You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Helsinka povelja

Helsinki Charter

Location: Serbia
Author(s): Latinka Perovi
Title: Jedinstveno svedoanstvo
The Unique Testimony
Issue: 175-176/2013
Citation Latinka Perovi. "Jedinstveno svedoanstvo". Helsinka povelja 175-176:47-51.
style:

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=179714
CEEOL copyright 2017
47
helsinka povelja
maj jun 2013
JEDINSTVENO
SVEDOANSTVO
Srbija na poetku XX veka u ogledalu jednog
zaturenog istorijskog izvora drugog reda
PIE: LATINKA PEROVI
Jedan istoriofil (Tomica Miladinovi) i jedan budui
istoriar (Vidan Bogdanovi) zamolili su me za milje-
nje o knjizi majora vojske Kraljevine Srbije, Dobrivoja
R. Lazarevia, Ubice naroda srpskog!...
Na srpskom jeziku, bez paginacije Lazarevieva
knjiga je 1917. godine objavljena u Nemakoj. Prema
Miladinovievim istraivanjima, primerci knjige posto-
je samo u tri strane biblioteke. U fondovima doma-
ih biblioteka o njoj nema ni traga. Pitanje je da li je
ikad i dospela u Srbiju. Posveena je ubistvu posled-
njeg Obrenovia, kralja Aleksandra i kraljice Drage 29.
maja 1903. godine. Dogaaju koji je, po miljenju auto-
ra, na brutalan nain obeleio poetak XX veka u Srbi-
ji, odredivi njenu unutranju i spoljnu politiku u godi-
nama do Prvog svetskog rata.
Autor o kome se, bar zasad, zna samo ono to je
u svojoj knjizi sam o sebi rekao, javlja se u trostru-
koj ulozi: 1. neposrednog svedoka dogaaja od 29. maja
1903. godine; 2. jednog od inicijatora kontrazavere i 3. iz
obe ove perspektive lucidnog opisivaa uzroka i posledi-
ca ubistva poslednjeg Obrenovia. Kao i sva dela koja su,
nasuprot pobednikoj strani nudila drugaiju interpre-
taciju dinastike promene u Srbiji na poetku XX veka,
knjiga Dobrivoja R. Lazarevia morala je ostati zature-
na. Slika Srbije na poetku XX veka frapantno se podu-
dara sa slikom na kraju tog istoga veka. Lazarevi to
nije mogao znati, ali je slutio da e neke karakteristike
koje su se manifestovale u razdoblju 19031914. godi-
ne trajno uticati na razvoj drave i drutva i odrediti
budunost Srbije.
Po uvidu u injenice i bogatstvu asocijacija Lazare-
vieva knjiga je, iako istorijski izvor drugog reda jedin-
stveno svedoanstvo. To, pak, to dolazi sa velikim
zakanjenjem ne ini je senzacionalnom. Savreme-
ni srpski istoriari na razdoblje 19031914. godine, kao
i na Obrenovie, gledaju mnogo sloenije u poreenju
sa, na primer, decenijama neprikosnovenim Sloboda-
nom Jovanoviem. Za to se, u prvom redu ima zahvaliti
CEEOL copyright 2017
Preutana istorija
istraivanjima: Radoa Ljuia (poeci novog ita-
nja dinastije Obrenovi i Srbije posle Berlinskog kon-
gresa), Ane Stoli (knjiga o kraljici Dragi), Olge Popo-
vi Obradovi (studija o institucijama parlamen-
tarne demokratije u Srbiji 19031914. godine, zemlji
bez ikakvih liberalnih tradicija, sa snanom ulogom
vojnog inioca i vrlo koncentrisanim nacionalizmom
posle osamdesetih godina), Dubravke Stojanovi
(studija o idejama srpske inteligencije o demokrati-
ji u Srbiji 19031914. godine, koje su proizlazile vie
iz njihove lektire nego iz politike prakse u kojoj su
i sami uestvovali), Vladimira Jovanovia (o drav-
noj politici krivotvorenja i banalizacije Obrenovi-
a posle 1903. godine s ciljem da se opravda nain
na koji je uklonjen), Suzane Raji (studije o Vlada-
nu oreviu, kao izuzetno znaajnom prilogu isto-
riji srpske inteligencije, i kralju Aleksandru Obreno-
viu), Andreja emjakina i Latinke Perovi (studije
i istorijski izvori o srpskom radikalizmu i njegovom
korenu u ruskom narodnjatvu: ideje, organizaci-
ja, voa). Tome treba dodati i objavljivanje korpusa
istorijskih izvora iz druge polovine XIX veka: memo-
ari, dnevnici, autobiografije ideologa, predsednika
vlada, ministara, diplomata. Konano i, pisama. Neke
prepiske, kao prepiska izmeu Nikole Paia i mitro-
polita Mihaila, dva najvea rusofila u Srbiji od klju-
nog su znaaja za razumevanje njihove neustavne
borbe za iskorenjivanje Obrenovia kao austrofila,
odnosno zapadnjaka. Tek uz postojanje ove istorio-
grafije mogue je oceniti i vrednost sekundarnih isto-
rijskih izvora u koje spada i knjiga majora Dobrivoja R.
