1

Metodi~ki priru~nik za crkvenoslovenski jezik

Crkvenoslovenska azbuka

, ,

, U, ,

, ,
()

, ,
h()

, T, t

, , e ,

, ,

S, s ,

, ,

I, i
i e ()

,
e

, ,
(h)

, ,

, Z, z
(- )

O, o, ,

W, w X, x
()

, P, p

, F, f

, V, v

 2

Upotreba i izgovor slova

1) !2, [] !2 se pi{e na po~etku re~i, a u sredini i na kraju re~i: !1;
2) 2, - [] 2 se pi{e ispred suglasnika, - ispred samoglasnika i ispred suglasnika u
re~ima stranog porekla: 5, 5-, -1;
3) +2, [] +2 se pi{e na po~etku, a u sredini i na kraju re~i: +25-, 5;
4) 2, [] se pi{e na po~etku, a u sredini i na kraju re~i: 1w, ;
5) \, , w2 [] se pi{e u sredini i na kraju re~i: , 5; \ obi~no na po~etku:
\2
7 , \1; w2 u re~ima sa predlogom w2: w25-, u stranim re~ima: -2w5, w5-, u
slo`enim re~ima: \5, 5\7;
6) v[], v5[] v se upotrebqava u re~ima stranog porekla posle , slovo v se
izgovara kao []: 5v, u ostalim slu~ajevima kao [] i pi{e se sa dijakriti~kim znakom: v2-5,
v5;
7) f[], k[], j[] se upotrebqavaju samo u re~ima stranog porekla: f5w,
2k5, jw5;
8) s[] se upotrebqava u slede}im re~ima i od wih izvedenih: s, s5-, s5, s,
s5, s-5, sw, s5, kao i broj 6 s7.

Dijakriti~ki znaci
1) O{tar akcenat (oksija, akut) ( 5) stavqa se na sve slogove osim na posledwi: 5, 5,
5-, 5, 2k-5, 5
2) Te`ak akcenat (varija, gravis) ( ) - stavqa se na posledwi slog: , , .
3) Perispomena (cirkumfleks)( 4) se koristi za razlikovawe jednine od mno`ine (dvojine):
5w 4, ali !25 5, 5 4, ali 5 .
4) Spirit ( 2) se stavqa iznad po~etnog samoglasnika re~i: 25-, \27.
5) ( 1) (spirit + o{tar akcenat) upotrebqava se ako akcenat pada na po~etni
samoglasnik re~i: 1w, 1, \1, 1
6) Apostrof ( 3) (spirit + te`ak akcenat) stavqa se kada je samoglasnik sa spiritom
posledwi u re~i (a i prvi): 3, 3, 3.
7) Titla. Iznad re~i koje ozna~avaju naro~ito po{tovane pojmove se stavqa titla. Postoje dve
vrste titli: a) prosta titla ( 7): 7, 7, 7 i b) slovna: slovo-titla ( 9), glagol -titla
=0 , dobro-titla( 6), on-titla( 8), rci-titla( 0): 9, 6, !2v= -, 20 , 85.
( )

8) Pajerak se upotrebqava umesto () na kraju predloga ili u sredini re~i izme|u

suglasnika (umesto tvrdog znaka): 5, 5, 5.

Na ikonama
7 fy7 [ Mh/thr tou= Feou= ] 7 7- (Mati Bo`ija)
Na Spasiteqevom oreolu \2 w1 [o( wn] 5 (Su{ti, Onaj koji jeste)
 3

Brojevi
osnovni: redni:
7 !25, -, - 5, -, -
7 , -, - 5, -, -
7 -, , - 5-, --, --
7 5, -, - 5, -, -
!7 5 5, -, -
s7 5 5, -, -
7 5 5, -, -
7 \1 \25, -, -
f7 5 5, -, -
-7 5 5, -, -
7- !25() 5, !25
7- 5() 5, 5
7- 5() -5, 5
7- 5() 5, 5
!7- 5() 5, 5
s7- 5() 5, 5
7- 5() 5, 5
7- \25() \25, \25
f7- 5() 5, 5
7 5 5
7 5() 5
7 5() 5
7 5 5
k7 5 5
\7 5 5
7 \1 \25
7 5 5
7 5
7 5 5, 5
7 5 5
y7 5 5
7 w5 5
7 w5 5
j7 w5 5
? \2w5 \25
7 w5 5
/7 5 5
/7 5 5, 5
/7 5 5
/7 \1 5 \25 5
/-7 (10.000)
/7 w5 (100.000) //7 w5 (1.000.000)
 4

Li~ne zamenice
1. lice 2. lice 3. lice(pokazne zamenice)
Jednina
mu{ki r. sredwi r. `enski r.
N.
1 \1 (3) \2 (!3) \2 (3)

