Академический Документы
Профессиональный Документы
Культура Документы
READS
41
1 author:
Saso Georgievski
Ss. Cyril and Methodius University
7 PUBLICATIONS 4 CITATIONS
SEE PROFILE
Скопје, 2012
Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје
Правен факултет „Јустинијан Први“ - Скопје
University Ss. Cyril and Methodius
Faculty of Law Iustinianus Primus - Skopje
National research project supported by the Ministry for Education and Science
in the Government of the Republic of Macedonia
Skopje, 2012
Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје
Правен факултет „Јустинијан Први“ - Скопје
Скопје, 2012
Издавач:
Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Правен факултет „Јустинијан Први“ - Скопје
Печати:
БороГрафика – Скопје
Тираж:
300 примероци
КРАТЕНКИ ВО ТЕКСТОТ ix
ПРЕДГОВОР xi
PREFACE xiii
EXECUTIVE SUMMARY xv
1. ВОВЕД 1
2. ПРИМЕНА НА ПРАВОТО НА ЕВРОПСКАТА УНИЈА
ВО ДРЖАВИТЕ-КАНДИДАТКИ ЗА ЧЛЕНСТВО ВО Е.У.:
ТЕОРЕТСКИ ПРЕТПОСТАВКИ И ИСКУСТВОТО НА
НАЈНОВИТЕ ДРЖАВИ-ЧЛЕНКИ НА УНИЈАТА ОД
ПРЕТПРИСТАПНИОТ ПЕРИОД 5
2.1. ’Правна европеизација’, ’хармонизација’ и примена
на домашното законодавство во државите-кандидатки
за членство во Европската унија 5
3.4. Заклучок 64
VII
5. ЗАКЛУЧОК 99
Препораки 113
АД Акционерско друштво
АС Апелационен суд
ДЕУ Договор за Европската унија
ДЕЗ Договор за основање на Европската зедница
ЕЕА Единствен европски акт
ЕЕЗ Европска економска заедница
ЕЗ Европска заедница
ЕКЧП Европска конвенција за човекови права
ЕСП Европски суд на правдата
ЕСЧП Европски суд за човекови права
ЕУ Европска унија
ЈПП Јавно-приватно партнерство
КЕБС Кoнференција за европска безбедност
и соработка
МЈП Меѓународно јавно право
МП Меѓународно право
МК Македонија
МКС Меѓународен кривичен суд
МОТ Меѓународна организација на трудот
МПГПП Меѓународен пакт за граѓански
и политички права
НПАА Национална програма за усвојување
на правото на Унијата
ОН Обединети нации
X
ОС Основен суд
ПЕУ Право на ЕУ
РМ Република Македонија
ССА Спогодба за стабилизација и асоцијација
ЦИЕ Централна и источна Европа
CEE Central and Eastern Europe
EC European Community
ECHR European Convention for Human Rights
ECJ European Court of Justice
ECtHR European Court for Human Rights
EU European Union
SAA Stabilization and Association Agreement
TEU Treaty on the European Union
ПРЕДГОВОР
EXECUTIVE SUMMARY
domestic legislation with the law of the Union (in light of the ongoing
harmonization of domestic legislation), the relevant provisions of
the respective Association (i.e. Europe) agreements, the general
domestic constitutional principles on the applicability of international
law within the internal legal order, or even on wider bases, like the
need to support the European integration of the respective country
and its prospective EU membership, the European common values
and ‘European legal culture’ equally shared by their respective EU
accession candidate state, etc..
The pre-accession experience of the latest EU member states
from the CEE equally points to the fact that the above mentioned pre-
accession affirmative implementation of the concept of ‘euro-friendly’
application of domestic laws by national courts in light of the Union’s
legal sources also contributes to the satisfaction of another important
long-term goal within the respective country’s EU accession process,
namely, the timely preparation of national courts for adequate
application of the EU law that would be required at the moment of
the country’s accession to the Union and on, when national judges
would have to fully assume (also) the role of ‘European judges’. This
long-term goal could be fulfilled satisfactorily only if national courts
would have gradually and timely abandoned practicing the formerly
inherited restrictive ‘textual-normativist’ approach when applying
national law (which is still largely practiced by the judges from the
Republic of Macedonia as well), and accepted a wider teleological
approach that is characteristic for the implementation of EU law,
instead.
