Civilna zatita 1.

klk

1. a) bitka kod Solferina

1859. godine, Francuska & Sardinija protiv Austrije; tom prilikom je na bojnom polju
ostalo oko 40.000 ranjenika bez potrebne sanitetske zatite preputenih laganom
umiranju, to je navelo mnoge humaniste tog vremena da iniciraju pitanje
humanizacije rata & zatite rtava rata.

b) an-Anri Dinan

vajcarac, jedan od najveih inicijatora humane akcije (hum rata & zat rt rata)

c) godina osnivanja Meunarodnog komiteta Crvenog krsta

Na inicijativu AD, 1861. godine formiran je enevski komitet petorice, koji e 1863.
godine prerasti u Meunarodni komitet Crvenog krsta.

d) godina donoenja Prve enevske konvencije & njen naziv

Prva enevska konvencija Konvencija o poboljanju sudbine ranjenika & bolesnika

u oruanim snagama u ratu sklopljena je zaslugom AD, 22. avgusta 1864. god.

e) godine kada je revidirana

Konvencija je revidirana 1906., 1929. & 1949. godine, kako bi se prilagodila

izmenjenim uslovima ratovanja.

2. Nazivi svih enevskih konvencija & kada su donete?

enevske konvencije su donete od 21. aprila do 12. avgusta 1949. godine.

1) Prva enevska konvencija Konvencija o poboljanju sudbine ranjenika &

bolesnika u oruanim snagama u ratu
2) Druga enevska konvencija Konvencija o poboljanju sudbine ranjenika,
bolesnika & brodolomnika oruanih snaga na moru
3) Trea enevska konvencija Konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima
4) etvrta enevska konvencija Konvencija o zatiti graanskih lica za vreme
rata.

3. Odredbe 4. enevske konvencije

Odredbe ove Konvencije odnose se na:

 1) zatitu civilnog stanovnitva na okupiranoj teritoriji
2) propisuje zabranjene postupke okupacione sile prema civilnom stanovnitvu
njihovim materijalnim & kulturnim dobrima
3) precizira obaveze okupacione sile prema civilnom stanovnitvu
4) definie prava okupacione sile
5) ureuje pravni poloaj posebnih kategorija civila ( ena & dece; pravni poloaj
stranaca na teritoriji jedne strane u sukobu; pravni poloaj dravljana neutralnih
drava; pravni poloaj dravljana neprijateljske drave; pravni poloaj izbeglica;
pravni poloaj interniranih lica)
6) definie nadlenosti Ureda za obavetavanja & Centralne agencije za
obavetavanja.

4. Nazivi Dopunskih protokola & kada su doneti

Na poslednjem (od 4 zasedanja diplomatske konferencije u periodu od 1974. do 1977.)

zasedanju od 8. do 10. juna 1977.godine usvojena su 2 Dopunska protokola, i to:

1) Protokol I Dopunski protokol o zatiti rtava meunarodnih oruanih sukoba

2) Protokol II Dopunski protokol o zatiti rtava nemeunarodnih oruanih sukoba

5. Dopunski protokol I

Dopunski protokol I identifikuje osnovne funkcionalne & institucionalne elemente

organizacije civilne zatite.

Funkcionalni element ukazuje na karakter & osnovne ciljeve CZ, kao i delatnosti &
nain njihovog ostvarivanja, dok institucionalni element definie organizacije
zaduene za realizovanje tih ciljeva u praksi.

6. Kada je osnovan ICDO?

ICDO Meunarodna organizacija civilne zatite osnovan je 1972. godine, sa

seditem u enevi.

Ona je jedina meunarodna organizacija koja okuplja nacionalne organizacije civilne

zatite iz celog sveta & istovremeno se stara o primeni i sprovoenju odredbi
Dopunskih protokola iz 1977.

Smatra se naslednikom Meunarodnog udruenja enevskih centara koji je u Parizu

jo 1931. Godine osnovao francuski general, lekar or Sen-Pol.
7. ICDO ima ulogu saveza koji:

1) objedinjava kapacitete nacionalnih struktura svih lanica i partnera za postizanje

zajednikih ciljeva
2) objedinjava nacionalne strukture civilne zatite & nastoji da im da zajedniki
identitet kroz univerzalno priznate i prihvaene vrednosti
3) unapreuje i podstie solidarnost meu lanicama.

