SEMINARSKI RAD

Tema: Hidraulicne prese

Student: Prof:
Popovic Aleksandar 68/15 Dr. Dragan ivkovi
SADRAJ

1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . 4
2. Osnovna fizika svojstva fluida. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . 5
3. Statika fluida. . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . 6
4. Presa i vrste presa. . . . . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 7
4.1. Vretenasta runa presa. . . . . . . . ... . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . 7
4.2. Tarna (frikcijska) presa. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . 8
4.3. Vretenaste hidrauline prese. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 8
4.4. Vretenaste elektrine prese. . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . 9
4.5. Mehanike kolenaste prese. .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 9
4.6. Mehanike ekscentar prese . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 11
5. Hidraulina presa .... . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 12
5.1. Nain rada prese. . . . ... . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
5.2. Hidraulina presa sa klipovima u istoj horizontalnoj ravni. . . . . .. . . . . . . .. . . . . . 14
6. Hidraulina presa za briketiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
6.1. Hidraulina presa za briketiranje obojenih metala HPBOM-200 . . . . . . . . . . . . . . 15
6.2. Hidrauline prese za Briketiranje HJP 80 . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . 18
6.3. Hidrauline prese za Briketiranje Tip HTP - 200 . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
7. Hidrauline maine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
7.1. Radne hidrauline maine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
7.2. Karakteristike radnih hidraulinih maina . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
7.3. Motorne hidrauline maine . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
8. Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . ... . . . .. . . . . . . . . . . . 23
9. Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .... . . .. . . . . . . . . . . 24

2
POPIS slika

Slika 3.1. Odreivanje hidrostatikog pritiska

Slika 4.1. Vretenaste rune prese

Slika 4.2. Tarna (frikcijska) presa

Slika 4.3. Vretenasta hidraulina presa

Slika 4.4. Vretenaste elektrine prese

Slika 4.5. Princip rada kolenaste prese

Slika 4.6. Princip rada mehanike ekscentar prese

Slika 4.7. Mehanika ekscentar presa

Slika 5.1. ema hidrauline prese

Slika 5.2. Hidraulina presa sa klipovima u istoj horizontalnoj ravni

Slika 6.1. Presa za Briketiranje

Slika 7.1. Principijelne skice tipova turbomaina

Slika 7.2. Injektor

3
 1. UVOD
Savremena poljoprivredna tehnika ne moe da se zamisli bez velikog broja razliitih gasova i
tenosti koji se koriste u radu maina ili ureaja (vazduh, voda, ulje za podmazivanje,
hidraulino ulje, gorivo...) ili se pak pomou maina obavlja neka tehnoloka operacija sa
fluidima (voda, vazduh, zatitna sredstva...). Zbog ove injenice potrebno je poznavanje dela
fizike u kome se prouavaju tenosti i gasovi.

Tenosti i gasovi se u fizici nazivaju jednim imenom fluidi. Deo fizike u kome se prouavaju
fluidi naziva se mehanika fluida. Mehanika fluida je jedna od najstarijih nauka nae
civilizacije. Da bi se prouavanje mehanike fluida sistematizovalo i olakalo definisani su
razliiti modeli materije (fluida), koji su sluili naunicima da objasne fizike pojave. Ipak,
najee se u klasinoj mehanici fluida koristio model, po kome se smatra, da je fluid
materija koja je neprekidna (kontinualna), pa je prema tome fluidni prostor potpuno
ispunjen. Tako definisani model je doprineo objanjenju velikog broja fizikih pojava koje se
odnose na tenosti i gasove.

Hidraulika je deo mehanike fluida koja se bavi nestiljivim fluidima. ta to znai? Nestiljivi
fluid je idealizovani fluid, koji ima takvu osobinu da mu se ne menja zapremina pod dejstvom
spoljnih sila. Takvi fluidi u prirodi ne postoje. Meutim, najvei broj sluajeva u praksi je
takav da se zapremina fluida ne mijenja u znaajnijoj mjeri. To se odnosi na skoro sve
sluajeve tenih fluida u mainama i ureajima. Kada su gasovi u pitanju, takoe se u praksi
najee javljaju sluajevi kada su promene pritiska male, tako da se uz malu greku moe
smatrati da se njihova zapremina, praktino, ne menja. Iako re''hidraulika'' potie iz grkog
jezika (hidro voda), ovaj historijski naziv je ostao da vai bez obzira to se u savremenoj
mehanici fluida odnosi i na tenosti i na gasove.