The analysis of the data about the past and current practice of
the Macedonian ordinary and specialized courts with the application
of the sources of EU law, collected through our inquiry along 206
Macedonian judges at both lower and higher Macedonian courts,
allows us to sum up the following general conclusions.
In the recent practice of Macedonian courts, the number of
judges that have already directly applied some of the sources of EU law
in their respective rulings is extremely modest (1.9% of the inquired
judges), which is slightly less when compared with the number of
judges that have directly applied some source of international law
(14.1% of the inquired judges). The reason for such poor practice of
direct application of the EU’s and international sources of law leys
primarily on the scarcity of cases in which any of the litigant parties
had been invoking these sources (only in 9.2% of the total number
of cases reported by the inquired judges the respective parties had
invoked an EU legal rule, and in 29.6% - an international legal rule).
Additional reasons for this practice, however, may be found in the
lack of preparedness of the majority of Macedonian judges to apply
European and international sources of law in accordance with the
legal basis allowing for their applicability present in the Macedonian
XXII
Table 1: Summary of the analyzed data about the practice of Macedonian judges
in applying international law and EU law
Recommendations
tionality, State Sovereignty and the Compliance Patterns of Balkan States”, paper
presented at the Third Pan-European Conference on EU Politics, European Con-
sortium for Political Research, Istanbul, September 2006.
14
Capeta, T., (2010) “Harmonisation of national legislation with the acquis com-
munautaire”, Venice Commission, Strazbourg (достапно на http://www.venice.
coe.int/docs/2010/CDL-UDT%282010%29017-e.pdf (пристапено на 20.10.2012
година), стр.2-4.
15
Ibid.
16
Fazekas, J., (2004) “Post-accession duties of legal harmonization“, European
Integration Studies , Vol. 1 No. 3, стр.11-12.
12
потпомогнат остварувањето на задачите на Унијата и ќе се воздржат
од било какви мерки кои би можеле да го загрозат остварувањето
на целите на Унијата.“ Претходното, пак, не се однесува на
хармонизацијата која се врши со помош на директивите на ЕУ
(што е најчест случај), при што властите на државите-членки се
должни да ја овозможат имплементацијата на хармонизирачката
директива преку позитивно делување т.е. преку донесување на
домашно имплементирачко законодавство во точно утврдени
рокови. Позитивно делување од домашните власти ќе биде пот-
ребно и тогаш, кога за целта на хармонизацијата на пример се
усвојувани ’меки инструменти’ на институциите на ЕУ.
Па, сепак, погорната дистинкција помеѓу начинот на
овозможување на хармонизацијата со оглед на природата на
хармонизирачките акти на Унијата не важи и во случајот кога се
работи за државите-кандидатки или аспирантки за членството
во Унијата и третите држави чиишто законодавства подлежат
на хармонизација, без оглед на тоа дали пристапуваат кон
хармонизирање на законодавствата доброволно или заради
условеноста на претпристапниот процес. Со оглед на тоа што
овие земји не се потписнички на основачките договори на Унијата
и не се автоматски обврзани со правото на ЕУ, хармонизацијата
во принцип секогаш претпоставува позитивно законодавно
делување од нивните власти, преку донесување на домашни
акти за имплементација во кои се транспонираат одредбите на
било кој хармонизирачки правен извор на Унијата.17 Во однос на
државите-кандидатки, пак, се разбира, погорната дистинкција ќе
стане актуелна по моментот на нивното пристапување кон ЕУ.
17
Така, на пример, Прирачникот за транспонирање на законодавството
на ЕУ во законодавството на Република Македонија предвидува дека (и)
регулативите на Унијата пред пристапувањето „треба да се транспонираат“
на ист начин како и директивите, со тоа што содржи и упатство во форма на
унифицирана одредба за престанокот на важење по пристапувањето на земјата
кон ЕУ (Влада на Република Македонија, Секретаријат за законодавство,
Прирачник за транспонирање на законодавството на Европската унија,
Скопје, декември 2008 година, стр. 17). Во некои други држави-кандидатки
за членство во Унијата, каква што е, на пример, Хрватска, се користи една
друга техника на “вградување“ (инкопрорање) на регулативата како правна
техника за преземање на регулативите во националниот правен поредок, при
што се прави разлика помеѓу имплементацијата на директивите и онаа на
регулативите.
