.

.
,

.
,
.
. ,
,
.

9.2.2 Sistemi plaanja bazirani na elektronskom novcu

Najvee tehnoloko dostignue u razvoju bankarstva je pojava elektronskog novca, a

samim tim i elektronskog bankarstva.
Novac je u savremenoj interpretaciji, informacija. Kroz njega se markira pravo nekog
subjekta u odnosu na robu i usluge koje egzistiraju u jednom drustvu.

Elektronski novac se definie kao specifina monetarna

informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom
vremenu prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanja.
Elektronski novac omoguava kupovinu roba ili usluga pomou raunara u okviru
komercijalnih raunarskih mreza (npr.Interneta) ili poslovnih bankarskih mrea (npr.SWIFT-a).
Praktino, elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i ekove. S
druge strane, poslovnim subjektima omoguava da mimo uobiajenih kanala direktno posluju
putem raunarskih mrea.
Elektronski novac predstavlja sistem koji omoguava nekoj osobi da plati usluge ili robu
prenosei brojeve sa jednog rauna na drugi. Brojevi elektronskog novca su unikatni, kao i
serijski brojevi na pravim papirnim novanicama. Svaki elektronski novac emituje neka banka i
on predstavlja odreenu sumu stvarnog novca. Jedna od kljunih osobina je, kao i kod pravog
novca, anonimna upotreba, tj. kada kupac poalje neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji
nain da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od kljunih razlika izmeu sistema
baziranog na elektonskom novcu i sistema baziranog na kreditnim karticama. Jo jedna kljuna
razlika je to primalac elektronskog novca moe ponovo da ga koristi. Elektronski novac se moe
koristiti za on-lajn kupovinu. Potroai koji su zainteresovani za kupovinu elektronskim novcem
imaju poseban softver na svom raunaru koji im omoguava da podiu novac sa svog rauna u
banci u svoj novanik na raunaru. Prilikom kupovine, oni razmenjuju ovako podignuti
novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode i usluge za proizvode koje ele da kupe. Banka
koja prima depozite u elektronskom novcu, zatim otkupljuje novac koji je trgovac dobio.