G. !2w !2w !2
D. , , !2 !2 !1
A. , , , !2, 3 !3 3
I. 5 5 5 1 1 !1
L. ()5 ()5 ()5
Mno`ina
N. \2 \2 \2
G. 5 5 1 1 1
D. 5 5 3 3 3
A. , 5 , 5 3, 3 3 3, 3
I. 5 5 1 1 1
L. 5 5 ()5 ()5 ()5
Dvojina
N. \1 \1, \1 \1
A.
G. L. 5 5 !2 !2 !2
D. I. 5 5 1 1 1

Fonetika
Samoglasnici: predwi / zadwi red

,
, g, # , , (@)
h
 5

Palatalizacija (umek{avawe)
I palatalizacija je promena , , ispred samoglasnika
predweg reda (, , , h, ): u5 u, 5 , h5 h, u5
u5() i t. d.

II palatalizacija je promena , , ispred h i koji vode

poreklo od diftonga (od oj, aj): 5 5, 2 5h; 5, 2 h;
`; i t. d.

III palatalizacija je promena , , posle h i koji vode

poreklo od diftonga, ali ne ispred suglasnika i samoglasnika zadweg i sredweg reda (, ,
, , ): 5 - , 5 - 5, 5 - .

Gubqewe , (redukovanih)
U jakoj poziciji , ; u slaboj poziciji i se gube.

Jaka pozicija Slaba pozicija

1. ispred sloga s poluglasnikom u
slaboj poziciji: , h
2. u prvom akcentovanom slogu:
, ,
1. na apsolutnom kraju re~i: ,
,
2. ispred sloga sa bilo kojim
samoglasnikom, osim samih , :
, #
3. ispred sloga s poluglasnikom u jakoj
poziciji:

Poreklo samoglasnika.
Monoftonzi (potpuni samoglasnici) diftonzi
h (spoj dva nepotpuna samoglasnika)
NM K K K
a, o
e, o
PO L L L a, o, e

 6

Diftonzi
Povezanost diftonga sa suglasnicima Povezanost diftonga sa
samoglasnicima
Diftong + suglasnik Diftong + samoglasnik
a, o h a, o (j)
, o (na kraju re~i) , o (j)
a, o (e ) a, o , ,
[]_ []
[] []
[]_ []
[] []
[h] (o) _ (j)
[] (o) (j)
[h] _ #
Difton{ki spojevi spoj samoglasnika sa ili
ispred suglasnika i na kraju re~i ispred samoglasnika zvuci spoja su
dva nepuna zvuka su se spajala u jedan zadobijali samostalno zna~ewe
, , , + m n , , , + m n , ,...
, , , + m n j , , , + m n , , ,
// //u

// //

// //

/j/ () // ()

#//@
# @, u @, @.
--u, -u, --, ()-#- istog korena (koren //)
crkv. slov. izgled: u, 1u, 5, 5( 1)

Poreklo j (jote)
1) j se ume}e izme|u dva samoglasnika: Juda, Judeji.
Umetnuto j se smewuje sa : , ; j
(#), .
2) Od ispred samoglasnika:
- + j ; - +
j ( nastavak glagola jedn. 1. l.)
- + j 5; - + j
5 (- sufiks trpnog participa sada{weg vrem.).
 7

Suglasnik sa j
+ j 5 5
+ j 5 5
+ j 5 25 25
+ j 5 5 5

+ j 5 u 5 u
+ j 5 u 5 u

+ j 5 5 5 5
+ j 5 5 5 5-
+ j u5 u u5 +25

+ j u5 uu uu,
25 25 u
+ j m 5 5m 5
+ j m h5 hm h
, + j m u5m5 (-), u5m5 (-)

, + j m 5 mu, 5 mu, 25 2mu
, + 5 5-, 5 5

Uzajamno delovawe dva suglasnika

U slu~aju uzajamnog delovawa dva suglasnika ispada prvi.
*5 u5 (-u), 55(-),

5 5\1 (-), 5 5 (-),

(-: ) 5 (-),

h5 h5(h-) h5 (h-),

+25 5u(-u)

Glagol
Klase glagola
Infinitiv (neodre|eni oblik) glagola predstavqa re~ni~ki oblik: 5,
25, 5, 5, 5, 5, 5.
Ifinitivna osnova se dobija odbijawem nastavka - od glagola: , 25,
5, 5, 5, 5, 5.
Osnovu sada{weg vremena predstavqa glagol u sada{wem vremenu u 3. licu jednine
bez nastavka: () , , , , .
 8

Odre|ivawe klasa glagola

Osnova infinitiva Osnova sada{weg vremena
I klasa na suglasnik -//
(), () , , ,
(), ()
II klasa () //
, , , ,
III klasa na samoglasnik j //
, , (j), (j),
(j)
IV klasa , ,
, , , ,
V klasa , , , ,

Sada{we vreme
5 5 5 5
Jednina
1. 5
2. 5 5 5 5
3. 5 5 5 5
Mno`ina
1. 5 5 5 5
2. 5 5 5 5
3. 5 5 5 5
Dvojina
1. 5, 5, 5, 5,
2. 5, 5, 5, 5,
3. 5, 5, 5, 5,
Nastavak h u `enskom rodu u dvojini je karakteristi~an za sva vremena.

