Вы находитесь на странице: 1из 164

Aprilski Rat 1941 Godine

Uvod

APRILSKI RAT 1941. GODINE

Faistika Nemaka je sa svojim saveznicima poela rat bez objave protiv Jugoslavije, 6. aprila
1941. godine, koncentrinim i istovremenim napadima kopnenih i vazduhoplovnih formacija iz
svih susednih zemalja, sem Grke.

Kao vojnostrategijski centar, Ni je bio sedite V armijske oblasti. Sa nezavrenom


mobilizacijom, V armija bive jugoslovenske vojske (Toplika, Timoka, Krajinska i Drinska
divizija, Vlasinski i Kalnski odred) imala je zadatak da brani granini front prema severnoj
Bugarskoj i Rumuniji (od Krive Palanke do Golupca). Prema njoj u Bugarskoj i Rumuniji bila je
rasporeena XII nemaka armija feldmarala Lista. Ona je 6. aprila poela snaan napad prema
Skoplju i, lomei tu i tamo otpor, ve 7. aprila zauzela Skoplje i time ostvarila plan presecanja
Moravsko-vardarske doline i jugoslovenskih vojnih snaga u tom irokom prostoru. 1

Dok se jugoslovenska vojna komora, sa volovskom i konjskom vuom, kretala prema Pirotu, ta
armija je sa I oklopnom grupom (14. korpus) preduzela 8. aprila napad ka ovom gradu.
Istovremeno, nemaka avijacija je snano bombardovala Ni, priinjavajui velike ljudske rtve i
materijalne tete. Trei peadijski puk Toplike divizije, uz snanu artiljerijsku podrku, odbio je
na granici sa Bugarskom nekoliko juria nemake 11. oklopne divizije, ali je neprijateljska
avijacija slomila taj otpor i Pirot je bio zauzet istog dana. Slabo opremljeni delovi jugoslovenske
V armije nisu mogli da izdre dalji nalet te motorizovane divizije koja je prodrla prema Beloj
Palanci, upuujui odatle prema Knjaevcu jednu brdsku diviziju. Desetog aprila 11. oklopna
divizija zauzela je i Ni2. tab V armije izgubio je vezu sa svojim jedinicama i povukao se u
Kruevac. Jake motorizovane jedinice prodirale su dalje glavnom komunikacijom prema
Aleksincu, Ranju i Parainu. Drugi neprijateljski eeloni ili su preko Mramora, Prokuplja i
Kurumlije, kao i prema Doljevcu i Leskovcu, koji je zauzet 10. aprila. itavo podruje
Moravske banovine zauzeto je za nekoliko dana.

Dok su nemake jedinics prodirale glavnim komunikacijama, biva jugoslovenska vojska se


demoralisana povlaila sporednim putevima. Ostavi bez komande, vojnici su skidali vojnika i
oblaili civilna odela, urei da se domognu svojih kua. Na putu je ostajala komora, a po
poljima razbacano oruje. Na eleznikoj stanici u Niu ostali su vojni transporti. Magacini
oruja u Tvravi i kasarnama pali su netaknuti Nemcima u ruke.

Kratkotrajan estoaprilski rat zavrio se rtvama i kapitulacijom bive jugoslovenske vojsks 17.
aprila 1941. godine. U Vojnoj bolnici u Niu nalazilo se 27. aprila te godine 300 ranjenika bive
jugoslovenske vojske, od kojih je 200 preneseno iz Pirota, poto je grad zaposela bugarska
okupatorska vojska. Smeteni su u Higijenski zavod, jer je u bolnici bilo i oko 400 ranjenih od
bombardovanja Nia. Mnogim ranjenicima nije mogla da se prui hitna medicinska pomo, jer je
16 sanitetskih vozila uzela nemaka vojna komanda, pa je, u skladu sa meunarodnim propisima,
traeno da se vrate bolnici3.

1. Vojnoistorijski institut (VII). Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 1941- 1945, knjiga prva,
Beograd, 1957, S 24-25.

2. Institut za istoriju radnikog pokrega Srbije, Srbija u ratu i revoluci 1941-1945, Beograd.
1976 (dalje: Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945), s 36-35.

3. Istorijski arhiv - Ni (dalje: IaN), fond Drutvo Crvenog krsta (dalje, DCK), dok. od 27. IV
1941.

Logor Ratnih Zarobljenika

Logor ratnih zarobljenika

Nemci su prodiranjem zarobljavali veliki broj jugoslovenskih vojnika, koji su se neorganizovano


povlaili, i slali ih u logor za ratne zarobljenike. Prema uputstvu Odeljenja za pozadinu Komande
2. nemake armije, za prikupljanje ratnog plena od 20. aprila 1941. godine, iz logora su pugeni
ratni zarobljenici Maari, Hrvati, Bugari i Albanci, u prisustvu predstavnika njihovog Crvsnog
krsta. Svi ostali razvrstani su na radnike u industriji naoruanja i pogonima vanim za rat,
zemljoradnike, na radnu snagu pod vojnom upravom za izgradnju puteva, opravke i slino, s tim
da budu transportovani u Nemaku4.

Kao ratni zarobljenici tretirani su i oni koji nisu bili u logoru. Prema naredbi o dranju
zarobljenika, objavljenoj 22. maja 1941. godine, Svi mukarci Srbi i Slovenci, koji se nalaze na
okupiranoj srpskoj teritoriji i koji su pre ili za vreme ovog rata bili pozivani u vojsku ili vrili
neku dunost kao vojnici, u stvari su ratni zarobljenici i onda kada su ih nemake vojne jedinice
pustile na slobodu i o tome im dali potvrde (uverenje)".5 U svim srezovima su preko domaeg
upravnog aparata, 26. juna 1941 godine, popisani vojni obveznici. Predstavnik Meunarodnog
Crvenog krsta u Beogradu, dr Rudolf Segedi, intervenisao je da se zarobljenici propisno smeste,
jer su u prvo vreme bili pod vedrim nebom. Poelo je popunjavanje anketnih listova o
zarobljenicima.

Na teritoriji Srbijs bila su tri logora za ratne zarobljenike: u Beogradu 160, u Kragujevcu 191 i u
Niu 202 (sa pomonim logorima u Kruevcu, Parainu i Pritini). Ti logori su do 15. maja 1941.
godine bili prolazni (Dulag - Durchgangslager), a posle toga stalni (Stalag - Stammlager).6

U saglasnosti sa nemakom Komandom 2. armije, svi ratni zarobljenici sa teritorije Srbije


prelaze od 1. juna 1941. godine pod komandu vojnoupravnog komandanta Srbije i podreeni su
komandantu Vojnog okruga E za ratne zarobljenike, generalmajoru Johanu Janusu (Johann
Janusz). Komandant Stalaga 202 u Niu bio je Kapezijus (Kapesius). Za nadzor nad ratnim
zarobljenicima pridodati su tab i etiri ete bataljona zemaljske odbrane 920 (Landesschtzen),
koji je do tada bio podreen Feldkomandanturi 809 u Niu.7

Ranije formirana Komanda logora 202 je ve 26. aprila prispela u Zemun, ekajui da se
upotrebi u Niu im se stave na raspoloenje eleznika sredstva", sa zadatkom da uva
zarobljenike koji su zadrani kao budui radnici.3

U izvetaju Komande pozadine 2. armije, od 6. maja 1941. godine, Ko-mandi 2. armije o ratnom
plenu i evakuaciji zarobljenika, kae se da je na dan 28. aprila 1941. godine bilo u Niu u logoru
197 oficira i 3633 vojnika.9

Logor za ratne zarobljenike 202 u Niu nalazio se na dva mesta: u kasarnskim barakama kod
Vojne bolnice i u kasarni konjikog puka Obili" kod eleznike stanice Crveni krst. Dok je
ovaj drugi logor bio dobro uvan, iz prvog, nedovoljno obezbeenog, uspeli su da pobegnu
mnogi zarobljenici.10
Saznavi da se u Niu nalazi logor za ratne zarobljenike, ne samo iz nikog podruja, ve i iz
itave Srbije i Jugoslavije, mnoge porodice se obraaju Odboru Crvenog krsta u Niu i trae
razne informacije o svojima, a po obavetenja dolaze lino da bi nekako uspostavile kontakte i
izdejstvovale putanje svoga lana porodice, sluei se raznim sredstvima i vezama kod
okupatorskih vlasti. Mnoge molbe u tom smislu porodice su slale Feldkomandanturi 809 preko
folksdojerske tzv. Banatske uprave" u Niu s pozivom na uredbu Feldkomandanture o putanju
pitomaca vojne nastave, mlaih od 20 godina, koji se, budui maloletnici, ne tretiraju kao vojni
obveznici11. Banovinski odbor Srpskog drutva Crvenog krsta je takoe u mnogim sluajevima
intervenisao za putanje bolesnih i izne.moglih zarobljenika. Meutim, 12. juna 1941. godine, on
oba-vetava zainteresovane da su Odboru drutva Crvenog krsta uskraene intervencije za
putanje zarobljenika" i predlae im da molbe upuuju Feldkomandanturi koja e doneti
odluku"12. Pravo povremenih poseta logoru ratnih zarobljenika, od strane Drutva Crvenog
krsta, regulisano je sa komandantom logora za 15 lica13.

Ishrana zarobljenika u logoru bila je slaba i, na njihove albe, Odbor je vie puta preko
Ljubomira Stamenkovia iz Nia naruivao hleb saetim narudbenicama u stilu: Za raun ovog
Odbora izvolite pripremite 500 kgr hleba za ishranu zarobljenika u nikom logoru. Isplatu e
izvriti ovaj Odbor"14. U jednom dokumentu Banovinskog odbora Crvenog krsta, od 15. juna
1941. godine, kojim se trai regulisanje dobijanja duvana iz fabrike duvana u Niu za
zarobljenike, jer se nije mogao kupiti u prodavnicama u gradu. kae se da u nikim
zarobljenikim logorima ima oko 3.800 naih zarobljenika iz svih krajeva, a najvie iz Srbije15.
Zarobljenici su korieni u Niu za raiavanje ruevina, pripremu objekata za smetaj
nemake vojske, opravku eleznike pruge i sline radove.

Poetkom jula 1941. godine svi ratni zarobljenici iz zarobljenikog logora br. 202 transportovani
su preko Bugarske i Rumunije u Nemaku. Do Libeka su putovali pod jakom straom 25 dana u
zatvtorenim vagonima koji su vrlo retko otvarani, hrana je vrlo retko deljena, a fizioloke potrebe
su zadovoljavane u vagonima. Po lanu 84. enevske konvencije okupator je bio duan da
zarobljenike upozna sa odredbama Konvencije, da ih informie o vremenu polaska i o pravcu
kretanja transporta, to uopte nije injeno. Komandanti logora su se pred sudovima posle rata
branili da nisu imali nareenje da se pridravaju tih odredaba enevske konvencije16

Prema evidenciji Banovinskog odbora Srpskog drutva Crvenog krsta u Niu i izvetaja iz 1942.
godine, na teritoriji nikog okruga bilo je zarobljenika po srezovima:17
Naziv sreza Ukupan broj

zarobljenika

aleksinaki . 249

sokobanjski.. 228

belopalanaki 260

luniki .. 66

moravski 268

niki. 850

svrljiki .. 52

U K u p n o : 1973

Grad Ni 927

S v e g a : 2.900

Meutim, za Nemce je pojam ratnih zarobljenika bio veoma rastegljiv, jer je obuhvatao i one
koji su ostali kod kue i koje su mogli naknadno voditi u zarobljenitvo. Naroito su traili tanu
evidenciju o oficirima i podoficirima koji su ostali u zemlji, bojei se njihovog uea u borbi
protiv nemake vojne sile.

Iz ankete ratnih zarobljenika vidi se da su oni, izuzimajui oficire, u Nemakoj korieni za


razne radove, poev od zemljoradnje, pa do rada u industriji, to je bilo takoe mimo
meunarodnih ugovora. Ishrana zarobeljnika u logorima bila je vrlo slaba, pa je Crveni krst
organizovao slanjs paketa. Paketno odeljenje u Niu poslalo je 1942. i 1943. godine (do marta) iz
svojih sredstava ukupno 8.651 paket za zarobljenike u Nemakoj i Italiji i jo 1.312 paketa od
raznih drutava, dok su privatni poiljaoci za svoje zarobljenike poslali 27.671 paket. Kasnije je
Okruni odbor drutva Crvenog krsta mogao da alje i po 1.000 paketa meseno.18

4. Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije, Zbornik dokumenata i podataka o


narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, Tom XII, knjiga 1, dok. 14 (dalje skraeno:
36. NOR, HI/1-14).
5. IaN, Mikrofilm I, dok. 66-67 (dalje skraeno: IaN, MF, 1/66-77); nema-ki Slubeni list za
Jugoslaviju br. 1.

6. 36. NOR HI/1-67.

7. 36. NOR, HP/1- 55.

8. 36. NOR, HN/1-47.

9. 36. NOR, XII 1-47. S 117.

10. ore Stamenkovi, Bubanj, Ni, 1963.

11. AUP, K-27 A, F 3, br. 1. (dostavljeno ukupno oko 150 molbi).

12. IaN, DCK, K-15, del. br 3110-3111, dok. od 12. U1/41.

13. IaN, DCK, K-15, del. br. 2327/1941.

14. IaN, DCK, K-15, dok. od 24. 1U/1941.

15. IaN, DCK, K-15, dok. od 15. U1/1941.

16. Dr Nikola ivkovi, Ratna teta koju je Nemaka uinila Jugoslaviji u drugom svetskom
ratu, Beograd, 1975, s. 150. (Ratni zarobljenik Steva Damnjanovi izjavio autoru da je jedan
transport ratnih zarobljenika iz konjike kasarne, u kome je bio, iao 23. juna 1941. godine preko
Beograda i Zagreba).

17. IaN, DCK, K-58, Izvetaj drutva Crvenog krsta za 1942. godinu.

18. Dr Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji 1941-1945. Beograd, 1979, s. 188; IaN, DCK,
K-23, Izvetaj Drutva Crvenog krsta u Niu od 3. III 1943. g.
Nemacke Okupacione Ustanove I Vojne Formacije

NEMAKE OKUPACIONE USTANOVE I VOJNE FORMACIJE

Dok su operativne jedinice zavravale okupaciju nae zemlje, nemaka Vrhovna komanda je 12.
aprila 1941. godine izdala Privremene smernice za podelu Jugoslavije". prema odluci koja je
utvrena posle 27. marta 1941. godine.19 Novoomeena Srbija, sa Banatom, postaje jedina
okupirana teritorija Jugoslavije kojom, u ime Treeg Rajha, neposredno upravljaju nemaki
vojnopozadinski organi sa vojnoupravnom teritorijalnom komandom20, na elu sa vojnim
zapovednikom Srbije, kao predstavnikom Vermahta, koji je bio potinjen komandantu oruane
sile Jugoistoka do druge polovine 1943. godine. Po nareenju Vrhovne komande nemakih
suvozemnih snaga, februara 1942. godine objedinjena su tri nemaka taba u Srbiji (vojni
zapovednik, opunomoeni komandujui general i komandant Vie komande LXV) i ustanovljen
tab Opunomoenog komandujueg generala i vojnog zapovednika Srbije.

U sklopu uvoen,a okupacionog sistema u svim krajevima porobljene Srbije, prvi vojni
zaipvednik od 20. aprila 1941. godine general Helmut Ferster radi, prema dotadanjoj
administrativnoj podeli, na organizovanju feldkomandantura (Feldkommandantur), najviih
oblasnih vojnih, politikih i privrednih vlasti i krajskomandantura (Kreiskommandantur),
najviih okrunih komandi i vlasti.

U Niu se locira Feldkomandantura 809, potinjena od 18. aprila Komandi 2. armije, od 22.
aprila vojnoupravnom komandantu Srbije21, koji naredbom br. 1 od 28. aprila 1941. godine,
zvanino nareuje da mu se potini Feldkomandantura 809, za ijeg komandanta je ve bio
odreen potpukovnik (kasnije pukovnik) baron Karl Frajher fon Botmer22 (Karl Freiherr von
Bothmer). Ta Feldkomandantura formirana je u Nemakoj jo 1940. godine, pa je prebaena u
Francusku, gde je ekala invaziju na Veliku Britaniju, zatim je premetena u Rumuniju, pa onda
u Bugarsku, odakle je dola u Ni. Sedite ove okupacione ustanove bilo je u zgradi bive
Moravske banovine u Niu. Njene prostorije bile su opremljene opljakanim pirotskim ilimima,
umetnikim delima i dekorativnim predmetima.

Feldkomandantura 809 je nareenja i direktive primala od vojnog zapovednika Srbije i tesno bila
povezana sa Dravnom tajnom policijom (Gestapoom), i drugim nemakim okupacionim
ustanovama i vojnim formacijama na svojoj teritoriji, kojima su, posredno ili neposredno, bili
podreeni svi kvislinki organi i vojne formacije: Specijalna policija i Ljotiev Narodni pokret
Zbor", okruna i sreska naelstva i optine, egniki odredi Koste Peanca, Nedieva Srpska
dravna straa, Srpski oruani i dobrovoljaki (ljotievski) odredi, a od poetka 1942. godike i
bugarski okupacioni korpus. Svi su oni nastojali da meusobnom koordinacijom, okrutnim
faistikim metodama i terorom, ugue NOP na podruju jugoistone i istone Srbije. To su, uz
ostale mere, inili masovnim hapenjima i dovoenjem rodoljuba u koncentracioni logor na
Crvenom krstu i druge zatvore u Niu, koji su, u stvari, bili ogranci tog logora, iz koga se
odlazilo na stratita, na Bubanj, Banjicu ili na prinudni rad u zloglasne logore irom porobljene
Evrope.

Tema ovog rada zahteva da se posebno osvrnemo na sve te beouge okupatorsko-kvislinkog


represivnog sistema, upravo sa gledita te njihove zloinake aktivnosti, hapenja i dovoenja
rodoljuba u logor radi ubijanja i interniranja.

19. VII, Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, s. 30.

20. Dr Jovan Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd, 1963,
s. 18.

21. 36. NOR, XII/1-47.

22. 36. NOR, XII/1-24.

Feldkomandantura 809 I Krajskomandanture

Okosnicu nemakog okupacionog sistema inili su Feldkomandantura 803 sa Komandnim


tabom i Upravnom grupom, nemaka obavetajna sluba i policija i Dravna tajna policija
(Gestapo). Feldkomandantura 809 je u poetku obuhvatala veu teritoriju, sa okruzima: nikim,
zajearskim, leskovakim, kruevakim i kosovskomitrovakim. Reorganizacijom od 4.
decembra 1941. godkne, po nareenju opunomoenog komandujueg i vojnog zapovednika
Srbije, podruja Kruevca, (Krajskomandantura 833) i Kosovske Mitrovice (Krajskomandantura
861) pripala su Feldkomandanturi 610 u Kraljevu23, ije je sedite za okrug kraljevaki do kraja
rata bilo u Vrnjakoj Banji. Posle ove reorganizacije smanjeno je dovoenje zatvorenika iz tih
krajeva u logor u Niu. Dovodie se uglavnom samo oni koje treba streljati.
Od poetka decembra 1941. godine, pa do kraja rata, Feldkomandantura 809 upravlja
neposredno podrujima Nia i okoline, Bele Palanke, Svrljiga, itkovca, Aleksinca i Sokobanje,
a ostalim podrujima posredno preko ovih krajskomandantura:

- Krajskomandantura 857 u Zajearu za podruja Zajeara i okoline, Andrejevca, Knjaevca,


Boljevca, Salaa, Jabukovca, Kladova i D. Milanovca. Krajskomandant je, od aprila 1941. do
jula 1943. godine, bio kapetan (kasnije major) ulce Langeman, (Schulze Langermann), posle
njega major Miler (Mller), ortodoksni nacista koji je mnoge ljude oterao u logor. ivu
obavetajnu delatnost u ovoj Krajskomandanturi razvio je zonderfirsr Tiler (Tiller), koristei
Vojnu andarmeriju, tumae, zavrbovane i izdajnike. Ortskomandant u Knjaevcu bio je Johan
Kisel (Johann Kiessel), a komandant feldandarmerije Franc Vulf;

- Krajskomandantura 867 u Leskovcu za podruja Leskovca, Vlasotinca, Lebana, Kurumlije,


Prokuplja i Prokuplje - Dobri. Krajskomandant je bio major Rener (Renner), koga su, po
izvetaju od novembra 1941. godine, ubili partizani kod Lebana. Do dolaska novog komandanta
trebela (Strebell), decembra iste godine, dunost zamenika vrio je Nojgebauer
(Neugebauer).24

Promena naziva nekih mesnih komandantura (Ortskommandatur) u naziv krajskomandantura,


znaila je ira ovlaenja, data nareenjem vojnoupravnog komandanta Srbije od 2. maja 1941.
godine25. Meutim, u manjim mestima postojale su n dalje ortskomandanture, osnovane po
dolasku Nemaca u Srbiju, kao u Boru, Prokuplju, dok su u Ranju, Aleksincu i Sokobanji
ukinute tokom 1941. godine26. Po izvetaju Banske uprave od 9. septembra 1941. godine, na
teritoriji Feldkomandanture 809 bilo je ukupno 12 ortskomandantura koje su imale izvestan broj
trupa i andarma27.

U Aleksincu su feldandarmi (Feldgendamerie), delovali kao okupacioni vojnoupravni organ,


pod komandom podoficira, od kojih je tamo najdue bio podoficir Vili Galen28. U Prokuplju su
krajem 1941. godine Ortskomandanturu u odravanju reda zamenili etnici Koste Peanca, a
poetkom 1942. godine Bugari. Meutim, juna 1942. godine, Feldkomandantura 809 tamo
ponovo uspostavlja Ortskomandanturu, sa oko 50 nemakih vojnika, na elu sa kapetanom
Hansom Vajcerom, Austrijancem, muziarom, koji je inio i neke usluge rodoljubima29.
U Niu je postojala Ortskomandantura od maja 1941. godine. Bila je smetena u zgradi bive
Moravske banovine. Ortskomandant je bio major Fric Miler (Fritz Mller), do njegovog
premetaja u Zajear juna 1943. godine, gde je decembra iste godine lino rukovodio hapenjima
oko 100 talaca. Njega je u Niu zamenio, i do kraja rata ostao, kapetan Bartelesen (Barthlessen).
Nadlenost Ortskomandanture proirila se na bliu okolinu grada. Saraivala je sa
Feldkomandanturom i od nje dobijala saglasnost za noslove koje je preduzimala na
vojnoprivrednom i upravno-okupacionom planu, brinula ]e o Vojnikom klubu u hotelu Park",
pasoima, izgradnji kasarni za nemaku vojsku i slino. Bila je tesno povezana i sa kvislinkim
vlastima u Niu.

Feldkomandantura 809 imala je u toku rata vie komandanata. Prvi je bio pukovnik baron Karl
Frajher fon Botmer od druge polovine aprila 1941. do 28. juna 1943. godine. Zavrio je
gimnaziju i kadetsku vojnu kolu30. Po zlu je zapamen. Govorio je da su Srbi krivi to su
gladni, da su banditi i crnoberzijanci. Posle napada na hotel Park", naredio je da graani uvaju
hotele Park" i Orijent", gde su bili nemaki vojnici, zatim telefonske vodove od Nia do Nike
Banje, da obavezno straare na pruzi. Posle dogovora sa okrunim vlastima, izdao je raspis po
kome okruni naelnik u Niu uvodi od 2. februara 1942. slubu tzv. Graanske zatite u celom
gradu, koja je trebalo da ouva interese okupatora. Patrole od po dva oveka mogle su da
legitimiu za vreme policijskog asa. Radi bolje kontrole, Ni je bio podeljen na 24 patrolna
kvarta31.

Pod uticajem bugarske reakcije, Botmer je traio da niko Gradsko poglavarstvo podigne o
svome troku spomenik izginulim bugarskim vojnicima u I svetskom ratu, to je trebalo da
pokae da graani Nia vole Bugare. On je, pored ostalog, naredio streljanja na Delijskom Visu,
lino potpisao, po svom priznanju, objavu za velika februarska streljanja 1942. godine. Sa svojim
saradnicima dao je mnoge predloge za druga streljanja. Uhvaen je i posle rata odgovarao je pred
Vojnim sudom III jugoslovenske armije u Niu, osuen na smrt i streljan32.

Od 28. juna 1943. godine, samo pet meseci, feldkomandant je bio pukovnik Karl Hofman (Carl
Hoffmann), za koga svedoci kau da nije esto pozivao predstavnike Gradskog poglavarstva i
drugih kvislinkih ustanova radi dogovaranja33.

Od decembra 1943. do oktobra 1944. godine, feldkomandant je bio pukovnik Fen (Fehn), fronta
sa monoklom, iz Minhena. Traio je da se pruga i dalje uva, nareivao iznenadne blokade
grada, pretrese i legitimisanja34.
Teritorija Feldkomandaiture 809 u Niu pre reorganizacije krajem 1941. (ire) i posle toga do
kraja rata (ue)

Zamenici feldkomandanta bili su dr Eduard Hanke (Eduard Hanke Hanche?) vii ratni savetnik
iz Magdeburga, star 45 godina i to od aprila 1941. do septembra 1942. godine, a zatim do kraja
rata dr Ditrih (Dietrich), takoe vii ratni savetnik35

U izvetaju Banske uprave u Niu, od 9. septembra 1941. godine, kae se da je zaveden uzus da
ef Banske uprave, upravnik policije, komandant andarmerijskog odreda, sreski naelnik iz
mesta, predsednik optine i referenti, svakog jutra (kasnije dva puta nedeljno) dolaze na
referisanje i zajedniko konsultovanje kod feldkomandanta gde su se tom prilikom uvek nalazili
efovi vojnoupravnih odeljenja Feldkomandanture, kao i mesni krajskomandant". O tim
sastancima se vodila zabeleka. Krajskomandanture nisu kontaktirale sa Banskom upravom,
zbog svojih irokih ovlaenja. One su sreskim naelnicima i optinskim vlastima na svojoj
teritoriji izdavale nareenja bez koordinacije sa Banskom upravom36.

Feldkomandantura 809 imala je dve organizacione jedinice: Komandni tab i Upravnu grupu,
koje su imale po nekoliko odseka sa efovima na elu, koji su takoe, vie ili manje, bili tlaitelji
naeg naroda i koji su saraivali u dovoenju rodoljuba u logore.

Komandni tab (Kommandostab) je rukovodio vojnim poslovima, obezbeivao red i mir. Prema
obavetajnim podacima, koji su se sticali u Komandni tab, pod njegovim rukovodstvom su
planirane i usmeravane, preko oficira za vezu sa kvislinkim tabovima, sve vojne akcije na
terenu. Na elu ovog taba bio je major Miler do kraja 1942. godine, a zatim do kraja rata
kapetan Nelzon. tab je imao i ratni sud na elu sa dr N. Lihtom (Licht), koji je sudio za sve
krivice. Sudija ratnog suda je dolazio u Sreski i Okruni sud, radi razgledanja predmeta, da bi
zatraio da o pojedinim sluajevima on odluuje. Neke krivce ovom sudu slali su gapski
okruni sudovi37. U nekoliko sluajeva, u toku itavog rata, inscenirana su suenja uhapenim
sa braniocima, srpskim advokatima.

Upravna grupa (Verwaltungsgruppe) je ostvarivala svoje funkcije preko Gradskog poglavarstva


Nia i okrunih naelstava (Ni, Leskovac, Zajear). Bio je to najvii nemaki organ civilne
uprave, koji je kontrolisao kvislinku upravnu vlast i usmeravao privrednu delatnost prema
svojim potrebama. Odmah posle okupacije, Feldkomandantura je izdala nareenje Gradskom
poglavarstvu kojim ga je obavezala da snabdeva nemake okupacione jedinice svim potrebama.
Poglavarstvo je u tu svrhu formirals posebnu slubu.

Na elu Upravne grupe bio je, do decembra 1942. godine, dr Hanke vii vojnoupravni savetnik,
ranije sreski naelnik u sudetskoj ekoj. Bio je krut i nepristupaan, upozoravao je i pretio da se
i u Niu moe ponoviti sluaj streljanja u Kragujevcu38. Zbog sukoba sa komandantom
bugarskog okupacionog korpusa, koga je podravao nemaki major Egers, smenjen je i
premeten iz Nia. Od decembra 1942. godine do kraja okuiacije, ef Upravne grupe bio je dr
Ditrih, vii vojnoupravni savetnik, opak i podmukao esesovac. Graane je nazivao srpskim
svinjama, a robu koju je uzimao od Gradskog poglavarstva (eer, ugalj, drva i drugo), obino
nije plaao.

Upravna grupa je imala odsek policije, tesno povezan sa kvislinkom Upravom policije, koji se
interesovao za sve prestupe. Tee sluajeve predavao je na razmatranje Gestapou, izdavao je
naredbe o policijskom asu, o racijama i hapenjima rodoljuba u Niu i okolini, zajedno sa
Gestapoom proganjao ljude. Upravna grupa je imala i odseke za izdavanje putnih objava, za
kontrolu cena, za poljoprivredu, za industriju i rudarstvo i odssk za tehnike radove, koji je
kontrolisao rad nekoliko nemakih ireduzea koja su gradila bunkere, pruge, logore, sklonita i
drugo, uz prisilno angaovanje naeg stanovnitva. Postojao je i odsek za radnu slubu, koji je
kontrolisao i obezbsivao preko Berze rada i Okrunog ureda radnu snagu za prinudni rad u
Nemakoj i Borskom rudniku39.

Feldkomandanturi je neposredno bilo potinjeno delimino motorizovano 859. odeljenje


feldandarmerije (Abteilung 859 Feldgendarmerie). Feldandarmerija js obavljala slubu vojne i
privredne policije, inila linu pratnju i obszbesnje na putovanjima feldkomandanta i njegovih
saradnika, oficira Abvera (Abwehr - kontraobavetajna sluba) i Gestapoa, patrolirala danju i
nou, hapsila i privodila graane po nalogu Feldkomandanture, Gestapoa i Abvera. Osim toga,
ona je prilikom odvoenja rodsljuba iz Logora na Crvenom krstu na Bubanj radi streljanja
obezbeivala kolone kamiona kojima su prevoeni. Oficiri feldandarmerije bili su: Jening,
Kinberger i Vajland40. U gradovima nikog okruga feldandarmerija je bila neposredno
potinjena feldkomandantu, a u Leskovcu i Zajearu krajskomandantima.
U seditu Feldkomandanture postojale su ispostave i teritorijalne komande i drugih ustanova
okupatorske vlasti, koje joj nisu bile neposredno potinjene, ali su sa njom saraivale.
Feldkomandant Botmer bio je i komandant garnizona u Niu.

Sastav Feldkomandanture se menjao i to se vie bliio kraj rata smanjivao. Predlogom


vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, od 14. aprila 19*4. godine, izvrena je njena poslednja
reorganizacija tako to su krajskomandanture 857 u Zajearu i 867 u Leskovcu reorganizovane u
komande mesta I, a Komanda mesta 1/289 u Boru u Komandu mesta II. U Prokuplju je
ustanovljena nova Komanda mesta II, koja je obuhvatila tri sreza u Toplici. U Kladovu i
Jabukovcu ustanovljena je jedna ispostava koja je, pored administrativnih noslova, imala zadatak
povezivanja sa Komandom Gvozdenih vrata u Kladovu.41

23. 36. NOR, XII/1-265.24. 36. NOR, HII/1-265. Po arhivskom dokumentu (AJ, 582/632in. Br.
12, 294) u Krajskomandanturi u Leskovcu bili su: podoficiri Karl Hehlcen, andarm iz Bea,
nadzornik zatvora i Oto Bauer, pravnik iz Berlina i Ursula Bove, tuma.

25. 36. NOR, XII/1-51.

26. Neregistrovani fond Specijalne policije u Niu (dalje NRGFSP), Izvod iz materijala o
nemakim okupacionim jedinicama i ustanovama u Niu.

27. IaN, Mf. 1/66-75.

28. IaN, Komisija za ratne zloine, skraeno fond nosi naziv KOZARA, K2/28.

29. Slobodan Nestorovi, Pod Hisarom, Beograd, 1972, s. 258.

30. NRGFSP, Zapisnik o sasluanju Karl Frajher von Botmera od 25. I 1946. godine, roenog
1880. godine u Grajsvaldu. Uhvatili su ga saveznici juna 1946. godine i predali kao ratnog
zloinca naim vlastima. Osuen je na smrt u Niu i streljan.

31.IaN, KOZARA, K3/180; IaN, Miodrag Petrovi, Ratni zloini u nikom ratnom okrugu,
rukopis.

32. IaN, KOZARA, K4; 36. NOR, 1/4-77.

33. IaN, KOZARA, K3/180-181.

34. isto.

35. IaN, KOZARA, K2/41.


36. IaN, Mf. 1/26.

37. IaN, KOZARA, K2/41; NRGFSP; Dragoljub Mireti, Nemake oruane formacije na
teritoriji nikog okruga, Niki zbornik br. 2, s. 36.

38. IaN, KOZARA, K4/685.

39. NRGFSP, Izvod iz materijala o nemakim okupacionim jedinicama i ustanovama u Niu.

40. IaN, KOZARA, K/41 i 68; NRGFSP (kao pod 39).

41. 36. NOR, HN/4-87

Obavestajna I Policijska Sluzba

Obavetajna i policijska sluba

Ova sluba bila je veoma sloen i razgranat sistem koji ss, uglavnom, sastojao od dva osnovna
obavetajno-policijska kompleksa: politiki obavetajnopolicijski aparat SS i policije, podreen
Glavnoj upravi bezbednosti Rajha (Reichsicherheitshauotamt - RSHA) i vojna kontraobavetajna
sluba (Abwehr) Vermahta (nemakih oruanih snaga). Oba ova kompleksa ne mogu se ni u
okupacionom sistemu u Srbiji posmatrati odvojeno, jer su, razvijajui delatnost svaki po svojoj
liniji, imali isti cilj da meusobnom saradnjom, hapenjem, terorom i masovnim ubijanjem
stanovnitva ugue otpor porobljenog i slobodoljubivog srpskog naroda. S obzirom na intezitet
narodnooslobodilakog pokreta, obavetajno-policijska sluba je i na teritoriji Feldkomandanture
809 bila veoma razvijena, pa emo se osvrnuti na neke njene osnovne karakteristike u ustanove.

Nemake oruane snage imale su u operativnim i teritorijalnim tabovima obavetajna odeljenja,


oznaavana sa Ic (Eins c - jedan c), pa je i taj vid obavetajne slube nosio naziv Sluba Ic. Ona
je bila podreena Vojnom zapovedniku Srbije, odnosno Ic odeljenju njegovog taba u Beogradu,
a imala je detairane Ic oficire u Feldkomandanturi 809 u Niu, krajskomandanturama u
Leskovcu i Zajearu i u krupnijim jedinicama Vermahta. Zadatak joj je bio da prati i ocenjuje
situaciju kod neprijatelja, da titi svoje tabove i podreene im jedinice od neprijateljske
pijunae, da obezbeuje vojne tajne i da se stara o moralu trupa.42

Abverova teritorijalna kontraobavetajna ustanova Ast (Abwehrstelle) Beograd formirala je


svoje obavetajne ogranke na teritoriji Feldkomandanture 809 u najpogodnijem obliku za
obavljanje lokalnih zadataka, koji su nosili nemake nazive: Meldekopf (obavetajni punkt do
etiri lina), Sttzpunkt (uporite), Aussenposten (isturena stanica), Rezidentur itd. Obavetajni
punktovi Meldekopf postojali su u Niu (na elu sa kapetanom Rihterom od februara 1942, a
kasnije Olgom Belovi koja je kod Asta svrila radiotelegrafski kurs), zatim u Boru (gde je bilo i
uporite Leitgruppe AO), u Negotinu (postojala je i Rezidentura Asta), u Zajearu i Kladovu
(gde je postojala i Landposten III/Wi/DO za kontraobavetajnu zatitu plovidbe Dunavom).
Uporita (Sttzpunk) postojala su u Leskovcu i Zajearu, a u Knjaevcu Rezidentura Asta
Beograd.

Tajna vojna policija (Geheime Feldpolizei- GFP) stacionirala je svoj centar u Beogradu pod
nazivom GFP Grupe 20. Kao egzekutivni saradnik Abvera, GFP je hapsila i sasluavala
saradnike NOPa, prikupljala podatke, vrila pretrese i vodila istrage. Ispostava GFP Grupe 20
formirana je u Niu u prvoj polovini juna 1941. godine i egzistirala do reorganizacije oktobra
1942. Kao stareine (komesari) ove ustanove smeljivala su se razna lica (Josef Mohrer, Otto
Eckhart, Jakov Petschar i drugi) a tumai su bili Dragutin Hir, bivi jugoslovenski tehniki
vazduhoplovni oficir, Josip oli i Georg Knipl. Kao i ostale Abverove ustanove GFP je tesno
saraivala sa Gestapoom kome je njen personal prikljuen posle rasformiranja.43

Okosnicu reprssivnog i egzekutivnog okupacionog sistema iile su ustanove SS i policije,


podreene Glavnoj upravi bezbednosti Rajha. Odmah po okupaciji u Beogradu se formira
Operativna grupa Policije bezbednosti i Slube bezbsdnosti za Jugoslaviju - Einsatzgruppe der
Sicherheitspolizei (Sipo) und des Sicherheitsfienst (SD) - skraeno: EG Jugoslawien. Na
okupiranoj teritoriji se formiraju operativne komande (Einsatzkommando, skraeno: EK) Sipo i
SD, kao preteno egzekutivne ustanove, direktivno i nadzorno podreene Operativnoj grupi.

Juna 1941. godine SS kapetan Mandl formirao je pri Feldkomandanturi 809 u Niu ustanovu
Sipo i SD, koju je vodio do septembra iste godine. U istom periodu ef uprave IV (Gestapoa) bio
je SS kapetan Engelman, pod ijim rukovodstvom su izvrena prva streljanja na Delijskom visu
u julu i avgustu 1941. godine i poelo ureivanje logora na Crvenom krstu. Prvo sedite Sipo i
SD i u njihovom okviru Gestapoa, bilo je u zgradi Moravske banovine, gde je bila i
Feldkomandantura. Deo osoblja bio je u Vladimira Nazora br. 10, a novembra iste godine seli se
najveim delom i u Lejaninovu broj 41 (sada Stanka Paunovia), gde su gestapovci stanovali i
hranili se u svojoj menzi.

Od septembra 1941. do marta 1942. godine ustanovom Sipo i SD i Gestanoom u Niu rukovodno
je SS kapetan Hamer (Hammer), rodom iz tetina, star 35-40 godina, sa brazgotinom na licu. Od
oktobra 1941. godine do reorganizacije njegova ustanova nosi naziv Einsatzkommando Sipo i
SD. Zatvorenici su dobro upamtili Hamerovo oholo ponaanje i njegov korba, kojim je
nervozno lupkao po izmi i nemilosrdno tukao ljude. Na apelplacu vrio je smotru postrojenih
logoraa i tukao zbog nedovoljno ispruene ruke ili loeg poravnjanja, zbog pogleda, dugmeta i
slino, drao im govore o uspesima nemake vojne sile na frontu i pretio. On je pripremio logor
za masovno dovoenje uhapenih, sproveo prvo masovno hapenje talaca u Niu, izabrao i
organizovao stratite na brdu Bubanj, kraj Nia. Posle proboja logora na Crvenom krstu, 12.
februara 1942. godine, naredio da se masovno streljaju Srbi i Jevreji.

Dolaskom u Beograd, februara 1942. godine, SS generala Augusta fon Majsnera (August von
Meyszner) i uspostavljanjem njegovog nadletva Vieg voe SS i policije reorganizuje se sistem
Sipo i SD u Srbiji, poveavaju se njegove nadlenosti i uticaj tako da se celokupni sastav
okupatorskog reima oslanjao na taj policijski sistem. Reorganizacija, u stvari, poinje oktobra
1941. godine, kada se u Beogradu spajaju EG i EK u jedno nadletvo. Dolaskom Majsnera to
nadletvo se konano formira pod nazivom Zapovednik Sipo-a i SD-a (Befelshaber der Sipo und
des SD, skraeno BdS) na elu sa SS pukovnikom dr Emanuelom eferom (Emanuel Schffer).
Ispostave BdS formirane su i na ovoj teritoriji, u Boru, Kladovu, Leskovcu, Niu i Zajearu.41

BdS je bio podreen Majsneru, koji je zapamen po tome to je u Srbiji eleo da stvori prazan
prostor" i po izjavama da ne moe da spava dok ima ivih Srba izmeu 18 i 60 godina". On je
do druge polovine 1942. godine stvorio jo sloeniji i brojniji aparat policije iju e okrutnost
narod dobro osetiti u svojim stradanjima. On je inicirao mnoga nareenja za masovne odmazde i
streljanje zatvorenika iz logora u Niu i u drugim mestima.

U sastavu BdS-Beograd delovalo je odeljenje IV Gestapo (Geheime Staatspolizei, Tajna dravna


policija), kojim je rukovodio SS major Bruno Satler (Bruno Sattler). Glavni zadatak Gestapoa
bio je suzbijanje politikih protivnika i organizovanje obavetajne slube protiv njih. On je
kontrolisao rad ispostava BdS-a u celini, gestapovci su bili na elu tih ispostava, oni su
odluivali o sudbinama ljudi, o hapenjima i dovoenju u logor na Crvenom krstu, o streljanju i
interniranju logoraa. Gestapo je imao iroku mreu agenata, uvlaio se svuda, u organizacije i
udruenja, u sva velika preduzea, kontrolisao PTT saobraaj. Pored drugih oblika komunikacija,
njsgovi predstavnici su jedanput meseno prisustvovali konferencijama u Beogradu. Zbog
irokih ovlaenja Gestapoa u okviru Vs!5, naroito u suzbijanju NOPa, mi emo BdS
posmatrati kroz delovanje Gestapoa koji je bio sinonim represivnog i egzekutivnog sistema SS i
policije i njegova okosnica.
Od marta do juna 1942. godine ef ispostave Vs!5 i Gestapoa u Niu bio je SS kapetan Brant
(Heinrich Brandt), notorni alkoholiar. Njegovim dolaskom formacija Sipo i SD
(Einsatzkommando) prerasta u ispostavu BdS, od Feldkomandanture osamostaljenu ustanovu,
koja je nosila przo naziv Aussenkommando, a od jeseni 1942. godine Aussendienstelle.
Ispostava je imala dosta personala, radiostanicu, logor, odravala je vezu radi kontrole sa ostalim
nemakim ustanovama, sa Specijalnom policijom, SDS, okrunim naelstvom i drugim.

Najdue od svih, od juna 1942. do septembra 1944. godine, ef Ispostave BdS-a i Gestapoa u
Niu bio je SS porunik (Obersturmfher) Erih Vineke (Erich Wienecke), pravnik, rodom iz
Hamburga, star 45 godina. Preiveli logorai svedoe da je bio najkrvoloniji nacista. Pod
njegovim rukovodstvom izvrena su mnoga masovna streljanja 1942. i 1943. godine. Njegova
vodilja je bila Firer i nacionalsocijalizam iznad svega i pre svega". Intervencije za logorae
retko su kod njega uspevale. esto js govorio da Srbe i Cigane treba unititi. U logor je, u
odreeno vreme, najee dolazio fijakerom, a prevoz je plaala nika optina45.

Sekretar Gestapoa za sve vreme rata bio je potporunik Oto Ersil, rodom iz Berlina, a komesar
Gestapoa i koncentracionog logora 1942. godine bio je major Hori Benc iz tetina. Major N.
Liht, predsednik ratnog suda, bio je takoe Jedna od vanih linosti Gestapoa.

Isledne i izvrne sudije u Gestapou bili su: Hanc Degert, iz Hanovera, star 35 godina, zamenjivao
je efa Gestapoa, i Julije Eriho, specijalista za jevrejska pitanja46. Svedoci govore da je bio
veliki zloinac. Blistao je od zadovoljstva kad otkrije i zatvori nekog preostalog Jevrejina. Lino
je sasluavao Jevreje, traio da priznaju gde su se skrivali. Jednu Jevrejku je uhvatio poslednje
godine rata. Hvalio se kako ima dobar njuh. Streljao ju je u logoru. Po zlodelima je upamen i
gestapovac Feliks.

Tumai i agenti Gestapoa bili su folksdojeri: Ervin Francezi, student medicine iz Rume, star 35
godina, koji je imao veliki uticaj u Gestapou, bio je naoko uglaen ali okrutan prema ljudima;
Jozef Filka, star 30 godina; Stevan (tefan, Svetozar) ivkovi, oficir bive jugoslovenske
vojske, nemilosrdno tukao zatvorenike na sasluanju; Stefan Dankovi, iz Paneva, star 23
godine, Ludvik Sofeji, iz Banata; Karlo Ungar, koji je uoi rata iveo u Niu sa porodicom,
pored ostalog bio je jedan od rukovodilaca streljanja na Bubnju i drugi47.
Od velike koristi Gestapou bili su i ostali folksdojeri iz Nia. Nosili su na rukavu traku sa
kukastim krstom, bili povlaeni i korieni gde god Je bilo potrebno. Uoi rata u Niu je bilo
ukupno 24 folksdojerske porodice sa 80 lanova. Bavili su se zanatima, imali dobre zarade, ali
su se ipak stavili u slubu faizma. Za vreme rata u Niu je bilo folksdojera i iz Makedonije i
Vojvodine, tako da se njihov broj poveao na 670. Voa mesne folksdojerske grupe bio je
tefan Bauer, lini tuma feldkomandanta, a kasnije tuma u ratnom sudu. Svedoci su ga
upamtili po folksdojerskoj uniformi. Zbog aktivne saradnje sa okupatorom, skoro svi su, po
osloboenju, pobegli iz zemlje. Pet folksdojera su bili izraziti ratni zloinci48. Kao poznavaoci
mesnih prilika bili su od velike koristi nemakoj obavetajnoj slubi, posebno gestapovcima.
Beliki broj svedoka govori da su od porodica uhapenih za sebe i svoje pretpostavljene uzimali
velike sume novca i namirnica (mast, meso, rakiju, vino) da bi pomogli" u spasavanju nekog
zatvorenika. Uzete namirnice (kasnije i raznu drugu vrednu robu, delove nametaja i
pokuanstva) slate su u velikim koliinama u Nemaku.

Najvanija uloga Dravne tajne policije bila je obraunavanje sa NOP-om. U uputstvu efa
Slube bezbednosti od 21. oktobra 1941. godine kae se: Suzbijanje ilegalnog komunistikog
pokreta spada iskljuivo u nadlenost Policije bezbednosti, uz eventualnu saradnju sa policijom
dotinog kraja." Radi toga treba stvoriti mreu oblasne slube Dravne tajne policije, razgranatu
preko cele teritorije", s tim da se naroito koriste za ovu slubu oni koji su doli iz ilegalnog
pokreta". Zbog toga je Gestapo vrio pritisak na mnoge zatvorenike da bi ih pridobio za
izdajniki rad.49

U nadlenosti Gestapoa bila je i cenzura privatne pote, preko koje je dolazio i do podataka i
povoda za hapenja. Kontrolor telegrama bio je podoficir Valter Metkanes. Za cenzuru su bili
zadueni folksdojeri i gestapovci Svetozar ivkovi i Karlo Ungar, koji su kontrolisali desetak
cenzora, od kojih su neki postaveljni po njihovom zahtevu. Cenzorima je stalno pretila opasnost
od hapenja, te su zato iznalazili razloge i naputali taj posao.

Pota iz nadletava nije cenzurisana, a sva ostala je klasificirana. Pota iz Makedonije, Bosne,
Hercegovine i drugih krajeva van Srbije, zadravana je i obeleavana sa " (verc). Ostala je
otvorena i po sadrini obeleavana sa K" (komunisti), DM (drainovci), bez potpisa sa A"
(anonimni), a zatim predavana gestapovcu na prouavanje, koji je zatim zatvarao i slao
adresantu, dok je sumnjiva zadravana i na osnovu nje preduzimane policijske mere. Na ovaj
nain su pisma cenzurisana i u drugim potama na teritoriji Feldkomandanture 809.50 Poznato je
da su na osnovu tako zadravanih pisama uhapeni dr Dragoljub Dimkovi, hirurg nike bolnice,
i potpukovnik bive jugoslovenske vojske Ninkovi, koji je 1944. godine streljan na Bubnju
zbog dopisivanja sa sinom, prebeglim u Englesku iz nemakog zarobljenitva.
Do formiranja ispostava BdS poslove bezbednosti u Leskovcu, Zajearu, Knjaevcu, Negotinu,
Aleksincu i Prokuplju vodila je feldandarmerija, pod rukovodstvom krajskomandantura,
odnosno ortskomandantura u tim mestima. Od 12. maja 1942. godine u Leskovcu deluje Okruna
policijska uprava BdO Beograd, koja je sa kapetanom Verhmanom radila na suzbijanju NOP-a i
kontrolisala SDS, a od leta 1942. godine deluje ispostava BdS na elu sa SS podoficirom
Nadlerom, koga je kasnije zamenio SS podoficir Adolf Dajerler, pa su zatim bili Rihard
Butgerajt (Richard Butgereit), Fajtrizer (Feistrizer) i na kraju, do maja 1944. godine SS
porunik Drekol (Drecoll). S obzirom na veliku aktivnost NOPa na ovom podruju, ova
ispostava je imala stalnu radiovezu sa BdS-om u Beogradu. Pored bliske saradnje sa
Krajskomandanturom i Policijom poretka, ispostava se u radu oslanjala na kvislinku vlast, a
naroito na okrunog naelnika ivojina uria i Veru Pei, predratne nemake agente RSHA.
Vera je radila po vie linija (i za Abver i BdS-Beograd), ubacivana je u Kukaviki NOP odred i
na neke sastanke, zbog ega je, o tome neinformisana, Specijalna policija bila uhapsila, ali je
brzo pustila na intervenciju BdS. Uhapsili su je etnici DM Gorskog taba 11. novembra 1943.
godine i streljali posle nekoliko meseci.

Ispostava BdS Kladovo-Negotin-Zajear formirana je za zajearski okrug maja 1942. godine, sa


seditem u Kladovu, radi obezbeenja plovndbe na Dunavu. U poetku je njome rukovodio SS
podoficir Rudolf Grosman. Avgusta 1942. godine preselila se u Negotin, sluila se sreskim
zatvorom u Zajearu, a imala je i logor za zatvorenike. Maja 1944. godine seli se iz Negotina u
Zajear.52

Pod neposrednim rukovodstvom Gestapoa bio je koncentracioni logor u Niu, a upravu logora
inili su gestapovciefovi logora, izvrne sudijs i komandanti logora, koji su se tokom rata
menjali.

Osim ustanova Abvera i RSHA, dolaskom SS generala Majsnera formirana je u Beogradu i


ustanova Policije poretka (Ordnungspolizei) kojom je rukovodio Zapovednik policije poretka
(Befehlshaber der Ordnungspolizei, skraeno: BdO), koji je bio podreen Majsneru. U Niu je
BdO imao Oblasnu policijsku komandanturu (Polizeigebietskommandantur BdO), kojoj su bile
podreene okrune policijske uprave (Polizeikreistelle BdO) u Leskovcu i Zajearu formirane u
maju 1942. godine. Policija poretka imala je svoju obavetajiu slubu, obavljala policijske
zadatke, vodila aktivnu borbu protiv NOPa, kontrolisala je SDS, tesno je saraivala sa
ispostavama BdS, dajui jedinice za pretrese i odmazde, obezbeivala je elezniki saobraaj i
vojnoprivredne objekte.53
Ove policijske jsdinice u jugoistonoj i istonoj Srbiji delovale su kao kaznena ekspedicija,
angaujui i kvislinke formacije, etnike, SDS, SDK, Ruski zatitni korpus, a nekad
sadejstvujui i sa Vermahtom. Prve formacije Policije poretka stigle su u Srbiju juna 1941.
godine (64. rezervni policijski bataljon) sastavljene od etiri ete pomone policije
folksdojera.54

O ulozi i zadacima tih snaga u guenju ustanka u Srbiji bilo je govora na sastanku u Niu, 21.
jula 1941. godine, sa feldmaralom Listom, koji je prolazio kroz Srbiju sa nemakim
komandantom Vie komande za naroitu upotrebu LXV generalom Baderom i generalom
andarmerije Hofmanom. Zakljueno je da za borbu protiv partizana treba prvenstveno da se
koriste Operativne grupe (Einsatzgruppe) Sipo i SD, zatim jedan policijski bataljon od tri ete i
vojna andarmerija, uz angaovanje svih kvislinkih formacija.55

U prvoj polovini 1942. godine odlaze iz Srbije neke peadijske divizije Vermahta, ali
stacioniraju se tri policijska puka BdO, koji su bili pod komandom generala Majsnera. U
njihovom sastavu bilo je i pomonih policijskih bataljona koje su, pod komandom nemakih
oficira, inili folksdojeri, beloemigranti i Albanci u nemakoj uniformi.56 Razvojem ustanka na
jugoistoku Srbije, u Niu su, tokom 1942. godine, jaale nemake policijske snage za
intervenciju na terenu.

U Niu je Oblasna policijska komandantura BdO, pod komandom Ota Vejhovera, bliskog
saradnika generala Majsnera, uhvaenog i osuenog posle rata na smrt, organizovala este akcije
ienja terena u svrljikom, leskovakom i prokupakom kraju, teroriui stanovnitvo.57 U
mnogim takvim poterama, krajem 1942. i poetkom 1943. godine, ta policija je, zajedno sa
kvislinkim jedinicama, pohapsila i doterala u logor na Crvenom krstu preko 2000 lica, od kojih
je oko 70 streljano na Bubnju, dok su ostali internirani u logore u Nemakoj.58 U Niu je bilo i
sedite zloglasnog bataljona Oranienburg".59

42. Dr Jovan Marjanovi, n. d., s. 29 i 42; 36. NOR, XII/4-45; NN, Nemaka obavetajna sluba
IV, Beograd 1959.

43. N. N, Nemaka obavetajna sluba IV, Beograd 1959.

44. Isto.
45. IaN, Mf. I/510-529; KOZARA, K2. Gestapovce je vozio fijakerom ivojin Aranelovi iz
Nia, kasnije uhapen i ingerniran u Nemaku. Sa n>im je iz Kneice bilo u logoru 11 lica.
(NmN, izjava Aranelovia nkl.)

46. Isto, KOZARA, K-2/68.

47. IaN, KOZARA, K-1/18 i 42.

48. IaN, KOZARA, K-3/148-153, K2/41 i 68. (Tumai u Feldkomandanturi 809 bili su i ovi
folksdojeri: N. Vidrinski, Eliza Gruber, N. Rudi, Dragutin Hir, a u Gradskom poglavarstvu
Anka Bajeti).

49. 36. NOR, I/2-46.

50. Arhiva Okrunog suda u Niu, K-96/48, Presuda Ljubii Joksimoviu, efu cenzure pote
broj 1 u Niu, koja je ponitena posle albe (uhapsili ga Nemci jula 1944. godine i predali
logoru).

51. N. N, Nemaka obavetajna sluba IV, Beograd, 1959.

52. Isto.

53. Isto.

54. 36. NOR/3-126.

55. Venceslav Glii, Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1970, s.
12.

56. 36. NOR, XII/3-126; Dr Jovan Marjanovi, n. d s. 125.

57. Narodni list br. 199 od 24. aprila 1948, i br. 43 od 21. IV 1945. g. (Ratnog zloinca Ota
Vehovera, Vojni sud je osudio na smrt streljanjem).

58. D. ivkovi, D. Dejanovi, M. Milovanovi. . Stamenkovi. Ni u vihoru oslobodilakog


rata, Novi Sad, 1968. (dalje: Grupa autora, Ni u vihoru. .) s. 320.

59. dr Milivoje Perovi, Leskovac u ratu i revoluciji, Beograd, 1968, s. 90.

Vojne Jedinice

Ni je bio sedite nemakih posadnih (teritorijalnih) jedinica, koje su obezbeivale red i poredak
u pozadini fronta, interveniui na terenu protiv partizanskih odreda. Ubrzo posle okupacije
Srbije, nemaka II armija je upuena na istoni front, a na njeno mesto dole su tri posadne
divizije (704, 714. i 717.) pod komandom Vie komande za naroitu upotrebu LXV na elu sa
generalom artiljerije Baderom. Sedite taba 717. divizije bilo je u Nikoj Banji od 3. juna 1941.
godine.60 Njeni delovi intervenisali su prilikom pojave partizanskih odreda, hapsei i teroriui
stanovnitvo.61

Iz pregleda o lokaciji nemakih vojnih ustanova, komandi i jedinica od 19. avgusta 1941. godine
vidi se njihov sastav u Niu.62

Nemaku 717. peadijsku diviziju 10. septembra 1942. godine smenjuje novoformirana
folksdojerska SS divizija Princ Eugen". Maja 1943. godine u Ni su doli jedna nemaka
motorizovana jedinica i jedan transport od 300 avijatiara, koji su smeteni u Komrenu, kod
aerodroma, na kojem je bilo oko 30 aviona. U Svetosavskoj osnovnoj koli bila je protivavionska
odbrana.63

U Niu je 1941. godine bilo sedite taba bataljona 920 zemaljske odbrane (Landesschtzen),
koji je imao est eta, rasporeenih u Srbiji. Bataljon je bio potinjen Vioj komandi za naroitu
upotrebu,64 a njegove ete su dislocirane po potrebi i proceni komandanta Srbije. Na dan 1.
februara 1942. godine na ovom podruju su bile etiri ete bataljona 920, po jedna u Niu,
Leskovcu i Zajearu i jedna, verovatno, u Knjaevcu, za zatitu rudnika. Iz nemakih izvetaja o
akcijama vidi se njegova aktivnost 1941. godine. Prilikom ienja terena u deglovu i Lebanu
peta eta je sredinom novembra 1941. godine odvela 68 talaca.65 Posle napada partizana na
elezniku stanicu u Paliluli, 16. septembra 1941. godine, delovi bataljona hapse oko 100
stanovnika ovog i susednih sela. U toj akciji su sadejstvovali sa delovima 717 p.d. i
dobrovoljakim brzopoternim lovakim odeljenjem tzv Lovake komande (Jagdkommando),
koje su inili borci do kraja". Ono se kretalo kamionima, iznenada pojavljivalo i isezavalo,66 a
formirano je prema potrebi.