Treba istai da savremene poljoprivredne mane i ureaji skoro uvek imaju u sebi ili oko
sebe fluide koji su bitni za rad. Na primer, dizel motor je nezamisliv bez sledeih fluida:
gorivo, ulje za podmazivanje, rashladna tenost, vazduh, ulje u filteru za vazduh i produkti
sagorijevanja.

Veliki znaaj fluida namee potrebu da inenjeri poljoprivrede poznaju osnovne zakonitosti
hidraulike zbog boljeg razumijevanja rada poljoprivredne tehnike.

4
 2. Osnovna fizika svojstva fluida

Fluidi su materije koje karakterie veliki broj razliitih osobina. Ukratko e se objasniti neke
od vanijih osobina.

Gustina je osobina koja je bitna za sve materije, a samim tim i za fluide. Klasina fizika
gustinu definie na sljedei nain:

= (/3 )

gde je: m (kg) masa fluida, a V (m3) njegova zapremina.

Viskoznost je osobina koja je posledica athezionih sila u fluidu. Prilikom kretanja estica
fluida jednih u odnosu na druge javljaju se sile koje se tome suprotstavljaju. Mera tog
suprotstavljanja (otpora) je viskoznost. Viskoznost je razliita za pojedine fluide. Tenosti
imaju mnogo veu viskoznost od gasova. Viskoznost je vrlo bitna osobina od koje zavisi
kretanje fluida. Ako je viskoznost vea potrebno je uloiti vie energije za kretanje.
Viskoznost je veoma vana i kod maziva. Konstruktori maina preporuuju ulja odreene
viskoznosti, to u eksploataciji treba da se potuje, jer e u protivnom doi do nepravilnog
rada i kvara maine.

Stiljivost je osobina fluida koja pokazuje koliko se pod dejstvom spoljnih sila (pritiska)
menja njegova zapremina. Stiljivost se izraava na sledei nain:

1
= (1 )
0

gde je:
V (m3) promena zapremine fluida pod dejstvom promene pritiska,
p (Pa) promena pritiska fluida koja izaziva promenu zapremine i
Vo (m3) poetna zapremina fluida.

Pored navedenih osobina postoji veliki broj drugih osobina koje su bitne za rad maina, kao
to su: temperaturno irenje, kapilarnost, napon pare, povrinski napon itd.

5
 3. Statika fluida

Statika fluida je dio mehanike fluida u kojoj se prouavaju zakoni mirovanja fluida.
Hidrostatika je deo hidraulike u kojoj se prouavaju zakoni mirovanja nestiljivih fluida.
Hidrostatiki problemi koji se najee rjeavaju u poljoprivredi su povezani sa skladitenjem
tenosti u rezervoare, statikim problemima u navodnjavanju i odvodnjavanju, hidraulinim
cilindrima, hidraulinim presama,problematikom plovnih objekata itd. Zakon statike fluida
primenjen u gravitacionom polju zemlje izraava se na sljedei nain:

= () (3)

gde je:
g (m/s2) ubrzanje zemljine tee,
(kg/m3) gustina fluida i
h (m) rastojanje posmatrane take od slobodne povrine fluida (dubina).

Ako je u pitanju tenost jednaina (3) se koristi za izraunavanje hidrostatikog pritiska u bilo
kojoj taki u tenosti. Za ilustraciju primene jednaine statike fluida moe se posmatrati
sluaj prikazan na slici. Hidrostatiki pritisak tenosti u taki A (primer) se izraunava po
sljedeoj jednaini:

= () (4)

a apslutni (ukupni) pritisak u taki A dobija se sabiranjem pritiska na slobodnoj povrini

tenosti i hidrostatikog pritiska:

= + = + (5)

Na slian nain moe se odrediti pritisak u bilo kojoj taki unutar prostora tenosti.

Slika 3.1. Odreivanje hidrostatikog pritiska

Jednaina statike fluida u gravitacionom polju zemlje (3) je osnova mnogih zakona statike
fluida. Navode se sledei:
- Slobodna povrina tenosti je uvijek horizontalna,
- U jedinstvenom fluidnom prostoru u istoj horizontalnoj ravni pritisci su jednaki,
- Arhimedov zakon sila potiska koja djeluje na potopljeno telo deluje navie i jednaka
je proizvodu zapremine tela, gustine fluida i ubrzanja zemljine tee. Arhimedov zakon
je najstariji pisani zakon mehanike fluida (prije vie od 2000 godina) koji i danas vai u
izvornom obliku,

6
 - Paskalov zakon promjena pritiska u jednoj taki fluidnog prostora izaziva istu
promjenu pritiska u svim takama istog tog jedinstvenog fluidnogprostora.

