Crvena kupina - Loganberry

Postoje mnogobrojni meuvrsni hibridi sitnog, jagodiastog voa, meu kojima se naroito
istie loganberry hibrid izmeu maline i kupine. Dobijen je sluajno, u Kaliforniji, u mestu
Santa Kruz, jo 1881. godine. Ameriki sudija i advokat, batovanhortikulturist, amater,
James Harvey Logan (1841-1928), nije bio zadovoljan sa osobinama svojih sorti kupina, pa
ih je ukrtao da bi kombinovao njihove osobine. Jednostavno ih je gajio jedne pored drugih
pa su ih insekti lako ukrtali. Bile su to sorte Texas Early i Aughinburrgh (Rubus ursinus).
Pored njih je bila i evropska malina Red Antverp (Rubus ideaus L. s. l.). Godine 1880.
sakupio je seme i sledee godine proizveo 50 biljaka, od kojih je 49 liilo na kupine, a jedna
je bila slina malini. Kasnije je nju negovao i razmnoavao i ugradio svoje ime u istoriju
voarstva, dajui sorti ime Loganberry. Biljke su imale krupne crvene plodove. Od
Loganovih crnih kupina nastala je sorta Mamut (Mamoth Blackberry). U Evropu je doneta
1897, dok je bestrni mutant kupine dobijen 1933. Dobio je ime Amerika bestrna.
Ukus koji ima loganberry podsea vie na kupinu nego malinu, pa stoga i nije bio naroito
popularan kod potroaa. Zbog toga je on posluio kao roditelj u daljim ukrtanjima. Tako su
nastali Tayberry (loganberi x malina), Boysenberry (loganberi x kupina ostruga dewberry),
Youngberry (Phenomenal Berry x Austin Mayes dewberry) i Olallberry (Black Logan x
Youngberry). Dakle, postoji i Crni Logan. Phenomenal Berry je stvorio Luther Burbank
1905, ponovnim ukrtanjem kupine i maline sa ve postojeim loganom. Tako su dobijene
sorte logana koje su imale potpuno glatko stablo, za razliku od prvobitnog koji je imao sitne
bodlje, sline onima kod maline.
Biologija i gajenje
Loganberry ivi 15 i vie godina. Razmnoava se kao i kupina bez trnja vegetativno. Prvi i
najbri nain je deljenjem busena. Ovako se unitava jedna stara biljka, ali se dobije 5-6
novih. Sade se jednogodinji lastari koji se krate na 15-20 cm. Meuredno rastojanje treba da
bude 2m, razmak u redu oko 3m. Gaji se u paliru. Na svaka 4 m pobija se jak stub, koji treba
da stri iz zemlje 1,5-1,8m. Potom se zatee od 3-5 redova nerajue eline ice, du palira.
Najbolje bi bilo da redovi budu orjentisani u pravcu istok-zapad, kako bi biljke dobro
koristile sunevu svetlost. Kao i kupina, i logan daje plodove na prologodinjim lastarima.
Bujnost biljaka je velika. Jedan bun daje po desetak prutova koji brzo rastu, pa ovek stalno
mora da posmatra ta se deava i vezuje ih uz ice, po spratovima, levo i desno od korena.
Ako ima pet spratova, po pet lastara moemo da upredamo oko ica, levo i desno. Na ovaj
nain omoguavamo maksimalnu osunanost biljne mase. Namee se pitanje kako vezivati
lastare koji izbijaju ove godine, od kada biljka prorodi? Najbolje bi bilo, kad bi moglo, da se
rodni lastari vezuju i vode na jednu stranu, npr. desnu, a mladi na drugu. Idue godine bi se
rodnost dobila na toj strani, a novi izdanci bi zauzeli mesto starih. Naime, odmah po
zavretku berbe, rodni lastari se seku do zemlje i oslobaa mesto za razvoj buduih izdanaka.
Logan godinje proizvede desetak prutova ukupne duine 40-50 metara! Rano u prolee,
kada se sagleda stanje lastara i vidi koliko je i ta je izmrzlo, pristupa se rezidbi. Vrhovi se
odsecaju a ostavljaju po 3-4 rodna okca, tako da prutovi budu dugaki oko 1,5 m. Zasad treba
da se neguje. Svi oboleli lastari se odsecaju do zemlje i spaljuju. Logan je prirodno otporan
na mnoge bolesti i lako se gaji i odrava. Naravno da najbolje rezultate daje u navodnjavanju,
na prirodno plodnim i nezakorovljenim zemljitima, uz neprekidnu borbu protiv korova.