U izvetaju komandanta nemakih trupa za naroitu upotrebu, od 12. GH 1941. godine.


registruju se hapenja koja su izvrili njegovi bataljoni u blizini Prokuplja (5 komunista) kod
Kruevca (6), po drugi put kod Kruevca (7), kod Zlota zarobljeno 14.67 Nemakih posadnih
oruanih formacija je za vreme rata bilo nekada manje, a nekad vie. One su bile strah i trepet za
stanovnitvo kraja u koji su dolazile kao kaznena ekspedicija, sve su odvodile rodoljube u logor.
60. Dr Jovan Marjanovi n. d., s. 27.

61. 36. NOR, 1/1s. 661, izvetaj 717. nem. p. d. o rezultatima akcije od 1-30. IX 1941; IaN,
kopija Mf. VII, Minhen 41628-695.

62. 36. NOR, HII/1-116 OD 19. VIII 1941.

63. Grupa autora, Ni u vihoru, s. 513-514.

64. 36. NOR, HII/1-247.

65. 36. NOR, HII/1-257.

66. 36. NOR, HII/1-109; 1/1s. 661.

67. 36. NOR, 1206 od 20. X 1941; Grupa autora, Ni u vihoru s. 116 (Komanda nemake
pozadine bila je smetena u Nikoj tvravi).

Banska Uprava Okruzna I Sreska Nacelstva I Opstine

Banska uprava, okruna i sreska naelstva i optine

Zauzevi nau zemlju, Nemci su u Srbiji privremeno zadrali dotadanju


administrativnopolitiku podelu i administrativno-upravni aparat, koji se odmah stavio u slubu
okupacionih vlasti. Tu kvislinku upravu Nemci su koristili za prikupljanje obavetenja o NOPu i
kao izvrioca njihovih naredbi i zahteva.

Tako je u Niu nastavila rad Uprava Moravske banovine, a za vrioca dunosti bana postavljen je
njen dotadanji mobilizacijski oficir Milan Kosti. On trai da sve njemu podreene vlasti odre
to je mogue bolji koktakt sa predstavnicima nemake vojne sile"68 i da se obezbede sredstva
za dounike koji su odlazili na teren da vide gde su odmetnici".69 Preko banske uprave su
sreskim naelstvima i kvislinkim formacijama prosleivana nareenja Feldkomandanture 809 i
Ministarstva unutranjih poslova Nedieve vlade.

Zbog nemoi da ugue ustanak naroda, dolo je do reorganizaciJ'e i provere kvislinkog


administrativnoupravnog aparata, poev od banovine, pa preko sreskih naelstava i optina do
policiJ'e i kvislinkih vojnih formacija, sa ciljem da se utvrdi stvarna spremnost njihova za
borbu protiv komunizma". Nedieva vlada je traila bolja reenja za organizaciju
administrativnopolitike vlasti, pa u tom smislu 26. decembra 1941. godine dolazi do ukidanja
banovina i do nove podele Srbije na 14 okruga.

Na teritoriji Feldkomandanture 809 obrazovana su tri okruga: niki, zajearski i leskovaki. Za


naelnika nikog okruga postavljen je ljotievac edomir Mladenovi, do tada jedan od
naelnika Banske uprave, a posle njega Jovan Barjaktarevi koga su pripadnici DM izdali
crvenoarmejcima kod Ranja, prilikom osloboenja 1944. godine, kako bi otklonili sumnju da su
i oni izdajnici i ugrabili priliku da pobegnu. Naslnici leskovakog okruga su bili Sreten
Stranjakovi, zatim Slavoljub Popovi i ivojin uri, pukovnik bive jugoslovenske vojske,
agent VdS, koji je aktivno uestvovao u guenju Uike republike. Naelnik zajearskog okruga
bio je potpukovnik Vladimir Nekovi.

Osim obaveze da omogue normalan privredni i ostali ivot, okruna naelstva su bila posebno
obavezna da preduzimaju sve politike i policijske mere u borbi protiv komunizma". U tom
smislu ona su bila koordinator svih akcija kvislinkih organa vlasti i njihove saradnje sa
nemakom vlau, izvravala su nareenja i zahteve Feldkomandanture 809 preko podreenih
ustanova i organa, a preko Komande SDS u Niu organizovala su i usmeravala akcije kvislinkih
vojnih formacija protiv partizana, koje su voene zajedno sa bugarskim i nemakim
jedinicama70.

Iz jednog sauvanog spiska obavetajaca od 10. juna 1942. godine vidi se da je Okruno
naelstvo u Niu imalo na terenu konfidente, najee predsednike optina i lanove optinskih
uprava po selima, koji su, uglavnom, imali zadatak da obavetavaju o pojavi i kretanju partizana.
Oierativne poslove, na osnovu prikupljenih podataka, obavljali su policijski pisari sreskih
naelstava, pod kontrolom naelnika. Oni su vodili dosijea za sumnjiva lica, hapsili, oslobaali,
donosili odluke o slanju u logor i interniranju saradnika NOPa, zarobljenih partizana i njihovih
porodica71. Za takve zadatke bili su okupatoru potrebni najbolji kadrovi", pa su zato vrene i
este personalne promene.

Narod je zapamtio mnoge ratne zloince iz sastava sreskih naelstava i prijavio ih posle rata
Komisiji za utvrivanje ratnih zloina, od kojih bar one najokrugnije treba pomenuti. Tako su u
aleksinakom srezu po zlu naroito bili poznati sreski naelnici Krunoslav Oavkovi, koji je za
svoja nedela platio glavom jo na poetku ustanka, i Zdravko urovi. Organizatori
neprijateljskog rada u moravskom srezu, koji su mnogo ljudi oterali u logor, bili su sreski
naelnik Svetozar ivkovi, ljotievac, koji je sa sreskim pisarom Budimirom Stojanoviem
Glavom, mnoge partizanske porodice u crno zavio. Kada je posle rata uhvaen, doveden i u
jutarnjim asovima okovan skinut iz voza, zaas se skupila masa sveta na stanici, elei da ga
linuje, a mnogi radnici nikih fabrika iz toga kraja nisu otili toga dana na posao, jer su zbog tog
dogaaja zakasnili na lokalni voz.

Zbog intenzivne aktivnosti Ozrenskog NOP odreda na sokobanjskom podruju, okupatorske


formacije sa domaim kvislinzima hapsile su i odvodile u Ni u zatvore i logor mukarce iz
mnogih sela, koje su streljali ili internirali u nemake logore, iz kojih se mnogi nikad vie nisu
vratili. Za te zloine narod je, pored Nemaca i Bugara, najvie osuivao sreskog naelnika
Radivoja Radia, zatim Spasia i sreskog iisara oku Moloa, koji su zbog nedela dobili
zasluene kazne. Masovni zloini u svrljikom srezu su izvreni kada su, aprila 1942. godine,
Milan Aimovi i Veliboo Joni doveli u ovaj srez za sreskog naelnika Pavla Vitorovia,
ljotievca i lana Kluba nacionalsocijalista u Niu. U belopalanakom srezu se po angaovanju u
masovnim hapenjima naroito isticao sreski naelnik Velibor Vasojevi koji je lino sasluavao
ljude i slao ih u logor.

Okrug leskovaki (srezovi: leskovaki, vlasotinaki, jablaniki, kosaniki i prokupaki) bio je,
zbog masovnog razvoja NOPa i velike slobodne teritorije, u centru panje okupatora i njegovih
pomagaa, koji su nastojali da na elo upravnog aparata dovedu svoje najsigurnije ljude, kao to
su bili sreski naelnici Petar Stojanovi Brzi u kosanikom i ivota Peri u jablanikom srezu.

68. IaN, Mf. 1/233.

69. IaN, Mf. 3/126.

70. NRGFSP; Novo vreme" od 26. XII 1941., (Podela Srbije na okruge.

71. NRGFSP.
Specijalna Policija I Ljoticev Narodni Pokret Zbor

Specijalna policija i Ljotiev Narodni pokret Zbor"

Najpouzdaniji saradnici okupatora u guenju NOPa, punjenju zatvora i logora, bili su Specijalna
policija i organizacija Dimitrija Ljotia Narodni pokret Zbor". Opti odeljak Uprave policije u
Niu, na elu sa policijskim komesarom ljotievcem Mirkom ivanoviem, koji je pre rata vodio
borbu protiv komunista i naprednih snaga, prerastao je u tzv. Specijalnu policiju, koja se aprila
1942. godine izdvojila i smestila u posebne prostorije blizu betonskog mosta, u Ulici knjeginje
Ljubice (sada Oktobarske revolucije) br. 13. Veoma tesno je od poetka rata saraivala, kao njen
ogranak, sa Specijalnom policijom Uprave grada Beograda, koja je pre rata pripremana,
uglavnom, za borbu protiv KPJ, te je dobro poznavala mnoge predratne komuniste. Sa svojim
personalom bila je najveim delom instrumenat Gestanoa i Feldkomandanture 809. Specijalna
policija bila je samostalna i ovlaena za hapenja i gonjenja saradnika NOPa, ne samo na
teritoriji nikog okruga, nego i na podrujima Knjaevca, Zajeara, Negotina, Toplice, Leskovca,
odnosno na celoj teritoriji Feldkomandanture 809.

Mada su sva odeljsnja Uprave policije, nastavivi rad u skoro istom predratnom sastavu, vodila
borbu protiv komunista i NOPa, Opti odsek Uprave policije, poznat kao Specijalna policija,
iskljuivo se bavio politikim kriminalom". Tim poslom bavili su se II upravno odeljenje
Moravske banovine i policnjska odeljenja okrunih naelstava. Meutim, ef Specijalne policije
Mirko ivanovi je preko Uprave policije najse direktno slao izvetaje o politikom
kriminalu" Ministarstvu unutranjih poslova, Odeljenju za zatitu dravne bezbednosti u
Beogradu, odnosno svojoj centrali pri Upravi grada Beograda. On je bio lino odgovoran za ovu
problematiku.

Izuzimajui trenutno iz razmatranja Specijalnu policiju, koja je imala poseban trstman,


organizacioni sastav Uprave policije, smetene u Duanovoj ulici br. 52, bio je sledei:

1. Uprava policije sa odsecima (upravnik policije, sekretar, opti odsek, odsek krivine policije,
administrativni odsek, trgovinski odsek, izvrni odsek, prijavni odsek, odsek za odjave, zbor
agenata, komesarijat policije u Nikoj Banji).

2. Komesarijat eleznike policije u Niu.


3. Komesarijat eleznike i pogranine policije u Beloj Palanci. Ostali organi policije su bili: Sud
dobrih ljudi, Civilna straa,

Organizacija narodne bezbednosti, Predstojnitvo gradske policije, policijske kole (okruna u


Niu, sreske u Aleksincu i Pirotu) i Sluba graanske zatite72.

Brojno stanje Uprave policije se menjalo. Na platnom spisku za septembar 1941. godine nalazio
se 51 slubenik73, a po drugom dokumentu74 bilo je 58, dok ih je kasnije, po jednom platnom
spisku iz 1943. godine, bilo preko 130. Na zahteve ljotievaca upravnici policije su se esto
menjali.75

Meu saradnicima okupatora razvio se neverovatan sistem uzajamnog denunciranja, u emu su


ss naroito isticali ljotievci. Raznim kanalima dostavljane su nemakim i kvislinkim
obavetajnim organima najfantastinije optube, iza kojih je stajala borba za vlast i poloaj. U toj
borbi ljotievci su eleli da za upravnika policije doe njihov ovek, Mirko ivanovi, to je
nailazilo na veliki otpor zvaninih krugova oko Nedieve vlade. No, ivanovi je u Niu i bez
toga za sve vreme rata bio najsigurniji oslonac okupatora. Januara 1943. godine za upravnika
policije postavljen je ore orevi, koji je kao nemaki eksponent puten iz zarobljenitva.
Posle njega, tek februara 1944. godine, upravnik itave policije postao je Mirko ivanovi i na
toj dunosti bio do bekstva iz Nia septembra iste godine, kada ga je zamenio Andra
Milutinovi.79

Pri upravi policije bio je zbor agenata koji su veoma usko saraivali sa Specijalnom nolicijom,
zbog ega su mnogi osueni na smrt ili due kazne zatvora. Na elu zbora agenata bio je Janko
Pukmajstor, rodom iz Slovenije i oenjen Nemicom, koji je doao u Ni iz Zagreba 1940. godine.
On je sprovodio nareenja za hapenja pripadnika NOPa, zbog ega je posle rata osuen na
smrt.77

Specijalna policija je, u okviru Uprave policije, imala poseban tretman i posebnu ulogu u
okupacionom sistemu, koja se sastojala u otkrivanju i nemilosrdnom gonjenju i unitavanju
saradnika partizanskih odreda i NOPa. Na tome je radila u sledeem organizacionom sastavu:
a) Upravnik, zamenik i agenti,

b) policijska straa: I, II, III i IV policijska stanica. Specijalna policija je radila samostalno i to,
uglavnom, u ovom personalnom sastavu:

Mirko ivanovi, ef Specijalne policije za vreme rata, emigrirao u Brazil (San Paolo); roen u
Pirotu 1905. godine, pre rata doao u Ni, u ogranak Specijalne policije Uprave grada Beograda.
Imao je zvanje vieg policijskog ko.mesara. Svu evidenciju o zatvorenicima drao je kod sebe.
esto je i sam odluivao o masovnim hapenjima saradnika NOPa i o tome ko e biti streljan.
Koliko je u tome bio samostalan govori i injenica da esto nije uvaavao intervencije ni viih
organa da nekog pusti iz zatvora. Tako je, da navedemo primera radi, lino odgovorio
Ministarstvu unutranjih poslova da nema uslova za putanje Dragojlovia Dragoljuba,
uhapenog zbog komunizma". Bio je u stalnoj vezi sa Gestapoom i Feldkomandanturom 809,
odravao je sastanke sa agentima, primao od njih izvetaje o situaciji na terenu i odlazio dva puta
nedeljno nemakim vlastima na referisanje, odravao vezu sa SDS, etnicima Koste Peanca i
ostalim saradnicima okupatora. Drao je i politike govore na skupovima u Niu i drugim
mestima, pobijao materijalistiko shvatanje sveta", nekad omalovaavao borbenu spremnost
jedinica SDS, a veliao dobrovoljake (ljotievske) odrede, to je izazivalo revolt u redovima
SDS i DM.78

Andra Milutinovi je bio pomonik efa Specijalne policije i jedini ivanoviev zamenik, sa
kojim je tesno saraivao i od koga je primio Upravu policije posle njegovog bekstva. Osuen je
na smrt i streljan.

Vlada Popovi, zvani ira, pred kraj rata je nekoliko meseci bio ef Specijalne policije, koja je
imala vie agenata i dounika.79

Stanovnitvo jugoistone Srbije je posebno dobro upamtilo teror agenata Specijalne policije iz
Beograda, koji su, kao eksperti, doli na ispomo Specijalnoj policiji u Niu. Zajedno sa njom
oni su, februara i marta 1942. gocine, organizovali otkrivanje partijskih i skojevskih organizacija
u gradovima i izvrili masovna hapenja. Bili su to: Nikola Gubarev, komesar Uprave grada
Beograda, Boko Bearevi, ef komunistikog odseka UGB, Ljubia Petrovi, Petar
Damnjanovi i Svetolik Popovi, agenti.
Specijalna policija iz Nia imala je dobru vezu sa policijskim agentima i ljotievcima sa podruja
itave istone i jugoistone Srbije, koji su u zatvore poslali mnoge aktiviste NOPa. Jula 1941.
godine formirano je u Leskovcu Predstojnitvo policije sa predratnim agentima, koji su se odmah
stavili u slubu okupatora, ali je bilo pojedinaca koji su uinili dragocene usluge NOPu.80

Opti odssk Uprave policije, odnosno Specijalne policije, raspolagao je spiskom istaknutih
komunista iz cele zemlje, sa linim opisom, generalijama, slikama i drugim podacima o njima.
Policija je kontrolisala ne samo njih, ve i one koji su naklonjeni njima".81

Primenjujui veoma surove metode prilikom sasluavanja zatvorenika, Specijalna policija je


dolazila do mnogih podataka, te je tako imala dosta dobar uvid u aktivnost NOPa i partizanskih
odreda. Takoe je pratila ponaanje sumnjivih pripadnika raznih kvislinkih formacija,
izvetavajui njihove komande o nalazima, radi dalje potrebne kontrole".82 Ona pe hapsila
drainovce, to je, u izuzetnim sluajevima njihovog nelojalnog ponaanja, bio posao Nemaca i
Bugara.

Posle istrage u Specijalnoj policiji, uhapena lica su odvoena u Kazneni zavod na izdravanje
kazne ili u nemaki koncentracioni logor na Crvenom krstu, radi streljanja ili interniranja. Jedan
broj mlaih zatvorenika upuivan je na prevaspitanje" u Smederevsku Palanku, u Zavod za
prinudno vaspitanje omladine"83. Zatvorenici su predavani koncentracionom logoru uz
potvrdu84.

U otkrivanju i hapenju ilegalnih radnika KPJ i SKOJa i uopte u progonu saradnika NOPa,
najrevnosniji saranici Specijalne policije i Gestapoa bili su ljotievci, lanovi Narodnog pokreta
Zbor", koji su u Niu, nikom podruju i ire bili meusobno povezani, a isto tako i sa svojom
centralom u Beogradu. Disciplinovano i fanatino su bili privreni linosti i ideja.ma Dimitrija
Ljotia. Njihova osnovna naela su - kako u izvetaju kae nemaki komandant Srbije - borba
protiv slobodnih zidara, Jevreja, protiv komunista, protiv zapadnjakog kapitalizma i njegovih
oblika dotrajalosti".85

Predsednik ljotievske organizacije u Niu bio je trgovac Petar Vukovi, koji je i uoi rata
rukovodio tom organizacijom. Iz jednog izvetaja Glavnom tajnitvu Jugoslovenskog narodnog
pokreta ZBOR" u Beogradu, od 19. maja 1940. godine, vidi se da su postojale sreske i mesne
ljotievske organizacije u nikom okrugu88.
Sin Petra Vukovia, Zoran Vukovi, bio je najblii saradnik i autant Dimitrija Ljotia. Bio je
jedno vreme ef omladinske zborake organizacije, rukovodio u poetku rata ljotievskom
obavetajnom slubom, radio za Sipo i SD. Kasnije je doao u sukob sa Ljotiem, smatrajui ga
mlakim i neodlunim, te je zbog toga on pozvan da vodi glavnu re u Zboru", zbog ega je
iskljuen iz organizacije, ali mu uloga u Sipo i SD nije umanjena87.

Ljotievci su za vreme rata drali sastanke, prikupljali podatke o situaciji u nikom okrugu i ire
i o tome izvetavali predsednika organizacije Zbor" u Eeogradu, dajui predloge kako da se
unapredi i uini efikasnom borba protiv komunista. Predlagali su da se i selo upozna da imamo
srpsku vladu"88, da se u jednom proglasu preko radija objave imena komunista da ih narod
vidi",89 da se dovedu novi i likvidiraju stari efovi ustanova koji kau kod mene nema
komunista",90 da se u svakoj optini organizuje Narodna milicija od 50-100 odanih ljudi", da se
smene sve optinske uprave i postave komesaripravnici,91 da se smeni ban, da se najhitnije nae
mogunost za formiranje jednog srpskog dobrovoljakog odreda. jer je u Niu, Leskovcu kao i
Toplici haotino stanje",92 da se za komandanta Dobrovoljakog odreda postavi kapetan
Karakljaji, umesto Nikole Vukovia koji nije sredio stanje ni u Uredu,93 da se hitno izvri
smena nalickanih policajaca", i da se u ovaj kraj poalje najmanje 1000 policajaca.94

Beskompromisni u bsrbi protiv komunista, ljotievci su se trudili da im nijedan komunist ne


izmakne iz ruku. Kada bi neko od nadlsnih i intervenisao da se neki uhapenik pusti, Mirko
ivanovi je sreivao da se umea porunik i komandant feldandarmerije Jening sa ne
dozvoljavam da bude puten". To mu je bilo pokrie pomou kojeg se odupirao svojim
pretpostavljenim u Niu, o emu pie centrali u Beogradu ljotievac Milovan Kosti, traei
smenu bana i upravnika policije.95 U istom pismu on obavetava Petra Vukovia o rasturanju
njihovog lista Naa borba", kao i da su od sledeeg broja naruili 2000 primeraka. On javlja,
takoe, da se vratio sa odsustva Nemac koji stanuje u Vukovievom stanu, a koji je bio ranjen u
hotelu Park", dok drugi S. Hans nije doao". Na kraju, moli da ga Vukovi postavi za
nastavnika Trgovake akademije u Niu i to to pre. jer kad se crveni okupe, tee e ii, s
obzirom da je poznato da je Trgovaka akademija najjai komunistiki centar meu srednjim
kolama".96

Ljotievci su imali dobar uvid u sastav pojedinih kvislinkih formacija i borili su se za njihovu
istotu". Ve 23. oktobra 1941. godine predsednik ljotievske organizacije u Niu Petar
Vukovi, budno pratei rad etnika, konstatuje da situacija tamo ne doputa nikakav
optimizam". Izvetavajui dalje o raalovanom" predratnom poruniku Miodragu oreviu,
kome daje epitet pitomca Kominterne", on se zgraava to je taj ovek neogranieni gospodar u
Leskovcu, najveem industrijskom centru, i pita se ko e sa takvim ljudima zatititi zemlju u
prelazno doba od obesne i razuzdane rulje" u situaciji kada ne budemo uivali zatitu
okupatora".

Prilikom rsorganizacije etnikih odreda, po predlogu feldkomandanta Botmera zapovedniku


Srbije, planirano je da ljotievci u njih ukljue svoje ljude. U tom cilju iz Nia je traeno da se
odobri Zoranu Vukoviu da bezuslovno doe u Ii za nekoliko dana" i da sa sobom povede
nae drugove V. Mandia, M. Vukovia, Josipa Jovia i Sretena Dragievia", koje bi sa
najveim poverenjem naelnika taba" Mikia, ubacio u etniki glavni tab u Niu i poto vidi
kako se razvija situacija", moe da se vrati. U istom pismu govori se o loem vojvodi Aci
Popoviu, kralju sa Pasjae",97 i o tome kako u vozu 90/o putnika pria o krahu Nemaca.98

Najvatreniji ljotievci u Niu bili su advokat Mirko Nei, profesor Mirko Jovanovi, direktor
gimnazije Jovan emeriki, okruni naelnik edomir Mladenovi, uitelj vetina Milan
Spaseni, naelnik etnikog taba Trifun Miki, komandant SDS Bora Markovi, zatim neki
Rajevi. ef propagandnog odseka bio je nastavnik Milovan Kosti, verni saradnik okupatora,
pod ijim su rukovodstvom emitovane propagandne poruke preko ulinih glasnogovornika.99
Propagandni odsek, sa seditem u Iginoj palati, postao je stecite raznih agenata i dounika, koji
su dostavljali podatke Specijalnoj policiji i Gestapou. U njemu su najaktivniJ'i bili neki svreni
srednjokolci, meu kojima je najzapaeniji bio Dragia Fridl.

Stareina organizacije Zbor" u Niu bio je Duan Peji, a omladinsku organizaciju vodio je
neko vreme i arko Uskokovi, agent Sipo i SD sa pseudonimima Gero", Oskar" i 302".100

Sekretar nikog podruja Ljotieve organizacije Zbor" bio je advokat Mirko Nei, njen lan od
1937. godine, pisac faistike rasprave Nekoliko misli o zadrunoj dravi" za koju je od Milana
Nedia dobio 15.000 dinara. Mobilisao je ljude za Dobrovoljaki korpus, ucenjivao rtve i sa
100.000 dinara da bi izdejstvovao njihovo putanje iz zatvora, zalagao se da se to vie ljudi
otera u koncentracioni logor da se tamo opamete". Ozlojeen to NOP nezadrivo buja, i pored
toga to se on razboleo dokazujui ko su komunisti", on u pismu predsedniku Zbora" u
Beogradu kae da mu doe da svome narodu opsuje majku i oca" i da pljune sam sebi u lice od
muke to pripada takvom narodu".101 On je odravao i skupove na kojima je pozivao graane
da dostavljaju imena Srba, saradnika NOPa, a prosvetnim radnicima poruivao da budu
organizatori pijuniranja svojih uenika.102
Ljotievska organizacija je nastojala da razvije aktivnost u srednjim kolama, angaujui jovana
emerikia, profesora Mirka Jovanovia, Milovana Kostia i druge. Poverljiva naredba ministra
prosvete Velibora Jonia od decembra 1041. godine direktorima gimnazija traila js da se svp
uenicn podvrgnu kritikom pregledu u pogledu nacionalne pouzdanosti i da se kagegoriu: u
nacionalno pouzdane, u komuniste i njihove simpatizere, saradnike i na one koji podleu
sugestiji i uticaju". Takvi spiskovi dobro su doli Bugarima i gestapovcima za hapenja, pa su
evidentirani uenici stalno bili izloeni raznim neprijatnostima tokom itavog rata.103

Ljotievci su bili ukljueni i u aktivnost Srpske zajednice rada i Berze rada koja Je vrbovala
radnike za rad u Nemakoj, polazei pri tom od toga da je u Niu velika koncentracija
nekvalifikovane radne snage, potrebne nemakoj ratnoj privredi". Koriene su pretnje, ucene,
hapenje (pa putanje), samo da bi se neko prisilio da ide na rad.

Ljotievci su nastojali da na komandnim mestima raznih neprijateljskih formacija i u ustanovama


imaju svoje ljude. Od prvih dana okupacije zalagali su se da Upravu policije vodi Mirko
ivanovi, koga su hvalili u svojim izvetajima kao beskompromisnog borca protiv komunizma,
a optuivali dotadanje uiravnike policije za labavost i nedoslednost", traei njihovo
smenjivanje, poev od Dimitrija Simonovia, pa preko Milosavz Teodosia i Mihajla
Tufegdia, do vrioca dunosti bana. Kada je, na osnovu njihove denuncijacije, Tufegdi
smenjen, on se alio gde god je stigao. Obratio se i predsedniku kvislinke vlade Milanu Nediu,
traei od njega da odredi islednika koji nee zavisiti od one bande ljotievaca", u koju, pored
ostalih, spadaju: okruni naelnik, predsednik Gradskog poglavarstva, komandant Okrune
ko.mande, ef Specijalne iolicije i advokat Mirko Nei. Htelo se - pie dalje Tufegdi - po
svaku cenu da posatvi za upravnika policije taj moj nesretni komesar ivanovi. To mora da
bude, pa neka se okrene ceo Beograd".104

I pored toga to su veoma nastojali da na neke rukovodee poloaje dovedu svoje ljude,
ljotievci nisu u tome uvek uspevali, jer su se Nemci, znajui da su oni kompromitovani kao
otvoreni saradnici okupatora, oslanjali na druge reakcionarne graanske snage. Oni su odmah
posle kapitulacije, umesto dotadanjeg predsednika Gradskog poglavarstva demokrate Petka
Bukumirovia postavili jerezovca, trgovca Dragog ivkovia. Meutim, razvoj NOPa je u oima
Nemaca iskompromitovao mnoge kvislinge kao nedorasle", pa su ssto menjane i dovoene
druge garniture. Tako je 15. septembra 1941. godine izabrano novo Gradsko vee, na elu sa
predsednikom Vea, a time i Gradskog poglavarstva ininjerom Bogdanom Kneeviem. U
njegovom sastavu je najvie bilo venika iz JRZ, koji su se dotad pokazapi kao protivnici
partizanskih nemira" i prihvatiln Nedievu vladu.

U pripremi tih izbora ljotievci iz Nia, jo 27. jula 1941. godine, dostavljaju predsedniku
Zbora" Dimitriju Ljotiu svoj predlog, kojim se za upravnika policije predvia Mirko
ivanovi, umesto Dimitrija Simonovia, dok za venike sugeriraju: Petra Vukovia, Mirka
Neia, Ristu Jovanovia, Milana ijakog, lekara i agenta engleske obavetajne slube, Aleksu
Slepevia i druge, sa kojima odravaju dobre odnose, dok potencijalne kandidate odbacuju kao
masone. Poto je protiv njihovih elja za predsednika Gradskog poglavarstva izabran ininjer
Bogdan Kneevi, oni su odmah poeli da ga napadaju i denuciraju sve dotle dok nisu uspeli da
za nredsednika bude izabran njihov ovek, direktor nike gimnazije Jovan emeriki.105

Najistaknutiji pripadnici Ljotievog pokreta u Leskovcu bili su neki uenici gimnazije, koji su
organizovali popagandni centar i tesno se povezali sa Krajskomandanturom i Okrunim
naelstvom.100 Marga 1942. godine, njima se pridruio Hranislav Mitrovi, stareina
Organizacionog podruja Zbora" u leskovakom kraju, koji se po povratku iz zarobljenitva
bezrezervno stavio na raspolaganje Dimitriju Ljotiu.

Veoma dobro su saraivali Specijalna policija i niki ljotievci i sa njihovim istomiljsnicima u


Prokuplju, Kurumliji i Aleksincu.107

72. Isto (Specijalna policnja u borbi protiv NOPa).

73. IaN, Varije, F101.

74. IaN, KOZARA, K2/131.

75. NRGFSP; Novo vreme" od 13. i 27. U/1941. g.; IaN, Mf. N/12-16; Posebno su se bili
okomili na Dimitrija Simonovia, Milosava Teodosia i Mihaila Tufedia.

76. IaN, K2, dok. 61/65-85; NRGFSP, dok. ljotievskog Narodnog pokreta, zbor, pisma od 21. I
1942. i od 14. XII 1941. Meu efovima odseka i slubenicima Uprave policije bilo je i onih koji
su sumnjieni za rad u NOPu. Tako je Desimir Novakovi, ef prijavnog odseka 1944. godine
hapen i bio na Banjici, a slubenik Milan Popovi je streljan.

77. IaN, KOZARA. K2/131, K3; Mf 1/255, N/529 i 111/13; NRGFSP. Agenti zbora policije bili
su: Duan Petrovi, Milan Bogievi, zv. Vule, (uestvovao u mnogim racijama i muio
rodoljube), Pavle Bogievi, Nikola Raketi, Milo Peikin, Gligorije Glii, Milan Pavlovi,
Ratomir Jankovi (streljan), Ratomir Jovanovi, Milutin Miloevi, Lazar Arsi, Slavomir
urii (streljan), Jakov Blagojevi, Svetislav Mladenovi, Milovan Markovi, Blagoje
Stojkovi, Todor Plaajevi, Prodan Vasiljevi, Radoslav orevi, Vladimir Markovi, Janko
Blagojevi, Slavko MitiPoni, Stojan Gani. Narod je po zlu upamtio i Marka Batrievia,
policijskog komesara Komesarijata eleznike policije u Niu; Vasilija A. Bukvu, policijskog
komesara Komesarnjata eleznike pogranine policije u Beloj Palanci; Branka Kotarevia,
policijskog komesara u Nikoj Banji i ora Bogojevia, komandanta policijske strae.

78. Isto.

79. Agenti Specijalne policije u Niu bili su: Mirko Popovi, ubijen 1943; Milutin Kuzmanovi,
umro 1943. godine; Radovan aki koji je pre.meten u Leskovac; Stevo Luaji, ubijen od
Nemaca zbog zloupotrebe slubene dunosti; Savo ujica; Milan Pavlovi (streljan); ura
Novak; Branko Mijukovi; Alfred (Pavle) Pekerek, obeen od Nemaca zbog primanja mita;
Tanasije Nikoli (streljan); Aleksandar Rastovi (streljan); Aleksandar Mikovi, osuen na 15
godina robije. Osim ovih agenata Specijalna policija i Gestapo su imali i dounike u mnogim
privrednim organizacijama i ustanovama.

80. Milivoje Perovi, n. d., s. 94-95. Po zlodelima su u Leskovcu bili poznati ovi agenti: Sergije
Golubijev, Vladislav Tomovi, Duan NikoliVranjanac, Milan Krulj, Avro Miloevi, ore
Veki, Branko Pei Cvikera", Duan Veljkovi, Milo Peikan, Kartarevi, Mihajlo orevi
uulija, Radovan aki, Vlada Perovanovi, andarmerijski narednik, uro Pitalo i drugi. Bilo
je agenata koji su inili usluge NOP-u kao: Anton Cikoek, Milica Jei, Slobodan Simi, Mileta
Radojkovi i Luka Lazarevi.

81. IaN, Mf. 3/13, NRGFSP.

82. IaB, UGB IV, Specijalna policija - Ni, 1LM16.

83. M. Borkovi, Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, VIG, br.
1/1966, s. 97.

84. IaN, Zloinaka aktivnost okupatora i njegovih pomagaa u Toplici, rukopis.

85. 36. NOR, HN/3-32.

86. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR.

87. NRGFSP. Grupa autora, Ni u vihoru

88. NRGFSP, pismo od 28. VIII 1941. g.

89. Isto, dok. od 27. VII 1941.


90. Isto.

91. Isto, dok. od 4. IX 1941.

92. Isto, dok. od 13 IX 1941.

93. isto, dok. od 14. XII 1941.

94. Isto, dok. od 2. VIII 1941.

95. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR, pismo 0D 20. IX 1941.

96. Isto.

97. etniki vojvoda Aca Popovi saraivao je sa partizanima.

98. NRGFSP, pisma P. Vukovia Ljotiu od 10. I 1942. i od 29. XII 1941.

99. Narodni listNi, br. 49/1945. (2. VII).

100. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR od 14. XII 1941; Grupa autora, Ni u vihoru..

101. Narodni list", Ni, 1944.; NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR od 4. IX 1941

102 . 36. NOR, 1/2-56.

103. IaN, Varia, F129. U ovom dokumentu naelnik okruga nikog kae: Meu naom
srednjokolskom omladinom jo uvek se nalazi jedan broj komunistikih uenika. Mnogi od njih
prilikom kategorisanja uenika u smislu raspisa IV br. 323/41, oznaeni su kao sumnjivi i kao
takve znaju ih direktori i Uprava policije. Slati ih za Smederevsku Palanku".

104. IaN, Mf. P/7 od 15. I 1943.

105. Isto, dok. od 27. VII 1941.

106. Poznatiji ljotievci u leskovakoj gimnaziji bili su i: Velibor Dini Bata, Miodrag Mitrovi,
Dragia Popovi, braa Mihajlovi, a u tekstilnoj koli ilak Alojz.

107. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR; Slobodan Nestorovi. Pod Hisarom, s. 288;

Ljotievci su posebno oalili smrt svojih istomiljenika u Prokuplju, policijskog pisara Ace
Kamparelia i uenika gimnazije koje su partizann likvidirali posle prvog osloboenja Prokuplja
oktobra 1941. godine. Poznati su bili kao denuncijanti i ivojin Kampareli, Filip urakovi i
Ratko Valjarevi. Razbijene ljotievske snage u ovom mestu ponovo je okupio agent Specijalne
policije u Beogradu Kunovi.
U kosaonikom srezu ef Specijalne policije Mirko ivanovi se oslanjao na ljotievca Tihomira
Mirkovia, apotekara u Kurumliji, a u Aleksincu na veitog" predratnog Slavka Grujia iu,
Dragoljuba Spalajkovia i Stankovia, zvanog imi.

etniki odredi Koste Peanca i Drae Mihajlovia

Ne ulazei u poznate pojedinosti o delovanju etnika Koste Peanca pre njegovog otvorenog
stavljanja u slubu nemakom okupatoru, pomenimo da je taj in zavren posle sastanka sa dr
Krausom u Ploniku, krajem avgusta 1941. godine, nakon kojeg iz Kurumlije 15. septembra
odlazi u Ni sa porunikom Jennigom i kapetanom Engelmanom, efom Gestapoa u Niu, a
odatle avionom u Beograd na razgovor sa predstavnicima Vermahta i predsednikom kvislinke
vlade, generalom Milanom Nediem.120

Posle toga etnici Koste Peanca potpuno ili delimino zamenjuju okupatorske snage u
gradovima. Krajem septembra 1941. godine javlja se naziv tab svih stnikih odreda, kasnije
Glavni tab etnikih odreda, sa seditem u Beogradu, koji oktobra iste godine prelazi u Ni. Za
njegov smetaj u vilu Dragie Cvetkovia lino se, 21. oktobra, preko bana postarao
feldkomandant Botmer, dok e se za kancelarije pobrinuti tandordtskomandantura", koja je to
i uinila dajui im kasarnu 16. peadijskog puka, poto je general Jovanovi nije upotrebio.127
Uz saglasnost Nemaca Glavni tab etnikih odreda je, naredbom od 21. novembra 1941. godine,
stavljen posredno iod komandu generala Nedia, kada je regulisano i njihovo plaanje i
snabdevanje orujem i municijom.128

Naelnik Peanevog taba je bio ljotievac major Trifun Miki, vojvoda Timoki, koji je
odravao vezu sa naredbodavcima iz Feldkomandanture i kvislinkih ustanova. U Niu je 1941.
godine bio stacioniran jedan etniki batal.on od 200 ljudi, bolje naoruanih, sa 15 niih oficira i
22 podoficira, na elu sa komandantom, majorom Milutinom Bukviem.129 Autant Koste
Peanca bio je Boidar Jelai. Propagandu je vodio i vezu sa Nemcima odravao ljotievac
Milan SpaseniMedvedniki, bivi uitelj vetina enske gimnazije u Niu, koji je amarao
uenike, terao ih u etnike, pravio spiskove za streljanja. Mogao je da poseuje i koncentracioni
logor. Za njega je Kosta Peanac govorno da je u stanju da odmah izrekne smrtnu presudu.130
Sudski islednik bio je vojvoda Danilo Pajevi, porunik, a u tabu je bio i kapetan Rastko
Nikoli.

Do poetka oktobra 1941. godine K. Peanac je imao 3000 etnika, a po izvetaju


Feldkomandanture 809 od decembra 1941. godine, imao je 36 odreda sa oko 6100 naoruanih
ljudi,131 od kojih su mnogi bili mobilisani. U svakom srezu bio je po jedan, a u Toplici,
Kosanici i leskovakom kraju i po vie etnikih odreda. Sa malim izuzecima svi su revnosno
izvravali obaveze koje je Kosta Peanac preuzeo u Ploniku. Ubijali su zarobljene partizane i
masovno hapsnli saradnike NOPa, koje su predavali Nemcima, za ta su dobijali i nagrade. U
pismu jednog etnika pie: Iz Nia sam doao, posao zavrio, pa ak od Nemaca dobio 5.000
dinara, to mi je rskao da traim vojvoda egarski, jer su i oni tamo dobijali".132 Vojvode su
takoe traile da im se isplati pripadajua nagrada.133

Kada se u Beogradu 6. jula 1942. godine razgovaralo o plaanju etnika, komandant kvislinke
andarmerije je posebno pohvalio Korvinski i Vidovaki etniki odred i izrazio spremnost da ih
on plaa.154 Nemci su veliko povernje imali i u etnikog vojvodu Mihajla PopoviaMiku
Jastreba, svetenika, koji je poinio teke zloine u Blacu i okolini. On se hvalio da Je prvi poeo
borbu protiv partizana, terao je narod da kulukom prevozi u Ni rekvirirano ito. Po nedelima su
u kosanikom srezu posebno upameni etniki odred Branka Mrenovia, aktivnog konjikog
kapetana bive jugoslovenske vojske, koji je u Ploniku sa Kostom Peancem uestvovao u
dogovoru o saradnji sa Nemcima, kao i odred Arse Mariia, koji je vremsnom sve vie
popunjavan nedievcima i ljotievcima, tako da je 1944. godine tretiran kao ljotievski odred.
Ova dvojica su izrekli vie od 160 smrtnih presuda saradnicima NOPa. Nita manje okrutni nisu
bili ni vojvoda Maan urovi sa podruja Ibarske doline i Kopaonika, zatim porunik bive
jugoslovenske vojske Jordan Kimi iz Kozjakog etnikog odreda u leskovakom kraju i
retkocerski vojvoda Sava Milovanovi i mnogi drugi.135

Meutim, i pored tih karakteristika veine odreda, Peanev etniki pokret se jo od septembra
1941. godine poeo da raslojava, a broj odreda se smanjivao, jer su neke etovoe i vojvode,
suoene sa zahtevom da slue okupatoru, poeli da sarauju sa partizanima,136 dok su mnogi
odredi nestajali pod snanim udarcima partizana.

Nemci su brzo izgubili poverenje u etnike K. Peanca, tako da je od leta 1942. godine poelo
njihovo rasulo, rasturanje i razoruavanje. Jedan deo odreda reorganizuje se u SDS, a drugi je
preao u etnike Drae Mihajlovia.137 Oktobra 1943. godine, Glavni tab etnikih odreda je iz
Nia premeten u Beograd, a u Niu je bio samo delegat za vezu izmeu taba u Beogradu i
etnikih odreda u nikom, leskovakom i zajearskom okrugu.138

itava etnika formacija Koste Peanca zvanino je rasformirana decembra 1942. godine.139
Njemu je za lino obezbeenje ostavljeno oko 50 etnika, sa kojima je, nosle oruanog sukoba sa
etnicima DM kod Lukovske Banje, polovinom 1943. godine preao u sokobanjski kraj gde su
ga zaklali etnici Drae Mihajlovia.140

etniki pokret DM u jugoistonoj Srbiji poinje da jaa od 1943. godine prebegavanjem


komandnog kadra Koste Peanca i saradnikim stavom rukovodeeg kadra SDS. Koristei krizu
NOPa u tom periodu, stvara na terenu tu i tamo ravnogorske odbore, pravi spiskove, formira na
papiru ete, odreuje etovoe i slino. Kasnije se u njihovoj prepisci pojavljuju nazivi veih
jedinica, brigada i korpusa, zamiljenih i isplaniranih takoe na papiru za preuzimanje vlasti
kad doe vreme", koje, i pored pri

silne mobilizacije, nikad nisu imale odgovarajui formacijski broj. Veliki broj prijava Komisiji
za utvrivanje ratnih zloina podnet je nrotiv komandanata tih brigada i korpusa DM,141 koji su
pripadnike NOPa masovno slali u logor posredstvom svojih istomiljenika u SDS ili su ih
njihove crne trojke likvidirale na terenu.

Poznato je da je otvorena saradnja etnika DM i Nemaca proistekla iz Hitlerove direktive


Nojbaheru od 29. oktobra 1943. godine sa ciljem da se ujedine sve antikomunistike snage u
borbi protiv rastue snage partizana. Posle toga su i u jugoistonoj Srbiji sledili pojedinani
sporazumi etnikih komandanta DM sa Nemcima. Tako etnici DM na ovom terenu postaju deo
reiresivnog sistema koji su Nemci koristili za hapenja, interniranja i streljanja, o emu govore
mnoga arhivska dokumenta i publikovani istoriografski radovi.142

etnici DM nisu se borili protiv okupatora, izuzimajui neke usamljene sluajeve samovolje i
nediscipline pojedinih oficira, koji su zbog linog konflikta izazivali sukobe. Oni su se zajedno
sa okupatorom i drugim kvislinkim formacijama tokom itavog rata borili protiv
narodnooslobodilake vojske i NOPa. Meutim, i njih su, mada vrlo rstko, Nemci pojedinano ili
po nekolicinu dovodili u Logor na Crvenom krstu zbog saradnje sa engleskim vojnim misijama
ili zbog krenja dogovora o meusobnoj saradnji.

126. 36. NOR, HII/1145; II/1S. 37; VIG, br. 2/1968, S. 173; Dragoljub Petrovi,

etnika organizacija Koste Peanca u okupiranoj Srbiji do poetka 1942.

127. 36. NOR, HII/1200 ; 36. NOR, 1/2-19 (?)

128. ISTO.
129. Dragoljub Petrovi, Vojna organizacija etnika Koste Peanca u okupiranoj

Srbiji 1941/1942. godine, VIG, br. 3/69, S 205.

130. Narodni list, Ni, br. 49/1945.

131. AUP, NdA321134.

132. IaN, rukopis Zloinaka aktivnost okupatora u Topolici.

133. NRGFSP.

134. IaN, Mf. 1/122.

135. AJ, DK435/485dos. 3842. U Niu je 1942. godine bio Niki etniki odred kapetana
Anastasijevia sa devet oficira, a u okolini se kretao odred vojvode Dragoljuba Poekovia. U
svrljikom srezu narod je po masovnim hapenjima zapamtio etnike voe iku Stojanovia,
Tihomira Iliaibuka, Dimitrija BoinoviaKalika, a esto su bi.i prisutni i borski etnici. Po
teroru i hapenju u sokobanjskom srezu zapaen je vojvoda Veliko Blagojevi, u aleksinakom
Nikodije Aranelovi, a u moravskom vojvoda Dimitrije Tanasijevi. U Toplici je do napada
partizana na Prokuplje bio Raa KneeviKulinski, u Kosaonici i Kaljajski etniki odred popa
Ilije Smiljania, u reonu Kopaonika odred Mirka Tomaevia, zatim etniki odredi u Kosmai i
na Sokolovidi i drugi.

U leskovakom kraju, pored pomenutih, narod je po teroru i masovnim predavanju uhapenih


Logoru na Crvenom krstu dobro upamtio ove odrede: Kozjaki (Jordana Kimia, porunika koji
je krajem leta 1942. interniran u Nemaku). Tularski (Aleksandra Markovia, delovoe),
Leskovaki (Miodraga orevia posle njega Danila Golubovia), Vlasotinaki (Jovana
Ivkovia), Bubliki (Duana orevia), arplaninski (Jovana Miloevia, andarmerijskog
oficira) i drugi.

136. VIG, 3/1969, s. 205. To su bili Aca Popovi i Marko Kolibarda u Toplici, Momilo Mani u
belopalanakom srezu i Mihajlo Arsi i Maksim urovi u Jablanici.

137. Mihajlo Mari, Kralj i vlada u emigraciji, Zagreb 1946, s. 159, 181 i 192.

138. VIG, br. 3/1969, S. 205.

139. VIG, br. 4/1952, s 46.

140. IaN, Mf. 1H/235-236, 239-243.

141. AUN, reg. br. VKV322, K8 (Pregled brojnog stanja sastava komandnog kadra etnikih
korpusa na jugoistoku Srbije); Narodni listNi, br. 49/1945.
142. 36. NOR, 1/573, HII/487; AJ, DK, 577/627in. br. 6724, 6739, 6744; Branko Latas,
etnikonemaki sporazum o saradnji u Srbiji 1943-1944, VIG, br. 2/1978, S. II3; AVII, K3, f 3,
DOK. 2/1-5.

Prva Hapsenja Streljanja I Zatvori

PRVIDEO

PRVA HAPENjA, STRELjANjA I ZATVORI

Osim odvoenja u logor za ratne zarobljenike u Niu vojnika bive jugoslovenske vojske, Nemci
su, radi zastraivanja, nekoliko dana nakon ulaska u Ni, uhapsili i jednu grupu nikih graana
koje su drali dva do tri dana u zatvoru u Tvravi, upozoravajui graanstvo na teke posledice u
sluaju nelojalnosti prema nemakoj vojnoj sili.143

U prvom broju nemakog Slubenog lista za okupiranu Jugoslaviju objavljena je naredba o


primeni kaznenog ratnog prava i o kaznenim odredbama na zauzetoj teritoriji, a zatim sledi niz
zastraujuih naredbi i pretnji brutalnim merama. tab 11. nemakog korpusa izdao je 27. aprila
1941. godine zapovest da svaki otpor bude slomljen sa bezobzirnom okrutnou u nemirnim
oblastima uzimati taoce",144 dok je komandant 2. armije feldmaral Maksimilian Vajks
(Maximilian von Weichs) bio jo otriji. On trai ne samo da se strelja, ve i da se vea i leevi
ostave da vise".145 Pomagai okupatora su se trudili da se takve mere bezpogovorno primenjuju.
Tako su, na primer, andarmi jula 1941. godine u Beloljinu kod Prokuplja uhapsili nekoliko ljudi
zbog skrivanja oruja, a Nemci su za takav prekraj streljali seljaka Cvetkovia, iz Donje
Toponice.146 Ovakvih primera zastraivanja bilo je jo.

U okviru planiranja napada na SSSR, Feldkomandantura 809 js uspostavila tesnu saradnju sa


ranije faiziranom policijom, Ljotievim Narodnim pokretom Zbor" u Niu, banovinskim,
sreskim i drugim kvislinkim vlastima, da bi se upoznala sa dokumentacijom i podacima o
komunistima na teritoriji pod njenom komandom.
Na traenje feldkomandanta Botmera da se prikupe podaci o komunistima radi hapenja, policija
je odgovorila da takvim podacima ve raspolae.147 Bilo je to tano, jer je policija, od 1937.
godine, intenzivno iratila aktivnost KPJ i SKOJa, na osnovu ega je, zahvaljujui i slabom
dranju pojedinaca nakon hapenja poetkom i krajem 1940. godine, grupa komunista bila
izvedena 17. marta 1941. godine pred Dravni sud za zatitu drave. efu opteg odseka Uprave
policije Mirku ivanoviu se sada pruila prilika za definitivni obraun sa komunistima. Poto su
izvrene sve pripreme i reeno pitanje gde e da se prikupe svi komunisti", poelo je hapenje
odmah posle napada Nemake na SSSR. Koncentracioni logor na Banjici, formiran poetkom
jula 1941. godine, bio je spreman da ih primi.

U ime vojnog zapovednika Srbije naelnik njegovog Upravnog taba dr Harald Turner izdao je
22. juna 1941. godine poznato nareenje Milanu Aimoviu, predsedniku komesarske kvislinke
uprave Srbije, kojim je traio da se, prema ranijem sporazumu, uhapse svi vodei komunisti i
panski borci, s tim da se naroito obrati panja na Ni, Kragujevac, Uice i aak i rudnike
Rtanj, Bor i Trepu. Jo se napominje da e se za tu akciju srpskoj policiji dati oruje, a u sluaju
potrebe, pomo nemakih trupa.148

Policija je odmah stupila u dejstvo, a vrilac dunosti bana je, na osnovu uputstva Milana
Aimovia, 26. juna 1941. godine, poslao zvanino uputstvo svim potinjenim vlastima, koje je
davalo iroko ovlaenje specijalnim izaslanicima i od potinjenih organa, pored ostalog, trailo
da andarmerijske ete, vodovi, stanice, bez obzira da li na licu mesta ima oficira, treba da
izvravaju naloge specijalnih izaslanika i dodeljenog mu oficira; da alju izvetaje o radu na
terenu najbrim moguim pugem, a u izvanrednim hitnim sluajevima da zamole nadlenog
nemakog komandanta da izvetaj za Ministarstvo unutranjih poslova dostazlja preko
komandanta vojnog zapovednika".149

Dok je ovo uputstvo putovalo, specijalni izaslanici su se ve nalazili u Niu, Leskovcu, Zajearu,
Negotinu, Kruevcu i Jagodini.150 Specijalni izaslanik za Ni Ilija - Ika Paranos, inspektor iz
Beograda, ie 23. juna je sa Mirkom ivakoviem, efom Opteg odseka Uprave policije,
razraivao plan hapenja komunista i ostalih naprednih ljudi.

Mada u toj kritinoj situaciji nisu davane direktive za sklanjanje, jer se nije znalo da predstoji
neposredno hapenje, Mesni komitet KPJ Nia je od prvih dana okupacije upozravao lanove
KPJ i SKOJa na tu mogunost, a Dragi Stamenkovi je, doavi u Ni iz Leskovca, 22. juna
razgovarao sa sekretarom OK KPJ o novonastaloj situaciji i o opreznosti.151 Meutim, neki
komunisti koji su hapeni 1940. godine nisu ozbiljno shvatili situaciju i opasnost koja im preti.

Hapenje je zahvatilo veliki broj leviara, poev od onih koji su hapeni 1940. godine po Zakonu
o zatiti drave, izuzev Deke Kovaevskog i Mare Naceve, koji su otili u Makedoniju, pa do
onih koji su se uoi rata eksponirali kao antifaisti i leviari. U prvom talasu hapenja, po
izvetaju dr Fuksa od 12. jula 1941. godine, uhapeno je u Niu i Kruevcu 39, a u Zajearu
osam komunista.152 Meutim, prema izvetaju Uirave policije, u kome su dati saeti podaci o
aktivnosti svakog uhapenog, samo u junu je uhapeno i u Kazneni zavod upueno 52 lica,153
od kojih je najvei broj bio angaovan u naprednom pokretu uoi rata.

Racija u Niu je poela u toku noi 23/24 juna i trajala sve do podne, a narednih dana su
nastavljena pojedinana hapenja. Grupe od 3-5 policijskih agenata, andarma i Nemaca,
blokirale su i pretresale kue, hapsile i odvodile osumnjiene u Upravu policije u Duanovoj
ulici,a odatle u Kazneni zavod. Sauvani su zapisnici o sasluanju istaknutih komunista.154

Po spisku, koji je sastavio sa Paranosom, policijski komesar Mirko ivanovi je za svakog


pojedinca 24. juna 1941. godine napisao nalog za hapenje. Tako, na primer, za crvenog lekara"
dr Vuinia on obavetava Upravu policije o sledeem:

U smislu postojeeg nareenja Ministarstva unutranjih poslova naredio sam da se danas


privede Vuini dr Petar, lekar iz Nia. Imenovani je priveden i zadran u pritvoru ove Uprave,
poto je poznat kao komunista i propagator".

U produetku se dajs kratko obrazloenje da je uhapeni bio lan KPJ dok je ona bila legalna i da
je konspirativno nastavio da deluje i posle njene zabrane.

ivanovi je posebnu panju posvetio pronalaenju dokaznog materijala, naroito za 17


komunista, veoma dobro poznatih u Niu i okolini po delovanju u naprednom i revolucionarnom
radnikom pokretu. Zato se posebno angaovao za hapenje i pretres stana advokatskog
pripravnika ivote oia u Duanovoj ulici br. 50. Prema zapisniku o pretresu naena je zbirka
raznih komunistikih knjiga, meu kojima i Komunistnki manifest, zatim knjige O postanku
gradova i Kritika literature i pet pisama i beleaka. oi nije bio u svom stanu. Nali su ga u
stanu sudije Vlade Popovna u Hreljinoj ulici br. 21, uhapsili i predali agentu Andri
Milutinoviu. Agent Alfred Pekerek navodi da je, prilikom pretresa oia, naao jedan letak
bez naslova, zatim letak pod naslovom Nedeljni pregled dogaaja" i neke beznaajne stvari.
Agent Andra Milutinovi, koji ga je sprovodio, kae u izvetaju da je oi pokuao da bei u
Hreljinoj ulici, pa je straar ispalio dva metka u vazduh.

Prilikom hanenja Aleksandra Stojanovia, modelara, uesnika u panskom graanskom ratu,


policija nije nala kompromitujui materijal, ali je on i bez toga svoju neopreznost i politiku
pripadnost platio glavom. Kod lana KPJ Sretena Stefanovia, knjiara, policija je, prema
zaiisniku o pretresu knjiare i stana, pronala vie sumnjivih" knjiga, jedan letak sa naslovom
Uenicima i uenicama svih srednjih kola" i devet fotografija dr Dragie Miovia. Sa
Stefanoviem je uhapen i njegov urak, knjiarski pomonik Dimitrije Jovanovi, sa slinim
optunim materijalom.

Prilikom pretresa stana i ostalih prostorija krojaa Stanka Stankovia, lana KPJ i MK SKOJa,
agent policije je zaplenio samo jsdnu sumnjivu" knjigu (Uskrsenje" Lava Tolstoja) i 14 raznih
fotografija. Ni oi, kao ni drugi, nije priznao da je lan KPJ. I kod starog revolucionara i
komuniste Dimitrija Stoiljkovia, koji je, prema zapisniku o sasluanju, 1929. godine bio osuen
na est godina robije po Zakonu o zatiti drave zbog pronaene pisae maine u njegovom
stanu, kojom se sluio nrovaljeni komunistiki forum", pronaene su prilikom pretresa ove,
knjige Razvitak drutva od Filipovia, Za nae rudare od Miodraga Belia, Putovanje po
Sovjetskom savezu od Augusta Cesareca i Ustav SSSR.

Uhapenog ininjera umarstva Momila Popovia, roenog u Vranju, teretili su da je bio


uvodniar Radnikih novina u Zagrebu, a Nikolu Draia kao proslnika partijske elije i
organizatora partijskog provaljenog foruma". Ostali uhapeni tereeni su uglavnom za partijski
rad uoi rata, zbog ega su odgovarali pred Dravnim sudom za zatitu drave, kao i za dalje
konspirativne veze i prepisku sa poznatim komunistima.

Ve 3. jula 1941. godine, ef Opteg odseka Uprave policije Mirko ivanovi, sproveo je Upravi
grada Beograda (Specijalnom odseku) prvu grupu pohapenih komunista. U sprovodnom aktu je
stajalo:
U smislu postojeeg nareenja Ministarstva unutranjih poslova, sprovode se toj Upravi, s
molbom na dalji postupak, nie navedena lica, i to:

1. Stankovi Stanko, krojaki radnik iz Nia,

2. Bradonji . Miodrag, bravarski radnpk eleznike radionice,

3. Popovi Dragoljub, strugar iz Nia,

4. Markovi Vidak, apsolvent filozofije iz Nia,

5. Popovi Momilo, umarski ininjer iz Nia,

6. Drai Nikola, stolar eleznike radionice iz Nia. Napred navedena lica uhapena su kao
poznati komunisti i molim

da se o prijemu istih dostavi potvrda ovoj Upravi".

Sutradan je sprovedena u Beograd druga grupa uhapenih: Aleksandar Stojanovi, Duan


Vitorovi, uitelj, Dimitrije Stoiljkovi, Sreten Stefanovi, Dimitrije Jovanovi i dr Petar
Vuini, a 6. jula i trea grupa u kojoj su bili: ivota oi, Zdravka Vukovi, Ratomir
Veselinovi, Duan Pavlica i Vukain Jakovljevi.155

Osim Zdravke Vukovi, Duana Pavlice i Duana Vitorovia, koji su kasnije puteni iz zatvora
zbog nedostatka dokaza, svi ostali su streljani 1941. godine za odmazde u raznim prilikama. Iz
Kaznenog zavoda odveden je jula iste godine u Beograd i streljan i Milan Miloevi - opa.
abadija iz Mrajsvaca, koji je 1940. godine odgovarao po Zakonu o zatiti drave.

Saoptenje objavljeno u listu Novo vreme" od 19. jula 1941. godine da su sa grupom od 28 lica
streljani u Beogradu zbog neke sabotae i ivota oi, Dimntrije Stoiljkovi, Nikola Drai,
Vidak Markovi i Aleksandar Stojanovi panac, prenerazilo je i obuzelo neizmernom tugom
graane Nia, a posebno napredne ljude, koji su dobro znali da su ti drugovi ceo svoj ivot
proveli u revolucionarnoj borbi za prava radnike klase. Ostali zatvorenici, koji su se nalazili u
Kaznenom zavodu, sa strahom su oekivali da policija svakog trenutka i njih povede na Banjicu
ili na neko gubilite.

