You are on page 1of 16

I kolokvijum iz finansijskog menadmenta

Tema: Uloga i znaaj finansijskog izvetavanja na relaciji top


menadment, polaganja rauna, vlasnik kompanije
SADRAJ

Uvod .. 3
1. Geneza finansijskog izvetavanja .. 4
2. Neophodnost promena u raunovodstvenoj profesiji 6
3. Finansijska revizija u funkciji poboljanja informativnih mogunosti
finansijskih izvetaja . 7
4. Finansijsko izvetavanje u funkciji poslovno-politikih ciljeva
menadmenta preduzea 9
5. Globalna harmonizacija finansijskog izvetavanja . 11
6. Web prezentacija finansijskih izvetaja .. 13
Zakljuak . 15
Literatura . 16

2
UVOD

Da bi se oseaj o riziku od strane medjunarodne finansijske zajednice


sveo na prihvatljivu meru neophodna nam je medjunarodno priznata
raunovodstvena profesija.
Brojni su vidljivi dokazi koji indiciraju da je, medjutim, na naim
prostorima, kvalitet finansijsko-raunovodstvenog izvetavanja preduzea i
drugih izvetajnih entiteta na vrlo niskom nivou.
Finansijsko-raunovodstveno izvetavanje se, u poslovnoj praksi,
ispoljava kao funkcija i kao zadatak. Adekvatnu informacionu podlogu
podrazumeva funkcija finansijsko-raunovodstvenog izvetavanja, dok je
njegov zadatak usmeren na njihovo itanje, s ciljem zadovoljenja
informacionih potreba razliitih interesnih grupa.
Na promenu strukture interesnih grupa, zatim, na promenu njihovih
potreba, kao i na pomeranje potreba u listi prioriteta, uticao je privredni
razvoj kao dinamiki proces.

3
1. GENEZA FINANSIJSKOG IZVETAVANJA

Sa kontinuitetom od vie od 170 godina finansijsko izvetavanje


predstavlja aktuelan problem, istina uz oscilirajui intenzitet aktuelnosti.
Dva finansijska izvetaja, ija je vrednost sve do danas ostala neosporena,
egzistiraju u raunovodstvenoj tradiciji, i to: bilans stanja i bilans uspeha.
Dugi niz godina primarni finansijski izvetaj bio je bilans stanja, sluei pri
tome, prvenstveno interesima poverilaca i kreditora, koji su u njemu pronali
instrument za obraun kapaciteta pokria dugova.
Uavi u XX vek, bilans poinje sluiti i drugim svrhama, u prvom
redu, potrebama menadmenta preduzea, koji je u njemu pronaao
finansijski izvetaj koji prezentira salda realnih tokova, kao i salda
monetarnih tokova.
Drugi finansijski izvetaj, bilans uspeha ima bitnu funkciju da slui
analizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzea, kao i, s druge
strane, sueljavanju prodate proizvodnje i odnosne potronje, dopunjeno
rezultatima vanrednih operacija iz kojih proizilazi periodini rezultat, kao
osnova kontrole poslovnog procesa, polaganja rauna, oporezivanja i
obrauna statistikih agregata.
Pratei razvoj raunovodstva, to se glavnog cilja bilansa tie, razvile
su se tri bilansne teorije, odnosno tri shvatanja, i to: statiko, dinamiko i
organsko.
Utvrdjivanje imovinskog poloaja preduzea glavna je svrha bilansa po
statikom shvatanju bilansa. Vremenom su se izdvojile dve forme statike
teorije bilansa, i to: starije (nerazvijeno) i novije (razvijeno) shvatanje
bilansa.
Savremena raunovodstvena nauka uglavnom stoji na pozicijama
dinamikog shvatanja bilansa, tvorac poznati nemaki profesor
Schmalenbach, ije je osnovne postavke izloio u svom uvenom delu,
Dynamische Bilanz.
injenica da pomae da se periodino razgranie i vidljivim uine
kretanja koja su se odigrala u preduzeu, koja se pojavljuju kao utroena
snaga i uspesi koji se iskazuju u raunu dobitka i gubitka, kao rashodi i
prihodi, uticala je da se ovaj bilans, koje svoje uenje bazira na vrednovanju
o sadrini bilansa uspeha, nazove dinamikim.
Da bi se utvrdio pravi uspeh konkretnog preduzea, potrebno je na
kraju njegovog poslovnog ivota sastaviti totalni raun uspeha, u kome su
svi prihodi, identini primanjima, a rashodi izdvajanjima. Razliiti interesi
nalau preduzeu potrebu razlaganja ukupnog poslovnog ivota na periode