Obilno navodnjavanje brazdama je najbolje. Muliranje meurednih povrina organskim
zastiraima je vrlo korisno. tedi vodu i spreava rast korova, uva energiju akumuliranu u
povrinskom sloju i na kraju postaje organsko ubrivo. Organska ubriva su najvanija za
uspeh u svakoj biljnoj proizvodnji, jer ne samo da obezbeuju makro i mikro elemente za
ishranu, ve se njihovim razlaganjem, kao krajnji produkti mikrobiolokih procesa, javljaju
energija, ugljendioksid i voda. Zato biljke ubrene organskim materijama brzo rastu i donose
visoke prinose i dobar kvalitet. Najee se govori o ubrenju NPK i mikroelementima, a
skoro nikako o znaaju ugljendioksida kojeg u vazduhu ima skoro deset puta manje nego to
bi to biljkama odgovaralo. Takoe, mikroorganizmi iz stajnjaka umnogome popravljaju
vazduni reim zemljita, inei ga strukturnim i poroznim, te u takvoj sredini biljke uz mali
utroak energije razvijaju snaan korenov sistem jake usisne moi. Nema vrste graevine
bez stabilnog temelja. Kada je biljka dobro ishranjena, onda je prirodno otporna na stresove
kao to su niske i visoke temperature, sua, prevelika vlaga, manjak svetlosti i napad parazita
u vidu bolesti i tetoina. Kondicija biljke se formira neprestanom brigom oveka, jer je ona
vezana korenom za stanite i tu je izloena mnogim opasnostima i nedaama.
Drugi nain razmnoavanja sastoji se u tome to se vrh odraslog lastara pobode u zemlju, tj.
postavi u iskopanu jamicu i zatrpa. Iz kolenca zatrpanog zemljom razvija se adventivni koren,
vrh nastavlja da raste i tako se dobija sadnica koja se u jesen sadi na stalno mesto. Ovo se
moe uraditi i u rano prolee. I bez pomoi oveka, biljka sama prua lastare po zemlji i
zabada njihove vrhove to dalje od korena. Tako se ona razmnoava poloenicama, ne
uzimajui u obzir elje oveka, ve koristi svoj prirodni nagon za odravanjem vrste i
opstanak.
Trei nain razmnoavanja obavlja se kloniranjem iz meristema, in vitro, u laboratoriji za
kulturu tkiva. Razmnoavanje je podeeno tako da biljke iz epruveta dolaze u staklenik, u
kontejnere, krajem februara ili poetkom marta, da bi se u aprilu ili poetkom maja iznele na
polje, u rasadnik, gde e se negovati cele sezone i u jesen stii za sadnju na stalno mesto. Ove
biljke u rasadniku mogu da razviju po 2-3 lastara dugih i do 2 m, pa ih pre sadnje treba
skratiti. Najbolje bi bilo da se ove sadnice iz staklenika presade u kontejnere od 2 litra
zapremine, te bi se, poto brzo rastu, mogle da sade na stalno mesto i u jeku vegetacije,
tokom leta. Takve biljke imaju veliki busen i sadnjom u dobro poubrene i zalivene jame
prijem moe da bude i 100%, bez opasnosti da e stagnirati u porastu. Ovako, istog dana
nastavljaju da rastu i razvijaju se, bez ikakvih problema. Naravno, pre sadnje neophodno je
kaljenje ovih biljaka od minimum desetak dana boravka na otvorenom polju.
Morfoloke osobine
Ve smo opisali izgled buna koji se sastoji iz mladih i prologodinjih, rodnih lastara. Oni su
obrasli krupnim plianim listovima koji su u poetku sastavljeni od tri, a kasnije od po pet
liski. Nigde nema onih bodlji koje mogu da ogrebu ruke oveka koji radi sa biljkama, kao to
je to sluaj sa malinama. Grozdovi rastu iz rodnih pupoljaka na dvogodinjim lastarima.