Budu}e vreme

Prosto budu}e vreme

Ne razlikuje se od sada{weg vremena, osim po vidu. Budu}e prosto se obrazuje od
glagola svr{enog vida, a sada{we od nesvr{enog: 5 , ; 5
5, 5 i sl. Promena je ista kao i u sada{wem vremenu.
 9

Slo`eno budu}e vreme

Obrazuje se uz pomo} infinitiva punozna~nog glagola i li~nog oblika pomo}nog
glagola (1, , ). Na primer: !2 1 4 -4 5;
5 5, 4 1 5 5 !2.

1. 1 1 1,
2. 1 1 1,
3. 1 1 1,

Aorist
Pro{lo svr{eno. Obrazuje se od infinitivne osnove uz pomo} li~nih nastavaka.

Na samoglasnik Na suglasnik
jednina mno`ina dvojina jednina mno`ina dvojina
1. , ,
2. osnova , ,
3. osnova , ,
, 5
jednina mno`ina dvojina jednina mno`ina dvojina
1. 5 5 5, 5 5 5,
2. 5 5, 5 5,
3. 5 5, 5 5,
Kod glagola II klase sufiks se ne gubi, ako mu prethodi samoglasnik: 5
5, 5 5; a ako datom sufiksu prethodi suglasnik, onda je mogu}e
obrazovawe aorista i sa sufiksom i bez wega: 5 5, 5.

Imperfekt
Pro{lo trajno. Izra`ava radwu koja je data u odnosu prema drugoj radwi, osnovnoj
(izra`enoj, po pravilu, aoristom): 5 2 1 5 4 w5w: 25, -
5, 5, 5, 5, 5.

Obrazuje se od infinitivne osnove i sufiksa ( posle mekih) +li~ni

nastavci. Sufiks () se uvek ~uva: 5 5, 5 5
, 5 5; ako se infinitivna osnova zavr{ava na (), onda
dolazi do stapawa: 5 5, 5 5 ..
 10

5 5 5 5 1
jednina
1. 5 5 5 5 5 !1
2. 5 5 5 5 5 !1
3. 5 5 5 5 5 !1
mno`ina
1. 5 5 5 5 5 !1
2. 5 5 5 5 5 !1
3. 5 5 5 5 5 !1
dvojina
1. 5 5 5 5 5 !1
2. 5 5 5 5 5 !
3. 5 5 5 5 5 !1

Promena pomo}nog glagola biti

sada{we vr. prosto budu}e aorist aorist imperfekt
svr{. v. nesvr{. v.
jednina
1. !1 5 5 5 5
2. !2 5 5 () 5
3. !1 5 5 () 5
mno`ina
1. !2 5 5 5 5
2. !2 5 5 5 5
3. 5 5 5 5 5
dvojina
1. !2, 5, 5, 5, 5,
2. !2. 5, 5, 5, 5,
3. !2. 5, 5, 5, 5,
 11

Perfekt
Pro{lo svr{eno vreme. Zna~ewe: To je svima dobro poznato, to je neosporna
~iwenica. Perfekt ne imenuje radwu kao proces, ve} konstatuje samu ~iwenicu radwe,
podvla~e}i objektivni karakter date radwe: *w5 +1w 5 !1 5;
1 5 7 7
5 .

Obrazovawe:
Particip na + 5 u sada{wem vremenu.
Particip na se obrazuje od infinitivne osnove dodavawem sufiksa i
nastavaka za rod: 5, . , 5 5, 5
, 5. Koristi se za obrazovawe slo`enih vremena.

jednina mno`ina dvojina

1. !1 !2 !2,
2. 5, , !2 !2 4, !2.
3. !1 5 !2.

Pluskvamperfekat (davnopro{lo vreme)

Davnopro{lo vreme ozna~ava radwu u pro{losti koja je prethodila drugoj radwi u
pro{losti. * 5 5 v5 5 5 5 5 ? 5
5 5, 1 5 5.

Obrazovawe: particip na + 5 u aoristu ili imperfektu.

