Fakultet za specijalnu edukaciju

i rehabilitaciju

Kriminologija
Tema: Mediji i kriminalitet

Profesor: dr Vesna Nikoli-Ristovi

Asistent: Ljiljana Stevkovi
Student: Stefana Risti 182/12
 Beograd, 2014.
Uvod

O medijima...
Mediji je termin koji se koristi da bi se oznaile one strukture u drutvu koje postoje da bi
komunicirale sa irom javnou. Termin mediji se poeo koristiti 1920tih godina sa proirenjem
prisustva radija i novina koje su te decenije poele da dostiu daleko veu javnost (na dravnim
nivoima)
Slino tome smatra da se pojam moe definisati na barem etiri naina:
- u fiziologijskom smislu kad medij oznaava komunikacije: auditivni, vizualni,taktilni, olfaktivni te
njihov meusobni odnos (intermedijalnost);
- u fizikom smislu kad medij znai stvar pomou koje se izraava neka novaporuka: kamen, boja, ton,
jezik;
- u tehnologijskom znaenju u kojem medij oznaava sredstvo posredovanja izmeu znakovne
proizvodnje i potronje; i
- u sociologijskom, u kojem je medij shvaen kao institucijsko-organizacijski okvir komunikacije, pa
se govori o dravi, politici, nauci, vaspitanju Na taj se nain pojam medija na neki nain izjednaava
s pojmom diskursa to je ire tumaenje, ali je mogue.
Negativne konotacije medija se vezuju uglavnom za stvarajnje kulture drutvenog istomiljenitva u
kojima grupe u drutvu postaju vie podlene medijskim manipulacijama. Mediji su opti naziv za
prenosnike informacij, odnosno sredstava komunikacija razliite tehnike i funkcionalne
sadrine(radio, televizija, novine, filmovi, asopisi i druga tampa ) nastali za potrebe masovnog
drutva.U pitanju je raznovrsna i masovna struktura tehnike, organizacione i kadrovske prirode i
potencijala informisanja, propagande i drugih vidova komunikacije u savremenom svetu.
Poljska teoretiarka masovne kulture Antonjina Kloskovska (Kloskovska, 1985) masovnu
komunikaciju definie kao proces irenja iz centra, oznaenog kao izvor, onih sadraja koji su u
simbolikom vidu znakova usmereni primaocima osposobljenim za njihov prijem.

2
Mas-mediji (engl. mass media, masovni mediji) je pojam koji je uao upotrebu, dvadesetih
godina dvadesetog veka, s pojavom radija, tampe i kasnije TV-a. Pod njim se podrazumevaju
svi mediji koji su dizajnirani tako da ih "konzumira" iroka publika. Njihove osnovne odlike
su da snano utiu na formiranje "masovnog konzumentskog drutva" koje je uglavnom u
kontrastu sa samostalnim odluivanjem. Danas se u mas-medije ubrajaju radio, TV, muzika i
video-zapisi, film, tapani mediji, Internet i softver.

Razvoj medija...
Razvoj medija , a samim tim i osnove za dananje masovne medije ovolikog obima nastao je
u 15. veku , kada je Johan Gutenberg izumeo mainu za tamanje s pokretnim slovima . Od
tada njegov izum je sigurnim koracima nametao novi nain komunikacije .
Mogunost proizvodnje veeg broja kopija je dovelo do smanjenja njihove cene , a tako i
dostupnosti irem krugu itatelja , samo je deo tog istorijskog procesa , ali izuzetno znaajna
time to je novootkriveni nain komunikacije postao medij u kojem su se odvijale drutvene "
borbe " .
Funkcije sredstava masovne komunikacije nisu uvek bile jednake , istorijski razvoj drutva
mnogo je uticao i na komunikaciona sredstva dajui im karakteristina obeleja vremena i
drutvene situacije u kojoj su nastale . Mediji su doivljavali sve drutvene revolucije i ujedno
bili bitan faktor u njihovom ostvarenju .
Potencijal sredstava masovne komunikacije , uvideli su vlast i svi graani koji su imali ta da
saopte irem krugu ljudi , stvarala se publika koja je postala i primalac i poiljalac poruke to
se komunikacijom prenosila . Menjanjem osobina publike menjali su se i prilagoavali
masovni mediji ( proces je uzajaman , jer su masovni mediji i efektivno sredstvo uenja s
velikim uticajem , pogotovo u savremenim drutvima ) , pa je danas , nekoliko vekova nakon
prvih tampanih novina , situacija bitno drugaija : tehniki razvoj doveo je do nastanka
razliitih oblika masovnih medija , te njihove popularizacije , tako da koritenje ( ali najee
samo pasivno ) nekog od njih vie nije pitanje ni drutveno - politike aktivnosti , ni luksuza ,
ve pitanje potrebe.
Potrebno je bilo samo prepoznati mogunost politikog delovanja pomou novog medija i
iskoristiti njegove prednosti. Dananji masovni mediji globalnog karaktera dobijaju svoje
pravo lice tokom 90-ih godina. Tih godina kao nikada do tada razvijaju se nove tehnologije
koje e u budunosti viestruko promeniti i poboljati komunikaciju i omoguiti medijima sve
veu masovnost.