8. Osnovne aktivnosti ICDO

1) razvoj nacionalnih struktura CZ

2) meunarodna saradnja na planu CZ
3) uspostavljanje Meunarodnog adresara nacionalnih struktura CZ, odbrane &
bezbednosti koje upravljaju vanrednim situacijama
4) standardizacija u CZ
5) promocija & irenje meunarodnog humanitarnog prava
6) promocija prevencije nesrea
7) obeleavanje dana CZ

9. Ciljevi programa EU

1) da uspostavi efikasnu zatitu ljudi, ivotne sredine u uslovima prirodnih i

tehniko-tehnolokih katastrofa
2) da podri i pojaa napore na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou sa
akcentom na prevenciju od katastrofa, pripremljenost odgovornosti za CZ &
intervenciju u sluaju katastrofa
3) da uspostavi okvir za efektivnu i brzu saradnju izmeu nacionalnih slubi CZ
kada je potrebna meusobna saradnja
4) da obezbedi koherentnostpreduzetih akcija na meunarodnom nivou iz oblasti
CZ, a pre svega u kontekstu saradnje sa kandidatima iz zemalja centralne i
istone Evrope & sa partnerima u mediteranskom regionu
5) da obezbedi znanje, alate i visoke tehnologije svakome ko je ukljuen u sistem
CZ u zemljama Zajednice, kako bi oni efektivno delovali
6) da razvije upravljanje planiranjem i postupanjem u kriznim situacijama u svakoj
zajednici
7) da pojaa razmenu iskustava i informacija meu zemljama, da obezbedi laku
interakciju
8) da obezbedi pomo sekorima CZ da se reorganizuju na principima kvaliteta i
usvojenij standarda
9) da omogui humanitarnu pomo (ECHO) / ECHO sluba humanitarne
pomoi, osnovana 1992. & ima cilj da to pre prui adekvatnu pomo rtvama
prirodnih katastrofa ili ratova; nudi svoju pomo svim dravama van granica EU. /
10) dalje razvijanje zajednikog informacionog sistema (CECIS) & ukljuivanje
drugih zemalja u njegovu mreu i bazu podataka.

10. Definicija CZ (opta)

Civilna zatita je organizovan sistem ija je osnovna delatnost zatita, spasavanje i

otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea &
drugih veih opasnosti koje mogu ugroziti stanovnitvo, materijalna i kulturna dobra
& ivotnu sredinu u miru & vanrednom i ratnom stanju.

11. Polazne osnove organizovanja CZ

1) normativno-pravna regulativa
2) procena ugroenosti i povredljivosti
3) analitika procena potreba za zatitom & spasavanjem
4) materijalne i kadrovske mogunosti

12. Glavni ciljevi sistema CZ

1) da ogranii, to je mogue vie, delokrug i posledice bilo kakve nesree koja se

moe dogoditi, prirodnog, tehniko-tehnolokog karaktera, od opasnosti voenja
borbenih dejstava & posledica tih dejstava
2) da obezbedi brz odgovor reagovanje u saradnji sa ostalim iniocima,
koordinirajui njihove napore, & smanji uticaj nesrea (pojava & procesa) to je
mogue vie, odnosno da se izbegnu ljudske rtve & minimizuju materijalne i
ekoloke tete
3) stvaranje nove kulture u oblasti CZ, ija osnova nije samo planiranje i delovanje
u VS, ve i isticanje znaaja mera prevencije i smanjenja rizika; to znai da
dravni organi, organi lokalne samouprave, preduzea i druga pravna lica &
graani moraju CZ prihvatiti kao svoju potrebu i odgovornost, a ne samo kao
zakonsku obavezu.

13. Funkcije CZ

1) zatita obuhvata sve preventivne aktivnosti usmerene na prevenciju nesrea &

ogranienje njihovih posledica
2) pomo ukljuuje sve mere orijentisane na smanjenje posledica nesrea, a
teino na operacije spasavanja ljudi & materijalnih dobara
 3) rehabilitacija ini sve mere & aktivnosti koje se preduzimaju radi uspostavljanja
neophodnih uslova za ivot graana na postradalim podrujima.

14. Elementi organizacije CZ

Elementi ovog sistema su propisani:

na meunarodnom nivou odgovarajuom enevskom konvencijom

na nacionalnom nivou Zakonom o odbrani, Zakonom o VS & drugim prateim

podzakonskim aktima.

Kao funkcionalni & institucionalni elementi organizacije CZ mogu se navesti:

1) lina & uzajamna zatita graana

2) mere zatite & spasavanja
3) jedinice civilne zatite
4) tabovi za vanredne situacije & poverenici civilne zatite
5) sluba osmatranja & obavetavanja
6) kolektivni obaveznici civilne zatite, odnosno preduzea, slube, organizacije i
ustanove koje obavljaju delatnosti znaajne za zatitu stanovnitva, materijalnih
dobara i ivotne sredine.

