunkom podsmeha. Sa
olakanjemshvatadaganema.
udnojeto...ostalasipravadevojica,amislidasi,ta
ja znam, jako odrasla i zrela. Da, vrlo si pametna, vrlo
obrazovana, duhovita, zajedljiva, vrcava, teko je s tobom
izai na kraj govorio je veoma neno, veoma blago. A,
opet Jesi devojica. Jedan veliki deo u tebi nije odrastao.
Onako, po redu. Imam utisak da si neto preskoila. Da si,
preko noi, postala ljupko starmala. Mislim, prstom da
zagrebe te tvoje tirade, te tvoje vrste stavove, drni stav,
ispodsepojavidete.Itojetako...dirljivo.
Jovanu protrese drhtavica. Ne mali drhtaj, ve
podrhtavanjecelogtela;netoslinogroznici.Njegovereisu
joj prolazile direktno kroz srce. Kroz samo sredite srca.
Tamogdejestanovaobolzbogmaminesmrti.
Krivosrastanjegotovojeproaputala.
Dapotvrdioje,kaodaznaoemuonamisli.
Ona eli da veruje da je to trenutak preutnog
razumevanja. Zato, nita ne dodaje. Kao da se meu njima,
potom, uspostavila bliskost vieg reda; napetosti u njoj je
nestalo.
ekaj,imamtu,pozadijednu...
99
 Okrenuo se i preko svog naslona uzeo neto sa zadnjeg
sedita:
Izujcipeleiumotajnoge.Sigurnosutimokre.
Mane,uredusam.
Neudamizakainekuupalurekaoje,bacivioito
veoma skupu jaknu na pod, kraj njenih stopala. Jovani nije
promakloprisvojnomi.Posleumoratidateobilazim,a
sumnjamdabitetoobradovalo.
Upornojeodbijala:
Ne treba. Ne pada mi na pamet da upropasti takvu
aketu.
Menipada.
Ionakopolazim...
Nemojjo,molimterekaoje,sagnuoseiobuhvativi
joj lanak, izuo joj je jednu cipelu. Pa drugu. Uinio je to sa
sveanom brinou. Porumenevi u licu, nije se mrdala.
Dozvolilajedajojuukastopala.
Sad si kao oni srednjovekovni kavaljeri to su bacali
ogrtaeubaru,dadameneuprljajunoge.
Iskrenoodgovoriojojje,jouposlennijednojnebih
bacionimaramicu.Alizatebe...
Uspravioseinamestiokosu.
...sveree.Nezezamse.
Zapalio je cigaretu. Plamen mu je osvetlio lice odozdo.
Skrenulajepogleddasenebiodala.Odjednom,onpoinjeda
jojpriaotomekakoje,igromsluaja,roenuNjujorku,dok
mujeotacradioprivojnojmisijiuAmerici.Pria,dalje,dasu
se vratili u Jugoslaviju kad je imao etiri godine. I da je
odrastao kao zlatno dete komunizma. Kupari, Dubrovnik,
Bled, najbolja odmaralita, najnovije marke kola, veliki stan,
luksuzan ivot. Nikada nije osetio potrebu da preispituje
ispravnost tog sistema, kae. Bio sam uveren, kae, da je
manjevie svima dobro. U stvari, vie, nego manje. Stvarno
jesam,kae.
Jasamistinski,iskrenoplakaokadjeTileumrokae.
Imao sametrnaestgodinaiverovaosamaletu.Moj ale je
oboavao Tita. Ja sam oboavao svog oca. Uvek je bio pravi
100
dasa. Laf. Kavaljer. Za mene je znailo to mi je otac bio
partizan. Mnogo mi je znailo. Jebi ga, borili su se protiv
faizma, zar ne? Bio sam i ostao ponosan na to to je kao
balavac,sadvadesetineto,proaoratnapravojstrani.Tako
sam vaspitavan. to me ne ini, po definiciji, nekakvim
frikom.
U drugoj prilici sigurno bi se upustila u polemiku.
Zakailabisezasvakunjegovureenicu.Uovomasunee
nitadapokvari.
Totijemojbackground.Kojinisambirao.Kaonitisvoj.
Kapiratahoudatikaem?
inilosedajeneimjakorastuen.
Kapiram,ali...
Progutalajeostatak.
Ali?
Htela je da mu odgovori kako ovek ne mora ostati
zarobljenuobrascumiljenjasvojihroditelja.Sdrugestrane,
nije li ona ostala u matrici svog kunog vaspitanja? Da li bi,
stvarno, imala snage da iskorai na suprotnu da je, kojim
sluajem,odraslanatojstrani?
Sleglajeramenima:
Nita.
This is no ordinary love...., iz zvunika se razliva
enjiviglas.
No ordinary love ponovi Goran, kao da govori
samomsebi.Valjdasvitoprieljkujemo.Onda,ivotkrene
udrugompravcu.Povrneveze,netokaoljubav,neprekidni
nizena kojesesmenjuju,koje,nakrajukrajeva,prestanei
dapamti.Runojerei,alitakoje.Vieineznamdalisam
ihjamuvao,ilisumeonepokupile.
Znaiistinaje.Tiseba,ono,zdunobaviskupljanjem
skalpova.
Ne,neutomfazonu.Nedabihsehvalioilidokazivao.
Ne.Kakobihti objasnio...kao dasam, poprisili,poinerciji,
igraounapreddodeljenurolu.inimisedasenisammogao
izvuiiztoga,idasamhteo.A,valjda,nisamdovoljnohteo.
Spopadale su me, preputao sam se. Sad, nisam ba tucao
101
svaku budalu koja bi mi se nabacivala, ali jesam, nebrojeno
puta, bio s ribom onako... kao, ajde... zgodna je, to da ne.
Usput, izgubio sam iluziju da postoji neto to nije
ordinary.
Ona,odnekud,pouzdanoznadaGoranneglumi.
Jebi ga ree on rezignirano, palei novu cigaretu.
Jovana zapaa da ima lepe ruke. I da mu decentni filip
patekokoizraenogzglobastojinekakoposebnomuevno.
Ponekadmijestranoaotoseniutanisamposebno
udubio.Zavriosamekonomijutekdabihimaopapir.Reda
radi. Tek da mi neki seljober ne bi zalepio da sam
nekolovan. Minimum uloenog truda za maksimum koristi
kojuiztogaizvlaim.Tojeprincippokomeivim.
Ona uti. Oputena je. Prijatno joj je kraj njega, u tim
kolima, sa motorom koji tiho bruji, da bi grejanje radilo.
Napolju,snegsepretvoriougust,igliast,sitan,kojikosimice
zatrpava oferajbnu i od koga, unutra, postaje meko i
beliastosvetlo.
Mada,znamkojeVoltVitmendodaje,aljivimtonom.
Iakoganisamitao.
Mnogosipropustio.
Da,mnogo.Niemusenisamtemeljnoposvetio.Odatle
ova dosada koju oseam. Sve mi je postalo jako, jako
dosadno.Niuemunenalazimizazov.
Jovananaslanjaglavunasedite. IskoenakaGoranu,sa
kolenima malo primaknutim, slua ga, kao uspavana
njegovimglasom.
Ve neko vreme oseam nezadovoljstvo. Rastue,
iritirajue nezadovoljstvo. Nedovoljno da me pokrene na
netoradikalno,aopetupornoismarajue.Kaoulj.Kaobol
uzubukojimoedaizdri,alitekonstantnonervira.Mogu
tirei,najiskrenije,dasinetonajboljetosamdosadasreo.I
nemoj, sad, da mi odgovori kako te ne poznajem i kako je
ovosamoglupafraza,jerpostojetrenucikadamoedavidi
oveka, onako, odjednom. I kako ti se otkrije tada, u tom
trenutku,tojepravaistinaonjemu.Ilinjoj.
I ja verujem da postoje takve... okolnosti... da moe da
102
sedesi.
Onzamiljenoklimaglavom.
tetakae.Stvarnoteta...zanasdvoje.
Zvuiveomaiskreno.Onaneznatadamuodgovori(ne
moe mu, tek, rei ono to u tom trenutku misli, da, teta,
moglabihsesmrtnozaljubitiutebe);prstomposvomkolenu
aranekakvekruie.
Ugimnazijisamimaovezusajednomdevojkom.Prva,
velika ljubav. Ba velika. Bar ja nisam posle osetio neto
slino.Nisajednom.Jasamtreperioporednje.Bukvalno.Ne
zatotosambioklinac,negozatotoje...
Odlutaoje,natrenutak.
Ustvari,glupojeobjanjavatiljubav.Desiseiline.Meni
sedesila,saJasminom.Kadasamprviputsluajnosvratiou
Fusion,jakosimizaliilananju.Poeosamdadolazimda
bihtevideo.Izazvalasiumeni...neznam...otrglasimeizte
dosade. Onako, vuuuf, jednim potezom. Uivao sam u
nagaanju, u oekivanju hou li te videti ili ne. Beka mi je
rekladatejepozvalaveeras.Zatosamdoao.Dovoljnomi
jedaukrademsamomalote...tetvojerazliitostiidaosetim
kaodasamudahnuoistkiseonik.
Jovanaprenebregavaizjaveosebi:
I,tasedesilosJasminom?
Poginulaje.
Jovanagagleda,razrogaeno.
Ila je, tog leta, kod svojih u Minhen. Bili su
gastarbajteri. Kupili su joj stan na Novom Beogradu, da se
koluje. ivela je s bakom. Slali su joj lovu, skupe poklone,
znatefazone,danadoknadetonisuuznju,bakujevrtela
okomalogprsta,moglajedaraditahoe,abilajevaspitana,
najbolji ak. Lepa, pametna, mogla je baciti svet pod noge.
Upisalajemedicinu.PosleprijemnogotilismouCavtat,na
mesecdana.Htelajedaobiesvoje,prepoetkapredavanja.
Jasamostaonamoru,trebalojedasevidimozadvadesetak
dana.Napovratkuodroditelja,ubliziniZagreba,doivelaje
saobraajnu nesreu. Vozio je njen ujak. Oboje na mestu
mrtvi.
103
 Jovananekaedajojjeao.Nekaenita.upkarukav
kaputaiuti.Znadanemautehe.Onazna.
Ni o tome nikome ne govorim. Skoro nikome.
Izbegavamiliretkosreemljudeizmogtadanjegokruenja.
Kadihvidim,vratimise...
Proistiojegrlo:
Nemoguda...neudadiramunju.
Potpunoterazumem.
Ubrzanotrepe,dabispreilasuzekojenaviru.
Ubedaiosamte.
Ne,nikako.
Ostajudugonepomini,svakousvojimmislima.
Kasnojekaeona,napokon,iakoelidaostane,daga
sluaitakodoekazoru.
Da,kasnoje,upravusi.Basamteudavio.
Nisi.
Dobro, verujem ti. Tebi nekako verujem iz prve. I to je
retko,zarne?
Jeste.
Zna da sam ovako razgovarao... ne seam se kad. U
gimnazijskimdanima,kadreijouveknetoznae.Shvata
tahoudakaem?
Aha.
I,pritom,uopteseneoseamglupo.Nekakomijesve
normalnoporedtebe.
GovoritanoonotoJovanaosea.
Dakle, da rezimiramo kae on. Dva ali ine kraj
priekojanijenipoela.
Opetjeposmatratakodaonapoelidajezagrliizadri.
Takoje.
tetaponovion.Bilomije...mnogomijebilolepo,
Jovana.
Uozbiljen,delovaojezastraujueprivlano.
Pruilamujeruku.Prihvatiojujeusnanomstisku.
ovee,oprljilasimeree,gledajuizaueno,usvoj
dlan.Nezezamse.Kaodamejestreslastruja.Opasnasiti.
Pa,upozorilasamtekae.Idodaje,odmah:alimse.
104
 Otvaravrataiizlazi.
Staycooldobacujejoj.
Jovanapretravaulicu.Nestajeuulazu.Onekadaseu
zgradiupalisvetlo.Ondaekajomalo,nisamneznata,pa
ubacuje u brzinu i odlazi iz ulice, ve dobrano pokrivene
snegom.

27
...Sve ovo je predistorija Danilovog i mog odnosa, manje-
vie tebi poznata. Polako se primiem sreditu, vorinoj
taki.
Devedeset pete, kada te je Danilo upoznao, imala sam
dvadeset godina i glavu ve punu politike.
Pamtim trenutak kada se Frenki ukljuio. Tokom prenosa
uvene Osme sednice.
Danilo se nije odvajao od televizora, Frenkija je mrzelo da
ode od nas, pa smo rasejano sluali Danilove glasne
komentare i neto priali, za sebe. Frenki me je zadirkivao,
po svom obiaju, ja sam ga povremeno mlatila pesnicama po
miici, on se branio, pa me opet zaikavao. Nadobudnu
etrnaestogodinju pubertetlijku, koju nije bilo teko naloiti.
Danilo nas je povremeno utiavao:
ekajte, aman, da ujem.
Frenki se kreveljio njemu iza lea.
Idite u drugu sobu rekao je Danilo.
Sednica je uveliko trajala, za govornicu je izaao
Miloevi, Frenki je okrznuo ekran pogledom, pa se obratio
Danilu:
Koji je ovo lik?
Danilo ga je izbrifovao.
105
 Frenki je kritiki zakiljio, odsluao nekih pet minuta i
konstatovao:
Evo nama novog diktatora. Vidi ga kako je isturio bradu,
isti Due.
Minut-dva sluao je namrtenog Miloevia.
Ako nas ovaj zajae, najebali smo rekao je.
Ispoljio je prvi, izokolni interes. Danilo ga je kriom
odmerio ispod oka. Ulovila sam onaj kratki blesak na
njegovom licu kad ga neto posebno obraduje. Uverena sam
da je tada shvatio da je Frenki peen.
Usledio je Gazimestan. Preko noi, autobusi, tramvaji,
taksiji, bili su okieni Miloevievom slikom. Voa je roen.
Kao i njegov zagrieni protivnik. Svu svoju frustraciju zbog
neodlaska u inostranstvo, Frenki je usmerio ka Slobi. Sa
negdanjim arom kojim se bacio na muziku, glavake je
uleteo u novu fiksaciju.
Seam se kako je izeo:
Ovako sam sedamdesetih u Grkoj gledao onog
Papandopulosa, izlepljenog, jebote, i po klonjama. Kakva
idolatrija, da povraa. Je l' emo sad ovog da trpimo
narednih etrdeset godina? E, nee moi. Ne dam.
Reaguje kao pravi konvertit govorio mu je Danilo
zadovoljno.
Danilov i Frenkijev nuni privezak (bukagija oko nogu,
rekla bih), bila sam prisutna i one veeri kad se Danilo vratio
sa osnivakog skupa demokrata, gde je prvi put uo inia.

28
Do osnivanja Demokratske stranke, u intelektualnim
krugovima, Zoran ini je prerastao u mit, ije je dejstvo
106
bilopojaanoinjenicomnjegovogfizikogodsustva.
UBeogradjeretkodolazio.Nijesenidugozadravao.Bio
jekaoovekkoganema.Neuhvatljiv.
DaniloiFrenkisuonjemuulimore raznovrsnihpria i
anegdota, poto su poznavali Gileta, inievog kolegu sa
Filozofskog, zadrtog ezdesetosmaa koji je, istrajno sledei
svoje ideale, jo uvek iveo u dobu hipika, studentskih
nemiraidobrogrokenrola.Nijediplomiraoizprotestatosu
profesori nakon studentske pobune izbaeni s fakulteta.
Bavio se molerajem. Nikada se nije latio pera (iako je bio
talentovan i svakako mnogo obrazovaniji od desetina
publicista koji su lepo unovavali svoje povrno poluznanje),
niti pokuao da nae posao dostojan svog obrazovanja. Iz
inata,govorioje.
JaviobiseponekadDanilu:
Ajdedasemalopajtamorekaobi.
Gilejebioopinjeniniem.Danilojeunapredznaoda
e,najduenakonpolasata,poeti:Zoran,paZoran.
Iako je veinu njegovih pria otpisivao kao preterivanja
kojima je Gile bio sklon, Danila je zabavljalo da slua o tom
iniu. akikadabi oduzeopolovinuod onog tojeuo,
polako je stvarao sliku o svakako neobinom oveku koji je
kao student, leeran, razbaruen, armantan, duhovit,
brzomislei i nepredvidiv, ostavio za sobom trag blistave
komete. Nije samo Gile o njemu govorio sa zanosom.
PoznavaojeDanilojonekolicinuiztogperioda,kojisubilis
iniem u grupi. Ili stariji. Uglavnom mukarce, koji nisu
baskloniglorifikacijipotencijalnogsuparnika.
MoemislitikakojeokiraoHabermasakadjeupaou
njegov kabinet posle ponoi. Jesam ti priao? Ne ekajui
odgovor, Gile bi nastavio: Stigne Zoki s dvaest maraka u
depu u Konstanc. No pala, nema gde da prenoi, on put
pod noge, pa na Institut. Doe tamo, zgrada zatvorena,
zakljuana, samo svetlo na spratu upaljeno. Zoki lepo obide
zgradu, vidi jedan odkrinut prozor, uskoi, pa teraj
hodnikom,kaonomsvetlu.Hrupiukabinet,kadtamo,Jirgen
Habermas. Pie. Prenerazi se kad ugleda ovog. Znao ga je,
107
dodue, iz korulanske kole, znao je i da dolazi, sve je to
sreeno, ali ne oekuje ovek noni prepad. Kako ste uli,
upitao je Zorana, a ovaj mu kae, lepo, kroz prozor.
Habermas se nasmeje, pre hiljadu godina, rekao mu je, tako
su Sloveni upali na Balkan. Vi ete daleko dogurati. Znam,
odgovoriomujeZoki,mrtavladan.
Zamirioje,oimaaraopozidu,zamiljeno:
Znam, jednom Habermasu. Hajdegerovom nasledniku!
To ti je ta Zoranova samouverenost. Samosvestan je,
egzemplar ivi. I, ta? Doktorira za godinu dana. Kae mu
Vermer, on mu je mentor bio, kae, kolega, dragi, to nikom
nijepolozarukom,nikom,nikad,tojenemogue.AZoran
njemu,mogueje,moramdatoraistim,ekameodsluenje
vojnog roka. Tako mu odgovorio. Kao da treba da raisti
sneg.Iraistiga,kakojeirekao.Priaomije,jednom,vozili
smo se nou, do Novog Sada, valjda, ne seam se, a voli da
vozi,kae,tadnajboljerazmiljam...priaomi,dajedvadeset
satidnevnokucao.Glavunisamdizaospisaemaine,kazao
mije.Ajagaznam,znamkakojeuporan,kadsetajnaneto
namerai, to ima da padne, to e on da srui, da sjebe u
rekordnom roku, ko bager. Zahvati, nakipuje do vrha,
istovari. Tri poteza, to ti je. to bi drugi drndao deset dana,
ongaspiizasat.
Svakamuast.I,ta,odsluiovojskui...?
I vrati se u Germaniju. Dobio Humboltovu stipendiju.
Onda,uprvomcugukadjebio,totijeivelopokomunama,
njih dvadeset u kui, bilo takvih, naputenih, usele se, pa
teraj. Ali, ne da Zoki da to bude bahato, ima da se potuje
red. Bazina pravila. Socijalni ugovor na delu. Sadili neko
povre, neke zajebancije u bati, ovaj rilja, kuva, zna kako,
udo jedno, pravio i neke sokove. Deca iz komiluka mu
donosilajabuke,zasitnukintu,onetootpadnuuzput,pasu
pravilitesokove,kogoddadoe,oesok,na,domai.Ma,
piivi.Biosamjadvaputkodnjegauposeti,tada.Prevodio
je Kropotkina. Posle i Rajnharda Koseleka. Kapitalno delo.
Samo,totoovdenikoneitareeskiselimizrazomlica.
A,jeldolaziuBeograd?
108
 Paaa, ne ba. Poetkom osamdesetih, kad su Slovenci
pravili one filozofske okrugle stolove, pozovu Zokija na
Miun,Ljuba,Vesna,pozovugadaiduzajedno.Ondoepo
njih nekim razdrndanim BMWom, pa spucaju u Sloveniju.
Profani su voleli da se duvaju pred Slovencima svojim
vunderkindom.Jer,Zokisveuesnikepoistiu cugu.Oduva
ih, ovee. A Slovenci ga oboavali. Svejedno to ih je u
diskusijamavozaokaodecu,dajetobilosmeno.
Jednogdana,Gilesepojavioskesompodmikom.
Doneo sam ti inievu knjigu Jugoslavija kao
nedovrenadravapruiojujeDanilu.
Dok ju je itao, doiveo je udesni oseaj mentalnog
podudaranja; indi je sistematino i pregnantno izloio
njegovemisli;aksuimireeninekonstrukcijebilesline.

Sluajui ga na osnivakom skupu stranke, zaalio je to

imseputevinisuranijeukrstili.
inijegovoriojednim,prilinokratkimiveomabrzim,
rafalnim tempom, tekim za praenje, a u potpunosti
sinhronizovanim sa Danilovim munjevitim nainom
shvatanja.
Vratiosekuioamuen.
Nevienaenergija.Prostoseizlivaiznjega.Iseekoliko
jepametan.
ZaueniDanilovim oduevljenjem,beznatruhaironije i
skepticizma,takosvojstvenimnjemu,akiusituacijamagde
je stalnonaoprezu kritiko nepoverenje bilo neprimereno,
JovanaiFrenkisugazadirkivali.
Ovajse,izgleda,zatelebesao...rekaojeFrenki,osetivi
malenu aoku ljubomore, ono neprijatno peckanje kad nam
se uini da nam je neko preoteo prijatelja, osvojivi ga u
jednompotezu,svojimneporecivimarmom.
Jovanasestrovalilanastranu,smejuise:
Jesili,Danilo,priznaj.
Pazi, ve su ga stigle godine, vreme mu je za ozbiljnu
vezudodaojeFrenki.

109
 Ubrzo,biojeoaraniniemvienegoDanilo.

ovekjeurbanafaca.Rokenrolpolitiar.Zamene,onje
netokaonastavakDonijarekaojeFrenkikadsuDaniloi
on izali iz sale optine Vraar. Danilo ga je nagovorio da
poe.
Frenkiju se ini od prve dopao. Nosio je mali rep i
neprimetnu minduu u jednom uhu. Imao je na sebi
farmerke, tamnoplavi demper uz vrat, ispod koga je
provirivala kragna koulje. Bio je vitak, mlad, nekako
bezbrino veseo. Opet, dok bi usput zastao da sa nekim
razmeni reenicu, videlo se sa kojom prodornou shvata
oveka.Usekundi.
GdetiDonisadpadenapamet?upitaDanilo.
Kaoprvo,imajuisti background, oevi im vojnalica,a
oni: u bunt protiv sistema. Zna li koja je bila tema
Donijevogmaturskograda?Pariskakomuna.Revolucionari,
ovee,obojica.Ilionoinievodaozbiljanpolitiarneigra
na kartu irenja simpatija, udvaranja i izbegavanja sukoba.
NepodseatenaDonija?Onda,obojicasuotiliizzemlje,je
ltako?Nevidi?
Pa,unekuruku...reeDanilopomirljivo.
Unekuruku...?Istisu,ovee,isti.SamojeDonibioi
ostaopesnik,aovajjevrstonazemlji.Ovajenasizvaditiiz
govana,hvalimte,Boe,dasevratiouzemlju.Biosiupravu,
Doktore, dobro je da smo ostali, da skenjamo Miloevia,
onako,ucugugovoriojezagrejano.
PristupiojeDemokratskojstrancipreDanila.
Ti,lanpartijezabezeknuoseDanilo.
Disciplinovan lan. Pion, to bi se reklo. I uopte mi ne
smeta.Naprotiv.Jedanpojedan,pobeda.
SvakaastodgovoriojeDanilo.Videemokolikoe
tvojzanospotrajatidodaojesumnjiavo.
Potrajao je. Samo se odanost Danilu mogla porediti sa
Frenkijevimpotovanjempremainiu.

Malo uoi izbora devedeset prve Frenki je prestao da

110
govorisaocem.
OteraosamgaupizdumaterinupriaojeDanilu.Ja
se neto nateem da odrimo civilizovane odnose, ali ne
moetisaovekomkomejezacementiranasvestlupkaose
prstompoelu.Kaem,daj,stari,glasajzamojubudunost,
zajebi ovog manijaka. A on, vojniina zadrta, kae, glasau
posavesti.Znai,zaMiloevia?Zanjega,kaeon.Zaonog
koji razbija tvoju Jugoslaviju, i rui sve u ta si verovao? Za
onog koji nas gura u rat? Mogu da me mobiliu, mogu da
poginem, ej, nije to nekakva daleka mogunost, ve vrlo
ostvariva,dapoginem,jeltijasno,izakogasiondaglasao?
Po savesti, ponovi on. Ne mogu da verujem svojim uima,
ustanem, jebo te Slobodan, ponem da se derem, i jebala te
tvojasavest.Onskoi,nemoetitakosamnom.Mogu,jer
setebijebekakouovdeiveti,jebetisezaroenogsinakoji
tenetomoli,jednomuivotu,vesluaMiloeviakojie
nasodvestiukurac.Matoromnabrekleilenaelu,iskoiles
prsta, reko sruie se, opalie ga modani udar, ma jok,
ilavo je to, ovee, neunitivo, mar napolje, grunu on,
napolje,jesiuo,tiemenidasolipamet,tiedapsujeu
mojoj kui, mojoj, gledam, keva plae, spustila glavu, ruke
prekrteneukrilu,plaetiho,daganenervira,valjda,doe
mi u trenutku ao, onda pomislim, i ona e glasati kako joj
ovajnjendomaintiraninnaredi,neesmetinitajno,izaone
zavesice,dazaokruinetoumojeime,pomislim,nemamja
vezesanjima,unesemmuseulice,zapamti,vieneuuiu
tvojukuu,iizaempriaojeDanilu.
Oca jevideojojednom,ubolnici,posvompovratku iz
Kanade. Iako ozbiljno bolestan, Frenkijev stari se nije
razneiosinovljevomposetom.Outalisuje,najveideo,ako
se izuzmu konvencionalna pitanja i turi odgovori. Otac se
ponaaohladnoinabusito.Preivevibombardovanje,kojeje
zanjegapredstavljalokrunskidokazdajeZapadnameranda
zatresvesrpsko,umrojeavgustadevedesetdevetegodine,u
duinepomirensasinom.

Rezultate prvih viestranakih izbora povee drutvo je

111
doekalo kod Bokija na slavi Svetog Alimpija Stolpnika. Od
ponoi, paralelno su sluali radio i televiziju, ukljuenu u
drugoj sobi. Slava se pretvorila u izborni tab. Beleili su
rezultate po optinama, uporeujui izvetaje sa raznih
glasila.Frenkijenazdravljaopobedi,ubeenunjuvienego
usvojepostojanje.Vepredzorusvejebilojasno;Miloevi
je dobio. Navijako raspoloenje se pretvorilo u depresiju.
Sedeli su kao pokisli. Neki su poeli da se utke kupe i
odlaze.Bokiihjeispraaoutiini,kaodaodlazesabdenja,iz
sobegdestojiotvorenkovegporedkogaseuviavnoapue
ili samo uti. Frenki je delovao kao da je preiveo nokaut,
poslekogasetekopribira:
taje,bre,ovoponavljaoje,neprestano,osvruiseu
tekojneverici.taje,bre,ovo,Danilo,kakvajeovokraa,
majkuimjebemlopovsku,daimjebem.
Nepsuj,barnaslaviprekinugaBokijevadevojka.
E,neseriodvratijojFrenkinervozno.
Bokijujebiloneprijatno.
DanilolupnuFrenkijapokolenu:
Nacirkaosise,Borislave,vremejedakrenemo.
Dugo su etali ulicama, uprkos zimi koja ih je tipala za
liceiruke.
Znakakosigovoriodajelenjostsutinskaodlikaovog
naroda upitao je Frenki. Oseao je potrebu da ponovi sve
onotoje,uzblagudosadu,godinamasluaoodDanila.Sada
gasedoticalo.Itekako.
Bio si u pravu. Ako naciju moemo da svedemo na
jednu osobinu, citiram tvoje rei, ako moemo da dopremo
do jednoznanog, uproenog odreenja njene samobitnosti,
tojezaSrbepatolokalenjostipotpunoodsustvoistrajnosti.
Lenjost da saznaju. Da se promene. Da napreduju. O, da,
moe sve to, ali na tacni. Bez temeljnog truda i temeljnih
potresa. Moe, ali da se ne potegne. O sistematinosti da ne
govorim. Samim tim, nema ni kontinuirane, promiljeno
uvaneiizgraivanetradicije.
Zapaliojecigaretuikiselosenasmejao.
Odmukesesmejem,Danilo.Setiosamsetvojeuvene
112
elaboracijeosiru.
Kakvomsiru?
Ma, onda, kad smo sedeli sa matorim oreviem,
istoriarem,aonnampalamudioosrpskomseljaku.Sease?
Pa mu ti odbrusio da je francuski seljak smislio, nije mu
smislila nauka, ovee, rekao si mu, ve on sam, smislio je
hiljaduvrstasireva.Savrenjem.Bezvrenja.Safermentacijom
ili polufermentacijom, sa plesni, sa bui, sa travama, sa
biberom, sa Bogom i ocem, meke, tvrde, ovije, kozije,
smrdljive, miriljave, gumaste, kremaste, stvorio je, bre, sve
toseodmlekamoestvoriti.ASrbinje,rekaosimu,odtog
istogmleka,ikrozvekovesvogbavljenjastoarstvom,uspeo
da napravi tvrdi i meki sir. Sa podvarijantama upavi i
elavi.Tojest,sadlakamakojeupadnu,ili,sreom,bezdlaka.
I smislio je kajmak, jer mu je to najlake. Ko da tue satima
mlatilicomdanapraviputer?Kodaseakasatim,kadmoe
samodaseskinekajmak,usolise,ikrajprie.Pa,oemladi,
oestari.Takoesapodvarijantamaupaviilielavi,kako
tizapadne.
A, da ree Danilo. Onaj mudroser koji nas je davio
patetinimizjavamaoveliiniiznaajuSrba,kaotakvih.Koji
sunastaliipreameba.Sorabi,naime.
JebaligaSorabi.Damogudaganoasnaemiuhvatim
zaguu,gdesutisrpskidomaini,burazeru,a?Gdejetosrce
umadijekojejedvaekadazbacijaramkomunizma?
Danilo nije odgovarao na ova retorika pitanja. Ruku
duboko zavuenih u depove, jeo se u sebi, ozlojeen
rezultatimavienegoFrenki.
Kakav, bre, mit o vrednim srpskim domainima
nastavljao je ovaj. O siromatvu koje ih je svezalo u
napretku? Eno, gastarbajterisali su, podigli kue po rodnim
selima, nadigli dva, tri sprata, ko kolu da zidaju, a i dalje
ive u letnjoj kujnici, uz poret i drva. Da ne govorim da im
kuerine stoje neomalterisane, neokreene, u dvoritima po
omanjebrdacepeskailjunka,preostalihodzidanja,zaraslo
utravuodgodinastajanja.tosrpskidomaintoneraskri?
to ne skloni, ne sredi, ne uljudi? to ne ponese malo te
113
kultureizstranesredine?
Verovatno zbog toga da ne bi izgubili ekskluzivno
oseanje traginosti ree Danilo ojaeno. Jedino to se
ovdepotencira,toseneprestanonameekaomatricanaeg
postojanja jeste taj oseaj traginosti koja ne obavezuje na
akciju.
Je l je tamo, napolju terao je Frenki, nezaustavljivo
videoonakveupeiardake,pomone,polusruenekuerke,
zaputene, neobnovljene, opasne po ivot, bre, gde se u
krugu od sto metara moe zaraziti tetanusom od zaralih
eksera, erpi sa izvaljenim dnom, od lonaca bez drki,
polutrulih dralja bez seiva, iskrivljenih seiva bez dralja,
od nekakvih ulubljenih reeta, od kra i loma, od prljavih
dasaka, prastarih inika, navi, polomljenih amlica, rasutih
buradi bez obrua, sve sjebano, moj burazeru, sve falino,
ratimovano, napuklo, iskezeeno, polupano, nakrivljeno,
iskrzano, sve nabacano i pobacano, sve zatrebae nekad, a
nikadsenitanepopravlja,neslae,nedovodiured.Sebene
dovode u red. Jesu li Gogen i Van Gog slikali one, bre,
Bretonketosuistokopaleidrndaleigrbailepopoljima,ali
u onim belim keceljama, ovee, u onim belim kapama, ko
da idu napriest.Asrpskiseljak,zatovreme,gacaublatu,
prljavineokupan.Jelsenijemoglomakarljudskiumiti?
Zastaojenaas,uhvativiDanilazarukav:
Sea se kad smo, orni posle Francuske, posle onog
zanosauBurgundiji,sledeejeseniilikodBokijevihuupu,
dapomognemookoberbe?Jasamse,ovee,istraumirao,do
krajaivota,onominertnou,onimbesomiogorenjemto
morajudarade.
Seam se potvrdi Danilo, iako Fenkiju nije bio
potrebannjegovodgovor.
BesniiogoreniponoviFrenki.Seasekakosuse
bezvoljnovukliuonodupeodbate,dajezaliju,svepsujui
sunce arko i krvavo, ko po prinudi, ko da su robovi na
plantaama, ko da treba hektare da okopaju, a ne onaj pr
bedni. Steko sam utisak da bukvalno mrze i zemlju i one
vinograde. Pukoe lea, kau. Sipali tonu eera u kominu,
114
srce me je bolelo, preprodavali Vino upi, obrtali silan
novacpojednojberbi.Ismatralidajenormalnodaseodtoga
toliko bogate. Onako po srpski, murdarski, ko da je smak
sveta,padajtada.Tristaodstozaradaposvakomposlu,to
tijeminimumkojionioekuju.Sveispodtogajebedazakoju
nevredipotegnuti.Gdejetutradicija,bre?toseneugledaju
na one destilerije viskija po kotskoj, iste ve stotinama
godina, modernizovane, ali ne tako da se od njih pravi
industrija i od viskija ista hemija. Nego polako, burazeru,
kvalitet, rad, nee se nita stvoriti, ni propasti za jednu
generaciju, polako, prijatelju, treba opstati, izboriti se na
tritu,vekovimapotovatiistirecept,istuproceduru...
Frenkibesnozgnjeiopuakvrhomcipele:
Nije siromatvo uzrok srpske zaostalosti, ve lenjost, u
pravu si ti, Doktore. Zato, sem asnim izuzecima, nikome
komunizam ovde nije bio stran. Kakvi! Priraslo je to Srbima
zasrce,prostosezaheftalo,komrtvakimlepkom,ovee.
Da ne priam o takozvanoj radnikoj klasi, o notornim
dabalebaroima. Nije se samoupravljanje bez razloga ovde
tako fino primilo. Na najuspeniji kalem bezobrazluk na
lenjost. Kakve, bre, Miurinove fantazije o limunima to
mogu da rastu u Sibiru, i jabukama velikim ko lubenice,
nitajetospramnaegizumakoji,naalost,nijeostaousferi
fantazije. Samoupravljanje je, bato, najuspeniji spoj
bezobrazluka, umiljene veliine i lenjosti, koji su se u toj
kombinaciji savreno proeli, pa jedno drugo uveali i
pospeili.Idodanas,nitasenijemrdnulounjihovojsvesti.
Nita.Neetopromene,neetodemokratiju.
Bioseizduvao.
Mislio sam, dobiemo ga, ovako pucnuo je prstima
ko nita. Puste tlapnje, to bi reko tuli. Puste tlapnje, moj
Danilo.
Nisutlapnje,aliemo,oigledno,moratimnogovieda
potegnemo.
okiransam.Stvarnosamokiran.
IjareeDanilo,promukaoodsilnogduvana;cigaretu
nijegasio.Nesumnjivodasukraliglasoveimuljali...ipak,
115
ovolikupodrkuSlobodanuniusnunisampredvideo.
Snegimjekriputaopodnogama.Bilisusmrznuti.
Da drmnemo neto u Kalencu, mora da se otvorio
predloiFrenki.
Danilopogledanasat.
Nije.Hajdemodomene,nakafu.
Mora da je tvoj Marko popizdeo. Pa, da se uzajamno
teimo,a?
Poslenekolikokorakabesnojeutnuogomilusnegaukraj
trotoara:
Ma kakvo teenje, koji moj. Neu, bre, da se teim.
Razjarili su me do te mere da se neu okanuti dok ga ne
sruimo.NezvaosejaFrenki.Videemomijo...videemo...
Nijegotovo,nije.Tekpoinjemo.
Dok su odmicali ka Topolskoj, rei su im se gubile u
ledenojnoi.

29
...Nismo se bavili politikom zato to smo imali viak
vremena, pa hajde da malo toroemo, da dokoliarimo uz
neobavezno teoretisanje o prednostima i manama postojeih
partija (kao to su to levi intelektualci pedesetih i ezdesetih
godina inili, Bog zna kako oduevljeni komunizmom, o kome
blagog pojma nisu imali, o stvarnosti tog komunizma koji su
na sva usta vazdizali, ali je bilo i te kako fancy i trendy da
hvali Staljina i Maoa, dok ispija perno u nekom od kafea na
San Mielu, u drutvu Sartra i gospoe Simon, jer niko te,
zaboga, nije obavestio o logorima i zajednikim stanovima i
erpama sa zakatanenim poklopcima, da ti sustanari ne bi
ukrali bor skuvan na time-sharing poretu, i uhoenju i
116
ikaniranju i uskraivanju osnovnih sloboda; bilo je moderno i
tako egzistencijalistiki proseravati se o nepravdama
kapitalistikog sistema, dok, istovremeno, uiva u svim
njegovim blagodetima), ve zato to nam je odreivala
sudbine na najneposredniji nain. Reim nije prestajao da
nas iznenauje svojom brzinom u dosezanju dna. Taman
pomislimo kraj je, vie ne moe, dalje nema kud, ve sutra se
dno izdubi, ispod je novo, daj i njega da izbuimo, da vidimo
ega dole jo ima; tonuli smo dublje i dublje.
U jesen devedeset osme, kada je Rista poslao Gorana za
moj sto, Frenki i Vida su ve otili za Kanadu, zavladalo je
opoziciono mrtvilo.

Digresija, opet.
Seam se kako smo ih ispratili.
Pravi smo ergari pokuavao je da se naali Frenki, dok
smo trpali kofere, torbe i pakete u gepeke i na zadnje sedite
automobila. Vozili ste ih Danilo i ti, do Budimpete. Odatle su
leteli za London, pa u Toronto. Frenkiju su oi na onom
njegovom mravom licu bile jo vie upale. Sijale su
zaarene od nesanice i suspregnutih suza. Bojala sam se da
ga pogledam. Liio je na pravog-pravcatog ludaka koji, u
naletu lucidnosti, glumi da je normalan.
Prethodne noi drao je monolog.
Nije da ne mogu vie, ve neu. Neu. Neu, da
budem, da budem... malo je zaplitao; ispraznili smo flau
viskija, od koje je Frenki sam popio polovinu kako se zvae
ona knjiga to su ti uvalili za izu-ze-tan uspeh iz
srpskohrvatskog jezika, u drugom gimnazije?
Dobrovoljni brodolomnik dobacio je Danilo.
Tako je. E, pa, ja izlazim iz tog filma, prikane. Dosta je
bilo dobrovoljnog brodolomisanja. Sprcali smo najbolje
godine. Najbolje. Dobro, u prvo vreme misli, slueni su,
nema slobode medija, propaganda na delu, sve neto
pravda narod, sve misli, opasuljie se, privee se k svesti.
Pa se neto bori, mitinguje, iba se s milicijom, lupa u
erpe, eta se tri meseca, pet meseci, lepi plakate, duva u
117
pitaljku, proba, brate mili, na ovu i onu foru, na sve mogue
zamislive naine, da objasni narodu kako Miloevi ne valja.
Ma jok. Nema ansi. Sjebao je sve to je mogao, sve izgubio,
odasvud se povukao podvijena repa, doveo nas do lipsaa,
to rek'o Ljuba Tadi, a to i dalje tri za njim k'o koza na
solilo. Ovaj narod je u transu iz koga odbija da se probudi.
Shvata obraao se Danilu. Od-bi-ja. Moe ih ti vui za
rukav, lupati im amare, polivati kofama vode, nee oni da se
probude. Ne ele. to je trans mraniji, krvaviji, to vie
odbijaju.
Popio je au kisele vode. ulo se kako mu puca u
stegnutom grlu, pri svakom gutljaju.
Onda stane, u jednom trenutku, kae, pa, ekaj,
dosta je bilo, jebite se vie, idite ve jednom u tu pizdu lepu
materinu, gde svesno hoete da idete, ako je vama dobro,
super, samo terajte, srean vam put, ja silazim na ovoj
stanici, ja sam svoje zavrio.
Odetao je do komode, izvadio novu flau, doneo je za
sto.
Uletvosan si, ta sad otvara taj viski pobunila se
Vida.
Da se dibidus uletvoem, eto. Jer ne mogu da... ne
odlazim s likovanjem, ni s olakanjem. Znam da treba ovako,
znam da sam u pravu, a stomak mi se prevre, i oseam se
popianim, ponienim i poraenim.
U teskobnoj tiini njegovo priznanje ostalo je da nam visi
nad glavama.
Danilo mu je pruio svoju au. utke. Dolio mu je.
Zainatio sam se, devedeset prve, da me nee isterati iz
moje zemlje. Pa, evo, uspeli su.
Na pozadini sive, prljave svetlosti praskozorja koja se
meala sa svetlima upaljenih lampi u sobi, izmravio, siv u
licu, izgledao je kao vampir.
Uspeli su. Mi nismo rekao je Frenki Danilu. Samo ti
nee da prizna.
Uspeemo odgovorio je Danilo, uz onaj njegov
smeak koji je umeo da nervira svojom samouverenou.
118
Oborili smo mu lokalne izbore. To je poetak kraja.
Moda nehotice, ali zazvualo je kao izazov. Ili
prebacivanje.
Frenki se zasmejao, neprirodnim smehom. Zvuao je kao
akal.
Kog kraja, Danilo? Iskreno veruje? Posle ove sramne,
brzometne, podle smene inia, dok nam jo ni zima sa
mitinga nije iz kostiju iilela? I to uz pomo glasova istih onih
zbog kojih smo i protiv kojih smo proveli tri meseca na ulici,
na snegu i mrazu? Obaraju Zorana sa Slobinim i eeljevim
poslanicima. Pa, gde to ima?! Kakva, bre, opozicija, kakvi
bakrai? Ovde svako gleda samo da zagrabi to vei deo
kolaa. Iz Miloevievih ruku? Why not? Niko nije gadljiv.
Jedan je ivot, burazeru, drpaj vlast, pare, kvote, ubaci se u
verc benzina, duvana, ufuraj se sa Slobicom u dil, parice u
dake, pa na Kipar ili u vicu, obezbedi se, kraljevski, kupuj
kue po Dedinju, sredi da ti kum dobije stan, bratanica
trafikicu ili butik, pa da je Bog vidi, krljaj po ovom to je
preostalo, omasti prste i brke dok jo ima i moe se. O kojoj
opoziciji mi priamo?
Pripalio je, ini mi se, stotu cigaretu, te noi:
ini im je odrao govor kao Sokrat. I ta? Smejali su
mu se, bahato, pobedniki, u brk. Neu to vie da gledam.
Pazi, sedam punih godina, od kad se vratio u zemlju, iz usta
ga poganih ne vade. Tolika koliina mrnje, toliko
satanizovanje jednog oveka, toliko uporno, sistematsko
utuvljivanje u glavu narodu da je ini, jebe i Ameriku i
Vatikan i intergalaktiku zaveru protiv Srbije, sve to stoji, sve
to igra neku ulogu, i Mesec u konjunkciji s Marsom, i to ima
veze, sve se urotilo protiv nas, ali, ali... sve na stranu,
moemo se mi nositi s celom planetom, Bog je uz Srbe, no
problemos, ali taj ini, e, u tom grmu lei pravi zec, on je
kriv. Za rat, za sankcije, za Jezdu, Dafinu, kriv je to nestane
vode u avgustu, i to pada kia u oktobru, sve je on to
izazvao, dozvao, sredio da nam se desi, on nas mrzi, on ima
natprirodnu mo, jeste mu stranka minorna, ali kriv je za sve,
pijunina nemaka, potuljena, prodana dua, da njega nije,
119
sve bi procvetalo.
Upiljio se u Danila i izgovorio, tano ovo, odlino pamtim:
Jo fali da mu daju kukutu da ispije. Dobrovoljno. Valjda
bi se, onda, smirili. Konano.
Jeim se kad se setim tih rei.
Prorokih.
Ne vidim vie smisao. Ne vidim ga. Ovo sa Zoranom me
je dotuklo. Iskreno, mislim da bi i njemu bilo najbolje da se
pokupi i ode negde, da ivi kao uvaen gospodin ovek.
Profesor. I ne samo on. Svi koji misle drugaije, a nema nas
mnogo, svi treba da se iselimo. Odjednom. Kolektivno. Evo
im, nek se ire, nek bahanaliu, nek nema vie ludaka koji tu
neto akaju, bukaju na sitno, kvare im koncepciju, kvare
im lepotu ivljenja, da se mi sklonimo, pa, eto im, brate,
iroko im polje...
Ja nikud ne idem. Ima da zavrimo posao, potpisujem ti.
Ove godine, dogodine, videe. Pesak je iscurio, jo par
zrna, i kraj je. Zavriemo.
Frenki je zurio u njega. Dugo.
Neemo, kume ree, odjednom potpuno trezan,
odjednom drugaiji, kao da mu je neka via sila doapnula
istinu, neopozivu, nama skrivenu Neemo. Rak je
metastazirao, nema neobolelog dela, trebalo bi sve odstraniti.
A to je nemogue. Duboko je to otilo, u svaku poru. Nema
pomoi.
E, sad si, nadam se, zavrio rekla je Vida. -'Ajde da
pokuamo da odspavamo nekoliko sati. Modar si kao da te je
poplava izbacila.
Neu da spavam odgovorio je odluno.
Danilo je ustao:
Da napravimo krug po kraju rekao je.
utke su izali iz sobe.
ta su, na rastanku, priali Kastor i Polideuk?
I sa koliko se bola raspolutila ta skoro blizanaka
vezanost?
Bespotrebno je da ovoliko rasteem o rastanku sa
Frenkijem. Kao da si ti to zaboravila.
120
 Ali ne mogu da se oslobodim utiska one noi. Sada znam
kako se oseao. Mislimo da razumemo kroz ta prolazi neko,
koga volimo, kad pati. To je zabluda. Sve uivljavanje ili
saoseanje ovog sveta ne moe da se meri sa autentinim
bolom. U Frenkijevom, a sada i mom sluaju, to je bol
pomean sa uasnim, nemerljivim, gueim besom i
frustracijom.

Dobro, vraam se...

...Zavladalo je, dakle, opoziciono mrtvilo, a meni je, sve
ee, poelo da se javlja. Jedna reenica: Ovo nije moj
ivot.
Ne znam kako bih ti objasnila. Sea se lika Rejel iz
filma Bladerunner? Savreni replikant, kome su, radi
potpune uverljivosti, dodata i seanja i oseanja. Mikroip sa
nasnimljenim uspomenama koji je ubaen u njen mehaniki
um. I ona to ne zna, ona veruje da su te slike slike njenog
detinjstva, da su to prava seanja i prava oseanja. A
replikante. E, neto slino sam poela da doivljavam. Da su
oba ivota (jer imala sam dva svoj i Danilov) na neki nain
pogrena. Ne, ne pogrena. Falsifikovana. Moj je proticao
pritisnut neprobojnim olovom (kao da sam primorana da
stanujem u kui pogreno sazidanoj na osojnoj strani, gde
sunce nikad ne dopire, pa su zidovi vlani, hladni, miriu na
trule i memlu, a biljke u okunici rastu zakrljale,
deformisane, nakrivljene ka pretpostavljenom izvoru svetlosti,
u naporu da se dokopaju bar malo blagotvornih zraka), bez
dogaaja koji su normalni za tinejderku, pa devojku od
dvadeset i neto godina. Osim ako se normalnim ne smatra
to mi je generacija (ja svoju zovem SM generacijom,
obeleenom vladavinom Slobodana Miloevia, sa svim
spektrom znaenja i konotacija koje to sobom nosi) odlazila u
rat; nasilno mobilisani momci ili oni koji su otili iz uverenja,
svejedno, toliki su izginuli, da smo, pri okupljanjima najee
govorili o smrti (lino sam znala etvoricu poginulih; Mirjanin
brat se iz Vukovara vratio kao nervni bolesnik... da ne
nabrajam dalje). Nisam imala svoja putovanja, ni svoje
121
splavove s gitarama, nisam imala privilegiju da me ba bude
briga ko je premijer i kad e SPS izgubiti na izborima, jer ja
studiram i hou da magistriram i da se zaposlim i trebalo bi
da imam veliko, veselo, buno drutvo s kojim u otii na
more, i pevati, i zezati se, i zaljubiti se i vratiti se preplanula i
rastereena. Nisam. Umesto toga, imala sam drugi, ugraeni,
pozajmljeni, implantirani ivot kao kompenzaciju. Toliko sam
puta ula svaku Danilovu i Frenkijevu priu, toliko puta s
njima odgledala fotografije iz Barselone, Porta, Amsterdama,
sa Delosa i Rodosa (uz komentare, sea se kelnera u ovom
baru, e, ovde smo sreli one Engleze, dobra je bila En, kakve
oi je imala, ovee, lepa, da ne veruje da je Engleskinja,
sea se onog neba nad Firencom, prve veeri, vidi nas na
Koruli, kako je mirisalo na borovinu, so i ribu, jebe Ibicu i
Kiklade, nigde takvog mora, a tek Lastovo), da sam
vremenom usvojila njihov ivot kao svoj. Dopunski. Znam kad
su kupili bruks cipele, koje su grupe sluali, gde su izlazili,
znam kako je izgledao dragstor i kako se ispijalo pivo na
stepenicama, znam koja je muzika putana na klizalitu
Tamajdana. Znam ukus cigaret-vaka. I vaka u kocke.
Znam za Romanu iz Cepelina i uvenu Lolu iz Monokla.
Znam, a ne znam. To nije moje. To je nasnimljeno. Hranila
sam se tuim zalogajima. Ve savakanim. Isisanim.
Nekoliko meseci pre nego to sam upoznala Gorana
krenulo je, kako rekoh, da mi se javlja. Ne kao glasovi u glavi.
Prosto, osetim to. Radim neto, predano, idem gradom ili
sedim i trakeljiem s Nemanjom, ili itam, zaneta, sve je okej,
sve je normalno, koliko moe biti, i odjednom ovo nije moj
ivot. Tako. Kao nekakvo saoptenje koje zvanino izdaje
jedan deo mog mozga.
Gospodo, ovo nije moj ivot. Pres-konferencija je
zavrena. Nema pitanja. No further comments.
Tu je, onda, upao Goran. U njegovom prisustvu, bar na
trenutak, iskoraila bih sa osojne na prisojnu stranu. Prijalo
mi je. To lano sunce. Nisam znala da je lano...