Uticaj medija na drutvo...

Mediji su sredstva koja vode mase. Mediji ostvaruju i intepretativnu ulogu jer pribliavaju
razliite oblasti ivota (Kokovi, 2007.)

3
Savremeni mediji imaju mnogobrojne mogunosti da rafinirano i otvoreno utiu na
funkcionisanje modernog drutva na njegov kulturni i socijalni aspekt ponaanja.
Objektivno od medija se oekuje da razvijaju programe koji su visokoinformativni,
obrazovni i usredsreeni na uzdizanje kulturnog nivoagraana.
Rasprave o tome koliki je njihov uticaj na ljudski ivot, pa i na pojavukriminaliteta traje
veoma dugo.

Najea zapaanja su dapod uticajem masovnih medija, ljudi menjaju:

svoje stavove,
miljenje,
sportsku orijentaciju i
profesionalnu karijeru.
U savremenom drutvu su postali najznaajniji faktor, koji utie na socijalizaciju mladih,
bitan faktor formiranja njihovih vrednosnih stavova imodela ponaanja. (deca i mladi provode
znatno vie vremena pored televizora, nego u koli). Ne postoji ni teoretska ni istraivaka
saglasnost,koliki je negativan, a koliki pozitivan uticaj televizije, kada je re o delikventnoj
orijentaciji.Ipak, brojna shvatanja i istraivanja ukazuju na negativne uticaje, madanisu
zanemarljiva shvatanja koja osporavaju ovu tezu.
Masovni mediji imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnijenja i politiku propagandu . Oni
su potpuno integrisani u moderno drutvo i ono bez njih ne moe . Mediji danas imaju osim
informativnu i veliku obrazovnu ulogu , tj.mo da utiu na oblikovanje svesti mladih ljudi .
Uprkos velikoj moi koju imaju danas se velike firme sve vie zbog nemilosrdne trke za
profitom odluuju se za prikazivanje lakih sadraja , preteno uvezenih sa zapada , koji
obiluju sadrajima koji ciljaju na najnie ljudske emocije .
Na taj nain mediji utjeu loe preteno na mlade ljude koji su najpodloniji uticaju . U
mnogim se zemljama putem masovnih medija ire sadraji koji potiu iz industrijskih zemalja
i koji izvetavaju o tamonjem ivotu pre nego to ostali proizvodni potencijali
(infrastruktura) zemalja - primatelja i priblino odgovaraju rangu zemalja , na taj nain se
stvara neproporcijalnost izmeu elja i mogunosti . Mediji prikupljaju analiziraju i ire
tekue informacije .

Pozitivne strane medija, mediji kao sastavni deo kulture...