15. Naela organizovanja CZ

1) naelo prevencije
2) masovnost
3) pravovremeno pripremanje CZ u miru
4) maksimlana zastupljenost kolektivnih obveznika CZ
5) jedinstvenost & celovitost sistema
6) mobilnost
7) autonomnost
8) naelo humanosti

16. Osnovni principi na kojima poiva razvoj organizacije CZ

1) princip pravne ureenosti
2) princip meunarodno pravne usaglaenosti
3) princip otvorenosti & meunarodne saradnje
4) savremenost
5) organizovanost CZ
6) princip usaglaenosti
7) princip autentinosti organizacije CZ
 8) nauna zasnovanost
9) princip koordinacije
10) transparentnost
11) sveobuhvatnost
12) princip subsidijarnosti
13) Etinost

17. Navesti nazive etapa razvoja CZ

1) Etapa razvoja CZ od poetka I svetskog rata do zavretka II svetskog rata

2) Etapa razvoja CZ posle II svetskog rata do okonanja hladnog rata
3) Etapa razvoja CZ po okonanju hladnog rata pa do danas

18. Prva etapa, karakteristike

Prva etapa u oblasti razvoja CZ moe se nazvati i razdobljem ratnog razvoja CZ. U
prvih 15 godina u 20. veku najvea opasnost po drave, stanovnitvo i materijalna
dobra bio je rat. Bezbednost drave, njenih naroda i njihove imovine zavisila je od dobro
organizovane, uvebane, opremljene & motivisane vojne sile svake drave.
19. Druga etapa, karakteristike

Druga etapa zapoinje odmah nakon II svetskog rata & traje do okonanja perioda
hladnog rata. Pojava i razvoj nuklearnog oruja, kao dominantnog oruja za masovno
unitavanje i razaranja, znaajno su uticali na razvoj nove koncepcije, strategije i
doktrine buduih ratova i ugroavanja ivota na Zemlji & na razvoj sistema CZ. Time je
ugroenost postala sveobuhvatna.
20. Trea etapa, karakteristike

Trea etapa u razvoju CZ zapoinje okonanjem hladnog rata, odnosno nestankom

Varavskog ugovora sa svetske politike scene & prestankom bipolarnosti sveta. Ova
etapa ujedno oznaava preokret u pogledu organizovanja CZ. Ratne opasnosti vie
nisu jedina osnova na kojoj se temelji organizacija CZ, ve se sve vea panja
posveuje pronalaenju adekvatnog odgovora na druge brojne izazove, rizike & pretnje.

21. Razvoj CZ u RS godine & objanjenja

1932. Ministastvo vojske i mornarice Upustvo

1939. Uredba o zatiti od vazdunih napada

1940. Komanda TVO & direkcija pasivne zatite

1948. PAZ MUP

 1955. Sluba civilne zatite MUP

1962. MUP DSNO

1965. CZ

1969. Mere & JCZ

1974. Samozatita

1977. Zakon o zatiti od elementarnh & drugih veih nepogoda

1982. LUZ & ukljuivanje preduzea, organizacija & slubi

1991. Zakon o odbrani RS sluba OiO & Kolektivni obveznici CZ

1994. Zakon o odbrani SRJ naruavanje sistema CZ

1999. NATO agresija & CZ

Uprava za VS & Sektor za zatitu i spasavanje

Danas objedinjavanje & izgradnja jedinstvenog sistema ZiS

22. Organizacione jedinice Sektora za VS

1) Uprava za preventivu
2) Uprava za vatrogasno spasilake jedinice
3) Uprava za upravljanje rizikom
4) Uprava za civilnu zatitu

23. Mere zatite & spasavanja

Mere zatite & spasavanja predstavljaju odreene aktivnosti, radnje i postupke

preventivne i operativne prirode, ija se organizacija, pripremanje i funkcionisanje
preduzimaju radi zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara, otklanjanja
posledica vanrednih situacija.

24. Mere civilne zatite

Mere civilne zatite predstavljaju planske i organizovane radnje i postupke koje

pripremaju i sprovode svi subjekti sistema ZiS u RS, radi ZiS ljudi i materijalnih dobara
od opasnosti i posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea.

25. Definicija sistema ZiS

Sistem ZiS obuhvata programiranje, planiranje, organizovanje, obuavanje i

osposobljavanje, sprovoenje, nadzor i finansiranje mera i aktivnosti za ZiS
stanovnitva, materijalnih dobara i ivotne sredine od prirodnih, tehniko tehnolokih i
drugih nesrea, s ciljem spreavanja opasnosti, smanjenja broja nesrea i rtava, te
otklanjanja i ublaavanja tetnih delovanja i posledica nastalih od prirodnih i drugih
nesrea.

26. Zadaci sistema ZiS

1) programiranje i planiranje mera i aktivnosti na ZiS

2) zatita, kao skup preventivnih mera usmerenih na jaanje otpornosti zajednice,
otklanjanje moguih uzroka ugroavanja, smanjenje uticaja elementarnih
nepogoda, spreavanje drugih nesrea i, u sluaju da do njih doe, umanjenje
njihovih posledica
3) koordinacija pri uspostavljanju, izradi i realizaciji Nacionalne strategije za ZiS
4) spasavanje i pruanje pomoi, pod ime se podrazumevaju operativne aktivnosti
koje se preduzimaju u cilju spasavanja ljudi, materijalnih dobara i ivotne sredine
5) ublaavanje i otklanjanje neposrednih posledica elementarnih nepogoda i drugih
nesrea, pod ime se podrazumevaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi
uspostavljanja neophodnih uslova za ivot graana na postradalom podruju
6) organizovanje, opremanje i osposobljavanje snaga ZiS
7) organizovanje, opremanje i osposobljavanje dravnih organa, privrednih
drutava, drugih pravnih lica i preduzetnika za ZiS
8) organizovanje i osposobljavanje graana za linu, uzajamnu i kolektivnu zatitu
9) pruanje i traenje pomoi & saradnja sa drugim zemljama i meunarodnim
organizacijama
10) upravljanje, rukovoenje i koordinacija subjektima i snagama sistema ZiS u VS
11) drugi poslovi i zadaci ZiS