122
 30
Jovanajeeznulazaromansom,savelikimr.Bliilase
dvadesetetvrtojgodiniiosealaoajnikupotrebudadoivi
neupitno, bezgranino oboavanje, kao heroine iz romana
Dostojevskog, pred kojima se klealo i molilo, zbog kojih se
polagao ivot, koje su mogle da do mile volje dobijaju
histerine napade, padaju u nesvest, da se predomiljaju
neutenoplaui,bacajusenauznaknakanabetaifotelje,da
prave raznorazne scene i prireuju skandale, kojima je,
ukratko, sve bivalo doputeno i oproteno zbog bezumne
ljubavi njihovog srenog izabranika, ali i brojnih, upornih,
odbijanjemneobeshrabrenihoboavatelja.
enja je bila umnogostruena time to oko nje nije bilo
niegasemrata,stradanjaipatnji.Bilajojjepotrebnaljubav
koja e nadomestiti sve drugo. Bila joj je potrebna
velianstvena ljubav koja e se rasprsnuti kao areni,
zvezdani vatromet u glavi i srcu. Reju, eznula je za
oseanjem koje bi je spaslo od beznaa i popunilo svu
prazninuunjoj.
Nekoliko veza, uglavnom sa vrnjacima, nisu u njoj
ostavile znaajnijeg traga. Bilo je tu i zanosa, ali prilino
bledih, u poreenju s prieljkivanim. Bilo je raskida, ali ni
nalik tragediji. Njene ljubavi su bile mlake i prijatne; jedva
vidljivitalasiitoseformirajunasamojiviciobaleiblagose
prelomivitekliznupesak,neporemetivinjegovuglatkou.
ProlojedesetakdanaprenegotoseGoranjavio.Zato
vremeJovananijeizlazila.elelajedagavidi.Htelajedasebe
onemoguiutome.Danilojujeodavnonauiodanedostinu
ilineprilinueljunaprostotrebapobeditihtenjem.Govorio
je to sa takvim ubeenjem, da se inilo najjednostavnijom
stvari na svetu. Zaista, zato bi ovek, to bie obdareno
umom, dozvoljavalo sebi da njime upravljaju instinkti, ako
ve ima volju? Svojim postupcima, Danilo je bio ivi dokaz
da je to mogue; elina volja kod njega je bila izdignuta na
nivo principa. U njegovoj blizini izgledalo je lako i jedino

123
prirodnoponaatisekaodostojanstvenobieduhairazuma.
Uglavnom, to joj je polazilo za rukom. Dodue, nije bila ni
izloenavelikimiskuenjimapredkojimajetrebalodasnaga
voljetrijumfuje.Uistinu,ononajvee,kojesalakoomrazbija
preprekeiodbrambenemehanizmerazumaivolje,nijejojdo
tadastalonaput.

31
Uprkos njenim oekivanjima, Goran je nije odmah
pozvao.Bilajemirna.tavie,bilajeizuzetnoraspoloenatih
dana.
Javiosedokjeitalaukrevetu.Nekako,znalajedajeto
on.Imalajevremenadastiasrce,putajuidasetelefontri
putaoglasi,prenegotojepodiglaslualicu.
Jovana?
Da?
Goranje.Hteosamdatinetopredloim.Tojest,date
odvedemnajednomesto.
Uspravilase.
ta bi s naim dogovorom? upita. Mislila sam da
smoserazumeli.
Razumelismose.
Pa?
Pa,smisliosamnetospecijalnozatebe.
Upono?
Nijepono,vepolajedanaest.
Nemogu.
Ilinee?
Neu odgovorila je gotovo tuno. Rekla sam ti ve
daminemoemodasedruimo.
124
 Jesi,islaemse.
Jovanasezbuni:
Izvini,ata,onda,znaiovajpoziv?
Izuzetak. Uini mi. Samo ovaj, jedan jedini put. Nemoj
damiupropastiiznenaenje.
Onasepremiljala.
Dobroreklajeposledugepauze.
Naokusam,kodtebe.ekamte.
Kom oku? upita iznenaeno, pritravi, sa
slualicomuruci,kaprozoru.
Snegjevejao,gust;nijemogladavididaljeodprveuline
svetiljke.
Kodkafia.
Ali,jasamupidami.
Obucitrenerku,tabilo,ipouri.Nigdeneizlazimo,ne
optereujsegarderobomrekaojeispustioslualicu.
Kolasubilazagrejana;izureajajetretaoDonijevglas.
Utiaojekadjeula.
Da se prekrstim ree on doekujui je sa irokim
osmehomkojimujeozariolice.
Stvarnoseprekrstio.Neveto.
Nebuditeatralan,neideuztebe.
Ovo je iskreno. Hvala Onom gore, na nebu, to si
pristala.
Krenulisu.Jovanajeodolevalasvojojradoznalosti.Nita
ga nije pitala. Zapalila je cigaretu. On je izbio u ulicu
MaksimaGorkogiskrenuodesno.
Kakosi,ovihdana?
KaoiuvekodgovoriJovana.
Janisamnajbolje,hvalanapitanju.
Nevidimdatinetofali.Mislim,dobroizgleda.
Samodobro?
Fenomenalno.
Tovolimdaujem.
Moda e ti se ovo jo vie dopasti. Moja tetka Polka,
ena koja nam sprema stan od kad znam za sebe, prava
mudrica,jednommijeprialaonekommomku,hteladami
125
ga opie, sve joj se inilo nedovoljnim, dok se nije dosetila
kakoe,pakae,zna,lepje,lep,datidoeodvratnokolikoje
lep.
Prasnuojeusmeh.
Genijeena.
isti.Nonstopjecitiramo.
Gorannapadnouzdahnu:
Eh,onotomenifali,nevidise.
Znai,netoduevno.
Da.Iavoimaduu.Ilinema?Ajdesad,datevidim.
Ja tog, Rogatog, nikad ne prizivam. Znai, neu da
raspravljam o njemu. Uostalom, ima literaturu, sholastiku,
vrlobogatu,paizvoli,iitaj.
Ajelinteresantno?
Prilino.Recimo,jednoodpitanjajekolikoanelamoe
dastanenavrhigle.
Koliko?Jelznaodgovor?
Znam.Ali,neutiodati.
Fijureeon.Evoga,opet.Prilivistogkiseonika.
E,tovolimdaujem.
Meunjimazavladaprisnost,onaodpredesetakdana.
tuli je pevao: Odlazimo, zajedno u no. Jovana je
pojaalaton.
SluaDonija?
A ta ti misli? Pa, mene je dokaio kad sam bio
omladinac.
Titov.
Naalost,Starijevebiokaputt.
Jesigagledao,uivo?
Tita?
Daj...
Jesam.Saletom,uloi,nastadionu.
Gorane!
Mnogosislatkakadsenanervira.
Gorane!
Gledaosamga.Dvaputa.Bilojeistoludilo.
Blagotebi.
126
 Ima upregratkusvenjegovealbume.Sve. Samobiraj.
Znamdagaoboava.
Zna?
Da,reklamijednaptiica.
Basisetemeljnopripremio.
Nisam, veruj mi. U trenutku ludila, hrabrosti, rekoh,
pozvau je, nek me ispali, bar u probati... Hteo sam, bar
desetinuputa.Pa,ondakaem,daj,ovee,iskuliralateje,ne
budikreten.
Jovani je tako toplo oko srca, da joj se ini da e vrelina
izbitispolja,daeprogoretidemper.
Biosamugradu,nekaekipauasBoiji,dosaujemse,
pitam se koji u ja krasni s njima, kroz prozor vidim kako
divno pada sneg i pomislim, sad. Sad u. ipim, da sebi ne
damvremenadasepredomislim,sednemuauto,doemna
Vraar i okrenem te. Ovo je ambijent za ledenu princezu,
rekohsebi.Idemponjudajevodim...zastaoje.
Vienijemogladaizdri:
Stvarno,kudaidemo?
Nakrajsveta.
Ozbiljnotepitam.
Najozbiljnijetiodgovaram.
Gledagaispodoka.
JesigledalaBogovisupalinateme?
Aha.
ZnadaseonajmaliBumaninuputiodapronaetaku
gdesvetprestaje,uspeodajenae,ibacioflaukokakoles
mestakojejezanjegapredstavljalokrajsveta.
Metafora,znai?
Ne, u pitanju je neto krajnje realno. Samo polako,
videe.
VesuproliNoviBeogradijurilikaaerodromu.Jovana
seosvrnu,unedoumici:
Neudalje,akominekaekudaemo.
Zastaoje,ukraj,ukljuivietirimigavca.
Najednomesto,nakrajusvetaponovioje.
Figurativnoilistvarno,kolikojetodaleko?
127
 Zavisi.
Odega?
Odtvojemate.
Onazagladikosu.
Boljedasevratimo.
Nemapoverenjaumene,jelto?
Pa,jateskoroninepoznajem.
Mislimdamepoznaje.Ilisamsanjaoonuno?
Razmiljalaje,grickajuiusnu.
Priznatutidatevolim/nazgodnommjestuuzput.
Ne radi se o poverenju. Jednostavno, nije pametno da
vozimopoovomkijametu.
Jasamspreman.
Uredureeona.Ijasam.Idemo.
Prolisubenzinskupumpuiskrenulikaautoputu.
VodimeuNoviSad?
Dogovorilismo,bezpitanja.
Hm.
Poslenaplatnerampe,utonulisuumrak.Skorodanikoga
nije bilo na putu. U nekoliko navrata mimoili su se s
ponekim vozilom i jednim kamionom iz suprotnog smera.
Osvetljene snanim farovima pahulje su padale u kovitlacu
koji se obruavao na vetrobransko staklo, stvarajui oseaj
vrtoglavice; kao da se kola okreu, lebdei iznad kolovoza
ije se zavejane ivice nisu nazirale. Brisai su ravnomemo
radili,tupoudarajuiuspavljujuim,ravnomernimzvukom.
Volim vonju nou ree on. Posebno na pustom
drumu.
Ija.
Vie nisu priali. Ona je putala Donijeve diskove.
Izmenilisutekponekureenicu.
Sneg je, sada, padao horizontalno, pravo na njih;
izgledalojedasenekreu.
Jeltinaporno?upitaona.
Ne.
Preli su most kod Beke, skrenuli na obilaznicu pod
blagimusponom,paseopetspustiliuravnicu.
128
 Ja pojma nemam o geografiji ree ona. To strano
nerviraDanila. Milionputa,zapravosvakiput kadidemou
Novi Sad, pitam ga a koja je ovo reka. Sad mi vie ne
odgovara, misli da ga zezam. Ali, stvarno nemam pojma.
NemampojmaniuBeogradugdejeDunav,agdeSava.
Pa,ijamislimdamezeza.
Ne znam, asna re. Sad mi moe rei, ja opet
zaboravim.
Koja,naprimer,protieispodsavskogmosta?
Fora je u tome to se ne zove savski ili dunavski,
veBrankov.
Znai,otkrilasimisvojuslabutaku.
U,imamihja...
Nebihrekao.
Na primer, nema ansi da u brzini odgovorim ta je
levo, a ta desno. Kad sam polagala vozaki, napisala sam
maleckolidnanadlanicama.
Alisipoloila?
Izprve.
Uas.
Skupilajedanove,prislonilaihuzstakloizurilakroznjih
kaokrozmalenuosmatranicu.
ImalineegnavidikupitaojeGoran.
Zvonik.Ovamo...
...levododadeon.
Da.Kaouonimkistaklenimkuglama,crkvaipahulje.
Manastir Kovilj ree Goran. Kad u stvarnosti, u
prirodi, vidimo tako neto prelepo... ono, zalazak sunca, pa
nebosveubojama,ilicrkvaisnegkojipada,ondatonijeki.
Astaklenakuglasacrkvicomjeste.Zato?
Zatotojeprirodnoleponeposredno.Prirodajedejstvo,a
umetnikatvorevinajedelo,daklenetoposredovano,uduhu
roeno,uduhu,svestikojamorapronaiadekvatnuformu
izrecitovalaje.
Goranjeodmeri,naasodvojivioisputa:
AneznanakojojrecijeAdaCiganlija?
Ne.
129
 Itrebadati,kao,verujem.
Da.
Dobro.Pristajemdatinoassveverujem.
Kiizjava.
Nije.Ili,kakobitirekla,ovojeprirodnodejstvo,pazato
nije.Akobismo,meutim,toproitali,kaoreplikuunekom
romanu...ondajeste.Jeltako?
Brzoui.
Imamdobruprofesorku.
Neskidajuipogledasputa,ree:
Zapalimijednu,molimte.
Mogaojezapalitisam.Vejepopuiodostacigareta.Hteo
jedamujeonadoda.Kadsuimseprstidodirnuli,Jovanise
touiniloveimstepenomintimnostinegodasusepoljubili.
Pazi sad, skrenuu na lo deo puta. Malo emo se
istruckati.
Usporioje.Kolasuzapadalaujameprekrivenesnegom.
Neemo se zaglaviti ree on s pouzdanjem.
Nepokolebljivo je menjao brzine. Auto je poskakivao, pa
propadaoumekenanose.
Pa, sad, krenuli smo pod rizikom, ne bi bilo fer da
kukamoakostanemo.
Volimtoimapetlju.Pravimukiodgovor.
Tojekompliment?
Nego ta. Muki stav kod tako nene devojke.
Smrtonosnakombinacija.
Nisamsigurna.Nepalitomnogo.PosebnonaBalkanu.
Ovdejenajbolje,akosiensko,datrepeiuti.
Togamijeprekoglave.
Treptaica?
Aha.
Menibaizgledakaotipzatakve.
Izgledestovara.Jeltako?
Temajepostalasuviedelikatna.Jovanauuta.
Naili su na jednu uzviicu; sputajui se, pod niskim
gasom,Goranskrenumaloudesno.
Dole, kraj reke, nalazila se stara, velika kua.
130
Neosvetljena. Oigledno prazna. Zaustavio je auto. Ugasio
motorisvetla.
Tojetoreepunponosa.
Snegihjenetedimicezasipao.
Tojeto?ponovionaupitno.
Vejezaboravilakudsuizatokrenuli.
KafanaNakrajusvetarekaojeteatralnopokazujui
na kuu. Stvarno se tako zove. Naalost, sada ne radi.
Razoaranasi?
Ne.
Otvorilajeprozor,isturilaglavuimureiokrenulalicek
nebu.Prijaojojjedodirhladnihiglicapolicu.Mirisalojena
sneg i na reku. Bilo je tiho, da se ulo kako se pahulje,
ukajui,sleupokolima.
Kaoubajcireeona.
Rekaosamtidakrajsvetazavisiodtvojemate.
Dopadamise.
Jeljeodvratnokolikojelepo?
Skorodajeste.
Povukaojeivicunjenogkaputaiogrnuojojrame:
Datiispriamneto.Tebimogu.
Jovanazatvoriprozor.Streslajepahuljeskoseiiskrenula
seknjemu.Dokjegovorio,nehoticesvetie,neprimetnosu
senaginjalijednokadrugom;skorosusedodirivalilicima,u
tami.
U manastiru Kovilj ima jedan monah, vladika, ne
razumem se ja u te inove, uglavnom sprovodi nekakvu
rehabilitaciju za narkomane. Kao, rad, slikanje, duhovnost,
razgovori,tajaznam...kaudajeterapijauspena.Proletos
samdoaodaobiemjednogortaka,jednogodretkihskim
odravamgimnazijskoprijateljstvo.Kadsampoao,kaemi,
svrati dole, na Dunavu ima kafanina, ba kafanina, ali je
klopa super, probaj. Stvarno, odem. Bilo je toplo, moglo se
sedeti napolju. Troje gostiju i ja. Gazdarica, mrtva hladna
kae, sad e Mile, valjda njen mu, da upeca, pa emo vam
neto spremiti. Ne znam da l se zeza, ali svejedno mi je,
Dunav mi takorei tee pored nogu, sunce blago, jo nema
131
komaraca, onako, kad se potrefi perfektan trenutak. Donese
mi, ubrzo, bez pitanja, riblju orbu u plehanom tanjiru i
komadeku, s dva prsta debelu, seenu preko cele duine
domaeg,okrugloghleba.orbeima,porcijastie,kaemi.
Kad, pitam, onako, da vidim je l su namerili da na meni
isprobajunekilokalnitos.tajaznam,odgovorimi,igleda
kaDunavu,kodasenetosnjimdomunava,modazasat,
a moda i pre. Dobro, kaem, i navalim. orba ljuta, korica
hlebahrskava,asredinakaokola,kaotrudla,slatka,prste
dapojede.Zavrim,omaemtanjir,verujmi,tonisamradio
oddetinjstva,vidimnemadotinogMileta,krenemnizobalu,
do prvog dokia, daanog, s idejom da se brzo vratim.
Tiina, reka tek struji, ni jednog talasa. Zagledam se i ubrzo
osetim neki neverovatan mir. Smirenje. Kao da me je neko
ispumpao.Ono,prosuomeurekuiskrozsamprazan.Zna
izreku mir Boiji. To sam osetio. Majke mi. Dan klizi,
prijatno, milujue, vie ne znam zato sam tu, ali i ne elim
da znam, ne treba mi nijedan odgovor, samo da blenem u
Dunav, u insekte koji dokae povrinu vode pa se naprave
kruiiokolo.tajebilodaljeneznamnidanas,tek,kadsam
se osvrnuo, skoro da je pala no. Pomislio sam da sam
zadremao. Ne, nisam, sedim kao i pre, nije mi pala glava,
nisamsenakrivio,prosto,vremejenegdeotilo,mimomene.
ta bi, pitao sam se. Krenem nazad za Beograd, a glava mi
uplja, spava mi se, nenormalno. Stanem usput, popijem
dupli espreso, ma nita, ovee, kapci padaju, ne od obine
pospanosti,negoodtogmira,neverovatnog,umeni.Doem
kui,bukvalnosesruimukrevetiprobudimseposledeset
sati sna. Onda sam shvatio da ima neeg, ovde. Ali, nisam
hteodaiskuavamaroliju,modasetodogaatako,bup,s
neba,jednomuivotu.Noaspomislimdabibilosuperdas
tobomponovim.
I,jeldeluje?
Anatebe?
Da.Itvojapria,imesto.
Ondajemisijauspenookonanareeon.
Startovao je motor, izaao napolje, zagazivi preko
132
lanakausneg,ioistiovetrobranizadnjestaklo.
Malojemanevrisao,uspeodavetookrenekolaizaputili
susenazad.
Da li se na njih, stvarno, spustio nebeski mir, ili je u
pitanju bilo neto drugo, tek nisu imali potrebe da
razgovaraju. Sreno su izbili na put ka Beogradu. Sneg je
nesmanjenom snagom vejao, Goran je vozio sigurno,
nijednomneskrenuvipogledknjoj.
TekkadsuseuparkiralipredJovaninomzgradom,rekao
je:
Hvalati.
Rekaoje,jo:
Neu te zadravati ni sekund. Znam da su to mune
situacije,ono,tarei,kakoserastati.Nita,samoizaiilepo
spavaj.
Iznenadiosime,potpuno.Nisamoekivalaovakoneto
odtebe.
Najlepikomplimentkojisamikaddobio.
Iskren.
Znam.ao,Jovana.

Prolasudvadana.Treeg,opetokojedanaest,pozvonio
jetelefon:
Moemolimalodapriamo...samomalopitaojuje.
Kada je spustila slualicu i krenula da ugasi lampu kraj
uzglavlja,shvatilajedajeprolovieodsatvremena.Ponovo
jeuzelaknjiguipokualadanastavisaitanjem.Nijejojilo.
Bilajepotpunodekoncentrisana.Odustalajeizavuklasepod
pokriva.Ubrzo,zaspalajedugim,mirnimsnom.
Posle toga, kao da su postigli nekakav preutan
dogovor, javljao se svake veeri. Nije ga pitala odakle je
zove, ni kako moe da sate provede s njom u glasnom
razgovoru koji nije morao da skriva, zbrzava, niti da
zavereniki apue. Nije ga pitala nita lino. On nju jeste.
Sve ga je interesovalo. Zapitkivao ju je, ona je priala. Kao
kad se neznancu, na seditu do sebe, poverimo vie nego
nekome bliskom, verujui da je nepromiljena iskrenost i
133
 sama deo puta, neto to nepovratno nestaje iza nas, poput
kilometarakojeprevaljujemo,neoseajuiih.Katkad,Jovana
mujeitalapojedineodlomkeiznjojdragihknjiga,katkadbi
sesmejali,katkadautali,dugo,aliitojebilolepo.
Oseala je da je on prisutan, celim biem. Tu nije moglo
bitivarke.
Je li rekla mu je jednom, petnaestak dana poto su
poelenjihoveredovneseansekakoBeogradpreivljavabez
tebe?
Teko,mislim.
Potpuno si zanemario svoje oboavateljke. Mora da
pocrkaeodenje.
ujemdaihkupenagomilekomuice.
Redjedaobieparohiju.Barpovremeno.
Nedamise.Izaaosamizposla.Definitivno.
Smejalase.
Zimaimjeprola,tako.Vodilisunestvaranivot,satkan
samo od rei, koji je lebdeo u mraku, kao samostalna,
samodovoljna celina, nezavisna i neuslovljena niim izvan
same sebe. Nijednom se nisu videli. On nije vie predlagao.
Bilamujezahvalnazbogtoga.Njihovirazgovoribilisukao
san.Lepsankojineostavljanikakveposledice.Samoprijatne
trnce,kadbiihsetokomdanasetila.
Dani su, pak, bili otrenjujue grubi. Savet NATO je
Kosovo postavio kao meunarodno pitanje. Na sastanku u
LondonuKontaktgrupajezatrailadaMiloevi,urokuod
desetdana,povuespecijalnepolicijskesnagesKosova.OVK
jeotvorenopozivaosvesposobneAlbancedajojsepridrue.
Pritisak Amerike na srpsku vladu se pojaavao. Miloevi je
odbioproirenuposrednikumisijuFelipeaGonzalesa.
Danilojepratiovestisastegnutimvilicama:
Evoga,opetsrljagovorioje.Srljaineesezaustaviti.
Misli da moe da opet predribla NATO, OEBS, Ujedinjene
nacije,Bogaoca.Ali,ovogputa,estokosezajebao.Poeoje
naKosovu, tueseokonatinjegovasumanutaavantura.A
miemogadnonadrljati.
Jovani su postali neophodni noni, bezbrini sati
134
provedenisGoranom.
Krajem marta, bila je naglo trgnuta iz katatonine
opijenosti.
SutramijeroendanrekaojojjeGoran.Ustvari,ve
danas.Prolajepono.
Sreantiroendan.
Htela je da doda neto; neku odmerenu nenost.
Preduhitriojuje:
Mogla bi da mi pokloni jedno vee. Uivo. Da
proslavimo.Moe?
Neodvratilajebezpremiljanja.
Delovalojemnogogrubljenegotojenameravala.
Zato? Ionako smo svaku no zajedno. Na izvestan
nainrekaojeosetnohladnimglasom.
Neodreenostnjihovogodnosakojamujedavalalakou,
moda lanu, ali Jovani tako prijatnu, bila je opasno
ugroena. ta god da izgovori, pomerie njihov odnos ka
nekakvoj defmiciji. Uobliie ga. U neto. Tiina je postala
neprijatna.
Dodue,tebitajizvestannainodgovara,kaosigurnosni
izlaz.Daseizsvegaovogizvuebeztraga.
Izsvegaovogponovilaje,nevetozaueno.
Dlanovi su joj se preznojili. Zagazili su u miniranu zonu
kojusutakovetoizbegavali.
Zaista ne razumem iz ega se ja to, kao, izvlaim bez
tragova.
Ne?Pa,razmisli.Ovogputatimeneprvaokrenirekao
jeiprekinuovezu.
Bilajeiskrenozaprepaenakadasesutradannijejavio.Ni
narednog dana. Ni onog posle toga. Sedela je u kui, kao
privezanazatelefon.Ali,onnijezvao.

Pisalajediplomski,italairadiladopredzoru,samoda
bi utiala sat koji je, u njenoj glavi, glasno i precizno
odbrojavao minute koji su proli od njihovog poslednjeg
razgovora. Na fakultet je odlazila sa uverenjem da je on,
sigurno, odnekud kriom posmatra. Platoom ispred
135
Filozofskogprolazilajenaroitouzdignuteglave,uverenada
eGoranizreiratisluajnisusret.Bilajeuvebalakakoeda
zastaneiveseloiznenaenokae:
Otkudti?
Odnjega,meutim,nijebilonitraga.Nekolikoobazrivih
pokuaja da od Mire neto sazna o njemu, zavrilo se
neuspehom.
Nisam ga videla, ne pamtim rekla je. Kao da je
ispario.

32
Apriljedoneokie.Hladne,dosadnekie,dobrodolekao
opravdanje Jovani za depresiju u koju je potonula. Pokuala
jedaMirjaniiNemanjiispriatajojsedesilo.Odetrnaeste
godine,kadasusenalizajednouprvomrazredugimnazije
(gorkoiskustvoizosnovnekoleJovanujeuinilovienego
opreznom prema novoj sredini; tek kad se, nakon brojnih,
izokolnih proba uverila u iskrenost Nemanjine i Mirine
prijateljske naklonosti, prihvatila ih je, eljno, jednom za
svagda), njih troje su delili sve. Bili u stanju da meusobno
pretresu,dodetalja,inajljueponienjekojebidoiveli.Znali
su da sve ostaje zakopano u krugu trojke, kako su sebe
zvali. Meu njimanita nije bilo blam, sem neiskrenosti. Ali,
neto ju je spreavalo da im se otvori. Nosila se sa sobom
sama.
Posledesetakdanaapatije,odluilajedanapravitemeljno
spremanjestana.Prkoseikiikojasesipljivocedilaizsivog
neba,sloilajezimskuiizvadilaletnjugarderobu.Odnelaje
kapute i jakne na hemijsko ienje. Upakovala je izme i
duboke cipele i zamenila ih baletankama, sandalama i
136
papuama. Sredila je kuhinju, pobacavi kutije sa ajevima i
vitaminima kojima je istekao rok, okrnjenu iniju, staru
cediljkuzasokidveisluenevarjae.Opralajesvakuteglicu
sa zainima i vratila je na oribane police. Otopila led i
prebrisala friider. Napravila novi raspored sitnica u
kupatilu. Usisavala je knjige, preslagala silne papire, tatine,
Danilove i svoje. Ranije je znala da zastane usred posla i
itavo popodne provede nad Danilovim belenicama. Ili u
razgledanjustarihslika.Uprevrtanjulongplejploa,kojeje
Danilodraoudvevelikekutije,uuglusobe.Sadajeradila
kaomaina;bezzastajanja,uklanjalajeibacalanemilicesvoje
beleke, stare rokovnike, magazine, olovke, istroene
hemijske i markere; bez zagledanja i naroite provere,
ubacivalaihjeuogromnukesukojujevuklazasobomkroz
stan. Ne zastajui, sve dok predvee ne bi pala od umora,
istilajeizseberazoarenje.Skorodajenestaloiteinekoja
jujepritiskala.Moglobisereidasesmirila.Nateralaseda
telefonposmatrakaoobianaparat,neviekaoneprijateljai
muitelja. U dugim razgovorima sa sobom dola je do
zakljuka da ju je sam Bog spasao da izbegne veliku
opasnost. inilo joj se da je uspela da odskoi sa ivice
provalije.Nekanjeno.
Danilo je umeo da kae kako ono to ne moe da se
imenuje, ne postoji. Niko nije mogao znati za Goranove i
njene razgovore. Sve to je stajalo iza, Jovana je, odbijanjem
damudaime,odgurnulaunepostojanje.Niegatunijebilo.
Niega, ponavljala je dok je ustro pajala okove visokih
tavanicaiiznosilakesesadubretom.
Kadajezavrilasaonimtojesamoonamogladovestiu
red,pozvalajetetkaPolku,kojajeopralaprozore,drvenariju
i tepihe. Zajedno su izmicale komade nametaja, da bi
usisivadoprodosvakogkutka,poskidalezaveseivratileih,
opraneimiriljave,nagarnine.
Napokon,kuajeodisalaapsolutnomistoom.Jovanaje
osetila nov polet u sebi; kao da je bacanjem sveg starog i
nepotrebnognapravilaprostoradaprodie.
U maju, prolee se ustalilo. Blago, uteno, sa svojim
137
nenim, ranjivim zelenilom i prijatnim veerima, unelo je u
Jovanu melanholini spokoj. Deavalo se da u njoj iskrsne
njegovo ime. Samo tako: Goran. Pre nego to bi uspela da
zgazi dalju misao, osetila bi hladni dodir na srcu. Sasvim
kratak.Kaodagajeokrznulokrilononeptice,ubrzomletu.

33
Jovana je uparkirala svoj oboavani, teget fijat punto,
nasleenodDanilapregodinudana.
Goransestvorioisprednje,dokjezakljuavalakola.
Zdravo,Jovanarekaoje.
Bledouta polo majica, svetloplave farmerke i malo
ispijeno lice. Ili tek oseneno bradom. Nije mogla tano da
razabereu pepeljastomsumraku.Bilojepolaosam, aulina
rasvetajoneupaljena.Svejedno,izgledaojeboanstveno.
SigurnosenijeobreouTopolskojsluajno.Znai,doaoje
zbog nje. To ju je uinilo sigurnijom. Mnogo sigurnijom i
pribranijomnegodasunehoticenaletelijednonadrugo.
Zdravouzvratilaje.
Nita vie. Gledala ga je, ponosna na sebe zbog svoje
smirenosti.ekalajedaonprvikaeneto.
Morao sam da te vidim. Naisto sam pukaobez tebe
rekaojeneokoliei.
Nije se nadala tako direktnoj izjavi. Pomislila je da e se
upustiti u nategnuto askanje, kako si, ta radi. Ovo nije
oekivala.
I nema anse da me proe. Hteo sam da te vie ne
gnjavim. Ali, ne vredi. Ne vredi ponovi. Ne mogu da
izdrim.A,stvarnosamsetrudio.Svojski.
Jovana ne progovara. Sruio je njen zid jednim potezom.
138
Naslanjasenahaubukola,odjednomonemoala.
Razmiljao sam neprestano o tebi. O tebi i meni. Ja,
stvarno, nemam nita spektakularno da ti pruim. U onim
naimrazgovorima,tisimenipruila...neznam...vrhunsko
uivanje.Obogatilasime.Oplemenila.
Pa,hvalati.
Zbunjena njegovim nastupom arala je vrhom patike po
trotoaru.
Bilojeuasnoglupoonotosamtirekao.Povredilome
je, jako, to nisi htela da izaemo. I tako sam izgubio i onaj
delikojisipristaladamida.
Preteruje.Postajemineugodno.
Nervoznojezavrtalaneposlunukosuzauvo.
Verujmidanepreterujem.Samotonisam...neznam,
zastaju mi rei u grlu. Je l ti se desilo nekad obrati joj se
jako prisnimtonom, govorei brzo,sadbezzbunjenosti,kao
dasesaaptavajunaasu,uposlednjojklupidasmislita
trebanekomdakae,datosveleposloiidatidelujejako
logino,aonda,kadprogovori,reeniceseodvaljujuiztebe
itiihslua,kaodagovorinekodrugi,inemoedaveruje
kakosubezvezneismuene.
Ovaj ovek je stvarno znao da pritisne neki prekida,
smetendubokounjoj.
Desilomise.
E,sadsetakooseam.Svejedno,reiudokraja.Bilobi
mi nepodnoljivo da, kao, ne govorim s tobom. Mislim, da
tebi ili meni bude neprijatno ako se sretnemo. Negde. Da
mogu da te pozovem. Ponekad. eleo bih da ne prekida
svakikontaktsamnom.
Tisiprekinuoreeona,negledajuiga.
Da, nadobudno i samouvereno. Pa, olupalo mi se. O
glavu i o sujetu. Nema pojma koliko sam se muio ovih
mesecdana.
Svetla se upalie. Jovana se mahinalno povukla za korak
unazaddabiostalausenci.
Dobroreeona,nepodiuiglavu.
Dobro,ta...?
139
 Neenambitineprijatnoakose...kadsesretnemo.
Fairenoughreeon.Joneto.Rizikujemdaopetsve
pokvarim,aliobeaosamsebidautenetopitati.
Pitaj.
Modaje,prvo,trebalodakaem:akomiobeadase
nee naljutiti. Ali, zar to nije neviena glupost? Da nekog
unapreducenidaseneeljutiti?
Glupoje.Ajojeglupljeodgovoritisa:zavisitaeme
pitati. Ili, ako je radoznalost tolika pa kae neu se ljutiti,
samo da bi video o emu se radi, posle, iako si ljut, ono,
stvarnoljut,moradasedekiraufazonu...
...nije mi nita dovri Goran, tiho podraavajui
navijakoskandiranje.
Da.
Bledosuseosmehnuli.
Daklereeona.
Dakle,tajebilotolikostranoupredlogudaizaemo?
Reklasamtivejednom.
Da,aliako senemuvamo,akoijaitiznamodasene
muvamo,jelbasasvimnenormalno,sasvimneprihvatljivo
danasnekovidi?Makartajpomislioneznamta?Ijeltebe
tolikobrigataenekorei?
Ne,petparanedajemnato.Radiseo...
Odrugomali?
Da.
Znai, u meni definitivno vidi nekakvog eksponenta
Miloevievogreima?tojeglupost.Uasna.Jer,nisam.Ni
uludilu.Jasamsamojedanodonihtoplivaureciukojojse
zatekao.Tusam,gdesam,igledamsvojaposla.Nitadrugo.
Ne poriem da imam veze. Svoje. Naih kunih prijatelja.
Naravnodaihponekadpotegnem.Poteuihsvi.Naovajili
onaj nain. Ne postoji, to ti potpisujem, ne postoji posao,
danasuSrbiji,gdenisibarjednomnogomvanzakona.
Postojireeonaneubedljivo.
Zaposleni u propalim firmama vercuju i prodaju po
buvljaku.Privatnicineprijavljujustvarnuzaradu.Radisena
crno.Paresedobijajunaruke.
140
 Ne ivim ja u vajcarskoj da bi mi objanjavao kako
ovdestvarifunkcioniu.
Ne objanjavam ti, daleko od toga da tebi treba
objanjavati. Hou da kaem, nisam kriminalac koji obre
milijarde, a ovamo strepi kad e ga zveknuti u nekom
obraunuisvoenjurauna.Manjevie,radimtoisvi.Ine
vidim da je izlazak sa mnom, drugarski, nazovi to kako
hoe, nazovi to mojom potrebom za tvojim prisustvom, ne
vidimdajetozatebesmrtniblam.
Onauti.
Ilijeste?
Nijekaetiho.
Zuriojeunju,sanevericom,parukamaestokoprotrljao
lice,dvatriputa.
Uh,oveeree.
Nijesepretvarao;biojevidnouzbuen.
Kao da me je neko udario pesnicom u stomak i
ispumpaomisavvazduh.
Ali,dameunamabude...istododalaje.
Bieisto,Jovana.Rekaosamti.Uostalom,nebihsevie
ni usudio da... pokuam da te zavedem. Ne, to je runa re.
Koliko sam ja potonuo, ovee, da vie ne umem ni da se
izraavam...Hteosamrei,nebihseusudiodatipriemkao
mukarac.Eto.Jelmiveruje?
Da.
Shvatala je, jasno, da govore smene, neverovatne stvari.
Uprkostome,htelajedaveruje.
Credo,quiaabsurdum.Verujem,jerjeapsurdno,rekao
jeTomaAkvinski.Velikihrianskiapologeta.
Verujemi,znai?
Da.
Okrenuojeglavu,protrljaooi.
Mislim, ovo mi se nije desilo sto godina. Pole su mi
suze.Valjdaodolakanja.Ipritomseneoseamkaoslabi.
Pika, da izvini. Mogao sam sakriti, ali neu. Nita neu da
krijem.Bezuslovnokapitulirampredtobom.
Jovananeoseaslastpobedeve,ponovo,hladnidodirna
141
srcu.Kratak.Kaodagajeokrznulokrilonone,tamneptice,
ubrzomletu.
NemogutiopisatikolikosamsesmiriokaeGoran.
Onaimatuan,zamiljenizraz.
tatije?pitajeon.
Nita.
Kaimi,molimte.
Netomijetosenedaobjasniti.
akniti?
aknija.
Osetiojedatrebadasepovue.
Bolje da neto ne tresnem i pokvarim... Saekaj samo
trenutak,datinetodonesem.
Brzoseudaljiokasvojimkolimaivratiosesaknjigomu
ruci. Nije bila upakovana; preko korica je bila zavezana
crvena,svilenatraka.
BilajetoVitmenovazbirkapesamaVlatitrave.Uzelaje,
skorosezagrcnuviodiznenaenja.
Mnogosimeobradovao.
Zahvaljujuitebi,proitaosam.Alijednu,stotinuputa.
Uvee,umestorazgovorastobom,kaonekisvojritual.
Koju?
Obeleiosamje.Evo.
Pruiojojjeknjigu.Odmahivalajeglavom,uneverici.
Ponekad, kraj nekog koga volim. Moja najdraa.
Razvukaojeusnetekdaseukaebesprekorninizbelihzuba.
Izrazuoimakojiinidaseonaosetikaonajdragocenijebie
na planeti. Kao jedinstvena rua Malog Princa, meu
hiljadamadrugih.
Vididaemoimatioemudarazgovaramokaeon.
Da,umeojedapritisnepravodugmeunjoj.
Vidimose,onda?upitaje.
Ponekadodgovorimuona.

142
 34
Zahvaljujui njegovoj besprimernoj upornosti ceo maj i
leto koje je nastupilo estoko, proveli su zajedno; niz
zaslepljujuih, bletavih dana, s nebom isprane svetloplave
boje,izbledelimodsunca.Bilojeneegnaglaenoerotskogu
njihovom tajnom sauesnitvu, bez ijednog dodira. U
peoujestajalaspremnaDonijevadisketa.
Najmanjehiljaduputazaredomputalisu:
Ilijenemir,ilijestrast,imatogovdjeisuvie.
tulijegovorioumestonjih.

Svakog jutra dolazio je po nju oko deset. Odlazili su na

Kalenidaonaobavikupovinu.
Ualijeblagoprotestovao:
Pratim je po pijaci. ta sam doekao. Da mi pijaca
postanenajboljiprovod.
Ispataprethodnegrehe.utiitrpi.
Dobro,jelmoramdaihispatambanaKaleniu?
Takotijezapalo.
Satimasuobilazilitezge.Najprebikupilitatreba,aonda
odlazili u donji deo, ka Njegoevoj ulici, gde bi stupali u
toboeozbiljnepregovoresprodavcimastarihknjiga,satova,
tabakera, olinjalih tepiha, vezenih stolnjaka i rasparenih
servisazaruavanje.
tamislioovomlusteruzadnevnusobu,draaaaagi?
pitalabigaJovana,opipavajuistaklenesuzekojesuvisile
saobrua.
Krasno rekao bi Goran. Uklapa nam se s mebl
tofomnarue.
eki kristal ubacio bi prodavac, zagrejan izglednim
pazarom.Spoetkaveka.
Da,da,vidise,nematutaklimaojeglavomGoran.
Onda bi odetali do druge tezge, gde bi Jovana
isprobavala na desetine pari naoara za sunce, birajui
najluemeunjima.

143
 Dodajtemionezunzarkereklabi,iponosnonatakla
ogromne, okrugle naoare s belim plastinim okvirom i
tamnim,refleksnimstaklima.
SupertistojerekaobiGoran.Nekakotiotvarajuoi.
Misli?Merkalabikritikisvojodrazuogledalu,kao
dasestvarnopremilja.
Prodavaica bi znatieljno odmeravala taj udan par
mravicuuhaljininabretele,svisokopodignutomkosom,u
nanulamailiravnimsandalama,nenaminkanu,detinjastu,i
Gorana,prikladnoobuenogzaposao,otrog,upadljivoglica
izbrijanogdopodkou,svegdoteranog,skesamaurukama.
Tako si bezobrazno mladolika da izgledam kao neko
matoroiiteuztebevajkaose.
Nisam mladolika, ve mlada dobacivala mu je preko
ramena, pobedniki cakarajui svojim sandalama po
uglaanimploama.
I bezobrazno mladolika. Tako da od tvoje dvadeset
etiri slobodno moe oduzeti deset. to znai da izlazim s
detetomodetrnaest.
Mineizlazimo,vejakupujem,atisise,Bogznazato,
priljamio.
Gurkali su se, zaikavali, glumili da se ne poznaju,
glumili da su se, posle dueg vremena, iznenada sreli,
improvizovali dijaloge, glupirali se kao rasputena deca na
ekskurziji.Zatimbiodlaziliunekiodkafianapie,pabije
zvaopredvee.
etali su i svraali u zabite birtije, na periferiji. Otkrivali
smene lokale, nepromenjene od pedesetih godina, sa
osobljemizistog,davnominulogdoba,kojejedotrajavalou
tim umezima, apsurdno uvereni da e, uprkos sveoptem
haosu u kome su iveli, doekati svoju penziju. Usamljeni
gosti,uuglubaticekakvomtakvekafaneobinoraspolau,
JovanaiGorannisumarilinizaflekavestolnjake,neudobne
plastinestolice,nitizamrzovoljnekelnere.Runookruenje
nijemoglodapokvarisamotnesastankekojisuimuvekbili
prekratkiuodnosunanjihovuljubavnuradoznalost.Kaoda
su hteli da se strmoglave u bie onog drugog, to pre i do
144
kraja.
Oseali su jaku nelagodu kada bi se, sluajno, sreli s
poznanicimaiokonavalineeljenesusreteurno,histerino
nestrpljivo.
Omrznuo sam ljude rekao je Goran. Upravo se bio
otarasiojednogprijateljakojije,naletevinanjihukafanini
Oraac,pokazaojasnunamerudaimseprikljuiiuporno
stajaokrajnjihovogstola,uoekivanjupozivaproduavajui
konverzacijukojajezapinjalaodugepauze.Nikogaviene
trpim,osimtebe.
Bilo je to poetkom avgusta, a oni ve svikli da se
zadovoljavajuisekomivotakojisuotelizasebe.Pokazivali
suiznenaujuuvetinukadajetrebalopremostitinezgodnu
temu, neku reenicu koja bi ih opomenula da je njihovo
zajednitvo zasnovano na deliminim laima, deliminoj
istini i velikom preutkivanju; da je lieno bezbroj sitnih
doivljaja i pojedinosti koje ine meso i sr jednog odnosa.
Njihovastvarnostbilajenalikuzanomobruusvetlostiispod
tekog abaura. Van nje, u tminu iz koje su vrebale realne
injenice, nisu imali elje da kroe. Goranova porodica, sin,
posao, bili su izbrisani. Jovana i on stvarali su svoj svet,
sastavljen od selektivnih pria i seanja, od dvosmislenih
pogleda, od nenosti kojom su se ophodili jedno prema
drugom. U trenucima bolne lucidnosti, kada bi iilela
blaenaanestezijaGoranovogprisustva,Jovanasesuoavala
sacrnimmislima.tatoradi?Kuda,nakrajukrajeva,sveovo
vodi? Ona nee, nikada, postati njegova ljubavnica. Nikada.
Postigla je ono za ime je udela. Osvojila je njegov um.
Pokorilagaje.Trebalojedasepovue.Problemjebioutome
tovienijeimalasnagezato.

145
 35
Togleta,obeleenogGoranom,naodmoruBeograddoli
suFrenkiiVida.
Pravo sa aerodroma Danilo ih je dovezao u Topolsku.
Marko je ve godinama juli i avgust provodio kod prijatelja
sa kojima su, svojevremeno, Svetlana i on bili nerazdvojni.
Ovi su se, po penzionisanju, povukli iz Beograda u veliku
porodinukuuuSokobanji,aMarkoimjebiogostkogasu
nestrpljivoekaliodjednogdodrugogleta.
Stan u Topolskoj ulici bio je graen po meri bogate i
brojne porodice (naalost, posle Vlastine prerane smrti iza
njega je ostao samo sin jedinac). Odluivi da se smesti u
mirnom kraju, Markov otac je isprojektovao funkcionalan,
udoban dom, sa ogromnim salonom, spavaim sobama s
pripadajuimkupatilima,komotnomkuhinjomitrpezarijom,
sa manjom terasom, du celog stana sa uline, i veim
balkonom,orijentisanimkadvorinojstrani.Poredtogstana
na spratu je postojao jo jedan, namenjen posluzi. On je,
kasnije, bio preureen u Svetlanin atelje, poto je odluno
odbiladaprihvatioddraveponueni,naStaromsajmitu.
DaradimnamestugdesupobijenibeogradskiJevreji?!
Niusnuodgovorilajekategorino.
Stoga je zid u stanu za poslugu, izmeu sobe i male
kuhinje,biosruenitimedobijenjedinstven,svetaoprostoru
kome je mogla da slika. Posle njene smrti, vie od godinu
dana, atelje je stajao netaknut. Onda ga je Danilo raistio,
ponovo podigao pregradni zid, pomerivi ga u odnosu na
prethodnidabidobioveiradnideo,iumalistan,kakosu
ga interno zvali, sastavljen od minijaturnog predsoblja,
kupatila,ajnekuhinjespultomzaruavanjeisobe,smestio
svoj i Frenkijev biro. Kada se oenio Tamarom, bilo je
praktinije da se preseli kod nje, zbog Tamarine teko
pokretne majke, ije se zdravstveno stanje pogoravalo.
GodinudanakasnijegospoaZdravkajepreminula.Frenkii
VidasuotiliuKanadu,aDanilojeodluiodaradikodkue,

146
sam. Tamara i on su ostali na Dorolu, Marko u velikom
stanu,aJovanaseuselilaumali.
U Markovom odsustvu, veliki je bio prazan. Frenki i
Vidasutuodseli.
Neraspakovanihstvari,svratasusmestiliBiljanuukrevet
iposedalizakraljevskivelikitrpezarijskisto.Poelajejedna
od gozbi koje su znale da potraju do veeri. Natenane, uz
razgovor, jeli su i pili; zauzvrat, priali su neumereno,
nezasito,bezpauze,kaodasevienikadneevideti.
ovee, kako sam vas se ueleo ponavljao je Frenki
neprestano,manakojojtemibili.
Iako su se Vida i on zaposlili u struci i finansijski dobro
stajali (oboje su solidno zaraivali; Vida, kao stomatolog,
netovieodnjega),Frenkijebiodeprimiraninostalgiando
neizdrivosti. Beograd mu je bio u krvi. Nedostajali su mu
prijatelji.
Sve mi nedostaje, ovee. Najvie ti, matori. Nemam s
kimljudskudapromenim.
UtosezauotelefonizJovaninogstana.Ustalaje.
tatebriga,pustidazvonireeFrenki.Kojevaniji
odnasovde,a?
Sigurno je Nemanja. Moram da se neto dogovorim,
brzou.
Naravno,biojeGoran.
Jesu stigli? upitao ju je, upuen u svaki detalj
Jovaninogivota.
Da.Tamosmo,utatinomstanu.
Dobro,ujemoseposle.
Nemojmezvativeeras.Neumoidasejavim.
Vairekaoje.
Drutvojezateklaudnevnojsobi. Nagnut prekostoia,
Danilo je neto ustro priao s Frenkijem. Neopaeno,
skliznula je na sofu, do Tamare, i naslonila glavu na njeno
rame.Tamarajujeaoljilapokosi.Tojujemaloumirilo.
...tako da ispitivanja Kantove lobanje, u krajnjoj
konsekvenci, dovode do jednog sumanutog zakona koji se
mogao roditi samo u potpuno pomraenim mozgovima.
147
Vrene su kraniometrijske analize po kojima su
dolihokefalne, kantovske lobanje, sa indeksom veim od
80, predstavljalekrunskidokazopripadnosti arijevskoj rasi,
pri emu su se oni sa brahikefalnim lobanjama, odnosno
indeksom manjim od 80, mogli legitimno, takorei na
naunojbazi,potamanitikaoniarasa.Numerikiizgovorza
genocid.
Nemaka pedantnost podsmehnu se Frenki. Sve
precizno.
U Buhenvaldu, koji je od Geteovog Vajmara udaljen
manje od dvesta pedeset kilometara, u monstruoznim
medicinskim eksperimentima pobijeno je ezdeset hiljada
Jevreja. A negde, u pozadini, kao arheuzrok, stoji lobanja
sirotog Kanta. Gete, Kant i Buhenvald. To je ta spirala
defektne logike, koju ne bi mogao da smisli ni Sioranov zli
Demijurg.
Vidaje,sklupanaufotelji,vedremalaodumorakojiju
jesustigao.Frenkije,gladanDanilainjihovihrazgovora,bio
bodar kao da je tek ustao iz postelje. Trebalo je nadoknaditi
godinudanarazdvojenosti.
Zakonozatitinemakekrviiastidonesen je trideset
pete u Nirnbergu, gde se, deset godina kasnije, sudilo
pohvatanim nacistima. Znai, krug se zatvorio, na istom
mestu, i Nemaka je morala da proe kroz dugi proces
denacifikacije, koji poinje priznanjem. Priznanjem i
suoavanjem.Starirauniuvekdolazenanaplatu.Uvek.
Neuobiajeno tiha, Jovana ih je odsutno sluala. Bez
stvarnog razumevanja. Sluala je romor poznatih glasova.
Pulsrazgovorakojijojjebiotakopoznat.Tojebionjensvet.
Frenki,Vida,TamaraiDanilo.Tosubilinjihovinonirituali,
kojisuznalidaseokonajuzorom.
Preko puta,nadrugojobali, udrugojdimenziji,postojao
jeGoran.
UtojojseDaniloobrati:
tonisipozvalaNemanjudasvrati?
Zbunilase:
Neznam...nijemipalonapamet.
148
 Daj,jaugaokrenuti.
Ne vredi odgovori ona, pribravi se. Rekao je da
izlazi.
AhareeDanilo.
Posmatrao ju je nekoliko sekundi, sa neizgovorenim
pitanjemnausnama,pasevrationapreanjutemu.
Gledaojujenaistinain,ispitivakinepoverljivo,kadaje
izvrdaladasnjimakrenenamore.
ProputaGrku,brenavaljivaojeFrenki.
Doiuja,zakojidan.Najverovatnije.
Kako to misli, za koji dan? Ili kree s nama ili nee
uopte doi ree Danilo tvrdo. Ne vidim razloga da nas
zavlai.
Ne zavlaim, nego smo se dogovarali... Nemanja i
Mirjanaijonekolicina,damodaodemouBudvu.
to,onda,priaupraznodaenamseprikljuiti?
Ne znam, moda se predomislim... ta ti je, Danilo,
stalnoimanekigardpremameni.
Gard?Samohoudasamnaisto.Akoneidesnama,
trebadatiostavimlovu.Nitavie.
Znai, definitivno smo otpisani kao matorci ree
Frenki,pokuavajuidaopustiatmosferu.
Ma,tatijereeJovana.
Dosadni, trkeljamo na terasi po ceo dan, Bilja pride,
cimanasigui,mamaovo,tataono,dapopizdi,auBudvi
narodno veselje terao je Frenki. Mora da je u pitanju
ljubavnaema,izjasnise,tatusad.
Kojisitiidiotreeona,udarivigablagopopotiljku.
Imanekatajnaveza...Frenkijepoeodapevui.
ZatotajnaubaciseDanilonervozno.Barihdosad
nismoimali.
E, stvarno ste nemogui ustade Jovana. Dosadno
vamje,pamezezate.
Izbeglajedaljirazgovor.Laknulojojjekadsuotili.