Pod udar prvph hapenja nalo se i 16 radnika mlae generacije iz eleznike radionice i
eleznikog vora, koji su proli kroz elezniku zanatsku kolu, arite naprednog pokreta
Nia. Marica je sve do podne dovodila uhapene, koji su sa rukama u vis i pred pukama policije,
dobijenim tog dana prvi put od okupatora, stajali nekoliko asova uzazid zgrade u dvoritu
policije, a zatim su sprovedeni u Kazneni zavod. Smeteni su u elije na drugom spratu tzv. bele
kue", u kojima

su u to vreme za zatvorenika bili krevet i stolica, sto, bokal, aa, kibla, sijalica omotana
mreom, paljena spolja.156

U policiji i Kaznenom zavodu neke od tih prvih zatvorenika nisu ni sasluavali, dok su druge ak
i tukli i vrili pritisak da bi ih pridobili za rad u kvislinkoj obavetajnoj slubi. Ogoren na
novinara Stoiljka Stoiljkovia, elnik nikih zboraa Petar Vukovi, u pismu od 10. jula 1941.
godine sekretaru organizacije Zbor" u Beogradu kae da mu je ovaj novinar poruio da utie da
zatvorenike ne tuku, navodei kako je Duan Vitorovi, uitelj, bio pretuen. Takva upozorenja
je uputio i ljotievcu Mirku Keiu sudija V. Popovi.157

U Kaznenom zavodu je bilo i 14 dobro uvanih politikih zatvorsnika, koje je izbijanje rata 6.
aprila 1941. godine zateklo na izdravanju kazne (od 6 meseci do 10 godina zatvora), na koju su
bili osueni po Zakonu o zatigi drave. Oni su se 7. jula 1941. godine pismom obratili baku
Moravske banovine da ih pusti, s obzirom na to da je drava propala i da Zakon o zatiti drave
ne funkcionie ni de jure ni de fakto".158 Meutim, Uprava policijs je jedan broj njih sprovela u
Beograd, gde su streljani, a druge kasnije poslala u Logor na Crvenom krstu.

Po izjavi Mojsila Ziramova, koji je bio u toj grupi komunista, oni su pokuali da organizuju
bekstvo, ali u tome nisu uspeli zbog nelojalnog dranja nekih osuenika za kriminal159 koji su o
tome bili obaveteni. Pobegao je jedino Miodrag Barjaktarevi, iskoristivi nesmotrenost
straara, a jedna grupa tih osuenika je izala kroz kanalizaciju van, ali je naila na strau koja je
tamo bila postavljen zbog nekog obavetenja da e se spustiti ruski padobranci. Videvi
osuenike, ta straa je opalila nekoliko metaka i iohvatala ih.160

Hapenja komunista u Aleksincu, Prokuplju, Leskovcu i Zajearu samo delimino su uspela.


Najvei broj se blagovremeno sklonio, a neki uhapeni su uspeli i da pobegnu iz zatvora.161

U Leskovcu su 22/23. juna uhapeni, sprovedeni na Banjicu i streljani kao komunisti: Dragan
Tomi, student, edomir undri, radnik, Kostadin Nedeljkovi, fotograf, dr Milan Dimitrijevi,
zubni lekar. U Beloj Palakci je 30. juna uhapeno sedam lica, od kojih je Pavle ivkovi iz
Klisure, lan KPJ, radnik fabrike Ikarus" u Zemunu, streljan u odmazdi na Skeli.182 Specijalna
policija je avgusta uhapsila i Todora Ilia, radnnka nz Vrgudinca, koji je takoe streljan u
Beogradu. Na Banjicu je transportovan i Stevan Anti, uitelj iz Divljane, koji je nakon pet
meseci puten, ali je kasnije vie puta hapen i na kraju su ga zaklali etnici DM.

Mnoga bekstva komunista iz zatvora dovela su vrioca dunosti bana Moravske banovine Milana
Kostia u nezgodnu situaciju, pa je 23. jula 1941. godine intervenisao kod potinjenih organa,
prenosei im upozorenja Feldkomandanture i traei da se nijedan komunista ne upuuje u
bolnicu, sem ako se radi o najteem obolenju koje samo po sebi onemoguava obolelom
bekstvo".163

Ogoren na neefikasnost policije, a posebno na njenog upravnika u Niu Simonovia, ljotievac


Mirko Nei, advokat, 2. avgusta 1941. godine pie predsedniku pokreta Zbor" u Beogradu, da
su u Niu puteni skoro svi komunisti", a meu njima i Paligori, ivi i neki profesor, da je u
Prokuplju uhapen samo jedan uitelj, koji je uspeo da pobegne; da su i u Zajearu pobsgli svi
uhapeni komunisti zajedno sa kljuarom, da je u Aleksincu uhapen samo Milovan Vuevi,
dok se ostali javno kriju, meu njima i Drake Milovanovi i da je zbog svega toga iotrsban
efikasniji upravnik policije pa da se pone sa novim hapenjem, ne samo evidentiranih, nego i
neevidentiranih komunista".164

143. NmN, izj. Svetozara umarca i drugih. knj. XXI.

144. 36. NOR, 1/1-101, S 327.

145. 36. NOR, 1/1-102.

146. IaN, ruk. Zloinaka aktivnost okupatora i domaih izdajnika u Toplici za vreme NORa.

147. NRGFSP, Zapisnik o sasluanju Botmera, komandanta Feldkomandanture 809.

148. 36. NOR, 1/1-108.

149. 36. NOR, 1/1-109; NRGFSP.

150. 36. NOR, 1/1-190.

151. Dragi Stamenkovi, Na partijskom zadatku u jugoistonoj Srbiji, Niki Zbornik br. 10/1981,
S 19.

152. 36. NOR, HN/1-78.


153. IaB, UGB, 1U116/4a.

154. IaB, UGB, Specijalna policija - Ni, IV-116, br. 1-12.

155. Isto. Na sasluanju ivota oi kae da nikada nije bio lan komunistike stranke, ali da je
idejno pripadao tom pravcu", da je itao dela Marksa i Engelsa i ostalih klasika marksizma, da
je simpatisao tu ideologiju", da je uestvovao u demonstracijama za vreme Konkordata i u
manifestacijama za ehoslovaku, da je 1940. godine optuen po Zakonu o zatiti drave i iz
zatvora ubrzo puten pred poetak rata. Uhapenog Sretena Stefanovia i negovog pomonika
teretili su za prodaju knjiga Nolitovog izdanja. Izvetaj Uprave policije o uhapenim licima u
junskom hapenju komunista, sa kratkim izvodima sasluanja (IaB, UGB, IV-Ib/4a i br. 1-12)
sadri ukupno 52 imena, meu kojima i: Nikole orevia Muse, Milorada Stevanovia,
Aleksandra Stefanovia, radnika eleznike radionice, zatim Danila Bukia i Mihajla Paligoria,
pravnika, Zorice Mikovi, suplenta, Velimira Vukmanovia (bratanca Svetozara Vukmanovi
Tempa), Milice . Pecarske, domaice, Nade Seni, suplenta.

156. NmN, Izjave savremenika i uesnika u naprednom pokretu i narodnooslobodilakoj borbi u


fabrici Stanko Paunovi", rukopis (izjave Nikole orevi. Aleksandra Stsfanovia Cajlaza i
drugih).

157. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR, pismo P. Vukovia 0D 10. VII 1941.

158. A1RP, Arhiva Dravnog suda za zatitu drave, fotokopija u NmN. 36. NOR, 1'2-99.

159. NmN, izj. Mojsila Ziramova, nkb.

160. IaB, 1336/MGHVIII-206.

161. Zajear i okolina, Zajear 1974., s. 34.

162. 36. NOR, 1/2-122.

163. NRGFSP.

164. Isto, dok. ljot. org. ZBOR, pismo Mirka Neia predsednika ZBORa u Beogradu od 2.
avgusta 1941.

Nemacki Zatvor U Tvrdavi

Nemaki zatvor u Tvravi

Zahvaljujui takvim saradnicima okupatora kakvi su bili ljotievci Mnrko Nei, Milovan Kosti
i Milan Spaseni, zatvori Uprave policije u Duanovoj ulici, Kaznenom zavodu i Sreskom sudu
bili su puni, pa ih je trebalo rasteretiti za nove zatvorenike koji su dovoeni iz raznih krajeva.
Posle transporta na Banjicu radi streljanja jedne i putanja druge grupe, preostale zatvorenike iz
prvih hapenja komunista preuzeli su Nemci posle dva meseca i sproveli ih straarno iz
Kaznenog zavoda u gestapovski zatvor u Tvravi,165 smeten u zgradi vojnog zatvora bive
jugoslovenske vojske. Tamo su ve bili zatvoreni i neki zarobljeni borci partizanskih odreda i
pohapeni ilegalni radnici NOP-a.

U taj zatvor dovedena je i Jelka Radulovi, lan KPJ i istaknuti partijski rukovodilac iz
Aleksinca, koja je u fabrici duvana u Niu stvorila jako partijsko jezgro i razvila veliku politiku
aktivnost meu radnicima. Uz pomo jednog izdajnika uhapsio je agent Duan Peji 16.
septembra 1941. godine u momentu kada je tom provokatoru predavala letke 166 u izvetaju
Uprave policije se kae da je Jelka u Niu bila prijavljena pod lanim imenom Radmile
Milovanovi, da je imala falsifikovanu legitimaciju, izdatu u Leskovcu, i da je prilikom pretresa
kod nje pronaeno 20 letaka komunistike sadrine, namenjenih radnicima iste fabrike,
skojevcima Svetislavu Kokoviu i Krsti Stefanoviu,167 koji su takoe uhapeni sa jo 18
radnika. Posle sasluanja u Specijalnoj policiji, gde je stoiki izdrala muenje, prebaena je u
zatvor u Tvravi. Polipija kod Kokovia i Stefanovia nije pronala propagandni materijal, ali ih
je ipak zbog ispisivanja parola u gradu sprovela u koncentracioni logor na Crvenom krstu.

Poto ta prva hapenja nisu dala oekivane rezultate, jer se NOP irio na itavom podruju
Feldkomandanture 809, poela su hapenja iz preventivnih razloga" i pre objavljivanja
nemakog uputstva od 22. oktobra 1941. godine, kojim ;e traeno da se moraju uhapsiti sva ona
lica koja su poznata kao komunisti svejedno da li se bave ilegalnim radom, ili pe" 169 u vezi
sa tim a i 3bog uoene partizanske kurirske aktivnosti oko Panteleja, u Niu je, odmah posle
napada partizana na elezniku stanicu u Paliluli, uhapeno vie takvih lica. Sprovedeni su u
Specijalnu policiju, a posle sasluanja u zatvoru Sreskog suda, prebaeni u nemaki zatvor u
Tvravi.170

Ljotievac Milovan Kosti podneo je takoe izvetaj svojoj centrali u Beogradu o hapenju Jelke
Radulovi kao opasne komunistkinje" i o pokuaju upravnika policije i bana da neke
zatvorenike oslobode. On u pismu kae: ivanovi je uhapsio mnoge komuniste za koje je od
nas dobio podatke", ali da nailazi na ogromne smetnje" od upravnika policije koji se
suprostavlja tim hapenjima, dok ban lino intervenie za studenta Slobodana Popovia,
komunistu poprzga", izbeglicu iz Skoplja. Iz iisma se vidi da se svuda vodi estoka borba,
pa i na ulici, izmeu napredne o.mladine i ljotievaca.171
Iz Leskovca su nemakim kamionom vezani dovedeni etrnaestogodinji Miodrag B. Nikoli
Mija i Vlajko Nikoli Jare, koji su optueni da su uestvozali u paljenju tampe na ulici i noenju
hrane partizanima. Radi zastraivanja i iznuivanja priznanja prethodno su im pokazali obeene
na Trgu Kralja Milana (danas Trg Osloboenja) u Niu.172 Dovedene su i druge grupe
zatvorenika iz Leskovca, Grdelice, Jagodine, Aleksinakih rudnika i drugih mesta.

Posle povlaenja partizana iz osloboenog Prokuplja 9. oktobra 1941. godine, dovedeno je


desetak rodoljuba iz tog grada i okoline, a posle borbe na Paliluli i seljaci iz svrljikih sela, zatim
neki slubenici eleznice i, zbog posedovanja oruja, vie seljaka iz zajearskog okruga. Bilo je i
zatvorenika koji su odgovarali za kriminal.

Pored desetak seljaka iz okoline Zajeara i Negotina, taoca za sinove partizana, koji su brzo
puteni, u zatvoru u Tvravi nalazila su se i dva partizana zarobljena u borbi kod D. Dunika 23.
septembra 1941. godine, Vojislav Vojkan Pavlovi radnik eleznike radionice, lan KPJ i
Sekula Stanimirovi, uenik eleznike zanatlijske kole i lan SKOJa iz Velike Drague.
Upravnik policije ih je, na traenje nemakih vlasti, predao feldandarmeriji u Niu i predloio
da se etnikoj patroli koja ih je zarobila dodeli pripadajua novana nagrada poto su uhvaena
lica bila lanovi komunistike bande". Dva etnika su za taj svoj uspeh" dobila est hil,ada
dinara.173 Vojkan i Sekula su, posle jednog dolaska efa Gestapoa Hamera i efa Opteg odseka
Uprave policije Mirka ivanovia, prebaeni iz kolektivne zatvorske sobe u samicu.

Kad je u sreski zatvor doterana vea grupa zatvorenika iz Leskovca i okoline, poetkom oktobra
1941. godine su doli ef Gestapoa SS kapetan Hamer (Nagpeg) i gestapovac Ervin Francezi i
isterali sve zatvorenike u dvorite, uzsli im generalije i ka.mionom ih prebacili u gestapovski
zatvor u Tvravi, i to na oigled lanova porodica koji su im doneli hranu.

U zatvoru u Tvravi bila je i supruga revolucionara iz Leskovca Koste Stamenkovia Savka,


koja je posle izvesnog vremena putena. U jednoj eliji je bila i Boginja RistiBajevi, koju su
1.novembra 1941. godine uhapsili Nemci i etnici i nakon sasluanja u Leskovcu sproveli u Ni.
Ona je uspostavila vezu sa elijom u kojoj je bila Jelka Radulovi, sa kojom je uoi rata radila u
naprednom pokretu u Aleksincu. Jelka je voena na sasluanje i iz policije vraena izmrcvarena i
prebijena.
Zatvorenici su sa tugom gledali njeno polomljeno i izmueno telo i divili se njenom
dostojanstvenom i prkosnom dranju.

Zgrada gestapovskog zatvora u Tvravi imala je u prizemlju pet elija samica i jednu sobu, a na
spratu, levo i desno, po jednu veu sobu za zatvorenike i jednu manju za nemaku strau. U
sobama je lealo po 20-30 ljudi na daanom podu, na kome je bilo malo slame, oiviene
daskom da se ne bi rasturala. U jednom partijskom dokumentu, kojim se Odbor NOF-a poziva da
zatvorenicima prui pomo, broj zatvorenika je preuvelian: Preko 200 rodoljuba sede danas
gladni i pro.mrzli u hladnim upama Tvrave".174

Zatvor je bio opasan zidom od armiranog betona sa icom na vrhu. U dvoritu je bio jedan
nemaki straar, a jedan je kruio. Izuzimajui nekoliko zatvorenika u elijama koji su
zlostavljani, reim za ostale nije bio strog. Kad je bilo lepo vreme dan su provodili u dvoritu,
igrali su ah, razgovarali, pa i tiho pevali. Uvee i u podne zatvorenicima u elijama, radi
pozdrava i ohrabrenja, drugovi su pevali pesme na Jeseljinov tekst. Partizani, Vojkan i Sekula,
odgovarali su iz elije tiho partizanskim pesmama.175 U zatvoru je vladalo veliko drugarstvo,
jedan orah se delio na etiri dela", razgovaralo se o politici, politikoj ekono.miji, Albert
Gorani je recitovao antieve i Matoeve pesme178

Paketi su samo izuzetno mogli da se uruuju zatvorenicima, tako da je veza sa spoljnim svetom
odravana jedino preko Blagoja Stankovia, optinskog slubenika. koji je svakog dana, u
odreno vreme, konjskim kolima dovozio manjerke sa hranom vrlo slabog kvaliteta. On je
donosio i odnosio ceduljice i poruke, te se tako odravala veza zatvorenika i njihovih porodica.

Iz zatvora u Tvravi Nemci su povremeno putali po dva do pet zatvorenika, ali je Specijalna
policija neke ponovo hapsila i upuivala u koncentracioni logor na Crvenom krstu. Za pojedince
je intervenisao Kosta Peanac.

Posle jednog dolaska efa Gestapoa Hamera i efa Opteg odseka Uprave policije Mirka
ivanovia, svi preostali zatvorenici su 13. novsmbra i krajem decembra 1941. godine prebaeni
kamionom u koncentracioni logor na Crvsnom krstu iz kojeg su neki puteni.
Na veliko njeno iznenaenje, putena je 19. decembra 1941. godine i Boginja Risti-Bajevi,
koju su sasluavali i tukli u Logoru na Crvenom krstu i po dva asa, jer ju je ef Gestapoa
smatrao zatvorenicom sa krupnim funkcijama u NOPu, elei bezuspeno da od nje dobije neke
podatke. Neoekivano je nutena i ak automobilom odvezena do partizanskih veza, na osnovu
sporazuma o razmeni zarobljenika izmeu rukovodstva Tonlikog NOP odreda i etnikog
vojvode Mihaila Popovia Mike Jastreba, ijeg su sina bili zarobili partizani prilikom prvog
osloboenja Prokuplja. Doepavi se slobode i dobivi ime Slobodanka, Boginja je produila
borbu u Toplikom NOP odredu do kraja rata.177

165. To su bili: Nikola orevi Musa, Aleksandar Stefanovi Cajlaz, Branko Nikoli, izbeglica
iz Skoplja, Branislav Bojkovi, Ljubomir Verner, Milivoje Ivanovi i drugi.

166. Podaci Razumenke Petrovi, lana OK KPJNi i Mirka Stefanovia, lana KPJ, dati autoru;
Milan Kozi, Staro drutvo na okupu, Narodne novine od 15. IV 1981.

167. IaN, Mf. 3/130.

168. IaN, KOZARA, K3; Arhiva Okrunog suda Ni, K118/1947.

169. 36. NOR, 1/2-143.

170. Slobodan Popovi, U zatvorima okupiranog Nia, feljton Narodnih novina od februara do
aprila 1966. (Iz Nia su b zatvoreni: Velizar Pei, student prava, Milivoje Ar. Popovi,
novinar, inenjer Joksimovi, Danilo Buki, pravnik (Jevrejin), Albert Gorjani, reditelj
pozorita u Skoplju (Jevrejin), Slobodan Popovi, student umarstva, Branko urakovi,
Hranislav Veljkovi, radnik Ristieve tekstilne fabrike. Iz Leskovca su bili i Petar Jovi, kroja,
Savka Stamenkovi, Spasoje Petrui sa ocem i Vuksan Bulatovi, a iz Grdelice gimnazijalci
Velja Stefanovi Novica i Dragomir Dane Bokovi eda, student prava, Stanoje Petrui i
drugi. Iz Jagodine su dovedeni saradnici NOPa Sreten Nikoli i Ratko Cunjak, a iz Aleksinakih
rudnika rudari ira Golob i Soko.

171. NRGFSP, dok. org. ZBOR, pismo Milovana Kostia. (Kosti se ali da je Slobodan
Popovi, pljunuo Ratka Stankovia u lice dva puta", pa je pljunuo i njega, zbog ega je
Slobodan dobio batine i amare na ulici. Kada je Slobodan doveo drugove da se sa Kostiem
obrauna, ovaj je potegao revolver i malo je falilo, kako kae, da ih poalje na onaj svet").

172. Izj. Miodraga Nikolia, data autoru.

173. IaN, Mf. 1'222, Izvetaj Uprave policije Banskoj upravi od 27. IX 1941.

174. 36. NOR, 1/2-56.

175. NmN, izj. Boginje Risti Bajovi, Aleksandra Stefanovia Cajlaza i drugih, knj. XVII.
176. NmN, izj. Aleksandra Stefanovia Cajlaza, knj. XVII.

177. NmN, izj. Boginje Risti Bajovi, nkl.

Streljanja Na Deliskom Visu

Streljanja na Deliskom Visu

Prva streljanja uhapenih poela su krajem jula 1941. godine. Feldandarmerija je uzimala rtve
iz Kaznenog zavoda i zatvora Sreskog suda. Poto tada jo nije bilo utvreno koliko e naih
graana biti streljano za jednog ubijenog Nemca ili za uniteni objekat koji je gluio okupatoru,
radi odmazde i zastraivanja streljane su manje grupe zatvorenika.

Za prva streljanja Nemci su izabrali Gabrovaku Reku (Salin Bunar) i breuljak Deliski Vis.
Pre streljanja traili su od Gradskog poglavarstva da se za odreeni dan iskopa potreban broj
raka na vojnikom groblju, spreme sanduci i tela streljanih prevezu sa stratita i sahrane. Grobovi
su obeleavani krstaama sa imenima streljanih, to je bilo suprotno naredbi generala Bemea
(Bhme). koja je izdata posle nekih streljanja. Na to je feldkomandant Botmer upozorio
predsednika Gradskog poglavarstva. Da tako obeleeni grobovi streljanih ne bi sluili za
hodoae, kako je upozoravala Bemeova naredba, pozvan je ef voznog parka, pod ijim je
rukovodstvom vreno sahranjivanje, i nareeno mu da odmah ukloni krstae i da grobove obelei
kamenjem sa rednim brojevima.192

Jedan nedovoljno pouzdan dokumenat kae da je Feldkomandantura izdala saoptenje o


streljanju 45 Srba kod Nia, 10. jula 1941. godine".193 Meutim, mi raspolaemo samo
nepotpunim podacima da su na Deliskom Visu jula te godine streljana tri lica iz Tekije, od kojih
jedno 26. jula,194 a avgusta jo dva iz Velikog Popovca.195 Poetkom avgusta dovedeno je u
Kazneni zavod i druge zatvore oko 40 ljudi iz zajearskog okruga zbog posedovalja oruja i
saradnje sa NOPom. Bilo je i zatvorenika zbog kriminala. Banska uprava u Niu je 11. avgusta
1941. godine obnarodovala objavu Feldkomandanture 809 da je zbog nedozvoljenog
posedovanja oruja osueno na smrt od ratnog suda feldkomandanture i 9. avgusta 1941. godpne,
u 6,00 asova, u Niu streljano est lica iz Ostrelja, Krivelja i Vlaola.196

Streljanja su nastavl.ena 15. avgusta, kada je streljano pet lica, a 30. avgusta jo jedno.197 Na
predlog Feldkomandanture 809, komandant Srbije je 27. avgusta odobrio da se strelja (po
drugom dokumentu da se obese) 15-20 komunista kao odmazda za prepad na rudnik Rtanj i
ubistvo nemakog vojnika".198
Zatvorenici iz junskog hapenja komunista, koji su bili u Kaznenom zavodu za vreme prozivanja
ljudi radi streljanja, preivljavali su vsliki strah i oekivali svakog dana da i njih zadesi ista
sudbina.

Istovremeno streljanje nekih osuenika iz Kaznenog zavoda i iz zatvora Sreskog suda i saradnika
NOPa na Deliskom Visu 22. septembra 1941. godine, uz preghodne iropratne lanke u
kvislinkom listu Novo vreme", trebalo je da komiromituje boraki sastav partizanskih odreda.
Iz Banske uprave Moravske banovine obnarodovano je da je Feldkomandantura 809 izvestila da
je za odmazdu zbog komunistikih nereda na dan 22. septembra 1941. godine streljano deset
komunista,199 to svi nisu bili. Prvi na toj objavi bio je Draa Gligorijevi, poznati razbojnik i
pljaka iz Homolja, koji je uhvaen jo pre rata i septe.mbra 1941. godine iz zatvora u Jagodini
prebaen u zatvor Sreskog suda u Niu, gde je bio okovan tekim okovima.200 Novo vreme" je,
izvetavajui o tom streljanju, uporeivao partizane sa odbeglim u umu robijaima i
kriminalcima, kakav je bio i Draa.

Tog dana Nemci su streljali i saradnike NOPa iz Jagodine Sretena Nikolia, trgovakog putnika,
i Ratka Cunjaka, kovaa, izbeglicu iz Bosne, a iz Andrejevca (Minieva) Mirka Kostia,
bakraara i Vidoja Miloevia, opanarskog radnika. Kosti je po nekim podacima bio poznat
kao komunista od 1925. godine i politiki veoma angaovan uoi rata. Do hapenja 23. juna
1941. godine, bio je povezan sa Milanom Miniem, sudijom i predsednikom sudskog vea u
Andrejevcu. Nije imao sree da pobegne iz zajearskog zatvora, pa je sa svojim saborcem
Vidojem, sklonim da pod dejstvom alkohola otvoreno govori o naprednom pokretu, da psuje i
preti buroaziji, doteran sa ostalim Zajearcima u zatvor Sreskog suda, odnosno u Kazneni
zavod, odakle su obojica izvedeni i streljani na Deliskom Visu.201 Zbog posedovanja oruja
streljana su na Deliskom Visu, 2. oktobra 1941. godine, dva lica, a 17. oktobra i u decembru jo
pet. Poimenino je utvreno da je do kraja 1941. godine na Deliskom Visu streljano ukupno 35
lica.202

Bio je to samo nagovetaj masovnih streljanja, to se vidi iz naredbe generala Bemea od 10.
oktobra 1941. godine, kojom se nalae Feldkomandanturi 809 da trai bolje i skrovitije mesto za
egzekucije. To je i uinjeno, pa je umesto Deliskog Visa za stratite izabran Bubanj.

Vojni zapovednik Srbije je svojim naredbama traio i veanje ljudi radi zastraivanja.
Feldkomandant Botmer je u Niu sproveo tu jezivu meru. Poetkom oktobra 1941. godine
obeeno je jedno lice na Trgu Kralja Milana (Trg Osloboenja), ije ime do sada nije
identifikovano. Po seanju mnogih graana na klasinim vealima je bila rtva mlaeg izgleda u
seljakom odelu, sa belim demperom i rolkom oko vrata. Po nareenju nemakih vlasti
nastavnici su morali da dovode uenike da posmatraju taj jezivi prizor da bi ih on odvratio od
saradnje sa partizanima. Radi iznuivanja priznanja, Nemci su dovodili i uhapene rodoljube.203

Poetkom 1942. godine obeen je na Trgu Kralja Milana i Alfred (Pavle) Pekerek, agent
Specijalne policije u Niu. Logorai, koje je on hapsio i koji su ga dobro upoznali, kau da je u
logor doveden poetkom decembra 1941. godine zbog pljake i traenja mita da bi oslobodio iz
zatvora neke koje je tu doveo. Trgovci su ga prijavili Nemcima, a oni su jednom od kojeg je
traio novac naredili da mu ga da. Prethodno su obeleili neke novanice i tako doli do dokaza i
uhapsili ga.204

Kraj 1941. godine doekan je sa punim koncentracionim logorom na Crvenom krstu i


kvnslinkim zatvorima u Niu zatvorenicima iz raznih krajeva.

192. Grupa autora, Ni u vihoru, s. 253.

193. AUN, K61a, F 12, dok. 7 (Arhiva NDK).

194. IaN, KOZARA, K 4, K 2/87a, 135 (K2e) 87a.

195. NmN, izvetaj SO Despotovac (042706/1-68 od 18. XI 1968).

196. NmN, Saoptenje Banske uprave o streljanju 9. VIII 1941, Fond Okupator i egove sluge u
Niu, oznaen sa G", br. 68 (dalje G/68).

197. IaN, KOZARA, K4, K2/87a; NmN, zapisnik Prvog sreskog suda u Niu od 24. VII 1956,
nkl. Tada su sreljani i Vlada Filipovi i Milorad Agatonovi iz Nia.

198. AUN, Fond zloini, K27, F 6, dok. 3 od 27. VIII 1941. i K27/P, F 1, dok. 7 od 27. VIII
1941.

199. IaN, Varia, fas. 92 (Saoptenje o streljanju).

200. NmN, izvetaj SOSvilajnac (br. 011660/1-68 od 23. V 1968).


201. Slobodan Popovi, U zatvorima okupiranog Nia, Narodne novine, feljton od februara do
aprila 1966.; NmN, izj. Ljubomira Marinkovia Pere, nkl.

202. IaN, KOZARA, K2, F 87a (1-35). Imena streljanih u prilogu.

203. NmN, izj. Miodraga Nikolia Mije i Slobodana Popovia, nkl. Po izvetaju SOBabunica,
br. 021530/1-68 od 23. V 1968 (NmN) ima izgleda da je na vealima poetkom oktobra 1941.
godine bio Dragoslav uri, siromani zemljoradnik iz Velikog Bonjinca, uhapen zbog oruja.
Kad je njegov brat o tome obaveten, doao je u Ni, ali objava o sreljanim licima, meu kojima
je bilo i ime Dragoslava uria.

204. NmN, izj. Hranislava Gvozdenovia i drugih, knj. XXII.

Vaznije Naredbe Za Hapsenja I Streljanja

Vanije naredbe za hapenja i streljanja

Sa poetkom oruanog ustanka u Srbiji usledile su i nemake i kvislinke naredbe o


represalijama, koje su, sa razvojem ustanka, bile sve otrije. Kada je ustanak u zapadnoj Srbiji
uzeo maha, komandant jugoistoka feldmaral List poslao je 4. septembra 1941. godine
odgovarajuim nemakim komandama u Srbiji naredbu o uguivanju srpskog ustanikog
pokreta, u kojoj trai bezobzirnu primenu oruja Ustanici moraju bezuslovno osetiti
nadmonost nemakih vojnika i otrinu njihovog oruja", a ve sutradan, 5. septembra, alje
razraeniju naredbu, u kojoj, pored ostalog, trai: ,,f) Bezobzirne i neodlone mere protiv
ustanika, njihovih pomagaa i srodnika (veanje, paljenje naselja, poveanje broja talaca,
deportovanje rodbine u koncentracione logore itd.).205

Meutim, iz Hitlerove naredbe feldmaralu Listu od 16. septembra 1941. godine, kojom mu se
stavlja u zadatak da ugui ustanak u prostoru Jugoistoka i pre svega da se u srpskim oblastima
osiguraju saobraajne linije i objekti vann za nemaku ratnu privredu", a potom da se
najotrijim mera.ma za due vreme uspostavi poredak",20*3 proizale su do detalja razraene
mnoge jo uasnije naredbe Himlera, Lista, generala Bemea, Badera i drugih nemakih visokih
oficira, koje su sve imale prizvuk zastraujuih" i unitavajuih" mera, protiv podmuklosti
Srba sklonosti terorizmu".

Tim naredbama poinje druga faza nemakih ratnih zloina u Srbiji, koji su se, posle onih u
zapadnoj Srbiji, sve do kraja rata svom estinom sruili na zarobljene partizane, aktiviste NOPa i
itavo stanovnitvo jugoistone Srbije. Sve su one za nemake nie oficire bile pokrie, mimo
meunarodnih ugovora, za pravdanje vojnike poslunosti" pri sprovoenju zloina masovnih
hapenja, odvoenja u logor i streljanja. Sve su one pozivale na odmazde, ubijanje, bez ikakve
sentimentalnosti odmah bez odlaganja". Tako je Himler 16. oktobra 1941. godine, na osnovu
Hitlerove naredbe, prosledio svoju u kojoj kae i ovo:

Svaki akt uperen protiv ne.make okupacione vojne sile mora se svesti na to da je
ko.munistikog porekla primeniti najotrije mere da se na taj nain silom sprovede autoritet
okupacione sile i sprei dalje irenje (ustanka). Pri tome imati u vidu da jedan oveiji ivot ne
vredi nita i da se zastraujue dejstvo moe postii sa.mo neobinom svirepou. Kao odmazda
za ivot jednog nemakog vojnika mora se u tim sluajevima uzeti kao opte pravilo da odgovara
smrtna kazna 50-100 komunista. Nain izvrenja mora jo pojaati zastraujui efekat".207

General Beme (Bhme) je pozivao na osvetu onih Nemaca ija se krv 1914. godine potocima
lila usled podmuklosti Srba, mukaraca i ena" 208 on je naredbe Hitlera i Himlera razradio i
u svojoj naredbi od 10. oktobra 1941. godine, pored ostalog, kae i ovo:

1. U Srbiji je, usled balkanskog mentaliteta i velikih razmera komunistikih i nacionalno


kamufliranih ustanikih pokreta, potrebno izvravati nareenje Vrhovne komande najveom
strogou

2. Munjevitim akcijama treba u svim garnizonima u Srbiji najhitnije sprovesti kao taoce sve
komuniste, sve mukarce na koje pada sumnja, sve Jevreje i izvestan broj nacionalistikih i
demokratski nastrojenih stanovnika. Taocima i narodu treba predoiti da e u sluaju napada na
nemake vojnike ili folksdojere" taoci biti streljani

3. Bude li gubitaka streljanje protivnika prema sledeim stopama:

a) za svakog ubijenog nemakog vojnika ili folksdojera" (mukarca, enu ili dete) 100
zarobljenika ili taoca,

b) za svakog ranjenog nemakog vojnika ili folksdojera" 50 zarobljenika ili taoca .. ."209
General Beme ne tedi ni decu ni ene i u jednoj naredbi kae: Deca i ene odravaju veze i
staraju se i o snabdevanju. Prema to.me mora iskusiti kaznu celo stanovnitvo, a ne samo
mukarci".

Naredbom novog zapovednika Srbije generala Badera, od decembra 1941. godine, kvota za
streljanje je smanjena na 1 :50 i 1 :25.

O hapenju lanova partizanskih porodica i poznatijih graana posgojala je posebna naredba. U


Beogradu je 14. decembra 1941. godine odran sastanak nosilaca nemake okupacione vlasti u
Srbiji, koji je iskljuivo bio posveen hapenju i streljanju talaca.210

Naredba Badera od 28. februara 1942. godine o kanjavanju pomagaa ustanika" primenjivana
je praktino od prvog dana ustanka. Meutim, nove naredbe su predviale jo masovnije
hapenje talaca. Tako kvislinki list Novo vreme", od 2. aprila 1942. godine, komentarie
uredbu o hapenju lanova porodica komunista i pie: 2. Svaki onaj ko bi posle ovoga
saoptenja ma na koji nain pomagao akciju odbeglih u umu, davanjem oruja, municije i
odravao vezu sa ovakvim ljudima javno ili tajno, smatrae se kao njihov sauesnik i lanovi
porodica ovakvih lica bie pohapeni i sluie kao taoci" Ustanovljene su i nagrade za lica
koja uhvate ili prokau partizane.211 Zavedeno je i uvanje pruge, a za nastali kvar" ili
diverzije seljaci straari bi dospeli u logor i bili streljani, a selo kanjeno sa 3.000.000 dinara.212

Novo, veoma precizno uputstvo generala Badera od 28. februara 1943. godine, sistematizovano
ponavlja sve sluajeve u kojima se vri odmazda za svaku povredu tela i ubistvo ako se izvrilac
ne uhvati u roku od 48 asova. Ono precizira da se to, osim na Nemce i Bugare, odnosi i na sva
lica u slubi okupatorske vlasti, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnsst", zatim na lanover
srpske vlade, rukovodee slubenike (sreske i okrune naelnike, predsednike optina) i oficire
SDS i SDK; zatim predvia odmazdu za svaki napad na postrojenja vana za rat" (do 100
talaca), a u lakim sluajevima primeniti kolektivne kazne (paljenje kua, novane kazne,
uvanje strae po kazni, hapenje itd.)". Uputstvo obavezuje izvrioce da za odmazdu uzimaju
otvorene ili prikrivene sauesnike, ili svesno pasivno dranje izvesnih lica prema napadaima",
a ako se takvi ne pronau mora se pribei hapenju onih lica iako sa konkretnim delom nemaju
veze". Na prvo mesto su kao odgovorna oznaena lica koja se izjasne bilo za Drau Mihajlovia,
bilo za komunizam. Od odmazde su poteeni oni koji dokau da su protivnici ustanikih
ciljeva", zatim ene i omladina ispod 16 godina, ako nisu izvrioci i pomagai bandita". Lica
podesna za opte odmazde, po pravilu, stavlja na raspoloenje komandant policije bezbednosti
iz reda onih sumnjivih lica koja su mu u toku akcije trupe i policije, kao takva predata i
ukoliko se ista ne bi morala uputiti na slobodan ili prinudan rad".213

Uputstvo dalje trai da logori uvek imaju dovoljno talaca, a ukoliko se u pojedinim sluajevima
ne bi raspolagalo odgovarajuim taocima, ili broj talaca ne bi bio dovoljan, nedostajui broj
uzee se iz susednog logora ili iz sabirnog logora u Beogradu". Ako su potrebne posebne akcije
za prikupljanje talaca, onda na prvom mestu treba pribei uzimanju sumnjivih lica navedenih u
proverenim spiskovima srpskih naelnika okruga Akcije e nareivati feldkomandant uz
saglasnost komandujueg generala i zapovednika. Po ovom uputstvu feldkomandant pokree
postupak za odmazdu, dostavlja komandujuem generalu i zapovedniku predlog koji mora da
sadri: kratak prikaz stanja stvari, nasilje, gubitke, odnosno tete, politiku pripadnost izvrioca,
broj talaca predvienih za streljanja", posle ega komandujui general odobrava pismenim
nareenjem ili depeom predlosne ekzekucije".

Za izvrenje odmazde feldkomandant odreuje krajskomandanta na ijem se podruju desilo


nasilje, a ovaj se prethodno konsultuje sa nadlenom ispostavom Slube bezbednosti i razamtra
miljenje nadlenog srpskog naelnika. Policija odreuje iz svoga sastava odeljenje za izvrenje
streljanja, a streljanje talaca se vri bez prisustva stanovnitva i na zabaenim mestima". Na
kraju, uputstvo predvia obnarodovanje odmazde i objavljivanje imena onih koji se nalaze u
logorima, uz pretnju da ta lica svojim glavama odgovaraju za izvesna remeenja reda .. ."214

Takav postupak hapenja i odmazde primenjivan je i pre ovog uputstva, odnosno tokom itavog
rata. Krajem 1943. godine ukinuta je kvota za streljanje, pa se u svakom pojedinanom sluaju
odluivalo koliko zatvorenika treba streljati.

205 . 36. NOR, II-144.

206. 36. NOR, 1/1-158.

207. 36. NOR, 1/159.

208. 36. NOR, 1/173.

209. 36. NOR, 1/1-263, s. 502.

210. Dr Venceslav Glii, n. d s. 95.

211. 36. NOR, 1721-18.


212. IaN, Mf. 1/556.

213. 36. NOR, 1/5-163.

214. Isto.

Formiranje Logora I Njegova Uprava

Formiranje logora i njsgova uprava

Feldkomand.antura 809 septembra 1941. godine formirala je koncentracioni logor na Crvenom


krstu u Niu (Das Anhaltlager Nisch), na osnovu pomenutih nemakih naredaba od septembra
iste godine o hapenju i deportovanju u logore radi zavoenja reda" i uguivanja srpskog
ustanikog pokreta."215

Ovaj logor i stratite na Bubnju organizovao je ef Gestapoa u Niu SS kapetan Hamer, Nemac
iz tetina. Kao i druga dva velika koncentraciona logora u Srbiji, na Banjici i u apcu, i ovaj je
bio neposredno potinjen zapovedniku Sipo i SD, pukovniku eferu.216

Za logor je uzeta neiskoriena zgrada magacina vojne opreme koji je bio u sastavu kasarne
konjikog puka Obili" bive jugoslovenske vojske. Ta kasarna se nalazila kod eleznike
stanice Crveni krst, pa je po toj lokaciji ovaj logor nezvanino i nazvan Logor na Crvenom krstu.

Osim tog logora, svojih i kvislinkih zatvora u Niu o kojima je bilo rei, nemaka okupatorska
vlast je na teritoriji Feldkomandanture 809 imala lokalne zatvore u Kruevcu, Zajearu i
Leskovcu. Oni su, nareenjem operativnog odeljenja Baderovog taba od 28. februara 1943.
godine, sa jo nekim van podruja Feldkomandanture 809, pretvoreni u male logore, da bi se
mere odmazde zbog bujanja ustanka efikasnije primenjivale. Preuzele su ih ispostave VgJZ,
izuzimajui leskovaki, za koji zapovednik policije nije mogao dati personal, pa se o njemu
starala Krajskomandantura.217

Po jednoj ponovljenoj naredbi od 23. aprila 1943. godine o obrazovanju tih logora, u koje bi se
upuivali zarobljenici i taoci radi streljanja u odmazdama, bilo je predvieno otvaranje logora i u
Prokuplju (Na isti nain imaju se obrazovati logori za streljanje u Zajearu, Prokuplju,
Leskovcu"),218 ali se od toga odustalo. Iz tih manjih logora takoe su uzimani taoci za streljanje
po predlogu Feldkomandanture 809 i saglasnosti taba opunomoenog komandanta i
zapovednika Srbije. No, i posle formnranja tih logora povremeno su dovoene u Logor na
Crvenom krstu manje grupe zatvorenika sa podruja Krajskomandanture u Leskovcu, koji su
streljani na Bubnju ili na drugi.m gubilitima ili su upuivani na prinudni rad u Nemaku.

Zatvorenici su obino direktno dovoeni u Logor na Crvenom krstu, gde su ih sasluavali agenti
Gestapoa, a mnogi su prethodno prolazili kroz muenja u nemakim istranim zatvorima u Niu i
zatvorima Specijalne policije, SDS, etnika, ljotievaca ili Bugara.

Graani Nia su skoro svakodnevno, sve do kraja rata, zastajkujui, gledali na ulicama stravine
slike sprovoenja u logor vezanih i izmrcvarenih zatvorenika sa raznih strana. Nemci, Bugari i
pripadnici kvislinkih oruanih odreda masovno su kamionima dovodili i neborako
stanovnitvo, nekad i starce preko 70 i decu ispod 10 godina.

Svaka ofanziva neprijatelja odslikovala se u logoru kao plima na moru ili nabujala reka. Broj
zatvorenika se stalno menjao. Nekad je logor bio pun, a nekad poluprazan, jedni su dovoeni, a
drugi odvoeni na Bubanj ili Banjicu, u internaciju u zloglasne logore i na prinudni rad u
Nemakoj, ili su putani kuama. Malo je zatvorenika drano u logoru vie od pet meseci.

Gestapovci su zatvorenike razvrstavali po kategorijama. U prvoj su bili osueni na smrtnu kaznu


od prekih sudova i tei krivci koji dolazs u obzir za streljanje. U drugoj su bili krivci" za
internaciju, u treoj oni za koje nema dovoljno dokaza i u etvrtoj oni koje treba pustiti.
Meutim, kad je trebalo ispuniti kvotu za streljanje radi odmazde, onda te kategorije nisu mnogo
vredele. Na slian nain je zatvorenike klasificirao i ef Specijalne policije Mirko ivanovi.
Nedieva Uredba o prekim sudovima davala je mogunost njegovim oruanim jedinicama da
nekad streljaju i one na koje se samo sumnjalo.

Logor je bio pod upravom Gestapoa u Niu i potinjen Sipo i SDu u Beogradu. Od proboja
logora 12. februara 1942. godine bio je pod neposrednim rukovodstvom Vs!5.21v Uprava logora,
iji se sastav u toku rata menjao, inili su: komandant logora (Robert Sauerlajn, Paul Micinger,
Beker, ulc), ef Gestapoa. (Hamer, Brand, Vineke), komesar Gestapoa i logora (Hori Benc),
prvi i drugi izvrni sudija (Hanc Degert i Julio Eriho, operativni organi Gestapoa, koji su
uestvovali u mnogim hapenjima i rukovodili streljanjem na Bubnju), zatim tumai,
folksdojeri, koji su imali istaknutu ulogu u Gestapou (Ervin Francezi, Karlo Ungar i Jozef
Filka)220 i drugi. Svi su oni za sobom ostavili izrazite tragove zloina. Vii voa SS i policije
August Majsner je u svakom logoru imao svoje ljude koji su kontrolisali logorske uprave.221

Prvi komandant logora, do maja 1942. godine, bno je Robert Sauerlajn, Austrijanac, po
zanimanju slikar. Neposredno je rukovodio utvrivanjem logora, organizovanjem i
osposobljavanjem logorskih objekata za smetaj velikog broja zatvorenika. On je realizovao
velika februarska streljanja 1942. godine. Traei da u logoru ima uvek dovljan broj logoraa za
streljanje po kvoti, ljutio se kad su agenti Specijalne policije dovodili srednjokolce, skojevce od
15-16 godina, govorei: Ovo je koncentracioni logor, a ne zabavite!", ali mu to nije smetalo da
i njih alje na Bubanj. U logoru je pred zatvorenicima lino ubio Jevrejina Koha, vlasnika
staklarske radnje. Njegov zamenik bio je podoficir Martin Eriho (po drugim podacima Vili). Na
tu dunost doao je iz civilne kriminalistike policije. Vrio je dunost islednog organa, tukao,
uestvovao u izvravanju smrtnih kazni, bio veliki sadista i cinik, govorio da e Nemci unititi
Srbe.222

Kad je sedmog maja 1942. godine, na osnovu zapovesti opunomoenog komandanta i


zapovednika Srbije, i u Niu formirana Oblasna policijska komanda, uprava nad logorom prela
je pod njenu kontrolu. Reim u logoru se jo vie pootrio.223 Za komandanta logora tada je
doao Paul Micinger, kapetan zatitne policije (5sit.2ro2e1). esto je bio pijan. Svedoci kau
da je udarcem ispod brade ubijao logorae". Znao je srpski i sadistiki muio i poniavao
zatvorenike. Za obezbeenje od eventualnog bekstva logoraa i teror nad njima, doveo je
policijske pse, koji su bili tako dresirani da na njegov mig skoe na zatvorenika, obore ga i
kidaju. Od tih pasa vladao je veliki strah u logoru. Njegov zamenik i komandir strae bio je or
Kale (Kale), zvani Panta. Zapamen je kao izuzetno veliki zlikovac, kome je pendrek stalno
stajao u izmi. Nemilosrdno je tukao zarobljene partizane. esto je dolazio u logor pijan, pucao u
sijalice, stvarao uzbunu.224

Poetkom 1943. godine za komandanta logora je doao Beker (Berk?) koji je krae vreme bio na
ovoj dunosti, te o njemu nema mnogo podataka. Zamenik mu je bio trumer.

Sprolea 1943. godine, za komandanta logora doao je narednik Verner ulc, iz Kelna, ratni
zloinac. Bio je krupan, otrog pogleda, ograniene inteligencije, to mu je odgovaralo da bez
ikakve sentimentalnosti" vri tu dunost. Doao je iz Gestapoa, gde je radio kao inovnik. Bio je
strah i trepet za zatvorenike, koji su ga zbog nemilosrdne tue motkom prozvali motkar". Sa
sobom je vodio stalno vujaka. Lino je prozivao logorae i aktivno uestvovao u njihovom
likvidiranju.225

Logor je sbezbeivala nemaka straa iz sastava landesicen bataljona sa oko 20 vojnika i dva
podoficira, komandira strae, sa osloncem na brojnu bugarsku vojsku u kasarni do logora.
Straari su bili Austrijanci, Nemci i, najvie, folksdojeri, pripadnici raznih profesija. Komandiri
strae su bili fanatizovani nacisti, koji su stalno zagoravali ivot zatEorenika. Kao muitelji su,
osim Kalea. upameni i podoficiri Nikolaus i Ru, koji je bio mali rastom, pa su ga zvali
pacov". Kao kolerik, Ru je praskao za svaku sitnicu, pretio i tuom pourivao logorae Los,
los". Slian njemu bio je Feliks, koji je znao na jezik. On je stalno izmiljao nove naine za
muenje logoraa.220

Straa je bila naoruana sa tri pukomitraljeza, pukama, sa nekoliko mainskih puaka i


bombama. Stalna straarska mesta bila su kod ulazne kapije u logorski krug, drugo na suprotnoj
strani i jedan etajui straar oko logorske zgrade, odnosno straar na kuli kada su one
sagraene. Za vreme postrojavanja logoraa i podnoenja raporta o brojnom stanju, tzv. apela i
etnje. straa je udvostruavana.

Sastav logorske strae je u toku rata nekoliko puta menjan. Te promene donosile su nove
nevolje, nove metode i postupke prema zatvorenicima, oteavale korienje stvorenih kanala sa
spoljnim svetom van logora. Veina straara se bojala istonog fronta. pa se trudila da bude to
poslunija. Meutim, u svakoj smeni bio je po neki straar sa kojima se mogla progovoriti koja
re, koji je oseao neminovnu propast Hitlerovog Rajha i bio okupiran brigom da li e se iv
vratiti kui. Po ovenosti, zatvorenici su zapazili naroito folksdojera Mlinaria iz Banata, koji
je uspostavio vezu nekih logoraa sa spoljnim svetom.227

Ostali straari su, uglavnom, bili nepristupani. Bilo ih je koji su pucali u prozore logorskih soba,
na zatvorenike kada bi se pribliili ogradi i na njihove porodice koje su kruile oko spoljne
ograde da bi videli svoje u logorskom krugu ili da bi preko zatvorenika u bati doturili svojima
neku poruku.

Poetkom maja 1942. godine, dola je druga straa iz sastava ucnolicije. Tada se reim u logoru
naglo pogorao. Trei put je straa zamenjena poetkom 1943. godine, a ovu je poetkom 1944.
godine smenila nova, sastavljena od folksdojera i Albanaca u nemakoj uniformi.228 Ova
poslednja je pokazivala znake demoralizacije.
214. Isto.

215. 36. NOR, 1/1-145 OD 5. IX 1941; 1/1-158; IaN, Mf. 1/510; AUP, inv. br. 18602, 1/1-18.

216. AUI, k II 27, f5, br. 10. Logor je posle osloboenja ureen kao memorijalni muzej Logor
na Crvenom krstu".

217. Dr Venceslav Glii, n. d. s. 157.

218. 36. NOR, 1/5-163.

219. IaN, Mf. 1/510.

220. IaNKOZARA, K1/42.

221. Venceslav Glii, n. d, citira AUN, NdA, 58-5-34.

222. NmN, izj. ivke Jankovi, Jelisavete Markovi, Vere Stojkovi, Miroslave Savi i drugih,
knj. XIII i XII.

223. AUN, reg. br. (nejasno), Mf. Vt501, P248, S 45; IaN Mf 1/510-520.

224. IaN, Mf. 1/510-529; KOZARA, K3/180-181, NmN, izj. Jelisavete Markovi, knj. XIII.

225. NmN, izj. mnogih logoraa, knj. XXX, XIII i XII.

226. NmN, izj. dr Dragutina Jovia, Milosava uria Ere i drugih, knj. XXX i IV.

227. Isto.

Organizacija Logorskog Kompleksa

Zgrada vojnog magacina, uzeta za logor, sagraena je 1930. godine u istonom delu kruga
konjike kasarne, prekoputa elektrine centrale, pored puta Ni -Beograd (danas Ulica 12.
februar). Po ulasku nemake vojske u Ni, narod je, po logici bolje narodu nego okupatoru",
razneo iz tog magacina namirnice, odeu, ebad i drugo, obezbeujui se tako delimino za dane
pune neizvesnosti, dok su ostalo zaplenili Nemci, postavljajui svoju strau. Zgrada magacina
bila je sve do avgusta 1941. godine, uglavnom, van upotrebe.

Deo kruga kasarne oko ovog magacina, povrine 1,40 a, bio je iri logorski prostor, ograen
jednim redom bodljikave ice, koja je jugoistonom stranom ila od kapije kasarne pored Ulice
12. februar, zatim kue i kafane u koju su Bugari januara 1942. godine smestili svoju strau.
Ograda je ila dalje do esme prirodne pitke vode i do sporedne kapije kroz koju se izlazilo iz
kasarne na konjiki put, sada Druga beogradska ulica. Ta kapija sluila je za ulaz u iri logorski
krug. Odatle je ograda ila istonom stranom, zahvatajui prostor gde je sada Tehniki obrazovni
centar, na kojem se nalazila zagaena bzra, nastala od suvinih voda esme i kia, dubine 1,5
metar, prenika 50 metara. Nemci su nastojali da je radom izmuenih i gladnih logoraa pretvore
u jezero iste vode. Tamo su neke logorae streljali i zakopali. Sa severne strane ograda je ila
kroz Gradsko polje i izbijala opet na konjike kasarne, zahvatajui jo jednu baru koju je
logorska uprava radom logoraa pretvorila u neku vrstu jezera, pored kojeg su takoe streljani
mnogi rodoljubi,229

Ureivanje logorskog kompleksa poelo je septembra 1941. godine kada i poinje prva faza
dogradnje logora, koja je trajala do proboja 12. februara 1942. godine. Grupa prvih logoraa,
Jevreja, utvrivala je dotrajalu spoljnu ogradu od bodljikave ice, rasiavale teren oko logora,
sekla tri drvoreda bagremova pored puta koji je iz kasarnskog kruga vodio do Tvrave. Tako je
stvoren brisani prostor oko logora.

Krajem septembra, a naroito poetkom oktobra 1941. godine, pored Jevreja, Nemci dovode u
logor i druge graane, najvie iz Nia, koje su delimino koristili za postavljanje nove trostruke
ograde od bodljikave ice, blie logorskoj zgradi. Na junoj strani je bila udaljena 3,80 metra od
logorske zgrade. Tamo je napravljena trokrilna kapija za vozila i peake. Na istoku je ograda
postavljena na 11 metara, na severu tri metra i na zapadu etiri metra od zgrada.

Prvi spoljni red ove trostruke ograde bio je visok etiri metra. Bodljikava ica je bila postavljena
na amove stubove, pobijene na razmaku od po 2,5 metra. Drugi unutranji red bodljikave ice
postavljen je na dva metra od spoljnjeg, na stubovima od po tri metra. Izmeu ta dva reda bili su
jeevi od bodljikave ice, prenika 1,5 metar. Ograda je bila zaprena poetkom novembra 1941.
godine, a u ograenom prostoru kvadratnog oblika, veliine 0,44 a, dominirala je logorska
zgrada za zatvorenike. Osim nje bile su i dve manje dotrajale zgrade, od kojih je jedna, koja je
ranije sluila za opravku amova i druge konjike opreme, ureena za kuhinju logoraa, a druga,
kasnije, za kupatilo.

Izuzimajui manjs adaptacije, uglavnom u potkrovlju, logorska zgrada je osgala neizmenjena do


kraja rata. Imala je prizemlje, sprat i veliko potkrovlje, pravljena na pravougaonoj osnovi duine
47, irine 11,5 metara, koja se pruala pravcem sever-jug. Prostorije sa podom od betona i visine
etiri metra, poto su graene za magacin, bile su bez zagrevanja prave ledare" preko zime.
Umesto prozora imale su samo otvore na njima za ventilaciju, zbog ega su logorai u prepunim
sobama, u kojima su bile i kible, preko leta jedva mogli da diu. Zatvorske sobe bile su iznad
vrata obeleene brojevima, a bilo ih je 14, kako kae i setna pesma logoraa: U njoj ima,
majice, etrnaest soba, svaka soba, majice, po stotinu roba".

U prizemlju je, u odnosu na stepenite, koje sredinom zgrade od njega vodi za prvi sprat i
potkrovlje, levo bila manja soba uprave (4X3 t), sa jednim irozorom, u kojoj je u poetku bila
logorska straa. U nju se ulazilo iz predstepeninog prostora. Imala je sto i stolice, gvozdenu pe,
vojnike krevete i soke za puke. Ta soba je tokom rata menjala namenu, bila je i ambulanta.
Levo od nje, bile su dve velike sobe za logorae. broj 11 (9,8X10 t) i broj 12 (10X10 t). Desno
od stepenita bila je kancelarija komandanta logora i komandira logorske strae sa stolom,
stolicama, gvozdenom pei i telefonom. U njoj su sasluavani i mueni logorai. Kasnijom
dogradnjom komandant je imao jo jednu prostoriju, a sasluanja su vrena i u drugim manjim
dograenim sobama. Desno od kancelarije komandanta bile su dve velike sobe (6,8X10 i
10H10t) za logorae, obeliene brojevima 13 i 14.

U te etiri logorake sobe u prizemlju broj 11, 12, 13 i 14, sa podom od betona, ulazilo se
direktno iz dvorita kroz velika masivna dvokrilna drvena vrata, koja su zakljuavana katancem
na lancu, a posle proboja stavljena je, radi jaeg obezbeenja, i masivna gvozdena poluga po
sredini. Ta vrata, s obzirom na raniju namenu tih prostorija, nisu bila dobro upasovana, pa su
zimi hladnoa, vetar i sneg nesmetano prodirali u nezagrejane sobe i jo vie ih hladile. Ljudi su
se u tim ledarama", uvijeni u ebad, arenics i prnje, kretali kao aveti. Posebno je bila teka
slika pocepanih i polugolih zarobljenih partizana. Jedan partizan iz Toplice nije imao pantalone,
pa je preko bedara opasao samo ebe", kau svedoci.

Na sredini soba, izmeu potpornih stubova, bili su po jedan grubo tesani amov sto i po dve
klupe, koji su sluili za podelu hrane i ruavanje. Pod od betona bio Je pored zidova zastrt
tankim slojem slame, irine dva metra, oivienim letvama da se ne bi rasturao. Iza vrata bila je
kibla. Sobe su nou bile osvetljene malom sijalicom na gajtanu, koja je do nroboja logora preko
noi gaena. Oskudno dnevno svetlo je prodiralo kroz etiri do pet reetkastih fiksiranih prozra
(1,20X0,80) u gvozdenim ramovima sa oko 30 uvrenih stakala, matiranih spolja i iznutra
belom bojom koji nisu mogli da se otvaraju. Na njima je spolja bila i gvozdena reetka,
obavijena bodljikavom icom. Pri vrhu ili dnu prozora za ventilaciju je sluio samo mali otvor -
krilo sa katancem, pa se provetravanje najee vrilo kroz po koje polomljeno malo staklo.
Na spratu se nalazilo devet manjih soba, takoe sa podom od betona, obeleenih brojevima od 3
do 10. Sedam soba je sluilo za zatvorenike, i bile su obeleene iznad vrata s leva na desno
brojevima: 5, 6, 4, 3, 7, 8 i 9. Jedna soba sluila je Nemcima za berbernicu, a jedna za ambulantu
koja je kasnije bila u prizemlju. Izuzev soba 3 i 4, u koje se ulazilo direktno iz stepeninog
meuprostora, sve ostale su bile povezane hodnikom, koji se pruao zapadnom stranom zgrade
prema dvoritu. Izgled ovih soba i inventar u njima bio je isti kao i u prizemlju: sto, dve klupe,
kibla, slama, polica za pribor za jelo.230 Ispred sobe 7 i 9 za ene, jedinih u kojima su zimi
ponekad samo uvee loene pei, bio je u antreu sto sa klupom. U berbernici je bilo veliko
ogledalo, zbog kojeg su mnoge ene dobijale batine kad bi komandant primetio i najmanju fleku.
Tamo je radio kao frizer Jevrejin Robert. U tom delu hodnika, ispred berbernice i na stepenitu,
zatvorenice su kriom, u prolazu, razgovarale sa po nekim drugom nrilikom povratka sa radova u
logorskom krugu, ili nekad posle etnje. U manju sobu broj 3 zatvarana je jedno vreme jevrejska
porodica Gros, koja je radila kao posluga u kuhinji, a kasnije su u nju izdvajani prozEani za
streljanje. I mala soba broj 4 na spratu povremeno je sluila za privremenu izolaciju prozvanih za
streljanje, dok ne doe kamion, a dok nisu izgraene samice u potkrovlju i kao samica za tee
krivce".