27. Naela sistema ZiS

Naela ZiS zasnivaju se na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklaenom

delovanju subjekata sistema ZiS; to su:

1) Naelo prava na zatitu

2) Naelo solidarnosti
3) Naelo javnosti
4) Naelo preventivne zatite
5) Naelo odogvornosti
6) Naelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava
28. Pravna ureenost sistema ZiS

Sistem ZiS RS pravno je ureen:

Ustavom

Nacionalnom strategijom ZiS

Zakonom o vanrednim situacijama

Zakonom o lokalnoj samoupravi

Zakonom o zatiti od poara

drugim zakonskim & podzakonskim pravnim aktima (uredbe, pravilnici, odluke)

preuzetim meunarodnim obavezama, potpisnim i ratifikovanim meunarodnim

ugovorima

29. Subjekti sistema ZiS

1) organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne

samouprave
2) privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnici
3) graani, grupe graana, udruenja, profesionalne i druge organizacije

30. Definicija evakuacije

Evakuacija predstavlja plansko, organizovano i privremeno premetanje

stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara iz podruja za koja se procenjuje da
mogu biti zahvaena ratnim dejstvima, elementarnim nepogodama i tehniko-
tehnolokim katastrofama & njihovo razmetanje na manje ugroena podruja iste,
susedne ili druge optine, pod uslovom da drugim merama CZ nije mogue zatititi
ljude i materijalna dobra.

Planira se i sprovodi na vea rastojanja i na dui vremenski period, naelno, na

manje ugroene delove teritorije optine koja vri evakuaciju.

31. Ko podlee evakuaciji?

1) majke sa decom do 15 godina starosti, odnosno druga lica koja su po zakonu

duna da se staraju o uvanju i negovanju maloletnika mlaih od 15 godina
 2) trudnice
3) bolesna lica, lica sa posebnim potrebama i druga lica kojima je neophodna tua
pomo i nega
4) lica mlaa od 16 godina i starija od 65 godina (mukarci), odnosno 60 godina
(ene)

Odluku o obimu evakuacije i kategorijama stanovnitva koje se evakuie donosi organ

koji nareuje evakuaciju.

32. Vrste evakuacije

U zavisnosti od vremena i uslova u kojima se izvodi, evakuacija vremenski moe biti:

1) pravovremena (preventivna)
- moe biti: 1) spontana ili individualna (samoevakuacija)
2) nareena ili organizovana
2) hitna
3) naknadna

Po obimu, evakuacija moe biti:

1) potpuna
2) delimina

Prema duini trajanja, evakuacija moe biti:

1) dugorona
2) privremena
3) trajna

33. Zavisno od vrste & stepena ugroenosti, evakuacija se planira & priprema
iz sledeih mesta & podruja:

ugroenih gradova

podruja borbenih dejstava

podruja nizvodno od brana hidroakumulacija

podruja ugroenih elementarnim nepogodama

podruja ugroenih ratnim ili mirnodopskim RHB kontaminacijama

 34. Definicija zatitnih objekata

Pod zatitnim objektima podrazumevaju se vetaki i prirodni objekti, prostorije i

prostorne celine koje po konstrukciji, funkcionalnom reenju (organizaciji prostora
objekata), opremljenosti i poloaju, pruaju ljudima, materijalnim, kulturnim dobrima i
aktivnostima zatitu od ratnih dejstava, a i drugih situacija poput tehniko-tehnolokih
udesa i nekih elementarnih nepogoda.

35. Podela zatitnih objekata

1) zakloni
2) sklonita
3) dvonamenski objekti

36. Zakloni definicija & podela

Zakloni su zatitni objekti koji u razliitom stepenu pruaju zatitu samo od pojedinih
napadnih dejstava, zbog ega predstavljaju privremena reenja koja e se koristiti u
nedostatku odgovarajuih sklonita.

Svi objekti koji pruaju vee anse za preivljavanje od one koja postoji van njih.

1) podrumi (najmasovnija vrsta, posebno u velikim gradovima)

2) rovovi
3) komunalni objekti u naselju (podzemne garae i prolazi, delovi metroa i slino)
4) tuneli, rudnike jame
5) prirodni objekti (ume, peine, jame i vrtae)

37. Sklonita definicija & podela

Sklonita predstavljaju zatvorene prostorije koje po svom funkcionalnom reenju,

konstrukciji i obliku treba da obezbede propisnu zatitu stanovnitva od ratnih dejstava.