Lazarevia.
1. O samom ubistvu kraljevskog para Lazarevi je
pisao u ulozi prostog posmatraa i zapisao ono to je
video svojim oima, uo svojim uima i bio stavljen
u situaciju da zapie. U pomenutoj ulozi Lazarevi se
naao, jer su zaverenici njegov VII Puk izveli iz kasar-
ne tek poto su kralj i kraljica bili ubijeni. Ne znajui o
emu je re, tek mu je uzvik iveo Petar Karaore-
vi, koga je uo u dvoritu dvora, gde je njegov VII Puk
bio doveden, kazao u emu je stvar. Sklonivi se u
senku jela u dvoritu starog dvora, posmatrao je ta se
dogaalo.
Lazarevievi opisi ubistva kraljevskog para poduda-
raju se sa opisima koji se mogu nai i u drugim delima
o 29. maju 1903. godine. Ali, o svemu to se posle ubi-
stva dogaalo (izbacivanje leeva kroz prozor, divljanje
nad njima u dvorskom dvoritu, sahrana), teko je nai
podrobniji opis od njegovog. Vreme nije moglo izbrisa-
ti njegove utiske: Video sam svojim oima kad je kralj
CEEOL copyright 2017
48
helsinka povelja
maj jun 2013
padao na kaldrmu, i uo mojim uima, onaj tupi zvuk
kad je telo kraljevo palo na kaldrmu. Tu sliku i taj uti-
sak neu zaboraviti dok sam iv.
Postupanje sa mrtvim kraljem i kraljicom ispod
prozora dvora, na kaldrmi, nije bio presedan. Tako su
postupali i hajduci sa svojim rtvama, sa mrtvim kne-
zom Mihailom, njegove ubice, radikali sa svojim politi-
kim protivnicima naprednjacima posle svoje izborne
pobede: uveni narodni odisaj 1887. godine kad je u
Srbiji ubijeno 140 ljudi. Ali, pred prizorom divljanja zave-
renika nad mrtvim kraljem i kraljicom, Lazareviu su na
pamet padale muke Isusa Hrista: Njega su fariseji grdi-
li, rezali i pljuvali. Nu, tamo bee bar nekoga da se pre-
krsti, ali ovde nikoga.
Kad se, najzad, trebalo osloboditi ostataka kralja i
kraljice, koje su zaverenici mrtve... svirepo, nemilosti-
vo izmasakrirali... to su naredili da se mrtvaki kove-
zi sa telima kralja i kraljice, prosto potovare na kola i
bez ikakvog spomena, nou odnesu u crkvu Sv. Marka.
Po mraku, tiho, neujno vozila su lagano kola dva kov-
ega crkvi Sv. Marka, bez ikakve pratnje, bez ikakvog
uma za kojima niko nije iao, kojih niko nije alio. To
su, valjda, jedina dva stvora, koja majka Srbija neupla-
kana prima u nedra svoja.