Potkrovlje je zauzimalo iroki prostor, podeljen na dva dela, levo i desno od zavrnog stepenika.
Bilo je puno Jevreja mukaraca. Januara 1942. godine u potkrovlju je improvizovana jedna
samica u vidu kaveza.

Prvobitno je kuhinja bila u dotrajaloj baraci koja je nekad sluila kao radionica za opravku
amova i druge konjike opreme, udaljenoj 10 metara od logorske zgrade. Imala je dve prostorije:
u jednoj su Jevreji kuvali hranu za nemaku posadu logora, a u drugoj, u etiri velika kazana, za
logorae.231 Namirnice za kuhinju obezbeivala je nika optina. Logora Jevrejin Marko
Abenoan svakog dana je kolima dovozio hleb i namirnice za nemaku kuhinju, a Blagoje
Stankovi, radnik optine, namirnice za logorae. Kao nabavlja namirnica za nemaku kuhinju
korien je i logora Bela Gros, Jevrejin. itava porodica Gros obavljala je odreene poslove u
logoru. oreurika Gros, vodoinstalater, bio J'e kljuar i tuma. inio je usluge zatvorenicima
u granicama mogunosti. Njegova majka Berta i sestra Edita, student medicine, bile su kuvarice.
Kao posluga u logoru radila je, do proboja logora, i porodica Fier. U toj grupi od desetak
Jevreja, koji su imali posebnu sobu, bili su i Majer Konfino, frizer Robert, dr Velizar Pijade i
njegova ki Jelena. Jevreji su radili na smetaju i ianju logoraa i donoenju namirnica iz
grada, pa su se i slobodnije kretali u krugu logora. Pre proboja logora vea grupa Jevreja
(Lasman grupa) radila je i u gradu. Po zlu su od Jevreja logorai upamtili samo italijanskog
Jevrejina Konfina, koji je izvodio neke akrobacije, saplitao logorae i takvim bednim postupcima
zasmejavao Nemce koji ju mu potedeli ivot.
U kuhinji su za logorae kuvana tri obroka dnevno. Doruak je bio od nezaslaenog aja, a ruak
i veera su se sastojali od orbe sa malo masti i povra (pasulj, kupus, kelj, gerla, krompir i
slino) i dnevnog sledovanja od 200 g. esto nedopeene proje. Kakva je to ishrana bila
slikovitim lakonizmom govore preiveli logorai: nikad sit, uvek gladan". Zbog toga su u nekim
periodima, izuzimajui zarobljene partizane, ostali logorai, uz pomo Crvenog krsta, mogli
jedanput nedeljno da dobijaju pakete hrane od svoje kue, teke najvie do 5 kg. U vreme kada
su u logoru kao taoci bili neki poznatiji graani Nia, hrana je bila neppo bolja, jer su oni, svojim
sredstvima, organizovali poboljanje hrane za sve logorae. Mesar Mikovi je organizovao da se
iz Nia donese ponekad i neto mesa.

Vodovodna i odvodna kanalizaciona mrea izgraivana je radom zatvorenika pod rukovodstvom


Jevreja, Imre Fiera i urike Grosa, vodoinstalatera, pre rata vlasnika vodoinstalaterske firme u
Niu Akua" ili Bogoge Sgoz".232 Na 20 metara ispred zatvorske sobe broj 12 izgraena je
esma sa limenim koritom i desetak slavina. Tako je iskljuen odlazak logoraa za vodu na
esmu do spoljne iane ograde kod konjikog puta.233

Kad je krajem decembra 1941. godine zapretila epidemija, insgalira je dezinsekcioni aparat i
poela izgradnja kupatila. Dotad su grupe logoraa voene na deznnsekciju i kupanje u Tvravu,
a najee u Higijenski zavod, gde im je ukazivana izuzetna panja. Inicijativom humanog lekara
dr ora Guelmina i njegove supruge, takoe lekara, tamo su za te bedne i izgladnele ljude
pripremani aj, marmelada, keks i cigarete, to je ganulo izmuene logorae, naviknute samo na
nemake grubosti. Ta humanost im je vraala veru u ivot.234

Baraka do bive konjunice konjike kasarne, u severozapadno.m uglu dvorita, pregraena je na


tri dela. Prvi deo je preureen decembra u kupatilo, sa dva stuba na sredini, dvadeset tueva i
koritom za umivanje i pranje. U drugom delu bila je trpezarija za strau, iz koje se ulazilo u sobu
za razonodu nemakih vojnika, a trei deo sluio je za radionicu obue u koju se ulazilo spolja.
U njoj je radio ika Pavlovi, poznat po nadimku ika komunista. Od maja 1942. godine ona je
sluila za dva dresirana policijska psa, vujaka. Ta renovirana zgrada, koja i danas postoji, dobila
je konani izgled do aprila 1942. godine. U kupatilo se ulazilo kroz dvostruka vrata, postojala je
garderoba iz koje je kroz mali otvor kontrolisano kupanje, to je enama bilo neugodno. Majka
Konrada ilnika, Ana, govorila je drugaricama da faisti nisu ljudi, te od njih nema srama".235
Dezinsektor se nalazio ispred kupatila, pa su logorai esto i zimi ekali napolju polugoli dok im
se odelo i ve ne ispare.
Prvobitno je klozet za ene bio iza kupatila, a za mukarce u jugoistonom uglu trostruke
bodljikave ograde. Bile su to improvizovane poljske jame sa nekoliko horizontalnih i vertikalnih
dasaka, koje su samo delimino zaklanjale od pogleda. U leto 1942. godine ozidan je u
jugoistonom delu dvorita pod istim krovom klozet za mukarce i ene sa pregradama od
dasaka.

Iza logorske zgrade bilo je do proboja etalite za logorae. Tu su oni trali u krug dok su ekali
da dou na red u klozetu i do postrojavanja na apelplacu. Elektrina struja je uvedena jednim
vodom od elektrine centrale, sa nosebnim transformatorom, pod rukovodstvom Jevrejina
elektriara Majera Konfina. Na uglovima ograde od trorede bodljikave ice postavljeni su
stubovi i na njima jaki farovi prema logorskom krugu, koji je osvetljavan i sijalicama
postavljenim na glavnoj kapiji, kuhinji, kupatilu i na ianoj ogradi izmeu kupatila i sobe broj
12.

Tako je, uglavnom, izgledao logorski kompleks do februara 1942. godine. Posle proboja logora
poela je druga faza ugraivanja i dogradnje logorskih objekata. Na prozore u prizemlju
stavljene su gvozdene reetke, na sva ulazna vrata gvozdene poluge, a na dva ugla ograde na
severnoj strani izgraena je po jsdna kulaosmatranica.

Od aprila 1942. godine je u zapadnom delu potkrovlja, radom strunih majstora iz grada i
logoraa, izgraeno jedanaest samica na levoj i devet na desnoj strani, od kojih je po jedna bila
mrana. Pod je bio od betona, a u dvema je na podu bila razapeta i bodljikava ica. U samice se
ulazilo kroz masivna vrata, ojaana jakim gvozdenim ipkama. Na svim vratima postojala su po
etiri drvena kapka koja su se po potrebi otvarala i zatvarala. Vrata su zatvarana sa po dve
gvozdene poluge i po dva katanca. Samice su na ulazu bile visoke 2,74 metra, a na suprotnoj
strani 0,90, dugake 3.4, a iroke 1,56 metra. Bile su obeleene iznad ulaza slovima. Pregradni
zidovi, sa sijalicom od 10' za dve samice, bili su puni, krov limeni na daanoj podlozi, sa
ventilacionim kapama za provetravanje i osvetljavanje", sputao se prema zapadnoj strann.239

Od aprila do jula 1942. godine, umesto barake u kojoj je bila kuhinja, izgraen je nov objekat od
tvrdog materijala. Gradili su ga majstori iz grada i logorai. U proelju tog objekta bile su dve
prostorije namenjene strai, to je bilo oznaeno i velikim natpisom ^ase (straa). Jedna je
sluila za deurnog logora sa malom telefonskom centralom, prijavnicom i kartotekom logoraa i
druga za straare, sa stolom i klupama, u kojoj su straari provodili slobodno vreme, itali
tampu. igrali ah i slino. Iza tih prostorija bila je logorska kuhinja, sa prostorijama za pripremu
i za magacin, obe sa podom od betona. Iz kuhinje, koja je iznad vrata imala natpis Kise,237
hrana je izdavana zatvorenicima i odatle je raznoena u sudovima do soba i na vratima deljena.
Srednji deo ove novogradnje sluio je za smetaj posade logora. U njegovoj sredini se nalazila
kancelarija komandanta logora, sa daanim podom i direktnim ulazom iz dvorita. Levo od nje
bila je kuhinja za nemaku posadu, sa ulazom takoe iz dvorita, a iz nje se ulazilo u trpezariju.
Desno od kancelarije bile su dve spavaonice za strau, sa podom od dasaka, a na kraju je bila
radionica za opravku odee i obue.238

Blie dananjoj Ulici 12. februar, do spoljne jednostruke iane ograde, nalazila se staklena
bata". Adaptacijom zateene predratne male zgrade u prolee 1942. godine napravljene su tople
leje za rasad povra, koji su rasaivali i negovali zatvorenici. Glavna bata sa bunarom i
elektrinom pumpom nalazila se na severnoj strani logorskog prostora, izmeu ograda od
jednoredne i troredne bodljikave ice. Najee su tamo radile ene, sadile papriku, paradajz,
kupus, argarepu, luk i drugo, dok su mukarci radili u bati prema elektrinoj centrali. Iz bata
su zatvorenici preko suseda logora, prolaznika i srodnika kriom ostvarivali skromne kontakte sa
spoljnim svetom. Bate su ubrene fekalijama iz klozeta, to je radila grupa kanjenih logoraa.

U severozapadnom uglu logorskog kruga nalazio se svinjac, u kome je tovljeno nekad i po 20-30
svinja, koje su klane, a meso sueno u sunici, slato gestapovskim porodicama u Nemaku. U
istom delu nalazila se 1942. godine mala tala u kojoj je tovl.eno po neko rekvirirano tele, a do
nje

konjunica sa jednim konjem, o kome je takoe vodio brigu jedan odreeni logora. Izmeu
ograda na severnoj strani nalazio se improvizovani ivinarnik sa oko 100 kokoaka, koje su
logorai hranili kukuruznim branom i otpacima iz nemake i zatvorenike kuhinje.259

Posle zavretka izgradnje pomonih logorskih zgrada u leto 1942. godine, radilo se po ceo dan
na nivelisanju logorskog kruga pod strunim rukovodstrom uhapenih geometara. Novembra
1942. godine Romi i drugi logorai postavili su od elektrine centrale do logorskog kruga uzani
kolosek, kojim je vagonetima prevoena ljaka iz elektrine centrale i kamen. cement i druga
graa iz kompozicije voza na sporednom koloseku kod centrale. Sve je to sluilo za poravnjanje
logorskog kruga i za kasnije podizanje zidane ograde.
Beoma loa situacija na istonom frontu i brzo napredovanje Crvene armije prema Nemakoj,
irenje NOPa, sve ea vojna dejstva i diverzije NOVJ, te paklena mrnja ozlojeenog
stanovnitva naterali su logorsku upravu da jo bolje utvrdi logor. Zato je oktobra 1943. godine
poela da gradi zid izmeu dveju ograda od bodljikave ice kao treu, sigurniju ogradu. Najpre
je zidan deo na severnoj strani. Ozidane su dve nove kuleosmatranice sa mitraljeskim
gnezdima.24 Zatim je, krajem 1943. godine, ozidana istona strana, a pred kraj rata zavren je
zid na zapadnoj strani. Taj kameni zid, visok 3,5 metra, imao je po vrhu sru, a unaokolo
pukarnice na 5-6 metara jednu od druge. I danas se na njemu vide rupe od puanih i
mitraljeskih zrna kojim su prekraeni ivoti mnogih naih rodoljuba.

Uz pourivanje komandira strae i straara, i u prisustvu firera pasa" (kukara") sa dva


vujaka, logorai su juna 1943. godine masovno radili na ienju bara blizu logora i pravili
jezera"'za istu vodu. Gazili su po blatu, stajali u vodi do pojasa, podziivali obalu kamenom,
prenosili zemlju i kamen s jednog kraja na drugi, a esto su i besmisleno kopali pa zatrpavali.
Istovremeno se radilo na ienju obe bare, u Gradskom polju i kod sadanje zgrade Tehnikog
obrazovnog centra. Logorai nisu mnogo shvatali to to su radili, ali su strahovali da svakog
trenutka na njih ne skoi vujak, pa su radili ono to im je nareeno.

Uprava logora je od prolea 1942. godine koristila vie logoraa za radove u kuhinji i odravanje
prostorija nemake posade logora. Pravljen je raspored ko e pomagati u kuhinji, na radovima u
bati, na odravanju soba komandanta i logorske strae, ienju trpezarije, ambulante i slino.
ene su voene u Tvravu i u zgradu Gestapoa, u sadanjoj Ulici Vladimira Nazora broj 10, da
peru rublje i posteljinu.

Od poetka 1943. godine logorai su jo ee korieni za radove van grada, na koje je po 20-30
njih odlazilo sa bugarskom straom. Tako su u prvoj polovini 1943. godine, pod straom 10-20
nemakih i bugarskih vojnika, po ceo dan radili u Panteleju na otkopavanju grobova nemakih
vojnika poginulih u prvom svetskom ratu, ije su kosti umotavane u dakove i slate u Nemaku.

Kad su 1944. godine uestala bombardovanja Nia, manje grupe logoraa su nod straom radile u
Tvravi na pravljenju sklonita od bombardovanja. Jedna grupa radila je i na izgradnji baraka u
Grdskom polju za smetaj nemake vojske, koja je u Ni povremeno svraala radi odmora.
Porodice logoraa su koristile te njihove izlaske na rad da se kriom vide sa svojima, da im neto
daju ili da preko njih upute poruku u logor.

228. NmN, izjave skojevki i skojevaca, uhapenih februara 1942, i Vlajka Mitia, uhapenog
1944. godine, knj. XII i XIII.

229. NmN, izj. Slavka Milutinovia, suseda logora i drugih, nkl.

230. IaN, Mf 1/510-520.

231. NmN, izj. Jordana Petrovia, ivojina Ignjatovia i mnogih drugih, knj. XXI.

232. NmN, isto.

233. ISTO

234. NmN, izj. Aleksandra Stefanovia, Nikole orevia, Slobodana Popovia i drugih, knj.
XVIII.

235. NmN, izj. Miroslave Popovi i Miroslave Savi, knj. XII i XIII.

236. IaN, Mf 1/510-520. Elaborat Zavoda za zatitu spomenika i Narodnog muzeja; AUN, DK,
inv. br. 18602.

237. Naziv logora u polukrugu iznad ulazne kapije. brojeve na sobama i nazive slubenih
prostorija na nemakom S\^ase, Kise itd.) ispisali su maja 1942. godine logorai Miodrag
Jovanovi Mile Ua i Drago.

238. NmN, Elaborat Zavoda za zatigu spomenika i Narodnog muzeja.

239. NmN, izj. Milosava urovia i Arsenija Mladenovia, nkl.

240. IaN, Mf. 1/510-520; NmN, izj. J. Zlatkovia i Miroslava Milovanovia.

Stratiste Na Bubnju I Svedoci Streljanja

Stratite na Bubnju i svedoci o streljanju

Logor na Crvenom krstu je najveim delom pranjen streljanjem logoraa na Bubnju. To mesto
je za stratite izabrao ef Gestapao SS kapetan Hamer krajem 1941. godine, jer je ovom velikom
logoru bio potreban i vei egzskutivni prostor, nego to je bio u poetku korieni Deliski Vis. S
druge strane, general Beme je u svom uputstvu od 10. oktobra 1941. godine precizirao kakva
treba da budu mesta izabrana za streljanje i kako treba zakopavati ubijene, emu nije odgovaralo
ono to je dotad raeno sa streljanima na Delisko.m Visu.241

Tako je za novo stratite rodoljuba izabran Bubanj, isturena brdska masa zapadne Gorice, koja se
nalazi na periferiji Nia, 3 kt. udaljena od njegovog centra. Egzekutivni prostor se nalazio na 300
metara levo od starog puta Ni - Leskovac, iznad sadanjeg spomenika. Zahvatao je povrinu od
6 a, na kojoj je iseena bagremova uma radi preglednosti i stvaranja brisanog prostora, za
sluaj pokuaja bekstva. Ceo taj prostor bio je pre rata vojnodravno imanje, poligon ograen
jakim stubovima i icom, koji je sluio za vojne vebe.242 Nemci su ojaali tu ogradu i postavili
strau. Pristup stratitu bio je zabranjen. nata su upozoravale table sa natpisom: Ko se
besposlen uhvati na Bubnju, bie kanjei smru". Stratite su uvali nedievci.

Osim na Bubnju, Nemci su, pojedinano i u manjim grupama, streljali logorae iz Logora na
Crvenom krstu i na drugim mestima: na uzinim livadama kod Kaznenog zavoda, u rovovima
Tvrave, kod Medoevca, na Gradskom polju, na Pasjai i Balaku, u Vitkovcu i drugim
mestima.

Komisija za utvrivanje ratnih zloina je u zapisniku o svome radu na Bubnju, februara 1945.
godine, dala ove podatke o tom stratitu:

Unutranjost ovog kompleksa bila je jako poumljena, a sada su samo poseeni tragovi
bagremova. Od prilike na sredini imanja, koje je dopiralo do puta Ni - Leskovac, nalazio se
glavni ulaz, na kome je ranije bila kapija. Od iste vodi jedna aleja, nasuta peskom, sitnim
kamenom i oderom do samog mesta gde su vrena streljanja i u jamama zakopavane rtve.
Pred povlaenje Nemci su sve leeve izvadili i spalili".243

Komisija je 16, 17. i 18. februara 1945. godine na Bubnju nala na licu mesta i u zapisnik unela
sledee:

Pri ulazu na samom mestu strelita sa desne strane vidi se jedna izgorela zgrada od vrstog
materijala, ia kojoj su ostali zidovi sa temeljem i u kojoj su stanovali uvari strelita Bubanj.
Levo od ove zgrade, na daljini od 80 metara, nalaze se temelji bive barake zgrade koja je
spaljena, a u istoj su svlaene rtve. Mspred te zgrade celom duinom prednje strane, u duini 55
metara, nalazi se bedem visok 2,5 metra, sa svojim kosim nagibom, ispred koga se nalazi
izravnjen teren u duini 55 metara, u irini na severnoj strani 12, a na junoj 6 metara. S june
strane ovog platoa ulaz je kolovoza i to dovoljnog za prolaz kamiona i drugih prevoznih
sredstava. .

Na ovom terenu i to celom severnom i severoistonom stranom nalaze se rovovi i jame i to rov
koji ide u est preloma, dugakih 54 metra, irokih 2,5 metra. Ovo je ukupna duina, a oblik rova
cikcak. Nie od ovog rova, a paralelno sa njim, nalazi se drugi rov u devet preloma u ukupnoj
duini od 25 metara, a u irini 2,5 metra. Izmeu ova dva rova kalazi se velika jama, dugaka
21,5 a iroka 2,5 metra. Prema severoistonoj strani od prvog spomenutog rova, nalze se jedna
do druge dve jame, svaka po pet metara, a u irini po tri.

Na severoistonoj strani od pomenutih baraka, na razdaljini oko 30 metara, nalaze se dve jame,
jedna u nastavku druge i to prva u duini 20 metara, a u irini 5. Zemlja na ovim jamama je
upala, ugnuta i preko koje se vide tragovi prelaska tekog vozila, verovatno tenka sa gusenicama.

Na istonoj strani grudobrana, koji je titio baraku, nalazi se ognjite u duini oko 50 metara, a
irine 3 metra, a jo dalje, u blizini zgrade za uvara, nalazi se ognjite u preniku od 3 metra. I
na jednom i drugom ognjitu nalaze se ostaci spaljenih kostiju. Ove ugljenisane kosti pokazuju
strukturu elija kostiju".244

Komisija dalje izvetava da je probnim kopanjem po jamama u dubini od 250 st. ustanovljeno da
je zemlja rastresita ak i u onim jamama koje se nalaze severno i severozapadno od baraka, u
kojima su, po iskazu svedoka, zakopavani Jevreji i osuenici iz Kaznenog zavoda. Po svim
rovovima i jamama, kao i do samog dna njihovog, naeni su omanji komadi ljudskih kostiju,
ljudska kosa, slepljena kreom, zatim predmeti koji teko trule, razne mutikle, dugmad od
mukog i enskog vea i odela. U izvesnim slojevima zemlje nailo se na krene sastojke pepela
i uglja i na jako smrdljive materije, kojih je u blizini dna i na samom dnu bilo u velikoj koliini,
tako da je dno bilo siokasto obojeno i celo potpuno natopljeno materijama truljenja organskog
porekla, koje jako zaudaraju. Na kraju js Komisija u zakljuku utvrdila:

1. da su u gornjim jamama i rovovima bili zakopani ljudski leevi;

2. da je prema broju jama i rovova, njihovoj duini, irini i dubini bio veliki broj pobijenih;
3. da je po dubini bilo nekoliko slojeva leeva,

4. da su paljene rtve i

5. da je streljanje vreno zloinaki i sadistiki, bez imalo ovenosti.245

Tako je izgledalo stratite na Bubnju neposredno posle osloboenja, na kome su se od poetka


1942. godine do kraja rata odigravale ljudske tragedije.

Na stratinom prostoru, na zaravni brda Bubanj, izmeu prvog spomenika streljanih u obliku
piramide i mesta gde se nalazila baraka za svlaenje rtava, na oko 30 metara iznad novog
spomenika u obliku pesnina, vide se i danas tragovi nekih cikcak raka i grudobran odakle se
pucalo na zatvorenike uz zemljani bedem, na daljini od 12 metara. Iznad sadanjeg poetka
prilaznog puta spomeniku skree od glavnog puta za Leskovac dobro vidljivi put kojim su
kamionima logorai voeni do stratinog prostora.

Nemci su unitili svu dokumentaciju o Logoru na Crvenom krstu, tako da nikad nee moi da se
utvrdi ni broj logoraa, ni broj streljanih na Bubnju. Nemaki i kvislinki izvetaji su
fragmentarni, obino brojke, esto netane. I zvanina saoptenja sa imenima streljanih veoma su
retka, jer su sluila samo radi povremenog zastraivanja stanovnitva. O tome ta su radili na
Bubnju i Nemci nisu priali, a pod pretnjom smrti zabranjivali su logoraima koji su radili na
unitavanju tragova njihovih zloina da u logoru priaju o onome ta su videli. Moglo se iriati
samo o onome to je zvanino objavljeno.

Svedoni o broju streljanih na Bubnju mogli su da budu ti nai logorai i zarobljenici Italijani, koji
su pod nadzorom i kontrolom Specijalne komande 1005 (Sonderkommando 1005). sastavljene
od oko 60 pripadnika Sipo i VdO, iskopavali i spaljivali leeve da bi se uklonili tragovi SS-
ovskog terora. Meutim, Nemci su i njih streljali da bi sakrili svoje zloine od suda istorije.

U izvetaju Komisije za utvrivanje ratnih zloina na Bubnju se kae da je okupator, da bi sakrio


trag ovog masovnog ubijanja i oteao utvrivanje broja i identiteta ubijenih lica, svoje rtve
vadio iz zemlje, polivao izvesnom materijom koja je izazivala visoku temperaturu, da bi to
bre i to bolje sagoreo leeve. Zatim je preko zatrpanih rovova i jama preao tenkovima i
valjcima, da bi se teren poravnao i ne bi raspoznavao spolja. Prema kazivanju svedoka, taj posao
utiranja tragova trajao je oko dva meseca, a samo sagorevanje i spaljivanje leeva trajao je 21
dana i bilo je tako jako da je plamen iao do 21 metar u visini, irei pri tom neizdrljivi smrad. I
ova injenica o visini plamena i trajanju sagorevanja pokazuje da je viliki broj rtava okupator
poubijao".

Okupator, ipak, nije mogao da sakrije sve tragove svojih zloina. Ostalo je nekoliko svedoka koji
su lino preivljavali faistiko razbojite na Bubnju, gledali gomile streljanih, lokve krvi kraj
pobijenih, razbijene glave, prosut ljudski mozak. To su oni nai graani, Romi, koje je kvislinko
Gradsko poglavarstvo na zahtev Gestapoa, odreivalo da kopaju rake i sahranjuju streljane. O
tim strahotama dali su izjave i straari SDS, koji su uvali stratini prostor da mu ne prilaze
graani.

Egzekutori u Niu radili su na Bubnju kao i egzekutori na drugim mestima, koji kau: Najvei
deo vremena otpada na kopanje jama, dok se samo streljanje svrava vrlo brzo, 100 ljudi za 40
minuta".248 Mesto streljanja organizator egzekucije je obezbedio sa tri mitraljeza",247 ubijao
je sa 12 metarapredmeti od vrednosti i preostale stvari oduzete su pod nadzorom" i predati
policiji bezbednosti".248 Takav je postupak streljanja prema svedoenju oevidaca249 bio i na
Bubnju. Svedok Medo Omerovi izjavio je o streljanju na dan 17. februara 1942. godine:

Meseca februara 1942. godine odveden sam od strane Feldandarmerije oko etiri sata uzjutra
zajedno sa oko 25 mojih sunarodnika (Cigana) kamionom na mesto zvano Bubanj". Po naem
dolasku dobili smo od Nemaca aove i krampove, pa smo ekali do 6 asova, a tada su poeli da
pristiu kamioni sa Jevrejima. Kad bi kamion stigao, Nemci su izvodili iz njega po 12 lica, pa
ako su bila neto bolje odevena, svlaili ih i potom odvodili na jedno 30-40 metara od kamiona.
Tu bi ih poreali leima okrenutim Nemcima koji treba da ih streljaju. Na 6 metara daljine od
rtava, stojali su oko 12 Nemaca i na dati znak pucali u potiljak rtava.

Poto je posao zavren sa prvom dvanaestoricom, Nemci su dovodili drugih 12. Tako je to ilo
celog dana. sve do 4 asa po podne, tako da je celog daka streljano 1000 osoba.

Sva streljana lica bili su Jevreji, a meu njima i dve ene i oko 12 deaka izmeu 12-13
godina".250
Ovaj iskaz potvruju i mnogi drugi svedoci. Anedi Kurti kae: Kad su streljali decu, jedan
deak od 14 godina kleknuo je pre nego to e da ga streljaju, sklopio ruke i molio Bitte", no i
on je streljan sa ostalom decom".251 Posle dva dana svedok je ponovo iao na Bubanj, gde se od
6-15 asova ponavljalo neprekidno streljanje ljudi, oko 800, veinom Srba.252

Memet Kurti, iz Nia, izjavio je sledee:

Datuma se ne seam, ali znam kada su nas Nemci skupili ispred feldandarmerije, odakle su
nas kamionima prebacili na Bubanj da bismo radili na pokopavanju streljanih.

Oko 8 asova naiao je prvi kamion sa rtvama. Nemci su 10 lica izdvojili i odveli ih na 50
metara od mesta gde je stajao kamion i tako poreali ljude i streljali, gaajui u potiljak.

Iza toga smo morali streljana lica odvui do ranije ve iskopanih raka, koja je bila dugaka 30
metara, a iroka 5.

Za. vreme dok smo reali te rtve, Nemci su poreali drugu desetoricu, te i njih na isti nain
streljali. Tako je to bilo celog dana, sve do 5 asova po podne. Tom prilikom streljano je oko 700
lica. Meu tim licima bilo je vie seljaka, dok su ostali bili varoani".253

Osman Limanovi, Bajram Limanovi i Mamut A.metovi ponavljaju istu priu da ih je


Feldandarmerija i kvislinka policija iz IV kvarta, sa grupom od 20 sunarodnika, odvela na
Bubanj, da je raka na cikcak bila ve iskopana, da je bilo snega, da su iz barake preneli burad
krea do rake, da su Nemci dovodili kamionima zatvorenike i streljali, od jutra do uvee, a oni
slagali leeve, polivali kreom, da je jedan mladi naleteo koiem na Nemca, da je jedan poeo
da bei, aln ga je brzo stigao rafal.254

Svedoci Ismail i Ramadan Sinainovi iz Nia izjavili su: Datuma i godine se ne seam, ali se
seam da je bio mesec februar.
Nas dva, sa jo 20 sunarodnika, odvedeni smo po nalogu Nemaca na Bubanj, gde smo morali
pokopavati, meu kojima nije bilo ena".255

Ako ovi svedoci i nisu mogli da upamte taan datum i broj strelja

nih, sama slika o postupku streljanja duboko se i nezaboravno urezala u

njihovu svest.

Pred Komisijom za utvrivanje ratnih zloina svedok Branislava Nikoli iz Nia, koja se za
vreme streljanja sluajno nala na njivi blizu Bubnja, izjavila je:

Na dan 14. maja 1943. godine, bila sam sa Leposavom Cvetkovi na jednoj njivi na Bubnju.
Tog dana po podne, naili su nemaki kamioni. Nemci su iz njih isterali oko 60 lica, vie
mukaraca, a manje ena. Lica su bila samo u donjem veu. Poterali su ih treim korakom do
iskopanih rovova, pa, okrenuvi ih tako svuene, streljali su ih rafalom u grupama od 6-7.
Sleeda grupa je morala da baca streljane, pa je onda ona streljana. Jedan Nemac je prevrtao i
ubijao jo ive. Videla sam od Leposave vie rtava".256

Milan eran, izbeglica iz Bosne, uhapen u Sokobanji, bio je takoe svedok streljanja na Bubnju.
On je tamo voen sa grupom zatvorenika radi zatrpavanja leeva.

Oevidci streljanja kau da su rtve Nemci nekad svlaili i streljali u donjem veu i da su neki
rovovi bili prepuni leeva, tako da su mogli da se zatrpaju samo tanjim slojem zemlje, koji je iz
higijenskih razloga" takoe bio prelivan kreom.

Nemci su u poetku, na Deliskom Visu, streljali po nekom njihovom protokolu. rtve su vezivali
za stubove, pobodene kraj iskopanih raka, a preko oiju im vezivali maramu.257 Kasnije su na
Bubnju, da ne bi dangubili, napustili takav protkol". Gestapo je u Niu organizovao i
uvebavanje egzekutora u gaanju u potiljak. Jedan spisak takvih strelaca" za gaanje maketa
sauvan je kao arhivski dokument u Narodnom muzeju u Niu 258

241. 36. NOR, 1/1-203. Na stratinom prostoru, pored raka, podignuta je 1950. godine kamena
piramida sa spomen ploom. Oko 150 metara nie na zapadu otkriven je na platou 1963. godine
spomenik revoluciji, borbi i pobedi u obliku tri velike stisnute pesnice koje su se ustremile ka
nebu i simbolizuju snagu otpora, prkosa i pretnju neprijatelju. U sastavu ovog spomenikog
prostora je i horizontala reljefa koji simbolino prikazuje tragine dogaaje, vezane za Bubanj i
Logor. Spomenik je delo zagrebakog akademskog vajara Ivana Sabolia.

242. IaN, Mf. 1/520; AUN, DK, inv. br. 18602, prikaz ZLO. br. 17189.

243. Isto.

244. Isto.

245. Isto; NmN, izj. Radula Vojvodia, straara na Bubnju, nkl.

246. 36. NOR, 1/1-216 (246).

247. Isto.

248. 36. NOR, 1/1-212.

249. IaN, KOZARA, /178-179; Jevrejski muzejBeograd, K221a/1, reg. br. 2398; Savez
jevrejskih optina, urednik dr Zdenko Lvental, Zloini faistikih okupatora i njihovih pomagaa
protiv Jevreja u Jugoslaviji.

250. Isto.

231. Isto.

252. ISTO.

253. IaN, KOZARA, K2/62-63.

254. IaN, Mf. 1U/696.

255. ISTO.

256. ISTO.

257. Grupa autora, Ni u vihoru. s. 253.

258. NmN, izj. dr Dragutina Jovia, knj. XXX.

Drustvo Crvenog Krsta I Logor

III
DRUTVO CRVENOG KRSTA II LOGOR

Drutvo Crvenog krsta u Niu, sa seditem u sadanjoj ulici Marala Tita broj 73, zatekao je
drugi svetski rat pod nazivom Moravski banovinski (kasnije Okruni) odbor Drutva Crvenog
krsta sa sreskim i optinskim povsrenitvima, prema Zakonu od 1933. godine o organizaciji ovog
Drutva u Kraljevini Jugoslaviji.

Posle rasputanja Glavnog i Nadzornog odbora Drutva CrEenog krsta u Beogradu 24. maja
1941. godine i postavljanja komesara koji e kontrolisati i usmeravati rad novostvorenog
Srpskog drutva Crvenog krsta,259 u Niu je, pod nazivom Moravski banovinski odbor Srpskog
drutva Crvenog krsta, nastavio rad stari odbor na elu sa predsednikom Petrom Capuloviem, a
od 23. avgusta 1942. godine sa predsednikom Vladimirom Frediem, apotekarom.

U jeku najveih noslova, kada su Drutvo opsedale mnogobrojne izbeglice iz raznih krajeva
ze.mlje bez igde iega i kada je trebalo davati informacije hiljadama porodica o ratnim
zarobljenicima i drugim licima nestalim u optem ratnom meteu, uhapen je itav Upravni
odbor i odveden u Logor na Crvsnom krstu. Zbog toga se Drutvo obraa 28. oktobra 1941.
godine sanitetskom oficiru pri Feldkomandanturi 809 dr Galinicu s molbom da se izvidi radi
ega su pritvoreni lanovi Uprpvnog odbora, pa ako nema line krivice da se odmah puste", jer
su neophodni za rad Drutva.2*0 Posle deset dana provedenih u logoru, svi su puteni. Nemci su
u toku rata vie puta onemoguavali rad Drutva, a 1. jula 1943. godine uzeli su bsz pitanja
prostoriju slagalita Crvenog krsta.

Dok su se u postupku sa zarobljenim vojnicima bive jugoslovenske vojsks delimino i


pridravali odredaba enevske konvencije i drugih meunarodnih ugovora, Nemci u
etvorogodinjoj borbi u Jugoslaviji borce NOR-a nisu tretirali kao ratne zarobljenike, iako su i
oni, po meunarodnom pravu, imali oznake, stareine, organizovane borbene jedinice koje su
javno nosils oruje, ve su prilikom zarobljavanja nemilosrdno postupali prema njima, njihovim
ranjenicima i bolesnicima. Drastino je primenjivan genocid i kurs na istrebljenje slovenskih i
drugih naroda nie rase" u Jugoslaviji, naroito Srba i Slovenaca, u duhu sasvim odrseno
izraene nemake rasne teorije, stvaranja ivotnog prostora i elje za dominacijom. Zbog toga
meunarodne i nacionalne organizacije Crvenog krsta, kojima je u iorobljenoj Evropi
onemoguen svaki rad, nisu mogle da spree masovna streljanja, hapenja, uzimanje talaca,
spaljivanje naselja i interniranje, to je injeno ne samo u sklopu vojnih operacija, nego i kao
preventiva.
Organizacija Crvenog krsta nije smela, niti mogla, da se interesuje za uhapene koji su se nalazili
u logorima na Banjici, u Jasenovcu, Niu, Dahau, Mauthauzenu i drugim logorima irom Evrope,
u kojima su na razne naine umoreni milioni ljudi porobljenih zemalja. Meutim, slubenici
Crvenog krsta u Niu imali su vie puta prilika da vide neovene postupke gestapovaca, kada su
donosili pakete u Logor na Crvenom krstu. Jednom su nas udaljili i smestili u posebnu
prostoriju da ne bismo gledali divljaku tuu zatvorenika, koju su ba tada obavljali", kae
svetenik Radomir Anti. Radi pritajivanja od neprijateljskih pogroma u administraciji Crvenog
krsta radili su due ili krae i neki saradnici NOPa, meu kojima i Jelena Glavaki, sve dok nije
uhapena februara 1943. godine.

Okruen trostrukom ogrado.m od bodljikave ice, obezbeen jakom straom, Logor na Crvenom
krstu bio je izolovan od spoljnog sveta. Zvanina veza izmeu logorskih vlasti i Odbora Crvenog
krsta u Niu, najee njegove Obavetajne sekcije, bila je veoma skromna i simbolina, ali, u
uslovima faistikog nasilja, ipak vredna panje. Iz sauvanih dokumenata o prepisci Crvenog
krsta i logorskih vlasti saznaje se o sudbinama mnogih logoraa, o transporti.ma za Nemaku,
radu logorskih lekara i zatvorenika, organizaciji dobijanja paketa, spasavanju jednog broja dece
iz logora u koji su dospela sa roditeljima.

Uz velike napore, nekad i uz angaovanje porodica logoraa, koje su se koristile mitom i


poznanicima iz okupatorskih ili kvislinkih formacija, Obavetajna sekcija Crvenog krsta
uspevala je da dobije obavetenja o nekim logoraima, da su predati grupi radnika za nemake
interesne krajeve" (internirani, pa), stavljeni u koncentracioni logor", predati nemakoj tajnoj
policiji", da se zbog kvalifikacije tehe krivice ne daju podaci" (Mihajlo Jovanovi Kala iz
Male, Jovan iri iz Resnika, Svetislav Stojiljkovi iz Grdelice, Tihomir Stankovi iz Sgare
Bourne i drugi). Meutim, 18. septembra 1942. godine nemaka tajna policija je aktom izvestila
da iz principijelnih razloga nee vie davati nikakva obavetanja o politikim krivcima".261

Mnogo je molbi porodica uhapenih u arhivima po kojima se nije nita radilo.282 Za neke
zatvorenike traeni su podaci preko upitnika Meunarodnog Crvenog krsta u enevi, a za
sudbine Jevreja u Niu intersovali su se i njihovi roaci iz latinoamerikih drava.283
Zahvaljujui poznanstvu sa jednim Nemcem iz Upravne grupe Feldkomandanture, ininjeru
Borivoju Grbiu, koji je radio u poljoprivrednom odeljenju Okrunog naelstva, polazilo je za
rukom da po nekog zatvorenika izsue iz logora.
U toku rata hapene su i itave porodice, a kue zatvarane. U takvim sluajevima Nemci su se
trudili da se ne optereuju decom u logoru, to nije bilo uvek mogue, pa su sa majkama
dovoena i deca.

Pre streljanja Milice uvakovi, Gestapo je naredio da se njeno novoroene preda Drutvu
Crvenog krsta, o emu govore tri dokumenta Drutva. Na dan bekstva iz logora Nade Tomi i
Milke Proti, 2. decembra 1942. godine, nemaka policija sigurnosti u Niu obratila se Odboru
Crvenog krsta da od Uprave ovdanjeg koncentracionog logora primi jedno muko nekrteno
dete, staro dva i po meseca, iji je otac nepoznat, a majka se nalazi u pomenutom logoru". Odbor
je dete primio, predao ga ovdanjoj Dravnoj bolnici privremeno i molno da se ovo dete smesti u
Materinsko udruenje u Beogradu.264

ivojin Kosti iz Nia, tada sa stanom u Rajievoj ulici broj 9, izrazio je pismeno.m molbom
elju da uzme dete: Poto nemam dece, to sam voljan da isto dete primim na potpuno
izdravanje i isto usvojim i krstim pod mojim imenom.265 Meutim, dete je, poto je etiri
meseca provelo u bolnici, preuzela rodbina njegove majke.266 Vezu sa porodicom Milice
uvakovi uspostavio je Lazar Tomi odlaskom u Beograd, a dete koje je dobilo ime elimir iz
bolnice je uzela Cvetanka Tomi i predala ga njenim sestrama.267

Ovakvih zlehudih sudbina dece bilo je jo. Iz logora je uzet i Ilija Stani, star etiri godine,
doveden u logor sa majkom kada mu je otac Sima Stani Relja, rudar Aleksinakih rudnika
uglja, otiao u partizane.268 Dete je sa majkom bilo u samici. Slina je sudbina bila i sinova
partizana rudara Petra Boania, sedmogodinjeg Dragana i etvorogodinjeg Jovice. Majke su
internirane na prinudni rad u Nemakoj, a deca su doekala kraj rata u Dejem domu. Iz ulice
Cara Lazara broj 8 neprijatelj je uhapsio oca i majku, a ostavio je nejaku decu u kui samu da
plau, dok ih susedi nisu prihvatili i sa Drutvom Crvenog krsta smestili u Dom, gde su doekala
osloboenje zemlje i povratak roditelja.269

Na neovenost faista i njihovih domaih pomagaa, nai graani su odgovarali najvsom


plemenitou, nudei da prihvate tu decu, da im zamene oca i majku.270 U arhivskoj
dokumentaciji nalazi se i mnogo spiskova sa imenima graana koji svojim potpisom garantuju
lojalnost nekog logoraa da bi se pustio iz zatvora. Mada ne.maka tajna policija nije uzimala u
obzir ta garantna pisma, u kojima je nekad bilo i po stotinu potpnsa, ona mnogo govors o
solidarnosti i moralnim i humanim vrednostima naih ljudi, o dubokom saoseanju sa porodicom
iji je lan ugroen, o elji da prteknu u pomo da bi se spasila neija glava, rizikujui nri tom
svoju. Rat je brisao sitne razmirice i ujedinjavao napredne i rodoljubive snage da se odupru
zloinstvima neprijatelja. Dara Tomi je sa pravom nazivana logorsko.m majkom". Slala je u
logor takve pakete da je uz erku Nadu od njih pod.mirivalo potrebe u hrani jo nekoliko
logoraa, a slala ih je i nakon to je Nada streljana.

Nemaki logor u Niu je bio uvek pun logoraa. Ispranjene sobe posle streljanja i interniranja
brzo su se punile. Dovoeni su zarobljeni borci partizanskih odreda, ranjeni, pocepani, u
dotrajaloj obui i odei, pripadnici mesnih partizanskih desetina, pohapeni partijsko-politiki
radnici, saradnici i simpatizeri NOPa, ije se zdravlje u uslovima loe logorske ishrane, psihike
napetosti, pogoravalo tim vie to su sa sasluanja od gestapovaca izlazili sa oteenim ivotnim
organima. Svima je bila potrebna lekarska pomo koju su, sa najoskudnijim medecinskim
sredstviima, pruali lekari logorai koji su dospeli u logor zbog leenja ranjenih partizana. Lekari
logorai dr Uro Jeki, dr Josif Vali, dr Raa Cvetkovi, dr Stojan Janiijevi, dr Stoki, dr
Dragi Vueti n drugi, a posebno oni koje su Nemci odredili da lee logorae: dr Velizar Pijade,
dr Radivoje Savi, dr Dragutin Jovi i studenti medicine braa Slobodan i Darko Radman, trajno
su ostali u seanju mnogih logoraa, ne sa.mo po lekarskoj pomoi, nego i po ljudskoj toplini, po
reima utehe, po savetu kako da se dre na sasluanju, da nita ne priznaju, da ne odaju drugove
itd. Oni su sticajem okolnosti vie znali o zbizanjima u logoru, prenosili poruke logoraa kad su
ovi dolazili na pregled u logorsku ambulantu. Odravali su vezu i sa Odborom Crvenog krsta u
Niu, nastojei da, u granicama mogunosti, dobiju lekove za medicinske intervencije u logoru.
Mnogi od njih nisu doekali slobodu.

Dr Velizar Pijade, lekar u Leskovcu, doveden je u logor krajem 1941. godine. Bio je logorski
lekar od januara 1942. do januara 1943. godine. Zatvorenice su rado odlazile da poiste
ambulantu i da sa njim porazgovaraju. Sa optimizmom je gledao na zavretak rata. Jednog dana
prozvali su i nje1a. Rekli su mu da ide u Specijalnu policnju. Doneo je u ensku sobu svoj
lekarski koni kuferi i makazice i to dao zatvorenicama za uspomenu.271 Streljan je na
Bubnju.

Od januara do oktobra 1943. godine logorski lekar je bio dr Radivoje Savi, knjaevaki lekar,
koji je leio ranjene i bolesne partizane, meu kojima i sekretara OK KPJ Zajear Miodraga Miju
Stanimirovia. Kao sin siromanih roditelja, teko se probijao kroz ivot i kolovao. Medicinu je
studirao u Zagrebu, a diplomirao u Beu. Kao talentovani student mogao je da postane asistent
na fakultetu u Beu. Meutim, vratio se u svoj kraj i bio lekar Bratinske blagajne u Knjaevcu.
Ukljuen u napredni pokret pre rata. Savi se aktivira u NOPu od poetka rata. Nareenje
Vinekea od 19. avgusta 1942. godine je glasilo: Uhapenog treba zatim predati logoru u Niu,
Komandi policijske bezbednosti i slube sigurnosti".272

Izdrao je na sasluanju teko muenje, ali nikog nije odao. U jeku velikih streljanja komandant
logora je pretio da e sve postreljati, a Savi mu je odgovorio: Pa ipak e neto ostati". Hrabrio
je logorae da ne klonu duhom, govorei im. Ja sam u logoru to si i ti. Mi smo Srbi osueni na
muke, ali nauili smo da izdrimo sve, ne priznaj nita". Transportovan je u Nemaku i zavrio
ivot u koncentracionom logoru u Dahau.27J

Od oktobra do decembra 1943. godine za lekara u logoru je odreen dr Dragutin Jovi, lekar
zdravstvene stanice u ukovcu, sin radnika saradnika NOPa. Borio se za lekove i bolju hranu
logoraa, te zbog toga odlazio u pratnji strae do Odbora Crvenog krsta i u optinu. Predsednik
optine, ljogievac Jovan emeriki, mu je jednom priliko.m ljutito rekao da logorai imaju
svoje sledovanje i da zbog toga vie ne dolazi.274

Kad je i dr Jovi interniran u Nemaku, logorski lekari su bili braa Slobodan i Darko Radman,
studenti medicine iz Aleksinca, streljani 14. septembra 1944. godine prilikom rasformiranja
logora. Oni su sa sobom u smrt odneli i mnoge tajne zverskih postupaka gestapovaca iji su bili
svedoci.

Lekarsku pomo su pruali logoraima i drugi lekari koji su se nalazili u sobama. Tei bolesnici
su u izuzetnim sluajevima slati u zatvoreniko odeljenje Graanske bolnice u Niu, a posle
leenja su vraani u logor, to ih nije oslobaalo od streljanja na Bubnju. Takav je bio sluaj sa
partizanima, Nikolom okiem i Borkom Kociem i mnogim drugima.

Logorski lekari su nastojali da se od komandanta logora i Crvenog krsta dobije neto lekova za
logorae. Meutim, to je ilo teko. Zbog toga je logorska ambulanta bila skoro stalno bez
lekova. Pronali smo u arhivu nekoliko trebovanja po kojima je Crveni krst isporuio opremu i
lekove za logor koje su logorski lekari traili, ali je to vie koristilo Nemcima nego
logoraima.275 U jednom dokumentu se kae da je 18. maja 1943. godine doao sa jednim
nemakim podoficirom dr Radivoje Savi i predao 6054 dinara, koju je sumu apoteka
Atanackovia, iz Kruevca, poslala Crvenom krstu u Niu za potrebe koncentracionog logora.
Lekovi su za taj novac nabavljsni, ali ovaj humani postupak apoteke nije odobrovoljio nemaku
tajnu policiju da da podatke o zatvoreniku apotekaru Stanoju Atanackoviu.276

Pored manjih svakodnevnih oboljenja, u logoru je povremeno bilo i teih bolesnika. Zbog loih
higijenskih uslova i pretrpanosti po sobama.

rojeva muva, logor je u leto 1943. godine bio zahvaen masovnom dezinterijom. Od uestalih
stolica i visoke temperature ljudi su bili u tekom stalju, ali im lekar nije imao ime da pomogne.

Logor na Crvenom krstu i zgradu Drutva Crvenog krsta svakog dana su opsedali lanovi
porodica logoraa, naroito u dane kada je bilo dozvoljeno slanje paketa, a posebno u vreme
masovnih streljanja i lnterniranja logoraa. Traili su obavetenja o svojima, koja se u mnogim
sluajevima nisu mogla dobiti. Neke podatke dobijali su od slobodljaka" u logoru. Objave o
streljanju bile su retke. Jedan od naina da se sazna o sudbini logoraa bio je slanje paketa u
logor, jer ako se paket vrati znai da je primalac streljan. Zato se sa nestrpljenjem i strahom
doekivao dan dozvoljenog slanja paketa hrane i istog rublja. Masa zabrinutih majki, oeva,
sestara, brae i roaka logoraa dolazila je u Ni iz svih krajeva jugoistone Srbijs i drugih
krajeva. Predavali su pakete u nrostorijama Drutva Crvenog krsta, raspitivali se o svojima i o
optoj situaciji u zatvoru, a zatim odlazili blizu logora i satima pokuavali da makar na trenutak
vnde i prepoznaju svoje kada izlaze u etnju" ili idu na neke radove. Radovali su se kada bi im
to polo za rukom, a sa neizmernim bolom. potitenou i crni.m slutnjama odlazile su starice
majke i roaci kada nisu mogli videti svoje, ni dobiti nikakvu vest o njima, kada bi im se paket
vratio ili ih Nemci sa psima brutalno razjurili. etrnaestogodinji Ljubia Rakoevi, iz
Aleksinca, svoju ljubav prema zatvorenom ocu platio js glavom, zahvaen strujom sa stuba na
koji se malo popeo da bi ga video u logoru. Stari uitelj Rakoevi je stradao u internaciji.

Veza sa spoljni.m svetom za svakog logoraa bila je veoma vana, jer je nekad trebalo uputiti
poruku porodici, drugovima iz pokreta, nekom prijatelju i obratno u logor. U tom pogledu
logorai i lanovi njihovih porodica su se snalazili na najrazliitije naine. Nekad su Nemci
otkrivali te kanale, a onda su sledile drastine kazne za pojedince i grupe.

Zato je to injeno najobazrivije, ali nikad nije prestajalo, bez obzira na pretnje. Korieni su
nekad slubenici Crvenog krsta, koji su donosili pakete, zatim neki spoljni radnik u logoru. U
paketima su krijumarene olovke, hartija, ceduljice sa porukama. Iz omota od novina Novo
vreme" logorai su saznavali o novostima na frontu. Niki gimnazijalac i skojevac Milan
Damnjanovi, doveden u logor sa sestrom Milicom, krajem 1943. godine saznao je u samici broj
15 za Drugo zasedanje Avnoja u Jajcu iz Donau Zeitung", kojim mu je majka uvila poslato
toplije odeao. Dovitljivi su se dogovorenom ifrom korienja pojedinih slova iz novina
(punktiranjem") sporazumevali sa porodicama.277 Po sabama se znalo dosta od onoga to se
van logorskih ica zbivalo, novosti su donosili i novi zatvorenici.

Velike usluge logoraima inio je spretno tokom itavog rata Blagoje Stankovi, iz Male, koji
je, kao radnik optine, svakog dana dovozio ezom hleb i ivotne namirnice za kuhinju logoraa.
On je vercovao po neki paket, pismo, cedunjicu, olovku, cigarete, ibicu, prenosio usmene
poruke logoraima i od njih njihovim porodicama. Logoraima koji su radili u kuhinji on bi tiho
apatom ili migom oka skrenuo panju da je osim namirnica dovezao jo neto. Oni bi to
diskretno uzimali i dokosili u sobu prilikom deobe ruka, jer drukije nije bilo mogue. Potajno
je odlazio kod porodica logoraa u gradu i govorio im kako da mu prilaze da ga ne bi otkrili.
Zahvaljujui njemu zatvorenica Ana omi je brzo dobila dokumenat iz Leskovca da nije
Jevrejka, za ta su je gestapovci osumnjiili. Bio je u vezi sa dr Velizarom Pijade, urikom i
Milom orevi, a s druge strane sa Jelenom Glavaki, donosio vesti o streljanim logoraima. O
takvim uslugama govore mnogi logorai.

Zatvorenici koji su radili u kuhinji, bati i na drugim mestima po logoru, kao i logorski lekari i
Mila orevi, koja je radila na svidenciji logoraa, povezivali su nekad logorae iz raznih soba
radi usaglaavanja odbrane na sasluanju.

Veoma veliku uslugu je inio Crveni krst prilikom interniranja logoraa na prinudni rad u
Nemakoj i drugim zemljama Evrope. Iz logora su obino upuivane dve vrste transporta: tajni,
za koncentracione logore, koji su obino odlazili nou, iznenada, bez obavetavanja porodica i
javni, odnosno slobodni" koji to nikad nisu bili, a za koje su Nemci, sa predstavnicima
kvislinke Berze rada, podmetali logoraima neke formulare da ih potpiu prilikom polaska. I ti
slobodni" transporti, kako su ih Nemci zvali, odlazili su pod straom u zatvorenim teretnim
vagonima, a logorai su u Nemakoj radili, takoe pod straom, najtee radove, nekad i na
vaenju neeksplodiranih tempiranih bombi, od kojih su stradali. Ipak, prednost tih transporta bila
je u tome to je uprava logora dostavljala Odboru Crvenog krsta spisak lica koja se upuuju u
Nemaku na rad sa danom njihovog polaska. Onda bi se angaovali svn slubenici da se po
spisku o tome obaveste porodice da toga dana mogu doneti u logor pakete toplijeg odela, obue,
rublja, hrane i drugo za put. ak je na dan polaska bilo dozvoljeno da lino predaju pakete i
nekoliko minuta provedu zajedno sa svojima radi oprotaja.
Dok se vreme odlaska tajnih transporta tee utvruje, i to samo na osnovu kazivanja preivelih
interniraca, za javne postoje sauvani arhivski dokumenti Drutva Crvenog krsta, njegova pisma
porodicama interniraca o tome ta da donesu za put, zatim razni nalozi magacinu Crvenog krsta
da za logorae izda neki simbolian poklon u namirnicama, cigaretama, odelu ili veu za nekog
slabo obuenog kome porodica ne moe pomoi.278

Crveni krst u Niu, kao i u itavoj zemlji i Evropi, nije mogao da deluje irema meunarodnim
ugovorima da bi zatitio logorae od tiranije, masovnih streljanja i interniranja, niti da bi
poboljao uslove ivota u logoru, jer to Nemci nisu dozvoljavali. Znajui sve to, logorai su bili
zahvalni i za onaj zraak svetlosti ove humanitarne organizacije koji je bio mogu.

259. IaN, fond Okruni odbor Drutva Crvenog krsta (DCK), K15, dok. od 31. V 1941; K15, del.
br. 3254 od 12. VI 1941.

260. IaN, DCK, K18, del. br. 6457. Najee kontakte sa logorom imali su Ljubinka Kujundi,
Gordana Todorovi, svetenik Radomir Anti, Dragica Kosti. U administraciji Drutva radili su:
Radojica Stankovi, sekretar, Miodrag Senti, Vera Aimovi, Rada Sekuli, ika Cvetkovi,
Branislava Risti, Olga Milosavljevi, Miroslava Stamenkovi i drugi.

261. IaN, DCK, K20, 21, 22, 25, 26 i 71.

262. ISTO.

263. NmN, izj. Radomira Antia, svetenika iz Nia.

264. IaN, DCK, K22, dok. od 11. XII 1942.265. Isto, K58, DOK. OD 13. XII 1942.

266. IaN, DCK, K23.

267. NmN, izj. Cvetanke Tomi Kesler.

268. IaN, DCK. K35, del. br. 89/1944; K35. DOK. od 15. V 1944.

269. NmN, izj. Radojice Stankovia, sekretara Drutva Crvenog krsta u Niu, nkl.

270. NmN, pisma partizana Sime Stania Relje, eksponat.

271. NmN, izj. Zlate Ljubinovi, nkl.

272. 36. NOR, 1/4-115.

273. NmN, izj. suprugs i sina dr Radivoja Savia, nkl.

274. NmN, izj. dr Dragutina Jovia, knj. XXX.


275. IaN, DCK, K21/42, K19/43, i K31/1944.

276. IaN, DCK, K25 i 26, del. br. 7555/1943.

277. NmN. izj. dr Dragutina Jovia, logorskog lekara, i autora ovog rada, knj. XXX.

278. NmN, DCK, K25 i 26, spiskovi interniraca iz 1944. godine sa zahtevima ta da im se
poalje za put.

Hapsenje Jevreja

IV

MASOVNA HAPENjA KRAJEM 1941. GODINE

Hapenje Jevreja

Jevrejn su u drugom svetskom ratu i u Niu, kao i u itavoj zemlji i drugim porobl.enim
zemljama, doiveli traginu sudbinu masovnog unitenja od nemakih faistikih osvajaa. Oni
su u Niu bili od davnina. U XVII veku njihov broj se poveao, a prilikom osloboenja od
Turaka 1877/78. godine bilo ih je oko 900. Posle prvog svetskog rata mnogi su se odselili,
najvie u Beograd i Skoplje, tako da je nemaka okupacija zatekla u Niu 107 jevrejskih
porodica sa 356 lanova, organizovanih u niku jevrejsku optinu, na elu sa dr Borom
Berahom.279 Na podruju Moravske banovine bilo ih je jo u Leskovcu (17 porodica sa 90
lanova), zatim u Zajearu, Prokuplju, Aleksincu, Kurumliji i drugim mestima.