4
to e usloviti sastavljanje periodinog rauna uspeha. Problem je prisutan
kod izraunavanja periodinog rezultata za pojedine periode razloenog
ukupnog poslovnog ivota, odnosno za krae vremenske periode, iz prostog
razloga, to u njima svi poslovi nisu dovedeni do finala, u smislu da sva
primanja i izdvajanja nisu dospela, u periodu koji se posmatra. Problem je
reen na taj nain, to je Schmalnbach pored niza izdaci-primici, uveo i
niz rashodi-prihodi.
Za razliku od pristalica statike teorije bilansa po kojima bilans sadri
imovinu i kapital, bilans je, po dinamikom shvatanju, pomono sredstvo
putem koga se dekomponuje ukupno trajanje poslovnog ivota preduzea na
poslovne godine i utvrdjuje periodini raun uspeha. Najbolje sredstvo za
kontrolu poslovanja preduzea predstavlja vremensko uporedjivanje, uprkos
injenici da i njemu, u odredjenim okolnostima, mogu biti svojstvene
odredjene netanosti. Da bi se u postupku obraunavanja rezultata,
obezbedila vremenska uporedivost, neophodno je uvaavanje sledea tri
principa, i to: princip uzronosti; princip kontinuiteta; princip sigurnosti.
Tvorac i dosledni sledbenik ove dualistike teorije bilansa, nemaki
profesor mit u svom kapitalnom delu Organski bilans po dnevnoj
vrednosti, izneo je osnovne postavke organskog shvatanja bilansa, po
kojima preduzee predstavlja organski deo privrede, s jedne strane, a
izmedju bilansa i bilansa uspeha postoji organska, odnosno neraskidiva veza,
s druge strane.
Zbivanja u ekonomici preduzea, saglasno organskom nainu miljenja,
ne treba iskazivati samo u uskoj oblasti preduzea. Naime, nije mogue, s
jedne strane, upoznati ivot pojedinanih preduzea a da se pri tome ne
sagleda ivot celokupne privrede. S druge strane, pretpostavka za
upoznavanje ivota nacionalne privrede jeste poznavanje preduzea, kao
osnovne elije nacionalne privrede.
Za oblikovanje tabele finansiranja razvijeno je, u medjunarodnoj
literaturi i praksi itav niz koncepcija, a sve one usmerene su na otklanjanje
nedostataka i nesposobnosti bilansa stanja i bilansa uspeha za celovito
sagledavanje i razumevanje geneze finansijske situacije preduzea tokom
poslovne godine.
Polazei od pomenutih ciljeva, za finalnu ocenu upotrebne vrednosti
razliitih koncepata, kompariraju se sledee tabele, i to: monetarnih tokova,
zatim, kretanja imovine i funkcionalna tabela upotreba izvori.
Na prikazivanje svih primanja i izdavanja koja su se dogodila u toku
konkretnog vremenskog perioda, kao i na prikazivanje varijacija neto
gotovine u itavom nizu uzastopnih momenata indicira tabela monetarnih
tokova.

5
Tabela kretanja imovine ima oblik uravnoteenog pregleda ukupnosti
izvora namenjenih pokriu ukupnih ulaganja, zbog toga to njen koncept i
proizilazi iz zahteva analize izvora sredstava i njihove upotrebe u celini.
Kao rezultat nastojanja da se otklone nedostaci koncepta tabele kretanja
imovine nastala je funkcionalna tabela upotreba izvori, iju osnovu ini
makroekonomska analiza veze izmedju operacija proizvodnje i raspodele
finansijskih efekata sa finansijskim operacijama.