Za sve vreme, dvorom je harala bezobzirna pljaka.
Osim linih stvari kralja i kraljice, pokradene su mno-
ge dragocenosti (Lazarevi daje njihov popis). Meu
njima i Miroslavljevo jevanelje iz XII veka, najstari-
ji poznati spomenik srpske knjievnosti, koje je kralj
Aleksandar, prilikom svoje posete Hilandaru (1896)
dobio od manastirskog bratstva. Nestalo je i 17 kofer-
ia dvorske arhive koje su zaverenici delom unitili
a delom sakrili.
Ukupan broj ljudskih rtava, to ubijenih to umrlih
od zadobijenih rana, bio je 53. Ali, to jo nije bilans 29.
maja 1903. godine.
Ubistvo kraljevskog para i sve to je taj doga-
aj pratilo dovelo je Evropu do prave konsternacije,
posebno urnalistiku i diplomatiju. Akreditovani diplo-
matski predstavnici u Srbiji poeli su da naputaju
prestonicu. Dolo je do prekida diplomatskih odnosa.
Engleska je njihovu obnovu uslovljavala uklanjanjem
iz vojske oficira koji su uestvovali u zaveri. Tek posle
tri godine (16. maj 1906), penzionisano je petoro zave-
renika sa penzijom u visini plate. Vlada je ovaj diplo-
matski pritisak tretirala kao meanje u nae unu-
tranje stvari.
Ali, najdublji razlog za uznemirenost Lazarevi je
nalazio u reakciji domae javnosti: Kad smo svojim
roenim oima videli, kako ti varvari izbacie mrtva
CEEOL copyright 2017
Preutana istorija
tela kraljevskog para kroz prozor, one krunisane glave,
kojima se je, do jue ceo srpski narod klanjao, kad smo
svojim roenim uima uli vojnu muziku kako ovoga
puta svira ulicama vesele mareve, kad smo videli da
je srpska vojska okiena cveem ba kao da se iz rata
vraa, u kome je neprijatelja pobedila i ponjela najvee
uspehe uz doboe i objave trube, ulicama gordo kora-
a, kad se graani nateruju da umesto znakova alosti
istaknu narodne trobojke, kad je sve ivo, pa i ono to
je od staroga kralja ivelo, poelo protiv njega podlaki
da govori i pie, jo tada velim, ja sam bio naisto da je
Srbiji odzvonilo, da e nas Evropa staviti u red najveih
divljaka, jer epilog ovom krvavom dogaaju moda vie
no sve ostalo karakterie kulturnost srpskog naroda,
koji nije sav takav.
2. Svirepo ubistvo kralja Aleksandra koje je oznai-
lo i kraj dinastije Obrenovia, i to od srpskih oficira koji
su se zakleli na vernost kralju, dovela je do dubokih i
trajnih podela u srpskom oficirskom koru. Pojava kon-
trazaverenika dola je iz moralnih pobuda, kao nain
odbrane oficirske asti, jer niko nije mogao ni pomi-
sliti da e srpski oficiri uiniti ovako divljatvo u zoru
XX veka... ovaj zloin, straan po moral srpskog ofi-
cirskog kora, razbojniki po nainu izvrenja, sraman
i alostan to se pojavio danas, u XX veku. Ali, dis-
tanciranje kontrazaverenika od zaverenika imalo je
dublje razloge, i oni su od osude samog kraljeubistva
preli na kritiku one koncepcije koju je inaugurisao
29. maj 1903. godine. Ona se drala na zaverenicima
(neodgovorni inioci) kao faktoru koji je uslovljavao
i kralja i vladu, odnosno njihovu unutranju i spoljnu
politiku, relativizujui ustavnu vladavinu i parlamen-
tarnu demokratiju.