Cvast je rastresita, sa 7-8 pupoljaka koji postepeno cvetaju, tako da se na istom grozdu mogu
nai ve odrasli plodovi i cvetovi. Ovakva biologija omoguava dugo cvetanje i berbu, 35-40
dana. Cvetanje poinje od polovine aprila i traje do polovine juna, a berbe od poetka juna do
avgusta. Loganberi je samooplodna i medonosna biljka.
Plodovi su krupni, ispunjeni sri, za razliku od maline koji su uplji, pa i tei za oko 30%
od sorte Vilamet. vrsti su i trajni, kako na biljci, tako i ubrani, te dobro podnose transport i
manipulisanje na putu od parcele do skladita. Nema opasnosti od plesni kao kod kupine koja
u kinim sezonama trune na biljci. Otporan je na Botritys. Najukusniji su potpuno zreli
plodovi koji imaju tamno crvenu boju. Lako se beru, bez oteenja od dodira prstima. Neki
plodovi se otkidaju zajedno sa ainim listiima, kao i jagode, pa to iziskuje dodatne napore,
da se oiste od njih pre jela ili upotrebe u preradi.
Sorta koju mi imamo ima plodove mase od 5-8 grama, proseno 6,4. Ona je u Srbiju dospela
jo 1981, kada je Dervin iz Knjaevca uvezao sadnice kupine Dirxen, meu kojima se
sluajno nala i jedna sadnica loganberija. Biolog Nenad Nikoli ju je sauvao u kulturi tkiva,
i dao po koju biljku svojim prijateljima i kolegama, meu kojima je i pisac ovoga teksta.
Loganberi je sluajno nastao u Americi, a sluajno je dospeo i u Srbiju! Ne znamo koja je
sorta. Rodna je i kvalitetna.
Po bunu moe da rodi 7-8 kg. Pored toga to su dobri za jelo, kao kupine ili maline, mogu se
koristiti za preradu u domainstvu ili industriji. Od njih mogu da se spravljaju sokovi, sirupi,
demovi, slatko, marmelada, kompotiU Americi se od njih dobija i vino, a Pepsi cola
proizvodi specijalni napitak pod imenom Aunt Rosies. ini se da je dobar u ishrani
dijabetiara, jer su plodovi kiseli. Kiselost ploda izraena preko sadraja limunske kiseline
iznosi 2,7%, a kod kupine Crni dijamant 2,09. Sadraj rastvorljivih hranljivih elemenata je
9,77% a nerastvorljivih 5,5%, kao i kod kupine. Ukupan sadraj suvih materija je 14,03%.
Kiselost ploda izraena u pH jedinicama bio je 2,86, kod kupine 2,96. Sadraj C vitamina
varira od 20- 40 mg%. Poetkom XX veka Engleska mornarica je uvrstila loganberi kao
obaveznu namirnicu za ishranu mornara na brodovima, kako bi se sauvalo njihovo zdravlje.
Sadri i druge vitamine, kao to su B1 i B3 (PP), te minerale kalijum (180 mg%), fosfor (35
mg%), gvoe (1mg%) i malo natrijuma. Proteina ima oko 1%.
Moda su najvaniji sastojci logana bojene materije antioksidansi, te je on dobra hrana
lek protiv bolesti visokog krvnog pritiska, kamena u bubregu, gasova u stomaku, opstipacije,
pa prema tome i raka debelog creva, oteane diureze, jer je dobar i purgativ i diuretik. Na
ovaj nain loganberi popravlja raspoloenje, spreava stresove, podmlauje, tj. produava
ivot, jer spreava mnoge bolesti koje ubrzavaju starenje. Nema sumnje da njegovo sitno
seme i celuloza deluju kao odaar organa za varenje. Sluzaste materije na semenu vezuju za
sebe otrovne gasove iz tankog i debelog creva i izbacuju ih napolje. Ovi otrovni gasovi
prodiru u krv i direktno oteuju mozak i ubrzavaju starenje.
Evo zbog ega u svakoj bati treba da se nae mesta makar za jednu biljku loganberija! On je
poludivlja vrsta koju ne trba prskati pesticidima. Priroda nam prua ansu. Iskoristimo je.
Dr Ivo inovi