Kao i ostali nai graani, uestvovali su u ekonomskom, kulturnom i drutvenom ivotu i u


ratovima protiv porobljivaa nae zemlje. Imali su svoja nacionalna, kulturna i sportska
udruenja. U Niu su imali poznati pevaki hor David", fudbalsko i skautsko drutvo, ali sem
nekoliko izuzetaka, nisu bili ukljueni u napredni pokret. Njih su nacisti istrebljivali kao narod
nie" rase, sprovodei genocid u skladu sa svojom rasistikom teorijom. Po toj teoriji, Jevreji su
bili krivi za sve nevolje Nemake, a u Jugoslaviji su, pored ostalog, zajedno sa komunistima,
optueni za ponitavanje ugovora o pristupanju nae zemlje Trojnom paktu. Naelno se
utvruje - kae Turner u uputstvu svim feldkomandanturama u Srbiji - da Jevreji i Cigani
predstavljaju elemenat nereda i kao takvi ugroavaju javni mir i poredak. Jevrejski intelekat je
izazvao ovaj rat i on mora biti uniten".280
Teror i nasilje nad Jevrejima poeli su u Niu od formiranja Feldkomandanture 809. Prva
protivjevrejska uredba izala je 31. maja 1941. godine, odnosila se i na Rome (Cigane), i odmah
je objavljena u kvislinkom dnevnom listu Novo vreme". Njom je samo kodifikovano ono to je
ve u praksi primenjivano. Uredba je predviala da se u roku od dve nedelje od dana njenog
objavljivanja svi Jevreji registruju i obelee trakom na rukavu sa nagpisom Jude" i
Solomonovim znakom na prsima i leima. Takoe je predviala registraciju i konfiskaciju
pokretne i nepokretne jevrejske imovine, sa zabranom vlasnicima da njom raspolau. Kvislinke
vlasti su pomagale da se ta uredba dosledno primeni. Tako se Banska uprava u Niu, svojom
naredbom od 7. juna 1941. godine, obraa svim sreskim naelstvima i Gradskom poglavarstvu i,
prema nareenju Feldkomandanture 809, nareuje da se do 15. juna 1941. godine nadlenim
krajskomandanturama dostavi sledei spisak loa slobodnih zidara; jevrsjskih veroispovednih
optina; sinagoga, ostalih jevrejskih organizacija; vodeih linosgn meu Jevrejima; svih
jevrejskih radnji (fabrikapreduzea) i ostalih Jevreja.

Ista Banska uirava, aktom od 10. juna 1941. godine, trai preko podrunih organa striktno
izvrenje nareenja o Jevrejima, i to: da se sva lica uvedu u spiskove Jevreja u predvienom
roku, to vai i za Cigane"; da svi nose stalno utu traku na natpisom Jevrejin"; da se odmah
uklone iz dravne i samoupravne slube svi slubenici Jevreji; da se vodi nadzor da ne
upranjavaju zabranjenu praksu i da se sprei pokuaj da poseuju mesta za razonodu i druge
javne institucije (pozorite, bioskop, javna kupatila itd.). Ve narednog dana, 11. juna 1941.
godine, Banska uprava upuuje nov akg podrunim organima u kojem ponavlja te zahteve i
dodaje jo neke nove.281

Za Jevreje od 14-60 i Jevrejke od 14-40 godina zaveden je prinudni rad. Radili su u magacinima,
stovaritima, na utovaru i istovaru na eleznikoj stanici, na izgradnji puta Ni - Medoevac,
Popovac - Novo Selo itd.

Uredbom je regulisana i zabrana raspolaganja tednim ulozima i depozitima i otvaranja trizora


bez prisustva odgovarajuih nemakih organa. Ostala jevrejska imovina brzo je opljakana.
Folksdojeri su vodili gestapovce od kue do kue, pretresali ih, traei naroito dragocenosti.
Nisu poteeni ni nametaj i drugi predmeti pokuanstva od vrediosti; odneta je sva roba iz
jevrejskih trgovakih radnji i zanatskih radionica i u paketima slata nemakim i folksdojerskim
porodicama. Ono malo preostalih prikrivenih predmeta od vrednosti i dragocenosti opljakali su
gestapovci prilikom hapenja i upuivanja Jevreja u logor. Knjiar ikovi, ija je ena bila
Jevrejka i pre rata pimila pravoslavnu veru, platio je glavom zbog toga to su neki Jevreji kod
njega sklanjali svoje dragocenosti. Preostali deo pokuanstva, manje vredan, posle deportacije
itavih porodica, sakupljen je u bivem oficirskom domu i rasprodat u bescenje. U prazne
jevrejske stanove uselili su se pripadnici ne.makog okupacionog sistema, meu kojima i
folksdojeri.282

Nova faza nrogona Jevreja poela je, na osnovu ve pomenute naredbe generala Bemea od 10.
oktobra 1941. god. masovnim hapenjem oktobra 1941. godine, i trajala je do sredine januara
1942. godine, kada su u logor prikupljeni Jevreji svih uzrasta i pola. Sredinom oktobra 1941.
godine, nemake upravne vlasti su naredile da se svi odrasli Jevreji u Niu odmah" jave u hotel
Park", gde e im se saoptiti neka naredba. Ljudi su dolazili, mislei da e ih voditi nekud na
rad. Meutim, bili su uhapeni i odvedeni u novoformirani Logor na Crvenom krstu. Do kraja
decembra te godine dovodili su u logor i druge manje grupe nikih Jevreja, a sa njima i njihove
roake koji su uoi rata doli kod njih iz Beograda. Uhapeni taoci partizanskih porodica i vieni
graani, koji su tih dana takoe hapeni, zatekli su ih u logoru. Neki su hapeni i mnogo ranije.

Dr Borivoje Beraha i jevrejski svetenik bili su u zatvoru Uprave policije ve u junu, a kasnije su
prebaeni u Logor na Crvenom krstu.283

Pre, za vreme i posle masovnog hapenja nikih Jevreja, u logor su iz raznih mesta iz Srbije
dovoeni i Jevreji izbegli iz Nemake, Maarske, Austrije i Poljske, koji nisu znali na jezik.284
Grupa od oko 50 Jevreja radi od kraja septembra na pripremi logora i njegove okoline za smetaj
novih zatvorenika.

Iz Leskovca je dovedeno 17 jevrejskih porodica sa oko 90 lanova. Sa tom grupom doao je i


lekar dr Velizar Pijade, brat Moe Pijade. Decembra iste godine, dovedena je i njegova erka iz
meovitog braka Jelena. Poetkom novembra iz Kurumlije je u logor dovedeno 70 stranih
Jevreja, izbeglih 1940. godine iz Evrope, koje su tada domae vlasti bile smestile u Kurumlijsku
Banju.285 Taoci iz Nia se seaju da su jednog oktobarskog dana Nemci doveli u logor jednu
grupu od oko 30 Jevreja, raznog uzrasta, zanimanja i pola, a zatim drugu grupu od 20, preteno
ena, dece i staraca, dobro obuenih, sa ubarama i bundama. Beali su iz Beograda, uzaludno,
sa namerom da se preko Nia i Bele Palanke prebace u Bugarsku.286 Posle streljanja i veanja
Srba i Jevreja u Aleksincu, avgusta 1941. godie, dovedene su u logor i jevrejske porodice iz tog
grada.

Mnogi su pokuavali da spasu svoje lanove porodice, krijui ih pod lanim imenima, ali su
otkrivani i dovoeni u logor. Kvislinki list Novo vreme" javio je 1. februara 1942. godine da je
12. dobrovoljaki odred uspeo da otkrije i uhvati sedam Jevreja, veinom iz Beograda, koji su
se pomou lanih isprava krili u Niu pod srpski.m i.menima". Prnlikom hapenja je utvreno da
su lane ligitimacije dobijali od policijskih uprava u Beogradu i Niu, a u Leskovcu ih kupovali
od policijskog zvaninika Boidara (Borivoja?) Stoiljkovia, koji je odmah uhapen.287

Polovino.m januara 1942. godine, dovoena je grupa za grupom jevrejskih ena i dece. Bilo je
hladno vre.me, sneg je padao. Uvijene u alove, sa zazeljajima i decom u naruju ili za rukom,
uterivane su u logorski krug, a zatim, uz uobiajenu viku logorske strae i stajanje sa decom
pored zida, smetene su u jednu od logorskih soba. Poetkom januara 1942. godine dovedena je
jedna velika grupa Jevreja, meu kojima su bile i neke porodice, uhvaene u Grkoj. Radi
njihovog smetaja zarobljeni partizani iz sobe broj 14 pre.meteni su u sobu broj 12.

Teko je precizno utvrditi broj dovedenih Jevreja u logor do njihovog masovnog strel.anja na
Bubnju u februaru 1942. godine. Raspolae se podaci.ma o 585, od toga 366 uhapenih i
streljanih, evidentiranih u Niu, zatim 64 doseljennh u Ni uoi rata i 155 izbeglica, stranih
podanika, naseljenih u Niu.283 Meutim, postoji i podatak da je oko 843 Jevreja iz Moravske
banovine smeteno u niki logor".289 U logoru je februarskih dana 1942. godine bilo oko 750
Jevreja. Od tog broja, posle streljanja i transporta ena i dece na Sajmite, ostalo je u logoru, radi
posluivanja Ne.maca, samo desetak.

Od marta 1942. godine Nemci su u ispranjeni logor poeli da dovode nove zatvorenike, meu
kojima i novootkrivene Jevreje. Dovedeno je nekoliko porodica, majki sa malom decom i
srednjokolkama. Smetene su u ensku sobu.290 Zati.m su dovoene manje i vee grupe iz
Kruevca, Vrnjake Banje, Pirota i drugih mesta. Ubrzo su odvedene nekud.291 U kvislinkom
izvetaju od 4. marta,292 i Novom vremenu" od 7. marta 1942. godine, registrovano je da su u
Sokobanji pronaena tri Jevrejina koji su se krili pod lanim i.menima. Bila je to porodica
Dijamanttajn, koja se krila pod imenom Danii. Tih dana uhapena je jo jedna porodica. Obe
su ubrzo streljane.293

Nemci su sredinom 1942. godine opet doveli u logor nekoliko desetina Jevreja iz gradova istone
i zapadne Srbije, koje su streljali neutvrenog dana, jula 1942. godine. Jelisaveta Markovi-
Blagojevi, o ovoj grupi kae da su mukarce, sa odraslom mukom decom, odvojili i smestili u
prizemnu logorsku sobu, a ene sa malom decom u sobu na spratu.
Jednog dana prozvali su jednu Jevrejku u berbernicu da je oiaju. Oiali su je do koe, a ona je
plakala. Onda su dovodili jednu po jednu u frizernicu i sve su ih oiali. Plakanje nije pomoglo.
Oiali su i Grosinicu koja je radila u nemakoj kuhinji, a zatim i njenu erku Dediku. Dok je
ona plakala oberarfirer je uivao. Za sve vreme stajao je u frizernici i pucao u Dedikin lik u
ogledalu.294

Taj jezivi prizor sadizma pos.matrale su mnoge logoraice i plakale. Jsvrejke su izlazile napolje
sa mara.ma.ma na glavi, to je rasrdilo SSovca Erihoa, pa je narsdio da ih skinu da bi njihovi
muevi, braa, roaci i drugi logorai gledali i taj prizor faistike neovenosti, dok je on u
tome umvao.295

Pored Lasmanove grupe, koja je do februara 1942. godine radila razne fizike poslove u gradu,
desetak Jevreja, o kojima je ranije bilo rei, radilo je u pomonoj logorskoj slubi. Neupueni
logorai su mislili da oni i.maju neku privilegiju. Meutim, februara 1943. godine ta grupa je
streljana, a 17. oktobra iste godine streljano je jo 17 novootkrpvenih i privedennh Jevreja. To je
bilo poslednje masovno streljanje Jevreja na Bubnju,296 a mesec dana kasnije streljana je i
poslednja porodica, sa dve devojice, koja je bila izolovana u samici kao obolela od
dezinterije.297

Prizori jevrejske dece u logoru bili su najtei. Uasavajui se, svedok Duan Tomovi je zapisao:
U drugoj polovini januara (1942) premestili su nas u broj 12 da bi u broj 14 dole jevrejske
familijs, ene i deca od 2-5 godina i odojad. Deca pod kljue.m, deca na betonu!" Preivela
zatvorenica Jevrejka Blanka Milanovi kae:

ivot u logoru bio je teak, jer je bila zima, hrana slaba a najtee je bilo za decu, starce,
trudnice deca su traila da jedu a majke bi u toj situaciji zaplakale, jer nisu imale ni jednu
re da odgovore, da utee decu deaci su sa erpom stajali u red, kako bi doli do malo tople
orbe Usled zi.ms i gladi umirala su jevrejska deca i sahranjivana iza ica, oko logora kao
neke strvine, bez saaljenja Prilikom sahranjivanja obino su jednom ili dvojici Jevreja
odobravali da iznesu leeve iz sobe. Roditeljima niko nije kazivao gde su ta deca odneta i kako
su sahranjena Majke su jako plakale za svojom decom, vriskale u oajanju, to se teko reima
moglo opisati".
Svedok Jelisaveta Markovi-Blagojevi kae: Posle je dola jedna manja grupa jevrejskih
porodica sa enama i decom. Jednog jutra uli smo kamione. Odvezli su na Bubanj odrasle
Jevreje, a deca su ostala. Onda je doao urika u ensku sobu i kae: Hajte sa mnom, ne znam
ta da radim sa ovom decom". Skoile smo. Odveo nas u logorsku sobu broj 5, gde je bilo 15-20
dece. Meu njima bilo je brae i sestrica. Uhvatili su se za svoje kofere i plakali za mamu i tatu.
Teili smo ih neubedljivo da su otili za Beograd i da e se vratiti. Srce nam se kidalo. Teei ih
urica im davao hartiju i olovku da piu roditelji.ma". Bile smo stalno sa decom. Jedno1 dana
doao je kamion. Decu smo spremile i izvele. Trebalo je da se vode za Beograd. Sa nemakim
straarima, po nareenju komandanta logora, poao je i jedan lepi mladi da bude sa decom. U
znak simpatija izmeljali smo male simboline poklone. On se vie nije vratio. Doiveo je
sudbinu jevrejske dece. Bila su to deca od 2-8 godina".298

Zatvorenik Arsa Mladenovi sea se jevrejske dece u logoru od 6-7 godina, ije su roditelje
streljali. Viali smo ih u krugu, svi smo plakali, davali smo im kriom ono to s.mo imali.
Odveli su ih jednog dana, ceo logor je plakao".299

Svedok Zlata Ljubinovi, kae: Jedna jevrejska porodica mu, ena, enin brat i dve devojice
od 3-5 godina, uhvaena je u Grkoj i dovedena u logor. Jednog dana je vie nije bilo. Zavrila je
na Bubnju".300 Logorski lekar, zatvorenik Dragutin Jovi, sea se jedne tragedije jevrejske dece
u novembru 1943. godine: Bilo je hladno, mraz. Doterali su u logor jevrejsku decu. Oekivala
su streljanje te noi. Kako smo ja i Mila orevi bili neka vrsta slobodnjaka", ili smo i teili
decu. deca nam nisu verovala, smatrala su da smo nemaki dounici. Zbog nepovrenja nisu
htela da govore sa nama. Deca su okrenuta zidu drhtala od straha i hladnoe. Jedna devojica se
preplaila i umokrila, mokraa se smrzavala na njenim butinama. Te noi Nemci su ih
sasluavali, a onda odveli nekud".301

Ovo je samo nekoliko iseaka iz svedoenja mnogih logoraa o likvidaciji Jevreja iz Logora na
Crvenom krstu.

279. Dragoslav ivkovi, Sudbina nnkih Jevreja za vreme faistike okupacije, Gradina br.
2/1967, s. 59; Zoran Milentijevi, Jevreji zatoenici logora Crveni krst, Ni, 1978.

280. 36. NOR, 1/1-234.

281. NmN, kopije zvaninih akata Uprave Moravske banovine, neregistrovano: dr M. Perovi,
Leskovac u ratu i revoluciji, s. 264.
282. Zloini fanstikih okupatora i njihovih pomagaa protiv Jevreja u Jugoslaviji, s. 17, 46-49.

283. NmN, izj. Radomira Antia, svetenika i St. Stojiljkovia, nkl.

284. IaN, Mf. 1/510-520; KOZARA /178-179.

285. IaN, Fond Save Kostia.

286. NmN, izj. Svetozara umarca, k. XXI.

287. IaB, IV-116; Novo vreme OD 1. II 1942.

288. IaN, KOZARA, /178-179; Zoran Milentijevn, Jevreji zatoenici logora Crveni krst,
katalog.

289. AUN, NdA, 19-2-2; Venceslav Glii, n. d. s. 84.

290. NmN, izj. Vere Stojkovi-Nikoli i drugih, kn>. XIII.

291. NmN, izj. Novke Vuksanovi i drugih, kn>. XXX.

292. 36. NOR, 1/21-145.

293. IaN, KOZARA, K2/61/250-256 i K3/178-179.

294. NmN, izj. Jelisavete Markovi i dr. logoraa, knj. XII i XIII.

295. Isto.

296. Zloini okupatora protiv Jevreja, s. 40.

297. NmN, izj. Nadede Stanisavljevi i drugih, knj. XXIX.

298. NmN, izj. Jelisavete MarkoviBlagojevi i dr. knj. XIII.

299. NmN, izj. Arse Mladenovia i drugih, nkl.

300. NmN, izj. Zlate Ljubinovi, nkl.

301. NmN, izj. Dragutina Jovia, knj. XXX.


Hapsenje Talaca I Napredne Omladine

Hapenje talaca i napredne omladine

U toku intenzivnih priprema za dizanje ustanka i forimranje partizanskih odreda, OK KPJ Ni je


planirao da se poetak obrbe partizanskih odreda obelei i oruanim akcijama u gradovima, gde
su koncentrisane razne okupatorske i kvislinke snage. Tako je u Niu omladinac Aleksandar
Vojinovi, uenik Srednje poljoprivredne kole u Prokuplju, ubacio bombu u hotel Park" pun
nemakih oficira, a u Prokuplju je Dragomir Stojanovi Goce bombom izvrio atentat na
omraenog izdajnika, sreskog naelnika Milivoja ugia. O napadu na hotel Park" pisao je i
Bilten Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije, u broju 1 od 10. avgusta 1941. godine. I u vie
nemakih izvetaja registrovan je taj dogaaj, a iz jednog se vidi da je u vezi sa ovim uhapeno
u Niu 50 sumnjivih lica",302 od kojih je 28 sluajnih prolaznika, meu kojima tri ene, odmah
dovedeno u prostorijg hotela Park", gde su ih Nemci tukli i maltretirali. Sutradan su odveni u
Feldandarmeriju na sasluanje. Tukli su ih traei priznanje da imaju neku vezu sa napadom i
tom prilikom mnogim paneli tee povrede. Iz Feldandarmerije su odvedeni u Kazneni zavod,
gde su ponovo sasluavani.303

Istragu o ovom napadu od prvog dana je vodila Feldandarmerija sa porunikom Jenigom na


elu, uz angaovanje kvislinke policije. U istragu se ukljuila i gruia eksperata Specijalne
policije Uprave grada Beograda, sa orem Kosmajcem na elu. Iz izvetaja njenog efa Nikole
Gubareva od 11. avgusta 1941. godine vidi se da su od atentata podlegla ranama tri nemaka
podoficira i Berta Doterman, koja je radila u cenzuri pote, kao i da je u potrazi za atentatorom,
6. i 7. avgusta, izvrena racija i u junom delu grada, u Palilulskom kvartu, koji su blokirali
Feldandarmerija, nemaka vojska i kvislinka policija.

U toj raciji uhapen je i Borivoje Trikovi, svreni maturant iz Skopl.a, koji se zatekao u stanu
svog druga Duana Vrhovca. Tereen je da je odravao vezu sa Brankom Nikoliem,
gimnazijalcem, izbeglicom iz Skoplja, koga je upuena potera uhvatila u Beloj Palanci. Nikoli
je, po tom izvetaju, tereen za pronaeni komunistiki materijal u kojem su kako se navodi, bile
i razne propagandne sovjetske broure i sovjetski list Izvestija od 7. maja t.g.", zatim za
odravanje veze sa komunistima" u Bugarskoj i Skoplju. Na kraju se u tom izvetaju kae da su
nemake vlasti ogoreie napadom i da nisu dozvolile naim vlastima" da prisustvuju sahrani
poginulih.304 Branko Nikoli je posle sasluanja i muenja prebaen u Kazneni zavod, a zatim u
nemaki zatvor u Tvravi, ali njegova veza sa napadom na hotel Park" nije dokazana.
Tragalo se i za Sggasojem, bratom Ratka Vukievia, panskog borca. Uhapen je u Prokuplju, a
optuen za krstarenje po selima i voenje komunistike propagande sa pomagaima, studentom
filozofije Milkom Proti i uiteljicom Jelicom Marinkovi". Kvislinka policija iz Nia je
telegrafski traila da se sprovede u Ni, jer je trebalo da se uputi u Beograd.305 Meutim takva
hapenja nisu navela na tragove atentatora, o emu govori i izvetaj Uprave policije Banskoj
upravi od 24. avgusta 1941. godine, u kome se kae da se uviajem o atentatu nije moglo nita
konkretno ustanoviti i da su ovakav akt mogli izvriti samo komunisti".306

Za ubijene i ranjene Nemce trebalo je izvriti odmazdu. Meutim, oko ovoga se povela prepiska,
to se vidi iz izvetaja feldkomandanta od 6. avgusta 1941. godine, koji obrazlae zato ne moe
da izvri streljanje uhapenih komuiista i osumnjienih lica zbog atentata na hotel Park", i kae
da je, ako se ono ne prihvati, spreman da svoj poloaj stavi na raspoloenje" 307 Nakon obimne
prepiske izmeu nemakih vlasti u Niu i Beogradu, odmazda za ovaj napad na nemaku
oruanu silu svela se na streljanje 11 zatvorenika na Deliskom Visu u dva maha, 9. i 15. avgusta,
zatim na ucenu atentatora sa 100 hiljada dinara, koju sumu je dalo Gradsko poglavarstvo Nia,
na davanje strae oko hotela Park" i Orijent", na apsl vrioca dunosti bana Moravske
banovine graanstvu da se uzdrava od bilo kakvih dela protiv nemake vojne sile308 i na
pismeno izvinjenje i izjavu sauea predsednika Gradskog poglavarstva Dragutina ivkovia
feldkomandantu. Uprava policije je zavela i ogranieno kretanje za vreme policijskog asa od
19do 5 asova. Nemci su se ljutili na omladinu koja se ak drsko i izazivaki ponaa" prema
predstavnicima nemake vojne sile, kako je 11. avgusta upozoravala Banska uprava, a Uprava
policije to nrenela kolama i zabranila etanje na korzou.309 Msutim, naredba o ogranieno.m
kretanju za vreme policijskog asa nije striktno pogovana, pa js Uprava policije, krajem
avgusta, izvrila raciju na ulici i pored sumnjivih" pohapsila i druge, ukupno 51 lice. Svi su
sasluani i kanjeni sa po tri dana zatvora ili novanom kaznom, pa zati.m puteni.310

Tek sredinom oktobra 1941. godine poela su masovna hapenja talaca, lanova partizanskih
porodica i uglednih graana demokratskog opredeljenja i omladine koja je, bilo kakvom
prilikom, makar i najmanje, ispoljavala demokratske k leviarske stavove. Uslovi za takva
hapenja su stvoreni formiranjem Logora na Crveno.m krstu, koji je mogao da primi velikp broj
zatvorenika.

Nareenje za masovna hapenja izdao je general peadije Beme 14. oktobra 1941. godine, u
kome se pored ostalog, kae:

U toku zatvaranja talaca, treba hapsiti naroito roake ustanika. Time se najzad prekida veza
izmeu roaka i ustanika, koja slui uveliko za prenoenje vesti. Hapenje ovih talaca obuhvata
muke graane od 15 godina na vie i ene ustanika. Ove roake s.mestiti u koncentracione
logore. Muki srodnici ima da se streljaju, za sluaj nemakih gubitaka prema odredbama
uputstva opunomoenog komandajueg generala u Srbiji od 10. oktobra 1941. godine.

Kao prva osnova slue podaci iz masovne kartoteke izvrne grupe slube bezbednosti
Stanovnitvo, a naroito predsednici optina, moraju biti prisiljeni da prijave one porodice iji su
ljudi otili u umu".311

Pomagai okupatora, a naroito agenti policije, su se potrudili da izvre ovu naredbu generala
Bemea. lanovn partizanskih porodica su hapeni i dovoeni najpre u kvislinke zatvore,
najee u zatvor Uprave policije u Duanovoj ulici, a onda su odvoeni u Logor na Crvenom
krstu. Njihove kue su zatvarane, a deca obino odvoena roacima. Meutim, ta hapenja nisu
davala oekivane rezultate. Naveemo samo nekoliko sluajeva kao primere neuspelog
pokuaja okupatora da hapenjem laiova porodica istaknutih partizana sprei borbu za slobodu.

Meu prvima uhapen je Dragutin Joci, otac prvoborca i partijskopolitikog radnikl Nate Joci,
a 20. oktobra i njegova ena Jelena i kerka Mirjana. U zatvoru Specijalne policije bila je
izvesno vreme Petrana, majka Ratka Pavlovia ika. Doveden je i streljan bravar Boidar
Stanimirovi, kao taoc za sina Miodraga - Miju Stanimirovia, lana KPJ i istaknutog partijskog
rukovodioca MK KPJ - Ni i OK KPJ Zajear, i za erku Miru, partizanku Toplikog NOP
odreda. Uhapena je 1. nove.mbra i kasnije streljana skoro itava porodica Milisava Ignjatovia,
partijskog rukovodioca SvrljikogNiavskog partizanskog odreda i to: otac Mihajlo, majka
Draginja, brat Ratomir, a sa njima i Uro Dini, stric ureleneuke Dini. Otac urelene,
Nikolaj, je takoe bio u logoru. Poetkom novembra dovedena je itava porodica Miodraga -
Mije Petrovia, lana MK KPJ Ni u predratnom periodu i sekretara SKOJa, borca
SvrljikogNiavskog partizanskog odreda, i to: otac Dragoljub, majka Radmila, braa Petar
(Pjer) i Jordan, uenici gimnazije. Poetkom novembra doveden je prvo u Specijalnu polnciju, a
posle u logor kafedija Peja Taskovi, kao taoc za sinove Duana i Vitka Taskovia, prvoborce
i partijske rukovodioce Svrljikog-Niavskog partizanskog odreda. Dovedsni su i mnogi drugi iz
Nia i drugih mesta.312

U vreme od 15. do 23. oktobra 1941. godine, kao i u manjim grupama pre i posle toga, uhaneno
je i odvedeno u Logor na Crvenom krstu preko 150 poznatijih graana Nia raznih profesija,
trgovaca, lekara, pravnika, industrijalaca, uigelja, zanatlija, predstavnika politikog ivota, a
naroito demokrata, kako je upuivala i naredba 717. nemake peadijske divizije za hapenje
komunista, nacionalista, demokrata i Jevreja kao taoca". ef Upravnog taba dr Turner je
upozoravao da su predstavnici politikog korupcionizma odgovorni za nesreu srpskog naroda",
te da oni imaju jamiti za bezbednost u srpskom prostoru".313 Takav stav se sprovodio i u Niu
prilikom hapenja poznatih graana. Neke od njih su Ljotievci okvalifikovali kao masone, pa su
Nemci traili da budu uhapeni iz preventivnih" razloga radi utvrivanja da li su povezani sa
zapadnim politikim i finansijskim krugovima te da su kao takvi protivnici Treeg Rajha.

Petar Vukovi, predsednik ljotievske organizacije Zbor" u Niu, u pismu Dimitriju Ljotiu pie
tih dana i sledee: Nemake vlasti su izvrile u poslednja dva dana (hapenje) velikog broja tzv.
uglednih graana. Prvog dana su hapeni veinom masoni i delom komunisti, koji su jo bili na
slobodi, blagodarei protekcijama sa svih strana. Tokom prole noi uhapeno je jo oko 150
graana, opet iz vienih redova" i, kako ovde kau, pohapen je cvet nike arije". Ovo
hapenje izzreno je, izgleda, radi garancije, dakle kao taoci. Prijatelji i blia okolina pohapenih
se jako uznemirila, jer svako strepi da se sutra i a njega takva mera ne primsnjuje". Nazivajui i
dalje ironino ovu grupu imenom cvet nikog graanstva", on kae da se ovo hapenje pripisuje
njima, zboraima, da su oni ti koji daju ton hapenju", te da im se zato i obraaju za spasavanje
uhapenih.

Jednu grupu prijatelja uhapenih doveo mu je reirano direktor gimnacije, ljotievac Jovan
emeriki, radi savetovanja" ta bi trebalo raditi da se dalja hanenja ne vre i da se zatite
glave onih koji su ve pohapeni. Razumljivo, Vukovi im je dao pripremeljni odgovor da treba
da se izae iz dosadanje pasivnosti i da se svi aktivno stavimo u borbu protiv ko.munizma. ali
iskreno i poteno, zalaui svu nau moralnu, psihiku i materijalnu stranu, slono, bratski,
drugarski srpski, ali stvarno srpski, a ne moderno srpski".31* Prisutni su to razumljivo
prihvatili".

Hapenje je vreno po policijskim kvartovima i po spisku koji su, zajedno sa Gesatpoom,


sastavili ef Opteg otseka Uprave policnje Mirko ivanovi i ljotievac Mirko Nei, advokat.
Po dva agenta i straari odlazili su nou. dizali ljude, hapsili i odvodili grupu po grupu u najbliu
policijsku stanicu, a zatim maricom" u zatvor Sreskog suda na Sinelievom Trgu. Prvog dana
uhapeno je 50, a zatim jo 150. Taj zatvor je brzo nanunjen, pa su mnogi zatvorenici bili u
dvoritu, gledajui cele noi kako marica" dovodi grupu po grupu. Uhapen je ceo Banovinski
odbor Srpskog drutva Crvenog krsta, sa predsednikom, pukovniko.m u penziji Petrom
Capuloviem na elu, Andonom Andonoviem i Uroem Jekiem. Poto je ti.me paralisan rad
ove humanitarne organizacije u trenutku kada je imala najvie posla, zvaninim pismom Drutva
je traeno da se lanovi Odbora puste, to je posle desetak dana, na intervenciju sanitetskog
referenta Feldkomandanture, i uinjeno. Uhapeni su istaknuti demokrate Petko Bukumorovi i
Svetislav umarac, zatim angaovani uitelj u naprednom uiteljskom pokretu Nia i okoline
Duan Vptorovi, koji je hapen i u junskom hapenju komunista. Hranislava Gvozdenovia i
njegovu enu Katarinu uhapsili su desetak dana kasnije i doveli u logor, gde su ve bili sin i
erka, Dragutin Beli" i Dragica Gara".315

Povodom tog hapsnja MK SKOJa Nia je objavio proglas u kome se kae: Kao rezultat
pritiska koji se vri nad omladinom i narodom, osvanuo je prolih dana ceo Ni ispisan po
zidovima antifaistikim parolama. Okupatora i njegove verne sluge ovo je dovelo do besa.
Naredili su da se uzmu taoci. Tako je ovih dana u mestu uhapeno preko 200 uglednih i potenih
graana, intelektualaca, trgovaca i vei deo potene i radne omladine".316

Koliko je u to vreme masovnih hapenja situacija u Niu bila napeta i teka govori i izvetaj
ljotievca Vukovia, u kome se kae da je deliminim putanjem, a i deliminim streljanjem"
(na Deliskom Visu, ia) stvoren jo vei strah kod onih koji su ostali u logoru kao na belom
hlebu", plaei se da ih ne zadesi sudbina streljanih.317

Kada su preko noi zatvor Sreskog suda i njegovo dvorite bili ispunjsni, zatvorenici su u
svanue videli da dolazi jedna grupa etnika iz taba Koste Peanca. Okupili su zatvorenike i
posle govora o egnikoj organizaciji i borbi protiv komunista, pitali su ko od njih hoe da se
upie u etniku organizaciju da bi bio puten. Na to im je jsdan graanin, Milorad Vasi, zv.
Ford; rekao: E, zatoj li ste doli? Ako je toj, mi toj neemo" i udaljio se od njih, kao i drugi
zatvorenici.318

U prisustvu velikog broja graana, lanova porodica, roaka i prijatelja, prebacivana je u Logor
na Crvenom krstu grupa po grupa tih zatvorenika. Posle pretresa i stajanja u krugu logora, cela ta
grupa od 150 poznatih graana smetena je u praznu sobu broj 11. Uvee oko 13 asova, 23.
oktobra, doao je u sobu ef Gestapoa Hamer i, govorei kao da urla", saoptio im: Po naredbi
glavnokomandujueg vi ste pritvoreni kao taoci. Moram da naglasim, ne po naoj elji, ve na
osnovu dela vaih bandita, sada vai ivoti garantuju za svakog ubijeg i ranjenog Nemca i to: 100
za ubijenog i 50 za ranjenog".319

Da bi jo vie zaplaili uplaene pojedince, Nemci su novembra streljali u logoru dva Jevrejina,
zatvorenika, i naterali sve logorae da ih gledaju ubiJene. Neki su, preplaeni i bez dostojanstva,
traili da se napie deklaracija o lojalnosti, ali je meu zatvorenicima bilo dosta n onih koji su
proli kroz balkanske ratove i borili se na solunskom frontu, sa inovima viih oficira, iji su
ivci izdrali mnoge ratne prizore umiranja. Jedan od takvih, Sotir ivkovi, penzionisani
direktor Investicione banke i rezervne potpukovnik bive jugoslovenske vojske, star 72 godine,
predloio je grupi starijih talaca: Ako doe do toga da treba streljati nekog, onda emo se mi
stariji javiti dobrovoljno da bi mlai ostali".320

U isto vreme kad i poznatiji graani, uhapeno je i oko 50 naprednih omladinaca koj'i su se -
kako kae Vukovi - izvlaili raznim protekcijama". Oni su uhapeni iz preventivnih" razloga
bez obzira da li se bave ili ne bave ilegalnim radom". Hapenje po ovom osnovu poelo je i pre
Bemeove naredbe,321 a uhapeni su zatvarani u posebne sobe. Njima je kasnije u logoru, u sobi
broj 5, prikljuena i grupa zatvorenika dovedena iz nemakog zatvora u Tvravi.

Izuzimajui sobu u kojoj' su bili zarobljeni partizani, reim u logoru u to vreme bio je snoljiv.
Uprava logora je posebno bila tolerantna prema uhapenim graanima. Intervencijom prijatelja
tih graana i podmiivanjem okupatorske vlasti, neki taoci su puteni ve posle 10 dana, dok su
drugi zadrani i po 20 i 30 dana, a poslednja grupa je putena 1942. godine. Jednom su Nemci,
prilikom otputanja iz logora veeg broja tih talaca, naprazili alu" koja je potresla sve
zatvorenike. Postrojili su ih u dvoritu, naredili da se okrenu leima prema straarima i da pou u
pravcu kapije, a onda su opalili plotun iznad njihovih glava. Mnogi su od straha popadali, a
Nemci su se smejali.

I na podruju Okrunog komiteta KPJ Leskovca je na prve akcije protiv okupatora i sve
intenzivniju aktivnost NOPa neprijatelj, u saradnji sa kvislinzima, odgoporio primenom naredbi
o hapenjima. Skojevci su 29. avgusta 1941. godine u Leskovcu spalili okupatorsku i kvislinku
tampu, koja se na ulici pretvorila u buktinju. Prodavac je prepoznao neke omladince i
Feldandarmerija je na ulici uhapsila Sretena Jovanovia ureta, kod koga je naen revolver i
kompromitujui materijal NOPa, i Petra Kocia, u ijoj je kui sklanjano oruje. Posle sasluanja
u Krajskomandanturi, sprovedeni su vezani u nemaki zatvor, gde su zatekli jo neke skojevce iz
Leskovca.322 U ratnom sudu Feldkomandanture 809 inscenirano je suenje Sretsnu, sa
braniocem, srpski.m advokatom.323

etnici Koste Peanca su 23. septembra zatekli jednu grupu skojevaca u Leskovcu kako ispisuju
parole. Nisu uspeli da pobegnu, pa je uhapeno pet skojevaca i predato Krajskomandanturi u
Leskovcu, koja ih je predala Nemcima u Niu, odakle su etvorica putena, dok je Petar Caki,
radnik, streljan na Bubnju. On je svojim vrstim dranjem olakao poloaj svojih drugova, te su
puteni.324

Nekoliko dana posle drugog napada partizana na Vuje 23. septsmbra 1941. godine, izvedenog
uz uee mesnih desetina, kada je od kvislinga oduzeto 20 puaka i onesposobljena za rad
tekstilna fabrika Teokarevia, koja je radila za Nemce, dola je nemaka kaznena ekspedicija sa
tenkovima. Tada je, uz pomo andarma, uhapeno oko 40 starijih talaca i ena iz Vuja, dok su
se mlai razbeali. Nemci su ih odveli u Leskovac, a zatim u zatvor u Niu, kao optuene za
pljaku fabrike. Meu uhapenima je bio i ore Krsti, star oko 70 godina.325 Stanimir
Veljkovi-Zele, tada lan OK KPJ Ni, saznavi za to hapenje, stavio je u zadatak pravniku
Svetozaru Krstiu dz preduzme mere da se ti ljudi spasu, to je ovaj i uspeo preko nemakog
tumaa, ruskog emigranta, kome je obeao nagradu. Udeeno je da se saslua nekoliko ljudi iz
kruga vlasnika fabrike Laze Teokarevia, koji su izjavili da su uhapeni seljaci dobri prijatelji
fabrike i da nisu uestvovali u pljaki fabrike. Nemci su prihvatili tu intervenciju i pustili
uhapene.326

Poetkom oktobra 1941. godine u zatvor Uprave policije u Niu dovedeni su iz Gornjeg Zunia
kao taoci lanovi partizanskih porodica.327 Hapsili su i Bugari. Tako su, primera radi, u
belopalanakom srezu, u jesen 1941. godine, uhapsili nekoliko ljudi iz Pajea koji su uvali
prugu i drali ih u zatvoru krae vreme radi zastraivanja ostalog stanovnitva, a poetkom
januara 1942. godine to su inili i u paju.328 Iz Moklita je, s jeseni 1941. godine, doveden
Borislav Durmievi, kova, koji je streljan februara 1942. godine, zatim brani par iz Debelice
kod Andrejevca.

Ovo su samo neki od mnogobrojnih primera hapenja talaca i saradnika NOP-a. Logor na
Prvenom krstu i ostali zatvori u Niu stalno su bili puni zatvorenicima.

302. 36. NOR, HP/1-109.

303. NmN, izj. Jovana Karanikolia i dr Dragoslava Vanderovia, nkl.

304. IaB, UGB, 1UI6/5B (kopija u IaN).

305. AUN, reg. br. 1/2-1, K28; IaN, Mf. 111/187.

306. NRGFSP.
307. AUN, K 41, F 1, dok. 11/3374-75; AUI, Mf. Minhen, G. C. 53-4 36 NOR HN/1-109.

308. IaN, Mf. U1/70; Novo vreme od 13. i 14. VIII 1941.

309. IaN, Varia, br. 101.

310. 36. NOR, 1/2-120; IaN, Varia, br. 51.

311. 36. NOR, 1/1-218.

312. Dovedeni su kao taoci jo: Milorad T. Nikoli za borca Radmilu, Darinka i Branislava
Jovanovi za brata Marka; Dragutin i Ljubia Stefanovi za Simu; Todor Kosti za borca
Duana, dr Josif Bucek iz Aleksinca sa enom i sinom za partizana Miletu; Rua Milovanovi za
prvoborca Draketa, Velja Trifunac iz Aleksinca sa enom za Duana Trifunca, supruga Andre
Radosavljevia i otac i majka ivote Nikolia, svi iz Aleksinca.

313. 36. NOR, 1/1-245.

314. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR, pismo Petra Vukovia Ljotiu od 23. X 1941.

315. NmN, izj. Hranislava Gvozdenovia i dr. logoraa, knj. XXII.

316. Grupa autora, Ni u vihoru, s. 259.

317. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR, pismo P. Vukovia od 4. XI 1941.

318. NmN, izj. Svetislava umarca, knj. XXI i XXII.

319. NmN, Isto i drugih.

320. Isto.

321. U logor su dovedeni jo Stanko D. Petkovi. uenik ST, Zorica Mikovi, suplent, hapena
vie puta, Vladimir Paskaljevi, Ljubomir Stamenkovi, Domej, etiri radnika, koji tek to su bili
puteni iz zatvora u Tvravi i drugi.

322. Dr Milivoje Perovi, n. d., s. 163.

323. Branilac je bio advokat Spira Gvozdenovi (Narodni list br. 34/17. II 1945. je registrovao
da je tog advokata osudio Vojni sud na pet godina prinudnog rada za pribavljanje koristi u
nevolji).

324. Dr Milivoje Perovi, n. d., s. 166; dr Dimitrije Kuli. Kako smo poeli, Beograd, 1959., s.
64.

325. Mr Stojan Nikoli Jole, Leskovaki NOP odred, Leskovac 1974, s. 65.
326. Isto.

327. Dragojlo Mili, Gornje Zunie, Novi Sad, 1966, s. 62-64. To su bili: Latinka Miloevi za
Vukaina Dragutinovia, roditelji Dobrivoja Boia i brat edomir; Jula, majka Miodraga
Nikolia, partijskopolitikog radnika.

328. IaN, Mf. 1/420.

Provala u Niu decembra 1941. Godine

Ozbiljniji udarac partijskoj organizaciji u Niu i drugim mestima, nanet je 9. decembra 1941.
godine hapenjem Stojana HadiTonia, sekretara Mesnog komiteta SKOJa u Niu i lana OK
SKOJa, koji je pre toga radio u Prokuplju. On je nod batinama odao sve to je znao. Otkrio je i
Dragog Stamenkovia, lana PK SKOJ-a, koji je uhapen u stanu, ali je ve sutradan, iako
pretuen i opeenih tabana, pobegao iz ljotievskog zatvora u Svetosavskoj koli i pomou
partijske veze otiao na Pasjau u Topliki NOP odred.329 Tada su uhapteni Miroslav
Stojanovi, sekretar MK KPJ Nia, koji je takoe uspeo da pobegne, i lanovi KPJ Milorad
Stevanovi Zuba n Vojislav Miloevi, kod koga su, u Ulici Vojvode Tankosia, povremeno
stanovali, drali sastanke i prihvatali veze lanovi OK KPJ Nia; zatim Miodrag Risti Zeleni,
abadija, koji je propagandni materijal iz tehnike OK KPJ predavao kuririma i dostavljao ga na
odreene punktsve; Miroslava Savi, uenica Trgovake akademije u Niu, lan rukovodstva
SKOJa te kole, koja je dobrim dranjem pred policijom presekla lanac daljih hapenja.330
Dovedena je i Nada Seni, profesor u Prokuplju.

Specijalna policija je sredinom decmbra 1941. godine uhapsila i grupu komunista, koju su inili:
Milan R. Mladenovi, student prava i inovnik Okrunog ureda, poznat naprednom
srednjokolskom i studentskom pokretu u Niu, koji je optuen za organizovanje partijske
organizacije, BogoljubLazarevi, student, za koga se u policijskom dokumentu kae da je bio
lan KPJ i pre rata, Ljubia Madarevi, svreni ak Trgovake akademije,Miodrag Stojanovi
Miki, inovnik pote, koji je po partijskom zadatku informisao rukovodstvo Partije o sadrini
telegrama znajnih za NOR, i to preko nekog Milia iz Beograda, a posle preko Bogoljuba
Lazarevia, koji su ta obavetenja dalje slali za partizanske odrede preko Milorada Stefanovia
Zube. Uhapeni su i Milisav Perovi i Adam Mulaosmanovi, pomonik imama u Niu, iz
Priboja na Limu, koji je prema policijskom zapisniku, kao uenik V razreda gimnazije, postao
simpatizer KPJ pod uticajem studenta Rifata Burdevia, poznatog u naprednom studentskom
pokretu. Sem Ljubie Madarevia i Nade Seni, svi ostali pohapeni prebaeni su, posle
sasluanja u Specijalnoj policiji, u Logor na Crvenom krstu i streljani na Bubnju.331
Stojan Hadi Toni je otkrio i planirani sastanak OK KPJ u kug Slavoljuba Petrovia ere, pa
je policija postavila zasede, ali su i skojezci postavili zasede da bi opomenuli dolazee lanove
OK KPJ na opasnost. Zbog takve situacije lanovi Mesnog i Okrunog komiteta KPJ se sklanjaju
iz Nia, a oko 20 aktivista, ugroenih provalom, odlazi u partizanske odrede.

Svi uhapenn u dece.mbarskoj provali odvedeni su u zatvor 12. dobrovoljakog odreda u


Svetosavskoj osnovnoj koli, gde su suoavani sa Stojanom Hadi Toniem, koji ih je teretio,
zbog ega su mnogi tuenn da bi potvrdili njegove iskaze.

Za obavljanje kurirskih zadataka partijska organizacija Prokuplja je, na zahtev OK KPJ, oktobra
1941. godine uputila u Ni etiri omladinca, koje je decembra 1941. i januara 1942. godine
takoe otkrila policija i posle sasluanja predala Nemcima, koji su ih, nakon kraeg zadravanja
u logoru, streljali. Bili su to lanovi KPJ Milutin S. Nikoli, kovaki radnik, Dobrica Brankovi,
krojaki radnik, koji je prema zapisniku o sasluanju nosio deset puta" razne materijale i
izvetaje iz Nia u Prokuplje oko 40 pisa.ma knjige, letke, apilograf"; zatim Milisav
Milisavljevi Zeleni, abadijski radnik, i Branislav Caki, trgovaki pomonik. Uhapen je i
Milorad Kosti Jablan, mainbravar, kurir Toplikog NOP odreda.332

Ova decembarska hapenja bila su uvod u velika februarska hapenja 1942. godine u Niu.

329. Dragi Stamenkovi, Na jugu Srbije, Zbornik sean>a aktivista u revolucionarnom pokretu,
knj. VI, s. 41.

330. IaB, UGB, IV-116, 11ba; NmN, izj. Miroslave Savi i Todora Ristia koji je, kao i Dragi
Stamenkovi, stanovao u Njegoevoj broj 6 i takoe uhapen

331. IaB, UGB, IV-116; oka Popovi, Odveli su ga zbog telegrama, asopis PTT, br. 11-
12/HN/1958. Ovom prilikom u ljotievski zatvor dovedeni su i Nada Seni, profesor u Prokuplju
(po drugi put), Ljubia Madarevi, svreni uenik Trgovake akademije. koji su puteni, zatim
Miodrag Stefanovi, inovnik Okrunog suda, leskovaki propagator" ore Kosti ukri i
Danevi, uenik VII razreda gimnazije u Prokuplju.

332. IaB, UGB, IV-Pba (kopija u f. 4 IaN).


Dovodenje U Logor Zarobljenih Partizana

Dovoenje u logor zarobljenih partizana

S jeseni 1941. godine poznatom prvom neprijateljskom ofanzivom protir partizanskih odreda na
slobodnoj teritoriji u zapadnoj Srbiji, bila su zahvaena i zapadna podruja pod upravom
Feldkomandanture 809. Tada su i na tim podrujima zarobljavani partizani, koji su sprovoeni u
Logor na Crvenom krstu. Prvi zarobljenici su bili iz kruevakog kraja, koji su zarobljeni posle
napada Rasinskog NOP odreda na Kruevac od 21. do 25. septembra 1941. godine, izvedenog u
sadejstvu sa etnikim odredom majora Keserovia, sa kojima su partizani u to vreme jo
saraivali. Ali, poto su etnici Koste Peanca pritekli Nemcima u pomo, partizani su morali da
se povuku ne oslobodivi grad, posle ega su Nemci i Peanevi etnici sproveli veliki teror nad
saradnicima i simpatizerima NOPa i nad itavnm stanovnitvom Kruevca i okoline.333

Zatvori u Kruevcu bili su puni i policijski agenti su tuom nastojali da otkriju saradnike NOPa.
Neki pohapeni su, zahvaljujui bogatim poklonima i podmiivanju, osloboeni, a 74
zatvorenika je 30. oktobra 1941. godine blindiranim pozom transportovano iz Kruevca u Ni, u
Logor na Crvenom krstu. Meu njima je bilo i oko 40 zatvorenika koji su bili u istranom
zatvoru Sreskog suda u Kruevcu zbog kriminala. Vezane lancima, izuzimajui ranjenike koji su
noeni na nosilima, pocepane i bose zarobljenike sprovodila je jaka etnika straa od eleznike
satnice kroz prepune ulice, preko dananjeg Trga osloboenja i pored Tvrave do logora. Time je
neprijatelj hteo da kae da je partizanski pokret uniten.334

Nakon povlaenja glavnine partizanskih snaga sa slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji u Sandak
i Bosnu i uspostavljanja saradnje okupatora sa domaim izdajnicima, u Logor na Crvenom krstu
doterano je krajem 1941. godine mnogo zarobljenih partizana Kopaonikog, Kraljevakog i
Pomoravsko NOP odreda.

Kopaoniki NOP odred je delovao u dolini Ibra i saraivao sa Kraljevakim NOP odredom
Jovan Kursula" i Vrnjakim NOP odredom. Njegovo jezgro su inili klasno najsvesniji rudarski
radnici iz Trepe, Baljevca i Jarandola. Izvodei, pod rukovodstvom komandanta Predraga
Vilimanovia i politikog komesara Duana Tomovia, znaajne akcije protiv kvislinkih
jedinica vojvode Maana urovia i drugih, odred se brzo omasovio, naroito posle osloboenja
Baljevca. Deo odreda uestvovao js sa jednom rudarskom etom u odbrani Uike republike, a
sa drugom, zajednom sa Kraljevakim NOP odredom, i u opsadi Kraljeva. Msutim, prodor
neprijatelja u Uice i povlaenje glavnine naih snaga prema Sandaku stvorili su teku situaciju
i ugrozili front oko Kraljeva, tim pre to su jake nemake snage naile i sa pravca Kruevca, dok
su se stnici DM otvoreno borili na strani okupatora. Delove ovih odreda, koji su se povlaili sa
poloaja kod Kraljeva, aka, Poege i Uica, i koji nisu mogli da se probiju ka Sandaku,
opkoljavali su, razbijali i zarobljavli stnici DM u predelu Kalne, Jelice, Kopaonika, Goa i na
drugim mestima i predavali u Rakoj Peanevom vojvodi Maanu uroviu. Dovoeni partizani
su iz zatvora u Rakoj i u drugim mestima preko etnikog taba vojvode Koste Peanca u Niu
predavani Nemcima.335 Tako su od 15. do 22. decembra 1941. godins dospele u logor etiri
grupe zarobljenih partizana.

Prva grupa od 24 vezana polugola i premrzla borca Kopaonikog NOP odreda, u kojoj su biln i
Duan Tomovi, politiki komesar odreda, Branislav uri i borac Kraljevakog NOP odreda
Branko Bjegovi, sprovedena je 15. decembra 1941. godine kamionima izRake preko Kraljeva,
Kruevca i Aleksinca u Ni. Sprovodnici su bili 12 dobro utopljenih etnika sa Maanom
uroviem na elu, koji se usput zadravao i obavljao neke razgovore sa
okupatorskokvislinkim komandama. Neki etnici su teili svoje rtve da im se u zatvoru nee
nita loe desiti i da e tamo doekati kraj rata. U Niu su ih saekali pogrdama i psovkama
naelnik taba Koste Peanca major Miki i njegov autant, okieni raznim etnikim
amblemima. A to ste vi, dakle! - govorili su - Hoete Rusiju, a Rusi bee iz nje marvo
valjiva bando komunistika!" Posle prszivanja, svi zarobljenici su odvedeni u etniki zatvor
kod ele Kule, gde su ostali do dolaska sledeeg transporta iz Rake 22. decembra.338

Drugu i treu grupu od ukupno 48 zarobljenih boraca Kopaonikog i Kraljevakog NOP odreda.
etnici Maana urovia sproveli su 19. decembra iz zatvora u Rakoj kamionom u Trstenik, a
onda vezane putnikim vozom preko Stalaa u Ni. Neki su dovedeni pojedinano ili u manjim
grupama. Prolazak velike grupe zarobljenih partizana zaustavljao je graane na ulicama, koji su
sa bolom i simpatijama posmatrli te izmuene borce. I ova grupa je odvedena u etniki zatvor
kod ele Kule. Najvie je u njoj bilo rudara Ibarskih rudnika, boraca iz studenike grupe
Kopaonikog NOP odreda.337

Oruani ustanak i narodnooslobodilaki pokret u istonoj Srbiji su krajem 1941. godine bili u
usponu. Aktivnou zajearskog i poarevakog OK KPJ i dejstvima njihovih NOP odreda,
Krajinskog i Poarevakog, stvorena je velika slobodna teritorija i time ugroeni vitalni nemaki
interesi na saobraajnim transferzalama i u rudnicima Bor i Majdanpek. Majdanpeki partizanski
odred, iji je politiki komesar bio Sreten Vukovi Mladen, predratni lan KPJ, imao je u jezgru
borakog sastava i rudarske radnike. Pokuaj saradnje sa etnicima majora Veli.mira Piletia nije
uspeo, jer su se oni u kritinoj situaciji udruili sa Ne.mcima, napadali i ponovo zauzeli
osloboeni Majdanpek.338
Na putu u Krajinu po zadatku napadnuta je iz zasede kod Rudne Glave, 14. novembra 1941.
godine, grupa boraca Majdanpekog odreda, koju je vodio Sreten Vukovi. Tom prilikom
sedam je zarobljeno i sprovedeno u sreski zatvor u Negotinu. Posle sasluanja i tue, okovane
lancima, etnici su ih, krajem decembra, sproveli u Ni, u etniki zatvor kod ele Hule.339

Kad je Majdanpeka eta, u ijem su sastavu bili i neki borci Zvike ete, prodirala prema
Krajini, naila je na jake neprijateljske snage, koje js progone i, decembra 1941. godine,
opkoljavaju u prostoru Miroa i Deli Jovana. Tada su zarobljena jo etiri promrzla i iznurena
partizana, koji su, posle sasluanja u Negotinu, takoe sprovedeni u etniki zatvor u Niu.

Zarobljeni partizani iz Kopaonikog, Kraljevakog, Poarevakog i Krajinskog NOP odreda


zatekli su u etnikom zatvoru kod ele Kule petnaestak crnoberzijanaca, koji su istog dana
prevedeni u drugu sobu. Zarobljenim partizanima nisu skidani lanci sa ruku ni po nekoliko dana.
Vezani po dvojica oni su tako zajedno odlazili u klozet, a prilikom okretanja jednog na leaju,
morao je i drugi da se okrene, to je naroito bilo neprijatno ocu i sinu, Iliji i Stevanu Lekiu. U
sobi je deurao sa pukom etniki straar. U zatvoru se uo kaalj prozeblih i bolssnih partizana
i bat cokula straara. Na protest da se naloi pe, neki su dobili kundake u lea.340 Jedan
policajac je u sobu doneo kvislinki list Novo vreme" sa mnogim laima i provocirao Duana
Tomovia.341 U zatvor su dolazili ef Gestapoa Hamer i ef Specijalne policije Mirko
ivanovi. Zatvorenicima postrojenim u stavu mirno, vitlajui korbaem i etajui, govorio je
gestapovac Hamer o tome kako srpski narod moe dobro da ivi pod okriljem voe velikog
Rajha, a da e on streljati aicu komunistikih bandita.342 ivanovi mu je upadao u re
pretnjama streljanjem.

Svi zarobljeni partizani sprovedeni su po grupama, pod jakom straom kvislinke policije i SDS,
iz etnikog zatvora u Logor na Crvenom krstu. Poslednja grupa zarobljenih u Krajini dovedena
je neposredno u logor 12. januara 1942. godine. Zarobljeni su govorili straari.ma da aks misle
da ih predaju Nemcima, bolje da ih oni streljaju. Vezujui dvojicu po dvojicu sgraari su ih
teili" da im se nee nita desiti ako ne pogine nijedan Nemac. Tako vezani, sprovedeni su
peice glavnom ulicom u logor. Narod je zastajkivao, gledao i zgraavao se. Ljudi su se sklanjali
na trotoare da bi prola ta tuna kolona, za kojom su ili roditelji i roaci nekih zarobljenih
partizana, koji su se tog dana zatekli u Niu. Ganuti tom jezivom slikom neki graani su,
gledajui kako naoruani Srbi vode vezane Srbe, ironino dobacivali kvislinzima: Tako Srbi,
brao Srbi ta se ovo napravi od nae dece",343 a bilo je i takvih koji su dobacivali: Jeli vam
dosta bilo u partizanima".
Poetkom januara 1942. godine u logor su doterana 24 zatvorenika, meu kojima najvie
zarobljenih partizana Pomoravskog NOP odreda, koji je u svome sastavu imao Beliku,
Levaku, Parainskouprijsku i Temniku etu. Odred je delovao na vanim komunikacijama i
nanosio tete rudarskim i drugim privrednim objektima u ovom kraju. Naroito je bila aktivna
Belika eta. U zasedi na putu Bunar - Jagodina zarobljeno je i streljano na Juhoru zbog drskog
ponaanja est nemakih vojnika i jedan oficir. Nemci su zbog toga koncentrisali velike svoje i
snage etnika i andarma i u streljakom stroju nastupali prema Juhoru istei teren. Neki delovi
odreda su tada razbijeni, a neki borci su se prikrivali oko svojih sela, ali je dosta njih izdajom
pohvatano. Jedna grupa iz zatvora u Jagodini koncentrisana je u zatvor u upriji - u artiljerijske
upe. Milain Miladinovi je pod batinama poeo da izdaje. Obuenog u nemako odelo, vodili
su ga po Jagodini i zatvori.ma, gde je odao mnoge saradnike, a zatim i na Juhor da bi pokazao
gde su zakopani ubijeni Nemci.