2. Neophodnost promena u raunovodstvenoj profesiji

Da bi se oseaj o riziku od strane medjunarodne finansijske zajednice


sveo na prihvatljivu meru neophodna nam je medjunarodno priznata
raunovodstvena profesija.
Brojni su vidljivi dokazi koji indiciraju da je, medjutim, na naim
prostorima, kvalitet finansijsko-raunovodstvenog izvetavanja preduzea i
drugih izvetajnih entiteta, na vrlo niskom nivou.
I na strani profesije, kao i njenom okruenju, imamo vei broj uesnika,
medju kojima i onih koji imaju ulogu kreiranja na obe strane, odnosno utiu
i na oblikovanje javnog interesa i na kvalitet raunovodstveno
informacionog odgovora na izazove iz okruenja. Korak sa savremenim
uslovima privredjivanja emo moi uhvatiti samo onda kada pokaemo
realnu volju i elju da raskinemo sa praksom nezainteresovanosti za istinitim
i potenim finansijskim izvetavanjem svih zainteresovanih korisnika.
Glavni cilj menadmenta preduzea je da se zatiti i maksimalno uvea
vrednost kapitalnog udela investitora u preduzeu. Raunovodja mora
poznavati razne varijable koje imaju uticaj na trinu vrednost preduzea, te
osigurati da proces donoenja odluka u oblasti strategijskog planiranja i
upravljanja ovo znanje odraava.
Kvalitet finansijskog izvetavanja, kao i kvalitet revizorske profesije u
pogledu Medjunarodnih raunovodstvenih standarda revizije predstavljaju
kljunu komponentu u minimiziranju investicionog rizika.
Jedan od prvih koraka koji je nuno preduzeti u amortizovanju
investicionog rizika jeste da raunovodstvena profesija, u nas, dobije, u
prvom redu, medjunarodno priznat nastavni plan i program koji obuhvata
prethodno pomenuta specijalistika znanja koja poseduju raunovodje u
trinoj ekonomiji.

6
U direktnoj vremenskoj korelaciji sa usvajanjem internacionalne
sertifikacije postojeeg lanstva raunovodstvene profesije, u nas, nalazi se
priliv medjunarodnih finansija.
Da bi se pristupilo medjunarodnim finansijama neophodno je da
udruenje raunovodja i revizora ispuni uslove medjunarodne finansijske
zajednice, u smislu da, najpre, postojei lanovi ispune uslove uobiajene
medjunarodne prakse u pogledu zahtevanih specijalistikih znanja.
S obzirom na to, da je naa privreda nerazvijena, te da joj ozbiljno
nedostaje nivo naprednih raunovodstvenih struktura i finansijskih
instrumenata, predloena politika skraene profesionalne edukacije je
sasvim prihvatljiva u oima medjunarodne finansijske zajednice.

3. Finansijska revizija u funkciji poboljanja informativnih


mogunosti finansijskih izvetaja

U sreditu onoga to zovemo javnim interesom nalaze se stabilan rast i


razvoj privrede i drutva u celini. Posebno vano mesto u kreiranju
transparetnog privrednog i drutvenog sistema imaju finansijsko-
raunovodstvene informacije, koje predstavljaju osnovu za ekonomsko
rasudjivanje i donoenje ekonomskih odluka. Da bismo sagledali barem
neke od problema koji oteavaju kvalitetnije funkcionisanje dvostranog
procesa na relaciji profesionalna odgovornost javni interes,
pomenuemo kljune aktere u tom procesu, i to: menadment preduzea,
zatim, dravu i, na kraju profesionalne asocijacije raunovodja i revizora.
Tri su glavna razloga za konstantovano stanje, i to: nedopustivo niska
raunovodstvena obrazovanost lanova vrhovnog menadmenta, zatim,
neadekvatan stepen poslovne etike u krugovima uprave i, na kraju, odsustvo
sankcija za sluaj emitovanja nedovoljno relevantnih, pouzdanih i
uporedivih finansijsko-raunovodstvenih informacija.
Dva su vana kvalitativna pomaka uinjena donoenjem Zakona o
raunovodstvu. Prvi se odnosi na regulisanje odredjenih pitanja vezanih za
vodjenje poslovnih knjiga i eksternog raunovodstvenog izvetavanja, na
prilino uporediv nain sa svetskim uzorima. Drugo se tie deliminog
povlaenja i opravdano ustupanje prostora profesionalnoj asocijaciji olienoj
u Savezu raunovodja i revizora.
Sve izraenijom ekonomskom globalizacijom i, u svetskim razmerama,
ubrzanim tehnolokim razvojem, kao i sve otrijom konkurencijom