Mediji su svojom sveprisutnou postali sastavni deo naih ivota (na planu svesnog ili
nesvesnog) i njihov je uticaj intenzivniji nego to bismo hteli da priznamo. Mnogo vie
informacija o spoljnjem svetu, dobija se putem mas-medija, nego iz knjiga, nastavnikih
predavanja, pa ak vie i od roditeljske pouke. Savremeni ivot zahteva od pojedinca da bude
obaveten, obavezuje ga da razvija svoje komunikacione sposobnosti ukljuivanjem
4
(iskljuivanjem) TV prijemnika ili ulaskom (izlaskom) sa internet stranica. Na taj nain se
ostvaruje dinaminija i fleksibilnija relacija jedinke i drutva, ali se ne sme gubiti iz vida da su
ti masovni komunikatori u dobroj meri samodovoljan sistem, koji se iri neogranieno,
nesputano i u velikoj meri nesvrsishodno.Najmoniji mas-medij, televizija, je postala
epicentar svega u svetu i svega to pripada ovoj civilizaciji: politike, naina ivota, line i
kolektivne drame stanovnitva ispred malog ekrana. Bez televizije je nezamisliva bilo koja
drutvena aktivnost, poslovni sastanak, prezentacija, promocija. Takvom oveku mali ekran
prua viziju usklaenosti sa kosmosom ali i sa drugim ljudima, sa kojima deli dobrobit i
postie pravednost. Televizija usmerava planetarnu misao, kosmiku panju pretvara u
odgovornost, obogauje intelektualni ivot oveka.

Medijski kriminalitet
"Uvek se borite protiv svega to je pogreno i netano." Joseph Pulitzer

Medijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena

podsticajima masovnih medija na kriminalitet kao motivumetnikog stvaralatva.

Najznaajniji nain zloupotrebe

NAJDER (nemaki kriminolog): smatra da je medijski kirminalitet gotovo
iskljuivo nasilniki gde se nasilje ulepava i estetki prikazuje.

Najea zloupotreba medija je u sprezi privatnih medija iekonomskih, dravnih i partijskih

centara moi. To je skladan mehanizam biznisa, politike i medija s ciljem da se dominira
informativnim prostorom,odnosno da se pojaaju socijalni naboji, kompromituju
neistomiljenici izaustavi demokratizacija drutva.Usled toga, u kriminolokom smislu,

5
masovni mediji su u mogunosti da trajno uobliavaju svest - ISPIRANJEM MOZGA - , kao
sredstvomideoloke i politike manipulacije, kod drutvenih slojeva.
Postoje razliite vrste medija i njihovi uticji su razliiti zavisno od rasprostranjenosti i
mogunosti delovanja na drutvo.
Pokuaj ralanjavanja vrsta medija (tampa, radio, televizija) i ukazivanja na to kako svaki
od njih deluje je veoma sloeno pitanje. tampa je isti medij, bez obzira na to to npr. Ne
moemo razgovarati s autorom knjige. Ona je izmenila temelje ljudskog samorazumevanja,
podarila silnu snagu razvoju, utvrdila i oznaila jezike zajednice. Svaka klasifikacija medija
polazi, pre svega, od tampe i ako se govori i o usmenom prenoenju poruka (Kokovi, 2007).
tampa u najirem smislu ukljuuje letak, plakat, knjigu, novine,strip i sl. Istiu se
karakteristini nivoi u sociopsiholokom adaptiranju masovnih medija prema okolini. U
pitanju je stepenasti razvoj tehnolokih i strukturalnih aspekata pojedinog medija i, s druge
strane, evolutivna promena okoline u odnosu prema novom mediju. Televizija i film kao
globalne pojave nisu jedino sredstvo izraza u savremenommasovnom drutvu
Na samom poetku pozicija novina je identifikovan reima Ota Bismarka: Zadatak nezavisne
tampe je "da slobodno pretresa sva javna pitanja, bez gneva i bez pristranosti; da pravilnom
kritikom vladinog rada potpomae opoziciju; da svojom lojalnou i nepristranosti titi vladu
od neosnovanih napada opozicije; da podjednakom revnou dijeli udarce i desno i levo od
sebe. "

Filmski i televizijski programi, zabavni i drugi mediji imaju gotovoneogranienu slobodu u

izraavaju i u stanju su da podstaknu najnieinstikte.