U artiljsrijskim upama zatvorenici su zadrani 15 dana. Agenti policije su ih predali jedkom


vodu Nemaca, koji su ih iz uprije vozom sproveli u Ni u Logor na Crvenom krstu.344

Krajem januara 1942. godine, dovedena je u logor sa podruja Rake i Kraljeva poslednja grupa
zarobljenih partizana i grupa etnika vojvode Vula Vukainovia, fotografa i etnika iz prvog
svetskog rata, koji je otro reagovao na saradnju Koste Peanca sa Ne.mcima, i, nazivajui ga
izdajnikom, prekinuo vezu sa njime i zajedno sa partizanima se borio protiv okupatora,
uestvujui u opsadi Kraljeva. Zarobljen je sa grupom svojih etnika na Gou, a zatim sa
zarobljenim partizanima sproveden iz zatvora u Rakoj vozom preko Kraljeva i Lapova u Logor
na Crvenom krstu. Usput su ga maltretirali, pljuvali i tukli zbog saradnje sa partizanima, ali se on
prkosno n gordo drao, pa su hteli i da ga linuju.345

U logoru je februara 1942. godine bio i Jakob orga, pre rata sindikalni funkcioner iz Slovenije.
Nemci su koristili u logoru njegovo znanje nemakog jezika.348 Streljan je na Jajincima. Bili su
i zatvorenici iz svrljikog i belopalanakog kraja, uhapeni zbog sumnje za saradnju sa
partizanima ili zbog pronaenog skrivenog oruja.347 Iz leskovakog kraja dovedeno je est
zarobljenih partizana i partijskopolitikih radnika, meu kojima je bio i ranjeni Borivoje T.
Koci Borko, maturant iz Leskovca, rukovodilac SKOJa uoi rata, borac Kukavikog NOP
odreda. U jednoj sobi bio je i Trajko orevi Kukar, student prava iz Leskovca, dobro poznat
policiji po radu u naprednom pokretu.
Na tri dana pre proboja logora dovedeni su iz Kaznenog zavoda komunisti osueni po Zakonu o
zatiti drave jo pre rata, Nikola D. Makeleski Bucko, roen u Debru, lan KPJ od 1938.
godine, zidarski radnik, kasnije glumac Narodnog pozorita; Vana T. Vele, obuar - monopolski
radnik i lan KPJ, iz tipa, i Todor Kolarov, koji je iz sobe broj 12 prebaen u sobu talaca.348

Tako su se postepeno iapunile sobe broj 12 i 11 najteim politikim krivcima prema nemakom
Rajhu, koje je trebalo unititi.

333. Institut za istoriju radnikog pokreta Srbije, Srbija u ratu i revoluciji

1941 - 1945. S 144.

334. SUBNOR Kruevac, dok. od 5. I 1971, (Podaci o logoraima Kruevljanima, borcima i


saradnicima NOP); AJ, DK, 910/970; NmN, izj. ike Radovanovia. Meu zarobljenim
partizanima i saradnicima NOPa bili su i: Vukain orevi Deva, lan OK KPJ za Kruevac,
koji je posle kraeg vremena vraen u Kruevac i streljan; Janko Milojevi ema, vraen u
Kruevac i puten, dr Dragi Vueti, lekar, marksistiki formiran jo kao student; napredni
pravnik Vukosav KaareviVule; Nikola T. oki, hemijski tehniar, ranjeni borac Rasinskog i
Levakog NOP odreda; Desimir Milosavljevi. pitomac VTZ Obili" i lan KPJ. borac
Rasinskog NOP odreda.

335. NmN, izj. Duana Tomovia i Milosava uria Ere.

336. Duan Tomovi, U logoru, Otpor u icama. knj. 1, s. 489. NmN, izj. Petra Babejovia, Ilije
Zagorca i drugih, kn>. II i VII.

337. NmN, izj. Nikole Miletia i drugih, knj. VII.

338. Institut za istoriju radnikog pokreta Srbije, Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945, S 104.

339. Slobodan Bosilji, Istona Srbija, Beograd, 1963, s. 32-33 i 49-51; NmN, izj. Sretena
Vukovia. (Imena u prilogu).

340. NmN, izj. Pavla Vaa i drugih. knj. II.

341. NmN, izj. Petra Babejovia i drugih, knj. VII.

342. NmN, izj. Nikole Miletia i drugih, knj. VII.

343. NmN, izjave zarobljenih partizana, knj. II-IX.

344. NmN, izj. Mirka Miloradovia, Borisava Vasia i drugih, knj. V i VI.
345. Kraljevo i okolina, s. 374-376; NmN. izj. Vit. Maarevia i drugih.

346. IaN, Radniki pokret u Niu 1920-1930, Stenografske beleke; NmN, izj. Sretena
Vukovia, nkl.

347. Imena uhapenih u prilogu br. 2.

348. NmN, izj. Nikole Damjana Makaleskog, nkl.

Gestapovska Tiranija I Otpor

GESTAPOVSKA TIRANIJA I OTPOR

Mnogo je ljudi iz nikog, leskovakog, zajearskog i drugih krajeva Srbije prolo kroz Logor na
Crvenom krstu. Svi su oni, manje ili vie, bili izloeni potpunom bespravlju, sadizmu,
ponienjima i tekoj torturi, koju su gestapovci svakog dana obogaivali, svodei vrednost
ljudskog ivota na vrednost puanog metka.

Logor na Crvenog krstu nije u tom pogledu niuemu zaostajao za ostalim koncentracionim
logorima. Duan Tomovi, jedan od organizatora proboja logora 12. februara 1942. godine, kae
da je ovaj logor, iako nije imao gasne komore i krematorijumske pei, koljake kame i jamu u
koju su rtve bacane i polivane kreom, imao takve grozote kojima su nacisti unitavali ljude,
druga sredstva od kojih normalnom oveku zastaje dah, koja raaju pakosnu mrnju". U logoru
je vladao najsuroviji reim faistike tiranije, psihikog i fizikog unitenja ljudi. ovek se u
takvoj torturi osea bespomonim, eka sasluanje, prsmlaivanje i odvoenje na streljanje.
Optereen time, i mislima da li e izdrati muenje, prestaje da osea i teku organsku bolest
koja ga je pre toga muila.

Logoraa je trebalo na razne naine psihiki i fiziki unntiti, a ako u najboljem sluaju bude
interniran ili puten kui sve uiniti da vie ne po.milja da se suprotstavlja nemakoj ratnoj sili.
Zbog toga u logoru nema monotonije. Retko da proe miran dan. Kad psihika napetost
povremeno popusti, reira se nova faistika pakost, neto specifnno, novi program", koji je
obino bio takav da je itavo bie logoraa ivelo u napregnutom gru".349
Posle proboja logoraa Uprava logora je stalno izmiljala razloge za masovnu tuu radi
zastraivanja i onesposobljavanja zatvorenika za bilo kakvu akciju. Zbog toga je to oprobano
sredstvo bogato koristila, u dvoritu, sobama, danju i nou, u elijama, na sasluanju.
Raznovrsne kazne sledovale su za najmanju sitnicu, nikad ne dati mira", stalno odravati
napetost.

Reim torture u logoru, za svo vreme njegovog postojanja, nije bio uvek isti i zavisio je od
kategorije zatvorenika, situacije na frontu, od sastava logorske strae, uprave i slino. Do
poetka 1942. godine reim je, izuizmajui postupak sa zarobljenim partizanima, bio relativno
snoljiv. Uprkos pri.mene uobiajene gestapovske torture prilikom hapenja i sasluanja, teranja
logoraa da stoje uza zid ili da tre kroz krug, uprkos maltretiranja na apelu i prilikom drugih
postrojavanja, upadanja u sobe i revolverskog enluenja pijanih Nemaca, ipak je prva dva do tri
meseca odnos pre.ma ostalim zatvorenicima, taocima, a naroito prema Eienim grag)anima",
bio relativno tolerantniji. Mogli su, kao to je Ee reeno, od kue da dobiju udobnije pokrivae i
podmetae za leajeve na betonu. Gradsko poglavarstvo se angaovalo da tim zatvorenicima
omogui bolje uslove ivota, bolju hranu, za koju su neki bogatiji zatvorenici davali i novac, tako
da su bolju hranu dobijali i ostali zatvorenici. Moglo se u to vreme prii i straaru, neto
zamoliti, pripaliti cigareta. Izuzimajui zarobljene partizane, ostali zatvorenici su ponekad mogli
i da izau u dvorite do esme, do klozeta, da odu krio.m i do druge sobe. Iz sobe na spratu u
kojoj su bili omladinci, nekad se ula i tiha prkosna pesma, organizovana je neka vrsta zabavnog
ivota, voeni razgovori o politikim i ekonomskim pitanjima. ak su i Jevreji u potkrovlju
organizovali neke svoje zabave.

Takav postupak prema taocima i omladincima, koji su hapeni vie iz preventive, a ne zbog
ustanovljene krivice, zbog ega mnoge ak nisu ni sasluavali, bio je razumljiv. Meutim, sama
injenica da su svi zatvorenici bili rezerva za streljanje, unosila je nemir i meu njih, pogotovu
kad su poela pojedinana ubijanja u samom logoru, a zatim i prva masovnija streljanja na
Bubnju. Stoga je i taj krai period relativno mirnijeg ivota u logoru, koji ipak nije bio bez
maltretiranja i terora, beznaajan u odnosu na itav ratni period, koji je ispunjen najnehumaniji.m
postupcima prema ljudima. Intenzivna tiranija poela je poetkom 1942. godine, postupcima
prema prvim zarobljenim partizanima, a posle proboja logora takav okrutni reim je zahvatio
manjevie sve kategorije zatvorenika. Svaki logora ima svoju specifinu priu o ivotu u logoru,
o mukama i stradanju, od kojih e mnoge ostati nezapisane. I u tim najteim uslovi.ma,
najsvesnije i pajrevolucionarnije snage meu njima nastojale su da se odri ljudsko dostojanstvo,
da se izdre muke, da se ne klone, da se neprijatelju ne odaju tajns o politikom radu u NOPu, da
se ne gubi vera u pobedu, u povratak slobode, da se razvija drugarstvo, meusobno pomaganje,
solidarnost, da se prkosi neprijatelju, ak da se prigueno i zapsva. Jaanje tiranije u logoru
jaalo je mrnju prema okupatoru i njegovim iomagaima i elju logoraa za slobodom.
Teror je poinjao obino od trenutka nonih blokada i pretresa kua od strane gestapovaca,
Bugara i domaih izdajnika, koji su sa uperenim revolverima i baterijski.m lampama zavirivali
svuda. Kad bi naredili poite s nama!", dolazilo je do potresnih scena izvoenja lana porodice,
ostavljanja dece uhapene majke, ili, to nije bio redak sluaj, odvoenja itave porodice, ija bi
kua ostajala prazna, zakljuivana, sa neizvesnou da e se ikad neko iv u nju vratiti.

Dovoenje novih zatvorenika logorai su primeivali i kad go nisu videli, po zujanju motora
marice" ili kamiona, po vici i galami Nemaca, lajanju pasa, naroito kad su dovoene vee
grupe. Domai izdajnici su od logorske upraze obino traili potvrde o prijemu dovedenih ljudi,
o emu govore mnogi arhivski dokumenti.

Pre smetanja u logorske sobe zatvorenici su postrojavani ispred logorskih zgrada, sa rukama
uvis ili na glavi, okrenuti zidu. Tako su stajali i po nekoliko asova u stavu mirno, i na cii i na
ezi, padajui u nesvest. I najmanji pokret ili okretanje glave u tom stroju kanjavani su tuom ili
skokom vujaka na rtvu. Nakon pretresa, uzimanja generalija za logorsku kartoteku i
oduzimanja svega ime je uhapeni raspolagao, poev od novanika, dragocenosti, sata, ibice,
cigareta, pa do kaike, olovke, pareta hartije i najmanje sitnice, zatvorenici su voeni na ianje
i kupanje, nekad vrelom pa hladnom vodom, na dezinfekciju odela, koJa se, zbog pojave vaaka
u logoru, vrila povremeno. Zimi je to bila posebna vrsta torture, jer su ljudi morali da ekaju
goli na mrazu, ili da tre u krug po snegu, dok im daju poluosueno dezinfikovano odelo i ve,
to je nekad trajalo i po jedan as. Neko je u takvim prilikama uvek bio rtva - prebijan je pred
svima. Takvi postupci spadali su obino u prve lekcije banditima".

Zatvorenici su rasnoreivani u sobe ili samice prema raspoloivom prostoru u njima i prema
podacima o teini krivice, kojima se do sasluanja raspolagalo. U sobi ih je prihvatao sobni
stareina (tubefirsr), logora koga su odreivali Nemci. On je novodolim nalazio mesgo i, sa
ostalim zatvorenicima, upoznavao ih sa logorskim redom, davao im opte sarete kako da se
ponaaju, ta se sme, ta nesme, a ta mora initi, mada niko nikad nijs znao ta gospodarima
njihovih ivota svakog trenutka moe pasti na pamet. Pored ostalog, u sobi se nije smelo puiti,
glasno govoriti, menjati mesto, prilaziti ici, gledati kroz prozor; niko se nije smeo interesovati
ta se zbiva u logorskom krugu, niti kroz ogrebotine na prozorskom staklu gledati dovoenje
novih logoraa ili odvoenje na streljanje. Kontrolisanje zatvorenika na spratu bilo je tee, pa se
manje zaziralo od strae koja je bila rasporeena u dvoritu, dok je u prizemnim sobama straar,
kroz pijunke - ogrsbotine na matiranom staklu ili po siluetama, mogao da prati kretanje u
prostorijama.
Sobni stareina je vodio brigu o higijeni sobe, odreivao redare za iznoenje kibli i donoenje
vode za pie, upozoravao da slama ne bude van onvienog prostora, da porcije i ostali pribor za
hranu budu isti. No, teko je bilo odrati higijenu u prepunim sobama sa preko 150 ljudi, koji su
vrili nudu u jednu kiblu, pa je Nemcima lako bilo da nau razlog za masovnu ili pojedinanu
tuu zatvorenika. Kada je gestapovac ili straar dolazio danju u sobu, sobni stareina je
komandovao mirno" i predavao raport o brojnom stanju, to je injeno i na apelplacu. Nekad je
komandovao mirno" i onaj ko prvi vidi njihov ulazak u sobu. Nou logorai nisu ustajali kad
takva kontrola naie, ali su zaustavljali dah, iekujui koga e od njih dii sa leaja i batinati.
Deavalo se da gestapovcima poe za rukom da za sobnog stareinu nau dounika, a imali su i
druge provokatore po sobama. Jedan od metoda psihike torture bio je premetanje iz sobe u
sobu. Nekad je to injeno zbog dolaska velike grupe novih logoraa, ali nekad i bez toga. Tako
su mnogi mukarci, koji su due bili u logoru, proli skoro kroz sve sobe. ovek se navikne na
jednu sobu, na drutvo u njoj, pa je svaki premetaj izazivao nemir. neizBesnost i razmiljanje
zato ga premetaju, da li je to bolje ili gore. Krajem marta 1942. godine iz mnogih soba su
izdvojeni intelektualci i smeteni u sobu broj 5, verovatno zbog bojazni da ne organizuju
logorae za neku akciju.

349. NmN, Duana Tomovia, F 16.

Rezim U Toku Dana

Reim u toku dana.

Svi dani u logoru nisu bili jednaki po intenzitetu zbivanja, to je zavisilo od raspoloenja
Nemaca i od razvoja situacije na froitovima. Nekad ih je spopadao bes zbog napada partizana ili
pogibije srodnika na frontu i od bombardovanja, koji su iskaljivali na logoraima, podvrgavajui
ih najgroznijim mukama. Pa ipak, od poetka do kraja postojanja ovog logora, ustalio se jedan
obavezan reim u toku svakog dana. Prvo i osnovno pravilo bilo je da se svaki posao van
logorske sobe morao obavljati trei. Tralo se na umivanje, do klozeta, do bate, kuhinje na
postrojavanje. Svako zastajkivanje u krugu kanjavano je tuom. Bila je to predostronost od
epentualnog iznenaenja. Tranje je posebno teko padalo starijim ljudima i onim
mnogobrojnnm koji su na sasluanjima bili prebijeni, zbog ega su sksro svakodnevno tueni.
Logorski lekar je za neke od njih uspevao da izdejstvuje da ne izlaze iz sobe. Takvi su nosili bele
trake oko ruke.
Izjutra rano, ve oko etiri asa, paljeno je svetlo u kuhinji i trpezariji, a kljuar je putao iz soba
Jevreje i taoce koji su bili odreeni da tamo rade. Posle izvesnog vremena su dolazili zanatlije iz
grada, koji su obavljali odreene poslove, ali nisu smeli da razgovaraju sa zatvorenicima. Zatim
je poinjala jutarnja etnja". Ustajanje je zavisilo od godinjeg doba. Leti je ve od pet asova
poinjalo izvoenje logoraa, soba po soba, na obavljanje fiziolokih potreba, umivanje,
iznoenje i pranje kible. Sve je to raeno u trku, uz viku straara i lave vujaka. Poto logorai
nisu i.mali asovnike jer su im bili oduzeti, esto su ustajali i spremali se mnogo ranije i ekali
otvaranje vrata, a zatim zviduk pitaljke da bi jurnuli u dvorite u etnju". Prilikom izlaska iz
soba logorae je saekivao straar, a jedan je bio na sredokrai ili zavretku stepenita, koji je
pourivao i tukao one koji zaostaju. Zbog toga su zatvorenici urili niz stepenice, nekad u toj
urbi i padali, a onda je straar uspostazljao red" motkom, pendrekom, pesnicom ili utom.
Zatvorenici iz soba u prizemlju lake su nzlazili, iako su prolazili ispod lanca koji je vezivao
malo razmaknuta dvokrilnaj vrata, ali je i tamo, u urbi da to pre izau, lolazilo do guve i
batina,330 to je Nemce zasmejavalo. Kada je poinjala etnja", u logorski krug je izlazilo vie
straara sa automatima, a tu su bili fireri" pasa sa svojim vujacima. 5a samo deset minuta
jutarnje etnje" logorai su morali da obave mnoge radnje: da odu do klozeta, isprazne i operu
kible, popue cigaretu, da se umiju i dou u stroj na apelplacu radi predaje raporta o brojnom
stanju. S obzirom na veliki broj logoraa u sobama, sve to mnogi nisu uspevali da urade za tako
kratko vre.me. Sve je raeno u trku i na odstojanju, nisu smeli da se susreu ni da razgovaraju, a
ako bi to kriom uinili u klozetu ili na umivanju, straari su ih tukli. Dok bi doli na red u
klozetu ili za umivanje, morali su da tre u krug na malom etalitu" iza logorske zgrade, koje je
posle proboja pre.meteno ispred nje, uz pourivanje 1o8, 1oz!" i tuu onih koji su zaostajali ili
nisu drali odstojanje. Logorai su se interesovali koji su straari na dunosti, pa su se tako i
ravnali, jer su neki bili i tolerantniji, naroito kad nisu bili prisutni gestapovci ili komandant
logora.

Zatvorenike iz samica su posebno izvodili u etnju", obino jedanput, a ree dva puta, rano
izjutra i kasno uvee, uz stroga upozorenja da ne gledaju ni levo ni desno, ve da glavu dre
pognuto. Poto bi ispraznili kible i uzeli vodu, vraali su se trei u samice.

Za vreme veernje etnje" ponavljale su se iste radnje, s tim to se moralo dobro da obrati
panja na zviduk pitaljke koja je oznaavala vreme za postrojavanje na zbornom mestu ispred
logorske zgrade radi predaje raporta sobnih stareina komandiru strae (gefrajteru),351 koji je i
lino proveravao brojno stanje prebrojavanjem. Sobni stareina je raport predavao vojniki,
pratei na odstojanju gefrajtera, da bi na kraju preneo njegovo nareenje u sobu!". Ovo
prebrojavanje i postrojavanje zvalo se apel", a zborno mesto apelplac". Apel je vren redovno
svake veeri, posle etnje", a nekad je brojno stanje kontrolisano po sobama i izjutra. Logorai
su povremeno postrojavani i preko dana, kad je to traio ef Gestapoa, koji je obino dolazio u
logor oko 9 i oko 17 asova, ili kad je dolazio neki vii nemaki oficir. Svaka soba je na
apelplacu imala szoje mesto za postrojavanje. Nekada su se na odstojanju postrojavali logorai iz
vie soba, a ispred stroja je bio sobni stareina. U takvim prilikama moglo se jasno videti
drastino smanjenje broja logoraa posle nekog streljanja ili odvoenja na prinudni rad u
Nemakoj ili naglo poveanje prilikom masovnog dovoenja novih zatvorenika. Zarobljeni
partizani i Jevreji su posebno postrojavani.

Dolazak na apel, postrojavanje i povratak u sobe bio je poseban vid tiranije. U stroju od tri
besprekorno poravnana reda moralo se za vreme apela stajati apsolutno mirno, sa rukama
opruenim i priljubljenim uz telo, bez pokreta glave sa fiksiranim pogledom napred. Makar i
mali prekraj kanjavan je prisilnim ravnanjem motkom, pesnicom, izmom. Teko je bilo
udovoljiti svim udi.ma gefrajtera jer je u stroju bilo i starijih, bolesnih i pretuenih ljudi, koji
nisu mogli ni da stoje u stroju, i mlaih koji nisu znali ta je stroj i ravnanje, to je dovodilo do
tue. S druge strane, u stroju je nekad trebalo po najveoj hladnoi izdrati po itav as da bi se
neko doekao, a da taj esto nije ni doao. Ne tako retko logorai su se vraali sa apela sa
modricama po telu i razbijenih glava. U urbi su im ostajali u dvoritu delovi pribora za higijenu,
enama marame, papue i slino.

350. NmN, izj. Dragice Stojkovi Gvozdenovi, knj, XXII, Miroslave Popovi i drugih, knj. XII.

351. Logorai su komandira strae nazivali gefrajter", bez obzira na njegov in.

Eriho I Vodici Policijskih Pasa

Eriho i vodii policijskih pasa

Svi su gestapovci, agenti i tumai bili podjednako opasni za logorae. Meutim, u njihovim
svedoenjima najee se po zlu pominju gestaiovac Eriho i uvari i vodii policijskih pasa.
Logorai su ih nazivali kukarima". Posebno je Eriho doprinosio razbijanju monotonije". Taj
roeni zloinac", kako su ga zapamtili logorai, traio je od njih da nekad puze po dvoritu i da
na znak pitaljke odjednom skoe i tre, dok je on pucao iznad njihovih glava i hukao vujake.
Uivao je u tome da, radi uterivanja straha, nekad puca u palac noge.352 Taj specijalista za
Jevrejska pitanja, kao i ostali gestapovci, bio je iznenaen kada na ginekolokom pregledu
skojevki nije naeno ono to su oekivali. Monotonija logorskog ivota je razbijana
kanjavanjem logoraa da tre po krugu, da ga polivaJu, izvlae fekalije iz klozeta i odnose u
batu. Verovatno nezadovoljan jslom pripremanim za Nemce, komandant logora je jednom
prilikom upao u kuhinju i porculanskim tanjiri.ma gaao logorae koji su tamo radili. Posebno su
bili stravini noni upadi gestapovaca u sobe. Ako bi neko samo malo mrdnuo i pokazao
interesovanje za njihov dolazak, dizan je sa postelje i besomuno tuen. Logorai su sluali
udarce i jauke, ali nisu smeli da gledaju, niti da se pomaknu.

Radi vee sigurnosti, Nemci su, maja 1942. godine, doveli dva policijska psa, koji su za logorae
predstavljali posebnu opasnost. Neki logorai su bili odreeni da ih hrane i kupaju, a vodii pasa
bili su dva Nemca, od kojih se jedan zvao Franc. Ti kukari" bili su veliki zlikovci, koje su
logorai mnogo mrzeli. Uivali su u muenju ljudi. Psi su bili tako dresirani da na njihov mig
skau na logoraa, obore ga, ujedaju, cepaju odelo. Ako se ovek brani ostaje bez ake.
Kukari" su sa vujacima izlazili u krug za vreme etnje", apela, prilikom dovoenja novih
logoraa i odvoenja na streljanje. Sa njima su nadgledali logorae kad bi vea grupa radilz neto
u logorskom krugu, sa njima su iznuivana priznanja na sasluanjima. Hukanjem na logorae
ponekad su uvebavali te pse za izvravanjs policijskih zadataka, nakon ega su iza tih nesretnih
ljudi ostajale lokve krvi. Sa psima su rasterivani roaci logoraa, koji su donosili hranu i hteli da
vide svoje. Unezverene ene su beale na sve sgrane, padale, dizale se, a od haljina nekih bi
ostale samo froncle".353 ora Petrovia. krojakog radnika iz Preseine, uhapenog s jeseni
1943. godine, zverski su rastrgli ovi psi".354 Kada je u logor dovedena jedna velika grupa Roma,
njihove ene su obilazile oko logorskog kruga da bi nekako saznale za sudbinu svojih.
Duhoviti" Eriho im je zaao iza lea, nahukao pse koji su ih kidali. Tri je uveo u logorski krug,
poloio potrbuke i tukao po golom telu i tako uveseljavao ostale prisutne Nemce. O zverstvi.ma
tih kukara" govore mnogi preiveli logorai. Nisam uinio nikakvu greku vujak je skoio
na mene, oborio me i poeo da cepa", od zimskog kaputa ostala sam bez jednog rukava i donjeg
dela"; ini mi se da i danas ujem besno reanje pasa i neljudski smeh ulca".

Mnogo je takvih kazivanja zabeleeno u svedoenjima logoraa koja se uvaju u Narodnom


muzeju u Niu. Tragikomino je svedoenje logoraa Marka Franete iz Aleksinca.355

352. NmN izj. Miroslave Popovi, Miroslave Savi i drugih skojevki, knj. XII i XIII.

353. NmN, izj. ivke Jankovi i drugih, kn. H.

354. Mr Stojan Nikoli Jole, Leskovaki NOP odred, s. 451.

355. Pozvae mene i moga drua u dvorite, kae Marko, da neto radimo sa kukarom koji je
bio pijan do maksimuma. Trimo i stanemo mirno ispred njega on govori neto na nemakom,
a mi ga ne razumemo on se ljuti i ponavlja ne razumemo, ne razumemo", samo njega ne
razumemo. Ne znamo ta da radimo, pa trimo jedan krug u dvorigu i stanemo opet ispred
njega. uo i video ulc raspravu, na istrao i utnuo nas, a mi jo jedan krug, poto smo dobili
naziv srpske svinje". No, ulc je ubrzo osetio da je kukar pijan, sva okolina mirie na rakiju,
pa poto je video da se ne razumemo, pozvao je tumaa. Kad smo poli na trei krug kroz
dvorite, kuka skoi iznenada na mene i zari zube u but, od kojih i sada imam tri belege. Pustila
me kad joj je ulc rekao na nemakom. Dok je tuma doao, kukar nam je pokazivao da neto
treba da radimo sa bodljikavom icom. Shvatili smo da treba da je stavimo na prozore vagona za
transport zatvorenika, tek kac je doao tuma i preveo Tada smo je, moj drug i kukar i kuka
seli u fijaker i otili na stanicu Crveni krst da svrimo posao". (Izj. u NmN, nkl.)

Saslusanja I Ubijanje Ljudi U Logoru

Sasluanja i ubijanje ljudi u logoru

Svaki logora je znao da se njegova sudbina reava na sasluanju kod gestapovaca. Zato je ono,
posle dolaska u logor, oekivano sa velikom brigom i neizvesnou zbog pitanja koja e se
postaviti, sa mislima o tome kakvim podacima neprijatelj raspolae i da li e se izdrati muks.
Do gasluanja je retko ko spavao, preokupiran svim varijantama moguih i nemoguih pitanja.
Gestapovci su znali za takvo psihiko optereenje logoraa pre sasluanja, na su to koristili za
iznuivanje priznanja. Dva sata sam stajala jednom u sobi za sasluanje, a ni jedno pitanje mi
nije postavljeno, a onda je poelo sa tuom" 29 dana u eliji bez sasluanja, a onda sasluanje
svakog dana"; sasluavali su me u neko doba noi"; vodili su nas na' Bubanj, pa onda
sasluavali, i tako inili nekoliko puta", kau u izjavama mnogi logorai.356 Branka Jovanovi
je za vreme jednog takvog odvoenja na Bubanj sva osedela, tako da su je drugarnce jedva
prepoznale.357

Sasluanje je poinjalo i zavravalo se tuom, vrlo esto do onesveivanja. Kao rekviziti za to


sluile su motke, spremane i donoene tako da ih zatvorenici vide zatim gumena palica, a nekad i
obru koji je stavljan na glavu i stezan tako da je zatvorenik oseao kao da e mu glava prsnuti.
Kad nisu mogli da iznude priznanje, gestapovci su zatvorenike udarali izmom, pesnicom,
drkom revolvera, upali im kosu. Retko ko je proao bez tue. Naveemo samo nekoliko
sluajeva takve gestapovske tiranije.

Kaluera iz manastira u Veti su sasluavali i tukli iz dana u dan 15 dana zbog iaenog oruja u
manastiru, jurili su ga psima po dvoritu. Brada mu je bila iskidana, bio je sav izoblien kada su
ga vraali sa sasluanja u etrnaesticu; bio je kao izgubljen od muka", kae svedok.338 Drugog
su logoraa vezali u kvrge i ostavili pred sasluanje na betonu u samici, a onda su ga u neko doba
odvezali i sasluavali. Mladsn orevi, kroja iz Leskovca, bio je od tue polumrtav; nekoliko
puta su ga vodom povraali, pa ponovo tukli. Svukli su me golog i onda tukli, rekli su mi da e
prestati tui kada budem reio da priznam", kae jedna rtva.359 Kada su tukli jednog
zarobljenog partizana, koji nije hteo da kae ni svoje ime, on je, na pitanje da kae svoje veze,
izgovarao imena junaka iz epskih narodnih pesama", kae svedok Ranel Stojii. Streljali su ga.
Gestapovac ivkovi, udario me pesnico.m i slomio nekoliko zuba; skoro do kasno u noi me
sasluavali, tukli po tabanima i svuda , vezali mi teg za, tada sam se onesvestio; kada mi se
vratila svest, stavili su me na stolicu, ali nisam mogao da sedim, drugovi su mi u sobi stavljali
crni luk na rane po celom telu", kae jedan od mnogih.360 Drugog zatvorenika su preklopili na
stolicu, vezali i glavu i ruke za jedne, a noge za druge nogare i tukli. Onesvestio se. Osvestio se
pred svanue, bio je sav mokar. Knjiaru Aleksandru ikoviu je kad je izlazio sa sasluanja
curila krv iz one duplje, a posle toga su ga ubili na periferiji grada.361 Majka partizana ileta
orevia iz Rutevca i danas nma oiljak na licu od gestapovskog boksa.

Ovakvih izjava preivelih logoraa ima na hiljade. Sve one govore o najzverskijim postupcima
prilikom sasluanja. Nekom zatvoreniku bi dovitljiva odbrana i uspela. Jedan saradnik NOPa se
branio da nije davas hranu partizanima i da on nikad ne eli da ima veze sa njima, jer kad bi oni
doli na vlast, uzeli bi mu vodenicu, vralicu, valjavicu, 20 a zemlje, a on se za brazdu zemlje
parniio 20 godina. Kada se zavrilo sasluanje i rtva pola u svoju sobu, za njom je poao
agent Ungar. rtva je iskoristila momenat i rekla agentu da e mu dati pola imanja, samo da ga
spasi. Donesi mi prase, balon vina i rakije, pustiu te, samo nemoj da me prevari", rekao mu je
Ungar. I jedan i drugi su ispunili obeanje.362 Mnogi su se u lakim sluajevima spasavali
mitom, ukoliko su porodice uspele da pronau vezu.

Sistem sasluanja se sastojao obino od pitanja: Ko ti je via veza, a ko nia veza? Otkad si lan
KPJ ili SKOJa? Ko te ulanio? Ko te uveo u pokret? Gde ste drali sastanke i ko je na njima bio?
Odakle dolazi propagandni materijal? Gde je sakriveno oruje? Priznaj da si davao hranu i
novanu pomo partizanima i da su oni dolazili kod tebe itd.

Najtee je bilo kada se u sobi za sasluanje nae vie gestapovaca, jer su se onda msusobno
prosto nadmetali u demonstriranju gestapovskih metoda iznuivanja priznanja. Tua po golom
telu bila je oprobani metod kojim su u dosta stuajeva iznuivana priznanja i provale, nakon
kojih su u logor dovoeni novi zatvorenici. Nisu svi mogli da izdre te najgroznije muke. Svaki
gestapovac je imao svoj nain za iznuivanje priznanja: jedan tue po glavi, vilicama, lomi zube,
drugi po miicama, trei po debelom mesu, po tabanima, noktima, neko obija bubrege, davi i
gazi, jedan vezanog golog oveka dri za glavu, a drugi, jaei ga, tue do nssvesti. Tukli su i
kad nisu imali konkretne dokaze za optube: intelektualca, pored ostalog, zato to je
obmanjivao i zarazio narod komunizmo.m", starije to su glasali za Udruenu opoziciju, mlae
da bi ih nauili pameti", roditelje to nisu dobro vaspitavali svoju decu.

Znajui ta ga eka Niifor Dini, radnikista u Niu, koji je skoro cele noi sa grupom drugih
logoraa stajao u stavu mirno pored zida, iskoristio je momenat i iletom napravio dva reza na
grudima. Prebaen je u bolnicu. Od tue otpadala je koa, otvarale su se rane, za koje se lepio
donji ve, ljudi su esto mokrili krv. Sa sasluanja su se mnogi vraali u sobe sa modricama,
podbulim licem, raskrvavljenom glavo.m, bledi, uplaeni, nekad mokri od vode kojom su ih
polivali kad su od torture pzdali u nesvest. Zaokupljeni svojom sudbinom, logorai posle
sasluanja za dugo nisu u sobi ni sa kim razgovarali. Zapisnik o sasluanju je formalo voen da
bi se kolikotoliko imalo neko pokrie za streljanje, ali najvie zato da bi ss evidentirali podaci do
kojih se eventualno dolazi u toku sasluanja i pohapsili novi aktivisti. Za razliku od Specijalne
policije, gestapovci su retko kad traili da sasluavani potpie zapisnik.

Ne retko sasluanja su se zavravala ubistvom, a usmrene su sahranjnvali iza iane ograde kod
bare. I to je bio metod zastraivanja. Ve je bilo rei o ubnstvu jednog Jevrejina i jednog
osuenika Kaznenog zavoda posle ega su izveli sve logorae da gledaju njihove leeve. Posle
jedne veernje zabave i pijanke, gefrajter je upao u jednu sobu i okomio se na bolesnog logoraa,
koji je imao bubrene napade i u bunilu govorno. Sutradan su ga odveli u pritvoreniko odeljenje
Graanske bolnice, gde je umro.363

Logorai nnsu mogli da uoe sva ubistva u logoru, pogotovu ne ubistva zatvorenika iz samica, ali
su viali dolazak crnih kola za mrtvake. esto su uli i pucnjavu u logoru. Nekad je to bilo
enluenje u pijanstvu, veselje zbog nekog uspeha na frontu, nekad ubijanje pasa lutalica koji su
se zbog otpadaka skupljali oko susedne kuhinje bugarske vojske, a nekad je to bilo ubijanje
logoraa koji su sahranjivani pored bare iza iane ograde ili iznoeni crnim kolima i zakopavani
na starom groblju, ili na groblju kod Panteleja.364 Zatvorenici su svaki pucanj doivljavali kao
ubistvo pekog druga, a to je, pored ostalog, i bio cilj Nemaca - stvarati napetost i neizvesnost.
Jedns noi je bila takva pucnjava da su logorai mislili da nee doekati sutranji dan. Svi su bili
na nogama. Meutim, sutradan su videli razbijene sve sijalice u dvoritu, koje su gaali pijani
komandant i njegov zamenik. Nekad nastane takva jurnjava po krugu i zujanje kamiona da se ne
zna da li dovode ili odvode zatvorenike.

U najpovoljnijoj situaciji da preko dana vide ubistvo u logoru bili su oni logorai koji su imali
neke dunosti van svoje sobe. Jedna takva grupa logoraa radila je u logorskom krugu na
premetanju straarske kuice. Oni su gledali kako su Nemci sa pet revolverskih hitaca ubili pet
logoraa Jevreja.365 Novinar Miroslav Zotovi izveden je nou iz samice i posle tekog muenja
na sasluanju ubijen 1944. godine.366 Uitelja arka Jovanovia iz Ostrovice, posle tue u
Specijalnoj policiji, dotukli su gestapovci. Uneli su ga u sobu broj 14, gde je jedva davao znake
ivota. Bili su mu povreeni unutranji organi, krkljao je, povremeno se iz agonnje vraao svesti
i izdahnuo 9. marta 1942. godine pred oima drugova.367 Neko je na stolu u toj sobi zapisao:
arko umro ovde u logoru". Takva je bila sudbina i uitelja Jevre.ma Dulovia, oca dvoje
prvoborca. Doveli su ga u logor Bugari posle streljanja i paljenja kole u Gornjoj Straavi, 21.
februara 1942. godine. Ubrzo je u logor doveden i njegov sin pargizan JBubomir Dulovi. Otac
je bio u sobi broj 11, a sin u sobi broj 5. Dr Velizar Pijade je video da su Jevremu dani ivota
zbog tue odbrojani i jedne veeri je odveo Ljubomira do sobe broj 11 da vidi oca koji u
mukama umire. Sav je bio deformisan i otekao od tue, tako da je tog starog uitelja bilo teko
prenoznati. Krkljao je, gubio vazduh i umro u sobi nou u ropcu.368 Njegov sin Ljubomir
interniran je u Norveku, a krajem 1942. godine, zarobljena je i dovedena u logor i erka
Radmila Dulovi Bajka, borac Rasinskog NOP odreda, zajedno sa suprugom Jakom, borcem
istog sdreda. Oboje su streljani na Bubnju.369

Boidara Jankovia iz Ko.mrena, uhapenog sa grupom seljaka posle ubistva Nemaca i paljenja
kole u tom selu 1944. godine, ubili su na samoj kapiji, jer se opirao da ue u logorski krug,
smatrajui se da je nevin. Po prianju bugarskih vojnika, vlasnika hotela Orijent" Ranela
Mitia su 7. januara 1943. godine ubili u rovu kod Tvrave sa jo dvojicom.370 ista septinih
jama video je na severnom izlazu iz Tvrave leeve zatrpane u desnom rovu.371 U krugu logora
ubijen je za vreme sasluanja Dimitrije Milosavljevi, otpravnik vozova iz Grdelice.372 Le
logoraa urovia vien je kod logorske bare. U logoru je umro i Branko Jovanovi, siro.mani
zemljoradnik iz Ravne Dubrave.373 Ro.m Nerko, iz Bele Palanke, izdahnuo je od ujeda
logorskih pasa. Jednu enu su 1944. godine mnogo tukli na sasluanju i na kraju ubili, a
obavestili da su je toboe odveli u bolnicu.374 Za Dragana (Dragog) Stoisavljevia Bosnia i
grupu sa njim zatvorenih partizana koje je Keserovi predao Nemcima, koji su sasluavani u
Kruevcu i Niu, ef gestapoa Vineke izvetava da se od njih nita ne moe saznati jer se vie
ne mogu smatrati ivim biima".375 Jedan mladi iz Kruevca takoe je podlegao divljakoj tui
gestapovaca za vreme sasluanja.376

U najveim mukama izdahnuo je u logoru i Svetislav D. Stankovi, proganjani predratni topliki


uitelj, lan KPJ i organizator ustanka u Toplici. Poznat je naprednom pokretu u Skoplju od
1935. godine. Zarobljen je 4. februara 1942. godine. Na sasluanju u Specijalnoj policiji, ne
marei za sebe, rekao je efu Mirku ivanoviu da nije vano ta e sa njim biti, da e KPj
veno iveti, jer su vene ideje za koje se ona bori".377 Partizanku Olgu oreviGali
Radojicu, borca Svrljikog NOP odreda, izveli su iz samice gestapovci 8. septembra 1942.
godine oko 10 asova. Revoltiran nekim njenim postupkom, gestapovac joj je s.makao maramu,
naredio da gleda u zid i pucao u potiljak. ene, slobodnjaci", koje su se tog trenutka zatekls u
logorskom krugu, najurene su u svoje sobe, a onda su naila crna kola i odvezla mrtvu Olgu.378
Jednog mladia ubili su u logorskoj trpezariji, jer na sasluanju nisu mogli da dobiju ono to su
eleli.379 Zapameno je kako je ulc jednim udarcem usmrtio zatvorenika i kako su ostali
Ne.mci ko.mentarisali taj udarac.380 U logoru je sasluavan i ubijen Ninkovi potpukovnik
bive jugoslovenske vojske, uhapen zbog dopisivanja sa sinom koji je iz ne.makog
zarobljenitva prebegao u Englesku.

Sasluanje i tua Tihomira Stankovia Pere, studenta tehnike iz Prokuplja, lana Partijskog
poverenstva KPJ za Toplicu i organizatora ustanka u tom kraju, inilo je tu no jezivom.
Doveden je u logor aprila 1942. godine. Gestapovci su uzalud nastojali da od njega dobiju
podatke o organizaciji KPJ. Stavljen je na najvee muke. Njegovi drugovi iz Tonlice, logorai,
pretvorili su se te noi u uho i uli priguene jauke i udarce. Dr Pijade im je sutradan govorio:
udo je da je imao toliko snage da izdri a nikog da oda". Posle jedne dugotrajne tue videli su
ga obeenog na tavanu. Tako Nemci vie nisu imali priliku da se nad njim iivljavaju.381
Zlato.mir Ili, elezniki slubenik iz Bele Palanke, video je u leto 1944. godine na tavanu jo
jedan takav sluaj smrti.

Ovo su samo oni pri.meri ubistava za vreme sasluanja za koje se saznalo i koja su izvrena pred
oima logoraa. Zorica Mikovi, koja je u logorskoj ambulanti pomagala dr Velizaru Pijade,
kae da ga je izjutra zaticala iscrpljenog, da se jedva drao na nogama. Samo bi joj nemo prstima
pokazao: jedan ili dva, to je znailo koliko je te noi u logoru ubijeno logoraa. Od njega su
gestapovci traili da za te logorae, koje su ubili u logoru, zapisniki konstantuje da su izvrili
sa.moubistvo. Nije oekivao da e i on bolje proi. Govorio je: Suvie znam da bi me kao
svedoka ostavili ivog".

356. AJ, DK, 270/320-DOS. 1386.

357. NmN, izj. Darinke NikoliJovanovi, nkl.

358. NmN, izj. Dobrivoja Nikolia, nkl.

359. NmN, izj. Zlatomira Ilia, nkl.

360. NmN, Marka Franeta, neklasif.

361. NmN, izj. Zorice Mikovi, nkl.


362. NmN, izj. Marka Franeta, nkl.

363. NmN, izj. Nikole orevia, Svetislava umarca i drugih.

364. NmN, izj. ivke Jankovi i drugih skojevki iz Nia.

365. NmN, izj. Jordana Petrovia, knj. XXI.

366. IaN, Mf 1/510.

367. NmN, izj. Tihomira Nikolia, knj. XXVII.

368. NmN, izj. Branislava Miunovia, knj. XXIV.

369. NmN, izj. Ljubomira Dulovia, knj. XVII.

370. NmN, izj. Svetislava umarca, Niifora Dinia i drugih, nkl

371. NmN, Isto.

372. NmN. izj. Ranela Stojiia, neklasif.

373. Dragoljub Dejanovi i ore Stamenkovi, Zaplanje u narodnooslobodilakoj borbi 1941-


1944, S. 281.

374. NmN, izj. Milanke Korunovi, Jovana Zlatkovia i drugih, nkl. 375 N. N, Nemaka
obavetajna sluba.

376. NmN, izj. Vasilija Radosavljevia. Toanca.

377. Dragoljub . Mireti, Svetislav Stankovi, Leskovaki zbornik, br. U/1965, s. 275.

378. NmN, izj. Vere Stojkovi i drugih skojevki, knj. XIII.

379. NmN, izj. dr Cvetanke Tomi, knj. XI,.

380. NmN, izj. dr Dragutina Jovia, knj. XXX.

381. NmN, izj. Vasilija Radosavljevia Toanca, nkl.


Zatvorenici U Samicama

Zatvorenici u samicama

Najtei je bio poloaj zatvorenika u samicama, gde su dani bili kao venost". U njima su obino
bili zarobljeni partizani, partijski i skojevski rukovodioci, istaknuti aktivisti NOPa i oni za koje
se sumnjalo da su to. Mnogi zarobljeni partizani i istaknuti aktivisti direktno su dovoeni u
samice i ve posle nekoliko dana odvoeni na Bubanj i streljani. Niko od logoraa nije ni mogao
zapaziti njihovo prisustvo u logoru. Za njihova imena nee se nikad saznati. Da bi iznudili
priznanje neke su mesecima drali u samicama, ne bi li ih fiziki i psihiki slomili. Neke su
ostavljali i po nekoliko dana bez vode i hrane, a ako i to nije pomoglo da se dobije priznanje,
stavljali su ih u samice - tamnnce. U jednoj je na podu bila razapeta bodljikava ica. Drali su
me u samici mesec dana, ne davi mi prvih dana ni kapi vode, svake noi jurili me psima i
pendrecima po dvoritu", kae Dragoljub Toki. Desimira Novakovia su drali u samici 96
dana.382 Povremeno su mu veznvali ruke i noge, te je tako vezan morao da lei na podu kao
klada. Dvoipogodinji sin partizana Sime Stania sa Aleksinakih rudnika, takoe je bio sa
majkom Milkom u samici.

Mnogi od onih koji su leali u samicama i tamnicama urezivali su na zidu inicijale, svoja imena,
datume, poruke onima koji e za njima doi, poruke logoraima i porodicama. To su zapisi puni
bola, ali i prkosa neprijatelju, vere i slobodu, poruke da se ne klone, da se izdri sve. Oni mnogo
govore. Naveemo samo neke od velikog broja.

U samici broj 16 je nekoliko zapisa. Neki logora, koji je verovatno proveo ceo ratni period u
logoru i zatvori.ma, zapisao je: 750 dana, rekord!? Nacija se divi pobgdniku". Na drugom mestu
u stihu pie: U dobru je lako dobro biti. na muci se poznaju junaci - Raka". U samici broj 18
nie opet u stihu: Ja ovde leim sam i ekam no i dan da odem na Bubanj". Na drugom mestu
ita se ovo. Tragedija naroda, kosovsko prokletstvo"; U oekivanju lepih dana, ivela
sloboda", a malo dalje: ivela sloboda!". Na vratima samice stoji i sledei zapis: Srbine, ne
kloni, bio si rob petsto godina". U jednoj samici rtva u stihu podsea na patnje naroda u
prohujali.m vekovima i konstatuje kako i sada narod kao nekad grca".

U samicama su bili i zarobljeni engleski, francuski i sovjetski vojnici. Kao avijatiari iln pod
drugim ratnim okolnostima uhvaeni su i dovedeni u logor. Dva vojnika Crvene armije iskoili
su iz voza koji.m su transportovani zarobljenici. Domai pomagai okupatora su ih uhvatili i
predali Nemcima. U samici broj 15 Mihajlo Vorobjov, zapisao js na ruskom jeziku inicijale i
godine roenja itave svoje porodice, oca, majke, ene, brata i sestre, i poruku:

ao mi je svih vas, no nita ne moe pomoi. Ko bude sedeo u ovoj samici, nek proita ko je
bio Vorobjov Mihajlo".

U istoj samici nacrtano je na zidu jedno srce, probodeno strelom.

U samici broj 11 zapisano je: Ostajte ovde sunce tueg neba nee vas grijati kao ovo ovde", a
neko je u produetku dodao: nedao bog ovako grejanje". Tu je i tekst. Kad e nestati ljudska
grobnico, kad e jednom irestati da krati ivot oveiji" (Raka Tanaskovi).383 Mnogi zapisi
imena i datumi otkriveni su i u skupnim sobama i svi oni govore o hrabrosti i vitalnosti onih koji
su u njima bili.

Jeziva su kazivanja onih koji su bili u samicama. Citiraemo samo jedno: Uveli su nas u
kancelariju komandanta logora ulca. Tu smo zatekli Milu orevi, logoraicu, koja nam je po
nareenju komandanta uzela generalije, nakit, prstenje, olovke i sve to smo imali kod sebe.
Zatim je ulc ia nemakom rekao: Lepo da ih smestite". Mila se na ove rei bolno nasmeila.
Nemaki straar nas je poveo i smestio, mene u samicu broj 2, a majku u broj 3. Tu smo ostale
vie od dva meseca. Otvaranje katanca i reza stvaralo je buku u potkrovlju oko samica.
Razmiljam da li nas izvode na sasluanje, ili na streljanje. MeuDeo samica u potnrovlju logora
tim, sasluanje je dolo nou tek

posle 16 dana. Jedanput dnevno izvodili su nas u etnju, odnosno do klozeta Neke samiare
uopte nisu putali. Okovani u gvoe i lancima danima su tako amili i ekali sasluanje i
streljanje.

Na plafonu samice bio je jedan uni kroz koji se videlo pare neba To je bila jedina veza sa
spoljnim svetom". Danima tako u samici. Drhtala sam. Iscrpljena nisam mogla da zaspim.
Uzalud sam pokuavala da se zagrejsm i umotam u ponjavu koju mi je gurnula u ruke jedna
logoraica kada sam polazila u samicu. Kada smo dovedene u logor, bilo je jo toplo, pa smo bile
lako obuene, ali doli su i hladni zimski dani, a mi u samici jo uvek u lakom odelu
Za vreme samovanja, razgovarala sam apatom sa nepoznatim zatvorenicima kroz zid. Uz veliko
naprezanje razbirala sam o sudbnni nekih samiara. itala sam zapise mojih prethodnika u
samici. To su bile poruke da treba imati vsru u sebe i u slobodu koja e doi. To su bile poslednje
poruke ljudi koji su verovatno zavrili svoj ivot na Bubnju. Ta sudbina je i mene ekala. Bilo je
puno imena i nezavrenih reenica i rei, prekinutih moda u trenutku kada su povedeni na
streljanje. Te nedovrsne rei su me posebno pogaale. elela sam, ali nisam imala snage da ja
neto zapie.m, strahujui da e i mene zadesiti sudbina mojih prethodnika.

Straari kod samica su se smenjivali na svaka dva sata. Bilo je meu njima pravih Nemaca, ali i
folksdojera Ispred samice su etali Taj njihov ujednaen hod je ubitano delovao na psihu
logoraa. Nekad su kotrljali konzerve ili utirali drvo, zabavljali su se, a to je jo stravinije
delovalo. Nekad se straar zadravao ispred samice 5-6 minuta i neprestano lupao. To je bio
jedan nain muenja. Ne znate ta hoe. Bilo je to zaplaivanje, opominjanje da je on tu stalno
prisutan i da ne razgovara.mo preko zida samice. Imali su precizan i cinian metod da nam
pokau da smo u krugu logorskih ica i da smo mi logorai sa.mo bioloki ljudska bia.

Dva ipo meseca u samici je veoma sporo prolazilo. Doli su i hladni novembarski dani. U samici
kao u friideru, bez postelje, bez kreveta, bez sunca i ikakvog svetla. Imala sam oseaj kao da se
nalazim u jednoj konzervi koja je stavljena u friider da se ledi. Dok jeu letnjim mesecima bilo
nezidrljivo toplo, jer se pleh na krovu samice zagrevao, preko zime je bilo uasno hladno.
Sanjala sam preko noi pe i toplu sobu. Razbolela sam se. Jako mi je pozlilo. Traila sam
lekarsku pomo. Doao je logorski lekar Radman Dao mi je jedan lek i malo kolaa. Uinilo
mi se da je straar ovek. Zamolila sam ga da malo kolaa odnese majci. Meutim, on ih je uzeo
i poso da mljacka, govorei kako srpske ene spremaju ukusne kolae, a onda je zatvorio vrata
samice i kroz mali otvor na njima dobacio na nemakom: Prijatno gospoice (grofice)". Majka
nije videla ta se to zbiva, ali je verovatno ula rei prijatno grofice". U jednom trenutku
uzviknula je na srpskom: Ah, nemake svinje". Dani su prolazili Dolazili su novi logorai.
Trebalo je napraviti mesto u samici drugima. Posle dvoipomesenog samovanja u samici,
muenja, sasluanja i suenja, pustili su nas u kolektivnu sobu broj 7. Tu je bilo bolje".384

382. IaN, Mf. 1L7696.

383. IaN, KOZARA, I/67.

384. NmN, izj. Nadede Stanisavljevi, knj. XXIX.

Prozivanje I Odvodenje Na Streljanje


Prozivanje i odvoenje na streljanje

Posle sasluanja logorai nisu znali kakvu je odluku Gestapo doneo o njima, tako da su stalno
bili u neizvesnosti da li e ih streljati, interpirati ili pustiti. Nakon velikih februarskih streljanja
1942. godine, Nemci su masovno streljali logorae na Bubnju po nekom manjevie ustaljenom
ritmu, obino utorkom i petkom, ime su valjda hteli da pokau svoju siste.matinost i u tom
poslu". Subotom i nedeljom nisu streljali, jer su to za njih bili dani odmora, a ponedeljkom i
sredom su u Gestapou i Upravi logora vrene pripreme za streljanje prema nareenju i odobrenju
nemakog zapovednika Srbije. Pored ostalog, u te dane je trebalo pripremiti i rake.

Vreme streljanja je takoe bilo ustaljeno, najee pre podne, poev od 6 ili 7 do 11 asova, u
kom vremenu su obavljane sve radnje, poev od irozivanja u sobama, do streljanja na Bubnju i
po podne oko 16 asoza. Manje grupe su streljane i mimo tog reda. Novi logorai su se kod starih
interesovali da li je bilo streljanja, u koje dane i kada je bilo poslednje. Tako su svi, i stari i novi,
sa zebnjom oekivali utorak i petak. U te dane pretvarali su se u uho, ne bi li uli zujanje
kamiona ili zapazili neku drugu neobinost.

U vreme streljanja logorai su odvoeni iz logorskog kruga i kuhinje u sobe, straa je


rasporeivana po krugu, a zatim je komandant logora ili neki gestapovac, u pratnji dva Nemca sa
automatima, dolazio u sobe. Tada su svi logorai ustajali i u stavu mirno iekivali prozivku.
Poto bi im objasnili da ko bude proitan izae sa stvarima, nekad i bez stvari, itali su imena,
nekad pogreno, ljudi su izlazili u dvorite, gde su im ncom vezivali ruke i tovarili ih u
kamione. Da bi sve to bre obavili, Nemci su esgo prszvanim logoraima govorili da e da idu u
Nemaku na rad. Za utovar prozvanih logoraa iz prizemnih soba kamioni su dovoeni u rikverc
do samnh vrata. Mnogi prozvani nisu gajili iluziju da ih ne vode na streljanje, pa su se opratali
od drugova, upuujup preko njih neku poruku porodici, drugi su to izraavali partizanskim
lesmama, prkosom prema neprijatel.u i poklicima slobodi i Partiji.

Kamione sa osuenicima do stratita na Bubnju obezbeivala je feldandarmerija ili Vs10 sa dva


kamioneta, jednim na elu, a drugim na kraju kolone. Logorai su streljanja teko doivljavali.
Svaki odvedeni drug iz sobe bio je za njih bolan gubitak. U sobe se uvlaila tiina, ljudi su kao
okamenjeni putali, samo bi se ponegde uo tihi jecaj ili neija tubalica. Posle odlaska kamiona,
logorae su izvodili na doruak ili ruak, a one koji su odreeni za pojedine poslove na rad. Tada
su oni bez rei, uz napregnutu palsn.u, sluali rafale egzekutora. Nekad se kamion vraao sa
Bubnja sa stvari.ma streljanih, koje su dezinfikovane i nekud slate. O tome svedok Milosav
urovi kae: Ja sam bio odreen da radim u konjunici, kod svinja i teladi. Gledao sam kada
dovode u kupatilo vezane logorae za streljanje i odatle na Bubanj. Izgledali su kao polumrtvi.
Jedna grupa mladia iz Toplice otila je na streljanje pevajui. Divio sam se njihovoj hrabrosti i
plakao. Jo vie me potresalo kada su posle sgreljanja donosili krvava odela streljanih. Ja sam ih
pario i davao loe obuenim logoraima da se zatite od hladnoe. Jedna ista odela ila su nekad
nekoliko nuta na Bubanj i vraala se. Petka Jokovia su prozvali i odveli u trenutku brijanja".
Jedan mladi od 19 godina, ijeg oca su ve streljali, posle itanja njegovog imena, samo za
nekoliko sekundi liio je na starca od 50 godina", kae svedok dr Jovi.

Otpor I Borba Za Ljudsko Dostojanstvo

Otpor i borba za ljudsko dostojanstvo

U logorskim sobama je obino bilo tiho. Da se povremeno nije ulo kaljucanje prozeblih i
bolesnih logoraa, izgledalo bi da u njima nema ljudi. Meutim, i ovde se odvijao ivot. Pored
zabrinutosti, tuge i straha bilo je povremeno i ala, dosetki, smeha, ak i priguene pesme
pojedinaca ili grupe logoraa. Najhrabriji i najsvesniji logorai, komunisti, nastojali su, koliko je
to bilo mogue, da se i u logoru sgvara borbeni duh, da se ne pada u oajanje, paniku i ljudsku
bedu, da se savlada strah od smrti i tako ohrabre logorai da bi se dobro drali na sasluanju i
prilikom prozivanja za streljanje. Logor je tako bio i jedna vrsta fronta, borbe za ljudsko
dostojanstvo, za kaljenje zatvorenika na muci i patnji. Logorske grozote i nervna napetost usred
tiranije i estih streljanja. lake su podnoeni uz dobrog druga sa kojim se moglo da porazgovara,
izmene intimne misli, previju rane.

U logoru je bilo i manjih grupa uhapenih etnika Koste Peanca i Drae Mihajlovia i
pripadnika SDS, koji su se ogreili o neka pravila slube okupatoru. Pripadnici i simpatizeri
NOPa i tih izdajnikih formacija nisu se trpeli ni u logoru. Zato je bilo veoma vano znati zato
je ko uhapen, odnosno indetifikovati neprijatelje u sobi i naziti se, pa su stoga novajliji
postavljana pitanja da bi se saznalo zato je doveden u logor. Ako se tako ustanovljavalo da nije
kvisling, upoznavan je sa reimom ivota i savetovan kako da se dri na sasluanju, da ne odaje
drugove. Govorilo mu se: Ako ne prizna, moe otii na Bubanj, biti interniran ili puten, a ako
bilo ta prizna streljanje na Bubnju je neizbeno Na sasluanju to manje govori , ne znam
i nisam su najbolji odgovori". I zapisi na zidu sobe upuivali su na takvo dranjs. Nema logoraa
koji ih nije proitao.
Grupe ili kolektivi istomiljenika u sobama stvarani su po vremenu dolaenja ili po osnovu
zajednikog rada u NOPu pre hapenja. Osim toga, i spontano su stvarane snane veze
drugarstva. Poto bi se dobro upoznali stari i novi logorai, stvarani su nekad i vei kolektivi od
oko 10 njih. U njima su saoptavana obavetenja o NOPu, o situaciji na frontu, nastojalo se da se
udrui hrana i zajedniki jede, da se neto odvoji za one koji ne dobijaju pakete, zatim za bolesne
i iznemogle drugove, a po mogunosti i za zarobljene partizane i partijske radnike koji su bili u
samicama. ene koje su radile u kuhinji ponekad su uspevale da iznesu neto od hrane za
poboljanje ishrane u kolektivu, a naroito bolesnih i iznemoglih. U kolektivu se vodila briga da
hrana bude rasporeena do sledeeg paketa, meusobno su se pomagali u pokrivaima, odei,
obui, bodrili da ne klonu, razmenjivali misli, nadanja i elje.