7
neophodno je zatvarati izvetajni gep, odnosno jaz izmedju oekivanja od
finansijsko-raunovodstvenog izvetavanja i onoga to ono objektivno prua
brojnim korisnicima.
Finansijsko raunovodstvo se moe definisati kao sistem
indetifikovanja, prikupljanja, procesiranja, verifikovanja i komuniciranja
vrednosnih podataka o ekonomskim zbivanjima i stanjima u cilju
obezbedjenja informacione podloge za ekonomska prosudjivanja i odluke, ili
drugaije reeno, za potrebe polaganja rauna, donoenje pojedinanih
odluka i planiranja i kontrole ekonomskog procesa. Pod javni interes
podveemo sve one aktivnosti koje doprinose izgradnji snanog
nacionalnog i institucionalnog finansijskog sistema, odnosno ekonomskog
sistema u najirem smislu rei, pa moglo bi se rei, i drutvenog sistema.
Kao odgovor informacionom potrebama nosilaca aktivnosti
ekonomskog odluivanja, finansijsko raunovodstvo i revizija finansijskih
izvetaja nude, i to: izvetaj o dostignutom stanju sredstava i njihovih izvora
finansiranja (Bilans stanja); izvetaj o ekonomskim ostvarenjima, tj. o
ostvarenoj dobitnosti (Bilans uspeha) i izvetaj o kretanjima (promenama) u
finansijskoj situaciji preduzea (cash flow ili find flow izvetaj), praenih
aneksom.
Na dva naina se moe obezbediti transparentnost finansijsko-
raunovodstvenog izvetavanja, a ujedno i transparentnost ekonomskog
ambijenta, i to: produkovanjem informacija koje zadovoljavaju kvalitativne
kriterijume, s jedne strane, kao i podravanjem utvrdjene profesionalne etike
raunovodja i revizora, s druge strane. Finansijsko-raunovodstvene
informacije treba da poseduju sledee glavne karakteristike, i to:
razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost, ukljuivi i
konzistentnost.
Na zaetke revizije ukazuje donoenje Uredbe o privrednim
savetnicima (1939.godine), koja je delimino obuhvatala i pitanje revizije.
Privredni savetnik je bio ovlaen da na zahtev sudskih ili upravnih ili
ovlatenih privatnih lica vri reviziju poslovnih knjiga privrednih preduzea
i ustanova, njihovog celokupnog poslovanja ili pojedinih njihovih poslova.
Prvi zaeci prakse revizije raunovodstvenih iskaza, na naim
prostorima, pre 1941. godine, bili su zbog slinih okolnosti, blii konceptu
revizije tipinom za zemlje kontinentalne Evrope. Nije nam manjkalo
propisa o uvodjenju revizije, u nau privrednu praksu, u emu se prednjaili
Savezni zavod za reviziju kao i Republiki zavod za reviziju.
Nakon naputanja postojee poslovne filozofije, kao i konstatovanog
odnosa prema reviziji, koja umnogome danas oteava process otrenjenja i