U vreme pre pojave televizije , kao i drugih , pre svega elektronikih audio - vizualnih
izraajnih sredstsava , propagandni film je bio izuzetno vano sredstvo komunikacije i jedno
od najmonijih sredstava propagande prolog stolea .
Imajui u vidu da je , pored knjiga ili dnevne tampe , film predstavljao sredstvo
komunikacije koje je imalo mogunost pasivne , jednosmerne masovne komunikacije ,
njegove prednosti kao monog propagandnog sredstva izdano su koriene irom sveta ,
posebno u svrhe politike propagande .
Najvea snaga propagandnog filma bila je u tome to je posedovao vrlo ubedljivu vizuelnu i
audio komponentu u svom izraavanju , koja je pruala snanu iluziju " dokumentarne "
verodostojnosti i injenine ubedljivosti materijala koji su bili predmet prikazivanja . Za
razliku od drugih masovnih medija ( literatura , tampa , radio ) , praenje filmske radnje ne

6
zahteva poseban nivo obrazovanja , inteligencije ili poznavanje izvornog jezika , to ga ini
jedinstvenim u svetu sredstava propagande i komunikacije uopte.

tetan uticaj filma se ogleda u potenciranju mrane strane nasilja, i to u vie anrova:
1.kriminalistiki anr,
2.vestern,
3.ratni filmovi

Masovni mediji podstiu kriminalne tendencije razvoja mladei:

prikazivanjem superoveka, iivljavanjem svih nagona,
specijalno stanja opojnosti(alkohol, nikotin, marihuana, nagon zavonjom)

Internet je novi komunikacijski medij ija su mnoga temeljna obeleja drugaija u odnosu na
tradicionalne medije, kao npr. vea interaktivnost, prilagodljiv sinkronicitet u komunikaciji,
digitalizacija svih vrsta informacija i raunarno/mrena struktura za prenos i prikaz podataka
(Buba i Kermek, 2000). Radi se o svojevrsnom meta-mediju sastavljenog od mnogo
komponenata koje omoguuju konstrukciju poruke u vrlo razliitim oblicima i na naine koji
mogu imitirati tradicionalne medije poput radija, tampe i televizije, kao i poprimiti sasvim
nove karakteristike (Agre, 1998).

Osim informativne i zabavne uloge, internet ima veliki uticaj i na socijalno ponaanje
korisnika. Pojava Interneta i njegova sve ira upotreba posmatra se kao nova revolucija u
komunikaciji, mada, globalno gledano,televizija jo dominira kao masovni medij.
Internet, naravno, ima i svoje negativne strane, tzv.elektronsko nasilje.
Elektronsko nasilje moe ukljuivati bilo kakav oblik viestruko slanih poruka internetom ili
mobilnim iji je cilj povrediti, uznemiriti ili na bilo koji drugi nain oteti dete, mlade ili
odrasle koji se ne mogu zatiti od takvih postupaka. Moe biti u obliku tekstualnih ili
videoporuka, fotografija ili poziva, a nasilje se sve ee odnosi na nekoliko oblika

7
komunikacije, ukljuujui zvuk, slike, animacije i fotografije. Elektronsko nasilje ukljuuje
podsticanje grupne mrnje, napade na privatnost, uznemiravanje, uhoenje, vreanje,
nesavestan pristup tetnim sadrajima te irenje nasilnih i uvredljivih komentara.
Smatra se da mediji utiu na devijantno ponaanje mladih na vie naina:
1.prihvatanjem vrednosti koje nude njihovi sadraji pada se pod njihov uticaj;
2.identifikacijom tj. Oponaenjem dvijantnih grupa i pojedinaca;
3.ve formirane kriminalce inspirie na izbor sredstava i metoda zaizvrenje delikata

Jedna od najupeatljivih posledica postojanja medija je da oni, vrlo esto ne trpe jedni
druge, tj. da od trenutka kada je video ubio radio, ili od kada je pisana re prevladala usmeno
izreenu priu, postoji borba za primatom na medijskoj sceni. Odnos prema spoljnom svetu i
prema samom sebi sve se vie ostvaruje posredstvom masovnih sredstava komunikacije. U
masovnoj komunikaciji bitnu ulogu imaju mediji, koji nastoje da nas informiu, zabave,
ubede. Svojim navikama, oekivanjima i interesovanjima mi povratno utiemo na medije.
Ceo dvadeseti vek, pored dostignua nauke i tehnologije, obeleen je dostignuima iz oblasti
medija: tampa, radio, film, televizija, internet (Petri, 2011). Oni se razvijaju tolikom
brzinom da ono to je napravljeno danas, ve sutra nije aktuelno. U savremenom drutvu
masovni mediji su veoma moni i svojim nainom izraavanja imaju presudnu ulogu ne samo
u naputanju nekih obeleja tradicionalne kulture ve i u stvaranju noveaudiovizuelne
kulture. Oni vie ne odraavaju stvarnost, nego stvaraju na doivljaj stvarnosti.