149
 36
Prviputsuvodililjubavunjenojsobi.
U deset sati nou vrelina je i daljepritiskala grad. inilo
se da je, izmoden jarom, Beograd iz sebe u dahu ispustio
svuskupljenutoplotu.etalisusekejom,poredreke.Zaavi
u mraniji, neosvetljen deo, podalje od guve, spustili su se
na iroku, betonsku bankinu. Goran je nabacio da ima
neodlonuobavezu,zbogkojemoraubrzodaide.Nastupila
je jedna od zategnutih situacija meu njima, kada bi on
izbegavao njen pogled, a ona nabusito utala; situacije u
kojima su bili prinueni da se nekako izbore sa upadima iz
stvarnogsveta.Jovanajenervoznookretalaogrlicu.Goranuje
pozvoniomobilni.Odgovaraojekratko,samosadain.
Bakadajesagovornikurekaoao,Jovanijeniskapuklau
ruci. Bila ju je uvrnula, jako i, odjednom, tirkizne perle su
poletele, odskaui, svuda oko nje. Pokuala je da ih zadri,
prepipavajuise,brzo,okovratainizgrlo.
Maminaogrlicareklaje,oajno.
Nemrdaj.
Oslonivi se na jedno koleno skupljao je rasute perle na
gomilicu.
Dodao ih je Jovani u krilo, i nastavio da traga za
ostatkom,paljivoprelazeirukompobetonu.
Doneojejonekoliko,nadnudlana:
MaminaogrlicaponavljalajeJovana.
Goran se spustio do nje i poeo paljivo da preruuje
perle u dep svoje koulje. Za poslednjim, zaturenim u
naborima haljine, morao je obazrivo da traga jagodicama
svojihprstiju.OseaojeJovaninukoupodlakomtkaninom.
Nije se pokretala, niti mu je pomagala. Bespomono je
posmatralataradi,dokjojsepogledmutioodkrupnihsuza
kojesujoj,nazadrivo,klizilenizlice.
Daujenapopravku.Biekaonova,nebrinirekaoje.
Posle, nije nita govorio. Obgrlio ju je svojom rukom,
uteiteljski. Zaista, nieg lascivnog nije bilo u tom pokretu.

150
Kao ni u njenom naslanjanju glave na njegovo rame. Ona je
mrcala,tiho,onjeekaodasesmiri.
Vremejesporoklizilo,poputribarskogamcakojije,tiho
brujei,laganoprolaziosredinomreke,ostavljajuizasobom
useknamirnojpovrinivode.
Dapoemo.Rekaosidamora...
Uglasujojseoseaonedavnipla.
Nemoram.
Toplinajojserazlilapotelu.
Sedelisuutke,neprirodnoukoeniupoloajuukomesu
sespontanozatekli.Spontanostije,umeuvremenu,nestalo,
a oni postali svesni svojih tela ruke koja je stajala kao
beivotnipredmet,glavekojasenijemrdala.Nekojemorao
daseprvipokrene;dapreuzmenasebeodgovornostkakoe
se razdvojiti iz prvog, nehotinog zagrljaja, a da to deluje
jednako prirodno kao to je bio njegov impuls da je
zatitnikizagrli.
Vidionetrizvezdeupitaga,napokon,pokazujuiih
prstom, ve utrnula od nemrdanja. Kad sam bila mala, u
stvari, kada je mama... umrla zadrhta joj glas zamiljala
samdasuonemoje,dameuvaju,kaodobrevile.
Nemoj,tomerazbijareeon.
Usledeemtrenutkuonjojdriliceusvojimdlanovima,
kao neprocenjivu dragocenost, okrenuto k sebi. Ona sklapa
oi. Osea lake dodire na trepavicama, jagodicama,
slepoonicama; svuda po licu. Njegove usne se sputaju do
jamiceudnuvrata,paopetkreunagore.Kadasporostignu
do njenih, veoma, veoma lagano, poinju da se ispituju u
svom prvom poljupcu. Ljube se obazrivo neno, izazivajui
se. On je prvi izgubio glavu. Poeo je da ljubi duboko,
prisvojno,bezumno.
Ondajezatrenutakizmie,saekadagapogledauoi,i
kaejoj:
Bolestansamodenjezatobom.
Ona veruje, svim biem, u rei koje je prieljkivala da
uje, ba tako reene, ba u jednoj noi punoj zvezda, kao u
Nerudinojpesmi.
151
 Ustalisu,sistommisliuglavi.Dokola,ljubesenezasito,
zastajkujui na svakih nekoliko koraka. Zaklonjeni od
pogleda,ukolimanastavljaju,jobestidnije,slepizasveoko
sebe. U jednom trenutku ona osea da joj Goran namie
bretelu na rame. Tek tada shvata da je bila poluobnaena,
skorodostruka.
Pogubiosamse.Ovde,naovomjebenomparkingu...
Gledajuseispranjenihsvesti,uagrenihoiju.
Idemokodmene.Samasamreklajeona.
Nije je bilo stid to je to predloila. Nije oseala nita
drugosempotrebedaodmah,istogasa,budesnjim.
im su zatvorili vrata, bacili su se jedno na drugo,
trgajui sa sebe odeu, nestrpljivo i udno. Svega je nestalo,
sveseizbrisalo.Postojalojesamonjihovovelikoiekivanje.
Isvejeispalokakotreba;nitaprekotoga.
Nijesedesiloprvijeizgovorio.
Lealisunaspramce.Udisalajenjegovdah.
Ne odgovorila je, bez taktiziranja. Zemlja se nije
pomerilapodnamadodalaje.
Tehnikigledano,biojetodobarseks.Moglajeproceniti,
mada nije imala bog zna kakvog iskustva; pre Gorana
spavala je s dva mukarca zbog kojih je, sa ubedljivim, ak
blaziranim izrazom dobrog poznavaoca teme, umela da
prezrivo prokomentarie kako je seks jedna od precenjenih
stvari.
Naslonilasenalakat,nadnevisenadnjim:
To je iz Za kim zvona zvone. Da se zemlja pomerila
podljubavnicima.
Ihoerekaoje.Znamdahoe.
Osealaseprazno.
Jedvajedoekaladaonustaneiponedaseoblai.elela
jedaostanesama.topre.
Runo je to smo doli ovde ree on. Nehotice je
aputao.
Agdebismo,inaeodgovorilaje.Unaempoloaju
dodalaje,sironijomuglasu.Uostalom,idajetu,mojotac
menikadnepijunira.
152
 Nagnuoseipoljubioje:
Javiutise,sutra.
Otila je u kupatilo. Dugo je prouavala svoj odraz u
ogledalu.
U ranom pubertetu znala je da se isto ovako zagleda u
svojlikidaponavlja:
Kosamja?Kosamja?
Poela bi da izgovara, kosamja, kosamja; onda jo bre i
tie,kosamjakosamjakosamja,svedokseosobaizogledalane
bi odvojila i postala samostalna linost. Neko ko nije imao
vezesnjom.Devojica,ijesuseusnebesmislenopokretale,
delovala je glupo i zastraujue, na izvestan nain. Da bi
prekinula igru koja je ni najmanje nije zabavljala, Jovana bi
zamurila.Pljusnulabisevodom.Pralaruke.Bealanapolje,
bezhrabrostidasejojednompogleda.
Sadanijebilonikakvihutvara,ninepoznateosobepreko
puta.
Podigla je kosu. Iskrenula glavu i posmatrala se iz tog
ugla.Paanfas.Iskezilase.Napuilausta.
Nita.
Samojaree.
Rukomjepoklopilalikkojijeunjuzurio.
.Zato?upitaseglasno.Zato?
Ula je u kadu i dugo se tuirala. Vratila se u krevet,
obgrlilajastukiposmatralakakodanpolakoosvajasobu.

37
I Goran seprevrtao,bezsna.Stotinu putaje ponavljaou
svesti svaku scenu sa Jovanom. eleo ju je osam meseci, od
one noi kada ju je posmatrao kako igra. U mislima,
153
povezivaojujesviolonelomistauzbudljivakrivinakojom
njenstrukprelaziuoblinukukova,kaoprenetsainstrumenta
dubokog, naglaeno senzualnog, punog, tamnog zvuka, od
koga prijatni marci poinju da gmiu od sredita pupka,
prekokime,kapotiljku,odkogase,doslovno,diekosana
glavi. Jovana je bila taj zvuk; od nje se moglo poludeti. On
jeste bio lud za njom; taj ovek koji je mogao etati svaku
lepoticuBeograda,biojeludzaJovaninimnenimtelom,za
njenim izraenim, tananim, lomnim strukom, za kolenima,
krhkimramenimaiglenjevima.Samopoglednanjihmogao
jedamupomutirazum.Zatoje,onda,noassveispalotako
obino;smueno,ak?
Nervoznojeustaoiodetaodokuhinje.Nasuojesebipie
izapaliocigaretu.
Osam meseci suzdravanja nije urodilo nekakvim
mistinim transom. Goranu se na licu pojavi podsmeljiva
grimasa, nalik osmehu. Voleo bi da sada popria sa Stivom.
StevanIli.Kakavlik.Jedanodonihkojiserodekaoudaci.
JedanodretkihskimjeGoranodravaovezujoodosnovne
kole. Tokom tree godine gimnazije Stevan, zvani Stiv, do
gue se zaglibio u ezoterije raznih vrsta. Bavio se jogom i
meditacijom.Prouavaoje,temeljno,astrologiju,itanjetarot
karata, numerologiju i svetlosni spektar aura. Redovno je
duvao.Nitavieodtoga.Pivoimarihuanabilisumujedini
stimulansikojisumupomagalidapronikneutajneljudskih
sudbina. Devojke iz gimnazije bile su opinjene njime.
Osoben,mraan,akzastraujuestrog,izaaojenaglaskao
nepogreivitumabudunosti.Seanseunjegovojsobi,gdesu
prozori uvek bili zastrti tekim zavesama, sa upaljenim
mirisnim tapiima i indijskom muzikom koja je dopirala iz
zvunika,zakazivalesusenedeljamaunapred.Inijeprimao
svakog. Odatle su devojke izlazile sluene i uglavnom nisu
govorile o onome to su tamo ule. Ipak, glas o tanosti
njegovih predvianja irio se Beogradom. Stiv je zanemario
studije psihologije. Poeo je da se izdrava od svog rada
novobeogradske Pitije u mukom obliju. iveo je sam, sa
svojim crnim maorom. Goran je povremeno odlazio da se
154
vide. Stiv bi ga doekao u svom izlizanom, udobnom
kaftanu. Utonuli bi u jastuke, duvali, i vodili apsolutno
otkaene razgovore. Gorana je Stiv nekako smirivao.
Zatvorenusvojsvetsimbolai.magije,delovaojeautentino;
otkaenodrealnostikojagavienijeniinteresovala.
Krajem devedesetih, u poplavi vidovnjaka koji su imali
redovne termine na televiziji, Stevan je izgubio dobar deo
klijentele.Stanjedelovaozaputeno,aonravnoduanprema
svojojbudunosti.
ta e, Goksi govorio je tromo sjebao me je mali
ekran TVprijemnika. Sofisticirani magovi vie nemaju prou.
Puko sam, burazeru. Ma, boli me briga. Za leba imam.
Spavam do podne, ustanem, nagutam se bensia, valjaju ih
na buvljaku uz elemabonda, krnem etirpet komada,
zavisiodgramae,zalijemihpivomijebemisezasve.
Lenjobisepodboionaofucanojastue,dubokouvukao
dim iz debelog dointa i zadrao ga u pluima, naizgled
odsutno sluajui Gorana. Onda bi, posle dueg vremena,
napolapodigaokapkeirekao:
Vidi,tosatommalom...
GoranmujepriaooJovani.Ponekad,kadbiserastaos
njom, svraao bi do Stevana. Ovaj nikad nije spavao. Bar je
tako izgledalo. Otvarao bi mu uvek obuen u isti kaftan,
umaen od noenja, sa istim potpapuenim,
poluraspadnutimpagericamanabosimnogama.Zimiileti.
Stiv je shvatio da je razlog Goranovih uestalih poseta
njegovapotrebadagovorioJovani.
...JovanarekaobiGoran.
Da. Vidi, suzdravanje je mona stvar. Mona. Zna
koliko energije se saima u tebi. Burazeru, ti sada moe da
levitira,stolikomenergijom.Bezzezanja.Mislim,supertije
to.
Stvar je u tome to...Ne, nije dane elim,elim, hvala
Bogu, ali nekako mi je... skoro neverovatna pomisao da
spavamsnjom.
Hmmm... Stiv je plutao po sobi, zajedno s dimom i
svojimmislima...odlaganjepotrebejeuvodutantrikiseks.
155
Pazi, vodi ljubav satima i kontrolie orgazam. Satima. Ti
sada ima tantriki seks bez dodira. Zanimljivo... Majstore,
kadtoeksplodira,bievatrometa,zapamtitatijeoldSteve
rekao.

Vatromet, my ass. Goran je zgnjeio opuak cigarete u

pepeljari.
Ponovo je premotavao film u glavi. Zbunila ga je njena
deija ustreptalost i neveta uurbanost. Uveren da ga
instinkt nije prevario (pun, gusti zvuk violonela spavao je
duboko u njoj; trebalo ga je samo probuditi), prebacivao je
sebi to nije umeo da ovlada njome. Umesto da je vodi,
pokuao je da se prilagodi njenom ritmu, ostajui, delom
mozga,svevremesvestan.Jebiga,jebiga,ponavljaojebesno,
usebi.Poeleojedahitneauozid.Uposlednjemtrenutku
seobuzdao.PrasakbiprobudioNikolu.UstalabiiZorka.ta
ti je, ta to radi, rekla bi, ti nisi otac, ve kreten; poela bi
jednuodsvojihpridika,nemislinadete,nikadtenemakod
kue, sve moram sama. Ne, to mu sada ne treba. Nikako.
Odloio je au. Tiho. I zavukao se u krevet kraj Zorke,
neujno.
Sutradan, kad je nazvao Jovanu, zvuala je ravnoduno.
Nipomenaoprethodnojnoi.Insistiraojedasevide.Izvukla
se,rekavidajojdolazeNemanjaiMirjana.Dannakontoga,
pristalaje.Nanjegovoiznenaenje,predloilajedasednuu
Kaleni, gde ju je polovina stolova pozdravila, dok su
prolazili ka jednom slobodnom, uz samu ivicu trotoara. Po
obiaju,Kalenijebiokrcat.Automobilisuprolazilitikuz
njih.Bilojebuno;moraosesagnutikanjojdabijeuo.
Delovaesurovopoeona.
Znamunapredtaerei.
Pa,danekaem,onda?
Rukajojjelaganopodrhtavaladokjepalilacigaretu.
Kaireeon.
Posleonog...Vienijeisto.
Bilo joj je neprijatno; izbegavala je njegov pogled. Nije je
dobrouo.
156
 Vienije,ta...?
Istoreeona,glasnije.
Goranustade.
Idemoodavdereebespogovorno.
U tiini su izbili do parka kodgradia Pejton ispustili
senaprvuklupu.
Nisammogaodatesluam,tamo.
Sedeli su odmaknuti. Instinkt mu je govorio da ne treba
dajezagrli.Nidajeuzmezaruku.
Moglasamsezakletidaneuspavatistobom.
Ispalo je traljavo ree on. Ali, problem je u meni,
razume?
Nebitnoje...
Isuviesamteeleo.
Nebitnoje.
Veomajebitno.
S mukom u stomaku i eljom da ponizi i trenutak
njihovograstanka,reklajezajedljivo:
Udariosijojednurecku,trebadatijetodovoljno.Ako
jesutinautomedatijekrivotonisiispaonajboljiljubavnik
usvemiru,i ire, obeavamdatenikomneu opanjkati.
lipsaresealed.
Gledaojeutravnjakprekoputa.Nijeseakniokrenuok
njojkadjerekao,spunimuverenjem:
Znam da ne misli tako. Zna vrlo dobro da ti nisam
priaokaojeba.Izvini,namernokoristimgrubure,jerjesam
biojeba.Profi.Ali,nestobom.
Ponovioje:
Stobomne.Akotinetoznai,ijasamsemogaozakleti
daseneedesiti.
Osetilajekakojeplavistid.Odnonihprstijudokorena
kose:
Izvini.Ogorenasam.Nasebe.Nijeferdatevream.I
nisammislila...
U redu, obrisano je. Reci mi ta stvarno eli da mi
kae.Spremansam.Pretpostavljam.
Ja ne umem da se ponaam kao ljubavnica. I do sada
157
smose krili,preutno.Govorilajebrzo, kaodajedvaeka
dapregurastomneprijatnouiode.Pa,ipak,bilasam,na
neki nain, ista pred sobom. Sada bi trebalo da postanemo
klasinipreljubnici,daponemdabeimodsvojihprijatelja,
odDanila,odTamareitate.Dastvarnolaem.Jatonemogu.
Nijezvualokaoprebacivanje.Jovananijetaktizirala,niti
je imala dalekosenih planova s njim. Bio je svestan da se u
ovajodnosuplelanaivnoidajenesposobnazalukavstvo.Da
nepokuavaodnjegadaiznudilano,uteiteljskoobeanje.
Razumemte.Potpunoterazumem.
Delovaojeuasnoumorno;umornodaakiodreagujena
pravinain.Nagnuoseunapredinadlakticamaseosloniona
kolena,zureiuzemlju.
Pitalaseoemumisli?
Onasesetilanedavnogdogaaja;splav,njihdvojeimali,
nevidljiviorkestar.

Treeg jula, dok su ispijali prvu kafu kod nje u kraju,

rekaoje:
Pozivam te na veeru. Ne boj se, idemo na potpuno
neprovaljeno mesto. Nikog poznatog. Ali, voleo bih da se
maksimalnoskocka.
Opetnekatajna?
Trebadaproslavimotvojdiplomski.Nasdvoje.
(Na ur uprilien tim povodom u Topolskoj, nije bio
pozvan.)
Doaojeponjuupoladeset.ekaojujeispredotvorenih
vratakola.
Lagano,sveanoodelo,belakoulja,kravata,besprekorne
cipele,rukanehajnozadenutaudeppantalona.
Jovaniklecnuenoge.
Nikad te nisam video u takvom outfitu ree on,
galantno je prihvativi za ruku. Youre taking my breath
away.
Takoe.
Odvezao ju je do najekskluzivnijeg splava Biser. Bio je
relativno mali, mesta su se morala rezervisati mesecima
158
unapred.
Neprovaljeno,a?upitaga,spremnadaodustane.
Ne veeras ree. Veruj mi. Najbolje da zamuri, ja
utevoditi.
Netreba.Samo,dazna,akojepuno,okreemsenalevo
krug,smesta.
Vai.
Otvarajuvrata.Splavjeprazan.Potpuno.Stolovigurnuti
u kraj, kruno, sem jednog, na centralnom mestu. Upaljene
svee,postavljenpriborzajelo,aekojesecakle.
Odjednom, muzika. Tiha. Uivo. Dopire negde iza ugla
ankakojisenevidi.
Jovanasezbunjenoosvre:
Jelovonekafora?
Ne. Noas je Biser na ree, vodei je, ukoenu,
polakodostola.Zakupiosamsplav.
Kadsuseli,zagnjurilajeglavuuruke:
Zatosiovouradio?Takomijeneprijatno.
Zatotosamhteodatipriredimneto...posebno.Poto
neitam,moraosamdamaznemnekuforuizfilma.
Skidajojruke,odmiese,smeijojsetoplo:
Nemojsaddamepokopaikaedajedukaki.
Jovananemoedasepovrati.
Dasamispaokulov.
Ne, ne odgovara, ali ne sasvim pribrano. Ispalo je
upravofilmski.ekajkaemu.Zatvaraoi,brojidodesetu
sebi.Ureduje.Smirilasamse.Uf,stvarnosipreterao.
Niizdaleka.Damogu,skinuobihtizvezdesneba.
Jovanasezasmeja.
Kelnersediskretnopribliavasaotvorenombocom:
Kao to ste traili kae Goranu, sipajui im pomalo
Brunello di Montallcino vina, da isprobaju. Berba iz
sedamdesetpete.
TvojegoditekaeGoraninazdravljajoj.
Jovanaotpije.
Izvrsnoje.
Kao i ti. Pri tom, ne muvam te, asna re. Ovo je isto
159
prijateljskaizjava.Zavaliseiuivaj.
Konamsvira?upitaga,veoputena.
NekiklincisAkademije.ujmene,klinci...Tusu,pred
diplomskim,tvojivrnjaci.
ta,injihsiiznajmio...?
Ne. Saznali su da ti dolazi, i prijavili se kao volonleri,
daulepajuvee.
Kasnije,ustalisudapleu.Viejeliilonaalu.Goranse
drao na odstojanju, inei se nevetim, a ona ga je uila
pravilnimkoracima.
Beznadeansluajreklaje.
Nediirukeodmene,potrudiuse.
NajboljekaouNekitovolevrue,dajavodimtebe.
Samo to sam, ini mi se, previsok za hendlovanje.
Dopustidaipakjabudemincharge.
Okretao ju je, naglo je presamiivao preko svog kolena,
padalajenanjega,kliberilisuse,upauzamasevraalizasto,
ponovopili,doksenjojnijezamutilouglavi.
E,sadvieneodgovaramzasvojepostupkerekla.
Navodimedaseokoristimprilikom?
Ne,raunamnatvojuplemenitost.
Ispratiojujeutriujutru,nepoljubivijeniuobraz.

Kako je tada meu njima bilo lagano. Kako se dobro

oseala. Bila je srena. Prokockano, uniteno, pomislila je.
Nikadvie.
Porednjihsuprotraladvapsa,uivahnojigri.Proaoje
zagrljeni par. Zatim jedan uurbani ovek, sa poveom
torbomuruci.Njihdvojesenisunipomerili.
Jovana je gledala u njegova povijena lea. Osetila je
napad munine. estok. Trebalo je izgovoriti neto kao
zbogomiraziise.
Goranjepreduhitri:
Tajmingjepotpunopogrean,alineelimdaode,ada
nezna...
Uzeojujezaruku.Paljivo,tekvrhovenjenihprstijukoji
subililedeni.
160
 Volim te, Jovana. To sam rekao davno, Jasmini. Otada,
nikome. I nije u pitanju tek zaljubljenost ili prevelik izazov,
madatitojesi...ili...bilotadrugo.Imaosampunovremena
dasepreispitam.
Govoriojepogledauprtogunjeneprste,kaodaseobraa
njima:
Volimte.Utomejeproblem.Moj,naravnoree.
Koliko je puta zamiljala trenutak kad e joj te dve rei
uputiti neko za kim premire. Koliko puta joj se steglo u
stomakupripomislikakoetoizgledati.
Iako je na izmaku dvadesetog veka bilo neprirodno
oekivati da e se mukarac na due staze zadovoljiti
rukoljubima, tajnim uzdasima i ponekim ukradenim
dodirom, iako je ak i neizleiv idealista poput nje morao
priznati da je namerno isputena, naparfemisana maramica
sa izvezenim monogramom, koju treba da podigne kavaljer,
odavno prevaziena kao sredstvo suzdranog, stidljivog
koketiranja kojim se ohrabruje udvaranje, ipak se nadala da
e, posle duih muka na koje e staviti svog izabranika
(stostruko e mu nadoknaditi njegovu upornost, ali prvo ga
mora iskuati, izmrcvariti ga kuanjem, ba kao Gruenjka
Mitju),trenutaknjegovogizjanjavanjaizgledatiuzvieno,na
granici patetike; neto kao odlomak iz Gordosti i
predrasuda.Netotako.
Oenjenoveksakojimjeona spavala(ve! ve!)nikako
se nije uklapao u njenu romantiarsku sliku. Niti je ona
moglanastupitisauzvienepozicije.Vienijebilanedostini
san, poput gorde lepotice s trepavicama boje pepela koju je
Pavle Isakovi, polulud od enje, bezuspeno traio po
lazaretu,paipocelojRusiji.Bilajesamoobinadevojkakoja
seuplelautuibrak.
Ona prinese slobodnu ruku grudima, tamo gde je
nesvesno poloimo kada izgovaramo re dua. Tu ju je
pogodilo. Sve je bilo tako komplikovano, konfuzno, tako
razdiruebolno;isvetotrebalojeprimitiodjednominaisto
mesto.Kaohitnuisporukuunevreme.Kaokadpreroka,dok
se jo krei, usred haosa od najlona, etki i kofa, stigne
161
nametaj, u ogromnim, kabastim kutijama koje se moraju
preuzetiodmah.Bezodlaganja.
Molimtedaovoshvatikaonajveiizrazmojeljubavi.
Jasam,inae,sebian,okoreliegoista,iovojemaksimumkoji
sam osetiodamoguzanekogdasertvujem,osimzasvoje
dete...
Jedvajeizdravaonjennepomini,bezumnipogled.
U pravu si,trebadaprekinemorekao je Goran. Da
sam na tvom mestu, nikada, ni u ludilu, ne bih pristao na
ovakvusituaciju.Zasluujedabudekraljica.Stvarno.Idok
ne odluim mogu li, imam li snage da raistim sa svojim
brakom...
Eto, to je bol o kakvom je itala. Ali, ovaj koji je oseala
svojim intenzitetom je hiljadu puta prevazilazio svaku
emocijuizproitanihstranicaoljubavi.Ovosedogaalonjoj.
Bilojestvarno.Tusenijemoglaodmeravatikoliinapatetike.
Ni kritiki procenjivati uverljivost. Ovo je bio njen ivot, ne
priaizromana.
Oseamogromnuodgovornostpremasinu.Tojejedino
tomespreava.
Netrebaprekinuga.Runasutaobjanjenja.
Jesurekaoje.
Oijojbehuogromne,unezverene;zauzelesujojcelolice.
Unjimajebilasvaona.
Jovana...zaustion.
Kaodaserui,usporeno,beumno,napravilajeblagiluk
glavom,naslonilaseelomnanjegovegrudiizajecala.
Ijatebereetiho,dajujejedvauo.
Trebalojedajezatitiodsebe.Dauinivitekigest.Ali,
semtuneinjenicedavitezoviodavnonepostoje,on je bio
odve slab da bi je se odrekao. Neka sve ide do avola,
pomislioje.Nekaon,sam,odeupakao,akojetocena.
Stegao ju je, nimalo zatitniki, ve kao ljubavnik koji
polae pravo na njeno telo; dlanovima je poudno preao
preko njenog nenog vrata, preko lea, do udoline gde se
lomionjenstruk.Ljubilagajebezzadrke,pomamno,udno,
krozsuze.
162
 Imam klju od stana, od jednog ortaka koji je na
letovanju.
Ne zastala je. Neu da se povlaim ni po kakvim
stanovima.Idemokodmene.
Onzaustidajojnetokae:
Znamdanijeuredureeona.Ali,takoje.Nemamo
izbora,nasdvoje.

38
Nisu stigli nita da misle, nisu nita oekivali. Mogli su
izgubiti jedno drugo; skoro da jesu. Njihova tela su
odgovorila na opasnost spontano, instinktivno, svojim
jezikom.
Osvestili su se mokri i zadihani u zaguljivoj sobi, na
podu. Sputali su se polako, kao da silaze niz visoke
merdevinekojelelujaju,okaeneniota,iznekogsvetagde
nije bilo prostora, ni vremena, a gde se sve odvijalo bez
napora, skoro bez njihovog uea, savreno lako i savreno
dobro.Iakojeprozorbioiromotvoren,jedvadasusemogli
dokopativazduha.Gradjebiotih.Gotovodanijebilozvuka
sa ulice. Leali su nauznak, jedno pored drugog, odjednom
oteali,ponovopotinjenizakonugravitacije.
Vejepoelodasviekadgajeispratiladovrata.Neboje
postalo prozrano; mrak u sobi se razredio. Mogli su da se
vide. Jovani su usne delovale podbulo, od suza i poljubaca.
Snanojujeprivukakasebi:
Mogao bih poleteti apnuo joj je. Stevan Ili je bio u
pravu. Goranu iskrsnu njegova slika pred oima
preklopljen kaftan, doint u ruci, poluzatvorene oi.
Budaletina je, ipak, znala o emu govori. Tantre, mantre i
163
akre. Nagomilana energija. Suzdravanje. I, onda, ludilo i
big bang. Da, bila je njegova, na pravi nain. Uporedio je,
munjevitom brzinom, svoja najrazuzdanija i najbestidnija
iskustvasaovim,noas.Niprineti.Ovo,saJovanom,nijebio
seks.Bilojetoprisvajanjecelogsveta.

39
Subotnji ritual iitavanja novina, odavno ustanovljen u
kui Rakia, prebacio se na drugu lokaciju: iz Topolske na
Dorol,odkadaseDanilopreseliokodTamare.
Jovana je sa naramkom kupljenih novina odlazila kod
njih, gde bi je ve ekala kafa. Iskljuili bi telefon i poinjali
svojitalakias,isprekidanglasnimkomentarima,uzvicima
negodovanja i gorkim podsmehom, poniklim iz nemonog,
stalnopodgrevanogbesa.Bilisutoneprikosnovenisati,retki
trenuci razvlaenja, kako je Danilo nazivao luksuz kratkog
dokoliarenjakojijesebidoputao.Poslebiizlazilinaruak,
iligaspremalizajedno,uvekuveimkoliinama,raunajui
nanezvanegoste.
Evo subotara pozdravljali bi se oko jedan popodne s
Bokijem ili Nemanjom, sa Vidom i Frenkijem koji bi, teglei
svojpijaniprovijant,svraalikodDanilaiTamare.
Pili bi po petu kafu, ili prelazili na estoko pie i,
dozvoljavajui da budu ubeeni od strane domaina, ostajali
dokasnogpopodneva.
Jovana se sa setom seala te oputenosti i mira koje je
zbogGoranaizgubila.Pocepaojojjeivot.Ujednojdimenziji
postojali su njih dvoje. U drugoj je ostalo, zguvano i
zgurano,svetojedotadapredstavljalonjenusvakodnevicu.
Subotavienijebilaonoodpre.Sadajekriompogledalana
164
sat i kad joj je bilo najlepe. Odlazila bi pre ruka ili se,
tekom mukom, silila da s njima pripremi obrok, pa bi
neuobiajenoranonaputaladrutvo.
Oktobar je bio izuzetno hladan. Studena jesen je dola
naglo, kao da se sveti letonjoj vrelini. Drvee je preko noi
ogolelo; lie je, utei, otpadalo u gomilama, pod naletima
jakogvetra.
U turobna jutra, vrativi se u postelju, jo toplu od
Goranovog tela, Jovana bi dugo zurila u tavanicu, bez
nagovetaja pospanosti. Nemir ju je jeo. Uasno je smrala.
Kao i Goran. Izgledali su ofucano; mrave, koate make
kojesebesomunopare,ravnodunenasvedugo.
Bilisukaobezglave.Mislilisudasunevidljivi,kaotoje
svet za njih bio nevidljiv ili samo nepotreban teret koji ih je
neprijatnotrzaoiznjihovogbunila.

40
Dvadeset i sedmog oktobra, kada je, po dogovoru
postignutom izmeu Miloevia i generala Veslija Klarka
poelopovlaenjesrpskevojskeipolicijesKosova,Daniloje
iznenadioJovanusvojimdolaskom.Bilojedevetsati.Uzoru,
Jovana je ispratila Gorana. Soba je bila puna njegovih
tragova.Sreom,Danilojujezatekaoutatinojkuhinji,kako
pristavljaajzaMarka.
Otkudti?
Smrknut,izbegaojenjenuobiajenizagrljaj.
Jeltrebadaponemdasenajavljujem?
GovoriojekrtimtonomkojijeJovanadobroznala.
JavljaosekadabiDanilouloiosvukontroludaneospolji
svojbes.Jer,njegovgnevjebiostraan;poznajuisebe,umeo
165
je da ga zauzda pre nego to bi izbio. Potisnut, sabijen,
izazvao bi imploziju razorne snage, posle koje je Danilo
postajaoleden,nedodirljivineumoljiv.Utim,dodueretkim
trenucima,mogaojedapreseeinajdubljuvezu,dajeiupa
bez milosti i aljenja, ne iz korena, ve ispod korena, do
poslednje ilice. Nije ostajao nikakav recidiv iz koga bi se,
eventualno, posle dugog vremena, veza mogla obnoviti,
makarunajpovrnijemsmislu.
Samo jednom bio je nekontrolisano pomahnitao. Mogao
jeubitioveka,razmiljaoje,posle,sauasom.

41
Jovanajeimalaosamgodina.Vraalasesasaengleskog.
Autobus je bio pun, ali ne krcat. Stajala je na zadnjoj
platformi. Drala se za ipku, uz prozor, i posmatrala kako
gradpromieunazad,kadajeosetila.
Bilo je toplopretoplovlanolepljivo, koe su gorele u
sluajnom dodiru, pa joj se uinilo udnim kada se jedan
mukaracpoeoneprirodnopripijationjuotpozadi.Uporno
ipolako,prislanjaosesvevie,dokjenijepritesniotolikoda
nijeimalamestadasepomeri.Ugledalajekakosedveruke
sputaju na ipku, do njenih. Bio ju je obgrlio. Malenu i
mravu, zaklonio ju je svojim telom od pogleda. Neto,
prislonjeno uz njena lea, poelo je da pulsira i da se mrda.
Nelagodase,namah,pretvoriupaninistrah.Mislilajedajoj
sekosadiglanaglavi.Mislilajedaenekotoprimetiti,dae
neko pokazati na nju prstom, da e se sve zavriti uz smeh.
Ali, niko je nije gledao. Niti je ona mogla ita da vidi od
njegovihruku.Trljanjesenastavljalo,uistomritmu,polako,
polako. Stajala je, oduzeta, dok je on valjao to neto, levo
166
desno,desnolevo,ritmikiponjenimleima;inilojojseda
na nju pritiska nekakvu ivotinju koja gmie, pokuavajui
daseiskobeljaizstiska.Nagnuoseknjenomuhuizaulaje
tiho,tihomrmljanjedobroje,dobro,a,dobro,a,odegajoj
sepodigaostomak.Dobro,a,dobro,aptaoje,mrdajuise
sveustrije.Htelajedazoveupomo;otvorilajeusta,alinije
imala glasa. Poelo je da joj se mrai pred oima, kad je
zaulaotarpovik:
tatoradi,jeli?!
Nekaenasespremaladasiei,stojeinastepenicikod
zadnjihvrata,primetilajeneprirodnuscenu.
Mr,baboreeovek.
BiosenagloodvojioodJovane.
Kome ti, mar? ta se stiska uz dete, majmune
nastavljalaje.
Bei,matora,kojitijesiktaojekrozzube,nepokreui
usta.
Barabonijedna!
Ljudisupoelidaseosvru.
Ispruiviruku,enaprivueJovanuksebi.
Utoseautobuszaustavionastanici.
Hajde, duo, sii sa mnom ree ena i izvue je
napolje.Jeltidobro?pitalajuje.
Uznajboljuvoljunijemogladaodgovori.Naslonilasena
batenskuogradu.Povraalojojse.Kaokrozkoprenu,videla
jekakojojprilaziDanilo.Mislilajedajojseprivia,alitoje
stvarno bio on. Iao je nekim poslom, preko parkia ka
Kursulinoj, kad je ugledao Jovanino prestraeno lice, belu
fleku na pozadini od tamnih, drvenih letvi. Neku
uznemirenuenukrajnje.
Jovana,srce,jeltipozlilo,taje?pritraoje.
Onajejedvamicalausnama:
Jedanjeovek...zamuckivalaje.Jasamsepomerala,
alionsestalnoprimicaoi...
On je ta, duo? pitao je. Glas mu je postao krt.
Promukaonaspecifiannain.Kaodasenajeozelenihdunja,
pa mu je njihova oporost suzila glasne ice. Krajikom oka
167
drao je u vidokrugu sumnjivu muku priliku koja je urno
odmicala.
Pritiskaoseuzmene,netomijepritiskaonalea...
Eno ga, onaj, onaj to prelazi ka trafici ree
usplahirenoenakojajepomoglaJovani.Pedofilizopaeni,
nafacimusevidi...
Danilovienijesluao.
Poleteoje,neobaziruisenasaobraaj.
Konice kola koja su skretala poludesno zakripale su
jezivimzvukom.Autoseukopaoumestu.Unezverenivoza
seuhvatiozaglavu.
Manijak iz autobusa se okrenuo i spazio momka, lica
izoblienog od besa, koji se, udarivi rukom po haubi,
odbacio,odskoiounapredinastaviodatriknjemu.
Shvatioje,instinktompodlaca,daDanilozna,inadaose
ubeg.
Danilogajesustigao,uskoku,ivrstogaepaozavrat.
ovek se zateturao unazad. Jednom rukom Danilo ga je
podigaouvis,kaootromboljenulutkuijesunogezalelujale
malo nad trotoarom, i udario, svom silinom, pesnicom u
bradu.
Detesinaao?Dete?!
Sruiose,cvilei:
Nisam.Joj,nisam...balaviojesukrvicu.
Danilo ga je utnuo u stomak. ovek se sklupao,
zaklanjajui glavu. Danilo se sagnuo, dograbio ga za kosu,
primoravigadaiskreneglavunagore,kanjemu:
Vidim li te jo jednom u kraju, ubiu te zaurlao je i
udario ga snanim volejem u lea. Puklo je muklo, kao da
mujeslomiokimu.
Sagustomkosomkojamuseuneredurazletelaokolica,
Danilo se doimao poput dinovskog, razjarenog lava,
nadnetognadplenom.
Spodoba na zemlji poela je da puzi postrance, dalje od
udaraca.
Danilo,stani!Nemojvie!
Jovanagajevuklaotpozadi,uplakana.
168
 Utrenutkusesabrao.
Neu,nebojse.
Koristei se situacijom, ovek iz autobusa je uspeo da se
pridigne. Drei se za stomak odepesao je, presamien,
osvrnuvisenekolikoputa,saivotinjskimstrahomuoima.
Jovana nije mogla da zaboravi tu scenu, niti je uspevala
da povee svog Danila sa onim razgoropaenim, monim
divomkojijenemilicemlatioovekanatrotoaru.

42
Nainilasenevetom.
Svataree.Kakvojetopitanje?
Suvislo.Modazaistatrebadasenajavim,dasenebih
sudariosnekimnavratima.
Danilovpromenjeniglaszazvoniojeunjojnauzbunu.
ta ti je od jutros? usudila se da nastavi tonom
nevinaceta.
tajetebiodsecaojereikadmoe,kadseusuuje
dadovlaionoubre,ovde,unaukuu?
Sa nogama naglo otealim uspela je da se nekako
domogne stola i sedne preko puta njega, pokuavajui,
uspanieno, da proceni koliko Danilo zna. Ruke koje su
drhtale,dralajeukrilu.
Dakle,Jovana?
utalaje.
Odakleproizlazidasimelagalaletos,kadasamtelepo
pitao...

169
 43
Pitao ju je iznebuha, po povratku s letovanja. Frenki i
Vida su se ve pakovali za Kanadu. Odmor im se zavrio.
OstavilisujotridanadaihpolakokrckajuuBeogradu.
Vidasehladilalepezom,aleisenavruinu.
Frenkisenijeninataalio.Njemujesvebilopotaman,
osimpomislidaeotiiuToronto,vekolikosutra.
Kad je sunce ovako peklo? etrdeset stepeni u
Beogradu,danima,istuasjadalaseVida.Nijemijasno
kakosiizdrala,adasenisiotopilaobratilaseJovani.ta
siuopteradila?upita,proteuisedasastolauzmetacnu
skrikomohlaenelubenice.
Zinidatikae.Provodilase,etotajeradilaodgovori
Frenki umesto nje, ne otvarajui sputene kapke. Zavaljen u
pletenojnaslonjai,preojekaozadovoljnimaak.
KadsmovekodprovodaobratiseDanilosestrive
neko vreme sam hteo da te pitam ta trai ti sa onim
Goranom?
Jovana je shvatila da su Goran i ona vieni. Da su je
opadai otkucali Danilu. Munjevito, proe joj kroz glavu
kakojujepodozrivoposmatraouposlednjevreme.
Druimo se odgovorila je, jedva gutajui pare
lubenice.
Jeli?Anaemusezasnivatodruenje?
Recimodajeizuzetnoduhovit.
Prvi znak zaljubljenosti je kad se riba nekritiki smeje
svakoj budalatini koju frajer odvali ubaci se Frenki ne
sluteikudarazgovorvodi.Kadjedobronasmeje,jebae
je,stopostozakljui.
IdiotereeVida.
Danilosenijeosvrtaonanjih.
Da sam na tvom mestu, dobro bih se uvao od tog
vickastogtipanastaviojedaseobraaJovani.
toznai...?
On je pokvaren i beskarakteran ovek od koga moe

170
oekivati...neprijatnaiznenaenja,unajmanjuruku.
Atigapoznaje,onako,dobro?
KojiGoran?upitaFrenki.
Ne, lino. I ne oseam se prikraenim zbog toga
odgovorijojDanilo.
Znai,sudipopriama.
Koji,bre,GoranponoviFrenki,oseajuikakotenzija
meuDanilomiJovanomraste.
Bie,ponjegovimdelima.
Delimapodsmehnuseona.
Nedelima,akobainsistira.
KojivieGoran,pizdamumaterina?podviknuFrenki.
Hoe neko da mi objasni ili ete me i dalje ignorisati kao
majmuna?
Jedan mutan tip. Sin onog DBovca, Popivode obrati
muse,konano,Danilo.
FiiijuuuzviznuFrenkitiho.
Pria se da je bio upetljan ak i u trgovinu drvetom iz
Slavonije.Pasenetosilnovadio,kadjeshvatiodaseuhvatio
ukolosvelikimbosovimagovoriojeDanilo,okrenuvise
Frenkiju.
Pria se ili se zna? upita Jovana, nervoznim potezom
oslobaajuikosuskupljenugumicom.Prekasno.Uisujojse
zaarileprenegojeuspeladaihsakrije.
Pa,jasenebavimuhoenjemdabihulazioutanineta
ikakotajprobisvetradi.Kadkaempriaseverovatnoimam
naumurelativnopouzdaneizvore.
Koliko je meni poznato, Goran se bavi nabavkom
kancelarijskogmaterijala.Iopreme.
Koje, vidi uda, isporuuje vojsci. Vaistinu, nema nita
neobinoutomedaVojskapazariodnekemalefirme,sapet
zaposlenih.Znasekomunametaposlove.
Jeli?Ako,informiime,molimte?
Neznamzato,alirekaobihnjegovotac.
MatoriPopivodajebiodrmatorreeFrenki,nehotice
dolivi ulje na vatru. Te veze su jo uvek ilave. Pacovski
kanali.Tojeneunitivo,ovee.
171
 Ne mogu da verujem odvrati Jovana uzrujano. Ne
mogudaverujemdasesadabavimoGoranovomporodicom.
Pa,neudajemsezanjegadagatakopomnoanalizirate.
Dotinitenebioenio,sveikadbihtelaodgovoriojoj
jeDanilo.
Onaselecnu.
Upuensiiunjegovintimniivot?
Upuen sam da je, kao i svaka ljiga, oenio ordinarnu
glupau,kojajezavrilanekiUP,DUP,RUP,jebemligata,
kojanitaneradi,semtotroinovacpobuticima,urednoga
ekadajojsevratisasvojihizleta,igajidete.E,takvi,kojise
sa takvim ene, oni se, duo, ne razvode, odmah da ti kae
tvojbrat.
O kakvom, sad, razvodu pria? upita ga Tamara
zaudeno.tajetebi?
VidiprihvatiJovana.Nijaneznamoemu.
VoleobihdagreimreeDanilo,spogledomkojije,za
onekojisugadobroznali,znaiotakuposlekojevienema
razgovora.
Frenkigalupnuporamenu.
Doktore,ovogputasibezvezezabrazdio.Pustideteda
se zeza nastavio je, iako je dobro razumeo blesak u
Danilovim oima. ta je, stvarno, boli dupe za neijeg
aleta.Evo,jasamojimnegovorimiubiobihsedameneko
procenjujepotometaonradi.Ilijeradio.
NepraviseblesavprekinugaDanilosuvo.Ovdese
neradisamoonjegovomaletu,veonjemusamom.
Frenkisepovue.
E, da skratimo ree Jovana, nervozno. Ako ti ba
smeta, neu ga vie viati. Jaka stvar dodala je ustajui i
kupeiviljukeitanjire.
A,ne,nemojdasevadinamenereeDanilo.Biloje
neeg preteeg u nainu na koji je sa njom govorio. Ima
dvadesettrigodine,pasamaviditatijeiniti.
Smetati,iline?insistiralaje,podigaviglas.
Svima je postalo neprijatno do neizdrljivosti. Vida je
napustila sobu, ponevi sa sobom pepeljaru da je navodno
172
isprazni.
Smeta.Veomamismeta.
Gledalisusenetremice.Dugo.
Ali,mojejesamodatikaem.Izborje,naravno,tvoj.
Onazaustidanetododa.
Zavrilismoreeonkruto.
Uredu.
Podigla je viljuku koja je skliznula na zemlju i
odmariralakakuhinji.
Uskoro se odatle zaulo kako buno ispira tanjire,
treskajuiih.
TojebionjenodgovorDanilu.

44
Sadajepodiglapogled:
Nisamlagalaree.Tadanisambilasnjim.Kunemti
se.
Tada? Tada nisi?! Dakle, u meuvremenu se razvila
vaa... strasna romansa, da ne bih stvar nazvao pravim
imenom.Tiznakojeje?
Jovanajeupkalaprst.UsvakojdrugojpriliciDanilobije
opomenuo.Dovodilogajedoludilatoonanasmenugricka
zanokticeilidonjuusnu.
valeracija,etokakosetozovereeon.Jovananaglo
cimnuiotcepiparencekoe;okonoktasepojavilakrv.
Itodubreladnodolaziovde?ekaoje.
Ponekadprotnuona.
Ponekad?!
Da.
Azato?Daseismejete?
173
 Onajesisalakrvizzanokticenapalcu.
Ilidolazinakresanje?upitaDaniloledenimglasom.
Bila je zapanjena njegovom grubou. Nikada nije tako
razgovaraosnjom.Nikada.
Nemojmemuitiodgovoritiho.
Daniloskoi,odgurnuvistolicu:
Ti si sila s uma! Jo me i upoznaje s tom barabom
uzviknuoje.

Dva dana ranije Danilo je naleteo na njih u Jazzbini.

Primetio ih je sa ulaza. I Jovana njega. Nije bilo mogue ne
primetiti Danila. ak i u prepunom klubu. Mahnula mu je.
Priaoimje,nevoljno.
ao, malena rekao je vidno ignoriui Gorana.
urim,samosamuleteodavidimdalijeBokitu,saekipom.
Nije.Bargajanisamvidela.
Danilojemogaoosetitikakoseonazatee,poputstrune.
Gledala ga je napregnuto; oi nije odvajala od njega, kao
hipnotisana.Sprodornomjasnoom,umagnovenju,prozreo
je Goranov i Jovanin odnos i zastao, zgromljen tim
saznanjem, razapet izmeu slepog besa prema Goranu i
prekomerne nenosti koju je, istovremeno, osetio prema
sestri. Pokuavala je da mu se slabano osmehne, sva
nesigurnairanjiva.Mogaojezaplakatiodsaaljenja,mukei
nemoikadaje,glumeiodvanost,Jovanazabacilaramenai
rekla:
Davasupoznam.OvojeGoran.MojDanilo.
Goranustade.Bilisuslinevisine.Danilozanijansuvii.
Naas su stajali tako, sasvim blizu, odmeravajui se,
otvoreno, da se moglo osetiti kako se u vazduhu sudaraju
njihove volje. Danilova, gvozdena, primorala je Gorana da
prvipoklekne.Usiljenoseosmehnuo:
Dragomijepruiojeruku.
Danilo ga odgurnu svojim hladnim pogledom, punim
neskrivenoggnuanja:
Meninije.Ninajmanjeminijedrago.
Hitro se okrenuo, ostavljajui Gorana u poniavajuem
174
poloaju.

