Cavin

Kada govorimo o cavinskom kulturnom horizontu, vazno je pomenuti da se isti razvijao u

periodu izmedju 1500 i 400 godine pre nase ere tj u isto ono vreme kada mozemo pratiti
razvoj olmeckog kulturnog horizonta na prostoru Mezoamerike. Naime, na visoravnima
Perua, ovaj kulturni horizont dozivljava procvat u periodu od 900 do 400 godine pre nove ere.
Najistaknutiji centar, podignut u srcu Anda, u dolini reke Mosne, na velicanstvenih 3135
metara nadmorske visine jeste Cavin de Unataru. To je ujedno bio najrelevantniji centar ovog
kulturnog horizonta cija se vaznost ogleda u politickom, ekonomskom i ceremonijalnom
pogledu. Pored toga, najznacajnija gradjevina u ovom centru, bila je Tvrdjava iliti Kasteljo,
sagradjena od kamenih blokova, sa piramidama i trgovima. Zanimljivo je pomenuti da se tu,
primera radi, nalazio trg u obliku latinicnog slova U u cijem se centru nalazilo mnostvo
skulptura. Na zidovima ove tvrdjave sa lakocom se mogu videti i kamene glave koje su
predstavljale glave ljudi sa macijim linijama. Umetnost ovog kulturnog horizonta je viseslojna
naime, gradilo se od kamena o cemu izmedju ostalog mogu svedociti i artefakti kao sto su:
skulpture u samom centru grada, monolit lanzon (ispirisan religijskim motivima), kao i
monolit-obelisk Teljo koji je ime dobio po peruanskom arheologu koji ga je otkrio. Pored
kamena, populacije su obradjivale i plemenite metale, a gotovo da su svi umetnicki predmeti
bivali inspirisani religijskim motivima. Takodje, friz na steli Rajmondi je izuzetno vazan i
predstavlja coveka jaguara. Za vreme procvata ovog kh vezuje se i nastanak kamene galerije u
Sero Secinu cije skulpture neizbezno podsecaju na figure ratnika iz Monte Albana. Na kraju,
bitno je istaci da je ovaj kulturni horizont uticao na gotovo sve reprezentativnije kulture na
ovom prostoru.

Parakas

Kada govorimo o ovom kulturnom horizontu treba pomenuti da se isti razvijao u periodu od
700 godine pre nove ere do 400 godine pne na prostoru Juznog Perua iliti na pescanom
poluostrvu nadomak oblasti Pisko. U rekonstrukciji ovog kh vazno je pomenuti parakaske
pecine koje su predstavljale neke vrste podzemnih celija, a u kojima su pornadjeni ostaci
prvobitnih zitelja pomenutog poluostrva. Naime, tela su bivala uvijena u tkaninu i stavljana u
korpe od prouca zauzimavsi oblik fetusa. Takodje, prema osteoloskom materijalu koji je
pronadjen na ovom prostoru, mozemo videti da su se bavili terapanacijom ali i vestackim
deformisanjem lobanje. To su vrsili putem tumi skalpela i tumi nozeva, koji izmedju ostalog
danas predstavljaju jedan od najzastupljenijih turistickih sredstava u Peruu. Samim tim,
pripadnici ovog kulturnog horizonta mogu se okarakterisati kao prvi hirurzi novoga sveta.
Pored sofisticiranog nivoa u medicini, populacije ovih prostora su se bavili i tkanjem naime,
bili su izvrsni tkaci koristeci plavu, zutu, crvenu, svetlo plavu i smedju boju, a motivi su
mahom bivali inspirisani mitskim licnostima ili stilizovanim zivotinjama. Ponekad se jedna
ista figura ponavlja menjavsi niz polozaj i boju. Lepotni ideal je bila izduzena lobanja.