4. Presa i vrste presa

Presa je alatni stroj konstruisan za primenu vrlo velike snage za oblikovanje ili rezanje
materijala. Prese se izrauju u rasponu od malih runih do velikih industrijskih postrojenja.
Odlikuje ih mirniji rad od batova te sa zato mogu koristiti veim silama.

Prema nainu rada dele se na:

- Vretenaste
- Vretenaste rune prese
- Vretenaste tarne (frikcijske) prese
- Vretenaste hidrauline prese
- Vretenaste elektrine prese

- Mehanike
- Kolenaste
- Ekscentar
- Hidrauline

4.1. Vretenasta runa presa

Vretenasta runa presa izrauje se u portalnoj i konzolnoj izvedbi. Kolo prese se runo
zakree i prenosi se okretni moment na navojno vreteno (D=78mm). Navojno vreteno je
spojeno na gornju eljust prese. Hod je 260 mm, povrina pritiska 470*230 mm, dok je
pritisak do 28 t. Izrazito veliki pritisak rune prese ne zahteva jako temeljenje, nema
prijenosa vibracija, jednostavne konstrukcije, jednostavna upotreba i odravanje.

Slika 4.1. Vretenaste rune prese

7
 4.2. Tarna (frikcijska) presa

Najei tip frikcijske tarne prese ima dva vertikalna tarna diska (Tarenicu 1 i Tarenicu 2) i
jedan horizontalni gonjeni tarni disk (Tarenicu 3). Tarenica 3 je na vertikalnom navojnom
vretenu (vievojnom) sa trapeznim navojima. Na drugom kraju vretena je eljust prese.
Pogonske Tarenice 1 i 2 su na horizontalnom vretenu i dobijaju okretni moment od
zamanjaka spojenog remenim pogonom na remenicu elektromotora. Upravljaki
mehanizam omoguuje kontakt samo jedne od pogonskih tarenica s gonjenom i time
odreuje pravac rotacije vretena. U kombinaciji Tarenica 1 i Tarenica 3 navojno vreteno se
sputa i bat prese ima sve veu brzinu. Najvea je u trenutku kontakta sa otpreskom. Bat
otpresak, ali se sila ne moe poveavati, jer dolazi do proklizavanja izmeu tarenica. Obrnuti
sluaj je kontakt Tarenice 2 i Tarenice 3 kada se navojno vreteno podie i odvaja bat od
otpreska. Koriste se za presovanje u kalupima u toplom i hladnom stanju.

Slika 4.2. Tarna (frikcijska) presa

4.3. Vretenaste hidrauline prese

Kod hidraulinih vretenastih presa okretni moment zamanjaka dobija se iz rotacije

hidromotora koji okree zamanjak tarenicom.Takoe postoje konstrukcije koje okreu
zamanjak pomou zubne letve. Karakteristike vretenastih presa su jednostavnost
konstrukcije, bez delovanja na okolinu, lako se odreuje ritam rada, bez specijalnih zahteva
za temeljenjem, duga trajnost i lako odravanje osim hidraulike, pogodne za jednu centralnu
gravuru, nisu pogodne za obradu malih predmeta u toplom stanju jer su prespore, jako troe
tarne povrine.

8
 Slika 4.3. Vretenasta hidraulina presa

4.4. Vretenaste elektrine prese

Elektrine vretenaste prese imaju elektromotorni pogon koji direktno tarenicom ili sredno
remenom pogoni zamanjak.

Slika 4.4. Vretenaste elektrine prese

4.5. Mehanike kolenaste prese

Mehanika kolenasta presa se danas u masovnoj proizvodnji sve ee upotrebljavanju

umesto batova. Rotacijsko gibanje se iz elektromotora, reduktora i spojke prenosi na
kolenasto vratilo, koje ima jedno ili dva kolena. Na koleno je spojena klipnjaa koja se kree
oscilacijski te pretvara rotaciju kolena u translaciju klizaca u vodilicama prese. Na klizau je
bat kojim se presa obradak.

9
Princip rada kolenaste prese:

Slika 4.5. Princip rada kolenaste prese

1 elektromotor
2 kontroler
3 kondenzatori
5a glavno vreteno elektromotora
5b zupani prenos
5c kolenasto vratilo
5d spoj klipnjae i bata - kuglasti zglob
5e podeava klizaa
6 konica
7 hidraulina zatita od preoptereenja

10
 4.6. Mehanike ekscentar prese

Elektromotor okrece zamajac na kojem je ekscentar (deo kolena kolenastog vratila) koji se
koristi za pretvaranje krunog kretanja u pravolinijsko (preko spojnice koja obavlja
oscilacijsko kretanje).