Prirodno je da se neposredni svedok 29. maja
1903. godine, kakav je bio Dobrivoje R. Lazarevi,
zajedno sa eneraltabnim oficirom Milanom Nova-
koviem, nae meu inicijatorima kontrazavere. Kon-
trazaverenici su odabrali jedan od najnevinijih nai-
na delovanja, legitiman i po civilnim i po vojnim zako-
nima: da oficiri koji nisu uestvovali u zaveri kolek-
tivno trae od kralja Petra: da se izvrioci dogaa-
ja od 29. maja udalje iz vojske kao destruktivni ele-
menti, njenih najbitnijih principa, da se uprava zemlje
preda politiarima, da se diplomatske veze sa stra-
nim dvorovima obnove, da se Kralj debarasira njih, i
bude odreene ruke za upravljanje dravnim poslo-
vima, kad bi se taj opasan presedan suzbio za svag-
da, kako na naim tako i na ostalim dvorovima, kad
bi se krivac dostojno kaznio, te i pravda zadovoljena
bila, kad bi se unekoliko sprala ova runa mrlja koju
CEEOL copyright 2017
49
helsinka povelja
maj jun 2013
je ovaj dogaaj nabacio po ast i obraz srpskog ofici-
ra, onda bi Srbija mogla da predstavlja punopravnog
lana meunarodne zajednice, onda bi unutranja kon-
stitucija postojala, onda bi srpski narod predstavljao
dravu. To isto, pie Lazarevi, traila je i Evropa.
Da bi suzbili kontrazaveru, zaverenici, koji su bili
dominantni u vojsci, a pod ijim uticajem je bila i civil-
na vlast, svim silama su reagovali: oduzimanjem ino-
va, premetanjem, penzionisanjem, zatvorskim kazna-
ma. Sam Lazarevi je (10. septembar 1903) osuen na
dve godine zatvora. U isto vreme i na istu kaznu osu-
en je i glavni inicijator kontrazavere, eneraltabni
oficir Milan Novakovi. Njegova je lina sudbina para-
digmatina. Posle izlaska iz zatvora pokrenuo je list Za
otadbinu, u kome je izlagao kritici unutranju i spolj-
nu politiku Srbije posle 29. maja 1903. godine. Zbog
inscenirane krae nekih matrica u sopstvenoj tampa-
riji, ponovo je uhapen (septembar 1907). Ubijen je u
istranom zatvoru (29. septembar 1907) sa jo jednim
zatvorenikom, Maksimom Novakoviem.
U vreme drugog hapenja i ubistva u istranom
zatvoru Milana Novakovia, ministar unutranjih dela
u radikalskoj vladi bio je Nastas Petrovi. On je izjavio
da je Novakovi ubijen zbog pokuaja pobune u zatvo-
ru i pruanja otpora. Opozicija je izazvala tri pretresa u
Narodnoj skuptini (19071911). Poto je Kasacioni sud
naao da su oba ubistva (Milana i Maksima) kanji-
va, ali da nisu u nadlenosti redovnih sudova, opozici-
ja je dala predlog da Narodna skuptina optui Nasta-
sa Petrovia Dravnom sudu. Skuptinska veina je,
meutim, taj predlog odbacila.
Nastas Petrovi je, inae, zavrio Filozofski fakul-
tet. Preveo je na srpski jezik delo Aleksisa de Tokvila,
O demokratiji u Americi. Ali, to je na odnos ovog dvostru-
kog ministra unutranjih dela prema vladavini zako-
na malo uticalo. Ba kao i prevod Petra Karaorevia
Milovog dela O slobodi, koji nacionalna mitologija rado
koristi da dokae liberalni duh kralja iji su garanti bili
zaverenici.