Jovanagauhvatizamiicu:
Danilo,molimte,uetata.Nemoradazna,molimte
ponavljalaje,izgubljeno.
Brine o tati?! Pa, ti si pored njega ivog nou tajno
uvlaila tu... jajaru prevarantsku sebi u krevet. Moda si ga
predstavilaocu?upitaretoriki.Nisi,jerznadobroskim
siseuhvatila,pagakriomvercujeree.stiavajuiglas.
I sam je verovao da se stvar, jo uvek, nekako moe
popravitiinijeeleodaoptereujeMarka.
Molimte,Danilo...
Je l nije bio u stanju, ta velika valerina, da vam
obezbedismetaj?Ilisimusamaponudilaovuvarijantu?
utalaje,oboreneglave.
Kako si mogla da se tako ponizi? Jesi li naisto
poludela?
Oiglednosampoludelaree,bezprkosa.
Tojesvetoimadakae?
Zurilajeujednutaku,bezrei.
Tvoja volja, ako hoe da se i dalje vucara s tom
protuvom. Ali, ovde, nikad vie. Nikad. Jasno? Da nogom
vie nije prekoraio ovaj prag ree Danilo, ustajui. Jesi
meula?
Jesam.
Markunemojreidasamsvraao.
Klimnulaje.
Okrenuose,naizlasku.Videojenjenumravurukukoju
je savila u laktu, oslonila je na sto i na nju spustila glavu.
Krajnjomsnagom,obuzdaosedasenevratiinestegnejeu
naruje:tatoradi,malaludo,tatoradi.
Tresnuo je vratima za sobom, da su se stakla na
prozorimazatresla.

175
 45
Htelajedaprekine.Isteveeri.
Dolazio je Danilo, jutros rekla je Goranu, umesto
pozdrava,imjeulaukola.Znazanas.
Neekajuinjegovapitanjapreprialamuje,gruboibez
ustezanja, Danilove rei o njemu, Goranu, i o njoj. One
letonje, izgovorene pred Frenkijem. Jutronje, izreene u
kuhinji. Odluna da okona vezu, nije ga potedela nijedne
uvrede koju mu je Danilo uputio. Goran ju je sluao, bez
komentara. Nijedan mii mu nije zadrhtao. Iz profila, lice
mujeizgledaloneprozirno.Samojejakostezaovolan,kaoda
serukamaodupireonjega.
Krajje.Vieseneemovidetireeona,pomislividaje
nijedobrorazumeo.
Idaljejeutao.Zbunilase;tonikakonijeliilonanjega.
Svaka Danilova je na mestu oglasi se, konano.
Stoprocentnosamkriv.
Njojseumomentusmuio:
Ispod asti mi je da se rastanemo sa licitiranjem o
procentu krivice. Evo, ja je preuzimam, ako je to kljuni
problem.
Uvlaiouvaukuukaojajaranastavioje,kaodajene
uje.Tanotako.Ali,videeon.
ta e videti? upita ga prezrivo. Izazvae ga na
dvoboj?Odbraniemojuizgubljenuast!
Okrenuo se k njoj i ona, tek tada, spazi da su mu oi
mrane i prazne. Izgledale su kao provalije na licu. Crne
rupe,bezivotaunjima.Dvebore(bilajeuverenadadotada
nisupostojale),jasnosuseocrtaleokonjegovihusana.
I ja sam danas imao raspravu. Sa Zorkom. Jako, jako
runu.
Jovana ustuknu od njegovog izgleda. Od pominjanja
njegoveene,poimenu.
Selimse.Naputamje.Niveerasneuspavatitamo.
inilojojsedajojjekrvotokzastao.

176
 alise?nesvesnojojjeizletelataglupost.
Ne.
Vratio joj se onaj oseaj, iz vremena njenog Velikog
Straha,kadabijojsetelooduzelo.
Kakoto...kakoodjednom?
Nije odjednom. Imali smo, poslednjih meseci, nekoliko
eih scena. Naravno da ti nisam o tome govorio. Nisi
duna da uestvuje u mojim gadostima. Jer, stvarno je bilo
gadno.
Zastao je na trenutak. Jovana zapali cigaretu. Dim joj je
pekaosuvogrlo.
Nije me kinjila, ranije... iako je znala za moje veze.
Povremenobinapravilaponekualuziju,itojebilosve.Nije
se usuivala da ide dalje od toga. Row model eneekalice.
Prelazilajeprekosvega,dabimezadrala.I,unekoliko,toje
stvorilo udnu obavezu... moju prema njoj... Znam da ti je
tekodarazume.
Jovani je bilo odvratno da to razume. elela je da ga
zaustavi,davienitaneuje.
Moe biti da je Zorka ordinarna glupaa, kako se tvoj
bratizrazio,alinijednaenanijetolikoglupadaneosetikada
bespovratno gubi mukarca. Od letos, nije se smirivala.
Podivljala je, iskreno govorei. Prolazio sam kroz pravi
pakao. Vritanje pred detetom. Pretnje mojim roditeljima
kako vie nee videti unuka. Histerisanje o tome ta je sve
trpela da bi Nikola imao oca uz sebe. Onda ovi zovu mene,
plau,moledaseurazumim...Uas.Danasseokonalo.
Jovana se skamenila kao neposluno derite koje naas
uplaenozastanekadubahatojigrirazbijevazu.Svedosada
se nije stvarno bavila eventualnim posledicama. Nije sebe
teila da je Goranov brak prazna ljutura, privid odravan
samo zbog sina. Istina je bila da o njegovom detetu i eni
uopte nije htela da razmilja. Ni na koji nain. Okrutno i
sebino, sebe je uverila kako je to njegov problem. Njegov
deotereta.Netotoontrebadaregulie.Saimonanemai
nee da ima nikakve veze. Ionako, bila je zaglibljena vie
negotojemoglapodneti.Verovalaje,teilase,daeuskoro
177
(atouskorojebilomaglovito,nedefinisano,uveksepomeralo
iodlagalo)smognutisnageiostavitiGorana.
Nikada, nijednog trenutka nije joj padalo na um da on
moeostavitinju.Jomanjedaeostavitisvojuenu.Ne,nije
predvidela ovakav rasplet. Zapala je u udno stanje
bezoseajnosti.
Ispadadasamjaordinarnaglupaa.Verujmidanipo
emunisamosetiladatisenetotakodeava.
Verujem i drago mi je to nisi. Uinio sam sve da ne
oseti. Mislio sam da treba sam da dovrim ono za ta sam
odgovoran.Dastavimtakunasvojdvolianivot.
Ugasilajecigaretuiotvorilavrata.Guilaseukolima.
tasmouradili?reeona,zasebe.
Ti,nita.
Semtosamtvojaljubavnica.
Mojomkrivicom.Dosadasitobilamojomkrivicom.E,
pa,moralojedaseokona.
Pokuaojedajezagrli.Odmaklase.
Nemoj,stranomije.
Pa,nisamprvikojiserazvodi.
Nisi,aliovdesamjaumeana.
On provue prstima kroz kosu. Rekao je ono to se,
obino,utimprilikamagovori:
Nisitiuzrok.Mojbrakjebiotruoodpoetka.Samosam
imaoludusreudatesretnem.
Iporedtoga,delovalajeskrhano.
Modajetrebalodatinagovestim,nekako.
Moda.
Bojaosamsedaemeostaviti.Etozatonisam.Bojao
samsedaemireidajekraj.Kaotosimireklaveeras.
Svevremekolikosmozajedno,svevremestrepimioekujem
daeseokrenutiinestati.Stalnosambiopodtimpritiskom.
Stalno.
Zautaoje.
Njojjetuklougrudima.
Odluku sam doneo odavno. Onda kad se nismo videli
mesec dana. Ve tada sam znao. Osetio sam da se
178
sparuujem, da opet propadam u onu dosadu i
ravnodunost.Kuvalosetoumeni,alisamsetrudiodana
odnos, neto tako lepo i dobro to mi se desilo, ne zatrujem
priamaorazvodu.Hteosamdastanemispredtebeikaem,
gotovoje,slobodansam.
Izgledaojenamueno,naivicinerava.
Mislio sam da e ovo, na neki nain, biti radostan
trenutakzanas.Jasamsrean.Neonako,daskaemodsree,
potpunomirnesavesti.Ali,ovojenajpotenije.Premasvima.
Ne bih mogao da te se odreknem, Jovana. Ne bih. Pogledaj
me,molimte.
Biojeizmenjenpatnjom,alitakolep,zaistaneopisivolep,
dasenijemoglanasititinjegovoglica.Ivesledeegtrenutka
neto se u njoj pokrenu, preobrazi; ona potpuno omeka.
vor u stomaku joj se odvezao i snana ljubav ili potpuna
zaslepljenost, ko e znati, tek ono silovito oseanje koje ju je
obuzimalokrajnjega,ponovojezgrabi.
Goranosetinjenupromenu.
elimdabudemstobom,doklegodtinedosadim.
Ne ekajui da mu odgovori, utonuo je u nju dubokim
poljupcem, budei njihovu uvek tinjajuu, grozniavu
poudukojaimjepretvaralamozakulaganu,ukavupenu,
gdeje,uguena,nestajalasvakarazumnaodluka.
Recidasimoja.Sadsmemtakodatezovem.Svojom.
Najlepimukaracnasvetu,najnenijiljubavnik,kleaoje
prednjom.Figurativno,dodue,aliudatimokolnostima,kao
dastvarnojeste.Svejeuiniozbognje.Sve,dabijojpripao,
dabinjuzvaosvojom.Pritom,onamunijenitatraila.Sam
jeodluio.Da,vatrometjojserasprsnuouglavi.Doivelaje
svojzvezdanitrenutak.
Smereklajesveano.
Poljubiojojjeruku.Itojedelovalosveano.
Uradiemosvekakovaljaikakojeitrebalodabude,od
poetka.Presvega,moramdaseizvinimDanilu.Upoznae
mesasvojimtatom.Biemopravipar.Starovremski.
Klimalajeglavom.
Zaboraviemoskrivanjeilaiukojesamteupetljao.Sve
179
eispastidobro.
Ispalojesasvimdrugaije.

46
U prvo vreme, u Goranovom oskudno nametenom
iznajmljenom stanu, vodili su ljubav na svim zamislivim
mestima, sa novim, nesputanim zanosom. Vie nisu morali
daapuu,dahodajuneujnimkoracimaipriguujukrikna
vrhuncu raskalanog sladostraa kojim su bili potpuno
obuzeti. Hranili su ga nepresunim fantazijama i erotskim
igrarijama.Moglisudasezajednotuiraju,dasemeusobno
nutkaju zalogajima iz tanjira, koji bi doneli u krevet, da se
kikou, da se jure po sobi u tobonjoj bici koja bi se
zavravalaneobuzdanimmilovanjimaipotpunompredajom.
Bio jeto praznik njihovogvelianstvenog bezumljau koje je
gruba, tvrda stvarnost ubrzo poela da sve dublje zavlai
svojepipke.
eljni mira posle toliko meseci koje su proveli iskidani
strahovima, griom savesti i svojom nesmanjenom strau,
trudilisusedaizbegnusvae.Ali,njihovodnosvienijebio
skrivenoostrvce,izolovanoodupadadrugih.Najednom,bilo
je umeano toliko ljudi: prava neprijateljska invazija, pred
kojom je ljubav poela da se povlai, stiska, smanjuje,
pritenjenateretomkojinijemogladaizdri.
Vest da je Goran napustio svoju enu, koju je Jovana
sveano objavila, nadajui se, valjda, srenom raspletu,
Danilojedoekaonamrten.
I?Sadtreba,kao,daseoduevimosamojerekao.
Zatotako,Danilo?Neshvatamtaviehoeodnjega?
Ja?Nita.
180
 Razveose,zartonije...
Ve?!
Nijeformalno,aliseiselioipodneozahtev.
Tajseneerazvesti.
Daniloprogutaonabesmolimte,menizaljubav,da
izaemonapie,naveeru,daseupoznate.
Ne.
tadamukaem,kakodamuobjasnimdamojroeni
bratnee...
Tvojastvar.Neelimdauestvujemutome.
Uemu?
Uonometoetezadesiti.
Prasnulaje:
Tizna?!Pa,takosigovorioipre,dajebeskarakterani
ostalo.Krivotijetojeispalodanisiupravu.
Nelupetajreejojotro.
Lupetam,a?Pa,zatomi,onda,preti?Zato?
Pretim?!
Atajetonegopretnja,kadmikaedaemezadesiti.I
taemetozadesiti?ta?!
Upozoravamtedatakvomovekunetrebaverovati.
Dosta vie! Pa, nisam se, bre, uhvatila s nekim
monstrumom,ubicom,ludakom,nekim...nekim...
UreduprekinujeDanilo.Verovatnoznaskim si.
Povlaimse.
Uoimajojsevnunada.Spustilajeglas:
Jeltoznaidapristajedasevidimo?
Ne.
Tamaramuspustirukunamiicu:
Zatotolikozatee?
Nekaga,Tamara.Neugaviemoliti.
Aondasustvaripoeledauzimajumaha.

181
 47
...Izgledalo mi je da se sve urotilo protiv nas. Ba tako.
Deluje otrcano, ali ne umem da naem drugi izraz. Naravno,
s ove take, sa ove razdaljine, jasno mi je ta je bio pravi
razlog. Tada, reena da zbog Danilove nepopustljivosti
otrpim to nikada ne bih, samo da dokaem svom bratu da
nije i ne moe uvek i u svemu biti u pravu, verovala sam da
su u pitanju spoljanje okolnosti. Htela sam da verujem.
tavie, krivila sam sebe to nisam dovoljno tolerantna. to
ne umem da budem potpora oveku koji je, zaboga, prekinuo
svoj brak, u krajnjoj liniji zbog mene?
Darala sam po vatri, bilo je za pretpostaviti da u se
opei. Ali onoliko i onako?
Od kobnog etvrtog novembra kada se Goran preselio na
Novaka, poeo je Zorkin teror. estok. Bez nagovetaja oluje
koji ti daje vremena da pozatvara prozore i obezbedi svoju
kuu, upali smo, momentalno, u epicentar tajfuna. etiri
meseca mahnitanje gospoe Popivode nije se smirivalo.
Uvek pod izgovorom da zove zbog sina, neprestano je
uznemiravala Gorana. Zvala ga je po deset puta. Najpre, na
posao ili na mobilni. Onda se dokopala broja u Goranovom
stanu, pa smo morali da iskljuujemo telefon, ne bismo li
izbegli njene provale besa, pretnje i uvek nove zahteve. U
sred viednevnog histerisanja, deavalo se da ga pozove,
ljubazno, normalnim glasom, da se, navodno, mirno, ljudski
dogovore. Na ovaj ili onaj nain, Goran je bio prisiljen da joj
posveuje vie vremena nego kad su formalno (kako je on
govorio) bili u braku. Samim tim, nas dvoje smo se viali
samo uvee, kod njega. Okej, govorila sam sebi, proi e,
mora se smiriti. Nisam imala predstavu sa kim sam se
uhvatila u kotac.
Ukratko, iz predela polusvesnog, gde sam smestila
Goranovu porodicu, onako, u paketu, kao maglovite osobe,
kao prikaze iz sna ijih se ni lica, kamoli osobina,
temperamenta ili sklonosti, uopte ne seamo (od kojih, po

182
buenju, ostaje samo neprijatan utisak, neto s im se moe
izai na kraj, uz odmahivanje rukom san je laa, a Bog
istina, ili ve kakvom prigodnom izrekom koja rasteruje runo
predoseanje i upozorenje), najednom su izronile konkretne
linosti. Goran je u stan doneo uramljenu fotografiju svog
sina. Vie nisam mogla o njemu misliti kao o detetu. Nekom.
Apstraktnom. Trogodinji deki je bio neodoljiv; u pozi
ponosnog vlasnika malog automobila sa pogonom na
elektromotor, vano je gledao u objektiv svojim krupnim,
smeim oima.
Upoznala sam, dodue indirektno, ali veoma dobro,
gospou Popivodu.
Naposletku, sredinom decembra, pojavio se i Popivoda
senior, lino...

48
Zvono se oglasilo dok je Jovana nametala prekriva na
krevetu. asak pre toga Goran je siao do radnje da kupi
hleb. Mislei da je neto zaboravio, otvorila je, ne
proveravajui kroz pijunku ko je, i ugledala nepoznatog,
starijegoveka.
Dobro vee rekaoje.Nadamse da nisampromaio
stan.JasamGoranovotac.
Ne, niste, on je izaao, malopre... sad e doi ree,
proputajuigadaue.
Osvrtaoseposobi,kaodaneznagdedasesmesti.
Sedite ponudi ga ona, odmah se postidevi to se
ponelakaodomaica.
Ne,hvala.
Zuriojeunju:
183
 Viste,pretpostavljam...
Jovanareeonaipruiruku.
Popivoda uzvrati on, mlako je prihvativi. Brzo je
povukaosvoju.
Nijeokoliio:
Vidite, stvar stoji ovako. Ja u Goranove odnose sa
enom ne ulazim... hou rei, venanom. Niti s drugim
enama. Svakako vam je poznato da niste njegova prva
avantura.
Rekao je to sa otvorenom zlobom u glasu, nije umiljala.
Onaseskupiusebi,spremnanadaljuneprijatnost.
Mada, nisam verovao da e otii ovako daleko...
odmeriojuje,odglavedopete.Iznenaensam,priznajem.
Ovaj ovek je bio namerno grub; vie nije bilo mesta
sumnjiskakvomnameromjedoao.
Zato priamo ovako, s nogu? I u startu s...
nepoverenjempokualajedanapravirupicuuzidukojise
meunjimanamahuzdigao.Doplafona.Jasamvoljnada
vam...
Dozvolite da dovrim prekinu je, podigavi dlan.
Goran ima obavezu prema svom detetu. Da nema Nikole,
bilabidrugapria.Ovako,onnemapravadaseponaakao
vetropir. Dosta je njemu tolerisano. Dosta. Vreme je da se
uzmeupamet.
Jovana je nehotice pogledala ka hodniku, nadajui se da
eseGoranpojavitiiprekinutiovuscenu.
UpravustepotvrdiPopivodanjenuneizreenumisao,
ovla mahnuvi glavom u istom pravcu. Nemamo mnogo
vremena. Zato, da skratim priu. Meni i mojoj eni je
uskraeno da viamo Nikolu. Odvojen sam od jedinog
unuka.PitanjejekakoeseZorkadaljeponaati.Recimo,ako
sepreuda...
Jovanisekrajusanaizviugru:
Izvinite,kakvevezejaimamstim?
Stari Popivoda je bio hladan, kao poskok pred napad,
skoncentrisannatodatopreistreseotrovurtvu.
Imate debele veze s celom situacijom. Inae ne bih
184
dolazio.
Znai,dolistezbogmene?
Da. Da vam kaem da sebe potedite, na vreme. Ne
zanosite se. Razvod ne dolazi u obzir. Govorio je
autoritativno, kao da je ona ae kome e biti oitana
bukvica,pauoak,dakleinakukuruzu.Nipokojucenu.
Nisamsigurnadasevipitateizletelojojje.
Popivoda je pogleda u udu. Prekrstila je ruke da bi
obuzdala drhtavicu. Delovalo je kao da je namerno zauzela
prkosan,izazivakistav:
Ako mislite da svom punoletnom sinu moete
odreivatidalismeilinesmedaserazvede...zaustavilase
uporei,smukom.Najboljerazgovarajtesnjimdovrila
je.
Razgovaralismo.Kaotovidite,bezrezultata.Zasada
naglasioje.Vamasamdoaodakaem.Virazumetekakoje
to.
To?ta,to?Nerazumemnataciljate?
Uverensamdaznate.
Ne,zaistaneznam.
Upiljioseunju:
Raslistebezmajke,zarne?
Sekundaznaajnepauze,ukojojJovananijeuspeladase
pribere:
Nemojte,onda,damomunukuoduzimateoca.
Svaobzirnostnestadeiznje;oisujojsevale:
Molim?! Kako seusuujeteda...njuspominjete uovom
kontekstu?! Kakav ste to ovek?! Kojom logikom se te dve
stvarimogudovestiuisturavan?Goranje,Boguhvala,ivi
zdrav...
Kao da ga time prizvala, Goran se pojavio u hodniku.
Biojezabezeknutprizorom;otacukaputu,saeiromurucii
Jovana,naspramnjega,sausijanimpogledom.
taseovdedogaa?upita.
StariPopivodajegladioivicueira,negubeiprisebnost:
Doaosamdavidimgdesisesmestio.
Ida,malo,popriasJovanom.
185
 Ne,nisamznaodajegospoicaovde.
Jovanaseprezrivonasmei.
Znaosi.Starisitilisac.Moradasiosmatrao.
Stidiseprocedinjegovotackrozzube,takodajebilo
jasnokakoimanaumusvezajedno,Goranovuopasku,ovaj
staniJovanuunjemu.
Malopresteizjavili,nedvosmisleno,daste doli da me
vidite.Sada,umomprisustvu,tobezononegirate.Sluitese
neistinama,daupotrebimeufemizamreeonajetko.I,pri
tom,govoriteostidu.Vinematestida.
Vidi se da nije imao ko da vas odgoji odgovori joj
otvorenogrubo.
Vi ste zao ovek uzvrati mu Jovana odmah. Jako,
jakozao.
Popivoda je trijumfalno pogledao u sina koji je utao.
Jovana im je okrenula lea i sela u fotelju, spram prozora.
Nije mogla da vidi da li su i koje neme znake njih dvojica
razmenili. Osetila ih je, estim ulom. Onda je brava
kljocnula. Goran je dva puta okrenuo klju. Izvirila je iza
naslona,jedvaobuzdavajuisuze:
Otiaoje?
Goranjeprilaziosporimkoracima.Spustioseprekoputa
nje.
Zaistasipunaiznenaenjaree.Besnojeduvaokroz
nos. Najblae reeno, frapiran sam tvojom izjavom.
Frapiran.
Trudilasedaostanemirna:
Ijasamfrapirananjegovimnastupom.Nastranutoje
doaotendencioznodameizvrea...
Nisimuostaladuna.Dapae.
Sobziromnatotasedrznuodamiizgovori,aemunisi
prisustvovao, dobro je proao ree. Glas joj je bio stegnut,
isprekidankaodaklizipoivicinazubljenognoa.Adrznuo
se,zatvojuinformaciju,dauzmeuustamojumajku.
Goranjenaglosplasnuo.Licemuseizduilouneverici:
Molim?
Zurilajeusvojerukepoloenenakrilu.
186
 Zatobinjuspominjao?
Pitajga.
Tebepitam.
Obuzdavajuisedanebrizneupla,polakojeizgovorila:
Da bi podvukao kako sam bez nje rasla, a sad Nikoli
otimamoca.
Tojerekao?Jao,jebaumusvepospisku.Neznataga
eka.Neznasiktaojekrozzube,zanesenunekidavnanji
obraun. Namah je zaboravio da je Jovana kraj njega.
Pesnicom je udario po kolenu. Napraviu mu haos. Haos.
Upaumusutra,damupredkevomoitam.Neemoivie
dateraposvom.Nee.Vie,ne.
Uinilojoj seda iznjegagovoristari Popivoda.Isti izraz
lica,isterei.Najeilase.
Uasnoliinanjegareklajetiho.
Trgaose.
Neliim.Nisamkaoon.
Skliznuo je na kolena, tik uz naslon njene fotelje,
laktovimaseoslonivinarukohvat.
Izvini.Zamojeponaanje.tosamseizleteo.Uasnomi
jeaototejeuvredio.
Nemoemevreatiinjenicatonemammamu.Dve
krupnesuzejojtihokliznuenizobraze.Radiseotomeda
samozaoovek,dosrizao,moetresnutitakonetoulice
nepoznatojdevojci,priprvomsusretu.Uvrediomejeostatak
njegovetirade.
aomije.Neelimnidaznamtatijeizgovorio.
elomseoslonionarukeskrtenenanaslonu,takodamu
je kosa dodirivala Jovaninu nadlakticu. U dugoj tiini, bez
pokreta, bol u Jovani je poeo da se stiava. Nije smeo daje
pogledauoi,skrhanstidomzbogsvogoca.Zardagakrivi
zbog postupaka onog malicioznog prefriganka koji se
nameriodameunjimadvomaposejerazdor?Krenulajeda
proe prstima kroz Goranovu kosu, ba kad je podigao
glavu.Gledaojujeodozdo,skrueno:
Molim te, pokuaj da razume. aletu istie vreme. I
kevi. Vidim kako se tope. Propali su. ta im je jo ostalo od
187
ivota?ZamislikolikoimjetekotoZorkavemesecdana
nedozvoljavadavideNikolu.
Jovanaustuknukaooparena:
Braniga?!
Ne.Samopokuavamdatiobjasnim.
Meni?Boljeobjasninjemudanemoedatiodreujeda
lieserazvesti.Ispalojedatizatotrebaroditeljskadozvola.
Sumnjamdajetoizjavio.
Ba tako se gospodin izvoleo izraziti. Govorio je
naredbodavnim tonom. Kao da si ti maloletnik, a ja neka
fufica, koje e on strpati u popravni dom, jer su se spanali
beznjegovogznanja.Pativerujilineodseklaje.
Trenutak malopreanje nenosti nepovratno je ispario.
Goransevrationasvojemesto.Uzeojeflomastersastoiai
nervoznootvaraoizatvaraopoklopac.
Jesi li rekao da hoe da stane ispred mene i kae,
slobodan sam, slobodni smo? Desilo se dijametralno
suprotno. Potpuno smo zarobljeni. Okruili su nas, ne
moemodamrdnemo,kouopsadnomstanju.Nesnosnisu.I
tvojiroditelji,iona.
Stvarinisutakojednostavne.Nemogusepreseijednim
potezom.
Nego se reu tupom testericom? Onom sa
optetehnikogobrazovanja?Ikojetostvari?Koje?
Jaimamdete.
Nije valjda? E, pa, da raistimo. Noas. Neu da mi
nabijaoseanjeodgovornostizbogNikole.Nedozvoljavam.
Da li ide kod dede i babe, da li ne ide, to me ne interesuje.
Izvini, postoje naini kako se reguliu odnosi. Postoje
socijalniradnici,sudskeodluke,akovenisteustanjudase
dogovorite. Dok se to pravno ne rei, zato ne raspravi
osnovne stvari sa svojom enom? Zato? Ionako svaki dan
idetamo...
Uputiojojjeledenipogled.
Naravno da idem. Ne elim da dete oseti drastinu
promenu.
Adosadasipasilnobiouznjegaizletejoj.
188
 Sigurnoneonolikokolikojetrebalodabudem.
Svakrvjojseslilauglavu:
Jesamliizatokriva?
Nisamrekaodasiimalokriva.
Ali,takoispada.
Ne,vetiuobraava.
Kaoto,verovatno,uobraavam,datvojaena...
BivadobaciGoran.
Biva? Jovana se ironino podsmehnu. Dobro,
biva... da s tobom manipulie na najgori mogui nain.
Nikolaplae...Nikolapitagdejetata...Nikolaneeuvrti...
Nikola hoe da ga uspava... Da li te je iz petnih ila se
trudiladagovorismirenozvalaudvanou,jerdetegoriod
temperature? Pa se ispostavilo da ne gori. Da ima obinu
prehladu.Vanodajepostiglasvojcilj...datedovue,kaona
uzici.Cimnezvonce,atidoletikaoposluanbatler.
tajetrebalo,daseokrenemnadrugustranuinastavim
daspavam?
Gledalisuseneprijateljski,podjednakobesni.
Ne,negojojmorapostavitigranice.Koje,bre,onada
vasdriupokornosti?
Prinuden sam da s njom taktiziram. Zorka je spremna
naraznebudalatine.
Jovanajeceptela:
Kao na primer da se preuda, to tebe dovodi do
poslednjegstadijumaoajanja.
to se nje tie, potpuno mi je svejedno da li e imati
frajera,mua.Jebemise...rekaoje.
Nije delovao uverljivo. Ili je bila suvie uzrujana i
povredena,pajemerilasvakunotuuglasu?Posmatralagaje
podozrivo,procenjujuinjegovuiskrenost.
...ali, da iz inata dovue, odmah,neku bitangu u kuu,
damojsinraste...
Bitangu? Oh, pa lepu si partnerku sebi odabrao. Finu
majkusvomsinu.
Molio bih te rekao je, suzivi oi na dva proreza iz
kojih je (Jovani se uinilo) sevala netrpeljivost da ne
189
priamooZorki.
A zato? Pa, mi ionako ivimo s njom odgovorila je
izazivaki, do sri povreena njegovim pogledom. Pa, ta
enajenonstopsnama.Iukrevetujesnama.
Zaustavise,zaalie.
?!Zaim,molimte?
Ublaiojeizjavu.
Reienetotonemisli,posleetibitiao.
Obino govorim ba ono to mislim. I rei u, bez
aljenja,dajetvojaenanula.Nikoinita.Jeltijasno?Nikoi
nita!Tisinjenstatusudrutvu.Njenaprofesija,njenivotni
poziv.Neulazimutokolikoteinakojinainvoli.Ali,uzto,
mimotoga,prekotoga,kakohoe,onajesvesnada,gubei
tebe,gubisvojpoloaj.Ilovu.Togaseboji,najvie.Patividi
skimsise,izato,enio.
Nebrojenoputajeovereeniceizgovaralauzamiljenom
dijalogu s njim. inilo joj se ako bi izale iz nje da bi se
preporodila, osloboena. Zaudo, nije joj laknulo. Naprotiv,
osealasekaodajeispilasopstvenuu.
Sadjedosta!uzviknuon.
I ja mislim da je dosta. Mislim da je najbolje da joj se
vrati. Vrati se, ne mui se vie. Okupite se, ponovo, budite
srenaporodica,kodosada.
Bili su van sebe. Disali su plitko, ubrzano. Ona zapali
cigaretu. Upaljaem je, nesvesno, kuckala o sto, odvrativi
glavuustranu.
Goran se zaputi ka kupatilu. ula je kako pljuska lice
vodom.Nijegadugobilo.Onajevedovrilacigaretukadse
pojavio:
Pozlilomijeree.
Biojebled,bledout,kaovotanica.
Utrnulamijerukaree,trljajuije.Neoseamjeod
laktananie.
Jovanapriskoi:
Zagrlime,dateodvedemdokreveta.
Nisambatolikoloe.
Mislimdajesireeonaozbiljno.
190
 Smestilagajedalegne.Otvorilajeprozor.
Njemu su se grudi ubrzano dizale i sputale, kao da se
borizavazduh.
Kakotije?
Onako.Neoseamprstenalevojaci.
Pozvauhitnupomo.
Nisluajno.
Licemmuproegr.
Molim te da pozovem nekog rekla je Jovana,
preplaeno. Bilo koga. Reci koga. Mogu Bokija. Dobar je
lekar,znae...
Odmahnuoje.
Osvrtalase,upanici.Akoumre,akoselogira?
Pozovitvoje.Evo,dodautitelefon.
Ne.Boljemije.
Videlosedagovorisnaporom.
Sedei na ivici kreveta, bespomona, uplaena, Jovana je
zazebla od hladnog vazduha i od Goranovog lica koje je, sa
sklopljenim kapcima, delovalo kao posmrtna maska. Ustade
daseogrne.
Neidireeon,neotvarajuioi.
Da li stvarno misli da bih otila? Htela sam neto da
obuem.Zimamije.
Leziporedmene.
Gorane, uasno mi je krivo to sam... poe ona
bojaljivo.
Nitanetreba...samodoiovde.
Zatvorila je prozor, upalila lampu na podu i skutrila se,
leima priljubljena uz njegov stomak. Stegnutog eluca,
oslukivalajekakoondie.
Molim te, Boe, molim te molila se u sebi samo da
mubudedobro.
U jednom trenutku uini joj se da uje udne zvuke, kao
da mu iti u pluima. Iskrenu se da ga pogleda. Plakao je,
kriomice.
Pusti,proieme.
Okrenula se na drugi bok. Priljubila je lice uz Goranov
191
obraz.
Ne gledaj me, neprijatno mi je... pokuavao je da se
zaustavi.
uzvratila je, ubrzanim pokretima milujui ga po
licu.
Izbliza, nije videla nita drugo sem njegovih oiju.
Beonjaesumupocrvenele.
Goranereklajeunastupunajistijeljubavi,zbogkoje
smoustanjudaseodreknemoisebezaradonogkogavolimo
netrebadaselomi.tosemenetie,kunemtisedatineu
prebacivati. Neumislitidasimeizneverioili...dasislabi.
Zaista.Molimte,nemojserastrzativie.Razumem,potpuno
te razumem. I tvog tatu razumem za Nikolu. Stvarno
govorilajetiho,iskidano.Modamejezatotolikopogodilo.
U pravu je. Vrati se svom sinu ponavljala je. Nisi me
prevario.Hteosi.Razumem.
Pridigao se traei maramicu. Ona mu je dodade sa
stoia.
Svetlolampegajeobasjaloodozdo;izgledaojestrano.
Nerazumeree.Poentajeutomedanemogudate
izneverim. Shvata? Ti si mi... tu... prstom je pokazao
grudnu kost. Tu. Deo mene. Malopre, dok smo se svaali,
oseaosamkaodaminekoupasrce.
Uzdahnuoje:
Voleo bih da dovedem Nikolu ovde, da bude s nama,
makarpopodne.Davienejurcam,dasenerastrem.Ali,to
bi mu napravilo potpunu konfuziju. Zato, moram da idem
tamo. Moram. U onaj pakao koji mi Zorka prireuje. Da
Nikolanebipatio.
Ustasumubilasuva.
U pravu si. Moj i Zorkin odnos je bio nezdrav, znam,
svestan sam. Opet, bio sam tamo. Na blesav nain, na moj
nain, nedovoljno, ali ipak sam postojao za Nikolu. Oseam
se krivim. Prema tebi. Prema njemu. Samo mi je jo matori
faliodatevrea,datemaltretira...
Pusti,nijevano.Pustiga.
Stvarno to misli? upitao je, i ona oseti radost u
192
njegovomglasu.Radostinadu.
Stvarno.
Kakvasitiosoba.udosi,Jovana.
Prolamujerukomkrozkosu,razbaruivije:
Hvala, dragi ree, i sama srena to su se smirili.
Goranu je boja poela da se vraa u lice. Izgledao je mnogo
bolje.
Dlanovimajepritisnuoslepoonice:
Pored tebe ispadam kreten. Svaki dan po neto. Na
kraju u te izgubiti. elim da si uz mene, bez sumnji, bez
pitanja.Atojenepravedno.
Uztebesam.Jesam.
Ljubavi, ovo e proi ree poniznim glasom krivca.
Gadnoje,alieproi.Verujemi,jelda?
Verujem.
Obgrlilagajeotpozadi,celimtelom,naslonivimusena
lea.
Miii su mu se polako oputali. Rasejano je milovao
njenakolena.Onapoklopinjegovurukusvojom.Ispreplelisu
prsteivrstoihstegli,nepomerajuisevie.Izgledalojekao
da su zaspali, iscrpljeni stresom. U neko doba okrenuo je
glavu tek toliko da je Jovana uspela da mu dohvati kraj
usana.Poljubilisuse,iskosa;nepredvienpoljubacizgledao
im je nov, posebno uzbuuju. Poeli su da se maze, dugo,
sporo, sa usredsreenou razliitom od njihove bezglave
poudeuijesusesrediteodmahbacali.Togputa,vodilisu
ljubavdrugaije,saozbiljnou,satragovimanedavnogbola,
i pojaanom eljom da jedno drugom prue vrhunsko
zadovoljstvo.Zavrilisunagi,isprepletanihnogu,sanjenom
glavom na njegovim grudima. Ali, trpki ukus ostao je
nezatrpan,nepobeden,uoboma.

193
 49
... da prva ozbiljna svaa povukla nit koja je poela
da se nezaustavljivo para; svaka naredna bila je sve burnija.
Kada se jednom izgovore rune rei, provali se brana. Posle
prve uvrede, lake klizne druga. Kod tree ve I ne trepne.
Dok sam se okrenula, shvatila sam da vie nemam kontrole
nad tim ta sam bila u stanju da mu izgovorim. Uruilo se
moje poverenje u Gorana. Mislim da sam ve tada bila
svesna, mada sam svom snagom potiskivala istinu, ne elei
da je vidim, licem u lice, zato je poverenja nestalo. Mislim da
sam ve tada shvatala.
Ali, drali smo se podalje od sutine. Kaili smo se, na
primer, oko toga to sam izbegavala da izaemo sa njegovim
prijateljima. Dva-tri takva pokuaja neslavno su se zavrila.
Ja sam, s tekom mukom, uspevala da sa njima razmenim
po reenicu ili dve, tokom cele veeri. Zamisli mene u drutvu
nabeenih gradskih faca, tobonjih mladih poslovnjaka i
njihovih pratilja, ena, ljubavnica, ta li su im ve bile, nisam
se udubljivala (a ta sam ja, pa, bila?). Zamisli mene u
drutvu tih primitivki; french manikir, isfenirane kose,
iskvarcovan ten. Samo sam se osvrtala da li ima nekog
poznatog; umirala sam od blama. Posle druge neuspene
veere, upriliene u fancy Que tal, Goran mi je, na povratku
kui prebacio da moje nervozno paljenje cigarete o cigaretu,
grickanje zanoktica i napadno utanje govore vie od reima
iskazanog prezira. Odgovorila sam mu kako sam ljubazna
koliko je mogue, u datim okolnostima. Da se ne mogu
usiljavati preko mere, sa nekim ija je svaka druga re
brate, ili majstore.
(Nisam mu odgovorila da me, u sutini, razaraju prie koje
bi muki poeli da vode, negde na polovini veeri,
poluapatom, o raznim mutljavinama u kojima su se
spominjale hiljade maraka, po sistemu doemi-doemti,
razmenjivale informacije o drugima koji dou, kome i koliko,
sve do onih koje su ispovrtali kroz krajeve usana, u krajnjoj

194
konspiraciji, ko je koga i zato overio. Videla sam da se
Goran, preda mnom, trudi da bude po strani. Kao, tu je,
zatekao se, nonalantno ih slua, ali to, zapravo, nema veze
s njim.
Imalo je, naalost. Bila sam prisutna kada bi obavljao
telefonske pozive u kojima su se spominjali veze na carini,
kontingenti, lani papiri, pozovisenaLazu, sredietiMika
eme.
ula, znala, i pravila se luda.
Jednom, na samom poetku naeg novog, slobodnog
ivota, kad sam u nekoliko navrata videla topke maraka koje
je vadio i premetao iz depa u koverat ili obrnuto, pitala sam
ga kako moe da se frlja tolikim novcem. Odakle mu, ako je
tano ono to mi je o svom poslu priao? Rekao je da su u
pitanju provizije koje dobija za nametanje dilova, da mu se
deava da zaradi, ali i da debelo pukne. Rekla sam, takvi
dilovi spadaju u kriminal. Ako je to istina, ako su Danilova
upozorenja bila na mestu, nema prava da mi preuti. Da li
ja s tobom mogu nastaviti, pod tim uslovima, drugo je pitanje,
rekla sam mu. Budi uverena da suvie volim svoj ivot, da bih
ga izlagao bilo kakvom riziku, odgovorio mi je. Ponovio je da
koristi veze koje ima; to nije poricao. Poveem ljude, uputim
onog kome treba usluga na onog ko pristaje da mu uz
podmazivanje oisti posao. Dalje je njihovo, kapira, rekao mi
je. Ne paam se tamo gde se vrte glavni interesi i obru
milioni. Niti znam ljude tog kalibra, niti bih im se pribliio, sve i
da mogu, rekao je. Ja sam riba iz pliaka, grizem na sitno.
Ovo to naziva frljanjem novcem, za velike dilove je pinuts.
Sitni.
Teile su me dve stvari prvo, to je sve radio otvoreno,
bez elje da mi neto zataji; drugo, to nikada, doslovce
nikada nisam ula nekakav nervozan, pretei razgovor,
nijednom nisam namirisala opasnost, nijednom, ni na kome
mestu, nije nam se priljamio nijedan kajla, nijedan lik koji
bi izazvao moje podozrenje. Kao da se takvi poslovi ne mogu
raditi u rukavicama, preko lanca posrednika. Znala sam, i
nisam htela da znam. Mislila sam, bila sam potpuno uverena,
195
da u ga vremenom promeniti. Kada nestanu razmirice koje
se tiu nas dvoje lino, kada se stabilizujemo, i njegov se
razvod ozvanii, polako u ga dovesti u red, mislila sam.
Nemoj se smejati, molim te. Vidim i sama koliko naivno to
zvui. Sada vidim. Onda, verovala sam, to jest htela da
verujem, u Goranova oputena, leerna objanjenja, u kojima
nisam nalazila ni traga nervoze, straha ili uspanienosti, to
bi mi signaliziralo da se u neto zaglibio; pre mi je izgledalo
da se koristi optom situacijom i da nema svesti o tome kako
je to nisko i amoralno.)

Ne moe oekivati ni da svi budu na tvom nivou, odvratio

je. A ja njemu, pretpostavljam da sa Zorkom nisi imao
problema po pitanju nivoa. Rekao je, zajedljivo, kako je on
spreman da proirimo krug. Evo, rekao je, predlaem, po ko
zna koji put, da odemo u posetu kod Danila i Tamare. Tamo ti
nee biti dosadno, a ja u se sasvim lepo snai. Spreman
sam da se izvinim, ruku u mu poljubiti k'o Don Korleoneu,
ako je to potrebno da me prihvati. Meutim, on nee. Je l'
tako? Onda sam zautala. Onda smo se pomirili. Burno. im
smo preli prag, ne palei svetlo, kao da vrimo neki obred
izvrnutog proienja, potucali smo se, uz zid,
raspomamljeno. Ba potucali. ee nego obino, kao dva
stranca obuzeta istovremenim, neodlonim nagonom.
Stalno se vrtelo isto. Stalno ispoetka. Da, bilo je i lepih
dana. Bilo je i mirnih, veselih, neusiljenih veeri, kad bi,
recimo, svraali Nemanja i Mirjana. Spremali bismo klopu,
gledali filmove, detaljno pretresali njihove ljubavne peripetije.
Dva puta smo otili i do njegovog pajtosa, nekog otkaenog
Stiva, da mi uradi natalnu kartu. Svideo mi se taj otkaeni tip.
Bar je bio privatno lud, bez posledica po druge. S njim je
Goran bio drugaiji nego s onim poslovnjacima. Razdragan.
Oputen. Deset godina mlai. U tim trenucima mi se vraalo
ono prvobitno oseanje, ona zaluenost. Jedva bih ekala da
odemo u stan, da vodimo ljubav. Ostajala sam da
prespavam. Ujutru bismo pili kafu, rastajali se uz poljubac.
Pravi ljubavni par. Normalan.
196
 Onda bi mi on saoptio kako mora da popodne izvede
Nikolu u etnju. Pa mi se ne bi javio do deset uvee. Pa bih ja
ponovo padala u jarost i vreala njegovu enu. Vikala bih da
se gore oseam nego kad smo se krili. Pa bi se on pravdao.
Dolazio po mene u Topolsku, govorio, ao mi je, nisam hteo,
volim te, Jovana, ne mogu bez tebe, i slino. Ja bih se navla
spremila i odlazili bismo u njegov stan. Ponaala sam se
sumanuto, kao da mi je neko odstranio deo mozga namenjen
loginom miljenju.
Usred tog haosa, kao bomba je pala vest da si
zatrudnela.