18
Транспонирање – ниво на поединечен акт
Легитимизација
Легитимизација Вградување на Легитимизација Проверка
РИА – проверка ЕУ норма во РИА – проверка усогласеност ЕУ Легализација Легитимизација
на усогласеност национален акт на усогласеност – национален
правен систем
Нормативно
Консултација
со ЕК
Донесување
Меѓуресорск Донесување
Решение - а - Влада - Собрание Објавување ,
министер (подзаконски дифузија
консултација (закон)
Меѓуресорска акт)
Процесно
консултација
политика
Политики,
Субјект
Влада
на усогласуван национален правен акт18
Кореспондентни табели
ЕУ-МК, Изјава за
усогласеност
Национална база, ЕУ
TAIEX база
Алатки
Образложение , РИА
Табела 1: Процес на транспонирање на домашното законодавство
со правото на Европската унија во Република Македонија од аспект
13
Недонесени
Недонесени
ДОНЕСЕНИ
Донесени
Донесени
ЕУ мерки
ЕУ мерки
Вкупно
Без
Со
Ратификации 101 56 45 83 46 37 18 10 8
Подзаконски акти 2341 1260 1081 1280 835 445 1061 425 636
Вкупно акти 2956 1694 1262 1656 1088 568 1300 606 694
22
Податоците се од националната легислативна база N-lex, состојба на 22
февруари 2010 година. Навед. според Ристовска, id., стр.147. Најкритичните
делови од процесот се затемнети.
17
56
Ibid.
57
Uitz R., (2006) „EU Law and the Hungarian Constitutional Court: Lessons
of the First Post-accession Encounter“, во Sadurski, Ziller, Zurek (eds.), “Apres
Enlargement : Legal and Political Responses in Central and Eastern Europe“,
Florence:Robert Schumann Centre for Advanced Studies, стр.49.
31
65
Види Kuhn, цит. supra во заб.бр.31, стр.560.
3
ПРАВНИ ОСНОВИ ЗА ПРИМЕНА
НА ПРАВОТО НА ЕВРОПСКАТА УНИЈА
ВО ПОРЕДОКОТ НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
ВО ПРЕТПРИСТАПНИОТ ПЕРИОД
а) Примена на изворите
на меѓународното право
б) Примена на изворите
на правото на Европската унија
3.4. Заклучок
Подрачје на
Апелационен суд 42
Штип
Подрачје на
Апелационен суд 71
Битола
Подрачје на
Апелационен суд 76
Скопје
Подрачје на
Апелационен суд 17
Гостивар
71
Судии кои
Судии кои
индиректно
индиректно
примениле
Судии кои Судии кои Судии кои примениле
правило на
пријавиле во својата во својата правило на МП
МП “како
Вкупен број случај во практика практика “во потврда“
аргумент
анкетирани кој било директно индиректно на претходно
против“
судии повикано примениле примениле изведено
примената
правило на правило на правило на толкување на
на
МП МП МП применливото
повиканото
домашно
домашно
правило
правило
6
37
(10,5%
206 61 29 57 (65% - од 57
- од 57
(100%) (29,6%) (14,1%) (27,7%) анкетирани
анкетирани
судии)
судии
130
Погорните податоци околу индиректната примена на меѓународните пра-
вила во досегашната судска практика, повторно, се потврдени и со податоците
добиени од претходно-спроведената пилот-анкета. Кај последната, околу 24%
од анкетираните судии пријавиле дека во образложенијата на своите пресуди
веќе косултирале правила на МП, и тоа, највеќе одредби од ЕКЧП (околу 70%),
или, од билатерални ратификувани договори, Универзалната декларација на
ОН за правата на човекот или друг извор (по околу (10% од судиите). 85% од
овие судии правилото го повикале “како дополнителен аргумент“ во полза
на примената на домачното применливо правило. Таква практика воопшто
отсуствува кај 76% од судиите опфатени со пилот-анкетата.