8
prihvatanja nove poslovne realnosti, stvorie se atraktivan investicioni
ambijent za potencijalne strane ulagae.
U aktuelnom trenutku nai prostori nisu privlani za inostrane
investiture, a upravo insostrana ulaganja bi trebala da budu vaan element u
strategiji ekonomske restauracije. Medjutim na naim prostorima skoro da
niko nije u stanju privuu inostrane investiture, jer je, izmedju ostalog,
postojei pravni regulativni sistem kreirao nedosledno, nekompetentno,
netrasparentno i nepredvidivo poslovno okruenje, u kojem prednjai, jo
uvek, hteli mo to priznati ili ne, koncept samoupravnog preduzea.
Na prioritete poslovne politike preduzea, koji su po prirodi stvari
osnova za izbor strategije za nastup na ciljnom tritu, utiu pojedinani
ciljevi i zahtevi glavnih stejkholdera, koji se mogu svrstati u etiri grupe. U
prvom redu to su akcionari, zatim menaderi, potom zaposleni i napokon
privreda.
Predmet interesovanja prve grupe stejkholdera, tj. akcionara,
predstavlja trina stopa prinosa na njihove investicije, zatim, trina
vrednost njihove investicije, kao i stabilnost dividendi. Menaderi u prvi
plan stavljaju rast prodaje, rast aktive i stabilnost dobiti. Zaposleni
akcentiraju procentualno poveanje plata, stabilnost zaposlenosti, rastojanje
da porast plate prati porast dobiti preduzea. Prioritet poslednje grupe
stejkholdera, tj. privrede, jeste zaradjivaka sposobnost, odnosno
rentabilnost u poredjenju sa angaovanim kapitalom.

4. Finansijsko izvetavanje u funkciji poslovno-politikih


ciljeva menadmenta preduzea

Politika bilansa slui politici preduzea tako da obuhvata sve one


ciljeve politike preduzea i njenih funkcionalnih podruja koji se odnose na
finansijska situacija i finansijski rezultat. S druge strane, politika bilansa
obuhvata i one ciljeve koji se odnose na politiku publiciteta.
Vrhunski cilj politike finansijske funkcije jeste finansijska snaga
preduzea, a izveden je iz vrhunskog cilja politike preduzea, tj. iz
maksimiranja finansijkog rezultata u dugom roku.
Politika bilansa e posluiti kao sredstvo za ostvarenje vrhunskog cilja
politike finansijske funkcije putem politike bilansiranja i uspeha, politike
raspodele dobitka i politike olakavanja poreza.

9
Prilikom iskazivanja dobitka neophodno je respektovati dva principa, i
to: princip stabilizovanog dobitka za raspodelu i princip odreenih ruka.
Prvi princip se javlja u dve varijante, i to: varijanta apsolutno stabilizovanog
dobitka na dui vremenski period, i varijanta relativno stabilizovanog
dobitka.
Politika bilansa treba da poslui jo jednom cilju politike finansijske
funkcije, odnosno da, u skladu sa aktuelnom finansijskom snagom i
definisanim pravcima razvoja preduzea, istakne potrebu za akumulacijom
dobitka.
Putem politike olakavanja poreza, takodje, politika bilansa realuzuje
ciljeve politike finansijske funkcije. Pomenuta politika realizuje se putem
dva koncepta, i to: smanjenja poreza, s jedne strane, i odlaganja poreza za
naredne obraunske periode, s druge strane.
Za razliku od strategije bilansa, taktika bilansiranja predstavlja izbor
sredstava i instrumenata za njegovo ostvarenje. Brojni su instrumenti
politike bilansa, koji se mogu klasifikovati na razliite naine. Saglasno
kriterijumu vremenskih perioda kada se instrumenti bilansa primenjuju,
mogue ih je svrstati u tri velike grupe, i to: instrumenti koji se primenjuju
na poetku i u toku poslovnog perioda, zatim instrumenti koji se primenjuju
neposredno pred dan bilansiranja i, na kraju, instrumenti koji se primenjuju
nakon dana bilansiranja.
Prva grupa instrumenata utvrdjuje se planskim bilansom koji ima za cilj
da oblikuje realno moguu najpovoljniju materijalnu sadrinu bilansa putem
aktivnosti, iz ega proizilaze i zadaci za realizovanje takvog bilansa u toku
planskog perioda za pojedina funkcionalna podruja preduzea.
Osnovni cilj druge grupe instrumenata jeste da se odredjenim
poslovnim potezima utie na bilansne aggregate, kako bi oni zadovoljili
finansijske ciljeve politike preduzea i finansijske politike kao
funkcionalnog dela politike preduzea. Saglasno kriterujumu uticaja na
bilansne aggregate razlikujemo sledee instrumente, i to: instrumente koje se
odnose samo na bilans stanja i instrumente koji se odnose na oba bilansna
agregata.