50
Poetkom jeseni devedeset pete, na tribini Centra za
antiratneinicijative,Danilojearaooimapopublici,traei
nekog. Uvek ista lica, na istim mestima, pomislio je
rezignirano. Sve do tanina predvidivo. Srbija je godinama
stajalanepomirljivoutaborena;nitijenekogizveeg,reimu
odanog, niti iz znatno manjeg, opozicionog, bilo mogue
prevuinadrugustranu.
Kad mu je vreme doputalo, Danilo je u Centar dolazio
zbogsvojihuverenja.Teveeri,zbogTamare.
Navlasuihupoznali,uguvi,naproslaviGSSa,gdese
Danilosluajnoobreo.Sranjenavalionanjegadamupravi
drutvo,Danilojebioslobodan,pajepristao.Sranse,nakon
kraegvremena,izgubio.Trebalojedaimdonesepopie,ali
se, oito, s nekim zadrao. Danilo je krenuo da ga potrai.
Laganoseprobijaokadrugojsalikadgajespopleopoznanik
izkraja.
Ooo, kako si? Kako ti se ini? upita ga, uz srdaan,
197
irokosmeh.
Danilojepokuaodaljubaznoodlunoprekratirazgovor,
ali domainski raspoloen Voja (verovatno i zagrejan kojom
aicom vie) nije imao nameru da tek tako propusti priliku
daseiaskasnjim.NesvestandaumladomRakiu(kakoga
je uporno zvao, naglaavajui time poznanstvo sa starim
Rakiem, to je, po njemu, predstavljalo solidan osnov
umiljene, nepostojee prisnosti s Danilom) izaziva otpor
svojim nastupom, iritantnom meavinom neutemeljeno
srdanogophodenjaiizlinesnishodljivosti,Vojajenastavio
priu o organizacionim problemima s kojima se morao
izboritidabisveproteklokakoprilii.
...iTamara,znaje...govorioje,dok jeDanilogledao
kakodaumakne.
Neodgovorirasejano.
Ne?!E,saduteupoznati.Moradavidinaupelicu.
Danilo nije bio ni najmanje raspoloen za kurtoazno
upoznavanjesbilokim,ponajmanjesVojinompelicom.
Vidi, upoznae me drugi put. Moram pod hitno da
naemSrkija.
Pusti Srana, nee pobei. Samo minut navaljivao je
ovaj.
Poveo ga je do grupe ljudi. Lako je lupnuo po ramenu
jednudevojku:
Nekmioprostegospoda,alimoramteukrastinaas
reejoj.
Okrenulase.
Tadasedesilo.Njemu,kojiseegaiosaslinimfrazama,
drei ih za priproste opise iz hercromana, dogodila se
zaljubljenost na prvi pogled. Nije ga oborila s nogu njena
raskona lepota. Daleko od toga da je bio imun na nju.
Posebno ensku. Ali, nije to bilo u pitanju. Ovog puta, ne.
Desilo se neto neobjanjivo on ju je prepoznao. Lice ove
devojke stajalo je u njemu, kao negativ na nerazvijenom
filmu, sa samo jednim usnimljenim kadrom, pohranjenim
dubokounjegovojpodsvesti.Znaojetajenasnimku(ta,on
gajenainio),aligajeodloio,ekaopravitrenutakdamuse
198
vrati,davidijeliuspeo,iakojebiouverendajeste.
Izrada fotografija mu je dugo bila omiljeni hobi; mrana
komora s crvenom lampom, tiina, odseenost od sveg
spoljanjeg, i uvek isti oseaj uzbuenja i iekivanja kada
kontureponudasenaziru,daseuobliavaju,dokonlagano
povlai hartiju po posudi s tenou; na beloj povrini,
nihilo, iznikli bi obrisi koji bi se brzo izotrili. Trebalo je
ulovitipravitrenutakipincetom,niprerano,niprekasno(u
suprotnom, slika bi ostala bledunjava, ili bi kontrasti bili
prejaki), naglo izvaditi mokru hartiju. Ceo proces Danilo je
sada izveo za manje od sekunde. Jo vlana, fotografija je
stajala pred njim. Nije se prevario; bila je remekdelo. Slika
koja ti vrati sve doivljeno iz asa kad je aparat kljocnuo,
posle dugog merkanja i traenja pravog ugla da bi se
zabeleiloiononeuhvatljivo.Bilajetofotografijanakojojsu
ostaleemocije.
Voja je neto blebetao, predstavljajui joj Danila koji se
ukipio,zgromljen.
Imala je crnu, sjajnu, ravnu kosu, poput Japanke, rupice
na obrazima, izraena, poluosmehnuta usta, i najdue,
izvijene trepavice koje je ikada video. Uskoila je u njega,
proavikroznaslageDanilovogiskustva,predanjihzanosa
enama, razoarenja to je svakoj nedostajalo neto, onaj
misterioznizaintojelodovodidoperfekcije imagije,lako
kao prst kroz rastopljen puter, bez ikakvog otpora materijala
kojibijeusporio.
Dragomijereklaje,veudobnosmetenanamestuu
Danilovomsrcu,uvanomzanju.Tamarapredstavilase,
pruajuimuruku.
Uskaaka,suvdlan,stisakbakaototrebadabude.
Dragomije.Danilouzvratioje.
Uistomasunekojujeuprolazumalogurnuo;piejojse
prosulopobluzi.
Uuupsreeona,nesvesnododajuisvojuauDanilu.
Brzojeotreslatkaninu,pazahvatilamokri,slepljenideo,ba
nagrudima,tamogdesezavravaodiskretnidekolte,idva
triputagaprstimaodigla.Izuglagdesezatekao,pokretikoje
199
je pravila, blago se nagnuvi napred, otkrivali su mu oblinu
uzdignutih dojki i krajiak belog ipkastog rublja. Reagovao
je na to s uzbuenjem kakvo je osetio kad je prvi put
dodirnuoenskuput.
Izvinite me, moram ovo da sredim rekla je zabacivi
kosuunazadiumaklakatoaletu.
ekaojedasevrati.Nakonizvesnogvremenaugledaoju
je,udrugomuglu,okruenuoboavateljima(kakoihjeistog
asazajedljivonazvao).Uhvatiojesebeunemoguojsituaciji;
sustezao se da joj prie. ekajui da vetar dune u jedra
povoljne prilike, lovio je, tu i tamo, njen lik. U jednom
trenutku ponovo su se nali blizu. Dobacila mu je osmeh,
neto kao izvinizaneprijatnostodmalopre, sigurno ga
proturiviizmeumnotvaglavaupokretu,ipogodilapravo
u metu. Zakoraio je k njoj istovremeno kad se na Tamaru
ustremio demekasti, elavi ilager. Pritrao joj je sa
okretnouobrnutoproporcionalnomnjegovojteini:
Duo,molimte,molimte,neizostavnomorauliBobu
govoriojeushieno.Prevaziaojesamogsebe.
Danilo ga je namah omrznuo; kapljice pljuvake koje su
muizletaledokjevrskao,njegovuoznojenuelu,rukukojom
jeobuhvatioTamarinunadlakticu,odvlaeijeuguvu.
Tamarajenestalaiznjegovogvidokruga.NaiaojeSran.
Danilogajerasejanosluao,detaljnopreeljavajuisalu.Da
jenekonijezaklonio?Izvijaojevratlevodesno.Ne,nemaje.
Vratiosenapreanjemesto.Nitamo.Nemogue.
tosiseuzvrpoljio?upitagaSran.Trainekog?
Ma,malopresam...poeDanilo.ZnaliTamaru?
upitaga,iznebuha.
KojuTamaru?
NemavezereeDanilo.immoedapitakoju,onda
jenezna,zakljuioje.
Dvadanajeekao,proveravajuisebe.
Treeg, izjutra, otiao je do Skvera, s namerom da
uhvatiVojunaprvojkafi.Zaciglodesetminutajeuspeoda
odnjega,silnozaradovanogtomuseDanilopridruio,kroz
nehajni razgovor izvue neophodni, njemu najvaniji
200
podatak. Nije bila udata. Mogao je da odahne. Voja mu je
istrtljaoioveeranjojtribiniuCentru.
Povuklaseposlednjihmeseci...majkajojjebolesnaiima
previe obaveza. udo jedno ta ta mala moe da povue i
tasvestiedaodradi.
Mladi Raki skrenu temu. Ubrzo je pogledao na sat,
lupnuo se po elu, sastanak u deset, moram da krenem, a
Voja, predusretljivo, samo ti tri, vidimo se opet, svrati
ponekadovako,dasmatorcempopijekafu,vai,vidimose.
Presekao se kad ju je ugledao. Mora da je ula dok je
pomagao gospoi do sebe da se smesti. Sedela je u prvom
redu. Poluokrenuta, neto je govorila svome susedu. Hitrim
pokretom otkopala je nalu koja joj je drala pokupljenu
kosuirastreslaje.Danilojezuriounjenpotiljak,kaodasetu
nalazisamicentarvasione.Negdenapolovinitrajanjatribine,
zauojenjendubokisiguranglas:
Ne smemo da stojimo po strani. utanje je
sauestvovanje. Ja ne mogu da utke preem preko ovog
masakrakojiseodigraouSrebrenici,azakojije,nanesreu,
odgovornavojskaRepublikeSrpske.
SramtebilopovikaovekizDanilovogreda.Imaoje
oko ezdeset godina. Ustao je i zavitlao pesnicom po
vazduhu.Svedavasjesramota.Doaosamdaujemdokle
moe da ide izdajniki soj. Laete, blatite srpsko ime i
izmiljatenekakavmasakr...
Gospodinepokuaojedagaprekinevoditeljtribine.
Gospodine,molimvas,nikomenebipalonapametdalaeo
tako poraavajuim i stranim stvarima. Broj ubijenih koji je
objavljenuizvetaju...
Kakav broj vikao je ovaj. To su izmiljotine! to,
malo, ne govorite o Jasenovcu, ?! O sedamsto hiljada
poubijanihSrba.Jeltrebalodanasiuovomratuistrebebez
odbrane?
Tamaraseokrenula:
Porodica moje majke je nastradala u Jasenovcu.
Uloila je silan napor da potisne emocije. Skoro cela. Ali,
nemam nameru da to koristim kao argument. Kao dokaz ili
201
uveravanje da govorim imajui na umu najbolje srpske
interese. Neu da mi mrtvi budu tapija za moje rodoljublje.
Nitidametiteodkvalifikacijedasamizdajnik.
Negotasiuzviknuovek.
Usalijenastalaoptagraja.
Nad Srbima u NDH izvren je genocid u striktnom
znaenju tog pojma ree Danilo glasno. Zvuao je
autoritativno; buka se naglo stiala, a stariji ovek koji je
zaustionetodakae,spustisenastolicu.Tamaraseupitno
zagledala u Danila. Za jedan kratki trenutak srce mu je
zakucaloapsurdnoludimritmom.Uspeojedasesmiri:
Naalost,dozvolilismodatonepostaneoptepriznata
injenica. U Titovoj Jugoslaviji o tome se govorilo samo u
ponekim kuama, tajno. Konspirativno. Jasenovac je postao
deosrpskeusmenetradicije.Propustilismodauradimoono
to su, mukotrpno i uporno, inili Jevreji da bi prikupili
svako pojedinano ime i prezime nastradalih u holokaustu.
Crnonabelo.I,nemojmosezavaravati,Jevrejimatonijebilo
lako. Iz ove perspektive, pedeset godina od zavretka
Drugog svetskog rata, zaboravlja se golgota kroz koju su
proli u dokazivanju evidentne istorijske istine o najveem
sistematskom masakru civila zbog etnike pripadnosti, u
celokupnoj ljudskoj povesti. Da nije bilo njihove istrajnosti,
injenicebibilefalsifikovane.Minimizirane.Poznatojekakva
jekonstelacijasnaganastalaodmahpozavretkurata.Idasu
Amerikancitihoamnestiralinacistikefabrikanteinacistike
zloinceniegranga. Jevrejisuekalidvadesetgodinadabi
na suenju Ajhmanu holokaust, kao definisan pojam, bio
dovedenpredlicepravde.
Dobar ste primer uzeli doviknu mu ovek koji je
inicirao raspravu. Paralela izmeu Jevreja i Srba je
oigledna. S tim to neete ovde da kaete, kao da se stidite
tog svetlog primera, neete da iznesete optepoznatu
injenicudasuSrbitokomratasvojeJevrejetitiliiskrivali...
GospodineokrenuseDaniloknjemu,podigavimalo
glastakvaoptepoznatamestasunasdovdeidovela.Opteje
poznato da su Srbi titili i skrivali Jevreje? Izvinite, gde ste
202
pronali taj podatak? U kome istorijskom delu, u kojoj to
studiji? Za vau informaciju, tokom etrdeset prve i druge
godine ubijeno je etrnaest hiljada i petstotina Jevreja na
teritorijiSrbije.Odukupnoesnaesethiljada,kolikoihjebilo.
Znai,devedesetposto.
Tojegolala!
To je gola istina. Moete ve sutra proetati do
istorijskog muzeja grada. Pozabavite se stvarnim
ispitivanjem, a ne optepoznatim kafanskim nagvadanjima.
Saznaete da je Beograd bio proglaen prvim judenfrei
gradom u Evropi. Postojali su autobusiduegupke, pretee
gasnihkomora,ukojesuihnounabijaliikolektivnotrovali.
Na Starom sajmitu je bilo pravo stratite. Nemamo prava,
ljudskog, moralnog da preutkujemo i ignoriemo povesnu
istinu.Potvrenukonkretnimbrojkama.
Pre nego to je njegov oponent uspeo da neto dobaci,
Danilojeautoritativnonastavio:
Ali, da se vratim na Jasenovac. Srbi su bili najodaniji
Titovojideji.Srpskikomunistikikadarnajposluniji.Srpska
vrhuka, ali i narod, posluno su usvojili lanu floskulu o
ustakoetnikim zloinima, kojom su oni dovedeni u istu
ravan.Istorijskuansudaseogenocidunadnaimnarodom
progovori jezikom injenica, propustila je prethodna
generacija. A onda, u vreme kada se, tokom 1989. godine,
rue svi komunistiki reimi u Evropi, kada Evropa prolazi
kroz najveu politiku promenu, kroz svojevrsnu reprizu
revolucionarne 1848, u vreme kada se, po dominoefektu,
posle berlinskog zida, komunizma oslobaaju Maarska,
Poljska, Bugarska, da ne nabrajam, na elo Srbije dolazi
SlobodanMiloevi,jedanapsolutnianahronizamsmuenog
mentalnog sklopa koji nam nudi shizofrenu kombinaciju
ostvarenja takozvane velike Srbije i, istovremeno, a sasvim
kontradiktorno, deklarativno zastupa kontinuitet Titove
socijalistikeJugoslavije,dakle,koncepcijuukojojnepostoje
politiki jasno definisani nacionalni i dravni interesi.
Naravno da takav ovek nije mogao doprineti istorijskoj
katarzi u vezi s Jasenovcem. Umesto toga, on je veto
203
izmanipulisao i do kraja, bojim se, nepovratno
iskompromitovao injenicu genocida koji su izvrile ustae.
Ono prekopavanje grobnica i jama s poetka devedesetih
sluilo je, na nesreu, samo kao alibi za rat, vetim
proturanjem teze da treba preduprediti novo istrebljenje
Srba.Natajnain,mismo,odstraneMiloevia,upotrebljeni
kaosredstvozaostvarenjenjegovihkonfuznih,protivrenihi
neodrivih ciljeva. Taj ovek je na najbesramniji nain
kanalisao nae kolektivno oseanje krivice prema
jasenovakimrtvama,priemujeono,probuenoivraeno
iz plitkog, jo sveeg zaborava, proizvelo snaan efekat koji
ostaje van sfere i moi logikih prigovora. Tu je vorina
taka u srpskoj istoriji. Od jednog naroda koji je pokazao
besprimerno herojstvo, ali i ojstvo u Prvom svetskom ratu,
doli smo do pozicije ratnog zloina koji je izvren u nae
ime.Sadatrebadasesuoavamosposledicamatepolitike.S
timdasusrpskesnageujednommestu,urokuodnekoliko
dana,izvrilesistematskimasakrnadhiljadamacivila.Tose
zovegenocid.Itujetaka.Pokuajzatakavanja,kaodajeto
mogue, kao da je svet lud, slep i gluv, pokuaj njegovog
minimalizovanjaipravdanjeistogpozivanjemnaprethodni,
izvren pre pedeset godina, pokuaj da se uspostavi
svojevrstan reciprocitet smrti, apsolutno je nedopustiv,
bolestanimorbidan.
ovekposkoi:
KovasplaadairitemonstruoznepriekojeoSrbima
izmilja Zapad? Miloevia pljuje razjareno se obratio
Danilu. Zato to titi i pomae nau neja koju bi balije i
ustae poklali? To biste hteli? Da ponovo dopustimo da nas
tamane? ?! Sve vas treba pohapsiti! Postreljati! Pu, bagro
nijednaotpljunusuvo.Oborivistolicu,izleteojeizsale.
Uskoro,tribinasezavrila.Kroznastalimetepriizlasku,
Danilo je pomno pratio ta Tamara radi. Vrebao je trenutak
kada e ostati sama. Video je kako se pozdravlja s nekom
enomiuskokusestvoriokrajnje.
Voleo bih da vas izvedem na pie. Ako imate volje,
posleovogneprijatnogistupa.
204
 Podigla je glavu, i prisno mu odgovorila, dok je jednom
rukomtrailanetoudubinisvogranca.
Navikla sam, ve. Na istupe, mislim. Raznorazne. I
nemojmipersirati.Delujemiondakaodasammatora.
Onseuurba.
Tamanposla.Izvini,modasenesea...upoznalismo
se...
Pretridana.
Danilookrilatiodsree.
Misliosamdasizaboravila.
Zbog incidenta s bluzom? Ne, htela sam da te naem,
posle,biosiotiao.
Htela sam da te naem. I ja tebe, eli da joj odgovori. I ja
tebe. Ali, neki hrapavi komadii piljevine napunili su mu
grlo; uti, gleda je, misli kako su svi uvodi meu njima
nepotrebni, nepotrebna je ova lagana sustegnutost, i izlasci
koji e uslediti i upoznavanje, misli kako sve to mogu
komotno preskoiti, misli kako je najbolje da joj kae, mi se
oduvek znamo, venaemo se, imaemo decu, iveemo jako,
jakosreni,poisamnom.Sada.elimdatezagrlim,ljubim,
raspuknuuseodeljedateosetimpodprstima.
Tamara je i dalje uporno tragala za neim. Spustila je
torbu i poela da vadi stvari; odlagala je na stolicu notes,
hemijsku, novanik, pakovanje papirnih maramica, privezak
skljuevima,debelufasciklu;gomilaseuveavala.Daniloje
bio fasciniran injenicom ta sve moe stati u jedan naoko
osrednji, crni, koni ranac. Bio je fasciniran svakim
predmetomkojijedoticala.
Imamoizajednike...nebaprijatelje,alipoznanike,to
da govorila je, usput, zagnjurena u unutranjost volebne
tane.
Kao,naprimer,Voju.
Aha nasmejala se vragolasto, s porukom da zna u
tanine, ta on misli o Voji, i da ona misli isto, i da su tako
sklopili mali savez, i da je mogao, Danilo bi prleteo od
Biraninove na Vraar da poljubi onog gnjavatora u oba
obraza,da gaglasnocmokne,kaopijanoblaenisvat,da ga
205
zagrli, hvala ti, matori, hvala ti, nema pojma koliko si mi
uinio.
Evojeree,pronaavizaturenunalu.Pridralajuje
zubimadokjekupilakosuiondajevetoprikaila.
Blenuo je u nju. Delovala mu je smireno, nesvesna onog
to u njemu izaziva. U istom asu, meutim, Tamara je
pokuavaladaseodrinanogama;priaojojjeDaniloRaki.
Trebalojojjevremenadasepribere.Preturalajeporancune
bi li izdejstvovala malo odlaganje. Napokon spremna da se
suoi s njegovim znatieljnim pogledom, osvrnula se, u
nedoumici:
ekamojonekog?
Ne,ne...treseDanilo.
Pa, hoemo li ree Tamara. Potrebno mi je da
provetrimglavu.
Imala je dvadeset osam godina, ispostavilo se, tokom
etnje. Radila je, kao sociolog, na Institutu za drutvena
istraivanja. Bila je mudra, topla, odmerena i sigurna u sve
to je govorila. Bila je ljupka i veoma enstvena. Zraila je
optimizmom i snagom; nekom naroitom vrstom vedre
jednostavnosti. Hodala je brzo, po navici, uvek u urbi, sa
unapred zacrtanim planom za taj dan, sportski obuena, ne
trudei se da garderobom istakne svoju izrazito lepu gradu.
Danilo je, meutim, znao ta se krije ispod svetloplave
Levis koulje s podvrnutim rukavima, ispod besprekorno
belemajiceifarmerki.Onjevebiosnjom.Poznavaosvaki
prevoj tog tela. Ve je ljubio udubljenje na njenom potiljku
(podigla bi kosu, ak i u polusnu, kad bi osetila da se on
uvlaiukrevet,prebacilajenastranusviknutimpokretom,i
oslobodilamekuuvalu,gdeseskupljaonjenmirisukojibise
Danilo zagnjurio). I zauden injenicom da hodaju uporedo,
kao stranci (kako je mogue da ona ne zna, da se ne sea),
trudeisedaseneponaakaoautentiniidiot,oinijemogao
odvojiti od nje. Sve vreme jasno je oseao kako mu
nekontrolisano poskakuje igla u dui koja je tananoprecizno
beleilaTamarinepokrete,glasiosmehkaoseizmiketalase,
iscrtavajui guste testeraste redove na rolni hartije koja se
206
beskrajnoodmotavala.
Saznao je da su u dvoiposobni stan u kome je ivela s
majkom njih dve primile izbeglice Tamarinog ujaka sa
enomidveerke,kojisupobegliizHrvatske,neuspevida
ponesuitavredno,semmalonovca,dokumenata,garderobe
i jednu kutiju s porodinim fotografijama. Bili su, praktino,
bez sredstava za ivot. Odmah su podneli molbu za
iseljeniku vizu u Kanadu. Leto je prohujalo, odgovora iz
ambasade nije bilo, pa je Tamara potegla veze da svoje dve
sestreupieugimnaziju.Uprostorupretesnomzaestdua
valjalo je organizovati spavanje, obroke, tuiranje na smenu,
kupovine i negu Tamarine majke koja se teko kretala posle
modanogudarakojijedoivela.Tamarajeuspeladaukui
uspostavi najbolji raspored dunosti i obaveza, prema
mogunostimasvakoglanaporodice.Uspevalaje,ak,dau
kutku sobe, na kompjuteru, do u pozne sate, radi na svojoj
tezi za doktorat. Zavravala ga je pod dodatnom tenzijom;
pretio joj je otkaz na poslu. Svim silama, novopostavljeni
direktorInstitutasetrudiodapronadepravnopokrienebili
je, zbog njenog otvorenog opozicionog delovanja, izbacio s
radnog mesta. Dobro se pazila da mu ne da povoda. Njena
plataimajinapenzijabilesujediniizvoriprihoda;jedvasu
uspevalidaseprehrane.
Opet, nije delovala kao oajnik, zarobljen u nemogue
okolnosti.Bilajetiposobekojasehvataukotacsaivotom,
danpodan,preduzimljivo,srano,bezjadikovki.Danilujeo
tome govorila mirno, iz iste ljubaznosti pred njegovom
radoznalou (hteo je da sazna odmah i sve, ono to je
predstavljalo okvir oko njene sutine koja mu je bila
neskrivena), ak s nekom vrstom dosade, kao da treba da
prepriasuvoparnulekciju.
Valjda Bog zna koliko moe nekome da natovari na
pleareklajeiprelanadrugutemu.Povrnomsluaocubi
njen poluosmeh, koji se krio u uglovima punih usana,
dodatno oduzeo neto od teine izreenog. Danilu nita nije
promicalo. Osim vremena. Promaklo mu je neprimetno.
Prebrzo.
207
 Iznenadiosekadjeonapogledalanasatirekla:
U,poladvanaestje.
Nemogue.Zarve?
Ve.Moramdasevratimkui.Dugosamodsustvovala
danas.
Igla je odskoila,naglo,nekontrolisano,ispisujuipretei
otarvrh.
Mogulidatepozovem?upitaoje,direktno.
Moe uzvratila mu je na isti nain. Da ti zapiem
broj.
Krenulajedaskidaranacprebaenprekojednogramena.
Nemapotrebe.Zapamtiu.
Izrecitovalajesedamcifara.
Tojenaposlu.Tamosamsvakogdanadoetiri,nekada
idue.
Akuni?
Injegaezapamtiti?
Samonapred.
Drugi,estocifrenbrojizgovorilajejobre.
Daniluseinilodajesrenikkojisedomogaonajuvanije
ifre.
Pomislio je da treba da proe deset ili dvanaest sati
izlinogmuenjaprenegotoeopetutinjenglas.

51
urke organizovane raznoraznim povodima, ili bez njih,
bile su Danilova i Jovanina specijalnost. Nasledivi talenat
svojih roditelja (neverovatna komunikativnost i sposobnost
prilagodavanja drutvu jeste specifina vrsta talenta), njih
dvoje su davali ton neponovljivoj atmosferi koja se, na
208
okupljanjima u njihovoj kui, uvek stvarala. Ima slavlja koja
ostajuuseanju.Podesisedasekombinacijapozvanihljudi,
muzika koja se te noi puta, specifini treptaji pozitivne
energije sliju u jedinstven, izuzetan doivljaj. Kod Jovane i
Danila, takav timung stvarao se bez izuzetka. Nenadmani
domaini, lieni bojazni da li e urka dobro uspeti, sa
oputenim osmehom na licu, kruili bi kroz gomilu
okupljenog sveta, odiui raspoloenjem koje bi zahvatalo
sveprisutne.
KrunasvihproslavabilajeNovagodina.
Od detinjstva naviknuti na magiju kienja jelke,
ukraavanja kue, tajnog pakovanja poklona koji bi do
predaje ostajali iznenaenje za primaoca, na bezbroj malih,
toplihporodinihrituala,DaniloiJovanasudoecimadavali
svean, izuzetan ton. Okupljalo se manje ljudi nego obino.
Sve je bilo kamernije i otmenije; raskona jelka sa zlatnim i
crvenim ukrasima, treptaji bezbroj plutajuih sveica u
posudamasvodom,kojesupucketaleusvimuglovimasoba,
briljivopostavljenstoinjihdvojeusvomnajboljemizdanju.
OnikojisuimaliprilikedaiskuseuvenedoekekodDanilai
Jovane, oseali su se istinski povlaenim. Dobiti
novogodinji poziv od njih, bilo je, u neku ruku, pitanje
prestia.
Tamara je hiljadu devetso devedest estu. godinu
doekalasDanilom.
Od njihovog upoznavanja, do tada, proteklo je etiri
meseca.
Uprvadvameunjimasenitanijedesilo,osimtoseona
beznadeno zaljubila, a on izgubio svoj zdravorazumski
kompas,pajeodvanohodaoupotpunopogrenomsmeru;
zapravo, bio je toliko pogubljen da vie nije umeo ni da
saberedvaidva.
Uprkos njegovom oekivanju da e se sve odvijati
munjevitombrzinom,Tamaramujeizmicala,klizilamukroz
prste. Nije glumatala zauzetu, samosvesnu mladu enu koja
od obaveza ne stie da digne glavu, niti se koketno
prenemagala, ve ga je diskretno i uporno, sa sebi
209
svojstvenom ozbiljnou i odlunou, drala na utvrenom
odstojanju. Prijateljskom. Malim, skoro neprimetnim
gestovima govorila mu je stani, ne kvari ovo to imamo,
ovakojedobro,nenavaljuj,izgubieme,povuiuse,otii.
Naao se pred zagonetkom, utoliko veom to je bio uveren
(kao u svoje postojanje) da mu ona pripada. Po zakonima
ljudskim, vasionskim, ljubavnim, sudbinskim, zvezdanim,
kakvimgod.Zatoje,onda,meunjimazapinjalo?Zatoga
nijehtela?
Nije mu bila uzdrmana sujeta. Mogao ju je osvojiti. Nije
sumnjao u to. Da vulkan u sebi nije drao pod strogom
kontrolom, iz njega bi se izlila takva bujica lave, da bi je
zatrpala, pre nego to bi stigla da shvati ta joj se deava
(razmiljao je o tome realno i kritiki, bez samosvojne
oholosti i muke umiljenosti o sopstvenoj neodoljivosti.)
Stvarjebilautomedanijetoeleo.Nijehteodajeosvoji.Da
je pridobije uz pomo uda koje je njegova mata mogla da
proizvedeunesavladivimkoliinima.Dajezaseni.Svetomu
je delovalo nedostojno glupo za Tamaru. Hteo je da meu
njimabudedrugaije.Bezzavoenja.eleojedaionanjega
prepozna. Da ga zavoli iz iste slobode. Nezamuene
opsenamabilokojevrste.(Kadbipokuaodatanodefinie
ta, zapravo, od nje eli, misli su mu postajale haotine i
raskaene.Bezdobrogtemelja.Bezsolidnogoslonca.Zatoza
njih nije nalazio rei. Ceo je bio u emociji, koja mu je bila
jasnaisamoizvesna,alineprepriljiva.Moradaseistodeava
vernicima,razmiljaoje.Moradajenjimasasvimjasnouta
veruju i zato, uprkos loginim pitanjima na koja nemaju
odgovor.)
U meuvremenu, razum se, nepredvieno, pomutio
upravonjemu.
Zahvaljujuiotvorenostiskojomjeodgovaralananjegova
pitanja, pred Danilom je iskrsavala itava galerija likova iz
Tamarineprolosti.Odsusretadosusretasnjom,premetaoje
poglaviosobekojebipomenula,imenabezlicakojimabion
davao lik, njene drugarice, profesore, kolege, njene bive
mladie.alioje,sonomvrstomglupog,uzaludnogaljenja
210
kojim nita ne moemo popraviti (utoliko vie nas razdire),
toTamarunijesreoodavno,tojenijezgrabiosamozasebe.
Kako je mogao da je zgrabi? Tamara je zavravala osnovnu
koludokjeonvebionadrugojgodiniarhitekture;sluioje
vojskukadjeonatekupisalastudije.akidajujeupoznao,
tada, da li bi obratio panju na klinku od dvadeset godina?
Verovatno ne, priznavao je sebi. Nikada nije osetio elju da
bude sa znatno mlaom devojkom koju bi oblikovao prema
sebi. Naklonost i interesovanje mogle su u njemu probuditi
samozrele,izgraenelinosti.enaskojomjeimaoozbiljnu
vezu,preTamare,bilajetrigodinestarijaodnjega.
Zbog glupe vremenske disharmonije, Tamara je volela
druge. Pripadala drugima. S njima se smejala, izmenjivala
nenosti,aputalanatelefonu.Ljubilaih.Ljubilaisveostalo...
Uuuhhh!!!(Nijedoputaomatidasedaljeraspaljuje).Kada
bi doao do te take, povlaio se, posramljen pred samim
sobom. Dovoljno priseban, shvatao bi koliko je duboko
zabrazdio, zatresao bi glavom kao da se brani od roja
nasrtljivih osa. Ali, ljubomora je ve pustila koren. Morao je
uloitiogromannapordajeprevlada.
Prvi ubod doiveo je kad je ponudio Tamari pomo da
sredi svoj auto. Kola su joj se pokvarila, a ona nije imala
novcazapopravku.
Popravietiihmojmajstor,znamgagodinama.
Autojekapumoru.Nesmemdasenavikavamdami
nekosastranereavaprobleme.
Ne zanimaju me neki sa strane rekao je. elim da ti
pomognem.Ja,konkretno.
Pa i ti. Ljubazno je to si se ponudio, ali ne mogu
dozvolitisebidaoekujempomo.Biloiju.
Nije ga, dakle, odvajala od mnogih koji su oko nje
obigravali.Srcemusestegloodtepomisli.taakojeonave
zaljubljena u nekog? ta ako sa strepnjom kakva njega
razjeda, ona eka da joj taj drugi prie? ta radi onih veeri
kad nije s njim? Rekla mu je da zavrava rad na svojoj tezi.
Zarjenemoguedajepozovenekipotencijalnisuparnik,da
onaostavipisanjeiizae?
211
 Teiosedaseuuhoenjeneraunaakosesamoproveze
pored njene zgrade i pogleda ka drugom spratu. udno, ali
momentalnobisesmirioakobisvetlausvimsobamakaulici
bila upaljena. Reio je da mu to bude odluujui znak da
Tamarajestekodkue.Pomagalomujedaprebrodinobez
ljubomornih misli, pa je uprkos oiglednoj apsurdnosti
takvogzakljuivanjaodluiodajednomuivotusebidopusti
luksuzisvesnobudeljubavnoglup.
Sluen, zaslepljen retroaktivnom ljubomorom na njenu
prolost u kojoj nije imao uea, s poremeenom
percepcijom odnosa, Danilo nije video ono to je naprosto
bolooi:Tamarajenjegovunaklonostdoivelakaoogromnu
opasnost. Odgovorna prema drugima koji su od nje zavisili,
vienegopremasamojsebi,nijehteladadodatnokomplikuje
svojivot.Nipocenuludogzanosa.Ulogjebioprevelik.
Danila je poredila s radioaktivnim elementom koji moe
bitilekovitumalimdozama.Uvelikim,bezzatite,nagolo,
otvoreno srce, njegovodejstvo jeneminovno pogubno; ubija
svojimsuvikom.Tamarajeznalazamnogekojesuuvezisa
Danilom poptuno sagorele. Bez njegove krivice. Prosto, bile
su preterano ozraene njime. I ona bi, bez sumnje, doivela
isto.
Danilojeapsorbovaosveokosebe.Nijesehraniotuom
energijom,vejujenehoticepotiraosvojom.Jednimpotezom
upijao je ljude u svoj sjaj, nesvestan koliko je njihov
energetski potencijal manji od njegovog. Da bi se on pratio,
osoba kraj njega morala bi da se udvostrui. Da se potroi
prekosvojihmogunosti,adaDanilotoineprimeti.Pitanje
jedalibiikadmogladaseoporaviakobijeostavio.Kadbije
ostavio, brzo bi ispravljala sebe. Kad; ne ako. Neminovnost
tog kad, ulivala joj je sranost da niim ne ohrabri njegovo
udvaranje, uverena da e se on, posle izvesnog vremena,
povui.
Nijeimaonamerudasepovue.Iporedoseanjakrivice
tokradenjenedragocenesate,nijeuspevaodasekontrolie;
dotripopodne,obeavaojesebidajeneeokrenuti,potajno
gajei nadu da e Tamara to sama uiniti, pa se revnosno
212
javljaonatelefon,ignoriuiFrenkijevoznaajnokaljucanjei
komentare:
Kume,sjebansinaisto.Kotetrebuvremeparenja.
OkumilisuseuproleetegodinekadaseFrenkioenio.
Vidajevebilatrudna,tojeFrenkijudavalooseajnadmoi
oenjenog,sreenog,porodinogoveka.
Dabe se mui, ovee, ionako e to uraditi, pa bolje
to pre... Okreni je, ta sad tu... govorio mu je
pokroviteljskimtonom.Needaseoda,tali?
Danilojesgorkimpodsmehompriznavaosebikakosuse
uloge obrnule; njemu je smetala nasrtljivost devojaka i
njihovo insistiranje da stalno budu zajedno. Sada je on
delovao kao dokon ovek, bez obaveza i oseaja za red, koji
nemadrugepreokupacijenegodajeprogoni.
ta je, Doktore pitao ga je Frenki posle nekog
vremena,ivozauentonemapomaka.Danilomuse,ak,
nijenipoveravao.Ipak,dovoljnogajepoznavaodashvatida
neprimenjivanje bilo koje taktike zavoenja ne predstavlja
Danilovkapric,niigrukoekomeprviprii.Netodrugoje
bilo u pitanju. Frenki je pokuavao da stvar malo pogura.
Jo se krka, a gromoglasno se smejao. Lepo kae na
narod,inadpopomimapop,jeltako?
Verovaoiline,menijedragodapostoji.
Aaaa otegnu Frenki Znai, zato ti tera polako, na
finjaka, na odstojanju, pa ad infinitum. Jer ti je ba drago to
nekunemoedasmotaposvom.
Nepadaminaumdanjusmotavam.
E,totijepametno.
Danilolupnuotastaturuiodgurnuje.
Jesitimenjaoparametreuovomprojektu?upita.
Nisam.Znadaneprkampotvomkompjuteru.
Kojimujeavo?reeDanilo.Delovaojerazdraeno.
Vidi, kume uozbiljio se Frenki saznao sam, jue u
Seansi,doksamkenjaosaonimatroinvestitorom...
Kojim?
Ma, onim avionikamioni Baletom, to nas zivka za
zgradu u Sokolskoj... Nebitno, bre, sluaj... Tip sluajno
213
poznajeTamarinogbiveg.Veljkosezove.
Daniluzastadeknedlaugrlu.
E, pa, otkaila ga je jer je bio sluzoljigavac. Devojka se
bori,samsimirekao,iBalemijepotvrdio,kae,jebejeivot
sa svih strana, a na tog tipa je mogla da se osloni ko do
mojega.PazikojijetolikkadiBale,vrhunaravnihohtapleri
prevarant,zanjegakaedajebiosasvimnedorastaotemi.To
jest,Tamari.Zatogajeutnula.
Kakosteuoptedolidonje?upitaDanilomahinalno,
dokmujesrceposkakivaloodradosti.Tamarajeostavilatog,
kako god mu bilo ime, koji ga je progonio, zbog koga se
bespotrebnomuio.SamooVeljkuodTamarenijemogaoda
izvue ni re. Raskinuli smo, pre pola godine, rekla je
zamiljeno,nekihodprvihveerikadsupoelidaseviaju.
Brzo je promenila temu. Ali, do kraja susreta delovala je
pomalo odsutno i snudeno, to je Danilu dalo povoda da
strepiodnjihovogmoguegpomirenja.
Jesiti,bre,paosMarsa?Pa,glavnabeogradskavakau
poslednje vreme ste Tamara i ti. Vodate se kao da idete u
srednju kolu.Ustvari, tinjuvoda,da budem precizan. Nit
paskoskugloe,nitjedrugomdaje.
Komenedajem?usprotiviseDanilo.
uj, kome? Misli da e joj neko prii dok se ti mota
okolo?
Danilo se zagledao u jednu taku. Izmeu obrva mu se
ocrtalavertikalnabora.
NeliiminatebedabudetolikosujetanreeFrenki.
BoranaDanilovomeluseprodubila:
Neradiseosujeti.Niutragu.
Ne bih rekao. Stalo ti je, previe, pa se boji da ne
ispui,toje.
Frenkijeukrstiorukeizaglavezabaciviseunazad.
Pa,taakoiispui?ta?Nijesmaksveta,jebega.
Danilu je mozak radio punom brzinom. Pogledao je na
sat:
Okupite se, cela ekipa, ti ih sazovi, ali obavezno sve,
kodmene,okoosmice.
214
 NagnuoseprekoFrenkija,uzeokljueveodkolaipoleteo
napolje.
Ej,ej!vikaojezanjimFrenki.Jeldapozovemiriili
uikrug?
Danilojeutrkusilazionizstepenice,neodgovarajuimu.
Frenkisevratiipoedaokreebrojeve,odmahujuiglavom,
saeretskimosmehomnausnama.
Vratolomno vozei oseao je kako se vraa u sopstvenu
kou.Frenkijevapogrenadijagnozasreomjeizazvalapravi
efekat.Shvatiojesveutrenutku.Vrtekauglavimusenaglo
zaustavila,mislisudolenasvojemesto.Kojisamjamoron,
govoriojesebi,dodajuigasdamunebiumaklasaInstituta.
Nekoliko minuta posle etiri, parkirao se kod Studentskog
parka.
Stigaojebakadjeizlazila:
Doaosamdateizvedemnaruak.Posleuteodvesti
kui.
Nemogu,naalost.Ineidempravokui.Imamgomilu
obaveza. Moram da odnesem Slaani knjige, obeala sam i
vukljamihvedvadana,padoapoteke,paubanku,ijoda
pokupimnekestvarishemijskog.
Obino bi se posle ovakve izjave Danilo dentlmenski
povukao, kao to bi to uviavno uinio u tesnom prolazu
izmeu rafova, da bi omoguio nepoznatoj gospoi prolaz,
bezopasnostidasenepristojnooeeonju.
Hvalati,usvakomsluajureklajeTamarasgremu
stomaku.
Nijeeleladagaodbije,nikako.Dajemogla,provodilabi
dvadeset etiri sata s njim. Ali, njihov odnos to nije
dozvoljavao. Zapali su u pat poziciju, njenom krivicom; nije
ka njemu emitovala onaj ultrazvuni, ulima neuhvatljiv
signal koji se registruje u najdubljem, instinktivnom delu
mukogmozga,dabiDanilostupiouakciju.tavie,upinjala
se svim silama da ga ne emituje. Bila je ve ozraena, pa se
poslednjom snagom trudila da se odupre. Verovatno ne
onoliko uspeno koliko je elela, im ovek Danilovog
formatajouveknijedigaorukeodnje.Tihdana,meutim,
215
donelajevrstuodlukudasedrisvojihplanovairasporeda,
netrudeisedaposvakucenunapraviprostorazaDanilai
sebe. Njegov poziv i hop, ona bi, brzinom munje,
pretumbala po glavi ta moe da odloi, ta da preskoi,
koliko joj vremena preostaje kasnije da trkom obavi ono
najnunije,daprereakockicesvojihobavezatakodaostavi
barjednopraznomesto,nebilisesnjimvidela.Satikojebi
proveli zajedno, viestruko su iskupljivali njenu rtvu. O
kojoj Danilo, istini za volju, nije imao predstavu. Kako i bi,
kad mu nikad nije nagovestila, nikad se odala, da gleda u
telefon kao u Boije drvce, ekajui da se on javi, dok su se
obavezesustizaleigomilale;umorilaseodpravljenjaprostora.
Moralajedaobaviiprokletubankuiprokletupotu,morala
je da stigne do Slae, i stvari s hemijskog ienja. Nee
viepravitiustupke;netraene,dodue,alikojeje,svejedno,
plaala neprekidnom griom savesti zbog nepozavravanih
poslova.
Tamaradubokouzdahnu.
Jelsenetorunodesilonaposlu?upitajeDanilo.
Ne, nita posebno. Umorna sam, to je sve. Mnogo sam
umornaree.
Prviputjeodnjeuomaloduan,rezigniranton.
udilobimedanisi,poredsvegatosisebinaprtilana
plea.Prirodnojedasiklonularee,osetividamusegrlo
stee. Kako je mogao biti tako neuviavan? Tek sada je
primetiodajeveomableda.Izgledalajepremorenoibolesno.
Nije prirodno ree ona imajui na umu neto drugo;
onotojuje,zapravo,muilo.Nesmemdadozvolimsebi
da zastanem. Ako stanem... ne znam, neu vie moi da se
pokrenem.
Uinilomusedasujojse oinapunile suzamaidaih je
zatotakobrzospustila.
Nesmetolikodazahtevaodsebe.Nemilicesetroi.
ak i tamo gde ne bi morala, prosto se potura. Ima jedna
poslovica,kae,akoskoiubunar,provienjenijedunoda
tetrai.
Neoekujemdameikotrai.
216
 Zvualajeujednoprkosno,gorkoioporo.
Jautetraiti,paidastohiljadaputaskoi.
Uzejezalakatiodlunojepovedekakolima.
Vozimte.ekamte,poredu,damirnozavriposlove.
Ondatiostavljamsatvremenaidolazimpotebe.
Danilo, razumi, nisam navikla. Lake mi je da se sama
organizujem,negodasederemtosederanira.
Ne deraniram se, ni najmanje. Naprotiv. Liim li ti ja
namazohistu?
Vetar mu je nosio kosu. On je zagladi svojim arobno
lepim,dugimprstima.Tamarajezurilaunjihkaoopinjena.
Jedino, ako ti smetam. Otvoreno mi reci. Da znam na
emusam.
Onajestajala,sazbunjenimosmehomnalicu,bezrei.
Dakle?
Ne,zaista.Nesmeta.
Odlino. Tako sam i mislio. U stvari, nisam mislio ova
dvameseca,otudzabune.E,vieihneebiti.Nijedne.
Delovalojekaodajojjerekaovolimte.
Na njenom licu se odigrao vidan proces; ozarivala se. Ba
tako.Kaodajesuncepolako,alisigurnopoelodasepomalja
iza natmurenog neba. Onda je odluno pocepalo oblake i
zasijaloupunojsnazi.
Sadmidajtukesuiranacodkogatiserameoteglilo
rekaoje.
Prepustilamuihje,bezprotestovanja.
A kuda idemo veeras? upita ga, detinje radoznalo,
hvatajuikoraksnjim.
Kod mene. Da upozna moje prijatelje. I Jovanu,
naravno.Akoseslae.
Dareklajeoamuenaodsree.
DokjeDanilovozio,izvadilajelabeloibrzopremazala
usne,pajejobrevratilafutroluudep,kaokriomice;prvi
put je ulovio neki gest koji je odao njenu elju da bude
privlana.Daniloseotopiodnenosti.

Frenki je bio oaran Tamarom. Ne samo on. Optom

217
aklamacijom je u ivom, telefonskom razmenjivanju utisaka
kojejesutradanpoeloodranogjutra,bioprihvaenstavda
Tamarapredstavljapunpogodak.
Za razliku od Danilovih prethodnih, ta lepa, duhovita
devojka nije nastupila kao ljubomorna enka koja eli da
omei svoj prostor u utvrenim odnosima i Danila prisvoji
samozasebe.Nijenastupilaniprepotentno,nisnishodljivo.
Nijeuoptenastupila.Samoseugnezdilameunjih,prirodna,
vedraineposredna.
U letu je pohvatala interne poalice i ifrovan govor koji
nastaju u decenijama druenja. Kao znak izuzetne panje i
naklonosti,Daniloilinekodrugiizdrutvaudostojiobiseda
pridolicu,uzbrojnefusnote,uvedeutajoblikkomunikacije.
Tamarifusnotenisubilepotrebne;kaodajesnjimapodelila
godine detinjstva i mladosti, bez problema je pratila
razgovor,ubacujuisenapravommestu,smerom.Svimase
uinilodajeveeprebrzoproteklo.
UvelikojeprolaponokadseBokiproteglioirekao:
E,ljudi,sutrajeradnidan.
Tamara,poveemotereeFrenki.
Neka, ostau da im pomognem odgovori ona. Nije
delovalo kao da pokuava da se prikae. Bio je to drugarski
gest panje prema domainima, jednako jednostavan i
obezoruavajui kao i distanciranost koju je do tada
postavljalaizmeuDanilaisebe.
Bezpitanjataikakodaradi,Tamaraseprihvatilaposla,
eretajuiusputsJovanom.Radilisuslono,bezzastoja,kao
da ponavljaju davno nauenu lekciju; svirali su u est ruku,
besprekorno. Posao je klizio. Dok je vraala stvari,
nepogreivo na pravo mesto (daicu zakaila iznad radnog
dela na pravu kuku, noeve poslagala u vertikalni dra
poredporeta),dokjeneprestajuidaodgovaranaJovanina
pitanja, reala tanjire i vadila oprane ae iz maine,
otvarajui ba onaj deo viseeg kuhinjskog elementa gde su
ae inae stajale, kao da joj neko apue tajna uputstva,
Jovana i Danilo razmenie znaajan pogled. Kuhinja je bila
sveto mesto. Nijedna Danilova nije dobila pravo da se tu
218
umea. Tamara je tu pripadala. Nije bilo sumnje. Na kraju,
onaobrisarukekrpom,presavijenaetvoro,onakokakosu
DaniloiJovanato,ponavici,uvekinili,iodloijetikpored
sudopere.Bratisestrasenasmejae,istovremeno:
ta?upitaTamara,poluzbunjeno.
Jovanapouridakae:
Takoimisloimoiostavimokrpu.
SpontanojezagrlilaTamaru:
Meni e, posle, Danilo udeliti uku, dodue logiku,
kakoonkae,alibamebriga,reiu...
Aaaaa,znaiovdeimamranihtajniupadeTamara.
Zlostavljanjadeceislino?
Da,da,zamanjegrekemesamozakljuavauorman,a
zaveemedobropremlatireeJovanaskrueno.
Tako, dakle. Znala sam da je Danilo too good to be
true.
Danilosesmekao,uivajuiunjihovomzadirkivanju.
Nego,ovosamhtela...tisi...nastaviJovanauozbiljivi
se...kaodasinaa,razume?
Tamarine trepavice se spustie poput dve male, crne
lepeze.
Ivistemeni...jakobliskiodgovorilaje.
Danilojehteonetodadoda,aligajeJovanapreduhitrila:
JesigledalafilmDevojkakojusamvoleo?
Ova podie pogled. Bila je malo zateena naglom
promenomteme.
Jesam.
Zna onu reenicu, s poetka, In a way he was like the
countryhelivedin...
TamaradovriuglassJovanom:
...everything came too easily to him otcvrkutale su,
zaneseno.
Oi su im, obema, blistale na poseban nain, kao da su
upravo razmenile ljubavnu, strogo uvanu informaciju, na
specijalnom,mukarcimanerazumljivomjeziku.
Zatolise,najednom,oseamsuvinim?upitaDanilo
retoriki.
219
 Sinosamgledalanavideu...nastavilajeJovana...i
plakalasam,iznova,naistimmestima.
SvakiputnadovezaseTamara,sanjalaki.
TooHablu,damujesvedolazilotooeasily,uvekme
podseti na Danila. Mada, sasvim suprotno, on nita nije
dobiotooeasily,aliodajeutisak,jelda?
CelimizrazomlicaTamarajojjepotpunoodobravala.
I ti si primetila, je lda? nastavila je Jovana radosno.
Trtljala je, gotovo gutajui rei. good to be true, a
jemimtidajeste,takavje,iprekotoga,kadgaupozna.Veruj
mi.Zatomebolikadmuizsurevnjivostikaulakojetebi.
Kakojetonepravednoreizanjega!akioninajblii,kojiga
znaju,madapriznajemdanijelakonjegaimatikaoetalon,uz
svu ljubav i potovanje, teko je nositi se s takvom
superiornou,pamuprikae,onakoofrlje,lakojetebi,kaoda
mujeonotoumeimoetektakopaloukrilo.
Kao kad se Habl pojavi u beloj marinskoj uniformi, sa
onimsvojimnehajnimosmehom,mislidadolazisnekakvog
bala,anesfrontareeTamara.
Da, da,tajutisak.Isti.Uetau kadaripojedesvedruge
glumce.Samotoonnaglasilajeznaajno,paproduilakad
je videla da Tamarashvataokomejerenikada,ni u snu
ne bi izabrao slatku, pokornu lovely wife. Bljak. On, nikada.
Onje,ustvari,KejtiMoroski,shvata?Kadmujerekla,ljudi
jesunjihoviprincipi,iakojeznaladagatimezauvekgubi.Ali,
nijemoglaprotivsebe.E,takavje.
O emu ti uopte pria, Jovana? Izrekla si gomilu
nesuvislostiupadeDanilo.
Oseaoseneprijatnoinadeakinainjakopostiento
je Jovana govorila o njemu. Premda, nije lagao; to od
zbunjenosti pred Tamarom, to zbog Jovanine konfuznosti,
delom i zato to je film gledao pre dobrih dvadeset godina,
pa se mutno seao likova iz (po njegovom ukusu) preterano
sentimentalne melodrame, zaista nije pohvatao konce
sestrinogiznenadnognastupa.
Nesuvislosti? ponovi Jovana pokroviteljski. Ona je
sverazumela.Uostalom,nemoradaslua.
220
 Alija,naalost,moramdavasnapustimreeTamara.
Zaistajekasno.
Doisutrauvee,molimte,daodgledamofilmzajedno.
Hoe?
PrihvatamreeTamara.Danilosinu.

52
... Sve je kod Danila, sve u vezi s njim, bilo suvie
perfektno, nepodnoljivo savreno, da je moralo neto loe
da se dogodi. Neto to bi ga okrnjilo, umanjilo, srozalo. Zna
ono, srpsko, urokljivo nee to n dobro izai.
Nekoliko godina pre nego to e tebe upoznati poelo je,
najpre kroz zezanje, a onda ozbiljno da se stvara psihoza
kako e Danila smotati neka rospija, prevejana opajdara,
preruena u sutu enstvenost, u potrebu da mukarac
veno nad njome bdi, o njoj brine i vodi je kroz ivot (ne znam
zato, uvek kad od neke ene ujem tu uasavajuu floskulu
kako eli da je mukarac vodi kroz ivot, momentalno je
vidim kako, lomna, krhka i naivna, kroz taj navoeni ivot
hoda okeana o njegovu ruku, paljivo nabadajui u svojim
roze plianim papuama na tiklice s raskonom, do bola,
ki-perjanom pufnom na vrhu).
Ta slutnja je prerasla u morbidno iekivanje. Nije bilo
intenzivno, kao kad, na primer, nestrpljivo cupka pred
tablom na kojoj e okaiti rezultate ispita. Vie kao osrednje
teak pritisak negde u potiljku.
Pretresala sam i odmeravala anse da se tako ta dogodi.
Nisu bile bez izgleda. Zar nisu toliki umni ljudi zavrili s
glupaama i guskama? Psihoanalitiari kau da u svakom
mukarcu postoji deo enskog principa i vice versa. Pitanje je
221
koliki deo suprotnog pola nosimo u sebi. U kojoj srazmeri su
u nama zastupljeni Animus i Anima. Danilo je, da grubo
odmerim, tri etvrtine mukarac. Takvi, po pravilu, tee
enama koje nose samo jednu etvrtinu mukog principa,
Animusa, u sebi. Na tu ga je foru mogla uloviti nekakva
enstvena prenemagua. Pogotovo to je on po prirodi voa i
zatitnik.
Ve od svoje sedamnaeste godine podozrivo sam
merkala svaku devojku s kojom je imao ozbiljniju vezu.
Nijedna mi nije bila njegov par. Pravi par.
Danilo je uao u trideset i petu kad si se ti pojavila. Ne
mogu zaboraviti tu veeru.
Doi e Tamara rekao mi je, sputajui kese krcate
namirnicama na sto.
Zviznula sam:
Znai, uspeo si da je dovue.
Da budem iskren, nisam je do sad ni zvao.

Znala sam da izlazite. Drugarski, govorio je Frenki,

kreveljei se, kad smo ostajali nasamo. Umirali smo od
smeha zbog Danilovog preobraaja. Bio je zaljubljen kao
nikad u ivotu.
ekaj, nemogue je da ga ona nee iuavala sam
se.
Kako nee, jeb'o te? Pa, to bi se viala s njim svaki put
kad je zove?
Onda?
Na se klipan matori zavezao kao vrea, to ti je.
Daj, Frenki...
Dlanovima smo priguivali nalete kikotanja, u frci da e se
Danilo naglo pojaviti i uhvatiti nas kako razglabamo o njemu.
Kunem ti se. Merkam ga ispod oka, drugi ovek, keve
mi. Da vidi tu komediju kako se priprema da je pozove...
Gleda na sat, pa uzme slualicu, pa spusti, pa eka da odem
u klonju, frka mu valjda od mene. Ja sve, kao, naivno, oko
etvorke idem da kupim pljuge, ili novine, napravim krug,
vratim se, ako ovaj zvidue, znai okej je, ugovorio je. Ako
222
sedi k'o usran golub, ili je nije nazvao, ili se nee videti.
Apsolvirao sam stvar do tanina.
Moda je ta Tamara jedna od onih to tvrde pazar.
Ne, ne. Kol'ko sam ja namirisao, do Danila je. Ukopao
se, Jole, ni makac. Gde se zatekao prve veeri, tu stoji i
danas. Ista meta, isto odstojanje. I nee nita da kae, ne
mogu da ga isprovociram ni ovoliko pucnuo je noktom
palca o zub. Ni re ne mogu da mu izvuem.
Aha, sav je tajanstven.
ta li rade kad izau, jebem ih lude?
Priaju rekla bih, pa bismo se opet cerekali.
Stvarno je bilo komino videti Danila kako se pri.

Letimino sam pogledala sadraj kesa. Obavio je ozbiljnu

kupovinu.
Bogami, Danilo, izgleda da si se opasno zaljubio rekla
sam mu.
Jesam.
Pravi Danilov odgovor. Bez okolienja.
Pomislila sam, Boe, samo da nije neka kretenua, samo
da ga ne povredi.
Pa, da zasuemo rukave rekla sam. Zna kako se
kae, ljubav na stomak ulazi. Hajde da je oborimo s nogu.
Znam i ta smo spremili meanu paelju s pileim
mesom, dagnjama i gamborima, s dosta afrana koji je davao
slatkasti, specifini ukus (ba smo se potrudili, Danilo i ja, kao
retko kad), dve vrste salata, pladanj sa sirevima i kjanti.
Seam se, sedela si izmeu Vide i Bokija. Jela si odmereno,
ali sa uivanjem, gustirajui svaki zalogaj, svaki gutljaj.
Ne pamtim kada sam sebi poslednji put priutila ovakvo
zadovoljstvo rekla si. Ve godinu dana unazad smatram
vrhunskim dometom kad uspem da nekako najagmim hleba
za nas estoro.
estoro prenerazila se Vida.
Trenutno brojno stanje preduhitrio te je Danilo.
Tamarin ujak sa enom i dve erke je izbegao iz Hrvatske.
Nastupio je tajac. Prekinula si ga duhovitom anegdotom iz
223
jutarnjeg, kilometarskog reda. Nasmejali smo se tvom opisu
drnog penzionera, samozvanog Upravnika Reda pred
pekarom, (videli smo ga, sa sve tofanim, kariranim
kaketom na glavi, preko koga vezuje bordo, oipani al), ali
sa oseanjem ljutog ogorenja; nije se radilo o sluajnoj
epizodi, o nekakvom naunofantastinom trenutku u koji si
upala. Bila je to tvoja stvarnost. Jedva sam suzdrala suze.
(Zahvaljujui Danilu najgore godine inflacije preiveli smo
gotovo bez potresa. Do Frenkijevog odlaska u Kanadu, vrsti
u nameri da se ne uputaju ni u jedan sumnjiv posao, ni sa
jednim sumnjivim tipom, specijalizovali su se za adaptacije
potkrovlja. itavu deceniju, najplodotvorniju, Danilo je svesno
rtvovao svoj raskoni talenat, stavljajui ga u slubu sitnih
poslova; ne potcenjujui nijedan, od onog ega bi se latio,
napravio bi malo arhitektonsko udo.
Radili su po sistemu klju u ruke, od projektovanja, do
obezbeivanja dozvola i nadgledanja radova, s oprobanom
ekipom majstora. Danilo se pokazao sposobnim kao na
deda Vlasta. Kao baba Rua, zvana Gazdarica. Njegovi su
majstori liili na ekipu palu s druge planete u Srbiju. Uredni,
brzi, precizni, potovali su rokove, besprekorno sprovodili
Danilove nemogue zahteve u delo, jer boljeg platiu od
njega nisu mogli nai. Prvo bi njih namirio; njegov i Frenkijev
deo mogao je da saeka.)
Ma, ni mi se ne gaamo gamborima i kjantijem
rekao je Frenki. Emotivac, kakav je, samo to nije presvisnuo
od muke sluajui te. Vidi da smo se navadili, k'o iz gladi
izali. To se Danilo specijalno upeo da tebe fascinira.
Hvala, Frenki, pravi si drug nazdravio mu je Danilo.
Pogledala sam ga i neprimetno mu klimnula, da, ona je
ta. Odvratio mi je, potvrdno spustivi kapke.