Slika 4.6. Princip rada mehanike ekscentar prese

Koriste se za sve vrste obradaka (od najmanjih do najveih) i obrade u toplom i hladnom
stanju, rade sa velikom tanou i preciznou, relativno jednostavne konstrukcije i izvedbe,
ali visoke produktivnosti i ekomoninosti. Trajnost im je duga, jednostavne su za odravanje i
lako se automatizuju. Nedostatak im je visoka cijena i struno posluivanje.

Slika 4.7. Mehanika ekscentar presa

 5. Hidraulina presa

Hidrauline prese su hidraulini mehanizmi koji se koriste za primenu velike sile potiska ili
pritiska. To je hidraulini mehanizam sa jednom polugom. Poznat je pod imenom Bramah, a
dobile su ime po izumitelju Jusipu Branmahu. On je izmislio i doneo patent u proizvodnju
1795. godine.

Hidrauline prese namenjene su za obradu materijala deformacijom, kao to su:

Probijanje
Prosecanje
Dubuko izvlaenje
Savijanje
Kako i za potrebe razliitih prakastih materijala, a uz poseban zahtev i za presovanje
eskplozivnih materijala

Prese su izgradjene u tri oblika:

Stolne
Jednostubne
etvorostubne

Hidraulina presa ili hidraulini omoguuje da se primenjena sila (F1) du nekog puta
pretvori u veu silu (F2) du manjeg puta i da se sila povea onoliko puta koliko je povrina
gonjenog hidraulinog cilindra (A2) vea od povrine pogonskog hidraulinog cilindra (A1):

2 = 1 (2 / 1) (6)

Hidraulina presa radi na osnovu Pascalovog zakona. Pascalov zakon je temeljni zakon
hidrostatike, koji kae: u tenosti koja se nalazi u zatvorenoj posudi spoljni pritisak iri se
jednako na sve strane, tj. estice tenosti prenose pritisak u svim pravcima jednako. To znai
da vredi:

1 = 2 (7)

1 / 1 = 2 / 2 (8)

Hidrauline prese se koriste za slobodno kovanje veih i teih otkivaka, za kovanje u

otkovcima, za skidanje te za radove u limu. Iako prema vrsti kovanja postoje i konstruktivne
raznolikosti meu hidraulinim presama zajednike karakteristike su im male i jednolike
brzine kretanja alata, miran rad, neto nia produktivnost od batova te vea cena. Prese se
koriste kod velikih otkivaka da se izbegnu veliki batovi koji negativno utiu na okolinu te na
materijale loije plastinosti koji ne podnose udarce i nagle promene oblika.

12
Hidraulini motor je pretvara mehanike energije nekog pogonskog stroja (najee
elektromotora) u energiju pritiska tenosti (ulja).Hidraulini motori se dele prema
konstrukciji i pritisku koji mogu ostvariti u hidraulinom sistemu. Najee pumpe su:
- Zupaste sa spoljnim ozubljenjem
- Lamelne pumpe
- Vijane pumpe
- Klipne pumpe

Prednosti hidraulikog prijenosa energije su:

- u prenosu velikih sila, dok je postrojenje malih dimenzija,
- laka promena smera kretanja izvrnog lana (klipa ili hidromotora),
- laka i kontinuirana promena brzine pomou prigunica ili regulatora protoka,
- lagan i brz prelaz s malih na velike brzine (i obrnuto),
- lagani prelaz s rotacionog u translacijsko kretanje,
- kontinualna regulacija i lako ogranienje pritiska,
- tihi rad i jednostavna konstrukcija,
- u sluaju preoptereenja jednostavno iskljuivanje i zaustavljanje,
- lagana automatizacija sastava.

Zbog ovih prednosti hidraulike koritenje hidraulinih presa je vie nego opravdano.