Elektronski novac moe se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji
infrastruktura visokog tehnikog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za
istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti
jednostavan i ekonomian. Domainstva moraju biti opremljena personalnim raunarima sa
odgovarajuim softverom. Kada su ispunjeni ovi tehniki uslovi, na red dolazi reavanje
problema bezbednosti Velika prednost elektronskog novca nad obinim je u tome da je on
informacija u raunaru koja moe da se programira. Ova razlika omuguava da elektronski novac
postane pametni novac u obliku tzv. '' pametnih kartica''.
Dominantan oblik elektronskog novca je elektronski transfer
sredstava na taki prodaje (EFT/POS) pomou instaliranih terminala u
trgovakoj i uslunoj mrei.
Drugi oblik korienja elektronskog novca mogu je preko
bankomata (Automated Teller Machines ATMs), koji omoguavaju
podizanje gotovine, polaganje depozita,prenos na druge raune i
plaanje sa razliitih rauna. Takoe, sve je vee korienje personalnih
raunara u kuama korisnika to je dovelo do pojave Homebanking
sistema (softver za line finansije) koji omoguavaju raspolaganje finansijskim sredstvima iz
kue, bez odlaska u banku. Novim instrumentima omoguava se prvo udaljen ulaz na raune,
njihovo korienje u svim varijantama i podizanje gotovine, da bi poslije unapreenja samih
instrumenata dolo do stvaranja potpuno novih instrumenata i aranmana plaanja, elektronskog
novca koji se javlja u formi neke vrste elektronskog novanika ili mrenog elektronskog novca
koji se distribuira preko zatvorene ili otvorene mree. Aranmani za funkcionisanje prve
kategorije elektronskog novca se pojavljuju u dve varijante: u prvoj, plaanja predstavljaju
praktino samo privremenu novanu transakciju koja se finalno zatvara prenosom sredstava
izmeu transakcionih depozita kod bankarskih institucija, dok u drugoj, elektronski novac
cirkulie izmeu korisnika na gotovo isti nain kao i gotov novac, to znai da se plaanje
elektronskim novcem moe smatrati finalnim ve u ovom trenutku. Plaanja mrenim
elektronskim novcem se vre izmeu rauna putem softvera koji poseduju razni korisnici ovog
sistema plaanja. Sam elektronski novac u formi elektronskog novanika bazira se na
prethodno izvrenim uplatama monetarnih vrednosti koje su registrovane na mikroipovima
elektronskih kartica, a mogu biti upotrebljene za plaanje roba i usluga. Postojei tipovi ovog
novca jo uvek nisu zakonska sredstva plaanja u onom smislu u kome je to gotov novac iza koga
stoje centralna banka i drava i koji primaju svi, ve samo onaj krug uesnika koji je ukljuen u
odreeni aranman plaanja usled ega mogu nastajati znaajni pravni i monetarni problemi.
Poslovna filozofija lokacijskog pribliavanja usluga korisnicima nametnula je i ubrzani razvoj
elektronskog bankarstva i njegovu standardizaciju. Banke su primorane da uestvuju u razvoju
novog elektronskog bankarstva da ne bi izgubile svoju poziciju na tritu.
...
U oblasti elektronskog novca posebno interesantno je pokretanje modela elektronskog
novca od strane Citicorpa. 1995. godine, direktor odeljenja za nove tehnologije, Shlomo Rosen,
razvio je i patentirao ambiciozni poduhvat pod isto tako ambicioznim nazivom `elektronski
monetarni sistem` (Electronic Monetary System EMS). Cilj je bio da se stvori jedan
sveobuhvatan platni sistem koji e moi da obavlja transakcije na veliko i na malo, a koji e biti
podran od strane najveih amerikih banaka.
Digitalne novanice sastoje se od izvesnog broja bitova. Prema tome, postoji
mogunost kopiranja ovih novanica i njihovog putanja u opticaj. Ovaj fenomen poznat je pod
nazivom problem dvostrukog troenja. Prema tome, platni sistem mora da poseduje mehanizme
za prepoznavanje i prevenciju ponovljenih plaanja istim digitalnim novanicama. Sistemi
zasnovani na digitalnim novanicama imaju problem u vezi s nominalnom vrednou. Da bi se
platio izvestan iznos moraju postojati digitalne novanice sa odgovarajuom vrednou, ili sistem
mora biti sposoban da vrati kusur u obliku novih novanica. Alternativno reenje je da sve
novanice imaju istu, najmanju moguu nominalnu vrednost (npr. jedan cent, pa ak i manje). U
tom sluaju bilo bi potrebno da se u opticaju nalazi ogroman broj digitalnih novanica, iju
autentinost treba neprestano proveravati. Veoma je bitno omoguiti konvertibilnost elektronskog
novca u pravi novac uvek kada potroa to eli. Poverenje u neku elektronsku valutu znai da
treba da postoji stabilan devizni kurs izmeu elektronske i realne valute. Ako su ovi kursevi
nestabilni, ukazae se mogunost profitiranja po osnovu arbitranih transakcija to bi smanjilo
poverenje u elektronski novac zbog fluktuacije njegove vrednosti. Elektronski novac se skladiti
na raunarskim fiksnim diskovima ili na nekom drugom medijumu. U sluaju kvara na
konkretnom medijumu moraju postojati mehanizmi za povratak na originalno stanje pre kvara.
Znaaj elektronskog novca poveava se sa poveanjem znaaja Internet trgovine.
Predstavljanje realnog novca u elektronskom obliku nuno zahteva preslikavanje
karakteristika realnog novca, kao to su anonimnost, autentinost i mogunost sitnih plaanja. U
zavisnosti od naina implementacije digitalnog novca, postoje razliite kriptografske metode i
organizacioni preduslovi za izbegavanje upotrebe falsifikovanog novca. Citat iz
Prirunika ELEKTRONSKO POSLOVANJE SKRIPTA ZA
PRIPREMU PRIJEMOG ZA MASTER STUDIJE