10
5. Globalna harmonizacija finansijskog izvetavanja

Mnogi istorijski dogaaji i okolnosti uticale su na razlike prisutne u


raunovodstvenim reenjima u svetu. Svetska ekonomska kriza (1929. do
1933.g) je u SAD dovela do osnivanja amerike dravne Komisije za nadzor
berzi sa prevashodnom funkcijom nadzorno-berzanske vlasti u SAD.
Zajedno sa predstavnicima Savezne vlade i raunovodstveno-revizorske
organizacije navedena komisija je 1929.g. bila autor optih
raunovodstvenih naela koja su od tog trenutka postala osnovna pravila
obavezna za sve lanove berze prilikom izdavanja raunovodstvenih
izvetaja.
Od momenta kada su 1929.g. Njujorka berza i Ameriki institut za
raunovodstvo pripremili zajednika stuna pravila, opta raunovodstvena
naela (GAAP) su poela da se koriste.
Zemlje lanice EZ bile su dvema bitnim injenicama motivisane da se
propisima o polaganju rauna zavrni rauni uine razumljivijim. U prvom
redu pomenuto nastojanje uslovljeno je potrebom za konstituisanjem
zajednikog trita, koje znai brisanje ogranienja izmeu zemalja lanica.
Druga bitna injenica motivisana je okolnou da su se u pojedinim
zemljama propisi o polaganju rauna delimino veoma razliito razvijali.
Do konanog odreivanja vanih direktiva dolo je tek 1984.g. i to
sledeim redom: prvu direktivu vezanu za publikovanje, tj. objavljivanje
Evropska Zajednica je usvojila 9. marta 1968.g.; etvrta direktiva, koja se
odnosi na unifikovane godinje raunovodstvene izvetaje o ekonomskom
poloaju i uspehu drutava kapitala tj. deoniarskih drutava zatim, drutava
sa ogranienom odgovornou, kao i komanditnih drutava na osnovu
deonica usvojena je od strane Evropske Zajednice 25. jula 1987.g.; na izradu
konsolidovanih bilansa drutava kapitala odnosila se sedma direktiva, a
Evropska Zajednica ju je usvojila 13. juna 1983.g.; osma direktiva, koja je
tretirala eksternu reviziju godinjih obrauna poslovanja drutava kapitala
usvojena je 10. aprila 1984.g.
Kao rezultat potrebe za harmonizacijom raunovodstvenih standarda
formirana je jo 1973.g. profesionalna raunovodstvena institucija, Komitet
za meunarodne raunovodstvene standarde (IASC) od strane profesionalne
grupe raunovodstvenih institucija iz Velike Britanije, Irske, SAD, Kanade,
Australije, Francuske, Nemake, Holandije, Meksika i Japana.
IASC sa seditem u Londonu, objedinio je 140 raunovodstvenih tela iz
101 zemlje, te izradio i aurirao veliki broj standarda koji su nali primenu u
veem broju zemalja u svetu. Pored IASC u aktivnosti na donoenju