Kako protiv medijskog kriminaliteta? Prevencija.

8
Sociolozi tvrde da mediji nisu indikatori ni inspiratori kriminalneorijentacije, niti se mogu
smatrati uzronicima kriminalnog ponaanja, ve su vie dodatni agens koji pospeuje efekte
kriminalnog ponaanja
Ovo shvatanje zastupa i veliki broj znaajnih autora tvrdei da uticajMAS medija na
oseanja, stavove i ponaanje pojedinca nije dokazan.
Posebna panja posveena je oblicima uea medija u prevenciji kriminala, odnosno analizi
mogunosti preventivnog delovanja medija kroz edukaciju javnosti, analizu doprinosa medija
ispoljavanju nasilja, uz osvrt na posebne televizijske emisije u kojima se od graana trai
pomo u rasvetljavanju krivinih dela i hvatanju njihovih uinilaca. Potom su istaknute
mogunosti preventivnog uticaja medija kroz dva ira pristupa. Prvi se odnosi na informisanje
javnosti o kriminalu, a drugi na informisanje javnosti o kontroli kriminala. Drugi pristup,
obuhvata informisanje o aktivnostima i rezultatima rada organa krivinog pravosua
(represivna komponenta), kao i medijske kampanje o preventivnim merama koje se
preduzimaju u zajednici, a mogu biti usmerene ka potencijalnom uiniocu ili potencijalnoj
rtvi krivinog dela.
DANIJEL BEL smatra da se ljudi usled dejstva televizije pretvaraju u pogranine stanovnike.
Oni ive na liniji koja razdvaja san od jave, tj.istinito od lanog. Njeni sadraji su usmereni
komercijalnim efektima i prilagoeni su primitivnom ukusu, tako da svojim negativnim
uticajem podstiu maloletne delikvente.
Sredstva masovnog komuniciranja neophodno je shvatiti kroz razvoj i promene koje
unapreuju njihove komunikacijske mogunosti. Na taj nain, kroz prizmu kvantiteta i
kvaliteta kontakta pojedinca sa sadrajem medija, mogu se pojmiti dometi i intenziteti uticaja
na stavove, miljenja, nain ivota, ponaanje, vrednosni sistem itd. Nekontrolisana
interakcija izmeu subjekata komunikativnog ina preti da ugrozi kulturni identitet drutva.
Najvei problem prevencije kriminaliteta jeste to da se drutvo usmeri na drugaije miljenje
o medijima.
Drutvena reakcija je obino nastala posredstvom medija, kriminalne pojave se banalizuju,
posebno nasilje na koje se publika navikla i stvara utisak njihove normalnosti.Efekti na
obinog gledaoca:
- pasiviziranje masa;
-irenje apatije;
-kriminal i agresivnost izgledaju kao normalne pojave.
Preterani senzacionalizam i stvaranje zasienosti brutalnim scenama, dovodi do 2 vrste
reakcija:
1. navikavanje na nasilje i stvaranje svesti da je to normalan vidkomunikacije,
2. pojava oseaja nesigurnosti (mediji bezazlene vidove delikvencije prikazujukao posebno
opasne ili prostorno udaljene kriminalne akte prezentiraju kao da sesve odvija pred naim
vratima).
Istraivanja pokazuju da lica koja vie gledaju televiziju i nasilje ive u strahu da ne budu
rtve zloina.

9
Literatura
Herman, Edward S., Mekesni, Robert V. (2004) Globalni mediji-Clio
Lorimer, Rolend .(1998) Masovne komunikacije-Clio
Fransis Bal (1997), Mo medija-Clio

10