5.1. Nain rada prese

Kod presa su potrebne velike sile pritiska, a shodno tome i pogonski hidraulini cilindri. Pri
brzom kretanju takvih cilindara javljaju se veliki protoci. Ako se takvo kretanje ostvaruje
snagom hidrauline pumpe (C), potrebne su i pumpe velikog kapaciteta. Zato se brzi hod
hidrauline prese obavlja pomou dodatnih manjih hidraulinih cilindara brzog hoda (A), a za
punjenje glavnog cilindra (B) se za to vreme koriste nepovratni ventili s hidraulinim
deblokiranjem (D), tzv. ventili za punjenje. Glavni cilindar puni se samo s jedne strane, dok je
druga povezana s atmosferskim pritiskom. Poetno brzo kretanje prese na dole vri se
pomou dva manja cilindra za brzi hod. Hidraulini fluid se pri tome dovodi u oba mala
cilindra, dok fluid u glavni cilindar dotie putem ventila za punjenje iz zasebnog za punjenje
(E) smetenog iznad glavnog ventila. Kad alat prese nalegne na izradak, poveava se
optereenje prese (sila F), pa pritisak fluida u sastavu raste. Tada se otvara ukljuni ventil (G),
pa sva tri cilindra dolaze pod puni pritisak. Daljnje kretanje na dole vri se pomou sva tri
cilindra. Povratno kretanje prese obavlja se u potpunosti pomou cilindara brzog hoda. Pod
uticajem pritiska fluida deblokira se ventil za punjenje (E), pa pri kretanju na gore klip
glavnog cilindra samo potiskuje radni fluid natrag u rezervoar za punjenje, to za cilindre
brzog hoda predstavlja dodatno optereenje.

13
 Slika 5.1.ema hidrauline prese

5.2. Hidraulina presa sa klipovima u istoj horizontalnoj ravni

Hidraulina presa je jedan od jednostavnijih primjera koritenja jednaine statike fluida u

tehnikim problemima. Hidraulina presa je maina pomou koje se moe pomou male (na
primer rune sile) ostvariti veoma velika sila potrebna za presovanje, dizanje i sl. Hidraulina
presa se sastoji od dva cilindra sa klipovima razliitih prenika, cevovoda koji povezuje te
cilindre. Malom silom F1 deluje se na klip I. Povrina ela klipa je A1. Posljedica dejstva sile
na klip je pritisak p1, ija vrednost se izraunava po sledeem izrazu:
1
1 = (9)
1

U jednostavnijem sluaju, kakav je prikazan na slici, elo klipa 1 i elo klipa 2 su u istoj
horizontalnoj ravni. S obzirom da su cilindri spojeni cevovodom pritisci tenosti na oba ela
klipa, po jednaini statike fluida, su jednaki:
1 = 2

Slika 5.2. Hidraulina presa sa klipovima u istoj horizontalnoj ravni

(1 - cilindar, 2 - cilindar, 3 - klip, 4 - klip 2, 5 cevovod,6 objekt koji se presuje, 7 podloga)

14
Dejstvo pritiska tenosti p2 na klip II izaziva silu F2, koja deluje navie na objekat koji se
presuje. Ta sila je jednaka:

2 = 2 2 (10)
iz ega sledi:
2
2 = (11)
2

Ako se zamene vrednosti pritisaka u jednainu dobija se:

1 2
= (12)
1 2
iz ega sledi:

2
2 = (13)
1 1

Pomou ovog izraza moe se izraunati sila kojom se pritiskuje objekat. Vidi se da ta sila
zavisi od veliina eonih povrina klipova i sile kojom se dejstvuje na klip I. Iz prethodnog
proizilazi da se malim silama mogu izazvati veoma velike sile pritiska na objekat. Prethodni
izrazi vae za sluaj da su klipovi u istoj horizontalnoj ravni. U sluaju da to nije tako
potrebno je korigovati izraz p1=p2 za vrijednosti razlike hidrostatikog pritiska koja zavisi od
visinske razlike eonih povrina klipova.

6. Hidraulina presa za briketiranje

Kao primjer koritenja hidraulinih presa u ovom seminarskom radu navesti e se hidrauline
prese za briketiranje, njihova namjena te razliiti tipovi tih presa.
6.1. Hidraulina presa za briketiranje obojenih metala HPBOM-200
Hidraulina presa za briketiranje obojenih metala HPBOM-200 (bakra, aluminijuma i sl.)
koristi se za sabijanje (presovanje) materijala radi lake manipulacije u transportu do mjesta
prerade i za racionalnije pretapanje materijala sa to manje gubitaka. Ovaj tip maine je
primenljiv u svim pogonima prerade obojenih metala (osim bronze) ijom se primenom
smanjuje zapremina otpada prilikom skladitenja, a istovremeno omoguava primena
otpadnog materijala za proces reciklae (pretapanje u peima). Dimenzija komada u masi za
presovanje treba da bude od dijelova milimetra do trakastih ili zrnastih komada od nekoliko
centimetara. Za povezivanje estica se ne koristi nikakvo vezivo.