Valjda sam bila prepunjena utiscima, sreom to si ispala

vie od onog to sam smela i da sanjam; tenzija u meni je
naglo popustila kada ste otili, pa sam zadremala na trosedu,
ekajui Danila da se vrati i da mi podnese izvetaj. ula
sam kljocanje brave, poskoila:
224
 Je l' bilo...? saletela sam ga u predsoblju.
Smekao se, namerno me muei:
ta je trebaio da bude?
Danilo!!!!
Iz svake pore na njegovom licu isijavala je tolika koliina
sree, da je pitanje bilo izlino.
Sagao se da ranira patike. Skoila sam mu na lea i
poela da ga davim:
Govori! Danilo!
Jednom rukom se oslobodio mog stiska oko vrata,
drugom me je veto svukao sa sebe:
Ne znam ta je trebalo da bude ponovio je kroz smeh.
Jesi joj rekao? Ba, volim te! Tim reima?
Mala, zna da se takve stvari ne prepriavaju.
Nisam ja razglas, ve tvoja sestra. Jesi li?
Jesam odgovorio je.
Ciknula sam prodorno, da mi je zapuio usta:
. Hoe da probudi ceo Vraar?
Briga me za Vraar poskakivala sam oko njega. ta
je ona rekla? Je l' rekla da i ona tebe voli? Jeste, znam da
jeste. Hoe li biti, od tada, iveli su sreno i zadovoljno?
Daj Boe promrmljao je.
Prestala sam da se zevzeim.
Danilo nikad nije zazivao Boga.

53
Dakle,ekaosi,ekao,nisisedaouloviti,alisinaao...
dinamit, burazeru rekao mu je Frenki, sutradan, dok su
radiliunjihovombirou.Jebote,sadimamtremudalie
uspeti.
225
 Rasteretise,stvarjepodkontrolom.
Frenkijespustionogekojejedraonastolu:
Sere.
Kakvanedolinareuovakoromantinomtrenutku.
Daj,nezajebavaj,vegovori.
Kaemti.
To, majstore! prui mu Frenki aku. Izveli su ritual
koarkakogpozdrava.
E,saddaseoeni,padaodahnem.Jebega,sprcaosi
tridesetpetu,kadedecudapravireeFrenki.
Slaem se. Nadam se da emo se uzeti uskoro. Vrlo
uskoro.
Frenkiseodjednomradosnozbunio.Oisupoeledaga
peckaju; zatreptao je i poeo da nepotrebno prebira i slae
papirenastolu.
Pa, kume, poznajui te, posle ovog mogu da zakljuim
dajevoli.Ono,stvarno.
Da.Stvarno.
Hteo je da mu kae, bez nje vie ne elim da postojim.
Nije se stideo da to izgovori, ni pred kim, naroito ne pred
Frenkijem, ali mu se inilo nedovoljnim spram onog ime je
biopreplavljen;samobiokrnjionetoodvelianstvenesree
kojamujepripala.

uj, ako budem malo odsustvovao ovih dana, ti

potegni.IdidoOhridske,Tomisamostavio...
LakoujasOhridskom.Gledajdaobavisvoje,topre
rekaojeFrenki.
Poevi od tog jutra Tamara je uplovila u udesni svet
DanilaRakiaukomenijepostojaonereivproblem.Vulkan
je proradio punom snagom; zaistaje bila zatrpana ljubavlju.
Pre nego to bi stigla neto da pomisli ili poeli, on bi je
preduhitrio. Strah da e je veza s njim iscrpsti i potroiti
pokazao se izlinim; Danilova eksplozivna energija koje se
plaila bila je usmerena na to da njoj olaka i da je rastereti.
Praktian i radan, svudastiui, uspeo je da, preko svojih
veza, obezbedi da se njenom ujaku dostave neophodna,
226
nedostajua dokumenta i porodica se konano iselila.
Tamarina majka, prava gospoa, delikatna i stidljiva ak i
pred kerkom koja je morala da joj pomae pri kupanju i
oblaenju, zaudo je, bez opiranja i nelagodnosti,
dozvoljavalaDanilu(kojijujeoaraoonakokakoovekado
sribiaoaraipotreseplatnovelikogslikara,ilinemoeoi
da odvoji od neke zapanjujue prirodne pojave, pred kojom
postaje svestan svoje ljudske krhkosti) da je prenese u
narujukaoperceismestiukola,kadbijevozionakontrolu
ili u fotelju, da se ne bi muila sa takama od spavae do
dnevne sobe. Zavravao je komplikovane procedure oko
invalidske nadoknade za gospoa Zdravku i obezbedio joj
kunogterapeuta.
Tamara je uhvatila sebe kako ima viak vremena.
Uzletela je, bez bremena na leima; novosteena lakoa
postojanja uopte joj nije bila nepodnoljiva. Bila je, naprosto,
divna.Majkajebilazbrinuta,onajestizaladaradinasvojoj
tezi,odlaziustranku,ada,pritom,uvekimaDanilauzsebe.
Vie nije umela da razlui gde se zavrava ona, a gde on
poinje.

54
Tamara, Jovana i Danilo su zajedno pripremili stan za
doek Nove godine. Predvee, Tamara je otila kui da se
presvue. Pojavila se drugaija; sa putenom kosom,
diskretno naminkana, u jednostavnoj, uz telo ukrojenoj
haljiniodtankogpliabojetamnogsmaragda,saobnaenim,
izrazito belim rukama, delovala je toliko enstveno i
izazovnodaseDaniloukopaokadjeskinulakaput.Celuno
se nije odmicao od nje. Plesali su, tesno priljubljeni, kada je
227
nastupila pono. Neko je poeo odbrojavanje, koje se
pretvorilouhorsko:
Deset,devet,osam,sedam...
Brzo,trebadasmislimoeljureeona.
Jajeveimam.elimdaseudazamenerekaojojje,
nadjaavajuigalamu.
Sobajojseokrenulaokoglave.
Prosimtereeon.
Dva...jedan...nula!!!!
Usredoptegveselja,kuckanjaaama,smehailjubljenja,
bili su kao na pustom ostrvu; ukoeni i zagledani jedno u
drugo. Uzeo ju je za miicu i poveo u stranu, u malo
udubljenjekapredsoblju.
Zbunio sam te, izvini ree on. Bez uvoda, ispalo je
grubo,netaktino.
Ne.Hourei,jesamzbunjena,ali...nijenetaktino,ne,
nikakoree,nainivipokretodkogamusemutilouglavi
brzo je skupila svoja napuena usta, od ega su joj se na
obrazima oblikovale dve duboke rupice, pa ih odmah
opustila; nesvestan izraz, krai od treptaja, koji je odavao
njenuzateenost.Redak,dodue,aligajeDanilovezapazio.
elili?upitajeon.
Skupilajesvusranost:
Tisinestvaranovek,Danilo.Stvarnonestvaran.Uztebe
ide enazastalajeistotako,nestvarna. Mislimda nisam
tomedorasla.Nisamta.
Jesi,bezikakvesumnje.Pitanjeje,dalipristaje?
Da reklaje.
Svet je na trenutak stao. Kao i Danilovo srce. Onda se
ponovo pokrenulo i on se sagnuo do njenih mekih, punih
usana.
Venalisuseumartu.
Decembra te godine Danilo se zvanino upoznao sa
Zoranominiem.

228
 55
UprostorijamaDemokratskestranke,naTerazijama,vrilo
jekaoukonici.Tenoimilicijajenapalademonstrante.Bilo
je estoke tue, povreenih, inilo se da je sve u rasulu.
ini se etkao kroz mete s bodrim, deakodrskim
osmehom,punoptimizma.
Odlino govorio je. Izgubio je ivce. Konano.
Odlinozanas.Toznaidagadobijamo,brzo.
Danilojedelionjegovomiljenje.Ientuzijazam.
Sa nevienim ponosom pratio je svaki iniev nastup
tokomprotesta.Govoriojeustro,zapaljivo,mudro,umeoda
podigne tenziju ve po potrebi, kad se posustajalo, ismevao
svakiodgovorvlasti,uzvraajuiimupeatljivim,duhovitim
metaforama koje su danima prepriavane. To vie nije bio
ovekkogajeDanilosluaopreestgodina(pomalohladan
intelektualac, s jakom ironijskom zadrkom, koga je teko
zamislitiu bliskom,prisnomodnosusmasom);svojubritku
pamet je uspeo da upakuje u razumljivu, prijemivu,
zapaljivuformu.4
Zorane, da te upoznam. Ovo je moj suprug, Danilo
reeTamarakadsusezatekliuistojgrupiciljudi.
Drago mi je. Viao sam te ja odmah je preao na
neposrednoti.Jesiliustranci?
Nisam.
DanilojesuroviindividualacubaciseFrenki.
PodravamDemokratsku,naravno,svimsilama...ree
Danilo.
Onda?Zatodatonekanaliemoprekinugaini.
Nesmemoviedarasipamosnagu.
Pragmatino,areeDanilo.
Negota.
Saviestranasugatrailiinetomudovikivali.
OnprihvatiDanilazalakat.
Hajdemo na minut u moju kancelariju ree, oima

4
,,Ako eli da mijenja ljude, ne odmei se." B. D. tuli
229
pozivajuiiTamaru.
Uli su, njih troje. ini i Danilo su se razumeli bez
mnogo rei; izgledalo je da viim oblikom komunikacije
razmenjuju energiju istovetnog kvaliteta. U tih ezdeset
dragocenihminuta,Danilojebioozraen.Ovogputa,on.
Mogli su ostati u razgovoru ceo dan. Ili nedelju dana.
Ipak,Danilojeuviavnoustao:
Dostasmotezadrali.
Vanodanijebilouzalud.
Svakodobroreemu,doksuserukovali.
Navratima,okrenuose:
Idazna,imalanavieree.
Zoranjeveoblaiokonujaknukojajestajalaprebaena
prekonaslonafoteljeiupravonametaokragnu:
Daupita,zastaviupokretu.
Sad, kadsam te lino upoznao, nemam drugog izbora.
Ulovljensam.
Dok je iv, Danilo nee zaboraviti kako se Zoran veselo
zasmejao.

56
PosletrigodineekanjaTamarajeudecembrushvatilada
jeudrugomstanju.
Danilo se nije tek obradovao; bio je potresen. eleli su
decu, da. Ali, Tamara nije ostajala u drugom stanju. Isprva,
nisubrinuli.Ondasu,naTamarinoinsistiranjeizvrilirazne
preglede. Rezultati ispitivanja su pokazali da je sve u
najboljemredu.
Kada je Bojanu stidljivo pomenula mogunost vetake
oplodnje,ovajjujezgranutopogledao.
230
 Samo se ti opusti rekao je. Budi mirna. Nema
nikakvepotrebezatim.Osimako...akoneraditeonotosu
muienadunidarade, nebili osigurali potomstvo. E, u
tomsluaju...
Pokuavaojedajenasmeje.Uzvratilamuje,redaradi.
NemojdamitudramibezpotrebelupnujeBojanpo
ramenu.
TamarasetrudiladaneoptereujeDanila.Ali,znaojeda
ona tajno odboluje svaki svoj ciklus. Nekoliko meseci pre
nego to e zatrudneti, dok su leali zagrljeni, ona mu
iznenadapredloi:
Daniluka,hajdedausvojimodete.
Promekoljiose:
Pa,sad,tojeozbiljnaodluka.
Mislim da bih se smirila. Moda bih i zatrudnela. Ako
dobijemsvoje,neunikad,nikadpravitirazliku...
Danilojevreprivue:
Dobiemodete,tatije.Ineebititvojezadirkivaoje
venae.
JaseneprestanomolimBogureeona.
Danilosenagnunadnjom:
Lepo. Ali, mislim da moramo i mi da se potrudimo
reekrenuvidajepoljubi.
Tamara je tiho suzila, to je bilo krajnje neobino za nju.
Uozbiljiose:
Da li bi te uteilo saznanje da e... recimo do Nove
godine, biti u drugom stanju? Da vidimo... to znai da bi se
porodilauseptembru.Moe?
Nemojsestimalitireklajezagnjuriviliceuja
stuk.
Stvarnojeplakala.Nijemogaodapodnesenjenesuze:
Nealimse.Verujmi.
Bilo je to u oktobru, neposredno pred njegov razgovor s
Jovanom. Krajem decembra, jednog ledenog, snenog dana,
Tamarajeuletelaukuu:
Danilo!viknulaje.Gdesi?
Danilo je radio za kompjuterom. Po njenom glasu, u
231
trenutku nadahnua, intuicije, neeg neobjanjivog to nas
povezujesaonimakojenajvievolimo,shvatioje.Skoiojesa
stolice, taman da je doeka sa irom raskriljenim rukama, u
kojeseonabacila.
Trudna si ree joj pre nego to je ona uspela da mu
kae.
Da.
Biojetovrhunacradostiunjihovojnepomuenojsrei.
Znaosiproaptalajezagnjurenaunjegovvrat.
Rekaosamtidamiverujeodgovorioje.Izvilase,tek
dabudenaspramnjegovoglica:
Pozvau Jovanu. Vano mi je da prva uje. Daniluka,
mili,vremejedasepomirite.
Nijehteodajojsesuprotstavljautrenutkuegzaltacije.

57
estogfebruaraMiloevijeobznaniokonanuodlukuda
neeprisustvovatirazgovorimauRambujeu.
GoransezatekaokodJovane.Biojetojedanodnjihovih
blaenihdana,lienihsvaaitrzavica.Popodnesuproveliu
gradu, bez posebnog cilja; pili kapuino u ltou, gde su
posedelisdvojicomJovaninihkolega,kupilinekolikositnica
za Goranov stan i laganom etnjom se vratili do Vraara.
Pomalopromrzloj,JovanisenijeilonaNoviBeograd.Goran
sepopeonajojedanaj.Jovanaseistuiralavrelomvodom,
opralakosuiupalilatelevizor.
Viditiovogludaka?Viditidasetajnemoeprizvati
pameti? Pa, da li postoji dravnik na belom svetu koji ne bi
otiaonapregovoreodeluteritorijesopstvenezemlje?
etkalaseposobiubademantiluisoknicamakojesujoj
232
spale oko glenjeva. Goran oseti snano uzbuenje. Poeleo
je da je povue na krevet, baci pod sebe i uzme je odmah,
estokoigrubo.
Postao sam nastran ree joj. Palim se na tvoje
soknice.KaoonajmatoriuLoliti.
Slualiti?...
Nereejoj.Doi.
Uspeojedajeoborikrajsebe.Zapoelisunemuborbu,u
kojojseonamigoljila,krozsmeh,glavompokazujuikazidu
kojiihjedeliooddrugogdelastana.
Nee uti aputao joj je, steui je, da nije mogla da
mrdne.
Ruke joj je drao prikovane uz glavu. Drugom joj je
odvezaobademantil.Njenaglatka,svilenkastakoa,odisala
jemirisomribizle.
Jezikom je preao od njenog pupka do vrhova dojki koji
suseprkosnouzdigli.
Njenomigoljenjepreraslojeuizazivanje.
tamiradi?tamitoradi?govorioje.
Grickali su se, njuili, ljubili, pa povlaili, muei jedno
drugo, apuui slatke bestidnosti, sve dok, raspaljen do
neizdrljivosti,nijesnanoprodrounju.
Bili su pomamni i sasvim tihi, to ih je setilo na njihove
prvedane.Prenegotojeusledilaeksplozijaunjenomtelu,
Jovanajeuspeladarukomnapipakrajiakprekrivaaidaga
stisnezubima.

58
Na drugom kraju grada Danilo se kupao, posle
iscrpljujuegrada.Celopopodneiveedovravaojeprojekat
233
zakojisebioizuzetnozagrejao.Leasugabolelaodsedenja.
Reiojedalegne.Makarnespavao,prijaemudaseoprui.
Kroz um vode zauo je Tamarin glas. Dozivala ga je
naslonjenanavrata.Hitrojeizleteo,obmotavajuipekiroko
pasa.Sakosemujekapalavoda.
Prokrvarilasamreklaje.
Koliko?upitaojetrudeisedaostanemiran.
Malo.Ali,imambolove.
Idemoubolnicu.OdmahzovemBokija.
IJovanu,molimte.Znailobimidabudesamnom.
Podrazumevalo se da Jovana ne spava. Jo u
tinejderskomdobupoelajedavileni,istokaoiDanilo.
Brat te je zarazio nesanicom govorio je, sa uzdahom,
njihovotac,venozabrinutzaJovaninozdravlje.
Pa, nismo u Makondu, da se zaraavamo insomnijom
iuavaoseDaniloMarkovojkonstataciji.Prosto,netreba
namsan.Timboljegovorioje.
U taj noobdijski segment rakievskog ivota Tamara
nikad nije uspela da seuklopi. Pripadala je dnevnom tipu, i
nesanicujeplaalaslabouibezvoljnounarednogdana.Sa
udenjemjeprihvatiladaDaniloiJovanazovujednodrugou
rane jutarnje sate, da itaju i rade do zore, bez ikakvih
posledicaposutranjubodrost.
OdmahreeDanilo.Poljubiojujeukosu.Nemojda
sebrine,neesenitarunodesiti.

59
Zvuk telefona ih je presekao. U ovo doba mogao je da
pozovesamoDanilo.Jovanajeskoilakaooparenai,bacivi
se na krevet, povukla aparat ka sebi. Slualica je odletela.
234
Ispruilaseidohvatilaje.
Nespava?zaulajepoznatglas.
Danilo ih vidi. Gleda ih, rendgenskim zracima prodirui
krozzidove.Brzinommunje,povuklajearavnaGorana.
Ne.
Misleidanitanijeizgovorila,ponovilajejaimglasom:
Ne.
Tamara je prokrvarila ree Danilo. Idemo u
Narodnog fronta, kod Bokija. Probudio sam ga, eka nas.
Uplailasegovoriojetiho,dagaTamaraneuje.Htelaje
daitipoe.
Stiiuprevasree.
Goran se uspravio, na smean nain pridravajui
zguvanaravusvomkrilu.Gledaojujeupitno.
TamaranijedobroreeJovana.
Oblailisusebrzo,utiini.Jovananijeuspevaladagurne
nogu u nogavicu. Nije mogla da upravlja svojim telom.
Goranjojjeprevrnuomajicuipomogaojojdaprotneglavui
ruke.Jovanajebilanajeena,osetiojetopodprstima.
Nemojunapreddasekida.Modajenetobezazleno
rekaoje.
Odsutnojeklimalaglavom.
Odveute.
Ne,uzeutaksi,danebihgubilavremeokoparkiranja.
DouglasDobrinjskom.Samoesespustitidoklinike.
Neenasvidetirekaoje,bezljutnje.
Jovana je bila zahvalna to usput nije nita govorio.
Grickalajezanokticedokrvi.Goranjevoziobrzo,namrten;
zapetminutasubilinaodreditu.
Javimikakojereeon.
Klimnulajeipotrala.
Jovanapozvaje.
Bilajevenaoku.Okrenulase.
Volimtedoviknuoje.
Poslala mu je poljubac, preko ulice, i zamakla nadole.
Ostao je nekoliko minuta, nepokretan za volanom, u pustoj
ulici, pre nego to je napravio polukrug preko pune linije,
235
dodaogasiodjuriokaSlaviji.

60
Danilo se etkao po hodniku. Puio je uprkos znaku za
zabranu.
Gdeje?upitalagajeJovana,hvatajuidah.
Pregledase.
Ondasuutkeekali.
NijeverovaladaeikadadoiusituacijuukojojeDanilo
i ona ostati nemi, kao stranci. Posebno ne u ovakvoj, kad se
radilooTamariinjihovomdetetu.
Zadvameseca,kolikojeTamarabilatrudna,otilajekod
njihsamonekolikoputa.Jednom,dajojsaoptevest;pa,ito
je ispalo nategnuto, ni nalik trenutku blaene nebeske
hamionije, kakav je zamiljala da e njih troje podeliti.
Godinama je patila, zajedno s Tamarom, jednako ekajui,
verujui, molei se da se njihova nada obistini. Danilo je, s
nenou, gledao kako njih dve, zagrljene, skakuu od
radosti;usrdnoihjesluiospecijalnom,laganomveerom,uz
koju su ispijali najbolje francusko vino, zadirkujui Tamaru
to e apstinirati devet meseci. Na kraju je izneo kestenpire
sa lagom, Jovaninu omiljenu poslasticu. Bilo je to kao
stidljivopruanjemalogprstazapomirenje.Ali,razgovorje
ipak zapinjao, uprkos Tamarinim naporima da premosti
nelagodnost izmeu Danila i Jovane, iznalaenjem krajnje
neutralnih tema. Poduhvat je bio nemogu; izmeu njih je
stajao Goran kao obelisk iz Odiseje 2001; stran,
nepripadajui, previe upadljiv da bi bio ignorisan. Nije se
mogao zaobii. Sudarali su se s njim u svakoj reenici i
paljivo lavirali, pravei se da ne primeuju duboke bunare
236
kojisuseotvaraliispodsvakerei.
Na odlasku, Jovana je uspela da poljubi brata u obraz.
Morala je da se malo propne na prste da bi ga dohvatila.
Dopustiojedagaovladodirne.Biojetovelikinapredak.
Drugi put, gledala je da Tamaru zatekne nasamo. Sa
Tamarom joj je bilo mnogo lake. ak je ona prva potegla
razgovorkojisupredDanilomizbegavale:
KakotijesadsGoranom?upitalaje.
Nijejojodmahodgovorila.
Neznam.Neonakokakosamsenadala.
Usmislu?
U smislu... da se svaamo i preganjamo. Puno. Mislila
samdaemosepreporoditi,daesvebitinormalno.Ali,nije
tako.Modasamiprestrogauzahtevima.
Kojim,naprimer?
Isprialajojje,znatnoublaeno,oZorkinimpritiscima.O
Goranovomstavukojinju,Jovanu,dovodidoludila.Tamara
jenakratkoutala.
U takvim situacijama mukarci su uglavnom slabii.
Mrzim ta opta mesta, ali iz desetina slinih sluajeva koje
znam, prosto se namee kao generalni zakljuak da se bitka
vodi,ustvari,izmeuena.On,taj,biesreandastvar
ree njih dve. Ili jedna od njih dve koja je mudrija, lukavija,
ta ve... Pazi, ni sluajno ga ne branim, ni sluajno...
ponoviodreito.
Jovanasetunoosmehnu:
Nemorameuveravati.Svesnasamda ga tinemoe
braniti. Svesna sam i da te ova ispovest optereuje, u neku
ruku... U neku ruku, volela bi da ti se nisam otvorila, da ne
zna,jeltako?Bilobitilakedanezna.Jeltako?
Grei. Drago mi je da si se oslobodila tereta. Dobro je
da ga izbaci, da ga kritiki osmotri... spolja. Postoji taj
fenomen, iskusila sam ga i sama, kad te neto u vezi mui,
vidi da netima,a nekako krivi sebe, ili trai opravdanja
za drugustranu,patidelujuneubedljiva,klimava,akotada
ima uz sebe nekog s kim moe da bude iskrena, kad to
izae napolje, iz glave, kad sama uje svoje misli, dileme,
237
odjednomihboljesagleda.
Jeste. to kae Danilo, ako ume dobro, precizno da
formuliepitanje,dokgaizgovara,veimaodgovor.Kao
dasigaznao,pagajepitanjesamoizvuklonapovrinu.
E,to.Dakle,htelasamreimalopredaganebranim,ali
zarad istine, moram rei da Goran nije usamljen primer
neodlunosti.
Onseodluio.Tunemadileme.
Nijedelovalapreteranoubedljivo.
TinajboljeznareeTamara.
ZazvualajesebikaoDanilo,pajebrzododala:
A da si prestroga u zahtevima, nemoj ni da pomisli.
Nikako.Trebalobi...neznam,svakidanBogudazahvalito
tejedobio.
Na primer, taj stan ree Jovana iznebuha, naizgled
nevezanoodonogoemusuprialeliinasvratite.Nema
ni orman. Uzeo je tender za garderobu od nekog svog
prijatelja ankera. Nosi majci ve na pranje. Dasku za
peglanjenema.Ukuhinjidvatanjira,dve ae, nekiescajgs
plastinim drkama. Kaem, Gorane, hajde da ovo malo
uljudimo,daneivimokaonastanici.
Tamara je paljivo sluala. Lice joj je smrailo. Na
obrazima joj iskoie dve bordo mrlje koje su joj se
pojavljivalekadabisepreteranouzrujala:
Aon?upita.
Jovanasetunoosmehnu:
On?Kae,todasreujemtue,hounetodakupim,
da znam u ta ulaem. Donela sam nekoliko sitnica, dve
lampe,kupilasamlepprekriva,odonogindijskogstolnjaka,
utog,improvizovalasamnekakvezavese,dabarmalozalii
na...kuu.
Moda i nije imao ko da mu razvije oseaj. Jesi li bila
kodnjegovih?
Taman posla. Oima ne mogu da me vide. Kao ni
Danilonjega.
Na licu joj je titrao odsutan i turoban izraz. Bila se
povukla u sebe i kopala po neemu to joj je nanosilo bol.
238
Lomila se da li da kae i o susretu s Goranovim ocem.
Tamara joj se pribliila i obgrlila je. Jovana zahvalno spusti
glavunanjenorame.
Ja...poeTamara,dobroodmeravajuireirizikujem
da zaali to si mi se poverila, ali nema anse da budem
dvolina...daizgovaramnekakvetralalafraze.
Ineoekujem.
Nerazumemtasiunjemunala.Stvarnonerazumem.
Onnije,nemoebiti,tvojasrodnadua.
Misli,kaotoste Danilo iti?Nije.Sdrugestrane,vas
dvoje predstavljate izuzetak. Pa, je l tako? Nije li retkost da
seljuditakouklope,dabudukomplementarniusvemu?
Jeste,prilinojeretko.
U poreenju s vama, svaki odnos deluje krnje. Nije fer
datouzimazaparametar.
Dobro, jesi li srena s njim? Bez obzira na srodnost
dua?inilitesrenom?Tojevano.
Srena?Ne,nisam.
Isamasezaudilakakojojjetoizletelo.Bezrazmiljanja.
Na mahove, da ispravila se. Na mahove koji su
prelepi,kojiuinedazaboravimonoruno.
Mislidatrebastimdasezadovolji?Dajetovredno...
tosteDaniloitiskoroposvaani?Itamislikakojemeni
doksluamkakosemui?Usutini,tisemui.
Da,muimse...potvrdilaje,idodalaspunoogorenja
...iakomojbratmislikakosamnasedmomnebu,kakonita
ne primeujem... kako mi je svejedno to smo se udaljili
zajecalaje.
Ne misli upade Tamara odluno. Veruj mi da bolje
odtebezna...danisininakakvomnebu.
JovanapodieglavusTamarinogramena.
Ne mogu bez njega. Ne mogu. Razume? Ne u smislu
damiodobrava,znamdasiprotiv...nego...dalimoeda
meshvati?Desilomise.Dasammogladabiram,razumom,
nebih...Desilomise.SadbiDanilorekao,tatoznai,kakav
je to alibi, kakav je to jadni izgovor, ovek ima volju, ovek
moedabira,alinijetako.Nije.Postojesituacijekojesujae
239
odnas.Uredu,danegeneralizujem.Ovotooseam,jaeje
od mene. Ova ljubav je manjkava, ne usreuje me, ali desila
mise.Stvarisupoeledaserazvijaju,onseiselio,razvodise,
jajoverujemdae...damoeispastidobro.
Bradajojjedrhtala.
Tamara,preklinjemte...upiljilaseunjukaodazaista
oekuje odgovor koji e joj sve objasniti reci mi da li je
Gorantoliko,batolikonespojivsamnom?
Mislimdajeste.
Jovanisuusahlesuze.
tajetosamnom?ta?Svevidim,svemijejasno,ine
mogudaseotrgnem.
Ne znam, Jole. Izvini, uinie ti se okrutnim, ali veruj
mi,tonijeljubav.Totoosea,nijeljubav.
Poslednje vienje, pre samo dva dana, proteklo je
snoljivo.UglavnomsusealilinatemutoeJovanapostati
tetka.
Unapred ne dozvoljavam da me iko zove tetka
protivilaseraspoloeno,srenatosunasigurnomterenu.
Ne pristajem na takvu nepodoptinu. Izgledau kao
babadevojkakojunikonee.
Danilupreesenkaprekolica.Vazduhse,zaas,zamrznu
okonjih.
Sad e svi da vas pitaju, pa ajde da budem prva...
pokua brzo da zataka svoju nepromiljenost ...znate ono
uveno,kojesteimeizabrali.
Sofronije ili Persida rekao je Danilo, umotavajui u
rolnu skinuti celofan s kutije cigareta, kao da je to pipav
posao koji zahteva punu koncentraciju. Trudio se da ne
pogledaJovanu.
Vidi ga... pokuala je Tamara da vrati razgovor u
normalnitok. Napravilasamlistu,triimenazadeaka, tri
zadevojicu,aonsamoterasaSofronijemiPersidom.
DaniloiJovanasusmukomdodalijoponeto.Glumaim
nijebilajaastrana.tavie,obomajebiloponiavajuedase
pretvaraju. Ionako su se upinjali pred ocem; nasamo, inilo
imseizlinim.
240
 Jovanaproistigrlo:
Je l se neto posebno naprezala? upita Jovana.
Nervirala?Modacimnulanetoteko?
Daniloodmahnu.
Pa,zato,onda?upita.
Neznam.Videemo.
Jelseboji?
Atatimisli?
Da,lupetam.Odnervoze,valjda.
Bokijeizaaoizordinacije,smekajuise:
Vidi Doktora kako se utronjo lupnuo je Danila po
ramenu.Bieuredu,alimoradalei.Modaemouraditii
serkla,madamislimdaesesrediti,uzovajlekkojisamjoj
dao. Otvorio sam joj bolovanje, od sutra. Znai, posao,
ivciranje,stranka,sedenjezakompjuterompodesetsati,sve
todaseeliminie.
VaireeDanilo,zaradovan.Tektadasevidelokoliko
jestrepeo.
Sluaj, dok se ona oblai, na brzinu... da je ne
uzrujavam.Nezezamse,matori.Moradamiruje.Stvarnoda
miruje. Znam da je to nemogue izvesti s njom. Ako joj
prorade pundravci, vei je za krevet. Bukvalno. Ili e doi
kodmenenaodeljenje,padavidikakojeubolnici.Jesmose
razumeli?
Tamara im se pridruila. Privila se uz Danila, jo
ustreptala.
Uplaila sam vas ree sa izvinjavajuim, drhtavim
osmehom.
Pruila je ruku i privukla Jovanu. Zbijeni u zajednikom
zagrljaju,odolakanjanisumoglinitadakau.
Bogami, jesi. Od sutra si pod Danilovom kontrolom
reeBojan.Imadatenadziredvadesetetirisatadnevno.
Ibeznadzora,potpunouseprimiriti.
Sad razlaz, u krevet, i da mi je pazite ispratio ih je
Boki.

241
 61
NatelevizijijetrajaoDnevnik.Grizuidonjuusnudobola
Jovana je pratila vesti o obustavi pregovora u Rambujeu.
Albanskojdelegaciji jeodobrenodasevratinaKosovo,radi
dodatnih konsultacija. U trenutku kada je spiker itao
Klintonovu izjavu o ulozi KFORa, Goran je dohvatio
daljinskiiugasiotelevizor.Ekranseiznenadazacrnio.
Jesi normalan? upita ga, proteui se da mu uzme
upravljaizruke.
Neuviedasetrujem,bezpotreberekaoje,baciviga
nabezbednuudaljenostodJovane.
Bez potrebe?! Nemanji visi poziv nad glavom,
najverovatnije nam sleduje bombardovanje, a ti nee da se
truje.
Nemanjibi,kaoitebi,bilopametnodaneparadirates
tim svojim Otporom. U ovoj situaciji moete zaglaviti
zatvor.
Biojevidnonervozan.
Pa, valjda e nai vezu da me izvadi, ako zatreba
odgovorimu.
Skoilajeizkrevetaipoeladaseurnooblai.
Sadaedemonstrativnootii.
Tomi,kao,netoprebacuje?
Ne.Atimeni?
Ti meni... ja tebi... Oboje znamo kako nam je od Sava
centra.Oboje.Samotomeuveknavededajabudemtakoja
eizgovoriti.Pa,daizgovorim,groznonamje.Ineznamko
kometrebadaprebacuje.
Ugasio sam televizor jer se nervira da si izgrizla cela
usta.
Ne, nego tebe nerviram. Uostalom, nemam snage da se
raspravljam.Umornasam,Gorane.
utaoje.
Itisi.Znam.avojeuaounas.Ilimeunas.Neznam
kakodaobjasnimdanemoemodaskrstimonidvadanabez

242
trzavica,uvreda,suza...
niralajedubokecipele.Onjujeposmatrao:
E,odohsad,daodgledamvestidokraja.
Goranjenijezadravao.

Venedeljudana,nisuuspevalidasepovrateodnajgore
svaekojusudotadimali.
Poelo je kao obian, neobavezan izlazak. Krenuli su sa
Nemanjom, njegovom devojkom i Mirjanom u Sava centar,
na premijeru filma. Njih petoro su stajali uz ank i
pozdravljali se usput s poznanicima. Sve je teklo dobro, da
bolje ne moe biti, dok neko iz drutva koje je sedelo u
polukrunoj garnituri, ispod kosih stakala, nije glasno
pozvaoGorana.Jovanajeprepoznaladvojicuskojimasubili
naveeri.Odohdaimsejavim,rekaoje.Jovanunijepozvao
da prie. Jo bolje, pomislila je, nevoljna da odglumi
ljubaznost.Priseojenadrvenuivicuiaskaosnjima.Zaulo
sezvonokojejepozivalogledaoceusalu.Goranjeustao.Za
njimijednaizdrutva.Netomujegovorilai,pokretomkoji
je odavao bliskost, prela rukom po prednjem delu njegove
jakne, kao da uklanja trunke praine. Iako je stajala iskosa,
Jovana je krajikom oka zapazila njenu bakarno ofarbanu
kosu, izme s visokom petom, skupu bundu, iskrojenu od
krupnihparadiizbeljenejelenskekoe,svidnimtepovima
kao na indijanskim ogrtaima i upkama krzna koje su, tu i
tamo, nehajno razbacane, visile po ivicama. Sve osmehujui
se, crvenokosa ga, na kraju, poljubi u obraz, priljubivi se
naasuznjega.Goransehitroizmakao.
KojitijeovofazonneizdraJovanadagaupita,imje
priaodateprivatavanekabivariba?
To mi je biva ena ree on, pretraujui unutranji
depjakne.
ena?!
Da.Nisamznaodajesnjima.
U tiini zategnutoj do pucanja Jovani pocrvenee ui.
Poprimilesuskorobordoboju.
Nemanja je znao ta sledi. Znao je kada Jovani pocrvene
243
ui. Znao je dobro. Znala je i Mirjana. Samo Nemanjina
devojkanije.Dragica,ne.
NainivisedanijeuoJovaniniGoranovkratkidijalog,
Nemanja je poeo da joj neto govori. Napadno glasno i
ivahno. Mirjana mu se pridruila, potrudivi se da svojim
poloajem od Dragice zakloni ono dvoje koji su se
odmeravalibezrei,kaouzamrznutomkadru.
E,nemapotrebedasepraviteludiokrenulaseJovana
k njima. Svi smo lepo videli ta mi je ovaj ovek mahnu
glavomkaGoranupriredio.tajeustanjudauradi.
Atajetrebalodauradim?Dajeodgurnem?Oamarim?
Jelbitetozadovoljilo?
Zadovoljilo?!Menepokuavadazamajenajglupljom,
najprovidnijomzamenomtezakoju biprovalili ionimoroni
odtvojihprijateljaskojimasimalopreeretao.
KrajikomokajespaziladaseGoranovodrutvouputilo
ka sali. Crvenokosa se nakratko osvrnula i okrznula Jovanu
pogledom. Njoj se najei koa. Izvadila je karte iz depa i
pruilaihNemanji:
Idite,poinje.Janeu.
Goran procedi nekoliko rei sebi u bradu, od kojih je
Jovanauspeladarazaberejednu.Razmaena.
tasirek?!
Nebitno.Idemosviskupa.Nasamoemoraspravitita
imamo.
Nemanja je video (nije se, zapravo, videlo, ali on jeste,
video je) kako su iz Jovaninih uiju iknula dva mlaza pare.
Kao u crtanim filmovima. Samo to nije bilo smeno. Ni
najmanje.
Ovo ti je poslednji put u ivotu da mi kae kako sam
razmaena.Poslednji!Jeltijasno?
TebinijejasnoreeGorantiho,siktavo,tojedelovalo
mnogo gore, mnogo stranije nego da je viknuo da sa
mnomnemoetako.
Prekinulagajeosiono:
I te kako mogu. Nisam ja jedna od tvojih retardiranih
cupika kojima si navikao da nareuje. Koje bi se sklonile u
244
stranu,pokorno,doktineobaviporodineobaveze.Kapirali
tiskimsi?Kapirali?!
Jedanparsrednjihgodina,uprolazukrajnjih,znatieljno
seosvrnuo.
E,daj,prikulirajmaloreejojGoran.Nausnamamuje
titraonimalonaivansmeak.
Sklonimisesoiju.
Molim?!
uosimedobro.
Mirjana se upitno upiljila u Nemanju koji je revnosno
skupljaoiskorieneplastine aespulta itrpaoihjednuu
drugu, spreman da uleti ako zatreba. Koliko je mogao da
proceni, Jovana nije imala nameru da se povue. Prkosno je
gledala u Gorana. Bela u licu, sa crvenim uima. Gledala je
dobrihdesetaksekundi,bezdajojsepokrenulaijednacrtana
licu,kakoseunjemuvodiborba.
Tako?reeonnapokon.
Batakoodgovorimu.
Uzelajesvojranac,prebacilagaprekoramenaipotrala
nizstepenice.Stutiosezanjom.
Stani! Jovana, stani! vikao je kroz hol. Ubrzano je
marirala,neosvruise.
Ej, ej ree kad ju je sustigao, cimnuvi je za rukav
jedno da ti bude jasno: vie neu tolerisati ovakve drame.
Nemaanse.
Otrglase.
Jatebiprireujemdrame??!etirimesecamecima,
kinji,etirimesecatrpimtorturutvojeporodice...
Cimamteikinjimponoviojezapanjeno.
...kao da si boanstvo, a ja, jadna, treba da ti ljubim
stope,dasezadovoljimtomidoputadabudemstobom,
pobilokojucenu.
tapria,bre?Potpunosisepogubila.
Obezbeenje ih je merkalo ispod oka. Goran je primetio
dasesaaptavaju.
Ti si se pogubio ako misli da u prei preko blamae,
predmojimprijateljima.
245
 Sama se blamira. Namerno mi je to uradila, a ti si
nasela na najprovidniju provokaciju. Nisi mogla da se
obuzdanitolikoda...
Nasela?!prekinulagajeglasnimuzvikom.ovee,ja
nemam nameru da budem deo smetanja, nametanja i
nasedanja. Niti umem, niti hou da se bavim vaim
umobolnimigrama.
Oi su mu se suzile na dva proreza iz kojih je izbijao
mrak.
Upozoravamtedaprestanesuvredama.Mojecupikesu
retardirane,mojiprijateljimaloumni,jasamumobolan...
Tano.Svestoji.
Stvarno?Pakakotodasizavrilasamnom?
Iskrenogovorei,neznam.
Izgledalojedaesesvakiasustremitijednonadrugoi
potui.ovekizobezbeenjaimprie:
Imalinekihproblema?
Ne,ne,upravokreemoreeGoran.
Jasammalopopila,asgospodinomjesveunajboljem
moguem redu ree ona, okrete se na peti i istra ka ulici
Milentija Popovia. Poluslepa od suza uspela je da zaustavi
taksi. Plakala je, pritisnuvi maramicu na usta, svesna da je
taksistanasvakomsemaforuispitivakipodozrivoposmatra
uretrovizoru.
Do pred zoru, kad je zapala u kratkotrajan, isprekidan,
nervoznidreme,nijeuspeladasesmiri.Ranoizjutrazaula
jetiho,upornokucanje.BiojetoGoran.Izgledaojekaodaga
jenoispovratila.
Jovana,izmuensam,dokrajnosti.Molimte,molimte,
da se vie ne preganjamo rekao je i spustio elo na njenu
glavu.
Ijasamizmuena.
Znam.Izvinizaonosino.Izvini.Izvini.
Stajali su, tako, minutdva, iscrpljeni, zasieni
meusobnimprebacivanjima.
Doneo sam princes krofne ree on. Kroasane i
princeskrofne.Svee.
246
 UipozvagaJovana.
Pomirilisusebezreiibezveselosti,uzdoruak.Ali,cela
ta nedelja prola im je traljavo, bezvoljno, kao da su oboje
postali svesni da su dosegli taku gde svaka rasprava gubi
smisao.

62
Kodkuejujeekaootac.Zabrinut.
ZvalamejeGoranovasuprugarekaojeneekajuida
seJovanaskine.
Pobelelajeusekundi:
Jao,Boe!Kad?
Nemoan da erki ita prebaci, Marko je u dva susreta
uljudnoprihvatioGorana,iakojeslutiodajeonrazlogtosu
seDaniloiJovana,venekovreme,udaljili.Pokuavalisuda
toskrijuodnjega.Kaodasemogloprikriti.utkejepatio,ne
poteuirazgovorsDanilomnatutemu.Jovanaje,nanaroit
nain, predstavljala za Marka Svetlanin produetak nad
kojimjeneprestanoipreteranostrepeo;jednostavnonijebio
spreman da se suoi s Danilovim zasigurno utemeljenim
razlozimaprotivovekaskojimseJovananesmotrenospetljala
(takojepokuavaodajeopravda).Nebimogaodajeosudi;
zato se drao po strani, nadajui se da e Danilo, ve po
obiaju,nainainadarazreicelupriu,nedostojnuJovane.
tatijerekla?pitalaje,dalje,unezvereno,neekajui
njegovodgovor.
Svata. Koliko sam uspeo da razaberem, izgovorila je
nepojmljivestvari.Vikalaje,nisammogaodoidorei.Onda
sampozvaoDanila.
Nisivaljda?proaputaJovana.
247
 Markoseuplainjenogizraza.
Maco,molimte,shvati.Nemojmislitidasejabojimnje,
skandala, tek togod, nema situacije gde se ne bih za tebe
podmetnuo, ali Danilo mora da zna. Ovo je ozbiljno. Ne
elim da te plaim, ali mislim da je ona, blago reeno,
neuravnoteena.
Markojeretko,samoutrenucimapotpunogispadanjaiz
svogracionalnogkoloseka,koristioneodmerenekvalifikacije.
Potomejeznaladasedesilonetojakoruno.Mahinalnoje
otkopavalakaput.Okretalaseokosebe,izgubljeno.
KadsirazgovaraosDanilom?
Neekajuiodgovor,reklajeuspanieno:
Zatosigazvao?Sadedanapravilom.
Nee. Rekao je da ne paniim. Bio je veoma pribran.
Znatinjega.
Videereklaje.
Danilojeuleteokaofurija.
O,gospoicajedolakuiree.Varnicesumusevale
izoiju.
Sine,sedi.Hajdedamirnorazmotrimo...
Mirno?!Posleonogtotijetaprostakuarekla?
tajerekla?upitaJovana.Recitemi,tatano?
Danilojujeignorisao.
Nematuviemirnog.Sadevidetiskimsunalidase
zajebavaju.
Vilicamusetresla:
DajmiadresutvogvaleraobratiseJovani.
Kakotosasestrom?zapanjioseMarko.
Danilo,imampravadaznamreeJovana.
Ti da uti. Ti nema vie prava. Bar ovde, ne. Ako
hoe svoja prava, preseli se kod onog kretena, a ne da mi
navlailudakenavrat.Markudanavlai.
Nikada se nije plaila Danila. Sada nije smela da ga
pogleda,odstraha.Otacjezagrli:
Nemojte, kakve su ovo scene ree, bespomono. I
njemujeDanilobionepoznat,ovakav.Sine,uzdaosamseu
tvojerasuivanje,atiseponaa...
248
 Oni e meni da upadaju u kuu vikao je Danilo.
Banda nevaspitana. Banda! Kome, bre, oni da prete. Oni da
maltretirajuMarka,paneemoi.Dajmiadresudrmusaoje
Jovanuzarame.
Nije vladao sobom. Marko pokua da zauzme
autoritativnistav.
Netrebamenedabrani.Nisamtezatopozvao.
Nedozvoljavamdanasbilokoterorie.Jeljasno?Onaj
kreten s kojim se Jovana uhvatila, on e mi poloiti raune.
Govoriadresuobratijojse.
Jovanajeutala.
Dobro, onda idem kod nje, direktno. Nema stotinu
Popivoda,naiujeja uzeojetelefonskuslualicuuruku.
Jovanapovika:
Danilo,molimte.
Za koga moli? Za njega? Ili za njegovu enu koja je
Markuporuiladasvatamoedasedesi.Tebi.Daenoas
poslati nekog da te doeka u ulazu i unakazi. To da trpim?
Dasepovuempredpretnjomoloa?
Jovanaseprihvatizadovratak.
Tata...
Markosepridie:
Danilo,nemojjojgovoriti...Zato,sine?
Jovanadograbikaput.
Idemijaree.
Markopokuadaihzaustavi:
Deco, molim vas, prizovite se pameti. Neemo, valjda,
odgovaratiistimniskostima.
Bogami,hoemo.Ovoesezavritinoas.Brzoemose
vratitireeDanilo.

249
 63
...Ne znam kako smo preli put do Gorana. Molila sam se
da ne bude u stanu. Da je nekud izaao. Ali, prozor je bio
osvetljen. Skoro sam se upikila od straha:
Danilo, preklinjem te da ga ne bije.
Iao je ka zgradi, brzo, polutreim koracima.
Koji sprat?
Prvi odgovorila sam posluno, jedva ga sustiui.
Goran otvara, Danilo utne nogom vrata, odgurne ga i
ue.
Stala sam izmeu njih.
Tvoja je ena zvala tatu. Pretila nam je... pokuala
sam da na brzinu objasnim.
Danilo me je maknuo u stranu. Lice mu je otvrdlo poput
stisnute pesnice:
Sluaj ti, sluaj me dobro, ako ona tvoja nepismena,
histerina kuka pokua da makar i svojom senkom dodirne
moju sestru ili Marka, izmasakrirau je, neka ti bude jasno. I
tebe. Samo li im se priblii na kilometar, odrobijau vas
oboje. Ti mi odgovara za nju. Direktno. Snosie sve
posledice. Veruj mi, neu se zaustaviti, ako je ne stavi pod
kontrolu.
Onda se pokree pneumatska builica, ona kojom se
odvaljuje asfalt, poinje da mi bubnja u mozgu svom silinom;
od nje ne ujem ta govore, samo vidim kako mu se Danilo
unosi u lice, vidim da grmi poput llije Gromovnika, stranijeg
izgleda nego onda kad je tukao manijaka iz autobusa, a
Goran pokuava da mu odgovori; otvaraju usta, ali nema
tona. Ja ne primam ton. Nisam htela da ujem.
Seam se kako se Danilo okree k meni, neto kae i
povlai me za sobom. Nisam ni pogledala u Gorana koji je
delovao kukavno, Kao i ja. Liili smo na decu koja se
podapaju u igri, a onda u dvorite sie neiji ale, podeli
poneku ljagu i momentalno zavede red. ia-mia, gotova je
pria. Klinci se razilaze oborenog nosa, pokunjeni.