Na osnovu nastojanja da se svakom graaninu obezbedi adekvatna zatita u stanu,

na radnom mestu i na svakom drugom mestu:

a) sklonita u stambenim zgradama i zonama

b) sklonita u preduzeima
 c) sklonita na javnim mestima javna sklonita

Prema korisnicima:

a) sklonita opte namene

b) sklonita posebne namene

Prema uoj nameni: /sklonita za zatitu aktivnosti/

a) sklonita za rukovoenje
b) sklonita za organe CZ
c) sklonita za zdravstvo i sl.

Prema kapacitetu, odnosno broju osoba koje se mogu skloniti:

a) vrlo mala sklonita kapaciteta do 7 osoba

b) mala sklonita kapaciteta od 7 do 50 osoba
c) srednja sklonita kapaciteta od 50 do 100 osoba
d) velika sklonita kapaciteta od 100 do 300 osoba
e) vrlo velika sklonita kapaciteta od 300 do 2000 osoba

U zavisnosti od procene ugroenosti:

a) sklonita dopunske zatite

b) sklonita osnovne zatite
c) sklonita pojaane zatite

38. ta su sklonita opte namene?

Sklonita opte namene su objekti za zatitu stanovnitva koja se prema uoj nameni
dalje dele na:

1) porodina sklonita za zatitu lanova domainstva

2) kuna sklonita za zatitu stanara u zgradi
3) blokovska sklonita za zatitu stanara vie zgrada i drugih graana
4) sklonita preduzea i drugih organizacija za zatitu radnika i materijalnih dobara
5) javna sklonita za zatitu graana

39. ta su sklonita posebne namene?

Sklonita posebne namene su objekti za zatitu materijalnih i kulturnih dobara i

aktivnosti, koja se prema uoj nameni dele na:
 1) prehrambene i poljoprivredne proizvode
2) sredstva line potronje i opreme
3) pogonski materijal i gorivo
4) sanitetski i farmaceutski material
5) kulturna i arhivska dobra itd.

40. Sklonita treba da prue zatitu od:

a) razornog dejstva vazduno udarnog talasa posle eksplozije nuklearnih i klasinih

ratnih sredstava
b) RHB agenasa
c) toplotnog zraenja i poara
d) RHB akcidenata u miru

41. 3 faze korienja sklonita

1) zaposedanje sklonita
2) boravak u sklonitu
3) naputanje sklonita

42. Javno preduzee za sklonita upravlja:

Sklonitima javnog & blokovskog karaktera (preneta odg. od strane Vlade Srbije na JP)

43. Definicija ugroenog stanovnitva

Pod ugroenim stanovnitvom podrazumeva se ono stanovnitvo koje je ratnim

dejstvima, elementarnim nepogodama i ostalim nesreama velikih razmera, izloeno
neposrednoj opasnosti po ivot i njegovu imovinu i usled takvog stanja primorano je da
se sklanja iz mesta svog stalnog boravka.

44. Definicija nastradalog stanovnitva

Nastradalim stanovnitvom se smatra ona kategorija stanovnitva koja je usled
destruktivnog dejstva vanrednih situacija pretrpela fizika oteenja, rane, ozlede ili
takve materijalne gubitke da je lieno neophodnih uslova i sredstava za ivot.

45. Kategorije graana pogoenih nesreom

a) povreeni
b) nepovreeni sa malim povredama
c) poginuli
d) rodbina i prijatelji rtava
e) pripadnici spasilakih slubi
f) svedoci nesree
g) stanovnitvo u iroj okolini pogoeno nesreom
h) osobe sa specijalnim zahtevima (deca, starci, invalidi)

46. Karte seizmike regionalizacije vrste

1) karta detaljne seizmike regionalizacije

2) karta seizmike mikroregionalizacije urbanistike povrine
3) karta seizmike mikroregionalizacije graevinske povrine

47. Vrste loma koji mogu nastati na objektima

a) plastini lom kada se pod uticajem sile konstrukcija deformie, ali pri tome
zadri celinu
b) krti lom kada se pod uticajem sile odreeni element prelomi pa se narui celina
konstrukcije

Konstrukcije kod kojih nastaju plastine deformacije (plastini lomovi) lake podnose
potrese nego objekti sa krtim, trajnim deformacijama.