Rascep u oficirskom koru nastao posle 29. maja
1903. godine, nije nikad prevazien. To je, pie Lazare-
vi, bilo jasno celoj zemlji, i to je jedini uzrok, to se za
dugo vremena, posle 1903. god. nisu smele prireivati
potrebne i uobiajene vee vebe i manevri. Postojala
je bojazan da podela oficirskog kora koja je ostala traj-
na ne dovede do otvorenog sukoba. Stoga su zavere-
nici nastojali da uvrste svoju dominaciju u vojsci. Vrlo
brzo po stvaranju svoje organizacije Ujedinjenje ili smrt,
koja je poznatija pod imenom Crna ruka (9. maj 1911),
oni su razmetajem oficira (8. februar 1912) postigli da
CEEOL copyright 2017
Preutana istorija
u svakom garnizonu imaju svog oveka. Upozoren
na to, ministar inostranih poslova Milovan Milova-
novi treba da je rekao: Crna ruka je vrlo jaka, voj-
ska je sva u njenoj ruci, i ne moe se apsolutno nita
poduzeti protiv njih. Jaki u odnosu i na kralja i na
vladu, zaverenici su pogotovo slabu javnost dove-
li do hipnoze nacionalnim ciljevima. Uz militarizaciju
drutva, oni su postajali odluujui inilac u borbi za
njihovo ostvarenje.
3. Nazivana Svetim stanjem, decenija 1903
1914. godina bila je decenija opte stagnacije zemlje.
Ubistvo kralja Aleksandra Obrenovia predstavlja-
lo je zavrni in duge borbe za fiziko uklanjanje
dinastije Obrenovia: atentati na kralja Milana 1882.
(Ilkin atentat) i 1885. (Ivandanski atentat) kao i niz
manjih atentata, njegova abdikacija, 29. maj 1903.
godine. Zaverenici nisu bili rodonaelnici ve izvri-
oci te ideje. Traei objanjenje idejnog porekla te
namere, Lazarevi je postavio niz pitanja: ko su ini-
cijalno bili zaverenici, kakvi su bili njihovi primar-
ni motivi, a naroito, kako su pored dvaju Ustavnih
faktora, kralja i vlade, zadobili poziciju treeg, koji je
bez formalne odgovornosti (neodgovorni inioci) u
stvari bio jai od oba.
Zaveru su, prema Lazareviu, skovali lino neza-
dovoljni oficiri, raunajui na oficire koji ne bi aktiv-
no uestvovali ali bi primili svren in. Njihov jedi-
ni motiv bio je da se doepaju vlasti, jer to svo-
jom spremom nisu mogli da postignu. Lazarevi ih
je uporeivao sa drumskim razbojnicima kojima je bio
potreban harambaa. Na presto, koji su upraznili ubi-
stvom kralja Aleksandra Obrenovia, doveli su Petra
Karaorevia. Sve ostalo je, po Lazareviu, proizalo iz
te injenice.
Od prvog dana zaverenici su nastojali da uvrste
svoju dominaciju. Dakako, u vojsci ali i u celoj dravi.
Incidentima u garnizonima posle 29. maja 1903. godi-
ne hteli su da pokau predominantan poloaj u celoj
dravi i kako uopte nema sile koja moe da im stane
na put. Na sve vanije poloaje u vojnoj hijerarhiji bili
su postavljeni zaverenici. Kombinujui korumpiranje sa
zastraivanjem uspeli su da u svoju mreu stave itavo
drutvo: Sa materijalnom rentom, koja je padala kao
plaha kia, iz ruka kraljeubica, oni su svojom korum-
piranou obuhvatili velike mase u narodu i vojsci, i
uspeli da suzbiju svaki pokret protiv sebe.
Srbija je ula u krizu koja je predstavljala moral-
nu dekadenciju zorom XX veka. Ogledala se u politi-
koj nestabilnosti zemlje, njenoj zaduenosti, vladavini
interesa jedne koterije (politiari, vojnici, inteligencija)
CEEOL copyright 2017
50
helsinka povelja
maj jun 2013
i bezakonju. U zemlji je za 10 godina promenjeno 18
kabineta. Uprkos velikoj zaduenosti Srbija nije ima-
la ni drumova ni mostova ni zgrada za dravna nadle-
tva, ve su one pod kiriju uzimane, izuzev Dvora i jo
nekih luksuznih graevina ni eleznica koje su preko
potrebne.