.
Svr{eni vid
jednina mno`ina dvojina
1. 5 5 5,
2. 5, , 5 4, 5,
3. 5 5,
Nesvr{eni vid
jednina mno`ina dvojina
1. 5 5 5,
2. 5, , 5 5 4, 5,
3. 5 5 5,
 12

Zapovedni na~in
Obrazovawe: osnova sada{weg vremena + suf. --, --.

jednina mno`ina dvojina

2-, 2-u5
1 1 1 (-)
2 2 25 25 (-)
3 2
m, -u5
1 5 5 (-)
2 5 5 (-)
3

h5, 5
1 5 5 (-)
2 5 5 5 (-)
3 5
5-, 5-
1 5 5 (-)
2 5 5 (-)
3

Pogodbeni na~in
Obrazovawe: particip na + 5 u aoristu svr{enog vida.
Na primer:1 ? -5 5 5, -5 +1w 5 .
jednina
1. 5, -, - 5 5, -, - 5
2. 5, -, - 5, -, -
3. 5, -, - 5, -, -
mno`ina
1. 5 5 5
2. 5 5 5
3. 5 5 5
dvojina
1. 4, - 5, -h 4, - 5, -h
2. 4, - 5, -h 4, - 5, -h
3. 4, - 5, -h 4, - 5, -h
 13

@eqni na~in
Obrazovawe: + glagol u obliku sada{weg vremena ili prostog budu}eg.

U samostalnim re~enicama ima zna~ewe zapovednog na~ina (neka): 7

5 1
: -5 9- : 5 5 . U zavisnim re~enicama ima
zna~ewe `eqe, ciqa (da): 1 5m, 5 5 h; 5,
; ... +25, .

Imenice
Pravopisne osobenosti pade`a (za sve promenqive vrste re~i)
U pade`ima dvojine i mno`ine se radi razlikovawa ovih od pade`a jednine koji se
podudaraju s wima u osnovama i sufiksima re~i umesto stavqa w, umesto stavqa !, a
gde nema ovih samoglasnika stavqa se perispomena ( 4); na primer: 5 5
instrumental jednine i 5 w5 dativ mno`ine; 5 5
instrumental jednine i 5 !5 dativ mno`ine; !25 5 nominativ
jednine i 5w 4 genitiv mno`ine. (U slu~aju da u re~i postoji i obi~no se
pretpostavqa w.)
U nastavcima mno`ine genitiva w, ! i dativa w, ! pisawe w i
! je obavezno.
U re~ima sa osnovom na {u{tavi suglasnik zbog razlikovawa pade`a u dvojini i
mno`ini upotrebqava se umesto ; u mno`ini se obi~no pi{e u akuzativu i
instrumentalu, a u nominativu i vokativu, iako se i sre}e, ali se ~e{}e upotrebqava
perispomena ( ) 4 , w ili !: 5 4 nominativ i vokativ, 5 5
akuzativ i instrumental.
I deklinacija
Re~i mu{kog roda na , (na s refleksom umek{avawa); sredweg roda na , .
Tvrda promena Meka promena
jednina
N. 5- - 5- 5- 5-
G. - - - 5- 5-
D. -u5 -u - 5- 5-
A. - - - 5- 5-
I. -5 - -5 5- 5-
L. -h -h - 5- 5-
Voc. 5- - - 5- 5-
mno`ina
N. -5 5- -(--) - 4-
G. -5(-) 55- -5 -5 -!5
D. -5 -5 -!5 -!5 5-!
A. - (-5) 5- -(-5) - 4-
I. - 5- -(-) 5- 4-
L. -h5 5-h - -5 5-
 14

Dvojina
N. A. -4 -h4 -4 5- 4-
V.
G. L. -u4 !-u -4 5- 4-
D. I. -5 -5 -5 5- 5-

Tvrda promena na grleni suglasnik Me{ovita meka promena na -

Jednina
N. u5- \1- 5- 5--
G. u5- \1- 5- 5--
D. u5-u \1-u 5-u 5--
A. u5-() \1- 5- 5--
I. u5- \1- 5- 5--
L. u5-h \1-h 5- 5--
V. u5- \1- 5-u 5--
Mno`ina
N. u5- \1- 4-(--) 5--
G. u-5 \2-5 -5 5--
D. u-5 \2- -!5 5--!
A. u5- \1- 5- 5--
I. u5- \1- 5- 5--
L. u5-h \1-h -5 5--()
Dvojina
N. V. A. u4- \1- 4- 5!--
G. L. u4-u \1-u 4-u 5!--
D. I. u5- \1- 5- 5--