Slika 6.1. Presa za Briketiranje

15
Maina se sastoji od sledeih sklopova (elemenata):

Metalne nosee konstrukcije

Hidraulinog agregata sa motorom
Hidraulinog cilindra za doziranje
Hidraulinog cilindra za sabijanje
Hidraulinog cilindra za eono zatvaranje Cz
Doziranje kaseta sa noem za odsecanje spona
Alata za sabijanje
Kosa za prijem materijala
Meaa sa motor-reduktorom
Razvodnog kuita sa rasklopnim elementima, senzorikom (induktivnim
davaima za detekciju poloaja i prisutnosti materijala, kontaktnog
manometra) i automatikom za upravljanje .

Nosea varena konstrukcija se sastoji od elinih L profila i oslanja na pod sa etiri oslonca od
profilisanog elika koji se ne ankeriu. Ima miran rad bez udarnih dejstava i vibracija. Svi
pokretni dijelovi prese su zatieni mehanikom zatitom. Na konstrukciju je namontiran
hidroagregat kao pogonski deo prese koji se sastoji od rezervoara, razvodnog bloka,
elektromagnetnih ventila, trofaznog elektromotora i cevovoda. Na maini se nalaze tri
hidraulina cilindra za ostvarivanje mehanikih pomeraja: cilindar za doziranje Cd obrauje
materijal u alat za sabijanje zahvatom materijala iz dozirne kasete i odsecanjem vika
materijala noem koji je namontiran na rub kasete i cilindar za sabijanje Cs sa
multiplikatorom koji pritiska odnosno sabija materijal u alat i presuje na potreban pritisak
koji odreuje kontaktni manometar KM koji meri pritisak u polaznom cilindru za eono
zatvaranje alata. Cz slui za zatvaranje izlaza iz alata da bi se omoguilo adekvatno
presovanje materijala.

Dozirna kaseta prihvata materijal koji nanosi lopatica meaima i odatle se dozirnim
cilindrom ubacuje u alat za oblikovanje briketa. Viak materijala koji je zahvaen bonim
zatvaraem dozera se odseca noem i na taj nain izbegava mogue zaglavljivanje u prostoru
ubacivanja materijala. Alat za sabijanje se sastoji od primene aure i glavne aure. Primena
aura omoguava da cilindar za doziranje ubaci materijal u prostor za sabijanje, a glavna
aura slui za davanje forme briketu kada se on sabije cilindrom za presovanje i
multiplikatorom pritiska.

Ko za prijem materijala obezbjeuje privremeno skladitenje i kontinualnost rada bez obzira

na diskontinualnu dopremu materijala.

Mea sa motor-reduktorom navlai materijal radijalnom polugom u dozirnu kasetu i na taj

nain prazni preostali materijal iz koa.

Elektrini razvodnik sadri zatitnu i rasklopnu opremu, signalizaciju sa sinoptikom i

mikrokontrolerski sistem za upravljanje. Na ulaz mikrokontrolera (klema CI) se povezuju
komandni tasteri, senzori poloaja, prisutnosti materijala i kontaktni manometar.

16
Induktivni senzori poloaja su obleeni na sledeci nain:

51 - senzor poetnog poloaja sabijanja klipa za presovanje Cs

52 - senzor krajnjeg poloaja sabijanja klipa za presovanje Cs
53 - senzor poetnog poloaja klipa za doziranje Cd
54 - senzor krajnjeg poloaja klipa za doziranje Cd
55 - senzor poetnog poloaja klipa za eono zatvaranje Cz
56 - senzor duine briketa
57 - Kapacitivni senzor prisustva materijala u kou

Kontaktni manometar (KM) meri pritisak u sistemu i na osnovu tih parametara se odreuje
sila presovanja briketa.

Izlazne kleme mikrokontrolera (klema CO) se vezuje na ulaznu klemu drajverske ploice
(klema DI) koja preko energetskih elemenata (tranzistora i releja) aktivira izvrne ureaje na
presi sa izlazne kleme drajverske ploe (klema DO). Izvrni ureaji su: elektromagnetni ventili
i kontaktori.

Elektromagnetni ventili su obeleeni na sljedei nain:

EM1 ventil doziranja i napojni ventil za EM3, EM4 i EM5

EM2 ventil za vraanje klipova za sabijanje, doziranje i eoni zatvara u
poetnu poziciju za briketiranje
EM3 ventil za sabijanje briketa (napaja se preko EM1)
EM4 ventil za sabijanje preko multiplikatora
EM5 ventil za otvaranje eonog zatvaraa (napaja se preko EM1)

Kontaktor K1 ukljuuje trofazni motor hidrauline pumpe, a K2 ukljuuje motor meaa.