U logoru su se saznavale i novosti o stanju na frontovima, pre svega zahvaljujui novim


zatvorenicima, koji su svakodnevno dolazili, a i novinama u koje su porodice uvijale pakete
hrane. Te vesti, razgovori, dosetke, ale, neka lepa misao, strofa iz rodoljubive pesme ili samo
jedan stih iz nekog poetskog dela, - sve to je podizalo moral ljudi. One koji su dobro izdravali
mnoge batine, nazivali su starcem Vujadinom, a na raun tiranije gestapozaca pravili su dosetke.
Sa jednog jarca ne mogu ni Nemci skinuti dve koe nego samo jednu", govorio je etajui po
sobi jedan logora, na ta je drugi dodavao: Drugovi, bie slobode i posle nas". Marko
Kilibarda, sobni stareina, je prilikom polaska sa apela komandovao umesto u sobu" u
slobodu, brao Srbi!",385 to je izazivalo opte raspoloenje, jer je svako eleo slobodu.
Saoptenje efa Gestapoa, oktobra 1941. godine, da e streljati 100 logoraa ako pogine jedan
Nemac, omladinci u sobi broj 3 su ironino i kroz smeh prokomentarisali. Poto je u sobi 52
zatvorenika, Ne.mci e streljati svih 52, a onda e po drugi put streljati 48 da bude 100",386
Milutin ugi alio se sa debelim Vlastom Vukoviem, sudijom iz Prokuplja. Stani pred mene
kada nas streljaju na Bubnju", a ovaj mu odgovarao: Nee ti pomoi moj grudobran".387 esto
je i onaj koji je prebijen dolazio sa sasluanja morao da se nasmeje nekoj ali na raun njegovog
vatrenog krtenja" i na upuenu estitku: Bravo junae gore glavu". Jedan svedok kae:
Koulja mi je bila krvava od tue, a jedan logora mi prilazi i kae: Dobro si poloio prvi ispit,
ali bie jo sasluanja i batina. Shvatio sam ga dobro. Sasluavali su me jo etiri do pet puta,
tukli i digli ruke".388

U jednom kraju sobe, gde nisu imali pristup etnici i drugi u kolektiv neukljueni logorai,
razgovaralo se o nekom filmu, knjievnom delu ili politikim piganjima, komentarisana su
zbivanja u logoru i podsticana mrnja prema neprijatelju. Tako su logorski dani lake prolazili od
jednog do drugog streljanja ili transporta na prinudni rad. Ukoliko je u kolektivu bilo vie
ideolokih uzdignutijih logoraa, utoliko su i polntiki rad i borba za dostojanstveno dranje bili
uspeniji.
Kolektivi u sobama ena bili su esto kola u kojoj su mlzde skojevke od zarobljenih partizanki i
partijskih radnika moglg jo vne da naue o tome zato se vodi rat i kakvi su ciljevi NOPa. Pod
pgm uticajem ak se i prostitutka Mira rugala Nemcima i govorila kako e se dobro drati na
strel.anju do kojeg je ubrzo i dolo. Partizanke su otvoreno govorile o borbama partizanskih
odreda i o ivotu u njima, o sadrajima iz knjiga Nolitovih" izdanja, o liku Koragina iz romana
Kako se kalio elik", ili o romanu Mati" od Maksima Gorkog. U tome su naronto prednjaile
Ana Stojkovi, Nada Tomi, Milja Kalanovi i Novka Vuksanovi. Aneta Andrejevi je esto
kritikovala snishodljivost. Ne poniavaj se pred Nemcima, ne trai njihovu milost, jer ti je nee
dati", govorila je, drei se malo povueno. Zbog toga to je esto kritikovala, drugarice su je
nazvale Bocka.389

Sobe na spratu bile su malo dalje od kontrole strae, te se u njima slobodnije ivelo, razgovaralo,
jer agor nije dopirao do Nemaca. Ponekad, kad popusti napetost, tiho bi se i zapevalo. Sputana i
okovana mladost je traila oduke u pes.mi i igri, koje su znaile prkos i otpor neprijatelju. Kad
su jednom igrale Vanjku", revoltirani etnici iz prizsmlja, s.meteni ispod njihove sobe, prijavili
su komandantu logora da ih ene uznemiravaju, zato su one dobile kolektivu kaznu da preko
leta nelog dana polivaju dvorite i da danima nose fekalije iz klozeta u logorsku batu. Kazna je
sistematski primenjivana, ali su one i dalje u sobi pevuile Padaj silo i nepravdo", Zapevaj
pesmu kad mori te tuga" i druge pesme.

Nekada je pesma vie liila na jauk, kletvu, pla". Ukoliko u logorskom krugu nije bilo
gestapovaca, straari nisu reagovali ako bi nekad i uli tihu pesmu u sobi. Do njih je jedva
dopirala samo melodija, ali ne i rei. Iz kuhinje i ambulante 1943. godine se ponekad ula pesma
Oj Moravo, reko naa, zato plae ti?". Malo je logoraa koji su te godine bili u sobama na
spratu, a da nisu upamtili divnu eku melodiju Tee voda, tee voda", koju je nekoliko
veeri uzastopno, u isto vreme, pevao u samici jedan eh. Logorai koji su dolazili do samica da
odnesu hranu ili vodu tim muenicima, viali su ga u tekim okovima. Svi su mislili, kao i on
sam, da su mu dani odbrojani i da je to njegova labudova pesma", ali je, na iznenaenje svih,
prebaen u skupnu sobu i kasnije interniran.

Popularni partizanski Vrabac" nije pevan u sobama za mukarce. Samo bi ponekad stariji
logorai sroili neki stih o stanju na ratitima. Meuti.m, logoraice sa duim logorskim staom
su povremeno, zloupotrebljavajui" melodiju Lili Marlen", popularne pesme nemakih
vojnika, koristile Vrapca" za osmiljeno satirino kazivanje o raznim zgodama i nezgodama u
sobi i logoru, ismevale su malodunost, hvalile izdrljivost i hrabrost, podsticale veru u pobedu i
kraj rata. Skojevke su jednom organizovanom priredbom obeleile est meseci ivota u logoru,
kojom prilikom je pevan i Vrabac", a Vera Tomi je evocirala uspomene na streljane drugove i
drugarice. Zarobljene partizanke su pozdravile izvoae, a majke taoci su plakale.390 Jedanput
su skojevke kanjene zbog prepriavanja da su videle zaplenjenu partizansku opremu u
logorskom krugu.

U dugim logorskim danima dobro je bilo bilo ta raditi, skrenuti panju od sumornih misli makar
i na neki rad pod straom. U tom pogledu u najboljoj situaciji bili su oni logorai koje su
odvodili nekud na rad. Tu povlasticu su imali obino sa.mo slobodnjaci", a kad je ponekad
trebalo obaviti neke vee poslove, Ne.mci su pod jakom straom na rad izvodili vie logoraa,
meu kojima i one koje su kasnije streljali. Tako se masovno radilo na stvaranju jezera" od
bare, zatim na nivelisanju logorskog kruga i prenoenju kamena za zidanje ograde oko logora, o
emu je ve bilo rei.

ene su po rasporedu radile dva do tri asa, a nekad i vie, na odravanju soba nemakog
upravnog osoblja, poev od sobe komandanta i njegovog zamenika, do straarskih soba sa
krevetima na dva sprata, ambulante i sobe firera pasa. Na ribanju i brisanju praine doivljavale
su razne neprijatnosti, uz eiitete da su srpske ene svinje, da ne znaju da rade. Jedan je traio da
se sipa voda pa riba, drugi da se riba komad po ko.mad poda, trei je traio trei nain, svaki je
drukije nareivao, poniavao, maltretirao i kanjavao. Pa ipak, posao van logorske sobe, i pored
svih neugodnosti, bio je snoljiviji od sedenja u zatvorenoj i pretrpanoj sobi.

Neugodnosti su neke ene doivljavale i kad su Nemci od njih traili da pijunnraju logorae.
Pokuavali su da im lepe zatvorenice i fiziki pripadaju i u tom smislu su vrili pritisak i pretili.
Meutim, to su prihvatile samo Jelena Nedeljkovi i Margareta Cvetkovi Mancika, koje su do
duboko u no orgijale sa Nemcima. Mancika je pred njima, a nekad i u sobi, igrala oek. Ona je
bila kratko vreme u Pasjakoj eti Toplikog NOP odreda. Kada su je zarobili, u Prokuplju je,
idui od jednog do drugog zarobljenika, rukom pokazivala ko je aktivni partizan.391

bi im dani lake prolazili, ene su u logorskim sobama radile razne enske radove. Nemci su
koristili vetinu enskih ruku, pa su od logoraica traili da od doneenog materijala za lutke
njihove dece izrauju puloverie, pantalonice, haljinice od vune, kape i slino. U sobi za ene
bila je jedna ivaa maina, na kojoj su one porubljivale posteljne arave za Nemce. Kad nije
bilo takvog posla, plele su arape, dempere, rukavice, alove. Po nekoliko puta bi rasparale neki
demper i ponovo ga plele. Kada su polazili transporti logoraa za Ne.maku, radile su i danju i
nou da bi drugovima isplele arape, naunice i alove, da bi im oprale ve. Vre.me su
prekraivale i izradom goblena, kad je Dedika, erka Jevrejina Grosa, dobila neto konca za
takav rad. Poto nije bilo dovoljno tog konca, korien je materijal od starih odevnih pred.meta.
Jedan zapoeti rad iao je od ruke do ruke, svaka je

dodavala po neki detalj, gga je tako stvaran kolektivni goblen", razumljivo sa mnogim
nedostacima. Deak sa guskama" Jelisavete Blagojevi uva se i danas u Narodnom muzeju kao
dokumenat tekih logorskih dana. u koji su utkane mnoge nade.

Tako je razbijana monotonija ustaljenog okrutnog reima koji je u logoraima trebalo da ubije
svaku nadu i oseanje da su ljudi. Primeri otpora i borbe najhrabrijih za ljudsko dostojanstvo
znaili su ivot za mnoge koje su mimoile odmazde, jer su zahvaljujui to.me sauvali bodrost
duha i ljudsko u sebi.

385 NmN, izj. Miroslava Milovanovia, Drae Tokia i dr. logoraa, nkl.

386. NmN, izj. Aleksandra Stefanovia Cajlaza, knj. XVIII.

387. NmN, izj. Milutina ugia, nkl.

388. NmN, izj. Petra Stojanovia, nkl.

389. NmN, izj. Jelisavete Markovi i drugih skojevki, knj. XIII.

390. Isto.

391. Isto; Aleksandar Voinovi, Kuda nas vode, Niki zbornik, br. 7, s. 175.

Proboj Logora 12 Februara 1942 Godine

VI

PROBOJ LOGORA 12. FEBRUARA 1942. GODINE

Krajem 1941. i poetkom 1942. godine, kao to je ve reeno, doveden je u logor vei broj
zarobljenih partizana Kopaonikog, Kraljevakog, Pomoravskog, Krajinskog, Leskovakog i
drugih partizanskih odreda. Reim prema njima, po okrutnosti i bezobzirnosti, bio je mnogo
stroiji i tei nego prema ostalim logoraima, poev od trenutka kada za njima kljocne katanac
na logooskoj kapiji, pa sve do streljanja. Tortura nad njima je, u stvari, poinjala od prvih
sasluanja kojima su biln podvrgnuti odmah nakon zarooljavanja. Nemaka nareenja su
precizirala kako treba postupiti sa takvi.m zarobljenicima, koje odmah treba streljati, a koje
poslati u logore, mada je po tim naredbama bio kriv svako ko je nosio oruje, svako ko ga je
bacio ili sakrio, svako ko pomae neprijatelja", prima ga na konak, hrani .. .392

Pomagai okupatora, koji su takoe postupali po tim naredbama, davali su generalijs o tim
zarobljenicima i podatke o tome kako su uhvaeni, dok su gestapovci, pri.menjujui najokrutnije
metode muenja, nastojali da od njih, pre nego to ih streljaju, dobiju to vie podataka radi
daljih akcija protiv partizanskih odreda i njihovih pomagaa. Tako su se, uz besomunu tuu do
besvesti, nizala pitanja: Kojoj si jedinici pripadao? Koliko si vre.mena u njoj bio? Kakvu si
funkciju imao? Ko ti je bio ko.mandant odreda, komesar? Kakvo je bilo brojno stanje i
naoruanje odreda? Gde se sklanja oruje, oprema, hrana? Ko daje eksploziv za diverzije?393
Kako se odvija borba? Kakva je organizacija KPJ? Kako se odravaju veze?394 Kad si poeo da
radi za NOP i iz kojih pobuda? Ko te je uveo u pokret? Ko odrava vezu sa Odredo.m? i
slino.395

Zarobljeni partizani bili su zatvoreni u sobama broj 12 i 14, a kad su u logor doterane jevrejske
porodice, svi su koncentrisani uglavnom u sobu broj 12. Izjave svih ovih preivelih logoraa, svi
bez izuzetaka, govore o istim neljudskim postupci.ma najgore vrste. Reim i tiranija, o kojima je
bilo rei za sve logorae, bili su za partizane nekoliko puta tei. Teko je opisati te krajnje
najnehumanije postupke koji govore o ljudskoj bedi nacista, otrovannh faistiko.m ideologijom,
iz kojih su izbijale osobine zveri".

Tua danju, tua nou, na apelu, prilikom izlaska iz sobe, postrojavanja i ravnanja, upadanje
pijanih gestapovaca nou u sobe, tranje golnh ljudi po snegu, ponavljanje sasluanja,
deformisanost lica i tela, modrice, otoci, rane, umiranje u mukama, - to je bila svakodnevna slika
ivota zarobljenih partizana zatoenih u dvanaestici". Cilj je bio da se potpuno demoraliu i
ubije u njima svaka vera u oslobodilaki pokret. Mnoge nisu u logoru ni sasluavali ve samo
tukli. Evo svedoenja samo nekkh preivaleh, a takva su i ostalih. Ona vie kazuju o tim
neiz.mernim stradanjima.

U nau sobu - kae Duan Tomovi - dola je prvo uprijska grupa Tek s.mo prili
uprijanima da se upoznamo, dolazi gefrajter sa grupom Nemaca n nareuje da trojica skinu
odela i izau napolje. Nismo dugo ekali. Divalj krik je proparao logorsku tiinu. Pootrili smo
panju. Sada su se ve i udarci dobro uli. Udarac i krik smenjivali su se naizmenino vrlo dugo,
a onda su krici preli u roptanje i najzad se izgubili. Udarce smo, meutim, i dalje uli I sa
drugom dvojicom smo bezmalo podelili sav uas bespomonog oveka koji se nalazio u rukama
podivljale zveri". Onda su nosili leeve" i poloili na beton Drugovi su hteli da ih prenesu
na slamu, ali neko je zakucao na prozor i rekao da je to zabranjeno, jer nesretnicima ,kazna jo
traje'", pa je trebalo saekati jutro. Posle toga ustaje po jedan i ide u svoj oak. Samo se
jedan nijs budio, razbili mu glavu. Usirena i prljava krv zapuila je pukoginu na lobanji. S
vremena na vre.me, traio je vode".

Sutradan je ponovo doao kapetan Hamer. Bjegovi mu je objanjavao da jedan zatvorenik ne


moe ustati. Meutim, on i ne slua. Kretavim ,.aiep" i lakim udarcem izme u kimu zatraio
je da taj ustane, ali je on samo zastenjao, nije se ni po.merio. Gefrajteri su poeli besomuno da
ga tuku. Dva tri sata iza ruka, nesretnik je u mukama umro". Bio je to Trailo iz Negotinske
Krajine, koji je u logor doveden kao etnnk, jer su krivicu za opljakanu etniku kasu stavili
nje.mu na teret.

Kopaonike partizane su tukli po najveem mrazu. Dovodili ponekad i po 20 , svlaili ljude i


tako gole postavljali uza zid , u vrstu . - kazuje isti svedok. Uzimali su jednog po jednog,
odvodili kod velikog kuhinjskog stola, polagali ga potrbuke, poinjali su od glave. Posle
20-30 udaraca prelazili su na lea, dok ne bi doli do bubrega. Tu je poinjao glavni posao. Tako
pretuenu i golu rtvu bacili su u sneg a onda produavali posao. Jedan po jedan je iao na
sto pa u sneg". To su inili iz noi u no, kime pojedinih drugova bile su polomljene, lobanje
probuene".

Svaki novi logora je najee istog dana morao da izdri tuu po dolasku u sobu. Uvee js pred
spavanje dolazio pijani ko.mandant logora sa grupom podoficira. Bio je to samo spoljni lik
oveka, a unutranjost krvodera i zveri ", kae svedok. Onda bi se iznosio kuhinjski sto u
dvorite kod esme, nareivali bi logoraima da po grupama izlaze, da skinu pantalone i gae, a
zatim je poinjala tua pendrekom koji je na kraju imao olovo. Pretuene rtve su bacali u sneg
na gomilu kao ceganice. Uitelja Braniu Jokovia su bezduno tukli. Dan kasnije na veliko
zapomaganje, svlaimo Braniu Jokovia, odlepljujemo koulju sa njsgovih krsta, a na koulji
ostaje veliko crno pare trulog mesa praina iz sobe sipi na ranu. Iz rane na krstima viri slama
i dlaka od kouha , previjamo ga Ova drugarska pomo da se zalei rana, ohrabrila je i ika
Mladena, te previjamo i njega Kad smo mu skinuli ovarski kouh, zapahnuo nas smrad. Uz
velike napore odlepljujemo krvave i gnojave koulje, slika stravina, koju je teko opisati". ef
gestapoa Hamer, koji je tada dolazio sankama u logor nije se uzbuivao to su neki zatvorenici u
takvom stanju.396
Svi koji su preiveli takva sasluavanja imaju svoju priu o premlaivanju, a svs su one sline:
Sluali smo udarce pendreka ispred sobe broj 12, praene jaucima pojedinaca Poturio mi
bradu ispod ivice stola tukao Osvestio sam se ne znam posle koliko sati. Uneli su nas
drugovi u sobu, ali po nareenju morali su nas staviti na beton kao to smo leali napolju
Isprebijani morali smo sutra u etnju".397 , Jednog mladia su pretukli pa se sav naduo. Iste
veeri smo tueni Jedan dri glavu drugi noge Nekad su nas izvodili na sneg i polugole
terali da trimo Stalno neko postrojavanje, prebrojavanje i tua Ako neko nije skinuo
pantalone, oni noem raseku pantalone, pa tuku, sutra ponovo tuku Na logoraima razbijene
glave, oteeni tabani, rane na telu".398

Jedna grupa partizana dovedena je sredinom januara 1942. godine. Jedan broj smeten je u broj
14, a nas 19 u broj 12. Iste noi - kae svedok Milosav uri - upala je grupa Nemaca oko 23
asa sa gefrajtsrom, komandirom strae. Aca je raportirao, mi smo leali. Pitao je gde su novi, a
onda su skoili na nas kao vuci, auf, auf, vikali su, udarali kundacima da se dignemo. Niko
nam pre toga nije rekao kako da se postrojavamo. Postrojavao nas, a kako sanjivi nis.mo mogli
da se postrojimo, on nas je ravnjao pendrekom. Izvodili su po tri i tukli U mojoj grupi je bio
jedan mladi iekarski radnik, deko. Tukli su ga da smo se udili kako js izdravao, a da ne pusti
glas. I Nemci su mu se divili. Noem su mu rasekli pantalone i koulju. Ja sam se, meutim, sam
pripremio, skinuo sam pantalone. Tukli su od glave pa redom dole, slagali su pendreke, a kada su
doli do slabina, jauknuo sam. Tada mi je krv pola na usta. Oteo sam se i ujeo gefrajtera koji me
je drao. Udario me po glavi, izgubio sam svest. Kada sam se osvestio, bio sam u sredini hrpe,
gomile prebijenih tela. U sobe su nas uneli posle etiri sata. To su bile za mene najvee muke..
."399

Svedok Luka Radmanovi govori isto. etiri dana nije video nikog u sobi, a Milutin Samardi
kae da su se mnogi onesveeni od mukih udaraca osvestili tek u sobi, prvo bi poeli da
mrdaju, potom bi unezvereno gledali oko sebe Seam se jednog deka, mislim da se zvao Zec,
ili tako neto, hteli su da ga biju u sobi, gestapovac ga je jurio po sobi, uhvatio, epao, deko ga
je ujeo, gestapovac se razljutio, poeo da ga utira, prosto ga zgazio". Ljubomir Zec je bio borac
Poarevakog NOP odreda, veoma kooperan. Za njega su gestapovci posebno dolazili i tukli ga
vie puta u dvoritu i u sobi, jer su smatrali da e se dete uplaiti i odati neke tajne. Sav je bio u
modricama. Od otoka na oima nije video nekoliko dana. Drugovi su mu stavljali burove obloge,
vodili ga na kiblu, negovali kao dete. Sedmoricu boraca iz Krajine sasluavali su odmah po
dolasku u logor i nemilosrdno tukli. Od mladog Pauna ivanovia, kome je glava naprsla od
tue, takoe su traili da prizna ko ga je nagovorio da poe u borbu protiv Nemaca. Osvestio se
od tue tek sutradan. Mladen Jonovi je bio sav u ranama, kima mu se videla.400
Borivoje Koci je bio ranjen u borbi u leskovakom kraju. Prilikom svlaenja za tuu, gestapovci
su, videvi ranu, zavlaili u nju olovku i pendrek.401 etniki vojvoda Vule Vukainovi, jedan
od onih pravih srpskih vojvoda koji se zajedno sa partizanima borio protivu Nemaca na opsadi
Kraljeva, bio je tako pretuen da mu je koa ispucala, nije mogao da se kree.402 Ilija Leki,
rudarski radnik, i njegov sin Stevan, ak VI razreda gimnazije istovremeno su sasluavani i
tueni, gledali su jedan drugog bespomono. I to je bio gestapovski metod za iznuivanje
priznanja. Duan ivanovi, iz svrljikog Guevca, gledao je kada su tukli dva njegova sina. Iz
sasprens krvi na glavi njegovog mlaeg sina izlazio je posle nekoliko dana gnoj.

Za 22 partizana Belike ete Pomoravskog NOP odreda, koji su optueni za uee u mnogim
akcijama i za ubistvo sedam Nemaca na Juhoru, organizovano je suenje pred prekim sudom
Feldkomandanture 809. Kao i ostali, tueni su prve veeri, a 7. januara 1942. godine vezali su ih
po dvojicu za ruke i straarno sproveli u Feldkomandanturu, gde su posedali na optuenike
klupe. Suenje je odrano u sali dananjeg Univerziteta. Za razliku od drugih suenja po
kratkom gestapovskom postupku" ovo je bilo reirano radi propagande, da bi se dokazala
zakonitost primene nemakog ratnog prava. U vrlo zvaninoj i pedantno reiranoj sudskoj
atmosferi, u prisustvu advokata Srbina, reeno je optueni.ma da se nalaze pred nemakim
prekim sudom, proitana im je optunica, a zatim je poelo sasluanje svakog pojedinano.
Suenje je trajalo od 7-17 asova. Izjave koje su dali u upriji optueni su kategoriki poricali,
izjavljujui da su iznuene pod pritiskom. Traili su da se pogleda telo nekih od njih, koji su
najvie tueni. Advokat je dao svoju odbranu. Sudsko vee se povuklo i, nakon zeanja, saoptilo
da su osmorica osuena na smrt, a ostali na vremenske kazne, to treba da potvrdi i vii nemaki
sud. Advokat je izjavio da e se aliti, pa je jedanput i dolazio u logor kod svojih klijenata, ali ga
vie nisu videli.403

Koliko je to suenje bila farsa videlo se posle nekoliko dana kada su gestapovci upali u sobu i
traili onu osmoricu osuenih na smrt. Oni su se brzo spremili, mislei da se radi o streljanju.
Meutim, poeli su da ih uobiajeno divljaki tuku kao ranije.

Svi zarobljeni partizani su se veoma dobro drali na svim sasluanjima, izuzimajui dva brata iz
grupe upriana. Omladinci Rudolf Dolinar, Stevan Leki, Mihajlo Simi, Mihajlo Pavievi
izdrali su tuu, a da ne jauknu. Meutim, jednog dana ofer efa Gestapoa sa grupom Nemaca
uao je u sobu. Mali logora Simi, zbunjen onim to se deavalo u sobi, a uz to sanjiv, nesvesno
je poao prema Ne.mcu. Ovaj ga je oinuo po licu, a zatim ga zgrabio, podigao i tresnuo o
beton.404

Ljudi su, skamenjeni takvim i mnogim slinim prizorima, utali, ali i mislili: Zar sve ovo treba
trpeti i izdrati? Neto treba hitno raditi".

Doivljavajui svakodnevno takvu faistiku tiraniju, svi logorai u sobi broj 12, a naroito
zarobljeni partizani, bili su naisto s tim da ne mogu oekivati nita dobro od Nemaca, koji su im
oigledno pripremali sigurnu smrg i to posle uasnih muenja. Zato je velika veina njih, iako
preokupirana mislima o hlebu i hrani, o tome kako e izdrati sledee muenje, kako e se
ponaati na streljanju, mislila i o tome kako da izbegnu ono najtee - streljanje na Bubnju. Oi
mnogih su se okretale ka slobodnim planinama oko Nia, koje su i u prolosti bile uporite za
otpor i borbu protiv porobljivaa zemlje. Zavera je poela da se uvlai u sobu broj 12 i 11.

Ideja o bekstvu pojavila se jo u etnikom zatvoru kod ele Kule, ali nije i razraivana, jer se
zatvorenici za kratko vreme nisu bili meusobno upoznali, pa su se bojali provokatora. Osim
toga, etnici su im govorili da nee biti izrueni Nemcima. Misao o bekstvu dobila je u
intenzitetu od prvih dana boravka u Logoru na Crvenom krstu. Ukoliko su pritisak, brutalnost i
ugroenost ivota logoraa bili bezobzirniji, utoliko je njihova odlunost da se isupaju iz
gestapovskih kandi bila vea. Brutalni reim i smrt drugova u samom logoru od tue
ujedinjavali su ljude oko ideje da je bekstvo jedini izlaz da bi se izbeglo ranije ili kasnije
streljanje na Bubnju ili postepena smrt od psihikog i fizikog iznurivanja i nemilosrdne tue.

Partijska organizacija Nia imala je krajem 1941. godine neke veze sa zatvorenicima u
Kaznenom zavodu i u logoru. Dobijen je i raspored strae u Kaznenom zavodu radi izrade plana
bekstva. Mi smo ponovo uspostavili vezu sa drugovima u tamnici", izvetavao je lan
Pokrajinskog noverenstva KPJ Vasilije Buha. Oni ele to pre na slobodu. Urgiraju da im
pomognemo. Mi emo uiniti sve to budemo mogli da im pomognemo. aljemo im materijal i
novac".405 OP KPJ i MK KPJ u Niu su dobijali podatke iz Kaznenog zavoda, posredstvom
Milke Pecarske i Jelke Radulovi, preko Velinke GajiVele Mre, slubenice Graanske bolnice,
koja je u Zavodu imala roaka, slubenika na tehnikim poslovima. Bilo je i drugih veza, ali taj
plan bekstva komunista nije realizovan.
Iz jednog izvetaja Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju vidi se da su OK KPJ i MK KPJ imali
veze i sa Logorom na Crvenom krstu: Mi imamo vezu sa tamnicom i logorom, brinemo za njih i
dostavljamo materijal". Tu vezu odravao je Miroslav Stojanovi - Janko, sekretar MK KPJ.
Posle putanja iz logora poznatijih graana iz Nia, talaca, i veeg broja naprednih omladinaca,
krajem 1941. godine, veza sa logorom je bila prekinuta. Sa nepoznatim zarobljenim partizanima
u logoru, koji su bili iz daljih krajeva, veza je tea uspostavljena. Meutim, po izjavi Desimira
Jovovia ie, partijsko rukovodstvo Toplikog NOP odreda ia Jastrepcu bilo je upoznato sa
njihovom namerom da bee iz logora. Od boraca je skupljeno deset pitolja, koji su poslati po
specijalnom kuriru, ali su oni dospeli do Novog Sela, a ne i u Ni, da bi bili urueni onima
kojima su bili namenjeni.

Zarobljenim pargijskim rukovodiocima veoma je dobro bila poznata teka situacija na terenu oko
Nia, to su potvrivale i nove vesti o ofanzivi jakih neprijateljskih formacnja na partizanske
odrede, koja je poela krajem januara i poetkom februara. Iz iskustva su znali da su zbog nje
veoma angaovani partijski i vojni forumi na terenu. U isto vreme, Gestapo i Specijalna policija
u Niu i Beogradu prodirali su u partijske organizacije u Niu, Prokuplju, Leskovcu i Beloj
Palanci i dovodili veliki broj novih zatvorenika u zatvor Specijalne policije, tako da je i ta
ugroenost partijskih kadrova oteavala da se prui neka efikasnija pomo logoraima na
Crvenom krstu. Nikakve rezultate nije dao ni pokuaj Sretena Vukovia, jednog od organizatora
proboja logora, da uspostavi vezu sa gradskom partijskom organizacijom preko Danila Bukia i
drugih Jevreja koje su Nemci izvodili iz logora na rad u gradu.

Zbog svega toga, lograima je jedino ostalo da se oslone na sopstvene snage i da, primenjujui
partizansku taktiku iznenaenja i prepada, izvre proboj tog dobro uvanog nemakog Logora na
Crvenom krstu, i to nod vrlo nepovoljnim okolnostima. Od novoprispelih logoraa saznavalo se
da je situacija u zemlji vrlo teka, da okupator i njegovi pomagai vre snaan pritisak, razibjaju
partizanske odrede u Srbiji i strzhovito teroriu narod, da je NOP svuda u povlaenju. Logorai
su znali da je nemaka ratna maina u to vreme bila na vrhuncu moi i da js ratna faistnka
soldateska duboko zakoraila na istok, sve do Moskve, ali i da je tu stala i poela da trpi
ozbiljnije poraze, to je bila jedina prijatna vest. Uprkos takvim okolnostima proboj logora je
organizovan i izvren pod rukovodstvom lanova KPJ i drugih boraca, ije revolucionarno
iskustvo do rata i u NOPu nije bilo malo. Ti kadrovi bili su organizatori partizanskih odreda i
NOPa, oni su rasplamsavali plamen ustanka i revolucije u svojim krajevima. Bez njih teko je
bilo i pomisliti na pokuaj da se politiki heterogena masa gladnih, bolesnih i pretuenih
logoraa povede u napad na nemaku logorsku strau, kojoj su mogli da priskoe u pomo
bugarski vojnici iz susedne kasarne.
Meutim, organizovanje proboja nije bilo ni jednostavno ni lako, pako je svako na to pomiljao,
jer je, kao i u svakoj heterogenoj sredini kakva je bila sredina logoraa u sobi broj 12, bilo
trzavica. Pod uticajem gladi, hladnoe. prizora muenja, streljanja i opte neizvesnosti, pojedinci
su do izvssne mers padali u malodunost. Ropstvo, glad i stalno oekivanje tue, zamorplo je
takve ljude. Pokidanih nerava, nemoni da pskale mrnju na prave krivce, ujedali su jedan
drugog". Tako je jedan logora po ceo dan etao po sobi i zvidukao jednu istu melodiju. Sve
intervencije, pa i pretnje da prestane nisu pomagale, dok se jednog dana sam nije smirio.446
Nekima se inilo da dobijaju manje porcije hrane i manje komade proje od drugih, iako su svi
dobijali po kutlau supe i 200 grama proje. Deavalo se da u kazanu, posle deobe, ostane po 5-6
kutlaa supe. Da ne bi bilo sukoba oko dodatka, napravljen je spisak po kojem je svakog petog ili
estog dana deljena svakom po jedna kutlaa preostale supe.407

Zbog raznih bezpaajnih sitnica dolazilo je do arki i meu intelektualcima. Zato je bio potreban
rad Partije za prevazilaenje trzavica. U sobi broj 12, gde se zaela i razvijala misao o proboju i
gde je bilo itavo rukovodstvo akcije, bilo je razliitih ljudi: aka, radnika, rudara, najvie
zemljoradnika, zanatlija, intelektualaca, od kojih su mnogi bili bez nekog obrazovanja i
odreenog politikog opredelenja. Od 74 logoraa u kruevakoj grupi bilo je oko 40 koji su
zatvoreni zbog raznih krivinih dela. Posle streljanja 21. januara 1942. godine jedne grupe i
vraanja druge u Kruevac radi suenja, od tih 40 ostalo je samo osam, to je bilo povoljnije za
dogovaranje u sobi. Najbrojnija je bila Studenika grupa od 66 logoraa, preteno rudara, boraca
Kopaonikog NOP odreda. Sa podruja optine Kraljevo bilo je 17 boraca, sa podruja Jagodine
22, iz Timoke Krajine 11, iz svrljike optine sedam saradnika NOPa, Bele Palanke tri, iz
leskovakog okruga est boraca, sa podruja prokupake optine tri ilegalna radnika NOPa i iz
Kaznenog zavoda su dovedena dva lana KPJ i pet neidentifikovanih, to znai da je pred proboj
u sobi broj 12 bilo ukupno 147 logoraa, koliko je evidentirano i u nemakim i drugim
zvaninim izvetajima. Neki su doterani ranije, a neki pred sam proboj, tako da se svi
meusobno nisu ni poznavali, to je takoe oteavalo organizovanje proboja, jer su ljudi, kao to
je reeno, bili iz raznih krajeva.

Meu zarobljenim borcima bilo je i takvih koji su zarobljeni poto su napustili odred, a ulogoru
su pod pritiskom torture i tue postali potkazivai, kakav je sluaj sa braom Milainom i
Miodragom Miladinovi, koji su bili as u partizanima Belike ete Pomoravskog NOP odreda, a
as u etnicima. Po proceni organizatora proboja opasnost za rsalizaciju plana mogla je da preti
od Damnjana Tomia - Ace Kockara, trgovakog pomonika, opeka nestabilnog karaktera, koji
je po dolasku Nemapa u Kruevac hapen kao skitnica. Znao je po malo nemaki i bio sobni
stareina u sobi broj 12 do prebacivanja u tu sobu logoraa iz sobe broj 14, kada js za sobnog
stareinu odreen student Branko Bjegovi koji je bolje govorio nemaki. Tomia je pogodilo
smenjivanje sa te dunosti. Pokazalo se da je procena organizatora proboja bila osnovana, jer je
Tomi stvarno poremetio plan akcije. Trebalo se paziti i od Miodraga Mie Stanojevia ksji se sa
njnm druio. Opasnost je pretila i od nekih drugih malodunih ljudi, jer je u sobama bilo arenilo
karaktera, poev od onih kao kremen vrstih i svesnih, pa do raznih kolebljivaca.

Meutim, heterogeni sastav i trzavice nisu umanjile spremnost logoraa da prihvate ideju o
proboju, jer je ona, sa malim izuzecima, ivela u svakom od njih, ali je neko trebalo da ih
organizuje. No, u sobi broj 12 bilo je i dosta veoma dobrih ljudi, sa izvanrednim karakternim
osobipama, odlinih organizatora, oprobanih revolucionara u predveerju revolucije, lanova
KPJ i SKOJa, koji su od prvih dana ustanka postali komandanti, komandiri i politiki komesari u
partizanskim odredima, partijskopolitiki radnici na terenu i izvrsni borci partizanskih odreda.

Nalazei se na ivici smrti, logorai su poeli da se nadaju i oekuju da ti ljudi nau nsko reenje,
pa je tako i ideja o organizovanju proboja postala privlana za svakog. Za njenu realizaciju,
organizovanje i izvoenje proboja angaovali su se upravo ti kadrovi, naviknuti na borbu u svim
uslovima. Neki od njih su se meusobno poznavali i pre polaska u logor, tako da su mogli bez
opasnosti da se dogovaraju i da u tom smislu procenjuju situaciju. Bili su to u poetku samo
lanovi KPJ. Postepeno su se kao lanovi ueg rukovodstva proboja logora afirmisali: Duan
Tomovi, Sreten Vukovi, Branislav uri, Branko Bjegovi, a kasnije i Vule Vukainovi,
koji nije bio lan Partije, ali je u borbi protiv neprijatelja dokazao da je patriota. On je prihvatio
plan proboja i goporio hrabrei druge: Ja sam star, od batina iznemogao i neu moi da izaem
iz logora, ali vi ete izai, nastaviti borbu i osvetiti i mene".

Duan Tomovi bio je student prava Beogradskog univerziteta od kolske 1935/36. godine.
uestvovao je u mnogim akcijama i trajkovima naprednih studenata, zbog ega je upoznao i
zloglasnu beogradsku glavljau. Delovao je sa grupom drugova u Trepi na organizovanju
rudarskih radnika. Kada je 1934. godine u tom mestu formirana partijska elija, koja je prerasla u
partijsko rukovodstvo i MK KPJ, Tomovi je bio njen lan. Zbog svega toga policija ga goni. Na
poetku ustanka jedan je od organizagora Kopaonikog NOP odreda i njegov politiki komesar.

Sreten Vukovi je bio apsolvent Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta. Jo u VI razredu


gimnazije pokazuje interosovanje za napredni pokret, zbog ega je iskljuen iz negotinske
gimnazije. Kao student uesgvovao je u mnogim demonstracijama. lan KPJ je od 1938. godine.
Krajem 1940. godine, odlazi na partijski rad u Negotinsku i Timoku Krajinu,kada postaje i lan
OK KPJ Zajear. Uhapen je 23. marta 1941. godine, a po putanju iz zatvora vraa se u Donji
Milanovac i na poetku ustanka radi na formiranju Majdanpekog NOP odreda,408 u kojem je
bio partijski i vojni rukovodilac.

Branislav uri takoe je bio student prava Beogradskog univerziteta. Napustio je Vojnu
akademiju zbog bolesti. Rano se opredelio za napredni pokret. Niu gimnaziju je zavrio u
Novom Pazaru, a viu u Kruevcu. Bio je kandidat za lana KPJ i jedan od organizatora
Kopaonikog NOP odreda.

Branko Bjegovi bio je Lianin, student pravnog fakulteta Zagrebakog sveuilita. Jo kao ak
gimnazije 1936. godine je zbog komunizma" proveo pet meseci u poznatoj Bihakoj kuli.
Puten je iz zatvora oslobaa.uom presudom i nastavio VI razred gimnazije. Kao izbeglica
doao je 1941. godine u Srbiju i bio borac Kraljevakog NOP odreda i lan KPJ. Ni nepovoljan
poloaj saveznikih armija na frontovima, ni njegov pad u ruke neprijatelja nisu u njemu slomili
veru u pobedu. Povlaenje Crvene armije na istok i partizana iz Srbije nisu ga pokolebali, jer je
bio duboko svestan da je borba u koju je poao opravdana. On je vrsto verovao u slom faizma i
perspektivu novog ivota.409 Kada ga je ef Gestapoa odredio za sobnog stareinu umalo to
nije odbio tu ast", ali su ga drugovi ubedili da je to za sve logorae u sobi broj 12 sretna
okolnost.

Vule Vukainovi, po zanimanju fotograf u Kraljevu i rodoljubivi etniki vojvoda, borio se


rame uz rame sa partizanima. Za vre.me I svetskog rata uestvovao je kao etnik protiv Bugara u
toplikom ustanku.

Bilo je i drutih pouzdanih lanova Partije i SKOJa, logoraa i boraca sa kojima SS brzo
uspostavljao kontakt bez opasnosti. Takav je bio Branislav M. Rajii, iz ibukovca, lan KPJ
od 1928. godine, zatim lan MK KPJ Kraljeva, zaobien kasnije zbog frakcijskih borbi, ali mu to
nije smetalo da meu prvima stupi u partizanski odred. Ljubisav M. urevn emberlen, sudski
slubenik na Ubu i u Rakoj, kao lan KPJ, iako hrom, obilazio je teren i radio na organizovanju
ustanka. Svi logorai se veoma dobro seaju divnih smladinaca, aka, lanova SKOJa Stevana
Lekia i Rudolfa Dolinara, boraca Kopaonikog NOP odreda koji su plan proboja logora
prihvatili sa radou i ponosom, kao i skojevci Mihajlo Simi i Mihajlo Pavievi. Logorae,
zarobljene partizane Belike ete Pomoravskog NOP odreda, koje je preki sud
Feldkomandanture osudio na smrt, nije trebalo ubeivati da prihvate plan proboja, kao ni Borka
T. Kocia, maguranta iz Leskovca, istaknutog lana rukovodstva SKOJa u svome kraju, ija je
porodica takoe pripadala naprednom pokretu i ukljuila se u NOP. Zamisao o proboju su
prihvatili ivojin P. Nikoli Vuko, rudar miner iz Boljetina kod Donjeg Milanovca, koji je
meu prvima otiao u majdanieku etu Poarevakog NOP odreda, sa reima: Odlazim u
odred na poziv KPJ, svi koji vole KPJ polaze samnom", Milorad Raki grafiki radnik iz
Kruevca, koji je voleo da peva Jesenjinovu pesmu Dovienja drue", a isto tako Stojan
Dragievi Mate, iz Vrnjake Banje, koji je traio da prilikom proboja bude voa jedne udarne
grupe. Takvi su bili i Jaroslav Gvozdenovi, grafiki radnik, uoi rata proganjan i hapen zbog
tampanja letaka u Beogradu, koji je radio i u Niu,Hranislav Mileti Krena, krojaki radnik i
organizator trajkova i mnogi drugi. Svi su oni nrihvatili ideju o organizovanju proboja, koja je
ivot u logoru ispunila nadanjima.

Iako je sastav logoraa bio heterogen, veinu je poela da obuzima dugo prikrivana namera o
proboju. Zato su, oekujui da organizuju akciju, kritikovali vojne i politike rukovodioce u
odredima za pasivnost i neodlunost, dajui razne predloge za akciju, koje su ovi prividno
odbijali, ali su sa najpoverljivijim drugovima pravili plan. Bilo je i realnih predloga pojedinaca,
ali i mnogo vie nerealnih: izai kroz prozor. zadaviti etajueg straara iza zgrade i oteti puku,
a zatim obui njegovu straarsku bundu pa paralisati ostale straare i onda beati kroz Gradsko
polje. Drugi je predlagao da se iz sobe prokopa kanal i tako izae u Gradsko polje, trei da svih
150 logoraa grunu na vrata u momentu kada gestapovci dou da ih vode na Bubanj, da se
obraunaju sa njima i pobegnu.

Psihozu neizvesnosti i straha naglo je povealo streljanje na Bubnju, 21. januara 1942. godine,
24 zatvorenika uhapena zbog kriminala, koji su doterani iz Kruevca zajedno sa zarobeljnim
partizanima. Kad su tog dana dsli kamioni i otvorila se vrata, logorai su videli do njih priterai
kamion, pokriven ciradom, sa otvorenim zadnjim delom, kao i pemake vojnike pod punom
ratnom spremom. Gestapovac je naredio da izlaze oni koje prozovu i to bez stvari, jer im nisu
potrebne.410 Ljudi su izlazili i uz viku Nemaca penjali se u kamion, a kada je on otiao i vrata
zatvorena, u sobi je zavladao tajac. Logorai su oekivali nova streljanja.

Nekoliko dana nakon tog streljanja, desli su se jo neki dogaaji, koji su poveali strah i strepnje
logoraa. U dvanaesticu su, kao to je ve reeno, prebaeni zarobljeni partizani iz etrnaestice,
da bi se u nju smestile pohapene jevrejske porodice. Krajem januara dola je u dvanaesticu i
grupa etnika Vula Vukainovia, a sa njima grupa zarobljenih partizana.

Takva koncentracija zarobljenih partizana u jednoj sobi izazvala je i radost nekih, jer su se nali
zajedno drugovi iz borbe. Meutim, nije bilo teko prozreti zato Nemci to ine. Logorai iz sobe
broj 12 trebalo je da budu prvi na udaru novih streljanja, pa je sve to izazvalo nemir i orijentisalo
rukovodstvo akcije da ubrza prepreme za proboj logora. Nemci su nazivali sobu broj 12 sobom
bandita". U susednoj sobi broj 11, sa kojom se odravala veza, bili su logorai osumnjieni za
komunizam", a bilo je i neto boraca iz raznih krajeva. I njih su Nemci s.matrali tekim krivcima.

Pripre.me za proboj su ubrzane na osnovu ve utvrenog plana koji je u sutini predviao tipino
partizansku munjevitu borbenu akciju po mraku. Trebalo je da se za vreme veernje etnje" i
apela napadne uprava logora, razorua i dri na nianu logorska straa dok se otvore vrata na
svim sobama i puste logorai da pobegnu kroz otvorenu logorsku kapiju, ili probijenu logorsku
ogradu, a onda da se svi povuku kroz Gradsko polje V planinu. Mislilo se i na bolesne i
iznemogle drugove. S obzirom na blizinu neprijateljskog garnizona, a posebno kasarne sa
bugarskim vojnicima, sve je to trebalo izvesti za nekoliko minuta i izgubiti se u mraku.

Plan je uraen na osnovu ustaljenog svakodnevnog postupka izvoenja logoraa na veernju


etnju" i postrojavanja na apelplacu radi predaje raporta sobnog stareine Branka Bjegovia o
brojnom stanju. Bilo je predvieno da kada komandant logora ili komandir logorske strae, posle
prijema raporta i provere brojnog stanja, naredi trk natrag u sobu, svaka grupa izvri svoj zadatak
i paralie strau, da se zarobi i popede komandant logora, a da se straa ne likvidira, da bi se,
iako se to nije moglo oekivati, eventualno izbegla odmazda nad graanima.411 Raunalo se i na
sopstvene gubitke, ali i na uspeh akcije i izvlaenje velikog broja logoraa, koje je oekivalo
streljanje na Bubnju.

Na osnovu tako zamiljenog plana vrene su pripreme i prouavan svaki detalj. Prikupljeni su
podaci o strai, o straarskim mestima i kretanju straara. Znalo se da ih u logoru ima oko 20. U
normalnim uslovima u toku dana su na strai bila etiri straara, dvojica na kapiji, a po jedan
etajun pza i ispred zgrade, oko esme. Za vreme etnje" i apela straa je udvostruavana, a
nekad su u krug izlazili svi straari. Poetkom februara postavljen je kod kuhinje na balvan, koji
je sluio kao zaklon, i puko.mitraljez koji je sa tog poloaja mogao efikasno da dejstvuje prema
logorskim sobama, izlaznoj kapiji i Gradskom polju. Na pukomitraljesko.m gnezdu bila su
obino dva straara, a na etalitu iza logorske strae, na uglovima severno i juno, oko klozeta,
bila su po dva. Oko stroja logoraa na apelplacu, moglo ih je biti i vie.

Logorai su zimi izlazili na apelplac obino oko 17 asova kad js ve mrak, ali je logorski krug
bio dobro osvetljen jakim elektrinim sestlom, a na uglovima ograde bili su postavljeni i
reflektori. Znalo se, takoe, da logor ima trafostanicu, telefonsku vezu sa garnizonom u gradu, a
posebno sa Gestapoom. Dobro je osmotren i raspored prostorija. Naroito su osmatrane sobe
komandanta logora i strae, zatim kretanje straara koji su zimi bili zatieni tekim bundama,
kagguljaama i rukavicama, a automatsko oruje ili puke obino su drali na gotovs.
Razumljivo, raunalo se i na brzu intervenciju bugarske okupatorske vojske iz susedne kasarne.
Znalo se i da se na desetak kilometara od Nia, na ograncima Ozrena i Svrljikih planina, nalaze
partizanski odredi sa kojima treba, posle proboja, uspostaviti vezu i nastaviti borbu protiv
neprijatelja u mnogo povoljnijim uslovima, nego to su to bili u logoru.

Rukovodstvu akcije bplo je jasno da sve pripreme moraju biti strogo konspirativne, zbog
brbljivaca i kolebljivaca koji mogu izdati, pa je zato praeno njihovo kretanje. Najvea opasnost,
kao to se i pokazalo, mogla je doi od Damnjana Tomia - Ace.

Povoljna okolnost za dogovaranje bnla je ta to su logorai u sobi bili razmeteni po grupama,


kako su dolazili. Prilazilo se najpovsrljivijim i apatom dogovaralo. Iz dana u dan obraivani su
novi logorai i broj ukljuenih u dovor o proboju je rastao. Kada su se vraali sa sasluanja u
Feldkomandanturi, Branko Bjegovi je prilazio nekim zatvorenicima i kroz razgovor procenjivao
da li su raspoloeni za proboj. Prikupljani su podaci o ljudima iz sobe, kao to su: u kom je
odredu bio pre dolaska u logor i kakav je bio borac, kako se drao na sasluanju, kako je podneo
batinanje, kako reaguje na tiraniju gestapovaca. Procenjivalo se ko bi mogao biti voa grupe za
izvrenje specijalnih zadataka. Rukovodstvo akcije js razraivalo detalje plana proboja i
kontaktiralo samo sa voama grupa koji su okupljali najpoverljivije i nahrabrije za izvrenje
zadataka.

U organizaciju proboja je ulo oko 60 logoraa, podeljenih na udarne grupe, koje su dobile
odreene zadatke, a za voe su izabrani najhrabriji. Logorai su se u grupama apatom
dogovarali kako da izvre zadatak i meusobno se kuraili. Na osnovu rasporeda logorske strae
u krugu i njihovog naoruanja, kao n na osnovu rasporeda objekata koje je trebalo napasti,
stvoreno je nekoliko udarnih grupa od po 4-5 i dve od po 10 logoraa. Grupe su dobile zadatak
da iskljue struju, prekinu telefonsku vezu, napadnu straare na straarskim mestima, mitraljesca
na ulazu u zgradu i pukomitraljesca na balvanu, da osvoje magacin oruja. Predvisna je i grupa
koja e zarobiti komandanta logora, zatim grupa za spasavanje bolesnih i prebijenih drugova i
grupa koja e otvoriti vrata soba logora, tako da moe pobei svako ko to eli.

Branko Bjegovi je trebalo postrojenim logoraima na apelu sa napred drugovi" da oglasi


poetak napada i da sa svojom grupom likvidira komanira strae kome predaje raport, a da onda
sve grupe stupe u akciju. Bjegovi je kao sobni stareina bio u povoljnoj situaciji da uspostavi
vezu sa sobom broj 11 i on je to uinio preko Boe Stojanovia, iz kruevake grupe, tako da se i
tamo vrilo pridobijanje ljudi za napad i proboj. Sa enama zatvtorenim u sobama na spratu
takoe je odravana veza, ali one nisu bile ukljuene u ovu akciju. Nisu bili ukljueni ni Jevreji.

Plan proboja je oduevljavao naroito mlade logorae, koji su u mati ve zamiljali kako e se
iznenada sruiti na logorsku posadu i kako e posle toga biti na slobodi, gde e ih ekati puka,
nastavak zapoete borbe do osloboenja. Mada se radilo konspirativno, aputanje i dogovaranje
je palo u oi nekim malodunim ljudima koji su se plaili i smatrali da e, ipak, na kraju biti
puteni iz logora, te da zbog toga takva akcija nije potrebna. Do takvih kolebanja i iluzija dolo
je i zbog toga to su jedno vreme masovne tue malo prestale, a vie su tukli sa.mo pojedince.

Meutim, veina logoraa je bila veoma zadovoljna, jer su oseali da je Partija uzela stvar u
ruke. Poela je u sobi apatom da krui pretnostavka da je uspostavljena veza sa gradskom
partijskom organizacijom, a kao dokaz uzimano je to to je jedno vreme bila bolja hrana, ak se
dobijalo po malo mermalade p pare sira, aj je bio malo zaslaen, jer je preko Jevreja i nekog
straara nabavljen saharin, u sobi se nalo i nekoliko ebadi, a jo ranije Crveni krst je o Boiu,
preko svetenika, poslao dva poklon paketa i cigarete, jedan zatvorenik je od hleba napravio
ahovske figure, a odnekud se u sobi nala i knjiga Dobra zemlja" od Perl Bak. Sve se to
s.matralo kao zasluga partijskog rukovodstva, te je i time njegov ugled rastao.

Pripreme su vrene, ali dan napada na logorsku strau nije preciziran. Meutim, 9. februara
desilo se neto neoekivano, to je ubrzalo donoenje odluke da se bez odlaganja stupi u akciju.
Tog dana doao je ef Gestapoa Hamer sankama u logor u pratnji dva oficira. Bila je otra zima,
logorai su izvedeni iz sobe broj 12 i postrojeni na zbornom mestu. Hamer je izvadio spisak i
prozvao 81 logoraa, meu kojnma su bili svi iz rukovodstva proboja, izuzimajui Branka
Bjegovia. Prozvani su izdvojeni u possbnu grupu. Ovog puta nije prozvan ni jedan od preostalih
osuenika zbog kriminala iz kruevakog kraja. Nareeno je da se ubudue prozvani
postrojavaju posebno, na dva metra od neprozvanih. Prozvani su otac i sin, Ilija n Stevan Leki.
Prozvan je i Stevanov drug iz kole Rudolf Dolinar. Hamer je, proitavi njegovo ime, malo
zastao i kao da je razmiljao o tom imenu, uinilo mu se nemako, a onda je rekao da se Dolinar
vrati u stroj nsprozvanih. Meutim, mladi Slovenac mu je odgovorio: to bude sa mojim
drugovima, neka bude i samnom!". Hamer je neto srdito promumlao i produio dalje da proziva,
a kada je bio gotov, naredio je da svi idu u sobu. Bila je to prozivka za odmazdu, jer je tih dana
poginuo neki nemaki oficir.412 Prozivanje na dvatri dana ranije ire streljanja bilo je perfidan
nain muenja, jer se znalo da prozivaju one koje e sgreljati, mada to nisu direktno rekli.
Vraajui se u sobu ljudi su bili uznemireni. Prozvani su osetili da im se smrt pribliava. U sobi
se ivo komentarisalo zato meu prozvanim nema osusnika za kriminal. Smatralo se da je,
poto su ranpje samo njih streljali, sada doao red na zarobljene partizane. Neprozvani su
komentarisali da js prozivanje izvreno kao priprema za transport na irinudni rad, a ne za
streljanje. Meutim, prozvani su sebe smatrali mrtvacima na dopust", dok se ne iskopaju rake
na Bubnju, jer se od kuvara Jevrejina saznalo da se tamo spremaju rake koje su kopali njegovi
sunarodnici. Zato se skoro otvoreno govorilo da treba stupiti u akciju, pa je u tom smislu vren
pritisak na organizatore proboja da budu efikasni i da se dogovoreni plan hitno realizuje, kako se
Nemcima ne bi dozvolilo da streljaju 81 oveka.

Neizvesnost je tee pogaala ljude nego najtea bolest. ekalo se najgore - streljanje. Napad na
logorsku strau, obraun sa njom i proboj bila je jednna ansa da ne doe do najgoreg. Meutim,
neke koji nisu prozvani sbuzeli su strah, oportunizam i sebinost. Oni su davali akcenat na
pretpostavku da je prozizanje, u stvari, pripre.ma za transport u Nemaku, a ako je to radi
streljanja, onda bekstvo treba izvriti iz kamnona kada ih povedu na Bubanj. Rukovodstvo
proboja je takva razmiljanja odbacilo i donelo odluku da se 10. februara izvri prepad na
logorsku strau prema dogovorenom planu, o emu su, preko rukovodilaca udarnih grupa,
obaveteni svi koji su bili obuhvaeni planom proboja. U grupama su se oni konspirativno i
intenzivno dogovarali i presliavali kako da se izvri zadatak. Branko Bjegovi je o odluci
obavestio Bou Stojanovia,413 koji je sa Ristom Nikoliem okupljao i pripremao za proboj i
logorae iz sobe broj 11.

Deseti februar je sporo prolazio. Ljudi su bili nervozni. Logorai ukljueni u pripremu proboja su
prilazili jedan drugome, dogovarali se apatom, neki su se utopljavali onim to su imali, pritezali
obuu. Konsnirativno dogovaranje postalo je naroito upadljivo pred izlazak na apelplac. Sve to
pratio je Damnjan Tomi, zvani Aca Kockar, i nije mu bilo teko da uoi da se neatto priprema i
ko u tome vodi glavnu re.

Kada su vrata otvorena, logorai iz udarnih grupa su neuobiajeno i nervozno potrali prema
etalitu i klozetu da to pre obave posao da bi za apel bili spremni. Mimikom, oima i stezanjem
pesnice meusobno su se dogovarali, pozdravljali i zaricali. Kada je komandir strae dao znak za
apel, oni su potrali da u stroju zauzmu polazni poloaj za napad, dok su ostali logorai ili
polako, to je ljutilo Nemce. Ljutilo ih je to se nisu izdvojili i posebno postrojili oni koje je
Hamer prozvao. Bjegovi je objanjavao da su se zbunili.414 Logorae je iznenadila i zabrinula
promena uobiajenog postupka na apelplacu i vei broj straara sa automatnma, pripravan
pukomitraljezac pored oruja, komandir strae je iao pored stroja pretei sa mainkom na
gotovs i u pratnji jo nekoliko naoruanih Nemaca. Situacija je bila napeta.

Predajui raport, Bjegovi je razmiljao ta da radi sa toliko Nemaca pored komandira strae
koga je trebalo da napadne. Zbog toga, a i zbog opte razdraenosti Nemaca, nije dao ugovoreni
znak za napad. U tom njegovom razmiljanju ljutiti komandir strae je ve dao naredbu za
odlazak u sobu i pourivao logorae sa los, los!". Zbunjeni i razoarani oni su sa sumnjom i
nepsverenjem poeli da gledaju u Branka Bjegovia. Odlazak na strelite ns bi bio tei od ovog
neuspeha, posle tolikog nekivanja i priprema", kau preiveli proboja. Ljudi su bili ogoreni,
neki su poeli i da sumnjaju u itavo rukovodstvo, a kad su Bjegovia, odmah posle povratka u
sobu, pozvali u kancealriju komandanta logora, a malo kasnije i Duana Tomovia, Branislava
uria i Vula Vukainovia, pomislili su da je dogovor o proboju otkriven. Pokazalo se,
meutim, da situacija nije bila krajnje ozbiljna, jer su Nemci samo neto naslutili. O Bjegoviu
im je neto neodreeno rekao Boa Stojanovi, koji je radio na organizovanju logoraa iz sobe
broj 11. On nije bio dovoljno oprezan zbog ega su neto o dogovorima za proboj saznali i neki
slabin, od kojih je neko otiao Nemcima i prijavio Bou da se neto sprema. Ovaj je pod
batinama rekao neto neodreeno za Bjegovia, pa je zato i on pozvan kod komandanta logora.
Istuen je bez nekog sasluanja, ali nije nita rekao.