Tablica odnosa meke i tvrde varijante imeni~ke promene

ako je u - - - -h - - (u - (ne u - (u
tvrdoj vokativ instrumentalu instrum.
promeni mn.). mn.)
u)
onda je u - (posle - - - - -h -
mekoj suglasnika) (posl
promeni - (posle e
{u{t
samoglasnika) avih
i c)
 15

II deklinacija
Imenice `enskog i mu{kog roda na , .

jednina
Tvrda promena Meka promena Me{ovita
prom.
N. - u- - u-- 1-
G. - u- - u-- 1-
D. -h u-h - u-- 1- (h)
A. -u u5-u 5- u-- 1-u
I. -5 u-5 -5 u--5 1-
L. -h u-h - u-- 1-
V. 5- u- - u-- 1-
Mno`ina
N. V. !- u5- 5- u--4 1-
G. 5- u5- 5- u5-- (-5) 1-
D. -5 u-5 -5 u--5 1-
A. !- (-) u5- 5- u--4 (-5) 1- ()
I. -5 u-5 -5 u--5 1-
L. -5 u-5 -5 u--5 1-
dvojina
N. A. !-h u5-h !- u--4 1-
G. L. !-u u-u !5- u--4 1-u
D. I. -5 u-5 5- u--5 1-
 16

III deklinacija
Re~i `enskog i mu{kog roda na (mu{ki rod je bez refleksa umek{awa).
jednina
`enski rod mu{ki rod
N. 5h- u5-
G. 5h- u-
D. 5h- u-
A. 5h- u5-
I. 5h-- u-5
L. 5h- u-
V. 5h- u5- (-)

Mno`ina
N. V. 5h- u--
G. 5h- u--5 (-5)
D. 5h- u-!5
A. 5h- u-4
I. 5h- u-
L. 5h- u-55
Dvojina
N. A. V. 5h- u-4
G. L. 5h-- u--
D. I. 5h- (-) u-
 17

IV deklinacija
Re~i ~ija se osnova zavr{ava na biv{i diftong.

mu{ki r. sr. r. `enski r.

jednina
N. 5- 1 5-
G. 5- 1- 5-
D. 5- 1- 5-
A. 5- 1 5-
I. 5- 1- 5--
L. 5- 1- 5-
mno`ina
N. 5!- (--) 2- !5-
G. 5-- 25- -5
D. 5-! 1-! (-) 5-
A 5!- 2- !5-
I. 5- 2- 5-
L. 5- 1- 5-
dvojina
N. V. 5!- 1!- !5-
G. L. 5- 2- !5--
D. I. 5- (-) 2-5 (-5) 5-
Imenice sredweg roda u lokativu mno`ine se pi{u sa -: 2 5, 2
\25.
 18

Promena zamenica

Meka promena:
mu{ki r. sred. r. `enski r.
jednina
N. 5 g
G. gw g
D. gu g5
A. 5, g g
I. 5 g5
L. g5 g5
mno`ina
N. 4 4
G. 5
D. 4
A. 4, 5 4 4, 5
I. 5
L. 5
dvojina
N. A. 4
G. L. !5
D. I. 5
 19

Tvrda promena
mu{ki r. sredwi r. `enski r.
jednina
N. 5 5g, 5,
G. w
D. u 5
A. 5, 5g, u5, u5
I. h5 5
L. 5 5
mno`ina
N. -5 () 4, 4 5, 4
G. h5
D. h4
A. 5, h5 4, 4 5, 4, h5
I. h5
L. h5
dvojina
N. A. 4 h, 4 h
G. L. w5
D. I.. h5

Po mekoj varijanti se mewaju: 5, 5, -5, -5, g5, , -5, h5,

, 5, 5; po tvrdoj 1, \1, \1, 5, 5, -5 (5),
-5 (5), !25, 5, 5, , h5, .

Pridevi
kvalitativni 5 5, 5 h5, 5
odnosni -5 \1, 5 5
prisvojni 7 7-, 9, 25
Kratki pridevi (obrazovawe)
tvrda varijanta meka varijanta
mu{. r. - h- - u-
`en. r. - h- - u-
sred. r. - h- - u-
 20

Promena kratkih prideva (imenska promena)

Tvrda promena
jednina
mu{ki rod sredwi rod sredwi rod
N. u5- u5- u5-
G. u5- u5- u5-
D. u5-u u5-u u5-h
A. u5- (-) u5- u5-u
I. u5- u5- u5-
L. u5-h u5-h u5-h
V. u5- u5- u5-
mno`ina
N. V. u5- u4- u4-
G. u4- u4- u4-
D. u4- u4- u4-
A. u4- (-) u4- u4-
I. u4- (-) u45- (-) u4-
L. u5- u- u5-
dvojina
N. A. V. u4- u4-h u4-h
G. L. u4-u u4-u u4-u
D. I. u5- u5- u5-
 21