250
 U kolima smo utali, sve dok na polovini mosta Danilo nije
procedio kroz zube:
Videla si kakva je to nitarija. ula si.
Nisam se usudila da mu priznam da nisam.
Da se razumemo rekao je. Gotovo je. Definitivno je
gotovo. U protivnom, ne raunaj vie na mene.
Popeo se sa mnom. U redu je, rekao je tati, nee vas niko
vie uznemiravati. Sipao je pie i iskapio ga u gutljaju. Ja
sam se smanjila, elei da nestanem, da isparim u onoj tiini.
Moram da pourim, da Tamara ne brine gde sam.
Nisi joj rekao, pitala sam, gorei od stida. Mislim da joj
nije potrebno dodatno uzrujavanje, uzvratio mi je tvrdo, kao
da je bacio kamen na mene.
Veruj mi (posle etiri godine, posle svega to nam se
dogodilo, zar bih imala razloga da laem), predstavu nemam
ta se deavalo narednih dana.
Leala sam skvrena, povremeno palila televizor, vrtela
ukrug kanale, ustajala da posrem tanjir supe ili orbe, koji bi
mi tata spremio i tajno povraala, im bih se vratila u svoj
stan.
Sedmog marta tata mi je, za dorukom, obzirno rekao da
ide na groblje. Mrvio je parence hleba, kao da mu je
neprijatno da me pogleda. Tata je svakodnevno odlazio na
mamin grob. Zato bi me posebno obavetavao? Sinulo mi je
da je mamin roendan. Zna da se tada svi okupimo.
Tata... zaboravila sam... promucala sam. Ne znam
koji je datum. Zato se nisam setila.
Moj dobri, neni otac me je pomilovao po kosi, neka,
ostani ovaj put, slaba si da ide.
Zaista, jedva sam se drala na nogama. Ipak sam
pokuala da se spremim. Ve obuena shvatila sam da ne
mogu stajati tamo, sa Danilom. Nisam mogla tamo da ga
pogledam u oi. Ni tatu. Ne tamo. Ostala sam.
Onda je pozvonio telefon. Goran. Molio me je da doem.
Imam neto jako vano da ti kaem. Jako vano.
Nisam u stanju da razgovaram. Ne javlja se danima...
A ti bi se javila, na mom mestu, posle onakvog upada?
251
 Misli da nije imao pravo?
Nemoj da se odmah zavlaimo.
Ako smatra da nije bio u pravu, nemamo o emu dalje.
Rekao je (uinilo mi se, preko volje, tek da bismo bre
preli preko klizavog terena):
Bio je. Slaem se.
Zbrzao je to poluizvinjenje, ali meni je znailo.
Jovana, uini mi i doi. Stvorio bih se ja tu, ovog asa.
Pa, stvori se ako je tako vano.
Neu iz potovanja prema tvom ocu. Niti je ovo
razgovor za kafi.
Otila sam, kao po prisili; ono pusto, glupo, nedokazano
ensko da ujem ta ima da mi kae. Da se, kao,
objasnimo. Budala! Jedva sam obula patike, jedva sam
pronala kljueve, jedva se spustila do ulice. Ne smem da
vozim, pomislila sam. Sela sam u taksi. Usput sam napravila
brz mentalni inventar u pregratku zvanom svae i rasprave;
zalihe uvreda bile su prilino tanke; veina najboljih bila je
ve utroena. Trebalo je, samo, podvui crtu ispod naeg
odnosa. Trebalo je priznati da nismo bili u stanju da odrimo
ljubav. Ili ono to smo mislili da je ljubav. To sam mislila,
pripremala govor, a za guu me epala teskoba. Na
danskom se anksioznost kae angst. Tako. Bez
samoglasnika koji bi olakali izgovor. Muklo na poetku i
etiri suglasnika. Teko, kao i samo oseanje. Nema
vazduha u njemu. epala me, dakle, strepnja. Jaka. Ono,
kad drhti, a ne zna tano zbog ega. Jo se nita nije
desilo, a zna da hoe, da je neizbeno.
Doemo, nekako, angst i ja, do Novog Beograda.
Ustuknula sam kad sam ga ugledala. Preda mnom je bio
drugi ovek. Uiljen. Ufitiljen. Iz njegovog pogleda jasno sam
proitala kako ja izgledam.
Deluje... stvarno bolesno rekao je.
I ti uzvratila sam mu.
Prola sam mimo njega, da se to pre negde spustim.
U glavi mi se opasno vrtelo.
Sruila sam se na trosed, i odmah primetila da je stan
252
udno prazan. Nije bilo Goranove razbacane garderobe, ni
sitnih predmeta koji odaju neije prisustvo.
Hladna zmija mi se hitro spustila niz kimu. Angst se
povukao u kraj, i on uplaen.
Gde su ti stvari? upitala sam.
Zapalio je cigaretu.
Jesi li se ti to iselio?
Klimnuo je.
Srce mi se otkinulo i palo u stomak, tue kao ludo, da mi
eludac odskae.
Pomislila sam, pretekao me je. To sam pomislila. Pre
nego to sam stigla da osetim bol, razoaranje, bes, ta bilo,
odreagovala je moja sujeta. Pretekao me je. Nisam se mogla
otresti te rei. Pretekao.
Dobio sam obavetenje iz ambasade. Treba da se
evakuiemo. Pod hitno. Bombardovae nas. U pitanju su
dani.
Da se evakuiemo. Govorio je u mnoini. Ko, htela sam
da pitam, ali usta su mi bila suva kao barut, jezik mi se
zalepio za nepce.
elim da poe sa mnom rekao je.
Kakav obrt!
Kuda? upitala sam, ne mogavi da se priberem.
U Njujork.
Talambas u elucu naglo je utihnuo.
Od svih zamislivih kombinacija i razloga zbog kojih me je
pozvao, samo mi ovo nije palo na pamet. Ni pod kojim
uslovom, ni za ta na svetu, ne bih tada otila iz Srbije. Sve
da je neko, specijalno za mene, poslao lir-det, 'ladno bih
odbila. inilo mi se neasnim da odem. Neasnim? Moda
re nije tana, ali, neu da se zamajavam i traim pravu.
Danilo, ti, ja, isto smo oseali. Ne mora uvek da se objasni
zato. Ima toliko iracionalnog u nama; nema anse da sve
drimo pod kontrolom. Da sve uspemo da sloimo u logike
forme. Ma koliko Danilo tvrdio suprotno, nije mogue.
Uprkos zacementiranoj odluci, Goranov predlog me je
potresao. Hteo je da zaponemo ivot daleko od svih. Iz
253
poetka. Na nain koji je smislio kao najbolji. Osetila sam
olakanje i zahvalnost. Nije ispao krpa s kojom je Danilo
obrisao patos. Pokazalo se da nije.
U Njujork? Nas dvoje?
Mogao je osetiti pozitivno iznenaenje u mom glasu.
Nisam ga pitala ni zajedljivo, ni sarkastino. Moj ton je bio
nedvosmisleno topao. Nean.
Trebalo je da mi kae:
Volim te i elim da odemo odavde.
Neto tako, slino.
Ili, samo da potvrdi, da, nas dvoje. U Ameriku.
Rekla bih mu, ne mogu, ne elim, rekla bih mu, hvala ti
to nas nisi izneverio.
On je, meutim, oborio glavu tako duboko, da mu je brada
skoro dodirnula grudi. Prstima je prevlaio preko ela, utke.
U tom trenutku shvatila sam da neto nije u redu. Neto nije
timalo. Neto se nije uklapalo.
Prvo to mi je palo na pamet je (a sve se odigravalo u
sekundama, u dve-tri sekunde sam prola kroz itav registar
od oduevljenja do konanog klika) da ne zna kako da mi
saopti za dete. Zato sam upitala:
S Nikolom, je l' istovremeno shvatajui da mu nije
zbog toga neprijatno. Zato bi mu i bilo?
Gorane? ponovila sam upitno.
Glava mu pade jo dublje. Presamitio se, prosto se
prepolovio u sekundi. Onda mi je sinulo. Bukvalno. Klik,
upalilo mi se u glavi.
Ide i Nikolina majka, zar ne?
Ne odvajajui oi od poda izgovorio je kukaviko:
Da.
Nita nisam oseala. Nita. Kao da sam anestezirana, a
ipak budna, pa gledam kako neko prka po meni; ni traga
bola, samo uenje to tue ruke kopaju po mojoj otvorenoj
utrobi.
ekaj, da lepo razloimo. Verovatno nisam dobro
shvatila. Dakle, idete ti, tvoja ena i dete.
Govorila sam polako, kao da uvebavam frazu na
254
nepoznatom jeziku:
I zove mene... da vam se pridruim, je l' to?
Moda ga je moja smirenost zavarala. Usudio se da me
pogleda.
Ne tako... da nam se pridrui. Znao sam da e
pogreno shvatiti. Ve mesecima ivim s tobom. Zorki je
jasno da je vodim samo zbog deteta. Ne vidim da to neto
menja izmeu nas dvoje.
Kao da me je tresnuo maljem u glavu. Obnevidela sam na
trenutak. Protresla sam je, i Goran je opet bio tu. Ko je ovaj
ovek kraj mene, zapitala sam se. Ja sam s njim spavala.
Podelila s njim i poslednju intimnost. Ko je ovaj stranac? Ja
ga nisam znala.
Predlae mi, dakle, da nastavimo na menage a trois,
samo da ga dislociramo u Ameriku?
Zurila sam u njega, zanemelog, kao u nekakvog
odvratnog gmizavca.
Mislim rekla sam polako iskreno mislim da si ti
teko, teko poremeena osoba.
Jovana uzeo me je bojaljivo za runi zglob nemoj
se hvatati za neku pogrenu re... Radi se o ivotu. Budi
realna, molim te. Ne mogu izai iz zemlje, a da i tebe ne
izvuem.
To i me je dotuklo. Otkaila sam, naisto. Odjednom. U
trenutku mi se vratila sva snaga. Adrenalin mi je iknuo; bila
sam jaka kao zver.
Otrgla sam ruku i gurnula ga da se zavalio na naslon:
I mene? Da me izvue? ta ti uobraava? Da si
spasilac? ?! Ti mene da spasava?! Misli da bih, uopte,
otila? Misli da bih? Da nemam naina, samo da hou?
Nisam, valjda, spala na to da me uzgred, uz tvoju porodicu, u
nekom poveem koferu, istraniranu, ako je zgodnije za
pakovanje, tajno od gospoe Popivode, provercuje u
Ameriku.
Oekivala sam (jo uvek) da e skoiti, poeti da me
razuverava. Da e mi obrazloiti svoj nebulozni predlog.
Budalatinu koja se mogla zaeti u njegovoj svesti rastrzanoj
255
izmeu ljubavi prema meni i sinu. Ma kakva bila ta
budalatina, ma koliko neprihvatljiva, bilo mi je potrebno da
pouzdano znam da je iskreno mislio. Iskreno. Toliko. Onda
bih mogla da mu oprostim. Zaista. Oprostila bih mu, i rastali
bismo se bez gorine.
Umesto toga, u magnovenju sam primetila da mu je
senka olakanja minula licem. Da li je mogue, pomislila
sam. Koa mi se skvrila, skupila, stesnila, nemam mesta u
njoj. Morala sam da budem naisto.
Evo, recimo da pristajem spustila sam glas. Poela da
govorim pomirljivo. Recimo. Izloi mi, precizno, detalje.
ega jedva je izustio. Sad je on bio okiran obrtom.
Vidno okiran.
Kako, ega? Pa, tvog plana. Valjda ga ima. Kako si to
zamislio? U kojoj kombinaciji treba da idem insistirala sam.
Sama? S tobom, a oni posebno? Svi zajedno? Kako? Kad
stignemo, gde emo da ivimo? U istom gradu? U istom
stanu? Ili, stan do stana?
Ne umem da ti opiem njegov izraz. Konfuzan? Moe li
izraz lica biti konfuzan? Veruj mi da moe. Unutranja
konfuzija izbila mu je kroz svaku poru na licu. Dakle, to je.
Nisam se prevarila, maloas. Nije se meni nita uinilo. Ni
prividelo. Nije, naalost.
Glava je poela da mi se trza, kao onim igrakama to ih
stave na zadnju policu u kolima, pa pri svakoj rupi na drumu
kuca ili tigri zaklimaju glavom koja je oprugom okaena o
telo. Tako je moja zaigrala. Otkaena od tela. Na opruzi koja
je vibrirala. Jedino da sam je stegla rukama, stala bi. Moda
ni tada. Plee glava, trese mi se kao da imam Parkinsonovu
bolest. Htela sam da pripalim cigaretu, ali vidim, neu uspeti
da je stavim u usta. Neu ih potrefiti. Zato sklanjam kosu,
zaglaujem je, da nekontrolisano klimanje ne bude
preupadljivo.
ta znai ova dramska pauza? Na ta to lii? U krajnjoj
liniji, pozvao si me, a sad ispada kao da sam sama upala i
poela da ti se nameem.
Ne mogu da funkcioniem pod ovakvom tenzijom.
256
 Izvini, je l' ti je ja izazivam? Ili si generalno pod
tenzijom?
Misli da ne oseam tvoj ton?
Ah, pa zato si se uprepodobio?
Coktao je, jedva ujno, ujedno odmahujui glavom, u
slabo odglumljenoj neverici.
Nain na koji mi se obraa... zaustio je.
ovek koji nudi svojoj devojci da joj spase ivot
prekinula sam ga ne odustaje tek zato to je ona ovako ili
onako odreagovala. Priznajem, bila sam ishitrena. Uinilo mi
se da je tvoja namera lana, da lii na sprdnju sa mnom.
Moda greim. Moda.
Jedva sam disala od uzbuenja.
Ubedi me rekla sam. Gde je, tano, moje mesto u
tvom planu?
Pripalila sam cigaretu. Pripaljivala sam je, tanije reeno.
Kresnula sam upalja dva puta, pa iz dva puta vukla dim, da
se vrh zaari. Imao je vremena da kae najmanje pet
reenica. Nije izustio nijednu. Najednom mi je pala na um
fraza upati rei kletima iz usta. Upravo sam to radila.
upala ih, ali ne iz usta, ve iz njegove pete. Oigledno
neuspeno.
Ja u ti rei, nigde. Mene nema ni u jednoj kombinaciji.
Devedeset devet zarez devet posto bio si uveren da neu
pristati, jer si dobro procenio s kim, u stvari, ima posla.
Postojao je samo jedan jedini promil, ne procenat, ve promil
verovatnoe da u se ipak uplaiti za svoje dupe i prihvatiti
tvoj idiotski predlog. Tako da si igrao na sigurnu kartu.
Komotno. Rizika skoro da nije bilo, zar ne? Minimum
minimuma. Kalkulantu mizerni! Pa opet, sa zebnjom si ekao
moju reakciju. Laknulo ti je kad sam suknula na tebe. Misli
da nisam primetila?
Laknulo mi je? ponovio je upitno. Toboe rezignirano.
O, da. Zato si se zabezeknuo to sam ti postavila
konkretna pitanja. Smrz'o si se od straha, zarozao, smuljio,
da je odvratno gledati te. Naravno da neu ii! Naravno da
neu!
257
 Uvrede su kliznule preko njega. Nije ih, ini mi se, ni
registrovao. Bilo mu je vano da sam potvrdila odbijanje. Jo
jednom, ovog puta jasnije, lepo sam ula kako mu je kamen
pao sa srca. Sa plea. S celog njega. ula sam kako pada na
pod, a Goran, olakan, bulji u njega, taj kamen od tone i po, i
jedva prikriva radost to ga se kurtalisao.
Ne, nisam pomislila, dobila si ta si zasluila. To mi je
dolo kasnije, u dugim, munim danima patnje. Tada, da se
nisam obuzdala, zaridala bih, tresla bih se od plaa nad
sobom.
Znai, sve vreme si mi muljao iza lea. Bezono.
Sistematski rekla sam tiho, tiho. Nisam se ni trudila da me
uje. To je bila konstatacija upuena meni.
Nisam... zamucnuo je slabano, bez istinske elje da
nastavi misao.
Progutala sam suze koje tek to mi nisu potekle:
Nisi?! Pa ko se dogovarao i s kim kako ete pobei?
Moda tvoj dvojnik?
Promrmljao je neto sebi u bradu.
Ne ujem te.
Zato bih te danas zvao da nisam iskreno mislio...?
To ja tebe pitam. Zato si me pozvao?
Ula sam mu u same zenice. Na njihovom dnu ugledala
sam izdaju. Golu izdaju. Osetila sam kako trnem, oduzimam
se, hladim. Vie mi nije bio potreban njegov odgovor.
Evo zato kazala sam mrtvim, ravnim glasom. Tvoj
fal poziv za getaway trebalo je da ti olaka baga.
Verovatno ga imate suvie, pa ti ne treba neista savest,
pride. Teka je ona, teka. Opasna i teka stvar. Ovako,
ponudio si, ja sam odbila. Ponuena, k'o poaena. Molim
lepo. To je bila svrha cele predstave, je l' tako?
Pod dejstvom fatalnog odsustva ironijske distance, guei
se u talasima samosaaljenja, gneva i ega-sve-ne, nastavila
sam, i dalje. Da tonem.
Poto nisi u stanju ak ni ruke da opere sam, kao
Pontije Pilat, poturio si mi ih da ti ih ja properem. Lino. to
sam i uradila. Odbila sam tvoju velikodunost, nema grie
258
savesti, nema overload prtljaga, miran si. Jesi li sad
zadovoljan?
Onda je nastupio onaj trenutak kad se strmoglavi u
ponienje, kad vie nita nije vano, jer je preena svaka
mera, pogaen svaki princip, kad samog sebe iba
ponienjem, iba i ne ume da stane, poput dervia koji
pleui padnu u trans.
Moda u tvom sumanutom scenariju ak postoji i opcija
da ode, ist i miriljav, ja da te ekam, malo da se zanimam
s bombama, pa ako preivim, i ako se ti vrati, odmoran,
osveen i remontiran u branoj luci, da mi nastavimo, fino, po
starom, uz Zorkino odobrenje, malo kod nje, malo kod mene,
kao ping-pong loptica, as u ovom, as u onom polju, na
ravne asti, svi namireni, svi ili i veselil
Gubila sam se od nemoi. Oseala sam se kao da su mi
vezane ruke i noge, da mi je nabijena krpa u usta, a preko
njih zalepljena iroka selotejp-traka, pa se uvijam i grim, bez
nade da nekog dozovem.
Ustani i idi, rekla je moja uspravna linost. Ovog asa.
ak mi se uinilo da me neko blago gura od pozadi, u lea.
Nije tano promumlao je.
Uprkos glasu razuma, koji je vapio da prestanem, upitala
sam ga:
ta od svega? ta nije tano?
Vrea me, poniava... misli da je mogue tako
nastaviti razgovor?
Mozak mi se iaio.
Vream te? Zato ne ume ni da proslovi? Jer si
uvreen? Zato?!
Napravio je mueniki izraz lica, kao da se uasava mog
povienog tona.
Laovino jedna.
Evo...
Da, evo. Ponoviu, da ti bude jasno da mi se nije
omaklo. Laovino prevejana. Koji razgovor ti pominje? Od
kad sam dola, sem jedne reenice koju si protnuo, samo
mrmlja, coke, uzdie, tek da ispadne kako nisi skroz po
259
strani. U sutini, puta mene da pitam, odgovaram, da sama
zaokruim tvoju niskost. Pa, kad sam ve dovde zaglibila,
dovriu solilokvijum, da ne bi iveo u uverenju kako si me do
kraja izradio. Ti, tvoja cenjena supruga i tatica-nekrofil, va
glavnokomandujui, koji je teknuo lovu na vreme, na nekom
raunu, napolju, odavno ste napravili plan egzodusa. im je
ovde poelo da se ozbiljno zakuvava. Za ovih deset dana
samo ste perfektuirali detalje. Zorkin poljubac u holu nije bio
sluajan. urovali ste, ko zna od kad, pa je htela da mi se
podsmehne. U lice. Da mi, post festum, bude jasno ko je
vukao konce. Ko je sve vreme bio glavni ef.
Odao ga je govor tela. Serija brzih, sitnih poteza,
smuenih, nervoznih pokreta, kao da se trebi od kolone
mrava koji su se razmileli svud po njemu. A pogled mu
prikovan za mene. Hteo bi da ga skrene, a ne moe; zalepila
sam ga svojim. Treptao je, ubrzano. Oi su mu uplaeno
igrale.
S njima si se danju dogovarao, nou mene tucao, i vuk
sit i ovce na broju, divota Boija, jer ja jesam ispala ovca,
prava pravcata ovca, to je tano, samo to ti, jado jadni, nisi
nikakav vuk, ve obian, drhtavi mi.
Poela sam da ga kaiprstom ubadam u miicu. Jako, sve
jae. Re, pa ubod; re, pa ubod. Trpeo je, ne pomerajui se.
Mora da je bio iv pretrnuo i gledao da me dodatno ne
razdrauje. Moda je pomislio, bolje kaiprst, nego iljak za
led.
Da, ti si maleni mii kome je tata podviknuo, koga je
ena pritegla, kome je Jovana postala dosadna, zahtevna, pa
si podvio rep i trkom pobegao u svoju rupicu.
Prst me je zaboleo od udaraca, morala sam ga protrljati.
Dostojevski je lepo rekao: ako slabom oveku da
slobodu, on e je sopstvenom rukom vezati i vratiti je, na
uzici. To je tvoja slika i prilika. Umilja da je sloboda to to
malo vrljne, malo poevi sa strane, pa klisne, im
zagusti, u naruje tvojoj Zorki, ustroj, odlunoj lavici, vrloj
majci-heroju, tvom kremen-kamenu to stoji, na oluji i vetru,
postojano kano klisurine. Verovatno joj se u dubini due divi
260
to je htela da plati da me neko sklepeta u mraku, smatra da
je time pokazala kako je jedna odluna, jaka ena, koja je
spremna da po svaku cenu odbrani va topli dom.
Ne mogu da verujem... glavu je zario u ake.
To me je dovelo do belog usijanja. Grubo sam mu strgla
ruke. Pri zamahu sam mu nehotice noktom dohvatila
nadlanicu. Na zaparanoj koi su se pojavile kapi sukrvice.
Ne moe da veruje? Ti?! Zna li ta znai re
verovati? Imati poverenja u nekog? Zna li?
Videla sam da je uplaen. Bojao me se, kao to sam se
ja, one noi, bojala Danila. Palcem je mahinalno prelazio
preko ogrebotine.
Ne! Ne zna, naravno. Ali, da e se ovako zavriti, o, to
si dobro znao. Od samog poetka. Bila sam osveenje, kako
si rekao. ist kiseonik. Izazov. Morao si se malo vie
potruditi. Malo vie nego obino. Pa si, ko bajagi, iznajmio
stan, ovaj jebarnik koji se nisi udostojio ni da opremi, jer nisi
ni nameravao da tu ostane. Vrebao si prvu priliku za svoje
Lesi-se-vraa-kui. Bombardovanje ti je dolo kao kec na
jedanaest. Vis maior, ta da se radi?
Nisam se vratio... nije istina.
Ne lai! Prekini vie!
Toliko sam se prodrala da mi je sopstveni glas zaparao
ui. Prekrila sam ih dlanovima, i vrsto zamurila. Kada sam
ponovo otvorila oi, bila sam odjednom tiha. Opasno tiha.
Sad emo utvrditi ko si. Samo probaj da izvrda
odgovor. Samo probaj fiksirala sam ga. Ostavimo po
strani odlazak u Ameriku. Amerika je logini ishod tvoje duge,
dvostruke igre. Zato, da se vratimo unazad. Da vidimo kad je
poelo ongliranje koje se okonalo tako to ti je jedna loptica
pala. Bolje reeno, ispala. Tresnula o zemlju kao viak.
Piljio je u mene, iekujui.
Pitanje je jednostavno. Jesi li podneo zahtev za razvod?
Ne razumem.
ta tu ima da se razume? Jesi ili nisi? Papir unosila
sam mu se u lice. Shvata li ta je papir? Dokument
mahala sam mu rukom ispred oiju. Koji ti napie advokat.
261
Pa se preda na pisarnicu, u sudu. To. Shvata? Jesi li ga
predao?
Duga tiina. Bila sam spremna da ekam do ponoi.
Morala sam doiveti trenutak da prevali istinu preko usana.
Nisam promrmljao je napokon.
Osetila sam neodoljivu elju da ga pljunem posred lica.
Nisi?
Ne odgovorio je skoro neujno.
Tresla sam se kao prut.
Idemo dalje. Sledee je, zato si me drao u uverenju
da jesi? Tano je preduhitrila sam ga da s moje strane
nije bilo eksplicitnog pitanja u vezi s tim, ali podrazumevalo
se da je proces u toku. Tako si se ponaao. Govorio za svoju
enu biva. Jesi li? Jesam li i to izmislila?
Odmahnuo je glavom.
Dozvolio si da povredim svog brata. Dozvolio si da s
njim, praktino, prekinem odnose. Znao si da je u mojoj kui
razdor, zbog tebe. Za sve to vreme ne da nisi povukao
nijedan konkretan potez, ve nisi imao ni nameru da ga
povue.
Knedla mi se popela u grlo. Izgovorim li jo jednu re,
pla e provaliti iz mene, potopiu sobu suzama.
Usuuje se da mi kae kako te vream? Sram te bilo.
Sram. Glas mi se prelomio. Pukao. Zazveao kao prazna
limena kutija. Zar ni toliko nisi umeo da bude ovek... da
uloi napor da bude ovek i da mi otvoreno kae, ao mi
je, odluio sam da se vratim eni, idem s njom u Njujork. Zar
ni toliko nisam zasluila?
Jovana... poe on. Pa zastade. Zagledao se u dim koji
se izvijao iz cigarete u pepeljari. Dugo. Situacija je postala
apsurdna.
ta, Jovana?! ta?!
Samo je mirnuo, trgnuvi se.
Reci. Sasluau te kazala sam, glasom niim za
oktavu.
On nije ni disao.
Hajde, ovo ti je poslednja ansa. Da ujem. Neu te
262
prekidati.
Pomerio se unapred. Ugasio je cigaretu.
Reci ponovila sam.
Gledala sam u runi sat. Sekundara je poskakivala.
Obila pun krug. Dola do etvrtine drugog. Sedamdeset pet
sekundi nepominosti, ispunjenih napetim utanjem i
iekivanjem konane presude, nepodnoljivo je dug period.
inilo mi se da me neko polako prevlai preko rendeta,
kao mekani sir. Gore-dole, Dole-gore. Otpadala sam u
komadiima.
Nije imao nita da mi kae. Nita. Posle godinu dana,
nita.
Tako sam i mislila rekla sam.
Sedeo je otromboljen, obeenih ramena, sav skupljen,
potonuo, prava mlitava vrea, dostojna najdubljeg prezira.
Sad alim, istinski alim to te Danilo nije prebio. alim
to sam ga spreila. Duan si da plati smiljenu la. Duan!
Sve dok nisi, ko bajagi, napustio Zorku, bila sam kriva koliko i
ti. Od tada, od tog trenutka, poinje tvoja la s
predumiljajem. Samo tvoja. Za to mora da plati. I platie.
Ko zna ta se motalo po njegovoj glavi. Moda je
poverovao da sam spremna da mu sipam sodu u oi. Da
strpam zeca u kipuu vodu. Neto iz horor repertoara
ostavljenih ena. Prevarenih, mrnjom zaslepljenih
ljubavnica.
Ne verujem da si... ti u stanju...
Da pogled moe spriti, osuo bi se ispred mene u vidu
hrpe pepela:
Vidi ta strah ini od oveka! Onemeli je progovorio.
Mrzela sam ga svakim atomom svog bia.
Ne boj se, jadni oveuljku. Moj zahtev je majuan.
Niim te nee ugroziti. Za beskimenjaka kao to si ti, ne
znai nita. Meni, mnogo. Hou da izgovori, glasno i jasno:
ja sam govno.
Blenuo je u mene, paralisan. Ili srean to e se tako lako
izvui?
Izgovori, pa odlazim.
263
 Moda sam u tvojim oima ispao ljiga, ali...
Moda? Moda?!
Osetila sam da u se opet raspaliti, da e me odvui od
mog zahteva:
Da si ljiga, to stoji. Bez ikakve sumnje. Reci: govno
sam. To hou da ujem. Inae me se nee otresti bez
posledica. Vrlo, vrlo bolnih. Veruj mi, presee ti Amerika.
Lomio se, kratko.
Dobro rekao je. I to sam. Govno proaputao je.
Utroba mi se prevrnula.
Meni je ovo dovoljna satisfakcija. Moe odahnuti.
Gotovo je.
Ustala sam. I on je.
Dok sam grabila tanu i mantil, ula sam ga kako
izgovara:
Ali, ta god mislila, pozvao sam te jer sam hteo...
najbolje za tebe. Veruj mi.
Delovalo je toliko neverovatno, toliko morbidno, da sam, u
magnovenju, pomislila da haluciniram.
Okrenula sam se:
Molim?!
ta mu je trebalo da me izazove na samom kraju?
Da se zaustavio, ne bih.
Volim te, Jovana dodao je tiho.
Tada sam ga oamarila. Ne slabano, ni simbolino.
Oamarila sam ga iz zaleta, iz sve snage, da je puklo. Nije se
ni mrdnuo, sem to mu se glava zanela u stranu od jaine
udarca. Ruke su mu bile obeene uz telo kao labavo
prikaene zihernadlama.
Gadim se svakog trenutka koji sam s tobom provela.
Gadim se to si bio u meni. Nikad neu moi da se operem
od te gadosti.
Ne, to nije dovoljno. Treba da mu kaem neto ega nee
moi da se otrese, tek tako, pomislila sam. Nisam znala ta.
ta je to to bi ga uzdrmalo? Morala sam ga povrediti.
Krvniki i bez milosti. Onda sam iz atavistikog dela mozga
(otkud drugde, kad nikad u svojoj okolini nisam ula takve
264
rei, niti bi mi ikada, pri zdravoj pameti i pri istoj svesti, pale
na pamet), isisala i ispljunula najprimitivniju, najniu moguu
kletvu:
Dabogda u najgorim mukama platio svaki sekund koji si
mi uzeo na prevaru. Svaki sekund, u najgorim mukama
ponovila sam, sladostrasno osvetniki. Setie se ti ovih
rei. I te kako e se setiti.
Eto.
Tako se zavrilo.
Sasvim sluajno, kada mi to vie nita nije znailo,
saznala sam taan datum kad su napustili Srbiju.
Tri dana posle naeg razgovora.
Bio je, znai, spakovan. Imali su karte. Sve je bilo
spremno. A on me je pozvao na razgovor...

64
Dvadeset etvrtog marta uvee, posle prvog zvunog
signala za opasnost, Danilo i Tamara su potrpali najnunije
stvariipreliuTopolsku.
Jovana je iskoristila trenutak dok se Danilo raspakivao u
svojojstarojsobi.
GoranjeotiaouAmeriku.Sporodicomreklaje.
Zaklonjenvratimaplakara,ubacivaojemajicenapolicu.
Znam.uosam.
JelznaiTamara?
Da.
ekalajezasluenuporciju.
Daniloje,meutim,utkenastavioposao.
Onaneujnoizae.
iveipodistimkrovom,uspevalisudaseizbegnu.Dase
265
ne dodirnu dublje, osim preko posrednika, Tamare i Marka.
Na desetine prijatelja navraalo je u Topolsku. Danju, nou.
Poneki su ostajali do ranih jutarnjih sati. U mnotvu, nije se
primeivalodaJovanaiDaniloretkoipovrnokomuniciraju.

65
...Patnja je stanje izolovanosti; tvoj doivljaj i tvoj centar
univerzuma; empatija i saoseanje najpre se troe i ne treba
druge stavljati na probu, iznova ponavljati iste, zamorne,
zamorne, tako zamorne i drugome tako dosadne detalje koje
vrti po glavi, ista pitanja, koja te progone, a na koja ni sam
ne nalazi odgovora. inilo mi se da e mi se kosti lobanje
rastoiti, da e mi pui grudni ko u kome se valjao mutljag,
dignut sa samog dna due. Stomak mi se pretvorio u dobo
ve-maine u kome su se tumbala creva, eludac, bubrezi i
digerice. Umesto praka za pranje i venia za izbeljivanje
mrlja sipala bih po jednaku mericu gorine, besa, stida,
oajanja, kajanja i ponienja. Onda bi program krenuo. Pet
okreta ulevo. Stanka. Tri okreta udesno. Metodino, polako,
dok neko posebno bolno seanje ne bi posluilo kao okida
da se ukljui centrifuga, posle koje sam bivala izmodena do
te mere da sam mislila, dobro je, kraj je, ne moe se vie.
avola. Program se automatski nastavlja, idemo u nov ciklus,
tri okreta ulevo, pet udesno, nema predaha. Drala sam se
one izlizane izreke kako vreme sve lei, ekala ga, to
jebeno vreme, ekala da ga dovoljno najagmim, ekala da se
maina pokvari, da se zupanik zaglavi, da sve ve jednom
prestane.
Ne mogu prepriati kroz ta sam, zapravo, prolazila.
Mogu samo da kaem patila sam. Bezmerno. Taka.
266
 66
Jovanajeumelada,neopaenauguvi,skoknedoBojana.
Sa njim joj je, tih dana, bilo najprijatnije. Malo pre poetka
bombardovanjaBojanovaenajeskerkomotilakodbrata,
u Frankfurt. Njihova klimava zajednica, od poetka
podrivenaestimrazmiricama,konanoserasturilauvreme
aferekojusuBojanusmestilinaklinici.
Najbolji hirurg koga su kolege bez zazora zvale da im
pomogneprisvakojkomplikovanijojoperaciji,Bokijebiotrn
u oku zbog svoje nepodmitljivosti. Kvario je utvreni
poredak. Ignorisao je (ne)zvanino uspostavljene tarife.
Odbijao koverte koje su drugi lekari bez zazora trpali u
depove. Njegov stav je predstavljao svojevrsnu uvredu za
esnaf; postao je obeleen, kao leprozan, izazivao je
podozrenje. S druge strane, nisu se mogli s njim obraunati
tektako;bioimjeneophodanzbogsvojestrunosti.
Petnaestakdanapredbombardovanjejavnoseusprotivio
primeni lekova kineske proizvodnje, sumnjivog kvaliteta i
roka trajanja. Za etrdeset osam sati isfabrikovana je afera.
Optuenjezanehatpremapacijentkinjikojajepreminulatri
meseca ranije. Iznebuha se u medijima pojavio suprug
pokojnice, optuujui Bojana Milievia da je odgovoran za
smrt njegove ene. Nije mi pruio ni objanjenje, rekao je
ovekodevenucrnukoulju.Nipetnaestminutanijeodvojio
za susret sa mnom. Proao je, odmahujui rukom da uri.
Nijemiuputioljudskure.Zagledaoseukameruizaplakao.
Zatim je emitovana kratka izjava vlasnika privatne klinike
Ginomedika,gdejepacijentkinjadovedenaposleotpustaiz
Narodnog fronta. Doktor Vujovi, inae roak ministra za
zdravstvo, snimljen u svom kabinetu (crni masivni sto sa
zlatnim reljefom neodoljivo je asocirao na pogrebni zavod),
pod slikom Voe, ogromnih dimenzija, na zidu iza sebe,
vano je tulio baritonom kako se greka doktora Milievia,
naalost, vie nije mogla ispraviti. Zapanjen sam
nestrunoukolege,zakljuioje.

267
 Uorkestriranojhajcivesutradansusvenovineosvanule
s naslovima Lekar bez etike, Bahatost belog mantila,
Pogaena Hipokratova zakletva i Nemarnost odnosi
ivot.Uudarnomterminunacionalnogdnevnika,Bojanovo
ime je blaeno due od tri minuta, s veto provuenom
insinuacijom da je za neuspenu intervenciju uzeo novac.
Samosujednenovine,itositnimslogom,objaviledemantiu
kome je on koncizno izloio genezu sluaja. Pacijentkinja je,
naime,protivnonjegovomizriitomsavetudasetoneini(u
pitanju je bila metastaza koja je zahvatila celu trbunu
duplju) prebaena na privatnu kliniku gde je izvrena jo
jedna,nepotrebnaoperacija,safatalnimishodom.
Iporedurednebolnikedokumentacijekojajeneopozivo
svedoilaunjegovukorist,Bojanjesuspendovanpohitnom
postupku.PodirektivipristiglojizMinistarstva,obezbeenje
gajespreilodauenakliniku.
Danilojepokuaodasnjimrazgovara.
Bojan ga je,navodno, sluao, odobravao, ali sevidelo da
jeunjemunetoprepuklo.NijedolaziouTopolsku,osimda
obie Tamaru, na desetak minuta. Izgovarajui se kako
oekuje poziv iz Frankfurta, brzo je odlazio. Radovao se,
meutim,kadajeJovananavraala.
Napolju su gruvale rakete a on je puio, u polumraku,
potpunoravnoduannabombeimogunostdazgradabude
pogoena.
Vidi, Joco govorio je opsednut jednom milju ne
mogudaodgonetnem...Stalnopokuavaminemogu.Uini
mise,evo,sadsam...naaosam...iondamisklizne...ne,nije
to,drugijeodgovor,iliganema...
Jovanajepratilaidopunjavala:
Shvatam. Taman misli da si do neeg doao, da si
zavrio slagalicu, padne ti neto na pamet, seti se, pa, nije,
nije tako... neto se ne uklapa... dopunjavala je njegove
nedovrenemislisvojommukom;danimajepretresalasvaku
sekundu provedenu s Goranom, jednako traei prelomnu
taku,zaetaknjegoveizdaje.Jelisvebilosmiljeno?Dalije
svebilaobmana?
268
 Nasuojesebiizdopolaispranjeneflaeburbona.
Kako i zato probisveti, lihvari i lopovi, pod okriljem
satane, direktno satane, s duama punim zla i pohlepe,
uspevaju da lagodno, nekanjeno, steu omu oko vrata
bogopotujuihibogoljubivihljudi?
Bojannikadanijebionaroitoreligiozan.Jovanujetrebalo
da zaudi ta iznenadna terminologija bogopotujui,
bogoljubivi, satanino poslanstvo na zemlji... rei koje nikad nije
ulaodnjega.Ali,padalesunaplodnotle,nanjenumasnu,
bolomtekuzoranu,sveucrnicu.
Da,dasaglaavalaseudno,hvatajaisesamozaono
to ju je lino pogaalo nekanjeno haraju tuim
sudbinama...
Videla je Gorana i Zorku kako bezbrino avrljaju u
avionu,nadokeanom,dalekoodSrbije.family.
Iondasezapita...stalnosepitam,pa,ekaj,majkumu,
gde je Boija ruka, Boija pravda, koje je to iskuenje da ti
treba da veruje dok ti se avo direktno cereka u lice, ubija,
pljaka, lae, kinji,krisvezakoneljudskeiBoije, aovamo
dobijaordenje,poloaje,aplauze,ijotegazipetom,uzgred,
bezpravograzloga,jersisuviesiuanzanjegoveaspiracije,
aliipaktegazi,izisteobestiunitavatvojmaliivoti...
Potpunoterazumem...da,cerekaseulicepovlaivala
jeJovana.
PrivialajojseZorka,onda,uholuSavacentra.
Tojeonouvenopitanje,uemujesmisaoGolgote,ako
avonijepobeenreeBojan.
Nije, nije pobeen sladostrasno je akala po svojoj
rani.Naprotiv,likujeli,likuje.
Danilo mi kae da traim teodiceju. Dokaz Boije
pravednosti na zemlji, meu ljudima koji su greni, pali,
posrnuli.
Danilo?!
Dobro, ne tim reima. Zna ve njega, zakletog ateistu.
Nego, na svoj nain, zdravorazumski i konkretno. Rekao mi
je, otprilike, kako traim hegelovski dokaz da je svetska
istorija potpuno opravdavanje Boga u njoj. Toga nema,
269
ovee,kae,nema.Samismonasebi,nepostojinitaizvan
naihpostupaka.Nikakvesile,nikakvepromisli.Nesmeda
se slomi, Boki. Kae, trgni se, Beograd je selendra, tano se
znako,taikakoradi,negubise,proie,stvariedoina
svojemesto...Nerazumeontamemui.Upitanjujedublje.
Dublje...utaojenekolikotrenutaka.Nesmesetolikozlo
pustiti s lanca... jednostavno, ne sme... ko ni oni psi, u
Karamazovima, to rastrgnu dete pred majkom. A ona
trebadaoprostizloincima.Daivi,veruje,idalje...kako?Ne
smetolikoiskuenje...
Uvereni da govore o istom, preli su crnu vunu
razoarenjaibola;svakosvoju.Neshvatajuito,iniloimse
dasemeusobnorazumejuitee.

67
Jedanaestog aprila, na dan Vaskrsa, ubijen je Slavko
uruvija.Uulazusvojezgrade.Sdvapucnjauglavu.
Danilojebiovansebe;predveejeproveosatvremenana
telefonusFrenkijem.
Jebemmumater,Danilo,akosinormalanurlaojeovaj,
izbezumljenokojikrasnitiizigrava?Muenikatoseiba
poleimadaiskupigreheoveanstva?SediuBeograduiz
solidarnosti? Vidi, bre, da nema kraja njihovoj brutalnosti?
Pod bombama ubijaju uruviju, ovee! On je njima vea
pretnjaodbombi!Jesamlitepreklinjaodadoetenavreme?
Preklinjaosamte.
Jesi rekao je Danilo, izjeden kajanjem to je popustio
predTamarinimiJovaninimodbijanjemdaizauizzemlje.
Vaa odluka vikao je Frenki, da je Danilo morao
odmaknutislualicu.Koja,bre,vaa!Konjihdvepita?Trpaj
270
ih, bre, u auto, i pravac Budimpeta. Noas da krenete.
Smesta. Jebem te luda ako ih ne prebaci. Jebem te luda,
kume!HoudamiseujutrujaveizMaarske.Jesiuo?!
Ve je imao gotov plan u glavi kad je spustio slualicu.
Marka nee uspeti da ubedi. Dobro, mislio je, ostaemo nas
dvojica. Odvee Tamaru i Jovanu do granice. Njih dve
morajuotii.Nemarazgovora.Samoeimreidasespakuju.
Krenue im proe vazduna opasnost. Jovana e voziti od
HorgoadoBudimpete.Akobudepotrebno,Frenkiedoi
ponjihdaihvodidalje.
Ne slutei ta se Danilu vrzma po glavi, Tamara je legla
ranije.Okoetiriizjutraprostreliojujesnaanbol.Pokuala
jedasepridigne.Jojedan.Palajenauzglavlje.
Danilozajealaje.
Ondajekrvlinulaiznje.

68
Dodajui gas do daske Danilo juri opustelim gradom.
Oko klinikog centra parkirani vojni kamioni. Prilika sa
lemomiskrsavaiza rampe,Daniloviedaotvori.Vojnikse
vraaukuicu.Uasnosporo,iniimse.
Otvori, smesta! Smesta! urla kroz prozor. Lud od
strahazaTamaru,spremanjedakolimasruiprepreku.
Moeli?pitajeJovana.
Po Tamarinom stisku ruke, koju ne isputa, zna da su
kontrakcijeuestale.
UzkripugumaskreukaGinekolokoj.
Tamaru,ukrvavojhaljini,odmahodvodeusalu,Jovanai
Danilo ekaju izbezumljeni; pue jednu za drugom dok
snani, potmuli zvuk detonacija i prigueno tektavi, rafalni
271
odgovoriprotivavionskihraketaodzvanjajubolnicom.
Na svaki tresak Danilo sve dublje zariva nokte u svoj
dlan.
Posle dugog vremena, ispunjenog grozniavom, ludom
nadom,donjihdolazilekar.Daniloskae:
Spontanipobaaj.aomijekaedoktor.
Danilo prevlai rukama po licu. U trenutku je ostareo za
desetgodina.
Trudnou joj je vodio moj prijatelj. Doktor Bojan
Milievi.Mirovalaje,svejeteklonormalno...
Deava se, znate. Stres, najverovatnije. Kad se ukae
prilika...avaljdae...uradietedodatnaispitivanja.Zasvaki
sluaj.
Doktorjeumoran.Ogromnipodonjaciispodoiju,ravan
glas. Na deurstvu je celu no. Otupeo. Nebrojeno puta
proaojekrozslinesituacije.Nauiodaneprimiusebetu
bol. Posebno ne sada. Trudnice evakuisane u donji nivo
klinikepreasumubriga.ovekkomejesaoptiocrnuvest,
svakakonijenjegovprioritet.
OblivenahladnimznojemJovanaizdalekaujeDanila:
Tamara...mojasupruga...jelsnjomsveuredu?
Da, da, ona je dobro. Moete sutra da je obiete.
Izvinite,jasadmoramdole,doporodilja.
Doktorsehitroudaljavainestajeudubinihodnika.
Daniloostajeskamenjen.
Jovanapoinjedakuka.Padakabratu,poluobeznanjena.
Pre nego je dotakla zemlju, Danilo uspeva da je uhvati i
zadri.
Zato...tebiiTamari...zatovama...?
Plasepretvarauhisteriju;Jovanaleleenasavglas.
Gospoice, devojko pritrava im medicinska sestra.
ZastajepredDanilovimpogledom.Molimvasumekava
svojstavnemojteovde.
SnanojeobuhvativiustrukuDanilojevodinapolje.
Ponavljaseistascenakaokadajepreetrnaestgodinasa
ocem izaao kroz bolnika vrata. Samo to kia ne pada.
uuren od straha, grad doekuje pravo proleno jutro.
272
Prohladno,alisvetloisunano.
Nisambilauznju...nisam...vanijimijebioonajskot,i
samasamskotina,najvea...
Danilosezaustavlja:
Prekinivejednom!
Mlitavo se njie, obuhvaena njegovim rukama. Drma je
pokuavajuidajedozove:
Jovana!Gledajme!
Ona ne uspeva da se fokusira na njega. Oi su joj jezivo
izvrnute. Danilo vidi, osea, da je dovoljan sekund i ona e
otiinadrugustranu.
Priberise!Momentalno!podviknujojvrstimglasom.
Kao da se naricanjem moe vratiti... Idemo dalje, je l ti
jasno.
Vadipapirnatumaramicu,briejojcelolice.
Nisamjojsenala,aplailase,joodonda,kadjeprvi
put prokrvarila... nisam bila uz nju, koja je aneo, najbolje
netotonamsedesilo,ajasamjeizneverila...
Danilojejaecimnu,vrstojedreizamiice:
Ne mogu da se raspinjem na sto strana. U pitanju je
Tamara. Ne ti, ve Tamara. Njoj sam potreban. Za nju se
brinem.Nemojmiodmagati.
Jovanagutajecaje,borisedauspostaviravnoteu.
Neu...neelimdatioteavam.
Hajdemo,onda.
Gledagaizvinjavajuemoleivo:
Nemogudahodam.Stvarnonemogu.
Uvatisezamene.Polakoemo.
Jovanagauzima podruku.Koraajuuporedo, milei, ka
autu.
Ravnizvuksireneoglaavaprestanakvazdunognapada.
U tiini koja je potom nastala, uo se veseli cvrkut ptice,
negdeukronjiiznadDanilovihkola.
Onsteezube,crnodmuke.

273
 69
Vratatihocijuknue.Jovanajeprovirila:Moguli...
NogupodignutihnastoDaniloseosvrnuo.Na krilumu
jestajalarasklopljenaknjigakojunijeitao.
Ui.Tiho.
Glavom pokaza na Tamaru. Iscrpljena, dremala je
pokrivenaebetom.

Nasopstvenuodgovornostizveojujeizbolnicesamotri
dana nakon pobaaja. Vojni kamioni su bili parkirani oko
bolnice.Nijehteodarizikuje.
Posavetovao se s Bojanom koji je delio uverenje da e se
Tamara pre oporaviti uz kunu negu. Prethodna dva dana
proboraviojeispredsobegdejeleala,neodmiuisenida
jede. Jedan dan je proao u Tamarinom prebacivanju kui.
Jovanu je viao nakratko, u prolazu, kao senku priljubljenu
uz zidove. Sklanjala mu se s puta. Samo kad je spustio
Tamaruukrevet,uojetih,moleivglas:
Jedan trenutak... da me ostavi nasamo s njom, molim
te.
Izaao je. Deset minuta kasnije uneo je supu koja se
puilauasi.Jovanajeklealakrajkreveta,glaveoslonjeneo
Tamarinu ruku koju je drala. Obe su plakale. Nakaljao se,
Jovanajeustalaiskliznulakrajnjega.