75
Слика 1: Директно применувани извори
(вкупно: 29 анкетирани судии)
131
Гледано по подрачја на кои се лоцирани судовите, показателите донекаде
но не многу значајно варираат меѓусебно и во однос на погорните општи
показатели (особено, помеѓу судиите од подрачјата на АС Штип и АС Битола):
дирекната применливост на меѓународните ратификувани договори ја
дозволуваат 57,1% од судиите од подрачјето на АС Штип, 35,2% од подрачјето
на АС Битола, 41,1% од подрачјето на АС Гостивар и 47,4% од подрачјето на
АС Скопје; додека, таквата применливост не ја одобруваат 21,4% од судиите
на подрачјето на АС Штип (со уште 21,4% кои не се изјасниле, или, вкупно
42,8% од судиите), 35,2% од подрачјето на АС Битола (со уште 29,5% кои не
се изјасниле, или, вкупно 64,7% судии), 52,9% од подрачјето на АС Гостивар
(со уште 5,9% кои не се изјасниле, или, вкупно 58,8% судии) и 36,8% од
подрачјето на АС Скопје (со уште 15,8% што не се изјасниле, или, вкупно 52,6%
од судиите). Показателите не варираат драматично ако се споредат ставовите
на судиите од Основните и оние од повисоките судови, со нешто поголема
изразена свест за директната применливост на меѓународните договори кај
судиите од повисоките судови во однос на судиите од ОС: додека 50% од
судии од претходните судови се изјасниле за директната применливост на
меѓународните договори (со 19,4% против и 30,5 % кои не се изјасниле, или,
вкупно 49,9%), против нивната директна применливост се изјасниле 43,5%
од судиите од ОС (со 37,4% против и 30,5 кои не се изјасниле, или, вкупно
56,2%).
132
Види ја расправата supra во глава 3, под наслов 3.3.
77
Табела 5: Став на судиите околу директната
применливост на меѓународните ратификувани договори
Судии кои
Судии кои сметаат сметаат дека
дека меѓународните меѓународните
Вкупен број
ратификувани ратификувани Судии кои не се
анкетирани
договори се директно договори не изјасниле
судии
применливи во се директно
поредокот на РМ применливи во
поредокот на РМ
206 93 74 43
(100%) (45,1%) (40,0%) (20,9%)
206 56 115 35
(100%) ( 27,2%) (55,8%) (17%)
Судии кои
Судии кои Судии кои правните Судии кои
Вкупен Судии кои Судии
не приме- правните принципи правните
број примену- не се
нувале принципи ги повику- принципи
анкети- вале изјасниле
правен ги повику- вале „во ги приме-
рани правен по
прин- вале „по поголем нувале
судии прицип(и) прашањето
цип(и) исклучок“ број „редовно“
случаи“
69 64 44
(39% - (36,2% (24,8%
206 177 23 6
од 177 - од 177 - од 177
(100%) (85,9%) (11,1%) (2,9%)
анкетирани анкетирани анкетирани
судии) судии)) судии))
во %
87
Во врска со погорното, според исказите на анкетираните
судии, нешто повеќе од половината, односно, 53,4% од судиите
имаат посетувано некои обуки поврзани со правото на
Европската унија (во вкупен обем и во временски недетерминиран
период, а, организирани, на пример, во Академијата за судии и
јавни обвинители, но и на најразлични други места), а, не многу
помал дел од 44,2% судии сеуште не посетувале такви обуки
(уште 2.4% од судиите не се изјасниле околу прашањето).
Од друга страна, податоците добиени од одговорите на
78те анкетирани судии кои го специфицирале видот на до сега
посетените обуки откриваат различен интензитет и прилична
разнородност на добиените обуки. Само 9мина од овие судии,
односно, 11,5% (или, 4,4% од вкупниот број анкетирани судии)
пријавиле дека посетувале некој вид на општа обука поврзана со
правото на Европската унија (или со практиката на Европскиот
суд на правдата). Поголем дел од судиите, пак, пријавиле обуки
поврзани со Европската конвенција за човекови права и/или
Судот во Стразбур (24 судии, односно 30,8%, или, 11,6% од
вкупниот број анкетирани судии), што, се разбира, има врска,
но, само по себе, не претставува обука непосредно насочена кон
стекнување на знаења околу правото на ЕУ. Слично на тоа, 8 судии
(односно 10,2%, или, 3,9% од вкупниот број анкетирани судии)
изјавиле дека посетувале обука или обуки во некои специфични
области од правото на ЕУ (на пример, правото на Унијата околу
интелектуалната сопственост, трудовото право, заштитата на
природната средина и сл.), а, уште 26 судии (односно, 33,3%, или,
12,6% од вкупниот број анкетирани судии) - обука или обуки во
најразлични области од правото кои претпоставено вклучуваат
и специфични аспекти од правото на ЕУ (конкурентско пра-во,
заштита на интелектуалната сопственост, борба против органи-
зираниот криминал, алтернативно решавање на спорови, казнено
право и извршување на санкции, признавање и извршување на
странски одлуки, заштита на потрошувачи итн.).