Meka promena
jednina
mu{ki rod sredwi rod `enski rod
N. 5- 5- 5-
G. 5- 5- 5-
D. 5- 5- 5-
A. 5-(-) 5- 5-
I. 5- 5- 5-
L. 5- 5- 5-
V. 5- 5- 5-
mno`ina
N. w5- w5- w5-
G. 5- 5- 5-
D. w5- w5- w5-
A. w5- (-) 5- w5-(-)
I. w5- (-) w5- (-) w5-
L. 5- 5- 5-
dvojina
N. A. w5- w5- w5-
G. L. w5- w5- w5-
D. I. 5- 5- 5-

Dugi pridevi (obrazovawe)

tvrda varijanta meka varijanta

mu{. r. += +=- u+=u-
`en. r. += +#= u+=u
sred. r. += += u+=u

Obrazovawe: zamenice + pridev u kratkom obliku;

U promeni je dolazilo do jedna~ewa samoglasnika, a onda i do slivawa:

+!>>>w

++!>++>+>u i t. d.
 22

Promena dugih prideva (zameni~ka deklinacija)

Tvrda promena

jednina
mu{ki rod sredwi rod `enski rod
N. V. u5- u5- u5-
G. u5-w u5-w u5-
D. u5-u u5-u u5-h (-)
A. u5- (-) u5- u5-u
I. u5- u5- u5-
L. u5-h u5-h u5-h (-)

mno`ina
N. V. u5-- u4- u4-
G. u5- u5- u5-
D. u4- u4- u4-
A. u4- (-) u4- u4- (-)
I. u5- u5- u5-
L. u5- u5- u5-
dvojina
N. A. V. u4- u5-h u5-h
G. L. u4-u u4-u u4-u
D. I. u5- u5- u5-
 23

Meka promena
jednina
mu{ki rod sredwi rod `enski rod
N. V. 5-- 5- 5-
G. 5-w 5-w 5--
D. 5-u 5-u 5-
A. 5-- (-) 5- 5-
I. 5- 5- 5-
L. 5- 5- 5-
mno`ina
N. V. 5-- 4- 4--
G. 5- 5- 5-
D. 5- 5- 5-
A. 4-- (-) 4- 4-- (-)
I. 5- 5- 5-
L. 5- 5- 5-
dvojina
N. A. V. 4- 5-- 5--
G. L. 4- 4- 4-
D. I. 5- 5- 5-
 24

S osnovom na {u{tavi suglasnik

jednina
mu{ki rod sredwi rod `enski rod
N. V. 5m-- 5m- 5m-
G. 5m-w 5m-w 5m--
D. 5m-u 5m-u 5m-
A. 5m-- (-) 5m- 5m-u
I. 5m- 5m- 5m-
L. 5m- 5m- 5m-
mno`ina
N. V. 5m-- 4m- 5m-
G. 5m- 5m- 5m-
D. 5m- 5m- 5m-
A. 5m- (-) 4m- 5m- (-)
I. 5m- 5m- 5m-
L. 5m- 5m- 5m-
dvojina
N. A. V. 4m- 5m-- 5m--
G. L. 4m-u 4m-u 4m-u
D. I. 5m- 5m- 5m-

Obrazovawe stepena pore|ewa

-5- -
u-5- u u-
5-- -
h -5- --h
() -5- -()-h
-5- --
 25

Pridevi koji obrazuju stepene pore|ewa od drugih osnova:

m. r. sr. r. `. r.
5- 5-- 5-, - 5-
5--- 5- 5-
5m-- 5m-, 5m- 5m-
5m--- 5m- 5m-
5 u5-- u5- u5-
u5-- u5- u5-
-5 +1-- +1-, +1- +1-
+1-- +1-, +1- +1-
5 --5 5- 5-
5-- 5- 5-
s5 5-- 5-, -h55 5-
5-- 5- 5-
 26

Participi
Aktivni particip sada{weg vremena
Obrazovawe
Osnova sada{weg vremena + sufiksi - um- (-m-) ili -m-(m) za glagole IV
klase.
I: , 5 u5m-; , 5 u5m-; , 5
u5m-, , 5 u5m-; 5, 5 5um-
II: u5, 5 u5m-; 5u, 5 5um-
III: h5, h_g h5m-; 5, ~ 5m-,
5, #~ (5) 5m-
IV: 5, 5 5m-; h5, 5 5m-, 5, 5
5m-; 5, 5 5m-; 5, 5 m-.