Tomovia, uria i Vukainovia prijavio je Damnjan Tomi Aca. kao najuglednije u sobi.
Nemci su i njih isprebijali i vratili u sobu, ali su primili k znanju da je situacija u logoru napeta,
pa su zato pootrili budnost. U tom cilju su pokuali i da zavrbuju jednog od mlaih logoraa,
Ljubomira Zeca, ne samo tuom nego i obeanjima, da bi rekao ta se to spremz u sobi.
Meutim, njegov odgovor je bio kategorian da se u sobi nita ne sprema, da goloruki ne mogu
nita da spremaju protiv naoruanph nemakih vojnika. Logoraima je laknulo kada se
rukovodstvo akcije vratilo u sobu. Objanjeno im je da plan nije izveden zato to nije bilo
uslova.415 Ipak, poverenje u uspeh akcije je poljuljano, pa je sutranji dan sa zebnjom oekivan.

Dogovaranje je nastavljeno 11. februara sa ciljem da se tog dana uvee izzri proboj bez ikakvog
odlaganja. Odlunost i spremnost opredeljenih za to meali su se sa komentarima nekih
kolebljivaca. Opet je poelo sobom da kola miljenje nekih neprozvanih za streljanje da je bolje
beati iz kamiona kad povedu na streljanje i da izdvajanje moda i nije izvreno zbog streljanja
nego zbog transporta na prinudni rad. Logorae ukljuene u organizovanje proboja takvi
komentari nisu pokolebali i sve udarne grupe su spremno ekale da izvre zadatak. Meutim, te
veeri soba broj 12 nije otvarana i logorai nisu puteni na uobiajenu etnju", to je izazvalo
jo veu napetosg. Te noi se malo spavalo.
Sutradan. 12. februara 1942. godine, ponovljena je odluka da se akcija izvede bez odlaganja.
Jevrejin kuvar je ponovio o ruku Bjegoviu da su rake na Eubnju iskopane i da e prozvane
logorae sutra rano voditi na streljanje. Odlaganja vie ne moe biti. Takva odluka je ohrabrila
logorae. Nada je oivela i ljudi su se ponovo okupljali, doaptavali i dogovarali. Napetost u sobi
broj 12 bila je oigledna. ekalo se vee, a vreme je tako sporo prolazilo. Dolo je i vreme za
etnju" i apel, ali se vrata nisu otvarala. Nervoza je zbog toga jo vie obuzela logorae.
Izgledalo je kao da se vrata nee uopte otvoriti. Kroz ogrebotine na matiranom prozoru videlo
se da su u logorski krug dola kola sa slamom i Jevreji kako je ubacuju u neke sobe i iste
dvorite od njenih ostataka.418

Ako nas povedu na streljanje, skoiu na Nemca i isupau mu jabuicu", govorio je glasno bez
ustezanja Paun ivanovi, izgubivi nadu da e se vrata otvoridti. Meutim, vrata su
neoekivano otvorena, ljudi su odahnuli, kao da su ve na slobodi. Uzani prostor iza zgrade brzo
se napunio. Logorai su urili da to pre zadovolje fizioloke potrebe i da budu spremni za apel.
Udarne grupe bile su na okupu, spremne da pou na apel i na zadatak. Meutim, budnost
nemakih straara, kojih je i ovog puta bilo vie nego uobiajeno, bila je pojaana. Ispred
logorske zgrade bilo ih 12, na balvanu za pukomitraljezom jedan, a s jedne i s druge strane
malog prostora za etnju" iza zgrade bila su po dvojica.

U trenugku najvee koncentracije logoraa na predstojee zadatke, Damnjan Tomn Aca Kockar
i Mia Stanojevi uputili su se jednom straaru i neto mu rekli, a zatim brzo poli prema
kancelariji komandanta logora. Branko Bjegovi je budnim okom pratio njihovo kretanje i kad je
video da su uli kod komandanta logora, jasno mu je bilo sve. Odmah je priao dvojici straara
koji su se nalazili kod severoistonog ugla iane ograde, skopo na njih epao ih za vrat,
privukao jednog do drugog i istog trenutka viknuo Drugovi, izdaja, napred!". Guajui se sa
njima, bacio ih je u icu. Pritrali su Stojan Dragievi Mate, mehaniar i ofer iz Vrnjake
Banje, i ivorad Markovi, student i istaknut lan KPJ, oteli straarima puke i otvorili
smrtonosnu vatru na pukomitraljesca na balvanu, a zatim, povlaei se, i na druge Nemce.
Oistili su i prostor oko klozeta, prebacili puke preko ice i pokuali da se prebace, ali su tu bili
pogoeni.417

Tako je proboj poeo neorganizovano ranije, mimo dogovorenog plana, pre apela, zbog ega su
udarne grupe bile iznenaene, jer su bile ratrkane po dvoritu, a ne na ugovorenim polaznim
poloajima za napad. Nastao je opti mete. Izlaz na kapiju bio je ve pod vatrom. Neko je
povikao: Drugovi ka ice!". Masa se panino ustalasala, pola gore, pa dole, a onda frontalno na
ianu ogradu iza zgrade logora. Zbunjeni takvom masovnom navalom logoraa i uplaeni
njihovom vatrom iz otetih puaka, straari su se povukli u centralni deo dvorita, zauzimajui
zaklone iz kojih su u prvom trenutku neprecizno pucali na logorae. Razoruanjem dva straara
na severnoj strani iane ograde. i likvidacijom pukomitraljesca na balvanu, bio je trenutno
osloboen od vatre severne deo etalita, a povlaenjem zbunjenih straara sa prostora oko
klozeta i juni deo.418

Neki logorai su jurnuli na straare, ali su pokoeni. Kad su uli Bjegoviev povik i prve pucnje
logorai koji su se nalazili na delu etalita iza zgrade i oko klozeta odmah su jurnuli da probijaju
prolaz kroz ianu ogradu. Jedan logora iz Timoke Krajine veto se kao krtica tu provlaio
ispod ice, viui iz sveg glasa: Napred drugovi!". Zatim je naletela itava masa logoraa i pod
njenim pritiskom trostruka ograda od bodljikave ice je probijena iza zgrade kod njenog
severoistonog ugla, prema Gradskom polju, gde jje sada Tehniki kolski centar, a manji prolaz
je probijen iza mukog klozeta. Poto su Jevreji prethodnog dana oistiln sneg oko zgrade, i
nabacali ga prema ianoj ogradi, logorai su to koristili i pokuavali da je preskau frontalno, na
itavoj duini. Neki su iskoristili povoljan trenutak i preskoili ogradu iza kupatila. Svako se
spasavao kako je umeo i znao. No to su bili samo prvi povoljni trenutci za proboj, dok su se
Nemci snali, a onda je otvorena veo.ma snana vatra na uskovitlanu masu logoraa iz svih
automatskih oruja i puaka. Kao kad se roj pela padanjem sa grane rasprti na sve strane, tako
se lopta od ljudske mase talasala i razbijala od vatre oruja isezavajui brzo iz prostora uasa i
pakla ili ostajui pokoena na bodljikavi.m icama", kae jedan svedok.419

Jauci i dozivanje u pomo meali su se sa vatrom oruja, no niko nikome nije mogao da
pomogne. Teei da izbegnu vatru jednih straara, naletali su na vatru drugih i padali pokoeni.
Situacija je postala naroito teka kad je komandant logora uveo grupu straara u logorsku
zgradu, koji su sa stepenita prozora otvorili vatru iz automata i puaka, bacaJui i bombe. Kada
je vatra koncentrisana na probijene prolaze na ogradi, logorai su pokuavali da je preu i na
drugim mestima. Nije lako bilo savladati ni prvi red bodljikave ice visok preko tri ni drugi visok
etiri metra, ni jea visine 1,5 metar postavljenog izmeu njih. Na bodljivakoj ici i po dvoritu,
pored mrtvih i ranjsnih, ostajalo je odslo i obua mnogih koji su u gru juriali da se izvuku iz
smrti.

Situacija je postala jo jezivija kad su na izmaku borbe protiv golorukih logoraa poele da
zavijaju sirene na alarm, dok su oni koji su se probili pokuavali da umaknu preko ledom
oklopljene bare, ostavljajui za sobom krvave tragove, a drugi poslednjom snagom juriali na
bodljikavu icu. Jednog trenutka bila je iskljuena struja, to su mnogi iskoristili da umaknu po
mraku. Alarmirani sirenama stupili su u dejstvo i bugarski vojnici iz susedne kasarne.
Neobateni o emu se radi, stvarali su svojom vatrom zabunu kod Nemaca. Da bi preciznije
gaali logorae koji su beali kroz Gradsko polje, Nemci su snanim reflektorima osvetljavali
itav prostor do Vinika, a naroito oko logora. Zavijanje sirena, rafali automatskog oruja,
prasak bombi i puaka, kazivali su graanima Nia da se tog trenutka deavalo neto znaajno.

Zbog toga to js poremeen plan proboja vrata drugih soba nisu otvorena. Logorai u njima su
odmah shvatili o emu se radi. Priljubljeni na podu da bi se zatitili od metaka, preivljavali su
uase proboja:jauke, dozivanja u pomo, viku Nemaca i pakao vatre iz automata, puaka i
bombi. Od detonacija bombi tresla se itava zgrada. Oekivali su da razjareni Nemci upadnu i u
njihove sobe i pobiju ih. Stari uitelj Velja Trivunac, taoc za sina Duana, partijskopolitikog
radnika SvrljikoNiavskog NOP odreda, uzdisao je i vikao: ,.Uh, ubie nam dscu". Dva
Jevrejika u potkrovlju umrla su od straha. Sahranili su ih sutradan njihovi sunarodnici pored
jezera. Kad je pucnjava poela da jenjava ule su se eksplozije triju bombi u sobi broj 12, kojim
su Nemci pobili bolesne i iznemogle bandite", koji nisu mogli da bee.420

Svedoci ovog juria golorukih logoraa bili su i itelji Nia, ije su se kue nalazile na stotinak
metara od logora. uvi sirene, Bugari iz susedne kasarne su se razvili u borbeni poredak i od
dananje Ulice 12. februar otvorili vatru prema logoru. Blokirali su najblie kue, jsr su smatrali
da partizani odatle napadaju, uhapsili su i odveli nekoliko ljudi.421

Feldkomandanta Botmera, potpukovnika Bartlesena, majora Milsra i Kestera pucnjava je digla sa


veere. Oslukujui je, mislili su da partizani napadaJ'u aerodrom, dok jedan oficir telefonskim
razgovorima nije ugvrdio da se radi o bekstvu logoraa.422 Kada je proboj ve bio zavren,
dojurilo je iz grada nekoliko kamiona feldandarmerije u punoj spre.mi, koja je od Ulice 12
februar irokim frontom preko logora pucajui nadirala dalje prema Gradskom polju, odakle su
kasniJ'e doneli nekoliko pronaenih leeva. Hrabriji graani iz susednih zgrada, ugasivi svetlo u
sobama, mogli su da vide na snenoj belini mnogo Nemaca. Na svaka 2-3 metra oko logorskog
kruga stojao je po jedan sa automatom. okrenut logorskoj zgradi. Nemci su ili od J'ednog do
drugog palog logoraa i iz pitolja ubijali one koji su jo davali znake ivota.

Sutradan, logorai iz drugih soba, neispavani i izmueni neizvesnou i proteklim jezivim


dogaajem, nisu puteni napolje, izuzimajui po dvojica ili trojica iz sobe radi iznoenja kibli.
Meutim, oni su oprezno gledajui kroz ogrebotine na matiranim staklima prozora mogli da vide
stravinu sliku oko bodljikavih ica: delove odela, obue, kape, neko ebe i 48 poreanih leeva.
Sneg je na itavom etalitu bio obojen krvlju. Doli su ef Gestapoa, feldkomandant, ef
Specijalne policije Mirko ivanovi, jedan nediev eii oficir i jo neki oficiri. Bila je to neka
komisija za utvrivanje injeninog stanja. iana trostruka ograda bila je, kao na ratitu, na
dvatri mesta oborena. Posle uviaja, izvedena je grupa Jevreja sa budacima i aovima da iskopa
rake pored bare van iane ograde, gde su u popodnevnim asovima sahranjeni izginuli
logorai.428 Graani koji su imali svoje u logoru, obilazili su tog i sledeih dana oko logora, da
bi, razdirani bolom, iz daljine videli ima li kog ivog.

U toj neravnopravnoj borbi mnogi goloruki logorai nisu otili dalje od bodljikavih ica. Pali su
smru neustraivih Stojan Dragievi Mate, borac Vrnjakog NOP odreda i ivorad Markovi,
partijskopolitiki radnik u Joanikoj Banji i okolini, koji su otetim pukama titili nroboj
drugova. Markovia su videli preiveli sa kaputom u ropcu na ici. Ljubisav orevi
emberlen, sa polomljenom kimom i obijenim bubrezima nije mogao da preskoi icu. Tako su
pali i Stanoje Jakovljevn, stolarski radnik, i Branislav Rajii. lan KPJ, koji su se isticali
hrabrou u Kopaonikom NOP odredu. Mladi gimnazijalac Mihajlo Simi, lan SKOJa, sa
travom kosom i ambicijom da bude operski peva, naleteo je na iuanu cev pored zgrade.
Drugi omladinac, skojevac Mihajlo Pavievi, iz porodice revolucionara, doao je samo do
prvog reda ice.

Pali su Slovenac Rudolf Dolinar i Srbin Stevan Leki, gimnazijalci, skojevci, borci Kopaonikog
NOP odreda, dva dobra druga koji su zajedno otili u borbu, zajedno zarobljeni i dovedeni u
logor i zajedno poginuli. Za njihove divne likove vezana su mnoga lepa seanja preivelih
uesnika proboja. Postupak prema njima u logoru bio je kao prema odraslim logoraima.
Neprijatelj nije tedeo njihovu mladost i detinji izgled. Zajedno su bili u okovima u etnikom
zatvoru. Stevan je bio okovan zajedno sa svojim ocem. Zajedno su morali ii u klozet, zajedno
svuda. Kada se jedan okrene na leaju, morao je i drugi. Brat Stevanov, poznat iz napredkog
radnikog pokreta u Kragujevcu, poginuo je u jednoj borbi protiv neprijatelja.

Kad su jednom Iliju Lekia tukli u logoru, nije pustio glas da ne uje sin, iako su ga tukli
besomuno i do besvesti. A kad su i Stevana golog stavili na sto za tuu ispred logorske sobe i
tukli do iznemoglosti, ni on nije pusgio glas, da ne bi oca raalostio. U logorskoj sobi su jedan od
drugog skrivali bolove. Stevan je bio vedrog duha, spreman za alu. Unosio je tako potrebnu
vedrinu u sobu. Sa tue se vraao veseo. Zagrlio bi i poljubio oca da mu nagovesti skoriji spas,
jer su pripreme za proboj logora bile uveliko u toku. Kad je Hamer i njih dvojicu prozvao za
streljanje, po povratku u sobu je rekao: Ako nas budu streljali, ja u zagrliti tatu i tako emo
zajedno poginuti", a otac je na to rekao: Ako, sine, poginemo onda emo bit zajedno ja, ti i
Bata". Hteo je i da se oprosti sa sinom, nadajui se svakog trenutka streljanju, nata mu je Stevan
rekao: Sluaj, tata, mi neemo dozvoliti da ginsmo kao kukavice pred Nemcima. Mi emo ih
golim rukama napasti, razoruati i njihovim orujem potui. Naiemo se onda na slobodi,
nastaviemo borbu i osvetiti ne samo naeg Batu, nego i mnoge druge koji su pali u borbama".
Onda je priao ocu i poljubio ga. To je uinio i Rudolf Dolinar, koji je ostao u stroju prozvanih
za streljanje iako mu je ponueno da iz njsga izae, jer je eleo da podeli sudbinu svojih
drugova. Ganut njihovim poljupcima, Ilija Leki se osmehnuo, stegao ruku sinu, a zatim i
Rudolfu, rekavi. Znao sam ja, deco moja, skim polazim u borbu. Znao sam da ste vi sivi sokoli
i nepobedivi junaci. Zgazie.mo vabu, biemo na slobodi, osvetiemo Batu i ostzle".424 Dva
dobra druga ostala su na logorskoj ici.

Ne znajui za sudbinu sina, Ilija se probio preko ice, mislei da se i on irobio. urio je da ga
stigne. To isto uinio je i Duan ivanovi, zemljoradnik iz Guevca, iji su sinovi Gradimir i
Vlastimir, preseeni rafalom, ostali na ici.

Stari patriota Vule Vukainovi ostao je u ropcu krvavog lica kod ice u umadijskom odelu sa
plavom anterijom. Pretueni napredni uitelj Brania Jokovi, sa polomljenom kimom, mogao
je samo da se priblii ici i tu je ostao. Blizu njega poginuo je i njegov kolega Todor Stanii.
Borivoje Borko Koci, istaknuti skojevski rukovodilac iz Leskovca, teko je ranjen na ici, ali je
uspeo da doe do sela Miljkovca. No, tamo je kasnije otkriven, ponovo doveden u logor i streljan
na Bubnju. Uitelj Milo Lui, stasit i ponosit mladi, preskoio je icu, ali je odmah zatim
ranjen. Drugovi su ga nosili do pruge. Video je da ne moe ostati u ivotu i zamolio ih da ga
ostave i sebe spasavaju. Drugovi, pobeda je naa, ja ostajem u kolektivu mrtvih", rekao je
opratajui se od drugova. Gonioci su ga nali nedaleko od pruge i doneli mrtvog u logor.
Nadniar, beliki partizan ivojin Milenkovi opa, koji je na sasluanju morao da objanjava
kako je gaao iz puke bez jedne ake na ruci, kidisao je na strau i nije stigao do ice.425

Malo je dokumenata o ovom dogaaju, od kojih su neki samo fragmentarni. Zvanini bilans
proboja Logora na Crvenom krstu, po jednom nemakom kzvetaju od 14. februara 1942.
godine, bio je: 147 zatvorenika logora u Niu pokualo bekstvo, 42 ubijeno, 105 pobeglo, jedan
landesicen straar mrtav".420 U drugom izvetaju pie da se .,12. februara 1942. godine 147
uhapenih pobunilo, provalilo kapiju i pobeglo iz logora. Od toga je 42 lica ubijeno u
bekstvu".427 Komandant kvislinke andarmerije u Niu podneo je 23. februara izvetaj o
bekstvu logoraa u kome su podaci samo delimino tani. Izvetaj glasi:

U logoru u Niu se nalzilo 150 komunista koje je uvala nemaka vlast. 12. februara ove
godine, oko 19,30, jedan nemaki straar sprovodio je 10-15 ksmunista da vre nudu. Ovi su
napali straara, oteli mu puku i ubili ga, a potom otvorili vrata, pa pustili i ostale komuniste koji
su ss dali u bekstvo. Za vreme bekstva nemaki vojnici su otvorili vatru iz puaka i mitraljeza i u
krugu ubili 42, a uspelo da pobegne 102 komunista. Upuene patrole uhvatili su 6, a 96 je
pobeglo".428

Dva dana posle proboja, odnosno 14. februara, Pokrajinsko poverenstvo KPJ u Niu podnelo je
sledei izvetaj: Iz nikog koncentracionog logora iobeglo je 102 zatvorenika, a oko 40 ih je
ubijeno pri bekstvu. To su veinom partizani koji su po nemaki.m propisma trebali uskoro biti
postreljani. Uoi bekstva naredili su im da kopaju aneve. Zatvorenici su shvatili da se za njih
kopaju rake, i odluili su se, bez obzira na opasnost, na bekstvo. Pri bekstvu ubili su 5 nemakih
uvara".429

S obzirom na to da su, i prema nekim izvetajima, patrole sutradan i koji dan posle proboja
logora pronale est poginulih i teko ranjenih, znai da je od 147 logoraa iz sobe broj 12, 40
poginulo na ici, dva dounika su Nemci streljali (Damnjana Tomia i Miu Stanojevia),
estoricu su pronale patrole i vratile u logor, to je ukupno 48 rtava, dok je 99 prokrilo sebi
put do slobode.

Devedesetidevet raskrvavljenih i iscrpljenih logoraa, mnogi bez obue i polugoli, oeali su kroz
debelim snegom pokriveno Gradsko polje, ostavljajui krvave trave iz svojih rana. Trali su da
stignu one koji su odmakli. Poto nisu poznavali teren, orijentisali su se po laveu pasa ka
selima, nadajui se da tamo dobiju vezu sa odredom. Osamnaest tekih ranjenika povlailo se uz
pomo drugova do slobodne teritorije. Teko ranjenog Aleksandra Nikolia drugovi su nosili do
Gra.made. To su bili ogromni napori da se sa ono malo preostale fizike snage to pre umakne
goniocima koje je alarmna sirena digla na noge. Logorai su se ironino podsmehivali njenom
zakasnelom zavijanju.

Uesnici proboja logora, od kojih se najvei broj odluio da nastavi borbu protiv neprijatslja,
znali su da u okolini Nia dejstvuju uglavnom tri partizanska odreda, Ozrenski, SvrljikiNiavski
i Jastrebaki, pa su se tim pravcima i krstali u manjim ili veim grupama. Svaki od njih ima
svoju dirljivu priu o spasavanju iz pakla vatre neprijateljskog oruja, savlaivanju bodljikave
ice, o potresnim scenama pogibije drugova, beanju kroz polja, brda i doline, uspostavljanju
veza sa odredima, priu o nezaboravnom divnom prijemu kod seljaka iz Cerja, Miljkovca,
Kravlja, Kopajkoare, Davidovca i drugih partizanskih sela, o portvovanju simpatizera i
saradnika NOPa, lanova mesnih partizanskih desetina, koji su ih prikupljali i vodili do
partizanskih tabova, smetali u svoje kue, obukli, obuli, nahranili i previjali rane, iako su bili
svesni da su za beguncima upuene potere. Svi lanovi tih porodica bili su angaovani u
pruanju pomoi, nski u dvoritu na strai, drugi su loili vatru, grejali vodu i previjali rane.
Pojatari i vodeniari kuvali su za iznenadne iskrvavljene goste kaamak, davali im mleko i sir i
orijentisali svakog dalje u pravcu koji je eleo, upozoravajui ga kako da izbegne susret sa
neprijateljem. Mnoge od tih patriota i vrsnih saradnika NOPa pobio je neprijatelj u toku NORa ili
su izginuli u borbama, kao to su Dobrosav Vidojkovi, ura Miljkovi, Mladen Dini, Radojko
Tomn, Slavko Stojanovi i jo mnogi iz Cerja i drugih sela.

Najvei broj logoraa kretao se pravcem: Vinik, Kamenica, Hum, Rujnik, Leskovik, Cerje i
Miljkovac. Njih je prihvatio Ozrenski NOP odred. Nakon ispitivanja o dranju u logoru i pre
logora, kojom prilikom su dva izdajnika dobila zasluene kazne, u odred je stupilo 48 logoraa,
dok je nskolicini dozvoljeno da se, po njihovoj elji, probiju do svog kraja. Neke manje grupe su
se kretale preko Komrena, Donje Toponice, Velepolja, Lipovca, Subotinca i Mozgova,
uspostavljajui veze sa partizanima preko tih sela. Manja grupa od 14 logoraa, koja se kretala
preko Rsovca, Beloinja, Zelenog Vrha do Gornjeg Rinja, ili preko Male, Gramade,
Kopajkoare, Davidovca i Buuma, stupila je u SvrljikiNiavski NOP odred. Trojica su prela
Junu Moravu i na Jastrepcu se povezala sa Toplikim NOP odredom. Jedan je otiao u Babiki
NOP odred, a sedmorica su se samostalno probijali i kasnije nastavili ilegalni rad za NOP. Od
onih koji su se probili osam je kasnije ponovo uhapeno i po drugi put dovedeno u logor, od
kojih je pet streljano na Bubnju, a tri internirano u Nemaku i Norveku.430

Prema ukupnom bilansu, 73 logoraa je uestvovalo posle proboja u NOR, od kojih je 33


poginulo u borbama i streljano po otkrivanju, a 18 je dobilo Partizansku spomenicu 1941".431

Proboj Logora na Crvenom krstu 12. februara 1942. godine, organizovan i izveden pod
rukovodstvom komunista i drugih patritota, golorukih logoraa, bsz po.moi sa strane i u vreme
najtee vojnopolitike situacije u Jugoslaviji i celoj Evropi, bno je izvanredan herojski podvig,
koji je nadahgBivao i zraio u mraku te teke ratne 1942. godine. Bio je to svojevrstan amar i
uvreda za naciste, opijene slavom dotadanjih pobeda, tim pre to je podvig izveden i pored
njihove predostronosti, jer su nasluivali da se neto priprema.

Kad su posle proboja u poteru za odbeglim logoraima pole skupatorske i kvislinke jedinice,
rodoljubivi narod bliih i daljih npkih sela i ireg podruja svesno je, sa rizikom po svoje
porodice, prihvatao logorae i, ukazujui im viestruku pomo, povezivao ih sa partnzanskim
odredima, doprinevi tako da se, i pored izdaje, proboj krunie punim uspehom.
Stupajui u Ozrenski, SvrljikiNiavski i Topliki NOP odred logorai su ojaali te dosta
oslabljene odrede u stalnim borbama, da bi zatim zajedno poli iz borbe u borbu i u nove pobede.

392. 36. NOR, HN/1-245.

393. NmN, izj. ike Radovanovia, knj. II.

394. Nikola Ili, Junomoravci u nemakim logorima u Norvekoj 1942-1945, Leskovaki


zbornik, br. VIII, s. 243.

395. NmN, izj. Boginje RistiBajevi, nkl.

399. NmN, izj. Milosava uria, ka. IV.

406. NmN, izj. Duana Tomovia, F 16.

416. Isto.

423. NmN, izj. Ane omi, Slavka Milutinovna, Nikole Velia, nkl. i Jordana Petrovia, knj.
XXI.

425. S obzirom na to da su, i prema nekim izvetajima, patrole sutradan i koji dan posle proboja
logora pronale est poginulih i teko ranje NmN Branko Noica, Biografije uesnika proboja,
rukopis. Poginuli su jo: Ognjan . Aleksandri, Ljubisav R. Kai, Bogdan B. Smiljani,
Stanislav Antonijevi, Milen B. Zdravkovi, Pavle D. Miti, Duan A. Nikoli, Dragan B.
Kovaevi, uro B. KOvaevi, Mladen J. Jonovi, ivojin M. Nikoli Vuko, Milorad. S.
Raki, TrajkoStefanovi, Draa D. Novakovi, Mirko S. Savi, Jovan S. Risti, Dobroca
Brankovi, Milutin Nikoli i Jovan Krsti. Po drugi put su dospeli u logor i streljani: irko P.
Anevi i Veljko Kolainac, dok su Pavle Va, Vidoje M. ari i Jovan Vujisi internirani.

426. NmN, fotokopija dokumenata DOC NR. NORKV-1098 Auscuege

427. AVII, K 41-B, F 1, dok 15/680

428 IaN, Mf, II/482

429 Zb, NOR, I/3-26 od 14. II 1942


Prodor Specijalne Policije I Gestapoa

Prodor Specijalne policije i Gestapoa u partijske i skojevske organizacije u gradovima

Do poetka 1942. godine, kao to je reeno, aktivirale su se mnoge patriotske snage gradova i
sela na borbu za osloboenje zemlje. Na podruju jugoistone Srbije delovale su prema
smernicama CK KPJ Pokrajinsko poverenstvo PK KPJ (za niki, leskovaki i zajearski okrug),
sa seditem u Niu, okruni komiteti KPJ i SKOJa, sa seditima u Niu, Leskovcu i Zajearu,
sreska partijska poverenstva po srezovima, mesni komiteti KPJ u Niu, Leskovcu i Prokuplju,
kolska i meukolska rukovodstva SKOJa, skojevski aktivi u srednjim kolama u Niu.
Leskovcu. Prokuplju, Aleksincu i Beloj Palanci, zatim partijske elije po fabrikama itd.

Sve te organizacije okupljale su veliki broj simpatizera, stvarajui tako baze i oslonac oruanih
partizanskih odreda. Neprijatelj je zato preduzimao sve mere da te snage otkrije, pohapsi i uniti.
U gradu ima vie partizana, nego u umi", konstatovao je u mnogim svojim izvetajima, iz kojih
ss vidi da mu nnje bilo lako da se bori protiv nevidljivih ilegalaca. Iz arhnvskih dokumenata se
vidi da ni Specijalna policija ni Gestapo, sve do ove velike ofanzive policije poetkom 1942.
godine, a za neke i kasnije, nisu znali ko se krije iza ilegalnih imena. Tako su bili u zabludi da je
Mika (Sreten Mladenovi Mika) neki Jakov Baruh, obuarski radnik; Sava (Duan Pua Sava) je
identifikovan kao Sava Kosanovi iz Ogulina, a i kao trba", koji kontaktira na ulici sa
kuririma; Jova (Vasilije Buha) je neko lice iz Nia". ak i u martu, agent Nikola Gubarev, u
izvetaju Specijalnoj policiji u Beogradu, kae da su blii podaci za Miku", Jovu" i Miu"
nepoznati.453

Za vee poduhvate neprijatelja trebalo je da proe nekoliko meseci, dok je kvislinka Kedieva
vlada srpskog spasa" reorganizovala i mobilisala izdajnike snage i smenila upravnike policije,
jer kakav je upravnik, takva je i policija". Da bi zapoela energina" akcija protiv NOPa, trebalo
je kadrovski i brojno ojaati Specijalnu policiju u Niu, elitu policije", sa neogranienim
ovlaenjima, reorganizovati aparat upravne vlasti, uz dovoenje najfaiziranijih kadrova, poev
od okrunih naelnika, pa preko sreskih do predsednika optina, oko kojih e se stvoriti esliki
broj dostavljaa i uhoda.

Dobro pripremljenom akcijom, Specijalna policija i Gestapo su februara 1942. godine prodrli u
mnoge ilegalne organizacije NOP-a u Niu, Beloj Palanci, Prokuplju i Leskovcu, gde su izvrena
velika hapenja partijskih rukovodstava, lanova KPJ i SKOJ-a. Ono to je u Niu poelo
decembarskom provalom i razbijanjem organizovanog rada KPJ, o emu je ve bilo rei,
nastavljeno je februarskom.

Neki podaci za tu policijsku akciju dobijeni su otkriem Specijalne policije u Beogradu, a i od


Ljotievaca i njihovih dobrovoljakih odreda sa terena. Zahvaljujui svojim obavetajcima, koji
su ranije stigli, I bugarski okupacioni korpus je poetkom februara 1942. godine imao neke
podatke o gradskim industrijskim centrima i naseljima u Niu (eleznika kolonija, radnika
kolonija na Crvenom krstu, fabrike i srednje kole), u kojima je bila razvijena aktivnost za NOP.
Bugarski obavetajac je 3. februara podneo izvetaj. dodue ne tako znaajan, o aktivistima
NOPa, u kome spominje i Zdravku Vukovi.454

Poetkom februara 1942. godine doao je iz Beograda u Ni Nikola Gubarev, komesar policije,
sa grupom najboljih agenata,455 sa zadatkom da sa Mirkom ivanoviem, efom Specijalne
policije, i njegovim agentpma organizuje i sprovede akciju protiv komunisa. Dok su Specijalna
policija i Gestapo vrili hapenja i pretrese po kuama. bugarski okupgtorski vojnici su
postavljali zasede na mestima gde bi se moglo oekivati beanje ilegalkih radnika.

Hapenja su poela u noi 10/11. februara u eleznikoj radionici i prenela su se sledeih dana
na ostale fabrike, kole, ustanove i itav grad Ni. Najvei broj je uhapen do 16. februara, kada
je Gubarev podneo izvetaj da je uhapsio 60 iz foruma".456 Uprava grada Beograda dostavila je
19. februara Upravi policije u Niu podatke za jo 17 lica.457 Primenjujui na sasluanju
najsurovije metode i bezobzirnu tuu, koja se graniila sa fizikim i psihikim unitenjem
oveka, agenti Specijalne policije su od zatvorenika koji nisu mogli da to izdre iznuivali
podatke i tako proiravali provalu, te je do aprila 1942. godine u Niu uhapeno oko 150 lica.
lan Pokrajinskog poverenstva KPJ u Niu pisao je 14. februara Pokrajinskom komitetu KPJ za
Srbiju o ovom intenzivno.m obraunu policije sa snagama NOPa, provalama i hapenjima,
sledee:

Ovamo su poele skoro svakodnevne racije i blokade, stalno hapse. Ljotievci i ostalp
petokolonai denunciraju nae ljude. Ovamo je dolo nekoliko gsstapovaca i agenata iz Beograda
i preuzeli su istragu i sasluanja. Situacija je dosta teka".458
Prema arhivsko.m dokumentu Muzeja Stanko Paunovi", koji evidentira hapenje svojih
radnika, uhapeno je u februaru i martu 19 radnika i dva u aprilu.459 Prvi je uhapen Nikola
Gruji, strugar, kandidat za lana KPJ i to nou 10/11. februara, a sledee noi i lanovi MK KPJ
u Niu Aleksandar Stevanovi Zuba i Branislav Mitrovi Nacko, koji su ingernirani u Norveku.
Uhapeni su skoro svi lanovi KPJ i sekretari partijskih elija.460

U Mostovskoj radionici aktivno je za NOP radilo 12 radnika, a uhapeni su samo Borivoje


Nnkoli, sekretar elije KPJ, i ivota Marjanovi Pana, lan KPJ, koji su se izvrsno drali to je
onemoguilo hapenje ostalih radnika.461

U Pejievoj liviici izvrena su takoe velika hapenja. Preduzee je bilo blokirano, osu.mnjieni
radnici su pozivani jedan po jedan u kancelarije direktora i vlasnika fabrike Pejia, hapeni i
odvoeni u Specijalnu policiju, gde su ih sasluavali Gubarev i drugi agenti. Meu hapenima
nalazili su se i Jovan urakovi, sekretar elije KPJ i svi lanovi i kandidati za lanove KPJ i
skojevci. Kao i pohapeni iz ostalih fabrika i oni su, posle 17 dana muenja i sasluavanja,
prebaeni iz zatvora u Duanovoj ulici u Logor na Crvenom krstu.462 Prema dva spiska
Specijalne policije u Niu je uhapeno jo 33 lica raznih zanimanja.463

Uhapeno je i oko 20 geometara iz geodetskih sekcija nikog, svrljikog i belopalanakog sreza,


koji su se od prvih dana ustanka ukljuili u NOP. Napredni rad njihove Moravske sekcije
Geometarskog udruenja oseao se u godinama pred rat, naroito u selima u kojima su od 1938.
godine vrili katastarsko premeravanje zemlje. Sredinom februara 1942. godine uhapen je
geometar Petar Stankovi, kod koga je prilikom pretresa naen spisak geometara koji su koristili
naprednu literaturu. Posle dvatri dana poelo je hapenje, tako da se do kraja februara vea grupa
geometara nala u zatvoru Specijalne policije iz kojeg su prebaeni u logor po nareenju
gestapovaca Brandta, o emu govori izvetaj policije od 6. marta 1942. godine. Nadzornik
policijske strae i agent Janko Pukmajstor izvestio ]e da kod poslednje sedmorice uhapenih na
dan 26. februara nije prilikom pretresa naao nita. Geometra Petra Radovia su uhapsili u
Graanskoj bolnici, gde je bio radi operacije ira. Prebacili su ga u zatvoreniko odeljenje
bolnice i vezali lancima za krevet da ne bi pobegao, to su inili i sa ostalim u tom odeljenju, a
kasnije su ga oterali u logor i internirali u Norveku, odakle se nije vratio.464 Zbog saradnje sa
geometrima uhapen je i doteran u logor i arko Jovanovi, uitelj iz Ostrovice, kod koga su
prilikom pretresa nali zabranjene knjige. Gubarev je traio da mu se odmah donese taj dokazni
materijal.465
U Trgovakoj akademiji u Niu, koja je prednjaila u naprednom pokretu, uhapeno je devet
skojevaca. Neko je odao Branislava Janjia Brkija, koji je poznavao skojevce iz Trgovake
akademije. On nije na sasluanju mogao da izdri teror agenata, pa su ti skojevci uhapeni na
osnovu njegovog sasluanja u policiji. Uhapeni su jedan skojevac i etiri skojevke, uenice
Zanatske kole, iji je rad u NOPu bio vezan za Trgovaku akademiju. Kasnije je uhapena i
Miroslava Savi, koja je bila u bekstnu.466 Sve te skojevke ostale su u logoru vie od godinu
dana, za koje preme su bile svedoci gestapovske tiranije i mnogih prozivanja i izvoenja na
Bubanj radi streljanja.

Zahvaljujui dobrom dranju uhapenih skojevaca iz Trgovake akademije, izuzimajui


Branislava Janjia, zaustavljena je dalja provala. Ti deaci i devojice sa kikicama, akim
keceljama i kapama, ispoljili su veliku vrstinu na sasluanju. Agent Svetolik Sveta Popovi, koji
je skojevki Miroslavi Popovi na tuom ozleene delove tela stavljao sneg, priao je na suenju
posle rata kako su zatvorenike naizmenino tukli Nikola Gubarev i ura Bogdanovi Novak,
agenti Specijalne policije iz Beograda, pevajui" im njihove omiljene partizanske pesme.467
aljui svakodnevno telegrame i poternice za hapenje Gubarev je jednu poslao u Jagodinu,
traei da se uhapsi i sprovede u Ni Vojislav Micki, koji se tamo sklonio 468

Specijalna policija nije mogla da prodre u rad skojevske organizacije u Srednjotehnikoj koli,
zahvaljujui izvrsnom dranju Miloradz Aleksia, sekretara skojevskog aktiva u toj koli. On je
podneo strahovite muke, ali nije odao ni jednog druga. Nije se vratio iz internacije u Norvskoj,
tamo je umoren, a drugovi su zadrali u seanju njegov svetao lik. Marta 1942. godine, ljotievci
V dobrovoljakog odreda upali su jo jedanput u Sredljotehniku kolu i uhapsili grupu uenika
sa elektroodseka, zlostavljajui ih u mranom, vlanom i zaguljivom zatvoru u enskoj
gimnaziji, ali su ih posle izvesnog vremena pustili u nedostatku dokaza.

Skojevska organizacija u tri gimnazije spasena je od prodora Specijalne policije zahvaljujui


dobrom dranju Sime Dinia, svrenog uenika gimnazije i lana meukolskog skojevskog
rukovodstva. Agenti su ga stavljali na najtee muke, ali je on prezrivo odbijao da ita kae o
skojevskom radu. Veo njegovog utanja spasio je od provale skojevske organizacijs Prie i Druge
muke i enske gimnazije. I Dini se nije vratio iz internacije u Norvekoj, tamo je likvidiran.

U prolee 1942. godine sprovedeno je u logor jo desetak rodoljuba, od kojih su neki intsrnirani
a neki streljani na Bubnju.469
U Hronologiji oslobodilake borbe naroda Jugoslavije 1941-1945 se kae da je 10. februara
1942. godine Specijalna policija u Niu izvrila provalu partijske organizacije i do kraja februara
uhapsila 150 aktivista, meu kojima i lanove MK KPJ. Deo podataka o hapenju u Niu vidi se
iz jednog zvaninog policijskog izvetaja. Nikola Gubarev, ef IV odseka Uprave grada
Beograda, koji je u Ni doao po zadatku kao izaslanik Ministarstva unutranjih poslova, podneo
je jedan hvalisavi izvetaj kvislinkim i okupatorskim institucijama, Ministarsgvu unutranjih
poslova, Gestapou u Niu i Beogradu, upravniku policpjs u Niu, efu Specijalne policije u
Beogradu i Okrunom naelstvu u Niu o svome radu i otkriima, navodei poimenino u dugom
spisku sve uhapene, sa stepenom aktivnosti u pokretu (lan KPJ, lan SKOJa, simpatizer i sl.).
Po tom Gubarevljevom nalazu, od po tom spisku uhapenih Nilija (iveih u Niu) bilo je 33
lana KPJ, 36 lanova SKOJa (od kojih mu je est umaklo u umu") i pet simpatizera, uz
napomenu da je otkrio OK KPJ (to nije bilo tano), MK KPJ, Reonskn komitet, Biro eleznike
radionice, aktive i mesne narodnooslobodilake fondove. Jo jedan hvalisavi izvetaj poslao je
Gubarev 6. marta Ministarstvu unutranjih poslova sa 17 imena uhapenih, to znai da je samo
prema ta dva spiska u Niu bilo uhapeno 91 lice, od kojih su neki streljani na Bubnju, a najvei
broj interniran u Norveku i Nemaku.470

Dobipi takav potpun i sreen spisak sa podaci.ma, Gestzpo je na nemakom jeziku zvanino
dostavio Upravi policije, odnosno Specijalnoj policiji u Niu, spisak onih lica koja po naredbi
policije bezbednosti i slube sigurnosti i.maju biti privedena u koncentracioni logor". Sauvana
su tri takva spiska o primopredaji zatvorenika izmeu Specijalns policije i Uprave nemakog
koncentracionog logora, od kojih je jedan datiran 24. februara, a druga dva od 11. marta.471

U zoru 24. februara 1942. godins iz logora su odvedene jevrejske ene sa malom decom na
Sajmite, gde su likvidirane, o emu je ve bilo rei, a na njihovo mesto, ve u podne, dovedeni
su novi zatvorenici. Prva grupa od 30 Nilija iz februarskih hapenja, sa podrobnim podacima u
spisku, snrovedena je tog dana u logor. Bila je to potresna slika kada su ti mladi ljudi izvedeni iz
zatvorskih soba Uprave policije u Duanovoj ulici i postrojeni u malom dvoritu zatvora. S jedne
strane su bili mukarci, a s druge ene. Agenti policije su se rastrali po hodnicima i sobama da
izvre nemako nareenje. a fsldandarmi u punoj ratnoj sprsmi ispunili su dvorite, dok je na
ulici brujao motor kamiona sa ciradom. Uz uobiajenu viku i pourivanje ukrcavani su u kamion
ovi skojevci od 15 do 17 godina. Mnogi od njih bili su od velike tue nadu vena lica, sa
modricama i ranamz po telu i glavi, neki su se sa oteenim tabanima jedva kretali.

Tu scenu su posmatrali roditelji zatvorenika, koji su svojima doneli hranu. Zaridale su majke.
Panika i uzbuenje zahvatili su sve irisutne, jsr je itav grad dobro zapamtio velika februarska
streljanja i nemilosrdnost gestapovaca. Smatralo se da opet vode na streljanje. Za kamionom su
potrale majke, oevi. Uz pla, molbe, povike i kletve da im ostave decu, kamion se izgubio
Duanovom ulicom. Njegovo kretanje, sa napregnutom panjom, pratili su zatvorenici pod
ciradom da bi ocenili gde ih vode, na Bubanj ili u Logor na Crvenom krstu. Laknulo im je kada
je kamion na sadanjem Trgu JNA skrenuo desno, to je znailo da ih vode u logor, u trenutno
produenje ivota i novu neizvesnost.472

Ovu grupu je 24. februara predao u logoru agent Specijalne policije Novak Bogdanovi. Na
spisku koji se zavravao imenima nikih skojevki, stavljena je napomena da su predmeti,
oduzeti od zatvorenika, predati od agenta srpske policije Novaka Bogdanovia ajnzackomandi,
SSobsrarfireru Erihu". Na kraju, kao to je uobiajeno prilikom primopredaje, levo je bio potpis
pomenutog srpskog" policajca, a desno oberarfirera Eriha.47,1 Takav je postupak
primopredaje zatvorenika uglavnom bio tokom itavog rata.

472. NmN, izj. Tihomira Nikolia i drugih logoraa iz Nia, knj. XXVII.

473. IaB, UGB, Spec. pol., IV, br. 116 i 116a/4.

Logor je u to vreme bio skoro prazan. Posle uobiajene torture, pretresa, stajanje uza zid enske
su zatvorene u sobe na spratu, a mukarci u prizemlju. Dr Velizar Pijade, koji je pomagao
rasporeivanju i smetaju novodolih, hrabrio ih je da se ne plae, jer su i pre njih u tim sobama
bili ljudi. Bila je to ujedno aluznja na sudbinu onih koji dolaze u logor, aluzija i na sopstvenu
sudbinu, kakva je bila i svih njegovih sunarodnika tih dana.474 Tako je logor poeo ponovo
svakodnevno da se puni.

Fsbruarskomartovska hapenja oteala su dalji rad NOPa u Niu. Uspeh policije bio je i
posledica nekonspirativnosti u radu nekih komunista, poneenih optim poletom ustanka tokom
1941. i poetkom 1942. godine Provali je doprinelo i slabo dranje pojedinaca na sasluanju u
Specijalnoj policiji, koja je usmerila otricu svoga rada na otkrivanje rukovodeih foruma, a
naroito na elezniku radionicu u Niu. Mesni komitet KPJ u Niu prestao je da funkcionie jer
su njegovi lanovi bili u zatvoru, a sekretar Miroslav Stojanovi Janko, student Ekonomske
visoke kole u Beogradu, bio je ranjen 15. februara u sukobu sa policijom i prenet u bolnicu.
Pokuaj da bude osloboen preduhitrili su gestapovci, koji su ga sproveli u logor, a zatim u
Beograd, da bi ga kasnije streljali na Jajincu. Pokuali su da ga pokolebaju, poto mu je majka
bila Nemica, a on im je odgovorio da je pre svega komunista.475 Ovim hapenjem likvidiran je i
Partijski biro u eleznikoj radionici. Za Ilijom Krstiem utim, lanom OK SKOJa, Gubarev je
poslao poternicu, jer ga policija nije nala u Novom Selu, gde je stanovao sa porodicom. Tragali
su i za njegovim ocem, izbeglicom Jeftom Krstiem, koji se takoe sklonio iz sela. Gubarev je
traio da mu se hitno dostavi fotografija utog.478 Meutim, uti se ve prikljuio Toplikom
NOP odredu.

Uporedo sa gubljenjem slobodne teritorije, koristei podatke uhapenih iz Nia i od dezertera iz


odreda, sreski naelnik i agenti Specijalne policije prodrli su u organizaciju NOPa i u Beloj
Palanci. Prvo su uhapeni Branko Milovanovi Ciga, sekretar skojevske organizacije i Jovan
Nikoli, uenik VII razreda gimnazije iz iflika, a zatim i Velimir Zlatanovi, lan KPJ, student
Ekonomskokomercijalne kole, Milorzd Stamenkovi, lan KPJ, Aleksandar Cvetanovi Bela,
skojevac, koji je odravao vsze sa OK KPJ Ni. Bilans te policijske akcije 5. marta 1942. godine
i narednih dana bio je hapenje 32 lanova KPJ i SKOJa i saradnika NOPa, koji su predati
Specijalnoj policiji. Iz dva spiska Specijalne policije vidi se da je po jednom predato logoru 11, a
po drugom 19 uhapenih, za koje su dati podaci o lanstvu u KPJ i SKOJu. Dvojica su streljana
na Bubnju, etvorica putena, a ostali internirani u Norveku i Nemaku.477

Aleksinac i Prokuplje su takoe bili zahvaeni hapenjima. U izvetaju PKu KPJ za Srbiju od 7.
marta 1942. godine je, pored ostalog, stajalo i ovo: .,Pre nekoliko dana izvrena su masovna
hapenja aka i naih simpatizera u Prokuplju i Aleksincu".478 U Aleksincu su ljoti

476. IaB, UGB, Spec. pol. br. 116, s. 88.

evci uhapsili i tukli u kasarni oko 50 uenika gimnazije i Uiteljske kole, ali pored velikog
teora, dolaska efa Specijalne policije ivanovia i beogradskog agenta Bearevia, nisu ih
predali Specijalnoj policiji. Radi zastraivanja tukli su pred njima uhvaene partijskopolitike
radnike i terali ih da gledaju le ubijene partizanke Jelene Lele Popovi, uiteljice iz
Aleksinca.479

U Prokuplju situacija je bila drukija. Posle dolaska Bugara 9. januara 1942. godine, povlaenja
partizanske ete i povlaenja mnogih partijskih kadrova u duboku ilegalnost, reakcija je poela
da die glavu, naroits u martu, posle nekih uspenih akcija okupatorskokvislinkih formacija
protiv partizanskih odreda. Bugari su 16. februara 1942. godine uhapsili lana KPJ Svetislava
Budia, krojakog radnika, Dragojla Dragojlovia, lana MK SKOJa i skojevce Petra
Stankovia, maturanta gimnazije, Radomira Jovanovia, krojakog radnika, i Branka Jezia koji
je odao policiji mnoge saradnike NOPa. Uhapen je i Andon Vasiljevi Grk, pekarski radnik i
lan KPJ. Kvislinko Ministarstvo unutranjih poslova je ve 13. januara 1942. godine
raspolagao podacima da su ovi i jo neki, koji su kasnije uhapeni, duhovni voi saradnici u
glavnom komunistikom centru".480 Bugarska straa ih je sprovela u Ni i predala Specijalnoj
politici, a ova posle sasluanja nemakom logoru.

Krajem februara sluajno je uhvaena i sprovedena u Logor na Crvenom krstu supruga Konrada
ilnika, beogradska aktivistkinja Milica uvakovi, studsntkinja filozofije, jedan od osnivaa
asopisa ena danas". Policiji je rekla da se zove Jovanka Popovi. Bila je u drugom stanju.481
U logor je snroveden i Vidak Milovi, lan KPJ, krojaki radnik iz Rastovnice.

Nove impulse za velika hapenja dao je poetkom marta Petar Kunovi, insisktor beogradske
Specijalne policije, koga je kvislinko Ministarstvo unutranjih poslova uputilo u Prokuplje da
reorganizuje upravnu vlast i da sa ljotievcima, Gubarevom i Boiem ugui NOP u tom gradu.

U cilju zastraivanja Bugari su 17. marta uhapsili 12 poznatih graana Prokuplja. Sproveli su ih
u Logor na Crvenom krstu, ali su nakon nskoliko dana pski puteni na intervenciju predsednika
nike optine Jovana emerikna, koji je lino doao u logor, a posle izvesnog vremena puteni
su i ostali.482

Po poverljivoj naredbi ministra prosvete Velibora Jonia od decembra 1941. godine, u svim
srednjim kolama su uenici evidentirani i kategorisani po kriterijumu o nacionalnoj
pouzdanosti", na osnovu ega su Nemci i policija hapsili nepouzdane". Jedno takvo hapenje
izvreno je poetkom marta 1942. godine, to se vidi iz izvetaja direktora prokupake gimnazije
Ministarstvu unutranjih poslsva od 3. aprila iste godine. Uhapeno je sedam skojevaca, uenika
VII i VIII razreda,483 koji su, nakon sasluanja u Specijalnoj policiji u Niu, sprovedeni u Logor
na Crvenom krstu u kojem su ostali do upuivanja u Zavod za prinudno vaspitanje omladine u
Smederevskoj Palanci, poetkom 1943. godine.

Oliveru Nestorovi, ija su braa i sestre bili u partizanima, doterali su u logor sa majkom Jelom.
Doterali su i skojevku Julijanu Risti sa majkom Milicom i bratom Borivojem, a Paraskevu
Stankovi kao taopa za ker Branku, partizanku. Te i druge plemenite i hrabre majke bile su vie
nego majke svim uhapenim skojevkama, koje su hrabrile, govorep im: Vi ste mlade i deca,
vas nee streljati". Uhapena je i dovedena u logor Bsra Sokolova, a kasnije i Dobrila Raki,
profesori prokupake gimnazije. Njihovi uenici bili su ponosni to su u logoru zajedno sa
svojim profesorima. Sokolova, roena sestra narodnog heroja Mike Mitrovia Jarca, kada je
putena iz logora nastavila je rad po liniji NOPa u Beogradu, gde je ponovo uhapena, odvedena
na Banjicu i kasnije strel.ana.484 Do sredine te godnne uhapeno je u Prokuplju i doterano u
logor oko 30 lica, od kojih su mnogi internirani u koncentracione logore u Evropi, a samo je
nekoliko puteno kui.485

U drugoj polovini aprila u Prokuplju i okolini uhapeno je 29 lica. Tada je uhapena sa lanom
ligitimacijom na ime Kosare Popadi, izbeglice iz Dervente, Julija Delere, sekretar MK KPJ
Prokuplja, koja je stanovala u kui starog komuniste Lazara Dedijera, pod izgovo rom da pomae
njegovoj erki Radmili u krojakim poslovima. Uhapena je i Kristina Kovaevi, koarska
radnica iz Beograda, koja je bila upuena u Prokuplje na partijski rad, pod imenom Milica
Jovanovi, izbeglica iz Skoplja. Agenti Spscijalne policije su bili veoma radosni tim lovom", za
kojim se tragalo svuda u Beogradu. Krajem aprila obe su sprovedene u Beograd, a 14. maja
1943. gsdine izvedene iz logora na Banjic i streljane.488

Uz pomo ljotievaca, obavetajna sluba Nemaca, Bugara i Specijalne nolicije obraala je


posebnu panju i na Leskovac kao sedite partijskih rukovodeih foruma. Kvislinko Novo
vreme" izvetava 26. februara 1942. godine o hapenju u Lsskovcu: Cela organizacija je
otkrivena prilikom pokuaja njenih nekoliko lanova da u centru grada onesposobe za upotrebu
jedan autokar (autobus) srpskih odreda. Intsnzivnom istragom dolo se je u trag itavoj
organizaciji bandi, pa se broj uhapenkh popeo na preko 20 osoba." U izvetaju se kae da su u
toj akciji uestvovali uhapeni Slobodan Grubii Boda, Gojko Caki, Svetozar Deni i Vojin
uri, gimnazijalac. Bili su to skojevci koji su dobili zadatak od Partije da unite taj autobus
SDS. Agenti Specijalne policije su neke podatke za hapenje dobili i na sasluanji.ma, koristei
svojs oprobane najsurovije metode za iznuivanje priznanja, kakve su primenjene i nad
uhapenim Mihajlom ivkoviem uuranom i Grubppem. U logor su dovsdeni i Vojin
Petrovi, lan KPJ, ore Stankovi, stolar i lan KPJ i drugi. Ukupno je dovedeno oko 30
saradnika NSPa. U jednoj beleci Specijalne policije imenovan je deo uhapenih Leskovana od
23 lica, od kojih je 11 predato nemakom logoru u Niu, a 12 puteno kui. Dvojica iz ove grupe
zatvorenika streljani su na Bubnju, a ostali su internirani u nemake logore u Norvekoj i irom
porobljsne Evrope.487

486. IaB, 1U142/22 k 388/34; ene Srbije u NOB, Nolit, Beograd, 1975. (dalje ene Srbije u
NOB).
Od ena uhapena je Stajka Gregori, siromana pralja, koja je svoju kuu stavila na rasiolaganje
za sastanke sa fabrikim radnicima i za sklanjanje partijskih funkcionera. Doterane su u logor i
druge ene meu kojima i Vida Narandi, Ana Jurii, Olga Janei-Jelai, lekar, koja je leila
ranjene i bolesne partizane Babikog NOP odreda i ijeg su oca, profesora Gimnazije u
Leskovcu, etnici zaklali.488 Iz zatvora u Leskovcu dovedena je i napredni student Novka
Vuksanovi, koja e u logoru bntn dugo svsdok faistike tiranije, sve do interniranja poetkom
1943. godine.

kole u Leskovcu bile su u to vreme pretvorene u zatvore i kasarne za bugarsku vojsku, SDS,
etnike i Ljotieve Beloubarae".489

Likujui zbog provala i hapenja, kvislinka tampa je donosila hvalisavs lanke radi
zastraivanja naroda. Novo vreme" je 13. aprila 1942. godike pisalo da su posle napornog rada
policije pohapeni svi vaniji funkcioneri i lanovi partije u Niu (oko 100), Beloj Palanci i
Prokuplju (po 30) u Leskovcu (oko 30).490 Zastraujue su delovale fotografije uhapenih iz tih
mesta, objavljene upadljivo u kvislinkim listovima Ponedeljak" i Novo vreme", sa krupnim
propagandnim naslovima preko itavih strana o unitenju partijskih orgznizacija i njihovih
foruma. Cilj je bio demoralisati narod, a time onemoguiti delovanje partizanskih odreda na
irokom podruju jugoistone Srbije. Specijalna policija je okrutnim metodima sasluanja
dolazila do mnogih nodataka, ali je mnoge i frizirala da bi dokazala" da je obezlavila NOP.
Tako je Novo vreme" uoi februarskih hapenja objavilo da je uhapeni privatni inovnik iz
Leskovca priznao i to da je zavrio revolucionarni kurs u Maarskoj i da je doao u Ni da bi,
pored ostalog, ubio Dragiu Cvetkovia.

Zbog svega toga je i pismo lana Pokrajinskog poverenstva od 23. marta 1942. godine bilo
ispunjeno zabrinutou. U njemu se kae:

Ovde se nastavljaju hapenja. Za najmanju sumnju i denuciranje hapse, a posle alju u ovdanji
logor, pa zatim transportuju dalje. Specijalna policija na elu sa Gubarevom i dalje je ovde i
govori se da e ostati ovde za stalno. Strah i panika je zavladala kod simpatizera zbog terora. a
naroito posle hvalisanja tampe o uspesima u Beogradu i o tome kako su u tragu za svim
ostalim, kako znaju i prate sve koji ma i najmanju uslugu ine komunistima Mi razbijamo
shvatanje Pre nekoliko dana su pohapsili preostali dso aktiEista srednjokolaca i neke blinje
simpatizere koji su nam bili od koristi".491
Iosls ovih hapenja laknulo je raznim kvislinzima i okrunom naelniku u Niu, koji to izraava
u svom izvetaju od 1. aprila 1942. godine: Otkrivanjem komunistike organizacije u Niu i
hapenjem angaovanih lica za sada je otklonjena opasnost teroristike akcije u gradu i okolini.
Stalnim motrenjem na sva sumnjiva lica nastojae se da se njihov rad onemogui".492

Situacija na terenu postala je odista veoma teka. Trebalo je prikupiti i ohrabriti preostale snage,
pa zatim obnoviti i dalje razvijati itav rad NOPa. Na tom zadatku je intenzivno radio
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, angaujui nove kadrove, koji e uloiti ogromne napore da
se plamen ustanka i revolucije ponovo razbukte.