11
internacionalnih raunovodstvenih standarda ukljuene su i sledee
institucije: Komisija EU; Meudravna radna grupa eksperata za
meunarodne standarde raunovodstva i izvetavanja UN; Radna grupa za
raunovodstvene standarde OECD. IASC se danas razvio u jedinstvenu
snagu donoenja Meunarodnih raunovodstvenih standarda. Njegovim
radom rukovodi Odbor koji se sastojao od maksimalnih 17 lanova sa
sledeom strukturom: 9 ili 10 lanova delegiraju razvijene zemlje; 3 ili 4
lana zemlje u razvoju i do 4 lana delegiraju organizacije koje pripadaju
tzv. Konsultativnoj grupi Komiteta. Od 1983.g., IASC uspostavlja usku vezu
sa Meunarodnim savezom raunovoa (IFAC).
IASC je do sada produkovao 41 meunarodni raunovodstveni
standard, radei istovremeno i na revidiranju postojeih odnosno predhodno
publikovanih standarda. Sledee tri grupe daju podrku radu IASC s
osnovnim ciljem afirmacije standarda i podrke za njihovu primenu:
Meunarodni savez raunovoa (IFAC); Nacionalne berze kapitala i
Regionalne grupe raunovoa, kao to su Savez raunovoa Azije i Pacifika
i Inter-ameriko raunovodstveno udruenje.
Jedino telo koje se bavi donoenjem meunarodnih standarda revizije je
Meunarodni savez raunovoa (IFAC), nastao je 1977.g. u ijem sastavu se
danas nalaze 142 raunovodstvena tela iz 103 razne drave. IFAC ima prema
odredbama Statuta dva upravljaka tela: Skuptina i Savet. S ciljem tehnike
realizacije svog programa rada IFAC je osnovao 8 stalnih komiteta
zaduenih i odgovornih na niz pitanja meutim problematikom donoenja
meunarodnih standarda revizije bavi se samo Komitet za meunarodnu
revizorsku praksu (IAPC) koji u ime Saveta IFAC-a ima posebno ovlaenje
da izdaje javne nacrte i uputstva u vezi sa opteprihvaenim revizorskim
praksama kao i sa formom i sadrinom revizorskih izvetaja. Medjunarodni
standardi revizije pokrivaju sva esencijalna pitanja revizije, tako da su
svrstani u odredjene grupe po tretiranim pitanjima.
U devet grupa odnosno sekcija su svrstani standardi: Uvodna grupa
obuhvata predgovor standardima, renik termina i okvir Meunarodnih
standarda revizije; Druga grupa pod nazivom Odgovornosti; Trea se odnosi
na Planiranje revizije; etvrta grupa se odnosi na Internu kontrolu; Peta
grupa pokriva problematiku Revizorskih dokaza; esta je posveena
Korienju rada drugih; Zakljuke revizije i izvetavanja tretira sedma grupa
pitanja; osma grupa se odnosi na Specijalne oblasti, tj. podruja i deveta
grupa pokriva problematiku Usluga srodnih revizija.

12
6. Web prezentacija finansijskih izvetaja

Pri kreiranju i prezentaciji finansijskog izvetavanja, ak i povrno


istraivanje finansijskog izvetavanja na Web sajtovima na to indicira,
postoji irok spektar varijanti izvetavanja.
Korisnici finansijskih izvetaja, prilikom analize razliitih varijanti
finansijskog izvetavanja koje se kompanije prezentirale na svojim Web-
sajtovima, mogu stei utisak da u procesu finansijskog izvetavanja na Web-
u trenutno ne postoje precizna pravila i standardi koji odredjuju ta je tano
dozvoljeno, kao i ta bi trebalo da bude dozvoljeno.
On line posrednitvo preko informacija na Web sajtu, i pored
konstantovanih nedostataka, najrazvijenije je u SAD i Kanadi, uz pojavu
pravog svetskog fenomena ija se manifestacija ogleda u izuzetnom trendu
poveanja i irenja on line posrednitva i na ostale delove sveta.
Mnoge kompanije koje imaju zbirne rezultate na svojim Web sajtovima,
uoavajui znaaj Web prezentacije finansijskog rezultata, ukljuuju, u
najveem broju sluajeva takvu verziju prezentacije koja omoguava
download, tj. prepisivanja pomenute prezentacije na disk korisnika. Godinji
izvetaji, pripremljeni na navedeni nain, mogu se prepisati najee u
posebnom prenosivom dokumentacionom formatu (Portable Document
Format PDF) softverske kompanije Adobe Acrobat, koja je razvila poseban
alat za prikaz podatak na Internetu, ijim korienjem posetioci Web sajtova
mogu podatke prepisati na svoj kompjuter i kasnije da ih analiziraju.
Kod potencijalnih investitora konstantno je prisutna zabrinutost zbog
rizika od saimanja finansijske prezentacije od strane kompanija. Kompanija
prihvata rizik da bude optuena za neumesnu prezentaciju zbog izostavljenih
vanih, a korisnicima vanih informacija, tj. da na specifian nain u svoju
Web prezentaciju finansijskih izvetaja ukljuuje pozitivne materijale, a
iskljuuje materijale negativnog tipa.
S obzirom na to, da postoji mogunost da kompanija objavi svoj
kompletan finansijski izvetaj na Web sajtu, kao svojevrstan problem se
istie da atraktivnim superlinkovima navede korisnika finansijskih izvetaja
da napusti godinji finansijski izvetaj i da ga uputi na sasvim drugu stranu,
a da on toga nije ni svestan. Kompanijski globalni Web-sajt pored mnogih
drugih znaajnih propagandnih, komercijalnih i ostalih marketing
informacija, obuhvata sa znatno manjim delom godinje finansijske
izvetaje. Stranice za odnose sa investitorima, za veliki broj kompanija, e
ukljuiti sve raspoloive multimedijske mogunosti, odredjene zvune ili