17
 6.2. Hidrauline prese za Briketiranje HJP 80

Briketara je hidraulina presa namenjena za sabijanje bio mase koja kasnije moe da se
upotrebi kao ogrev. Druga namena je izrada podloga za klijanje semenki: rasada, cvea i
povrtlarskih kultura. Prva verzija prese je manjeg kapaciteta i namenjena je za izradu briketa
za sopstvene potrebe i prodaju drugim licima. Briket se izrauje kapacitetom od 50-70
kg/sat, sa prenikom F= 70 mm. Upravljanje mainom je bazirano na mikrokontroleru
ATMEL, a prikaz operacija i dijagnostika se vri na sinoptiku LE diodama i dvorednim LC
displejem sa po 16 karaktera.

6.3. Hidrauline prese za Briketiranje Tip HTP - 200

Drugi tip prese je kapaciteta 180-200 kg/sat i namenjena je za komercijalnu proizvodnju

briketa. Briket je dimenzije F = 70mm. Specifinost ovog modela je da se briket presuje na
obe strane hidraulinog klipa (nema povratnog praznog hoda u radu). Maina ima dva
sistema za doziranje punim dodavaem, i dok se na jednoj strani vri presovanje, na drugoj
strani cilindra se vri doziranje materijala. Upravljanje mainom je bazirano na
mikrokontroleru ATMEL, a prikazana operacija i dijagnostika se vri na sinoptiku LE diodama i
dvorednim LC displejem sa po 16 karaktera.

18
 7. Hidrauline maine
Maine su naprave u kojima se obavlja transformacija energije. Hidrauline maine su
maine u kojima se obavlja transformacija fluidne (strujne) energije u neki drugi oblik ili
obrnuto. Hidrauline maine se dijele na:

- radne hidrauline maine i

- motorne hidrauline maine.

Radne hidrauline maine su one maine kod kojih se neki drugi oblik energije transformie u
fluidnu energiju. Dakle, u radnim hidraulinim mainama se energija dovodi (predaje) fluidu.
Opte poznati primer za ovu vrstu maina je pumpa.

Motorne hidrauline maine su one maine kod kojih se fluidna (strujna) energija
transformie u neki drugi oblik. Ove maine rade tako to se na bazi iskoritenja energije
fluida, obino, pokree neki ureaj. Primer za ovu vrstu maina je hidraulini ureaj na
traktoru (''hidraulik'').

7.1. Radne hidrauline maine

Radne hidrauline maine su pumpe, ventilatori, kompresori i injektori. Ove maine se

veoma razlikuju po veliini, konstrukciji, principu rada itd. Uobiajeno je da se dijele po
principu rada, i to na:

1. Hidrauline turbomaine,
2. Zapreminske hidrauline maine i
3. Strujne hidrauline maine.

Hidrauline turbomaine se karakteriu obrtanjem radnog kola i kontinualnim

(ravnomernim) protokom fluida kroz nju. One se dele na:

- Radijalne ili centrifugalne

- Aksijalne ili osne i
- Radioaksijalne ili dijagonalne.

Radijalne maine karakterie kretanje fluida od ose obrtanja ka periferiji radnog kola. U
odnosu na ostale turbomaine u ovim mainama predaje se vea koliina energije jedinici
mase fluida, ali se postiu manji protoci.

Aksijalne maine karakterie prolaz fluida kroz radno kolo u pravcu koji je paralelan sa osom
obrtanja. Ove maine u odnosu na ostale turbomaine postiu vee protoke, ali je predata
koliina energije jedinici mase fluida manja.

19
 Slika 7.1. Principijelne skice tipova turbomaina: a radijalna, b aksijalna i c radiaksijalna
(1 kuite, 2 radno kolo, 3 pogonsko vratilo)

Radiaksijalne hidrauline maine su po konstrukciji kombinacija radijalnih i aksijalnih maina.

Kod ovih maina fluid se kree i u pravcu ose obrtanja i radijalno u odnosu na taj pravac.
Prethodna poreenja turbomaina se odnose na maine priblino istih gabarita (osnovnih
dimenzija) i snaga pogonskih motora.