48. Subjekti zadueni za zbrinjavanje

1) civilna zatita
2) zdravstvena sluba
3) socijalna zatita
 4) Crveni krst
5) komunalne i druge delatnosti
6) drutvene organizacije i udruenja graana
7) graani organizovani u okviru line i uzajamne zatite
8) ugostiteljstvo i turizam

49. Opasnosti koje ugroavaju zatrpane u ruevinama I njihove spasioce

1) naknadna zaruavanja, koja nastaju pomeranjem oslonca labilnih delova

ruevina, naknadnim potresima ili drugim aktivnostima
2) poar u ruevinama
3) voda (pojava veih koliina voda)
4) praina
5) struja
6) gas
7) amonijane pare
8) oruje, municija, ubojna sredstva, eksplozivne materije
9) rad spasilaca u nonim uslovima
10) kontaminacija

50. Tipovi ruevina

a) kosa ruevina
b) ruevina u obliku slova V
c) pljosnata ruevina
d) lastino gnezdo
e) ivina ruevina
f) gomila ruevina

51. Petofazna taktika spasavanja lica iz ruevina

Akcijom spasavanja iz ruevina rukovodi odgovarajui tab ZiS, pri emu se najee
odluuje za tzv. petofaznu taktiku.

1. faza izvianje i zbrinjavanje povrinskih i lako zatrpanih rtava u okviru line i

uzajamne pomoi, odnosno jedinica CZ opte namene
2. faza pretraivanje lako oteenih objekata i izvlaenje povreenih iz ruevina

3. faza ispitivanje, pretraivanje i spasavanje iz tee oteenih objekata, podruma i

sklonita

4. faza ispitivanje, pretraivanje i spasavanje iz teko oteenih objekata

5. faza nastaje posle konstatacije da su skoro svi koje je bilo mogue spasiti spaeni
& podrazumeva potpuno raskrivanje ruevina

52. Podela mera za zatitu od poplava

Radovi i mere za zatitu od poplava se dele na:

1) investicione
a) aktivne mere
b) pasivne mere

2) neinvesticione
a) preventivne i operativne mere
b) regulativne i institucionalne mere
c) mere solidarnosti za ublaavanje posledica poplava
d) informisanje i edukacija javnosti

53. Navedi aktivne investicione mere

Aktivnim merama se ublaavaju nepovoljne karakteristike velikih voda & olakava

reavanje problema zatite od poplava du vodotoka nizvodno.

Najvanije aktivne mere su:

1) izgradnja & korienje uzvodnih eonih akumulacija i retenzija

2) ureenje vodotoka u cilju poveanja propusne moi korita
3) ureenja slivnih podruja u cilju ostvarenja ravnomernijeg oticanja vode,
rasteretni kanali, velikih kanalskih sistema kojima se upravlja reimom velikih
voda

54. Navedi pasivne investicione mere

Pasivne mere se realizuju u cilju spreavanja direktnog, neposrednog izlivanja velikih

voda iz korita vodotoka na zatiena podruja.
Najzastupljenije pasivne mere su:

1) izgradnja zatitnih sistema

2) ureenje vodotoka
3) izgradnja odbrambenih nasipa, kejskih & zatitnih zidova, rasteretnih & obodnih
kanala, kojima se spreava prodor vode u zatiena podruja.

55. Navedi neinvesticione mere

Neinvesticione mere zatite od poplava ine skup administrativnih, regulativnih &

institucionalnih mera za preventivno smanjenje direktnih, indirektnih & potencijalnih
teta od poplava.

To su:

1) preventivne & operativne mere

2) regulativne & institucionalne mere
3) mere solidarnosti za ublaavanje posledica poplava
4) informisanje & edukacija javnosti

56. Optim & operativnim planom za odbranu od poplava utvruje se praenje,

organizacija i sprovoenje odbrane od poplava koja je u nadlenosti
vodoprivrednih organa, privrednih drutava i drugih pravnih lica ija je
delatnost zatita od tetnog dejstva voda i upravljanje vodama I
vodoprivrednim objektima.

Opti plan za odbranu od poplava donosi Vlada RS za vode I & II reda i za

unutranje vode na period od 6 godina.

Operativni plan donosi Ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede za

teritoriju RS, najkasnije 31. decembra tekue godine za narednu godinu.

57. Definicija RHB dekontaminacije

RHB dekontaminacija predstavlja skup mera i postupaka koji se preduzimaju radi

otklanjanja, neutralizacije ili unitavanja radioaktivnih kontaminanata, bojnih otrova i
drugih toksinih supstanci, kao i biolokih agenasa sa ciljem spreavanja ili umanjenja
njihovog tetnog delovanja na ivu silu, odeu i opremu, hranu, vodu, zemljite, a radi
njihovog to breg i uspenijeg osposobljavanja za dejstvo i upotrebu.