Nastavci nominativa jednine

infinitiv m. i sr. r. `. r.
I 5 u5m
II 5u 5um
III 5 5m
IV 5 5m
V 25 25 1um
m. i sr. r. `. r.
I, II, V - -um-
III - -m
IV - -m- (-m-)

Nastavci kratkih i dugih aktivnih participa sada{weg vremena

mu{. r. sredwi r. `enski r.
kratki -, -, -um- -, -, um- -um-
dugi -, - -um- -um-
 27

Aktivni particip pro{log vremena

Obrazovawe: infinitivna osnova + suf. -()-, -()-.
infinitiv m. i sr. r. `enski r.
Na suglasnik
5 5
5 5
5m 5 5
5m 5 5
1 5
5 5 5
5 5 5

Na samoglasnik
5 5 5
5h 5h 5h
5 5 5
IV klasa ( u j ispred ())
5 5 5
25 25() 25
5 5 5
^u5 ^u5m ^u5m
5 5 5
 28

Kratki i dugi nastavci aktivnih participa pro{log vremena

mu{. r. sred. r. `enski r.

kratki -, - -, -;-, - -, -
dugi -, - -, - -, -

Promena kratkih aktivnih participa sada{weg vremena (imenska promena)

mu{ki r. sredwi r. `enski r.

jednina
N. `, -5m- -, -5m- 5m-
G. 5m- 5m-
D. 5m-u 5m-
A. 5m-, - 5m- 5m-u
I. 5m- 5m-
L. 5m- 5m-
mno`ina
N. 5m- w5m- 5m-(-)
G. 5m-
D. 5m-
A. m-, - w5m- 5m-, -
I. 5m-
L. 5m-
dvojina
N. A. w5m- 5m-h 5m-h
G. L. w5m-u
D. I. 5m-
 29

Promena kratkih aktivnih participa pro{log vremena

mu{. r. sredwi r. `enski r.
jednina
N. 5h 5h 5h-
G. 5h- 5h-
D. 5h-u 5h-
A. 5h- 5h- 5h-u
I. 5h- 5h-
L. 5h- 5h-
mno`ina
N. 5h- 4h- h-()
G. 5h-
D. 5h-
A. 5h, 4h- h-,
I. 5h-
L. 5h-
dvojina
N. A. 4h- 5h-h 5h-h
G. L. 4h-u
D. I. 5h-
 30

Promena dugih aktivnih participa sada{weg vremena (zameni~ka promena)

mu{ki r. sredwi r. `enski r.
jednina
N. 5 5m- 5m-
G. 5m-w 5m--
D. 5m-u 5m-
A. 5m-- () 5m- 5m-u
I. 5m- 5m-
L. 5m- 5m-
mno`ina
N. 5m-- 4m- 5m-
G. 5m-
D. 5m-
A. 5m- (-) 4m- 5m- (-)
I. 5m-
L. 5m-
dvojina
N. A. 4m- 5m-- 5m--
G. L. 4m-u
D. I. 5m-
 31

Promena dugih aktivnih participa pro{log vremena

mu{ki r. sredwi r. `enski r.
jednina
N. 5h 5h 5h
G. 5h-w 5h--
D. h-u 5h-
A. 5h-- () 5h- 5h-u
I. 5h- 5h-
L. 5h- 5h-
mno`ina
N. 5h-- 4h- 5h-
G. 5h-
D. 5h-
A. 5h- (-) 4h- 5h- (-)
I. 5h-
L. 5h-
dvojina
N. A. 4h- 5h-- 5h--
G. L. 4h-u
D. I. 5h-

Trpni particip sada{weg vremena

Obrazovawe: osnova sada{weg vremena + sufiksi:
I (V) --; III -- (-~-); IV --
` 5, -, -; -, -, -
5, -, -; -, -, -
5m 5, -, -; -, -, -
h5 h5, -, -, -; -, -, -
5 5(~), -, -; -, -#, -
5 5(~), -, -; -, -, -
5 5(~), -, -; -, -, -
5 5 (~), -, -; -, -, -
5 5, -, -; -, -, -
5 5, -, -; -, -, -
5 5, -, -; -, -, -
5 5, -, -; -, -, -
1 25, -, -; -, -, -
h5 h5, -, -; -, -, -
 32

Trpni participi sada{weg vremena 3. i 4. klase sa sufiksom -- , -- u

nominativu i akuzativu jednine imaju nastavak - zbog razlikovawa od oblika 1. l.
mno`ine: , u, ali ; na pr.: *95 u5 5 25,
5 -2u5 7.