3.10.1 Elektronski novac

Pod pojmom elektronskog novca, odnosno elektronskog plaanja, danas se podrazumeva razmena
materijalnih sredstava putem telekomunikacionih infrastruktura, kakve su intranet sistemi banaka
ili Internet. Ovakav novac u osnovi je virtualan i predstavljen je brojanim sistemom koji postoji
u memoriji raunara, te kao takav ne poznaje geografske granice i moe se praktino u trenutku
prebaciti na velike udaljenosti. Premda je ee u upotrebi pojam elektronski novac ,
terminoloki je precizniji naziv digitalni novac , jer se prvi moe koristiti i u analognim
komunikacijama.

Da bi sistem digitalne valute mogao da ostvari svoju namenu, neophodno je

ispunjenje nekih uslova, a to je pre svega postojanje mogunosti trenutnog sravnavanja
sredstava i obezbeenje pune bezbednosti transakcija, kroz snaan sistem enkripcije.
Neophodni su i velika brzina prenosa podataka, jednostavan i ekonomian pristup
servisima, kao i personalni raunari sa odgovarajuim softverom. Budui da se velika
brzina prenosa informacija u savremenim telekomunikacionim sistemima podrazumeva,
najznaajniji problem predstavlja bezbednost podataka koji se prenose digitalnim putem, budui
da i najmanja greka ili neopreznost mogu potpuno da urue kompletnu transakciju. Tehnologije
digitalne enkripcije i potpisa (vidljivih i nevidljivih) upravo omoguuju postojanje elektronskog
novca. Ovi sistemi ukljuuju, jednostavno reeno, dve vrste kljueva za ifriranje: privatni, koji je
poznat samo vlasniku sredstava i javni, koji je dostupan svima. Informacije koje privatni kljuevi
ifriraju, javni mogu da deifruju i obrnuto. Banke i klijenti koriste svoje kljueve da ifriraju
(radi zaitite) i potpisuju (u cilju identifikacije) blokove digitalnih podataka koji predstavljaju
novana sredstva. Banke potpisuju novane naloge koristei se privatnim kljuevima, a tako
potpisane naloge stranke i deponenti proveravaju koristei se baninim javnim kljuem. Sa druge
strane, klijenti se privatnim kljuem slue tokom polaganja depozita ili podizanja novca, da bi
banka putem javnog kljua korisnika proverila verodostojnost takvog naloga. U osnovi, postoje
dve vrste e-novca: identifikovan i anoniman (digitalni novac u uem smislu). Identifikovan je
onaj elektronski novac koji sadri informaciju o identitetu osobe koja njime manipulie i koji,
slino kreditnim karticama, banci omoguuje da precizno prati cirkulaciju novanih sredstava na
tritu. Anoniman e-novac radi slino papirnom novcu: kada se takav novac jednom povue
sa rauna, vie ne postoji nain da mu se u]e u trag, odnosno da se vodi evidencija o njegovoj
transakciji, to je u prvom sluaju lako izvodljivo. Dalje, obe vrste se mogu ralaniti na jo dve
kategorije. Kada se koristi tzv. onlajn e-novac, tokom svake transakcije je neophodno uspostaviti
vezu sa bankom (putem modema ili mree), tako da u procesu prenosa sredstava uvek uestvuju
tri elementa: kupac, banka i prodavac. Ako se koristi oflajn elektronski novac, transakcija se
moe obaviti bez direktnog uea banke. Citat iz Prirunika ELEKTRONSKO
POSLOVANJE SKRIPTA ZA PRIPREMU PRIJEMOG ZA MASTER
STUDIJE.