58. Nabrojati R, H, B dekontaminaciju & napisati ta su

1) radioloka dekontaminacija (R dekontaminacija)

- skup mera & postupaka kojima se radioaktivni kontaminanti otklanjaju sa ive
sile, odee i opreme, zemljita, iz hrane, vode

2) hemijska dekontaminacija (H dekontaminacija)

- skup mera & postupaka kojima se vrti neutralizacija bojnih gasova i drugih
toksinih supstanci, odnosno njihovo prevoenje u manje toksine proizvode
hemijskim supstancijama razliitog sastava

3) bioloka dekontaminacija (B dekontaminacija)

- skup mera & postupaka kojima se unitavaju (u smislu prekidanja ivotnih
aktivnosti) bioloki agensi
- poznata je i kao:
a) dezinfekcija
b) dezinsekcija &
c) deratizacija

59. Definicija dezinfekcije

Dezinfekcija predstavlja skup mera & postupaka kojima se unitavaju patogene klice u
razliitim sredinama.
Uglavnom se odvija hemijskim supstancijama ili fizikim parametrima.

60. Definicija dezinsekcije

Dezinsekcija predstavlja skup mera & postupaka kojima se unitavaju insekti tetoine i
vektori zaraznih bolesti.
Moe biti: hemijska, fizika, bioloka & mehanika.

61. Definicija deratizacije

Deratizacija predstavlja skup mera & postupaka koje se primenjuju radi unitavanja
glodara.
Moe biti: mehanika, bioloka & hemijska.

62. RHB zatita u irem smislu

RHB zatita u irem smislu je jedna od najsloenijih mera civilne zatite. Ne
podrazumeva samo pravilno postavljanje tehnikih sredstava za zatitu organa za
disanje i tela, odnosno odlazak u sklonite, ve se pod njom podrazumevaju i odreene
radnje i postupci (taktike mere), kao i psiholoko medicinske, odnosno veterinarske
intervencije sa ciljem spreavanja delovanja RHB agenasa, tj. njihovih efekata.

63. RHB zatita u uem smislu

RHB zatita u uem smislu stvara preduslove za potpunu zatitu ugroenih & njene
mere su usmerene na kompletnu zatitu ive sile, hrane i vode, kao I materijalno
tehniko-tehnolokih sredstava od dejstva RHB agenasa.

64. Mere RHB kontrole prema redosledu odvijanja

1) prikupljanje podataka o NHB oruju neprijatelja, odnosno izrada registra i
kategorizacija moguih izvora RHB kontaminanata u miru
2) RHB osmatranje
3) meteo osmatranje & merenje
4) RHB obavetavanje
5) RHB izvianje
6) kontrolno zatitna sluba (KZS)
7) laboratorijski poslovi analize
8) dozimetrijska kontrola

65. Definicija LUZ

Lina & uzajamna zatita je element civilne zatite & predstavlja najmasovnije i
najneposrednije organizovano pripremanje i uestvovanje graana u ZiS ljudi i imovine
na mestima neposrednog ugroavanja u miru i ratu.

66. Obuka za LUZ

 Dodatna pitanja

67. Kada i posle ega je usvojen sadanji konstitutivni akt?

Posle Druge meunarodne konferencije o radiolokoj zatiti, 1966. godine, predstavnici
drava lanica ICDO na Konstitutivnoj skuptini usvojili su sadanji konstitutivni akt, koji
je stupio na snagu 1.marta 1972.god.
Tim aktom je ICDO dobila status meuvladine organizacije.

68. Osnovni cilj ICDO

ICDO ima cilj da doprinosi uspostavljanju odgovarajuih struktura u dravama kojima se
obezbeuje ZiS stanovnitva, materijalnih dobara i ivotne sredineod prirodnih nesrea i
nesrea izazvanih ovekovom delatnou.

69. Te strukture su opte poznate kao:

a) civilna zatita
b) civilna odbrana
c) civilna bezbednost
d) civilno planiranje za vanredne situacije
i sve se odnose na upravljanje u vanrednim situacijama.

70. Funkcionisanje se obezbeuje preko: /ICDO/

1) Generalne skuptine
- najvii organ odluivanja Organizacije; sastavljena je od delegate koji su
predstavnici zemalja lanica (po jedan iz svake zemlje); sastaje se na
redovnoj sednici najmanje jednom u 2 godine
2) Izvrnog saveta
- realizuje odluke Skuptine i sprovodi aktivnosti Organizacije prema tim
odlukama; sastaje se najmanje jednom godinje
3) Stalnog sekretarijata
- odgovoran za tehniko-administrativno upravljanje Organizacijom

71. Cilj evakuacije

Cilj evakuacije je da se izbegnu ili umanje masovni gubici i stradanje civilnog
stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara u uslovima vanrednih situacija.
 72. Elementi evakuacije

1) zborno mesto
2) pravce kretanja od zbornih mesta do mesta prihvata
3) mesto prihvata i rejon razmetaja
4) nosioce i izvrioce evakuacije i prihvata
5) materijalno, zdravstveno, bezbednosno, psiholoko obezbeenje evakuacije

73. Obezbeenje evakuacije

Obezbeenje evakuacije predstavlja skup aktivnosti bez kojih izvoenje evakuacije ne
bi bilo uspeno sprovedeno i ne bi predstavljalo organizovano-plansku aktivnost.
Obuhvata: materijalno obezbeenje
zdravstveno obezbeenje
bezbednosno obezbeenje