Zapreminske hidrauline maine esto se nazivaju klipnim mainama. Osnovna karakteristika

ovih maina je diskontinualnost protoka. Fluid na mahove prolazi kroz mainu. Fluid
odreene zapremine, to je posebna karakteristika svake maine, periodino prolazi kroz
mainu. Kod nekih tipova zapreminskih maina diskontinualnost je izraena, dok je kod nekih
tipova konstrukcionim reenjem ublaena. Prema principu rada dele se na:

- Linijska klipna maina (pumpe, kompresori),

- Klipno obrtne pumpe
- Aksijalno obrtna klipna pumpa,
- Radijalno obrtna klipna pumpa,
- Membranska i klipnomembranska pumpa (primjer: pumpa niskog pritiska na SUS
motoru),
- Zupasta pumpa (primjer: pumpa za ulje za podmazivanje SUS motora),
- Vijasta pumpa,
- Krilna pumpa itd.

Zapreminske maine su neto manje prisutne u praksi, ali veliki je broj sluajeva gdje su one
u prednosti nad turbomainama.

Strujne hidrauline mainesu specifine po koncepciji i nameni. One se karakteriu po tome

to se za poveanje koliine energije fluida koristi energija nekog drugog fluida. Ove maine
se zovu injektori.

20
 Slika 7.2. Injektor

Injektor je hidraulina maina koja, pored naznaenog, slui i za veoma dobro, brzo i efikasno
mijeanje dva razliita fluida.

7.2. Karakteristike radnih hidraulinih maina

Osobine radnih hidraulinih maina se iskazuju karakteristikama. Osnovne karakteristike ovih

maina su:
- protok,
- napor,
- snaga za pogon maine i
- stepen iskoritenja (korisnog dejstva) maine.

Protokkroz hidraulinu mainu se iskazuje isto kao protok kroz cevovod. On se moe iskazati
na dva naina:
- zapreminski protok Q (m3/s, m3/h, l/min...) i
- maseni protok (kg/s, kg/h...)

Napormaine je koliina energije koja se predaje jedinici koliine fluida. Slino kao kod
Bernulijeve jednaine ova veliina se iskazuje na razliite naine:
- napor H (m ili J/N) ili
- jedinini rad maine Y (J/kg) ili
- totalni napor p (J/m3 ili Pa).

Meusobna veza ovih veliina je:

= = (14)

Napor se moe iskazati kao razlika energije fluida na izlazu iz maine i energije na ulazu u
mainu.
Snagaza pogon maine se odreuje na osnovu prethodnih karakteristika:

= () (15)

gde je (-) stepen korisnog dejstva radne hidrauline maine, ija vrijednost zavisi od tipa,
konstrukcionih karakteristika i radne take maine.

21
 7.3. Motorne hidrauline maine

Motorne hidrauline maine se neto manje upotrebljavaju u poljoprivredi. U

poljoprivrednoj tehnici zastupljene su sljedee motorne hidrauline maine:

1.Hidrocilindri,
2.Pneumatski cilindri i
3.Hidromotori.

Hidrocilindri su klipne maine koje energiju tenosti (najee hidraulino ulje) pretvaraju u
mehaniku energiju pravolinijskog kretanja klipa. Primjenjuju se na traktoru (''hidraulik''), na
raznim poljoprivrednim mainama kao izvrni organi pogonjenih delova, na hidraulinim
istovarnim platformama (istovar zrnastih poljoprivrednih materijala iz traktorskih prikolica i
kamiona), hidrauline dizalice u remontnim radionicama u poljoprivredi itd.

Pneumatski cilindri su po konstrukciji slini hidrocilindrima, s tim to se kao fluid koristi

vazduh. Primenjuju se u pogonima dorade poljoprivrednih proizvoda kao izvrni organi
automatskih regulacionih ili upravljakih sistema.

Hidromotori su maine koje energiju fluida pretvaraju u mehaniku energiju obrtnog

kretanja radnih organa nekih maina. Ove maine se primjenjuju na sloenijim savremenim
kombajnima raznih vrsta.

22
 8. Zakljuak

Hidraulina presa je jedan od jednostavnijih primera koritenja jednaine statike fluida u

tehnikim problemima. Hidraulina presa je maina pomou koje se moe pomou male sile
ostvariti veoma velika sila potrebna za presovanje, dizanje i sl.

Uzimajui u obzir sve prednosti koje hidraulika ima, koritenje hidraulinih presa je i vie
nego opravdano.

23
 9. Literatura

[1] Bukurov, .: Mehanika fluida, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1987.

[2] Voronjec, K, Obradovi, N.: Mehanika fluida, Graevinska knjiga, Beograd, 1979.

[3] Mirko Babi: Hidraulika, skripta

[4] Ivo Slade: Alatni strojevi I, I. Tehnika kola TESLA, Zagreb

24