88
Слика 6: Степен на обученост на судиите
за примена на правото на ЕУ
(вкупно: 206 анкетирани судии)
137
Lazowski, A., (2001) “Application of EU Law in the New Member States:
per varios usus artem experentia facit,” Paper presented at the EKEM Confer-
ence “Federalizing the EU: Why Do It”, Athens 18-20 May 2001, достапно на:
http://www.ekem.gr/index.php?option=com_content&view=article&id=405:app
lication-of-eu-law-in-the-new-member-states-per-varios-usus-artem-experentia-
fecit&catid=45:Federalizing-the-EU-Why-Do-It&Itemid=217 (пристапено на
21.11.2012).
95
Слика 11: Став на судиите околу значењето на познавањето
на практиката на Европскиот суд на правдата по идното
пристапување на Република Македонија во ЕУ
(вкупно: 206 анкетирани судии)
Конечно, анкетираните судии беа замолени да дадат
сопствена генерална проценка околу потенцијалот да го
применуваат правото на Европската унија по евентуалното
пристапување на Република Македонија во Унијата и да сугери-
раат евентуална форма на „помош“ при неговата примена
96
во судската практика, во рамките дозволени со домашното
право. На прашањето дали, со оглед на тоа што по приемот на
Република Македонија во членство во Европската унија, маке-
донските судии ќе мораат директно да ги применуваат изворите
на правото на Унијата, судиите сметаа дека ќе им биде потребна
“дополнителна стручна помош“ при решавањето на предмети
во кои ќе се повикува тоа право, дури 196 судии, или, 95,2%
од анкетираните судии одговориле потврдно на тоа прашање,
наспроти маргинален број од 6 судии, односно, 2,9% од суди-
ите кои се изјасниле во негативна смисла (уште 4 судии не одго-
вориле на прашањето, односно, уште 1,9% од анкетираните
судии). Помеѓу судиите кои се изјасниле дека ќе им биде пот-
ребна стручна помош при примената на правото на Унијата,
50,8% судии сметаат дека таквата помош би требала да дојде
во форма на начелни мислења на Врховниот суд на Република
Македонија, 48,1% судии предлагаат формирање на посебни
одделенија специјализирани за правото на Унијата во рамките
на внатрешната организација на судовите, а, 10,2% судии -
користење на надворешни експерти по правото на Унијата во
судските постапки. 11,2% од судиите, повторно, потсетуваат на
потребата од дополнителна континуирана обука во областа на
правото на ЕУ (10 судии), обезбедување на лесен пристап кон
релевантната литература (3 судии) и доекипирање на судовите
со нови стручни соработници (1 судија).
97
Слика 13: Став на судиите околу потребата за користење
на стручна помош при директната примена на правото
на Унијата по пристапувањето на Република Македонија
во ЕУ (вкупно: 206 анкетирани судии)
друга форма
на помош
формирање
(дополнителна
на посебни
начелни повикување на континуирана обука,
број на одделенија
мислења на на надворешни лесна достапност
анкетирани при судовите
Врховниот експерти во на литература,
судии специјализирани
суд на РМ постапките ангажирање
по правото на
дополнителен
ЕУ
број на стручни
соработници итн.)
187 95 90 19 21
(100%) (50,8%) (48,1%) (10,2%) (11,2%)
5
ЗАКЛУЧОК
Интернет страни
о
ion ј
n
пе Befo
on
i
ри
о на Европската
ia
одо
т пред прис
re Its Acc
n
e
в от
т
o
s
а
s
а ni
п
ion њ
а
U
ув
р to
п n
а
p ea н th ет
o
Eur ена о к e EU
м он
При ЕУ