Dominantan uticaj zaverenika uinio je vladu nemo-
nom pred zahtevima da se pregledaju neispravni rau-
ni u Oficirskoj zadruzi iz koje se je centralni zavereni-
ki odbor, nezakonito novcem snabdevao na raun svo-
jih kolega. Svetim stanjem koristili su se mnogi: vojna
hijerarhija, politiari, pripadnici raznih profesija: jedni
da bi otili u Pariz, i traili krvavo zaraene novce, drugi
da bi se lake doepali eneraltaba i vieg kursa, tre-
i da bi promenili rod oruja ili garnizone, etvrti da bi
se doepali poloaja i slube u Beogradu, i svi da bi se
doepali pustoga blaga iz dispozicionog fonda.
U vane akte bezakonja u vreme Svetog stanja
Lazarevi ubraja: vanustavni dolazak Petra Karaor-
evia na presto; ubistva u istranom zatvoru Milana
Novakovia, Maksima Novakovia i iria; pucanje u
masu za vreme trajka na ukarici; pobunu protiv ofi-
cira zbog tue graana u Pirotu; vanustavnu promenu
prestolonaslednika.
Svemo zaverenika (Nema te vlasti koja bi me
mogla uhapsiti; javno odmetanje od svih zemaljskih
zakona) podsticala je anarhiju: Krae, ubistva, nesi-
gurnost lina, klevetanje i podlosti bile su svakodnev-
ne pojave. U isto vreme, zaverenici koji su bili glav-
ni generatori anarhije bili su suoeni sa slabljenjem
dravnog organizma. Anarhija i sloboda ne drugu-
ju, pa su unitavane tamparije i zabranjivani listovi.
Ali, zaverenici su se odluili na energinije mere kon-
solidacije: stvorili su organizaciju Crna ruka.
Po Lazareviu, sama pojava Crne ruke predstav-
lja jedan akt anarhije, predstavlja skup ljudi, koji hoe
neodgovorno da upravljaju zemljom, a takve indi-
vidue, niti priznaju unutarnji zemaljski zakon, niti
meunarodno pravo.
I koliko god u Srbiji ima vlada, kojima je povere-
no upravljanje zemljom, a te vlade budu tako malo
pokazivale energije za odbranu onih principa na koji-
ma poiva drava, dotle e u Srbiji sve biti mogu-
e, pa i pojava jednog ovako hajduko-nepatriotskog
udruenja.
Prema Ustavu Crne ruke, koji je naen kod nje-
nog elnog oveka, pukovnika Dragutina Dimitrijevi-
a Apisa, prilikom njegovog hapenja (22. decembar
1916), organizacija sprovodi revolucionarnu akciju
na svim teritorijama na kojima Srbi ive. U 37 taaka
CEEOL copyright 2017
Preutana istorija
Ustava, Crna ruka je definisana kao uska, zatvorena, taj-
na organizacija: imena lanova imaju samo numere;
lanovi su drani da se podinjavaju zapovestima Cen-
tralnog komiteta (tako Lazarevi naziva Upravu Crne
ruke L. P.); interesi organizacije su prei od svih dru-
gih; ulaskom u organizaciju lan se mora... obavezati
na gubitak svoje linosti; organizacija moe da se pri-
nudnim putem snabde novcem i ostalim sredstvima.
Za svoju tvrdnju da su zaverenici bili garanti i kralja i
vlade, Lazarevi potvrdu nalazi u kritikoj istoriografiji.
Ali, na emu su uvrstili svoju dominaciju u celom raz-
doblju 19031914. godine i svoje idejne i organizacione
modalitete uinili trajno prisutnim? Postoji sukob izme-
u vojne i civilne vlasti, ali i polje njihovog sretanja koje
ine nacionalne aspiracije. To je Srbiju uvelo u epohu
ratova, koji su od 19121914. godine kontinualno i bez
prekida dolazili.
Posle dugih pregovora, stvoren je Balkanski savez
(februara 1912). Sporazum izmeu Bugara i Srba, dva
naroda bliska po veri, jeziku i obiajima bio je u narodu
popularan. I zajedniki rat je bio popularan: Ratni-
ci su rado ispraani, polazilo se u rat kao na veselje.