13
video zapise, kao i u najveem broju sluajeva prikaz sa godinje skuptine
deoniara.
Prilikom dizajniranja svog godinjeg finansijskog izvetaja na Web-u
kompanija moe imati u planu ve definisanog korisnika to je mogue
samo ako su Web stranice zatiene odgovarajuom lozinkom. Ipak, u praksi
se najee deava da korisnik nije specifian publika, tj. da bilo ko moe da
se javi u poziciji korisnika informacija prezentiranih na Web sajtu.
Skup optih formulisanih postupaka pod radnim nazivom Propisi za
prikljuak kod finansiskog izvetavanja na Web-u, formulisan je i
preporuen u izvetaju koji je tokom 1999. godine pripremljen za Komitet za
Medjunarodne raunovodstvene standarde. U predloenom propisu materijal
je obradjen kroz 43 elementa a u njemu se detaljno obradjuju potrebni
uslovi, koji moraju da budu zastupljeni prilikom Web prezentacije godinjeg
finansijskog izvetaja.
XBRL predstavlja multinacionalni koperativni poduhvat dizajniranja s
ciljem da se proizvede jedan namenski interoperativni finansijski izvetajni
jezik na Web-u. Da bi obezbedio konzistentan nain koji kompanija treba
da omogui da izvre indetifikaciju svojih finansijskih i drugih informacija
na Web-u, proireni poslovni izvetajni jezik, u svojoj postavci koristi,
Ekstenzivni napredni jezik.
U okviru Opteprihvaenih raunovodstvenih principa unutar SAD
kompletirale su prve XBRL specifikacije, za komercijalne i industrijske
organizacije, a kasnije je proiren na Internacionalni raunovodstveni
standard i njegove principe, kao i za druge forme poslovnih entiteta, kao to
su vlade i zajedniki fondovi.

14
ZAKLJUAK

Autori raunovodstvenih izvetaja su, prilikom obavljanja svog posla,


vezani za domaa pravna, struna i druga pravila i obiaje struke. Ukoliko
autori i korisnici finansijsko-raunovodsvenih iskaza deluju u istom pravno-
ekonomskom sistemu, prilikom zadovoljavanja informativnih potreba, ne
dolazi do veih problema.
Medjutim, kada se finansijski investitor, poverilac ili neki drugi
korisnik finansijsko-raunovodstvenih izvetaja nalaze u jednoj dravi, a
trebaju da se upoznaju sa celovitom ili parcijalnom ekonomskom slikom
privrednog entiteta u inostranstvu, nastaju veliki problemi prouzrokovani
sadrinskim i formalnim razlikama finansijsko-raunovodstvenih izvetaja
razliitih zemalja.
Naime, da bi se stekao uvid u obim i sadraj imovinsko finansijskog
poloaja i uspeha privrednog subjekta za koji je zainteresovan, korisnik
mora raspolagati razumljivim godinjim (ili polugodinjim)
raunovodstvenim izvetajima.

15
LITERATURA

1. Prof. dr Slobodan V. Vidakovi, Finansijsko izvetavanje Osnova


upravljanja biznisom, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad, 2005.

16