Htela sam... zastala je, sada. Ako ja poginem, hou

daznakolikomijeao...
Trenerkajevisilananjoj.Celaonajevisila,kaodajeneko
okaio kou na iviluk. Nemarno. Ukrivo. Zaokupljen
TamaromnijeprimetiokolikojeJovanapropalautatridana.
Izbeena,belaulicu,kaopremazanaslojemgipsa,skosomu
neredu,liilajenastrailo.
Nepriajkojeta.Izvuiemose.
Osimmogdeteta,pomislioje.Njeganismoizvukli.Sevnu
mukrozglavu,odslepoonice,ukoso,dodesnogoka.Kaoda

274
gajeprobolatrikaaigla.Mogaojenapipatinjenvrhuuglu
oka.Nakratkojezamurio,namrten.
StalnosanjammamugovorilajeJovana,nemiuises
mesta,svetie...modapomene...
Potebe,ta...nagnusedabiboljeuo.
...damevodi...
Doi.Glasmujebionean.Pruiojeruku,onakrenu
knjoj,nesigurnojeprihvati.OsetilajeDanilovsnaanstisak.
Uplaena si, zato. Lezi kraj Tamare i pokuaj da
odspava.
Jovana se posluno zavue pod ebe. Tamara se, u
polusnu, odmaknu da joj napravi mesto. Jedva pokreui
usneJovanaizustitakodajeonvienaslutiotajerekla:
Nije od straha... Nego, volela bih da me nema. Da
nestanem,topre.
Sklopiojeknjigu.
Kakvesutogluposti?
Nisu gluposti. Najiskrenije to elim. Samo to, u stvari.
Nemoguviedaizdrimkolikopatim.
Ugasiomusetoplipogledodmalopre.
Oh, sad bismo da malo umremo. Pravi kraj za true
romance.Moliobihtedameiskljuiiztihbljuvotina.Toliko
taktamoedapokaepremameni...makaruovojsituaciji.
Jovanasehitrouspravinalakat.Uhvatilagajezakoleno,
steglaga,oajniki.Oisujojbileispunjeneuasom:
Ne,Danilo.Ne,ne.Nezbognjega.
Opetjeimalaonajizraz.Kaodaedaskliznepreko.
Ne, ne ponavljala je, uspanieno, tiho. Zbog bebe.
Zato.
Povukaose:
Dobro, ne uzrujavaj se. Nismo se razumeli. Ja nisam
razumeo.Dobroje.
Nijedobro.Stranoje.Neznamkakotimoe...kakose
dri. Ja sam pukla. Skroz. Izvini, znam da je vama sigurno
tee,mnogo,mnogotee,neuporedivo,alijasamjoikriva...
Danilo opet zamuri. trikaa igla mu je prolazila kroz
mozak.Posredini.
275
 Ne budali, molim te. Kako moe biti kriva to je
Tamaraimalaspontani?
Dublje je to, dublje, to kae Boki. U dubljem smislu
samkriva.
Oisujojsijaleutami.Uagrene.
Otomemoemo,jednom.Sadnijevreme.
Svakog trenutka moe neto da nas zadesi. Nemoj se
mrtiti,takoje.Postojiogromnaverovatnoa.
Neegadaticivilneobjekte.
Misli? Ako potraje, misli da e se truditi da budu
superprecizni?
utaoje.
Malopre,kadjegrunulo,pomislilasam,taakojekraj,a
jatinisamrekla...
Nemapotrebe.
Da, kad nemasebi ta da prebaci. Onda nema. Onda
postojisamoljubav.Kaoonomad,meunama.
Onomad?Mislidaonanestaje,tektako?
Mislimdasemoeokrnjiti.Moesepostepenougasiti.
Ako si je nedostojan. Ako je ne gaji. U najgorem sluaju
moejeiubiti.
aputalisu,tekpokreuiusta.Nijeimpalonapametda
preu u drugu sobu. Bili su obuzeti jedno drugim,
razgovoromkojisuvodili,ovako,nakongodinudana.
Niimtinisamuzvratila.Niim.Podrediosisemeni,ja
samsamouzimala.itavivot.
Nesvesno je prinela palac ustima poevi da gricka
zanokticu.Danilojojgablagimpokretomukloni.
Nisam se podredio. Gradio sam na odnos po
sopstvenoj odluci. Ni na ta me nisi primorala, nita nisi od
menenasiluuzela.
Tisamnomkaosdetetom.Nisamteprimorala.Mislida
simeumiriotimsofizmom?Uloenaenergijauveksevraa,
na ovaj ili onaj nain. Mora se vratiti. Jedna od prvih lekcija
kojusimiutuvio.Sease?Atasitiodmenedobio?
Predupredilajenjegovodgovorodmahnuvirukom.
ekaj,houdazavrim.Damamanijeumrla...
276
 Ali, jeste. emu slue ti glupi kondicionali, osim za
voenjebesmislenihrazgovora?tabibilodajebilo.Ne,bilo
je ovako. Desilo se, odatle smo nastavili, taka. Uostalom,
petnaest godina sam stariji. Ili je trebalo ti mene da dri za
ruicu?
Nastavilo se tako to si me uprtio i nosio kao dak na
leima.Odmaminesmrtivienisibioslobodan.Zbogmene.
Vidi,mala...
Odkadajenijetakonazvao.Mala.Maljenka.Odkad?A
onanjega,Daniluka!Odkad?Ustasujojpostalagorka.
...nisameleodabudemslobodanodtebe.Ja.Imalismo
oca,imamoga,divnogoca,blagog,nenog,umnog,nijebilo
potrebe da se trpam, da bilo ta kompenzujem. Ako sam ti
netopruio,voleobihdajesam,jersamsetrudiodatidam
najboljeodsebe,dautebeprelijemonotoumenivalja,bilo
je to iz iste, ogromne, takorei roditeljske ljubavi, koja ne
voditefter,nitizaraunavakamate.Shvata?
Shvatamja.Znamdanisi...nikamate,niteftere.Ali,da
sam najpovrnija glupaa, bez oseanja i mozga, pa bila bih
uztebeiTamaru,ovihmeseci.Jeltonijeljudskiminimum,
Danilo?Ljudski,kamolisestrinski?
Jeste.
Jovana poe da plae. Tiho. Samo su joj klizile suze.
Obrisaihnadlanicom.
Nijeupitanjudug,obaveza...pajenisamispunila.Nego
samsebacilakamenomnatonajboljetosimidao.Stimne
mogu da ivim. Priznaj da nisi oekivao. Bez obzira na
nepostojanjeteftera,nisi.
Ne,nisam.
Tamaraseokrenunabok,licemkazidu.
Jovanasepribliibratu,jotia.
Ma koliko sam se ludo ponaala, svesna sam ta sam
uradila.Potpuno.Neznamtabihdaladanisam.
Opet glupi conditionnel passe. Jesi. Gotovo je. Idemo
dalje.
Dalje? Ovo se ne moe izbrisati. Ja, moje ponaanje,
Tamarin spontani ree na granici neujnosti. elim da
277
nestanem.Dapadnebomba,nenakuu,negde,kadsamna
ulici,igotovo.
Lako reenje, a, Jole? Pa, nije loa zamisao za neku
osrednjeglupupubertetlijkukojaseuvalilaugovna.Zazrelu
osobu, meutim, prilino nedostojno. Ne moe se izbrisati.
Ali neemo ni prekopavati po tome, neemo se vraati.
Pametnom oveku dovoljno je da se jednom suoi s nekom
krupnom grekom. Jednom. Kad padne na njega, svom
teinom,daizdri,dajedohvatinaruke,kae,dobro,tojeto,
tolikojeteko,videosam,nikadvie.
Aonajkogasipovredio,ti,konkretno,ta...?ta,kadti
jetateinaotkinulaparesrca?
Sebe si povredila. Mene, jer si propatila zbog
nedostojnog oveka. Samo zato. Kraj. Nikada vie neemo
govoritiotome.Nire.
Joovo.Stidmeje,uasnomejesramota,amoramdate
pitam...
ta?upitaje,potojedugoutala.
Trebalobidasepokrijemuima.Dabudemtiaodvodei
niaodtrave,aneda...
Pitaj ve jednom. Bez otegnutih i melodramatinih
uvodakojimeizluuju.
Gladila je ebe, izbegavajui da mu u pomrini sretne
oi.
Jelmejouvekvoli?Onako!
Daispaliojebezpredomiljanja.Onako.Iovako.
Danilo...
Staviojeprstnausta,glavompokazujuinaTamaru.
Dostajezanoas.
Otvoriojeknjigu.inilosedajeubrzoutonuouitanje.
Jovanagajegledala.Nezasito.Kakookreestranice.Pali
cigaretu.Kakosemekolji,traeiboljipoloaj.Gutalagaje,
eljna.
Osetioje.Neskreuipogledknjoj,rekaoje:
Ako te mui kako da mi uzvrati nije joj promakao
smeakunjegovomglasuondaponiodsutradajede.Sad
daspava.
278
 Dobro.
I zaista, kao da slua nareenje, zaspala je za manje od
minuta.Dubokimsnomukomenijebilonimajinoglika,ni
Gorana,nibombi,poruenihzgrada;nieg,semumatalasa.
Dopirali su iz fona, nije videla more. Samo taj zvuk. utei
zvukpopesku.Umirujui,nean.
Probudila ju je snana detonacija od koje je krevet
poskoio.ITamarasetrgla,uspravila:
taje...gdeje?upitalaje.
Usledilajejojedna.IzdnevnesobeulesuDanila:
Jebemihumozakidiotski!
Dotrale su u sobu, bunovne. Zgrada RTSa bila je
pogoena.Porueni zidovi, iskrivljen elik, unakaeni leevi
kojeizvlae.DaniloogreTamaruebetom,odvraajojglavu
danegleda.Onatihocvili,naslonjenananjegovorame.
Modajeboljetonisamrodila...uovomuasu.
Uarena igla probada Danila od temena do ela.
Zaustavljaseisvrdlaumestu.Buimueonukost.

70
Jo pospana, Jovana je umutila sebi prvu neskafu. Kroz
uvek odkrinut lufter u sobu je strujao neobino topao
vazduh. Pretopao za dvanaesti mart. Sa punom oljom i
cigaretom u ustima, odetala je do televizora i upalila ga.
Javljalisudajetemperaturasedamnaeststepeni.Kadbitako
ostalodonedelje,pomislilaje.
Biiajesreda,njenprvineradandan.etirizapripremu.U
nedeljujevenanje.UponedeljakesaSajmonomvebitiu
avionuzaPariz.Utojepozvoniotelefon:
Ej...proteglasetisi...Idemugrad...Da,mojuveni
279
spisak... Da, u devet. Ti? Nita, samo se pojavi, ako se nisi
predomislio.
Sagovornik joj je odgovorio neto to ju je slatko
zasmejalo.
Pa,boljesad,negodabudemostavljenapredoltarom.
Bodro je namestila krevet, navukla farmerke, majicu i
uzelatanu.Osvrnulaseposobi.Svejeponela.
Tata,vraamsedorukadoviknulajekrozhodnik.
PrekupovinesvratiedoTamare.Nijemogladaizdrini
danaadanevidisvogbratanca.
UautujedodaskepojaalaDonija.Pevaoje:...rijeisu
istokaoigomileljudi/nijenunoznatizasve...
SkrenulajeuKalenievu.
...odaberizasebesamooneprave...

Setila se poznog leta devedeset pete kada se na ulazu

DomaomladineudovratkusudarilasBranimiromtuliem.
Sa fantomom slobode. Naletela je na njega, svom snagom, ne
gledajuikudide.Zastalisu,istovremeno.
Duga kosa, ispijeno lice, onaj titraj u oima. tulievski.
Izmeuosmehaipodsmeha,ironijeisamoironije.
Doni uzviknula je i namah ga zagrlila. Bez
razmiljanja.KaotobivrstozagrlilaDanila,dagadugonije
videla. Osetila je njegov uzvratni dodir na ramenu. Sve je
jakokratkotrajalo.
Ondaseodvojilaireklamu,zaudonimalozbunjena:
Hvalati.
Nasmeio se (ovog puta se jeste nasmeio) i produio
mimonje.Bezrei.Nesposobnadasepomeri,posmatralaga
je kako odmie ka podzemnom prolazu. Na poetku
stepenica se osvrnuo i odmah pronaao njene oi. Iako je
razdaljinabilaprilina,pogledalisuseravnododna.Mahnuo
joj je, samo prstima jedne ruke koju je podigao do visine
svojihgrudi,ipotomnestaoujednomkoraku,ieznuokaou
maioniarskimpredstavamaDejvidaKoperfilda.Kakomui
prilii.
VidelasamDonija!Donija!vikalaje,skakuuioko
280
Danila,popovratku.
Stvarno?Kad?Gde?upitaDanilo.
NaulazuuDomomladine.Predvadesetminuta.
I ?
Zagrlio me je. U stvari, prvo sam ja njega zagrlila,
spontano, i u nanosekundi osetim da je i on mene zagrlio
mlelajebezdaha.
UnanosekundizadirkivaojujeDanilo.
Hou rei, ne tripujem da me je ba zagrlio. Vie
nesvesna reakcija. Ali, sad ja imam svoju uspomenu na
Donija.Svoju.
Da je ne bi umanjila, izlizala i potroila, nije se njome
razmetala,nitiikome,osimDanilu,reklazatajsusret.Biloje
tonetonajlinijenjeno.

Dok je vozila Bulevarom, pomislila je kako joj devedeset

petaizgledanestvarno,kaoruan,komaransan.Celadeveta
decenija, uostalom. Neu sebi da kvarim raspoloenje,
pomislila je. Probudili smo se, zavrili smo. Bilo, ne povratilo
se.
Poelelajedakucneudrvo.
Poslednje tri godine, njoj i svima koje je volela, deavale
su se samo lepe stvari. Kao u ljubavnim rotoromanima,
mislila je, koji se kupuju za deset dinara na trafici, ili se
tampajukaopodlistakuzenskeasopise.Jednokratnadoza
tue sreena tridesetakkucanihstrana;najprebolnizapleti,
suze, nesreni sticaj raznoraznih okolnosti, pa onda,
iznebuha,nastupapreokret(nevet,izvetaen,alikotepita,
vano je zadovoljiti ljudsku potrebu za sreom i pravdom
kojaje,kaotoznamo,neutaiva;kolikogodsesladilo,moe
jomalomalkice,zasvakisluaj,nikomeneezasesti);intrige
zlih likova se po kratkom postupku razotkrivaju, prepreke
pred dobrima padaju, a oni, veselnici, jedni drugima u
zagrljaj, iz tragedije pravo u idilu, gde sve prti od
preeerene sree i radosti. Tulumbe prelivene slojem guste
okolade. Jovana se zadovoljno osmehnu to je pronala
adekvatnoporeenje.
281
 Oktobra dvehiljadite Slobodan Miloevi je izgubio na
izborima.
Bilo je potrebno da se milion ljudi slije u Beograd
(pristizali su od ranog jutra, u konvojima, ruei usput
policijske barikade, s vrstom namerom da ovog puta stvar
dovedu do kr, ma ta to znailo, a znailo je spremni na
upotrebu sile od strane vlasti, na krvoprolie, jo jedno u
nizu, zavrno, u sred prestonice, na srpski Tjenanmen, jer se
raunalo s tim da se Onaj i njegova Maca nee od vlasti
milom oprostiti, jer je indukovano ludilo jednog oveka i
njegove ene toliko uzelo maha, da ni izvetaj o milion
pristiglihdemonstranatanjimanijenitaznaio,stoilimilion,
kakve veze ima, na to treba poslati tenkove, razjuriti
nezahvalnike, pobiti ih ako treba, pa nastaviti po starom,
pisati o bulkama u julskom itu i uveloj rui na tremu u
Poarevcu;najcrnjiscenariojedelovaokaonajverovatniji,pa
ipak, stizalisu, u automobilima, kamionima, autobusima, sa
neobinom, ludakom veselou, kao da idu na svadbu, s
poalicama kojima su se meusobno hrabrili i odagnavali
strah, dok su im nad glavama kruili helikopteri, u niskom
letu, a oni se smejali, pokazivali im srednji prst, terali ih u
majinu, te helikoptere koji su nadgledali okupljanje,
procenjivali kritinost mase, stizali su i pristizali, tiskali se na
platou kod Skuptine, preko parka, do Gradske skuptine i
dole, do Doma omladine, i nagore, do polovine Bulevara, i
nizbrdo, do raskrsnice kod Londona; sreom, ludom
sreom,kakosekasnijesaznalo,ivojskaipolicijasuotkazale
poslunostMiloeviu,uposlednjias;zadlaku,izbegnutje
masakr),bilojepotrebnodaogoreninarodzapaliSkuptinu
i zgradu omraenog RTSa, bilo je potrebno da se povedu
uline bitke, u oblacima baenog suzavca, bio je potreban
(kome, Boe, kome?), dan pun straha i neizvesnosti i potom
nohaotine radosti iopravdanezebnjeododmazde,sveto
bilojepotrebnodabitadanjiPredsednikizjaviodapriznaje
izbornerezultate.
OpsesivnafiksacijadasesruiMiloevievreimnestala
je preko noi, ostavljajui za sobom ogroman prostor na
282
komejepoeodauspevaivot.Samipoetaknarednegodine
doneo je Rakiima dve radosti. Frenki i Vida su se vratili iz
Kanade,sjojednomdevojicomkojajetamoroena.Vidaje
dala otkaz, Frenki je najveom moguom brzinom
pozavravao tekue projekte, obavio administrativne
procedure,popakovaostvariiotpravioihkBeogradu,nata
mu je otilo dva meseca koje je proveo u deakoj
ustreptalosti, pomeanoj s razoarenjem to direktno ne
uestvuje u prvim danima slatke, dugo ekane pobede.
ZivkaojeDanilapotriputnadan.
Spava li ti, ovee, uopte? pitao bi ga Danilo,
pogledajuinasat.
Kakvo spavanje odgovarao mu je. Izgoreh od
nestrpljenjadatoprestignem.
Radostpovratkabilajeuveanaveukojaihjedoekala
Tamara je bila u treem mesecu trudnoe. Dete je nosila
lako,bezijednogproblema.Iznenaujuebrz poroajvodio
je Bojan koji se vratio svom poslu na klinici. Da bi sve bilo
kaoubajci,Jovaniseistovremenodogodilodapostanetetkai
upoznaSajmona.
OddemokratskihpromenaradilajeuEvropskomcentru
zarazvojcivilnogdrutva.SajmonjeuSrbijudoaofebruara
dvehiljadite, u odeljenje za kulturu Britanske ambasade.
Godinu dana kasnije sreli su se na jednom prijemu. Sajmon
joj je posvetio gotovo celo vee, ogluivi se o protokolarnu
ljubaznost prema drugim uzvanicama. Malo posle ponoi,
pobegavisprijema,zavrilisuupekari,kodKalenia.Jelisu
burek prstima, pili jogurt i padali sa stolica, kikoui se
Jovaninim naporima da ga naui kako pravilno da izgovori
njenoime.
Nemojmitu,kaodrugistranci.Zavijate,brate.Mojef,
naprimer,zovesvojusekretaricuMileejna.NijeMileejna,
veMilenaudarilajeakcenatnaprvislog.
Milena ponovio je, prilino uspeno oponaajui
Jovanu.
Odlino.Sada,Jovana.Ne,Douena,veJovana.
Zamuriojeinemomrdaousnama.
283
 Jovanaree,naglas,sasvimpravilno.
You,cleverboypohvaligaona.
Posle raskida s Goranom inilo joj se da je u njoj sve
opustoenoisatrveno.Nijeverovaladanatomsprenomtlu
moe neto nii. Bar ne tako brzo. Ali, nikla je velika,
obostrana ljubav. Sajmon je bio pametan, nean i
velikoduan. Imao je tipian engleski oseaj za humor, s
kojim je prihvatao ivot. Nekako dentlmenski, s malim
otklonom.Jovanagaje,bezpomuke,moglazamislitikakou
besprekornoj safari odei ispija viski i vodi laganu, uljudnu
konverzaciju, dok oko logora pretei krue divlje zveri,
spremnezanapad.Sajmonsesmejaotakvimopaskama.Sebe
je doivljavao kao preteranog emotivca. Zabavljalo ga je to
Jovana u njemu vidi predstavnika izvikane engleske
hladnokrvnosti i distanciranosti. Uopte, mnogo su se
smejali, posebno kada bi on, pronicljivo i sa oseajem za
detalje, blagonaklono komentarisao Srbiju, srpske navike i
bizarnosti. Zbog Jovane je poeo da marljivije ui jezik.
Uzimaojeetiridvoasanedeljnoividnonapredovao.Umeo
je da ih iznenadi frazom koju bi negde pokupio. Jovani je s
njimbilolako.Lakoioputeno,bezstrahainepoverenja,kao
da je s nekim koga poznaje odavno. Oduvek. Bio je njen
perfect match; po obrazovanju, shvatanjima, po potovanju
koje je u njoj budio, potujui nju; uz Sajmona se oseala
sasvim bezbedno. Jedino je strepela da nee doiveti onaj
erotskiuzlet,onoupanjeutrobeirazdiruuelju.Meutim,
imalisuivelianstvenseks.Jovanajeprocvetala.Koinebi?
Dobilajesve.
Narednogletaodveojujekodsvojih.Jovanajezinulaod
uda; porodica mu je ivela u pravom zamku, s
pripadajuom opremom, kako je rekla Tamari u prvom
telefonskomjavljanju.
Negovani travnjaci, konji, lovaki psi. Kao da sam se
probudila u nekoj engleskoj seriji. ta li misle o meni
vajkala se Jovana. Em sam Srpkinja, em nisam ponela
prikladnugarderobu...zalordove.
Zaula je Frenkijev glas. Oteo je Tamari slualicu i uz
284
optismehkojiseuoupozadini,rekaojeJovani:
Lordovi,bigdeal.Samobuditi,ibacieihunesvest.
Sajmonovi roditelji su toplo primili vest da su Sajmon i
Joovaaana odluili da se uzmu. Malo ih je, dodue,
iznenadila odluka da e ceremoniju obaviti u pravoslavnoj
crkvi;malovieSajmonovareenostdaostanuuSrbiji.
Za sada, nadam se rekla je Sajmonova majka
suzdrano.
Videemo odgovorio je Sajmon diplomatski, ne
isputajuiJovaninuoznojenurukuizsvoje.
Moratedoiinaprijemkojiemominapravitirekaoje
Sajmonovotac.
SvakakoprihvatilajeJovana.
itavupriusuzavrilitako,bezsuvinihemocijaidugih
diskusija,pravopoengleski,kakojeJovanareklatenoisvom
buduemsuprugu.
Isitbad?upitaojuje.Biojevienegobriantihdana,
kaodajeimaozaradegastrepeti;kaodajeJovanatakojabi
neimmoglabitinezadovoljnailirazoarana.
Quiteonthecontraryodgovorilaje.Prekoglavemi
jesrpskepatetinostiikomplikacija.

Mesto ispred zgrade je bilo slobodno. Jovana ustra do

stana.TamaraiJakovsujeveekalinavratima.
Moj deko malecki. Moja ljubav, ljubav moja najvea
tepalamujeJovanaunoseimuseulice:Hoekodtetke,
a?Prvodamikaekoganajvievoli?
Jakovubodesvojimprstiemunjenobraz.
Mene?Odi,zlatomojepametno.Opalareeiuzega
od Tamare, koja je jedva uspela da je poljubi. Kad bi se
doepalaJakova,Jovanajepostajalagluvaislepazasveoko
sebe.
Jesidoladonas,ilisamouprolazu?
Moram konano da kupim cipele. Izgiboh vie od
premiljanja izmeu jednih polusandala i onih to sam ti ih
pokazala,uSferi.
Imavremenazakafu?
285
 Jednu,nabrzaka.Danilootiao,a?
Ranomzorom.Morajudazavreprojekatdosubote.
Do subote? Kakvi su to manijaci, propustie i moje
venanje.
im se Frenki vratio, Danilo i on su iznajmili prostor u
Hilandarskojiponovopoelidaradezajedno.
Svetski govorio je Frenki zadovoljno, kad su zavrili
sreivanje. Sad emo da namlatimo lovu, burazeru. Big
mn. Nema vie zajebancije. Omatorili smo, a deci nismo
nitastvorili.Znai,zavremorukaveipiimo.
Thistime,next,wellbemillionareszafrkavaose
Danilo.
To, kume. Iz tvojih usta u Boije ui trljao je Frenki
ruke.
Odmah su dobili adaptaciju zgrade za potrebe velike,
strane banke. Potom im krenulo, da nisu mogli postii
posao,pasuprimilijodvojemladiharhitekata.

JovanajegolicalaJakovapovratu,pramenomsvojekose.
Braniose,pokuavajuidagauhvati.
udomnemogudasenaudimkolikoliinaDanila
reeJovana.Tojeneprirodno.
Kaodaseklonirao.
Ba. Red je da se bacite na pravljenje jedne devojice.
Grehotajedaitinekomeneprenesesvojulepotu.
Zaista,Tamarajeposleporoajajoviezablistala.
Pa...reeTamara,smeeisezagonetno.
ta?
Tamara ju je napeto gledala, oekujui da se Jovana
doseti.
Je l si...? poe Jovana nesigurno. Tamari se upalie
reflektoriuoima.
Jesi?Jesi?!
JovanaskoiislobodnomrukomzagrliTamaru:
Jesi!Danilozna?
Rekla sam mu jue. Htela sam da budem sto posto
sigurna.
286
 Od silne radosti Jovana je poela da se vrti u krug po
kuhinji,paljivopridravajuiJakovuglavu:
Dobieseku,zna?Jelzna?
Ekuuponoviojeon.
Luemoje,najpametnije.Eku,da.ADanilo?
Odlepiojeodsree.
Kojikreten,nitaminekae.Zvalasamgabajue,oko
ponoi,znaoje,kurva,inita.
Hoedazvaninoobjavimo.Veeras.
Namojojdevojakomomakojveeri?
Aha.
Jovana smesti Jakova u stoliicu za hranjenje i zapali
cigaretu.
Izvini, ne puim kad je on tu, ali sad moram ree.
Criuoduzbuenja.
Ma,slobodno.
Nesmetatidim?Ukomsimesecu?
Drugom ree Tamara. I sve je super, nemam ni
muninu,nita.
Boe, Tamara, ba sad, kad sam dolazila, mislila sam
kakonamivot,ovetrigodine,izgledakao...kaotulumbeu
okoladi.
FujzasmejaseTamara.Povratiu.
Jedino taj kuk tatin... i upala plua smrai se Jovana
naas.
ta ti je, izgurae to Marko muki. Taj bi naterao nova
nogadamuizrastesamodasenikonehakaokonjega.
Joooj,jokadbudeuodasitrudna!
Jovananagloposkoi.Mestojenijedralo:
ekajdaokrenemonogbezobraznikatomitaji.Videe
on.
Dok je ekala da se veza uspostavi, izala je na terasu.
Ubrzoseodandeulanjenavriskaismeh.
Jakovjelupkaorukamainadvikivaosesnjenimglasom:
Dada...tatatata...dada...
TamaradoviknuJovani:
Dajmuoca,evosedernjaovde.
287
 Jovanasevratiukuhinju:
tati,tatatatatapoedatipkaJakova.Sademajka
dateobue,padatrknemodoKneza.
OkrenuseTamari:
Taman da se malia proeta, a nas dve da proslavimo.
Same,uinatDanilu.Kae,totijeensko,nemoedaouti
nijedandan.
Tojerekao?
A Frenki, naravno, uo, sad je haos po birou. Propade
vamiznenaenje.Ajmo,jaastim.Carski.
Tamarauzdahnu,nekajuise:
Vidikakavmijelom.
Lom?Posleovakvevesti,tiolomu!Cepidlakonijedna.
Dva sata kasnije, uspeno obavivi i kupovinu cipela,
rastalesusenaokukodRuskogcara.Jakovjezaspaou
kolicima.Jovanagapoljubiukrofnasturuicu.Doiteoko
devetreeTamari.

71
Uparkirala se kod pijace, mahinalno pogledavi na sat.
Podne. Kazaljke su stajale preklopljene. Neko misli na mene.
Sajmon,pomislilaje.Nesposobandasauvatajnuprednjom,
izrekaosedajojspremaiznenaenje.Moradasadasedikao
naiglama.Jovaniseusnerazvukoeuosmeh.Pozvaegaim
obavi pijacu. Ima vremena da sve natenane spremi za
zajednikomomakodevojakovee.
uturerekaojeprekjueSajmon,ponosnoupotrebivi
novonauenure.
uture,dabomepotvrdilajeJovana.
Izvadilajepoduispisak.Prvo,voe.
288
 Marko je, posle preloma kuka, zaraenog te zime na
polediciispredulazauzgradu,dobioupalupluaisporose
oporavljao. Jovana mu je svakog dana, pored jake hrane,
spremalavitaminskubombu,kakojezvalameavinuusa
od ceenih pomorandi, grejpfruta, jednog limuna i dosta
meda.Dokjevadilatorbuzapijacuizakljuavalakola,sunce
ju je upeklo u lea. Skinula je jaknu i ubacila je na zadnje
sedite. Nekoliko minuta se zadrala ispred izloga Garden
centra. Njena cvearka joj je odvojila bogat buket kala, po
kojeesvratiti,upovratku.
etkala se polupraznim Kaleniem, uivajui u pravom
prolenomdanu.Preuranjenoprolenom.
Otkud ti sredom, u ovo doba upita je Moma, momak
kodkogajeredovnopazarila.
Naodmorusam.Kratkom.
Poela je da bira pomorande. Kada se maila za drugu,
zauuzrujanpovikizalea:
tarekoe...?!
Hladnastrujajojproekrozkimu.
Odonogdavnogdanakadaseuzaparenom automobilu
manijakpripijaouznju,telojojjeobraslounevidljiveantene
natelovanedauhvateglaskojimrmljananepoznatomjeziku
u pokuaju da objektivira predmisao, neto izmeu pojma i
oseanja,upozorenjekojesudaljeprosleivaleprekoledenih
prstiju to bi munjevito preli po Jovaninoj kimi kao po
klavijaturi. Iz iskustva je znala da je to nesumnjiv znak da
negde u blizini vreba opasnost, ma koliko se situacija inila
uobiajenom. Osvrnula se. Nekolicina pijanih prodavaca
preko puta, bila je nagnuta nad upaljenim tranzistorom.
Nitadrugosenijedeavalo.Onaslegnuramenima.
Pojaaj,pojaajzauusplahirenogmukarcastetezge.
Ledeniprstisujojponovoprebrojalisvakiprljen.
Ionda,terei.
Terei.
Pucalisuuinia!
Udarilesujepravoupotiljak;zanelaseunatrag.
Pogodenini,ej!
289
 Uzvik se prolomio pijacom. Potom, beumna eksplozija;
samozlokobno,tihoitanjeisvetlosttvrda,bleteeplava,
opako hladna, koja sve zaustavlja. Ljudi skamenjeni u
pokretuukomsusezatekli,kaouigriivihlutaka
Jovani pada ruka. Pomorande se rue. U tiini. Veliko,
uplje,ledenozvononarastaunjoj,ispodsrca.
ta,bre,priate...gde...glasseljakauplavommantilu,
iza hrpe nabacanog krompira, presekao je optu
nepominost.
IspredVladedoviknuvlasniktranzistora.
Kakopucali?Ko?
Jelranjen?
Odvrnijae...
U,suncetijebem...
Sunce.ini.Pucano.
Prihvatasezaipku.
Vidikakokupcipoinjuubrzanodaodlazespijace,skoro
beei, sputenih glava, zahvaeni strahom koji im se jasno
ocrtavanalicima.
Poput osoba koje doive teku kontuziju, pa u prvom
oku prave automatske, naoko pribrane, svesne pokrete
(otresaju odelo, osvru se i pokuavaju da se usprave i
hodaju),Jovanakrenukakui.Htelabidapotri,alinemoe,
ba kao u snovima, napree se, a stoji u mestu, dok te
progonitelji sustiu, dahu ti za vratom; upinje se da ubrza
korake, da to pre uje, kakav pucanj, to su lai, samo
pronose lai, ona slua pijaare, ko zna ta se desilo, a oni
naduvali, pogreno razumeli, nije, kako bi moglo, ispred
Vlade,aovakolepdan...lepdan.Poelajedaponavljausebi,
kaobrojalicu,lepdan,lepdan.upljezvonojojpotisnulosrce
ugrlo,gubivazduh,arenikruiiletepredoima,jomalo,
moradaizdrijomalo.

290
 72
MarkojeuovestnaradijuB92,ijijeprogrampratiood
ranihsatisvakogjutra,ustaotojebremogao,dogegaoseiz
kreveta u dnevnu sobu i upalio televizor. Jovana ga zatie
ispredekrana;upiamije,bos,bezpapua.
Tata,jelistina...?pitagabezdaha.
Jeste. Jo se ne zna koliko je ozbiljno... Odmah su ga
odvezlinagore,kabolnici.
Jovana ne primeuje da mu je u ruci zapaljena cigareta.
Posle petnaest godina apstinencije, posegnuo je za paklicom
koja se zatekla na stolu, i udno uvlaio dim za dimom. Ne
odlaui stvari, sa torbom preko ramena, uzima od oca
daljinskiupravlja:
Preiveoje,stopostojeivkaeona.
Lepdan,lepdan,ponavljausebi.Needapriminijednu
runumisao.Nijednuslutnju.Lepdan,lepdan.
Mahnitovrtikanale:
...najverovatnijesmrtonosno...
OkreeB92:
...vozilo se odmah uputilo ka Klinikom centru, gde se
oekujeidolazaklanovaVlade...
Svevremeimaoseajdatonemoebitiistina,adaipak
jeste;vrtoglavoponiranjeipovrinskimir,istovremeno.
Sledeikanal:
...prema prvim informacijama, preminuo na putu do
Klinikogcentra...
Bacadaljinskiupravlja.
Jooooj,joooojzakuka,rueisenafotelju.
Grcajui,vadimobilniiokreeDanila.Nijeubijen.
Nije.Daniloejojreidanije,reie,smirise,saznaosam
dajeuredu,samojeranjen.
Vezaseuspostavlja.
Pre nego to uspeva da proslovi, Danilo je pita
neprepoznatljivimglasom:
Gdesi?

291
 Kodkuekaeona.
Stiemo.
NatelevizijiteezvaninosaoptenjeVlade:
Premijer Srbije dr Zoran ini preminuo je od
posledica atentata u trinaest asova i trideset minuta, u
UrgentnomcentruKlinikogcentraSrbije.
Malo zatim ulaze Sajmon, Danilo i Tamara s Jakovom.
Markouzimauznemirenogunukaiodnosigaudrugusobu.
SajmonprilaziJovani,pritiskanjenuglavusebinagrudi:
Icantbelieveit.Isimplycantbelieveit.
Tamaraneprogovara. Nemrdase,kao da nijesvesnani
gdesenalazi,nititaseokonjezbiva.
Danilo zgromljen, mutnih, jako mutnih oiju, ponavlja
kaoautomat:
Ubilisuga.Ubili.
Bezkapikrvijeulicu.
Ubilisuga.Gmazovi.
Sputaglavu,ramenamusetresu.
Pizdekukavike.Samosugatako,moglizaustaviti.
Otimamuseteakuzdah,pajauk.
Daniloplae.
Slomljen,poinjedajecabezzadrke.
Nije plakao ni kad su sahranjivali majku. Nije, zbog
Jovane. Ni kada je izgubio dete. Nije, zbog Tamare. Sada
plae, muki neveto, lica zagnjurenog u ruke, kao da se
iskaljava,kaodajeuhropcu,kaodaplausisavausebe.
Izgledalojedaridaogroman,ranjenizmaj.
Potresnoizastraujueuistimah.

73

292
 PredveeDaniloiFrenkiodlazeustrankudaseukljueu
organizacijupogreba.
Umesto momakodevojake uture veeri, kod Rakia je
trajalobdenje.
Sobajeispunjenauzdasimaisuzama.
Televizor je upaljen. Tee snimak sa jednog skupa u
okviruturnejeSrbijanadobromputu.
Raspoloen, odgovarajui na neko pitanje iz publike,
Zoranindikae:
Gledajteubudunost,itamoemosesresti,viija,poto
jaimamnamerutamodaivim.
irokosmeh.Slikasezaustavlja.Krajprenosa.
Jovanapritiskaustaakom,trkomseudaljava.

74
SajmonjujenaaokakosedinaDanilovomkrevetu.
Nemosespustiouradnustolicu,prekoputanje.
I da je umro, prirodnom smru, delovalo bi mi
neverovatno ree Jovana. Ne mogu da poveem smrt i
njega.Nikako.
Potoci su joj se izlivali iz oiju kao iz dubokih,
nepresunihkladenaca.Togdana.Narednihmesecdana.
Zamislitajstepennemoiprednjimonakosuperiornim,
usvemu,kadsumoralidagafizikieliminiu.Natakama!
Ne dopire mi do svesti da su mogli pucati u oveka na
takama! Bravo, junaine! Bravo! Samo je jo taj herojski in
biopotrebandabismoupotpunilislikuosebi.
Sajmonuti,dubokopostidentudimdivljatvom.
Jadnimoj...reeJovana,pomilovavigapoobrazu.
Jadnimoj,mili.Gdesisezatekao.Gdesisetizatekao...
293
 Odjednomsetrgnula:
Jesusejavljalitvoji?
uli smo se, da. Pre nego to sam doao ovde. Rekao
samimdavratekarte...dasesveotkazuje.
Sajmone,izvinitosenisamsetilaranije.Sadmijetek...
nisamsesetilasopstvenogvenanja.
Uokusi.Svismo.Svadbajenajmanjiproblem.
Velikideouzvanicajeveovde.TisutranazoviMajklai
Stefani.ZoviBila,Ivonu,kogajo,skrozsamsezablokirala.
Otkazaemo,neoptereujsesad.IhoteluParizu,sveu
jasrediti.
Jovanaprotrljaelo.
Nisamtohtela...netosam...vano...pokuavalajeda
sesabere.Da,tasutirekliroditelji?
Sajmonsleeramenima.
Zgranuti su kae ona umesto njega. Po Sajmonovom
pogledu vidi da je pogodila. Mogu misliti ta im prolazi
krozglavu.Daseoenijednomodtakvih.
tatije,Jovana?Kakvevezetoimastobom?
Onaritmikiodmahujeglavom,kaodaodgovarasebina
neko pitanje to odzvanja u njoj. Ustaje, uzima kutiju s
papirnatimmaramicama,opetzajeca.
U pravu si. Ovo nema veze sa mnom ree odjednom
besno, otirui lice. Ne da nema veze, ve... zagrcnula se,
umrknula, bacila maramicu u korpu, ispod stola, okrenula
sekSajmonu,naokosmirena.NeuseudatiuSrbijirekla
jeprkosno.Neu.
Usnesujojsetrzale.
Neovde.Neu.Mrzimsvojuzemlju.Mrzim.
Nije joj protivreio nekom od utenih fraza, proi e te,
nemojtako.
Znamodgovoriojojje.
Utomtrenutkujeshvatilazatogatolikovoli.

294
 75
Jedanaest sati, a ljudi u sve veem broju pristiu pred
zgraduVlade.Ostavljajupocvet.Palesvee.
Izbezumljenostnalicima,nevericauoima.

76
Subota,petnaestimart.
PoslednjaetnjasaZoranomkaeNemanja.
OslonjenaoSajmonovuruku,Jovanaklecnu.
Poslednjaponavljaapatom.
Kreu se polako, u beskrajnoj povorci koja vijuga za
lafetom;odhramaSvetogSave,Beogradskom,paBulevarom,
zauzimajuiitavuirinukolovoza;kodVukaselunouliva
u Ruzveltovu, protee se do Novog groblja. Vlada
neverovatna tiina. Neprirodna. I oni koji plau, ine to
neujno.Odsustvozvuka,semodjekakorakapoasnogstroja
vojnikakojistupajupredkovegom.Usablasnojtiini,kakva
vladanadnuokeana,tiodjeciudarajupravousrce.
Olovnotekim,pokajnikimmukom,Srbijaseoprataod
svogpremijera.
inilo se da je makar tog, jednog jedinog dana, konano
poverovalaubijenomZoranuiniu.

295
 77
...U prvo vreme izgledalo nam je donekle nestvarno da je
ubijen. Onaj njegov osmeh, onaj korak, ona brzina, snaga.
inilo nam se, sanjamo, probudiemo se, i Zoran e se
odnekud pojaviti. Ali, bio je mrtav. Svirepo mrtav. Dolazilo
nam je polako do svesti, zajedno s rastuom, neobuzdanom
potrebom da o njemu govorimo, da pretresamo detalje, da
pokuamo, kao na kakvoj kolektivnoj psihoterapiji, da
objasnimo ta oseamo. Sve je bilo nedovoljno. Desilo se
neto jezivo, suvie jezivo da bi bilo istinito.
Prisustvovali smo hronici najavljene smrti rekao je
Frenki. Gledali smo sopstvenim oima kako mu steu
omu. I nita nismo uradili. Nismo ga... nismo ga zatitili.
Jedini se usudio da verbalizuje ono to nas je titalo. Bilo
je odve glupo da srednjoveni ljudi (u koje ubrajam i sebe,
jer se nae stvarne godine i stvarne starosne dobi slobodno
mogu udvostruiti, kad se uzme u obzir ta smo i kako
preiveli; decenija bremenita patnjom i uasima, dovoljna je
za dva cela ljudska veka), prekaljeni u politikim zbivanjima,
izgovore tako naivnu, detinjastu, smenu misao, ak. S druge
strane, upravo to nas je najvie bolelo; sedeli smo skrtenih
ruku, injenica je, ali ne stoga to nismo primeivali zlokobnu,
preteu atmosferu koja se stvarala oko inia, ve ne
znajui ta, zapravo, treba da inimo.
U dubini due verovali smo, ujedno se stidei to
verujemo posle svega (opet, nismo mogli da ne verujemo, da
se ne nadamo; inae, sve, ba sve je bilo uzalud), da e
guka, nabubrela od zatrovane krvi, konano pui, da e se
provaliti, izliti i obelodaniti svoj sadraj. A kad je ishlapeo
poslednji traak nade, nismo to mogli drugaije prihvatiti, ve
s besom koji je iz dana u dan rastao. Prednjaili smo Frenki i
ja. Bljuvali smo vatru. Svakodnevno. Priali smo, i priali, i
priali. Kao navijeni. Bez da nam je to donosilo olakanje. Pa
smo priali izpoetka. Otrovani, natopljeni mrnjom.
Danilo se, uglavnom, drao po strani. Zgasnuo. Njegovom

296
oku, njegovom srcu (da, slobodno to kaem, Danilo je voleo
Zorana, pravo ga je voleo, kao duhovnog brata, kao to voli
Frenkija), tom srcu ispunjenom potmulim, progutanim
gnevom, nije mogla promai nijedna difamatorska nota protiv
inia, nijedna prikrivena kleveta, nijedna reenica koja je
pokuavala da zamae i zamuti tragove; podvlaio ih je,
beleio ih, kao da skuplja dokaze za svoju optunicu i svoje
nepratanje. Bio je s nama, i nije, pogleda uprtog ka svojoj
nutrini kroz koju je prolazio najguim eljem. Logikim,
dabome. Sami Bog na nebesima zna ta je sve Danilo iz
sebe istrebio.
Videla sam, drmnuo ga je temeljni potres. Osetio se
ivotno poraenim. Zoranovo ubistvo postalo je
kristalizaciona taka, naelektrisana ipka na koju su se
polepile Danilove negativne estice. Doletale su, jatile se uz
pucketanje, skupljale se du ipke u grozdovima.
Svi potisnuti, neodbolovani, napola zaleeni, a napola
ignorisani jadi kojih je bilo, o, i te kako ih je bilo, isplivali su,
vratili se po svoj danak; godinama ih je sistematski gurao u
stranu, ne dajui sebi prostora da ih ljudski odboluje, da oali.
Grabio je napred, vukao nas napred, uvek napred, na utrb
sebe, na utrb svog ivota koji je, uzgred budi reeno
(uzgred-budi, jednako nepravedno, brutalno nepravedno kao
i lako-je-tebi kad je re o jednom ivotu, ivotu, ej, pa ma
kakav da je, zar se o njemu govori uzgred-budi, kamoli o
kvalitetnom ivotu koji je ceo astan, ceo baziran na principu
pravde, razuma, dubokog morala, nesravnjivog s
malograanskim ispraznim moralisanjem; uzgred-budi reeno
stoga to Danilo tako sebe tretira, tako se prema sebi odnosi,
kao prema nepotronom materijalu, kao prema perpetuum
mobile, maini koja e unedogled raditi i proizvoditi, ne
zavisei ni od koga, a dajui svima) mogao proiveti sasvim
prijatno, sasvim bezbolno, lahorasto, ali nije, svesno se
odrekao takvog, jer je princip privatne koristi, privatne
lagodnosti u okruenju punom zla s jedne, i patnji s druge
strane, za njega bio neprihvatljiv, tu, nezamisliv.
Da nije bilo tebe, Jakova, da nije bilo bebe koju ste ekali,
297
mislim ne bi uspeo odrati glavu iznad bujice.
Bio je posrnuo. Izgubio ravnoteu. Kolos se zaljuljao,
opasno se njihao; bilo je pitanje hoe li se zaustaviti.
Posle, rodila se Ruica, i Danilo je poeo da se vraa.
Polako, ali vraao se.

78
Dogovor su napravili brzo, bez tugaljivosti i sentimenta
kojijepratioFrenkijevoiVidinoprvoiseljenje.
MesecdanauoiTamarinogporoajabilisusvinaokupu
nanedeljnomrukukodDanila.UsumornojatmosferiFrenki
jerekao:
Deco, ne znam za vas, ali ja sam potonuo u najcrnju
depresiju. Ne mogu da se pomerim. Ne mogu glavu ujutru
dadignem.Nemamsnagenizata.Nemogunidagovorim,
jebote.Napormije.
Viljukomjebrljaopotanjiru:
Dajte da vidimo ta emo dalje, jer u u protivnom
prepuiodmuke.
JasnojetaemoreeDanilo.
Sve oi se okrenue k njemu, uspravnom u elu stola.
Tamara je ve znala odgovor. Zajedniki su doli do njega,
one noi kad se Danilo vratio iz Demokratske stranke, s
pripreme inievog pogreba, nalik skrenoj, oerupanoj
olupinikojajepreivelauragan.
Odlazimoreeon.
Sev zadovoljstva prelete Frenkijevim licem. Uredno je
odloio escajg i polako odgurnuo tanjir, da bi naglasio svoj
sveaniton:
Znai,zatvaramovrataludnicezasobom?
298
 Zauvek.
HvaladragomeBogureeJovana,nagnuvisekbratu,
sosmehomolakanja.Poljubilagajeuobraz.
Dragome Bogu? odvrati on muklo, s jetkim
podsmehom Za ta? to je ini ubijen, a mi se kupimo,
kakojeFrenkionomadrekao,popianiiponieni?
PosletogapoklopilaihjetiinakojujepresekaoSajmon:
NadamsedajevaizborEngleska?
OduvekbilareeFrenki.Jeltako,matori?
JestepotvrdiDanilo.
Devedeset sedme Vida i ja nismo mogli da dobijemo
vizu.Sad,nadamse...
NeebitinikakvihproblemareeSajmon.
Pa,kakoemo,kojimredom?upitaFrenki.
Sajmon mora da saeka primopredaju dunosti. Mi
neemo krenuti dok se Tamara ne porodi. Znai, jo dva
meseca,minimum.
Onda,prvoiduveterani,daprobijuledreeFrenki.
PosleKanade,Londonmudoekaoekskurzija.tosemene
tie, moemo krenuti ve idue nedelje. Jebe me samo
prodajastana.
Toujasrediti.Raunajdajezavreno.Nasdvojeree
DanilouzeviTamaruzarukuostajemodasepobrinemoo
svemu.
FrenkiiJovanaukrstiepoglede.Obomaimjekrozglavu
sevnulaistamisao.
Eto,Frenki,ispuniesetvojereeDanilo.Dodue,s
dvedecenijezakanjenja.
Da,ispuniese.Samo,nisammisliodaemoovako...

79
299
 ... Odlazimo ovako, rekao je Frenki. S groba, hteo je da
kae. Preko koga ja ne mogu pruiti ruku pomirenja. Gotovo
je.
Beim glavom bezobzirce iz Srbije koju vie ne oseam
otadbinom.
Strane rei.
Strane.
Jedva sam se usudila da ih napiem.

Jue sam ponovo itala Sabata. Onaj potresni deo o

Martinu, posle Alehandrine smrti, donosi mi utehu da nisam
poludela. Da se ovek sme odvaiti da ih izgovori,
Suoen s injenicom, s nepodnoljivim saznanjem da je
Alehandra izgorela u poaru (moda ga i sama izazvala?)
Martin je danima, potpuno izgubljen, besciljno tumarao
Buenos Ajresom. inilo mu se da propada u beskrajni, crni
san. Onda su mu na pamet pale dve naizgled nepovezane
rei dom i ognjite. Taj napaeni mladi ovek traio je u
neemu svoje pribeite. Prisnu, toplu peinu u koju se ovek
zavue u olujnoj noi, dok napolju gromovi tutnje i munje sve
ee sevaju.
Domovina je isto to i dom, ognjite i detinjstvo, veli
Sabato. Isto to i krilo materino. Zato bi za nju, moda, bio
prikladniji naziv materbina, jer ona titi i greje u trenucima kad
oveka skoli samoa i kad mu je hladno oko srca.
Martin, meutim, nije imao majku (ena koja ga je rodila
bila je upljoglava, zla, sebina kuka, ispunjena dubokom
mrnjom i odbojnou prema sinu), a Argentina je za njega
predstavljala iaenu oblast, nemirno podruje lomljenja i
satiranja, grubo, negostoljubivo mesto s kojim nije mogao
postii identifikaciju. Bio je sam, sam, sam. Sam, s
hladnoom oko srca.
I meni je na taj nain hladno. Iznutra. Jako mi je hladno.
Moj bes potie otud to nemam krilo materbine koje e me
zatititi i zgrejati. Htela sam (kao i Martin) da se uz njega
privijem, ali sam nemilosrdno odgurnuta, odbaena; u peini
koja treba da bude svetlo, prijatno utoite kome s radou
300
hrli, za mene nema mesta.
Moram da pobegnem. Da se sklonim od ljudi s kojima
delim jezik, istoriju, korene, tradiciju, ali koje vie ne
razumem. Koji su mi odbojni, potpuno strani, tui, pored kojih
sam beskrajno usamljena. Beskrajno.
Pitam se ta je usamljenost koju ovek moe osetiti u
inostranstvu (otrgnut od poznatih ulica i dragih osoba, od
mirisa, sitnica i bezbroj navika koje su inile njegov ivot),
prema ovoj koju osea u sopstvenoj zemlji?
I odgovaram sebi raj.
Zato se, onda, uprkos tome, oseam... izgnanikom?

80
JovanagrevitosteeDanilovvrat:
Volimte.Najvienasvetuapuemu.
Otrese,krenu,pase,ukoraku,vratidonjega.
Jojedanzagrljaj.
Hajde kae on i obazrivo joj skida ruke. Tek to nije
prsnulaunjegovomnarujuirasulaseubezbrojkomadia.
ekateSajmon.
Jovanaprolazipasokukontrolu.Zastaje.Maeim.Jedva
ihnazireodsuza.
Sajmonuspevadajeodlepiodstaklauzkojesepriljubila.
Obgrlije,odvodi.Hodnikostajeprazan.
Tamara i Danilo dugo zure u mesto odakle ih je do
maloprepozdravljala.Zgledajuse,nevoljnopolaze.
NastepenituDanilozaubolanvrisak:
Baaaatooo!
Zaustavljase,prostreljen.
Jovana.
301
 Poleteojedoulaznerampe.
Dotralajespolaputa,uverenadasuveotili.
Stajala je obamrla, kod pasokog punkta, na desetak
metaraodnjega.
Danilo ne vidi mladu enu ve travu devojicu koja se
trese od plaa, obgrlivi stubie na terasi njihovog stana u
Topolskoj,ophrvananajdubljim,iskonskimoajanjem,kakvo
mogudaosetenaputena,izneverenadeca.
Joledoviknujoj.Kai,mila.
Uspela je da ga dozove. Bio je tu; visok (ak i iz
perspektiveodrasledevojkedelujejojkaoGuliver),sgrivom
kestenjastekoseobasjanepopodnevnim,zubatimsuncem.
Jovanaproivljavasvojdjavu.Suzejojkapljunajaknu.
Odmahujeglavomknjemu,nemogu,nemogu.
Moekaejojneujno,samopokreuiusta.
Srazglasadopireobavetenje:
JATobjavljujeposlednjipozivputnicimazaLondon,na
letubroj...
Hajde, Jole kae joj Danilo bezglasno. Ipak, ona uje
svakure.
Netremice se gledaju. Ona podie dlan, sputa na njega
poljubacidunegakabratu.Danilogahvatauaku,prinosi
rukuobrazu.
Jelsesea?pitaganaistinain.
Klimne joj glavom. Polako. Duboko. Seam se. Razumem.
Onaseosmehnekrozsuze.
Vreme je. Idi kae joj Danilo vrstim, jasnim glasom,
okreeseizamie,bezosvrtanja.
ZnadajeJovana,uistomtrenutku,svomsnagompojurila
nasuprotnustranu.

302
ISBN978868468537

CIPn
,

821.163.4131

JOVANOVI,Marija
Idi,vremeje:roman/MarijaJovanovi.Beograd:M.Jovanovi,
2009(Beograd:Caligraph).334str.;21cm

Tira1.000.Napomeneuztekst.

ISBN9788684685379

COBISS.SRID134481420

303