Savez je, meutim, bio naruen ambicijama vojnog
vrha u Srbiji. Rat 1913. godine voen je za presti na
Balkanu i predstavljao je, po Lazareviu, avanturu.
Otkud hrabrost za nove ljudske, materijalne, kulturne
gubitke? U svojoj megalomaniji srpski neodgovor-
ni inioci oslanjali su se na Rusiju kojoj je opet, na
Balkanu uvek nedostajao rat.
Iako se veliki evropski rat nije mogao izbei, inje-
nica je da su srpski neodgovorni inioci, ueem
u pripremama atentata na princa Franca Ferdinanda
u Sarajevu 29. juna 1914. godine, bili varnica koja je
izazvala veliki ratni poar. Da li je to bio momenat za
ostvarenje nacionalnih ciljeva, ili samo megaloma-
nijski prohtev ambicioznih ljudi kojima je rat postao
raison dtre?
Narod, kae Lazarevi, bee malaksao i mate-
rijalno i fiziki. Pa zar pod takvim okolnostima tre-
ba govoriti o novom ratu kad su rane jo svee zja-
pile. Zar je ta malaksala generacija morala da zala-
e i poslednju svoju energiju za ostvarenje nacional-
nih aspiracija... Narod je svakog dana propadao i kao
takav nije bio u stanju da stvori Veliku Srbiju1... Naj-
1 U jednom svom drugom spisu (Srpskom narodu i patriotama na
Solunskom frontu) Lazarevi govori o ponudi Austro-Ugarske
vladi Srbije (septembar 1915) da, uz kompenzacije (Bosna i
Hercegovina i 200.000.000 franaka) ostane u prijateljskom
neutralitetu sa njom. On ne pominje Londonski ugovor 1915. (V.
Britanija, Francuska, Rusija, Italija) koji je Srbiji, uz kompenzacije,
CEEOL copyright 2017
51
helsinka povelja
maj jun 2013
zad, i da stvori, na to te teritorije bez naroda, jer nje-
ga nema, on je zatrven. Da li dravu pravi monom
narod ili teritorije?
Lazarevievo pitanje bilo je legitimno posle gubita-
ka koje je Srbija pretrpela u epohi ratova na poetku
XX veka. Uz ljudske, i svi ostali gubici napravili su, po
Lazareviu, od Srbije zgarite:
Izgubljeno je sve, to je itavog veka stvarano, pa i
ono to su nai oevi i dedovi plaali.
A kulturne tekovine? Ko bi jo na njih smeo da
pomisli? Uniten je Etnografski muzej... Propala je
Narodna biblioteka... Ukoen je progres nauni, ita-
va kolska generacija, propala, pomrla i isproze-
bla, pored toga to je prestala da ui, da se usavra-
va... kole unitene sa svima uilima... Banke, veim
delom propale... Voznog eleznikog parka ne postoji
vie... Garderoba narodnog pozorita unitena i rastu-
rena... Gimnazije i njihovih uila, nema vie... eleznica
nema... Zavodi i privredne ustanove pretvorene u ta-
le... Kola popaljena, Srbija vie nema vozova... Materi-
jalna vojna sprema.. upropaena i satrvena... Nova-
ni zavodi ili sasvim propali, ili se pojedinci koristili nji-
ma... O osnovnoj nastavi, ne treba ni misliti... Robija-
i puteni na slobodu, da jo vie anarhiju naprave...
Sela ponitena i popaljena... Sudovi propali... Trgovina
potpuno zastala... Ustanove, za koje su milioni dati ne
postoje, tako je i sa vojno-tehnikim zavodom... Fabri-
ka duvana... ne postoji vie... Sve je to zgarite...