Trpni participi pro{log vremena

Obrazovawe: infinitivna osnova + sufiksi:
-- posle -, -h
+25 +1, -, -; -, -, -
5h 5h, -, -; -, -, -
-- ispred suglasnika u IV.
5, -, -, -; -, -, -
5h 5h, -, -, -; -, - -
5m 5, -, -, -; -, -, -
5 5, -, -, -; -, -, -
5 5, -, -, -; -, -, -
5 5, -, -, -; -, -, -
-- posle -, -h, -, -, -u u re~ima sa osnovom jednakom korenu.
5, 5; h5; 5, 5; 5, 5; w2u5...

Nepromenqive vrste re~i

Predlozi
I. 5 zbog, obi~no dolazi posle re~i na koju se odnosi: * 5
5 ? 5 1 5.
II. h5 (radi, za) uvek dolazi iza re~i na koju se odnosi:
5 5 h5 ^ 7 -5.
III. ponekad se upotrebqava kao predlog: 5
u4 4.
IV. hw se ponekad pi{e kao dve re~i: 5 !1vh
5 h5w !2.
V. u zna~ewu za: 5 h; posle: -5 5
5u.
VI. ^, od: 5 ^5 9 ^ 5; !25 ^ 5.
 33

VII. w2 ima nekoliko zna~ewa:

) u: w2 5h 5 !2 h5
) u svoje ime: w2 h 5
) s: w2 5h 5 !1 w25 w25
) preko, posredstvom: w2 5h h5h 25 h5
) pri, uz: 2 5 +25 w2 5h 5.

Veznici
1m 1) ako, 2) iako, 3) li, 5 jer, zato {to
ili
h5 radi toga, zato 5 dok
5 zato 25 ali
zato {to +3 stoga, tako
i ne

Re~ce
+1w pa, ba{, upravo !2 zar

Uzvici
~u|ewe w3, w3 uveravawe !1
`alost +2, 1 prekor +2

Prilozi
vremena:
5 uvek 5 ponovo
+2 jo{ ne 5 uvek
ubudu}e posle
mesta:
5 ovamo ?5 odakle
25 ovamo 1 drugde
1 kuda gore
5 kamo 5 dole
na~ina:
1- odmah 25 (5) tajno
5 mo`da, mogu}e je 5 uzalud, bez razloga
uzroka: 5 zbog ~ega, za{to
osobine: 5 lepo, pristojno
+1 boqe
koli~ine: !25 koliko
!25 svaki put
 34

Kvalitativni prilozi za razliku od odgovaraju}ih kratkih prideva u sredwem

rodu imaju na kraju umesto slova , , : 5, 5 su pridevi,
5, 5 prilozi.

Zna~ewa re~i 1w
1w je mnogozna~na re~. Osnovna zna~ewa su slede}a:
1. 1w je veznik sa uzro~nim zna~ewem. Prevodi se re~ima jer, zato {to, stoga:
5 * 5 5 2 w25- 5 5 2 5, 1w
5 7. q25 9 ? w5 5
5- 5 . %w 5 2 5: 5 5 2 5.
2. posle glagola 5, 5, 5, 5 i sli~nih 1w
uvodi zavisnu re~enicu sa zna~ewem dopune i odgovara na{im veznicima {to i da: * 1-
5 -47 7 5 1w 5w -5 5 , 1: -
4 5 65 5;. q25, 1w 5 1 7 75-
?5 .
3. 1w ima poredbeno zna~ewe; na srpski se prevodi re~ima kao, nalik i sl.: *
1- ? , 5 5 7, 2 7 1w 5, 5 5.
G5 +* 4, 1w 5 5 2 5.
4. Veznik 1w(1) uvodi zavisnu re~enicu sa zna~ewem posledice, pritom je
glagol u zavisnoj re~enici u infinitivu, a logi~ki subjekat je izra`en imenicom ili
zamenicom u dativu. Prevodi se 1w u tom slu~aju veznikom tako da: * +25 ,
1 5 3 7: !1 -; * 5 5 5
5: w5 5 5, 1w +2 5 !2.
5. Ako re~ 1w stoji ispred broja, onda mo`e da ima zna~ewe oko, pribli`no:
5 1, 1w 5 5.
6. 1w uvodi direktni govor i u prevodu se izostavqa: * 5 !2 5,
7: 1w 5 !1, 5 5 5.
 35

Bibliografija
1. Jeromonah Alipije (Gamanovi~). Gramatika crkvenoslovenskog jezika, M., 1991.

2. A. A. Pletwova, A. G. Kravecki, Crkvenoslovenski jezik, M., 1996.

3. G. A. Haburgajev. Staroslovenski jezik, M., 1986.

4. M. B. Popov. Uvod u staroslovenski jezik, Sankt-Peterburg, 1997.

5. N. Karinski. Hrestomatija staro-crkvenoslovenskog i ruskog jezika. 1:

Najstariji spomenici, S.-Peterburg, 1911.