74. 4 faze u izvoenju evakuacije

1) mere i postupci do objavljivanja nareenja za evakuaciju
2) vreme od objave nareenja za evakuaciju do izlaska stanovnitva do zbornih
mesta
3) kretanje od zbornih mesta do mesta prihvata i rejona razmetaja
4) razmetaj stanovnitva

75. Akcije na polju CZ /EU/ se odnose na sledee aktivnosti:

a) upravljanje i finansiranje glavnih projekata
b) podrka ostalim specifinim projektima
c) organizovanje trening radionica
d) organizovanje i odravanje simulacionih vebi
e) uspostavljanje zajednike pomoi i operativnih instrumenata

76. Telefonski broj 112

Ustanovljen je na Evropskom savetu 29.jula 1991. & on omoguava svim graanima da
pozivanjem broja 112 dobiju hitnu spasilaku pomo u svim dravama lanicama. Njime
su obuhvaene sve spasilake slube, ime je omoguena efikasnija intervencija u
uslovima vanrednih situacija.
 77. 5 opcija restrukturiranja nacionalnih institucija u nove organizacione
modele:

1) transformacija
2) reforma
3) optimizacija
4) adaptacija
5) usvajanje

78. 4 grupe standarda

prva grupa standarda
- odnose se na implementaciju EU standarda u okviru organizacije CZ, od
standardizacije obavezne organizacione strukture do opreme koju koriste
slube CZ & standardizacija naina edukacije u oblasti CZ
druga grupa standarda
- odnosi se na reorganizaciju infrastruktura, podsistema CZ i informacionih
sistema za potrebe CZ
trea grupa standarda
- odnosi se na standarde UN vezane za optu matricu u meunarodnom
izvetavanju o vanrednim situacijama
etvrta grupa standarda
- odnosi se na obavezu uspostavljanja standarda u izgradnji vertikalne
nacionalne infrastrukture CZ i mree integrisanih informacionih sistema

79. Elementi sklonita

1) prostorije & prostori

2) instalacije za vodu, kanalizaciju, slabu i jaku struju, ventilaciju
3) oprema

80. Elementi instalacije za ventilaciju (provetravanje) treba da obezbede:

a) normalno provetravanje
b) zatitno provetravanje
c) hermetiko zatvaranje sklonita bez provetravanja
 81. Sredstva za izgradnju i odravanje javnih sklonita obezbeuju se iz:

1) iz naknada prikupljenih po osnovu uplate investitora

2) iz zakupnine za korienje javnih I blokovskih sklonita
3) iz drugih izvora

82. Dvonamenska sklonita

Dvonamenskim sklonitima smatraju se sklonita koja su svojim tehnikim reenjima
prilagoena, delimino ili u celini za korienje skloninog prostora I u neke
mirnodopske namene.

83. Dvonamenski objekti

Dvonamenskim objektima se smatraju graevine namenjene za mirnodopsko korienje
koje po svom funkcionalnom reenju, konstrukciji, obliku i poloaju, mogu u celini ili
delimino da slue kao sklonita.

84. Izbegla lica; raseljena lica; prognana lica

Izbegla lica su sva ona lica koja su, zbog progona na nacionalnoj, verskoj ili politikoj
osnovi morala da napuste svoje prebivalite i izbegnu u drugu sredinu.
Raseljena lica su lica koja ostaju u zemlji svog porekla (interno raseljena lica).
Prognana lica su sva lica koja su pod prinudom prognana na teritoriju druge drave.

85. Glavni akteri u reavanju izbeglikih problema:

1) Visoki komesarijat za izbeglice
2) drave koje proizvode izbeglice
3) drave koje pruaju pravni azil izbeglicama
4) drave koje primaju izbeglice za stalno naseljavanje ili koje im pomau u tranzitu
5) meuvladine organizacije
6) Meunarodni pokret Crvenog Krsta & Crvenog polumeseca
7) nevladine organizacije
 86. Zatita od ruenja
Zatita od ruenja i spasavanje iz ruevina je mera CZ pod kojom se podrazumevaju
pojedinano ili organizovano izvedeni postupci i radnje sa zadatkom pronalaenja,
izvlaenja i pruanja prve pomoi svima onima koji su se nali pod ruevinama.

87. Seizmiki rizik

Seizmiki rizik definie se kao oekivani stepen gubitaka prouzrokovanih efektima
zemljotresa, odnosno posledice nastajanja buduih zemljotresa, povrede i gubici
ljudskih ivota, direktne i indirektne ekonomske, funkcionalne, socijalne i druge tete.

88. Seizmiki hazard

Seizmiki hazard definie se kao deo prirodnog hazarda i predstavlja verovatnou
pojavljivanja zemljotresa odgovarajuih karakteristika (intenzitet, brzina) u odreenom
period na odreenom mestu.

89. Opti & operativni plan

90. Zakon o vodama