Tako je izgledao bilans Svetog stanja u oima jed-
nog pripadnika onog dela oficirskog kora i srpskog
drutva, koji se nikad nije pomirio sa zloinom od 29.
maja 1903. godine, niti sa tesnim crnorukakim izbo-
rom: ujedinjenje ili smrt. Nije, dakle, sluajno svedo-
anstvo Dobrivoja R. Lazarevia o Srbiji na poetku XX
veka ostalo zatureno vie od 100 godina. Kako e se
ono itati sada, posle niza ratova koje je Srbija vodi-
la na kraju XX veka, kad je istorija opisala krug, zatvo-
rivi ga u taki frapantne podudarnosti kraja i poetka
XX veka, znae se tek kada nae svoga izdavaa. To e
biti prilika i da se vie sazna o Dobrivoju R. Lazareviu.
stavljao u izgled stvaranje Velike Srbije. Londonski ugovor 1915.
godine bio je za srpski nacionalizam na kraju XX veka krunski
dokaz da je Nikola Pai napravio istorijsku greku odbacivanjem
ovog ugovora, odnosno stvaranjem Jugoslavije. Srpski istoriari
(Ljubinka Trgovevi, Dubravka Stojanovi, a u prvom redu ore
Stankovi) odavno su razreili pitanje Londonskog ugovora 1915,
i pokazali da Velika Srbija nije, zapravo, reavala srpsko nacionalno
pitanje: mnogo Srba ostajalo je izvan nje, a unutar nije bilo bi
milion Maara i Hrvata.
CEEOL copyright 2017
Povelja na licu mesta
KIKINDA: JO
JEDNA RUNDA
PIE: GORDANA PERUNOVI FIJAT
udna stvar se desila kad je, onomad, potpisan spo-
razum Beograd Pritina: odjednom, u Kikindi vie
niko ni da spomene onu najskuplju re (nije u pitanju
kikindski gas, da ne bude zabune). O Kosovu jo od
potpisivanja ni a, ni be. Politiki krugovi su se pri-
mirili u meri da to gotovo izaziva strah kod prose-
nog konzumenta informacija: ta li e sad da bude,
kad je ve danima ovako tiho? Oigledno, politi-
kim ljudima treba vremena dok im stignu uputstva
iz centrala stranaka kako da promene vokabular i
s kojim i kakvim parolama sad da iziu pred svoje
potencijalne simpatizere. Kratka pauza izmeu dve
runde kod nas se otegla. Pre potpisivanja bilo je
porodinog nasilja u izobilju, premlaivanja branih i
vanbranih partnerki, ubadanja noevima, kafanskih
tua i tua van kafana dok su borci ratova devedese-
tih slali svojim bivim enama i ljubavnicama metke
s ratita, brzom potom. Zatim tiina.
Nemanja Nikoli, Kikinanin (17 godina), oboleo od
leukemije, umro je u kikindskoj bolnici od sepse. Nje-
govi vrlo ivi i potpuno zdravi vrnjaci su nekako tih
dana muili i ubili maku, razbijajui joj lobanju i odse-
cajui ape. Ova vest je stigla na sve drutvene mre-
e i izazvala zgraanje rodbine na drugim kontinentima
pre nego bilo kakvu reakciju javnosti u Kikindi, a lokal-
ni deurni strunjaci su za medije izjavili samo toliko, da
je nasilnost meu mladima uzrokovana tv programom i
Internetom. Da mladi ine ono to vide od starijih, te da
samo usvajaju vrednosti koje se, i inae cene u siroma-
nom, raspadnutom a, iznad svega nasilnom drutvu
niko ne pominje.
I padale su nad Kikindom neke ute i bele kie. ute
su, navodno donele pesak iz Sahare. Za bele se ne zna
ta su donele, ali, oni koji su pokisli posle nisu mogli da
operu belu boju sa svoje odee, kao da su je potapali u
rastvor krea. Prozori su bili izbrazdani belim prugama
daba smo ribali. Poetak juna bio je hladniji od okto-
bra. A, nekako tih dana iscurilo je i vreme za primenu
Zakona o lustraciji, onog istog ije je donoenje inicira-
no velikim skupom upravo na kikindskom Trgu, u davna
vremena kad se inilo da e oni koji su nam pojeli ivote
biti lustrirani za mesec ili dva, najkasnije.